Seminarski rad iz ZDRAVSTVENE NEGE I ZAŠTITE

Tema : Uloga vitamina u ishrani dece

STUDENT:
Vildana Mujović 1b-1737
Novi Pazar, 2012

MENTOR:
prof.dr. Elvira Radončić

U hidrosolubilne vitamine spadaju vitamini B-kompleksa i vitamin C. vitamina K i malim delom vitamina B2 i biotina. Prvu supstancu ove vrste. sem vitamina B12. koji se dobro deponuje u jetri. dele na one koji se rastvorljivi u vodi (hidrosolubilni) i one koje se rastvaraju u mastima (liposolubilni). zalihe organizma u ostalim vitaminima su male. . vitamin B1 (tiamin ili aneurin). U narednom periodu su otkriveni i ostali vitamini. godine Kazimir Funk. Prof. koje stvaraju bakterije debelog creva.2 UVOD Kako dete dobija neophodne vitamine? Izuzimajući vitamin D. Takođe. Ime im potiče od latinske reči vita. sto znači ţivot. prema rastvorljivosti. vitae. kompletne potrebe u ostalim vitaminima se ostvaruju hranom. Beograd Vitamini su sloţena organska jedinjenja od izuzetnog značaja za brojne procese u ljudskom organizmu. kao i manjim delom vitamina A i D. otkrio je 1912. D. poljski biohemičar. a u liposolubilne A. ukupno njih 20. koji se sintetiše u koţi pod dejstvom ultra-ljubičastih zraka B frakcije. E i K. koji se. Dr Nedeljko Radlović Univerzitetska dečja klinika.

ne samo manjak. Majčino mleko obezbeđuje detetu sve vitamine osim vitamina D. ima dovoljno svih vitamina. mora dati (parenteralno ili per os) neposredno posle rođenja. nema dovoljno ni vitamina A i C. kao i manjim delom vitamina A i D. S druge strane. zalihe organizma u ostalim vitaminima su male. ovi poremećaji su danas retki i sreću se. nego i višak vitamina moţe ozbiljno da ugrozi dečje zdravlje. dok u adaptiranim mlečnim formulama. Zahvaljujući pravilnoj ishrani. adaptirane formule kravljeg mleka. u cilju prevencije hemoragijske bolesti. kompletne potrebe u ostalim vitaminima se ostvaruju hranom. zahtevaju relativno veći unos svih vitamina. Kravlje mleko. ukoliko je odojče prinuđeno da se ovako hrani. Izuzetak je vitamin K koji se svakom novorođenčetu. koje stvaraju bakterije debelog creva. ukoliko se unose u količini od 750 ml dnevno. redovno unositi hranom. uglavnom. koji se dobro deponuje u jetri. Takođe. Nedonošče i novorođenče sa malom porođajnom teţinom za gestacijsku dob. Od navršenih 4-6 meseci deo potreba u vitaminima dete ostvaruje i nemlečnom hranom. poznato je da je elinimacija viška liposolubilnih vitamina ograničena. zbog brzeg rasta u prvim mesecima po rođenju. koji se sintetiše u koţi pod dejstvom ultra-ljubičastih zraka B frakcije. uključujući i vitamin D. sem vitamina D. te ih je. Sve ove činjenice ukazuju da se vitamini moraju. u sladu sa optimalnim potrebama. vitamina K i malim delom vitamina B2 i biotina. Dakle. ako to nije moguće. sem vitamina B12. Koji su vitamini potrebni odojčetu? Optimalna ishrana donesenog novorodjenceta i odojčeta podrazumeva unos majčinog mleka ili. neophodno dodatno unositi. u sklopu različitih oboljenja koja kompromituju njihov unos i promet u organizmu.3 Kako dete dobija neophodne vitamine? Izuzimajući vitamin D. .

dakle hemijska supstanca koja se u organizmu pretvara i vitamin A. rastvorljiv je u mastima (liposolubilan vitamin) pa se zadrţava (akumulira) u organizmu. Sećate se.4 Vitamin A Ishrana > Vitamini i minerali Ovo je vitamin koji je dobro poznat. Poznat je od 19. Šta je karoten? Karoten (pravilnije beta karoten) je provitamin A. Do pre desetak godina je bio veoma popularan suplement . leto i rana jesen je "sezona" namirnica koje su bogate provitaminom A (karotenom). e to nije tako sa vitaminom A. vitamin C je rastvorljiv u vodi. . Sada ga (osim u terapijske svrhe) skoro nema na trţištu kao pojedinačni vitamin. Provitamin je "prethodnik" vitaminu. a naročito za "oporavak" koţe koja je izloţena sunčevim (tačnije ultraljubičastim) zracima. veka. Zašto baš sada pričamo o vitaminu A? Zato što je veoma vaţan za dečju (ali i našu) koţu. pa se višak izbaci preko bubrega. kada je izolovan iz šargarepe pa je tako dobio ime. Sa druge strane. ali donekle i kontroverzan. Karoten je ubedljivo najvaţniji "izvor" vitamina A i ima ga u velikom broju namirnica.Vitamin A se "hemijski" naziva retinol.bilo ga je kapsulama i tabletama i davao se "i šakom i kapom".

Ipak (kao što smo već istakli) glavni izvor vitamina A je beta karoten koga ima u namirnicama biljnog porekla. To je veoma vaţno u uobičajenim uslovima ţivota.to su ćelije "pokrivači" koje se nalaze na koţi i sluzokoţi. Ovaj efekat je izuzetno vaţan "na duţe staze" pa se danas zna da vitamin A "zaštitnik" organizma od hroničnih oboljenja. a veoma redak uzrok su bolesti creva u kojima je oteţana resorpcija (uzimanje iu hrane) masti. Zato ne treba da čudi što je vitamin A deo lekova koje se koriste u terapiji nekih (veoma upornih) koţnih oboljenja. Ova bolest nastaje posle dugotrajnog nedostatka vitamina A. Moţe li se preterati sa unošenjem vitamina A? . koji se nalazi u mreţnjači i neophodan je za dobar vid. ribi i ţivotinjskoj jetri. ali ga ima u svakom "ţutom" povrću i voću. dinja peći. To znači da je šargarepa moţe kuvati. Ovaj vitamin je snaţan antioksidans (tu je sličan vitaminu C koji smo prikazali u prvom broju Zdravog deteta). One se veoma brzo dele. hemijskim supstancama. Gde ga ima? Retinola (u obliku estra) ima u mleku i mlečnim proizvodima. Ako je nedostatak vitamina A još duţi. pokazalo se da kratkotrajno kuvana mrkva pretstavlja odličan izvor karotena koji se još lakše resorbuje iz creva. Glavni "simptom" je takozvano noćno slepilo . Svi znamo za šargarepu (mrkvu).poremećaj vida koji je uzrokovan smanjenjenim stvaranjem vidnog pigmenta (rodopsina). ali i tikva i dinja. već i na sluznice organa za varenje i disanje! Vitamin A učestvuje u stvaranju rodopsina . Kajsija je veoma bogata karotenom. onda mogu nastati oštećenja koţe i sluznica.. ali ne smeta karotenu. Da li ga kuvanje oštečuje ovaj vitamin? Visoka temperatura slabi dejstvo vitamina A (retinola). a naroćito kada je koţa ili sluzokoţa oštećena (sunčevim zracima.. a da u dţemu od kajsija ima provitamina A (ali ipak u nešto manjoj količini).To znači da vitamin A neutrališe veoma opasne slobodne radikale (hemijske supstance koje mogu ozbiljno oštetiti ćelije našeg organizma). pa čak i od nekih vrsta karcinoma Koji su simptomi nedostatka vitamina A? U savremenom svetu su retke bolesti koje nastaju zbog nedovoljnog unosa vitamina A.vidnog pigmenta.). Ovo se ne odnosi samo na koţu.5 Zašto je vitamin A vaţan za decu? Vitamin A je vaţan za brojne funkcije dečjeg organizma (svakao je veoma bitan i za odrasle). Iako je sveţa šargarepa zdrava. Neophodan je za razmnoţavanje epitelnih ćelija . a za tu deobu je neophodan vitamin A. infekcijama.

ali i na prelazu zime u proleće. To se veoma retko dešava. kada su izolovana tri oblika vitamina D (D1. što je vaţno znati da se ne pretera sa unosom vitamina D. problemi sa varenjem. ovaj vitamin je bitan i za odrasle. "ambicioznim" roditeljima koji ne znaju da "barataju" vitaminskim preparatima. ponekad i sa kostima i zglobovima. D2 i D3) Zašto baš sada pričamo o vitaminu D? . Otkriven je dvadestih godina prošlog veka. Zato. bez konsultacije sa pedijatrom deci ne treba davati preparate vitamina A! Pravi način je zdrava i izbalansirana ishrana namirnicama koje sadrţe karoten. ili ako se terapija ovim lekovima produţi bez konsultacije sa lekarom. Tada nastaju podmukli simptomi i znaci . samoinicijativno i predugo dobija preparate (suplemente) koji sadrţe vitamin A.6 Ako dete koristi vitamin A (tačnije karoten) u prirodnom obliku . bezrazloţna nervoza.umor. naročito tokom hladnih dana. i to samo ako dete uzme lekove koji sadrţe vitamina u terapijskim dozama (koje su daleko veće od potrebnih za normalan ţivot). pa iz najbolje namere mogu da naškode detetu. iscrpljenost. Akutno trovanje vitaminom A se još ređe sreće. Vitamin D Ishrana > Vitamini i minerali Vitamin D je izuzetno vaţan vitamin za normalan rast i razvoj dece. Spada u vitamine koji se rastvaraju u mastima (liposolubilni) pa se nagomilava u organizmu. Svakako.iz hrane. hipervitaminoza (bolest koja nastaje zbog prekomernog unosa nekog vitamina) se praktično ne moţe desiti! Kako se radi o vitaminu koji se nakuplja u organizmu oštećenja su moguća samo ako dete nepotrebno.

Dakle. Vitamin D je vaţan i za normalno stvaranje i funkciju insulina u pankreasu (tako da utiče i na metabolizam šećera . a naročito srca.on je čuvar zdravlja dečje koţe jer pospešuje deobu ćelja koţe i tako učestvuje u njenoj regeneraciji.njegovo bolje "sagorevanje" u ćelijama). kao i nervnog sistema.koje su uloge vitamna D Teško je praviti "top listu" značajnosti vitamina. ali mu treba sunce da bi se "aktivirao" u koţi i obavio svoje vaţne funkcije. Provitamin D ("prethodnik" vitamina D) se nalazi u koţi. pa moţemo reći da je vitamin D bitan deo arsenala za borbu protiv različiih infekcija kojih ima dosta u rano proleće. Zato ne treba da čudi što je vitamin D je jedan od faktora koji "daje snagu" detetu jer pozitivno utiče na rad mišića i nerava. Pokazalo se da ovaj vitamin ima ulogu u normalnom funkcionisanju imunološkog (odbrambenog) sistema deteta. ali da istaknemo najbitnije: Pokazalo se da je vitamin D izuzetno vaţan za jak imunitet! Imajući u vidu da se grip i njemu slični virusi godinama u nazad javljaju tokom proleća. Zašto je vitamin D vaţan . pa se pod dejstvom ultraljubičastog zračenja prevara u vitamin D. moţemo reći da je nešto više vitamina D . nerava. Ovo vaţi i za odrasle.Vitamin D pospešuje "uzimanje" kalcijuma u crevima. Da li je vaţan i za odrasle Jeste! Pomalo se zaboravilo na vaţne uloge vitamina D u očuvanju zdravlja odraslih . dan još uvek nije postigao punu duţinu. Skoro sve nabrojane uloge vitamina D kod dece vaţe i za odrasle. Bez kalcijuma (ali i fosfora) nema zdravih kostiju i zuba. ali je vaţan i za normalno funkcionisanje skoro svih organa. ali reguliše i funkciju još nekih hormona. ali i svih drugih mišića. Kalcijum daje čvrstinu kostima.uglavnom su deca bila "u fokusu" priče o ovom vitaminu. jedan deo vitamina D detetov organizam sam stvara. jer pomaţe ćelijama "ratnicima" u borbi protiv mikroorganizama. pa nam zato treba više vitamina D koga moramo uneti hranom ili odgovarajućim preparatima. Zato je vitamin D vaţan za dobru funkciju srčanog mišića. Evo njegovih glavnih uloga: Neophodan je za metabolizam kalcijuma i fosfora. mišića.7 Vitamin D bi pre bio "letnji vitamin" jer sunce ima ulogu u njegovom stvaranju u dečjem organizmu. Vaţan je i za koţu . ali i njegovu "ugradnju" u kosti. ali je vitamin D svakao jedan od najvaţnijih za zdrav rast i razvoj deteta. To i jeste razlog što ga prikazujemo baš ovih dana! Još ima hladnih dana ("baba Marta" nas redovno iznenadi).

u našem podneblju nije moguće zdravo izlaganje beba suncu da bi se zadovoljie detetove potrebe za vitaminom D. lako savitljive (nemaju dovoljno kalcijuma) pa umesto zdravih kostiju dete ima "rahitične" . ali pomaţe očuvanju "glatkosti" krvnih sudova). grudni koš. Kod starije dece nedostatak ovog vitamina uzrokuje opštu slabost organizma. Mogu li bebe bez dodataka ovog vitamina u prvoj godini ţivota Odgovor je jednostavan . pre svega zahvaljujući ranoj primeni ovog vitamina u vidu odlično dizajniranih preparata (kakav je Vigantol). . Kod starijih ljudi (naročito ţena) vaţan je za prevenciju osteoporoze. Ovo naročito vaţi za hladni deo godine iz koga polako izlazimo. nedostatak mišićne snage. Gde ima vitamina D Prirodnog vitamina D ima u ribi . Nove naučne studije su utvrdile da manjak vitamina D moţe biti uzrok lošeg raspoloţenja. nekih oblika raka. Kosti su meke. ali i kardiovaskularnih bolesti (pomaţe regulaciju krvnog pritiska. ali i bezrazloţnu nervozu. losos.deformiše se glava. ali i "obične" sardine su bogate vitaminom D. ali manje i odnosu na prethodno nabrojane namirnice.skuša. jer pomaţe iskorišćavanje ("sagorevanje") šećera u našim ćelijama. ali i duge kosti nogu i ruku. Kako ga nema u majčinom mleku.bebe moraju dobijati vitamin D! Naţalost.8 potrebno za mame i tate (ali i starije). Pečurke i avokado sadrţe ovaj vitamin. Srećom. danas se nedostatak vitamina D kod dece retko sreće. Mleko i mlečni proizvodi su dobar izvor vitamina D. neophodno je unošenje ovog vaţnog vitamina "na usta". pa i depresije (naročito kod ţena). Vitamin D pomaţe i u borbi sa viškom kilograma. Šta se dešava ako dete nema dovoljno vitamina D Kada beba u prvoj godini ţivota nema dovoljno vitamina D nastaje ozbiljna bolest koja se zove rahitis. Pokazalo se da ovaj vitamin ima ulogu u prevenciji mnogih bolesti: dijabetesa. haringa. Vitamin D je vaţan i borbi protiv napetosti i stresa (preko jačanja funkcije nervnog sistema). ali je potrebno voditi računa o dozama da se ne bi desilo nagomilavanje kalcijuma u delovima organizma gde ne treba da ga bude (zato je vaţno da se doze precizno utvrde sa doktorom). a ima ga i u ţumancetu ali i u iznutricama.

a naročito poštovati trajanje terapije . zamor. Kako sprečiti hipervitaminozu (prekomeran unos vitamina D): Vaţno drţati se preporučenih doza . . povraćanje. tokom zimskih meseci). pa ako se pretera moţe doći do nevolja. i to samo kada se mesecima daju prekomerne količine vitamina D. Moţe li se preterati sa ovim vitaminom Moţe! Rekli smo da se radi o liposolubilnom (rastvorljivom u mastima) vitaminu koji se lako nagomilava u organizmu. ali mali broj zna «pravu istinu» (medicinske činjenice) o mineralima i vitaminima.jedna kap Vigantola dnevno je dovoljna za bebe u prvoj godini ţivota.9 Postoje preparati vitamina D (Vigantol) koji su veoma jednostavni za upotrebu i sasvim dovoljni u prvoj godini ţivota (ali i posle prvog rođendana. Ne dajte starijoj deci suplemente vitamina D bez kosultacije sa pedijatrom Ako se vitamin D daje kao lek treba se striktno drţati doze. Skoro svi neţeljeni efekti su vezani za prekomerno nagomilavanje kalcijuma u tkivima. suve i "peckave" oči.ovde od viška stvarno glava zaboli! Vitamin C Ishrana > Vitamini i minerali Nema zdravog deteta bez zdrave ishrane! Svi znaju da su vitamini zdravi. Tada se mogu javiti neobjašnjiva mučnina. svrab koţe. Ovo se kod dece srećom retko dešava. a ako se baš pretera slede problemi sa mokraćnim i disajnim organima.

visoka temperatura «rastura» vitamin C. Još su drevne civilizacije naslućivale njegov značaj. Vitamin C učestvuje u stvaranju kolagena . Šta je vitamin C? Vitamin C je. Razbićemo i poneku zabludu vezanu za vitamine. Tako vitamin C pomaţe i zarastanje rana (opet preko vezivnog tkiva). organima za varenje. iako nisu znale da postoji. Zašto je vaţan? Vitamin C je veoma vaţan «pomagač» našeg metabolizma.. Počinjemo sa vitaminom C.10 Ţelimo da vas upoznamo sa vitaminima i njihovim značajem za očuvanje zdravlja dece. U crevima. čini osnovu vezivnog tkiva. zapravo. Ono se nalazi u svakom deliću našeg tela. o kojem se uvek najviše govorilo. askorbinska kiselina neutrališe «višak kiseonika» u organizmu (antioksidantno dejstvo). Zato mi moramo da ga unosimo hranom ili pićem! Naţalost.. koje moţemo da uporedimo sa cementom koji vezuje cigle u zidu. askorbinska kiselina. mišićima. pa se kuvanjem gubi iz voća ili povrća. kostima. . krvnim sudovima. Nalazi se u koţi.jednog velikog proteinskog «lanca» koji. Sa druge strane. a naročito je značajan za pravilno stvaranje vezivnog tkiva. koje je neophodno za normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca. odnosno celog detetovog organizma (ovo vaţi i za starije). dnevnim potrebama i posledicama nedovoljnog unosa. Koliko je vezivno tkivo vaţno. a pričaćemo i o vitaminskim preparatima. pa se ne akumulira u organizmu. tkiva.. idemo redom. Prvi «masovni nedostatak» ovog vitamina je detaljno opisao Kristifor Kolumbo u svom brodskom dnevniku. što je veoma vaţno u očuvanju zdravlja ćelija. Spada u hidrosolubilne vitamine (rastvorljiv je u vodi).. kada se dese. oštećuju najvaţnije organe našeg tela. Ipak. najbolje se ogleda u poremećajima i bolestima vezivnog tkiva koje. vitamin C moţe da potpomogne «uzimanje» gvoţđa. objedinjuje i «pričvršćuje» delove organa i organskih sistema. kada je nestalo kupusa na dugom prekookeanskom putovanju. Većina ţivotinja ga sama stvara (sintetiše). srcu. zapravo. ali ne i ljudi.

prvo će ga zaboleti stomak. češće oboljevaju od infekcija.pomorandţa je prebogata ovim vitaminom. kajsijama. kupine). veku. Koje su dnevne potrebe? Treba reći da dnevne potrebe za vitaminima nisu dobro definisane za sve uzrastne dobi dece.što znači uzimanja sveţeg voća i povrća. pa su i potrebe za vitaminom C veće.. ali je u našem podneblju ovo ipak zaboravljena bolest. Naravno. treba istaći papriku (naročito crvenu).11 Gde ga ima u prirodi? Voće i povrće su prava riznica vitamina C. Zato su mališani u prvim godinama zahtevniji..posebno jagodičastom (jagode. ali i deca koja se aktivno bave sportom.dobar su izvor vitamina C za bebe! Bezbroj je kombinacija. Nešto manje ga ima u jabukama. zaostaju za vršnjacima u sportskim aktivnostima (nerado ih upraţnjavaju). C vitamin nestaje iz namirnica. Takva deca imaju loš apetit (osim kada je u pitanju nezdrava hrana). Naravno. Prekomeran unos C vitamina je moguć samo ako se deci daju velike količine ovog vitamina u tabletama koje su za odrasle (potpuno nemedicinski)! U jednoj tableti C vitamina od 500 miligrama ima pet puta više od dnevnih potreba deteta! Nema velike štete ako dete ponekad uzme «pola tablete od 500 miligrama». karfiol. Ipak. potpuni nedostatak vitamina C u ishrani je veoma redak. ali to nije za redovnu upotrebu! .. naročito agrumi . Skorbut je bolest koju su Kolumbovi mornari (ali i mnogi drugi u tim vremenima) osetili «na svojoj koţi». Kuvanjem.kada fast food pobedi zdravu ishranu. većina eksperata koji se bave ishranom mališana. Smanjeni unos vitamina. slaţu se da se dnevne potrebe vitamina C kreću od 50 do 100 miligrama. Sokić od ceđene pomorandţe ili jabuke. i. I vitaminski sirupi za decu su spravljeni tako da se preporučene doze nalaze u okvirima dnevnih potreba deteta. infekcije koje slede. Na primer. Što je brţi rast i razvoj. moţe da se odrazi na opštu otpornost deteta. stvara se više vezivnog tkiva. kao i zdrava voćna kaša . Ţalosno je što toga i dalje ima u 21. zubi koji ispadaju. onda je nemoguće preterati! U voću i povrću su vitamini i minerali toliko dobro izbalansirani da nema šanse da se pretera. Moţe li se preterati sa vitaminom C? Ako se drţimo prirodnog unosa vitamina C . predškolsko dete je unelo dnevnu «dozu» vitamina C.. vitamina C stvarno ima u izobilju. ali ga ima i u paradajzu i drugom povrću.. pričamo o sveţem voću i povrću. pa i vitamina C zbog loše ishrane . Rane na sluzokoţi i koţi.. jedna pomorandţa (ili dve jabuke). a ako i «svari» tu gomilu. breskvama. salata od sveţeg kupusa ili paprike. višak vitamina C će preko bubrega da se izbaci iz organizma. maline. kupus. Šta ako ga ne unosimo u organizam? U savremenom svetu. šljivama. danas se mogu videti samo kod ekstremno izgladnele i zapuštene dece. Ima ga i u drugom voću . Od povrća. ako neko pokuša da pojede dva kilograma pomorandţi .

Vitamin K Ishrana > Vitamini i minerali Pod ovim imenom krije se čitava paleta vitamina (K1. Zato je potpuno pogrešno davati deci velike doze vitamina C za izlečenje prehlada i drugih virusnih infekcija. Najvaţnija su prva tri. Ali. K5). K2 proizvode crevne bakterije.12 Zar nije jednostavnije dati malo askorbinske kiseline «u tabletici».najzdraviji su izbor za dete! Da li vitamin C leči virusne infekcije? Naţalost. smešno je naspram iste količine isceđene pomorandţe. jer moţe da dovede do povraćanja (u nekim slučajevima i proliva). to svakako nije jedini. K3. nego dete «terati» da jede sveţe voće i povrće? Nije tako! Sve ozbiljne medicinske studije koje su se bavile vitaminima. A ono malo što iscedimo u limunadu ili čaj. Kao što smo napomenuli.dobro je da deca jedu sveţe voće i povrće. ni najbolji način da unese vitamin C u organizam. pod čijim uticajem se raspadaju. vitamin C je askorbinska kiselina. ali prave zamene za sveţe voće i povrće nema . K2. Zaključak se sam nameće . . Limunada je ukusna. pa će vitamina C (ali i drugih vitamina i minerala) biti dovoljno da zdravo rastu. To moţe da bude i opasno. K1 je prirodno prisutan u tamnozelenom povrću. moţda. Rastvorljivi su u mastima i osetljivi na svetlost. koja u višestruko većoj «dozi» od potrebne moţe da «zakiseli» detetov stomačić koji je. ne! Potpuno je jasno da vitamin C ne moţe da izleči virusne infekcije. tako da je iskoristljivost za detetov organizam najbolja! Ima dobrih vitaminskih preparata koji se prave «iz prirodnih izvora». pokazale su da je priroda njihov najbolji izvor! U voću i povrću se vitamini (i minerali) nalaze dobro «ukomponovani». pa ne smeta da je dete povremeno popije. a K3 je sintetski oblik. A limunada? Limun sadrţi manje vitamina C od pomorandţe. već ranjen virusnom infekcijom. K4.

Nedostatak se moţe pojaviti i kod novorođenčadi zbog sterilne crevne flore (koja nije u stanju da sintetiše vitamin K) i istovremenog nedostatka vitamina K u majčinom mleku. omogućuje aktiviranje proteina (faktora) zgrušavanja. na mestu krvarenja proteini formiraju ugrušak čime se zaustavlja krvarenje. Status vitamina K kod adolescenata.13 Vitamin K je poznat kao koagulacijski vitamin. dugotrajno uzimanje antikoagulantnih lekova. mogu dovesti do deficita... što znači da ima nezamenljivu ulogu u zgrušavanju krvi. kad je regularan. Velike doze vitamina K mogu biti toksične i izazvati alergijske reakcije. Sada kao aktivne forme. Za jače kosti. Nedostatak. Posledice su učestalo krvarenje i krvni podlivi po telu.. pruţajući na taj način zaštitu od osteoporoze u kasnijim godinama. svako stanje u kome je ona poremećena ili u kome se vitamin namerno izbacuje iz ishrane. pa bi bilo dobro „drţati" se saveta lekara i preporučenih doza (60 mikrograma na dan). Najčešći razlozi su bolesti jetre. Pod najvećim rizikom su novorođenčad majki koje su tokom trudnoće uzimale lekove za lečenje epilepsije. pri dugotrajnom uzimanju nekih lekova koji remete crevnu floru i time sprečavaju sintezu samog vitamina.. zatim prevremeno rođene bebe. U jetri se stvara nekoliko vrsta proteina koji kao neaktivni putuju krvlju. pa se najčešće pravovremeno i uspešno reši. Ovaj problem postaje uočljiv već u prvim danima ţivota... Ukoliko u organizmu dođe do krvarenja (bilo spontano ili kao posledica povrede). kod bolesti jetre i ţučnih puteva. Vitamin K . U kojim stanjima moţemo očekivati pomoć od vitamina K? Preporučuje se u prevenciji krvarenja. Višak.. Istraţivanja su pokazala da dobar status ovog vitamina pozitivno utiče na mineralni sadrţaj i gustinu kostiju. one sa urođenim bolestima jetre kao i bebe sa ozbiljnim poteškoćama pri hranjenju. moţe imati dugoročni uticaj na zdrave kosti. Budući da je apsorpcija vitamina K zavisna od prisustva masti. vitamin K zajedno sa kalcijumom. oštećena crevna flora. To stanje se naziva hemoragijski sindrom.

. u funkciji organa za disanje. Najbolji izvori su spanać. Deci od najranijeg uzrasta treba usaditi navike o vaţnosti raznovrsne ishrane sa sveţim voćem i povrćem bez upotrebe konzervanasa i zaslađivača kojih ima u slatkišima i veštačkim sokovima.14 aktivira osteokalcin. ovas. pasulj i goveđa jetra. nervnog sistema. Zagreb: Medicinska naklada: 2000. Živković. Vitaminska biblija za 21. stoljeće. D i C. Zagreb: Mozaik knjiga:2001. Ukoliko se dete hrani adaptiranim mlečnim formulama. 2. tu su zastupnjene sve vrste vitamina. koji ima ključnu ulogu u ugradnji kalcijuma u koštano tkivo. pa ih ne treba dodavati. obnovi epitela koţe i sluzokoţe. a naročito u pubertetu. u sintezi hemoglobina. R... njima treba dodavati vitamine A. ali u koliko postoje deca i sa takvim načinom ishrane. kupus. deci servirati lisnato zeleno povrće. brokule.Deca koja se nepravilno hrane i ne unose dovoljno vitamina i minerala. ističe pedijatar dr Stefanović. sir. LITERATURA 1. Manual of dietetic practice. mogu imati zdravstvene probleme. u zaustavljanju krvarenja. . Mindell. Pedijatri ne savetuju upotrebu kravljeg mleka do godinu dana deteta. 3. Zbog toga je dobro svakodnevno.. Doktorka Slađana Stefanović savetuje roditelje da posebno da vode računa o prevenciji rahitisa. E. WilleyBlackwell: England: 2001. Briony. Klinička farmakologija. kelj. T. jer vitamini učestvuju u odbrani od infekcija.

............ 3 Vitamin A.............................................................................................................................................................................................. 6 Vitamin C .............. 14 . 4 Vitamin D .................................................................................................................................. 12 LITERATURA ...........................................................................................................................................................................................................................................................................15 SADRZAJ: UVOD............................................................................ 2 Kako dete dobija neophodne vitamine? .................................................................... 9 Vitamin K ........................................................................................................... 3 Koji su vitamini potrebni odojčetu? ...........................................................................................................................................................................................................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful