You are on page 1of 221

Dr Vladan Pavlovid

TEORIJA I ANALIZA BILANSA

Beograd, 2008.
Dr Vladan Pavlović TEORIJA I ANALIZA BILANSA

Recenzenti: Prof, dr Jovan Ranković,

redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Prof, dr Mirko Kulić> redovni profesor Fakulteta za poslovne studije Megatrend univerziteta u Beogradu Izdaje i štampa Megatrend univerzitet, Beograd, Goce Delĉeva 9a Za izdavača: Nevenka Trifunović, izvršni direktor Direktor izdavačke delatnosti: Dragan Karariović Lektor: Irina Milutinović Tehničko uređenje: Tatjana Stojković Dizajn korica: Tatjana Stojković
CIP - KaTanorH3anHJa y ny6jiHKauHJn HapoflHa 6n6nMOTeKa Cp6MJe, Beorpafl 657.372(075.8)

Tirai:
200 primeraka Copyright:

nABJIOBMTi, B/iaflaH
Teorija i analiza bilansa / Vladan Pavlović. Beograd: Megatrend univerzitet, 2008 (Beograd: Megatrend univerzitet). -244 str,: tabele, graf. prikazi, obrasci; 24 cm

© 2008 Megatrend univerzitet - Beograd Izdavaĉ zadržava sva prava. Reprodukcija pojedinih delova Tiraž 200. - Propisani obrasci finansijskih izveštaja: str. 223-237. - Napomene i ili celine ove publikacije nije dozvoljena! ISBN 978-86-7747-311-2

bibliografske reference uz tekst. -Bibliografija: str. 239-244. ISBN 978-86-7747-311-2 a) Bw/ianc b) Bubane - Aiiavinsa

Odlukom Komisije za izdavačku delatnost COBISS.SR-ID 149232652 Megatrend univerziteta broj 254/50 (25,04.2008) rukopis je odobren za Štampu i upotrebu u nastavi kao udžbenik.

Teorija i analiza bilansa

3

SADRŽAJ
UVOD................................................................................................ 9 I. GLAVA Teorija bilansa .................................................................................11
7. Pojam, sadržina i shvatanje bilansa .............. ; .................................................................. 77 7. 7. Pojam bilansa (stanja) i njegova sadržina......................................................... : .......... 72 7.2. Pojam računa uspeha i njegova sadržina ....................................................................... 75 7.3. Povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha .................................................................... 79

2. Teorije bilansa ............................................................................................................. 20
2.7. Statičko (imovinsko) shvatanje bilansa .......................................................................... 27
2.1.1. Nerazvijeno statičko (imovinsko) shvatanje bilansa ...............................................................21 2.1.2. Novije ili razvijeno statičko (imovinsko) shvatanje bilansa .................................................... 23

2.2. Dinamičko shvatanje bilansa .......................................................................................... 24 2.3. Organsko shvatanje bilansa ........................................................................................... 26

3.Načela urednog knjigovodstva ................................................................................. ...27
3.7. Načela urednog knjigovodstva u užem smislu ................................................................28 3.2. Načela urednog inventarisanja .......................................................................................29 3.3. Načela urednog biiansiranja ...........................................................................................30
3.3.1. Okvirna (opšta) načela ........................................................................................................... 31
3.3.1.1. Načelo jasnosti ................................................................................................................................ 31 3.3.1.2. Načelo istinitosti .............................................................................................................................. 33

3.3.2. Načela razgraničenja .............................................................................................................. 35
3.3.2.1. Načelo pojedinačnog vrednovanja ................................................................................................. 35 3.3.2.2. Going concern princip ..................................................................................................................... 35 3.3.2.3. Načelo realizacije ............................................................................................................................ 35 3.3.2.4. Načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu ......................................................................... 42 3.3.2.5. Načelo impariteta ........................................................................................................................... 43

3.3.3. Dopunska načela biiansiranja ................................................................................................. 45
3.3.3.1. Princip opreznosti u funkciji utvrđivanja periodičnog rezultata i imovine ..................................... 46

4

Sadržaj
3.3.3.2. Načelo stalnosti u funkciji utvrđivanja objektivnog periodičnog rezultata ...................................... 47

3.3.4. Matching princip ...................................................................................................................49 3.3.5. Odnos između načela urednog bilansiranja i računovodstvenih standarda ...........................51

4. Procenjivanje bilansnih pozicija ........................................................................................... 57 5. Latentne rezerve i skriveni gubici ......................................................................................... 54 5.1. Pojam i suština latentnih rezervi ...................................................................................... 54 5.2. Vrste latentnih rezervi ................................................................................................................56 5.3. Rasturanje latentnih rezervi ............................................................................................. 57 5.4. Stav poslovne prakse i ekonomske teorije o latentnim rezervama .................................. 57 5.5. Primer obrazovanja i rasturanja latentnih rezervi s aspekta knjigovodstveno-bilansne povezanosti ............................................................ 58 5.6. Skriveni gubici .................................................................................... 60 6. Vrste bilansa ......................................................................................................................... 67 6.1. Bilansi prema redovnosti sastavljanja .................................................................................... 61 . 6.2. Bilansi prema njihovoj vezi sa knjigovodstvom ....................................................................... 63 6.3. Bilansi prema globalnoj svrsi iskazivanja ............................................................................... 63 6.4. Bilansi prema merodavnosti pravnih normi .......................................................................... 64 6.5. Bilansi prema području informisanja .......................................................................... 66 6.6. Bilansi prema dužini bilansnog perioda....................... ; ................................................. 66 6.7. Bilansi prema vremenu koje pokrivaju ............................................................................ 67 6.8. Bilansi prema tehnici sastavljanja ................................................................................... 67 6.9. Bilansi prema karakteru bilansnih veličina-stanje ili tok ................................................. 67 6.10. Bilansi prema broju uključenih preduzeda u bilans............................................................ 68

7. Politika bilansa ............................................................................................................. 68
7.1.Predmet i područje politike bilansa .......................................................................... 68 7.2.Ciljevi politike bilansa ................................................................................................................ 71
7.2.1. Finansijsko-politički ciljevi ....................................................................................................... 72 7.2.2. Ciljevi politike publiciteta ........................................................................................................ 76

II. GLAVA Finansijski (računovodstveni) izveštaji ............................................ 77
7. Pojam i vrste finansijskih (računovodstvenih) izveštaja ..................................................... 77

2. Bilans kao osnovni finansijski izveštaj ...........................................................................79
2.1. Specifičnosti pasive pojedinih pravnih formi .......................................................................... 83
2.1.2. Specifičnosti bilansne pasive u društvima kapitala ................................................................ 87
2.1.2.1. Sopstveni kapital kod društava sa ograničenom odgovornošdu ...................................................... 88 2.1.2.2. Sopstveni kapital kod akcionarskih društava ................................................................................... 88

3. Izveštaj o uspehu (Bilans uspeha) kao osnovni finansijski izveštaj ................................. 89 3.1. Metode obračunavanja uspeha ....................................................................................... 92
3.1.1. Metoda ukupnih troškova ...................................................................................................... 92 3.1.2. Metoda troškova prodatih učinaka ........................................................................................ 97

3.2.Biiansiranje gubitka ................................................................. :........................... 700 4. Aneks............................................................................................................. ;....................700

Teorija i analiza bilansa

5

5. Računovodstvene politike i Napomene prema MRS 7 ..................................................... 707 6. Izveštaj o novčanim tokovima..., .................................................................... , ................ 704 7. Izveštaj o promenama na kapitalu... .................................................................................706 8. Izveštaj o poslovanju ................................................................................................. 707 9. Izveštaj o korporativnom upravljanju................................................................................ 708

III. GLAVA Teorija analize ............................................................................... 109
7. Cilj i zadaci analize ............................................................................................................ 709 2. Pretpostavke analize......................................................................................................... 770 3. Sredstva (instrumenti) analize .......................................................................................... 777 3.1. Brojevi. ...........................................................................................................................111 3.2. Grafikoni ........................................................................................................................115 4. Metode analize.... .............................................................................................................. 776 3.1. Metoda upoređivanja .................................................................................................... 116 4.1. Metoda raščlanjavanja .................................................................................................. 118 4.2. Metoda sintetizovanja ................................................................................................... 119 4.3. Dopunske metode analize.............................................................................................. 119
4.4.1. Metoda eliminacije ili izolacije ............................................................................................. 119 4.4.2. Metoda korelacije ................................................................................................................ 120

5. Vrste analize ....................................................................................................................... 720 5.1. Statička i dinamička analiza .......................................................................................... 120 5.2. Kompleksna i parcijalna analiza .................................................................................... 121 5.3. Interna i eksterna analiza .............................................................................................. 121 5.4. Stalne i povremene analize............................................................................................ 121

IV.

GLAVA

Finansijska analiza ........................................................................ 123
7. Pojam i korisnici i pretpostavke finansijske analize ........................................................ 723 2. Uslovljenost finansijskog položaja preduzeda .................................................................. 725 3. Pravila financiranja kao podloga finansijske analize........................................................ 737 3.1 Vertikalna pravila finansiranja ................................................................................................132 3.2. Horizontalna pravila finansiranja .......................................................................................... 135 3.3. Iskazna mod pravila finansiranja ........................................................................................... 138 4. instrumenti finansijske analize ................................................................................... 140 4.1. Vizuelna analiza bilansa ......................................................................................................... 140 4.2. Analiza bilansa pomodu računa pokrida .............................................................................. 140 4.3. Racio analiza ............................................................................................................................. 141
4.3.1 Rado analiza likvidnosti.......................................................................................................... 141 4.3.1.1, Poimanje likvidnosti ......................................................................................................... 141 4.3.1.2. ......................................................................................................................................... Rada likvidnosti .................................................................................................................................... 143 4.3.2. Racio analiza solventnosti .................................................................................................... 146

4.3.2.1.Poimanje solventnosti ........... ; ........................................................................................ 146 4.3.2.2.Racia solventnosti ........................................................................................................... 148 4.3.3. Racia finansiranja (mobilizacija ............................................................................................150 4.3.4. Racia analiza aktivnosti (obrta).............................................................................................151 4.3.4.1. Defmisanje obrtnih sredstva .......................................................................................... 151 4.3.4.2. Racia aktivnosti (obrta) ...................................................................................................... 153 4.3.4.2.1. Racia obrta imovine .................................................................................................... 153 4.3.4.2.2. Racia obrta dobavljača ........................................................................................... 155 4.3.5. Racia rentabilnosti ............................................................................................................... 155 4.3.5.1.Pojam rentabilnosti ........................................................................................................ 155 4.3.5.2.Rentabilnost ekonomije .................................................................................................. 155 4.3.5.2.1.Bruto prinos na ukupni kapital ................................................................................ 756 4.3.5.2.2.Neto prinos na ukupni kapital. ..........................................................................................160 4.3.5.3.Rentabilnost sopstvenog kapitala ....................................................................................162 4.3.5.4.Rentabilnost pozajmljenog kapitala ................................................................................ 165 4.3.5.5.Uticaj strukture kapitala na rentabilnost ......................................................................... 165 4.3.6. Racia pokrida......................................................................................................................... 167 4.3.7. Brzi testovi kao instrumenti za ocenu solventnosti i boniteta preduzeda ............................ 169 4.3.7.1. „Brzi test I" za ocenjivanje solventnosti ......................................................................... 169 4.3.7.2. „Brzi test II" kao instrument za ocenjivanje boniteta preduzeda ...................................... 171

4.4. Neto obrtni fond kao instrument finansijske analize ........................................................... 172 4.5. Analiza zasnovana na veličini tokova ......................................................................................................... 176
4.5.1. Cash flow analiza .................................................................................................................. 176 4.5.1.1.Pojam Cash flow .............................................................................................................. 176 4.5.1.2.Cash flow kao instrument za ocenu likvidnosti ............................................................... 177 4.5.1.3.Cash flow kao instrument za ocenu prinosne i finansijske snage preduzeda.................. 181

4.5.2. Funds flow analiza ............................................................................................................. 184
4.5.3. Izveštaj o novčanim tokovima kao osnova za cash flow i funds flow analizu .................... 192

5. Instrumenti za obračun rizika.................................................................................... 200

Teorija 7

i

analiza

bilansa

5.1. Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata ............................................................... 200 5.2. CAPM model kao instrument za ocenu rizika ................................................................... 205

V. GLAVA Tumačenje osnovnih tržišnih pokazatelja................................. « ..... 209
7. Pokazatelji koji se zasnivaju na nominalnim vrednostima .................................................. 209 7.7. Prinos na akcijski kapital - obične akcije (Return on Equity) ........................................... 209 7.2. Dobit po akciji (Earning per share - EPS; Benefice par action - BPA) ............................. 209 7.3. Dividenda po akciji (Dividendper Share; Le dividende par action - DPA) ....................... 270 7.4. Racio isplate dividendi (Dividendpayout ratio; Le tauxde distribution) ......................... 277 2.7. Pokazatelji koji se zasnivaju na tržišnim vrednostima ...................................................... 212
2.1.1. Racio P/E - Odnos tržišne vrednosti i prinosa po akciji ............................................................ 212

2.2. Racio dividendi po akciji i tržišne vrednosti akcije (Dividend Yield; Le rendement de faction)....................................................................... 275 2.3. Tržišna kapitaiizacija .........................................................................................................276 2.4. Racio tržišne vrednosti prema knjigovodstvenoj vrednosti (PBR -Price to Book Racio) ............................................................................................... 276

VI. GLAVA Procena vrednosti kapitala .............................................................. 217
7. Prinosna vrednost preduzeda ............................................................................................... 220 2. Tržišna vrednost preduzeda.... .............................................................................................. 220 3. Reprodukciona vrednost preduzeda ..................................................................................... 227 4. Likvidaciona vrednost preduzeda ......................................................................................... 222

PRILOG: PROPISANI OBRASCI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ................... 223 LITERATURA ..................................................................................... 239

Teorija i analiza bilansa

9

UVOD
Finansijsku analizu vrše analitiĉari preduzeća za potrebe menadžmenta (u funkciji donošenja poslovnih odluka), investitori, potencijalni investitori, poverioci, meĊu kojima najvažnije mesto zauzimaju banke, inspekcije, publicisti, statistika. Svaki od navedenih subjekata će vršiti analizu sa razliĉitim ciljevima. Većina eksternih subjekata ima na raspolaganju samo finansijske (raĉunovodstvene) izveštaje, koje su preduzeća u obavezi da obelodane. Da bi se na osnovu finansijske analize mogli doneti zakljuĉci o finansijskom položaju i zaraĊivaĉkoj sposobnosti preduzeća, nužno je najpre razumeti finansijske izveštaje koji predstavljaju podlogu za finansijsku analizu. Najvažniji finansijski izveštaji su bilans stanja, izveštaj o uspehu (bilans uspeha) i izveštaj o novĉanim tokovima. Nije moguće razumeti ove izveštaje ukoliko se ne razume šta oznaĉavaju bilansne pozicije i po kojim vrednostima su one vrednovane. Stoga analitiĉari moraju razmatrati i Napomene uz finansijske izveštaje (u zemljama EU se taj izveštaj naziva Aneks). Bilansne pozicije se razliĉito procenjuju u zavisnosti od cilja bilansiranja. To znaĉi da će bilansiranje, mo-tivisano razliĉitim ciljevima, imati za posledicu razliĉite bilanse, sa razliĉito vrednovanim bilansnim pozicijama. Cilj redovnog bilansa je vremenom me-njan, a svaki poseban povod (osnivanje, fuzija, likvidacija, steĉaj i dr.) dovodi do sastavljanja posebnog (specijalnog) bilansa. Savladavanje teorije bilansa je neophodan korak ka razumevanju bilansa. U okviru prvog dela udžbenika - Teorija bilansa, u kratkim crtama su razmatrani ciljevi bilansa, naĉela bilansiranja, tj. pravila kojima se ureĊuju problemi prikazivanja i procenjiva-nja za potrebe redovnog godišnjeg zakljuĉka, pitanja procenjivanja bilansnih pozicija, latentne rezerve i vrste bilansa. U poglavlju u kojem razmatramo procenjivanje bilansnih pozicija, izvršena je samo jedna rekapitulacija problematike procenjivanja prethodno izložene u poglavlju u kome su elaborirana naĉela na osnovu kojih se vrši procenjivanje. Ukoliko je ovaj skroman pokušaj prikazivanja bilansne teorije u najkraćim crtama uspelo da zainteresuje ĉitaoce za ovu zanimljivu i dinamiĉnu oblast, prouĉavanje monografije „Teorija

10

Uvod

bilansa", kapitalnog dela profesora Jovana Rankovića, na ĉije radove se ovaj udžbenik ĉesto poziva, predstavljaće posebno zadovoljstvo. Monografije „Specijalni bilansi" i „Konsolidovani godišnji zakljuĉak", takoĊe proizišle iz pera profesora Rankovića, predstavljaju nezaobilaznu literaturu za zaokruživanje znanja vezanih za bilansnu teoriju. Drugi deo udžbenika posvećen je analizi bilansa. U ovom delu se elaboriraju instrumenti analize koji stoje analitiĉarima na raspolaganju za ocenjiva-nje finansijskog položaja i zaraĊivaĉke sposobnosti preduzeća (koja, takoĊe, determiniše finansijski položaj). U okviru drugog dela prikazani su i obrazloženi najvažniji tržišni pokazatelji. U poslednjem delu udžbenika su, u kratkim crtama, prikazani osnovni koncepti vrednovanja kapitala.

Teorija i analiza bilansa

11

I. GLAVA Teorija bilansa
7. Pojam, sadržina ishvatanje bilansa „Etimološki, reĉ bilans vodi poreklo od latinskih reci bilanx Ubra (vaga sa dva tasa),1 dok je upotreba reci u podruĉju knjigovodstva i bilansa neposredno povezana s italijanskom reĉju bilancio (bilans), što je svakako pouzdan trag njegovog nastajanja."2 Etimologija3 upućuje na formalna obeležja bilansa, što se ispoljava u sle-dećem: a. bilans ima uvek dve strane, što ga karakteriše kao dvostrani pregled; b. obe strane bilansa su formalno tj. raĉunski jednake veliĉine, što oznaĉava ravnotežu obeju strana. MeĊutim, etimologija ne upućuje na materijalnu sadržinu bilansa. Reĉ bilans se uĉestalo koristi u svakodnevnom govoru u nameri da se iskaže stanje ili rezultat neke ljudske ili privredne aktivnosti. „U trgovaĉkoj jeziĉkoj upotrebi,4 koja ima u vidu preduzeće, pod bilansom se podrazumeva raĉunsko uporeĊivanje ili suoĉavanje aktive i pasive jednog preduzeća."5 U struĉnoj literaturi, pojam bilansa odnosi se iskljuĉivo na bilans stanja.
Latinski adjektiv bilanx predstavlja spoj reci bis (dvostruki, dupli) i lanx (tas, šolja); reč Ubra znači ravnoteža. Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 21. Etimologija (grč. etimologia) je nauka koja istražuje poreklo, koren i osnovna značenja reči. U stručnoj literaturi ekonomije preduzeda reč trgovac koristi se, pod uticajem tradicije, kao sinonim za poslovnog čoveka, privrednika. Čak i danas „diplomirani ekonomisti na odseku ekonomije preduzeda nemačkih univerziteta dobijaju zvaničnu titulu diplomirani trgovac". Rankovid, J., ibidem.

Rankovid, J., op. cit., str. 23.

12

Teorija bilansa

7.7. Pojam bilansa (stanja) i njegova sadržina
Iako izraz bilans predstavlja opštepriznati naziv za bilans stanja, zakonodavac se kod nas opredelio da naziv bilans zameni nazivom bilans stanja. Postoje brojni pokušaji definisanja bilansa. Bilans je razliĉito definisan, budući da je kroz vreme menjano shvatanje o osnovnom cilju bilansa, a s promenom cilja-nužno se menjala i njegova sadržina. Uobiĉajena formulacija jeste da je bilans dvostrani pregled imovine i izvora finansiranja te imovine. Pri tome, imovina se iskazuje u aktivi, a izvori finansiranja u pasivi. Smatra se da naziv aktiva potiĉe, od latinske reci agere-što znaĉi: raditi, delati, biti aktivan, a naziv pasiva od latinske reci pafi-što znaĉi: trpeti, snositi, podnositi, izdržati.6 MeĊutim, danas nazivi aktiva i pasiva, kao uostalom i raĉunovodstveni pojmovi duguje [potražuje, ne odgovaraju etimološkom znaĉenju. Aktiva, dakle, prikazuje imovinu kojom preduzeće raspolaže, a pasiva izvore finansiranja te imovine u odreĊenom trenutku, tj. na dan bilansa. MeĊutim, imovinu ipak ne treba poistovećivati s aktivom. Aktiva predstavlja knjigovodstveno (tehniĉki) bilansni pojam, a sredstva (imovina) ekonomski pojam. Pojam aktive je, dakle, širi od pojma sredstava. Šta će se konkretno obuhvatati u aktivi zavisi od raĉunovodstvenih propisa konkretne zemlje. Pri tome, zakonodavstvo se znaĉajno menjalo tokom vremena, u zavisnosti od toga kako se sagledavao osnovni cilj bilansa, tj. u zavisnosti od dominantne bilansne teorije. Današnji redovni bilans, pod uticajem dinamiĉke teorije bilansa za koju je bilans samo sredstvo za periodizaciju rezultata, obuhvata-pored materijalnih sredstava (graĊevinski objekti, oprema, gotovi proizvodi, materijal, gotovina i dr.)-i nematerijalna ulaganja, pri ĉemu se raĉunovodstvenim propisima re-guliše koja se nematerijalna ulaganja mogu obuhvatiti u aktivi (primera radi, propisi u pojedinim državama omogućavaju aktiviranje osnivaĉkih troškova, dok se drugim njihovo aktiviranje zabranjuje). Pored nematerijalnih ulaganja, u aktivi se-takoĊe pod uticajem dinamiĉke teorije bilansa-obuhvataju, u okviru vremenskih razgraniĉenja, i izdaci koji će u narednom obraĉunskom periodu postati rashodi (tranzitorna aktiva) i prihodi obraĉunskog perioda koji će u narednim obraĉunskim periodima postati primanja (anticipativna aktiva). Pored navedenog, raĉunovodstvenim propisima se odreĊuje i naĉin prikazivanja gubitka, pri ĉemu se gubitak može prikazati kao odbitna stavka sopstvenog kapitala (što on i jeste) ili kao ispravka vrednosti kapitala u aktivi.

Prema: Jovanovid, D. - Vitorovid, B., Analiza poslovanja preduzeda sa kontrolom i revizijom, Savremena administracija, Beograd, 1989, str. 12.

Teorija i analiza bilansa

13

Prema našim propisima, gubitak se prikazuje kao odbitna stavka sopstvenog kapitala, s tim što se gubitak koji prevazilazi visinu kapitala iskazuje kao ispravka vrednosti kapitala u aktivi. Pored redovnog bilansa, posebne situacije u toku poslovnog života predu-zeća (likvidacija, steĉaj i dr.) nameću potrebu izrade specijalnih bilansa, koji se sastavljaju na osnovu nekih drugih pravila za priznavanje i vrednovanje bilansnih pozicija. U finansijsko-raĉunovodstvenoj literaturi i praksi, razlikuju se sledeći pojmovi: (1) bruto imovina, (2) ĉista imovina, (3) bilansna imovina i (4) imovina preduzeća. (1) Bruto imovina predstavlja ukupnost imovinskih vrednosti iskazanih u aktivi. Ona može da bude manja od zbira aktive bilansa za zbir pozicija aktive koje predstavljaju korekturu kapitala (npr. gubitak-ukoliko se iskazuje u aktivi) i za zbir pozicija pasive koje predstavljaju korekturu imovine (npr. za ispravku vrednosti postrojenjske imovine-ukoliko se otpisivanje vrši indirektno unošenjem iznosa otpisa na stranu pasive kao ispravke vrednosti, što kod nas nije sluĉaj). (2) Neto (čista) imovina predstavlja razliku izmeĊu bruto imovine (oĉišćene od pomenutih korektivnih pozicija) i dugova (obaveza). Ona je raĉunski jednaka sopstvenom kapitalu. Sledeća ilustracija to pokazuje.
03

c

> o £ o
i_ Q

{i !
ra

c

A Bilans Postrojenjska imovina Obrtna

P Sopstveni kapital Pozajmljeni izvori

}

garantna supstanca

Sopstveni kapital = Neto imovina = Garantna supstanca Postrojenjska imovina + Obrtna sredstva = Bruto imovina

Sopstveni kapital jednog privrednog subjekta nije ništa drugo nego ona vrednost koja se dobije kad se od vrednosti imovine, odnosno bilansne aktive, oduzme visina njegovih obaveza. Prema terminologiji MRS, pod terminom kapital podrazumeva se sopstveni kapital, dok pojam ukupni kapital (sopstveni kapital + tuĊi kapital) terminologija MRS ne koristi. (3) Pojam bilansne imovine uveden je ,,u cilju da se izbegne brkanje sa drugim pojmovima imovine, pre svega s pojmom vrednosti preduzeća kao celine"7. Ovaj pojam podrazumeva u bilansu iskazane vrednosti bruto imovine ili vrednosti ukupnog kapitala (sopstvenog i pozajmljenog kapitala). Vrednost celine preduzeća po pravilu je
Prema: ibid., str. 28.

veća od bilansne imovine zbog latentnih rezervi, koje nastaju usled zabrane aktiviranja goođwill-a koji nije steĉen kupovinom, propisivanjem nabavnih vrednosti i cene koštanja kao gornjih granica procenjivanja, ili svesnim potcenjivanjem imovinskih delova u cilju odlaganja iskazivanja periodiĉnog rezultata i njegove eventualne isplate. Vrednost celine preduzeća može da padne i ispod bilansne imovine ukoliko preduzeće radi sa gubitkom, ali i ako postoje skriveni gubici, mada skriveni gubici predstavljaju daleko redu pojavu.

14

Teorija bilansa

(4) Pojam imovina preduzeća razvijen je u bilansnom i poreskom pravu.8 U smislu poreskog prava, imovina preduzeća obuhvata sve imovinske delo-ve privredne jedinice kojima je glavni cilj obavljanje posla, a ĉije bilansiranje dopušta poresko pravo. Kod uporeĊenja imovine preduzeća, pojam imovine preduzeća se koristi u znaĉenju čista imovina ili sopstveni kapital9 Sam bilans se, kao dvostrani pregled, može prikazati u formi konta-kada se suĉeljavaju dve strane, aktiva i pasiva, ili u štafelnoj formi-kada su veliĉine poredane jedna ispod druge. Bilans u formi konta i štafelnoj formi prikazan je sledećim

Štafelna forma Bilans u formi bilansa Aktiva konta Aktiva Pasiva I Imobilizacije 1 Imobilizacije 1 Sopstveni kapital II Zalihe a) Osnovni kapital III Potraživanja • Akcijski kapital IV Gotovina • Udeli D.O.O. Svega • Ulozi Pasiva • Državni kapital I Sopstveni kapital • Osnovni kapital g) Osnovni kapital b) Rezerve • Akcijski kapital c) Emisiona premija (ažio) • Udeli d.o.o. d) Revalorizacione rezerve • Ulozi e) Neraspoređena dobit • Državni kapital f) Gubitak (odbitna stavka) ti Zalihe • Osnovni kapital II Dugoročni zajmovi h) Rezerve III Potraživanja III Kratkoročne obaveze i) Emisiona premija (ažio) IV Gotovina Svega j) Revalorizacione rezerve Svega k) Neraspoređena dobit Gubitak (odbitna stavka) II Dugoročni zajmovi Kostka, G., Bilanzen, Gabler Verlag, Wiesbaden 1978, str. 27; prema: Rankovic, J., op. cit., str. III Kratkoročne obaveze 28. Prema: Rankovic, J., ibid. Svega

ilustracijama.

7.2. Pojam računa uspeha i njegova sadržina
Raĉun uspeha se u domaćoj literaturi i zakonodavstvu - a pod njihovim uticajem i u praksi naziva bilans uspeha. Adekvatniji naziv bio bi račun uspeha ili izveštaj o uspehu. Uspeh obraĉunskog perioda eksplicitno se iskazuje u bilan-su (stanja). Pozitivni rezultat poslovanja naziva se dobitak, i on nije ništa drugo nego povećanje sopstvenog kapitala. Negativni rezultat, tj. gubitak sopstvenog kapitala iskazuje se u zavisnosti od zakonodavstva kao odbitna stavka sopstvenog kapitala u pasivi, ili kao ispravka vrednosti sopstvenog kapitala u aktivi. MeĊutim, iskazani rezultat je sumarna veliĉina povećanja ili smanjenja sopstvenog kapitala (neto imovine), koja ne

Teorija i analiza bilansa

15

zadovoljava informacione potrebe zainte-resovanih subjekata. Informacione potrebe zainteresovanih subjekata nalažu segmentirano iskazivanje pozitivnih i negativnih komponenti rezultata. Stoga preduzeća obavezno sastavljaju i obelodanjuju raĉun uspeha, u kome se iskazuju prihodi i rashodi segmentirani po vrstama. Na osnovu raĉuna uspeha, u kome se izražava veliĉina i struktura ostvarenog poslovnog rezultata obraĉunskog perioda, moguće je vršiti analizu poslovanja i izvesti odreĊene zakljuĉke. Raĉun uspeha se može sastavljati periodiĉno (meseĉno, tromeseĉno ili šestomeseĉno), a zakonski propisi obavezuju njegovo godišnje sastavljanje i obelodanjivanje. Bilans uspeha može se sastavljati po bruto i neto principu. Bruto princip više odgovara principu jasnosti zbog zabrane saldiranja prihoda i rashoda, te je njegova iskazna moć znatno veća-što je u skladu sa naĉelima urednog knjigovodstva. Saldiranje prihoda i rashoda po neto principu može da bude delimiĉno ili potpuno. No, bez obzira na to da li je u pitanju delimiĉno ili potpuno saldiranje prihoda i rashoda, unošenje saldiranih pozicija u bilans uspeha u suprotnosti je sa principom jasnosti, ali se opravdava zaštitom od konkurencije (kad preduzeće primenjuje politiku diskrecije u izveštavanju). Danas je bruto princip opšteprihvaćen kao sastavni deo naĉela istinitosti. Raĉun uspeha, kao i bilans stanja, može se iskazati u formi konta (raĉuna) i u formi liste (štafelna forma). Pojednostavljena forma raĉuna uspeha može se videti na sledećim ilustracijama.

Bilans uspeha u formi konta Rashodi Prihodi 1 1 Poslovni rashodi Troškovi Poslovni prihodi Prihodi od materijala Troškovi amortizacije prodaje Prihodi od aktiviranja Troškovi zarada Troškovi učinaka Promena stanja zaliha proizvodnih usluga Nematerijalni troškovi II Finansijski rashodi II Finansijski prihodi III Ostali rashodi III Ostali prihodi IV Vanredni rashodi IV Vanredni prihodi V Dobitak V Gubitak
U raĉunu uspeha, na levoj strani se prikazuju rashodi, a na desnoj strani prihodi. Grupisanje prihoda i rashoda vrši se u ĉetiri osnovne grupe: poslovni prihodi odnosno rashodi, finansijski prihodi odnosno rashodi, ostali prihodi odnosno rashodi, i vanredni (neposlovni) prihodi odnosno rashodi. Razlika izmeĊu poslovnih prihoda i rashoda predstavlja poslovni rezultat, tj. rezultat po osnovu obavljanja delatnosti za koju je preduzeće osnovano (poslovni dobitak ili poslovni gubitak). Razlika izmeĊu finansijskih prihoda i rashoda predstavlja rezultat iz finansijskih aktivnosti. Razlika izmeĊu poslovnih, finansijskih i ostalih prihoda i poslovnih, finansijskih i ostalih rashoda ĉini rezultat iz redovnog poslovanja (dobitak iz redovnog poslovanja ili gubitak iz redovnog poslovanja). Razlika izmeĊu vanrednih prihoda i rashoda predstavlja vanredni rezultat koji je posledica nekih nepredviĊenih okolnosti. Za analizu je

16

Teorija bilansa

posebno znaĉajno posmatranje rezultata s ovih aspekata. Naime, u pitanju su razliĉiti kvaliteti pomenutih rezultata, a iz toga proizlaze i razliĉiti zakljuĉci o uspešnosti poslovanja privrednog subjekta. Štafelna forma se smatra prikladnijom za prikazivanje uspeha jer omogućava segmentiranje rezultata. Raĉun uspeha sastavljen u štafelnoj formi obez-beĊuje stepenasto pokriće rashoda, kao i razdvajanje poslovnog, finansijskog i neposlovnog rezultata.

1 2 3
4

5 6 7

8 9

10
11

Bilans uspeha u štafelnoj formi Prihodi od prodaje Prihodi od aktiviranja Promena vrednosti zaliha Poslovni prihodi (1+2+3) Varijabilni troškovi materijala Kontribucioni rezultat (marža pokrida) (4-5) Troškovi prerade • Fiksni troškovi materijala (energija) • Troškovi usluga • Troškovi zarada • Troškovi amortizacije Poslovni dobitak (6-7) Finansijski rezultat (a-b) a) Finansijski prihodi b) Finansijski rashodi Neposlovni rezultat (a-b) a) Neposlovni prihodi b) Neposlovni rashodi Ukupni rezultat (dobitak ili gubitak) (8-9+10)

Kako se i iz prikazanog izveštaja o uspehu vidi, postoji više oblika rezultata (dobitka). Rezultat se može iskazati u vidu: • kontribucionog dobitka; • bruto dobitka na prodaji (Gross profit); poslovnog dobitka (EBIT-Earnings Before Interest and Taxes, Operating profit, Operating income, Operating earning); poslovnog dobitka umanjenog za troškove amortizacije (EBITDAEarnings Before Interest, Taxes, Depreciation and Amortization);™ bruto dobitka, i neto dobitka. Prihodi od prodaje Umanjeni za cenu koštanja prodatih uĉinaka Bruto dobitak na prodaji-Gross profit (predstavlja razliku izmeĊu prihoda od prodaje i cene koštanja prodatih uĉinaka) Umanjeno za troškove perioda (troškovi prodaje, administrativno-re-žijski troškovi, troškovi istraživanja i dr.) = [Poslovni dobitak-EBlT| (razlika izmeĊu poslovnih prihoda i poslovnih

Teorija i analiza bilansa

17

rashoda. Ovaj rezultat ignoriše odluke u vezi sa finansiranjem i porez na dobit) Umanjeno za finansijske rashode (obraĉunate kamate na dugove) = [Bruto dobitak|(razlika izmeĊu ukupnih prihoda i ukupnih rashoda) Umanieno za porez na dobit Neto dobitak Umanjeno za iznos dividendi koje se isplaćuju na preferencijalne akcije Dobitak raspoloživ za raspodelu vlasnicima obiĉnih akcija Sadržina bilansa uspeha zavisi od metode po kojoj se utvrĊuje finansijski rezultat. Finansijski rezultat može se obraĉunavati metodom ukupnih troškova i metodom troškova prodatih uĉinaka. Shodno naĉelu realizacije, prihodi se alociraju na onaj obraĉunski period u kome je uĉinak tržišno verifikovan, tj. isporuĉen, fakturisan i prihvaćen od strane kupca. Prihodi se iskazuju u visini prodajne vrednosti (koliĉina prodatih proizvoda x prodajna cena), a odražavaju se na povećanje sredstava (najĉešće se povećavaju potraživanja od kupaca, a kada se prodaja vrši za gotovinu, tada se povećava gotovina), smanjenje obaveza (ukoliko je naplaćeno unapred, tj. avansno) ili nastanak anticipativne aktive (nenaplaćenih prihoda). Ovaj op-

io

U SAD se koriste različiti termini za amortizaciju materijalne imovine i amortizaciju nematerijalne imovine. Amortizacija nematerijalne imovine se označava pojmom amortization", dok se amortizacija materijalne imovine označava pojmom depreciation".

šteprihvaćeni sistem bilansiranja prihoda u domaćoj literaturi pominje še pod nazivom „sistem fakturisane realizacije".11

13. Povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha
Bilansi stanja i uspeha predstavljaju dva meĊusobno povezana, ali po funkcijama razliĉita finansijska izveštaja. Prvi ima zadatak da omogući uvid u imovinsku situaciju i finansijski položaj preduzeća, a drugi da omogući uvid u zaraĊivaĉku sposobnost preduzeća. Njihova povezanost se ogleda u tome što prihodi i rashodi nisu ništa drugo nego povećanje i smanjenje sopstvenog kapitala po osnovu poslovanja, a sopstveni kapital se iskazuje u pasivi bilansa. Sopstveni kapital se povećava, tj. prihodi nastaju bilo povećanjem sredstava, ukoliko povećanje sredstava nije nastalo po osnovu zaduživanja (kada povećanje sredstava nastaje po osnovu vlasniĉkog ulaganja, tada se povećanje sopstvenog kapitala evidentira neposredno, a ne putem prihoda, budući da taj dogaĊaj ne utiĉe na uspeh), bilo smanjenjem obaveza, ukoliko smanjenje obaveza nije nastalo po osnovu smanjenja imovine. Sopstvenikapital se smanjuje, tj. rashodi nastaju ili smanjenjem sredsta-vaukoliko ono nije nastalo po osnovu izmirivanja obaveza, ili povećanjem obavezaukoliko obaveze nisu nastale kao posledica pribavljanja imovine.

18

Teorija bilansa

Dakle, u procesu nastajanja prihoda i rashoda ogleda se suštinska povezanost, tj. meĊuzavisnost bilansa stanja i bilansa uspeha. Šematski prikaz nastajanja rashoda i prihoda, odnosno uslovljenosti bilansa stanja i bilansa uspeha prikazano je na sledećem grafikonu.

U domadoj praksi je u dva navrata (od 1962. do 1968. i od 1976. do 1989. godine) prime-njivan tzv. sistem napladene realizacije, prema kome se prihodi ne priznaju u trenutku ispostavljanja fakture i isporuke proizvoda, ved u trenutku naplate potraživanja. Ovakav tretman nije poznat ni u jednoj državi tržišne ekonomije, te je suprotan odredbama IV direktive EU, MRS, US GAAP, UK GAAP i drugih. Donošenjem Zakona o računovodstvu 1989, koji je izrađivan uvažavajudi zahteve IV direktive EU, ponovo se kod nas prihodi priznava-ju, shodno načelu realizacije, u trenutku isporuke proizvoda i fakturisanja.

Izvor: Rodid, J., Teorija i analiza bilansa, Savremena administracija, Beograd, 1991, str. 22.

Budući da se povećanja i smanjenja sopstvenog kapitala po osnovu poslovanja obuhvataju posredno putem prihoda i rashoda, na kraju obraĉunskog perioda javlja se nejednaka vrednost raĉuna aktive i raĉuna pasive. Integrisa-nje dobitka ili gubitka u bilans stanja vrši se zakljuĉivanjem poslovnih knjiga, pa su stoga bilansi stanja i uspeha proizvod zakljuĉivanja knjiga.

Teorija i analiza bilansa

19

2. Teorije bilansa
Teorije bilansa tiĉu se shvatanja ili uĉenja o glavnoj svrsi ili cilju bilansa i bilansiranja. U teorijama bilansa tretiraju se formalni i materijalni aspekt bilansa. Formalni aspekt bilansa odnosi se na njegov izgled, formu, strukturu, dakle u pitanju je problem rašĉlanjavanja ili dekomponovanja bilansa u cilju obezbeĊenja jasnosti. Materijalni aspekt bilansa odnosi se na sadržinu bilansa, odnosno svodi se na problem izbora naĉela procenjivanja u cilju vrednovanja bilansnih pozicija. Razliĉiti koncepti procenjivanja bilansnih pozicija, odnosno vrednovanja realnih dobara, potraživanja, hartija od vrednosti, gotovine, tranzitorne aktive, sopstvenog kapitala, obaveza i tranzitorne pasive, proizlaze iz razliĉitih ciljeva koje bilansi treba da ispune. Teorija bilansa razlikuje statiĉko, dinamiĉko i organsko shvatanje bilansa i, u skladu s tim, bilansi koji po sadržini odgovaraju pomenutim teorijama nazivaju se statički, dinamički i organski bilansi.

2.1 Statičko (imovinsko) shvatanje bilansa
Statiĉko (imovinsko) shvatanje bilansa tiĉe se prevashodno tumaĉenja bilansa s aspekta privrednog ili poslovnog prava, pa se ĉesto govori o tzv. pravnom aspektu bilansa. Prema statiĉkom shvatanju bilansa, primarni zadatak bilansa i bilansiranja sastoji se u utvrĊivanju imovine preduzeća, što je u funkciji zaštite poverilaca preduzeća. Naime, bilans je sredstvo za utvrĊivanje neto ili ĉiste imovine preduzeća (razlika izmeĊu bruto imovine i obaveza preduzeća) koja predstavlja garantnu supstancu za izmirenje obaveza prema poveriocima. Statiĉko shvatanje bilansa nije nastalo u odreĊenom trenutku, već ima svoj evo-lutivni put i proizvod je kompleksa pratećih okolnosti, Istorija raĉunovodstva je zabeležila razliĉita mišljenja po pitanju porekla ove koncepcije.12 Prema vremenskom razdoblju kad je ova teorija razvijena, razlikujemo: • staro ili nerazvijeno statiĉko (imovinsko) shvatanje bilansa, i • novije ili razvijeno statiĉko (imovinsko) shvatanje bilansa.

2.1.1. Nerazvijeno statičko (imovinsko) shvatanje bilansa
Tvorcima starog ili nerazvijenog statiĉkog (imovinskog) shvatanja bilansa smatraju se nemaĉki pravnici, interpretatori odredaba zakonskih tekstova trgovaĉkog prava-Šefler i Simon. „Ova teorija bilansa nastala je u ranom periodu raĉunovodstva u kojem su inokosni vlasnici bili dominirajući, što znaĉi da su privrednu strukturu ĉinila uglavnom privatna, pojedinaĉna preduzeća."13 Primarnim zadatkom bilansa i bilansiranja, prema tadašnjem tumaĉenju, smatrano je utvrĊivanje imovine preduzeća. Ovim je trebalo da se obezbedi „kontrola pokrića dugova, odnosno obaveza prema trećim licima, odnosno zaštita poverilaca."14 S obzirom na definisani cilj, statiĉka bilansna teorija je orijentisana na utvrĊivanje ĉiste imovine, odnosno garantne
12

Videti opširnije u: Rankovid, J„ Problemi relanostibilansa, Zavod za savremenu organizaciju poslovanja, Beograd, 1966, str. 18-29. Radovanovid, R., Teorija i analizo bilansa, Savremena administracija, Beograd, 1999. str. 4, 5. Rodid, J, Teorija i analiza bilansa, Beostar - Privrednik, Beograd, 1997, str. 105.

13

14

20

Teorija bilansa

supstance preduzeća, dajući time naĉelu zaštite poverilaca apsolutni primat pri bilansiranju. Rana statiĉka teorija, nastala pod uticajem privrednog i poreskog prava, smatra bilans uspeha irelevantnim, što je i logiĉno-budući da je usmerena na zaštitu interesa poverilaca, te je, prema njoj, iskljuĉivo bitna pokrivenost dugova likvidnim sredstvima. Osnovna informacija koju, dakle, bilans treba da prikaže, jeste pokrivenost dugova, s obzirom na to da je poveriocima irelevantno da li je.preduzeće ostvarilo dobitak ili gubitak. Prema tome, težište imovinskog biiansa se nalazi u aktivi, odnosno u garantnoj supstanci (pasiva) kao slobodnom delu imovine koja je na raspolaganju za pokriće dugova. MeĊutim, javlja se pitanje koja je to imovina koja predstavlja potencijal za pokriće dugova, kao i pitanje kako je vrednovati, odnosno pitanje izbora pravila za utvrĊivanje vrednosti imovine na dan biiansa. Imovina koja se javlja kao potencijal za pokriće dugova može se dvojako interpretirati u zavisnosti od toga da li postoji pretpostavka o kontinuitetu poslovanja (Going-concern princip). U sluĉaju pretpostavke okonĉanja egzistencije preduzeća, prilikom bilansiranja se koriste likvidacione cene, a ako preduzeće nastavlja poslovanje, prema ranoj statiĉkoj teorijimerodavna je prometna vrednost. „Razliĉitu sadržinu dvaju koncepata imovine kao potencijalnu za pokriće dugova prati upotreba razliĉitih sistema normi (pravila) za njihovo utvrĊiva• »15

nje.

U vezi s tim, u sluĉaju kad se polazi od pretpostavke o likvidaciji preduzeća, za procenu vrednosti imovine važe sledeća pravila: (1) „predmet bilansiranja mogu biti samo delovi imovine ĉijom prodajom se mogu oĉekivati prihodi i po tom osnovu novĉana primanja;

(2) objekti koji imaju svoju prometnu vrednost procenjuju se po pojedinaĉnoj
prodajnoj ceni."16 Imajući u vidu neodreĊenost pojma „prodajne cene" i mogućnosti pojave subjektivizma i samovolje kod procenjivanja, uzimanjem u obzir uticaja prinudne prodaje, Vrhovni trgovaĉki sud dao je tumaĉenje ovog pojma tako što je upućivao na tržišne i berzanske cene za predmete koji te cene imaju, a za predmete koji nemaju tržišnu i berzansku cenu, podstaklo je objektiviranje nekim drugim putem, uz zanemarivanje uticaja prinudne prodaje. Iz tih tumaĉenja i presuda koje je ovo telo donosilo, potekao je pojam „opšte prometne vrednosti". Simon je oštro napao tako ustanovljen princip „opšte prometne vrednosti", istiĉući da je za preduzeće irelevantno kolika je prodajna vrednost njegove postrojenjske imovine na dan bilansiranja, budući da to nije imovina namenjena prodaji, već imovina koja nastavlja da radi. Stoga jedino „individualnu vrednost" smatra zadovoljavajućom za procenjivanje, i za njeno

Rankovid, J., Teorija biiansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 248. Rankovid, J., ibid.

Teorija i analiza bilansa

21

utvrĊivanje razvio je sledeća pravila:

• •

sve što je namenjeno prodaji treba da se procenjuje po prodajnoj ceni koju preduzeće može da postigne; postrojenjska imovina se procenjuje po nabavnoj ceni koja se koriguje putem otpisivanja.

Kako se prvom pristupu zamera da je zasnovan na pesimistiĉkoj proceni likvidacije preduzeća, a drugom zapostavljanje ĉinjenice da bilans, kao trenutna slika finansijskog stanja, nije u mogućnosti da pruži informaciju o mogućnosti preduzeća, da iz svog poslovanja izmiri dugove, oba koncepta su u teoriji ocenjena kao neprihvatljiva. Pored navedenog, Simonovom konceptu utvrĊivanja „efektivne imovine" tj. „prave trgovaĉke imovine" u smislu potencijalne prodajne vrednosti celine preduzeća putem biiansa, prigovara se da ne uzima u obzir kvalitet kolektiva, sposobnost uprave, poziciju preduzeća na tržištu i vrednost njegove organizacije. Stara ili nerazvijena statiĉka bilansna teorija bavila se iskljuĉivo sadrži-nom biiansa, pa je otuda ova teorija biiansa istovremeno i teorija procenjiva-nja i teorija održavanja novĉane (nominalne) vrednosti kapitala.17

2.1.2. Novije ili razvijeno statičko (imovinsko) shvatanje biiansa
Novije ili razvijeno statiĉko (imovinsko) shvatanje biiansa podstaknuto je razvojem korporativnog oblika preduzeća, za ĉije poslovanje i sudbinu su sada pored poverioca i vlasnika kapitala podjednako zainteresovani i menadž-ment, zaposleni i fiskus, odnosno država. Tvorci i kreatori ovog shvatanja biiansa su Le Coutre, Niklish i Schar. Prema ovom gledištu, glavna funkcija biiansa predstavlja prikazivanje finansijske konstitucije i situacije, te je otuda bilans proglašen instrumentom za raspolaganje kapitalom. Za razliku od nerazvijenog statiĉkog shvatanja biiansa, razvijeno statiĉko shvatanje prihvatilo je bilans uspeha, ali se primat i dalje daje iskljuĉivo bilansu stanja, dok bilans uspeha ima tek drugorazredni znaĉaj. Korelacija izmeĊu ova dva biiansa uspostavljena je na taj naĉin što se razlika ukupnih prihoda i ukupnih rashoda ukljuĉuje u bilans stanja kao jedna od pozicija sopstvenog kapitala. Prema ovom stanovištu imovina se procenjuje na osnovu nabavne vrednosti i cene koštanja (troškovni princip), ali uz uvažavanje i tekućih tržišnih vrednosti, što znaĉi i prihvatanje principa niže vrednosti, odnosno naĉela opreznosti. Nasuprot pokušajima statiĉke bilansne teorije da u bilansu prikaže vred-nost
17

Prema: Radovanovid, R., op. cit, str. 5.

preduzeća, u ekonomiji preduzeća je dosta davno postalo poznato da je bilansna vrednost dobro vodenog preduzeća znatno niža od tržišne vrednosti preduzeća kao celine. Glavni razlog je taj što u bilans nije ukljuĉena imaterijal-na imovina, niti su

22

Teorija bilansa

uzeti u obzir drugi faktori koji podižu vrednost preduzeća kao celine. Naime, vrednost preduzeća kao celine predstavlja tzv. prinosnu vrednost preduzeća, koja je produkt teorije kapitala, a koju statiĉka bilansna teorija ne poznaje. Zbog toga se ova vrednost i ne izvlaĉi iz biiansa kao razlika bruto imovine i dugova, nego se utvrĊuje iz odnosa oĉekivanog ili proseĉnog dobitka koji se može iskazati i odreĊenog (tržišnog) ukamaćenja (prinosna vrednost). Sve interpretacije i kritiĉke analize imovinske koncepcije biiansa, koja je bila preovlaĊujuća sve do kraja Prvog svetskog rata, vršene poslednjih nekoliko decenija mogu se sažeti u sledećem: 1. putem biiansa ne može se utvrditi efektivna vrednost imovine; 2. nijedan koncept imovine nije podoban za sve prilike, niti zadovoljava sve interese u vezi sa utvrĊivanjem mogućnosti za pokriće dugova; 3. utvrĊivanje vrednosti imovine nije jedini zadatak koji se stavlja pred bilans, već se bilansu nameću i drugi zadaci koje bilans orijentisan na prikazivanje imovine ne može da ispuni.18 Procenjivanje imovine primenom troškovne ili tržišne vrednosti na dan biiansa upotrebljava se samo u izuzetnim sluĉajevima: kad neka imovina nije sastavni deo poslovnog kapaciteta, u sluĉaju diskontinuiteta ili likvidacije, prilikom kupoprodaje preduzeća pri izraĉunavanju reprodukcione vrednosti preduzeća u celini, koja se koristi uz prinosnu vrednost kao pomoćno sredstvo.

2.2. Dinamičko shvatanje biiansa
Šmalenbahova dinamiĉka teorija biiansa zastupa stav da cilj biiansa nije utvrĊivanje imovine, kako smatra statiĉka (imovinska) koncepcija, već utvrĊivanje uporedivog finansijskog rezultata, ĉime se težište prebacuje sa biiansa stanja na bilans uspeha. Naime, dinamiĉko shvatanje, pre svega, okrenuto je interesima vlasnika i ortaka kojima preduzeća liferuju isplate iz dobitka (dividende, uĉešća u dobitku), za razliku od imovinske koncepcije koja je bila okrenuta interesima poverioca. Prema tome, teorija bilansiranja premešta se sa utvrĊivanja imovine i dugova na bilansiranje uspeha, pri ĉemu se kao vrhunski zahtev istiĉe njegova vremenska uporedivost. Bilans stanja se, prema ovom konceptu, javlja kao raĉun izravnanja nesklada izmeĊu primitaka i prihoda i izdataka i rashoda, odnosno predstavlja samo pomoćni instrument za periodiziranje rezultata. Funkcija biiansa stanja je, dakle, da obuhvati odložene prihode i rashode koji će biti objektivirani u budućnosti. S obzirom na to da je u odreĊenom vremenskom intervalu neophodno vrednovanje ili procenjivanje rashoda, prihoda, aktive i pasive, dinamiĉko shvatanje biiansa nazvano je uĉenjem ili naukom o vrednovanju (tj. kretanju vrednosti u preduzeću). Kako su elementi rashoda i prihoda u organskoj vezi sa bilansom stanja, odnosno da svi rashodi u bilansu uspeha nastaju potrošnjom aktive ili povećanjem obaveza, taĉnost iskazivanja periodiĉnog finansijskog rezultata uslovljena je adekvatnim procenjivanjem bilansnih pozicija. Dinamiĉko uĉenje o procenjivanju u literaturi je poznato kao kauzistiĉko ili dovitljivo uĉenje o vrednovanju. Naime, dinamiĉkom shva-

Teorija i analiza bilansa

23

tanju biiansa odgovaraju princip uzroĉnosti ili korelacije i princip stvarnog troška, ali razvija se ĉitav set bilansnih vrednosti izmeĊu kojih se pravi izbor ne samo za konkretnu bilanšnu poziciju, već za svaki konkretan sluĉaj u kome se može naći odgovarajuća bilansna pozicija. Tvorci dinamiĉkog poimanja biiansa smatraju da je cilj biiansa utvrĊivanje uporedivog rezultata i ovaj zahtev stavljaju iznad zahteva za taĉnošću. Da bi se ostvario uporediv rezultat, dinamiĉka teorija biiansa polazi od sledećih pravila procenjivanja: a) taĉnost razgraniĉenja prihoda i rashoda-periodiĉ-nom obraĉunu mogu se dodeliti samo oni prihodi i rashodi koji njemu pripadaju, koji su u njemu ostvareni (naĉelo uzroĉnosti odnosno korelacije); b) zadržavanje istih metoda procenjivanja u nizu uzastopnih obraĉuna periodiĉnih finansijskih rezultata (naĉelo kontinuiteta); c) izbegavanje svake samovolje obraĉunavanja u sluĉaju veće nesigurnosti (naĉelo sigurnosti obraĉuna). Kako ova teorija posebno zazire od visokih periodiĉnih finansijskih rezultata, imajući u vidu da oni mogu navesti preduzeće na prekomerna investiciona ulaganja, a time i ugroziti egzistenciju preduzeća, naroĉito se insistira na naĉelu opreznosti, ĉija je suština u odustajanju od objektiviranja nerealizova-nih dobitaka, što ima za posledicu obrazovanje latentnih rezervi. Shodno tome, u pogledu procenjivanja vrednosti realiteta, dinamiĉka teorija prihvata nabavne cene za osnovna sredstva i za zalihe sirovina i materijala, a cenu koštanja za gotove proizvode i poluproizvode, ako je niža od neto prodajne cene. Pod snažnim uticajem dinamiĉkog shvatanja biiansa, preovlaĊujuće mišljenje u bilansnoj teoriji, a pod njenim uticajem i u zakonodavstvu, jeste da raĉun dobitka i gubitka uslovljava sadržinu bilansa, a ne obrnuto. Ovako, bilans ima karakter pomoćnog instrumenta kod obraĉunavanja uspeha.

2.3. Organsko shvatanje bilansa
Organsku teoriju razvio je profesor Šmit (Schmidt). Za razliku od prethodnih bilansnih teorija, koje se oznaĉavaju monistiĉkim, organska teorija ima obeležje dualistiĉke bilansne teorije. Osnovna postavka organske teorije glasi da izmeĊu bilansa stanja i bilansa uspeha postoji neraskidiva, organska veza, i da preduzeća kojima je imanentna dinamiĉnost predstavljaju sastavne delove (ćelije) privrede, koju takoĊe karakteriše stalno kretanje, odnosno da je pred-uzeće organski deo privrede kao celine. Prema tome, analizom finansijskih izveštaja preduzeća mogu se uoĉiti promené u samom preduzeću, kao i promené u privredi, odnosno može se sagledati njihovo kretanje. U vreme nastanka ove teorije, u Nemaĉkoj je vladala do tada nezapamćena inflacija; ona se javila kao odgovor na novonastale uslove privreĊivanja. Šmit je Šmalenbahu dao za pravo što bilans uspeha naziva dinamiĉkim, te uvažava bilans uspeha'kao neophodan instrument obraĉuna finansijskog rezultata, ali mu osporava što je prevideo neraskidivu povezanost bilansa stanja i uspeha, te osporio

24

Teorija bilansa

sistem procenjivanja imovine, koja se iz bilansa stanja konvertuje kao rashod u bilansu uspeha. Prema tome, organska teorija posebno insistira na taĉnosti iskazivanja finansijskog rezultata i ovaj zahtev stavlja iznad vremenske uporedivosti, na kojoj posebno insistira dinamiĉka teorija. Do taĉnog finansijskog rezultata ne može se doći ako se imovina pravilno ne proceni, a shodno stavu da je cilj preduzeća permanentna egzistencija, sredstva se moraju procenjivati prema vrednosti njihove ponovne nabavke, ĉime će se obezbediti realan finansijski rezultat, odnosno iskljuĉiti konjukturni i monetarni poremećaji. Da bi finansijski rezultat bio realan i, u vezi s tim, da bi se oĉuvala sup-stanca, organska teorija se zalaže da se tekući rashodi i realiteti, kao budući rashodi, ne vrednuju na osnovu istorijskih troškova (nabavnih cena i cene koštanja), već po ponovnim nabavnim cenama, a da se razlika izmeĊu stvarnih nabavnih i ponovnih nabavnih cena bilansira u bilansu stanja na potkontu sopstvenog kapitala kao ispravke vrednosti realiteta. Zbog toga se kaže da bilans uspeha, koji je nazvan organski bilans po dnevnoj vrednosti, nema samo nominalno (novĉano) obeležje, već i realno (robno) obeležje.

3. Načela urednog knjigovodstva
U struĉnoj literaturi rasprostranjeno je mišljenje prema kome su naĉela urednog knjigovodstva zahtevi ili pravila prema kojima se poslovni ljudi upravljaju prilikom voĊenja knjiga, inventarisanja i sastavljanja inventara i bilansa, kako bi korisnicima finansijskih izveštaja omogućili sticanje uvida u uspešnost poslovanja i finansijski položaj preduzeća. MeĊutim, izraženo je nejedinstvo mišljenja po pitanju adekvatnosti samog naziva, sadržine naĉela, tako i po pitanju odnosa izmeĊu naĉela urednog knjigovodstva i naĉela urednog bilansiranja. Naziv „naĉela urednog knjigovodstva" preuzet je iz nemaĉke struĉne literature i zakonodavstva, u kome se ovaj pojam upotrebljava kao vrhovni, nadreĊeni pojam koji obuhvata: a) naĉela urednog knjigovodstva u užem smislu, b) naĉela bilansiranja, c) naĉela sastavljanja urednog inventara.19 Posledica navedenog shvatanja, koje se zasniva na sagledavanju knjigovodstva, inventara i bilansa u kontekstu njihove knjigovodstveno-tehniĉke povezanosti, jeste rasprostranjena pojava da se u okviru pojma naĉela urednog knjigovodstva vrši podela na: 1. naĉela urednog knjigovodstva u užem smislu, 2. naĉela sastavljanja urednog inventara, 3. naĉela urednog bilansiranja. Ne prihvatajući navedeno mišljenje, pojedini ugledni autori istiĉu da uprava preduzeća ne polaže raĉune pomoću tekuće voĊenog knjigovodstva, već bilansom, pri ĉemu su knjigovodstvo i inventar samo tehniĉke pretpostavke za sastavljanje bilansa, te smatraju da treba govoriti o naĉelima urednog bilansiranja kao vrhovnom pojmu. Kako uredno knjigovodstvo i inventar predstavljaju pretpostavke za uredno

Teorija i analiza bilansa

25

bilansiranje, naĉela urednog bilansiranja pokrivaju i naĉela urednog knjigovodstva i naĉela urednog bilansiranja. S obzirom na to da zakonodavac nije u mogućnosti da do detalja reguliše sve moguće sluĉajeve koji se u praksi pojavljuju, naĉela urednog knjigovodstva se pojavljuju kao dopuna zakonskih rešenja. Upućujući na poštovanje naĉela urednog knjigovodstva, zakonodavac je podigao naĉela na rang pravnih normi. Prema tome, prilikom voĊenja poslovnih knjiga i polaganja raĉuna, raĉunovoĊe su dužne da se pridržavaju ovih pravila. Ne postoji saglasnost ni po pitanju nastanka ovih naĉela. Prema nekim • autorima, naĉela urednog knjigovodstva nastala su iz poslovne prakse poslovnih ljudi, koja se vremenom ustalila. Prema drugima, naĉela su rezultat razmišljanja struĉnjaka o rešenjima koja najbolje odgovaraju ciljevima knjigovodstva i biiansa.

3.1 Načela urednog knjigovodstva u užem smislu
U samom nazivu naĉela uoĉljivo je da je cilj ovih naĉela da knjigovodstvo bude uredno, ispravno. Urednost ima dva aspekta: materijalni i formalni. Knjigovodstvo je materijalno ispravno ukoliko su:20 • proknjiženi svi nastali poslovni dogaĊaji (naĉelo potpunosti); • ukoliko su ti poslovni dogaĊaji taĉno proknjiženi (naĉelo istinitosti); • ukoliko nisu proknjiženi poslovni dogaĊaji koji nisu ni nastali (naĉelo vremenske homogenosti, tj. naĉelo istinitosti); • ako su inventarisanjem obuhvaćeni svi imovinski predmeti (naĉelo potpunosti); • ako u inventar nisu ukljuĉena nepostojeća privredna dobra ili prava (naĉelo istinitosti); • ako vrednovanje privrednih dobara u inventaru odgovara važećim propisima, odnosno naĉelima. Formalna urednost je zadovoljena ukoliko se u knjigovodstvu može snaći svako struĉno lice i ukoliko se ono u svako doba može proveriti. Naĉela jasnosti i preglednosti predstavljaju kriterijume za formalnu urednost knjigovodstva. Jasnost i preglednost se postižu adekvatnom organizacijom knjigovodstva, pre svega korišćenjem kontnog plana i izborom svrsishodnog knjigovodstvenog sistema i vrsta poslovnih knjiga. Knjigovodstvo je formalno uredno ukoliko: • je knjiženje u poslovnim knjigama vršeno na živom jeziku; • su knjige povezane, a listovi snabdeveni rednim brojevima poredani jedan za drugim; • nema ostavljenih praznih meĊuprostora na mestima koja služe za upisivanje; • se prvobitna knjiženja ne brišu, ne menjaju i ne ĉine neĉitljivim; • je saĉuvana sreĊena dokumentacija u skladu sa zakonskim rešenjima (poslovne knjige, bilansi, inventari, dokumenta);

26

Teorija bilansa

• •

su poslovni dogaĊaji (promené) proknjiženi pravovremeno (ažurno); postoji pravilnik kojim su opisane procedure i organizacija raĉunovodstva (pravilnik o raĉunovodstvu i raĉunovodstvenim politikama) i dr.

3.2. Načela urednog inventarisanja
Inventar predstavlja dokumentarnu osnovu za sastavljanje poĉetnog bilansa novoformiranog preduzeća i omogućava izradu godišnjeg bilansa time što utvrĊuje nedokumentovane promené na imovini preduzeća. Zakonski propisi, uz nametanje obaveze sastavljanja inventara na poĉetku pokretanja poslovanja, obavezuju preduzeća da popisivanje vrše najmanje jednom godišnje, po pravilu na kraju poslovne godine, za potrebe sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha. Inventarom se utvrĊuje da li stvarno stanje privrednih dobara odgovara po vrsti, koliĉini i vrednosti stanju po knjigama. Iz ovog razloga inven-tarisanje se ne iscrpljuje fiziĉkim snimanjem stanja putem merenja, brojanja, vaganja ili ocenjivanja, već pretpostavlja i dopunu podacima iz knjigovodstva. Inventar predstavlja spisak imovinskih delova i obaveza na odreĊeni dan. Uredno bilansiranje pretpostavlja fiziĉko popisivanje stanja svih imovinskih delova i dugova na dan bilansa. Da bi svoje zadatke izvršio, inventar treba da bude taĉan, jasan, pregledan i razumljiv. Stoga je razvijen niz naĉela ĉija primena ima za cilj ispunjavanje zahtevane urednosti. To su naĉela:21 • pojedinaĉnog obuhvatanja, potpunosti, istinitosti, uzimanja u obzir ekonomske svojine, • taĉnog oznaĉavanja (obeležavanja) i • mogućnosti kontrole. Načelo pojedinačnog obuhvatanja nalaže da se svaki imovinski predmet (ekonomsko dobro) pojedinaĉno obuhvata, odnosno da predstavlja samostalni objekat inventarisanja. Zbog ekonomiĉnosti, pojedina zakonodavstva omogućuju grupno iskazivanje dobara kad su ekonomska dobra iste vrste locirana na jednom mestu (na primer, jednake stolice u bioskopskoj sali) i kad pojedinaĉne cene sliĉnih dobara neznatno odstupaju jedna od druge, tako da se njihove pro-seĉne cene unete u inventar mogu raĉunski naknadno kontrolisati. Načelo potpunosti nalaže da se inventarom obuhvate svi imovinski delovi i obaveze.

Prema: ibidem, str. 149.

Načelo istinitosti je ispunjeno ukoliko su dobra iskazana u inventaru stvarno postojala na dan inventarisanja i ako su obraĉunate vrednosti istinite.

Teorija i analiza bilansa

27

Načelo uzimanja u obzir ekonomske svojine upućuje da je za ukljuĉivanje u popis, kao i kod bilansiranja, merodavna ekonomska, a ne pravna svojina. To znaĉi da će npr. kupac automobila sa višemeseĉnom obavezom plaćanja u ugovoru fiksiranim ratama, uneti automobil u svoj inventar bez obzira na to što svojinu u pravnom smislu stiĉe tek nakon isplate poslednje rate. Načelo taĉnog oznaĉavanja proizlazi iz naĉela jasnosti i obezbeĊuje mogućnost naknadne kontrole. Važno je da oznaĉavanje u inventaru bude isto kao i obeležavanje u operacijama skladišta (primanja i izdavanja), u operacijama permanentnog inventara, kao i u taĉnom razlikovanju ispravne od neispravne robe i materijala i kurentne i nekurentne robe. Načelo naknadne kontrole ima cilj da omogući naknadnu kontrolu u smislu proveravanja potpunosti i istinitosti inventara. Iz ovog naĉela proizlazi i obave-' za ĉuvanja izvorne dokumentacije bez koje bi kontrola bila krajnje otežana.

3.3. Načela urednog bilansiranja
Na osnovu biiansa stanja i biiansa uspeha donose se zakljuĉci o stanju i uspehu preduzeća. Da bi se mogli doneti pomenuti zakljuĉci, ovi izveštaji moraju biti sastavljeni u skladu sa odreĊenim pravilima. Uspostavljena pravila usmerena na prikazivanje biiansa i procenjivanje (utvrĊivanje vrednosti) bilansnih pozicija nazivaju se naĉelima bilansiranja. Prema tome, naĉela urednog bilansiranja su pravila usmerena na obezbeĊivanje ispravnih godišnjih izveštaja o stanju (bilans) i uspehu (raĉun dobitka i gubitka) preduzeća. Pojedina pravila su usmerena na formalni aspekt biiansa, dok su druga usmerena na materijalnu ispravnost biiansa. Dakle, naĉela urednog bilansiranja su pravila koja regulišu formu i sadržinu biiansa. Naĉela urednog bilansiranja nisu na jedinstveni naĉin sistematizovana, te se u literaturi mogu naći brojne sistematizacije, pri ĉemu se nijednoj ne može priznati svojstvo apsolutne taĉnosti.22 Ovo nejedinstvo uslovljeno je brojnim razlozima, meĊu kojima su najvažniji: vreme njihovog nastanka, poreklo s aspekta zemlje u kojoj su razvijani, individualna mišljenja u njihovom tumaĉenju, aktivnosti meĊunarodnih profesionalnih institucija i aktivnost institucija Evropske unije. Faktor vremena je nesumnjivo najuticajniji za pojavu
22

Heinen, E.f Industriebetriebslehre, 6. verbesserte Auflage, Gabler, Wiesbaden, 1978, str. 27; prema: Rankovid, J., op. dt, str. 157.

Teorija i analiza bilansa

28

razliĉitih sistematizacija naĉela urednog bilansiranja iz dva znaĉajna razloga: (a) širenja kruga interesenata (adresata) za informacije godišnjih raĉuna i (b) promené informacionih potreba.23 Naime, u vreme preovladavanja statiĉkog cilja bilansa, korisnici bilansa su pre svega bili poverioci zainteresovani za sigurnost svojih potraživanja i mogućnosti pravovremene naplate, te je bilans bio u funkciji sagledavanja kapaciteta pokrića dugova. Kasnije se, meĊutim, krug zainteresovanih lica znatno proširio, te pod uticajem dinamiĉke teorije bilansa osnovni zadatak bilansa postaje obraĉun raspodeljivog i oporezivog dobitka, ĉime bilans, umesto sredstva prvobitno usmerenog na zaštitu pove-rioca, postaje sredstvo za obraĉun uporedivog periodiĉnog rezultata. Kako se naĉela izvode iz cilja bilansa, logiĉno je da su naĉela prema kojima se procenju-ju bilansne pozicije menjana sa izmenama u shvatanju cilja bilansa. Jedna od postojećih klasifikacija naĉela jeste klasifikacija na: a) okvirna (opšta) naĉela, b) naĉela razgraniĉenja i c) dopunska naĉela bilansiranja. Pomenuta klasifikacija, nastala pod uticajem dinamiĉke koncepcije i anglosaksonske literature, proizašla je iz ciljeva bilansa meĊu kojima preovlaĊuju: utvrĊivanje periodiĉnih rezultata, informisanje interesnih grupa i kontrola održavanja kapitala.

3.3.1. Okvirna (opšta) načela
Okvirna naĉela su uslov pribavljanja korisnih informacija. Ispoljavaju se u zahtevima za jasnoćom i istinitošću informacija.
3.3.1.1. Načelo jasnosti

Sam naziv ovog naĉela upućuje da je reĉ o naĉelu koji zahteva da bilans bude jasan, odnosno razumljiv. Bilans je razumljiv ukoliko je pregledan, odnosno ukoliko obezbeĊuje lak uvid u položaj imovine i uspeh preduzeća. Dakle, reĉ je o zahtevu koji se tiĉe kvaliteta spoljnog izgleda, tj. odnosi se na formalni aspekt bilansa. Ukoliko bilans nije jasan, odnosno, ukoliko su pozicije u bilansu prikazane na nepregledan, neshvatljiv i nejasan naĉin, takav bilans je neupotrebljiv za sve spoljne korisnike bilansa. Osnovna pravila usmerena na ispunjavanje zahteva za jasnoćom mogu se sistematizovati na: zahteve za adekvatnim rašĉlanjavanjem i zahtev za upotrebom bruto principa. a. Pitanje rašĉlanjavanja ukljuĉuje uglavnom sledeće zahteve: • jasno i adekvatno oznaĉavanje (obeležavanje) sadržine pojedinih pozicija bilansa stanja i uspeha; • rašĉlanjavanje aktive na naĉin da se jasno vide poslovni ciljevi pojedinih delova imovine (tako će npr. brod biti osnovno sredstvo za preduzeće koje se bavi transportom, a obrtno sredstvo za brodogradilište), da se jasno vide pojavni oblici sredstva (npr. u okviru osnovnih sredstava, da li je u pitanju zemljište, zgrade ili oprema) ili na koji rok su sredstva vezana ukoliko to nije vidljivo iz funkcije u reprodukciji ili-oblika sredstava (npr. dugoroĉna i kratkoroĉna finansijska ulaganja);

Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 158.

Teorija i analiza bilansa

29

rašĉlanjavanje pasive s aspekta vlasništva (na sopstveni kapital i tuĊi kapital tj. obaveze), osnove nastajanja, rašĉlanjavanje sopstvenog kapitala s aspekta namene (osnovni kapital, rezerve, nerasporeĊeni dobitak), rašĉlanjavanje obaveza s aspekta nastajanja i vremena njihove raspoloživosti; • jasno prikazivanje i objašnjenje meĊusobne ispreplitanosti kod složenih oblika preduzeća; • rašĉlanjavanje bilansa uspeha na naĉin koji omogućava da se sagleda nastajanje uspeha, što znaĉi da treba prikazati osnovu po kojoj su nastali prihodi (poslovni prihodi, finansijski prihodi, vanredni prihodi) i rashodi (poslovni rashodi, finansijski rashodi, vanredni rashodi), što omogućava segmentiranje finansijskog rezultata. b) Zahtev za upotrebom bruto principa ima za cilj da ograniĉi moguće neja-snoće nastale sažimanjem pozicija aktive ili pasive, sjedne strane, i meĊusobnim prebijanjem (saldiranjem) rashoda i prihoda, s druge strane. Upravo iz ovog zahteva proizlazi i indirektno otpisivanje osnovnih sredstava, odnosno uvoĊenje ispravke vrednosti umesto neposrednog umanjivanja vrednosti osnovnih sredstava. Jasnoća bilansa može da bude ugrožena i brojnim razlozima koji izlaze iz okvira zahtevanog rašĉlanjavanja i upotrebe bruto principa. To su, naroĉito, sledeći razlozi:24 • upotreba razliĉitih naziva za iste predmete u bilansima uzastopnih obra-, ĉunskih perioda, ĉime se onemogućava uporedivost u vremenu; • obuhvatanje pod zajedniĉkim nazivom predmeta koji nemaju ništa ili imaju malo ĉega zajedniĉkog; • promena naĉina rašĉlanjavanja u bilansu i raĉunu uspeha i promena naziva pojedinih bilansnih grupa ili konta iz godine u godinu-to dovodi do teškoća pri grupisanju pozicija za potrebe analize; neadekvatno razdvajanje ili nerazdvajanje poslovnih i neposlovnih dogaĊaja u bilansu uspeha; spajanje redovnih i vanrednih transakcija.

• •

Jednoobrazne bilansne šeme su instrument kojim se izbegavaju pomenute nejasnoće. Jednoobrazne bilansnešeme se nerado menjaju bez krupnijeg razloga, upravo radi obezbeĊenja formalnog kontinuiteta.
3.3.1.2. Načelo istinitosti

Na prvi pogled, naĉelo istinitosti izgleda samoobjašnjavajuće. Bilans ne treba da prikazuje nešto netaĉno, neku imovinu ili obaveze koje preduzeće nema, odnosno ne srne da bude izostavljena neka imovina ili obaveza koju preduzeće ima. MeĊutim, „stvar" je daleko komplikovanija. Ukoliko npr. pri-menjujemo razliĉite metode amortizacije (vremensku i-u okviru nje-propor-cionalnu, progresivnu, degresivnu ili funkcionalnu amortizaciju), razliĉito procenjujemo koristan vek upotrebe osnovnih sredstava ili koristimo razliĉite stope amortizacije pri primeni neke od vremenskih metoda otpisa, imaćemo razliĉite vrednosti osnovnih sredstava u bilansu i, shodno tome, razliĉitu visinu rashoda (troškova amortizacije) u bilansu uspeha, odnosno drugaĉiji finan-sijski rezultat. Isto važi i za primenu razliĉitih metoda za procenu vrednosti zaliha. Utrošak materijala se, naime, može obraĉunavati po proseĉnoj ceni,
Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 158.

Teorija i analiza bilansa

30

FIFO, LIFO, HIFO metodi i dr., pri ĉemu će upotreba razliĉitih metoda imati za posledicu razliĉite vrednosti zaliha materijala u bilansu stanja i razliĉitu visinu rashoda (troškova materijala) u bilansu uspeha, odnosno razliĉite finan-sijske rezultate.25 Usled okolnosti da zakonskim propisima nije definisano, naĉelo istinitosti se pokazalo izuzetno spornim. Naime, brojni autori su naĉelo istinitosti interpretirali na razliĉite naĉine. Njegova problematiĉnost proizlazi iz ĉinjenice da istina kao pojam polaže pravo na apsolutnu vrednost. Apsolutna vrednost pojma istine izrazito je uoĉljiva na srpskom jeziku, s obzirom na to da je reĉ istina nastala od reci isto, odnosno-istina je ono što je uvek isto. Kako istinitost podrazumeva apsolutnost i ne podnosi nikakva ograniĉenja, za bilans je daleko prikladniji izraz tačan nego istinit, jer je nešto taĉno u odnosu na nešto, a kada je u pitanju bilans, on je taĉan u odnosu na
Prema aktuelnoj regulativi u Srbiji, utrošak materijala se može obračunavati po prosečnoj ceni ili FIFO metodi.

važeće propise o bilansi-ranju i procenjivanju, odnosno u odnosu na naĉela urednog knjigovodstva. Naĉelo istinitosti, prema tome, umesto zahteva za istinitošću traži da bilans bude taĉan, i to taĉan u odnosu na važeće propise o bilansiranju i procenjivanju, i da bilansne vrednosti ne smeju da budu samovoljno, nego objektivno utvrĊene.26 Prema tome, naĉelo istinitosti podrazumeva prikazivanje realnih ekonomskih ĉinjenica u.skladu sa važećim naĉelima i pravilima. To znaĉi da jedan bilans koji je npr. ove godine bio taĉan (istinit), sledeće godine to neće biti ako se bilansne pozicije procenjuju na isti naĉin kao prethodne godine, ukoliko je došlo do izmena u propisima kojima se reguliše procenjivanje bilansnih pozicija. Ili konkretnije, ukoliko se kod nas zalihe materijala procene po LIFO metodi u bilansu na dan 1. januar 2005. godine, takav bilans neće biti taĉan, iako bi takav bilans bio taĉan prethodne godine,27 a bilans u kome bi se zalihe procenile po HIFO metodu ne bi bio taĉan ni ove ni prethodne godine. Naĉelo istinitosti zahteva: • da se godišnji zakljuĉak izvodi iz stvarno nastalih knjiženja; • da su pojedine pozicije taĉne, tj. da odgovaraju ĉinjenicama; da su vrednosti bilansnih pozicija procenjene u skladu sa ostalim naĉelima urednog knjigovodstva; da su u knjigovodstvo i godišnji zakljuĉak ukljuĉeni svi poslovni dogaĊaji (naĉelo potpunosti); • da su godišnji izveštaji o stanju i uspehu sastavljeni prema naĉelima urednog knjigovodstva. Iz pomenutih zahteva jasno proizlaze principi: (a) zabrane iskazivanja pogrešnih ili fiktivnih pozicija u bilansu, koja podrazumeva zabranu iskazivanja lažnih ili fiktivnih pozicija ili unošenje postojećih pozicija u neopravdano visokim iznosima (što je ĉest sluĉaj kod odmeravanja visine rezervisanja) ili iskazivanja delova imovine pod lažnim nazivom, i (b) potpunosti bilansa-ko-ja podrazumeva neukljuĉivanje u bilans postojeće imovine i kapitala, ĉak i potpuno otpisana osnovna sredstva (evidentiraju se sa evidentnom vrednošću od jedne monetarne jedinice-1 din.).28

3.3.2. Načela razgraničenja
26

27 28

Kostka, G., Bilanzen, Gabler Verlag, Wiesbaden, 1978, str. 81, prema: Rankovid, J., op. cit., str. 162. Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 158. LIFO metoda je ukinuta izmenama MRS 2, koji je u primeni od 1. januara 2005. godine. Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 163.

Teorija i analiza bilansa

31

Prihvaćeno Šmalenbahovo mišljenje, prema kojem osnovni zadatak bilansa nije prikazivanje imovinskog položaja preduzeća u odreĊenom trenutku u cilju sagledavanja garantne supstance (sopstvenog kapitala), već obraĉunavanje uporedivog, raspodeljivog obraĉunskog rezultata, praćeno je razvijanjem odgovarajućih naĉela, od kojih naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja i Going con-cern princip imaju karakter opštih naĉela, dok su principi: realizacije, razgraniĉenja prema predmetu i vremenu i impariteta-naĉela u užem smislu.
3.3.2.1. Načelo pojedinačnog vrednovanja

Naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja predstavlja zahtev pojedinaĉnog obu-hvatanja i procenjivanja predmeta imovine, prava i obaveza. Ovo naĉelo je sraĉunato na zaštitu poverilaca jer nalaže vrednovanje imovine od koje se ne oĉekuje gubitak po individualnoj nabavnoj ceni ili ceni koštanja. Ovo naĉelo dozvoljava grupna procenjivanja koja proistiĉu iz pojedinaĉnih procenjivanja, ali zabranjuje procenjivanje imovine kao celine.
3.3.2.2. Going concern princip

Iz Going concern principa proizlazi periodiĉnost i privremenost izveštava-nja, kao i obaveza procenjivanja po nabavnoj ceni, odnosno ceni koštanja, osim u sluĉaju kad prodajna tržišna vrednost padne ispod nabavne vrednosti, odnosno cene koštanja (princip impariteta). S obzirom na to da se kao pretpostavka uzima da će preduzeće nastaviti sa poslovanjem, ne postoji obaveza apsolutno taĉnog procenjivanja imovine po tržišnim cenama, što bi bilo neophodno u sluĉaju prestanka rada preduzeća. Prihvatanje ovog naĉela posledica je prihvatanja mišljenja o nepodobnosti sastavljanja bilansa uz pretpostavku likvidacije preduzeća. Razvijanje ovog naĉela proisteklo je iz uverenja o neophodnosti merenja uspeha za potrebe kontrole upravljanja preduzećem i polaganja raĉuna. Pošto za merenje uspeha ne postoji apsolutna mera, uz pomoć na osnovu koje bi se zakljuĉivalo da li je ostvareni rezultat zadovoljavajući ili nezadovoljavajući, za merenje uspešnosti poslovanja preostaje samo uporeĊivanje u vremenu.
3.3.2.3. Načelo realizacije

Naĉelo realizacije odreĊuje trenutak kada treba priznati prihode. Ovo naĉelo zabranjuje iskazivanje nerealizovanih dobitaka. Iz njega proizlazi zabrana priznavanja prihoda pre nego što se kroz prometni akt i tržišno potvrdi. Prema starijoj sistematici, naĉelo realizacije je smatrano jednim od naĉela kojim se operacionalizacije naĉelo opreznosti. Naĉelo opreznosti usmereno na zaštitu poverioca ispostavlja zahtev za opreznim iskazivanjem visine sopstve-nog kapitala (neto imovine), budući da sopstveni kapital predstavlja garantnu supstancu iz koje poverioci mogu u krajnjoj instanci da namire svoja potraživanja. Tako shvaćeno naĉelo opreznosti ima za cilj neiskazivanje precenjenog periodiĉnog rezultata, odnosno precenjenog sopstvenog kapitala. Tradicionalno se smatra da se naĉelo opreznosti sprovodi pridržavanjem principa iealiza-cije, impariteta, najniže vrednosti i najviše vrednosti. Jer, principi realizacije i impariteta zabranjuju iskazivanje nerealizovanih dobitaka, s jedne strane,

Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 158.

Teorija i analiza bilansa

32

dok s druge strane nameću iskazivanje nerealizovanih gubitaka time što se imovina bilansira nižom vrednošću izmeĊu nabavne vrednosti, odnosno ce-ne koštanja za sopstvene uĉinke, i dnevne prodajne cene (princip najniže vrednosti), dok obaveze procenjuje (bilansira) višom vrednošću izmeĊu prvobitne vrednosti obaveza i vremenske vrednosti na dan bilansa (princip najviše vrednosti). „Pre 1957, termin realizacija široko se koristio i bio je razumljiv".29 Prema novijoj sistematici razvijenoj pod uticajem dinamiĉke koncepcije i anglosaksonske literature, naĉelo realizacije je redefinisano. Time je od naĉela koje je smatrano sredstvom za operacionalizuju naĉela opreznosti, naĉelo realizacije „postalo ugaoni kamen kompleksa pitanja procenjivanja i razgra-niĉavanja godišnjeg raĉuna uspeha"30, odnosno „ishodište trgovaĉko pravnih naĉela stvarnog i vremenskog razgraniĉenja uspešnih izdavanja i primanja."31 Prema novijoj sistematici naĉelo realizacije se dakle sagledava kao naĉelo prvobitno usmereno na razgraniĉenje sukcesivnih obraĉunskih perioda. Naĉelo realizacije je nerazdvojno povezano sa principom istorijskog troška, budući da se promené u realnoj vrednosti imovine, kao što su zalihe ili postrojenja, evidentiraju tek kada se realizuju, odnosno dobitak se ne raspode-ljuje na periode u kojima je vrednost imovine uvećavana. Naĉelo realizacije odreĊuje:32
29

Pantelid, M., „Princip realizacije i 'Matching' princip - osnova za bilansiranje", SRRS, XXXI simpozijum, Zlatibor, 2000, str. 108. Rankovid, J., op. cit., str. 186. Böse, Wulf, H., Grundsätze ordnungsmässigerJahreserfolgrechnungs, Gabler Verlag, Wiesbaden, 1973, str. 1 1 1 , prema: Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 186. Rankovid, J., ibid.

30 31

32

1 2

kako se procenjuju (obraĉunavaju) u bilansu nabavljeni faktori proizvodnje i završeni gotovi proizvodi i u kojem trenutku se uĉinci (usluge i gotovi proizvodi) smatraju realizova-nim i po tom osnovu obraĉunavaju kao prihodi.

Pri tome, celokupan period od poĉetka nabavke faktora proizvodnje do prodaje proizvedenih proizvoda i osiguranja prijema novca predstavlja proces realizacije (Der Realisationvorgang), dok se trenutak razmene proizvoda i usluga za odreĊenu sumu novca ili potraživanje (pravo) naziva trenutkom realizacije (Der 33 Realisationzeitpunkt). Dakle, ovo naĉelo odreĊuje naĉin procenjivanja u bilansu svih ulaganja u faktore proizvodnje i utvrĊivanje trenutka realizacije iz koga proistiĉu prihodi u bilansu uspeha. Gornja granica procenjivanja imovine jeste nabavna vrednost za osnovna sredstva i zalihe koje potiĉu sa tržišta nabavke, odnosno cena koštanja za uĉinke proizvedene u sopstvenoj režiji. Smisao procenjivanja nabavke faktora proizvodnje i kombinovanje faktora koji nisu privedeni tržištu po nabavnoj ceni, odnosno ceni koštanja, u tome je da ostanu neutralni na bilans uspeha sa gledišta periodiĉnog rezultata. Neutralnost nabavki koje nisu privedene obrtu (tržištu prodaje) uslovila je da se ulaz dobara

Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 158.

Teorija i analiza bilansa

33

obuhvata na kontima stanja po nabavnoj ceni koja podrazumeva fakturnu vrednost i zavisne troškove nabavke. U novije vreme se u struĉnoj literaturi naglašava da kriterijumi na kojima se zasnivaju testovi realizacije nikada neće biti striktni, budući da postoje velike varijacije u industrijskim odnosima, trgovini, sklapanju ugovora i dr., koje ĉine gotovo nemogućim odreĊivanje kriterijuma koje treba primeniti u pojedinim okolnostima, iz ĉega proizlazi da realizacija ima mnogo implikacija, te da se pažljivo primenjuje na pojedine sluĉajeve.34 Trenutak realizacije se razliĉito odreĊuje za razliĉite sluĉajeve i prilike. Kao mogući termini realizacije pojavljuju se: zakljuĉivanje ugovora sa kupcem, pripremanje robe za isporuku, otprema robe, fakturisanje isporuke, pre-laz rizika, prelaz vlasništva, primanje robe, plaćanje i istek garantnog roka.35 a) Kada je roba prodata za gotovinu, trenutkom realizacije smatra se onaj kad prodavaĉ primi novac, a kupac preuzima kupljenu i gotovinom plaćenu robu. Dakle,
33 34

Rankovid, J., ibid. Prema: Pantelid, M., „Princip realizacije i 'Matching' princip - osnova za bilansiranje", SRRS, XXXI simpozijum, Zlatibor, 2000, str. 109. Böse, D., Wulf, H., Grundsatze ordungsmassingerJahreserfogsrechnung, Gabler Verlag, Wiesbaden, 1973, str. 114; prema: Rankovid, J.,op.cit, str. 189.

35

tada nastaju prihodi od prodaje, bez obzira na to da li je moguće neko naknadno osporavanje po pitanju kvaliteta prodate robe, da li je izda-ta neka garancija ili postoji neki drugi rizik u trenutku prodaje. Pomenute eventualnosti treba uzeti u obzir formiranjem odgovarajućih pokrića. b) Kad je roba prodata na kredit, trenutkom realizacije smatra se onaj kad je roba otpremljena i fakturisana. Na bazi prodajne fakture (ukoliko je otpremljena i roba) proknjižiće se nastali prihod i potraživanja prema kupcu (na datum na koji faktura glasi). Ukoliko je procenjeno da postoji rizik naplate, formiraće se odgovarajuća pokrića, odnosno evidentiraće se kao potencijalna obaveza ukoliko ne postoji mogućnost pasiviranja. Kad je roba avansno plaćena, trenutkom realizacije ne smatra se trenutak kad je primljena uplata, već trenutak kad je ispunjena ugovorna obaveza od strane prodavca, odnosno kad je roba isporuĉena na ugovoreno mesto. Kada se roba prodaje sa zadržanom isporukom, tako da se roba isporuĉuje tek kada kupac izvrši poslednju ratu plaćanja, prihod se priznaje kada se roba isporuĉi. „MeĊutim, kada iskustvo ukazuje da se najveći deo takvih transakcija realizuje, prihod može biti priznat kada se primi znaĉajan depozit, pod uslovom da je roba na raspolaganju, identifikovana i spremna za isporuku kupcu."36 Kad je u pitanju ĉinjenje usluga u oblasti proizvodnje, prevoza, trgovaĉkog zastupanja, posredovanja, špediterskih, komisionih, marketinških i drugih usluga, termin realizacije obiĉno se vezuje za ugovoreni istek vremena ili izvršenje posla, praćeno odgovarajućom fakturom. U sluĉaju prihvatanja obimne porudžbine ĉije je vreme proizvodnje dugo, odnosno proteže se na više obraĉunskih perioda, što je sluĉaj sa ugovaranjem izgradnje mostova, tunela, puteva, pruga, vodovodnih i kanalizaci-onih sistema, industrijskih postrojenja i velikih graĊevinskih objekata, kruto pridržavanje naĉela

c)

d)

e)

f)

36

Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 158. IAS 1 8 , Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS), Prva knjiga, 5RR5, Beograd, 2007, str. 1071.

Teorija i analiza bilansa

34

realizacije imalo bi za posledicu da i pored pune zaposlenosti i maksimalnog ekonomisanja faktorima proizvodnje dobitak ne bude iskazivan više godina, da bi se tek po okonĉanju posla pojavio dobitak, koji je, u suštini, isposlovan u više obraĉunskih perioda. Time se gubi mogućnost kontrole razvoja poslovanja jer bi godišnji zakljuĉak prikazao potpuno iskrivljenu sliku zaraĊivaĉke sposobnosti preduzeća. Pomenuti razlog doveo je do razvijanja dva opreĉna stava. Prema prvom stanovištu, preteĉa mogućnost izostanka dobitka kad se okonĉa posao ĉini nedopustivim široko razvijen obiĉaj procenjivanja delimiĉno završenih radova uvećanih za oĉekivani dobitak. Drugo stanovište je široko zastupljeno u anglosaksonskoj literaturi, prema kome je omogućeno, na osnovu stepena završenosti ugovora (projekta), evidentirati prihode i rashode srazmerno obavljenom poslu. Obraĉunati dobitak se ukljuĉuje u zalihe nedovršene proizvodnje ili u vrednost fakture ukoliko se obraĉunati deo porudžbine fakturiše i naplaćuje od kupca. Ovaj stav je prihvaćen i od strane Odbora za meĊunarodne raĉunovodstvene standarde. g) Priznavanje prihoda u toku proizvodnje omogućeno je kada do povećanja vrednosti imovine dolazi kao posledica prirodnog rasta ili procesa sazrevanja. Ovo je sluĉaj kod odgajanja (proizvodnje) sadnica iz semena koje zahtevaju negu (npr. Ċubrenje, zalivanje, tretiranje insekticidima) izvestan broj godina pre nego što se izlože prodaji, odgajanje stoke, ili odležavanje alkoholnih pića. MeĊutim, prihodi se mogu priznati u toku proizvodnje, iskljuĉivo ukoliko postoji izvesnost budućih ekonomskih uslova. To je, na primer, sluĉaj kad se zakljuĉi ugovor sa kupcem o sazrevanju nekog posebnog proizvoda, pri ĉemu se budući troškovi mogu utvrditi i gde je prodavaĉ osloboĊen svake obaveze u sluĉaju da je kupac nezadovoljan proizvodom. „Budući da tržište najĉešće nije osigurano i da su dodatni troškovi krajnje neizvesni, priznavanje prihoda pre tržišne transakcije se ne praktikuje, s obzirom na to da može biti izuzetno netaĉno zbog širokog dijapazona mogućih ishoda kojima je onemogućeno objektivno vrednovanje prihoda i dobitaka."37 ProizvoĊaĉi plemenitih metala, kao što su srebro i zlato, i nekih poljoprivrednih proizvoda, kao što su pšenica, jeĉam, kukuruz, iako ne proizvode po dugoroĉnim ugovorima, mogu da priznaju prihode u trenutku završetka proizvodnje ukoliko je obezbeĊeno tržište, poznata cena, i tržište stabilno, budući da su troškovi prodaje i distribucije minimalni i mogu se odrediti. Postavlja se pitanje koji je trenutak realizacije, odnosno: kada evidentirati prihode po osnovu uĉešća u kapitalu drugih preduzeća? Kako uĉešće u dobitku zavisnog preduzeća predstavlja prihod nadreĊenog društva istog perioda, javljaju se teškoće usled vremenske neusaglašenosti izmeĊu utvrĊivanja dobitka i odluke o njegovoj raspodeli u zavisnom preduzeću, s jedne strane, i izrade godišnjeg zakljuĉka u nadreĊenom preduzeću, s druge. Problem je rešen razvijanjem konvencije prema kojoj se: a) uĉešće u doPantelid, M., op. cit., str. 114.

h)

i)

Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 158.

Teorija i analiza bilansa

35

bitku smatra prihodom nadreĊenog društva istog obraĉunskog perioda, pod uslovom da su utvrĊivanje, odnosno utvrĊivanje i raspodela dobiti zavisnog preduzeća sprovedeni pre isteka roka sastavljanja godišnjeg zakljuĉka nadreĊenog preduzeća; b) uĉešće u dobitku smatra prihodom nadreĊenog društva narednog obraĉunskog perioda, ukoliko utvrĊivanje, odnosno utvrĊivanje i raspodela dobiti zavisnog preduzeća nisu sprovedeni pre isteka roka sastavljanja godišnjeg zakljuĉka nadreĊenog preduzeća. Odstupanje od navedenog pravila dopustivo je samo ukoliko-nadreĊeno preduzeće poseduje većinski paket akcijakoje obezbeĊuje sigurnost njegovom predlogu raspodele ostvarenog periodiĉnog rezultata. U tom sluĉaju se prihod od uĉešća može smatrati realizovanim i pre usvajanja odluke o raspodeli ostvarenog dobitka. Danas je princip realizacije relativizovan, tako daje njegova primena svedena iskljuĉivo na realnu imovinu, a ne i na sve finansijske instrumente. Naime, bilansni adresati su konstatovali da su nedovoljno informisani o kompleksnim transakcijama sa finansijskim instrumentima, što je krajem 90-ih godina 20. veka dovelo do promena u priznavanju i merenju finansijskih instrumenata.38 Shodno tome, finansijski instrumenti se procenjuju po fer vrednosti, pri ĉemu se efekti promena obuhvataju kroz bilans uspeha za finansijske instrumente na-menjene kratkoroĉnoj prodaji, odnosno direktno preko kapitala za finansijske instrumente namenjene prodaji u roku dužem od godinu dana. Dakle, „obraĉun dobitka obuhvata kako realizovane tako i nerealizovane dobitke i gubitke po osnovu ponovnog vrednovanja finansijskih instrumenata."39 Kontinentalno raĉunovodstvo i na njemu zasnovana IV direktiva i dalje su na stanovištu tradicionalno definisanog naĉela realizacije, kada je u pitanju realna imovina. MeĊutim, MRS/MSFI pod dominantnim uticajem anglosaksonske teorije i prakse, omogućavajući procenjivanje investicionih nekretnina40 metodom fer vrednosti, direktno krše zahteve naĉela realizacije.41 Metoda fer vrednosti nalaže da se svako povećanje vrednosti nekretnine evidentira kao prihod perioda.42 Ovo je u
Videti opširnije u: Krstid, J., Kneževid, G., „Računovodstvo finansijskih instrumenata -od istorijskih troškova do koncepta poštene vrednosti", Računovodstvo, br. 3-4/2004, SRRS, Beograd Krstid, J., Kneževid, G., op. cit., str. 20. Investicione nekretnine obuhvataju zemljište i građevinske objekte (ili deo građevinskog objekta) koje preduzede drži u cilju ostvarivanja zarade od izdavanja ili drži zbog očekivanog rasta cena. Metoda fer vrednosti predstavlja preporučeni postupak za vrednovanje investicionih nekretnina. One se mogu procenjivati i metodom nabavne vrednosti.

direktnoj suprotnosti sa zahtevom naĉela realizacije da se prihodi priznaju samo kada su i ostvareni, odnosno da se mogu iskazati samo realizovani dobici. Ovakav tretman je, prema tome, u suprotnosti i sa zahtevima naĉela opreznosti. Brojni su kritiĉari rešenja sadržanim u MRS 40-Investicione nekretnine. Kritike se kreću od konceptualnog neprihvatanja tržišnih vrednosti za vrednovanje osnovnih sredstava, preko neprihvatanja metode fer vrednosti za vrednovanje investicionih sredstava, do ukazivanja na praktiĉne probleme utvrĊivanja fer vrednosti, posebno u uslovima nedovoljno razvijenog tržišta nekretnina i nedovoljno razvijene profesije procenitelja.43

Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 158.

Teorija i analiza bilansa

36

Smisao utvrĊivanja trenutka realizacije je, dakle, ispravno utvrĊivanje prihoda. MeĊutim, povremeno se dešavaju sluĉajevi u kojima zaista nije lako ra-suditi koji je trenutak nastanka prihoda. Primera radi, interesantno je pitanje-trenutka realizacije prilikom prodaje prava prikazivanja filmova televizijskim kućama. Postavlja se pitanje kada treba priznati prihode: (a) kada se potpiše ugovor; (b) kada se primi gotovina, ili (c) kada se film emituje na televiziji. To je problematiĉno pitanje za sve producentske kuće kada prodaju prava prikazivanja, jer je ugovorom obiĉno definisano koliko puta se film može prikazati, kao i period u kome se film može prikazati. Na primer, MetroGoldwyn-Mayer Inc.-MGMje prodao pravo televizijskoj kući CBS da prikazuje film „Prohujalo sa vihorom" za 35 miliona dolara.44 Ugovorom je definisano da CBS ima pravo da prikaže film 20 puta u periodu od 20 godina. Raĉunovodstvena profesija je polemisala na teme: (a) kada su poznati cena i troškovi svakog filma; (b) osiguranja naplativosti; (c) kada je film dostupan i prihvaćen od strane televizijskih kuća. Nije se smatralo da je ugovorna odredba prema kojoj se film može prikazivati jednom godišnje u toku dvadeset godina, dovoljno znaĉajna i adekvatna da bi se prihodi odložili. Interesantno je da je MGM odluĉio da prizna svih 35 miliona dolara kao prihode u prvom kvartalu, što je imalo za posledicu i visoko plaćen porez.45
3.3.2.4. Načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu
42

Treba razlikovati metodu fer vrednosti od metode revalorizacije. I jedna i druga metoda procenjuju imovinu po fer vrednosti, s tim što metoda revalorizacije povedanje fer vrednosti sredstava priznaje direktno u kapital (revalorizacione rezerve), dok metoda fer vrednosti sve promené fer vrednosti sredstava smatra prihodom i rashodom perioda Videti opširnije u: Pavlovid, V., „Preispitivanje zahteva načela realizacije", Računovodstvo br. 1/2, SRRS, Beograd, 2007, str. 24-35. Primer je preuzet iz: Ivančevid, D., Priručnikza primenu MRS u našem tlnansijskom izveštavanju, Knjiga 1 , L&V Bond Company, Beograd, str". 147-148. Prema: Ivančevid, D., op. cit., str. 148.

43

44

45

Ovo naĉelo je u najužoj vezi sa dinamiĉkom teorijom biiansa, koja zah-teva razgraniĉenje izmeĊu perioda na naĉin koji odgovara informacionim i ciljevima polaganja raĉuna. Glavni problem periodiziranja jeste u dodeljivanju rashoda utvrĊenim prihodima perioda. U naĉelu, prihodi nastaju prodajom uĉinaka i oni se obraĉunavaju saglasno principu realizacije. Ovo dodeljivanje potrošnje faktora prihodima utvrĊenim prema principu realizacije naziva se razgraniĉavanje prema predmetu. Problem periodiziranja svodi se, pre svega, na obraĉunavanje cene koštanja proizvodnje gotovih proizvoda i usluga. Naime, naĉelo razgraniĉenja zahteva da se nabavljeni ali neutrošeni faktori proizvodnje i proizvedeni ali ne-prodati proizvodi i usluge aktiviraju, ostavljajući ih time neutralnima u odnosu na finansijski rezultat. Oni će ĉiniti potencijal iz kojeg će proizići prihodi. Prihodi će nastati prodajom ovih uĉinaka, shodno principu realizacije, i tada će se ovim prihodima suprotstaviti alikvotni deo potrošnje faktora, tj. cena koštanja prodatih uĉinaka, koji će ĉiniti rashode perioda. Obraĉunavanje direktnih troškova ne predstavlja nikakav problem, meĊutim, problem se pojavljuje u vezi sa dodeljivanjem zajedniĉkih troškova, jer raspodela ovih troškova na nezavršene i gotove proizvode zahteva utvrĊivanje uslovne baze (kljuĉeva), što će omogućiti da se svakoj jedinici uĉinka dodeli srazmerni iznos nastalih zajedniĉkih troškova.
Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 158.

Teorija i analiza bilansa

37

Pored prihoda nastalih prodajom uĉinaka, neiskorišćenog materijala i osnovnih sredstava, koji se obraĉunavaju saglasno principu realizacije, s jedne strane, i rashoda koji se dodeljuju realizovanim i nerealizovanim jedinicama uĉinaka, s druge, pojavljuju se prihodi i rashodi ĉije je nastajanje iskljuĉivo povezano sa proticanjem vremena. Ovi prihodi i rashodi mogu se sistemati-zovati na: 1) prihode i rashode koji nastaju periodiĉno, odnosno koji nastaju tokom odreĊenog vremenskog razdoblja, i 2) prihode i rashode koji nastaju od sluĉaja do sluĉaja. Tipiĉan primer prihoda i rashoda koji nastaju tokom odreĊenog vremenskog razdoblja jesu prihodi po osnovu obraĉunate ili naplaćene kirije i prihodi po osnovu kamata na razne plasmane i rashodi po osnovu zakupnina, kao i rashodi kamata po osnovu pozajmljenog kapitala, razne takse, doprinosi i direktni porezi. Naĉelo razgraniĉenja prema vremenu nalaže da se pomenuti prihodi i rashodi raspodeljuju na obraĉunske periode na koje se odnose. To znaĉi da će se, na primer, srazmerni deo neke isplate koja se ne odnosi na tekući obraĉunski period odložiti u bilans stanja (aktivirati) kao unapred plaćen trošak, gde će ĉekati obraĉunski period na koji se odnosi, da bi iz bilansa stanja prešao kao rashod u bilans uspeha. Sliĉno tome, pasiviraće se (odložiti u pasivu bilansa) budući prihodi kad doĊe do neke uplate koja se ne odnosi na tekući period. Što se tiĉe primanja i izdavanja koja se pojavljuju povremeno, od sluĉaja do sluĉaja, naĉelo razgraniĉenja nalaže da se ukljuĉuju u prihode i rashode perioda u kome su ustanovljeni, odnosno u kome su se pojavili. Tako će se npr. prihodi po osnovu ukidanja rezervisanja, naknade šteta ranijih godina, naplate ranije otpisanih potraživanja i si, i rashodi po osnovu naknadnog otpisa potraživanja iz ranijih godina, povećanja rezervisanja za rizike i troškove ranijih perioda i si., evidentirati u trenutku kad se sazna da su nastali, bez obzira na trenutak efektivnog plaćanja. Druga grupa prihoda i rashoda koji se evidentiraju u trenutku kad se za njih sazna jesu prihodi i rashodi koji su nastali bez protivĉinidbe. To su npr. prihodi po osnovu inventarnih viškova, poklona, otpisa dugova i si., i rashodi po osnovu specijalnih otpisa stalne imovine, otkrivenih manjkova; anticipirani rashodi po osnovu naĉela impariteta i drugi.
3.3.2.5. Načelo impariteta

Posledica pridržavanja naĉela realizacije jeste spreĉavanje obraĉunavanja i eventualne raspodele nerealizovanih dobitaka. MeĊutim, u struĉnoj literaturi je poznato da su još u 14. veku trgovci (poslovni ljudi) došli do zakljuĉka da ne treba isto tretirati nerealizovane dobitke i nerealizovane gubitke. Pojam impariteta oznaĉava nejednak tretman, a ovde je u pitanju nejednak tretman nerealizovanih dobitaka (koje naĉelo realizacije zabranjuje) i nerealizovanih gubitaka, koji se shodno naĉelu impariteta moraju uneti u bilans uspeha obraĉunskog perioda u kome su otkriveni. Naĉelo realizacije, koje zabranjuje iskazivanje tržišno nepotvrĊenog dobitka, i naĉelo impariteta, koje zahteva iskazivanje tržišno nepotvrĊenog gubitka, dugo su smatrani naĉelima kojima se operacionalizuje naĉelo opreznosti. Danas je, meĊutim, sve prisutniji stav prema kojem je naĉelo impariteta izvedeno iz ciljeva trgovaĉko-pravnog godišnjeg raĉuna uspeha-utvrĊivanje raspodeljivog dobitka i prikazivanja sposobnosti

Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 158.

Teorija i analiza bilansa

38

zaraĊivanja. „Princip impariteta ima zadatak da spreĉava iskazivanje suviše visokih dobitaka koje bi moglo da nastane zanemarivanjem rashoda, koji se kod sastavljanja godišnjih zakljuĉaka pojavljuju kao izvesni, neizbežni pojedinaĉni poslovni gubici po osnovu unovĉavanja (prodaje) delova bilansne imovine i okonĉavanja već zakljuĉenih ugovora.'*6 Naĉelo imperiteta je u funkciji održavanja kapitala, jer se tekući dobitak redukuje putem anticipira-nja rashoda, ĉime se i ograniĉavaju isplate iz dobitka. Eventualna raspodela neostvarenog dobitka vodila bi sigurnom smanjenju kapitala, ĉije je održavanje uslov održavanja preduzeća. Cilj naĉela impariteta je, prema tome, da se budući obraĉunski periodi ne opterećuju posledicama zapoĉetih poslova. Dugo se u prošlosti ovo naĉelo primenjivalo iskljuĉivo na zalihe (robe i materijala). Danas se ovaj pristup smatra isuviše uskim, te je proširen i na postrojenjsku imovinu. Prema tome, shodno naĉelu impariteta, u bilansu, ne bi smele da se pojave bilansne pozicije vrednovane iznad vrednosti koje će se u budućim obraĉunskim periodima realizovati. Prema tome, merodavne su dnevne cene na tržištu prodaje, a ne na tržištu nabavke. Dakle: • Gotovi proizvodi se procenjuju po ceni koštanja shodno Going concern principu i naĉelu realizacije. MeĊutim, ukoliko oĉekivani prihodi od prodaje gotovih proizvoda ne pokrivaju punu cenu koštanja, uvećanu za oĉekivane varijabilne troškove prodaje i skladištenja, tada će se, shodno naĉelu impariteta, razlika izmeĊu prihoda od prodaje i nepokrivenih troškova iskazati kao rashod, tako da će se u bilansu gotovi proizvodi bilansirati po prodajnoj ceni umanjenoj za varijabilne troškove prodaje i skladištenja. Prema tome, anticipiraće se gubitak nastao po osnovu smanjenja prodajnih cena, odnosno prouzrokovan rastom troškova. • Polugotovi proizvodi se procenjuju po ceni koštanja shodno Going concern principu i naĉelu realizacije. MeĊutim, ukoliko oĉekivani prihodi od prodaje gotovih proizvoda ne pokrivaju punu cenu koštanja uvećanu za planirane varijabilne troškove dovršavanja odnosnih proizvoda i za oĉekivane varijabilne troškove prodaje i skladištenja, tada će se, shodno naĉelu impariteta, odmah anticipirati negativan doprinos uspehu, tj. rashod koji bi se pojavio u trenutku prodaje ovih proizvoda. Prema tome, primena principa impariteta odnosi se samo na proizvode kod kojih prodajne cene ne pokrivaju pune troškove. • Materijal na zalihama se procenjuje po nabavnoj vrednosti shodno Going concern principu i naĉelu realizacije. Ukoliko padne cena materijala na tržištu nabavke, to još uvek ne znaĉi da će preduzeće ostvariti gubitak u trenutku kad se od pomenutog materijala proizvede i proda odnosni proizvod. Shodno naĉelu impariteta, rashod će se iskazati samo ukoliko oĉekivani prihod od prodaje proizvodane pokrije troškove materijala uvećane za pro-jektovane varijabilne troškove proizvodnje, skladištenja i prodaje. Kod procenjivanja trgovaĉke robe važe ista pravila kao i kod gotovih proizvoda. Postrojenjska imovina bilansira se u naĉelu u visini nabavne vrednosti, odnosno cene koštanja umanjene za obraĉunate otpise (amortizaciju). MeĊutim, u sluĉaju pogrešnih investicionih odluka, nepotpunog korišćenja kapaciteta, tehniĉkog

• •

Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 158.

Teorija i analiza bilansa

39

progresa ili usled okolnosti da se pad cena na tržištu investicionih dobara koristi kao konkurentska prednost u politici obara-nja cena finalnih proizvoda i usluga od strane konkurencije, pojavljuje se mogućnost negativnog doprinosa uspeha u budućim obraĉunskim periodima. Zahtev impariteta je da se naredni obraĉunski periodi oslobode negativnog dejstva investicionih odluka donošenih u prošlosti, te podra-zumeva obavezu identifikovanja i anticipiranja svih negativnih doprinosa uspehu. „Opasnost izobliĉavanja godišnjih zakljuĉaka, zbog nesigurnosti raĉuna i prateće samovolje pri identifikovanju i kvantifikovanju iznosa za anticipiranje rashoda, predstavlja glavni razlog preporuĉivanja krajnje oprezne primene naĉela impariteta na investicionim dobrima, i to samo u sluĉajevima kad je njihovo vanredno otpisivanje apsolutno nesporno.'147 Potraživanja i obaveze bilansirajuse u visini oĉekivanih primanja (potraživanja) i izdavanja novca (obaveze). Mogućnost da su u poslovnim knjigama potraživanja evidentiranja u većem iznosu od oĉekivanih primanja gotovine, a obaveze niže od oĉekivanih izdavanja gotovine, uslovljava pojavu negativnog doprinosa uspehu budućih perioda, što je u suprotnosti sa naĉelom impariteta.

3.33. Dopunska načela bilansiranja
UtvrĊivanje raspodeljivog dobitka je primarni zadatak redovnog godišnjeg zakljuĉka i u funkciji je zaštite poverioca i održavanja kapitala. Funkciju dopune principa realizacije i impariteta, na kojima se zasniva utvrĊivanje raspodeljivog dobitka, a time i bilansno-pravne imovine, obavljaju principi: (1) opreznosti i (2) stalnosti ili konzistentnosti.

Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 158.

40

Teorija bilansa

3.3.3.1. Princip opreznosti u funkciji utvrđivanja periodičnog rezultata i imovine

Neto (ĉista) imovina (sopstveni kapital) predstavlja garantnu supstancu jer iz nje poverioci mogu u krajnjoj instanci namiriti svoja potraživanja. Kako je neto imovina jednaka razlici izmeĊu imovine i obaveza, svako procenjiva-nje imovine na više i procenjivanje obaveza na niže ima za posledicu na više iskazanu vrednost neto imovine, odnosno viši periodiĉni rezultat. Iz pome-nutog razloga, u literaturi je široko rasprostranjeno mišljenje prema kome se naĉelo opreznosti sprovodi pridržavanjem principa realizacije, impariteta, najniže vrednosti i najviše vrednosti. Jer, princip realizacije zabranjuje iskazi-1 vanje nerealizovanih dobitaka, dok naĉelo impariteta, nameće obavezu iskazivanja nerealizovanih gubitaka. Oprezno bilansiranje se obezbeĊuje poštovanjem principa najniže vrednosti, koje zahteva da se imovina bilansira nižom vrednošću izmeĊu nabavne vrednosti, odnosno cene koštanja za sopstvene uĉinke, i dnevne prodajne cene, i principa najviše vrednosti koje zahteva da se obaveze procenjuju (bilansiraju) višom vrednošću izmeĊu prvobitne vrednosti obaveza i vremenske vrednosti na dan bilansa. „MeĊutim, pored principa opreznosti koji proizlazi iz principa realizacije, bilansno pravo poznaje i jedan sveobuhvatni princip opreznosti koji zahteva uzimanje u obzir smanjenje vrednosti aktive i povećanje vrednosti pasive, nezavisno od toga da li su oni potvrĊeni prometnim aktom. On se primenjuje u svim sluĉajevima utvrĊivanja imovine i rezultata kada zataje njemu inaĉe podreĊeni principi realizacije i impariteta."48 To su naroĉito rešenja:49 • odustajanje od aktiviranja izdataka po osnovu reklamnih kampanja zbog nesigurnosti njihovog dejstva na prodaju; • skraćivanje pretpostavljenog perioda otpisivanja osnovnih sredstava zbog nesigurnosti njihovog veka korišćenja, kao i upotreba degresivne metode otpisivanja u sluĉaju rastućih troškova održavanja i opadajuće funkcionalne sposobnosti investicionih dobara; • bilansiranje pozicija aktive po vrednostima dana bilansa u sluĉaju kad su one niže od troškova nabavke (princip najniže vrednosti); • formiranje pokrića (rezervisanja) u pasivi bilansa u cilju neutralisanja prete-ćeg gubitka iz neizvesnih (lebdećih) poslova (princip najviše vrednosti).50
Ibid., str. 209. Ibid., str. 209-210. Gubitak iz lebdedih poslova može da nastane iz različitih razloga, među kojima su otkazivanje ugovora pradeno gubitkom avansa ili pladanja štete, oštedenje ili gubitak naručene 3.3.3.2. Načelo stalnosti u funkciji utvrđivanja objektivnog periodičnog rezultata

41

Teorija bilansa

Zbog znaĉaja stalnosti ili konzistentnosti pri procenjivanju i prikazivanju bilansnih pozicija za uporedivost i objektivnost obraĉunatih rezultata, ovaj princip je danas opšteprihvaćen, a u zemljama Evropske unije i kodifikovan kao zakonska odredba trgovaĉkog prava. Dinamiĉka teorija bilansa postavila je za osnovni cilj utvrĊivanje uporedi-vog finansijskog rezultata. Bez uporedivog finansijskog rezultata nemoguće je meriti i ocenjivati uspeh posmatranog obraĉunskog perioda, ĉime je onemogućena i kontrola upravljanja preduzećem. Zbog toga je neophodno osigurati uporedivost bilansa u nizu uzastopnih obraĉunskih perioda. Uporedivost će biti narušena usled dejstva mnogih faktora, spoljnih (strukturnih, konjuktur-nih i monetarnih faktora) i unutrašnjih (promené u organizaciji poslovanja, naĉina obraĉunavanja i prikazivanja rezultata). Uporedivost je ugrožena i omogućavanjem primene alternativnih raĉunovodstvenih politika (npr. može se primenjivati vremenska ili funkcionalna amortizacija), zbog ĉega se insistira na doslednoj primeni jednom izabranih raĉunovodstvenih politika. U literaturi se naĉelo stalnosti ĉesto ispoljava kroz: • princip identiteta, koji predstavlja zahtev da zakljuĉni bilans jedne godine bude jednak bilansu otvaranja naredne godine, i • princip kontinuiteta (stalnosti) u užem smislu. Okolnost daje naĉelo identitetapre svega usmereno na spreĉavanje manipulacije rezultatom, a nije rezultat zahteva za uporedivošću, dopririéla je da se danas ovo naĉelo smatra samostalnim naĉelom, na šta ukazuje i njegovo posebno isticanje u IV direktivi Evropske unije. Naĉelo identiteta obezbeĊuje i zahtev potpunosti, koji bi mogao da bude povreĊen ispuštanjem ili prome-nom sadržine ili naziva neke bilansne pozicije prilikom otvaranja poslovnih knjiga na poĉetku novog obraĉunskog perioda. Princip kontinuiteta (stalnosti) u užem smislu ispoljava se kao zahtev formalnog kontinuiteta i materijalnog (unutrašnjeg) kontinuiteta. Princip formalnog kontinuiteta odnosi se na formu ili spoljašnja obeležja bilansa. U cilju obezbeĊenja vremenske uporedivosti, ovaj princip nalaže da forma bilansa bude nepromenljiva u nizu uzastopnih obraĉunskih perioda. Ovo se postiže poštovanjem sledećih pravila: • jednakog rašĉlanjavanja bilansa stanja i uspeha u nizu uzastopnih obraĉunskih perioda, što podrazumeva nepromenjen redosled pozicija u birobe na putu koji pada na teret kupca, druge nepredviđene štete nastale u toku izvršenja ili zbog neizvršenja ugovora.

• •

lansirna i nepromenjen sastav pojedinih grupa aktive, pasive, prihoda i rashoda; nemenjanja naziva i sadržine pojedinih pozicija stanja i uspeha; sastavljanje biiansa na isti dan, što podrazumeva nepromenljivost poslovne godine.

42

Teorija bilansa

Princip materijalnog kontinuiteta odnosi se na nepromenjeno procenjiva-nje bilansnih pozicija, odnosno na stalnost procenjivanja i na stalnost (povezanost) vrednosti. (1) Ukoliko bi se bilansne pozicije procenjivale razliĉitim metodama u sukcesivnim obraĉunskim periodima, bila bi onemogućena analiza rentabilnosti, odnosno praćenje uspeha u vremenu. Naĉelo stalnosti procenjivanja razvilo se kao posledica mogućnosti izbora u primeni razliĉitih metoda otpisivanja stalnih sredstava (funkcionalna i vremenska metoda u okviru koje osnovna sredstva možemo otpisivati linearnom i degresivnom metodom) i obraĉunavanja cene koštanja sopstvenih uĉinaka, odnosno gde je saglasno sa MRS dozvoljena primena alternativnih raĉunovodstvenih politika (pravo opcije). Konkretno, ukoliko se preduzeće opredelilo za odreĊenu metodu amortizacije (npr. linearnu metodu), dužno je da tom metodom konzistentno otpisuje osnovna sredstva ili, ako zalihe procenjuje FIFO metodom, da dosledno primenjuje FIFO metodu i u narednim periodima. (2) Naĉelo stalnosti vrednosti zahteva da su jednom utvrĊene (unete) vrednosti u bilans merodavne i za kasnije bilanse, a daje naroĉito nedopustivo povećanje vrednosti preko preĊašnjih bilansnih vrednosti.51 Ovako kruto formu-lisan zahtev, prema kome jednom unete vrednosti imovine u bilans ne mogu da budu prekoraĉene kod unošenja u naredne bilanse, odnosi se na poresko pravo, koje dopušta da se u opravdanim situacijama vrši vanredno (ubrzano) otpisivanje postrojenjske imovine, ali zabranjuje da se u kasnijim bilansima, po osnovu saznanja o povećanju vrednosti ovih sredstava, poveća njihova bi-lansna vrednost Trgovaĉko pravo, naprotiv, dozvoljava da se vrednost postrojenjske i obrtne imovine koja je u prethodnom periodu redukovana u skladu sa principom najniže vrednosti-poveća, ali najviše do nivoa prvobitne nabavne vrednosti, odnosno cene koštanja, umanjene za redovne, planske otpise. U pitanju je, dakle, ne pravo povećanje vrednosti, već vraćanje na vrednosti koje su bile u bilansu, ali koje su saglasno naĉelu impariteta otpisivanjem redukovane. Trgovaĉko pravo, isto tako, dozvoljava da se jednom uvećane obaveze otpišu ukoliko su otpali razlozi njihovog prethodnog uvećavanja, ali najviše do' iznosa vrednosti na dan bilansa,
Wöhe, G.; Einführung und bilanzpolitik, 4. neubearbeitete Auflage, Verlag Franz Vahlen, München, 1976, str. 186, prema: Rankovic, 1, op. cit., str. 170.

saglasno principu najviše vrednosti. MeĊutim, odreĊeni razlozi nameću odstupanje i od formalnog (promené proizvodnog programa ili delatnosti, radikalna promena veliĉine kao posle-dica npr. fuzije, pristupanja novih ortaka ili si.) i od materijalnog principa kontinuiteta. U tom sluĉaju je obavezno u aneksu, odnosno napomenama uz finansijske izveštaje-kako to MRS propisuje-objasniti i obrazložiti izvršene promené u prikazivanju i procenjivanju

43

Teorija bilansa

bilansnih pozicija, kao i kvantitativno prikazati uticaj promené u naĉinu procenjivanja na finansijski rezultat.

3.3.4. Matching princip
U anglosaksonskoj struĉnoj literaturi posebno mesto zauzima Matching princip. U naĉelu, ovaj termin se ne prevodi, a ukoliko se to ĉini, prevodi se kao princip slaganja (podudarnosti). U pitanju je princip koji treba da omogući uporedivost iskazanog obraĉunskog rezultata. Naglašavanje ovog principa posledica je dominacije dinamiĉke bilansne teorije, koja poĉiva na pretpostavci kontinuiteta poslovanja. Matching princip odgovara evropskom principu razgraniĉenja prema predmetu i vremenu.52 „Većina teoretiĉara i praktiĉara smatra daje ova konvencija znaĉajnija od mnogih drugih, odnosno-ako se za neki postupak može reći da je u saglasnosti sa pomenutim principom, ništa drugo ne treba da se kaže, stvar je rešena a postupak opravdan."53 Matching princip predstavlja zahtev dodeljivanja rashoda obraĉunskom periodu u kome su nastali njima prouzrokovani prihodi. Da bi se prihodima obraĉunskog perioda mogli dodeliti rashodi koji su ih uslovili, neophodno je prethodno doneti odluku o tome koji se troškovi aktiviraju (kapitališu u bilan-su), a koji se iskazuju u bilansu uspeha obraĉunskog perioda u kome su nastali. Pretpostavka pravilnog povezivanja rashoda sa prihodima priznatim saglasno naĉelu realizacije, pravilno uspostavljena veza meĊu njima. Ukoliko se oĉekuje da će pojedini troškovi imati za posledicu prihode u narednim obraĉunskim periodima, tada se ti troškovi aktiviraju (ĉuvaju u aktivi bilansa), ĉime ostaju neutralni u odnosu na rezultat obraĉunskog perioda u kome su nastali. Ovi ka-pitalisani troškovi će opteretiti buduće obraĉunske periode, kako bi se povezali sa prihodima nastalih kao posledica tih troškova. Za utvrĊivanje veze izmeĊu prihoda i pripadajućih rashoda, odnosno za utvrĊivanje trenutka priznavanja rashoda,
52 53

Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje,Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 213. Pantelid,M.,op.cit.,str. 117.

razvijena su tri principa: (1) povezivanje uzorka i posledice, (2) sistematska i racionalna alokacija (raspodela) i (3) trenutno priznavanje. Prvi princip podrazumeva da se svi razumni, neophodni troškovi prouzrokovani proizvodnjom uĉinaka (direktni i indirektni), vezuju za uĉinke (proizvod), ĉime ostaju neutralni u odnosu na finansijski rezultat (nalaze se u zalihama u aktivi bilansa) sve dok se uĉinci ne realizuju, dok preostali iznos troškova nastalih tokom obraĉunskog perioda predstavlja troškove perioda, tj. pojavljuju se kao rashodi u obraĉunskom periodu u kome su nastali. U SAD se Matching princip neretko shvata i upotrebljava u užem smislu. „To znaĉi da se pod ovim principom podrazumeva zahtev meĊusobnog suĉeljavanja prihoda i rashoda; obraĉunatih sa cenama istog obraĉunskog perioda, što je

44

Teorija bilansa

svakako uslovljeno shvatanjem važnosti, za ispravno, periodiziranje rezultata, iskljuĉivanja utica-ja istorijskih cena (u uslovima rasta cena)."54 Iz shvatanja Matching principa u užem smislu, proistekla je i preporuka za primenu LIFO metode, te većina pred-uzeća u SAD upotrebljava ovu metodu za utvrĊivanje potrošnje zaliha.55 Drugi princip zahteva sistematsku alokaciju troškova na obraĉunske periode u cilju utvrĊivanja uporedivog obraĉunskog rezultata. Problem pravilne alokacije se, na primer, javlja kod otpisivanja, kao i kod periodiĉnih troškova, kao što su npr. zakupnine, kamate, razne takse, doprinosi. Troškovi po osnovu otpisivanja su najbolji primer procesa raspodele. Prema dinamiĉkoj bilansnoj teoriji,56 koja kao osnovni cilj bilansa vidi utvrĊivanje uporedivog obraĉunskog rezultata, glavni cilj otpisivanja je raspodela rashoda. „Neotpisana vrednost postrojenjskih predmeta, zadržana u aktivi, predstavlja izdatke koje još nisu postali rashod. Ona je zbog toga tranzitorna aktiva, koja ĉeka raspode-lu i dodeljivanje preostalim obraĉunskim periodima u kojima se postrojenjska imovina koristi."57 Dakle, cilj otpisivanja jeste u alokaciji ukupnih izdataka nastalih nabavkom postrojenjske imovine na niz sukcesivnih obraĉunskih perioda, shodno oĉekivanoj korisnosti postojenjske imovine u tim obraĉunskim periodima. Zbog toga nijedan metod amortizacije ne odgovara za sve prilike, već se omogućava primena linearne, degresivne i funkcionalne metode (proizvodna metoda) amortizacije, kako bi preduzeće moglo da odabere metodu amortizacije koja najviše
54 55 56

Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 213. Prema: Pantelid, M., op. cit., str. 120. Statička bilansna teorija, koja za osnovni cilj bilansa postavlja utvrđivanje vrednosti imovine na određeni dan, vidi cilj otpisivanja u stoje mogude tačnijem iskazivanju vrednosti postrojenjske imovine na dan bilansa. Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 319.

57

odgovara tipu sredstva i njegovoj upotrebi u preduze-ću. U poslovnoj praksi se najĉešće upotrebljava linearna metoda.58 Treći princip zahteva da se troškovi za koje se pretpostavlja da ne donose buduće koristi, ili kada je neizvesnost u pogledu budućih koristi veoma velika, smatraju rashodom perioda u kome su nastali.

3.3.5. Odnos između načela urednog bilansiranja i računovodstvenih standarda
Naĉela urednog bilansiranja dalje se razraĊuju u vidu raĉunovodstvenih standarda. „Raĉunovodstveni standardi su, prema tome, detaljna razrada pojedinih raĉunovodstvenih naĉela u pogledu metoda obuhvata, obrade i prezentiranja podataka i informacija ili, drugim recima, raĉunovodstvena naĉela ĉine temelj, tj. polaznu osnovu za utvrĊivanje standarda."59

45

Teorija bilansa

4. Procenjivanje

bilansnih pozicija

Procenjivanje pozicija raĉunovodstvenih izveštaja znaĉi utvrĊivanje vred-nosti pozicija bilansa stanja i uspeha na dan bilansa. U zavisnosti od cilja koji je postavljen pred bilans, razliĉito će se vrednovati (procenjivati) pozicije imovine u aktivi i obaveza u pasivi. U vezi s tim, za aktiviranje i pasiviranje dolaze u obzir sledeće vrednosti:60 1. Efektivne istorijske vrednosti, koje odgovaraju: a. troškovima nabavke za dobra koja potiĉu sa tržišta nabavke (materijal, trgovaĉka roba), uz uzimanje u obzir efekata korišćenja (otpisi za postrojenjska dobra); b. ceni koštanja za poluproizvode, gotove proizvode i postrojenjska dobra sopstvene proizvodnje. 2. Sadašnje vrednosti, koje odgovaraju: c. vrednostima ponovne nabavke ili berzanskoj vrednosti za dobra koja potiĉu sa tržišta nabavke, odnosno koja imaju berzansku vrednost, uz uzimanje u obzir svih smanjenja vrednosti po osnovu eksploatacije;

Videti opširnije u: Pantelid, M., op. cit, str. 122-123. Romid, L, Teorija bilansa, Ekonomski fakultet u Subotici, 2003, str. 157. Prema: Rankovid, J., Specijalni bilansi, Proinkom, Beograd, 1996, str. 20.

46

Teorija bilansa

d. 3.

4.

vrednostima ponovne proizvodnje (reprodukciona vrednost) za dobra sopstvene proizvodnje. Prodajne vrednosti procenjivanih dobara, koje mogu biti: e. oĉekivane prodajne vrednosti imovinskih delova preduzeća koje nastavlja da posluje; f. likvidacione vrednosti, koje odgovaraju oĉekivanom unovĉenju pojedinih imovinskih predmeta preduzeća koje prestaje sa poslovanjem, rastura se; g. delimiĉne vrednosti, koje odgovaraju utvrĊenim vrednostima pojedinih dobara iz sastava preduzeća kupljenog kao celine (zbir utvrĊenih vrednosti pojedinaĉnih dobara odgovara nabavnoj vrednosti celine preduzeća). Prinosna vrednost procenjenih dobara, koja predstavlja otpadajući deo vrednosti celine preduzeća na pojedina dobra. Prinosna vrednost je rezultat kapitalizacije oĉekivanog (proseĉnog) budućeg dobitka sa odabranom interesnom (kamatnom) stopom.

Kad je u pitanju redovan godišnji zakljuĉak, bilansne vrednosti su rezultat zakljuĉivanja poslovnih knjiga. Nametanje obaveze voĊenja poslovnih knjiga i polaganja raĉuna praćeno je zahtevom da se godišnji zakljuĉak sastavlja prema naĉelima urednog knjigovodstva. Prema tome, naĉela urednog bilansira-nja odreĊuju osnovne karakteristike raĉunovodstva, odnosno regulišu pitanje procenjivanja i prikazivanja bilansnih pozicija. Visina vrednosti pozicija imovine u aktivi i obaveza u pasivi odreĊena je, pre svega, naĉelom razgraniĉenja prema predmetu i vremenu i naĉelom trgovaĉke opreznosti. Akcijsko pravo je, po pravilu, prihvatilo da su kod redovnog godišnjeg zakljuĉka merodavna merila (vrednosti) prikazana na sledećim šemama.

Teorija i analiza bilansa

47

Shema 2. Procenjivanje pozicija aktive
Aktiva
se procenjuje u visini troškova nabavke odnosno cene koštanja

Za postrojenjsku imovinu ta vrednost se koriguje za

Za obrtnu imovinu

Otpise

ZALIHE

POTRAŽIVANJA

Za dobra sa ograničenim vekom karišdenja otpisi su

Za sva dobra

Berzanska ili tržišna cena aka je niža od nobovne odnosno cene koštanja .nabavne adnasno cene koštanja

PLANSKI
Obračunati prema: • linearnoj, • degresivnoj, • funkcionalnoj metodi otpisivanja.

VANPLANSKI
Otpisi

JOS NIZA OD POMBNUTIH
ukalika je to u skladu sa načelom imparilela. Zo potraživanja je odlučujuda vrednast očekivanih primanja.

Za iznos trajnog smanjenja vrednosti postrojenjskih dobara.

Izvor: Rankovid, J., Specijalni bilansi, Proinkom, Beograd, 1996, str. 21.

48

Teorija bilansa

Shema 3. Procenjivanje pozicija pasive
Pasiva Za pojedine grupe pozicija, i to:

1

' Obaveze

Sopstveni kapital

Pokrida rezervisanja
1'

1

'

Normalna vrednost

Iznos odmeren u skladu sa razboritom procenom savesnog trgovca.

Očekivane isplate

Izvor: Rankovid, J., Specijalnibilansi, Proinkom, Beograd, 1996, str. 22.

Zbog znaĉaja pitanja procenjivanja bilansnih pozicija, trgovaĉki zakoni (kojima se u većini zemalja ureĊuju raĉunovodstvena pitanja), po pravilu, nakon upućivanja na naĉela urednog knjigovodstva, definišu vrednosti po kojima se evidentiraju sredstva i obaveze. MeĊutim, Zakon o raĉunovodstvu o ovom pitanju ne raspravlja, već upućuje na neposrednu primenu MRS. Prema tome, procenjivanje bilansnih pozicija kod nas je regulisano MeĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima. MeĊutim, redovan godišnji zakljuĉak nije adekvatna informaciona osnova za zadovoljenje posebnih ciljeva. To je razlog što se prilikom specijalnih povoda saĉinjavaju specijalni bilansi. Zakonodavstvo, meĊutim, nije propisalo pravila procenjivanja za specijalne bilanse, što je dobrim delom posledica okolnosti da oni većinom nisu obavezni nego dobrovoljni. 5. Latentne rezerve i skriveni gubici 5.7. Pojam i suština latentnih rezervi Latentne rezerve predstavljaju deo sopstvenog kapitala koji se iz bilansa ne može sagledati. Iako se u bilansu ne vide, o njihovom postojanju se ipak može naslućivati, ali se neposredno iz bilansa ne može izvesti zakljuĉak o njihovoj visini. Latentne rezerve nastaju potcenjivanjem pozicija aktive i pre-cenjivanjem pozicija pasive. U svakom sluĉaju, latentne rezerve imaju za posledicu povećanje tekućih rashoda u bilansu uspeha i, po tom osnovu, smanjenje p-eriodiĉnog rezultata. Nije retkost da se u literaturi pravi razlika izmeĊu latentnih rezervi i tihih rezervi.61 U bilansu nisu iskazane ni jedne ni druge, ali se razlikuju po razlogu neiskazivanja. O tihoj rezervi se radi kad se ona i sa spoljne strane bilansa može dokuĉiti, što je naroĉito u sluĉaju postojanja prememorija pozicija u aktivi bilansa (tada je teško ustanoviti

Teorija i analiza bilansa

49

njenu taĉnu visinu) ili kada je taĉno oznaĉena u izveštaju o poslovanju. Tihe rezerve nastaju korišćenjem svih raspoloživih instrumenata bilansne taktike, a naroĉito opšteg principa trgovaĉke opreznosti, fundamentalnog principa realizacije i principa impariteta. S druge strane, stvaranje latentnih (potajnih) rezervi ne može se braniti pomenutim naĉelima urednog knjigovodstva i bilansiranja, već nastaju kao posledica smišljenih postupaka sakrivanja dobitka. O latentnim rezervama i njihovom obrazovanju široko je raspravljano u struĉnoj literaturi. Pri tome, shvatanje latentnih rezervi se razlikovalo u zavisnosti od uticaja razliĉitih bilansnih teorija. Rem (Rehm) je još 1903. godine pisao da latentne rezerve nastaju:62 • potcenjivanjem vrednosti aktivnih bilansnih pozicija (zaliha, postrojenj-ske imovine, hartija od vrednosti), ĉak i potpunim izostavljanjem pojedinih imovinskih delova iz bilansa; precenjivanjem vrednosti pasivnih bilansnih pozicija unošenjem fiktivnih obaveza, bilo u korist lica koja uopšte ne postoje, bilo u korist lica koja postoje, ali koja nemaju nikakvih potraživanja prema preduzeću. Iz ovakve formulacije obrazovanja latentnih rezervi snažno izbija duh statiĉke teorije bilansa. Šmalenbah, tvorac dinamiĉke teorije bilansa, isticao je da se o latentnim rezervama može govoriti samo ukoliko se radi o takvim potcenjivanjima koja se mogu izdvojiti kao poseban dobitak ili prevesti u otvorenu rezervu. Prema tome, polazna pretpostavka za latentne rezerve jeste mogućnost iskorišćenja, tj. aktiviranja. Prema Šmalenbahu, latentne rezerve nastaju:63 • procenjivanjem predmeta obrtne imovine po principu najniže vrednosti u sluĉaju porasta tržišnih cena; • prevelikim otpisivanjem investicionih predmeta;
61 62 63

Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 420. Rehm, H., Die Bilanzen AG, I Aufl, München, 1903; prema: Rankovid, J., op. cit., str. 421. Schmalenbach, E., Dynamische Bilanz, 1 1 . Aufl., Köln, 1953, str. 150-151; prema: Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 421.

• • •

knjiženjem nabavke novih investicionih predmeta kao rashoda, umesto da se vrši njihovo aktiviranje; potcenjivanjem prilikom vrednovanja nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda, naroĉito manipulacijama oko raspodele opštih troškova; procenjivanjem regularnih proizvoda kao proizvoda „bez proĊe"

5.2. Vrste latentnih rezervi
U novije vreme, a kao posledica zakonskog regulisanja pitanja procenjiva-nja bilansnih pozicija, latentne rezerve se sistematizuju kao: • prinudne latentne rezerve,

50

Teorija bilansa

• •

latentne rezerve formirane po osnovu prava izbora (opcije) i latentne rezerve oformljene po slobodnoj volji.

(1) Iz samog naziva proizlazi zakljuĉak da prinudne latentne rezerve nastaju primenom obaveznih zakonskih propisa o procenjivanju. Najĉešće se radi o latentnim rezervama koje se pojavljuju kao posledica zakonske obaveze proce-njivanja imovinskih predmeta po nabavnoj vrednosti u uslovima rasta cena. Tada će dva preduzeća imati predmete procenjene po razliĉitim vrednostima, samo zbog toga što su ih nabavila u razliĉito vreme. Pored navedenog, latentne rezerve nastaju zakonskom prinudom i kao posledica zabrane aktiviranja imaterijalnih vrednosti koje nisu steĉene kupovinom. (2) Latentne rezerve formirane po osnovu prava izbora nastaju kada: (a) propisi ostavljaju preduzeću pravo izbora da li će neko ekonomsko dobro da bilansira ili ne, kao i po kojoj vrednosti će da vrši bilansiranje, ili (b) kao posledica nesigurnosti u budućnosti (latentne rezerve zasnovane na šacovanju). Tako, na primer, akcijsko pravo ostavlja mogućnost optiranja za bilansiranje kupovinom steĉen goodwill (gudvil), za aktiviranje troškova probnog pogona i sliĉno. Pravo opcije pojavljuje se npr. kod otpisivanja osnovnih sredstava, gde preduzeće odluĉuje koju će metodu otpisivanja koristiti (funkcionalnu, proporcionalnu, degresivnu) kod obraĉunavanja potrošnje materijala i robe (FIFO, proseĉne cene, LIFO). Latentne rezerve zasnovane na šacovanju nastaju kao posledica: • potcenjivanja perioda korišćenja osnovnih sredstava, • precenjivanja dnevne vrednosti, • precenjivanja pokrića.

(3) Latentne rezerve po slobodnoj volji nastaju kad se vrednost koja odgovara propisima o procenjivanju ili naĉelima urednog knjigovodstva samovoljno potcenjuje. To je, na primer, sluĉaj izostavljanja iz bilansa pojedinih vrednosti (npr. zavisnih troškova nabavke) njihovim ukljuĉivanjem u rashode, umesto njihovog aktiviranja.

53. Rasturanje latentnih rezervi
Sve latentne rezerve moraju se kad-tad prikazati (objektivirati), s tim što će se latentne rezerve formirane potcenjivanjem imovine koja ne podleže amortizaciji (npr. zemljišta, umetniĉke slike) osloboditi i pojaviti u likvidacio-nom višku u trenutku likvidacije preduzeća (tzv. trajne latentne rezerve), dok će se druge objektivirati u toku poslovanja preduzeća. MeĊu ovim drugim razlikujemo dugoroĉno, srednjoroĉno i kratkoroĉno vezane latentne rezerve (tzv. privremene latentne rezerve). Ukidanje privremenih latentnih rezervi može da bude namerno (hotimiĉno) i nenamerno (nehotimiĉno). Namerna likvidacija latentnih rezervi je manje ili više samovoljna. Samovolja dobija na težini kad se pojavi namera da se visoki iznosi

Teorija i analiza bilansa

51

latentnih rezervi prevedu u otvorenu rezervu ili kapital kako bi se izbeglo plaćanje poreza. Iako takvi postupci uzrokuju teške konsekvence, meĊu kojima i ništavnost bilansa, oni se u praksi dešavaju.64 Nenamerna likvidacija latentnih rezervi nastaje: • smanjenjem amortizacionih kvota ispod normalnih u sluĉaju degresivne metode otpisa osnovnih sredstava, odnosno prestankom otpisa delova po-strojenjske imovine pre isteka roka njihove upotrebe; sniženjem nabavnih cena materijala, u sluĉaju korišćenja lifo metode; • prodajom imovinskih delova u kojima su latentne rezerve nagomilane; naplatom ranije otpisanih ili delimiĉno otpisanih potraživanja i dr. 5.4. Stav poslovne prakse i ekonomske teorije o latentnim rezervama Poslovna praksa se uvek zalagala za dopustivost stvaranja latentnih rezervi, i to iz razloga što latentne rezerve: predstavljaju besplatan izvor finansiranja (samofinansiranjem se poboljšava i kreditna sposobnost preduzeća, popravljajući odnos sopstvenog i tuĊeg kapitala); • smanjuju zavisnost od tržišta novca i kapitala i uticaj davaoca kredita; • jaĉaju likvidnost;
64

Videti opširnije: Rankovid, 1, Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 424.

• • • •

daju preduzeću odreĊenu otpornost; daju preduzeću mogućnost da pokriva prolazne gubitke ne posežući pri tome za otvorenim rezervama (ne gubeći poverenje poverilaca i javnosti); omogućuju preduzeću da ne iskazuje prividne dobitke; otežava uvid konkurencije u finansijski položaj i drugo.

MeĊutim, s druge strane, davanje ovlašćenja upravi preduzeća da bez uti-caja generalne skupštine obrazuje latentne rezerve, predstavlja opasnost od jaĉanja svemoći uprave i formiranja tajne sfere koja omogućava prikrivanje neuspelih poduhvata, što dalje može da podstiĉe berzanske špekulacije, ugrožavanje zahtevane uporedivosti godišnjih zakljuĉaka, dovoĊenje vlasnika, poverilaca i javnosti u zabludu po pitanju zaraĊivaĉke sposobnosti preduzeća u uslovima objektiviranja latentnih rezervi, i drugo. 5.5. Primer obrazovanja i rasturanja latentnih rezervi s

aspekta knjigovodstveno-bilansne povezanosti
Imajući u vidu knjigovodstveno-bilansnu povezanost, primere ćemo prikazati iskljuĉivo u glavnoj knjizi. (1) Preduzeće prodaje rashladne ureĊaje uz dvogodišnju garanciju za popravke i servisiranje. Na osnovu iskustva, oĉekuju se troškovi u garantnom roku u iznosu od 5.000 dinara. MeĊutim, izvršeno je rezervisanje na ime oĉekivanih troškova u

52

Teorija bilansa

garantnom roku u iznosu od 10.000 dinara, iako se oĉekuje da ti troškovi iznose oko 5.000 dinara. Znaĉi, preduzeće knjiži troškove rezervisanja u iznosu od 10.000 dinara. U glavnoj knjizi: Troškovi rezerv. za garantni rok (1) 10.000 Rezervisanja _________________ 10.000 (1)

Dakle, preduzeće je precenjivanjem pasive povećalo tekuće rashode za 5.000 dinara (10.000-5.000 dinara) i time umanjilo finansijski rezultat za taj iznos. Latentne rezerve će se na ovoj poziciji nalaziti sve do isteka garantnog roka. Tada se raĉun rezervisanja zatvara, a latentne rezerve nestaju. Do isteka garantnog roka izvršena je zamena rezervnih delova u vredno-sti od 4.900 dinara, dakle u skladu sa iskustvenim pokazateljima.

Teorija i analiza bilansa

53

Rezervisanja (2) 4.900 (3) 5.100 10.000(1) (S°)

Rezervni delovi 4.900 (2)

Prihodi od. ukidanja dug, rezervisanja 5.100 (3)

Šta se po isteku garantnog perioda dogodilo? Preduzeće je izvršilo zame-nu rezervnih delova u vrednosti od 4.900 dinara, što je približno oĉekivanom iznosu. A razlika izmeĊu vrednosti rezervnih delova i iznosa rezervisanja predstavlja latentnu rezervu koja se po isteku perioda oslobaĊa, odnosno iskazuje kao prihod (prihod grupe: ostali prihodi). To znaĉi da će se u tom periodu dobitak povećati za 5.100 dinara kao posledica ranije precenjene pasive. Drugim recima, u ovom obraĉunskom periodu iskazano je povećanje finansijskog rezultata iskazivanjem prihoda koji je nastao kao posledica neopravdano pro-knjiženih rashoda u prethodnim obraĉunskim periodima. (2) Preduzeće je pribavilo neku opremu ĉija nabavna vrednost iznosi 100.000 din. (pretpostavimo, zbog pojednostavljenja, da je ovo jedina oprema koju preduzeće poseduje). Preduzeće upotrebljava linearnu metodu amortizacije. Ovo osnovno sredstvo će se, prema procenama preduzeća, upotrebljavati 10 godina. MeĊutim, preduzeće potcenjuje vek upotrebe i donosi odluku da ga otpise za 5 godina. Prema tome, preduzeće će prve godine otpisati 20.000 dinara umesto 10.000 dinara. To znaĉi da će te godine troškovi amortizacije tog osnovnog sredstva iznositi 20.000 dinara, te će se zbog potcenjene vrednosti osnovnog sredstva, koje će sada u bilansu vredeti 80.000 umesto 90.000 dinara, tekući rashodi uvećati, odnosno finansijski rezultat će se za taj iznos umanjiti. U glavnoj knjizi prve godine: Oprema ______________ Troškovi amortizacije (S11) 100.000 (1) 20.000

Na kraju pete godine, ova oprema će se u bilansu iskazati samo po evidentnoj vrednosti, odnosno glavna knjiga će izgledati ovako: Oprema ________________ Tro š kov i. arn or tizaci j e (S°) 100.000 Ispravka vrednosti osn. sred.. (1) 20.000

54

Teorija bilansa

80.000 S° 20.000 (1) Ali, preduzeće će sa ovom opremom da posluje i ostvaruje prihode i narednih pet godina. MeĊutim, pošto.je oprema u potpunosti otpisana, preduzeće neće moći u tom periodu da obraĉunava troškove amortizacije. Prema tome, zbog potcenjenosti imovine, imali smo u prvom periodu precenjene poslovne rashode u bilansu uspeha i po tom osnovu umanjen finansijski rezultat, ali nakon pete godine poslovanja sa ovom opremom, latentne rezerve stvorene na ovoj poziciji poĉinju da se rasturaju. 5.6. Skriveni gubici Nasuprot latentnim rezervama, skriveni gubici nastaju precenjivanjem aktive i/ili potcenjivanjem pasive. Skriveni gubitak u bilansu stanja, isto kao i latentna rezerva, dolazi do izražaja u bilansu uspeha u narednim obraĉunskim periodima. U zavisnosti od visine skrivenog gubitka, preduzeće će iskazati gubitak manji od stvarnog ili će, pak, u bilansu iskazati pojavni dobitak. Precenjivanje bilansnih vrednosti aktive i precenjivanje obaveza direktno je suprotstavljeno naĉelima urednog knjigovodstva i bilansiranja. To znaĉi da bilans u kome su obrazovani skriveni gubici nije istinit, odnosno da je reĉ o falsifikovanom bilansu. Falsifikovanje bilansa podrazumeva svesno, suštinski neistinito, prevarno i nezakonito prikazivanje položaja imovine i uspeha, u na-meri da se oštete treća lica (kreditori, liferanti, kupci obveznica i akcionari).65 Prestupi koji se kvalifikuju kao bilansni delikti podležu uobiĉajeno visokim kaznama zatvora. Pored fundamentalnih principa zaštite poverilaca i odražavanja kapitala, obrazovanje skrivenih gubitaka bezuslovno iskljuĉuje i eko-nomsko-finansijska logika. Jer, stvaranje skrivenih gubitaka ima za posledicu da se preko hipertrofiranih dobitaka oporezuje i raspodeljuje supstanca (ĉista imovina), što dugoroĉno gledano vodi neizbežnoj propasti preduzeća.66
65 66

Rankovid, J„ Teorijo bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 219. Rankovid, J., op. cit., str. 220.

Teorija i anaiiza bilansa

55

6. Vrste

bilansa

Budući da se bilans ne sastavlja usled iskljuĉivo jednog zahteva, već mnoštvo razloga nalaže potrebu za izradom bilansa, pojavljuju se razliĉite vrste bilansa koji se sastavljaju na osnovu razliĉitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja, te se i ovi bilansi meĊusobno, više ili manje, razlikuju po formi ili sadržini. Prema tome, bilans će prikazivati i izgledaće shodno cilju koji je postavljen pred bilansistu. U literaturi postoje brojni naĉini sistematizacije bilansa po vrstama. Najĉešće korišćeni kriterijumi, prema kojima se razliĉite vrste bilansa svrstavaju u zajedniĉke grupe, su:67 a) redovnost sastavljanja, b) povezanost sa knjigovodstvom, c) globalna svrha iskazivanja, d) merodavnost pravnih normi, e) . podruĉje informisanja, f) dužina bilansnog perioda, g) vremenski period koji pokrivaju, h) tehnika sastavljanja, i) karakter bilansnih veliĉina-stanje ili tok, j) broj ukljuĉenih preduzeća u bilans i forme sažimanja, k) pripadnost privrednoj grani, 1) ekonomsko-teorijsko objašnjenje bilansa.

6.1 Bilansi prema redovnosti sastavljanja
Postoje bilansi koji se sastavljaju redovno u toku poslovanja, u unapred zakonski ili interno propisanim vremenskim intervalima, i bilansi koji se sastavljaju u naroĉitim (specijalnim) prilikama do kojih može da doĊe u toku poslovnog života preduzeća.
(a) Redovni bilansi

Redovni bilansi se sastavljaju u unapred odreĊenim ili na duži rok ponavlja-nim vremenskim intervalima. Rok ili vreme sastavljanja redovnih bilansa odreĊeni su zakonskim propisima konkretne zemlje ili internim pravilima konkret

Rankovid, J., op. cit., str. 39.

56

Teorija bilansa

nog preduzeća. Prema Zakonu o raĉunovodstvu i reviziji,68 preduzeća (pravna lica i preduzetnik) imaju obavezu da sastave finansijske izveštaje za tekuću poslovnu godinu sa stanjem na dan 31. decembar tekuće godine. Shodno Zakonu, u finansijske izveštaje koje su preduzeća dužna da sastave i obelodane spadaju: 1) Bilans stanja, 2) Bilans uspeha (raĉun dobitka i gubitka), 3) Izveštaj o tokovima gotovine, 4) Izveštaj o promenama na kapitalu, 5) Napomene uz finansijske izveštaje, i 6) Statistiĉki aneks. Međubilans ima karakter periodiĉnog obraĉuna i sastavlja se polugodišnje ili po isteku kvartala. MeĊubilans ima kontrolnu i informativnu ulogu. Zakonom nije propisana obaveza sastavljanja meĊubilansa.69
(b) Specijalni bilansi

Specijalni bilansi se sastavljaju u posebnim prilikama, kao što su: osnivanje preduzeća, reosnivanje, promena pravne forme, fuzija, razdvajanje, sanacija, likvidacija, utvrĊivanje položaja likvidnosti, poravnanje i steĉaj. Ovi bilansi se nazivaju shodno razlogu njihovog sastavljanja, te se javljaju bilansi osnivanja, bilansi promene pravne forme, bilansi fuzije, bilansi razdvajanja, bilansi sanacije, bilansi razdvajanja, likvidacioni bilansi, likviditetni bilansi, bilansi poravnanja i steĉajni bilansi. S pravne taĉke gledišta, specijalni bilansi mogu da budu obavezni (bilansi osnivanja i likvidacioni bilansi) i dobrovoljni. Specijalni bilansi se, po pravilu, razvrstavaju na vanredne bilanse sa karakterom uspeha (neredovni uspešni bilansi) i status bilanse (imovinski bilansi). Status bilansi nisu proizvod sistematskog zakljuĉivanja glavne knjige, već je osnova za njihovo sastavljanje inventar. Prema tome, ne pojavljuju se pozicije prihoda i rashoda, odnosno ovi bilansi nemaju karakter raĉuna uspeha. U status bilanse spadaju bilansi razdvajanja, likvidacioni bilansi, bilansi likvidnosti, bilansi poravnanja i steĉajni bilansi, a u specijalne bilanse sa karakterom uspeha: bilansi osnivanja, bilansi promene pravne forme sa ili bez likvidacije, bilans fuzije i bilans saniranja. Razgraniĉenje specijalnih bilansa na status bilanse i bilanse sa karakterom uspeha nije uvek lako i jednostavno, „pogotovo što zakonski propisi i zahtevi ekonomije preduzeća mogu da promené njihov suštinski karakter".70
68 69

„SI. glasnik RS",br. 46/2006. Tokom 1954. godine, u našoj zemlji je bila propisana mesečna obaveza sastavljanja bilansa; godine 1955. ova obavezajeizmenjena,teje predviđena obaveza sastavljanja bilansa na svaka tri meseca, da bi Zakon iz 1989. godine predvideo šestomesečno sastavljanje bilansa.

6.2. Bilansi prema njihovoj vezi sa knjigovodstvom

Teorija i analiza biiansa

57

Najĉešće vrste biiansa proizlaze iz knjigovodstva, kao proizvod zakljuĉka konta. To su (1) bilans (stanja) i (2) raĉun dobitka i gubitka (bilans uspeha), kao obavezni godišnji finansijski izveštaji i meĊubilansi, kao dobrovoljni bilansi. Postoje i drugi bilansi koji su više ili manje nezavisni od tekućeg knjigovodstva, kao što su status bilansi. Bilans stanja koji se pojavljuje kao proizvod zakljuĉka konta, sadrži sva salda koja se nalaze na kontima stanja (aktivna i pasivna konta) i finansijski rezultat koji se preuzima iz raĉuna dobitka i gubitka, ĉime se ujedno uspostavlja i bilansna ravnoteža i ravnoteža raĉuna dobitka i gubitka. Ukoliko se pozitivni periodiĉni rezultat (dobitak) iskaže, odnosno integriše u bilans stanja kao globalna veliĉina, a njegova raspodela, odnosno prenos na raĉune rezervi ili obaveza prema uĉesnicima u raspodeli dobitka, vrši putem posebnog obraĉuna u sledećoj godini, tada je reĉ o bilansu uspeha u ĉistoj formi, odnosno o sastavljanju biiansa prema bruto principu. Ukoliko nisu odvojene faze utvrĊivanja i raspodele rezultata, već se izravnanje rashoda i prihoda u'bilanšu uspeha pojavljuje kao srazmerno povećanje stanja na raĉunima rezervi i na raĉunima obaveza prema uĉesnicima u raspodeli dobitka, tada je reĉ o bilansu uspeha sastavljenom po neto principu. Gubitak se može iskazati u pasivi kao odbitna stavka sopstvenog kapitala, što predviĊa IV direktiva EU, ili u aktivi biiansa kao korektura (smanjenje) sopstvenog kapitalan Prema našoj bilansnoj šemi, gubitak se iskazuje u pasivi kao odbitna stavka sopstvenog kapitala, sem za iznos koji prevazilazi visinu sopstvenog kapitala, koji se iskazuje kao smanjenje sopstvenog kapitala u aktivi.

6.3. Bilansi prema globalnoj svrsi iskazivanja
U zavisnosti od toga šta se smatra dominantnim ciljem knjigovodstva i finansijskih izveštaja koji se izvode iz knjigovodstva, razlikuju se: (1) imovinski (status) bilans i (2) bilans utvrĊivanja rezultata. (1) Imovinski (status) bilansi se sastavljaju u primarnom cilju utvrĊivanja vrednosti (neto) imovine za odreĊene konkretne svrhe. Imovinski (status) bilansi su
70

Heinen, E., Handelsbilanzen, 11 verbesserte Auflage, Gabler Verlag, Wiesbaden, 1985, str. 481; prema: Rankovid, J., Specijalni bilansi, Proinkom, Beograd, 1996, str. 18.

specijalni bilansi, tj. sastavljaju se neredovno, za zadovoljavanje konkretnih potreba, kao što su likvidacija i poravnanje (nagodbe), steĉaj, razdvajanje i druge. Budući da se bilans uspeha ne pojavljuje, reĉ je o bilansu u užem smislu. Kako je osnovni cilj imovinskog bilansa utvrĊivanje vrednosti (neto) imovine, bilansne pozicije se procenjuju po dnevnim cenama na dan bilansa. Po pravilu se ovi bilansi sastavljaju uz pomoć inventara. Bilans stanja koji se dobija redovnim bilansnim zakljuĉivanjem predstavlja, takoĊe, pregled imovine i obaveza, ali po pravilu ne predstavlja imovinski (status) bilans. Jer, redovni bilans ne predstavlja sredstvo za sagledavanje visine (neto)

58

Teorija bilansa

imovine, već je sadržaj bilansa nusproizvod bilansiranja usmerenog ka zahtevima utvrĊivanja uporedivog periodiĉnog rezultata (periodiziranja). Iz tog razloga se u redovnom bilansu pojavljuju pozicije razgraniĉenja, kao što su troškovi koji se odnose na buduće obraĉunske periode (u okviru AVR ili ne-materijalnih ulaganja). Redovni bilans je dakle samo nominalno imovinski ili status bilans.71 Budući da je bilansiranje okrenuto ka periodiziranju rezultata, podrazumeva se da je uz bilans (stanja) prikljuĉen i raĉun (bilans) uspeha, te se takav bilans smatra bilansom u širem smislu. (2) Bilans utvrĊivanja uspeha je rezultat dinamiĉkog poimanja bilansa prema kojem bilans ima kao osnovni cilj da utvrdi visinu periodiĉnog rezultata. Dakle bilansiranje je usmereno ka raĉunu dobitka i gubitka,72 u cilju utvrĊivanja uporedivog obraĉunskog rezultata, a bilans stanja predstavlja pomoćno sredstvo koje preuzima sve ono za šta nema mesta u bilansu uspeha.

6.4. Bilansi prema merodavnosti pravnih normi
U zavisnosti od toga da li se bilans sastavlja na osnovu propisa trgovaĉkog (privrednog) prava ili na osnovu poreskog prava, razlikuju se: (1) trgovaĉki (poslovni) bilans i (2) poreski bilans. (1) Trgovaĉki bilans. Pitanje obaveza i naĉina voĊenja poslovnih knjiga i polaganja raĉuna u preduzećima odreĊenih pravnih formi je u većini zemalja regulisano trgovaĉkim zakonodavstvom (nemaĉki Handelsgetzbuch, francuski Code de commerce, Trgovački zakon Kraljevine Jugoslavije iz 1937. godine) ili obligacionim
71

Prema: Rankovid, 1, Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 43. „Račun dobitka i gubitka, koji se u našoj literaturi, praksi i zakonodavstvu uobičajeno naziva bilans uspeha, ne treba mešati sa redovnim godišnjim zaključcima, koji su usmereni na izračunavanje uspeha i koji se u literaturi nazivaju kratko bilansi uspeha (Erfolgsbilanzen), za razliku od imovinskog ili status bilansa." Rankovid, 1, op. cit., str. 44.

72

pravom (švajcarski Obligationenrecht). U našoj zemlji je raĉunovodstvena materija regulisana Zakonom o raĉunovodstvu i reviziji73 i Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini raĉuna u Kontnom okviru za predu-zeća, zadruge i preduzetnike (Pravilnik).74 Aktuelni propisi ne propisuju naĉin voĊenja poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja, niti prikazuju raĉunovodstvena naĉela-te ni upotrebu naĉela procenjivanja, odnosno ne raspravljaju o pitanjima bilansiranja (procenjivanja) pojedinih bilansnih pozicija, već upućuju na neposrednu primenu MRS/MSFI. (2) Poreski bilans. Osnovni cilj sastavljanja poreskog bilansa jeste obezbeĊi-vanje sigurne i pouzdane osnove za oporezivanje uz dosledno poštovanje principa poreske pravednosti koji znaĉi ravnomernost i ravnopravnost za sve poreske obveznike. Primarni zadatak poreskog bilansa proizlazi iz finansijsko-politiĉ-kih zahteva

Teorija i analiza biiansa

59

obezbeĊivanja prihoda za pokriće javnih rashoda. U savremenim uslovima, meĊutim, porez nije iskljuĉivo sredstvo pomoću koga država obez-beĊuje sredstva za zadovoljenje javnih potreba, već se javljaju i ekstrafiskalni ciljevi oporezivanja. Ekstrafiskalni ciljevi oporezivanja mogu biti: ekonomski, socijalni, politiĉki, zdravstveni, kulturni demografski i drugi. Kao posledica uvažavanja ekonomskih ciljeva oporezivanja, poreski propisi o bilansiranju nisu nužno stroži od trgovaĉkih propisa i naĉela urednog bilansiranja. Prema domaćim propisima,75 oporeziva dobit se utvrĊuje u poreskom bi-lansu usklaĊivanjem dobitka utvrĊenog prema MRS. Poreski bilans se dobija korigovanjem i prilagoĊavanjem trgovaĉkog bilansa poreskim propisima. To svedoĉi o supsidijarnosti i nesamostalnosti trgovaĉkog bilansa i jasno istiĉe nadležnost (princip merodavnosti) trgovaĉkog za poreski bilans.76 MeĊutim, znajući da je uslov za korišćenje poreskih povlastica i saobrazno bilansiranje i vrednovanje u trgovaĉkom bilansu, poreski obveznici već prilikom sastavljanja trgovaĉkog bilansa uzimaju u obzir poreske propise. Na taj naĉin nastaje zavisnost trgovaĉkog od poreskog bilansa, te se pomenuti princip nadležnosti koji reguliše odnose izmeĊu ova dva bilansa, modifikuje u princip obrnute nadležnosti (merodavnosti). Postoje redovni poreski bilansi i povremeni (specijalni) poreski bilansi. U redovne poreske bilanse spadaju poreski bilans prinosa (dobitka) i poreski bilans imovine. U
73 74 75

„SI. glasnik RS" br. 46/2006. „SI. glasnik RS" br. 53/2004. Zakon o porezu na dobit preduzeda, „Službeni glasnik RS" br. 25/2001, 80/2002,43/2003 i 84/2004. Rankovid, J„ Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 48.

76

grupu povremenih bilansa spadaju bilans osnivanja, prome-ne pravne forme, fuzije (spajanja) i likvidacije. 6.5. Biiansi prema području informisanja Zavisno od toga da li je bilans namenjen potrebama informisanja uprave preduzeća o poslovnim dogaĊajima ili služi za informisanje eksternih korisnika (lica izvan preduzeća), razlikujemo interni bilans i eksterni bilans. Pored redovnih finansijskih izveštaja ĉija je obaveza sastavljanja i obelodanjivanja propisana Zakonom o raĉunovodstvu i reviziji (bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu, napomene uz finansijske izveštaje i statistiĉki aneks), interni korisnici sastavljaju i bilanse kretanja, sa svrhom prikazivanja ekonomsko-finansijskih dogaĊaja i kontrole likvidnosti. Tipiĉan karakter internih bilansa imaju kratkoroĉni (meseĉni) biiansi uspeha. Na osnovu analize internih bilansa rukovodstvo preduzeća donosi odluke vezane za politiku cena, planiranje stepena zaposlenosti i asortimana. Eksterni bilansni su manje iskazne moći kao posledica

60

Teorija bilansa

manjeg rašĉla-njavanja bilansnih pozicija, a naroĉito kao posledica unošenja samo osnovnih podataka o razvoju preduzeća u izveštaj o poslovanju. 6.6. Biiansi prema dužini bilansnog perioda Prema dužini bilansnog perioda razlikuju se biiansi: (1) otvaranja, (2) završni i (3) kratkoroĉni meĊubilansi. (1) Bilans otvaranja se sastavlja na poĉetku poslovnog perioda (poslovne godine), u cilju obezbeĊenja osnove za otvaranje poslovnih knjiga, tj. za izgradnju raĉunovodstva. Bilans osnivanja koji predstavlja specijalni bilans služi istovremeno i kao bilans otvaranja. Bilans otvaranja sadrži samo stanje (aktivu i pasivu), bez raĉuna uspeha. (2) Završni bilans treba shvatiti u širem smislu i tada se naziva „totalni bilans", i u užem smislu-tada se naziva „godišnji bilans". Totalni bilans se sastavlja na kraju poslovnog života preduzeća. Njime se utvrĊuje totalni rezultat poslovanja. Budući da su na kraju poslovnog života preduzeća svi izdaci jednaki rashodima i svi primici izjednaĉeni sa prihodima, tj. ne pojavljuje se problem razgraniĉenja, totalni bilans je taĉniji od godišnjeg bilansa i meĊubilansa. Samo ovom bilansu odgovara naziv „završni".77 Godišnji bilans je bilans koji se sastavlja na kraju kraćeg poslovnog perioda, kao što je uobiĉajeno poslovna ili kalendarska godina. Godišnji bilans proizlazi iz formalnog zakljuĉka knjigovodstvenih raĉuna, kome prethodi inventarisanje, zbog ĉega se ĉesto sreće pod nazivom „godišnji zakljuĉak" ili „redovni bilans". Za razliku od bilansa otvaranja, završni bilans obuhvata i raĉun dobitka i gubitka (bilans uspeha) i aneks, tj. napomene uz finansijske izveštaje koji ĉine jednu celinu, praćenu izveštajem o poslovanju. (3) Pored redovnih godišnjih zakljuĉaka, preduzeća prema potrebama sastavljaju bilanse stanja i uspeha za periode kraće od jedne godine. Mogu biti polugodišnji, kvartalni, meseĉni, dekadni ili dnevni. Mogu se sastavljati sa ili bez inventarisanja.

6.7. Bilansi prema vremenu koje pokrivaju
Prema ovom kriterijumu, bilansi se dele na: (1) projektovane (planske) i (2) stvarne. Projektovani bilansi predstavljaju osnovu za kontrolu. Razlike izmeĊu stvarnih i projektovanih bilansnih pozicija pokazuju odstupanja koja su predmet analize.

6.8. Bilansi prema tehnici sastavljanja
Prema naĉinu prikazivanja razlikuju se: (1) bruto i (2) neto bilansi. (1) Bruto bilans prikazuje sve pozicije stanja i uspeha bez saldiranja (prebijanja). Bruto bilans je veće iskazne moći, budući da ga karakteriše: (a) indirektno otpisivanje i isticanje otpisa na posebnoj korektivnoj poziciji aktive ili

Teorija i analiza biiansa

61

njenim unošenjem u pasivu bilansa; (b) isticanje gubitka prethodnih godina u aktivi ili kao korektivne pozicije sopstvenog kapitala u pasivi i (c) integrisanje bruto ostvarenog rezultata prethodne godine u bilans stanja.78 Bilans uspeha sadrži sve prihode i rashode bez ikakvog saldiranja. (2) Neto bilans prikazuje saldirane pozicije stanja i uspeha. 6.9. Bilansi prema karakteru bilansnih veličina-stanje ili tok Pored bilansa koji imaju karakter stanja, postoje i bilansi koji se sastavljaju u cilju sagledavanja kretanja poslovnih vrednosti u odreĊenom vremenskom intervalu, sa primarnim zadatkom kontrole likvidnosti. Bilans kretanja predstavlja npr. osnovu za funds flow analizu.
78

Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 52.

6.10. Bilansi prema broju uključenih preduzeda ubilans
Prema broju bilansa ukljuĉenih ubilans, razlikujemo individualni i zajedniĉki bilans. Zajedniĉki bilans može da bude zbirni ili konsolidovani. Pojedinačni (individualni) bilans je bilans stanja i bilans uspeha svakog pojedinaĉnog preduzeća kao pravnog lica. Obaveza sastavljanja individualnog bilansa proistiĉe iz zakonske regulative po kojoj je svako preduzeće obavezno da sastavlja tzv. završni raĉun. Zbirni bilans je zajedniĉki bilans dva ili više pravno i ekonomski samostalna preduzeća koja su povezana nekim konkretnim zajedniĉkim interesom u okviru profesionalnog udruženja. Sastoji se iz zbirnog bilansa stanja i bilansa uspeha koji se dobijaju prostim sabiranjem bilansnih pozicija pojedinaĉnih bilansa. Konsolidovani bilans predstavlja bilans vrhovne uprave koncerna, koja vlada zavisnim ili kontrolisanim društvima po osnovu posedovanja većinskog kapitala ili po osnovu ugovornog potĉinjavanja. Uprava koncerna ga sastavlja u cilju sagledavanja ekonomskog položaja celine koncerna. Dakle, u pitanju je forma zajedniĉkog bilansa dva ili više pravno samostalnih preduzeća, ali specifiĉna po sažimanju pojedinaĉnih bilansa ĉlanica i prebijanju svih pozicija koje proizlaze iz njihovog meĊusobnog odnosa po osnovu uĉešća, potraživanja i obaveza, i prometa roba i usluga.

7. Politika bilansa
7.1. Predmet i područje politike bilansa
Politika bilansa je sastavni deo politike preduzeća. Politika se obiĉno defi-niše kao izbor ciljeva i pronalaženje optimalnih sredstava, puteva i naĉina za ostvarenje izabranih ciljeva. Ukupnost sredstava, puteva i naĉina za ostvarenje izabranih ciljeva ĉine instrumente politike.

62

Teorija bilansa

U zavisnosti od funkcionalnih podruĉja na kojima se sredstva poslovne politike upotrebljavaju, razlikuju se politika nabavke, proizvodnje, prodaje, fi-nansiranja, politike bilansa i druge. One su delovi ukupne politike preduzeća i meĊusobno su uslovljene i pored toga što svaka sprovodi svoj sopstveni cilj. U izvršavanju svojih ciljeva, parcijalne politike ne moraju uvek da budu u horizontalnoj vezi koja ih ĉini ravnopravnim, već mogu biti vertikalno povezane, a to je sluĉaj u kojem je jedna parcijalna politika podreĊena drugoj-što znaĉi da predstavlja sredstvo za izvršenje njenih ciljeva. U pomenutom položaju naroĉito se nalazi politika bilansa. Ona je instrument drugih parcijalnih

Teorija i analiza bilansa

63

politika i služi naroĉito politici finansiranja, upravljanja i obaveštavanja javnosti (publiciteta). Autonomna sloboda odluĉivanja bilansnog politiĉara u vezi sa koncepcijom ciljeva bilansne politike ne postoji. Prema tome, u pozadini bilansne politike uvek se nalaze poslovno-poli-tiĉki ciljevi kojima bilansna politika služi. U pitanju je dakle izvedena, a ne izvorna politika. Iz same definicije politike proizlazi da bilansna politika i nije politika. Naziv se prihvata uslovno, zbog ĉinjenice da je usmerena na svesno uobliĉavanje godišnjih zakljuĉaka, odnosno specijalnih bilansa i izveštaja o poslovanju, korišće-njem slobode koju dopuštaju zakonodavstvo i opštevažeći principi bilansiranja. Bilansna politika obuhvata sve one ciljeve i odluke rukovodstva koje su povezane sa polaganjem raĉuna. Mere politike bilansa sraĉunate su na uobliĉavanje sadržine bilansa u skladu sa poslovno-politiĉim ciljevima, što strogo uzevši ima za posledicu udaljavanje bilansne sadržine od bilansno-teorijskih principa. Bilans se koristi za interno i eksterno informisanje o finansijskom položaju i finansijskom rezultatu. Time je odreĊeno i podruĉje politike bilansa, odnosno politika bilansa se odnosi na interni bilans i eksterni bilans. Interni bilans treba da odgovara bilansno-teorijskim principima jer mu je cilj da omogući realno sagledavanje finansijskog položaja i rentabilnosti pred-uzeća. Dakle, kada je u pitanju interni bilans, nužno je odabrati raĉunovodstvene politike koje će realno prikazati finansijski položaj i rezultat. Eksterni bilans namenjen je spoljnim adresatima. Koristi se kao sredstvo za zadovoljenje razliĉitih zahteva spoljnih korisnika. Stoga je neophodno pro-ceniti namere i želje spoljnih korisnika i u skladu s tim formulisati poslov-no-politiĉke ciljeve i podesiti formu i sadržinu bilansa. Na taj naĉin se utiĉe na formiranje mišljenja i procenu bilansnih informacija eksternih adresata. Interesi preduzeća u pogledu materijalne sadržine godišnjeg zakljuĉka nisu nepromenljivi. U vreme visoke konjukture preduzeće je sklono većim latentnim rezervama kako bi se umanjio finansijski rezultat i odložio poreski teret za buduće periode u cilju umanjivanja posledica nastupajuće dekonjukture. U zavisnosti od toga da li se poseže za oblikovanjem visine iskazanog uspeha u bilansu uspeha ili pak za oblikovanje strukture bilansa i raĉuna dobitka i gubitka, kao i za sastavljanje aneksa i izveštaja o poslovanju, razlikuju se: (1) materijalna i (2) formalna politika bilansa. IzmeĊu ovih politika postoji meĊusobna zavisnost. U literaturi ne postoji jedinstven stav o pitanju objekta politike bilansa. Nesporno je da je redovni godišnji zakljuĉak predmet bilansne politike. Sporno je da li se i izveštaj o poslovanju ukljuĉuje u sastav periodiĉnog polaganja raĉuna. U poslednje vreme prihvata se njegovo ukljuĉivanje, što se tumaĉi rastućom važnošću ovog izveštaja za polaganje raĉuna. Nejedinstvenost mišljenja postoji i kada su u pitanju specijalni bilansi, naroĉito poreski bilans. U novije vreme preovladuje mišljenje da specijalne bilanse treba ubrojiti u predmete bilansne politike zbog toga što su u njima uoĉljive mogućnosti za bilansno-politiĉke odluke koje se odražavaju na kasnije godišnje zakljuĉke. Pri tome se naroĉito misli na bilans promene pravne forme kod kojih postoji mogućnost izbora za

64

Teorija bilansa

otkrivanje ili prenos nagomilanih latentnih rezervi, što znatno utiĉe na položaj likvidnosti. Zakonodavac se, u principu, propisima ograniĉava na opšta formalna i materijalna pravila bilansiranja uslovljavajući, pri tome, bilansiranje koje obez-beĊuje „što sigurniji uvid u položaj imovine i uspeh preduzeća". Ovo se postiže bilansiranjem saglasno propisima i naĉelima urednog bilansiranja na koja zakonodavac upućuje u svim sluĉajevima kad je zbog potrebne elastiĉnosti propisa odustao od upuštanja u regulisanje brojnih detalja. Time se ostavlja manje ili više prostora za sprovoĊenje politike bilansa. Preduzeća imaju niz mogućnosti izbora razliĉitih alternativa bilansiranja, aktiviranja, pasiviranja koji utiĉu na razliĉito iskazivanje periodiĉnog rezultata i finansijske strukture. Tako, na primer, za otpis stalnih sredstava (imobilizacija) mogu da se koriste razliĉite metode (linearna, degresivna, funkcionalna), da se korišćenjem sistema grupnog otpisivanja-ukoliko je dozvoljenoproduži otpisivanje jednih, a istovremeno otpišu druga osnovna sredstva. Prostor za uobliĉavanje rezultata i stanja uglavnom postoji i u vezi sa pasiviranjem ili nepasiviranjem investicionog održavanja, procenjivanja zaliha materijala (proseĉne cene, fifo metoda, li-fo metoda), odlaganja otpisivanja sitnog inventara, formiranja pozicija pokrića za troškove i rizike, paušalnog otpisivanja potraživanja od kupaca, otpisivanja pune vrednosti nenaplaćenih potraživanja preko odreĊenog roka, pravom opcije za bilansiranje zaliha polugotovih i gotovih proizvoda, i tako dalje. „Zakonska dopustivost prava opcije i kauzistiĉkog pristupa u izboru pravila procenjivanja pojedinih bilansnih pozicija, prilikom zakljuĉivanja poslovnih knjiga, uslovljena je, pre svega, teškoćama ili, bolje reći, nemogućnošću apsolutne taĉne alokacije rashoda i prihoda po godinama, obraĉunskim periodima i fleksibilnošću konjukturnih i monetarnih prilika, kao i saznanjem o neophodnosti nejednakog merenja šansi i rizika."79 Budući da naši raĉunovodstveni propisi predviĊaju da srednja i velika predu-zeća neposredno primenjuju MRS/MSFI, mogućnost sprovoĊenja bilansne politike nalazi se u okvirima dozvoljenih raĉunovodstvenih politika i procena. Pri tome treba imati u vidu da su mogućnosti sprovoĊenja bilanse politike ograniĉene naĉelom stalnosti koje zahteva da se jednom utvrĊene raĉunovodstvene politike ne menjaju. MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi dopuštaju izbor raĉunovodstvenih politika u onim podruĉjima raĉunovodstvene primene gde to Standardi predviĊaju. To su oni standardi koji kod priznavanja i odmeravanja vrednosti bilansnih pozicija imaju, pored osnovnog postupka, predviĊen i alternativni postupak (npr. zalihe se mogu vrednovati po FIFO ili metodi proseĉne cene; nekretnine, postrojenja, oprema i nematerijalna imovina se, nakon poĉetnog priznavanja, mogu iskazivati po nabavnoj vrednosti ili po revalorizovanoj vrednosti koja izražava njihovu poštenu (fer) vrednost na dan revalorizacije i dt.). Alternativa može biti data kroz izbor izmeĊu dve ili više varijanti ili u vidu raspona u okviru koga preduzeća može da vrši vrednovanje pojedinih kategorija sredstava. Raĉunovodstvene politike treba razlikovati od raĉunovodstvenih procena. Raĉunovodstvene procene takoĊe utiĉu na iskazivanje bilansnih pozicija tekućeg perioda, a koriste se kod iskazivanja sumnjivih i spornih potraživanja, zastarelih zaliha, korisnog veka trajanja ili oĉekivanog korisnog veka trajanja osnovnih sredstava. Upravo zbog velike povezanosti raĉunovodstvenih politika i

Teorija i analiza bilansa

65

raĉunovodstvenih procena (može se reći da su raĉunovodstvene procene instrument za primenu raĉunovodstvene politike), preporuĉljivo je da akt o raĉunovodstvenim politikama sadrži i odredbe o raĉunovodstvenim procenama.

7.2. Ciljevi politike bilansa
Politika bilansa nema svoje posebne ciljeve, već je uvek sredstvo za realizaciju poslovno-politiĉkih ciljeva. Ciljevi politike preduzeća koje se uz pomoć bilansa sprovode ispoljavaju se kao: • finansijsko politiĉki ciljevi i • ciljevi publiciteta.
Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje* Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 234.

7.2.1. Finansijsko-politički ciljevi
Finansijsko-politiĉki ciljevi se javljaju kao izraz interesa za (1) uplivom na zahteve za raspodelom ostvarenog dobitka i (2) poreskom uštedom ili odlaganjem poreza za naredne obraĉunske periode. a) • • (1) Istiĉu se dva glavna koncepta politike raspodele (politike dividendi). Princip (ĉvrstog) stabilizovanog dobitka za raspodelu, koji ima dve varjante: politiku apsolutno stabilizovanog dobitka za raspodelu na duže vreme, koja ne vodi raĉuna o promeni vrednosti novca, i politiku relativno stabilizovanog dobitka za raspodelu, koja vodi raĉuna o promeni vrednosti novca.

Većina preduzeća teži da prikaže stabilnost u svome poslovanju. Prirodno je da investitori smatraju riziĉnijim ulaganje u preduzeće koje pokazuje znaĉajnije oscilacije u poslovanju, nego ulaganje u preduzeće sa manjim oscilacijama. Isto tako, investitori ĉija su ulaganja motivisana „ubiranjem" dividendi radije se opredeljuju za investiranje u preduzeća koja isplaćuju stabilne dividende. A politika stabilizovanog dobitka za raspodelu pretpostavlja stabilan dobitak u dužem vremenskom razdoblju. „Finansijska teorija, ali i savremena empirijska istraživanja odnosa dobitka i cena akcija preduzeća, pokazuju da jedna stabilna politika dobitka ima daleko veći pozitivan uticaj na kretanje cena akcija (apresijaciju) nego politika nestabilnih (volatilnih) dobitaka. Smanjivanje fluktuacija u ostvarenom dobitku, odnosno ujednaĉavanje dobitka proglašeno je novim ciljem finansijskog izveštavanja i izbora raĉunovodstvenih politika."80 Dakle, većina preduzeća teži da iskazuje stabilizovan, odnosno relativno stabilizovan dobitak. Navedeno podrazumeva stvaranje većih latentnih rezervi pri povoljnim konjunkturnim kretanjima i njihovo objektiviranje kada je konjunktura nepovoljna. b) Politika odrešenih ruku. Primena ove politike ĉesto se sreće kod velikih preduzeća. Visina dobitka za raspodelu odreĊuje se prema prilikama, u zavisnosti od dnevnih zahteva, razvoja preduzeća u budućnosti, pa i u zavisnosti od ponašanja drugih preduzeća. Uprava preduzeća polazi od stava da su zahtevi akcionara heterogeni, opterećeni privatno-teĉevinskim intere-

80

Kneževid, G., „Izbor računovodstvenih politika u funkciji menadžmenta", Ekonomske teme, Niš, 2005, str. 193.

66

Teorija bilansa

som koji nije uvek u saglasnosti sa dugoroĉnim ciljevima preduzeća, zbog ĉega iskazuju uspeh u visini koja odgovara finansijskim namerama predu-zeĉa. Oyo se ostvaruje putem stvaranja otvorenih i latentnih rezervi. U inflatornim uslovima, dobitak iskazan u trgovaĉkom bilansu nije adekvatna osnova za raspodelu. Problematika bilansiranja u inflatornim uslovima zaokuplja pažnju teoretiĉara bilansa dugi niz godina. Veliki broj autora zagovara sastavljanje posebnog bilansa uspeha za inflatorne uslove. Pomenuti bilans uspeha se ne sastavlja na osnovu nominalnih tokova, već na osnovu realnih tokova, te iskazani rezultat ne predstavlja nominalni, već kalkulativ-ni rezultat. Kalkulativni rezultat nije predmet utvrĊivanja samo za potrebe raspodele u inflacionim uslovima, već se može primenjivati i za potrebe mere-nja ekonomiĉnosti poslovanja, uporeĊivanje uspešnosti pojedinih preduzeća, održanja preduzeća i tome sliĉno. Baveći se problematikom bilansiranja u inflacionim uslovima, Kirkman81 razlikuje: a) profit za javnost koji se iskazuje u trgovaĉkom bilansu i b) kalkulativni (interni) profit koji uzima u obzir i infla-cione efekte. Goldšmit i Admon82 razlikuju dve vrste kalkulativnog rezultata: a) ekonomski periodiĉni rezultat i b) periodiĉni rezultat odeljenja. Ekonomski periodiĉni rezultat predstavlja poslovni periodiĉni rezultat osloboĊen uticaja inflacije, te predstavlja dobru bazu za odreĊivanje visine dividendi i najamnina. Periodiĉni rezultat odeljenja predstavlja ekonomski periodiĉni rezultat korigovan za rashode upotrebe sopstvenog kapitala. (2) Politika olakšavanja poreza sraĉunata je na: a) Uštedu poreza (smanjenje poreza). Ova politika imala je za cilj da predu-zeće dugoroĉno posmatrano plati minimum poreza. Takav cilj je moguće postići ako se oporezivi dobitak prilagodi na optimalan naĉin stanju, odnosno promenama poreskih stopa. Na ovaj naĉin se izbegava dejstvo visokih poreskih stopa za progresivno oporezivanje u sluĉaju znatno oscilira-jućeg dobitka po obraĉunskim periodima. Suština je da se dobitak iskaže u nižem iznosu kad su poreske stope visoke ili kad je progresija oštra. Pretpostavlja, meĊutim, taĉno predviĊanje budućih dobitaka i eventualnih promena poreskih stopa.

b) Odlaganje poreza za sledeće obraĉunske periode. Odlaganje poreza za buduće
Kirkman, P., Accounting under Inflationary Conditions, George Allen an Anwin, London, 1978, str. 7-9; prema: Radovanovid, R., Računovodstvo preduzeda III, Savremena administracija, Beograd, 1996, str. 20.

obraĉunske periode ima za posledicu popravljanje trenutne likvidnosti i rentabilnosti, budući da predstavlja besplatan izvor finansiranja. Mogućnost olakšavanja poreza bilansnom politikom direktno je uslovlje-na poreskim propisima. Naime, periodiĉni rezultat ima dva aspekta: pravni (bilansni) i poreski aspekt. Uspeh utvrĊen prema odredbama trgovaĉkog prava i naĉelima urednog bilansiranja naziva se pravni (bilansni) rezultat, a periodiĉni rezultat dobijen prema odredbama poreskog prava naziva se poreski rezultat. Ono što bitno diferencira pravni aspekt rezultata od poreskog aspekta rezultata je pitanje procene (vrednovanja) bilansnih

67

Teorija bilansa

pozicija. Budući da je redovni godišnji zakljuĉak sraĉunat na informisanje javnosti o uspehu i finansijskom položaju preduzeća, trgovaĉki propisi, odnosno naĉela urednog bilansiranja utvrĊuju najviše vrednosti po kojima se procenjuju pozicije aktive i najniže vrednosti po kojima se procenjuju obaveze. Takav naĉin vrednovanja logiĉna je posledi-ca uvažavanja naĉela opreznosti i nužnosti da se akcionari i poverioci zaštite od rizika iskazivanja i raspodele fiktivnih dobitaka. Redovni bilans je stoga predmet bilansne politike. S druge strane, poreski bilans u kome je sadržan poreski rezultat nije na-menjen za potrebe obaveštavanja javnosti. Dugo je smatrano da poreski bilans nije predmet politike bilansa, dok danas preovladuje stanovište da on to jeste usled ĉinjenice da na odreĊeni naĉin može da utiĉe na godišnje zakljuĉke sle-dećih godina.83 Osnovni cilj sastavljanja poreskog bilansa jeste obezbeĊivanje sigurne i pouzdane osnove za oporezivanje, uz dosledno poštovanje principa poreske pravednosti koji znaĉi ravnomernost i ravnopravnost za sve poreske obveznike. Primarni zadatak poreskog bilansa proizlazi iz finansijsko-politiĉkih zahteva obezbeĊivanja prihoda za pokriće javnih rashoda. U savremenim uslovima, meĊutim, porez nije iskljuĉivo sredstvo pomoću koga država obez-beĊuje sredstva za zadovoljenje javnih potreba, već se javljaju i ekstrafiskalni ciljevi oporezivanja. Ekstrafiskalni ciljevi oporezivanja mogu biti: ekonomski, socijalni, politiĉki, zdravstveni, kulturni demografski i drugi. Kao posledica uvažavanja ekonomskih ciljeva oporezivanja, poreski propisi o bilansiranju nisu nužno stroži od trgovaĉkih propisa i naĉela urednog bilansiranja. Prema domaćim propisima,84 oporeziva dobit se utvrĊuje u poreskom bi-lansu usklaĊivanjem dobitka utvrĊenog prema MRS. Poreski propisi odreĊene rashode ne priznaju (npr. troškovi koji se ne mogu dokumentovati, novĉane kazne i penali i dr.), a druge rashode koriguju (npr. troškovi amortizacije se obraĉunavaju primenom propisanih poreskih stopa,85 rashodi nastali kao posledica davanja humanitarne pomoći, u zdravstvene, obrazovne, nauĉne, verske i sportske svrhe i izdatke vezane za zaštitu ĉovekove sredine ukoliko prevazilaze 3,5% ukupnog prihoda i dr.). Poreski bilans se dobija korigovanjem i prilagoĊavanjem trgovaĉkog biiansa poreskim propisima. To svedoĉi o supsidijarnosti i nesamostalnosti po-reskog biiansa i jasno istiĉe nadležnost (princip merodavnosti) trgovaĉkog za poreski bilans.86 MeĊutim, znajući da je uslov za korišćenje poreskih povlastica i saobrazno bilansiranje i vrednovanje u trgovaĉkom bilansu, poreski obveznici će već prilikom sastavljanja trgovaĉkog biiansa uzimati u obzir poreske propise. Na taj naĉin nastaje zavisnost trgovaĉkog od poreskog biiansa, te se pomenuti princip nadležnosti koji reguliše odnose izmeĊu ova dva biiansa, modifikuje u princip obrnute nadležnosti (merodavnosti). Primer obrnute nadležnosti u našoj praksi pojavljuje se prilikom odluĉivanja o tretmanu alata i inventara u trgovaĉkom bilansu. Naime, poreski propisi će imati direktan uticaj na razvrstavanje alata i inventara na osnovna sredstva ili zalihe, tako što će se preduzeća opredeljivati da alat i inventar vrednosti niže od proseĉne bruto zarade po zaposlenom u Republici tretiraju kao zalihu u trgovaĉkom bilansu. Za preduzeća bi bilo neracionalno da takav alat i inventar razvrstaju u osnovna sredstva, jer se u tom sluĉaju njihova vrednost ne bi nikada priznala kao rashod u poreskom bilansu.

Prema: Rankovid, J., „Politika bilansa", časopis Knjigovodstvo, br. 1/81, str. 6-7.

68

Teorija bilansa

Prema tome, u zavisnosti od poreskih propisa, preduzeća imaju više ili manje prostora za sprovoĊenje politike olakšavanja poreza.

Zakon o porezu na dobit preduzeda, „Službeni glasnik RS" br. 25/2001,80/2002,43/2003 i 84/2004. Poreski propisi kod nas propisuju upotrebu linearne metode otpisivanja za nepokretno-sti po amotizacionoj stopi od 2,5% (predviđeno je, dakle, da se nepokretnosti, koje čine prvu amortizacionu grupu, otpišu u periodu od 40 godina) i degresivne metode otpisa za ostala osnovna sredstva razvstana u četiri grupe s amortizacionim stopama od 10% za drugu, do 30% za petu grupu.

Prema: Rankovid, J., „Politika bilansa", časopis Knjigovodstvo, br. 1/81, str. 6-7.

69

Teorija bilansa

7.2.2. Ciljevi politike publiciteta
Politika publiciteta ima za cilj da eksternim korisnicima pomoću bilan-snopolitiĉkih mera nametne željeni utisak o stanju (finansijskom položaju) i sposobnosti zaraĊivanja preduzeća. Bilansno-politiĉke mere se ispoljavaju kao sklonost prema iskrenosti i sklonost prema diskreciji. Pored aspekta dubine rašĉlanjavanja preko zakonskog minimuma (formalan aspekt), uprave preduzeća mogu imati, kako interes za potcenjivanje imovi-ne-a time i finansijskog rezultata, tako i interes za precenjivanje imovine. Interes za potcenjivanje pojavljuje se kao: izraz navodne zaštite od drugih preduzeća i prikrivanja visoke rentabilnosti od konkurencije koja bi mogla da se umeša u poslove; bojazan od nepovoljne reakcije institucija zaduženih za kontrolu politike stabilizacije; mera opreznosti od mogućeg uzbuĊenja i negodovanja javnosti izazvanog pojavom visoke rentabilnosti prouzrokovanog, po mišljenju javnosti, preterano visokim cenama; sredstvo za izravnanje rezultata u dužem vremenskom intervalu (funkcija raspodele); zaštita od pretećih rizika u budućnosti (sigurnosna funkcija).87 Pored navedenih razloga karakteristiĉnih za razvijene tržišne ekonomije, uprava preduzeća može imati tendenciju da potcenjuje imovinu (iz ĉega proizlazi i potcenjivanje rezultata), ukoliko je preduzeće predmet privatizacije po modelu koji upravi omogućava sticanje vlasništva nad preduzećem. Interes za precenjivanje može nastati kao izraz straha od gubitka prestiža preduzeća ili njene uprave i gubitka ugleda kod kreditora, liferanata i javnosti; pokušaj zaštite od nepovoljnih mera i odluĉujućih udaraca konkurencije; mera objektiviranja latentnih rezervi, sredstvo ujednaĉavanja rezultata u dužem periodu.

Prema: Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje,Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 229.

Teorija i analiza bilansa

70

II. GLAVA Finansijski (računovodstveni) izveštaji
1. Pojam i vrste finansijskih (računovodstvenih) izveštaja
Pravna lica i preduzetnici koji su dužni da vode poslovne knjige (dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige) obavezni su da ih zakljuĉuju, sastavljaju i pre-zentuju finansijske (raĉunovodstvene) izveštaje za tekuću poslovnu godinu, sa stanjem na dan 31.12. tekuće godine, kao i u sluĉaju statusnih promena, pro-mena oblika organizovanja ili prodaje na dan donošenja odluke o promeni, tj. na dan utvrĊen ugovorom o prodaji. Cilj, a time i sastavni delovi finansijskih izveštaja, vremenom su se menja-li, a obavezni delovi finansijskih izveštaja ni danas nisu svuda isti. Prema IV direktivi EU, cilj godišnjih raĉuna je pružanje verne slike imovine, obaveza, finansijske situacije i dobitka ili gubitka društva. Shodno tome, preduzeća su dužna da objave: godišnji raĉun koji obuhvata: • bilans, • raĉun dobitka i gubitka i • aneks, • izveštaj o poslovanju • izveštaj o korporativnom upravljanju, i • izveštaj lica odgovornog za kontrolu raĉuna. Ukoliko se stavke: predložena dispozicija i izvršena dispozicija rezultata ne pojavljuje u godišnjim raĉunima, preduzeće je obavezno da ove stavke objavi zajedno sa godišnjim raĉunima. Prema MeĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima, cilj finansijskih izveštaja opšte namene jeste pružanje informacija o finansijskom položaju, uspešnosti i tokovima gotovine preduzeća, koje će velikom broju razliĉitih

71

Finansijski (računovodstveni) izvešta]i

korisnika biti od koristi prilikom donošenja ekonomskih odluka, odnosno da pruži informacije o: imovini, • obavezama, • sopstvenom kapitalu/glavnici, • prihodima i rashodima, ukljuĉujući dobitke i gubitke, i • tokovima gotovine.88 • • • Shodno tome, sastavni delovi finansijskih izveštaja su: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj koji pokazuje: • • • • sve promené na kapitalu ili promené na kapitalu osim onih koji proistiĉu iz novih uplata vlasnika ili isplata vlasnicima i po osnovu raspodele vlasnicima,

izveštaj o tokovima gotovine i raĉunovodstvene politike sa objašnjenjima.

MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi podstiĉu preduzeća da uz finan-sijske izveštaje prikažu i izveštaj o finansijskom poslovanju, a ukoliko je reĉ o preduzećima koja posluju u privrednim granama u kojima ekološki ĉinioci igraju važnu uslugu i ukoliko se zaposleni smatraju važnom grupom korisnika finansijskih izveštaja - i dodatne izveštaje: ekološki izveštaj i izveštaj o do-datoj vrednosti. Prema našim propisima, finansijski izveštaji obuhvataju:89 • bilans stanja, • bilans uspeha, • izveštaj o novĉanim tokovima, • izveštaj o promenama na kapitalu, • napomene uz finansijske izveštaje. Izuzetak predstavljaju mala pravna lica koja su dužna da sastavljaju samo bilans stanja i bilans uspeha.90

Prema MRS 1. Prema Zakonu o računovodstvu i reviziji, „Službeni list SRJ" br. 71, od 27.12.2002. Pravno lice se smatra malim ukoliko ispunjava dva od navedenih kriterijuma: da je prose-čan broj zaposlenih ispod 50, da je ukupan godišnji prihod manji od 2.500.000 evra i da je prosečna vrednost imovine niža od 1.000.000 evra.

2. Bilans kao osnovni finansijski izveštaj
Etimološki, reĉ bilans potiĉe iz spoja latinskih reci bilanx Ubra (vaga sa dva tasa), što ukazuje na neka njegova formalna obeležja kao što su: da se bilansom nešto meri i iskazuje rezultat, da se to što se meri iskazuje sa dva aspekta i da se ta dva aspekta dovode u ravnotežu, ali se njegova suština, materijalna sadrži-na, iz samog naziva ne

72

Finansijski (računovodstveni) izvešta]i

može izvesti. U privrednoj praksi, pod pojmom bilans ima se u vidu finansijski izveštaj koji saĉinjava preduzeće u cilju prikazivanja imovine i njene upotrebe, s jedne strane, i poreklo te imovine, s druge strane. Inaĉe, u literaturi se nailazi na razliĉito definisanje bilansa. Da bi izbegao nesporazume, zakonodavac u našoj zemlji ne koristi izraz bilans, već termin bilans stanja. Prof. Le Coutre spominje bilans u širem i užem smislu: pod bilansom u užem smislu podrazumeva bilans stanja, a pod bilansom u širem smislu - pored bilansa stanja - ima se u vidu i bilans uspeha i izveštaj o poslovanju. Pojam bilans odnosi se iskljuĉivo na bilans stanja i treba ih smatrati sinonimima, odnosno „izraz bilans predstavlja opštepriznati naziv za bilans stanja".91 Sa pojmom bilans ne treba mešati pojam godišnji zaključak, koji je - kako i sam naziv oznaĉava - rezultat godišnjeg zakljuĉivanja poslovnih knjiga. Budući da je godišnji zakljuĉak sraĉunat na utvrĊivanje imovinskog položaja i ostvarenog uspeha u proteklom obraĉunskom periodu u cilju zadovoljavanja informacio-nih potreba razliĉitih adresata, on je, prirodno, znatno širi od bilansa stanja. Pored bilansa stanja, on obuhvata i bilans uspeha - koji je u osnovi analitiĉki raĉun sopstvenog kapitala, aneks i izveštaj o poslovanju. Navedeni elementi godišnjeg zakljuĉka jesu osnovni, odnosno najvažniji finansijski izveštaji.
Shema 4. Bilans Podruc|i uprcwl|a.kili odluka In* ..tiiaii|L PoJovani«. Fmansiran|

■ tekuća imovina ■ stalna imovina ■ ostala imovina

Neto dobitak ili qubitak ■
PILANS USI'LHA tf". Ukupno obavi-žitu vri <lno,ti 'pusi« ■

■ tekuće obaveze ■ dugoročne obaveze >■ ■ vlasnička glavnica

Izvor: Romi'd, L, Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Subotica, 2005, str. 34.

Bilans prikazuje kategorije i vrednosti imovine preduzeća (angažovana sredstva) i nastale obaveze prema zajmodavcima i vlasnicima sredstava na odreĊeni dan. Najvažnije kategorije imovine su: tekuća imovina, stalna imovina i neopipljiva imovina. Ova imovina može biti finansirana iz sopstvenog kapitala, dugoroĉnih obaveza i tekućih obaveza, koji predstavljaju i najvažnije kategorije izvora. MeĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima (MRS 1, paragraf 68) odreĊeno je koje informacije moraju biti prikazane u bilansu stanja (Balance sheef), a koje informacije se mogu alternativno prikazati, bilo u bilansu stanja, bilo u napomenama uz raĉunovodstvene izveštaje. Minimum informacija koje treba da budu prikazane u bilansu stanja ĉine pozicije: (a) nekretnine, postrojenja i oprema; (b) investicione nekretnine;

73

Finansijski (računovodstveni) izvešta]i

(c) nematerijalna imovina (ulaganja); (d) finansijska sredstva (iskljuĉujući iznose prikazane pod (e), (x) i (i)); (e) uĉešća u kapitalu drugih lica koja se obraĉunavaju korišćenjem metode udela; (f) biološka sredstva; (g) zalihe; (h) potraživanja od kupaca i druga potraživanja; (i) gotovina i gotovinski ekvivalenti; (j) obaveze prema dobavljaĉima i ostale obaveze; (k) rezervisanja; (1) finansijske obaveze (iskljuĉujući iznose prikazane pod (j) i (k)); (m) tekuće poreske obaveze i sredstva; (n) odložene poreske obaveze i odložena poreska sredstva; (o) manjinska uĉešća, iskazana u okviru kapitala; (p) emitovani kapital i rezerve koji se mogu pripisati vlasnicima kapitala matiĉnog preduzeća; Imajući u vidu da je zahtev za verno i pošteno (true andfair) izveštava-nje jedan od najvažnijih zahteva koje finansijski izveštaji treba da zadovolje, bilans stanja treba dopuniti bilo na samom obrascu bilo u napomenama dalju potklasifikaciju stavki, klasifikovane na naĉin koji odgovara poslovanju entiteta. Potklasifikacija je uslovljena zahtevima IFRS i veliĉinom, prirodom i funkcijom sredstava, odnosno iznosom, prirodom i vremenskim rasporedom obaveza. U paragrafu 75 se kaže: „Obelodanjivanja se razlikuju za svaku stavku, na primer: (a) stavke nekretnina, postrojenja i opreme se razvrstavaju na grupe u skladu sa IAS 16; (b) potraživanja se razvrstavaju na iznose potraživanja od kupaca, potraživanja od povezanih lica, isplate pre roka i ostale iznose; (c) zalihe se razvrstavaju, u skladu sa IAS 2 Zalihe, u grupe kao što su trgovaĉka roba, proizvodne sirovine, materijal, nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi; (d) rezervisanja se razvrstavaju na rezervisanja za primanje zaposlenih i ostale stavke; i e) uplaćeni kapital i rezerve se razvrstavaju na razliĉite grupe, kao što su emi-tovan i potpuno uplaćen kapital, premija za akciju i rezerve."92 Standard zahteva i obelodanjivanje informacija koje se tiĉu osnovnog kapitala i rezervi, bilo u samom bilansu, bilo u napomenama. U ove spadaju sledeće informacije za svaku klasu kapitala: • „broj odobrenih akcija; • broj emitovanih i u potpunosti uplaćenih akcija, kao i broj emitovanih akcija koje nisu u potpunosti naplaćene; • nominalna vrednost akcije, ili ĉinjenica da akcije nemaju nominalnu vred-nost; • usklaĊivanje broja akcija u opticaju na poĉetku i na kraju obraĉunskog perioda;

74

Finansijski (računovodstveni) izvešta]i

• • •

prava, povlastice i ograniĉenja koja se odnose na pojedine klase akcija, ukljuĉujući i ograniĉenja u raspodeli dividendi i isplati kapitala; akcije u entitetu koje drži entitet ili njegovi zavisni ili pridruženi entiteti; akcije rezervisane za emitovanje na osnovu opcija i ugovora za prodaju akcija, ukljuĉujući uslove i iznose."93

Što se tiĉe kapitalnih rezervi, entitet je dužan da obelodani prirodu i na-menu svake rezerve. Pri sastavljanju bilansa potrebno je pridržavati se odreĊenih pravila ili principa. Kako je već reĉeno, bilans je najvažniji informacioni izvor ĉiji je cilj da prikaže stanje sredstava i kapitala na odreĊeni dan. Upravo, da bi se povećala iskazna moć bilansa, nužno je suĉeljavati kratkoroĉno vezanu imovinu, s jedne strane (u aktivi), sa obavezama koje u kratkoroĉnom periodu preduzeće mora

Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS), SRRS, Beograd, 2007, str. 799. Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS), SRRS, Beograd, 2007, str. 799.

Teorija i analiza bilansa

75

da izmiri (u pasivi), i dugoroĉno vezanu, dakle imobilisanu imovinu (u aktivi), sa sopstvenim kapitalom i dugoroĉno pozajmljenim kapitalom (u pasivi). Usled razliĉite procene o tome koja je informacija od većeg znaĉaja, bilans se može sastavljati po principu opadajuće likvidnosti u aktivi (najlikvidnija imovina se stavlja na prvo mesto, a imovina koja nije namenjena prodaji, tj. koja se najsporije transformiše u novac - na poslednje mesto), koji nužno prati princip opadajuće dospelosti u pasivi (prvo se stavljaju obaveze koje najpre dospevaju na naplatu, a na kraju sopstveni kapital). Sastavljanje bilansa prema principu rastuće likvidnosti u aktivi i rastuće dospelosti u pasivi vrši se u cilju pružanja uvida u odnos izmeĊu dugoroĉnog kapitala, s jedne strane, i dugoroĉno vezane aktive, s druge. Zlatno pravilo fl-nansiranja u užem smislu nalaže da postrojenjska imovina bude finansirana sopstvenim i dugoroĉno pozajmljenim kapitalom, a obrtna imovina - kratkoroĉnim kapitalom. Zlatno bilansno pravilo u širem smislu nalaže da se dugoroĉnim kapitalom finansiraju i „gvozdene zalihe"94 Dakle, pod uticajem zlatnog pravila flnansiranja, u Evropi se kao preovladujući nametnuo stav da bilans treba sastavljati po principu rastuće likvidnosti.95 S druge strane, unošenje pozicija aktive prema principu opadajuće likvidnosti i pozicija pasive prema principu opadajuće dospelosti, pojavljuje se u SAD kao posledica naglašavanja znaĉaja likvidnosti, odnosno ovako saĉinjen bilans ima za cilj da omogući brzo testiranje pravila flnansiranja („1:1" - „acid test"), koji zahteva jednakost izmeĊu gotovine, menica i potraživanja, sjedne, i kratkoroĉnog kapitala, s druge strane.96
Shema 5. Prikaz bilansa prema principu rastude i opadajude likvidnosti Aktiva Bilans Pasiva Aktiva Bilans
Stalna imovina Kapital Zalihe Dugoročne o
_0 <L> Q. in O c> D 0 •U

Gotovina ~o o
T

Pasiv a Kratkoročne obaveze Dugoročne obaveze

Potraživanja Gotovina

obaveze Kratkoročne obaveze

/l

Potraživanja Zalihe Stalna ' imovina

o
CL G c Oc

-g ■> 9'o
c

o 3_ •u o o CL
__0 0 CL O Q_ 'u

Kapital
1

c

o -o

<U •u D_ O

-o o Q. O Q_ 'o

76

Finansijski (računovodstveni) izveštaj'r

94

Zalihe koje su trajno vezane u preduzedu i omogudavaju nesmetano odvijanje procesa poslovanja. Prema: Rankovid, J., Upravljanje flnansijama, deveto izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 191. Upotrebljava se kao osnova za merenje tzv. likvidnosti I stepena.

95

96

MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi ne propisuju redosled ni oblik u kome treba da budu prikazane bilansne pozicije. Standard nalaže da se opis i redosled stavki usklaĊuju u skladu sa prirodom entiteta i njegovim transakcijama, a sa ciljem pružanja informacija relevantnih za razumevanje finansij-skog položaja entiteta. 2.7. Specifičnosti pasive pojedinih pravnih formi Preduzeća mogu biti organizovana kao društva lica i društva kapitala. Aktiva preduzeća razliĉitih pravnih formi, u principu, suštinski se ne razlikuje.97 Obaveze takoĊe. Ono što se bitno razlikuje to je sopstveni kapital. Sopstveni kapital (neto imovina) preduzeća predstavlja ukupnu vrednost sredstava koju su vlasnici stavili preduzeću na raspolaganje bez vremenskog ograniĉenja u cilju realizacije poslovnih ciljeva, bilo unoseći ga spolja, bilo odriĉući se dela ostvarenog dobitka. Sopstveni kapital, po pravilu, predstavlja izvor finansiranja osnovnih sredstava (postrojenjske imovine) i takozvanih neto obrtnih sredstava.98 Do vrednosti sopstvenog kapitala može se alternativno doći, ili oduzimanjem obaveza od ukupne imovine, ili sabiranjem pozicija koje ĉine sopstveni kapital preduzeća. Naĉin prikazivanja sopstvenog kapitala uslovljen je, pre svega, pravnom formom preduzeća. S. obzirom na to da je u pojedinim pravnim formama preduzeća odreĊeni deo sopstvenog kapitala nepromenljiv ili promenljiv samo pod odreĊenim uslovima, dok je u drugim pravnim formama promenljiv u celosti, uobiĉajeno je rašĉlanjavanje sopstvenog kapitala na njegov nepromenljiv (fiksni) i promenljiv (varijabilni) deo. Dakle, u zavisnosti od toga da li kapital ima stalan ili ima privremeni oblik, bez obzira na to da li samo može ili mora biti podložan preobražaju u neki drugi oblik obaveza po osnovu kapitala," sopstveni kapital se razvrstava na nepromenljiv i promenljiv. Nepromenljiv kapital ima ulogu garantne supstance, te postoji u svim preduzećima sa ograniĉenom odgovornošću njegovih vlasnika (preduzeća koja imaju karakter društva kapitala 97

Postoje određene pozicije aktive, npr. upisani a neupladeni kapital, koje se ne javljaju kod svih društava. Neto obrtna sredstva predstavljaju računsku veličinu koja pokazuje iznos obrtnih sredstava finansiranih dugoročnim kapitalom. Pri tome, dugoročni kapital može biti sopstveni - i tada je reč o sopstvenim neto obrtnim sredstvima, i pozajmljeni - kada je reč o tuđim neto obrtnim sredstvima. Na primer, slučaj sa obavezama po osnovu preferencijalnih akcija, ukoliko postoji statutarna obaveza njihovog otkupa ili pretvaranja u obične akcije posle određenog protoka vremena od njihovog emitovanja. Tipičan primer provizorne obaveze po osnovu kapitala je obaveza po osnovu neraspoređenog dobitka iz ranijih godina. Po pravilu, ona se preobražava u neki drugi oblik kapitala.

98

99

Teorija i analiza bilansa

77

akcionarska društva, društva sa ograniĉenim jemstvom). U bilansima društava kapitala, fiksni kapital se obiĉno pojavljuje pod nazivom osnovni kapital, osnovna glavnica (kod akcionarskih društava), nominalni kapital ili samo kapital (kod društava sa ograniĉenom odgovornošću). Premda, prema aktuelnoj bilansnoj šemi, pod osnovnim kapitalom se podrazumeva fiksni kapital društava kapitala, ali i ulozi ortaka (kod ortaĉkog društva), kao i ulozi komplementara i komanditora (kod komanditnog društva). Vrste nepromenljivog kapitala su uslovljene pravnom formom preduzeća. Saglasno tome, one su sledeće: • za akcionarsko društvo - akcijski kapital (u okviru kojeg se vode analitiĉki raĉuni na kojima se posebno iskazuju obiĉne, a posebno prioritetne akcije); • za društvo sa ograniĉenom odgovornošću - udeli društva sa ograniĉenom odgovornošću. Budući da društva kapitala za svoje obaveze odgovaraju samo u visini uloženog kapitala (kod inokosnog preduzeća i društava lica, vlasnici odgovaraju celokupnom svojom imovinom za obaveze društva), zakonodavac odreĊuje minimalnu visinu osnovnog kapitala koja se pri registraciji unosi u Registar privrednih subjekata. Zakonski propisi nameću obavezu iskazivanja statutom odreĊene visine garantne imovine, te se stoga visina tzv. garantnog kapitala može menjati samo odlukom skupštine akcionara, odnosno zborom „ortaka" kod društava sa ograniĉenom odgovornošću. Sastav promenljivog sopstvenog kapitala takoĊe je uslovljen pravnom formom preduzeća. U društvima lica i inokosnim društvima, celokupni sopstve-ni kapital ima svojstvo varijabilnog kapitala. Dok je u inokosnim preduzećima sopstveni kapital apsolutno promenljiv (pošto se kapitalu pripisuju sva liĉna primanja, sve liĉne kamate, uĉešća u dobitku i sva ulaganja, a od njega odbijaju svi gubici, isplate za privatne potrebe i sva povlaĉenja kapitala), u društvima lica on nema ovo svojstvo, već je ono ograniĉeno, pre svega, potrebom usaglašavanja ortaka, a kod komanditnog društva, po pravilu, i unošenjem u trgovaĉki registar. U društvima kapitala, svojstvo varijabilnog kapitala imaju kapitalne rezerve (emisiona premija), rezerve iz dobitka (zakonske, statutarne i druge rezerve) i preneti dobici (nerasporeĊena dobit).100 Zbir nepromenljivog (fiksnog) i
Premda, prema stavu bilansne teorije, pozicije neraspodeljenog i dobitka tekude godine ne predstavljaju komponentu sopstvenog kapitala, ved se tretiraju kao obaveze sve dok se ne raspodeli i njihov eventualni deo unese u Rezerve odnosno Osnovni kapital. Stav bi-

promenljivog (varijabilnog) sopstvenog kapitala predstavlja Računski sopstve-ni kapital jednogpreduzeća. U društvima lica pozicija rezervi se ne pojavljuje, nego se dobitak ukljuĉuje u uloge, te je stoga jedina pozicija Ulozi (ulozi članova ortačkog društva i komplementara komanditnog društva). Fiziĉko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti naziva sepreduzet-nik. Prema trgovaĉkom pravu, preduzeća mogu biti organizovana kao: (1) inokosno

78

Finansijski (računovodstveni) izveštaj'r

preduzeće, (2) društvo lica, (3) društvo kapitala i (4) zadruge. Saglasno Zakonu o privrednim društvima101, privredno društvo može biti osnovano kao društvo lica i društvo kapitala, a može imati i formu društvenog preduze-ča i formu javnog preduzeča.]02 Zakon o privrednim društvima predviĊa ĉetiri pravne forme privrednih društava: ortaĉko društvo i komanditno društvo (društva lica), društvo sa ograniĉenom odgovornošću i akcionarsko društvo (društva kapitala).
1.1.1. Specifičnosti pasive bilansa društava lica

Društva lica mogu biti u formi ortaĉkog društva i komanditnog društva. „Društva lica odlikuju personalna svojstva, uzajamno poverenje, intuituperso-nae i otuda neograniĉena odgovornost za obaveze društva."103 Ortaĉko društvo je forma preduzeća u kome je sopstveni kapital u vlasništvu dva ili više fiziĉkih lica i/ili pravnih lica.104 Ulozi mogu biti u novcu, stvarima i pravima, kao i radu ili uslugama, koji su izvršeni ili koji treba da budu izvršeni. Ulozi ĉine aktivu, dok nasuprot, kao izvor u pasivi - stoji osnovni kapital. Ortaci odgovaraju neograniĉeno i solidarno za sve obaveze društva sopstvenom imovinom. S obzirom na to da ortaci ne snose rizik za poslovanje društva samo do visine svog uloga, već celokupnom sopstvenom imovinom, zakonodavac nije zainteresovan da propiše
lansne teorije respektuju gotovo sve zemlje, te su u njihovim kontnim okvirima pozicije prenetog i tekudeg dobitka van grupe sopstvenog kapitala. Prema: Rankovid, J., Ilid, G., Knjigovodstvo kapitala, Proinkom, Beograd, 1998, str. 11.
101

Preduzeda koja obavljaju delatnost u cilju sticanja dobiti definisana su kao privredna društva. Prema Zakonu o privrednim društvima („SI. glasnik RS", br. 125/2004), koji je zamenio Zakon o preduzedima („SI. list SRJ", br. 29/96,33/96,29/97,59/98,74/99,9/01,36/02). Odredbe koje se odnose na društvena preduzeda ostaju na snazi do isteka roka za privatizaciju u skladu sa Zakonom o privatizaciji („51. glasnik RS", br. 38/2001 i 18/2003). Vasiljevid, M., Vidid, S., Privredno pravo s,a osnovama prava, Altera, Beograd, 1992, str. 52.

102

103

minimalnu visinu uloga, ni minimalan ukupan iznos sopstvenog kapitala, niti se kapital upisuje u Registar privrednih subjekata (prema preĊašnjim propisima u sudski registar). Imovina koja se prilikom osnivanja unosi u društvo, obuhvata se na odgovarajućim pozicijama aktive, uz istovremeno evidentiranje kapitala svakog od vlasnika za vrednost uložene imovine u pasivi. Osnovni kapital ortaĉkog društva se iskazuje na poziciji Osnovni i ostali kapital (na raĉunu grupe Ulozi). Visina osnovnog kapitala ortaĉkog društva nije stalna. Promene nastaju unošenjem novih uloga, po osnovu ostvarene dobiti u skladu sa ugovorom o osnivanju pripisane udelima; podizanjem gotovine na teret udela i po osnovu gubitka koji se pokriva na teret udela. Ĉlan ortaĉkog društva ne može svoj ulog povući niti otuĊiti bez saglasnosti ostalih ortaka. Knjigovodstveno-tehniĉki posmatrano, povećanje sopstvenog kapitala ortaĉkog društva zbog naknadnog prijema novih ortaka ili zbog povećanja uloga postojećih ortaka obuhvata se na isti naĉin kao i formiranje poĉetnog sopstvenog kapitala. Smanjenje uloženog kapitala obuhvata se zaduženjem raĉuna

Teorija i analiza bilansa

79

uloga kapitala konkretnog ortaka uz odobrenje odgovarajućeg raĉuna (Tekući raĉun, Blagajna ili Roba). Bilansna šema ortaĉkog društva može se predstaviti na sledeći naĉin: ju status ortaka,

Element Razna aktiva Obaveze prema tredim licima Kapital preduzeda: Kapital ortaka „A" Kapital ortaka ,,B" Kapital ortaka ,,C" Kapital ortaka „D" ■ Zbirbilansa Oznaka ortaka Kapital ortaka „A" Kapital ortaka „B" Kapital ortaka „C" Kapital ortaka ,,D" Zbirbilansa

Bilans društva Aktiva

ortačkog Pasiva 450.000 1.050.000 350.000' 450.000 150.000 100.000 1.500.000 Struktura vlasništva 33% 43% 14% 10% 100%

1.500.000

1.500.000

Struktura vlasniĉkih prava utvrĊuje se na bazi vrednosti uloga na sledeći naĉin:

Vrednost vlasničkog udela 350.000 450.000 150.000 100.000 1.050.000

Ako je društvo lica organizovano kao komanditno društvo, tada se javljaju razlike izmeĊu statusa komplementara i komanditora. Komplementari imate prema tome odgovaraju za obaveze društva celokupnom svojom imovinom, dok komanditori mogu biti fiziĉka ili pravna lica, i oni odgovaraju za obaveze društva samo do visine svog uloga. Ulozi komanditora se stoga obuhvataju na analitiĉkim raĉunima u okviru osnovnog raĉuna Ulozi.

2.1.2. Specifičnosti bilansne pasive u društvima kapitala
Društva kapitala karakteriše išĉezavanje personalnih svojstava i dominacija interesa kapitala. Društva kapitala mogu biti u formi akcionarskog društva, društva sa ograniĉenom odgovornošću i komanditnog društva na akcije. Zakonodavac kod nas nije predvideo osnivanje komanditnog društva na akcije. U društvima kapitala struktura sopstvenog kapitala je od izuzetnog znaĉaja. Kako vlasnici kapitala snose rizik samo do visine svojih uloga, odnosno društvo iskljuĉivo sopstvenim kapitalom odgovora za svoje obaveze, minimalna visina osnovnog kapitala i minimalna visina pojedinaĉnih udela i akcija su obavezno predmet zakonskog regulisanja. Stoga se zakonom propisuje obaveza upisivanja osnovnog kapitala u Registar privrednih subjekata, kao i svaka promena prvobitno unetog osnovnog kapitala.105 To praktiĉno znaĉi da je osnovni kapital nepromenljiv sve dok se novim upisom u Registar privrednih subjekata njegova promena ne potvrdi. Zakonom o privrednim društvima je striktno propisan naĉin na koji se može povećati i smanjiti osnovni kapital društva, i
105

Privredni subjekti koji su se, po pređašnjim propisima, registrovali u trgovinskim sudovima (privredna društva) i u organima lokalne samouprave (preduzetnici), od 1. januara 2005. godine, odnosno od 1. marta 2005, registruju se u Registru privrednih subjekata. Uslovi, predmet i postupak registracije privrednih subjekata, kao i način registracije, uređeni su Zakonom o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS" br. 55/04).

80

Finansijski (računovodstveni) izveštaj'r

propisana je obaveza upisivanja svih promena visine osnovnog kapitala u registarskom sudu. Osnivaĉki ulozi kod društava kapitala mogu biti u gotovom novcu, u stvarima i u pravima izraženim u novĉanim vrednostima. Za društva kapitala važi pravilo da se nominalni (osnovni) kapital ili akcijska glavnica iskazuju u punom iznosu u pasivi (uplaćeni kapital se evidentira na odgovarajućem raĉunu grupe Osnovni i ostali kapital, a neuplaćeni deo uloga evidentira na odgovarajućem raĉunu grupe Neuplaćeni upisani kapital)y a da se neuplaćeni deo uloga evidentira u aktivi, na odgovarajućem raĉunu grupe Neuplaćeni upisani kapital, koja se nalazi u klasi 0 - Neuplaćeni upisani kapital i stalna imovina. Kao što se vidi iz priloženog, postoje raĉuni u klasi 1 Neuplaćeni upisani kapital i stalna imovina i klasi 3 - Kapital, koji nose iste nazive i koji imaju isti, samo suprotni saldo. Naime, iznos upisanog a neuplaćenog kapitala predstavlja za preduzeće potraživanje od vlasnika kapitala, te se knjiži.na raĉunima aktive, a istovremeno se u okviru kapitala, na raĉunu pasive, evidentira da taj iznos kapitala nije uplaćen. U zavisnosti od ugla posmatranja, neuplaćeni upisani kapital predstavlja potraživanje društva od vlasnika za neuplaćene udele ili korektivnu poziciju osnovnog (nominalnog) kapitala.106 Društvima kapitala i javnim preduzećima može se propisati obaveza stvaranja rezervi u cilju zaštite osnovnog kapitala u sluĉaju negativnog poslovanja. Ove rezerve se nazivaju obavezne rezerve ili zakonske rezerve. Prema aktuelnim propisima, privredna društva nisu u obavezi da formiraju obavezne rezerve.107
2.1.2.1. Sopstveni kapital kod društava sa ograničenom odgovornošdu

Društvo sa ograniĉenom odgovornošću je društvo koje osnivaju pravna ili fiziĉka lica - koja ne odgovaraju za obaveze društva, a snose rizik za poslovanje društva do visine svog uloga. Ulozi osnivaĉa ĉine osnovni kapital društva. Prema Zakonu o privrednim društvima („SI. glasnik RS" br. 125/2004), osnivaĉki novĉani deo osnovnog kapitala društva sa ograniĉenom odgovornošću ne može biti manji od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti.108 U ovom društvu, prema našim propisima, može biti najviše 50 ĉlanova.
2.1.2.2. Sopstveni kapital kod akcionarskih društava

Teorija i analiza bilansa

81

Akcionarsko društvo je društvo koje osniva jedno ili više pravnih, odnosno fiziĉka lica radi obavljanja delatnosti, sa osnovnim kapitalom utvrĊenim i podeljenim na delove (akcije) jednake vrednosti, ĉija je visina odreĊena statutom društva, s timšto ne može biti ispod zakonom utvrĊene.109 Zbir nominalnih vrednosti akcija ĉini osnovni

za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošdu nužno je uplatiti na privremeni račun kod ovlašdene banke najmanje 50% novčanog uloga pojedinog člana, dok se ostatak mora uplatiti u roku od dve godine od dana registracije, a up'isnici akcija su dužni da do registracije akcionarskog društva uplate najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija, a ostatak u roku od dve godine od dana registracije društva. Prema pređašnjem Zakonu o preduzedima („SI. list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99,9/01,36/02), društva kapitala su imala obavezu da u obaveznu rezervu unose svake godine 5% od ostvarene dobiti, sve dok rezerva ne dostigne statutom utvrđenu srazme-ru prema osnovnom kapitalu, a najmanje 10% osnovnog kapitala. Pređašnji Zakon o preduzedima („SI. list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01, 36/02) propisivao je da osnivački novčani deo osnovnog kapitala društva sa ograničenom odgovornošdu nije mogao biti manji od 5.000 američkih dolara u dinarskoj protivvrednosti, pri čemu novčani ulog jednog vlasnika nije mogao biti manji od 500 američkih dolara u dinarskoj protivvrednosti.

kapital društva. Akcijski kapital se može iskazati formulom:

Akcijski kapital = Broj akcija x Nominalna vrednost akcije Dakle, akcije su hartije od vrednosti koje glase na deo osnovnog kapitala društva. Ulozi akcionara mogu biti u novcu i u stvarima i pravima izraženim u novĉanoj vrednosti. Akcije mogu biti, s aspekta redosleda izdavanja: osnivaĉke i akcije sledećih emisija, a s aspekta prava koje nose: obiĉne i prioritetne. Akcijski kapital se vodi na osnovnom raĉunu sa istovetnim nazivom, a posebno iskazivanje obiĉnih i prioritetnih akcija se vrši na analitiĉkim raĉunima. Pored akcijskog kapitala, sopstveni kapital akcionarskih društava obuhvata i rezerve, koje mogu biti: emisione, zakonske, statutarne i dr., revalorizacio-ne rezerve i nerasporeĊenu dobit. Dobici i gubici koji iz poslovanja proisteknu ne utiĉu na promene osnovnog kapitala, već tangiraju druge delove sopstvenog kapitala društva kao što su statutarne i druge rezerve ili nerasporeĊena dobit. Prilikom osnivanja akcionarskog društva, akcije se ne mogu prodavati ispod nominalne vrednosti. MeĊutim, ĉesto se akcije prodaju po višem kursu od njihove nominalne vrednosti. Razlika izmeĊu nominalne i tržišne vrednosti predstavlja emisionu premiju, za koju se u praksi ĉesto koristi izraz ažia (agio). Ažia ne ulazi u sastav nominalnog kapitala, već se iskazuje na raĉunu Emisiona premija. Emisiona premija ima karakter kapitalne rezerve. U sluĉaju delimiĉne uplate upisanih udela s ažiom, neuplaćeni iznos uloga, koji defacto predstavlja potraživanja od akcionara, evidentiraće se na raĉunu aktive Neuplaćene upisane akcije (klasa 0), dok iznos ažia mora biti uplaćen u celosti.

82

Finansijski (računovodstveni) izveštaj'r

3. Izveštaj o uspehu (Bilons uspeha) kao osnovni Unansijski izveštaj
Za razliku od bilansa, koji je raĉun stanja ili terminski raĉun orijentisan na prikazivanje imovine, a uspeh prikazuje samo kao globalnu veliĉinu (bruto princip), bilans uspeha je orijentisan na prikazivanje Uspeha iskazivanjem ostvarenog uspeha po vrstama, visini i izvorima. Razvojni put ovog izveštaja tekao je od statusa nepriznavanja do statusa primarnog110 izveštaja u procesu finansijskog izveštavanja.
Prema Zakonu o privrednim društvima („SI. glasnik RS" br. 125/2004), osnivački novčani deo osnovnog kapitala zatvorenog akcionarskog društva ne može biti manji od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, odnosno 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti kod otvorenog akcionarskog društva. Najniža nominalna vrednost akcije ne može biti manja od 5 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Tokom dužeg perioda, on je stajao pored bilansa pod nazivom račun dobitka i gubitka. Kako su se rashodi i prihodi koji su se na njemu obuhvatali na kraju obraĉunskog perioda sumirali i izravnavali, te je njihova razlika unošena u bilans kao korektura sopstvenog kapitala, sticao se utisak da je ovaj raĉun u službi sastavljanja bilansa. Naime, zatvaranje raĉuna stanja i sastavljanje bilansa bilo je moguće tek nakon integracije viška prihoda, odnosno rashoda, u bilans. Iako je naziv račun dobitka i gubitka i danas u upotrebi, termin izveštaj o uspehu smatra se adekvatnijim jer se radi o izveštaju, a ne o kontu (kako prvi termin asocira). Naš zakonodavac je prihvatio naziv bilans uspeha. Ovaj naziv ne odgovara sadržini ovog izveštaja, budući da raĉun uspeha ne mora da bude prikazan u obliku raĉuna ĉije se strane nalaze u ravnoteži.111 Primera radi, u raĉunu uspeha prikazanom po metodi troškova prodatih uĉinaka, u kome se troškovi pokrivaju postepeno i u kome je rezultat segmentiran, nema nikakvog dvostranog raĉuna niti bilansne ravnoteže. Raĉun uspeha predstavlja osamostaljeni i razvijeni potkonto sopstvenog kapitala na kome su obuhvaćeni svi prihodi i rashodi obraĉunskog perioda tako da se jasno uoĉavaju vrste, visina i izvori ostvarenog rezultata. Informacioni zahtevi vlasnika, poverilaca, radnika i drugih interesnih grupa biće manje ili više zadovoljeni, u zavisnosti od iskazne moći koja je odreĊena formom, strukturom i sadržinom ovog izveštaja, što je pak povezano sa pitanjima: (1) izbora forme prikazivanja, (2) naĉina ukljuĉivanja pozicija prihoda i rashoda, (3) naĉina obraĉunavanja rezultata i (4) dubine rašĉlanjavanja prihoda i rashoda. Kako svi rashodi nastaju smanjenjem aktive ili povećanjem obaveza, a svi prihodi prouzrokuju povećanje aktive ili smanjenje obaveza, evidentno je da je obraĉunavanje uspeha tesno povezano sa problemom procenjivanja. Budući da svaki metod prezentacije ima prednosti za razliĉite vrste entiteta, MRS 1 (paragraf 94) zahteva da rukovodstvo preduzeća odabere, izmeĊu klasifikacije rashoda zasnovane na principu ukupnih troškova, koju standard naziva „klasifikacija rashoda zasnovanu na njihovoj prirodi" (illustrating the classification of expenses by nature) i klasifikacije rashoda zasnovane na funkcionalnom principu (illustrating the

110

Pod uticajem dinamičkog shvatanja bilansa, zakonodavstvo je prihvatilo da račun dobitka i gubitka određuje sadržinu bilansa, a ne obrnuto.

Teorija i analiza bilansa

83

classification of expenses by functions), onu klasifikaciju koja će omogućiti relevantniju i pouzdaniju prezentaciju. S obzirom na to da se efekti razliĉitih aktivnosti, transakcija i drugih dogaĊaja u preduzeću razlikuju po uĉestalosti, potencijalu za stvaranje dobitka ili gubitka i predvidljivosti, Standard (MRS 1. paragraf 84) naglašava korisnost obelodanjivanja komponenata finansijskih performansi za bolje razumevanje ostvarenih performansi i taĉnije predviĊanje budućih rezultata. Finansijski rezultat se utvrĊuje kao razlika izmeĊu prihoda i rashoda. Prihodi i rashodi su obraĉunske kategorije, i to obraĉunske kategorije sopstvenog kapitala. Prihodima se oznaĉava prirast neto imovine (sopstvenog kapitala), a rashodima se oznaĉava potrošnja neto imovine. Prihodi su priliv vrednosti u preduzeće bez obaveze vraćanja (za razliku od kredita). Rashodi su odliv vrednosti iz preduzeća bez prava ili mogućnosti za povraćaj (za razliku od plasmana). Prihodi se ne mogu izjednaĉiti sa primanjem novca, niti se rashodi mogu izjednaĉiti sa izdavanjem novca iz preduzeća. Ukoliko je prirast neto imovine veći od potrošnje neto imovine, preduzeće je ostvarilo dobitak koji povećava stanje neto imovine. Ukoliko je prirast neto imovine manji od potrošnje neto imovine, preduzeće je poslovalo sa gubitkom koji smanjuje stanje neto imovine. Hotimiĉno nastali prihodi jesu prihodi koji su nastali iz procesa proizvodnje proizvoda i usluga i prodajom robe za odreĊenu protivvrednost. Ta protivvrednost jeste bruto prirast vrednosti neto imovine. Izlaz vrednosti iz preduzeća koji tom prilikom nastaje predstavlja njihovu potrošnju, te smanjuje vrednost neto imovine. Pored hotimiĉnih prihoda koji su uvek povezani sa pripadajućim im rashodima (meĊusobno su uzrokovani), u preduzećima se pojavljuju i nehotimiĉno nastali prihodi (dobijanje nagrade, dotacije) i rashodi (plaćanje kazne, uĉinjene štete). Budući da nehotimiĉno (vanredno) nastali prihodi i rashodi nisu meĊusobno uzrokovani jer nisu vezani za zajedniĉki nosilac (proizvod, robu ili uslugu), oni se i knjiže na osnovnim raĉunima koji se nazivaju „gubici" i „dobici" (u okviru grupa ostali rashodi i ostali prihodi). Poslovni i finansijski prihodi ĉine redovne prihode jer su posledica obavljanja redovnih poslova zbog kojih je preduzeće i osnovano. Za razliku od redovnih prihoda, vanredni prihodi ne nastaju kao posledica obavljanja aktivnosti zbog kojih je preduzeće i osnovano, već nastaju kao posledica izuzetnih pogodnosti, povoljnih okolnosti i sluĉajnosti na ĉiju pojavu preduzeće nije u mogućnosti da utiĉe. Klasifikacija prihoda po osnovu njihovog nastanka na poslovne, finansij-ske i vanredne prihode, uz sistematizovanje rashoda prema istom kriterijumu omogućava identifikovanje poslovnog rezultata (poslovnog dobitka, odnosno gubitka), rezultata iz aktivnosti finansiranja i rezultata iz vanrednih dogaĊaja. Rezultat iz aktivnosti finansiranja i vanrednih aktivnosti ne zavisi od osnovnih aktivnosti zbog kojih je preduzeće i osnovano, već je uslovljen naĉinom finansiranja poslovanja i vanrednim dogaĊajima. Dakle, finansijski rezultat (dobit ili gubitak) može se dekomponovati na finansijski rezultat iz poslovnih prihoda i rashoda, finansijski rezultat iz finansiranja i na finansijski rezultat iz vanrednih dogaĊaja. Takvo

84

Finansijski (računovodstveni) izveštaj'r

segmentiranje ukupnog finansijskog rezultata pruža saznanje iz ĉega potiĉe finansijski rezultat. Bruto finansijski rezultat se dobija kao razlika ukupnih prihoda i ukupnih rashoda. Kada se od bruto finansijskog rezultata (dobit pre oporezivanja) oduzme porez na dobit, ta razlika predstavlja neto dobit (dobit posle oporezivanja). Imenama MRS/MSFI, u izveštaju o uspehu (bilansu uspeha) se više ne iskazuju vanredni rashodi i vanredni prihodi. Najveći deo vanrednih rashoda i vanrednih prihoda se sada iskazuju u okviru ostalih rashoda i ostalih prihoda.

3.1. Metode obračunavanja uspeha
Postoje dve metode za obraĉun periodiĉnog rezultata: metoda troškova prodatih uĉinaka i metoda ukupnih troškova.

3.1.1. Metoda ukupnih troškova
Metoda ukupnih troškova je u struĉnoj literaturi poznata i pod nazivom „Raĉun proizvodnje" ili „Raĉun uĉinaka".112 Neko od starih filozofa je rekao da je prva stvar i prva mudrost: istraživanje i ispitivanje samih reci. Iz samog naziva ove metode (metoda ukupnih troškova) se uoĉava namera da se iskažu ukupni troškovi obraĉunskog perioda, koja odgovara ukupnoj proizvodnji (Raĉun proizvodnje). Stoga su ukupni troškovi kriterijum za povezivanje sa prihodima, a ne samo troškovi, sadržani u prodatim uĉincima, kao što je sluĉaj kod metode prodatih uĉinaka. Metoda ukupnih troškova, u nameri da iskaže uĉinak obraĉunskog perioda, polazi od logike da su sva ulaganja u poslovni proces u toku jednog obraĉunskog perioda rashodi tog perioda, i kao takvi obuhvataju se na kontima troškova po vrstama i ulaze u obraĉun rezultata. Ukoliko su svi troškovi rashodi perioda, tada su po logici i stvari, i svi uĉinci, koji su posledica iskazanih troškova, prihodi perioda. To znaĉi da su prihodi perioda svi uĉinci perioda, bili oni realizovani (prodati) ili ne. Jer se deo nastalih troškova odnosi se na realizovane (prodate) uĉinke, a deo na nerealizovane uĉinke, tj. uĉinke koji se nalaze na zalihama. Drugim recima, ukoliko preduzeće nije
112

Prema: Rankovid, J., op. at., str. 40.

prodalo (rea-lizovalo) onoliko uĉinaka koliko je i proizvelo u posmatranom obraĉunskom periodu, potrebno je za tu razliku (izmeĊu prodatih i proizvedenih uĉinaka) korigovati prihode od prodaje. Ukoliko je preduzeće više proizvelo nego prodalo uĉinaka (da su se povećale zalihe), za tu razliku (po ceni koštanja) se uvećavaju poslovni prihodi, i obrnuto, ukoliko je preduzeće više prodalo uĉinaka nego što ih je proizvelo u posmatranom obraĉunskom periodu (znaĉi da je preduzeće prodalo uĉinke proizvedene u prethodnim obraĉunskim periodima), poslovni prihodi se za tu razliku umanjuju. Dakle, nasuprot ukupnim troškovima, koji ĉine rashode perioda nalaze se uĉinci perioda, bez obzira na to da li su oni realizovani ili ne. Realizovani uĉinci se javljaju kao prihodi perioda, a nerealizovani uĉinci se javljaju kao povećanje zaliha

Teorija i analiza bilansa

85

poluproizvoda i gotovih proizvoda. Zbog toga, nasuprot rashodima perioda stoje prihodi perioda korigovani za promenu vrednosti zaliha poluproizvoda i gotovih proizvoda. Dakle, realizovani uĉinci obraĉunavaju se po prodajnim cenama (prihodi od prodaje), a nerealizovani uĉinci po ceni koštanja. Podatak o povećanju poĉetnih zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda kojim se povećavaju tekući prihodi, ili o smanjenju poĉetnih zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda kojima se naniže koriguju tekući prihodi, liferuje pogonsko knjigovodstvo finansijskom knjigovodstvu (klasa 9). Dakle, imamo dva potpuno nezavisna knjigovodstva, pri ĉemu finansijsko knjigovodstvo sadrži sve raĉune biiansa stanja (klasa 0, 1, 2, 3, 4 i 7) i biiansa uspeha (klase 5, 6, 7), a pogonsko knjigovodstvo treba da finansijskom knjigovodstvu dostavi podatak o krajnjim zalihama nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. S obzirom na to da se u ovoj klasi nalaze raĉuni troškova po mestima i nosiocima, za potrebe internog izveštavanja moguće je utvrditi rezultat poslovanja i primenom metode prodatih uĉinaka. Metoda ukupnih troškova pored prikazane varijante, koja se naziva „metoda nepotpunih ukupnih troškova", ima i svoju drugu varijantu poznatu pod nazivom „metoda potpunih ukupnih troškova". Metoda potpunih ukupnih troškova se od nepotpune metode ukupnih troškova razlikuje po tome što na rashodnoj strani prikazuje bruto kretanje nabavke materijala, te se na strani rashoda ne pojavljuje skontrirana potrošnja materijala, već se iskazuje poĉetno stanje zaliha materijala, ukupna nabavka materijala tokom perioda i korekcija zaliha materijala na kraju perioda. Prihodna strana je ista kod obe metode, te podrazumeva korigovanje prihoda od prodaje za promenu vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda.

86

Finansijski (računovodstveni) izveštaji

Shema: 6. Metoda ukupnih troškova'
rashodi ■ ii !■ i i iiii
ucmuka

prihodi ukupni rashodi perioda rašĉlanjeni po vrstama

1 u | 1 1 kr rashoda prodatih prihodi „ lkj od prodaje dobitak sadržan u
ln l i e-

|

ili

1f

i

1 i|

povećanje stanja i zuhlia d 3 bitak
^^^^^^^^^^^^^^^^^^
VII Jll > ti

1

Izvor: Rankovid, J., Teorija biiansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 412.

Postupak bilansiranja je prema ovoj metodi jasan i jednostavan. Uspostavljena je direktna veza knjigovodstva i biiansa jer je uspeh rezultat zakljuĉivanja raĉuna uspeha, a bilans rezultat zakljuĉivanja raĉuna stanja i ukljuĉivanja uspeha u stanje. Kada se uspeh utvrĊuje po metodi ukupnih troškova, u bilans uspeha se mora ukljuĉiti vrednost promene vrednosti zaliha uĉinaka. Ovo smanjenje ili povećanje zaliha može se ukljuĉiti u bilans uspeha po bruto principu, tj. koristeći podatke o vrednosti zaliha na poĉetku i na kraju obraĉunskog perioda, ili po neto principu kao razlika izmeĊu poĉetnih i krajnjih zaliha. Ovo smanjenje ili povećanje zaliha uĉinaka tehniĉki se može ukljuĉiti u bilans uspeha alternativno, na rashodnu ili na prihodnu stranu. Ako se smanjenje odnosno povećanje zaliha uĉinaka ukljuĉuje na rashodnu stranu, tada će bilans uspeha (po neto principu) imati sledeću strukturu poslovnih prihoda i poslovnih rashoda:

Teorija i analiza bilansa

87

Rashodi Bilans uspeha 1. Smanjenje krajnjih zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda na početku obračunskog perioda 2. Povedanje krajnjih zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda na kraju obračunskog perioda 3, Nabavna vrednost prodate robe 4. Tekudi troškovi po vrstama 5. Finansijski rashodi 6. Ostali rashodi 7. Ukupni rashodi (1-2+3+4+5+6) 8. Bruto dobitak (ukupni prihodi ukupni rashodi)

Prihodi 1. Poslovni prihod

2. Finansijski prihodi

3. Ostali prihodi 4. Ukupni prihodi (1+2+3) 5. Ukupan gubitak (ukupni rashodi ukupni prihodi)

Ukoliko se smanjenje, odnosno povećanje zaliha ukljuĉuje na prihodnu stranu, tada će bilans uspeha imati sledeću strukturu poslovnih prihoda i poslovnih rashoda:

Rashodi Bilans uspeha Prihodi 1. Nabavna vrednost prodate robe 1. Poslovni prihod 2. Povedanje krajnjih zaliha 2 Tekudi troškovi po vrstama nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda na početku obračunskog perioda 3. Finansijski rashodi 3. Smanjenje krajnjih zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda na kraju obračunskog perioda 4. Ostali rashodi 4. Finansijski prihodi 5. Ukupni rashodi (1+2+3+4) 5. Ostali prihodi 6. Ukupni prihodi (1+2-3+4+5) 6. Bruto dobitak (ukupni prihodi ukupni rashodi) 7. Gubitak
Pored navedenih mogućnosti, moguće je vršiti korekciju na obe strane, pri ĉemu se na rashodnoj strani evidentira smanjenje zaliha, a na prihodnoj strani - povećanje zaliha.

Rashodi Bilans uspeha Prihodi 1. Smanjenje krajnjih zaliha nedovrše- 1. Povedanje krajnjih zaliha ne proizvodnje i gotovih proizvoda na nedovršene proizvodnje i gotovih početku obračunskog perioda proizvoda na kraju obračunskog perioda 2. Nabavna vrednost prodate robe 2. Poslovni prihod 3. Tekudi troškovi po vrstama 3. Finansijski prihodi 4. Finansijski rashodi 4. Ostali prihodi 5. Ostali rashodi 5. Ukupni prihodi (1+2+3+4)

Teorija i analiza bilansa

88

6. Ukupni rashodi (1+2+3+4+5) 7. Bruto dobitak (ukupni prihodi ukupni rashodi)

6. Ukupan gubitak (ukupni rashodi ukupni prihodi)

Iako se dobija isti finansijski rezultat, korektura za vrednost zaliha ne bi trebalo da se vrši na rashodnoj strani, jer metoda ukupnih troškova upravo ima za cilj da prikaže ukupne rashode perioda i ukupne uĉinke koje su oni proizveli. „Ona ne želi da sakati celinu rashoda perioda za raĉun prikazivanja rashoda prodatih proizvoda koji su to kao rezultat aritmetike, ali ne i po stvarnom sadržaju. Jer, ako se već želi prikazivanje rashoda prodatih proizvoda, onda za to postoji odgovarajuća metoda."113 Propisani obrazac Bilansa uspeha kod nas predviĊa korekciju vrednosti zaliha na prihodnoj strani. Raĉun uspeha se po metodi ukupnih troškova može prikazati u formi konta ili u formi liste (štafelna forma). Štafelna forma ima prednost zato što omogućava segmentiranje rezultata, mada metoda ukupnih troškova ne omogućava dublju segmentaciju, odnosno horizontalno rašĉlanjavanje uspeha po proizvodima, grupama proizvoda, tržištima, kanalima prodaje i sliĉno. Kod nas je propisana štafelna forma bilansa uspeha. MeĊutim, propisana šema bilansa uspeha nije iskoristila prednosti štafelne forme za segmentiranje poslovnog rezultata, pri ĉemu naroĉito nedostaje bruto dobitak na prodaji.

Teorija i analiza bilansa

89

3.1.2. Metoda troškova prodatih učinaka Metoda troškova prodatih uĉinaka polazi od stava da je uspeh preduzeća razlika izmeĊu prihoda od prodatih uĉinaka i pripadajućih im rashoda. Dakle, ovde se suĉeljavaju samo prihodi od prodatih proizvoda i rashoda koji se odnose na te prodate proizvode (i usluge), a ne ukupni rashodi obraĉunskog perioda kao kod metode ukupnih rashoda. Ova metoda obraĉunavanja uspe-ha smatra se nepotpunim periodiĉnim raĉunom uspeha jer nedostaju prihodi i rashodi koji se odnose na neprodate zalihe.

Shema 7. Metoda prodatih troškova
rashodi rashodi prodatih uĉinaka i vremenski rashodi dobitak prihodi

prihodi od prodaje cena koštanja povećanja stanja zaliha

(3)

(2 )

troškovi povećanja stanja zaliha

Izvor: Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 442.

(1+2) = Ukupni troškovi perioda 3 = Ukupni prihodi perioda 3 - (1+2) = Ostvareni (realizovani) dobitak perioda Metoda prodatih uĉinaka je kompatibilna sa procesnim kontnim okvirom koji inkorporira obraĉun troškova u finansijsko knjigovodstvo. Cena koštanja prodatih uĉinaka je, prema ovoj metodi, osnova za utvrĊivanje rashoda, jer „suštinu metode troškova prodatih uĉinaka ĉini zahtev da se prihodima ostvarenim u jednom obraĉunskom periodu suprotstave njima korespodentni rashodi, izraženi u formi rashoda prodatih (realizovanih) proizvoda, usluga i robe".114 Ili sažetije reĉeno: „Rashodi se svode na koliĉinu prodatih proizvoda".115 Da bi se rashodi sveli na koliĉinu prodatih uĉinaka, neophodan je podatak o ceni koštanja prodatih uĉinaka, a to znaĉi da je nužno troškove po vrstama vezati za (nosioce) uĉinke. Ovo se radi tako što se troškovi prvo vezuju za mesta troškova, a zatim za nosioce.
114

Radovanovid, R., Škarid-Jovanovid, K., op. cit., str. 342. Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 439.

Pored cene koštanja prodatih uĉinaka, poslovne rashode obraĉunskog perioda ĉine i troškovi prodaje, troškove uprave i administracije i troškovi istraživanja i razvoja. Ukoliko se preduzeće bavi i prodajom robe, kao poslovni rashod će se javiti i nabavna vrednost realizovane robe. Razlika izmeĊu poslovnih prihoda i ovako utvrĊenih

115

90

Finansijski (računovodstveni) izveštaji

poslovnih rashoda ĉini poslovni rezultat. Osim poslovnog rezultata u bilansu uspeha se iskazuju i finansijski rashodi i prihodi, neposlovni (ostali) rashodi i prihodi. S obzirom na to da se u finansijskom knjigovodstvu obuhvataju promene izmeĊu preduzeća, pri primeni metode prodatih uĉinaka nužno je imati i pogonski obraĉun, ĉija je uloga vezivanje troškova za mesta (organizacioni delovi preduzeća u kojima su nastali troškovi) i obraĉun troškova po nosiocima (po vrstama proizvoda i usluga). Kako se u finansijskom knjigovodstvu troškovi obuhvataju samo po vrstama (troškovi materijala, troškovi plata, troškovi usluga, amortizacija, troškovi poreza, troškovi finansiranja),116 nužno je imati razvijen pogonski obraĉun koji će preuzimati troškove evidentirane po vrstama iz fi-nansijskog knjigovodstva i vezivati ih za mesta troškova i nosioce troškova. Taj pogonski obraĉun može biti inkorporiran u jedinstveno knjigovodstvo (kao što je sluĉaj u prikazanom kontnom okviru (klase 5,6 i 7) i tada je reĉ o jedno-kružnom sistemu, a može biti organizovan i izvan finansijskog knjigovodstva i tada je reĉ o sistemu „dva kruga". U tom drugom sluĉaju, u finansijskom raĉunovodstvu se otvara jedan zajedniĉki konto sa pogonskim obraĉunom koji je, dakle, veza meĊu njima. U procesnom kontnom okviru, prirast i smanjenje zaliha poluproizvoda i gotove robe evidentirano je na kontu pogonsko knjigovodstvo (saldo ovog konta pokazuje stanje zaliha). Dakle, pri zakljuĉivanju glavne knjige, deo troškova koji se odnose na prodate proizvode „odlazi" kao rashod u bilans uspeha, a deo koji se odnosi na neprodate proizvode „odlazi" na konto poluproizvoda i gotovih proizvoda u bilans stanja. Pošto metoda troškova prodatih uĉinaka omogućava rašĉlanjavanje ne samo prihoda, već i troškova prodatih uĉinaka, ona omogućava vertikalno rašĉlanjavanje bez ikakvih dodatnih raĉunskih operacija i rašĉlanjavanje poslovnog rezultata po proizvodima, a preko njih i po grupama proizvoda, tržištima prodaje i sliĉno (horizontalno rašĉlanjavanje).117
116

Naš kontni okvir, koji je zasnovan na bilansnom principu, to čini na klasi 5. Vidi: Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru, „Službeni list SRJ" br. 6/97, od 7.2.1997. Bilansiranje rezultata po metodi troškova prodatih učinaka može da se pojavi u tri vida: po potpunim stvarnim troškovima prodatih proizvoda, po potpunim standardnim troškovima prodatih proizvoda i po standardnim varijabilnim troškovima prodatih proizvoda.

117

Glavna mana ove metode je ta što zbog ugraĊivanja pogonskog knjigovodstva u finansijsko, finansijsko knjigovodstvo postaje glomazno, prenatrpano i nepregledno. Osim toga, ova metoda je nepodesna za eksterno izveštavanje.118 Kada se finansijski rezultat obraĉunava po metodi prodatih uĉinaka, tada se raĉun uspeha sastavlja u štafelnoj formi, budući da štafelna forma omogućava dublje segmentiranje finansijskog rezultata, ĉime se povećava iskazna moć ovog izveštaja. ■0 IV direktiva Evropske zajednice daje ravnopravan tretman metodi ukupnih troškova i metodi prodatih uĉinaka.

Teorija i analiza bilansa

91

Iskazivanje uspeha zasnovano na metodi ukupnih troškova dominira u Francuskoj, Španiji, Belgiji, dok se u SAD i Velikoj Britaniji iskazivanje uspeha iskljuĉivo zasniva na metodi prodatih uĉinaka.
Način prezentacije Po prirodi Po funkcijama Drugi način V. Britan ija Ru sij a Švajc arska 100% Nema čka Ita lij a Maro ko 83% 17% 100% Bel gij a Špa nija 48% 40% 12% 97% 3% S A D Franc uska 40% 100% 47% 13%

23% 77% -

-

-

20% 80% -

27% 69% 4%

Izvor: Godišnji.izveštaji prvih 30 industrijskih i komercijalnih grupa svake države; prema: Vernimmen, R, ibidem, str. 38.

„Treći oblik prikazivanja uspeha progresivno uzima maha. U pitanju je naĉelno prikazivanje uspeha po funkcijama, s tim što se troškovi amortizacije ne rasporeĊuju u cenu koštanja uĉinaka, troškove prodaje, administrativne troškove ili troškove istraživanja i razvoja, već se iskazuje kao posebna pozicija."119 Revidirani MRS 1 (paragraf 93) nalaže obavezu zasebnog iskazivanja dodatnih informacija o prirodi rashoda, ukljuĉujući i troškove depresijacije i amortizacije i troškove zarada u sluĉaja kada se preduzeće opredeli da obelo-danjuje rashode klasifikovane prema funkcijama. Ovo je verovatno stoga što rasporeĊivanje troškova prema funkcijama omogućava proizvoljno rasporeĊivanje, odnosno omogućava znaĉajnu dozu subjektivnosti.

3.2. Bilansiranje gubitka
118 119

Stevanovid, N., Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2000, str. 89. Vernimmen, P„ op. cit., str. 38. Primer se može videti na veb-sajtu „Adidasa" (www.adiassalomon.com).

Gubitak se pojavljuje prilikom zatvaranja raĉuna uspeha (raĉun dobitka i gubitka) kao višak rashoda preko ukupnih prihoda. Pošto se raĉun uspeha mora izravnati prilikom zakljuĉivanja poslovnih knjiga, gubitak se prenosi na konto gubitak tekuće godine i kao takav ukljuĉuje u aktivu bilansa, ili se pak ukljuĉuje u pasivu bilansa kao odbitna pozicija sopstvenog kapitala, zavisno od konkretnog rešenja bilansne šeme svake konkretne zemlje. U svakom sluĉaju, pojava gubitka (nepokrivenog ili pokrivenog) izaziva potrebu za sopstve-nim saniranjem ili pružanjem ekonomske pomoći na odreĊene naĉine. Prema važećim propisima o raĉunovodstvu, gubici ostvareni u toku godine, kao i oni koji potiĉu iz ranijih perioda, predstavljaju element bilansne pasive. U aktivi bilansa iskazuje se samo gubitak koji prevazilazi visinu sopstvenog kapitala. Ovaj gubitak iskazan u aktivi pokazuje koliko imovine nedostaje da bi se izmirile obaveze prema poveriocima. Gubitak, sam po sebi, nije ništa drugo nego izgubljeni kapital. Ako je gubitak veći, uništena supstanca preduzeća je veća i umanjuje kapital drugih lica, pa bi bilo logiĉno da on ne postoji kao element bilansne aktive. Kad se gubitak iskazuje u pasivi, tada on predstavlja odbitnu stavku kapitala.

92

Finansijski (računovodstveni) izveštaji

4. Aneks
Prema IV direktivi EU, godišnji raĉuni obuhvataju bilans, raĉun dobitka (profita) i gubitka i aneks, i ova dokumenta ĉine jednu celinu (odeljak 1, ĉl. 2). Aneks služi za dodatno sagledavanje fmansijskog položaja i rezultata poslovanja pravnog lica. Svojim kvalitativnim informacijama aneks tumaĉi, proširuje i omogućava dublje razumevanje bilansa i raĉuna uspeha. „Osnovni zadatak aneksa uklapa se u opštu funkciju godišnjeg zakljuĉka - dobijanje realne slike o imovinskom, finansijskom i rentabilitetnom položaju preduzeća."120 Kako se bez aneksa ne može steći realna slika o preduzeću, on je „neophodan u svim sluĉajevima gde se traži zaštita interesa vlasnika koji su podalje od upravljanja, poverilaca, kreditora i javnosti",121 što defacto znaĉi daje neophodan za sva društva kapitala i zadruge. Prema tome, uloga aneksa je da ispravno interpretira bilans i raĉun dobitka; da koriguje sliku iskazanu bilansom i raĉunom dobitka time što će u sluĉaju promene naĉina procenjivanja kvantifi-kovati i prikazati razlike koje su po tom osnovu nastale; da rastereti bilans i raĉun dobitka i na taj naĉin omogući da isti budu pregledni i jasni, i da dopuni bilans i raĉun dobitka informacijama koje se ne
120

Rankovid, i, op. at., str. 467.

pojavljuju u bilansu i raĉunu dobitka (npr. buduće finansijske obaveze iz lizing ugovora, struktura kolektiva), kao i da objašnjenjima dublje rašĉlani pojedine pozicije bilansa i raĉuna dobitka i dr. Aneks je podložan reviziji,122 kao i bilans i raĉun uspeha. Aneks je donedavno predstavljao treći sastavni deo godišnjeg zakljuĉka i u našoj zemlji. Prema novom Zakonu o raĉunovodstvu i reviziji raĉunovodstvenih izveštaja, usvojenom decembra 2002. godine, pravnim licima je propisana obaveza primenjivanja profesionalne regulative, pod kojorn se podrazumeva Kodeks etike za profesionalne raĉunovoĊe, MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi i MeĊunarodni standardi revizije. Time prestaje zakonska obaveza saĉinjavanja aneksa. Funkciju aneksa, shodno novom Zakonu o raĉunovodstvu, preuzimaju Napomene uz finansijske izveštaje. 5. Računovodstvene politike i Napomene prema MRS 1 Primena MRS u finansijskom izveštavanju podrazumeva primenu raĉunovodstvenih politika propisanih standardima. Raĉunovodstvene politike su de-finisane kao „specifiĉni principi, osnove, konvencije, pravila i prakse koje je usvojilo preduzeće u vezi sa pripremom i prezentovanjem finansijskih izveštaja". MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi dopuštaju izbor raĉunovodstvenih politika u onim podruĉjima raĉunovodstvene primene gde to Standardi predviĊaju. To su oni standardi koji kod priznavanja i odmeravanja vrednosti bilansnih pozicija imaju, pored osnovnog postupka, predviĊen i alternativni postupak. Alternativa može biti data kroz izbor izmeĊu dve ili više varijanti ili u vidu raspona u okviru koga preduzeća mogu da vrše vrednovanje pojedinih kategorija sredstava. Raĉunovodstvene politike treba razlikovati od raĉunovodstvenih procena. Raĉunovodstvene procene takoĊe utiĉu na iskazivanje bilansnih pozicija tekućeg perioda, a koriste se kod iskazivanja sumnjivih i spornih

Teorija i analiza bilansa

93

potraživanja, zastarelih zaliha, korisnog veka trajanja ili oĉekivanog korisnog veka trajanja osnovnih sredstava. Upravo zbog velike povezanosti raĉunovodstvenih politika i raĉunovodstvenih procena, preporuĉljivo je da akt o raĉunovodstvenim politikama sadrži i odredbe o raĉunovodstvenim procenama. MRS dozvoljava alternativni postupak, odnosno ostavlja preduzeću slobodu prilikom definisanja raĉunovodstvenih politika ili raĉunovodstvenih procena kod:
Izuzev kod malih preduzeda.

• •

• •

• •

vrednovanja zaliha, koje se mogu vrednovati primenom metode proseĉne cene i fifo metode123 (MRS 2, paragraf 21, 22, 23 i 24); odmeravanja vrednosti nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalne imovine nakon poĉetnog priznavanja, koji se mogu iskazivati po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu amortizacije, i gubitke usled umanjenja vrednosti imovine, ili po revalorizovanoj vrednosti koji izražava njihovu poštenu (fer) vrednost na dan revalorizacije, umanjenoj za ukupan iznos ispravki vrednosti po osnovu amortizacije i ukupan iznos ispravki vrednosti po osnovu gubitaka zbog obezvreĊivanja (MRS 16. paragraf 28 i 29); odmeravanja vrednosti investicionih nekretnina prema nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) ili fer vrednosti - što može imati znaĉajnog uticaja, budući da investicione nekretnine vrednovane po fer vrednosti ne podležu amortizaciji; razvrstavanja alata i inventara ĉiji je vek trajanja duži od godinu dana na osnovna sredstva ili zalihe, što će imati uticaj na visinu rashoda obraĉunskih perioda; definisanja „krupnijih rezervnih delova" koji se periodiĉno zamenjuju u rokovima dužim od godinu dana, jer se ovakvi rezervni delovi iskazuju kao posebna stavka opreme i otpisuju u veku svog trajanja; odreĊivanja poĉetka obraĉuna amortizacije, pri ĉemu preduzeće može da odluĉi da obraĉun amortizacije poĉne od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je stavljeno u upotrebu ili od narednog dana od kada je preduzeće stavilo osnovno sredstvo u upotrebu; obraĉuna amortizacije, koji se može vršiti primenom proporcionalne metode, degresivne metode i funkcionalne metode (MRS 16. paragraf 47); korekcije knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstva (po osnovu svoĊenja knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava na fer vrednost, umanjenja vrednosti osnovnih sredstava i naknadnog ulaganja u osnovna sredstava), pri ĉemu je moguće proporcionalno korigovati nabavnu vrednost i ispravku vrednosti, uvećati nabavnu vrednost ili umanjiti ispravku vrednosti, što će - ukoliko se ne vrši korekcija ranije utvrĊene stope amortizacije - imati uticaja na buduće troškove amortizacije; procene korisnog veka trajanja osnovnih sredstva, s obzirom na to da se na osnovu ovih procena izvode stope amortizacije;

123 LIFO metoda je ukinuta izmenama MRS 2, koji je u primeni od 1.1.2005. godine.

94

Finansijski (računovodstveni) izveštaji

.

izmena u raĉunovodstvenim politikama retrospektivnim primenjiva-njem, odnosno prilagoĊavanjem poĉetnog stanja prenetog rezultata, ili prospektivno, tj. ukljuĉivanjem u tekući obraĉunski rezultat (MRS 8. paragraf 49 i 54); tretmana troškova kamata, pri ĉemu se trošak kamata može smatrati rashodom perioda ili se pod odreĊenim uslovima kapitalizovati i ukljuĉiti u nabavnu vrednost sredstva (MRS 23. paragraf 7 i 11); raĉunovodstvenog obuhvatanja uĉešća u zajedniĉki kontrolisanom subjektu, pri ĉemu je moguće primenjivati metod proporcionalne konsolidacije (proportionate method) ili metod udela (equity method) (MRS 31 paragraf 25 i 32); inicijalnog priznavanja finansijskih instrumenata, pri ĉemu je finansijske instrumente moguće priznati obraĉunom na datum trgovanja ili obraĉunom na dan namirenja (MRS 39, paragraf 30); naknadnog odmeravanja dugoroĉnih finansijskih ulaganja raspoloživih za prodaju, pri ĉemu je moguće nastalu razliku izmeĊu fer vrednosti ili amortizovanog troška i knjigovodstvene vrednosti priznati kao prihod ili rashod perioda u kojem je nastala, ili direktno priznati kao promenu sop-stvenog kapitala (revalorizaciona rezerva) (MRS 39).

U cilju povećanja informativne vrednosti raĉunovodstvenih izveŠtaja, MRS zahteva da se pored numeriĉkih podataka, u raĉunovodstvenim izve-štajima prikažu i dodatne informacije u vidu narativnih napomena, koje se smatraju njihovim sastavnim delom. Prema tome, napomene uz finansijske izveštaje sadrže narativne opise ili detaljnije rašĉlanjavanje iznosa prikazanih u samom bilansu stanja i bilansu uspeha, izveštaju o tokovima gotovine i izve-štaju o promenama na kapitalu, kao i dodatne informacije kao što su potencijalne finansijske i druge obaveze. One sadrže informacije ĉije obelodanjivanje zahtevaju i preporuĉuju MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi, kao i ostala obelodanjivanja koja su potrebna radi poštenog prikazivanja.

Napomene koje korisnicima pomažu da razumeju finansijske izveštaje i da vrše poreĊenje sa finansijskim izveštajima drugih preduzeća> obiĉno se prikazuju sledećim redosledom:
a) b) c) izveštaj o usaglašenosti sa MeĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima; izveštaj o osnovi (osnovama) za merenje i primenjenim raĉunovodstvenim politikama; dodatne informacije za pozicije koje su prikazane u svakom finansijskom izveštaju, i to onim redosledom kojim su svaka pozicija i svaki finansijski izveštaj prikazani; ostala obelodanjivanja, ukljuĉujući: potencijalne i druge obaveze, kao i ostala obelodanjivanja finansijske prirode, i

d)

• obelodanjivanja koja nisu finansijske prirode. 6. Izveštaj

o novčanim tokovima

Teorija i analiza bilansa

95

Izveštaj o novĉanim tokovima124 ĉini treću bitnu komponentu finansij-skog izveštavanja. Iako relativno novi izum, „danas se smatra centralnim ciljem procesa finansijskog izveštavanja",125 i sa bilansom stanja i bilansom uspeha ĉini nerazdvojnu celinu. Na taj naĉin je, pored bilansa stanja i bilansa uspeha, u sistem finansijskog izveštavanja uveden još jedan važan finansijski izveštaj u kome su sadržani i kombinovani podaci iz oba pomenuta bilansa, a sa ciljem da korisnicima omoguće da ocene sposobnost firme da generiše pozitivne tokove gotovine, odnosno da procene likvidnost i solventnost pred-uzeća. Parcijalno korišćen, izveštaj o novĉanim tokovima je ograniĉenog dometa, a u kombinaciji sa drugim instrumentima finansijske analize može dati pozitivne efekte (racio analiza i analiza neto obrtnog fonda). Na ovaj naĉin je korisnicima finansijskih izveštaja omogućeno da steknu celovit uvid u finansijsku situaciju (ĉemu služi bilans stanja), u rezultate poslovanja i profitabilnosti (ĉemu je namenjen bilans uspeha), kao i uvid u informacije na bazi kojih se može dati pouzdanija ocena o likvidnosti i solventnosti ekonomskog entiteta, ĉemu je namenjen bilans tokova gotovine. Smatra se da je primarni cilj izveštavanja o tokovima gotovine obezbe-Ċivanje informacija o prilivu i odlivu gotovine ekonomskog entiteta u toku odreĊenog perioda, a sekundarni cilj je obezbeĊivanje uvida u investicione i finansijske aktivnosti ekonomskih entiteta. Preciznije, izveštaj o novĉanim tokovima treba da pomogne investitorima i kreditorima da procene: 1. sposobnost generisanja budućih pozitivnih tokova gotovine; 2. sposobnost da se izmiruju obaveze i isplaćuju dividende;
124

Ispravan naziv ovog izveštaja je izveštaj o tokovima kapitala {Funds flow). Videti u tački 4.5.3. Izveštaj o novčanim tokovima kao osnova za cash flow i funds flow analizu četvrte glave.

3. 4.

razloge za odstupanje izmeĊu iznosa dobiti prikazane u bilansu uspeha i tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti; gotovinske i negotovinske aspekte investicionih i finansijskih transakcija ekonomskih entiteta.

Preduzeće koje generiše dovoljan iznos novĉanih tokova je u prilici da smanji zavisnost firme od eksternih izvora finansiranja, da servisira dospele obaveze, da finansira investicije, da nagradi akcionare razumnim iznosima dividendi i drugo. S druge strane, preduzeće koje nije sposobno da generiše dovoljno novca - mora prestati da radi, bez obzira na ostvareni profit. Cilj sastavljanja i prezentiranja bilansa tokova gotovine je da korisnicima finansijskih izveštaja obezbedi informacije za ocenu sposobnosti preduzeća da stvara gotovinu, kao i za predviĊanje dinamike i izvesnosti stvaranja gotovine. Drugim recima, cilj je da „korisnici bilansa tokova gotovine saznaju iz kojih aktivnosti ili izvora potiĉe gotovina i u koje je aktivnosti potrošena stvorena gotovina",126 odnosno, kako se poslovne aktivnosti finansiraju, kako se novac upošljava i kako se novac investira.

96

Finansijski (računovodstveni) izveštaji

U tom smislu, sve aktivnosti su podeljene u tri segmenta: (a) poslovne aktivnosti, (b) aktivnosti plasiranja i investiranja i (c) aktivnosti finansiranja. (a) Poslovne aktivnosti obuhvataju sve tokove gotovine koji se odnose na redovno poslovanje, odnosno na proizvodnju proizvoda i usluga i promet robe. (b) Kad je reĉ o aktivnostima plasiranja i investiranja, njima su obuhvaćene tri grupe ulaganja: prva grupa je u vezi sa poslovnom aktivnošću jer se njima stvara poslovni kapacitet preduzeća u formi nematerijalnih ulaganja, osnovnih sredstava ili celih preduzeća ili pogona; druga grupa predstavlja vlasniĉka ulaganja u druga preduzeća (akcije, udeli i si.) sa razliĉitim obimom kontrole tih preduzeća; dok treća grupa predstavlja kreditna ulaganja (kratkoroĉna i dugoroĉna) koja mogu biti dodatno obezbeĊena i nekim pravima. U prilive ovog segmenta mogu da spadaju i naplaćeni iznosi kamata, uĉešća u dobitku i dividende, što je sasvim ispravno jer su ti prilivi proistekli iz vlasniĉkih i kreditnih investiranja u druga preduzeća ili banke.127 (c) Što se tiĉe aktivnosti finansiranja, one se odnose na sopstvene i kreditne izvore finansiranja, dok se tekuće obaveze ili neplanski izvori ne ukljuĉuju u ovaj segment, već pripadaju poslovnim aktivnostima.
126

127

llid, G., „Metodologija izrade bilansa tokova gotovine za preduzeda", Računovodstvena praksa, SRR Srbije, br. 4/99. Pogledati opširnije o alternativnom tretmanu kamata i dividendi u glavi IV, poglavlju: 2.4.2. Cash flow analiza. .

Inaĉe, kad je reĉ o metodi obraĉunavanja i prikazivanja tokova gotovine, MRS 7 predviĊa dve metode: indirektni i direktni, koji je i u Standardu preporuĉen. Karakteristika direktnog metoda je ta što pruža podatke o bruto novĉanim tokovima po glavnim vrstama priliva i odliva, a podaci se uzimaju iz knjigovodstvenih evidencija, dok se u sluĉaju primene indirektne metode ne prikazuju ni vrste ni ukupni prilivi i odlivi novca, već samo ukupan iznos neto gotovinskog toka. To znaĉi da je primena indirektnog toka manje informativna u odnosu na direktnu metodu prikaza ostvarenih tokova gotovine. U skladu s tim, uvažavajući preporuku Standarda, i kod nas je zakonodavac odabrao tzv. direktni metod, ali ga nije do kraja dosledno operacionalizovao, budući da je kod nekih pozicija išao na primenu neto priliva i odliva. 7. Izveštaj o promenama na kapitalu MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi predviĊaju obavezu sastavljanja izveštaja o promenama na sopstvenom kapitalu preduzeća u periodu izmeĊu dva bilansa stanja. Ove promené odražavaju povećanje ili smanjenje neto imovine (ĉiste imovine, neto sredstava) tokom tog perioda. Promené na sopstvenom kapitalu preduzeća predstavljaju ukupne dobitke i gubitke koje je preduzeće ostvarilo kroz svoje aktivnosti u toku perioda, korigovane za poslovne dogaĊaje sa vlasnicima kapitala (akcionari,

Teorija i analiza bilansa

97

ortaci), kao što je emisija i prodaja akcija i isplata dividendi - ukoliko je reĉ o akcionarskom društvu. Ovaj izveštaj se zahteva zbog potrebe sagledavanja na jednom mestu ukupne promené na sopstvenom kapitalu, nastale kao zbira neto dobitka (gubitka) perioda i dobitaka i gubitaka koji su direktno priznati kao promené na kapitalu, zajedno sa novim uplatama i isplatama vlasnicima i po osnovu raspodele vlasnicima preduzeća, a u cilju omogućavanja procenjivanja promené finansij-skog položaja u periodu izmeĊu dva bilansa stanja.128 Dakle, ovaj izveštaj prikazuje: • neto dobitak ili gubitak perioda; • svaku stavku prihoda i rashoda* dobitka ili gubitka koji se prema zahte-vima drugih MRS priznaju direktno u kapitalu, kao i ukupan iznos ovih pozicija, i kumulativni efekat promena u raĉunovodstvenoj politici i korekcije po osnovu fundamentalnih grešaka.
Standardi zahtevaju da određeni dobici i gubici, kao što su viškovi i manjkovi po osnovu revalorizacije, kao i određene kursne razlike, budu direktno priznati kao promené na kapitalu.

Pored navedenog, preduzeća alternativno prikazuju u ovom izveštaju ili u napomenama: • promené na kapitalu, osim onih koji proistiĉu iz novih uplata vlasnika (dokapitalizacije) ili isplata vlasnicima po osnovu raspodele vlasnicima; • stanje akumulirane dobiti ili gubitka na poĉetku i na kraju obraĉunskog perioda, kao i promené u tekućem periodu, i • uporedne knjigovodstvene iznose za svaku vrstu (sopstvenog) kapitala, emisionu premiju i svaku od rezervi od poĉetka do kraja perioda, obelo-danjujući posebno svaku promenu.

8. Izveštaj o poslovanju
Iako nije sastavni deo godišnjeg zakljuĉka (jer ne nastaje zakljuĉivanjem poslovnih knjiga), izveštaj o poslovanju obavezno prati godišnji zakljuĉak. Ovaj izveštaj, koji je namenjen pre svega akcionarima i javnosti, treba da omogući da se stekne realna slika o preduzeću kao celini. Obaveza njegovog sastavljanja je propisana za sva preduzeća koja podležu objavljivanju godišnjeg zakljuĉka, dok inokosna preduzeća po pravilu nemaju obavezu saĉinjavanja ovog izveštaja. Praksa bilansiranja okrenuta zaštiti interesa imovine akcionara i javnosti, uopšte se iz SAD prenosi u evropske zemlje, pre svega pojaĉanim uticajem SAD u Nemaĉkoj po njenom zaposedanju od strane saveznika i, pod tim uticajem, ekonomskim povezivanjima sa preduzećima iz Sjedinjenih Ameriĉkih Država.129 U poĉetku je izveštaj o poslovanju sadržavao mnoge informacije koje služe utvrĊivanju stvarnog imovinskog, finansijskog i prinosnog položaja, a odredbama IV direktive Evropske unije ove informacije se uvršćuju u aneks. Time se izveštaj o poslovanju oslobaĊa informacija o imovinskom, finansijskom i pri-nosnom položaju i

98

Finansijski (računovodstveni) izveštaji

dobija karakter dopune godišnjeg zakljuĉka. Uloga mu je da prikaže razvoj poslova i da rasvetli položaj preduzeća prikazanog u godišnjem zakljuĉku, da opiše najvažnije faktore koji su takav razvoj i položaj uslovili, da prikaže znaĉajne dogaĊaje koji su se zbili nakon posmatranog obraĉunskog perioda, da prikaže najnovije tendencije od znaĉaja za preduzeće i realistiĉke vizije i namere uprave u vezi sa budućim poslovanjem, kao i oĉekivane efekte. Izveštaj o poslovanju treba da sadrži važne dogaĊaje koji su se odigrali po okonĉanju poslovne godine - a do podnošenja izveštaja, jer se ekonomska celi-na preduzeća ne može sagledati van konteksta ovih dogaĊaja. U tu svrhu služi i procena položaja preduzeća u kontekstu postojeće konjukturne situacije. Izvest aj o poslovanju treba da sadrži opšti pogled i prognoze uprave na buduće dogaĊaje. U ovom kontekstu, od naroĉitog znaĉaja su aktivnosti preduzeća u podruĉju istraživanja i razvoja. Pored navedenog, izveštaj o poslovanju po pravilu sadrži i podatke o socijalnim odnosima i aktivnostima društva. Pri tome, verna slika o celini preduzeća koja povezuje poslovanje iz prošlosti sa izgledima u budućnosti, koju dopunjava izveštaj o poslovanju, može se dobiti ukoliko se uvaže opšta naĉela savesnog i vernog obraĉuna: potpunosti, istinitosti, jasnosti i razumljivosti. Prema tome, izveštaj ima dva bitna dela: prvi, koji se odnosi na interpretaciju dogaĊaja iz prošlosti (deo koji prikazuje razvoj poslova i položaja do dana bilansa i po okonĉanju poslovne godine), i drugi deo, koji se odnosi na prosuĊivanje i prognoze budućnosti.

9. Izveštaj o korporativnom upravljanju
Izmenama IV i VII direktive130, kompanijama ĉije se hartije od vrednosti kotiraju na berzi, naložena je obaveza da sastavljaju i obelodanjuju i Izveštaj o korporativnom upravljanju. Društva ĉije se HOV ne kotiraju na berzi nisu u obavezi da sastavljaju ovaj izveštaj. Izveštaj o korporativnom upravljanju treba da: • upućuje na zakon ili drugi propis o korporativnom upravljanju koje kompanija primenjuje (zakonska obaveza i/ili dobrovoljna promena), kao i sve relevantne informacije o postupcima i praksi korporativnog upravljanja kompanije; sadrži opis osnovnih karakteristika sistema internih kontrola i upravljanja rizicima koji se odnose na proces finansijskog izveštavanja koje je kompanija uvela; sadrži informacije o ponudi za preuzimanje; • sadrži informacije o funkcionisanju sednica akcionara, njihovim pravima i naĉinu ostvarivanja tih prava; • sadrži informacije o sastavu i naĉinu rada administrativnih, upravnih i nadzornih tela.

Izmene i dopune su objavljene u SI. glasniku EU (Official Journal of the European Union) br. L224/1 od 16.8.2006. godine, a stupaju u primenu 5.9.2008. godine.

Teorija i analiza bilansa

99

III. GLAVA Teorija analize
1. Cilj i zadaci analize
Reĉ analiza dolazi od grĉke reci analysis koja znaĉi rašĉlanjavanje, razlaganje celine na njene delove, oznaĉava pojam suprotan pojmu sinteze. Ovaj pojam se koristi u prirodnim i društvenim naukama u tom smislu - oznaĉava rašĉlanjavanje neke celine na sastavne delove u cilju upoznavanja njene strukture ili sastava. MeĊutim, u ekonomiji se pojam analize ne koristi u njenom pravom znaĉenju, već se pod analizom podrazumeva ispitivanje, otkrivanje i ocenjivanje pojava, na osnovu ĉega se donose odgovarajuće odluke. Svaka analiza, pa i ekonomska analiza podrazumeva rašĉlanjavanje, ali se u ekonomskoj analizi rašĉlanjavanje smatra jednom od dve osnovne metode analize (uz metodu uporeĊivanja), dok je smisao i sadržaj ekonomske analize u sintezi, tj. donošenju zakljuĉaka o karakteristikama pojave. Osnovni cilj ili smisao analize je da na osnovu utvrĊenog kvaliteta i kvantiteta analiziranog objekta pruži informacije o njegovom bonitetu ili trendu razvoja. Takve informacije predstavljaju osnovu za donošenje poslovnih odluka usmerenih ka popravljanju boniteta i trenda razvoja analiziranog objekta. Analiza bilansa, tj. raĉunovodstvena ili finansijska analiza zasnovana je na raĉunovodstvenim (finansijskim) izveštajima i sraĉunata na ispitivanje fi-nansijskog položaja i zaraĊivaĉke sposobnosti (rentabiliteta poslovanja) pred-uzeća. Objekat ili predmet analize su sredstva i izvori sredstava i prihodi i rashodi. Budući da se vanredni i ostali prihodi i rashodi javljaju sporadiĉno, te njima nije moguće upravljati, oni po pravili nisu predmet analize poslovanja. Cilj i zadaci analize uslovljeni su motivima analitiĉara. Analizu mogu da vrše zaposleni u preduzeću ili angažovana lica od strane menadžmenta predu-zeća za potrebe upravljanja ili lica van preduzeća, kao što su npr.: investitori, poverioci, poreski organi, privredna štampa, zvaniĉna statistika.

100

Teorija analize

Ukoliko analizu vrše zaposleni u preduzeću, tada analiza predstavlja jedan od podsistema sistema upravljanja usmeren na istraživanje unutrašnjih rezervi (potencijalnih mogućnosti) i na podršku procesa permanentne reopti-mizacije poslovanja. Uspešnost rada analitiĉke službe uslovljena je subjektivnim faktima, kao što je struĉnost i radna disciplina analitiĉara, i objektivnih faktora u koje spadaju stepen razvijenosti knjigovodstva i tretman analitiĉke službe u preduzeću. Analitiĉka služba pruža analitiĉke i sintetiĉke (opšte) ocene o poslovanju preduzeća u prošlosti i daje mogućnosti za donošenje adekvatnih poslovnih odluka, tj, projektovanje poslovne budućnosti preduzeća. Konkretno, analiza treba da osvetli opštu politiku preduzeća i pokaže da li je ona u skladu sa potrebama preduzeća; da organe upravljanja snabde neophodnim podlogama za donošenje finansijskih odluka u vezi sa potrebama finansiranja, izborom izvora finansiranja razvoja preduzeća, politikom nabavke i prodaje; da ostvari periodiĉni rezultat sa raznih aspekata i da utvrdi da li je njegova visina u skladu sa oĉekivanjem ili sa nekom fingiranom veliĉinom koja ima karakter „norma-le".131 Na taj naĉin, raĉunovodstvo preduzeća u celini, postaje putokaz i kompas za izbor pravilnih razvojnih orijentacija sraĉunatih na unapreĊivanje poslovanja u celini.132

2. Pretpostavke analize
Pretpostavke analize predstavljaju uslove od kojih zavisi informativnost i pouzdanost analize preduzeća. Nepouzdana analiza upućuje korisnike na pogrešne zakljuĉke i poslovne odluke, te je od velikog znaĉaja obezbediti ispravnost (korektnost) i jednoobraznost (unificiranost) podataka koji predstavljaju osnovu za analizu. Ispravnost (korektnost) podataka za analizu predstavlja zahtev da knjigovodstveni i drugi podaci o poslovanju preduzeća, kao objektu analize poslovanja preduzeća, budu sastavljeni i prezentovani u skladu sa važećim privred-no-finansijskim propisima (formalna ispravnost podataka) i da budu ispravni i objektivni (materijalna ispravnost podataka). Jednoobraznost (unificiranost) podataka za analizu zahteva ispunjavanje naĉela kontinuiteta koji nalaže da postupci ili metode za dobijanje podataka
131

Prema: Rankovid, J., Upravljanje finansijama preduzeda; deveto ponovljeno izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, str. 173. Prema: Radovanovid, R., ibid.

132

poslovanju preduzeća budu unapred odreĊeni, te da se ne mogu menjati prema trenutnim željama korisnika tih podataka.
0

3. Sredstva (instrumenti) analize

Teorijo i analiza bilansa ___________________________________________

101

Raĉunovodstveni sistem, koji predstavlja glavni informacioni izvor u pred-uzeću, sadrži ekonomske pojave evidentirane apsolutnim brojevima, koji predstavljaju vrednosti ili koliĉinu. Vrednosti koje se nalaze u bilansu i drugim evidencijama retko se koriste za analizu onako kako su dati, već se moraju iskazati u prikladnijem obliku koji omogućava bolje sagledavanje posmatra-ne pojave ili procesa. Za iskazivanje podataka u prikladnijoj formi, analiza upotrebljava uglavnom dva sredstva: brojeve (u raznim vidovima) i grafikone (raznih oblika). I brojevima i grafikonima se može iskazati kako stanje tako i dinamika (kretanje) posmatrane pojave. Za razliĉite potrebe se upotrebljavaju razliĉite vrste brojeva ili grafikona.

3.1. Brojevi
U analizi se brojevi pojavljuju kao: apsolutni brojevi, apsolutni brojevi razlike i odnosni brojevi, u okviru kojih se razlikuju relacioni brojevi (pokazatelji strukture), racionalni brojevi (racio brojevi) i indeksni brojevi. Svaki od ovih oblika nalazi primenu u odgovarajućem sluĉaju. Apsolutni brojevi služe za izraĉunavanje ostalih vrsta brojeva i grafikona. Apsolutni brojevi. Apsolutni brojevi su vrlo važno sredstvo za analitiĉko ispitivanje bilansa. Oni se najvećim delom odnose na vrednost. Pri internoj analizi, apsolutni brojevi se odnose i na koliĉinu i na naturalne pokazatelje. Kao apsolutni pokazatelji, apsolutni brojevi izražavaju obim odreĊenog stanja 1 promena, sveden najĉešće na novĉanu jedinicu, tj. na dinar. Apsolutni brojevi izraženi novĉanim merilom mogu biti više ili manje taĉni, zavisno od samog merila. Naime, ako postoji stabilnost novca, tada je novĉano merilo dovoljno pouzdano da može da predstavlja osnovu za donošenje odreĊenih zakljuĉaka. Budući daje inflacija nezaobilazni pratilac našeg života, taĉnost apsolutnih brojeva posmatranih u vremenu manja je što su posmatrani vremenski razmaci duži. S druge strane, naturalni pokazatelji su daleko taĉniji, ali onemogućavaju dublje ulaženje u predmet ispitivanja i ne omogućavaju pogled na celinu. Apsolutni brojevi razlike (diferencije). Pod apsolutnim brojevima razlike podrazumeva se razlika iskazana u apsolutnim brojevima, izmeĊu dva podatka u apsolutnim iznosima. Apsolutni brojevi razlike javljaju se prilikom uporeĊivanja dva preduzeća na isti dan i uporeĊivanjem pojava u jednom preduze-ću u dva razliĉita trenutka. Primera radi, višak i manjak predstavljaju razlike koje se ne mogu utvrditi ako se ne raspolaže knjigovodstvenim stanjem, koje pokazuje koliko treba da bude neke imovine, i stanja naĊenog inventarisa-njem, koje pokazuje koliko stvarno ima te imovine. Znaĉaj apsolutnih brojeva razlike ogleda se u tome što oni pri analizi ukazuju na izvesne kvantitativne razlike, bilo u operacijama, bilo u stanju. Pomoću njih se mogu sagledati nastale kvantitativne promené u dva perioda i izvesti zakljuĉci u pogledu intenziteta pomeranja, tempa i pravca razvoja izvesnih pojava.

102

Teorija analize

Odnosni (relativni) brojevi. Odnosni brojevi predstavljaju odnos izmeĊu dva podatka, odnosno to su brojevi koji pokazuju uzajamnost dvaju podataka koji se posmatraju. Relativni brojevi se, s aspekta njihovog ekonomskog sadržaja, dele na:133 (a) relativne brojeve ili pokazatelje strukture, (b) racionalne brojeve ili relativne brojeve koordinacije, i (c) indeksne brojeve.
(a) Relativni brojevi ili pokazatelji strukture

Relativni brojevi su pokazatelji strukture, odnosno pokazuju uĉešće de-lova u celini i predstavljaju jedno od najznaĉajnih sredstava za kvalitativno ispitivanje bilansa. Celina se iskazuje sa 100, jer se na taj naĉin dobija najupadljivija slika o stvarnim promenama u strukturi. Da bi se procenti mogli upotrebljavati, neophodno je da elementi ispitivane strukture budu integralni i homogeni. Promené strukture su od posebnog znaĉaja za analizu. Treba imati u vidu da struktura jedne celine ostaje nepromenjena kada je tempo pomeranja pojedinih delova skladan. Primer: Obrtna sredstva Apsolutni iznos Uĉešće Materijal 48.500 34% Polugotovi proizvodi 40.000 28% Gotovi proizvodi 30.000 21% Kupci 22.500 16% Gotovina 1.450 1% 142.450 100%

Prema; Dohčevid, S., Maleševid, Đ., Sf'stem analize poslovanja, Savremena administacija, Beograd, 1989, str. 61.

Teorija i analiza bilansa

103

Obrtna sredstva Materijal Polugotovi proizvodi Gotovi proizvodi Kupci Gotovina

Apsolutni brojevi 97.000 80.000 60.000 45.000 2.900 284.900

48.500 40.000 30.000 22.500 1.450 142.450

Struktura se nije promenila, tj. procentualni odnos je ostao isti. Ovo je zbog toga što je u odnosu na poĉetno stanje kod svakog oblika imovine nastupilo povećanje za 100%. Promena u strukturi neće biti ako nastupi jednaka promena u apsolutnom iznosu samo ukoliko im je osnova jednaka. Obrtna sredstva Apsolutni brojevi Materijal 10.000 Polugotovi proizvodi 10.000 Gotovi proizvodi 10.000 Kupci 10.000 Gotovina 10.000 1.500 1.500 1.500 1.500 1.500 50.000 Na svakom delu zabeleženo je povećanje za 1.500 dinara, a do promene strukture nije došlo jer je povećanje došlo na istu osnovu. I u prvom i u drugom sluĉaju svaki deo uĉestvuje jednom petinom. Kada su osnove nejednake, tada jednaki apsolutni iznos promena dovodi do pomeranja strukture, što se vidi u primeru: Obrtna sredstva Materijal Polugotovi proizvodi Gotovi proizvodi Kupci Gotovina Apsolutni broievi 48.500 + 5.000 40.000 + 5.000 30.000 + 5.000 22.500 + 5.000 1.450 + 5.000 142.450 = 53.500 = 45.000 = 35.000 = 27.500 = 6.450 167.450 Uĉešće . 32% 27% 21% 16% 6% 100% 7.500

104

Teorija analize

(b) Racionalni brojevi (racio brojevi)

Sama reĉ racio (lat. ratio) znaĉi razum. Znaĉi, racio broj se dobija kada stavljamo dva podatka u odnos, ali dva podatka koja ima smisla staviti u odnos gde postoji odreĊena ekonomska logika (grĉka reĉ logos takoĊe oznaĉava razum)135, odnosno dva podatka koja je razumno staviti u odnos jedan s drugim, jer njihov odnos nešto kazuje. Racionalnim brojevima se ispituju odnosi izmeĊu dve razliĉite kategorije.136 Treba biti oprezan pri tumaĉenju promena u racio brojevima. Jer kada se dve kategorije stave u meĊusobnu zavisnost i njihovi meĊusobni odnosi izraze racio brojem, pomeranja racio broja mogu da nastanu bilo zbog dejstva jedne, bilo zbog dejstva druge pojave, tj. ili je uticala promena kategorije izražena brojem u imeniocu ili u brojiocu. Ukoliko se ĉlanovi jednog racio broja više kvantitativno meĊusobno približavaju, koeficijent je bliže broju 1, a ukoliko se oni meĊusobno udaljuju, koeficijent se više udaljuje od broja 1. Brojilac i imenilac u koeficijentu mogu da imaju suprotna kretanja ili kretanja u jednom smeru. Ako i brojilac i imenilac imaju suprotna kretanja, moguća su dva sluĉaja: (a) ako brojilac raste a imenilac pada, racio broj raste; (b) ako brojilac opada a imenilac raste, racio broj opada. Racio brojevi će se menjati i kada zajedno rastu, ili opadaju i brojilac i imenilac, sem ukoliko rastu, odnosno opadaju istim tempom. Prema tome, svaka izmena racio broja znak je ili divergentnog kretanja brojioca i imenioca, ili nejednakog tempa kretanja brojioca i imenioca Primera radi, racio broj koji izražava tehniĉku opremljenost osoblja izraĉunava se stavljanjem u odnos vrednosti osnovnih sredstava i broja zaposlenih. Promena ovog racio broja nastaje promenom broja zaposlenih i/ili promenom vrednosti osnovnih sredstava, odnosno pribavljanjem ili prodajom osnovnih sredstava. Zakljuĉak na koji
U matematici se racionalni brojevi definišu kao brojevi koji se mogu predstaviti kao količ-nik celog i prirodnog broja. U ekonomskoj literaturi ne postoji usagiašen stav po pitanju poimanja racionalnih brojeva. Pojedini autori racionalne brojeve smatraju brojevima sra-zmere, u okviru kojih razlikuju proste i složene racionalne brojeve, koji ispituju odnose-između dve pojave koje su u međusobnoj međuzavisnosti, dok racio brojeve nazivaju koeficijentom (Vasiljevid, K., Teorija i analiza bilansa, Savremena administracija, Beograd, 1 965). Drugi autori smatraju racio brojeve koeficijetima odnosa, koji pak uz procente predstavljaju odnosne brojeve (Pejovid, M., Analiza bilansa privrednih organizacija, Savremena administracija, Beograd, 1961). Tredi ne pominju racionalne brojeve, ved isključivo koeficijente koje definišu kao racio brojeve (Rodid, J., Teorija i analiza bilansa, Ekonomika, Beograd, 1991). Latinska reč ratio znači razum, dok je grčka reč logos mnogoznačna. Ona označava razum, um, mudrost, misao, smisao, slovesnost, reč, pojam...

upućuju racio brojevi uvek treba proveriti pomoću apsolutnih brojeva. Tek tada se može utvrditi šta se u stvari desilo.

(c) Indeksni brojevi

Indeksni brojevi služe za utvrĊivanje kretanja (dinamike) jedne pojave u odnosu na odreĊeni period, odnosno na odreĊenu osnovu. Dok se kod obiĉnih odnosnih brojeva mogu uporeĊivati samo dva podatka, indeksni brojevi omogućuju uporeĊivanje

Prema: Dohčevid, S., Maleševid,Đ., ibid.

105

Teorija analize

ĉitavog niza podataka iste statistiĉke serije. To znaĉi da indeksni brojevi omogućuju praćenje podataka jedne pojave ili procesa u raznim vremenskim periodima. Za indeksne brojeve je vrlo važno izabrati pravilnu bazu (osnovu). U principu, baza mora da bude izraz normalnosti, kako bi se moglo oceniti kretanje. U pojedinim sluĉajevima je korisno upotrebiti srednju vrednost kao bazu. Osim tzv. obiĉnog indeksa, ĉesto se koristi i tzv. pokretni ili lanĉani indeks. Za razliku od obiĉnog indeksa, gde se kao bazni period uzima jedna godina ili jedan obraĉunski period, pa se u odnosu na tako utvrĊenu bazu posmatra kretanje u svim narednim periodima, kod lanĉanog indeksa se kao baza svaki put uzima prethodni period. Kod lanĉanog indeksa baza se pokreće svaki put. Ukoliko tempo iz perioda u period raste, tada pokretni indeks pokazuje povećanje; ĉim tempo porasta poĉne da opada, lanĉani indeks poĉinje da pada. Lanĉani indeks se koristi za praćenje tempa rasta iz godine u godinu, pri ĉemu se pažnja usmerava na uoĉavanje prelomnih taĉaka koje nagoveštavaju smirivanje ili stabilizaciju. Važnost pokretnog indeksa naroĉito je velika kod npr. pozorišnih predstava, modnih artikala, knjiga, filmova, lansiranja novog artikla i sliĉno. Sve dok pokretni indeks pokazuje porast, proces širenja jaĉa, a kad poĉne da opada - iako porast može i dalje da postoji - znak je da je nastala prekretnica, da je dostignuta kulminacija nakon koje nastupa kretanje apsolutnog broja prema stagnaciji, i najzad opadanje.

3.2. Grafikoni
Putem grafikona se još uoĉljivije može sagledati izvesna pojava ili proces, i to kako u statici, tako i dinamici. Izražajne mogućnosti putem grafikona su vrlo velike. Postoji ĉitav niz grafikona kao sredstva za izražavanje koje stoji analitiĉaru na raspolaganje. Analiza se danas teško može zamisliti bez grafikona. 4. Metode analize Metode koje se koriste u analizi mogu se podeliti u dve grupe: osnovne metode i dopunske metode. U osnovne metode ubrajamo:137 • metodu uporeĊivanja, • metodu rašĉlanjavanja i • metodu sintetizovanja (uopštavanja). Metoda uporeĊivanja i rašĉlanjavanja meĊusobno se nadopunjuju, sme-njujući jedna drugu. Naime, predmet analize se prvo uporeĊuje, a zatim rašĉlanjuje na svoje delove, pa se rašĉlanjeni delovi uporeĊuju, a zatim dalje rašĉlanjavaju, i tako dalje. Kada se dobiju rezultati, zahvaljujući primeni obe metode, analiziraju se uzroci utvrĊenog kretanja. U dopunske metode spadaju: metoda eliminacije (ili izolacije) i metoda korelacije. 3.7. Metodo upoređivanja Nijedna pojava, ukljuĉujući i ekonomske pojave, ne može se ispitivati i ocenjivati izolovano, već pre svega u poreĊenju sa drugim sliĉnim ili razliĉitim pojavama. Poĉetni logiĉki korak u saznanju bilo koje ekonomske pojave jeste uporeĊenje.138
Prema: Dohčevid, S., Maleševid,Đ., ibid.

106

Teorija analize

UporeĊivanjem se, dakle, zapoĉinje dublje i svestranije upoznavanje ekonomskih (i drugih) pojava. Sama metoda uporeĊivanja nije u stanju da dublje rasvetli uzroke uoĉenih promena, već se to postiže daljom primenom metode rašĉlanjavanja. Pretpostavka za primenu metode uporeĊivanja jeste postojanje dve veliĉine, dva rezultata, dve pojave koje se meĊusobno uporeĊuju. Drugo, posmatrane veliĉine moraju biti meĊusobno uporedive, tj. treba da imaju ista obeležja (karakteristike). Primera radi, ne može se uporeĊivati promet dizel goriva izražen u kilogramima i promet dizel goriva izražen u litrama. Ukoliko to nije sluĉaj, potrebno je vrednost proizvodnje izraziti istom jedinicom mere. Ukoliko se merenje vrši vrednosno, neophodna je ista vrednost novĉane jedinice, tj. novĉane jedinice treba da imaju istu kupovnu moć. Postoje sledeći vidovi uporeĊivanja:
137

Prema: Dohčevid, S., Maleševid, Đ., Sistem analize poslovanja, Savremena administacija, Beograd, 1989, str. 43. Vedina autora nepominje metodu sintetizovanja kao metodu analize.

• •

uporeĊivanje sa planiranim, uporeĊivanje u vremenu, i uporeĊivanje u prostoru, koje može da bude: interno i eksterno.

(1) UporeĊivanje sa planom predstavlja merenje stepena ostvarenosti zadatka. Planirane veliĉine su posledica normiranja, tj. standardizovanja (npr. normira se utrošak materijala), zahteva menadžmenta (npr. uĉešće na tržištu) i zahteva vlasnika (npr. zahtevana prinosna stopa). (2) UporeĊivanje u vremenu se drugaĉije naziva razvojno uporeĊivanje. U pitanju je metoda analize koja treba da - uporeĊivanjem veliĉina ostvarenih u razliĉitim, najĉešće sukcesivnim obraĉunskim periodima - pokaže trend, odnosno razvoj odreĊene pojave. Adekvatno upravljanje preduzećem nije moguće ukoliko nije obezbeĊena uporedivost bilansnih pozicija razliĉitih obraĉunskih perioda, te je zahtev za uporedivošću imao kao rezultat razvijanje dinamiĉke bilansne teorije (Šmalenbah), iz koje su proistekla savremena naĉela bilansiranja. Upravo zbog znaĉaja uporedivosti, i IV direktiva EU (ĉlan 4) i MRS propisuju obavezu prikazivanja podataka iz prethodne godine uz svaku bilansnu poziciju. Vremenski razmak u kome se vrši uporeĊivanje i izbor podataka koji su predmet poreĊenja, uslovljene su ciljem analize. U tom smislu, dužina vremenskog razmaka u kome se vrši uporeĊivanje ima poseban utkaj na njegov znaĉaj. U naĉelu, ukoliko se analiza vrši za potrebe izvršnog rukovodstva (top-menadžmenta), vremenski razmak analizirane pojave je duži. Ako su rezultati analize, pak, namenjeni rukovodiocima užih organizacionih delova, vremenski razmak je, po pravilu, kraći. Drugim recima, rukovodioce širih podruĉja ne treba zatrpavati suviše uĉestalim i detaljnim zapažanjima, dok rukovodioci užih organizacionih podruĉja treba detaljnije da prate, odnosno analiziraju svaku pojavu iz podruĉja svoje odgovornosti. Primera radi, direktoru preduzeća je ĉesto dovoljno da prati obim proizvodnje petnaestodnevno, direktor

Prema: Dohčevid, S., Maleševid,Đ., ibid.

107

Teorija analize

proizvodnje treba da obim proizvodnje prati u kraćim vremenskim razmacima, dok šef pogona treba da prati rezultate pogona svakog dana. Kod vremenskog uporeĊivanja potrebno je posebno voditi raĉuna o nejednakosti vremenskih razmaka unutar kojih se vrši uporeĊivanje. Na primer, neradni dani (usled praznika) mogu znaĉajno da utiĉu na meseĉni obim proizvodnje (ili 28 dana u februaru u poreĊenju sa martom koji ima 31 dan). Pored navedenog, potrebno je voditi raĉuna o tzv. sezonskim i vansezonskim kreta118 Teorija analize

njima. Znaĉajne razlike će se posebno javljati kod poljoprivrednih preduzeća i preduzeća koje pružaju ugostiteljske usluge. (3) UporeĊivanje u prostoru može biti internog i eksternog karaktera, (a) Interno uporeĊivanje u prostoru podrazumeva uporeĊivanje medu pogonima, odnosno ekonomskim jedinicama unutar jednog preduzeća. (b) Eksterno uporeĊivanje se vrši izmeĊu razliĉitih preduzeća, ĉime se omogućava objektivnost pri ocenjivanju poslovnih rezultata. Eksterno uporeĊivanje pruža uvid preduzeću o svom položaju unutar grane. UporeĊivanje i analiziranje uzroka odstupanja izmeĊu preduzeća i najboljih preduzeća u grani predstavlja polaznu osnovu za istraživanje neiskorišćenih potencijala (tzv. unutrašnjih rezervi). Time se trasira put za dublju internu analizu. Prilikom uporeĊivanja rezultata preduzeća sa rezultatima drugih preduzeća, posebno je potrebno voditi raĉuna o: • obimu proizvodnje, budući da veći obim proizvodnje smanjuje troškove po jedinici proizvoda (zbog konstantnih fiksnih troškova); ukoliko se proizvodi više proizvoda, marža profita se razlikuje za razliĉite proizvode; • tehniĉkoj opremljenosti; • kadrovskoj strukturi; • prirodnim uslovima, i • tržišnim uslovima, što podrazumeva uslove poslovanja na robnom (komercijalni uslovi nabavke i prodaje, troškovi transporta) i finansijskom tržištu (mogućnost i uslovi zaduživanja). 4.2. Metoda raščlanjavanja Uslov za rašĉlanjavanje jeste složenost ispitivanog objekta. Složenost sama po sebi nije uzrok rašĉlanjavanja, već kompenzacija izvesnih pojava u toj složenoj pojavi. Ako se uporeĊivanjem uvidi daje u odreĊenom vremenskom periodu izvesna pojava pokazivala stagnaciju, povećanje ili smanjenje, to ne znaĉi i da su svi delovi koji ĉine celinu te pojave imali takvo kretanje. „Da bi se sagledala unutarnja kretanja jedne složene pojave, da bi se videlo na kojim delovima su zabeležene pojedine pojave, da bi se spreĉile unutarnje kompenzacije i na taj naĉin dobila realna slika o stvarnim zbivanjima, analiza bilansa primenjuje metodu rašĉlanjavanja."139 Pošto su se pomoću metode uporeĊivanja uoĉile odreĊene razlike, metoda rašĉlanjavanja treba da pokaže da li su svi delovi koji ĉine tu celinu pokazivali isto kretanje kao i složena pojava. Bez rašĉlanjavanja se ne mogu otkriti uzroci odreĊenih pojava; tek se rašĉlanjavanjem,
Prema: Dohčevid, S., Maleševid,Đ., ibid.

prodiranjem u unutrašnjost pojave mogu otkriti uzroci koji su do odreĊenih pojava doveli. Rašĉlanjavanje se može vršiti sa razliĉitih perspektiva, prema tome kakav se odgovor od rašĉlanjavanja oĉekuje. Rašĉlanjavanje po vremenu, tj. daje odgovor na pitanje: Kada je nastala odreĊena promena? Na primer, u maju je postignut najpovoljniji, a u decembru najnepovoljniji volumen prodaje gotovih proizvoda. Rašĉlanjavanje po predmetu, tj. daje odgovor na pitanje: Na ĉemu je nastala odreĊena promena, pojava ili rezultat? Na primer, na proizvodu ,,A" je ostvareno najveće sniženje troškova. Rašĉlanjavanje u prostoru, tj. daje odgovor na pitanje: Gde je nastala odreĊena pojava, odreĊeni rezultat koji je predmet analiziranja? Rašĉlanjavanje po mestima treba da pokaže da li su sva mesta jednako doprinela odreĊenoj razlici; da li su uopšte sva doprinosila, ili su neka od njih zabeležila i negativne rezultate koje je kompenzovao pozitivni rezultat ostalih.

4.3. Metoda sintetizovanja
Metoda sintetizovanja se primenjuje prilikom svake analize. U pitanju je „jedan dalji, viši i dublji metodološki stupanj u svakoj analizi poslovanja, stupanj kada dolazi na red povezivanje svih pojedinaĉnih zapažanja do kojih smo došli putem primene metode uporeĊivanja i metode rašĉlanjavanja. Dakle, ovde se služimo indukcijom u naslonu na prethodno sprovedenu dedukciju u analizi odnosa i rezultata poslovanja."140 Metodama uporeĊivanja i rašĉlanjavanja se pretežno vrši ispitivanje jedne pojave, jednog rezultata, jedne promené, dok se metodom sintetizovanja objedinjavaju odnosno uopštavaju zapažanja. Dakle, ovde se radi o izvoĊenju zakljuĉaka, odnosno ocenjivanju svega onoga što smo ispitali putem metode uporeĊivanja i rašĉlanjavanja.

4.4. Dopunske metode analize 4.4.1. Metoda eliminacije ili izolacije
Metoda izolacije upravljena je na to da se izvesne pozitivne ili negativne pojave izoluju i time ograniĉi polje istraživanja. Metoda eliminacije kod istraživanja jedne pojave eliminiše sve ostale pojave koje nisu s njom u vezi i ispituje samo tu pojavu. U pitanju su, dakle, dva razliĉita prilaza kojima se postiže isti rezultat. „Prema tome, to nisu dve metode, već jedna, a možemo je zvati kako hoćemo,"141 Kada se, na primer, utvrdi kad je nestao izvestan negativni rezultat, onda se u tom periodu istražuju uzroci, svi ostali periodi se napuštaju, bar privremeno. Onda se u tom okviru pažnja fokusira na predmete na kojima je taj negativni rezultat došao do izražaja, a zatim na mesta na kojima je nastao negativni rezultat. Sva ona mesta na kojima nema negativnih rezultata se elimi-nišu; drugim recima, izoluje se pojava koja je predmet istraživanja. Izolovanje jedne pojave smanjuje polje istraživanja, tj. omogućuje se neposredniji pristup uzrocima. Metoda izolacije se ne ograniĉava samo na negativne pojave. I pozitivne pojave su predmet izolacije i ispitivanja uzroka pod kojima su nastale, njihovog upoznavanja kako bi se moglo njima upravljati u budućnosti.

Vasiljevid, K., Teorija i analiza bilansa, Savremena administracija, Beograd, 1965, str. 393.

109

Teorija analize

4.4.2. Metoda korelacije
Korelacija (lat. correlatio) znaĉi uzajamnost, tj. uzajamni odnos, kauzalna veza izmeĊu dve ili više pojava. Redak je sluĉaj da se jedna pojava odražava samo na jednom delu bilansa. Bilans je sam po sebi složen, i jedna pojava je skoro uvek praćena nizom pojava na drugim delovima bilansa. Kad nastane takav sluĉaj, kaže se da izmeĊu takvih pojava postoji korelacija. Metoda korelacije polazi od postavke da donošenje ocene o nekoj pojavi ne srne da se zasniva samo na izolovanom posmatranju te pojave, već tu pojavu treba posmatrati zajedno sa svim pojavama s kojima je u nekom uzajamnom dejstvu. „Metoda korelacije traži da se jedna pojava o kojoj donesemo prethodni zakljuĉak pretvori u definitivan tek onda kad se sagleda njeno dejstvo u svim onom oblicima u kojima ona mora normalno da se odrazi."142 5. Vrste analize Podela analize bilansa na vrste, može se izvršiti sa nekoliko stanovišta. 5.7. Statička i dinamička analiza „Prema tome: da li analiza ispituje odnose u odreĊenom stanju ili traži odnose u kretanju, razlikujemo statiĉku i dinamiĉku analizu bilansa."143 Statiĉka analiza
141

Pejovid, M., Analiza bilansa privrednih organizacija, Savremena administracija, Beograd, 1961, str. 20. Vasiljevid, K., op. cit., str. 400.

142

posmatra odnose izmeĊu pojedinih bilansnih pozicija kako bi se ocenilo da li su ustanovljeni odnosi normalni ili nisu. Dakle, statiĉka analiza pretpostavlja prethodno definisanje odnosa koji se smatraju normalnim. Dinamiĉka analiza je analiza kretanja. Ona može da posmatra i izvesne odnose, ali ne prema stanju u.jednom trenutku, već putem uporeĊivanja i utvrĊivanja izvesnih pomeranja koja su nastala u odreĊenom periodu. Prema tome, dinamiĉka analiza je uvek vezana za izvesno vreme i spada u grupu vremenskih analiza.

5.2. Kompleksna i parcijalna analiza
Podela je izvršena prema obuhvatnosti predmeta posmatranja. Kompleksna je ona analiza koja obuhvata sve delove i pozicije bilansa, a parcijalna ona koja se ograniĉava samo na pojedine delove (npr. analiza obrtnih sredstava).

5.3. Interna i eksterna analiza
Ova podela izvršena je prema dostupnosti materijala na osnovu kojih se vrši analiza. Internu analizu vrši lice, organ (analitiĉar) kome se stavlja na raspolaganje celokupna dokumentacija analiziranog preduzeća. Interna analiza je obuhvatnija od eksterne analize jer se kod eksterne analize ne raspolaže celokupnom dokumentacijom,

143

Ibid., str. 361.

110

Teorija analize

već samo publikovanim materijalom. Eksternu analizu vrše analitiĉari kojima stoje na raspolaganju izveštaji i dokumenta preduzeća dostupna svim zainteresovanima za njegovo poslovanje, kao i zakonski propisi. Za podelu analize na internu i eksternu presudna su dva momenta: kvantitet i kvalitet dokumentacije, tj. materijala koji služi kao osnov za sastavljanje analize, i saglasnost ili suprotnost interesa izmeĊu analiziranog preduzeća i analitiĉara. U sluĉaju kad se analitiĉaru stave na raspolaganje svi raspoloživi materijali - u pitanju je interna analiza, a obrnuto - eksterna. U sluĉajevima kad izmeĊu analiziranog preduzeća i analitiĉara postoji saglasnost interesa, tad je reĉ o internoj analizi; u suprotnom sluĉaju, reĉ je o eksternoj.

5.4. Stalne i povremene analize
Podela je izvršena prema tome da li je analiza postala stalan sistem u radu ili se vrši od sluĉaja do sluĉaja. Stalna analiza je preduslov dobrog poslovanja jednog preduzeća.

143

Ibid., str. 361.

Teorija i analiza bilansa

112

IV. GLAVA Finansjjska analiza
7. Pojam i korisnici i pretpostavke finansijske analize Finansijskom analizom se obezbeĊuju informacije neophodne za donošenje poslovnih odluka. Osnovni cilj analize finansijskih izveštaja preduzeća može se definisati kao ocenjivanje „prošlih ostvarenja preduzeća i predviĊanje njegovih budućih ostvarenja u funkciji informativne podrške aktivnosti donošenja odluka koje su, obiĉno, u krajnjoj liniji finansijske odluke".144 Finansijski izveštaji sadrže informacije koje treba da odražavaju zbivanja iz prošlosti, odnosno informacije koje se odnose na preĊašnje obraĉunske periode. Ipak, većina korisnika finansijskih izveštaja se trudi da pomoću njih pronikne u buduća dešavanja. Analizirajući trendove prikazanih podataka, vršeći poreĊenje sa podacima drugih kompanija i analizirajući racio brojeve i promene u racio brojevima, finansijski analitiĉari teže da dokuĉe finansij-sko zdravlje preduzeća i izglede za budućnost. Rezultati finansijske analize objašnjavaju proteklo poslovanje, a s druge strane, predstavljaju informacio-nu osnovu za saĉinjavanje projektovanih raĉunovodstvenih izveštaja. U vezi s tim, skoro da je opšteprihvaćeno stanovište po kome sve važnije aktivnosti vezane za preduzeće (odobravanje kredita preduzeća, znaĉajnije kupovine akcija preduzeća, kupovina dela nekog preduzeća i si.) obavezno prate projektovani finansijski izveštaji, oblikovani uz maksimalno oslanjanje na rezultate (informacije) analize finansijskih izveštaja. Pretpostavke za finansijsku analizu su: upotrebljivi bilansni podaci, konsolidovani bilansi stanja i uspeha i adekvatna klasifikacija bilansnih pozicija. Imajući u vidu da revizija ima za zadatak verifikaciju iznosa iskazanih u bilansima, odnosno formiranje mišljenja o objektivnosti i realnosti bilansa
Homgren, C, Syundem, G., introduction to Management Accounting, 7th Edition, Prentice-Hall Inc., 1987.

113

Finansijska analiza

koji je osnov za analizu, proizlazi da je revizija finansijskih iskaza preduslov valjane analize. Pri tome, važno je napomenuti da raĉunovodstveni podaci predstavljaju odraz stvarnosti, a ne samu stvarnost. Koliko ĉe taj odraz biti realan, zavisi od sposobnosti raĉunovoĊe da definiše razumne pretpostavke i izvrši realno procenjivanje bilansnih pozicija. Podaci za finansijsku analizu potiĉu iz raĉunovodstvenog informacionog sistema preduzeća, ali mogu poticati i iz drugih sektora firme, na primer, iz marketinga ili proizvodnog sektora. Pored podataka generisanih u samoj firmi, za finansijsku analizu se koriste i podaci pribavljeni spolja, npr. od strane „prodavaĉa finansijskih podataka", kao što su u SAD kompanije: Bloomberg Financial Markets, Moody's Investors Service, Standard & Poor's Corporation, Fitch Ratings, i Value Line; vladinih publikacija (u SAD: Federal Reserve Bulletin) ili finansijskih publikacija koje, takoĊe, objavljuju finansijske i ekonomske podatke, kao što su u SAD: Business Week, Forbes, Fortune, The Wall Street Journal Danas se mnogi podaci mogu pribaviti i posredstvom Interneta. Finansijska analiza ima za cilj da ispita uslove finansijskog ekvilibri-juma preduzeća i da izmeri rentabilitet uloženih sredstava. „Pri tome, bliže odreĊivanje pomenutih ciljeva uslovljeno je interesima ispitivaĉa odnosno korisnika finansijske analize, što znaĉi da su oni razliĉiti zavisno od toga da li je korisnik analize samo preduzeće - interni ciljevi, ili se interesenti nalaze izvan preduzeća: takozvana treća lica - eksterni ciljevi."145 Za poverioce, finansijska analiza treba da oceni solventnost i likvidnost preduzeća. Dobavljaĉe prvenstveno zanima likvidnost preduzeća, budući da su njihova potraživanja kratkoroĉna. Mogućnost naplate kratkoroĉnih potraživanja ocenjuje se analizom likvidnosti. S druge strane, vlasnici obveznica su ponajviše zainteresovani za ispitivanje sposobnosti preduzeća da izmiruje dugove u vremenskom razdoblju do dospeća obveznica. Stoga će potencijalni kupci obveznica analizirati strukturu kapitala, osnovne izvore i upotrebu sredstava, ostvarenu rentabilnost, te će predviĊati buduću rentabilnost. Za akcionare, finansijska analiza treba da oceni sposobnost preduzeća da stvori vrednost. Zapoĉinje analizom vrednosti akcije, a završava se preporukom za kupovinom ili prodajom dotiĉne akcije. Kako je vrednost akcija uslovljena pre svega prinosom, investitori u obiĉne akcije su, pre svega, zainteresovani za sadašnje i buduće prinose, za stabilnost tih prinosa i za isplatu dividendi. Dakle, investitori od analize
145

Rankovid, J., Upravljanje finansijamapreduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 173.

finansijskih izveštaja oĉekuju, pre svega, što potpunije informacije o ostvarenim, ali i o oĉekivanim rezultatima preduzeća. Njihov prevashodni informacioni interes su pokazatelji rentabilnosti ukupnih ulaganja i sopstvenog kapitala u dugom roku, odnosno zaraĊivaĉka moć preduzeća. Investitori su prirodno zainteresovani i za

114

Finansijska analiza

održavanje finansij-skog ekvilibrijuma, odnosno za dostignutu i buduću dugoroĉnu finansijsku sigurnost (solventnost preduzeća), kao i za održavanje likvidnosti (kratkoroĉne sigurnosti), budući da narušena finansijska ravnoteža onemogućava isplatu dividendi, dok za krajnju posledicu može da ima i steĉaj. „Bez obzira na to što poverioci i investitori ne postavljaju iste zahteve pred finansijsku analizu, primenjivane tehnike analize su iste,, iz jednostavnog razloga što će preduzeće koje stvara vrednost biti istovremeno i solventno, dok će pred-uzeće ĉija se vrednost umanjuje, pre ili kasnije, zapasti u probleme sa solventno-šću. U današnje vreme, poverioci, kao i akcionari, okupljaju se oko izveštaja o tokovima gotovine, koji procenjuje za prve - kapacitet preduzeća da isplati dospele obaveze, a za druge raspoloživi cashflow, stub svake vrednosti."1 Menadžeri donose odluke rutinski ukljuĉujući svoje znanje o tržištu, konkurenciji, klijentima. A „dobra finansijska analiza omogućava menadžerima prozor u budućnost i pomaže im da naprave pametnije, obaveštenije izbore".2 Prema tome, menadžment preduzeća ima potrebu za permanentnom analizom. Za razliku od drugih korisnika, menadžment ima na raspolaganju i raĉunovodstvene podatke koji se ne obelodanjuju u finansijskim izveštajima, kao i podatke iz raznih operativnih evidencija i dokumentacije. Menadžment preduzeća se služi finansijskom analizom u cilju efikasnog planiranja i kon-trolisanja, odnosno u cilju, obezbeĊivanja finansijske ravnoteže i zahtevane za-raĊivaĉke sposobnosti od strane vlasnika kapitala. Upravljanje preduzećem, odnosno donošenje odluka usklaĊenih sa definisanim ciljevima preduzeća, podrazumeva projektovanje efekatapotencijalnih odluka, permanentno analiziranje postojećeg stanja uz uporeĊivanje sa planiranim veliĉinama, i sagledavanje odstupanja izmeĊu nastalih i oĉekivanih promena. U tu svrhu se koriste projektovani finansijski iskazi (Pro forma Financial Statements) koji predstavljaju izraz u potpunosti ili delimiĉno pretpostavljenih finansijskih ali i nefi-nansijskih informacija. Planski - projektovani iskazi kao prava aproksimacijapredloženog poslovnog poduhvata koji će verovatno imati za posledicu prinose veoma su znaĉajni jer se na osnovu njih može vršiti poreĊenje sa kretanjima u grani ili oblasti usluga kojoj pripada planirani poslovni poduhvat. Opšte je prihvaćeno stanovište po kome sve važnije aktivnosti vezane za preduzeće obavezno prate projektovani finansijski izveštaji, oblikovani uz maksimalno oslanjanje na rezultate (informacije) analize finansijskih izveštaja. Poslovne odluke koje zahtevaju poznavanje finansijske teorije i primenu finansijskih instrumenata, generalno se odnose na investiranje (upotrebu fondova) i finansiranje (pribavljanje fondova).

Vernimmen, P., Finance d'entreprise, 6e édition par Pascal Quiry & Yann te Fur, Dalloz, Paris, 2005, str. 178.

115

Finansijska analiza

Finansijski menadžment podrazumeva donošenje mnoštva razliĉitih tipova odluka. One se mogu klasifikovati u tri grupe: investicione odluke, finansijske odluke i odluke koje obuhvataju i odluĉivanje i finansiranje.3 • Investicione odluke se tiĉu upotrebe fondova: kupovina, držanje i prodaja imovine. Primera radi: treba li da kupimo novu opremu?; treba li da uvedemo novu proizvodnu liniju?; treba li da prodamo staru opremu?; treba li da kupimo postojeću firmu?; treba li da držimo gotovinu u banci? In1 vesticione odluke imaju dva osnovna aspekta: oĉekivana zarada (razlika izmeĊu oĉekivanih prinosa i oĉekivanih troškova) i preuzeti rizik (stepen verovatnoće ostvarivanja oĉekivane zarade). • Finansijske odluke se tiĉu obezbeĊivanja novĉanih sredstva za potrebe investiranja i finansiranja tekućeg poslovanja. Finansijske odluke su od velikog znaĉaja. U ove odluke spadaju odluke da li finansirati investicije iz naplaćenih prihoda (bilansno posmatrano iz zadržanog dobitka), emisijom akcija, emisijom obveznica ili iz bankarskih kredita. • Mnoge poslovne odluke se tiĉu oba aspekta - i investiranja i finansiranja. Na primer, kompanija želi da pripoji drugu kompaniju. U pitanju je investiciona odluka, ali je uspeh akvizicije u velikoj meri odreĊen naĉinom finansiranja (bankarski krediti, emitovanje akcija ili razmenom postojećih akcija). Finansijska analiza je instrument finansijskog menadžmenta. „Sastoji se u procenjivanju (vrednovanju) finansijskih uslova i operativnih performansi poslovanja firme, industrije ili ekonomije u celini, i predviĊanju budućih uslova i performansi. Drugim recima, u pitanju je instrument za procenjivanje rizika i oĉekivanih prinosa."4 U kompanijama se finansijska analiza ne koristi iskljuĉivo za vrednovanje performansi firme, već i za vrednovanje performansi sektora, odeljenja ili proizvodnih linija. Analize se vrše kontinuirano i povremeno u odnosu na potrebe, ne iskljuĉivo za potrebe investiranja i odluĉivanja po pitanjima finansiranja. Finansijska analiza je neophodna i budući tome što pribavljanje sredstava podrazumeva poznavanje svih aspekata eksterne analize kojima se služe investitori u akcije, obveznice i poslovne banke. Izvan kompanije, finansijska analiza se koristi za determinisanje kreditne sposobnosti novih kupaca, za ocenjivanje sposobnosti dobavljaĉa da ispoštuje uslove dugoroĉnih ugovora i za ocenjivanje performansi konkurenata. Budući da kompanije ĉesto ne raspolažu resursima za vršenje finansijske analize (kadrovima i/ili vremenom), one ĉesto angažuju specijalizovane firme koje pružaju usluge obavljanja finansijske analize. Primera radi, u SAD je poznata firma Dun & Bradstreet, koja procenjuje kreditnu sposobnost (creditworthiness) od malih firmi do velikih korporacija, dok su kompanije Mood/s Investors Service, Standard & Poors i Fitch tri najveće kompanije u

Prema: Fabozzi, F., Peterson, P., Financial Management and Analysis, Second Edition, John Wiley & Sons Inc., 2003, str. 3. Fabozzi, F., Peterson, ibidem.

116

Finansijska analiza

SAD za vrednovanje kvaliteta obveznica kompanija, što publikuju u svojim izveštajima. Pored navedenih zadataka finansijske analize, u poslednje vreme se sve više pominje i uloga finansijske analize u otkivanju prevara. Fabozi i Peterson istiĉu da finansijska analiza mora biti sposobna da otkrije manipulacije sa rezultatom, kao i bilo koju drugu manipulaciju vezanu (za finansijske podatke.5 Ove manipulacije su uĉestalije kada su ugovoreni bonusi menadžerima u zavisnosti od ostvarenog rezultata, ili pri lošem finansijskom položaju predu-zeća, kada banke ne prihvataju da odobravaju kredite i umanjuju nezavisnost menadžmenta za donošenje odluka. Pojedine finansijske skandale iz prethodnih godina bilo je moguće otkriti pomoću finansijske analize i zdravog razuma. Naravno, finansijskom analizom nije moguće otkriti sve sluĉajeve prevara, pronevera i manipulacija, ali postoje neki indikatori koji analitiĉare mogu navesti na oprez, na primer: rast prihoda je nesrazmerno veći nego kod drugih preduzeća iz iste grane ili nije shvatljiv u odnosu na date ekonomske uslove; • dobitak raste po daleko većoj stopi od neto novĉanog toka iz poslovnih aktivnosti; • obaveze nestaju iz biiansa.6 Brojne prevare se mogu blagovremeno otkriti i površnom analizom, dok otkrivanje pojedinih prevara zahteva veliko znanje. Profesor Pamela Peterson i prof. Frank Fabozi navode da su pronevere u Enronu mogle biti naslućene na osnovú podataka sadržanih u Napomenama uz finansijske izveštaje, istiĉući da „se sve kockice nisu tu nalazile, ali je bilo dovoljno da bi se izazvala zabrinutost".152 Razumevanje poslovanja preduzeća, date grane i ekonomskih uslova, nužna je pretpostavka za otkrivanje neuobiĉajenih promena u zaradi ili imovini. Znak upozorenja mogu biti:153 • neobjašnjene promene u raĉunovodstvenim politikama, otpisivanje gu-dvila shodno naĉelu impariteta, povećanje razlike izmeĊu prihoda od prodaje i neto cashflow mogu biti signal da je mehadžment instrumentima bilansne politike ili zloupotrebama uticao na rezultat (Earnings management); • obimno, neoĉekivano otpisivanje imovine može biti indikacija da se izme-nama u raĉunovodstvenim politikama želelo uticati na rezultat ili da je imovina bila precenjena u prethodnim godinama; • neuobiĉajene promene zaliha koje ne koindiciraju sa promenama u prihodima, mogu da budu indikacija precenjenih prihoda; • neuobiĉajene promene u potraživanjima od kupaca koje ne koindiciraju sa promenama u prihodima, mogu da indiciraju da su prihodi precenjeni, ili rezervisanja za nenaplativa potraživanja potcenjena;

5

Prema: Peterson, P., Fabozzi, F., Analysis o f Financial Statements, Second Edition, John Wiley&Sons, lnc.t 2006, str. 60. 6 Prema: Peterson, R, Fabozzi, F.( op. cit.( str. 6.

117

Finansijska analiza

tendencija da se koriste finansijski mehanizmi kao sto su partnerstva u istraživanju i razvoju može da ukazuje na eventualno potcenjivanje obaveza ili eventualno precenjivanje imovine; obimnije promene u troškovima perioda, kao što su troškovi reklame (advertajzinga) ili istraživanja i razvoja mogu da indiciraju da se troškovi premeštaju iz jednog obraĉunskog perioda u drugi.

2. Uslovljenost finansijskog položaja preduzeda
Finansijska analiza podrazumeva „odabir (selekciju), procenjivanje i interpretaciju finansijskih podataka i drugih znaĉajnih informacija koje treba da pomognu prilikom procenjivanja poslovnih performansi i finansijskog položaja kompanije. Poslovne performanse iskazuju meru uspešnosti u korišćenju resursa - imovine preduzeća, kako materijalne, tako i nematerijalne, i u ostvarivanju prinosa, kao mere povraćaja investicije".154 Finansijski položaj se ispoljava kao povoljan ili

nepovoljan, pri ĉemu povoljan finansijski položaj podrazumeva usklaĊenost imovinske i finansijske strukture i uspeha (rentabilnosti) sa principima finansijske politike, meĊu kojima su najvažniji:155
a) b) c) d) e) princip rentabilnosti, princip sigurnosti i likvidnosti, princip zaštite od prezaduženosti ili princip finansiranja u skladu sa rizikom, princip fleksibilnosti ili finansijske elastiĉnosti, princip nezavisnosti.
a) Princip rentabilnosti

Rentabilnost, kao mera stepena oplodnje kapitala, izvedena je iz samog cilja preduzeća. Rentabilnost se iskazuje kao: • stopa ukamaćenja dugoroĉnog ili ukupnog kapitala, i stopa ukamaćenja sopstvenog (vlasniĉkog) kapitala.
b) Princip sigurnosti i likvidnosti

Principi sigurnosti i likvidnosti proizlaze iz principa zaštite poverioca. Država uspostavlja brojna sredstva prinude kako bi obezbedila zaštitu poverioca. „Izraz principa zaštite poverioca su odredbe trgovaĉkog prava o propisivanju visine sopstvenog kapitala za pojedine pravne forme preduzeća (princip sigurnosti), o automatskom otvaranju steĉaja kada je gubicima ugrožen pozajmljeni kapital, o pravu poverioca da pokrenu postupak poravnanja i steĉaja u sluĉajevima trajnije nesposobnosti plaćanja (zahtev obezbeĊenja likvidnosti)."156 Likvidnost i sigurnost (likvidnost na dug rok) ugroženi su neadekvatnim fi-nansiranjem u fazi osnivanja preduzeća (nedovoljnost sopstvenog kapitala) ili gubitkom („jedenjem") supstance nerentabilnim poslovanjem.

152 153

Peterson, P., Fabozzi, F., op. cit., str. 4. Prema: ibidem.

118

Finansijska analiza

Ibidem, str. 4. c) Princip zaštite od prezaduženosti

Ovaj princip, inaĉe ĉvrsto povezan sa principom sigurnosti, usmeren je na oblikovanje strukture kapitala, zaštitu poverilaca i održavanje kapitala. Ispo-ljava se kao pravilo prema kome uĉešće sopstvenog kapitala u odnosu na tuĊi treba da bude srazmerno riziku pojave gubitka. To znaĉi da princip zaštite od prezaduženosti stoji u obrnutoj srazmeri sa principom rentabilnosti, budući da veća rentabilnost znaĉi i manji rizik od nastanka gubitka (smanjenja kapitala), te se traži manje uĉešće sopstvenog kapitala, dok manja rentabilnost povećava rizik, što treba biti kompenzovano većim uĉešćem sopstvenog kapitala.
d) Princip fleksibilnosti (elastičnosti u finansiranju)

Princip fleksibilnosti je princip koji je usmeren na izbegavanje gubitaka u uslovima konjunkturnih kolebanja. Ovaj princip je usmeren na oblikovanje strukture kapitala i naĉina dispozicije kapitala (naĉin upotrebe kapitala). Preduzeća moraju da se prilagoĊavaju konjunkturnim kolebanjima, povećavajući proizvodnju u uslovima povoljne konjunkture, odnosno smanjujući proizvodnju u uslovima nepovoljne konjunkture. Veći obim proizvodnje iziskuje i uvećanu potrebu za obrtnim sredstvima, iz ĉega proizlazi potreba za pribavljanjem dopunskog kapitala za njihovo finansiranje. Obrnuto, u uslovima nepovoljne konjukture, preduzeće mora smanjiti obim proizvodnje, iz ĉega proizlazi zahtev za smanjenjem obrtnih sredstava, te se kao posledica javlja potreba za oslobaĊanjem, tj. vraćanjem nepotrebnog kapitala kreditorima. Princip fleksibilnosti se definiše kao „sposobnost kratkoroĉnog prilagoĊavanja preduzeća izmenjenim uslovima poslovanja, pre svega pod uticajem tržišta",157 a treba da omogući preduzeću pribavljanje dopunskog kapitala pri povoljnim konjunkturnim kolebanjima, odnosno da omogući preduzeću da se oslobodi nepotrebnog kapitala, kada je konjunktura nepovoljna. Prema tome, u pogledu strukture kapitala, zahtevu elastiĉnosti odgovara finansiranje osnovnih sredstava sopstvenim kapitalom, a dopunskih potreba (pri povoljnim konjunkturnim uslovima) pozajmljenim kapitalom, budući daje pozajmljeni kapital veće elastiĉnosti. Pri nepovoljnoj konjunkturi, preduzeća smanjuju obim proizvodnje, iz ĉega sledi povećanje fiksnih troškova po jedinici proizvoda, što preti da ih dovede u zonu gubitka. Zbog toga je potrebno prilikom projektovanja kapaciteta uzeti u obzir stepen rizika usled mogućih konjunkturnih kolebanja i shodno

152 153

Peterson, P., Fabozzi, F., op. cit., str. 4. Prema: ibidem.

Teorija i analiza bilansa

119

tome odmeriti kapacitet na nivou najmanje moguće zaposlenosti. Navedeni zahtev proizlazi iz zahteva elastiĉnosti u pogledu dispozicije kapitala.
e) Princip nezavisnosti

Princip nezavisnosti predstavlja izraz težnje menadžmenta da se zaštiti od prirodnog nastojanja poverilaca u uplitanje pri sprovoĊenju poslovne i fi-nansijske politike preduzeća. Smanjivanje nezavisnosti i slobode odluĉivanja najĉešće ima za posledicu umanjenu rentabilnost, pa i gubitak samostalnosti. Princip nezavisnosti je neposredno povezan sa principima fleksibilnosti, sigurnosti i likvidnosti, zaštite od prezaduženosti i rentabilnosti. Nezavisnost menadžmenta zavisi i od visine uĉešća pojedinih poverilaca u ukupnim obavezama preduzeća. Jer veći broj „sitnih" poverilaca omogućava daleko veći stepen nezavisnosti u odluĉivanju, nego ukoliko je reĉ o manjem broju „krupnijih" poverilaca. ObezbeĊenje kredita putem hipoteke (kao obezbeĊenje se koristi nepokretna zaloga - industrijski objekti, hale, zgrade, stanovi, gradilišta, poljoprivredna zemljišta i si.) ili lombarda,(kao obezbeĊenje se koriste trajnije i vrednije pokretne stvari) ograniĉava slobodu menadžmenta u disponiranju založenom imovinom.

3, Pravila finansiranja kao podloga finansijske analize
Principi finansijske politike usmereni su na pitanja finansiranja i strukture kapitala, što je uslovilo potrebu utvrĊivanja odgovarajućih normi - globalnih ili upodobljenih individualnim prilikama pojedinih preduzeća. Ove norme predstavljaju podlogu za uporeĊivanje i utvrĊivanje odstupanja na osnovu kojih se izvodi zakljuĉak o finansijskom položaju preduzeća. Budući da se nijedna ekonomska pojava ne može ispitivati i ocenjivati izolovano, već pre svega u poreĊenju sa drugim sliĉnim ili razliĉitim pojavama, i „finansijska analiza poĉiva na uporednom postupku - i to postupku poreĊenja stvarnog stanja ili ostvarenog uĉinka sa opštevažećim „normama" ili pravilima, kao što su „zlatna pravila finansiranja", iz kojih odstupanja se izvlaĉe zakljuĉci o meri blizine i udaljenosti od normale koju odreĊuju pravila i koja služi kao valjana podloga za odluĉivanje i preduzimanje mera u podruĉju finansijske politike."158

Rankovid, J., Značaj, ciljevi i domet uporedne analize finansijskih izveštaja, Zbornik radova sa XXXII 5impozijuma SRR Srbije, Zlatibor, 2001, str. 28.

120

Finansijska analiza

Pravila finansiranja su usmerena na stvaranje uslova za rentabilno poslovanje, obezbeĊenje sigurnosti i likvidnosti, zaštitu od prezaduženosti, brigu o potrebnoj elastiĉnosti u finansiranju i oĉuvanju nezavisnosti preduzeća, a is-poljavaju se kao zahtev za utvrĊivanje „normale" glavnih bilansnih relacija,7 obliĉene kroz: • vertikalna pravila finansiranja, i • horizontalna pravila finansiranja. 3.7. Vertikalna pravila finansiranja Izvori finansiranja su prikazani u pasivi bilansa preduzeća. Njihove pro-mene ukazuju na popravljanje ili pogoršavanje finansijskog položaja. Struktura pasive utiĉe na sigurnost, rentabilnost i autonomiju dužnika i posmatra se najmanje sa tri aspekta. IzvoĊenje odreĊenih zakljuĉaka na osnovu posmatra-nja odnosa odreĊenih bilansnih pozicija, zahteva pre svega odreĊivanje odnosa koji se smatra adekvatnim tj. normalnim. Pravila koja nastoje da postave „normu" za strukturu kapitala ili pasive bilansa nazivaju se vertikalnim pravilima finansiranja. Vertikalna pravila finansiranja predstavljaju zahteve po pitanju odnosa izmeĊu: • sopstvenog i tuĊeg kapitala, • visine rezervi za pokriće rizika i nominalnog kapitala, i dugoroĉnih i kratkoroĉnih izvora. (1) Prvi aspekt se odnosi na posmatranje izvora sa stanovišta vlasništva, odnosno uĉešća sopstvenog i pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu. Dakle, ovde je reĉ o analizi zaduženosti. Nastojanja da se odredi koje bi to uĉešće pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu bilo „normalno", dovelo je do uspostavljanja takozvanih pravila za „pokriće (izravnanje) rizika". MeĊutim, kako svaka privredna grana, svako preduzeće i svaki trenutak ima svoje normalne odnose, ne postoji opšta saglasnost o uĉešću pozajmljenog kapitala koji bi se smatrao univerzalno preporuĉljivim. Gerstner8 najzdravijim poslovanjem smatra poslovanje sopstvenim kapitalom, a maksimalno uĉešće pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu je do granice izravnavanja sa sopstvenim kapitalom, odnosno 50% - 50%. Ovaj odnos, poznat pod nazivom „zlatno pravilo za izravnanja rizika", u literaturi se najĉešće pominje kao optimalan. „Pored pomenute relacije, kao zdravi odnosi se preporuĉuju: 2:1 (Bredt), 1:3 (Lohman), kao i razlikovanje relacija prema vrsti preduzeća."9 Picot smatra da udeo sop-stvenog kapitala u ukupnom kapitalu treba da bude od 50% pa do minimalnih 30%. Ukoliko je uĉešće sopstvenog kapitala manje od 30%, smatra se da je poslovanje preduzeća visoko riziĉno, te ovo uĉešće predstavlja i limit za odobravanje bankarskih kredita. 10 U naĉelu,
7

Prema: Rankovid, J. Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proinkom, Beograd, 1997, str. 19. 8 Gerstner, P, Analiza bilansa - 10. izdanje, Odabrani prevodi, Beograd, 1933. 9 Rankovid, J., Upravljanje finansijamapreduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 33. 10 Picot, G., Unternehmenskrise und Insolvenz: Vorbeugung, Turnaround, Sanierung, München, Beck, 1999, str. 34; prema: Osmanagić Bedenik, N., „Poslovnom analizom godišnjeg financijskog izvješća do poslovnog uspjeha", Računovodstvo, revizija i financije, br. 3/2004, str. 39.

121

Finansijska analiza

smanjivanje uĉešća sopstvenog kapitala smatra se za slabost, sem kad je povećavanje uĉešća tuĊeg kapitala motivisano iskorišćavanjem pozitivnog dejstva finansijskog leveridža. Prirodno, optimalno uĉešće sopstvenog i tuĊeg kapitala u ukupnom kapitalu je individualno uslovljeno, a zavisi od: (a) organskog sastava sredstava, (b) visine vladajuće stope inflacije, (c) rentabilnosti i (d) likvidnosti.11 (a) Organski sastav sredstava predstavlja odnos izmeĊu osnovnih i obrtnih sredstava jednog preduzeća. Što je organski sastav sredstava viši, utoliko je potrebnije veće uĉešće sopstvenog kapitala u pasivi. Naime, visoki fiksni troškovi po osnovu amortizacije povećavaju rizik ostvarenja poslovnog rezultata (podižu faktor poslovnog rizika), što uslovljava niže uĉešće pozajmljenog kapitala, kako bi se visok faktor poslovnog rizika kompenzovao niskim faktorom finansijskog rizika, te da bi faktor ukupnog (složenog) rizika bio prihvatljiv. Pored navedenog, visok organski sastav sredstava povećava rizik poverilaca u smislu naplate svojih potraživanja. (b) U uslovima inflatornog kretanja kad su kamatne stope realno negativne, poverioci izbegavaju da pozajmljuju novĉana sredstva zbog inflatornog gubitka. U tim uslovima preduzeću jedino i preostaje finansiranje iz sopstvenog kapitala. S druge strane, ako je kamatna stopa realno pozitivna (viša od stope inflacije), ona izaziva visoke troškove finansiranja, što opet primorava predu-zeće da jaĉa sopstvene izvore. (c) Kada je preduzeće visokorentabilno, ono će povećavanjem uĉešća tuĊeg kapitala u ukupnom kapitalu povećavati stopu prinosa na sopstveni kapital. Poverioci nemaju mnogo razloga za zabrinutost jer oĉekuju da će po osnovu visokih dobitaka, preciznije - pozitivnog novĉanog toka (cashflow), njihova potraživanja biti isplaćena. Ostvareni dobici će pri tome konstantno pomerati uĉešće kapitala u korist sopstvenog kapitala. (d) Permanentna likvidnost preduzeća dozvoljava pomeranje u strukturi pasive ka pozajmljenom kapitalu. Ovo iz razloga što se obaveze prema pove-riocima isplaćuju u ugovorenim rokovima, što jaĉa sigurnost poverilaca, što uglavnom ima za posledicu nemešanje u poslovnu politiku dužnika, ĉime se njegova nezavisnost ne ugrožava. Iako nikakvo fiksiranje relacija izmeĊu sopstvenog i pozajmljenog kapitala ne može da obezbedi sigurnu zaštitu likvidnosti, teorijski je nesporno da niže uĉešće tuĊeg kapitala pruža veću zaštitu (sigurnost) poveriocima i smanjuje mogućnost većeg gubitka sopstvenog kapitala, ukoliko se stopa prinosa na ukupan kapital snizi ispod proseĉne kamatne stope na pozajmljeni kapital. Uticaj finansijskog leveridža (odnos sopstveni kapital/ukupni kapital) na akcionare sastoji se u tome što odreĊuje rizik njihove investicije. U naĉelu, jevtinije je za preduzeće da pozajmljuje kapital jer zbog kompenzacije rizika akcionari traže više dividende nego što iznose troškovi kamata. Osim navedenog, rashodi kamata umanjuju oporezivi finansijski rezultat, što nije sluĉaj sa dividendama koje su ukljuĉene u finansijski rezultat koji se oporezuje. Ukoliko visokozaduženo preduzeće dobro
11

Vunjak, N., Finansijski menadžment, Ekonomski fakultet, Subotica, 1994, str. 106.

122

Finansijska analiza

upošljava sredstva, ostvariće cash flow, ne samo dovoljan da plati kamate na dugove, već i da ostvari visoki profit. S druge strane, ukoliko preduzeće zapadne u poteškoće i profit padne, ono i dalje mora da plaća kamate. Može se desiti da ne ostane ili da ostane vrlo malo novca za isplatu dividendi na obiĉne akcije. Investiranje u akcije visokozadu-ženih preduzeća je riziĉnije ulaganje, budući da su dividende promenljivije. U ekstremnom sluĉaju, postoji realna mogućnost da preduzeće bude primorano na steĉaj da bi isplatilo dugove. (2) Drugi aspekt se odnosi na visinu rezervi naspram nominalnog kapitala. U osnovi normiranja ovih rezervi stoji princip sigurnosti za nominalni kapital (akcijska glavnica, udeli vlasnika ili ortaka), koji potiĉe iz shvatanja da nominalni kapital predstavlja obavezu preduzeća prema vlasnicima. Nastojanja da se normira ovaj odnos daleko su reda od brojnih nastojanja da se utvrdi norma za odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala. Tako, na primer, Gerstner ne insistira na odreĊenoj normi, već samo ukazuje na to da je preduzeće utoliko sigurnije ukoliko su rezerve veće, dok „Nikliš smatra da puno obezbeĊenje sopstvenog kapitala zahteva 50% rezervi, što pretpostavlja odnos nominalnog kapitala i rezervi od 1:1."12 (3) Treći aspekt se odnosi na uĉešća dugoroĉnog kapitala (sopstvenog i pozajmljenog) i kratkoroĉnih obaveza (kratkoroĉni krediti i tekuće spontane obaveze) u ukupnim izvorima. „Sva razmatranja u vezi sa odnosom dugoroĉnog prema kratkoroĉnom kapitalu vodila su zakljuĉku da je ovaj odnos uslovljen strukturom imovine koja zavisi od vrste preduzeća."13 Obiĉno veće uĉešće kratkoroĉnih obaveza znaĉi suženu nezavisnost preduzeća i teže uslo-ve za održavanje likvidnosti, dok veće uĉešće dugoroĉnog kapitala u sluĉaju sezonskih kolebanja može znaĉiti nedovoljno racionalno korišćenje ovog kapitala kad su potrebe za kapitalom manje. U principu, za savladavanje vrhova sezonskog angažovanja kapitala treba koristiti kratkoroĉne kredite.

3.2. Horizontalna pravila finansiranja
Pravila koja deterministi poželjne odnose između pozicija aktive ipasi-vebilansa stanja nazivaju se horizontalnim pravilima finansiranja. Horizontalna pravila finansiranja se, dakle, bave relacijama izmeĊu delova imovine i kapitala. Medu ovim relacijama najvažnije su:14 a) odnos izmeĊu sopstvenog kapitala i neto imobilizacija, b) odnos izmeĊu dugoroĉnog kapitala i neto imobilizacija, c odnos izmeĊu dugoroĉnog kapitala i dugoroĉno vezane aktive (imobiliza-cije + vezane zalihe),
Rankovid, J., Upravljanje finansijamapreduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 39. Rankovid, J., op. cit., str. 41.

Teorija i analiza Mansa

123

d) e)

odnos izmeĊu obrtnih sredstava i kratkoroĉnih obaveza, i odnos izmeĊu nominalne aktive (potraživanja + kratkoroĉni plasmani + gotovina) i kratkoroĉnih obaveza.

U struĉnoj literaturi se jednim od najstarijih pravila finansiranja smatra Hibnerovo (Hiibner) zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja iz 1854. godine. Prema Hibneru, „kredit koja neka banka može dati, a da pri tome ne doĊe u opasnost u pogledu ispunjenja svojih obaveza, mora odgovarati kreditu kojibanka uživa, i to ne samo po iznosu nego i po kvalitetu kredita."15 Suština ovog zahteva je u tome da se tuĊi kapital ne koristi dugoroĉnije nego što je primljen, što proizlazi iz zahteva za obezbeĊenjem likvidnosti. Polazeći od ove ideje, formulisano je pravilo za finansiranje preduzeća, koje nalaže usklaĊivanje izmeĊu vremena trajanja vezivanja imovinskih predmeta i trajanja u toku koga stoji na raspolaganju pribavljen kapital. Zahtev prema kome osnovna sredstva treba da budu pokrivena sopstvenim i dugoroĉnim pozajmljenim kapitalom, a obrtna imovina kratkoroĉnim kapitalom, naziva se zlatno bilansno pravilo u užem smislu. U vreme kada je zlatno bilansno pravilo u užem smislu definisano, nekretnine, postrojenja i oprema saĉinjavali su gotovo celokupnu dugoroĉno imobilisanu imovinu. Kad se danas govori o stalnoj imovini, pored nekretnina, postrojenja i opreme ima se u vidu i nematerijalna imovina, dugoroĉni plasmani i otkupljene sopstvene akcije. Osnovno neslaganje u definisanju zlatnog bilansnog pravila u užem smislu sastoji se u tome što jedna grupa autora smatra da osnovna sredstva moraju biti pokrivena iskljuĉivo sopstvenim kapitalom, dok drugi autori dopuštaju i upotrebu dugoroĉno pozajmljenog kapitala. Kao posledica zapažanja da su pogonske zalihe trajno vezani imovinski delovi, odnosno da ostaju nepromenjene u svome volumenu sve dok se ne promeni obim poslovanja, zlatno bilansno pravilo je prošireno, u smislu da se traži dugoroĉno finansiranje ne samo stalne imovine, već i tzv. gvozdenih zaliha. Gvozdene zalihe oznaĉavaju minimalnu visinu zaliha (zaliha materijala, zaliha polugotovih proizvoda i zaliha gotovih proizvoda) koja je neophodna za održavanje proizvodnje i realizacije na planiranom nivou. Ovako prošireno pravilo poznato je kao zlatno bilansno pravilo u širem smislu. Dugoroĉna finansijska ravnoteža, definisana kao paralelnost obima i rokova dugoroĉno vezanih sredstava sa obimom i rokovima dospelosti dugoroĉnih obaveza i vlastitih izvora, odgovara zlatnom bilansnom pravilu u širem smislu, koje zahteva da dugoroĉno vezana sredstva budu jednaka trajnim i dugoroĉnim izvorima finansiranja. S obzirom na uslovljenost dugoroĉne i kratkoroĉne finansijske ravnoteže, kratkoroĉna ravnoteža logiĉno proishodi iz dugoroĉne. Uslovljenost kratkoroĉne i dugoroĉne finansijske ravnoteže ogleda se u tome što postojanje jedne ravnoteže oznaĉava i postojanje druge, odnosno postojanje jedne neravnoteže ukazuje na postojanje druge. Kad je dugoroĉna finansijska ravnoteža pomerena ka izvorima, znaĉi da je kratkoroĉna finansijska ravnoteža pomerena ka sredstvima, a kad je dugoroĉna

15

Härle, D., op.cit. str. 31; prema: Rankovid, J., Upravljanje finansijama preduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 41. Rankovid, J., Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proinkom, Beograd, 1997, str. 19.

124

Finansijska analiza

finansijska ravnoteža pomerena ka sredstvima, znaĉi da je kratkoroĉna finansijska ravnoteža pomerana ka izvorima i vice versa. MeĊusobnu uslovljenost dugoroĉne i kratkoroĉne ravnoteže možemo grafiĉki iliistrovati:
Shema 8. Uslovljenost dugoročne i kratkoročne tlnansijske ravnoteže

KVS DVS

KIF DIF

aktiva KVS DVS

pastva KIF DIF

aktiva KVS KIF _________ pasiv DVS a DIF

Bilans Bilans 1. Bilans 2.
3. KVS - Kratkoroĉno vezana sredstva i gotovina DVS Dugoroĉno vezana sredstva KIF - Kratkoroĉni izvori finansiranja DIF - Dugoroĉni izvori finansiranja U bilansu br. 1 postoji dugoroĉna finansijska ravnoteža jer su dugoroĉno vezana sredstva pokrivena dugoroĉnim kapitalom. To automatski znaĉi da postoji i kratkoroĉna finansijska ravnoteža, odnosno da su kratkoroĉne obaveze jednake gotovini uvećanoj za kratkoroĉno vezanu imovinu. U bilansu br. 2. postoji stanje neravnoteže jer su dugoroĉni izvori veći od dugoroĉno vezane imovine (imobilizacija). To automatski znaĉi da ne postoji ni kratkoroĉna finansijska ravnoteža, jer je osenĉeni deo kratkoroĉno vezane imovine finansiran iz dugoroĉnog kapitala. Ovaj osenĉeni deo predstavlja sigurnost za održavanje likvidnosti. U trećem bilansu, stanje dugoroĉne ravnoteže ne postoji jer je osenĉeni deo dugoroĉno vezanih sredstava (stalnih sredstava - imobilizacija) finansiran iz kratkoroĉnih izvora. Za osenĉen deo kratkoroĉne obaveze premašuju kratkoroĉno vezana sredstva i gotovinu, i zbog toga je ugrožena likvidnost preduzeća. U struĉnoj literaturi se ĉesto naglašava da se analizom finansijske ravnoteže ocenjuju likvidnost (analizom kratkoroĉne finansijske ravnoteže) i uslovi za održavanje likvidnosti (analizom dugoroĉne finansijske ravnoteže).16 .

16

Međutim, u praksi se nailazi na slučajeve preduzeda (kao što su bioskopi i špedicije) koja su održavala svoju likvidnost uprkos znatnije pomerenoj dugoročnoj finansijskoj ravnoteži ka dugoročno

Teorija i analiza bilansa

125

MeĊutim, pogrešno je izvoĊenje zakljuĉaka da se stanje likvidnosti može spoznati posmatrajući odnose izmeĊu pozicija aktive i pasive bilansa. Konsta-tovana likvidnost u sadašnjem trenutku ne znaĉi da će preduzeće biti likvidno i u budućnosti, odnosno, „finansijska sudbina u budućnosti ne može se dokuĉiti posmatranjem jednog vremenskog trenutka"17 Upravo zbog navedenog, razvijane su metode za analizu likvidnosti zasnovane na veliĉini tokova. Postoje dva osnova tipa ili metode likvidnosti orijentisane na veliĉinu toka: cash flow i funds flow.

3.3. Iskazna mod pravila finansiranja
Odstupanja od plana ili normale, uobiĉajeno iskazane putem tzv. opšteva-žećih normi, nemaju uvek i u svakom sluĉaju meru apsolutne iskazne moći. Ovo je posledica više razloga, meĊu kojima su naroĉito indikativni sledeći:18 • plan kao mera „norme" nije neosporna normala zbog mogućeg precenji-vanja ili potcenjivanja planskih veliĉina, uslovljenog kako subjektivnim tako i objektivnim razlozima; • „opštevažeće norme" ili „zlatna pravila finansiranja" nemaju znaĉaj apsolutne norme od kojih bi odstupanje nepogrešivo ukazivalo na poremećaj, kvarenje, nedovoljnu visinu i sliĉno. Definisana pravila finansiranja koja su pretendovala na to da imaju op-štu važnost smatraju se manjkavim, odnosno imaju malu praktiĉnu vrednost. „Opštevažeće norme" ili „zlatna pravila finansiranja" su samo opšte norme sa većom ili manjom vrednošću u pogledu zahtevane iskazne moći u svakom konkretnom sluĉaju. Upravo iz pomenutih principa vezanih za snagu iskazne moći normi proisteklih iz plana i opštevažećih pravila, u struĉnoj literaturi i praksi finansijske

vezanim sredstvima, zahvaljujudi tome što su usluge prodavala za gotovinu, a materijal kupovala sa odloženim rokom pladanja. 17 Witte, E., Die Liquiditatspolitik der Unternehmung, J.C.B. Mohr Verlag, Tubingen, 1963, prema; Rankovid, J., op. cit., str. 28. 18 Rankovid, J., Značaj, ciljevi i domet uporedne analize finansijskih izveštaja, Zbornik radova sa XXXII simpozijuma SRR Srbije, Zlatibor, 2001, str.28.

Teorija i analiza bilansa

126

kontrole i analize ĉvrsto je branjeno i brojnim argumentima podupirano mišljenje da jedna kultivisana analiza ĉijim se zakljuĉcima može verovati, zahte-va i uporeĊenje sa razliĉitih aspekata, meĊu kojima su naroĉito bitni: • uporeĊenje u vremenu, • uporeĊenje izmeĊu preduzeća, • uporeĊenje izmeĊu privrednih oblasti i industrijskih grana, a naroĉito u korelaciji sa ciljem analize, vrstom analize i odabranim instrumentima analize. Nemogućnost definisanja optimalnih, opštevažećih pravila posledica je privreĊivanja u razliĉitim delatnostima, razliĉitim uslovima, sa razliĉitim rentabilitetom i razliĉitim rizikom. Izveden je zakljuĉak da finansijska ravnoteža pretpostavlja stalno usklaĊivanje potrebe kapitala sa mogućnostima njegovog pokrića, a da ovom pokriću pogoduje:171 1) posedovanje sopstvenog kapitala, koji odgovara zahtevu sigurnosti zbog njegove funkcije garanta (garantna supstanca) i zbog ĉinjenice da ne do-speva, što pogoduje zahtevu likvidnosti; 2) da visina sopstvenog kapitala odgovara riziku investicija i da preterana upotreba sopstvenog kapitala može da protivureĉi zahtevu maksimiranja dobitka, naroĉito kad su tržišne kamate niže od proseĉnog ukamaćenja; 3) da je dugoroĉni pozajmljeni kapital prikladna zamena za nedovoljan sop-stveni kapital, pod uslovom da osloboĊeni kapital kroz otpisivanje (amortizaciju) i neto dobitak (dobitak posle oporezivanja) pokrivaju iznos do-spelih otplata po osnovu dugoroĉniji i srednjoroĉnih zajmova, ĉime se obezbeĊuje konverzija pozajmljenog kapitala u sopstveni; 4) da je dugoroĉno vezana aktiva (imobilizacije + zalihe) finansirana dugoroĉnim kapitalom (sopstvenim i pozajmljenim), što znaĉi da iznos neto obrtnog fonda treba da bude jednak sa vrednošću zaliha (materijala, poluproizvoda, gotovih proizvoda i trgovaĉke robe); 5) da je vrednost obrtnih sredstava dvostruko veća od vrednosti kratkoroĉnih obaveza i da je nominalna imovina (potraživanja + kratkoroĉni plasmani + gotovina) u ravnoteži sa kratkoroĉnim obavezama). Dakle, svaka privredna grana, svako preduzeće i svaki trenutak imaju svoje normalne odnose. Oni se prvo moraju upoznati i utvrditi da bi se moglo konsta-tovati kakva odstupanja od normale postoje, odnosno kakve su nenormalnosti.

4. Instrumenti finansijske analize
Finansijska analiza treba da odgovori na dva najvažnija pitanja:19 (1) hoće li preduzeće biti solventno, i (2) hoće li preduzeće odbaciti stopu prinosa višu od stope prinosa koju zahte-vaju snabdevaĉi fondova (izvora finansiranja). Da bi finansijska analiza mogla da odgovori na pomenuta pitanja, ona mora raspolagati odgovarajućim instrumentima i odreĊenom metodologijom. Financijskoj analizi stoje sledeći instrumenti na raspolaganju: (1) vizuelna analiza bilansa, (2) analiza bilansa pomoću raĉuna pokrića,
Prema: Vernimmen, P., op. cit., str. 313. Rankovid, J. Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proinkom, Beograd, 1997, str. 20.

Teorija i analiza bilansa

127

(1) (2) (3) (4)

racio analiza, cashflow (keš flou) analiza, analiza tokova kapitala {funds flow analiza), i analiza bilansa pomoću neto obrtnog kapitala.

Ipak, u praksi analize bilansa, najĉešće korišćeni instrumenti su:20 (1) racio brojevi, (2) neto obrtni fond, i (3) cashflow.

4.1 Vizuelna analiza bilansa
Ova metoda se sastoji u posmatranju odnosa pojedinih kategorija bilansa stanja i bilansa uspeha, uglavnom izražene relativnim brojevima, a posebno u grafikonima. Vizuelna analiza predstavlja inicijalnu metodu analize, koje je zbog jednostavnosti i brzine posebno pogodna za potrebe eksterne analize. Vi-zuelnom analizom se može steći globalna predstava o finansijskom položaju i prinosnoj sposobnosti preduzeća. Ova metoda, meĊutim, ne istražuje uzroke koji su doveli do zapaženog stanja. Vizuelna analiza se koristi kako za potrebe statiĉke tako i dinamiĉke analize.

4.2. Analiza bilansa pomodu računa pokrida
Ova metoda se ograniĉava na analizu bilansa stanja i zahteva, poput vi-zuelne metode, prethodno sažimanje bilansnih pozicija, budući da struktura propisanih bilansnih šema ne odgovara potrebama ove analize. Ova metoda se sastoji u utvrĊivanju sledećih odnosa, izraženih u apsolutnim, a pre svega relativnim brojevima: a) strukture sredstava preduzeća (poslovna/neposlovna sredstva; osnovna sredstva/obrtna sredstva); b) strukture kapitala (sopstveni kapital/obaveze); c) pokrića osnovnih sredstava sopstvenim kapitalom, i dugoroĉno vezane imovine dugoroĉnim kapitalom.

43. Rado analizo
Teorija i poslovna praksa razvile su ĉitav niz finansijskih pokazatelja, u vidu racio pokazatelja za ocenjivanje finansijskog položaja i zaraĊivaĉke sposobnosti preduzeća. MeĊutim, veći broj izraĉunatih pokazatelja ne znaĉi nužno i kvalitetniju spoznaju poslovanja preduzeća. Stoga se ĉesto istiĉe da se umet-nost analize finansijskih izveštaja prvobitno sastoji u izboru i interpretaciji specifiĉnih pokazatelja u zavisnosti od cilja analize. Prema tome, finansijsku analizu treba vršiti sa najmanjim mogućim brojem pokazatelja koji mogu da navedu na zakljuĉak o bonitetu preduzeća, a ostale pokazatelje treba koristiti u cilju dubljeg sagledavanja mogućih izvora slabosti, na koje su ukazali osnovni pokazatelji. Finansijski odnosi u analizi se mogu klasifikovati na razliĉite naĉine. Jedna od uĉestalijih klasifikacija je i ona, prema kojoj se pokazatelji grupišu u ĉetiri grupe: (a) pokazatelje likvidnosti, (b) pokazatelje solventnosti, (c) pokazatelje obrta i (d) pokazatelje rentabiliteta.

Rankovid, J., op. cit., str. 27. Rankovid, J. Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proinkom, Beograd, 1997, str. 20.

Teorija i analiza bilansa

128

U teoriji se ĉesto pokazatelji likvidnosti i solventnosti uz pokazatelj finan-siranja imobilizacija, nazivaju pokazateljima strukture. Treba imati na umu da nijedan pokazatelj, sam za sebe, ne daje relevantnu informaciju o bonitetu preduzeća. Samo analizom grupe pokazatelja se može doneti odreĊeni zakljuĉak.

4.3.1. Racio analiza likvidnosti
4.3.1.1. Poimanje likvidnosti

Likvidnost oznaĉava sposobnost bezuslovnog plaćanja dospelih obaveza. U ranijim interpretacijama (Nikliš, Švajcer) likvidnost se definisala kao sposobnost imovinskih predmeta da se pretvore u likvidna sredstva.21 Ovde se ne misli na mogućnost prodaje pojedinih sredstava u sluĉaju nužde, već na udaljenost pojedinih sredstava od transformacije u novac u normalnom poslovnom ciklusu. Sposobnost pojedinih delova imovine da se pretvore u platežno sredstvo zavisi od broja faza kroz koje moraju da proĊu da bi dobili novĉani oblik, vremena koje je potrebno da bi se pojedini delovi imovine pretvorili u novac i stepena sigurnosti da ĉe se pojedini delovi imovine pretvoriti u novac. Pomenuto shvatanje likvidnosti dopunjuje se u novim interpretacijama time što se stanje likvidnosti imovinskih delova dovodi u vezu sa obavezama preduzeĉa, te tada likvidnost predstavlja „odnos mogućnosti pokrića obaveza".22 Ovako shvaćena likvidnost predstavlja likvidnost preduzeća, za razliku od starije interpretacije likvidnosti kojom se oznaĉavala likvidnost imovine. Danas je gotovo opšteprihvaćeno da se pod likvidnošću ima u vidu likvidnost preduzeća, koja predstavlja sposobnost preduzeća da izmiri obaveze u roku dospeća. Ipak i koncepcija likvidnosti imovine, nije išĉezla te se, primera radi, koristi kao jedan od principa pri sastavljanju bilansa (princip rastuće likvidnosti kome odgovara princip opadajuće roĉnosti i princip opadajuće likvidnosti kome odgovara princip rastuće roĉnosti). U struĉnoj literaturi se ĉesto naglašava da se analizom finansijske ravnoteže ocenjuju likvidnost (analizom kratkoroĉne finansijske ravnoteže) i uslovi za održavanje likvidnosti (analizom dugoroĉne finansijske ravnoteže).23 Kratkoroĉna finansijska ravnoteža se sagledava komparacijom odnosa pojedinih oblika sredstava sa izvorima prema stepenu njihove platežne sposobnosti i vremenske dospelosti. Prema tome, racia likvidnosti proizlaze iz horizontalnih pravila fi-nansiranja, koja se bave utvrĊivanjem normi za finansiranje obrtnih sredstava. Za razliku od rentabilnosti, koja predstavlja primarni zahtev vlasnika preduzeća, zahtev za likvidnošću dolazi spolja, sa tržišta. Praktiĉno se radi o mogućnosti plasmana i naplate potraživanja. Rentabilnost i likvidnost predstavljaju dva glavna zahteva koji se postavljaju pred upravu preduzeća, budući da su rentabilnost i likvidnost
Prema: Rankovid, J., Upravljanje tlnansijama preduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 27. Thoms, W., „Oekonomitat. Die dreidimensionale okonomishe Problematik in inhrer Komplementarität" Zeitschrift für Betriebswirtschaft, 9/1959; prema: Rankovid,J., op. cit., str. 27. Međutim, u praksi se nailazi na slučajeve preduzeča (kao što su bioskopi i špedicije) koja su održavala svoju likvidnost uprkos znatnije pomerenoj dugoročnoj finansijskoj ravnoteži ka dugoročno vezanim sredstvima, zahvaljujudi tome što su usluge prodavala za gotovinu, a materijal kupovala sa odloženim rokom pladanja. Rankovid, J. Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proinkom, Beograd, 1997, str. 20.

Teorija i analiza bilansa

129

pretpostavke za postojanje preduzeća. Naime, i visokorentabilna preduzeća će biti likvidirana ukoliko nisu likvidna. Analiza rentabilnosti se odnosi na odreĊeni vremenski period, po pravilu na prošlost, dok je analiza likvidnosti uvek usmerena na sadašnjost i budućnost. Likvidnost kao trenutni problem koji treba uvek iznova rešavati, zahteva planiranje. Planiranje likvidnosti jeste jedan od glavnih zadataka finansijskog planiranja. Finansijsko planiranje treba da bude usmereno ka ostvarivanju maksimalne rentabilnosti na dug rok, uz ostvarivanje optimalne likvidnosti. Pod optimalnom likvidnošću se smatra mera platežne sposobnosti koja dozvoljava da se ispune sve platežne obaveze koje će se sa sigurnošću pojaviti i koja pored toga sadrži rezerve za odreĊene potencijalne obaveze koje se mogu uz adekvatnu preciznost'proceniti. U rezerve sredstava plaćanja ubrajaju se i neiskorišćene kreditne linije kod poslovnih banaka, kao i svaka druga mogućnost za prikupljanje sredstava plaćanja u tom roku. U literaturi je zastupljeno mišljenje da je analiza proteklih perioda suvišna. Jer, samo postojanje preduzeća u trenutku kada se vrši analiza dokazuje da je likvidnost bila oĉuvana. MeĊutim, analiza likvidnosti u prošlosti je znaĉajna jer pruža uporište za planiranje likvidnosti.
4.3.1.2. Racia likvidnosti

Analiza likvidnosti se najĉešće vrši pomoću racio analize. Racio pokazatelji likvidnosti pružaju predstavu o mogućnosti preduzeća da izmiri obaveze koje uskoro dospevaju, imovinom koja se najlakše može pretvoriti u novac. Konstantno opadanje racia likvidnost tokom vremena je siguran pokazatelj za uzbunu. Najznaĉajniji i najšire upotrebljavani koeficijenti likvidnosti su koeficijent perspektivne (buduće) likvidnosti i koeficijent rigorozne (sadašnje) likvidnosti.
a) Racio tekude likvidnosti

Racio tekuće likvidnosti se ĉesto naziva i racio opšte (generalne) likvidnosti. Ovaj pokazatelj se smatra pokazateljem opšteg finansijskog zdravlja preduzeća i obavezno se koristi prilikom procene kreditne sposobnosti preduzeća.

. . , , ... . , Obrtna imovina Racio tekude likvidnosti = ———— ------- ;———-----------------Tekude (kratkoročne) obaveze
n

(CurrentRatio/Bankers ratio)

Ovaj odnos treba da pokaže da li su obaveze koje dospevaju u roku od godinu dana pokrivene imovinom vezanom za taj rok. Kako se normala odnosa izmeĊu obrtnih sredstava i tekućih obaveza tradicionalno smatra 2:1, jer u obrtna sredstva spadaju i tzv. gvozdene zalihe koje treba finansirati iz dugoroĉnog kapitala, proizlazi da preduzeće ima zadovoljavajuću tekuću likvidnost ukoliko racio tekuće (opšte) likvidnosti iznosi 2. Pri tome treba imati na umu da se radi o jednoj gruboj meri, koja nema univerzalan znaĉaj. Ovaj pokazatelj se smatra sredstvom za merenje likvidnosti drugog stepena.
b) Racio rigorozne likvidnosti Rankovid, J. Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proinkom, Beograd, 1997, str. 20.

Teorija i analiza bilansa

130

Racio rigorozne likvidnosti ili brzi test likvidnosti se ĉesto naziva i radom redukovane likvidnosti ili „ljutim" testom likvidnosti. Ovaj pokazatelj smatra se sredstvom za merenje likvidnosti prvog stepena.

. . ... Obrtna imovina - zalihe Racio rigorozne likvidnosti = —=r-.———; ----------- :—r~i -----------Tekude (kratkoročne) obaveze
n

(Quick (acid) ratio) Rigorozni racio iskljuĉuje zalihe iz imenioca. Ovaj racio je znaĉajniji pokazatelj likvidnosti ukoliko se radi o preduzećima koja ne uspevaju lako da prodaju i naplate zalihe, da bi izmirila obaveze. Racio rigorozne likvidnosti manji od 1 znaĉi da su kratkoroĉne obaveze veće od tekuće imovine. U pojedinim industrijama, npr. u teškoj industriji ovo će biti razlog za veliku zabrinutost. Preduzeće se nalazi u situaciji da razmatra jednu od sledećih mogućnosti: da uzme kratkoroĉni kredit, ukoliko ima zadovoljavajući bonitet, da rasproda zalihe ili da ubrza proizvodnju, dovršavanje proizvoda i prodaju uz dovoljno brzu naplatu potraživanja. Pri tome, povećavanje prodaje i naplate najĉešće je uslovljeno odobravanjem popusta, odnosno kasa skonta. S druge strane, u nekim delatnostima, npr. kod super-marketa, racio manji od 1 neće biti nikakav povod za brigu. Nasuprot tome, može biti pokazatelj efikasnosti. Racio manji od 1 može biti posledica pribavljanja zaliha uz odloženo plaćanje, kratko zadržavanje istih, odnosno brza prodaja za gotovinu. Time se umanjuje iznos kapitala potreban za posao i podiže rentabilnost. Pri tumaĉenju racia treba biti izuzetno obazriv. Promena u racio pokazateljima može biti npr. refleksija na izmenjenu politiku nabavke, posledica povlaĉenja zaliha koje dugo stoje, refleksija na organizaciju snabde-vanja i mrežu distribucije. Pored navedenih racia likvidnosti, povremeno se u struĉnoj literaturi nailazi na racio novĉane likvidnosti koji se izražava odnosom:24

Racio novčane likvidnosti = -^r-.— qotovina ------------------Tekude (kratkoročne) obaveze
U takvim okolnostima racio opšte likvidnosti smatra se pokazateljem likvidnosti III stepena, racio redukovane likvidnosti pokazateljem likvidnosti II stepena, a navedeni odnos pokazateljem likvidnosti I stepena.25 Pomenuta analiza likvidnosti ima karakter statiĉke analize likvidnosti. Treba napomenuti da je analiza likvidnosti znaĉajno otežana, budući da u sredstva plaćanja spadaju i neiskorišćene kreditne linije kod kreditnih i drugih institucija, kao i svaka druga mogućnost prikupljanja sredstava plaćanja u kratkom roku. Navedeno ograniĉenje se posebno odnosi na eksterne analitiĉare.
b) Racio likvidnosti na bazi neto novčanog toka iz poštovanja (RLNT)

Poslednjih godina sve veći znaĉaj u finansijskoj analizi zauzima cashflow analiza koja je zasnovana na novĉanom toku, umesto na raĉunovodstvenim veliĉinama za koje je karakteristiĉno da predstavljaju obraĉunske kategorije.

Radovanovid, R., Bilansi preduzeda i banaka, Savremena administracija, Beograd, 1999, str. 98. Prema: Stojanovič, D., „Racio i dinamička analiza redovnih finansijskih izveštaja", Računovodstvo br. 1-2, SRRS, Beograd, 2007, str. 55. Rankovid, J. Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proinkom, Beograd, 1997, str. 20.

Teorija i analiza bilansa

131

Ovo je posebno znaĉajno kod racia rentabiliteta koji mogu biti znaĉajno deformisani kao posledica primene alternativnih raĉunovodstvenih politika. Racio likvidnosti na bazi neto novĉanog toka iz poslovanja ne uzima iznos gotovine iz biiansa, već gotovinu koju je preduzeće stvorilo u toku godine, a po odbitku isplata za tekuće poslovanje.26
PLjyj-p -

Neto novčani tok iz poslovanja Tekude (kratkoročne) obaveze

Elaborirano je da grubo uspostavljana pravila (norme) nemaju utemeljenje, budući da ni horizontalna pravila iz kojih norme likvidnosti proizlaze nisu opštevažeća, tj. univerzalna. Ipak, teorija i poslovna praksa su fiksirale standardne vrednosti pokazatelja likvidnosti. Ova, „gruba pravila odražavaju zahteve pretežno ameriĉke teorije i praksa, prožete bankarskim zahtevima sa smanjenjem rizika odnosno povećanjem sigurnosti ulaganja."27 Iako poštovanje prikazanih pravila ne znaĉi i daje likvidnost apsolutno zagarantovana, sa pravom se veruje, da je time usklaĊivanje novĉanih tokova olakšano, zbog ĉega su i davaoci kredita (banke) spremni da u sluĉaju zastoja plaćanja takvom preduzeću priteknu u pomoć odobravanjem kratkoroĉnih ako ono rentabilno posluje.181 Rezultati empirijskih istraživanja odražavaju : tvarnu situaciju u poslovnoj praksi. ________________________________

Pokazatelj likvidnosti LI Cash ratio

Standardi likvidnosti Način izračunavanja

gotovina x 100 + (kratkoročne obaveze + PVR) L2 Cash ratio obrtna sredstva - zalihe x 100 -f 100% 70-80% (kratkoročne obaveze + PVR) L3 Cash ratio (obrtna sredstva + AVR) x 100 200% 130-140% (kratkoročne obaveze + PVR) zvor: Leutiger, I., BetriebswitschaftlicheKennzahlen mit Lotus, Markt&Technik Veriag, Munchen, 1988, str. 29; prema: Osmanagid Bedenik, N., op. cit, str. 40.

Gruba Empirijske pravila vrednosti 10-30% 10%

zajmova. Pogotovo

4.3.2. Racio analiza solventnosti 4.3.2.1.
Poimanje solventnosti

Solventnost predstavlja likvidnost na dug rok. Preduzeće je likvidno ukoliko izmiruje dospele obaveze o roku dospeća. MeĊutim, iz bilansa se može steći razumno uverenje da preduzeće može da izmiri kratkoroĉne obaveze (dakle, likvidno je), ali da neće biti sposobno i da izmiri obaveze koje će dospe-vati u budućnosti. Za takvo preduzeće se kaže da je nesolventno. Postavlja se pitanje: na osnovu ĉega se može zakljuĉiti da preduzeće neće moći da servisira obaveze koje će dospevati u budućnosti?
26 27

Videti detaljnije poglavlje u kome se elaborira cash flow analiza. Leutiger, 1., BetriebswitschaftlicheKennzahlen mit Lotus, Markt &Technik Verlag, Munchen, 1988, str. 11; prema: Osmanagid Bedenik, N., „Poslovnom analizom godišnjeg financijskog izvješda do poslovnog uspjeha", Računovodstvo, revizija i financije, br. 3/2004, str. 39. Rankovid, J. Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proinkom, Beograd, 1997, str. 20.

Teorija i analiza bilansa

132

Da bi se odgovorilo, prethodno je potrebno videti koje obaveze dospevaju u budućim obraĉunskim periodima. U pitanju su, pre svega, obaveze po osnovu dugoroĉnih kredita. Naime, preduzeće ima obavezu da vrati glavnicu kredita, kao i da plati kamate po osnovu uzetih kredita. U dugoroĉne obaveze, dakle, pre svega spadaju obaveza vraćanja glavnice kredita i obaveza plaćanja kamate u ugovorenim rokovima. Mogućnost izmirivanja obaveza, pre svega, zavisi od relativne veliĉine duga i zaraĊivaĉ-ke moći preduzeća. Konkretnije, zavisi od stope prinosa na ukupni kapital, od veliĉine novĉanog toka, od proporcionalnog uĉešća sopstvenog i tuĊeg kapitala u ukupnom kapitalu i od organskog sastava sredstava, tj. pokrivenosti imobili-zacija i gvozdenih zaliha sopstvenim (vlasniĉkim) kapitalom. Ukoliko je, na pri-mer, preduzeće finansiralo imobilizacije pretežno dugoroĉnim kreditima, javlja se opasnost da ono neće moći da izmiri fiksne troškove kamata ukoliko doĊe dopada prodaje, koji će pak usloviti i pad
181

Prema: Rankovid, J., Teorija ianaiiza bilansa, Privrednik, Beograd, 1997, str. 32.

proizvodnje, odnosno može da nastupi situacija da kamatne stope premaše stopu prinosa na ukupni kapital. Opasnost je još veća ukoliko su u pitanju devizni krediti, jer se tada javlja i opasnost od devalvacije domaće valute. Prema tome, ukoliko je postrojenjska imovina domi-nantnije finansirana tuĊim kapitalom, utoliko je veća opasnost da preduzeće neće moći da plati kamate, koje za preduzeće predstavljaju fiksni rashod. Zbog toga se oĉekuje da stalna imovina bude finansirana vlasniĉkim kapitalom, ili barem najvećim delom iz vlasniĉkog kapitala. Jer obiĉne akcije ne nose fiksne prinose, već donose dividende samo ukoliko je ostvaren dobitak. S druge strane, ukoliko preduzeće nema zadovoljavajuću rentabilnost, ono neće moći da vrati glavnicu kredita i da plati kamate prema ugovorenoj dinamici. Ukoliko preduzeće ima odgovarajuću rentabilnost i ukoliko su sredstva finansirana iz adekvatnih izvora, ono će biti sposobno da izmiri fiksne troškove i da otplati kredite po ugovorenoj dinamici. Shvatanje sigurnosti prema kome funkciju obezbeĊivanja potraživanja poverioca vrši sopstveni kapital (ima ulogu garantne supstance), predstavlja „staro nasleĊe". Danas se zahtev za obezbeĊivanjem sigurnosti elastiĉnije postavlja. „Funkciju kriterijuma primarne sigurnosti preuzeo je zahtev za rentabilnošću, dok je ocena imovinskih prilika uzimanjem u obzir visine garantne supstance zadržala poziciju sekundarne sigurnosti, koja je od naroĉitog interesa ako opada obezbeĊenje primarne sigurnosti rentabilnost."28 Prema tome, savremeno poimanje dugoroĉne sigurnosti smatra rentabilnost primarnim faktorom sigurnosti. Prema tome, zakljuĉke o solventnosti preduzeća se mogu izvoditi nakon sagledavanja: a. stope rentabiliteta, b. vrednosti i strukture imovine, i c. strukture izvora finansiranja (ukupnog kapitala). Vredno je pažnje napomenuti da pojedini autori definišu solventnost kao sposobnost izmirivanja ukupnih obaveza prodajom celokupne imovine, što pretpostavlja obustavljanje poslovanja i likvidaciju preduzeća.29 Ali, tada se
Rankovid, J., Upravljanje finansijamapreduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 27. 29 Prema: Vernimmen, P., op. cit., str. 313. Ovaj stav u domadoj literaturi zastupa prof. Ro-did, koji ističe da „solventnost preduzeda podrazumeva daje preduzede sposobno platiti ukupne dugove ne o Rankovid, J. Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proinkom, Beograd, 1997, str. 20.

Teorija i analiza bilansa

133

pokazateljima solventnosti ne poklanja pažnja u meri u kojoj se poklanja pokazateljima usmerenih na ocenjivanje sposobnost preduzeća da izmiri obaveze bez likvidiranja imovine (Going concern princip), kao što je npr. pokazatelj: Neto obaveze / Poslovni dobitak umanjen za troškove amortizacije, ili pokazatelji koji se zasnivaju na cashflow veliĉinama. Ipak, većina autora ne prihvata stav da je preduzeće solventno ukoliko izmiruje obaveze iz likvidacione (steĉajne) mase.30
4.3.2.2. Rada solventnosti

IzvoĊenje zakljuĉaka o solventnosti preduzeća uobiĉajeno se vrši pomoću racio brojeva, tzv. racio analiza solventnosti. Neretko se racio analiza solventnosti naziva i „racio analiza zaduženosti", „racio analiza sigurnosti", „racio analiza nezavisnosti". U literaturi racia solventnosti nisu jednoobrazno definisana. Prikazani pokazatelji pretežno poĉivaju na staroj interpretaciji sigurnosti, prema kojoj je sigurnost prevashodno odreĊena visinom garantne supstance i naĉinom finansiranja imovine, pri ĉemu se zakljuĉci izvode na osnovu uspostavljenih pravila finansiranja. Prema jednoj od klasifikacija, racia finansiranja imobilizacija i racia rentabilnosti se svrstavaju u okviru racia solventnosti,31 a ponegde se smatraju posebnom grupom pokazatelja.32 Nesporno je daje solventnost determinisana adekvatnim finansiranjem imovine, rentabilnošću i sposobnošću generisanja gotovine. Prema tome, gotovo svi pokazatelji ukazuju i na mogućnost izmiri-vanja dugoroĉnih obaveza. Iako je nesporno da pokazatelji rentabilnosti, aktivnosti i pokrića predstavljaju pokazatelje na osnovu kojih se ocenjuje solventnost preduzeća, u daljem tekstu će se ipak izlagati kao zasebne grupe pokazatelja. Racio solventnosti predstavlja pokazatelj mogućnosti preduzeća da se odupre i prebrodi eventualnu ekonomsku krizu, a da pri tome ne bude ugrožena sigurnost poverilaca, a time i njihovo poverenje u preduzeće.187

Racio solventnosti = ----------- Sopstveni kapital ----------Pozajmljeni kapital
Navedeni pokazatelj predstavlja i pokazatelj finansijskog leveridža. Ovako izraĉunat racio solventnosti, predstavlja staro naslede, odnosno ima osnov u statiĉkoj bilansnoj teoriji, koja sigurnost poverioca vidi u sopstvenom kapitalu, a ne u prinosnoj sposobnosti preduzeća. U vezi s tim, prof. Vernimen istiĉe da se izmirivanje obaveza sopstvenim kapitalom vrši iskljuĉivo u sluĉaju bankrota, te da izraĉunavanje pomenutog pokazatelja potvrĊuje inertnost koncepata u finansijama, napominjući da ovaj racio ne treba koristiti za ocenjivanje sposobnosti preduzeća da izmiruje
roku njihovog dospeda ved kad-tad, makar iz stečajne (likvidacione) mase". Prema: Rodid, J., Vukelid, G., Andrid, M., Teorija, politika i analiza bilansa, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 2007, str. 298. Videti: Rankovid, J., Repetitorijum o finansijskom položaju I kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proinkom, Beograd, 1997, str. 28.; Stevanovid, N., Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet u Beogradu, str. 171; Stojanovid, D., „Racio i dinamička analiza redovnih finansij-skih izveštaja", Računovodstvo br. 1-2, SRRS, Beograd, 2007, str. 56; Cvetkovid, N., Analiza poslovanja, Megatrend univerzitet, Beograd, 2004, str. 264. i dr. Videti u: Stevanovid, N. (2000.), str. 173. Videti u: Rankovid, J., Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proinkom, Beograd, 1997, str. 30; Stojanovid, D., Racio i dinamička analiza redovnih finansijskih izveštaja, Računovodstvo br. 1-2, SRRS, Beograd, 2007. Rankovid, J. Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proinkom, Beograd, 1997, str. 20.

Teorija i analiza bilansa

134

obaveze.188 Ipak, nesporno je da su poverio-ci zaštićeniji ukoliko je preduzeće dominantno finansiralo imovinu sopstvenim kapitalom, odnosno ukoliko je odnos sopstvenog i tuĊeg kapitala povoljniji. Ovaj racio prikazuje hipotetiĉku maržu zaštite koju obezbeĊuje aktiva u odnosu na obaveze u sluĉaju likvidacije preduzeća. Što je veće uĉešće tuĊeg kapitala, veći je pretpostavljeni rizik za poverioce. Poverioci treba pažljivo daprocene odnos materijalne imovine i nematerijalne imovine, budući da u sluĉaju likvidacije pojedina nematerijalna imovina nema nikakvu tržišnu vrednost. Treba imati u vidu i ĉinjenicu da redovni godišnji zakljuĉak nije usmeren na prikazivanje likvidacione vrednosti preduzeća, te bilansna visina neto imovine (sopstvenog kapitala) ne predstavlja vrednost neto imovine u sluĉaju likvidacije. Usled ĉinjenice da je normala u smislu klasiĉnog pravila finansiranja (1:1) neprihvatljiva kao kruta norma, već je uslovljena stepenom rizika i naĉinom finansiranja aktive u konkretnom preduzeću, onda se zakljuĉak o stepenu sigurnosti ne može izvesti samo na osnovu ove relacije, već se dopunjuje sa dva racia, koji spadaju u grupu tzv. racia zaduženosti.189 To su odnosi:

a) = _________Ukupne obaveze ______ Zbir bilansa (aktiva ili pasiva)

Rankovid, J., op. cit., str. 29. Prema: Vernimmen, P., op. cit., str. 281.

Dugoročne obaveze b) = Permanentni kapital (sopstveni + dug. obaveze)
U praksi je uobiĉajeno da se pomenute relacije izražavaju u procentima. Prvi pokazatelj treba da pokaže uĉešće pozajmljenih izvora u ukupnom kapitalu i doprinos pozajmljenog kapitala u finansiranju aktive, dok je cilj drugog da pokaže uĉešće dugoroĉnog pozajmljenog kapitala u ukupnom dugoroĉnom kapitalu. Ovaj koeficijent ukazuje i na to koliki je rizik akcionara (vlasnika) u odnosu na rizik poverilaca, odnosno ispituje strukturu kapitala preduzeća. Što je pozajmljeni iznos u ukupnim izvorima finansiranja veći, veći je rizik za poverioce. Odnos duga prema sopstvenom kapitalu znaĉajno se razlikuje po delat-nostima. Ovi pokazatelji su u tesnoj vezi sa stepenom rentabilnosti i brzinom oslobaĊanja kapitala putem amortizacije. Visoko uĉešće obaveza u ukupnom kapitalu i dugoroĉnih obaveza u dugoroĉnom (permanentnom) kapitalu neće ugroziti sigurnost i likvidnost ako je cashflow visok i ako je osigurano privlaĉenje novog pozajmljenog kapitala. 4.3.3. Racia finansiranja imobilizacija Racia finansiranja imobilizacija proizlaze iz horizontalnih pravila finansiranja, i treba da pokažu stepen finansiranja neto imobilizacija (nabavna vred-nost osnovnih sredstava umanjena za otpise).

Sopstveni kapital Racio finansiranja imobilizacija = neto imobilizacije

Rankovid, J. Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proinkom, Beograd, 1997, str. 20.

Teorija i analiza bilansa

135

odnosno,

Racio finansiranja imobilizacija =

Dugoročni kapital neto imobilizacije

Saglasno pravilima finansiranja, zahtevu sigurnosti pogoduje kada je prvi racio jednak jedinici, jer to ukazuje na ĉinjenicu da su imobilizacije finansirane sopstvenim kapitalom u celini, a da je drugi racio veći od 1, budući da i zalihe, kao deo dugoroĉno vezane imovine, treba da budu finansirane dugoroĉnim kapitalom (da zalihe budu jednake neto obrtnom fondu). Ovaj racio se naziva ra-ciom finansijskog ekvilibrijuma i predstavlja drugi naĉin izražavanja neto obrtnog fonda. Ali i racio manji od 1, koji oznaĉava da se obrtna sredstva finansiraju iz kratkoroĉnih izvora (dakle ne postoji neto obrtni fond) ne oznaĉava automatski teškoće u izmirivanju dospelih obaveza, ukoliko preduzeće dovoljno brzo oslobaĊa kapital putem amortizacije i ima odgovarajuću rentabilnost. Budući da navedeni racio brojevi nisu dovoljni za ocenu finansijskog položaja, dopunjuju se sa još dva racia: raciom pokrića zaliha i raciom pokrića obrtnih sredstava. Racio pokrića zaliha pokazuje stepen pokrića zaliha neto obrtnim fondom. . . ... Neto obrtni fond Racio pokrića zaliha = -----------n

Zalihe
Racio pokrića obrtnih sredstava pokazuje stepen pokrića obrtnih sredstava neto obrtnim fondom.

Racio pokrida obrtnih sredstava =

Neto obrtni fond Obrtna sredstva

4.3.4. Racia analiza aktivnosti (obrta) Racia aktivnosti pružaju bliži uvid u efikasnost upravljanja tekućom imovinom i obavezama preduzeća, zbog ĉega se ĉesto nazivaju i racia upravljanja. Ovi pokazatelji imaju za cilj da pokažu koliko se u prošeku ĉeka na prodaju zaliha, naplatu potraživanja i isplatu dobavljaĉima. Budući da od brzine obrta zaliha, potraživanja od kupaca i obaveza prema dobavljaĉima zavisi likvidnost preduzeća, u literaturi se ovi pokazatelji mogu naći i u okviru pokazatelja likvidnosti.33 Ipak, teško je uvažiti pomenutu logiku, jer bi tada ove pokazatelje bilo moguće uvrstiti i meĊu pokazatelje rentabilnosti, budući da brzina obrta determiniše pored likvidnosti i rentabilnost, što se, pak, ne ĉini. Pored racia obrta obrtnih sredstava u literaturi se preporuĉuje i utvrĊivanje racia obrta ukupne poslovne imovine.
4.3.4.1. Definisanje obrtnih sredstva

Uobiĉajena definicija obrtnih sredstava glasi da su obrtna sredstva sredstva koja se troše u jednom proizvodnom ciklusu, tj. sredstva koja imaju koeficijent obrta veći od 1. Dakle, u pitanju je imovina ĉija namena nije da dugoroĉno ostane u poslovnom
33

Prema: Ruth, G., Analiza finansijskih izvještaja, Daily Press, Podgorica, 2006, str. 146. Rankovid, J. Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proinkom, Beograd, 1997, str. 20.

136

Finansijska analiza

procesu preduzeća. Nije retkost da se pri definisanju obrtne imovine koristi princip negativne metode, te se kaže da se pod obrtnom imovinom podrazumeva sve ono što ne pripada postrojenjskoj imovini i ne predstavlja vremensko razgraniĉenje.34 Obrtna sredstva su posebno istaknuta u bilansima svih zemalja sa tržišnom privredom.35 MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi obrtnim sredstvima definišu sredstva za koja se oĉekuje da će biti utrošena ili realizovana u toku uobiĉajenog poslovnog ciklusa (koji može biti i duži od godinu dana), sredstva koja su pribavljena u cilju prodaje u kratkom roku (do 12 meseci od dana bilansa) 36 i gotovina i gotovinski ekvivalenti kojima preduzeće raspolaže bez ikakvih ograniĉenja (MRS 1). Prema uobiĉajenom rašĉlanjavanju koje odgovara zahtevima bilansa i potrebama finansijske analize, obrtna sredstava ĉine: • zalihe, koje se sastoje iz: • zaliha materijala, • nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda, • robe, • nekretnina pribavljenih radi prodaje, • datih avansa, • • • potraživanja, kratkoroĉne hartije od vrednosti i . likvidna sredstva.

Budući da je obrt ukupnih sredstava faktor prinosa, sredstva treba rašĉlaniti bar na sledeće grupe: • poslovna sredstva, obrtna sredstva, • zalihe i • kratkoroĉna potraživanja. Rašĉlanjavanje omogućava indentifikaciju sredstava koja imaju usporen obrt. Njih treba dalje rašĉlanjavati na podgrupe i pojedinaĉna sredstva i utvrditi njihovu brzinu obrta i razloge za usporavanje. Usporavanje obrta sredstava pri istom prihodu znaĉi da je preduzeće u posmatranom periodu investiralo. Analiza obrta je od izuzetne važnosti jer se putem nje stiĉe uvid u efikasnostupravljanja ulaganjima i izvorima finansiranja. Da bi se ona izvršila, potrebno je kombinovati odreĊene vrednosti iz bilansa stanja i bilansa uspeha.

4.3.4.2. Racia aktivnosti (obrta)
4.3.4.2.1. Racia obrta imovine

Prema: Rankovid, l.Jeorija bilansa, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 354. Međunarodni računovodstveni standardi ostavljaju i mogudnost nerazvrstavanja imovine na obrtna i stalna sredstva ukoliko priroda poslovanja to ne zahteva. Prema tome, MRS 2 predviđa da i zemljište i druga neposlovna imovina, kao što su poslovni prostor, stanovi, garaže i dr., spada u obrtna sredstva ukoliko su pribavljeni radi dalje prodaje.

Teorija i analiza bilansa

137

a) Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava:
. . . . Neto prihodi od prodaje umanjeni za sadržani dobitak Koeficijent obrta poslovnih sredstava = ------------------- — Ukupna poslovna sredstva

Pretpostavka je da su prihodi od prodaje i naplaćeni.
Broj dana u godini Prosečno vreme trajanja jednog obrta = Koeficijent obrta poslovnih sredstava

Svako usporavanje obrta imovine se negativno odražava na likvidnost i rentabilnost poslovanja. Zbog toga je od velike važnosti ispitivati brzinu obrta, identifikovati i otkloniti uzroke usporavanja. Brzina obrtanja obrtnih sredstava meri se koeficijentom obrta ili vremenom trajanja obrta izraženim brojem dana. Koeficijent obrta predstavlja pokazatelj koji pokazuje koliko se puta obrnula posmatrana bilansna pozicija, ili bilansne pozicije (masa), odnosno kakav je uĉinak (efekat) te mase.
E Ko = — M

Ko - koeficijent obrta E - efekat ili uĉinak M - obim ili masa ukupnih obrtnih sredstava MeĊutim, u literaturi su zastupljena razliĉita mišljenja po pitanju šta smatrati masom, a šta efektom kod analize obrta obrtnih sredstava. Efekat ukupnih obrtnih sredstava je naplaćeni prihod umanjen za iznos amortizacije i dobitkakoji su u njima sadržani.37 Masajeproseĉan iznos ukupnih obrtnih sredstava koji je korišćen u svim pojavnim oblicima u periodu u kome je ostvaren efekat. Problem koji se javlja pri izraĉunavanju mase je taj što se osnovna sredstva po osnovu amortizacije pretvaraju u obrtna sredstva, što znaĉi daje potrebno iskljuĉiti amortizaciju. MeĊutim, iskljuĉivanje amorti-. zacije iz nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda, potraživanja i novĉanih sredstava u praksi, nije nemoguće. Zbog toga se u literaturi preporuĉuje, što je u praksi i podržano, da se iz mase ukupnih sredstava amortizacija i ne iskljuĉuje. Prema tome, i praksa i teorija saglasne su da se iz mase ukupnih obrtnih sredstava ne iskljuĉuje amortizacija. MeĊutim, kao posledica navedenog proizlazi da amortizaciju ne treba iskljuĉivati ni iz efekta. Broj dana trajanja obrta u danima izraĉunava se na sledeći naĉin:
365 T = — Ko

T - broj dana trajanja obrta Ko koeficijent obrta
37

U literaturi su zastupljena različita stanovišta po pitanju sadržaja efekta. Pojedini autori smatraju da treba za efekat uzeti realizaciju po prodajnim cenama, drugi da treba isključiti amortizaciju. Videti opširnije u: Rodid, J., op. cit., str. 223-224.

138 ____________________________ ' ________________________________ Finansijska analiza

Budući daje masa ukupnih obrtnih sredstava agregat razliĉitih pojavnih oblika obrtnih sredstava, a da svaki pojavni oblik ima razliĉitu brzinu obrta, pravilne zakljuĉke možemo doneti samo ukoliko ispitujemo brzinu obrta svakog pojavnog oblika sredstava.
b) Racio obrta zaliha:

Cena koštanja realizovanih zaliha Racio obrta zaliha = Prosečan saldo zaliha Broj dana u godini Prosečno vreme trajanja jednog obrta = -------Racio obrta zaliha
c) Racio obrta potraživanja od kupaca: Racio

obrta potraživanja od kupaca = Prosečno vreme trajanja jednog obrta =

Napladeni prihodi od prodaje Prosečni saldo kupaca ______ Broj dana u godini ______ Racio obrta potraživanja od kupaca

Dobijene koeficijente potrebno je uporeĊivati sa prethodnim periodima i sa planiranim veliĉinama. Do promené brzine obrta u razliĉitim vremenskim intervalima, odnosno do odstupanja od planirane brzine obrta pojedinih pojavnih oblika obrtnih sredstava, dolazi ili zbog promené efekta ili zbog promené mase. Pri tome razliĉiti uzroci mogu uticati i na promenu efekta i na prome-nu mase. Stoga je potrebna pažljiva analiza uzroka ustanovljenih promena.
4.3.4.2.2. Racia obrta dobavljača

U pitanju je pokazatelj koji ukazuje na proseĉnu dužinu perioda za koji se vrši plaćanje obaveza prema dobavljaĉima. Izraĉunava se na sledeći naĉin:

. ukupne nabavke na poček Rado obrta dobavljača = Prosečni saldo dobavljača Broj dana u godini Prosečno vreme trajanja jednog obrta = — Racio obrta dobavljača

4.3.5. Racia rentabilnosti
4.3.5.1. Pojam rentabilnosti

Rentabilnost predstavlja „reflektor stepena oplodnje kapitala". Budući da je cilj preduzeća maksimiziranje rezultata ha dugi rok, proizlazi da je zahtev za rentabilnošću izveden iz samog cilja preduzeća.38 Nesumnjivo je da je u tržišnoj ekonomiji ulaganje kapitala u privredne subjekte motivisano oĉekivanim prinosima. Pri tome, investitori
38

Ako se ciljem preduzeda smatra opstanak preduzeda, maksimiziranje rezultata postaje sredstvo za ostvarenje cilja.

139 ____________________________ ' ________________________________ Finansijska analiza

oĉekuju da će prinos od njihovog ulaganja nadmašiti prinos koji bi se ostvario ukamaćivanjem u banci. U praksi obraĉunavanja i analize rentabilnosti merodavna su i nezaobilazna dva pokazatelja: (1) stopa rentabilnosti (ukamaćenja) ukupne ekonomije i (2) stopa rentabilnosti (ukamaćenja) sopstvenog kapitala. UporeĊenje ostvarenog rentabiliteta (stope prinosa) sa rentabilitetom iz ranijih godina, zahtevanim (planiranim) rentabilitetom i rentabilitetom drugih preduzeća, daje jasnu sliku o uspehu preduzeća u tekućoj godini. Ne treba mešati stopu dobitka sa rentabilitetom. Stopa dobitka prikazuje odnos izmeĊu rezultata i obima prodaje (prihoda),39 dok se rentabilnost odnosi na ukamaćenje kapitala. Pri tome, prirodno, stopa dobitka utiĉe na rentabilnost.
4.3.5.2. Rentabilnost ekonomije

„Prioritet analize rentabiliteta treba da bude analiza rentabiliteta ekonomije."40 Jer, posmatrano na duži rok, iskljuĉivo preduzeće koje ima zadovoljavajući rentabilitet ekonomije može odbacivati zadovoljavajuću stopu prinosa na sopstveni kapital (rentabilnost sopstvenog kapitala).

39

Sem kada se menjaju paritete nabavnih i prodajnih cena.

40

140

Finansijska analiza

Rentabilitet ekonomije se razliĉito izražava. Prema prvoj varijanti,41 pod rentabilnošću ekonomije se ima u vidu rentabilitet angažovanog dugoroĉnog i srednjoroĉnog kapitala, a prema drugoj rentabilitet ukupne imovine (ukupnog kapitala).42
aj

_

Dobitak + zaračunata kamata na dugoročni i srednjoročni kapital Sopstveni + dugoročni i srednjeročni kapital _ Dobitak + zaračunata kamata na pozajmljeni kapitaj Sopstveni + ukupni pozajmljeni kapital

Rentabilitet ekonomije treba da ukaže na to koliko je rentabilno predu-zeće nezavisno od finansijskih odluka menadžmenta. Rentabilnost ukupnog kapitala, kao pokazatelj oplodnje kapitala, pridaje isti znaĉaj svakoj jedinici kapitala uloženoj u preduzeće, pridajući joj istu zaslugu za ostvareni rezultat. Pod ukupnim kapitalom se imaju u vidu ukupno uložena sredstva, odnosno vrednost aktive po odbitku gubitka ukoliko se iskazuje u aktivi, što kod nas - prema važećim propisima - nije sluĉaj, sem za razliku za koju je gubitak viši od sopstvenog kapitala. Usled okolnosti da se prema terminologiji MRS ne koriste pojmovi „ukupni kapital" i „tuĊi kapital", a da se pod terminom „kapital" podrazumeva sopstveni kapital, u poslednje vreme se u struĉnoj literaturi sve manje pominje termin „rentabilnost ukupnog kapitala", a koristi se termin „rentabilnost ukupne imovine", odnosno utvrĊuje se rentabilnost ukupne poslovne imovine - kao znaĉajnije kategorije. Rezultat ukupno uloženih sredstava može se posmatrati pre i posle oporezivanja. Shodno'tome, razlikujemo bruto prinos i neto prinos na ukupni kapital.
4.3.5.2.1. Bruto prinos na ukupni kapital

S obzirom na to da u ovoj analizi sopstveni i pozajmljeni kapital imaju isti tretman, bruto prinos na ukupni kapital predstavlja, zapravo, poslovni dobitak iz koga se namiruju troškovi finansiranja i porezi i doprinosi na finansijski rezultat, a preostali deo ĉini neto dobit. Dakle, ukupni kapital je ostvario poslovni dobitak. Poslovni dobitak sadrži bruto dobitak i troškove tuĊeg kapitala.
stopa bruto prinosa na ukupan kapital = -------------------- —poslovni dobitak _______________ - x 100 ukupni kapital (sredstva)

Uobiĉajeno je da se ovaj pokazatelj izražava procentualnim uĉešćem. Ponekad se izražava i koeficijentom. Tada se on obiĉno naziva „racio marža prinosa". Raščlanjavanje stope prinosa Da bi se otkrilo šta je dovelo do ustanovljene stope prinosa, potrebno je stopu prinosa dekomponovati.
Ova varijanta se pretežno primenjuje u Evropi. Ova varijanta se pretežno primenjuje u SAD.

Teorija i analiza biiansa

141

Stopa prinosa se može predstaviti kao proizvod marže dobitka iz poslovanja (stope poslovnog dobitka) i koeficijenta obrta imovine. a) Marža dobitka iz poslovanja meri uĉešće poslovnog dobitka (profit) u ostvarenom prihodu od prodaje.

„ , , poslovni dobitak Marža dobitka poslovanja = -------------- " ------------------------------- x 100 prihodi od prodaje
Marža dobitka iz poslovanja je uslovljena: (a) odnosom prihoda od prodaje i cene koštanja (ili nabavne vrednosti ukoliko je u pitanju roba) prodatih uĉinaka uvećanih za troškove perioda i (b) koeficijentom obrta imovine. Za dublje razumevanje promena marže dobitka iz poslovanja, neophodno je izvršiti analizu bruto dobitka na prodaji, odnosno identifikovati uzroke koji su uslovili promené bruto dobitka na prodaji. Bruto dobitak na prodaji se dobija kao razlika izmeĊu prihoda od prodaje i cene koštanja realizovanih uĉinaka (ne sadrži troškove perioda). Analiza bruto dobitka na prodaji je moguća ukoliko je bilans uspeha sastavljen u štafelnoj formi, ĉija razvijena forma podrazumeva iskazivanje cene koštanja prodatih uĉinaka i troškova perioda po vrstama. Bruto dobitak na prodaji je kljuĉna veliĉina za preduzeće, te „analiza bruto dobitka na prodaji predstavlja prvi korak celokupne finansijske analize".200 Ukoliko bruto dobitak na prodaji nije zadovoljavajući, neće biti zadovoljavajući nijedan drugi oblik rezultata. Razume se da je preduzeće koje nije u stanju da prodaje proizvode po višim cenama od cene koštanja osuĊeno na propast. Pozitivan bruto dobitak na prodaji i dalje ne znaĉi da preduzeće ne posluje sa gubitkom. Od velikog je znaĉaja za ocenjivanje bruto dobitka na prodaji sagledati strategijsku poziciju preduzeća, jer strategijska pozicija neposredno determiniše njegovu visinu, i time rentabilnost poslovanja. Preduzeće sa nepovoljnom strategijskom pozicijom će brže ili sporije doći do proseĉnog ili negativnog bruto dobitka na prodaji, dok će preduzeće koje ima dobru strategijsku poziciju biti rentabilnije od drugih preduzeća iz sektora. „U pitanju je rezonovanje koje je više kvalitativno nego kvantitativno, koje prethodi analizi bilansa uspeha."43 Od velikog je znaĉaja uoĉavanje razloga koji su doveli do promene poslovnog dobitka. Jer, usmeravanje iskljuĉivo na rashode perioda može dovesti do kratkoroĉnog poboljšavanja rezultata, ali će dugoroĉno, verovatno, ostati bez većeg efekta. Najjednostavniji naĉin popravljanja poslovnog dobitka, na kratak rok, sastoji se u otpuštanju radnika i smanjivanju plata zaposlenima uz smanjivanje opštih troškova poslovanja. MeĊutim, ovo poboljšanje je obiĉno kratkog veka, a na srednji rok posmatrano, za oĉekivati je da će se stanje pogoršati, verovatno ĉak i u odnosu na poĉetno stanje. Naime, otpuštanje zaposlenih i smanjivanje plata doprinosi stvaranju
Vernimmen, P., ibidem.
200

Vernimmen, P., op. cit., str. 206.

142

Finansijska analiza

loše klime, ima za posledicu povećanu fluktuaciju zaposlenih, te sveukupno negativno utiĉe na produktivnost. S druge strane, smanjivanje ulaganja u marketinške i istraživaĉko-razvojne aktivnosti može znaĉajno da umanji rezultate budućih obraĉunskih perioda, pa ĉak i da ugrozi sam opstanak preduzeća. Za većinu kompanija su bolje dugoroĉne mere fokusirane na povećanje prodaje i smanjenje cene koštanja proizvoda. Poboljšavanje bruto marže na prodaju je dobar pokazatelj popravljanja rentabilitetnog položaja. Ovo, naravno, ne iskljuĉuje i smanjivanje previsokih i nepotrebnih troškova perioda. Kada preduzeća obraĉunavaju bruto dobitak na prodaji, prisutne su razlike u obuhvatanju pojedinih troškova. Tako, na primer, mnogi analitiĉari smatraju da ne treba uzeti u obzir troškove amortizacije nematerijalnih ulaganja, smatrajući da su ovi troškovi provizorni, te da za iskazivanje rezultata eksploatacije nisu relevantni, iako su, prema bilansnim šemama, uvi troškovi ukljuĉeni u rezultat ekspolatacije. Nakon sagledavanja bruto dobitka na prodaji, vraćamo se na analizu marže poslovnog dobitka. Visoka marža poslovnog dobitka oznaĉava da je preduzeće sposobno da po relativno visokim cenama proda uĉinke u odnosu na nastale troškove, i/ili da preduzeće ima visok koeficijent obrta imovine. U nekim sektorima se ostvaruju visoke marže dobitka po osnovu razlike izmeĊu prihoda od prodaje i cene koštanja (ili nabavne vrednosti ukoliko je u pitanju roba) prodatih uĉinaka. Ovo je sluĉaj, na primer, sa luksuznom robom, parfemima i sliĉno. S druge strane, u sektorima u kojima vlada intenzivna konkurencija, profitne marže su, po ovom osnovu, ekstremno niske. Preduzeća iz ovih sektora ostvaruju maržu poslovnog dobitka po osnovu visokog obrta. Ovo je, na primer, sluĉaj u sektoru brze hrane ili lancima supermarketa. Veliki lanci supermarketa vrše stalan napor u smanjivanju troškova, poslujući sa velikim brojem dobavljaĉa koje prisiljavaju na što niže cene - koristeći prednosti svoje velike kupovne moći. Po pravilu, profitnu maržu podižu prodajom svog brenda i forsirajući prodaju proizvoda sa višom maržom, kao što su vina ili pripemljena hrana.
Marža poslovnog dobitka (poslovni dobitak u % poslovnih prihoda) ostvarena od strane evropskih preduzeda u periodu od 1997. do 2004. godine. Sektori 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. Aeronautika/odbrana 6% 7% 7% 6% 7% 6% 6% Prehrambeni proizvodi 10% 10% 11% 12% 12% 12% 13% Automobili 4% 5% 5% 4% 3% 4% 3% Potrošna dobra 6% 6% 7% 8% 7% 8% 7% Luksuzni proizvodi 18% 17% 18% 17% 13% 15% 17% Oprema 5% 5% 4% 5% 2% 4% 4% Pida 14% 15% 16% 16% 16% 17% 17% Hernija 11% 11% 10% 10% 9% 10% 9% Kozmetika 11% 12% 12% 12% 12% 12% 13% 4% 4% 4% 4% 4% 4% 4% Distribucija prehrambenih proizvoda Specijalizovana distribucija 6% 7% 8% 8% 8% 9% 9% Elektronika 8% 5% 8% 9% 0% 2% 6% Softver 26% 22% 17% 15% 18% 21% 23% kotiranih 2004. 8% 13% 4% 7% 18% 6% 16% 11% 14% 4% 9% 10% 25%

Teorija i analiza biiansa

143

Hoteli/turizam Konstrukcioni materijali Mediji Rudnici i metali Nafta&gas Farmacija Usluge Javne usluge SSII Telekomunikacije Transport

5% 9% 8% 2% 11% 19% 7% 11% 9% 14% 6%

6% 10% 11% 4% 9% 21% 7% 11% 10% 20% 7%

7% 11% 11% 7% 10% 21% 8% 9% 11% 19% 6%

7% 10% 11% 10% 14% 23% 7% 8% 10% 15% 8%

7% 10% 11% 7% 13% 24% 6% 9% 8% 14% 4%

6% 10% 11% 7% 9% 25% 6% 11% 5% 15% 8%

5% 10% 14% 8% 10% 25%. 6% 12% 5% 19% 7%

6% 11% 16% 13% 12% 26% 5% 13% 5% 20% 7%

Izvor: Exane BNP Paribas. Prema: Vemimmen, P., Finance d'entreprise, 6e édition par Pascal Quiry & Yann Le Fur, Dalloz, Paris, 2005, str. 215.

b) Koeficijent obrta meri iznos prihoda koje preduzeće ostvari (naplati) na svaki dinar uložene imovine.

Koeficijent obrta ukupne imovine =

--------------- prihodi o prodaje ----------ukupna imovina (ukupan kapital)

Koeficijent obrta pokazuje koliko preduzeće efikasno koristi svoju imovinu. Ukoliko, na primer, jedan supermarket ima veće prihode po kvadratnom metru od drugog, imaće veći koeficijent obrtaja. Prema tome, stopa prinosa je odreĊena: • sposobnošću ostvarivanja marže dobitka, i • sposobnošću ostvarivanja što većeg prihoda na svaki dinar uloženih sredstva. Koeficijent obrta uloženih sredstava pomnožen sa maržom dobitka (stopom poslovnog dobitka) daje stopu bruto prinosa na ukupno uloženu imovinu, tj. na ukupan kapital:
. t , i i * prihodi o prodaje poslovni dobitak stopa bruto prinosa na ukupan kapital = -------------------- c------------ 1------- '- -------------- x --------------- " ---------------------------------X 1 0 0 ukupna kapital (ukupna imovina) prihodi od prodaje

4.3.5.2.2. Neto prinos na ukupni kapital

Neto prinos na ukupni kapital jednak je bruto prinosu na ukupni kapital po odbitku poreza i doprinosa, a predstavlja zapravo zbir neto dobitka i neto rashoda finansiranja. Prof Vernimen preporuĉuje upravo ovaj pokazatelj kao najadekvatniji indikator rentabilnosti ekonomije.202
, i i neto dobitak + neto rashodi finansiranja . stopa neto prinosa na ukupan kapital = -------------------------------------------------------------- -— x 100 ukupni kapital (ukupna sredstva)

Budući da se bruto dobitak i neto dobitak utvrĊuju nakon plaćanja troškova tuĊeg kapitala, pri utvrĊivanju stope neto prinosa na ukupni kapital, ove troškove treba ponovo dodavati. Da bi stopa neto prinosa na ukupni kapital bila vremenski i prostorno upo-rediva, pri njenom utvrĊivanju se iskljuĉuje uticaj uštede u porezu po osnovu kamata. To se postiže tako što se stopa neto prinosa na sopstveni kapital utvrĊuje na sledeći naĉin:
200

Vernimmen, P., op. cit., str. 206.

x100

144

Finansijska analiza

neto dobitak + troškovi (rashodi) kamata x (1 - poreska stopa izražena decimalnim brojem) ukupni kapital (sredstva)

Bez pomenutog iskljuĉivanja uštede u porezima, uporedivost bi bila narušena. Dva preduzeća koja su ostvarila isti poslovni dobitak i ĉija je vrednost ukupnog kapitala jednaka (ostvarila su istu stopu bruto prinosa na ukupni kapital), neće ostvariti istu stopu neto prinosa na ukupni kapital jer će pred-uzeće sa većim uĉešćem tuĊeg kapitala ostvariti uštedu u porezu, budući da su troškovi kamata izuzeti iz poreske osnovice. Navedeno ćemo ilustrovati sledećim primerom. Preduzeće A B 1. Poslovni dobitak 200.000 200.000 2. Sopstveni kapital 2.000.000 1.000.000 3. TuĊi kapital 1.000.000 4. Ukupni kapital (2+3) 2.000.000 2.000.000 5. Stopa bruto prinosa na ukupni kapital 10% 10% 6. Troškovi kamata (10%) 100.000 7. Bruto dobit (1-6) 200.000 100.000 8. Poreska stopa 50% 50% 9. Porez na rezultat 100.000 50.000 10. Neto dobit (7-9) 100.000 50.000 11. Neto prinos na ukupni kapital 100.000 150.000 12. Stopa neto prinosa na ukupni kapital 5% 7,5% 13. Stopa neto prinosa na ukupni kapital sa iskljuĉenjem uticaja uštede na porezu 5% 5% Visina stope bruto prinosa na ukupan kapital determinisana je stopom poslovnog dobitka i efikasnošću korišćenja uloženih sredstava koja se iskazuje koeficijentom obrta, odnosno zavisi od visine ekonomiĉnosti i racionalnosti korišćenja uloženih sredstava. Visina stope neto prinosa na ukupni kapital, pored navedenog, zavisi i od visine poreza i doprinosa na finansijski rezultat.44
Stopa prinosa na ukupni kapital nakon oporezivanja ostvarena od strane kotiranih evropskih preduzeda u periodu od 1997. do 2004. godine
Sektori Aeronautika/odbrana Prehrambeni proizvodi Automobili Potrošna dobra Luksuzni proizvodi Oprema Pida Hernija Kozmetika Distribucija prehrambenih proizvoda Specijalizovana distribucija Elektronika Softver Hoteli /turizam 1997. 1998. 1999. 2000. 13% 11% 8% 6% 10% 11% 11% 8% 6% 8% 7% 6% 7% 9% 11% 12% 10% 6% 8% 8% 6% 6% . 6% 7% 16% 13% 13% 13% 9% 9% 7% 7% 13% 14% 14% 13% 10% 9% 8% 7% 12% 11% 34% 3% 10% 8% 58% 4% 10% 11% 55% 5% 11% 13% 36% 5% 2001. 2002. 2003. 8% 7% 7% 8% 10% 11% 4% 5% 4% 11% 15% 15% 6% 8% 9% 2% 6% 7% 12% 12% 13% 6% 7% 6% 13% 15% 16% 8% 9% 9% 13% 0% 38% 5% 12% 3% 50% 3% 13% 8% 40% 5% 2004. 11% 11% 6% 14% 10% 12% 12% 8% 14% 9% 14% 16% 52% 7%

U slučaju daje isključena ušteda u porezu po osnovu troškova kamate; u suprotnom, zavisi i od udela pozajmljenog kapitala.

Teorija i analiza biiansa

145

Konstrukcioni materijali Mediji Rudnici i metali Nafta&gas Farmacija Usluge Javne usluge SSII Telekomunikacije Transport

8% 10% 2% 10% 18% 13% 7% 12% 7% 7%

9% 10% 3% 6% 20% 14% 7% 18% 10% 7%

8% 7% 5% 9% 16% 15% 6% 17% 6% 5%

8% 5% 8% 17% 18% 9% 6% 15% 4% 6%

7% 6% 6% 14% 20% 9% 7% 12% 4% 3%

8% 7% 6% 9% 21% 8% 6% " 8% 5% 6%

8% 7% 8% 11% 21% 8% 7% 6% 8% 5%

9% 9% 14% 16% 14% 8% 10% 10% 9% 7%

Izvor: Exane BNP Paribas. Prema: Vernimmen, P., Finance d'entreprise, 6e édition par Pascal Quiry & Yann Le Fur, Dalloz, Paris, 2005, str. 298. 4.3.5.3. Rentabilnost sopstvenog kapitala

Rentabilnost sopstvenog kapitala predstavlja stepen sposobnosti sopstvenog kapitala da odbaci prinos od svoje upotrebe. Rentabilnost sopstvenog kapitala se iskazuje stopom prinosa na sopstveni kapital, koja se dobija iz odnosa neto dobitka i proseĉno angažovanog sopstvenog kapitala.
. . •. i neto dobitak stopa prinosa na sopstveni kapital = -------------------------------------------------------------------- x 100 sopstveni kapital (neto imovina)

Maksimizacija stope prinosa na sopstveni kapital na dug rok predstavlja osnovni zahtev vlasnika preduzeća. Ĉesto se u literaturi istiĉe da je osnovni cilj poslovanja maksimizacija neto dobitka na dug rok. MeĊutim, ukoliko bi se tako definisao cilj poslovanja, menadžment preduzeća bi mogao povećati neto dobitak emitovanjem akcija, odnosno uloga i ulaganjem dobijenog novca u državne obveznice ili blagajniĉke zapise. Za većinu preduzeća (odnosno za preduzeća u kojima je stopa prinosa na sopstveni kapital veća od kamatne stope koje nose obveznice, odnosno blagajniĉki zapisi) to bi imalo za posledi-cu povećanje neto dobitka, ali i smanjivanje dobitka po akciji (ako je u pitanju akcionarsko društvo), tj. imalo bi za posledicu umanjenu stopu prinosa na sopstveni kapital. Zbog toga se maksimizacija stope prinosa na sopstveni kapital ĉesto zagovara kao dokazani naĉin maksimizacije profita. Ipak, većina kompanija ima definisan cilj u vidu povećanja vrednosti akcija tokom vremena. 45 Ovo je iz razloga što cilj poslovanja definisan u vidu maksimizacije stope prinosa na sopstveni kapital na dug rok, ne odreĊuje rokove i trajanje oĉekivanih prinosa, niti razmatra rizik ulaganja. Navedeno ipak ne dezavuiše maksimiza-ciju stope prinosa na sopstveni kapital na dug rok kao primarni cilj poslovanja, jer se tržišna vrednost akcija po pravilu formira na osnovu anticipirane prinosne vrednosti preduzeća (sopstvenog kapitala). S druge strane, ukoliko su investicioni projekti visokoriziĉni, „promašeni projekti" će za posledicu imati umanjenu stopu prinosa. Tržišna vrednost akcije se u krajnjem sluĉaju i formira na osnovu toga kako proseĉni investitori anticipiraju stopu prinosa na
Kompanije kao što su: The Coca-Cola Company, Mobil, The Quaker Oats Company, Ameri-tech, CambellSoup Company i brojne druge, upravo su definisale primarni cilj poslovanja na pomenuti način. Videti opširnije: Van Home C. James, Wachowicz M. John, Fundamentals o f Financial Managment, Ninth Edition, New Jersey: Prentice Hall, 1995, str. 3-6.
200

Vernimmen, P., op. cit., str. 206.

146

Finansijska analiza

sopstveni kapital na dugi rok. Ono što maksimiziranje tržišne vrednost akcija u suštini ĉini adekvatnije formulisanim ciljem poslovanja u odnosu na maksimizaciju stope prinosa na sopstveni kapital na dug rok, jeste taj što je tako definisan cilj operativan, odnosno može se sagledavati stepen ispunjenja cilja preduzeća u kraćim vremenskim periodima, što je od velikog znaĉaja kako za akcionare tako i za menadžment. Pitanje neadekvatnog sagledavanja vrednosti preduzeća, odnosno precenjenosti ili potcenjenosti akcija za sada neće biti razmatrano.

Stopa prinosa na sopstveni kapital ostvarena od strane kotiranih evropskih preduzeda u periodu od 1997. do 2004. godine
Sektori Aeronautika/odbrana Prehrambeni proizvodi Automobili Potrošna dobra Luksuzni proizvodi Oprema Pida Hernija Kozmetika Distribucija prehrambenih proizvoda Specijalizovana distribucija Elektonika Softver Hoteli /turizam Konstrukcioni materijali Mediji Rudnici i metali Nafta &gas Farmacija Usluge Javne usluge SSII Telekomunikacije Transport 1997. 6% 10% 4% 6% 18% 5% 14% 11% 11% 4% 6% 8% 26% 5% 9% 8% 2% 11% 19% 7% 11% 9% 14% 6% 1998. 7% 10% 5% 6% 17% 5% 15% 11% 12% 4% 7% 5% 22% 6% 10% 11% 4% 9% 21% 7% 11% 10% 20% 7% 1999. 7% 11% 5% 7% 18% 4% 16% 10% 12% 4% 8% 8% 17% 7% 11% 11% 7% 10% 21% 8% 9% 11% 19% 6% 2000. 6% 12% 4% 8% 17% 5% 16% 10% 12% 4% 8% 9% 15% 7% 10% 11% 10% 14% 23% 7% 8% 10% 15% 8% 2001. 2002. 2003. 7% 6% 6% 12% 12% 13% 3% 4% 3% 7% 8% 7% 13% 15% 17% 2% 4% 4% 16% 17% 17% 9% 10% 9% 12% 12% 13% 4% . 4% 4% 8% 0% 18% 7% 10% 11% 7% 13% 24% 6% 9% 8% 14% 4% 9% 2% 21% 6% 10% 11% 7% 9% 25% 6% 11% 5%' 15% 8% 9% 6% 23% 5% 10% 14% 8% 10% 25% 6% 12% 5% 19% 7% 2004. 8% 13% 4% 7% 18% 6% 16% 11% 14% 4% 9% 10% 25% 6% 11% 16% 13% 12% 26% 5% 13% 5% 20% 7%

Izvor: Exane BNP Paribas. Prema: Verni m m en, P., Finance d'entreprise, 6e édition par Pascal Quiry & Yann Le Fur, Dalloz, Paris, 2005, str. 298.

Interesantno je zapaziti da se u sektorima aeronautike, odbrane i hotelijerstva i turizma ostvaruju približne stope prinosa na sopstveni kapital, dok imaju, s druge strane, znaĉajno razliĉitu ekonomsku rentabilnost (stopu prinosa na ukupan kapital). Ova razlika potiĉe zbog strukture kapitala, odnosno veliĉine duga: visoko uĉešće duga u hotelijerstvu i turizmu (za finansiranje nekretnina), i slaba kod aeronautike i odbrane. Kvalitet rentabiliteta sopstvenog kapitala je prema tome bolji u sektoru aeronautike i odbrane nego u hotelijerstvu i turizmu.
4.3.5.4. Rentabilnost pozajmljenog kapitala

Rentabilnost pozajmljenog kapitala. Rentabilnost pozajmljenog kapitala ima u fokusu finansijski rezultat koji je preduzeće ostvarilo korišćenjem pozajmljenih

Teorija i analiza biiansa

147

sredstava. Ovako definisan finansijski rezultat ĉesto se naziva finansijski rezultat izfinansiranja. Cena pozajmljenih sredstava izražena je pro-seĉnom kamatnom stopom. Zarada koju je preduzeće ostvarilo korišćenjem ukupno uloženog kapitala, izražena je stopom neto prinosa na ukupni kapital. Finansijski rezultat iz finansiranja je neutralan na finansijski rezultat kad se pozajmljenim sredstvima zaraĊuje taĉno iznos potreban za pokrivanje troškova njihovog pozajmljivanja, odnosno kad je stopa prinosa na ukupan kapital jednaka proseĉnoj kamatnoj stopi na pozajmljene izvore. Finansijski rezultat iz finansiranja je pozitivan kad se po osnovu upotrebe pozajmljenog kapitala i kratkoroĉnih sredstava zaraĊuje više nego što se plaća zajmodavcu, odnosno kad je stopa prinosa na ukupan kapital viša od proseĉne kamatne stope na pozajmljene izvore. Treći mogući sluĉaj je kad su troškovi pozajmljivanja kapitala i kratkoroĉnih sredstava viši od prinosa koje odbacuju, i tada je finansijski rezultat iz finansiranja negativan. Znaĉajno je napomenuti da, ukoliko preduzeće posluje sa gubitkom, dolazi do deformacije raĉuna rentabiliteta jer se dugovima na koje se plaćaju kamate finansira i nastali gubitak.
4.3.5.5. Uticaj strukture kapitala na rentabilnost

Rentabilnost, kao stepen oplodnje kapitala, nužno je razmatrati s aspekta ukupnog kapitala i aspekta sopstvenog kapitala. Lehman naziva rentabilnost ukupnog kapitala rentabilnosti proizvodnje, a rentabilnost sopstvenog kapitala finansijskom rentabilnošću.46 Razume se da je individualni vlasnik zainte-resovan samo za rentabilnost sopstvenog kapitala. MeĊutim, ako ne želimo da rentabilnost bude iskljuĉivo merilo uspeha vlasnika preduzeća, već merilo, uspeha celog preduzeća, tada se meri uĉinak celog preduzeća, ne uzimajući u obzir vrstu finansiranja imovine. Aksman istiĉe da je „rentabilnost ukupnog kapitala znaĉajnija od rentabilnosti sopstvenog kapitala, budući da nas u principu ne interesuje ko je kapital stavio na raspolaganje, tj. u kojoj meri seradi o sopstvenom ili o tuĊem kapitalu." 47 Rentabilnost ukupnog kapitala, stavljajući u odnos dobitak uvećan za troškove tuĊeg kapitala odreĊenog perioda (najĉešće jedne godine) sa ukupnim angažovanim sredstvima (ukupnim kapitalom), koji su ostvarili pomenuti prinos, predstavlja „pravu rentabilnost i jednu od determinanti rentabilnosti sopstvenog kapitala",48 Sopstveni kapital, koji ĉini deo ukupnog kapitala, „uĉestovao je u zaradi" u skladu sa svojim uĉešćem. Kad je rentabilnost sopstvenog kapitala viša (niža) od rentabilnosti ukupnog kapitala (rentabilnosti proizvodnje), tada je tuĊi kapital koji je investiran zajedno sa sopstvenim kapitalom „zaradio" više (manje) nego što je stajao. Rentabilnost sopstvenog kapitala će biti viša od rentabilnosti ukupnog kapitala kad je stopa troškova tuĊeg kapitala (kamate na tuĊi kapital + sporedni troškovi tuĊeg kapitala) niža od rentabilnosti ukupnog kapitala. Ta razlika izmeĊu stope prinosa proizvodnje (ukupnog kapitala) i
Prema: Lehman, M. R., Ailgemeine Betríebswirtschaftslere, Leipzig, 1928, str. 14. 47 Axmann, J. R., Flexible investitions - und Finanzierungspotitik, Wiesbaden, 1966, str. 63. 48 Axmann, J. R., op. cit, str. 65.
200

Vernimmen, P., op. cit., str. 206.

148

Finansijska analiza

stope troškova tuĊeg kapitala deluje u korist rentabilnosti sopstvenog kapitala. Angažovanje tuĊeg kapitala se, dakle, isplatilo. Prema tome, angažovanjem tuĊeg kapitala se povećava rentabilnost sopstvenog kapitala kad je stopa troškova tuĊeg kapitala manja od rentabilnosti ukupnog kapitala. Rentabilnost sopstvenog kapitala je kod razliĉitih stepena zaduženosti promenljiva. To znaĉi da se rentabilnost sopstvenog kapitala može menjati pro-menom stepena zaduženosti. Pod uobiĉajenom pretpostavkom da tuĊi kapital zaraĊuje više nego što staje preduzeće, tj. da je rentabilnost ukupnog kapitala veća od stope troškova tuĊeg kapitala, neto dobitak se povećava smanjivanjem zaduženosti preduzeća zbog apsolutnog smanjenja troškova tuĊeg kapitala. MeĊutim, rentabilnost sopstvenog kapitala se kod smanjenja zaduženosti uprkos tome smanjuje, budući da je utkaj rastućeg uĉešća sopstvenog kapitala veći od uticaja rastućeg dobitka. Matematiĉki posmatrano, smanjiće se brojilac (neto dobit se smanjuje zbog manjih rashoda finansiranja), ali se imenilac povećava (povećano uĉešće znaĉi apsolutno povećanje sopstvenog kapitala pri jednakom ukupnom kapitalu), što za posledicu ima smanjivanje stope prinosa. Budući da je tržišna kamatna stopa po pravilu niža od stope prinosa na ukupni kapital, proizlazi da preduzeće treba da bude što više finansirano iz pozajmljenih izvora. MeĊutim, povećavanje uĉešća tuĊeg kapitala u ukupnom kapitalu povećava rizik banke i drugih poverilaca da će moći da naplate svoja potraživanja (kredite i kamate). Stoga poverioci (banke) prilikom odobravanja kredita uglavnom zahtevaju od preduzeća usklaĊivanje strukture kapitala sa pravilima finansiranja. 4.3.6. Racia pokrića Racia pokrića imaju za cilj da ocene sposobnost preduzeća da izmiri fiksne i njima sliĉne obaveze. Mogućnosti za izmirivanje obaveza su veće ukoliko je veća prinosna moć preduzeća i ukoliko ima povoljniju strukturu kapitala. Najĉešće se koriste sledeća racia pokrića: • pokrivenost troškova kamata, • pokrivenost duga, • pokrivenost fiksnih obaveza, i • pokrivenost preferencijalne dividende. Agencije za rangiranje obveznica kao što su „Mood s Investors Service" i „Standard & Poors" veoma ĉesto upotrebljavaju ove pokazatelje. (a) Pokrivenost troškova kamata utvrĊuje se iz odnosa poslovnog dobitka i troškova kamata.

Pokrivenost troškova kamata = —
n

. .

v,

.

.

Poslovni dobitak
Troškovi kamata

Pokrivenost troškova kamata predstavlja jedan od najtradicionalnijih pokazatelja pokrića. Prikazuje koliko su puta zaraĊene kamate, odnosno sposobnost preduzeća da pokrije troškove kamata. Što je ovaj odnos viši, utoliko je viša pokrivenost kamata i

Teorija i analiza biiansa

149

finansijska moć, što će reći da je utoliko veća i sigurnost za poverioce. Zbog toga ovaj pokazatelj pokazuje i potencijalnu sposobnost dodatnog zaduživanja. Pri datim kamatnim stopama, finansijska moć je odreĊena strukturom kapitala. Što je struktura kapitala povoljnija, utoliko je bilansna moć preduzeća veća. (b) Pokrivenost duga. Pokazatelj stepena pokrića kamate ne govori ništa o sposobnosti preduzeća da vrati glavnicu kredita. Nesposobnost preduzeća da isplati dospelu glavnicu predstavlja neizvršenje ugovorne obaveze isto kao i neisplaćivanje kamate. Stoga je korisno znati pokrivenost ukupnog duga. Poslovni dobitak

Pokrivenost duga =

^ V1 , , Troškovi kamata + -

Dospela glavnica

1-poreska stopa
Budući da dospela glavnica ne predstavlja poresko odbitnu stavku, već se isplaćuje iz dobitka nakon oporezivanja, potrebno je glavnicu korigovati za efekat poreza. Primera radi, ako je poslednji poslovni dobitak bio 4 mil. din., godišnja isplata kamata na sve kredite 1,5 mil. din. dospela glavnica 1 mil. din. godišnje, poreska stopa 10%, pokrivenost duga bi bila:
4 mil. din. Pokrivenost duga = --------------------------------------------------------------------------------------- = 1,53 1 mil. din. 1,5 mil. din. + ------------------------------------------------n i ^-j

1-0,10
Pokrivenost duga od 1,53 znaĉi da poslovni dobitak ne srne da padne za više od 34,64% da bi se iz njega mogle izmiriti obaveze.208 Što je odnos pokrića bliži jedinici, utoliko je položaj preduzeća nepovoljniji. MeĊutim, odnos pokrića može biti i negativan, a da je pri tome preduzeće sposobno da izmiri svoje obaveze ukoliko može da obnovi svoja zaduženja kad glavnica doĊe na naplatu ili ako može da proda neku imovinu. Treba imati u vidu da dospela glavnica ne tereti poslovni dobitak, odnosno da obaveza isplate glavnice ne predstavlja rashod. Prema tome, ovde se ocenjuje mogućnost supstitucije pozajmljenog kapitala sopstvenim. Koeficijent pokrivenosti duga veći od 1 obezbeĊuje supstituciju pozajmljenog kapitala sopstvenim, ali samo pod uslovom da se pri raspodeli neto dobitka zadrži dobitak u visini dospele glavnice. MeĊutim, treba napomenuti da je za ovu svrhu bolji pokazatelj cash flow. (c) Pokrivenost fiksnih obaveza. Preduzeća ĉesto koriste sredstva u zakupu. Pored dospele glavnice dugova i troškova kamata, sada će se uzeti u obzir i troškovi zakupa. Pokrivenost fiksnih zaduženja se, prema tome, utvrĊuje na sledeći naĉin:
,. ,. . Poslovni dobitak + Troškovi zakupa iC1 Pokrivenost fiksnih zaduženja = --------------------------------------------------------------------------------- ----------------------Dospela glavnica Troškovi zakupa + Troškovi kamata + 1-poreska stopa
_ *. . i v. . i ,

200

Vernimmen, P., op. cit., str. 206.

150

Finansijska analiza

Ukoliko se poslovni dobitak ne bi uvećao za troškove zakupa, imali bismo situaciju da se troškovi zakupa dva puta zaraĉunavaju, jer su oni već jedanput obuhvaćeni u rashodima pri obraĉunu poslovnog dobitka. Ovo je, dakle, razlog što se poslovni dobitak uvećava za iznos zakupa. U sluĉaju da je uvećani poslovni dobitak troškovima zakupa po odbijanju poreza na finarisijski rezultat veći od fiksnih zaduženja, obezbeĊen je uslov supstitucije pozajmljenog kapitala sopstvenim kapitalom. Da li će ona biti i stvarno izvršena, zavisi od politike raspodele finansijskog rezultata. (d) Pokrivenost preferencijalne dividende. Kako i preferencijalna dividenda za preduzeće predstavlja obavezu nezavisnu od ostvarenog finansijskog rezultata, i nju moramo uzeti u obzir ako želimo da utvrdimo pokrivenost ukupnih fiksnih obaveza. Budući da preferencijalne dividende nisu jedine obaveze za preduzeće, nužno je u imenitelj ukljuĉiti i ostale fiksne obaveze. To znaĉi da će se pokrivenost preferencijalne dividende utvrĊivati tako što se će se u prethodno prikazanoj formuli imenilac uvećati za preferencijalne dividende. MeĊutim, pošto je izvor za njeno pokriće neto dobitak, potrebno je uvećati imenilac i za porez na finansijski rezultat koji na nju otpada. 4.3.7. Brzi testovi kao instrumenti za ocenu solventnosti i

boniteta preduzeda
U praksi su razvijani tzv. brzi testovi, u nameri da se analitiĉarima omogući brzo ocenjivanje solventnosti i boniteta preduzeća.
4.3.7.1. „Brzi test I" za ocenjivanje solventnosti

Jedan od brzih i jednostavnih testova, koji analitiĉari uĉestalo primenju-ju, za ocenjivanje mogućnosti preduzeća da izmire obaveze koje u budućnosti dospevaju, sastoji se u primeni i interpretaciji sledećeg racia:49

Neto obaveze Poslovni dobitak uvedan za troškove amortizacije
Poslovni dobitak uvećan za troškove amortizacije odgovara engleskom pojmu EBITDA (Earnings Before Interest, Taxes, Depreciation and Amortization),50™ odnosno EBDIT (Earnings Before Depreciation, Interest and Taxes).51 Ovaj pokazatelj je inspirisan anglosaksonskom praksom, gde je EBITDA veoma bliska neto novĉanom toku iz eksploatacije. Ovaj pokazatelj je dobio na znaĉaju nakon otkrivanja sve uĉestalijih prevara vršenih neadekvatnim otpisivanjima. Budući da EBITDA ignoriše troškove amortizacije, Wall Street se sa EBIT fokusirao na
Prema: Vernimmen, P., op. cit., str. 279. 50 Koristi se u Velikoj Britaniji. 51 Koristi se u SAD.

212

Videti opširnije u okviru glave u kojoj se obrađuje cash flow analiza.

Teorija i analiza biiansa

151

EBITDA. MeĊutim, u poslednje vreme se sve uĉestalije koristi raspoloživi (slobodan) novĉani tok (free cashflow)?2

Ovaj izuzetno empirijski racio se smatra kritiĉnim kada se kreće oko 4.213 Racio manji od 4, pruža osnovu za verovanje da je preduzeće sposobno da izmiri obaveze.214 Grubo posmatrano, racio 3 znaĉi da preduzeće može da izmiri obaveze za 3 godine ukoliko bi obustavilo svako investiranje u tom periodu, i ukoliko se zanemari porez. Naravno, niko ni ne zahteva od preduzeća da izmiri sve obaveze nakon tri godine, niti da u potpunosti zaustavi investiranje, ali ukoliko se takva potreba nametne, preduzeće neće bankrotirati. Preduzeće koje ima ovaj racio veći od 4, ocenjuje se kao riziĉno, odnosno javlja se sumnja da preduzeće neće biti sposobno da normalno izmiruje obaveze. Naravno, kao i svaki drugi racio pokazatelj, i ovaj pokazatelj treba posma-trati kao indikator, a ne kao apsolutni pokazatelj. Ovaj pokazatelj je većeg informacionog znaĉaja ukoliko je reĉ o preduzeću ĉiji su novĉani tokovi predvidivi i stabilni, nego ukoliko je reĉ o preduzeću ĉiji je novĉani tok osetljiv na konjunkturna kolebanja. Statistiĉka studija pokazuje kretanje ovog racia za kotirana evropska preduzeća u periodu od 1997. do 2004. godine:
Sektori Aeronautika/odbrana Prehrambeni proizvodi Automobili Potrošna dobra Luksuzni proizvodi Oprema Pida Hernija Kozmetika Distribucija prehrambenih proizvoda Specijalizovana distribucija Elektronika Hoteli /turizam Konstrukcioni materijali Mediji Rudnici i metali 1997. 0,2% 1,4% 1,6% 0,5% 1,2% 0,9% 0,4% 1,0% 1,1% 0,3% 7,9% 1,7% 1,2% 3,3% 1998. 0,7% 1,4% 2,4% 0,3% 1,7% 1,0% 0,3% 1,5% 1,4% 5,9% 1,7% 1,6% 2,6% 1999. 0,4% 0,4% 1,0% 3,2% 1,2% 1,8% 1,3% 0,5% 1,9% 1,2% 0,1% 5,1% 2,5% 2,6% 1,9% 2000. 0,9% 1,9% 0,4% 1,1% 2,4% 1,3% 1,9% 1,9% 0,9% 2,5% 1,4% 0,2% 6,0% 2,6% 2,4% 1,7% 2001. 2002. 1% 0,8% 2,3% 0,6% 0,8% 3,3% 2,3% 2,0% 1,5% 0,6% 2,2% 1,5% 0,8% 5,7% 3,0% 2,8% 2,2% 1,7% 0,4% 0,4% 2,2% 1,4% 2,3%. 1,3% 0,4% 2,1% 1,5% 6,4% 2,8% 2,4% 2,0% 2003. 0,8% 1,5% 0,2% 0,3% 1,7% 1,2% 1,9% 1,4% 0,1% 1,9% 1,2% 6,3% 2,5% 1,7% 1,5% 2004. 0,4% 1,2% 0,1% 0,4% 1,2% 0,6% 1,6% 0,9% 0,4% 1,7% 1,0% 5,3% 2,1% 1,1% 0,8%

213 214

Prema: Vernimmen, P., op. cit., str. 279. Prema: Vernimmen, P., ibidem.
200

Vernimmen, P., op. cit., str. 206.

152

Finansijska analiza

Nafta&gas Farmacija Usluge Javne usluge SSII Telekomunikacije Transport

0,6% 1,4% 1,0% 0,3% 1,6% 2,7%

0,9% 1,6% 1,3% 1,6% 2,7%

1,1% 2,2% 2,2% 1,8%
3,3%

0,4% 2,7% 2,6%
3,0% 3,0%

0,5% 2,6% 2,4% 2,6% 4,0%

0,8% 0,7% 2,7% . 3,0% 0,5% 2,4% 2,5% 2,4% 2,4% 0,5% 1,7% 2,5%

0,4% 0,0% 2,1% 2,3% 0,2% 1,5% 2,8%

zvor: Exane BNP Paribas. Prema: Vernimmen, P., Finance d'entreprise, 6e edition par Pasca Quiry & Yann Le Fur, Dalloz, Pariš, 2005, str. 280.

Uoĉljivo je da su preduzeća iz sektora hotelijerstva, javnih usluga i transporta najzaduženija preduzeća meĊu velim kotiranim evropskim preduzeći-ma. Ovo se tumaĉi time što je reĉ o kapitalno intenzivnim sektorima i ĉinjenicom da su kreditori spremniji da odobravaju kredite preduzećima koji imaju postrojenjsku imovinu ĉija je vrednost nezavisna od eksploatacije (hoteli, bio-skopske sale), ili kojom se aktivno trguje na sekundarnom tržištu (avioni), što umanjuje rizik naplate ukoliko poslovanje loše krene.

4.3.7.2. „Brzi test II" kao instrument za ocenjivanje boniteta preduzeda
U cilju brzog sagledavanja i ocenjivanja boniteta preduzeća, razvijen je tzv. Brzi test (Quick test). Test se zasniva na ĉetiri pokazatelja uz obrazloženje: ne treba pretpostaviti da će se proširenjem ovih pokazatelja na 30 pokazatelja, dobiti u naĉelu drugaĉiji iskaz. Više pokazatelja ima samo prednost brže spoznaje mogućih izvora slabosti.52 Brzi test se zasniva na ĉetiri pokazatelja koja odražavaju: strukturu kapitala, rentabilnost prometa i ukupnog kapitala i dinamiĉku likvidnost.
Pokazatelj Stepen samofinansiranja Rentabilnost prometa Rentabilnost ukupnog kapitala (angažovanih sredstava) Faktor zaduženosti (obaveze / cash flow) Vrlo dobro >30% >10% >20% < 3 godine Skala za ocenjivanje Dobro Srednje >20% > 10% >8% >5% > 15% >8% < 5 godina < 12 godina Loše < 10% <5% <8% < 12 godina

Izvor: Kralicek, P., Kennzahlen für Geschäftsführer, Ueberreuter, Wien., 1989, str. 29. Prema: Osmanagic Bedenik, N., ibidem.

Promene pokazatelja ukazuju na promene imovinskog i finansijskog položaja i zaraĊivaĉke sposobnosti, što ima za posledicu poboljšanje, odnosno pogoršanje boniteta analiziranog preduzeća. Pravilna interpretacija racio brojeva predstavlja osnovnu pretpostavku za donošenje ispravnih zakljuĉaka, te donošenje odgovarajućih poslovnih odluka. Budući da se finansijski izveštaji (sa izuzetkom Izveštaja o novĉanim tokovima) sastavljaju na obraĉunskoj osnovi {Accrual Basis), promena raĉunovodstvenih politika ima za posledicu drugaĉije iskazane bilansne vrednosti, što dovodi do deformacija u samim pokazateljima, baziranih na nerealnoj i neuporedivoj
Kralicek, R, Kennzahlen für Geschäftsführer, Ueberreuter, Wien, 1989, str. 29. Prema: Osmanagic Bedenik, N.> „Poslovnom analizom godišnjeg financijskog izvješća do poslovnog uspjeha", Računovodstvo, revizija i financije, br. 3/2004, str. 44.

Teorija i analiza biiansa

153

osnovi. Upravo zbog uporedivosti se i insistira na naĉelu stalnosti, koje nalaže da se bilansne šeme i raĉunovodstvene politike ne menjaju, odnosno da se usvojene raĉunovodstvene politike dosledno primenjuju. Prema tome, analiziranje, a zatim projektovanje trendova je osnovano iskljuĉivo ukoliko je obezbeĊena uporedivost podataka. Dakle, zakljuĉci na koje upućuju promene finansijskih pokazatelja mogu biti pogrešni, ukoliko se pažljivo ne sagledaju uzroci njihove promene. Uzroci promena mogu se javiti kao posledice promena raĉunovodstvenih politika, zabranjenog vrednovanja interno stečenog goodwill-a ili nekog drugog razloga. 4.4. Neto obrtni fond kao instrument finansijske analize Neto obrtni fond (Fonds de roulement) ili - kako se u literaturi ĉesto naziva - neto obrtna sredstva ili neto obrtni kapital, pokazuje deo dugoroĉnog kapitala (sopstvenog i dugoroĉno pozajmljenog kapitala) kojim su finansira-na obrtna sredstva ili, drugaĉije reĉeno, pokazuje koliko je obrtnih sredstava finansirano dugoroĉnim kapitalom. NOF odgovara raĉunskoj veliĉini koja se dobija iz razlike izmeĊu dugoroĉnog kapitala (sopstvenog i tuĊeg) i po-strojenjske (stalne) imovine. NOF se može izraĉunati i kao razlika izmeĊu obrtnih sredstva i kratkoroĉnih obaveza. Tada se naziva neto obrtna sredstva {Working capital). U pitanju je, naravno, raĉunski ista veliĉina, koja pokazuje deo obrtnih sredstava finansiranih dugoroĉnim kapitalom. 1) Neto obrtni fond = Sopstveni kapital + Dugoroĉne obaveze - Stalna imovina 2) Neto obrtna sredstva (imovina) = Obrtna sredstva - Kratkoroĉne obaveze

200

Vernimmen, P., op. cit., str. 206.

Teorija i analiza biiansa

154

Shema 9. Prikaz neto obrtnog fonda Aktiva Imobilizacije Sopstveni kapital Neto obrtna sredstva Dugoročne obaveze Pasiva

(obrtna sredstva finansirana iz kratkoročnih obaveza)

Kratkoročne obaveze
Neto obrtni fond se može dekomponovati na sopstveni i tuĊi neto obrtni fond. Sopstveni obrtni fond je deo sopstvenog kapitala putem kojeg se finan-siraju obrtna sredstva, dok tuĊi obrtni fond prikazuje iznos finansiranja obrtnih sredstava iz dugoroĉnih obaveza. Imajući u vidu da zlatno bilansno pravilu u širem smislu zahteva da dugoroĉno vezana imovina bude finansirana iz dugoroĉno raspoloživog kapitala, odnosno da pravilo „1:1" zahteva da potraživanja i gotovinski ekvivalenti budu jednaki kratkoroĉnim obavezama, proizlazi da neto obrni fond treba da bude jednak gvozdenim zalihama. MeĊutim, već smo napomenuli da pravila finansiranja nemaju opštu važnost, odnosno da imaju vrlo malu praktiĉnu upotrebu, što će reći da je optimalna visina neto obrtnog fonda individualno uslovljena. Ona zavisi od niza faktora, kao što su: vrsta i veliĉina preduzeća, stopa rentabiliteta, politika nabavke i prodaje, odnos izmeĊu sopstvenog i pozajmljenog kapitala, visina i uslovi korišćenja dugoroĉnih zajmova, politika ekspanzije, veština upravljanja finansijama preduzeća i drugi. Smatra se da jedno preduzeće ima normalnu visinu neto obrtnog fonda ukoliko ostvaruje optimalni poslovni rezultat uz nesmetano izvršavanje dospelih obaveza (likvidnost), ali ne samo u prošlosti nego i u doglednoj budućnosti. U nastavku ćemo prikazati nekoliko primera koji ilustruju individualnu uslovljenost visine neto obrtnog fonda.53 (1) Jedno autobusko preduzeće koje svoje usluge naplaćuje u gotovu, a ĉija se obrtna sredstva uglavnom sastoje iz zaliha rezervnih delova, maziva i goriva, nabavljanih na kredit, može sa neznatnim ili nikakvim neto obrtnim fondom bez ikakvih poteškoća da izvršava svoj e obaveze, naravno, pod pretpostavkom da rentabilno posluje. S druge strane, preduzeće za proizvodnju alkoholnih pića, sa procesom proizvodnje koji podrazumeva višegodišnje odležavanje proizvoda u cilju
53

Prema: Rankovid, J., Upravljanje finansijama preduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 150.

Teorija i analiza biiansa

155

(2)

(3)

(4)

(5)

dostizanja odreĊenog kvaliteta, mora imati veoma visok neto obrtni kapital, po mogućstvu iz sopstvenog kapitala. Preduzeću koje svoje proizvode prodaje uz odloženo plaćanje ili kupcima svojih proizvoda odobrava dugoroĉne kredite, biće verovatno potreban veći neto obrtni fond od iznosa ukupnih zaliha. Preduzeće koje zalihe materijala nabavlja iz udaljene prekookeanske zemlje moraće da nabavlja i lageruje veće koliĉine zaliha, te će mu biti potreban visok neto obrtni fond. Za razliku od pomenutog preduzeća, preduzeće koje proizvodi iskljuĉivo po narudžbini koje se avansiraju, može da ima i negativni neto obrtni fond. Preduzeće koje se po prirodi svog poslovanja odlikuje velikim nabavkama, ĉije zalihe prelaze imobilizacije, treba da ima srazmerno veći obrtni fond od preduzeća ĉije su zalihe znaĉajno ispod imobilizacija i koje se, uz to, ne zadržavaju u preduzeću. O preduzeću koje stalno jaĉa neto obrtni fond, u prvi mah možemo zakljuĉiti da jaĉa flnansijsku snagu, tj. sigurnost i potencijalnu likvidnost. MeĊutim, ukoliko je jaĉanje neto obrtnog fonda posledica gomilanja neto dobitka i amortizacije, to znaĉi da preduzeće odlaže zamenu i modernizaciju postrojenja, što može biti greška sa nesagledivim posledica ma.

U poslednjem primeru je uoĉljivo daje od kljuĉnog znaĉaja utvrĊivanje uzroka koji su doveli do promené u visini neto obrtnog fonda. U naĉelu, svako povećanje dugoroĉnih izvora finansiranja uz nepromenjenu visinu stalne imovine, kao i svako smanjenje stalne imovine uz nepromenjenu visinu dugoroĉnih izvora, dovodi do povećanja neto obrtnog fonda i vice versa. Prema tome, do povećanja neto obrtnog fonda dolazi: • kada su prihodi veći od rashoda bez amortizacije, • prodajom osnovnih sredstava, • smanjenjem dugoroĉnih plasmana, • povećanjem dugoroĉnih zajmova, • konverzijom kratkoroĉnih u dugoroĉne zajmove, • • • • • • emisijom akcija, odnosno novim vlasniĉkim udelima. Smanjenje neto obrtnog fonda nastaje: nabavkom osnovnih sredstava, povećanjem dugoroĉnih ulaganja, isplatom anuiteta po osnovu dugoroĉnih zajmova, tj. otplatom obveznica, gubitkom, isplatom dobitka iz ranijih godina.

Analiza neto obrtnog fonda na odreĊeni dan nije u stanju da pruži zadovoljavajući odgovor na pitanje dali je preduzeće adekvatno strukturirano i da li je u bliskoj budućnosti obezbeĊeno izvršenje obaveza plaćanja. Drugim recima, analiza neto obrtnog fonda je nepodobna za ocenu kratkoroĉne likvidnosti. Znaĉaj analize neto obrtnog fonda jeste u tome što se na osnovu varijacija neto obrtnog kapitala u sukcesivnim obraĉunskim periodima:

Teorija i analiza biiansa

156

• • •

lako i brzo otkrivaju tendencije u razvoju finansijske strukture preduzeća; lako vrši rekonstrukcija istorije finansiranja u prošlosti, i snabdeva rukovodstvo preduzeća indikacijama solventnosti.54

Postoji meĊuzavisnost kretanja izmeĊu visine osnovnih sredstava, zaliha i neto obrtnog fonda. Naime, investicije u osnovna sredstva zahtevaju i adekvatno povećanje obrtnih sredstava, u okviru kojih i povećanje zaliha - što treba da bude praćeno i povećanjem neto obrtnog fonda u cilju uspostavljanja i održavanja finansijske ravnoteže. Brži rast zaliha od rasta neto obrtnog fonda indicira narušavanje ravnotežnog položaja. U obrnutom sluĉaju potrebno je izvršiti dopunsku analizu koja treba da pokaže da li je došlo do smanjivanja rentabilnosti kao posledice preterane likvidnosti. Možemo da zakljuĉimo da je neto obrtni fond jedan od instrumenata analize finansijskog položaja preduzeća kao što su i racio brojevi. „Ali, dok racio analiza svoje zakljuĉke zasniva na karakteristiĉnim relacijama bilansnih delova, analiza neto obrtnog fonda polazi uvek od celine bilansa i svoje zakljuĉke zasniva na karakteristiĉnim promenama celine u kretanju."55 Dakle, NOF se po pravilu koristi kao instrument dinamiĉke finansijske analize, po pravilu za period od 2 do 5 godina. O znaĉaju neto obrtnog fonda kao instrumenta analize svedoĉi i ĉinjenica daje IV direktiva EU predvidela (ĉlan 10) obavezu izraĉunavanja i obelodanji-vanja NOF kao posebne pozicije bilansa stanja. 4.5. Analiza zasnovana na veličini tokova Pokušaji izvoĊenja zakljuĉaka o mogućnosti izmirivanja obaveza na osnovu veliĉina stanja su opravdani, samo ukoliko su ispunjene sledeće pretpostavke:56 1. da bilansi pružaju uverljive informacije o terminima dospeća platežnih obaveza; 2. da se bilansnom procenom može sa sigurnošću utvrditi visina oĉekivanih primanja i izdavanja u budućnosti, iz ĉega bi se procenila pokrivenost platežnih obaveza platežnih mogućnostima; 3. da bilansi sadrže sva buduća primanja i izdavanja; 4. da je otuĊenje postrojenjske imovine moguće; 5. da je otuĊenje postrojenjske imovine povezano sa povraćajem (isplatom) sopstvenog kapitala, kojim je postrojenjska imovina finansirana. „Iz ĉinjenice da pomenute pretpostavke nisu ispunjene izveden je zakljuĉak da je iskazna moć metoda orijentisanih na stanje ograniĉena za ocenu buduće likvidnosti. Njihov stvarni domet ograniĉava se na izražavanje tendencije buduće likvidnosti, koja je utoliko ispravnije odmerena ukoliko je pretpostavka o nepromenjenom ponašanju rukovodstva preduzeća u odnosu na likvidnost bliža realnosti, i obrnuto."57 Ograniĉenost metoda analize likvidnosti orijentisanih na stanje uslovilo je razvijanje
Prema: Rankovid, J., Upravljanje finansijama preduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 151.
56

Rankovid, J., „Izveštaj o tokovima kapitala - sastavljanje i čitanje", Ekonomika preduzeda, br. 11-12, Beograd, 1992. 57 Ibidem.

Teorija i analiza biiansa

157

metoda analize likvidnosti orijentisanih na veliĉinu toka. Analiza likvidnosti zasnovana na toku na osnovu analogije tokova plaćanja iz prošlosti izvodi zakljuĉke o mogućnostima plaćanja u budućnosti. Poslovna praksa i struĉna literatura razlikuju dve osnovne metode analize likvidnosti zasnovane na veliĉini toka: (1) metoda koja se zasniva na veliĉini neto novĉanog toka (Cashflow analiza) i (2) metoda zasnovana na tokovima kapitala (Funds flow analiza)

4.5.1. Cash flow analiza
4.5.1.1. Pojam Cash flow

Osnovna prepreka za merenje cash flow jeste postojanje razliĉitih tokova novca. Postoje prilivi novca u preduzeće (cash inflows) i odlivi novca iz preduze-ća (cash outflows). Pri tome, u svakom trenutku postoji i odreĊena koliĉina novca na tekućem raĉunu i blagajni preduzeća (cash on hands), a iznos ovog novca znaĉajno varira meĊu preduzećima kao posledica razliĉite veliĉine, specifiĉnosti poslovanja i upravljanja neto obrtnim fondom. I šta je zapravo cashflow7. Da li je to ukupan iznos priliva novca u preduzeće tokom odreĊenog perioda?; da li je to ukupan iznos priliva novca u preduzeće zaraĊenog po osnovu obavljanja poslovne delatnosti tokom odreĊenog perioda? (dakle, bez priliva novca po osnovu novih vlasniĉkih ulaganja, dodatnog zaduživanja ili novca koji potiĉe od prodaje postrojenjske imovine, uĉešća u kapitalu ili materijala); da li je to ukupan iznos odliva novca iz preduzeća tokom odreĊenog perioda?; da li je to ukupan iznos odliva novca isplaćenog za potrebe tekućeg poslovanja tokom odreĊenog perioda?; da li je to razlika izmeĊu ukupnog priliva i odliva novca za odreĊeni period?; da li je to razlika izmeĊu ukupnog priliva i odliva novca zaraĊenog po osnovu obavljanja poslovne delatnosti tokom odreĊenog perioda? „Ne postoji nijedna posebna (konkretna) definicija pojma cashflow - i ovo je, verovatno, razlog zbog kojeg vlada tolika konfuzija po pitanju merenja cash flow-a "58 Cashflow, odnosno priliv gotovine ili tok gotovine, koristi se u dva osnovna znaĉenja: (a) kao stalni protok primanja i izdavanja koji protiĉe kroz preduzeće (bruto cashflow), ili kao razlika izmeĊu primanja od prodaje roba i usluga, s jedne strane, i izdavanja povezanim sa proizvodnjom i prodajom roba i usluga, s druge strane (neto cashflow), i (b) kao suma dobitaka, amortizacije i drugih troškova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine (troškovi dugoroĉnih rezervisanja) ili deo neto obrtnog fonda koji proizlazi iz poslovnog procesa.
4.5.1.2. Cash flow kao instrument za ocenu likvidnosti

Cashflow shvaćen u prvom smislu je predmet planiranja u cilju održavanja likvidnosti i instrument izvršenja plana novĉanih tokova. Dakle, ova analiza je usmerena na „utvrĊivanje visine (iznosa) primanja koji ostaje preduzeću na slobodnom i dugoroĉnom raspolaganju, na osnovu ĉega se izvode zakljuĉci o
Peterson, P., Fabbozi F.( op. cit., str. 174.

Teorija i analiza biiansa

158

mogućnostima ulaganja za finansiranje neredovne upotrebe sredstava (investicije), za finansiranje potreba po osnovu proširenja obima poslovanja (povećanim korišćenjem kapaciteta), za vraćanje dospelih dugoroĉnih obaveza (zajmova), a da pri tome ne bude potrebno angažovanje dodatnog stranog (pozajmljenog) kapitala."59 Naravno, što je neto novĉani tok {cash flow) veći, preduzeće je manje zavisno i stabilnije. Rentabilno poslovanje ne znaĉi obavezno i da je preduzeće likvidno, ĉak i kada preduzeće ne investira u potrojenjsku imovinu. Navedeno se dogaĊa kada preduzeću brže dospevaju obaveze nego što dospevaju potraživanja na naplatu, a situacija je teža ukoliko preduzeće pri tome povećava obim proizvodnje. Poslovanje sa dobitkom bez gotovine ilustrovaće se sledećim primerom. Novoosnovano inokosno preduzeće (preduzetnik) koje proizvodi npr. domaće kolaĉe pokrenuto je sa 20.000 dinara gotovine.60 Kolaĉe prodaje speci-jalizovanim prodavnicama prehrambene robe. U prva tri meseca preduzeće ostvaruje sledeće prihode: 40.000 din., 60.000 din., i 90.000 din. Cena koštanja kolaĉa iznosi 60% od prodajne cene, a troškovi perioda iznose 20.000 din. na meseĉnom nivou. Dakle, preduzeće ostvaruje zdrav trend rasta proizvodnje i prodaje. Pojednostavljeni izveštaj o uspehu bi izgledao ovako: din .
Prihod Cena koštanja prodatih učinaka Bruto prodajni dobitak Troškovi perioda Bruto dobit/gubitak januar 40.000 24.000 16.00Q 20.000 -4.000 februar 60.000 36.000 24.000 20.000 4.000 mart 90.000 54.000 36.000 20.000 16.000

Kako se vidi iz priloženog, preduzeće već od februara rentabilno posluje. MeĊutim, kada se u razmatranje uzme okolnost da preduzeće ima obavezu da izmiri obaveze prema svojim dobavljaĉima u roku od 30 dana, a naplaćuje svoja potraživanja u roku od 60 dana, tada se uviĊa da je preduzeće suoĉeno sa problemom nelikvidnosti. Jer, u januaru preduzeće ne naplaćuje ništa od svojih kupaca, dakle nema priliva novca. Budući da obaveze prema dobavljaĉima izmiruje u roku od mesec dana, ono nema ni odlive po tom osnovu. Budući da vlasnik sam peĉe kolaĉe, nema odliva ni po osnovu isplate zarada, te je jediniodliv u januaru, isplata zakupa, komunalija i si. (troškovi perioda). Imajući u vidu da preduzeće raspolaže sa 20.000 din. (poĉetnog kapitala), ono izmiruje obaveze i ostaje bez gotovine. U februaru, preduzeće ima potraživanja od kupaca 100.000 din. (40.000 din. iz januara i 60.000 din. iz februara), ali još uvek nije ništa naplatilo (potraživanja naplaćuje u roku od 2 meseca). S druge strane, mora da plati materijal nabavljen u januaru, tj. dospevaju na naplatu obaveze prema dobavljaĉima u iznosu od 24.000 dinara. Pred toga, preduzeće mora da isplati 20.000 din. po osnovu troškova perioda. Time se preduzeće suoĉava sa nedostatkom gotovine u iznosu od 44.000 dinara. U martu se situacija dodatno pogoršava. Preduzeće naplaćuje potraživanja iz januara u iznosu od 40.000 din., ĉime se
59

Rankovič, J., „Izveštaj o tokovima kapitala - sastavljanje i čitanje", Ekonomika preduzeda, br. 11-12, Beograd, 1992. 60 Preuređen primer je preuzet iz: Berman, K., Knight, J., op. cit., str. 126-128.

Teorija i analiza biiansa

159

nedostatak gotovine umanjuje te iznosi 4.000 din, ali zato dospevaju obaveze za kupljen materijal u februaru u iznosu od 36.000 i obaveze nastale na osnovu troškova perioda iz marta u iznosu od 20.000 dinara. Prema tome, u martu je preduzeće suoĉeno sa nedostatkom gotovine od 60.000.dinara. Budući da raste obim proizvodnje, prirodno je oĉekivati da će preduzeće biti primorano i da zaposli još ljudi, što će dodatno pogoršati nelikvidnost. Kod novoosnovanih preduzeća, gde se obim proizvodnje i prodaje povećava iz meseca u mesec, od kritiĉnog je znaĉaja obezbedivanje dodatnih izvora gotovine, budući da se preduzeće permanentno suoĉava sa nedostatkom gotovine sve dok se obim proizvodnje povećava. Dakle, sve dok se obim proizvodnje povećava, preduzeće nikada neće uspeti da obezbedi likvidnost, sem ukoliko obezbedi dodatne izvore gotovine. Neobezbedeni dodatni izvori gotovine su jedan od razloga što veliki broj kompanija bankrotira u prvoj godini rada.61 U nastavku će se prikazati primer u kome preduzeće posluje sa gubitkom, a ne suoĉava se sa problemom likvidnosti. To je sluĉaj sa preduzećima koji naplaćuju uĉinke (gotove proizvode, robu ili usluge) u gotovini, dok obaveze prema dobavljaĉima izmiruju na odloženo. To je sluĉaj sa prodavcima na malo, restoranima, bioskopima, prevoznicima. Naravno, ovakva situacija je moguća samo relativno kraće vreme. Primer: Novoosnovano preduzeće sa 10.000 din. kapitala uplaćenog u gotovini, prodaje skupe cigare i nalazi se u centru grada koji je ĉesto posećen poslovnim ljudima i imućnim turistima.62 Promet u prva tri meseca ima zdrav trend rasta i iznosi 50.000 din., 75.000 din. i 90.000 din. Nabavna vrednost cigara ĉini 70% prihoda, a din.

januar Prihod
Nabavna vrednost prodate robe 50.000 35.000 15.000 30.000 -15.000

februar
75.000 52.500 22.500 30.000 -7.500

mart
95.000 66.500 28:500 30.000 -1.500

Bruto prodajni dobitak Troškovi perioda Bruto dobit/gubitak

meseĉni zakup 30.000 dinara. Pojednostavljeni izveštaj o uspehu izgleda ovako: Iz priloženog se vidi da preduzeće sva tri meseca posluje sa gubitkom, s tim što se ostvareni meseĉni gubitak smanjuje iz meseca u mesec (ukupan gubitak se povećava iz meseca u mesec). Iako posluje sa gubitkom koji više nego duplo prevazilazi visinu sopstvenog kapitala (ukupan gubitak iznosi 24.000 din., dok sopstveni kapital iznosi 10.000 din.), preduzeće se ni u martu ne suoĉava sa problemom likvidnosti. Jer preduzeće naplaćuje cigare u gotovini, dok obaveze prema dobavljaĉima izmiruje u roku od 60 dana. Preduzeće na kraju januara raspolaže sa 60.000 din. (poĉetnih 10.000 din. (sopstveni kapital) uvećanih za januarski promet od 50.000 din.), a ima obavezu da plati zakup u iznosu od 30.000 din. (troškovi perioda). Stanje gotovine, prema

Prema: Berman, K., Knight, J., op. cit., str. 128. Preuređen primer preuzet je iz: Berman, K., Knight, J., ibid.

Teorija i analiza biiansa

160

tome, na kraju januara iznosi 30.000 dinara. U februaru preduzeće ima promet 75.000 din. i obaveze za zakup od 30.000 din., dok još uvek obaveze prema dobavljaĉu cigara ne dospevaju. Sada je stanje gotovine 75.000 dinara. U martu preduzeće ostvaruje dodatnih 95.000 din. gotovine, dospevaju obaveze prema dobavljaĉu za robu nabavljenu u januaru (35.000 din.) i obaveze za zakup u martu (30.000 din.). Neto cashflow za mart iznosi 30.000 din., što znaĉi da je stanje gotovine 105.000 dinara. Ukoliko preduzeće ne uspe da poveća obim prodaje i poĉne da posluje rentabilno, ono je osuĊeno na propast. Dodatno će se situacija pogoršati ukoliko vlasnik uljuljkan pozitivnim neto cashflow-om i pozamašnim stanjem gotovine na raĉunu poveća troškove poslovanja ili poĉne da izvlaĉi novac za liĉnu potrošnju. U praksi se dešava i da takva preduzeća investiraju novac u izgradnju poslovnog prostora, magacina ili neke druge nekretnine, kako ne bi plaćali zakup. Najĉešće nekretninu ne uspevaju da dovrše, budući da ionako neprofitno posluju, a da neto cashflow raste samo dok preduzeće povećava promet, a promet se ne može povećavati neograniĉeno. Time samo ubrzaju neizbežan krah preduzeća.

Teorija i analiza bilansa

161

Cash flow koncept se smatra znaĉajnim indikatorom likvidnosti, ali je njegova iskazna moć ograniĉena. Ograniĉenost proizlazi pre svega iž ĉinjenice da se na osnovu obraĉunate veliĉine neto novĉanog toka ne može dokuĉiti i da li preduzeće raspolaže efektivnim sredstvima plaćanja, što je posledica ĉinjenice da cashflow ne sadrži podatke o upotrebi gotovine generisane poslovnim aktivnostima. Jer, neto novĉani tok generisan poslovnim aktivnostima preduzeća predstavlja samo jedan tok, dok na poziciju likvidnosti pre-duzeća utiĉu svi finansijski dogaĊaji koji su pokrenuli tokove kapitala, i time pokrenuli promenu neto obrtnog fonda. Drugim recima, na stanje likvidnosti preduzeća utiĉu i dogaĊaji finansiranja i dezinvestiranja, u smislu poboljšanja položaja likvidnosti, kao i dogaĊaji investiranja i definansiranja, koji pogoršavaju položaj likvidnosti, a ne iskljuĉivo dogaĊaji plaćanja, tj. primitaka sa karakterom prihoda i izdavanja sa karakterom rashoda, koji proizlaze iz proseca nastajanja uĉinaka (bez amortizacije), ĉija razlika predstavlja cashflow. Zbog toga je cashflow neophodno dopuniti i podacima o upotrebi gotovine generisane poslovnim aktivnostima, odnosno informacije dobijene na osnovu cash flow analize potrebno je dopuniti funds flow analizom.
4.5.1.3. Cash flow kao instrument za ocenu prinosne i finansijske snage preduzeda

U drugom smislu, cashflow se koristi „kao instrument finansijske analize za merenje prinosne snage u smislu dopune godišnjeg rezultata (dobitka) i za analizu investicionih alternativa (projekata)."63 Peterson i Fabozi istiĉu da analitiĉari imaju potrebu za nekim indikatorom poslovnih performansi, koji bi bio uporediv izmeĊu razliĉitih preduzeća.64 Osnovni problem sa dobitkom kao merom prinosne snage sastoji se u tome što se dobitak može znaĉajno deformisati kao posledica neadekvatnog otpisivanja postrojenjske imovine ili formiranjem pokrića (rezervisanja), a budući da preduzeća primenjuju razliĉite metode amortizacije, razliĉito procenjuju amortizacioni vek sredstava i razliĉito procenjuju rizike, što je osnova za nastajanje rezervisanja, dobitak kao indikator poslovnih performansi preduzeća predstavlja neuporedivu osnovu. Jednostavna i gruba metoda za izraĉunavanje cashflow sastoji se u povećavanju neto dobitka za troškove koji nisu praćeni odlivom novca (troškovaamortizacije). Time se dobija grupa aproksimacija cash flow-a. MeĊutim, do-bijena veliĉina nije cashflow, već EBDA (earning before deprecation and amortization). EBDA predstavlja odgovarajuću veliĉinu za poreĊenje operativnih performansi preduzeća, budući da ne odražava uticaj razliĉitih metoda amortizacije i razliĉito procenjenih amortizacionih perioda. Problem sa EBDA je što ignoriše mnoge izvore i upotrebu novca tokom perioda. Na primer, prodaja robe na odloženo plaćanje ima za posledicu prihode
63

RankovidVJ., Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proin-kom, Beograd, 1997, str. 43. 64 Prema: Peterson, P., Fabbozi F.op. cit.( str. 174.

162

Finansijska analiza

obraĉunskog perioda, a ne i priliv novca. Ili, na primer, kompenzacija utiĉe na finansijski rezultat, dok s druge strane, ne utiĉe na cashflow. Druga procena cash flow-a zasniva se na obraĉunu Poslovnog dobitka umanjenog za amortizaciju - EBITDA (earning before interest, taxes, deprecation and amortization). EBITDA se uĉestalo koristi, ne samo zbog jednostavnosti, već zato što omogućava poreĊenje poslovnih performansi preduzeća, ne uzimajući u obzir naĉin finansiranja i otpisivanja postrojenjske imovine. Koncept EBITDA je postao posebno popularan prilikom razmatranja zarada internet kompanija krajem 1990-ih i poĉetkom 2000-ih.65 „Ipak i EBITDA pati' zbog obraĉunske osnove raĉunovodstva, koja ima za posledicu izostavljanje znaĉajnih novĉanih tokova."66 Koncept cashflow analize je relativno novijeg datuma. Prvi put se pojavio poĉetkom 1950-ih godina u SAD.67 Pod uticajem ameriĉke prakse, upotreba cashflow brzo se proširila na Evropu. MeĊutim, usled brzopletog i nekritiĉkog korišćenja cash flow veliĉine od strane finansijskih praktiĉara, pojavila se opšta zbrka po pitanju njenog sadržaja i znaĉaja. Razliĉite svrhe upotrebe cashflow analize pretpostavljaju njegovu razliĉitu sadržinu. Kada se cashflow koristi kao instrument procene prinosne snage, tada obuhvata: neto dobitak, amortizaciju i pozicije pokrića. Ako se pak koristi za procenu finansijske snage, od prethodno obraĉunatog cashflow-a oduzimaju se isplaćene dividende. Nemaĉki autori su razvili sledeći naĉin izraĉunavanja cash flow veliĉine:68
NETO DOBITAK + POVEĆANJE REZERVI + OTPISIVANJE POSTROJENJSKE IMOVINE CASH FLOW I + POVEĆANJE DUGOROĈNIH REZERVISANJA (POKRIĆA). CASH FLOW II + RASHODI KOJI POTIĈU IZ RANIJIH PERIODA - VANREDNI RASHODI PRIHODI KOJI POTIĈU IZ RANIJIH PERIODA - VANREDNI PRIHODI CASH FLOW III ----------------- ► ZA PROCENU PRINOSNE SNAGE

, ISPLAĆENE DIVIDENDE CASH FLOW IV ----------------- ► ZA PROCENU FINANSIJSKE SNAGE

Prema: Peterson, P., Fabbozi F., op. cit., str. 175. Ibidem. Mason, P., „Cash flow", Analysis and The Funds Statement, New York, 1961; prema: Rankovid, J:, Upravljanje finansijamapreduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 163.

Teorija i analiza bilansa

163

U normalnim prilikama, dobitak ima funkciju iskazivanja prinosne snage preduzeća. Cashflow ne predstavlja supstitut dobitka, već njegovu dopunu ĉija potreba se javlja usled neiskazivanja dobitka u celosti, a kao posledica stvaranja latentnih rezervi. Dakle, dobitak je i dalje polazna osnova za ocenu prinosne snage, sve dok ima isti trend kao i cashflow. Naime, cashflow treba da potvrdi ili obrazloži promenu tendencija. Jer, situacija gde dobitak opada dok cashflow raste upućuje na to da je došlo do stvaranja latentnih rezervi. Pad dobitka, u ovom sluĉaju, dakle ne mora da znaĉi da je opala i prinosna snaga preduzeća. Kada je reĉ o cashflow kao instrumentu finansijske analize, treba imati u vidu da njegova prava funkcija nije utvrĊivanje finansijskog položaja preduzeća, već tumaĉenje i obrazloženje visine i promena racio brojeva i neto obrtnog fonda, na osnovu kojih se izvlaĉi zakljuĉak o finansijskoj situaciji preduzeća. U poslovnoj praksi i literaturi se ĉesto pominje pojam „slobodan novĉani tok" ili Free cashflow {Flux de trésorerie disponable). Slobodan novĉani tok se do-bija kada se od cashflow-a oduzme gotovina uložena u pribavljanje postrojenjske imovine. U pitanju je, dakle, veliĉina koja pokazuje raspoloživ cashflow nakon izvršenih ulaganja. Ukoliko je slobodan novĉani tok negativan, tada je neophodno pribaviti dopunske izvore finansiranja (emisija akcija ili zaduživanje).

4.5.2. Funds flow analiza
Forma i sadržaj izveštaja (funds statement) na kome se zasniva funds flow analiza nemaju opšteprihvaćenu sadržinu. Ovaj izveštaj, koji je najverovatnije prvi put teorijski obrazložen u SAD 1908. godine, intenzivno se razvijao i pri-lagodavao potrebama analize. Verovatno je ovaj izveštaj, pod nazivom ,,sum-mary of changes in the position of the company", nastao za potrebe analize bilansa železnice u SAD još krajem 19 veka. Prema ameriĉkim autorima, svrha ovog izveštaja (statement of sources and application of funds) jeste u odgovaranju na poznato pitanje obeshrabrenog šefa postavljenog svom knjigovoĊi: „Vi kažete da smo ove godine zaradili gomilu para, pa je ipak nemamo! Gde je nestao taj novac?", ili u verziji jednog francuskog autora: „Kažete da smo u gubitku, a ja u banci imam para! Kako to objašnjavate?" Funds statement (izveštaj o sredstvima), tj. specifikacija o poreklu i kori-šćenju novopriteklog kapitala preduzeća, predstavlja dopunu bilansa stanja sa raĉunom dobitka i gubitka (bilansa uspeha). On pokazuje ,,šta je postalo od dobiti" ili „kakve je efekte imao gubitak", da li su steĉena sredstva investirana ili su korišćena za otplaćivanje dugova, zašto je bilo uputno da se ograniĉe dividende i drugo. Kako ovaj iskaz prikazuje pribavljanje i „otelotvorenje", tj. pojavni oblik pribavljenog kapitala i njegovo kretanja, on se naziva i Račun kretanja kapitala. Ni u SAD, gde je ovaj izveštaj razvijen, nije postignuta opšta saglasnost o imenu69, sadržaju i obliku ovog izveštaja, niti o teorijskim osnovama na kojima
U SAD se ovaj izveštaj može nadi po nazivom Statement o f Application o f Funds, Statement o f Sources and Application o f Funds, Statement o f resources and their application, Statement showing

164

Finansijska analiza

poĉiva.70 Stoga i ne ĉudi što se ovaj izveštaj pominje pod razliĉitim nazivima i kod nas, te se pominje kao: raĉun kretanja (toka) kapitala, bilans tokova kapitala, bilans tokova sredstava, bilans tokova imovine, kapitala i obaveza, izveštaj o promenama finansijskog položaja. Prvi izveštaj koji je bio zasnovan na tokovima novca je AICPAov izveštaj „Statement Financial Position", koji je postao obavezan od 1971. godine.71 „Informaciona moć ovog izveštaja jebila dosta ograniĉena, te se dodatno zahtevala analiza izvora i upotrebe fondova, upotrebljavajući jednu od varijanti forme izveštavanja. U prvim godinama nakon usvajanja, većina kompanija je obezbeĊivala te informacije pri-menjujući koncept neto obrtnog kapitala - prikazujući pribavljanje i upotrebu neto obrtnog kapitala tokom perioda. Tokom vremena, mnoge kompanije su poĉele da prikazuju te informacije primenjujući koncept gotovine {cash concept), koji predstavlja detaljniju prezentaciju novĉanih tokova koji potiĉu iz poslovnih, investicionih i finansijskih aktivnosti."72 Ova forma prikazivanja je bila i preporuĉena od strane Financial Executives Institute i FASB (Odbora za raĉunovodstvene standarde). Danas su preduzeća u obavezi da sastavljaju Izveštaj o novĉanim tokovima. Iako naziv aludira na to da je u pitanju cash flow izveštaj, u pitanju je funds flow izveštaj. Specifiĉnost ovog funds flow izve-štaja jeste da se zasniva na novĉanim tokovima. Jer, cash/Zow.podrazumeva iskljuĉivo prilive i odlive iz poslovnih aktivnosti, a ne podrazumeva i tokove novca po osnovu finansiranja, definansiranja i investiranja i dezinvestiranja. Funds flow (fands flou) analiza se koristi za potrebe dinamiĉke analize bilansa (analiza razvoja) i nužno se dopunjava analizom bilansa uspeha (ren-tabiliteta) i cash flow analizom. Ona poĉiva na bilansima stanja dva ili više obraĉunskih perioda. Sam termin Funds flow može se prevesti kao tok izvora sredstava (fondova) ili kao finansijski tok. Funds flow analizom se identifikuju i prate promené (povećanje ili smanjenje) bilansnih pozicija ili segmenata dva ili više sukcesivnih bilansa stanja. Dokada je razvijeno više oblika raĉuna toka kapitala (Funds flow izvešta-ja), meĊu kojima su:73 • bilans kretanja, • prošireni raĉun toka kapitala (sa prometom na kontima), • varijante raĉuna fonda, i to: • koncept neto obrtnog fonda,

the funds realized during the year and the disposition made thereof, Statement o f Changes in Financial Position, Funds Flow Statement, i drugim. Pod poslednjim nazivom usvojen je 1977. godine od strane Komiteta za međunarodne standarde. Primera radi, pitanja kao što su: jesu li nabavka i korišdenje uvek iste veličine?; da lije dopustivo da se otpisi zaračunavaju u izvore sredstava kao da se ne radi o realnim troškovi ma?; bududi da se porast dugovanja smatra finansiranjem, treba li smatrati finansiranjem i nastanak poreskih obaveza?, i tome slično. 72 Ibidem. 73 Rankovid, 1, Upravljanje tlnansijama preduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 225.

Teorija i analiza bilansa

165

• •

koncept skraćenog (suženog) fonda i koncept fonda gotovine.

U praksi se najviše koristi koncept neto obrtnog fonda, koji ima za cilj da utvrdi uzroke promené neto obrtnih sredstava, odnosno da ukaže na uzrok povećanja ili smanjenja likvidnosti. Univerzalna forma izveštajao tokovima kapitala po konceptu neto obrtnog fonda takoĊe nije uspostavljena. Ipak, sve poznate varijante imaju dva dela: prvi, u kome se iz razlike pribavljenih sredstava (izvora) i upotrebe sredstava dobij a informacija o promeni neto obrtnog fonda, i drugi, u kome se utvrĊuju posledice ove promene.237

Shema 10. Šema računa toka kapitala (funds flow) za 20.. godinu238 215.000 IDEO 1. Izvori sredstava
(a) Unutrašnje finansiranje Cash flow - amortizacija - dugoroĉna pokrića - dobitak (bruto) Dezinvestiranje (b) Spoljno finansiranje - povećanje sopstvenog kapitala - povećanje tuĊeg dugoroĉnog kapitala Ukupni izvori (a+b)

130.000 25.000 60.000 40.000 120.000 100.000 20.000 375.000 200.000 200.000 195.000 150.000 45.000 395.000 -20.000

2. Upotreba sredstava
(a) Investiranje - kupovina postrojenjske imovine - kupovina dugoroĉnih HOV (b) Definansiranje - vraćanje dugoroĉnih zajmova - isplata sopstvenog kapitala - isplata dobitka Ukupan odliv (a-b)

3. Promena neto obrtnog fonda (1-2)

166

Finansijska analiza

IZVEŠTAJ 0 PRAVDANJU LIKVIDNOSTI

IIDEO l.Obrtna sredstva
Gotovina Kratkoroĉna potraž. Zalihe Promena imovine

200 225.000 200.000

200 + 2.000 + 223.000 20.000-+ 180.000 22.000

425.200
118.000 40.000 30.000 80.000 17.000

403.200
90.000 35.000 29.000 84.000 5.000 + 28.000 5.000 1.000 4.000 12.000 + + +

2. Kratkoročni tudi kapital
Dobavljaĉi Ostali kreditori Avansi kupaca Kratkoroĉni bankarski zajmovi Ostali kratkoroĉni dugovi Ukupne kratkoroĉne obaveze

3. Neto obrtna imovina (1-2)

285.000 140.200

243.000 + 42.000 160.000 -20.000

Preuzeto iz: Rankovid, J., Upravljanje finansijama preduzeda, deveto ponovljeno izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 228-229.

U I delu Izveštaja se vidi da je smanjen neto obrtni fond za 20.000 dinara, kao posledica nepokrivenog investiranja u postrojenjsku imovinu, jer cash flow i pribavljeni spoljni izvori finansiranja nisu dovoljni da po isplati dugova i dobitka pokriju ulaganje u postrojenjsku imovinu. Drugi deo izveštaja pokazuje (otkriva) posledicu smanjivanja neto obrtnog fonda, odnosno pokazuje daje došlo do povećanja kratkoroĉnih obaveza. Kratkoroĉne obaveze su porasle dvostruko više od smanjenja neto obrtnog fonda, što je posledica paralelnog povećanja zaliha (22.000), što je pak posledica porasta kapaciteta i obima zaposlenosti. Uoĉljivo je da je došlo do kvarenja finansijske situacije, što nagoveštava probleme sa likvidnošću, a kao posledice investiranja u postrojenjsku imovinu (investiranje u užem smislu) i obrtna sredstva, odnosno zalihe (investiranje u širem smislu) na raĉun tekućih obaveza. Interesantno je posmatrati odnos ostvarenog dobitka i isplaćene dividende. Ostvareni dobitak predstavlja izvor sredstava, a isplaćene dividende upotrebu sredstava. Izvor: Dobitak Minus upotreba: Novĉane dividende Neto izvor: Zadržana dobit 60.000 din. 45.000 din. 15.000 din.

Teorija i analiza biiansa

167

Može se zakljuĉiti da je isplaćeno 75% profita na ime dividendi, što je pri investiranju u postrojenjsku imovinu i obrtna sredstva dodatno ugrozilo finansijsku ravnotežu. Bilans kretanja ili Bilans tokova sredstava može se iskazivati u formi konta i u formi liste. Ukoliko se iskazuje u formi dvostranog raĉuna, na levoj strani ovog izveštaja iskazuje se pribavljanje sredstava (source of values I where got - izvor vrednosti / odakle dobijeno), a na desnoj strani upotreba sredstava (application of values I where gone - primena vrednosti / kuda otišlo). Pri tome, svako povećanje pozicija aktive i svako smanjenje pozicija pasive predstavlja upotrebu sredstava, dok svako povećanje pozicija pasive i svako smanjenje pozicija aktive predstavlja pribavljanje sredstava. Bilans tokova sredstava može se saĉiniti po bruto principu i po neto principu. Da bi se sastavio Bilans tokova sredstava neophodno je saĉiniti bilans stanja po bruto principu. Bilans stanja treba da ima pozicije aktive i pasive sa podacima iz prethodnog perioda i podacima iz tekućeg perioda, i treba da budu iskazana sva povećanja i sva smanjenja. Primera radi, bilans stanja saĉinjen po bruto principu sa primenom hipo-tetiĉkih podataka ima sledeću sadržinu.74

Primer je preuzet iz: Rodid,)., Teorija i analiza bilansa, Beostar-Privrednik, Beograd, 1997, str. 324.

Teorija i analiza bilansa

168

BILANS STANJA AKTIVA Pozicija

Bilans otvaranja 2 5.000 500.000 3.000 100.000 25.000 40.000 20.000 5.000 698.000

1 2 3 4 4 5 6

1 Nematerijalnih ulaganja Osnovna sredstva Dugoročni finansijski plasmani Zalihe Potraživanja iz poslovanja Kratkoročni finansijski plasmani Gotovina AVR AKTIVA (1 do 8)

Povedanje Smanjenje Zaključni bilans (2+3-4) 3 4 5 1.000 4.000 10.000 56.000 454.000 2.000 700 4.300 200.000 190.000 110.000 310.000 305.000 30.000 123.000 35.000 128.000 200.000 210.000 10.000 10.000 10.000 5.000 855.000 807.700 745.300

Razlika (52) 6 -1.000 -46.000 1.300 10.000 5.000 88.000 -10.000 0 47.300

PASIVA Pozicija

Bilans otvaranja 2 560.000 5.000 20.000 83.000 25.000 5.000 698.000

1 Kapital Dugoročna rezervisanja Dugoročne obaveze Obaveze iz poslovanja Kratkoročne finansijske obaveze PVR PASIVA (I do 6)

Povedanje Smanjenje Zaključni bilans (2+3-4) 3 4 5 8.000 568.000 3.000 2.000 6.000 5.000 4.000 21.000 300.000 287.700 95.300 150.000 130.000 45.000 25.000 20.000 10.000 491.000 443.700 745.300

Razlika (52) 6 8.000 1.000 1.000 12.300. 20.000 5.000 47.300

Na osnovu ovog bilansa stanja možemo saĉiniti bilans bruto tokova sredstava i bilans neto tokova sredstava.
BILANS BRUTO TOKOVA SREDSTAVA PRIBAVLJANJE SREDSTAVA Osnov pribavljanja
1

UPOTREBA SREDSTAVA Osnov upotrebe 8.000 1 3.000 2 5.000 3 4 Povedanje nematerijalnih ulaganja Povedanje osnovnih sredstava Povedanje dugoročnih finansijskih plasmana Povedanje zaliha Povedanje potraživanja iz poslovanja Povedanje kratkoročnih finansijskih plasmana Povedanje gotovine Povedanje AVR Smanjenje kapitala Smanjenje dugoročnih rezervisanja Smanjenje dugoročnih obaveza Smanjenje obaveza iz poslovanja
-

2 3

Povedanje kapitala Povedanje dugoročnih rezervisanja Povedanje dugoročnih obaveza

10.000 2.000 200.000 310.000 123.000 200.000 10.000

4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Povedanje obaveza iz poslovanja Povedanje kratkoročnih finansijskih obaveza Povedanje PVR Smanjenje nematerijalnih ulaganja Smanjenje osnovnih sredstava Smanjenje dugoročnih finansijskih plasmana Smanjenje zaliha Smanjenje potraživanja iz poslovanja Smanjenje kratkoročnih finansijskih plasmana Smanjenje gotovine Smanjenje AVR Pribavljena sredstva (1 do 14)

300.000 5 150.000 6 25.000 7 8
1 .000

56.000 9 700 10 190.000 11 12

2.000 4.000 287.000 130.000 20.000

305.000 13 Smanjenje kratkoročnih finansijskih obaveza 35.000 14 Smanjenje PVR 210.000 10.000 1.298.700 Upotrebljena sredstva (1 do 14)

1 .298.000

Teorija i analiza bilansa

169

Bilans neto tokova sredstava razlikuje se po tome što prikazuje iskljuĉivo neto promenu svake pozicije aktive i pasive u posmatranom periodu.
BILANS NETO TOKOVA SREDSTAVA PRIBAVLJANJE SREDSTAVA Osnov pribavljanja 1 2 3 Povedanje kapitala Povedanje dugoročnih rezervisanja Povedanje dugoročnih obaveza UPOTREBA SREDSTAVA Osnov upotrebe 8.000 1 1.000 2 1.000 3 4 12.300 20.000 5.000 1.000 46.000 10.000 104.300 Upotrebljena sredstva (1 do 4) 104.300 Povedanje dugoročnih finansijskih plasmana Povedanje zaliha Povedanje potraživanja iz poslovanja Povedanje kratkoročnih finansijskih plasmana 1.300 10.000 5.000 88.000

4 5 6 7 8 9

Povedanje obaveza iz poslovanja Povedanje kratkoročnih finansijskih obaveza Povedanje PVR Smanjenje nematerijalnih ulaganja Smanjenje osnovnih sredstava Smanjenje gotovine Pribavljena sredstva (1 do 9)

Poslednjih nekoliko decenija, praksa finansijske analize veoma rado, a u velikim preduzećima ĉak obavezno, koriste takozvanu/tmds^ovv - ili analizu tokova kapitala (Kapitalflussrechnunggf) za ocenu i prognozu likvidnosti.240 Pomoću funds flow analize mogu se otkriti neravnoteže u upotrebi sredstava i preduzeti odgovarajući koraci. Primera radi, analiza koja obuhvata nekoliko prethodnih godina može otkriti neproporcionalni rast zaliha. Analiza može da pokaže da je uzrok neadekvatno upravljanje zalihama. Na taj naĉin, funds flow izveštaj može da upozori na probleme koje je potrebno detaljno analizirati i uputiti na odgovarajuću akciju. Sledeća upotreba jeste u ocenjivanju finansiranja preduzeća. Analiza glavnih izvora finansiranja u prošlosti otkriva koliki deo rasta preduzeća je finan-siran interno, a koliki eksterno. Zatim se procenjuje optimalni odnos dividendi i dobitka u odnosu na potrebe preduzeća za sredstvima. Komitet za MeĊunarodne standarde je 1977. godine usvojio standard (MRS 7) koji je nalagao obavezu sastavljanja Izveštaja o tokovima sredstava. MeĊutim, 1992. godine standard je revidiran, te je od tada umesto Izveštajao tokovima sredstava predviĊena obaveza sastavljanja lzveštaja o tokovima gotovine. I jedan i drugi izveštaj predstavljaju funds flow izveštaje, s tim što je izveštaj o novĉanim tokovima, funds flow izveštaj baziran na tokovima gotovine. Ovo se obrazlaže time što primena MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda treba da ima kao rezultat finansijske izveštaje koji će zadovoljavati, pre svega, potrebe investitora i poverioca. A investitorima i poveriocima je važnija informacija o sposobnosti preduzeća da stvara gotovinu i informacija gde se troši gotovina, od informacija koje prikazuje izveštaj o tokovima kapitala, budući da se izveštaj o tokovima sredstava iskrivljuje (zamagljuje) usled korišćenja razliĉitih raĉunovodstvenih politika. Zato se smatra daje izveštaj 75 0 tokovima gotovine konzistentniji i neutralniji. Promena težišta sa tokova sredstava ka tokovima gotovine je posledica ĉinjenice da je u fokusu investitora i kreditora pronalaženje što solidnije osnove za projekciju budućih tokova gotovine. Istina, i ranije popularan koncept tokova sredstava omogućavao je da se (delimiĉno) vrše i takve procene, mada uz probleme.
75

Milojevid, D., MRS 7 - Bilans tokova gotovine, I seminar: „Primena Međunarodnih računovodstvenih standarda u našoj poslovnoj praksi SRR Srbije" Zlatibor, 2000.

Teorija i analiza bilansa

170

Nepostojanje zakonske obaveze da se sastavlja i obelodanjuje izveštaj o tokovima sredstava ne znaĉi da sastavljanje ovog izveštaja nije potrebno. Sastavljanje izveštaja o tokovima sredstava preporuĉuje se u cilju boljeg razumeva-nja promena u finansijskom položaju, odnosno procene položaja likvidnosti 1 prognoze likvidnosti u budućnosti. Jer na promené finansijskog položaja, pored novĉanih transakcija (koje se vide u Izveštaju o novĉanim tokovima), mogu znaĉajno uticati i nenovĉane transakcije, kao što su velike nabavke na kraju obraĉunskog perioda i prodaje na kredit, pribavljanje imovine putem finansijskog lizinga, sticanje imovine u zamenu za akcije ili obveznice, zamena imovine za neku drugu imovinu i drugo. 4.5.3. Izveštaj o novčanim tokovima kao osnova za

cash flow i funds flow analizu
Kako je već izloženo, Izveštaj o novĉanim tokovima predstavlja funds flow izveštaj, budući da pored novca generisanog iz poslovanja (cashflow) prikazuje i druge izvore pribavljanja i upotrebe novca. U pitanju je, dakle, funds flow izveštaj koji se zasniva na konceptu novĉanog toka. „Saglasno sa formom funds flow izveštaja koji se zasniva na konceptu gotovine, Izveštaj o novĉanim tokovima je sada zahtevani (obavezni) finansijski izveštaj."76 Dugo nije postojao šablon funds flow izveštaja zasnovanog na novĉanom toku, već je pripremanje ovog izveštaj evoluiralo u skladu sa struĉnim razvojem analitiĉara i potrebama korisnika analize. Ni danas ne postoji saglasnost oko sadržaja i forme ovog izveštaja. Naime, izveštaj o novĉanim tokovima će drugaĉije izgledati ukoliko se sastavlja na osnovu MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda (MRS 7), ameriĉkih Opšteprihvaćenih raĉunovodstvenih standarda (US GAAP - SFAS 95) i Opšteprihvaćenih raĉunovodstvenih standarda Ujedinjenog Kraljevstva (UK GAAP FRS 1). Osim toga, svi standardi omogućuju da se novĉani tokovi iz poslovnih aktivnosti [cashflow) utvrĊuju usklaĊivanjem neto dobitka (direktna metoda) ili usklaĊivanjem svake pojedinaĉne stavke iz bilansa uspeha, tj. njihovo prevoĊenje sa obraĉunske (akrual-ne) na gotovinsku osnovu (indirektna metoda). MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi su 1992. godine predvideli obavezu sastavljanja i obelodanjivanja Izveštaja o tokovima gotovine (Cash Flow Statements), koji ĉini treću bitnu komponentu finansijskog izveštavanja. Poslednjih godina se sve ĉešće istiĉe daje izveštavanje o novĉanim tokovima centralni cilj procesa finansijskog izveštavanja, te da izveštaj o novĉanim tokovima, bilans stanja i izveštaj o uspehu (bilans uspeh) ĉine nerazdvojnu celinu. Ovi izveštaji omogućavaju korisnicima da steknu celovit uvid u finansijski položaj, i stanje obaveza i kapitala (ĉemu služi bilans stanja) i rezultate poslovanja i profitabil-nost (ĉemu je namenjen bilans uspeha), i uvid u informacije na bazi kojih se može dati pouzdanija ocena o likvidnosti i solventnosti, kao i prinosnoj i finan-sijskoj snazi preduzeća - ĉemu je namenjen izveštaj o novĉanim tokovima. Izveštaj o novĉanim tokovima treba da prikaže izvore pribavljanja novca i naĉin upotrebe novca. Prvi deo izveštaja, u kome su prikazani novĉani tokovi iz poslovnih aktivnosti (cashflow) treba da omogući korisnicima da ocene sposobnost firme da generiše pozitivne tokove gotovine, odnosno da procene likvidnost i solventnost preduzeća.

76

Peterson, P., Fabozzi, F., op. cit., str. 176.

Teorija i analiza bilansa

171

Cilj sastavljanja i prezentovanja segmenta izveštaja o novĉanim tokovima u kome se prikazuju novĉani tokovi iz poslovnih aktivnosti (cashflow) je da korisnicima finansijskih izveštaja obezbede informacije za ocenu sposobnosti preduzeća da stvara gotovinu, kao i za predviĊanje dinamike i izvesnosti stvaranja gotovine. Kako je ukazano, cashflow izveštaj je ograniĉenog informaci-onog sadržaja, jer ne prikazuje pribavljanje gotovine iz drugih izvora osim iz poslovnog toka, niti prikazuje naĉin upotrebe sredstava. Zbog toga propisani izveštaj o novĉanom toku sadrži i tokove gotovine iz aktivnosti finansiranja i tokove gotovine iz aktivnosti investiranja, kako bi korisnici finansijskih izvestaja saznali iz kojih sve izvora potiĉe gotovina i u koje je aktivnosti utrošena stvorena gotovina, odnosno: kako se poslovne aktivnosti finansiraju, kako se novac upošljava i kako se novac investira. Zbog toga su sve aktivnosti izvešta-ja podeljene u tri segmenta: (1) poslovne aktivnosti, (2) aktivnosti plasiranja i investiranja i (3) aktivnosti finansiranja. Primarni cilj izveštavanja o tokovima gotovine je obezbeĊivanje informacija o prilivu i odlivu gotovine iz poslovnih aktivnosti u toku odreĊenog perioda (dakle, cashflow), a sekundarni cilj je obezbeĊivanje uvida u investicione i finansijske aktivnosti preduzeća. Preciznije, izveštaj o novĉanim tokovima treba da pomogne investitorima i kreditorima da procene: 1. sposobnost generisanja budućih pozitivnih tokova gotovine (cashflow); 2. sposobnost preduzeća da izmiri obaveze i isplaćuje dividende; 3. razloge za odstupanje izmeĊu iznosa dobiti prikazane u bilansu uspeha i tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti (cashflow); 4. gotovinske i negotovinske aspekte investicionih i finansijskih transakcija ekonomskih entiteta (funds flow). Preduzeće koje generiše dovoljan iznos novĉanih tokova je u prilici da smanji zavisnost firme od eksternih izvora finansiranja, da servisira dospele obaveze, da finansira investicije, da nagradi akcionare razumnim iznosima dividendi i drugo. S druge strane, preduzeće koje nije sposobno da generiše dovoljno novca mora da prestane da radi bez obzira na ostvareni profit. Kako je već napomenuto, prilivi i odlivi novca su u izveštaju o novĉanim tokovima razgraniĉeni (klasifikovani) na: a) poslovne (operativne) aktivnosti, b) aktivnosti investiranja, c) aktivnosti finansiranja. (a) Poslovne aktivnosti su glavne aktivnosti preduzeća. Ovaj segment iz-veštava o cash flow-u. U pitanju su redovne aktivnosti preduzeća koje tfeba da stvore poslovni dobitak. Iznos gotovinskog toka iz poslovnih aktivnosti je najvažniji pokazatelj sposobnosti preduzeća da stvori dovoljno gotovine za otplatu kredita, održavanje poslovne sposobnosti preduzeća, isplatu dividendi i investiranja bez dodatnog zaduženja. Sposobnost preduzeća da stvara gotovinu iz poslovnih aktivnosti je od presudnog znaĉaja za predviĊanje budućih tokova gotovine. Najĉešći primeri novĉanih priliva i odliva iz poslovnih aktivnosti su: • prilivi novca po osnovu prodaje gotovih proizvoda, trgovaĉke robe i pružanja usluga, • prilivi novca po osnovu provizija, naknada, tantijema, • prilivi novca od osiguravajućih društava,

Teorija i analiza bilansa

172

• • • •

odlivi novca po osnovu izmirivanja obaveza prema dobavljaĉima za obrtna sredstva,77 odlivi novca po osnovu isplate zarada, odlivi novca po osnovu izmirenja poreza na dobit, odlivi novca za premije osiguranja, i drugo.

Izveštavanje o tokovima gotovine iz poslovnih aktivnosti može se vršiti po direktnoj i indirektnoj metodi. Jedina razlika izmeĊu prikazivanja direktnom i indirektnom metodom odnosi se na evidentiranje poslovnih aktivnosti, dok se investicione i finansijske aktivnosti evidentiraju na isti naĉin kod obe metode. (1) Prema direktnoj metodi, bruto gotovinski prilivi i odlivi se objavljuju prema glavim kategorijama (prilivi - naplaćena potraživanja od kupaca; odlivi - isplaćene obaveze prema dobavljaĉima i zaposlenima, plaćeni porez). Informacije o glavnim kategorijama (klasama) bruto gotovinskih priliva i odliva mogu se dobiti: (a) iz raĉunovodstvene evidencije, ili (b) usklaĊivanjem prihoda od prodaje, troškova prodaje i drugih stavki bilansa uspeha za promené zaliha i poslovnih potraživanja i obaveza tokom obraĉunskog perioda, druge negotovinske stavke i stavke ĉiji se gotovinski efekti razvrstavaju kao investicioni i finansijski tokovi. (2) Indirektna metoda ne polazi, poput direktne metode, od pojedinaĉne korekcije svake stavke iz bilansa uspeha, već samo od korekcije neophodne za prevoĊenje neto dobitka (gubitka) u gotovinski tok. Prema indirektnoj metodi, neto gotovinski tokovi iz poslovnih aktivnosti utvrĊuju se usklaĊivanjem neto dobitka (gubitka) za uĉinke: a. promena zaliha i poslovnih potraživanja i obaveza tokom obraĉunskog perioda; b. negotovinskih stavki kao što su: amortizacija, rezervisanja, odloženi porezi, nerealizovani dobici i gubici u stranoj valuti, nerasporeĊeni dobici pridruženih preduzeća i manjinski interesi akcionara; c. svih drugih pozicija koje se razvrstavaju u gotovinske tokove investiranja i finansiranja. Prema domaćim propisima, preduzeća sastavljaju izveštaj o tokovima gotovine koristeći direktnu metodu. Ova metoda je preporuĉena i od strane MRS i od FASB (Ameriĉki odbor za standardizaciju finansijskog raĉunovodstva), budući da je za većinu korisnika finansijskih izveštaja izveštaj o tokovima gotovine saĉinjen direktnom metodom - razumljiviji.. (b) Investicione aktivnosti su aktivnosti preduzeća koje se odnose na pribavljanje i otuĊivanje stalne imovine. U ovom segmentu se izveštava o investicionim aktivnostima preduzeća, a ne vlasnika preduzeća. Stalna imovina se sastoji iz nematerijalne imovine, materijalne imovine (nekretnine, postrojenja, oprema) i dugoroĉnih finansijskih plasmana. Odlivi novca po ovom osnovu nastaju sa ciljem stvaranja budućih poslovnih prihoda, odnosno toka novca iz poslovnih aktivnosti. Dakle, logiĉna pretpostavka jeste da novĉani tok iz investicionih aktivnosti bude negativan. Odlivi i prilivi novca po osnovu investicionih aktivnosti se mogu pojaviti kao: •. odlivi novca po osnovu izmirivanja obaveza prema dobavljaĉima za osnov-. na sredstva; • odlivi novca usled investiranja u akcije, obveznice, i dr. HOV244 drugih preduzeća;
Isplate obaveza prema dobavljačima za osnovna sredstva spadaju u investicione aktivnosti.

Teorija i analiza bilansa

173

• • • •

gotovinski avansi i zajmovi dati drugim preduzećima; prilivi novca po osnovu prodaje nekretnina, postrojenja, opreme, nematerijalnih sredstava i drugih stalnih sredstava; prilivi novca po osnovu prodaje vlasniĉkih (akcije) ili dužniĉkih (obveznice) hartija od vrednosti drugih preduzeća; prilivi novca po osnovu naplate datih kredita, i drugo.

Ovaj segment izveštaja pokazuje koliko je preduzeće ulagalo u svoju budućnost. Ako je ta veliĉina niska u odnosu na veliĉinu preduzeća, izvodi se zakljuĉak da preduzeće ne ulaže mnogo u svoju budućnost, odnosno da se preduzeće tretira kao „krava muzara". Ovim se želi reći da menadžment „muze" svu gotovinu koju preduzeće zaradi, ne ulažući u budući rast. Visoko ulaganje ukazuje na velika oĉekivanja u vezi sa budućnošću. Naravno, zakljuĉci se mogu donositi samo na osnovu analize konkretnog preduzeća. (c) Aktivnosti finansiranja podrazumevaju sve novĉane transakcije sa akcionarima i transakcije pozajmljivanja i izmirivanja dugova, kao što su, na primer: • prilivi novca po osnovu emisije akcija, • prilivi novca po osnovu emisije obveznica i dr. HOV, • prilivi novca po osnovu odobrenih kredita, • odlivi novca po osnovu otkupa sopstvenih akcija, • odlivi novca po osnovu otplate kredita. Neke prilive i odlive je, saglasno MSFI/MRS (MRS 7 - Izveštaj o novĉanim tokovima), moguće razliĉito klasifikovati. Na primer: • Kamate (primljene i plaćene) se mogu svrstati u poslovne aktivnosti jer utiĉu na neto dobitak i gubitak, ili kao aktivnost finansiranja jer predstavljaju troškove dobijanja finansijskih resursa (dakle isplaćene kamate), ili pak kao aktivnost investiranja jer su posledica prihoda od investiranja (priliv na ime kamata). • Dividende se takoĊe mogu razliĉito razvrstavati u neku od aktivnosti. Primljene dividende se obiĉno klasifikuju kao prilivi od poslovne aktivnosti, jer poput kamata utiĉu na utvrĊivanje dobitka ili gubitka. Ali, kako dividende predstavljaju prihod od ulaganja u akcije drugih preduzeća, primljene dividende mogu biti prikazane i u grupi investicionih aktivnosti. Isplaćene dividende se po pravilu iskazuju kao finansijska aktivnost, a mogu se prikazivati i poput kamata, kao element novĉanog toka poslovnih aktivnosti. Za razliku od MRS koji su ostavljali mogućnost alternativnog tretmana, ameriĉki SFAS (Standardi izveštavanja finansijskog raĉunovodstva) nalaže da se odlivi gotovine po osnovu kamata klasifikuju kao novĉani tok iz poslovnih aktivnosti, a isplate dividendi klasifikuju kao novĉani tok iz finansijske aktivnosti. Ovo je iz razloga što kamate spadaju u rashode, dok dividende nemaju tretman rashoda.78 Time je dosledno ispoštovana logika prema kojoj se tokovi novca koji utiĉu na neto dobitak (gubitak) klasifikuju kao novĉani tokovi iz poslovnih aktivnosti, ĉime se omogućava da se na bazi novĉanog toka iz poslovnih aktivnosti oceni sposobnost preduzeća da vrati dugove, plati kamate i isplati dividende.79 S treće strane, Britanci su se opredelili

Tri od sedam članova SFAS nisu se složili sa ovakvim tretmanom kamata i dividendi. Istina, novčani tokovi po osnovu prodaje osnovnih sredstava utiču na finansijski rezultat, ali nisu klasifikovani u poslovne tokove bududi da nije reč o redovnim aktivnostima preduzeda.

Teorija i analiza bilansa

174

da se tokovi gotovine iskazuju u okviru devet poglavlja, te se kod njih navedena dilema ne pojavljuje. Primer tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti prema direktnoj metodi: 2005. 2004. U 000 din. U 000 din. Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti Priliv Naplaćena potraživanja od kupaca 126.188 Odliv Isplata obaveza prema dobavljaĉima (63.522) Isplaćene obaveze zaposlenima (39.007) Isplate po ostalim osnovama (6.019) Neto gotovinski tok iz poslovanja 17.640 Isplaćene kamate (2.967) Plaćen porez na dobit (6.723) 7.950 Neto gotovina iz poslovnih aktivnosti Primer tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti prema indirektnoj metodi: 2005. 2004. U 000 din. U 000 din. Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti Neto dobit pre oporezivanja Korigovana za: Amortizaciju Negativne kursne razlike Rashod za kamate* Povećanje poslovnih i drugih potraživanja Povećanje obaveza iz poslovnih odnosa Smanjenje vrednosti zaliha Neto gotovinski tok iz poslovanja Isplaćene kamate* Plaćen porez na dobit Neto gotovina iz poslovnih aktivnosti 9.848 3.087 415 3.652 (3.800) 2.612 1.826 17640 (2.966) (6.724) 7.950

___ * Bilo bi logično da se iskaže samo razlika između obračunatih kamata i pladenih kamata, što u datom primeru iznosi 686 (3.652 - 2.966). Međutim, u prilogu dat uz MRS 7 korišden je prikazani pristup, prema kome se prvo unesu rashodi kamata, a zatim se ti rashodi kori-guju, tj. umanje za stvarno ispladene kamate.

Alternativni pristup Izveštaja o tokovima gotovine po indirektnoj metodi polazi od poslovnih prihoda i poslovnih rashoda obelodanjenih u Bilansu uspe-ha, koji se koriguju za promené u potraživanjima i obavezama iz poslovnih od-

Teorija i analiza bilansa

175

nosa i zalihama do kojih je došlo tokom obraĉunskog perioda. U tom sluĉaju tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti bili bi prikazani na sledeći naĉin: 2005. 2004. U 000 din. U 000 din. Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti Poslovni prihodi 129.686 Poslovni rashodi umanjeni za amortizaciju (112.686) Povećanje poslovnih i drugih potraživanja (3.800) Povećanje obaveza iz poslovnih odnosa 2.612 Smanjenje vrednosti zaliha 1.826 Neto gotovinski tok iz poslovanja 17.640 Isplaćene kamate* (2.966) Plaćen porez na dobit (6.724) Neto gotovina iz poslovnih aktivnosti 7.950

Poslednjih godina se sve veći naglasak stavlja na izveštaj o novĉanim tokovima. Analiza novĉanih tokova navodi analitiĉare na postavljanje brojnih pitanja, medu kojima i: da li je cashflow zadovoljavajući?; da li preduzeće otplaćuje zajmove?; zašto ih ne otplaćuje? (ukoliko ih ne otplaćuje); da li preduzeće ulaže u kupovinu nove opreme? U ovom izveštaju ima mnogo manje prostora za manipulaciju, odnosno efekti manipulacija mogu biti znaĉajni samo u kratkom roku, sem ukoliko preduzeće uvek iznova odlaže isplaćivanje. Na primer, preduzeće može odlagati trenutak izmirivanja obaveza prema dobavljaĉima ili isplate premija zaposlenima, ali samo do sledećeg kvartala. Jer, ukoliko preduzeće ne izmiruje obaveze prema dobavljaĉima, doći će do obustave isporuka. Najveći nedostatak izveštaja o novĉanim tokovima je taj što ne sadrži važne nenovĉane transakcije tekućeg perioda koje mogu znaĉajno da utiĉu na tokove novca budućih obraĉunskih perioda. Primera radi, nabavka imovine putem finansijskog lizinga ili konverzija duga u kapital neće biti obuhvaćeni u izveštaju o novĉanim tokovima. Ova i druge nenovĉane transakcije mogu se sagledati iz funds flow izveštaja koji nije zasnovan na konceptu novĉanog toka. Projektovanje novčanih tokova. Za ocenu likvidnosti i solventnosti, a posebno za potrebe upravljanja gotovinom, saĉinjava se planski bilans novĉanih tokova. Ovaj izveštaj otkriva ritam i iznose oĉekivanih uplata i isplata tokom posmatranog perioda, te buduće potrebe za gotovinom. Na osnovu toga se planira finansiranje tih potreba, a naknadno vrši kontrola. Za kratkoroĉna predviĊanja se projektovanje novĉanih tokova vrši na meseĉnoj osnovi, budući da se tada uzimaju u obzir sezonske oscilacije tokova novca. Kada su tokoviizuzetno kolebljivi, ali predvidivi, potrebni su još uĉestaliji proraĉuni kako bi se odredio vrh novĉanih potreba. S druge strane, kada su tokovi novca relativno stabilni, projektovanje tokova novca se može vršiti i tromeseĉno, ili ĉak u dužim vremenskim razmacima. Kljuĉ taĉnosti većine novĉanih proraĉuna jeste u taĉnom predviĊanju prodaje i naplativosti potraživanja 5. Instrumenti za obračun rizika Opšte je poznato da postoji korelacija izmeĊu rizika i oĉekivanog prinosa. Investitori su u naĉelu spremni da prihvate veći rizik kada su oĉekivani prinosi veći. 5.7. Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata

Teorija i analiza bilansa

176

Svaka aktivnost, a poslovanje preduzeća pogotovo, permanentno je vezana za neizvesnost i rizik. Kada je reĉ o poslovanju preduzeća, dve vrste rizika izbijaju u prvi plan - rizik vezan za postojanje osnovnih sredstava kao fiksnih kapaciteta u uslovima promené obima zaposlenosti (poslovni rizik), i rizik uslovljen zaduživanjem u uslovima promenljivog rentabiliteta poslovanja preduzeća (finansijski rizik). Prema tome, ukupni (totalni rizik) kome je preduzeće u svom poslovanju izloženo, koji se ispoljava kroz neizvesnost oĉekivanog neto dobitka, može se dekomponovati na poslovni rizik, koji se ispoljava kroz neizvesnost ostvarivanja oĉekivanog poslovnog dobitka, i finansijski rizik, koji se ispoljava kroz neizvesnost pokrivanja neto rashoda finansiranja iz poslovnog dobitka. U teoriji i praksi govori se o poslovnom riziku, finansijskom riziku i kombinovanom (ukupnom) riziku, koji se utvrĊuju na osnovu segmentacije finansijskog rezultata na maržu pokrića (razlika izmeĊu poslovnih prihoda i varijabilnih rashoda), poslovni rezultat (razlika izmeĊu marže pokrića i fiksnih i pretežno fiksnih troškova), bruto finansijski rezultat (razlika izmeĊu poslovnog rezultata i neto rashoda finansiranja) i neto finansijski rezultat (razlika izmeĊu bruto finansijskog rezultata i poreza i doprinosa iz finansijskog rezultata).
a) Poslovni rizik

Poslovni rizik odražava stepen neizvesnosti u pogledu ostvarivanja poslovnog dobitka kao prinosa na ukupna poslovna sredstva. Suština je u tome da, ukoliko preduzeće ima više fiksne troškove, utoliko je više izloženo riziku da u sluĉaju pada proizvodnje i prodaje ne pokrije iz prihoda fiksne troškove, odnosno posluje sa gubitkom.

Teorija i analiza b'iíansa

177

Poslovni rizik se meri i iskazuje preko faktora poslovnog rizika {operating leverage) ili, kako se ĉesto naziva, poslovnog leveridža. Faktor poslovnog rizika se utvrĊuje iz odnosa marže pokrića80 i poslovnog rezultata.

Marža pokrida Faktor poslovnog rizika = Poslovni dobitak ,, , ... % promené poslovnog r Faktor poslovnog rizika = — --------------- - ---------- - ---------% promené obima prodaje

, ili

dobitka

Ukoliko faktor poslovnog rizika iznosi 2, to znaĉi da će svaka promena u poslovnim prihodima od 1% izazvati promenu poslovnog rezultata za 2%. Pokazujući multiplikovanu promenu poslovnog rezultata kao posledicu promena poslovnih prihoda (pod uslovom da je nepromenjen paritet izmeĊu prodajnih i nabavnih cena),81 faktor poslovnog rizika ukazuje na to koliki je pad prodaje moguć (odnosno umanjenje poslovnih prihoda), a da preduzeće ipak ostvari poslovni rezultat, odnosno pokazuje uticaj promena obima proizvodnje i prodaje na rentabilnost poslovanja. Dakle, što je faktor poslovnog rizika niži, to je preduzeće manje izloženo riziku da u sluĉaju pada prodaje ne ostvari pozitivan poslovni rezultat. Dejstvo poslovnog leveridža ilustrovaćemo sledećim primerom.
Opis Početno stanje 1 1 2 3 4 5 Prihodi od prodaje (1.000 x 10) Varijabilni troškovi {1.000 x4) Marža pokrida Fiksni troškovi Poslovni dobitak (3-4) 10.000 4.000 6,000 3.000 3.000 Povedanje obima prodaje za 10% 2 11.000 4.400 6.600 3.000 3.600 Smanjenje obima prodaje za 10% 3 9.000 3.600 5.400 3.000 2.400

Faktor poslovnog rizika =
Ovo se jasno vidi iz prezentovanog primera; naime, povećanje (smanjenje) obima prodaje za 10% uslovilo je povećanje (smanjenje) poslovnog dobitka za 6.000 = 2 3.000 20%. Na visinu faktora poslovnog rizika utiĉu: • visina prodajnih cena; • visina obima proizvodnje i prodaje; • visina fiziĉkog utroška direktnog materijala, energije, usluga i direktnog rada po jedinici proizvoda, jer manji utrošak pri datim nabavnim cenama i platama znaĉi manje varijabilne rashode, a time višu maržu pokrića; • visina ulaganja u osnovna sredstva, jer ukoliko je preduzeće više ulagalo u osnovna sredstva, utoliko ima više fiksne rashode po osnovu amortizacije;
Marža pokrida se u literaturi često susrede pod nazivom „marginalni dobitak" i „kontribu-cioni dobitak". Ako ovaj uslov nije ispunjen, faktor poslovnog rizika pokazuje koliko se brže menja poslovni rezultat od promené marže pokrida. Dakle, od velikog je značaja pri razmatranju promena u faktoru poslovnog leveridža to da li je promena nastala po osnovu povedanja proizvodnje i prodaje (u tom slučaju došlo je i do povedanja varijabilnih troškova) ili po osnovu povedanja prodajnih cena (tada nije došlo do promena u troškovima preduzeda).

178

Finansijska analiza

visina drugih fiksnih troškova, što je povezano sa racionalnošću organizacije svih funkcija u preduzeću.
b) Finansijski rizik

Finansijski rizik predstavlja rizik da promenom uslova privreĊivanja pro-seĉna kamatna stopa na pozajmljena sredstva bude viša od stope prinosa na ukupni kapital, te da preduzeće neće biti u mogućnosti da pokrije rashode fi-nansiranja i po toj osnovi ostvari bruto finansijski rezultat. Prema tome, što je udeo pozajmljenog kapitala veći i troškovi koje iziskuje viši, to je veći rizik da preduzeće svojim redovnim poslovanjem neće biti u stanju da rashode finansi-ranja pokrije iz poslovnog rezultata. Bruto finansijski rezultat = Poslovni rezultat - Neto rashodi finansiranja (Bruto finansijski dobitak) (Poslovni dobitak) Bruto finansijski dobitak = Neto dobitak + Porez iz finansijskog rezultata U sluĉajevima kad preduzeće ostvaruje stopu prinosa na ukupan kapital koja je viša od proseĉne kamatne stope na tuĊi kapital, svaka promena u strukturi kapitala u korist tuĊeg kapitala imaće za posledicu povećanje stope prinosa na sopstveni kapital. Dakle, srazmerno povećanje tuĊeg kapitala će imati za posledicu pozitivno dejstvo finansijskog leveridža na rentabilnost sopstvenog kapitala. Ali, s druge strane, visoko uĉešće tuĊeg kapitala dovodi preduzeće u rizik ostvarivanja bruto dobitka ukoliko doĊe do rasta kamatnih stopa ili ukoliko doĊe do pada poslovnog dobitka. U sluĉajevima kad preduzeće ostvaruje nižu stopu prinosa na ukupan kapital nego što iznosi proseĉna kamatna stope na tuĊi kapital, svaka promena u strukturi kapitala u korist tuĊeg kapitala imaće za posledicu smanjenje stope

Teorija i an aliza bilansa

2 03

prinosa na sopstveni kapital. Tada finansijski leveridž deluje negativno na stopu prinosa na sopstveni kapital. Finansijski rizik se meri i iskazuje preko faktora finansijskog rizika, tj. finansijskog leveridža. Faktor finansijskog rizika se utvrĊuje iz odnosa poslovnog dobitka i neto dobitka i pokazuje za koliko se menja neto dobitak prome-nom poslovnog dobitka.

Poslovni dobitak Faktor finansijskog rizika = Neto dobitak Faktor finansijskog rizika =

ili

% promené neto dobitka % promené poslovnog dobitka

Što je faktor finansijskog rizika niži, odnosno, što je manja promena bruto finansijskog rezultata usled promene poslovnog rezultata, manje je dejstvo finansijske poluge (leveridža) i time je manji rizik da preduzeće neće biti u stanju da iz poslovnog rezultata pokrije rashode finansiranja. UtvrĊivanje visine i dejstvo finansijskog leveridža prikazaćemo na bazi prethodne ilustracije, koja je proširena sledećim podacima: a) Finansijska struktura 1. Sopstveni kapital 20.000 din. 2. TuĊi kapital 10.000 din. 3. Ukupni kapital 30.000 din. b) Podaci o poslovnom i neto dobitku i stopama prinosa na ukupni kapital (ukupna sredstva) i sopstveni kapital:
Opis Početno stanje 1 1 2 3 4 5 Poslovni dobitak Rashodi kamata (10%) Neto dobitak (1 -2) Stopa prinosa na ukupan kapital Stopa prinosa na sopstveni kapital 3.000 1000 2.000 10,00% 10,00% Povedanje poslovnog dobitka za 20% 2 3.600 1000 2.600 ■ 12,00% 13,00% Smanjenje poslovnog dobitka za 20% 3 2.400 1000 1.400 8,00% 7,00%

180

Finansijska analiza

Faktor finansijskog rizika = ^ - Q Q Q = 1,50 2.000
Ovo znaĉi da je procentualno povećanje (smanjenje) poslovnog dobitka za 20% (sa 3.000 dinara na 3.600, odnosno smanjenje na 2.400) uslovilo povećanje (smanjenje) neto dobitka 30,00% (sa 2.000 dinara na 2.600 odnosno 1.400). Iz primera je uoĉljivo da se prilikom izjednaĉavanja stope prinosa na ukupan kapital sa kamatnom stopom, stopa prinosa na sopstveni kapital izjednaĉuje sa stopom prinosa na ukupan kapital, što znaĉi da u tom sluĉaju ne postoji dejstvo finansijske poluge (leveridža), tj. visina pozajmljenog kapitala ne utiĉe na stopu prinosa na sopstveni kapital.
c) Ukupni (totalni) rizik

Ukupni (totalni) rizikpredstavlja rizik da preduzeće ne ostvari bruto finan-sijski rezultat. U literaturi se ĉesto naziva složenim rizikom zbog ĉinjenice da je uslovljen i poslovnim i finansijskim rizikom. Ukupni rizik se meri i iskazuje preko faktora složenog rizika, tj. putem dejstva složenog leveridža. Faktor složenog rizika se utvrĊuje iz odnosa marže pokrića i neto dobitka i - pokazujući kako se menja neto dobitak pri promeni poslovnih prihoda82 - ukazuje na to koliki je rizik da umanjenjem poslovnih prihoda preduzeće još uvek bude u stanju da pokrije rashode poslovanja. Faktor složenog rizika može se izraĉunati i množenjem faktora poslovnog rizika faktorom finansijskog rizika.

Marža pokrida Faktor ukupnog rizika = Neto dobitak
Što se može izraziti i na sledeći naĉin: Faktor ukupnog rizika = Faktor poslovnog rizika x Faktor finansijskog rizika U izloženom primeru, faktor kombinovanog (složenog) rizika iznosi:

Faktor ukupnog rizika =

600° = 3,00 , odnosno 2 x 1,50 = 3,00 . 2.000

Ovo znaĉi da procentualno povećanje (smanjenje) obima prodaje ima za posledicu tri puta veće procentualno povećanje (smanjenje) neto dobitka i stope prinosa na sopstveni kapital. U naĉelu, visok faktor poslovnog rizika trebalo bi da bude praćen niskim faktorom finansijskog rizika i vice versa. Ovaj zakljuĉak proizlazi iz horizontalnih pravila finansiranja jer, drugim recima, ovo ne znaĉi ništa drugo nego da preduzeće koje ima znaĉajno zastupljena osnovna sredstva, te zbog visokih troškova amortizacije ima
82

U slučaju dispariteta prodajnih i nabavnih cena, faktor složenog rizika pokazuje koliko se brže menja bruto finansijski rezultat od promené marže pokrida.

181

Finansijska analiza

visok poslovni rizik, treba da ta osnovna sredstva finansira iz sopstvenog kapitala, a ne iz obaveza, što će reći da ima nizak finan-sijski leveridž. 5.2. CAPM model kao instrument za ocenu rizika Model cene kapitalne aktive (Capital Asset Pricing Model) nobelovca Vili-jema Šarpa (Willam Sharp) razvijen je pre više od 40 godina, a još uvek predstavlja predmet empirijskih potvrĊivanja/osporavanja i teorijskih rasprava. Ovaj relativno jednostavan model opisuje odnos izmeĊu rizika i oĉekivanog prinosa. Kljuĉni elemenat CAPM modela je beta koeficijent ((3J, koji predstavlja indikator prinosa i meru rizika. Naime, faktor beta (pj izražava riziĉnost finansijskog instrumenta u odnosu na tržišni rizik. Matematiĉki, beta finansijskog instrumenta je njegova kovarijansa u odnosu na tržišni portfolio podelje-na sa varijansom tržišnog porfolia. Poznato je da investitori zahtevaju premiju za preuzimanje višeg rizika - viši nivo rizika korespondira sa većim prinosom, da bi se privukli investitori. Model cene kapitalne aktive (CAPM) je oruĊe analize povezanosti rizika i prinosa. Osnovni zakljuĉak modela je: Rizičnost pojedinačne akcije se ogleda u njenom doprinosu rizičnosti dobro razuđenogportfolia. Zahtevana stopa prinosa akcije i može se predstaviti putem identiteta: k=kDD+(k -kDD)p.
i RF M RF
/ h

i ,

gde je: kRF_ stopa prinosa od bezriziĉnog ulaganja; kM - stopa prinosa indeksa tržišta (odnosno proseĉne akcije p=l);

P - beta koeficijent odnosne akcije (HOV);
(kM-kRF) - premija rizika. Investitori u riziĉne vrednosne papire oĉekuju prinose koji su u odnosu na stopu prinosa od neriziĉnog ulaganja dodatno uvećani za naknadu za preuzeti rizik. Ova naknada data je proizvodom beta koeficijenta i premije rizika posmatranog tržišta, te je dakle proporcionalna preuzetom riziku. Deo rizika koji se može eliminisati kod ulaganja u hartije od vrednosti naziva se nesistemski, specifiĉni, diverzibilan; dok je deo rizika koje se ne može eliminisati nazvan tržišni, odnosno nesistemski ili beta rizik. Specifiĉni rizik je uzrokovan razliĉitim okolnostima: sudskim parnicama, štrajkovima, uspe-šnim i neuspešnim marketing programima, zakljuĉivanjem loših ugovora i dr., što je jedinstveno za konkretno preduzeće. Sistemski rizik potiĉe od faktora koji utiĉu na većinu preduzeća: rat, inflacija, recesija, visoke kamate i drugo. Formiranjem porftolia moguće je umanjiti rizik. Rizik opada do odreĊene granice sa porastom broja akcija u portfoliu. Ĉak i veoma veliki portfolio sadrži odreĊeni rizik, ali ne toliko koliko bi iznosio u pojedinaĉnom investiranju. Modelom CAPM se meri odnos izmeĊu sistemskog rizika i stope prinosa na hartije od vrednosti. Osnovni princip ovog modela je da hartije od vredno-sti sa istim

182

Finansijska analiza

sistemskim rizikom treba da imaju istu oĉekivanu stopu prinosa. Model CAPM je u teoriji i praksi poznat kao zakon jedinstvene cene.

Grafikon model

5:

CAPM

Rizik* portfolia (standardna devijacija prinosa) Ukupni rizik Nesist. rizik

Siste] nski (tržišni) rizik

0

40

Broj hartija od vrednosti u portfoliu

Izvor: Glen, A., Equity and corporate valuation, 1997. u: Gardener, E., Molyneux, P. eds., In vestment Banking-theory and practice, Euromoney Books, London, str. 258; prema: Mumi novic, S., iibid.

Modelom CAPM se meri odnos izmeĊu sistemskog rizika i stope prinosa na hartije od vrednosti. Osnovni princip ovog modela je da hartije od vrednosti sa istim sistemskim rizikom treba da imaju istu oĉekivanu stopu prinosa. Model CAPM je u teoriji i praksi poznat kao zakon jedinstvene cene. Ukoliko su prinosi razliĉiti, tada je neophodno uravnoteženje postići trgovanjem na tržištu kapitala, sve dok se cene ovih hartija od vrednosti ne ujednaĉe.
Teorijo i analizo bilansa 207

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Model se zasniva na sledećim pretpostavkama: 50 tržišta kapitala su efikasna samo ako su investitori dobro informisani; zanemaruju se transakcioni troškovi; zanemaruje se oporezivanje; ne postoji dovoljno velik investitor koji bi mogao uticati na cenu finansij-skih instrumenata; postoje neriziĉni finansijski instrumenti koje svaki investitor može ukljuĉiti u svoj portfolio; jednaka (homogena) oĉekivanja budućih prinosa svih investitora; postojanje jednog vremenskog perioda u kome se oĉekuje prinos; sva finansijska aktiva je utrživa, i moguće je pozajmiti neograniĉeni iznos po bezriziĉnoj kamatnoj stopi.

Kada je nesistemski rizik jednom eliminisan rizik, ulaganje u pojedinu deonicu se ne meri kao standardna devijacija prinosa te deonice, nego kao nestabilnost vrednosti deonice uslovljena kretanjem na celokupnom tržištu, tj. njena „beta". Beta koeficijent, kao indikator prinosa i mera rizika, predstavlja kljuĉni elemenat CAPM modela. Beta koeficijent odražava tendenciju promene vrednosti akcije u skladu sa promenama na tržištu. Predstavlja meru sistemskog rizika investicije ili investicionog portfolia i pokazuje osetljivost investicije ili portfolia na promene tržišta hartija od vrednosti. Beta reprezentuje odnos promene dodatnog prinosa na akciju i promene dodatnog prinosa tržišta. Ako je beta 1,0, znaĉi da se dodatni prinos na akciju menja proporcionalno sa dodatnim prinosom za tržišni portfelj, odnosno akcija ima jednaki sistemski rizik kao i celo tržište. Beta koeficijent predstavlja meru sistemskog rizika. Kod agresivnog portfolia reaguje intenzivnije na promene tržišta 6 > 1; kod defanzivnog portfolia reaguje sporije na promene tržišta i? < 1, i kod proseĉnog portfolia reaguje proporcionalno promenama tržišta 6=1. Odnosno, proseĉno riziĉna akcija je ona ĉija se vrednost menja u skladu sa promenama na tržištu mereno tržišnim indeksom. Beta koeficijent te akcije jednak je 1,00, što znaĉi da ako vrednost indeksa poraste za 10% - i vrednost te akcije porašće za 10%. U suprotnom, pad vrednosti indeksa za 10% pratiće i pad vrednosti te akcije za 10%. Portfolia akcija P = 1 se kreće u skladu sa kretanjem na tržištu i njegova riziĉnost je proseĉna. Ukoliko je P = 0,5 to znaĉi da su te akcije upola riziĉnije od prošeka, ili ako je p = 2, to znaĉi da je ta akcija duplo riziĉnija od prošeka.
250

Prema: Pavlovid, V, Muminovid, S., ibidem.

Razliĉite akcije će razliĉito uticati na portfolio, jer su i same razliĉito riziĉne. Tendenciju kretanja koju pokazuje neka akcija u odnosu na tržišna kretanja pokazuje koeficijent [3. Proseĉno riziĉna hartija od vrednosti se definiše kao ona koja teži da se kreće u skladu sa tržišnim kretanjima, mereno indeksom Dow Jones industrial, S&P 500, NYSE index. Takve akcije imaju [3=1. One koje imaju koeficijent P = 2 znaĉi da su duplo riziĉne u odnosu na proseĉ-ne, P = 0,5 da su upola riziĉne nego proseĉne, i tako redom. S obzirom na to da se posmatra kombinacija razliĉitih akcija, odnosno HOV, Pkoeficijent portfolia biće prošek pojedinaĉnih P koeficijenata: p = £w.p. CAPM model je poslednjih godina predmet oštre kritike, pa ĉak i potpunog osporavanja.83 Kao posledica uoĉavanja nedostataka CAPM modela, razvijani su višefaktorski modeli. Najveći izazov CAPM modelu, verovatno predstavlja faktorski model, odnosno teorija arbitražnog procenjivanja vrednosti (The Arbitrage Theory of Capital Asset Pricing - APT)y koju je razvio Sti-ven Ros (Stephen A. Ross).84 Prema ovoj teoriji, cena akcija zavisi od kretanja više faktora ili indeksa, a preovladava efikasnost arbitraže. Ukoliko investitori razliĉito sagledavaju faktore rizika, proizlazi da CAPM beta nije dobar indikator oĉekivanog prinosa. Osnovna ideja je da će na konkurentnim finansijskim tržištima arbitraža omogućiti cenovnu ravnotežu, s

Videti opširnije: Pavlovid, V., Muminovid, S., „izazovi CAPM modela" Finansije, br. 1-6,2005. Ross A. Stephen, „The Arbitrage Theory of Capital Asset Pricing", Journal o f Economic The

obzirom na rizik i prinos. Arbitraža oznaĉava pronalaženje dveju jednakih stvari, te kupovanje jeftinije i prodavanje skuplje.85

ory 13, December 1976, str. 341-346.

Teorija i analiza bilansa

185

V. GLAVA Tumačenje osnovnih tržišnih pokazatelja
7. Pokazatelji koji se zasnivaju na nominalnim vrednostima

hl Prinos na akcijski kapital - obične akcije (Return on Equity)
Ako je preduzeće konstituisano kao akcionarsko društvo, rentabilnost akcijskog kapitala se meri stopom prinosa na akcijski kapital. Moguće je dodatno u brojiocu izraziti deo dobiti namenjene za dividende po osnovu akcijskog kapitala i time dobiti precizniji izraz rentabilnosti sa stanovišta interesa vlasnika obiĉnih akcija. U pitanju je raĉunovodstveni koncept, što će reći da se zasniva na tokovima rentabiliteta, a ne na novĉanim tokovima, što ima za posledicu nemogućnost direktnog poredenja sa kamatnom stopom na obveznice ili depozite. Pored toga, u pitanju je bilansna vrednost akcijskog kapitala (broj obiĉnih akcija x nominalna vrednost akcije), a he tržišna vrednost.

., Neto dobit Prinos na akcijski kapital = -------------------------------------------Vrednost akcijskog kapitala
Ovaj pokazatelj nije podudaran sa stopom prinosa na sopstveni kapital akcionarskog društva. Stopa prinosa na obiĉne akcije uvek je veća od stope prinosa na sopstveni kapital jednog akcionarskog društva. Jer, pored osnovnog kapitala, sopstveni kapital sadrži i kapitalne rezerve, revalorizacione rezerve i nerasporeĊeni dobitak. A vlasnik akcije je vlasnik proporcionalnog dela sop-stvenog kapitala, a ne samo osnovnog kapitala.

12. Dobit po akciji (Earning per share - EPS; Benefice par action -

BPA)
Dobit po akciji (EPS) = Neto dobit (Earnings) I broj obiĉnih akcija (Shar-res Issued)

186

Tumačenje osnovnih tržišnih pokazatelja

, ... Zarada po akciji = —

Neto dobit Prosečni broj akcija

Dakle, EPS se izraĉunava tako što se neto dobit podeli sa brojem obiĉnih akcija. Veoma je važan pokazatelj za vrednovanje akcija. Pokazuje koliki deo profita otpada na svaku akciju, odnosno pokazuje zaraĊivaĉku moć obiĉne akcije. Posmatra se u sukcesivnim vremenskim periodima u cilju procenjivanja uspešnosti poslovanja preduzeća. Ovaj pokazatelj je veoma važan jer posmatrajući opadanje ili rast ovog pokazatelja u sukcesivnim obraĉunskim periodima - zakljuĉujemo koliko dobro posluje neko preduzeće, odnosno koliko dobro „stoje" akcionari tog preduzeća.86 Tumaĉeći rast ovog racia znaĉajno je utvrditi da li je rast posledica internog rasta, što će reći da je profit uvećan iz postojećih aktivnosti, ili je posledica akvizicije ili eksternog rasta, odnosno da je došlo do rasta profita zbog kupovine drugih preduzeća. Naravno, sve ovo pod pretpostavkom da skupština akcionara nije donela odluku o preoblikovanju rezervi u osnovni kapital, što se vrši zamenom akcija ili davanjem besplatnih akcija. Tada će se dobit po akciji smanjiti, ali će akcionari imati akcije denomirane na veću vrednost, odnosno veći broj akcija. Ovaj racio sam za sebe nema nikakvog praktiĉnog znaĉaja, jer prirodno je da preduzeće sa manjim brojem obiĉnih akcija (veće nominalne vrednosti) ima viši racio od preduzeća koje ima veći boj izdatih akcija. Broj izdatih akcija nema nikakvog znaĉaja u ocenjivanju da li je neko preduzeće dobro ili nije. Da bismo ocenili da li je neko preduzeće dobro ili nije, treba izraĉunati pokazatelj odnosa cene i zarade po akciji. 13. Dividenda po akciji (Dividendper Share; Le dividende par action - DPA) Sliĉan je EPS, sem što uzima u razmatranje samo isplaćeni deo neto dobiti kroz dividende.

^. . , , .... Dividenda po akciji =

Ispladena dividenda

Prosečan broj običnih akcija 7.4. Racio isplate dividendi (Dividendpayout ratio; Le taux de distribution)
Racio isplate dividende pokazuje koliki procenat dobiti se isplaćuje akcio-narima, odnosno sagledava isplatu dividendi iz ostvarenog neto dobitka. Ovaj pokazatelj je uslovljen politikom dividendi. Može da se desi da ovaj pokazatelj iznosi preko 100%. To znaĉi da predu-zeće isplaćuje dividende na raĉun stvorenih kapitalnih rezervi. S druge strane distribucija manja od 100% oznaĉava da preduzeće povećava stopu samofinan-siranja. Što je veća stopa isplate dividendi, utoliko će budući rezultati preduze-ća biti manji.
Prema pojedinim autorima, ovo je najvažniji pojedinačni pokazatelj. Prema: Brett, M., How to Read the Financial Pages, Second Edition Business Books Limited, London, 1990, str. 52.

Teorija i analiza bilansa

187

„ . . , .. . . .. Racio isplate dividendi =

Isplaćena dividenda ----------------- : -------------------------- , odnosno Neto dobit

. . . . . . . .. Dividenda po akciji (Dividend per Share) Racio isplate dividendi = -------------------- - ---------------------- — ----------- x100 Prinos po akciji (EPS)
n

Na primer, preduzeće je na ime dividendi akcionarima (obiĉne akcije) isplatilo 4,48 dolara po akciji. EPS je iznosio 10,2 dolara.

4 48
Racio isplate dividendi = —-— =43,9% 10,2 U 2005. godini, proseĉan racio isplate dividendi za evropska kotirana društva bio je reda veliĉine-45%.87

87

Vernimmen, P„ Finance d'entreprise, 6e edition par Pascal Quiry & Yann Le Fur, Dalloz, Pariš, 2005, str. 504.

2.1 Pokazatelji koji se zasnivaju na tržišnim vrednostima
U bilansima akcionarskih društava, kao i kod svakog drugog preduzeća, sopstveni kapital je iskazan po knjigovodstvenoj vrednosti. MeĊutim, podaci iz finansijskih izveštaja se moraju sagledavati i u odnosu na tržišnu vrednost akcija. Investitori konstantno razmatraju kada je vrednost nekih akcija pot-cenjena ili precenjena, jer ukoliko je potcenjena, tada je pravi trenutak da se akcije kupe, odnosno kada je precenjena - da se akcije prodaju. Dva racia se koriste u ove svrhe: 1. Racio P/E - koji pokazuje odnos tržišne vrednosti akcije i neto dobiti po akciji, i 2. Yield racio - koji pokazuje odnos dividendi i tržišne vrednosti akcija (Dividend Yield). Ovi pokazatelji se mogu raĉunati na osnovu prošlogodišnjih podataka (istorijskih podataka, tzv. trailing ili historic P/E) i oĉekivanih vrednosti u sledeĉim godinama ili tekućoj godini (forward ili forecast ili prospective P/E). PredviĊanje budućih profita i novĉanih tokova zasniva se na istorijskim podacima sadržanim u finansijskim izveštajima.

2.1.1. Racio P/E - Odnos tržišne vrednosti i prinosa po akciji
Koristi se za procenjivanje akcija na tržištu u smislu odreĊivanja koje su akcije relativno jevtine, a koje relativno skupe (u odnosu jednih prema drugim).

Tržišna vrednost akcije (Market Price per Share) Racio P/E — -:Dobit po akciji (Earning per Share)
Što je P/E racio veći, to je veće poverenje akcionara u preduzeće, odnosno u sposobnost preduzeća da ostvari dobitak u budućnosti. Ovaj racio pokazuje koliko puta je cena akcije veća od dobitka po akciji. Važno je obezbediti da vremenski period prilikom uporeĊivanja meĊu preduzećima bude uporediv. Prirnera radi, uzimanje poslednjeg kvartala kod jednog preduzeća i ćele godine kod drugog preduzeća imaće za posledicu neuporedive pokazatelje. Važno je ne smetnuti sa uma da dobitak, s jedne strane, predstavlja istorijski podatak, dok je tržišna cena aktualna informacija. Tržišna cena (P) je poslednja vrednost sa zatvaranja poslednjeg dana trgovine. Dakle, najĉešće se za cenu akcije (P) uzima tržišna cena iz poslednjeg fiskalnog kvartala godine. Vrednost P/E sastoji se u tome što odražava percepciju vrednosti akcija od strane investitora

188

Tumačenje osnovnih tržišnih pokazatelja

Reciproĉna vrednost ovog pokazatelja (naziva se racio pokrića dividendi Dividend Cover) pokazuje koliko puta je bilo moguće isplatiti iznos dividende iz ostvarenog neto dobitka. 102 Racio pokrića dividendi = --------- — =2,3x

4,48
Visoki racio pokrića dividendi predstavlja sigurnost za akcionare da dividende neće pasti ukoliko doĊe do pada profita. Jer, ĉesto preduzeća vode politiku stabilnih dividendi, što će reći da će nastaviti da isplaćuju dividende iz rezervi ukoliko profit ne bude zadovoljavajući. Naravno, svako preduzeće neće voditi politiku stabilnih dividendi. Zadržan profit će biti investiran u proširenje kapaciteta ili popravljanja finansijske strukture, što treba da ima za posledicu rast tržišne vrednosti akcija.

189

Tumačenje osnovnih tržišnih pokazateija

Teorija i analiza bilansa

u jednom odreĊenom trenutku, P/E racio je imperfektan pokazatelj, kao i većina racia, budući da izveštava na statiĉan naĉin veliĉine koje se stalno menjaju, P/E racio je u upotrebi kao jedan od indikatora pri uporeĊivanju sliĉnih firmi (bave se istom delatnošću i isti faktori utiĉu na njihovo poslovanje). Ukoliko iste firme imaju razliĉite P/E racia, to je iz razloga što tržište drugaĉije percipira buduće profite i/ili rizik. P/E racio je determinisan i opštim nivoom kamatnih stopa. Po pravilu, kada tržišna kamatna stopa opada, P/E racio će imati tendenciju da raste. Premda, promene kamatnih stopa će se odraziti i na ostvarenu neto dobit preduzeća. Spremnost investitora da plate odreĊenu akciju uslovljena je visinom oĉekivane profitne stope. Ukoliko investitori procenjuju da će profit biti veći, utoliko su spremniji da akcije više plate. Opšte pravilo glasi: visok P/E racio ukazuje na ĉinjenicu da tržište ocenjuje da kompanija ima veći potencijal za rast od proseĉne kompanije na berzi, dok nizak P/E racio ukazuje na to da tržište ocenjuje da kompanija nema ili ima manji potencijal za rast od proseĉne kompanije na berzi. Visok P/E, dakle, ukazuje na to da tržište u celini oĉekuje rast profita u budućnosti. Ukoliko vlasnik akcije veruje da je predviĊeni rast nerealan, odnosno suviše visok, zakljuĉuje da je vrednost akcija precenjena. Ekstremno nizak P/E racio oznaĉava percepciju tržišta da kompanija nije posebno atraktivna u ovom trenutku. Investitori veruju da kompanija nema potencijala za rast, kao što je sluĉaj sa kompanijama koje imaju viši P/E racio. Pri tome, „važno je zapamtiti da tržišne cene akcija više odražavaju percepciju investitora o vrednosti akcija nego što su reakcija na logiĉne ili fundamentalno zasnovane informacije".88 Drugim recima, „P/E racio predstavlja pristrasnu refleksiju na trenutnu (aktualnu) popularnost'5.89 Analitiĉari koriste i niz drugih racia da bi procenili zdravlje i situaciju preduzeća. Obavezno se koriste pokazatelji likvidnosti, rentabilnosti (profitnu maržu, stopu prinosa na sopstveni kapital, stopu prinosa na dugoroĉni kapital i stopu prinosa na ukupni kapital), leveridž racio (pruža indikaciju o visini dugova i ukazuje na buduće potencijalne poteškoće pri isplati kamata). Za preduzeća u SAD, P/E racio iznosi izmeĊu 10 i 20. Akcije sa visokim P/E preko 20, tipiĉne su za mlada preduzeća u uzletu.258 Viši P/E racio ne znaĉi automatski da je reĉ o kvalitetnijim akcijama. To su znatno riziĉnije akcije

88

Thomsett, M.; Mastering Fundamental Analysis, Dearborn Financial Publishing Inc., Chicago, 1998, str. 2. 89 Thomsett, M., op. cit., str. 32. Prema: Downs, J., Goodman, J., Dictionary, 1987.

Teorija i analiza bilansa

191

od onih na niskim P/E, jer je teže prognozirati poslovanje mladih preduzeća sa intenzivnim rastom, nego poslovanje zrelih preduzeća koja imaju nisku stopu rasta. Nizak P/E racia imaju preduzeća sa niskim stopama rasta iz zrelih industrija, sa stabilnom profitnom stopom i stabilnim dividendama. Po pravilu, akcije sa niskim P/E raciom nose više dividende (viši racio isplate dividendi) od akcija sa visokim P/E raciom, koje ĉesto uopšte i ne isplaćuju dividende. Interesantni su rezultati jednog istraživanja sprovedenog u SAD. Na uzorku od 50 akcija sa visokim i 50 akcija sa niskim P/E za period od 45 godina (1950-1995) pokazalo se da je, posmatrano u dugom roku, isplativije ulagati u akcije sa niskim P/E raciom.90 Naravno, izmeĊu pojedinih akcija postojale su znaĉajne razlike. P/E racio je najšire upotrebljavan pokazatelj na tržištu akcija. Osim toga što se koristi kao pokazatelj percepcije tržišta u vezi sa kapacitetom preduzeća da ostvari prinose, rasprostranjeno ga koriste analitiĉari i investicione banke za odreĊivanje cene prilikom inicijalne javne ponude akcija, za relativno oce-njivanje rizika ulaganja i kao svojevrsni privredni barometar. P/E je odnosan (relativan) metod evaluacije. Pretpostavke su da su firme upo-redive i da se akcije kotiraju po fer vrednosti. Alternativno rešenje je vrednovanje akcija koristeći metode diskontovanja novĉanog toka. Kada se vrednuje kapital preduzeća u cilju prodaje, potrebne su dve veliĉine: • procenjena dobit posle oporezivanja, • reprezentativan p/e racio, izraĉunat kao proseĉan p/e racio sliĉnih preduzeća koja kotiraju akcije na berzi. Primer: ukoliko se, na bazi istorijskih podataka, predviĊa da će preduzeće ,,Y" sledeće godine ostvariti 10 dinara dobiti posle oporezivanja po akciji - tj. da je anticipirani (na osnovu tekućih rezultata) P/E 10. Proseĉni racio P/E za sliĉna preduzeća je 20. Teorijska vrednost jedne akcije preduzeća ,,Y" se raĉuna na sledeći naĉin: Vrednost akcije = 10 din. x 20 = 200 din. Ovakvo utvrĊivanje vrednosti, meĊutim, ima brojne poteškoće u praksi, usled sledećih problema: • Uporedivost. Važno je utvrditi da li je dobit dvaju preduzeća direktno uporediva. Na primer, ukoliko preduzeća koriste razliĉite metodologije
*

za amortizaciju osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (npr. Goodwill), dobit neće biti uporediva.

90

Ispostavilo se da bi investitor koji bi uložio 10.000 dolara u akcije sa visokim P/E nakon 43 godine imao 385.980 dolara, dok bi investitor koji bi uložio isti iznos u akcije sa niskim P/E imao iznos od 1.230.992 dolara. Prema: O'Shaughnessy, J., What Works on Wall Street, Mc-Grow-Hill, New York, 1997, str. 77; prema: Erie, D., Finansijska tržišta i finansijski instrumenti, Čigoja, Beograd, 2003, str. 369.

192

Tumačenje osnovnih tržišnih pokazatelja

Reprezentativni uzorak. Proseĉni P/E se raĉuna na osnovu reprezentativnog uzorka. On će biti zaista reprezentativan ukoliko je reĉ o preduzeći-ma koja su u istom poslu, sa istim izgledima za rast i istim rizicima. „Fer" vrednost. Potrebno je da je trgovina akcijama iz reprezentativnog uzorka zaista obavljana po njihovoj fer vrednosti. U suprotnom, njihov P/E racio je deformisan. Poslovanje sa gubitkom. Pristup procenjivanja vrednosti akcija putem P/ E racia je neadekvatan ukoliko je preduzeće poslovalo sa gubitkom.

P/E racio predstavlja i sredstvo za relativno ocenjivanje rizika. Visok P/E racio ukazuje na veći potencijal, ali i veći rizik da preduzeće ne ostvari pretpostavljenu stopu rasta prinosa, dok niži P/E racio ukazuje na manji potencijal, ali je time i rizik niži. P/E racio za celokupno tržište predstavlja svojevrsni barometar privrednog kretanja. Visok P/E racio za tržište u celini ukazuje na to daje tržište rastuće, dok pad indeksa ukazuje na pesimistiĉka oĉekivanja. 2.2. Racio dividendi po akciji i tržišne vrednosti akcije

(Dividend Yield; Le rendement de l'action)
Ovaj odnos se, po pravilu, izražava stopom koja prikazuje odnos izmeĊu poslednje isplaćene dividende i tržišne vrednosti akcije. Dividend Yield racio = Dividende po akciji (Dividend per Share) I Tržišna vrednost akcije (Market Price per Share) x 100
. i■ ■ i , , ... •_■ . w u ■* Dividenda po akciji (Dividend per Share) Racio dividende po akciji (Dividend Yield racio) = ------------------------------------------------------------------------------------ x 100 Tržišna vrednost akcije (Market Price per Share)

Ova stopa je pogodna za uporeĊivanje sa kamatnom stopom na tržištu novca, ali treba imati u vidu da neisplaćen deo dobiti povećava vrednost akcija. U naĉelu, što je zrelije preduzeće, to će ovaj racio biti veći. Uobiĉajeno je da elektrodistribucija i javna telefonija imaju visok ovaj racio. Nasuprot njima, preduzeća koja su u ubrzanom rastu ne isplaćuju dividende, već ostvarenu dobit reinvestiraju - što dovodi do rasta tržišne vrednosti akcija. Danas se ova stopa za akcije kotirane na berzama zemalja Zapadne Evrope kreće u uglavnom izmeĊu 2 i 3%.91

2.3. Tržišna kapitalizacija
Tržišna kapitalizacija {Market capitalization) je vrednost kompanije koja se odreĊuje na osnovu vrednosti kotiranih akcija (obiĉnih) firme. UtvrĊuje se množenjem izdatih akcija sa tekućom tržišnom vrednošću akcija. Tržišna (berzanska) kapitalizacija se raĉuna tako što se sa tržišnom vrednošću množe sve izdate akcije, a ne samo akcije koje se nalaze u prometu. Po ovoj ceni se retko mogu odjednom kupiti akcije u

91

Vernimmen, P., Finance d'entreprise, 6e édition par Pascal Quiry & Yann Le Fur, Dalloz, Paris, 2005, str. 503.

Teorija i analiza bilansa

193

dovoljnom broju da bi se stekla kontrola nad društvom i da bi mogla da se postavlja uprava, već za to treba platiti premiju za preuzimanje kontrole. Institucionalni investitori rado koriste tržišnu kapitalizaciju kao jedan od investicionih kriterijuma, zahtevajući, na primer, da kompanija ima tržišnu kapitalizaciju od 100 miliona dolara ili više, kao preduslov za ulaganje u njene akcije. Analitiĉari posmatraju tržišnu kapitalizaciju u odnosu na knjigovodstvenu vrednost da bi videli kako investitori ocenjuju buduće poslovanje firme.

2.4. Racio tržišne vrednosti prema knjigovodstvenoj vrednosti (PBR -Price to Book Racio)
Racio tržišne vrednosti prema knjigovodstvenoj vrednosti omogućava lako i neposredno sagledavanje naĉina na koji investitori vrednuju kapital preduzeća. Knjigovodstvena vrednost kapitala je uslovljena prethodnim dogaĊajima, dok je tržišna vrednost preduzeća uslovljena oĉekivanim budućim prinosima. IzmeĊu ove dve veliĉine postoji ekonomska veza. Ukoliko je knjigovodstvena vrednost akcija veća od njene-tržišne vrednosti, postoji mogućnost da su akcije potcenjene. Veoma važno pitanje jeste kako je vrednovana stalna imovina, da li po nabavnoj ili po fer vrednosti. Većina preduzeća koristi nabavnu vrednost. Budući da se ovaj pokazatelj zasniva na knjigovodstvenoj vrednosti sredstva, treba biti izuzetno obazriv prilikom uporeĊivanja ovog pokazatelja meĊu kompanijama. Da bi se moglo vršiti uporeĊivanje meĊu preduzećima potrebno je eliminisati uticaj razliĉitih raĉunovodstvenih politika. Zbog toga pojedini autori kao alternativu knjigovodstvenoj vrednosti osnovnih sredstava preporuĉuju vrednovanje sredstava trenutnom vrednošću na tržištu nabavke, tj. preporuĉuju reprodukcionu vrednost, umesto knjigovodstvene vrednosti.92

Prema: Chisholm, A., An Introduction to Capital Markets, Jone Wiley & Sons, Ltd., Chichester, 2002, str. 152.

Teorija i analiza bilansa

194

VI. GLAVA Procena vrednosti kapitala
Problematika vrednovanja kapitala nije sastavni deo teorije bilansa. Ipak osnovi koncepti vrednovanja kapitala su u najkraćim crtama izloženi, budući da bilansi predstavljaju podlogu za procenjivanje vrednosti kapitala. Problem vrednovanja preduzeća se javlja u svoj svojoj složenosti usled razliĉitog poimanja i definisanja vrednosti preduzeća, brojnih aspekata vrednovanja (ekonomski, pravni, finansijski, imovinski, matematiĉki, statistiĉki) i heterogenosti ambijenta u kojem se vrednovanje obavlja.93 Nesporno je da vrednovanje preduzeća kao celine nameće pre svega pitanje izbora koncepta vrednosti preduzeća koji odgovara cilju procene, a zatim i izbor odgovarajuće metodologije. Procena vrednosti kapitala vrši se u brojnim prilikama. Pri tome su razlozi koji nameću potrebu za procenom kapitala od izuzetnog znaĉaja za samu procenu vrednosti kapitala, s obzirom na to da razlozi zbog kojih se vrši procena, izmeĊu ostalog, opredeljuju adekvatnost odreĊenog koncepta vrednosti, koji se oĉitava u izboru metoda kojima će se evaluacij a kapitala vršiti. Ne postoji opštepriznata klasifikacija ciljeva procene. U nastavku će se izložiti klasifikacija razloga za vrednovanje preduzeća s aspekta potrebe izrade bilansa u kojem će se iskazati vrednovane pozicije imovine i obaveza, odnosno razloga koji ne nameću potrebu sastavljanja specijalnih bilansa.94 a) Procena u skladu sa MRS u sluĉaju indicije obezvreĊenja b) Procenjivanje kapitala u funkciji sastavljanja specijalnih bilansa • Osnivanje preduzeća (odreĊivanje ažie kada je ulog vrednosni papir ili celo preduzeće)

Romid, L, Analiza metoda za procenu vrednosti preduzeda kao celine, Doktorska disertacija, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1994, str. 4. Pavlovid, V., Značajprocene vrednosti kapitala za privatizacaciju preduzeda, Doktorska disertacija, Fakultet za poslovne studije, Megatrend univerzizet, Beograd, 2005.

Teorija ¡analiza bilansa

195

Reosnivanje preduzeća prilikom kojeg dolazi do promené u sastavu ortaka i/ili njihovog uĉešća• Promena pravne forme preduzeća • Fuzija • Saniranje preduzeća • Istupanje iz društva lica • Likvidacija preduzeća • Kontrola likvidnosti • Poravnanje • Steĉaj preduzeća • Eksproprijacija c) Razlozi za procenu koji ne nameću potrebu sastavljanja specijalnih bilansa • OdreĊivanje cene akcija prilikom emisije Prodaja ili kupovina preduzeća kao celine • Kupovina akcija (u cilju preuzimanja kontrole nad preduzećem ili upravljanja portfeljem) Deoba imovine u sluĉajevima nasledstva • Povremeno vrednovanje u cilju utvrĊivanja pravog stanja Danas je sve prisutnija kritika knjigovodstvene vrednosti, budući da se javlja sve veći dispariret izmeĊu knjigovodstvene i tržišne vrednosti preduzeća. Naime, tokom poslednjih sedam decenija, u razvijenim privredama je došlo do dramatiĉnog obrta, te su umesto materijalnih sredstava, nematerijalna sredstva postala najvažnija sredstva koja stvaraju vrednost i obezbeĊuju rast. Pre svega, usled ĉinjenice da se mnoga nematerijalna ulaganja ne mogu bilansno iskazati, ili se iskazuju, saglasno naĉelu opreznosti, po vrednostima nižim od eventualnih tržišnih vrednosti, javlja se disparitet izmeĊu tržišne vrednosti, za koju se pretpostavlja da odražava realnu vrednost, i vrednosti koju raĉunovodstveni sistem prikazuje, i to ne samo kod preduzeća high-tech industrije. Kritiĉari knjigovodstvene vrednosti smatraju daje potrebno vrednovati i bilansno iskazivati vrednost marke, ideja, naĉina rada, ulaganja u kadrove, ulaganja u istraživanje i razvoj, i dr.,95 ĉime bi se knjigovodstvena vrednost približila tržišnoj vrednosti preduzeća.96 Kritike upućene na raĉun knjigovodstvene vrednosti, u smislu potrebe njenog preispitivanja i ukljuĉivanja nematerijalne imovine, u prvom redu ukljuĉivanjem vrednosti robne i korporativne marke i troškova istraživanja i razvoja, kako bi se knjigovodstvena vrednost približila tržišnoj vrednosti, nisu opravdane. Knjigovodstvena vrednost ni nema za cilj da prikaže tržišnu vrednost preduzeća. Uostalom, pokazalo se da je tržišna vrednost preduzeća neretko i precenjena. Pri tome tržišna cena može biti formirana visoko i kao posledica nerealnih oĉekivanja ili ĉitavog niza manipulativnih radnji, poput fiktivne trgovine (wash sale) ili manipulativnih aktivnosti stvorenih pulova (pool - zajedniĉki poduhvat). Prema tome,
95

U literaturi se često razlika između tržišne i knjigovodstvene vrednosti naziva „intelektualni kapital". 96 Videti opširnije u: Pavlovid, V.( Milanovid-Golubovid, V., „Procenjivanje i obelodanjivanje vrednosti marke i goodwill-a u finansijskom Izvešta^u", Računovodstvo br. 9/10, SRRS, Beograd, 2006. Prema: Pratt, S. P., Reviewing a Business Appraisal Report, National Association of Review Appraisers & Mortagage Underwriters, Scottsdale, Arizona.

196

Procena vrednosti kapitala

redovni bilans i nema za cilj da prikaže tržišnu vrednost preduzeća, a sasvim je normalno da tržišna vrednost preduzeća nadmašuje njegovu knjigovodstvenu vrednost. Bilans usmeren na iskazivanje vrednosti preduzeća nije redovni bilans, već specijalni bilans. Re-produkcioni bilans ima za cilj da iskaže vrednost preduzeća. Reprodukciona vrednost može, ali i ne mora iskazivati vrednost goodwill-a, u zavisnosti od cilja procenjivanja.97 Za razliku od reprodukcione vrednosti koja pojedniĉano vrednuje imovinu i obaveze preduzeća, prinosna i tržišna vrednost obavezno ukljuĉuju u sebe i vrednost goodwill-a, budući da metode usmerene na utvrĊivanje prinosne i tržišne vrednosti ne vrednuju imovinu pojedinaĉno, pa time ni nematerijalnu imovinu, već utvrĊuju vrednost preduzeća kao celine. U literaturi je široko rasprostranjeno mišljenje prema kome se razlikuju tri osnovna metodološka koncepta koji proizlaze iz poimanja same vrednosti: prinosni, tržišni i troškovni koncept vrednosti. • Prinosni koncept je najbliži baziĉnoj premisi vrednosti, prema kojoj je vrednost preduzeća jednaka sadašnjoj vrednosti njegovih budućih rezultata. • Tržišni koncept dolazi do vrednosti poreĊenjem preduzeća sa sliĉnim preduzećima ĉija je tržišna vrednost poznata. • Pristup, koji polazi od troškova zamene sredstava kojima preduzeće raspolaže, naziva se troškovni pristup. Iako je u struĉnoj literaturi široko rasprostranjen stav o postojanju tri osnovna koncepta vrednosti, znaĉajno je napomenuti Pratovo mišljenje prema kome se svaki pokušaj sistematizovanja pristupa, principa, koncepata ili metoda procene može prihvatiti ili odbaciti, uz nalaženje valjane argumentacije, te stoga, nijednu klasifikaciju ne treba smatrati meritornom.98 7. Prinosna vrednost preduzeda Prinosna vrednost preduzeća je obraĉunata vrednost preduzeća kao celine, na osnovu ocene njegove zaradivaĉke moći. Upravo ova zasnovanost pri-nosne vrednosti na zaradivaĉkoj moći preduzeća ĉini ovaj vrednosni koncept kompatibilnim sa ciljem poslovanja, gde se profit javlja kao osnovni pokretaĉ privreĊivanja u tržišnoj ekonomiji. Prema tome, ona odgovara konceptu tržišne vrednosti preduzeća kao celine. S obzirom na to da je novi vlasnik spreman da uloži u kupovinu preduzeća samo onaj iznos koji mu garantuje da će kroz buduće novĉane tokove postići ciljnu stopu ukamaćenja njegovog uloga, ovo se smatra i najvažnijim konceptom vrednosti kada je u pitanju vrednovanje preduzeća kao celine. Zbog toga je opšteprihvaćen stav da je prinosna vrednost preduzeća baziĉna, primarna i nezaobilazna, tj. prava vrednost preduzeća. Prinosna vrednost se može procenjivati polazeći od: budućih dividendi, budućih rezultata (dobitaka ili novĉanog toka) ili oportunitetnih investicija.

Videti opširnije u: Pavlovid, V., „Preispitivanje reprodukcione vrednosti preduzeda", Raču novodstvo br. 3-4, SRRS, Beograd, 2007.

Teorija ¡analiza bilansa

197

2. Tržišna vrednost preduzeda
U tržišnim ekonomijama akcije kotiranih preduzeća se kupuju i prodaju po vrednosti utvrĊenoj na osnovu suĉeljavanja ponude i tražnje za tim akcijama na berzi. Vrednost preduzeća izraĉunata na bazi tekućih berzanskih cena akcija, odnosno množenjem izdatih akcija sa tekućom tržišnom vrednošću (obiĉnih) akcija, naziva se tržišna kapitalizacija (Market capitalization) ili tržišna vrednost preduzeća. Prilikom procenjivanja vrednosti akcija nekotiranih preduzeća, najjednostavniji naĉin je uporediti preduzeće sa sliĉnim preduze-ćem ĉija je tržišna vrednost poznata. Vrednost preduzeća se, dakle, utvrĊuje na bazi hipoteze da preduzeće vredi onoliko koliko i sliĉno kotirano preduzeće, ĉija je cena poznata sa berze. Kao referentna cena uzima se proseĉan kurs ili poznata cena nedavno obavljene transakcije, kada je u pitanju preduzeće ĉije se akcije ne kotiraju na berzi. Naravno, gotovo je nemoguće pronaći dva apsolutno identiĉna preduzeća. Zbog toga su ustanovljeni brojni pokazatelji u vidu multiplikatora ili procenta, u zavisnosti od vrste preduzeća, odnosno de-latnosti. U tržišnim ekonomijama najĉešće se koriste indikatori: tržišna cena akcije/neto dobitakpo akciji (P/E); tržišna cena akcije/prihod po akciji; tržišna cena akcije/neto gotovina po akciji (P/cash flow); neto dividenda po akciji/tržišna cena akcije (Dividend Yield), i indikator tržišne i knjigovodstvene vrednosti po akciji (Price/Book racio).

3. Reprodukciona vrednost preduzeda
U literaturi, pa i praksi, pod reprodukcionom vrednošću se ĉesto podra-zumevaju razliĉite vrednosti.99 Pretežno preovladava stav prema kome se reprodukciona vrednost smatra vrednošću ponovne nabavke imovine koju po-seduje preduzeće, umanjenu za obaveze preduzeća. Reprodukciona vrednost shvaćena na pomenuti naĉin daje precenjenu vrednost kapitala kada su u pitanju preduzeća koja posluju ispod proseĉne prinosne stope. U tržišnim ekonomijama se, meĊutim, široko preporuĉuje utvrĊivanje i reprodukcione vrednosti kapitala, budući da se reprodukciona vrednost sagledava kao „minimalna vrednost firme, budući da ne uzima u obzir prinose koji će se ostvarivati u budućnosti".100 Reprodukciona vrednost shvaćena na naĉin na koji se ona shvata u razvijenim tržišnim ekonomijama sagledava se kao vrednost koja daje minimalnu vrednost firme, a ne kao vrednost koja precenjuje kapital kao posledica vrednovanja pogrešnih investicionih odluka i tehnološke prevaziĊenosti. Reprodukciona vrednost shvaćena na pomenuti naĉin sadrži niz subjektivnih elemenata, usled okolnosti da se vrednost imovine koriguje za subjektivno ocenjenu istrošenost imovine, za indeks neadekvatnosti, i da se ĉitav niz bilansnih pozicija procenjuje po drugim vrednostima, tj. prinosnim, likvidacionim ili tržišnim, a ne iskljuĉivo vrednostima zamene, na šta

0 konceptu reprodukcione vrednosti opširnije videti u: Pavlovid, V., „Preispitivanje repro-dukcione vrednosti preduzeda", Računovodstvo br. 3-4, SRRS, Beograd, 2007. Tadjeddine, Y., L'évaluation des firmes comme convention, Document de travail Forum 2004-04 Working Paper 2004-04FORUM, Université Paris X Nanterre, crp. 4. Prema: Pratt, S. P., Reviewing a Business Appraisal Report, National Association of Review Appraisers & Mortagage Underwriters, Scottsdale, Arizona.

198

Procena vrednosti kapitala

pojedini autori sugerišu kada reprodukcionu vrednost definišu kao vrednost zamene.101 Reprodukciona metoda, dakle, ne podrazumeva iskljuĉivo vrednost ponovne nabavke za vrednovanje imovine preduzeća, već se deo aktive vrednuje i po prinosnim, tržišnim i likvidacionim vrednostima. Zbog toga prof. Vernimen, sa punim pravom, istiĉe da „reprodukciona metoda, koja se sastoji u vrednovanju preduzeća kao celine imovine umanjenu za obaveze preduzeća, manje predstavlja metodu samu po sebi, a više svojevrsnu sintezu dve pomenute metode (metode diskontovanja novĉanih tokova i tržišne metode - prim. autora) na koje se široko poziva da bi vrednovale imovinu".

4. Likvidaciona vrednost preduzeda
Za razliku od prethodnih koncepata vrednosti, polazna pretpostavka koncepta likvidacione vrednosti jeste prestanak rada preduzeća, odnosno njegova likvidacija. Likvidaciona vrednost je „po svojoj suštini antiteza vrednosti preduzeća na bazi uspešnosti".102 Pod likvidacijom se podrazumeva postupak okonĉavanja poslovne delatnosti preduzeća, u cilju njegovog rasturanja.103 Likvidacija se ĉesto poistovećuje sa postupkom planske prodaje (unovĉavanja) svih imovinskih delova jednog preduzeća u cilju isplaćivanja preostalog dela prihoda vlasnicima, po isplati obaveza, u skladu sa odredbama statuta ili društvenog ugovora. Rasturanje jednog preduzeća ne oznaĉava nestanak društva, već likvidacija predstavlja jedan proces koji podrazumeva okonĉavanje tekućih poslova, likvidiranje visećih (lebdećih) poslova, prodaju (unovĉavanje) realne imovine i hartija od vrednosti, naplatu potraživanja i isplatu dugova. Preduze-će u likvidaciji, prema tome, i dalje postoji kao pravno lice, ali sa izmenjenom prvobitnom delatnošću, umesto koje se kao cilj nameće likvidacija (gašenje). Likvidaciona vrednost predstavlja najnižu vrednost preduzeća. Izuzetak ĉini sluĉaj kada preduzeće ispunjava uslove za steĉaj, ali iz nekih drugih razloga nastavlja da posluje sa gubitkom. U tom sluĉaju vrednost preduzeća jednaka je diskontovanoj vrednosti odložene likvidacione vrednosti. Procenjivanje likvidacione vrednosti se uglavnom vrši po nalogu suda, koji i angažuje procenjivaĉe. Stoga se pri proceni ne uzimaju u obzir iskljuĉivo standardi procene, već i postupci propisani zakonskom regulativom koja se odnosi na steĉaj, dobrovoljno i prinudno poravnanje. Najĉešće je cena, koja može da se postigne prodajom imovine preduzeća, zavisna od vremena u kome prodaja treba da se izvrši. Ukoliko je vreme za prodaju kraće, cena je niža i obrnuto.

0
Brojne metode za procenu vrednosti kapitala upravo postoje iz razloga što svaka metoda ima svoja ograniĉenja. Stoga je potrebno odabrati metode procene koje odgovaraju konkretnom preduzeću ĉiji je kapital predmet procene. Pri tome, od

Na primer, nematerijalna ulaganja se, bududi da nemaju reprodukcionu vrednost, procenjuju po prinosnoj vrednosti. 102 Pratt, P.S., Valuing a business, The Analysis andAppraisalofClosely Held Companies, Second Edition, Dow Jones-Irwin, Homewood, llinois, 1989, str. 25. 103 Rankovid, J., Specijalni bilansi, Proinkom, Beograd, 1996, str. 249.

Teorija ¡analiza bilansa

199

posebnog znaĉaja su: grana u kojoj preduzeće posluje, veliĉina preduzeća, organski sastav kapitala, prinosna sposobnost preduzeća, ekonom-sko-finansijski položaj preduzeća, faza životnog ciklusa u kome se preduzeće nalazi104, faza koncentracije grane u kojoj posluje preduzeće105.

104 105

Videti detaljnije u: Vernimmen, P., ibidem. Videti detaljnije u: Vizjak, A., Znagovalci tržnih niš, Založba GV, Ljubljana, 2007. Prema: Pratt, S. P., Reviewing a Business Appraisal Report, National Association of Review Appraisers & Mortagage Underwriters, Scottsdale, Arizona.

Prilog: PROPISANI OBRASCI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

201

Prilog

Teorija i anoiizo bilonso
npHnoM

225

nonyifcaea npaam rmufi
M3TINHH 6pO>,
UJtKtVBAMffTHOCnt

- npeAywntwt

nn&

1

2

3

\

1ft

20 21 22 23 24 25 2«

Bpcra nocna Hasne:
CeAHiinv:

\
Tpyna p*wyna, pMyit

EHJ1AHC CTAHaA __________ 20

rQAMHe

\j03ML4MJA
\

1 AKTMBA
00 012 01 Cm 012

\
\

2

- y xHjMAaMi AHHapaH3HOC Aon Hano Twcyfia roAHHa nperooAHa RKtt roAHHa a 6poJ e 3 4 5 001 002 003 004 005 006 007 009 009 010

A. CTAHHA KMOBKHA \ (002+003+004+005+009) I. HEyn/lATiEHM yrMCA^H KAnHTAJI II. GOODWILL III. HEMATEPWAJHA y/lArAtbA IV. HEKPETHMHE, nOCTPOJEfbA. OflPEMA H BWOnOUJKA CPfJflCTBA (006+007+006) 1 . HenpeTHMHO. nocrpojAiu »,0flp«M« 2. MHaeCTMlfHOHe HOKpaTHHW ^ 3. BHononwa cpeflcraa X V. flyrOPOWH 4>HHAHCWJCKM n/lACMAHH (010+011) \ 1. y^+auiTia y Kamnany

O20, 022. 023,026,027 (080). 028 <neo), 029 02-1, 027 (Aeo), 028
(fleo)

IpfiO)
(fleoj

021, 025.027

h 029

030 AO 032. 038

IfifiO)
033 AO 036,039 ^A«o)
MHHVC037

2. OcranH flyropOMHH <J)HHaitcMj«« nnac'Mann E. OBPTHA HMOBHHA (013+014+015+021)

011 012 013 014 015 016 \017 018

10 AO 13.15 14

1. 3A/1HXE II. CTAJ1HA CPEflCTBA HAMEfeEHA rlPOflAJH M \ CPEflCTBA HOCnOBA»bA KOJE CE OByCTABJbA, 111. KPATKOPOMHAnOTPAJKMBAHjA, ITAACMAHM M TOTOBMHA (016+017+018+019+020) 1. DoTpajmaafoa 2. noTpawMBaiba u chum nnsheH nop«i Ha aoohtsk 3. Kp&TKopoMHM 0HHaHCH|otH nnacuaHH 4. 5. nopes Ha ttflfifiny apeAKOCT h arniaHa
BpOMOHCKB pkarpaHMMetta
rOTOaHHCKH 6XBHBan«HTM H rOTOBHHa

20, 21 H 22 OCMM 223

223 23 MHHyc 237 24 27 M 28 Ocmm 288
29«

014 020 022
023 024 025

S

IV, OflfiCDKEHA flOPECKA CPEflCTBA B. nOCflOBHA HMOBHHA (001+012)

021 i
>

26

T. rYBHTAK H3HAfl BHCHHE KATIHTAJIA
A. mOHA AKTMBA

(022+023)

68

T». BAHEMJ1AHCHA AKTMBA

1

l~pyna panyHa, panyH

no3nqnjA

/

/
Aon

HanoM6H3.

HîHOC TeKyTia rc-AtiHa npSTXOAHS

1

/
nAC H BA / A, KATIKTAJI (102+103+104+1p5>10â-107-108) I. OCHOBHH KAriMTAfl / II. HEynjlATiEHM yflMCAHU KAHt^l 111. PE3EPBE /

3 101 102 103 104 105 106 107
106

6poj 4

5

rOAHHa 6

30

31
32 33 34 35 037 h 237

IV. PEBAJ10PH3AUHOHE PE3ĆPBE V. HEPACnOPETiEHMflOBÍlTAK VI. ry&KTAK. /

VII. OTKyriA>EHE COrjćTBEHE AKUMJE 6. flyrOPOMHA PE3EPJÉîHCArtïA M OBABE3E (110+111+114+12iy' 1. flyrOPOMHA/PESEPBUCAHaA II. flyrOPOMI OBABE3E 1. ÍJyrODO^Htl KpeflHTM 2. Ocra/ie AyropWHe oöaBaaa 111. KPATMiOPCWHE OBABE3E (115+116+117+116+119+120) 1. /KpaTKOptWHe CpHHaHCMJCKO oCaoeae 2/ 06aB63e no ocHcmy cpeAcraBa HaMen.eHnx npofla)n j h
cpeflCTaea nocnoBaita Koje ce cGycTae/ta

109 110 111 112 113 114 115 116 117 118

40 41

^I

(112+113)

414, 416
41 6e3 414 M ^15

42 ochm427 427

43 H 45,

44
j 1

/ 3. Oßaeese m nocnoBan.a

48 H 49 OCHM 466

4. Odane KpancOpcwNe oöaaoae m nacHBHa /
119 120 121 122 123

47 H 48, OCHM 461 481
466

BpeueHCKa pa3rpaHHHen.a / 5, OSaBewno ocHoay nopesa Ha A<waîy /
BpeflHOcrnoCTaJiHxjaBnnxnpmoAa

í

6. OSaBese no ocHOey nopesa Ha floömaK IV. QnnONCEHE nOPECKE OBABE3E (101+109)

89

B. yKynHA itacmba T. BAH6W1AHCHA flACMBA

33KOHCKH SaCTyflHMK

ílnqe oAronopHO sa cacTSBn>flit>e (pHHaHCHjcKor tiseounaja AaHfl _______ ;_____ roAtiHa

M.n.

Osepa apuieua HEC

Oôpaïaq (iponHcaH ripas huh h kom o cbapwhh « cpopMH oSpasaiia cpHHaHCHJCKMX HMeurraja sa npHapeflHa APyuiTBa, sawpyre. Apyra npaene jwqa h npeayaeTHHKe ("CnywCaHH rnacHHK PC, 6p 114/06 h 6p. 5/2007)

203

Prilog

Teorija i analiza bilanca

227
ripHJior
2

\

MaTHVHH Spoj

\

flonytbäBa npaßno mup - npe^ysenHHK

Wucppa AenaTHoCiM nonyH>aBa HapoAHa ßamta Cpßwjo

\
1 2 3

\

19

20

21

22

23

24

23

29

BpCTa noćna

HasHB CeAMUjr e

____________ \ —
BVinAHc
y nepMOAy oa
A O
HanoMöHa 6poj

.roAMHe
- y jam^aMa ««napa - M3HOC
OpetxoflHa

rpyna panyHa, panyH 1

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 1---------------------------------------------------------------

n03M14MJA \
i

Aon
3 201

TeKyha rOAHHa

roflHHa

2 A. nPMXOflM M PACXOflM H3 PEflOBHOI" nOCHOBÄH>A 1. nOCJlOBHH nPHXOAM <202+203+204-205+206)
1. npwxofl h oa npoAaje \ 2. ripMXOflH oa amianpatoa yytiHaKa h po6e 3. noeeftatfae epeflHocTH aanwca ymitHaxa 4. Cwafeatta Bpe/woc™ aanuxa yMMHatta 5. OcTann nocnosHH npwxoflw %

4

5

6

60m61 62 630 631 64 u 65

202 203

\ \

204 205 206

II. nOCJTOBHM PACXOflM
50 51 52 54 53H55 1. HaöaeHa bpsahoct npoAare poöe \

\
\

207 (208 ao 212) 208 209 210 211

2. TpoujKOBK Marepwja/ia
4.

3. TpoujKOB« japafla, Hamafla aapaaa h ocrenM ummhm pacxoAW
TpouiKoew aiwopTviaauHJe w pe3epairea«.a \ \ (201-207)
^

\

5. Ocian« nocnoeHH pacxoflH

212

III. nOCnOBHM AOBHTAK

______________________
" ■ ■ ■'

_____

213 214 215 216
217

66 56 67,68

IV. nOCJlOBHM ITBHTAK V. OMHAHCMJCKH nPHXOAM
---------------------- —-—-——

"£07-201)

\
—j ------------------------------------- v --------

Vt. »MHAHCHJCKH PACXOAH
57.58

_____________________________ _
^

\

VII. OCTAJ1M nPHXOflH VIII. OCTAJ1H PACXOflH

\ \
218-

69-59

IX. flOSMTAK M3 PEÄOBHOT noCJIOBAtbA nPE OnOPE3HBAJbA (213-214+215-216+217-218) X. rVBHTAK H3 PEflOBHOr nOCJlOBAIfeA ycnEXA nPEOnOPE3MBAH>A (214-213-215+216-217+216) XI. HETO flOBMTAK nOCJJ08AH>A KOJE CE OSYCTABrbA Xtl, HETO ITEMTAK nOCflOBAfcA KOJE CE OByCTABTbA

c

220 V

22

\
\

59-69

222

5. flOEMTAK riPE
B. rVBMTAKnPE

0n0PE3HBAtt>A

(219-220+221-222) 223 (220-219+222-221) 224

OnOPE3MBAtbA

T. HOPE3 HA flOEMTAK 721

1. FlopecKH pacxofl nepnoaa
2. OAnoweHH nopecK« pacxofln nepHOfla

225 226 227

722

722
723

3. OAnoHceHH nopacKH npnxofln nepuoAa
fl. HcnnaheHa/iHHHa

npHMatba nocnooaeuy (223-224-225-226+227228) (224-223+225+226227+228)

228 229 230 231 232

~b. HETO flOEMTAK
E. HETO n/BHTAK

X. HETO flOBHTAK KOJM nPMnAflA MAfcHHCKHM VflArAHHMA
3. HETO flOBHTAK KOJU nPMnAflA BflACHHLIHMA MATHHHOr riPABHOr J1HUA

H. 3APAflA rtO AKUHJH 1. OcHoena aapa^a no aKUMjH
2. yMaifaeHa (pa3BOflHrfHa) aapafla no 3kuhJh

233 234

y _________________________________

A3"A ________________ roflMKe

^Mue 0flroBOpHO 3a cacTa6ft.aH>e

3anoKCKM jacTynHMK

cpnHancnjcKor MBemraja

M.fl.

OBEPA npnjeMa HEC

Oopasait nponiicaH npaBunHHKOM o caflp«HHM u cpopMM ogpaaaita 0nnaHcnjCKKX MMeuiTaja aa npnape^Ha flpyuiraa. 33flpyre, Apyra npaBHa nulta u

npefly3eiK«Ke

("CnyxSBnn

rnacKtm PC". 6p 114/06 u 6p. 5/2007)

205

Prilog

r)pnnor 3 nonytoaaa npaBxo nmje

— -----•

1
ms
i

1

1
25 26

MaTtNHH 6poj

UjHCppa flÔfiaTHOCTH riony>t.aea HapOflHa 6anKa Cp6nje

!
...1....L.2 Bpcra nocna HaattB CeflHune

3

19

20

21 22

23'

24

M3BEUITAJ 0 TOKOBMMA TOTOBUHE
no3M
1 A. TOKOBH rOTOBMHE MMJA

Aon
2 3Ü1

TeKyFia roAuHa

. roflHH Ms HOC e

ripeTxoAHa roAHHa

3

4

M3 nOCJIOBHMX AKTMBHOCTH 1, ripHflHBH rOTOBHHa MS OOCnOBHHX aKTMBHOCTH (1 flO 3) 1. npoAaja h tipHMrbôHH aaaHCM
2. npnMn>eHe KaMaTe HS nocnoBHwx 3)CTHBHOCTH

302 303 304 305 306 307

3. OcranH npHnwan HS peflOBHor nocnoaaita
II. OflnHBH rOTOBMHC HS FlOCnOaHHX atCTHBHOCTH (1 AO 5) 1. Hcnnare Ao6aan>aHHMa H ABTH asaHCM 2. 3apaAe, HamaAe 3apafla M ocran» nwHHH pacxoA«

3. rinaheHe Ka Ma TO
4.nope3 Ha AoßHTa« 5. rinahaiba no ocHoßy ocTantix JÖBHHX npwxOAa 111. HeTO npHfiHB roToawne

308
309 310 ■ 311 312 313

m nocnoem« aicTHBHOCTw (l - II)

IV. HeTO oAfiHB roTOBHHe m nocnoBHHX 3KTHBHOCTH (II -1) B. TOKOBM

1. npHHHBH rOTOOHHe H3 aKTMBHOCTH 1. ripoAaja aKu,nja K yAena (HBTO npwnwBH)

rOTOBMHE H3 AKTMBHOCTH HHBECTHPAfcA HHBeCTWpatba (1 AO 5)

314
315 316 317 318 319 320 321 322 323 324

2. npoAaja HeMaTepmanHMX ynara>ba, HeicpeTHMHa, nocTpojetea, onpewe M 6nonowKMx cpeAcraaa

3. Odanu cpHHaHCHjcKH nnacwaHH (neio npnnnan> 4. npMMn>eH6 KawaTe hj 3KTHBHOCTH nHBecTnpan>a
5. npHM/teHB AHBHfleHAô U. OflilHBH rOTOBMHE H3 8KTHBH0CTH HHBecTMpatba (1 AO 3) 1. KynoBHHa aKUHJa H yAena (Hero OA^HOH) 2. KynoBHHa HeMaTepnjanHtixy»iaraK>a. HeKpeTHtwa. nocTpoje>t>a. onpeue u 6 u on oui

KMx cpeACTasa 3. OcTanM cpHHancKJCKH nnacwaHH (HETO OAnnau)

III HeTO fiplUIHB fOTODHHS M3 3.KTHBH OCT H HHBBCTHpaffea (1 - II) IV. HeTO OflnUB fOTOUHHe M3 aKTMBHOCTH HHBeCTHpa hba (II - 1)

y nepHOfly Ofl ____________________ ao
Mjhoc

n03
B. TOKOBH TOTOBHHE

H14M 1

J

A

H3 AKTHBHOCTM OMHAHCMPAtbA I. flpmiHB rOTOBHHB H3 aKTHBHOCTlrt CpMH3HCHparti3 (1 flO 3) 1, l/BehaKie ocHOBHoricarMTana 2. flyropoHHM u KpaTKopo^HH KpeflMTH {h&to npwnnBH)
3. Ocian« flyrop04He h

Aon 2 325 326
327

TeKyfia roA»Ha

npeTxoAHa roAHHa

3

4

KpaTKopcJKe ofiasese

328 329 330

II. OflJIHBM rOTOBHHe H3 aKTHHHOCTH cprniaHCHpoiba (1 ao 4) 1. OTnyn conCTBeHMK awyi\a u yflena

Teorija i analiza bilansa

206

2,
3.

flyropOMHi* h

KpaTKopo^HH KpeAMTH u odane o5ase3e (hsto 0Annen)

331

CDMHaHCHJCKU nH3HHr

332
333
334

4. HcnnaneHe AHBMASHAe ili. MeTO hpMJIHB

rOTOBHHe H3 aifTMSHOCTH cpHHaHcupatoa (l • II)

IV. HeTO oaumb roTDBHHe na aKTHBHocTH (pnHaHCMpaH.a (ll -1) r, CBErAnpunuBM totobhhe (301+313+325)
fl. CBErA OflflMBM TOTOBHHE (305+319+329) Ta) HETO

335
336 337

nPMJlUBM TOTOBHHE (336-337)

338
339

E) HETO OflJlHB TOTOBHHE (337-336) JK) TOTOBMHA

HA n04ETKY OBPAMVHCKOf nEPMOflA

340
341 312 343

3) n03MTMBHE ICPCHE PA3J1HKE nO OCHOBy nPEPAMyHA TOTOBHHE
H)

HETATMBHE KyPCHE PA3J1HKE nO OCHOBy nPEpAMVHA TOTOBHHE

J) TOTOBMHA HA KPAjy 06PA4yHCKOr nEPMOflA (338-339+340+341-342)

JlHue oAroBopHo aa cacTaBn>art.e
cpHnaKCHJCKor HJBeiinaja

3anoHCiw 3acTynHHK
M.n.

Aana

roAHHe

OBepa npHJeMa HBC

nponncaH npasMnHHKOM o caAP*WHn u cpopMH o6pasaiia (pnnaHcnjcKnx uaeeiuTaja npaBHa nniia w npeAyjeTHHKe {"Cny:w6eHM macmiK PC", 6p 114/06 M 6p. 5/2007)
OGpaaau

sa

npHBpBA«a APyuiTBa,

3aApyre.

flpyra

207

Prilog

di

PeflUM 6poj

»» ■

V)

■:

i".:

... w
O l

u ■ ti

■ * h :<#

j» O Í

i. i.' Vi ■ / vi ■ <T>

. . vi.

OÍ ii

: JV tn OÍ

-fe. 1 1

- ti»

M

liv

■ O :

-ti .

. .0) ■ CD

.(?» ..

. -.■ -!3 ............................

u to

Üilí
fi.lf

........

. 2

;8 .

l5 ooU

eo ■

,0>

..

o
a

"■ y§- ::

'■■ i» ■-. «1 ; cu ■

■ é -j

□>

A . <i>

U.

M
TJ

••-.••>••

.O ¡5

■■■§ ■
■ is\p

tn o .

O V" .
Ul

0

5 ra ~} H S O 5 > ■'

o :.■

' :oi

:

^ »
Vi ■ ■ Cl u W Vi r

VI (0

OÍ '

. : .«

tD OÍ ts> o> .-■ <J\ '■■ ■w .<ji.'

^

¥> í» ¿ g"5
VI '

«■ ■ -

. v>

I1Í*I

%
T ta <Jl UO *

bw ~^ I
10 sI (t

■1 " OÍ »

■< • 5
D I n

I e is i 1 I
•<

f> 3 íi s 2íS g

B

I j: m

X Di Ja U X ob 'i (1

O O

S «i

i
•<

i
. fc ' a ■.
%

1
s
«i 'i (0

.9,

1
X t-

.5 . 1
s
I

si; Ti 3 i í :c { gis. |5 a w f If 5 | al i
i S u í *" ?
X X

3S

2

e s

AI5X

«

o

s

*
s . :

&■■! :

íls?
-sgS
-A

I

¡b ■'■ P : '
.& A"u . w :M :

*■
ai

...

*.

■ ■■: .W 'P.; .::

t*'. -<t> -.

. -'- a '

.

■■ ■'

-■ fe.

:
=:.

■ -u. «i • £ ■■; *».■: . . .. ^ ■

■ .-.ai:-,::

■ ow

■ y:

2?! 5 . O ' .. . •: n. • -■' .

iK

Teorija i analiza bilansa

208

T3 S

o

0

PCAHH SPOJ

ft TJ
D> 10 O

2

3U

oS

=1 TJ
_5

to'
■E

3c
IX C71 O

3b

ih 01 ■6

si

.....„g,, ■3 3 «
> ■■■■ .;■ . ■ O .."

-

3

»■ ib " <* ~J

209

Prilog

ripnnor 5 rionyibsaa npssHú rinue - npeflyseTHHK*

l i l i l í
MaTiwHM 6poj

l i l i
UlHtfipa flenaTHOCTH nonytbaBa HapoAna 6am<a Cp6nje

l i l i T
nuB
........ [...

. .„..„. .

.. T "
Bpcra nocna

"T "

20

....... '"22"f"23" ..

24

26

HaaHH : CeflHiuTe :

CTATMCTMHKM AHEKC
aa 20 roflnny

i onwTM noflAUH o npABHOM íiMqy, oahocho nPEflysETHHKy onuc i
1. Bpoj MeceuM nocnoeatba (03Ha«a oa 1 ao 12) 2. OüHaxa sa BenkWHHy (03Hana oa 1 ao 3)
3. OiHaxa 3a snacHHimao (oaHaica oa 03H. sa TexyfiaroAHHa npeTJíOAHa roAMHa

Aon
2 601 602 603 604 4. Bpoj crpaHHX (npaBHHX urin tfin3hhkwx) rwqa (toja HMajy yneiuhe y xanurany 5. (Ipoceqan Gpoj aanocneuHX na ocHooy CTa*a KpajeM csaKor «eceya
(ueo 6poj)

3

4

1 ao 5)

605

II BPyTO riPOMEHE HEMATEPHJAflHMX yjlArAlfaA H
- M3HOCM y xHn>aAaua Aguapa Tpyna pa^ywa,

onnc
2
1. HeMarepujanHa ynaraHaa

03H. 33

EpyTO

McnpaBKa epeAHocTH

HeTO (Kon.

4 - 5)

paMyw """"Ì

Aon
3 4 5 6

01

1.1. Craíbe Ha noieTKyroAHHe 1.2, noeehan>a {HaSaone) y TOKy roAHHe 1.3. CMaHieiba y Tony roAMne 1 4 PeeanopmaqMja 1.5. da^e hs Kpajy roAMHa (606+607-608+609) 02 2. HeKpeTHHHO, nocTpojerba, onpeMa m
6hojiouik3 cpeflCTBa

606 607 608 609 610
xxxxxxxxxxxxxxx XXXXXXXXXXX XXXX xxxxxxxxxxxxxxx

2.1. CTflKje «a no<ieTKy roAHHe
2.2. riOBelian.3 (HaBaBKe) y TOKy roAHHe 2.3. CuauíefceyroKyroAHHe

611 612 613 614 615
XXXXXXXXXXX XXXX xxxxxxxxxxxxxxi: XXXXXXXXXXX XXXX

2.4. PeaanopiMamija 2.5. Ct3H>6 Ha KpajyrOAMKe (611+612-613+614)

HEKPETHMHA, nOCTPOJEIfaA, OriPEME H EHOnOUJKHX CPEflCTABA III CTpyKTYPA 3AJ1HXA

- H3HOCH y xHn>aAaMa flHHapa -

Teorija i analiza biiansa

210

fpyna p3MyHa.
paHyn

onuc 2 1 . 3annxe Maiepnjana 2. HeflOBpuieHa npon3BOflhba 3.
fOTOSM npOH3BOflM

1
10

03H. Aon 3 616 617 618 619 620 621

TeKyha roAMHa npeTxoAna
roAMHa 4

5

11 12
13

4. Po6a

14 15

5. CTan.ua cpeflcrsa HaMehteHa npoAajn 6. flaTM aaaHCM 7. CBErA (616+617+618+619+620+621=013+014)

622
- m3hocm 03H.

tV CTpyfOYPA OCHOBHOr KAHUTAJIA Tpyna panyHa,
paiyH

y xvin>aAaMa A^napa npeTX0Ana
roAMHa

onuc 2 1 . Akumjckm Kanman yTOMe: ctpbhm KanMTan

Aon
3

TeKyFia
roAHHa

1

4

5

300

623 624 625 626 627 628 629 630 631 632 633 Spoj a kum ja Kao u,eo Spoj M3HOCH y xwrbaAaMa A«Hapa TeKyFia npeTxoAHa
roAMna 4 roAMHa

301

2. yAenn flpyujTBa ca orpaHMneHOM oAroBopHoujhy
yTOMe: orpaHM m nm an

302

3. yno3M tjnaHOBa opTSHKor trnu KOManA«THor ApyuiTsa y to Me; CTpaHH KanMTan

303

4. /JpjtoBHH KanHTan ' 5. flpyiiMBeHn KanMTan 6. 3aflpywHMy/ienM 7 , OcTan« ochobhh icanMTan
8. CBErA

304 305 309
30

(623+625+627+629+630+631+632^102)

V CTPyKTyPA AKLIMJCKOrKADIITAJlA
Tpyna pa»iyHa,
pa^yH

03H

onuc 2 1 . 06nsHe anijuje
1.1. Bpoj o6mmhmx aRMMja

3a

Aon
3

1

5

634

Aeo300

1. 2 , HoMMHonHa8peAHocTo6H4HitxaKUMJa-yKynHo

635

2. ripnopMTeTHe aKUMje 2 . 1 . Bpoj npMopMTeTHMx aKHwja Aeo 300
300

636 637 636

2.2. HoMHHanua BpeAHOCT npnopMTeTHMx aKUMJa - yicynHo 3. CBErA • HOMMHanHa BpeflHocr aKUMj'a (635+637=623)

211

Prilog

VI nOTPASKMBAtbA OBABE3E fpyna pa^yHa.pa^yH
1

H

- M3Hocn y XHHiaAaMa A«H3pa

on H C
2

03H. aa

-

Aon 3
639

Tenyha rOflHHa
4

flpeTXOA.Ha T0AMH3 5

20 43
A«0

1, noTpa}WE»an=a H3 ocHOBy npoflaje (craH>e Ha Kpajy roAHtte 639 <=• 016)
2. 3.

OSasese H3 nocnoBatta (cratee Ha Kpajy roflMHe 640 -=3 117)

640 641
642 643 644

228

27 43 450 451 452

rioTpawKaatba y TOKy rofl,«He oa flpyuíTaaa aa ocHrypatbe 3a HaKHa/iy ujTere (AyroüKH npoMeT Cea ncneTHor ciatba) 4. nopea Ha AOA3Ty apeflHOcr- npeTXOflHM nopej (rc-AHUifoK hjhoc no nopecxHM npnjaBasna) 5. OSaaeae hj nocjioeatfoa (notpawHH npoMer 663 noMenior CTafea) 6. OGasess ja hato aapafl« h HBtmaftB sapaAa (noTpawHH npOM8T Cea nonaTHor erraba) 7. OSaeese 3a nopea Ha japaAe w HaKHaAe (noTpaxHH npoMeT 6e3 no^eTHor cTan>a)

japaAa hs TepeT aanocneHor

645

461,462 u 723
465 47

8. OSaseseaaAonpHHoce Ha šapate h HaKHaAe sapada hs TepeT aanocneHor (noTpewHH npoMeT Cea none-mor cTa*a) 9. OSapese aa AUBHAeHAe. yNewTie y AoBwTKy h nmua npnMan.a nocnoAaBMa (noTpawHti npOfcter 6e3 no^eTHor CTan>a) 10. OGaeese npaMa $h3hmkhm JiwLtwMa Ja na kusa© no yroaopmwa (noTpa«HM npoMeT Qea nowTHor cTan>a) 11, oeaaeaeaanAB (roAHmtbH hjhoc no nopeeKMM npiijaeaMa) 12. KoHTponHH a6np (oa 639 ao649)

646 647
648 649

650

VII flpyrHTPOUJKOBHHPACXOfl Tpyna panyHa, panyH H 1 513 520 521

- H3HOCM yxnn>aAaMa Awapa

onuc

2 1. TpoiUKOBd ropMBa m eneprHJe 2. TpoujKOBkt sapada h HaKHaAa sapaAa (6pyro)

Oan. ja Aon 3 651 652 653 654 655 656 657 658 659 660 661 662 663 664 665 666 667 666 669

Teicyna roflMHa 4

ripeTxoAHa
roflHHa

5

3. TpoiiJKOBH nopeía h AonpwHOca Ha sapaAS u HaKHaAe aapaaa Ha TepeT nocnoAaBqa 322, 523, 524 4. TpoujKOBM HaKHSAa (pHSHHKMM riHLtUMe {Gpyro) no ocHoey
H625 yroBopa

526 529 53
oso 625

5. Tpoujkobh HaKHaAa nnaHOOMMa ynpaaHor h HaA3opHoroA6opa (6pyro) 6. OcranH jimhhk pacxoAH m naKKaAe 7. Tpouixoan npOMSBOAHMx yenyra

533, fíBO 540 H 8. TpoiuKOBK saKynHHHa Aeo 533, pfio 9. TpouiKoeu aanynHHHa seMrbHiirra 540 h fleo 525 536, 537 10. TpouiKOew HCTpawMBattoa u pa3Boja 540 552 553 554 555 556 562
ACÓ 560, A&O 561 H562 ABO 561 M A«0 662 IX A«0

11. TpOLUKOBH 3H0pTtiaaL|MJe 12. TpoujKOBd npeMHja ocHrypaH>a 13. Tpoujkobh nnaTHornpoMeTa 14. TpotuKOBH MnaHapHwa 15. TpoiuKoaH flopesa 16. TpouiKosH AonpHHoca 17. PacxoAH naMaia 18. PacxoAH KauaTa h Aeo (pHHaHCHjcKMX pacxoAa 19. PaoíOAH KauaTa no KpeflHTMMa oa SaHaxa h A<po

ASO 560,

OCTATIM 20. PacxoAH ia xyMaHMTflpHe, KyjnypHe. ¿ApaBCTaene, o6pa30BHe, nayMHe 579 670 flOflAUM Tetcyha roAHHa nperxoftna roAw«a OaH. sa h Bepota HaueHe, aa 3auiTMTy waenoBe cpsahhb h aa on wc Aon CnOpTCW H3M0He 1 3 4 2. ■ M3HOCM y XHrbaflSMa flHHapa • vw flpyr« Komponm* 36np 21. (oa651ao670) 671 681 1. OCaaese 3a amme (npOMa roAHiutteM o6paMyny aitila) npMXOfl«
2. Oßpa^ryKaTe

LiapHHe MflpyreyB03HeAaw6nH9

682 683

3. KanHtanHe cytaeHUHJe h flpyra APwaena AOflen»HBBH>a 3a H3rp3AHiy m HaGaBKy ocHoaHHxcpeflCTaea h H€M3T6pHjanHHX yna ratta 4, flpMaBHaflOAö/tHBaibajanpeMiiie, perpecH noKpune Teicyntix TpowKoea nocnoaatba 5. Odana Apuana AOAerb»eaH>a 6. f1pHM/ieneflöHairnje h3 uHocTpaHcrea h flpyra 6ecnoapaTna cpeflCTBa y HOBiff huh HarypH oa

684 685 686

nWL4a 7. JlviHHa npnMSri>a npeayaeTKHKa hî hoto AoötiTxa
HHOCTpSHHX npÔBHMX H (¿H3H4KMX (nonytaBajy caMo npeflyseiHKUH) â. KOHTponHM 3ÖHp (oa 681 AO 686)

687 688

Teorija i analiza bilansa

212

rpyna paMyHa. pa^yn 1 60 640 641 abo 650 651 1. npwxoflw OA npoAaje po6e

on

WC

03H. aa

Aon 2 2. npuxoA« oa npeuMJa, cy6eeHunja, AOfau^a, nospaftsja nopecKMX Aa*ßnHa
3. perpeça, icowrten3anwja u 3 672 673 674 675 676 677 678 679

Teityha roflHHa 4

npÔTX0flH3
roflHHa 5

npHXOAH no

ocHoayyonoe/boMMXAOHauMja

4. flpwxoAM úa 3axynHHHa sa aeMrbHiuTe 5. npwxoAH oa

4naHapMHa

6. flpRxoflM oa Ka Mara Aeo 660, Aeo 861. 682 fleo 660. Aeo 661 7. npHxOAH oa KaMaTa no payyHwua h flenojHTMMa y&awKôMa h ocrariHM h Aeo 662 (JJMHaHCMjçKMM opraHHîaijHJaMa Aeo Aeo 661 H Aeo 669

oso,

8. Hp Mx oa

u fioocHoay AWBHAeHAH h yseiufia y Ao6nTKy
(OA 672 flo 679) flHLie oatobopho sa cacrse/batte $HHaHCHjcKor HSBeuiraja

9.
y_

KOHTponHM 36np

680

M.n.

3aKOHCKH
aacTynHMK

nana

oepasaii nponHcaH ripaeHnHHKOM o c&ApMum u tpopMM oâpasaqa cpHHaHcujcKHx weeujTaja aaApyre, flpyra npaowa nu4a h npeflyseTHMKS ("Cnyx&eHH rnacHHK PC", 6p 114A)6 » 6p. 5/2007)
OííneiniHK ______________________________ (iimo u h|tc3Hmc nopetKor oomnmiKa) 1'HpMil - piVJUiC Cc/iHurre ________________ "(aiipcca)
l.llH(|ip;i/ii:;iiHTHoci'n _ _____

3a np

«BpeAna ApyuiTBa,

EHJIAHC ycriEXA
MiiipHoaua _______________________ no__________________________________
_ _________________ . [xuihhc

Pcji.

Kp. 1 1 l

onhc

(H31KIC /IHHOpHMü) H.3HOC .3

y

2 lll'HXOAH OA nOCJIOBAHiA

11 2 Í 4 5 6 7 8

PACXOAH llafiiinua upciinto potic. penpoiiyicuiioHorMattpiijaJm u ptiepniiHM ¿icirttiíi l.'líit)niin;i npe/u-iocT :üuihxíi polit'. peupo/iVKiiHoiior MarepHjiuia H piaCp»HHX jICJlOIKl l'lafiai)ii;i iipcAiiocr npo/un'c poGe, yrpouiCHor peupoiiyKmioHor MíircpHJvi¿m m yrpyl)ennx pmepuiiHx «leñosa(pcA. Gp. 2 - pea, 6p, 'i) "íapAflC HaKIKWC H OCniítM ¡IMIHU pílCXOMH TpoiiDcoiiH npoiciBO.'iHHX ycnyni. UMOpTHJíiniije h neMarcpujüJiiiH TpOlllKOlUi PacxcwH (¡iHiirtiiaipiíifcíi « ocra/iH pacxow-i PíicxdAH nocjiouaiua. {pvi (ip. 4 .ao pea. op. 7)

Hl

0>HHAIlCH,JCkH mVJITAT HOCJlOBAIbA

.....<r Nao upuxiu - aoñiiT [pc/t. 6p. 1 - pea. 6p. 8) ~

213

Prilog

10

V'yóiTiaii - niíio (pea- v>p. <í - pw. <5p. \ )

y __________________ __________ . _________________________ . roAHiie

0;iro»opno íihhc in

m H.

0()1í<kihhk

CUCTilliJUlH.t GHÍlilHCa

215

Literatura

j

LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Axmann, J. R.: Flexible Investitions - und Finanzierungspolitik, Wiesbaden, 1966. Berman, K. - Knight, J., Financial Intelligence, Business Literacy Institute, INC Harvard Business School, Boston, 2006. U prevodu Asee Books, Novi Sad, 2007. Brigham, E. - Nantell, T. - Aubey, R.: Decisions in Financial Managenent: Cases, Second edition, Illionis, USA, 1976. Brigham, F. E. - Gaspenski, C. L.:. Financial Management - Theory and Practice, The Dryden Press, 1997. Brigham, F. E. - Houston, J. F.; Fundamentals of Financial Management, Thomson, USA, 1998. Chisholm, A.: An Introduction to Capital Markets, Jone Wiley & Sons, Ltd., Chichester, 2002. Cvetković, N., Pavlović, V.: Uvod u analizu poslovanja, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2005. Cvetković, N.: Analiza poslovanja preduzeća, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004. Dohĉević, S. - Malešević, Đ.: Sistem analize poslovanja, Savremena administacija, Beograd, 1989. Downes, J. - Goodman, E. J.: Dictionary of Finance and Investment Terms, Barron's Educational Series Inc., 1987. Gerstner, P.: „Analiza bilansa", Probrana dela - odabrani prevodi, Privredna književnost, Beograd, 1933. Horngren, C. - Sundem, G.: Introduction to Managment Accounting, 7-th Edition, Prentice-Hall Inc., 1987. Horngren. C. - Sundem, G. - Elliott, J.: Introduction to Financial Accounting, Prentice Hall International, Eight Edition, USA, 2002. Ilić, G. - Radovanović, R. - Škarić-Jovanović, K.: Finansijsko računovodstvo, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1996.

Teorija i analiza bilansa

216

i I

15. Ilić, G.: „Metodologija izrade bilansa tokova gotovine za preduzeća'ĉaso\ pis Računovodstvena praksa, SRR Srbije, br. 4/99. 16. Ivanĉević, D., Priručnik zaprimenu MRS u našem finansijskom izvestava-nju, Knjiga 1., L&V Bond Company, Beograd 17. Jakovĉević, K.: Struktura i vrednovanje kapitala, Ekonomski fakultet, Subotica, 2000. ( 18. Jovanović, D. - Vitorović, B.: Analiza poslovanja preduzeća sa kontrolom i revizijom, Savremena administracija, Beograd, 1989. 19. Kisić, D.: Knjigovodstvo troškova, Savremena administracija, Beograd, ' 1997. 20. Kisić, D.: Upravljačko računovodstvo, Megatrend univerzitet primenjenih , nauka, Beograd, 2003. Knežević, G., Izbor računovodstvenih politika u funkciji menadžmenta, Ekonomske teme, Niš, 2005. Krajĉević, R: Analiza poslovanja poduzeća, Teorija - tehnika-problematika, Informator, Zagreb, 1971. Krajĉević, R: Analiza poslovanja preduzeća, Izdavaĉko preduzeće „Školska knjiga", Zagreb, 1962. Krasulja, D.,-Ivanišević, M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003. Krstić, J., Knežević, G., Računovodstvo finansijskih instrumenata - od istorijskih troškova do koncepta poštene vrednosti, Raĉunovodstvo, br. 3-4/2004, SRRS, Beograd. Krstić, J.: „Analiza raĉunovodstvenih izveštaja u funkciji procene finansijskih rizika", Zbornik radova sa XXXII simpozijuma SRR Srbije, Zlatibor, 2001. Krstić, J.: „Raĉunovodstvena politika i finansijsko izveštavanje", I seminar „Primena MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda u našoj poslovnoj praksi SRR Srbije", Zlatibor, 2000. Kulić, M.: Finansijski menadžment, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003. Lehman, M. R.: Allgemeine Betriebswirtschaftslere, Leipzig, 1928. Leksikon računovodstva i poslovnih finansija, Savez raĉunovodstvenih i finansijskih radnika SR Srbije, Beograd, 1983. Malešević, D. - Vranković, M., Poslovna analiza, Ekonomski fakultet u Subotici, Subotica, 2007.

21. 22. 23. 24. 25. 26. 27.

28. 29. 30. 31.

217

Literatura

j

32. Malešević, Đ.: „Shvatanje - iskazivanje i analiza rentabiliteta", Knjigovodstvo 1010/93. 33. Malešević, Đ.: Računovodstvena analiza, poglavlje u materijalu za specijalistiĉki kurs za samostalne raĉunovoĊe, SRRS, Beograd, 1991. 34. Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS), SRRS, Beograd, 2007. 35. Mellerowicz, K.: Betriebswirtschaftsiehre der Industrie, Freiburg im Br., 1 sv., 1958. 36. Milojević, D.: „MRS 7 - Bilans tokova gotovine", I seminar „Primena MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda u našoj poslovnoj praksi SRR Srbije", Zlatibor, 2000. 37. Muminović, S. - Pavlović, V., „Izraĉunavanje beta koeficijenta za akcije koje se kotiraju na Beogradskoj berzi", Računovodstvo, br. 7/8, SRRS, Beograd, 2007. 38. Muminović, S.: „Kontroverze CAPM-a i koncepta beta", Jugoslovensko bankarstvo 5-6/2001. 39. Muminović, S.: „Procena ulaznih parametara CAPM-a", Jugoslovensko bankarstvo 7-8/2001. 40. Needles, B - Powers, M.: Financial Accounting, Houghton Mifflin Company, New York, 2001. 41. Pantelić, M.: „Princip realizacije i 'Matching princip - osnova za bilansi-ranje", SRRS, XXXI simpozijum, Zlatibor, 2000. 42. Pavlović, V.: „Preispitivanje reprodukcionevrednosti preduzeća", Računovodstvo br. 3-4, SRRS, Beograd, 2007. 43. Pavlović, V.: „Alternativna mogućnost za priznavanje, merenje i procenji-vanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda za preduzetnike i mala preduzeća, sa osvrtom na raĉunovodstvenu regulativu EU", Poslovna politika, januar 2007. 44. Pavlović, V. - Dragiĉević-Radiĉević, T.: „Kompleksnost projektovanja ekonomsko-finansijskih pokazatelja u uslovima globalizacije", YUPMA XIII internacionalni simpozijum iz projektnog menadžmenta, Zlatibor 6-8. maj 2008. 45. Pavlović, V. - Dragiĉević-Radiĉević, T., „Znaĉaj analize finansijskih pokazatelja u izradi biznis plana", YUPMA XII internacionalni simpozijum iz projektnog menadžmenta, Zlatibor 6-8. jun 2007. 46. Pavlović, V. - Milanović-Golubović, V.: „Procenjivanje i obelodanjivanje vrednosti marke i goodwill-a u finansijskom izveštaju", Računovodstvo br. 9/10, SRRS, Beograd, 2006. . 47. Pavlović, V.: „Mogućnosti sprovoĊenja politike bilansa domicilnih predu-zeća", Poslovna politika, jul-avgust 2006. 48. Pavlović, V. - Muminović, S.: „Izazovi CAPM modela", Finansije, br.1-6, 2005. 49. Pavlović, V.: „Pouzdanost beta koeficijenta kao indikatora prinosa i mere rizika XXXIV", SYM-OP-IS, Nacionalni simpozijum sa meĊunarodnim uĉešćem, Zlatibor, septembar 2007. 50. Pavlović, V.: „Preispitivanje zahteva naĉela realizacije", Računovodstvo br. 1/2 SRRS, Beograd, 2007.

Teorija i analiza bilansa

218

51. Pavlović, V.: „PrilagoĊavanje raĉunovodstvenoj regulativi EU", 4. meĊunarodni nauĉni skup u organizaciji Megatrend univerziteta, „UnapreĊenje meĊunarodnog poslovanja preduzeća i privrede", Beograd, 1. decembra 2006. 52. Pavlović, V.: „Znaĉaj i meĊuzavisnost finansijskih i nefinansijskih informacija za poslovno odluĉivanje", Računovodstvo, br. 11/12, SRRS, Beograd, 2007. 53. Pavlović, V.: Značaj procene vrednosti kapitala za privatizaciju preduzeća, Doktorska disertacija, Fakultet za poslovne studije, Megatrend univerzi-zet, Beograd, 2005. 54. Pavlović, V.: Računovodstvo, treće izmenjeno i dopunjeno izdanje, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007. 55. Pavlović, V.: Analiza poslovanja, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007. 56. Pejović, M.: Analiza bilansa privrednih organizacija, Savremena administracija, Beograd, 1961. 57. Petrović, M.: „Smisao i korist od raĉunovodstvenih standarda", I seminar „Primena MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda u našoj poslovnoj praksi SRR Srbije", Zlatibor, 2000. 58. Pratt, P. S.: Valuing a business, The Analysis and Appraisal of Closely Held Companies, Second Edition, Dow Jones-Irwin, Homewood, Ilinois, 1989. 59. Pratt, S. P.: Reviewing a Business Appraisal Report, National Association of Review Appraisers & Mortagage Underwriters, Scottsdale, Arizona. 60. Pravilnik o kontnom okviru isadrzini računa u kontnom okviru za preduzeća i zadruge („Službeni list SRJ" br. 46/96, „Službeni list SRJ" br. 6/97, 7/97, 56/98, 45/99,17/2000, 4/2002, „Službeni glasnik RS" br. 53/2004) 61. Radovanović, R.: „Metodi utvrĊivanja periodiĉnog rezultata", Knjigovodstvo, br.11/87. 62. Radovanović, R.: Analiza poslovanja poduzeća, Savremena administracija, Beograd, 1993. 63. Radovanović, R.: Bilansi preduzeća i banaka, Savremena administracija, Beograd, 1999. 64. Ranković, J.: „Izveštaj o tokovima kapitala - sastavljanje i ĉitanje", Ekonomika preduzeća, br. 11-12, Beograd, 1992. 65. Ranković, J.: Konsolidovani godišnji zaključak, Ekonomski fakultet, Beograd, 1994. 66. Ranković, J.: „Znaĉaj, ciljevi i domet uporedne analize finansijskih izve-štaja", Zbornik radova sa XXXII simpozijuma SRR Srbije, Zlatibor, 2001. 67. Ranković, J.: Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeća, Proinkom, Beograd, 1997. 68. Ranković, J.: Specijalni bilansi, Proinkom, Beograd, 1996. 69. Ranković,}.: Teorija bilansa I, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003. 70. Ranković, J.: Upravljanjefinansijama preduzeća, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999. 71. Rodić, J. - Vukelić, G. - Andrić, M.: Teorija analiza i politika bilansa, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2007.

219

Literatura

j

72. Rodić, J.: Teorija i analiza bilansa, Privrednik, Beograd, 1997. 73. Romić, L., Analiza metoda zaprocenu vrednosti preduzeća kao celine, Doktorska disertacija, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1994. 74. Romić, L.: Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Subotica, 2005. 75. Schall, D. L. - Haley, W. C.: Introduction to Financial Management, McGraw.Hill Book Company, New York, 1988. 76. Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000. 77. Stojiljković, M. - Krstić, J.: Finansijska analiza, Ekonomski fakultet, Niš, 2000. 78. Tadjeddine, Y.: L'évaluation des firmes comme convention, Document de travail Forum 2004-04 Working Paper 2004-04 FORUM, Université Paris X Nanterre 79. Tuševljak, S. - Rodić. J.: Finansijepreduzeća, Consseco Institut, Beograd, 2003.

220

Literaturo

80. Thomsett, M.; Mastering Fundamental Analysis, Dearborn Financial Publishing, Inc., Chicago, 1998. 81. Van Home C. James - Wachowicz, M. John: Fundamentals of Financial Managment, Ninth Edition, Prentice Hall, New Jersey, 1995. 82. Vasiljević, K.: Teorija i analiza bilansa, Savremena administracija, Beograd, 1962. 83. Vernimmen, P.: Finance d'entreprise, 6e édition par Pascal Quiry & Yann Le Fur, Dalloz, Paris, 2005. 84. Vizjak, A.: Znagovalci tržnih nis, Založba GV, Ljubljana, 2007. 85. Vunjak, N.: Finansijski menadžmenty Ekonomski fakultet, Subotica, 2001. 86. Ward, K.: Strategic Management Accounting, CIMA, Butterworth Heinemann, London, 1996. 87. Weston, F. - Brigham, E. F.: Essentials of Managerial Finance, The Dryden Press, 1990.