You are on page 1of 83

Poboljanje Proizvodnje Mleka na Farmama Visoko Mlenih Krava

USAID Agrobiznis projekat Internacionalnih brigada 57 11000 Beograd, Srbija tel 011/243.66.11 fax 011/344.53.63 www.agrobiznis.net oce@agrobiznis.net

Ni jedan deo ovog materijala se ne moze reprodukovati bez prethodnog odobrenja: Taurus Agro Konsalting Srbija 26300 Vrsac Hemograd Lamela IV/2a +381 (0) 13 839-129 +381 (0) 13 838-355 +381 (0) 60 682-8787 +381 (0) 63 241-892

www.taurus-ak.com taurusagro@gmail.com

Poboljanje Proizvodnje Mleka na Farmama Visoko Mlenih Krava


Uvod
U poslednjih nekoliko decenija u svetu, pa tako i u Srbiji, drasticno se promenio prol farmera koji se bave proizvodnjom mleka. Danas je to sve vie ue specijalizovana proizvodnja pojedinih farmi sa akcentom na ukrupnjavanje stada i na poboljanje genetskih karakteristika krava, odnosno, maksimalno iskorienje potencijalnih resursa jedne farme, smanjenje trokova i poveanje protabilnosti. Od ekstenzivne proizvodnje i malih porodinih farmi, sa jaim razvojem mlekarske industrije, veoma brzo su nastajale farme koje su prerastale u ue specijalizovane farme za proizvodnju sirovog mleka. Sa sve veim zahtevima mlekarske industrije u smislu kvaliteta i sa podizanjem nivoa zahteva potroaa, neminovno je dolazilo i do poboljanja kvaliteta sirovog mleka, podizanja nivoa znanja samih farmera, poboljanja genetskih predispozicija grla, poboljanja uslova u smislu smestaja krava, itd. Sa razvojem mlekarske industrije neminovno je i poboljanje produkcije mleka kako po farmi tako i po kravi, pa primera radi ukoliko je u periodu od pre dvadesetak godina kod holstein krava dobra proizvodnja podrazumevala proizvodnju od oko 6000 litara, danas se dobrom proizvodnjom moe tumaiti samo proizvodnja koja je preko 8000 litara, u suprotnom protabilnost je jednostavno nemogua. Na osnovu napred navedenih podataka oigledno je da prostor u smislu protabilnosti ostaje sve manji, pa je jednostavno neophodno puno raditi na smanjenju ukupnih trokova i poveanju proizvodnje mleka po kravi, a to svakako podrazumeva i preventivno delovanje na sve mogue potencijalne probleme. Da bi se farmer uspeno bavio proizvodnjom sirovog mleka, neophodno je voditi rauna o nekoliko kljunih faktora za uspeh u mlekarskoj proizvodnji. U mlekarskoj proizvodnji, postoji veoma mnogo problema, troskova i upravljackih faktora koji uticu na uspeh ili neuspeh jedne farme. Ukoliko bi se farmeri savetovali sa razliitim prolima strunjaka, od nutricionista do bankarskih savetnika, dobili bi veoma mnogo razliitih odgovora na temu poboljanja poslovanja jedne farme. Dosadanja svetska iskustva u mlekarskoj proizvodnji nam ukazuju da je nekoliko preduslova, najbitnije za dugoroni uspeh u mlekarstvu, odnosno proizvodnji sirovog mleka i to: 1. Dobar dugoroni plan neophodno je dobro osmisliti plan, koji ce pomoci da se u odredjenom poslu zacrtaju dugoroni ciljevi, kao i da se postignu eljeni rezultati. 2. Kvalitetna nega krava kako god funkcionisala farma, krave su te, koje e plaati raune. Ukoliko se na farmi sprovede dobra reprodukcija, obnavljanje stada, dobra preventiva zdravstvenog stanja i kvalitetna ishrana na visokom nivou, tada ce biti i dobre proizvodnje mleka.

3. Upravljaki tim farme ak i manje farme zahtevaju zalaganje vie od jednog oveka. Bitno je shvatiti, da tim nije skup individualaca, koji odvojeno rade pod direktivama jednog efa. Tim bi, u sutini, trebao da bude skup individualaca koji zauzimaju pozicije koje odgovaraju njihovim talentima, odgovarajue obuenim i osposobljenim za svoj posao. Ne treba zaboraviti da tim ukljuuje i osobe koje nisu zaposlene na farmi, vec funkcioniu kao spoljni saradnici (veterinari, raunovodje, nutricionisti, serviseri, dobavljai, ...). Ciljeve i oekivanja od navedenih saradnika, takodje treba postaviti i u kontinuitetu preispitivati. 4. Ekasno ulaganje kapitala - malim farmerima je sve tee da opstanu i odrze korak u protabilnoj proizvodnji sirovog mleka. Sa ukrupnjavanjem farmi, neophodno je paljivo investirati u dalji razvoj posla u mlekarskom sektoru, radi stabilnosti i kvaliteta poslovanja. 5.Informacioni sistem radi to kvalitetnijeg praenja troskova proizvodnje, promena na farmi, selekcijskih i veterinarskih mera i protabilnosti poslovanja neophodno je ukljuiti se u nove tehnologije i tehnoloska dostignua. Informacioni sistemi su nesto sto ce svakako olakati i ubrzati praenje ekasnosti poslovanja i sumiranje krajnjih rezultata. 6. Kvalitetan trisni plan i plasman sigurnom kupcu u vremenu kada je prisutna potpuna nestabilnost cena mleka, nesigurnost u otkupu mleka, neophodno je nai pouzdane i sigurne partnere sa kojima e se u kontinuitetu raditi na poboljanju partnerskih odnosa i sa kojim e biti prisutna potpuna sigurnost u smislu dugoronog poslovanja i daljeg razvoja posla. U okviru ovog vodia za farmere, koji su ukljueni u USAID AgroBiznis Projekat, elja nam je pre svega da stavimo akcenat na problematiku ekonomskog praenja poslovanja, ishrane, reprodukcije i mastitisa, odnosno na mogunosti preventivnog delovanja na potencijalnu problematiku jednog stada i na mogunosti poboljanja protabilnosti farme mlenih krava. Taurus Agro Konsalting

Ekonomska analiza farme mleka: osnovne preporuke


Uvod
Da bi jedna farma dobro funkcionisala neophodno je da ima u svakom momentu kvalitetne podatke i informacije o trenutnim rezultatima i poslovanju farme. Analize poslovanja su potrebne kako zbog svakodnevnog donoenja odluka, tako i zbog potencijalnih investitora, koji e podrati mlekarsku proizvodnju na farmi. U ekonomskom delu poslovanja farme, mogu se ukljuiti na razliite naine nansijski savetnici, banke, kreditni sistemi, osiguravajue kue, konsultantske rme, softverske rme za farme, mlekare, itd. Sa sve veim ukljuenjem banaka u nansiranje ove proizvodnje, sve e se vie insistirati na nansijskim analizama poslovanja farmi. U obradi ovakve vrste podataka pored dobrih softverskih programa, neophodno je imati struan tim ljudi, pri emu je veoma bitan momenat i iskustvo rada u ovoj oblasti. Osnovna funkcija vlasnika, odnosno, menadmenta farme jeste donoenje odluka i preuzimanje rizika. Takodje, neophodna je i redovna komunikacija sa svim partnerima, radi donoenja to kvalitetnijih i to racionalnijih odluka u smislu poslovanja farme, pri emu se nikako ne sme zanemariti proces analiziranja podataka i podizanja nivoa znanja kompletnog tima, to e svakako dovesti do smanjenja donoenja rizinih odluka po dalje poslovanje. U poslovanju jedne farme neophodno je u kontinuitetu pratiti trokove i prihode i na osnovu njih izvlaiti rezultate, odnosno redovne izvetaje o poslovanju. Izvetaji obezbedjuju menaderu farme kvalitetne podatke, informacije i znanje. Svrha izvetaja jeste: 1.Koriste se kao alat za dalja usmeravanja poslovanja. 2.Izvetaji mogu obezbediti podatke za nansijsku analizu i ostala praenja poslovanja 3.Koriste se kao pokazatelj poboljanja i progresa 4.Mogu biti alat za budua planiranja Da bi farma imala podatke u kontinuitetu, neophodno je da se vodi knjigovodstveni deo, troskova i prihoda u svakom momentu kada se oni pojavljuju, bez obzira kada je neto prodato ili plaeno, kao i deo oporezivanja, otplate kredita, ... Da bi farmeri lake pratili protabilnost na farmi, odnosno sve prihode i trokove, dajemo nekoliko najbitnijih stavki prihoda i trokova koje je neophodno pratiti da bi se imao uvid u poslovanje, odnosno za dalje analize i usmeravanje poslovanja. Prihodi farme: Prihodi od prodaje mleka, premije za mleko, prodaja tovnog materijala, izluenih krava, priplodnih junica, prirast mladjih kategorija, regresi za priplodnu stoku, prodaja stajnjaka, ... Trokovi farme: Trokovi ishrane (priprema silae, sena, koncentrovanih hraniva i dodataka hrani), prostirka, trokovi veterine i v.o., energenti i voda, sitan inventar, odravanje maina, opreme i objekata, osiguranje, zarade zaposlenih, ... Ukoliko se redovno prati poslovanje i u kontinuitetu preispituje i analizira, uz angaovanje svih pojedinaca unutar tima, pozitivni rezultati poslovanja ne bi smeli da izostanu. Naravno, na poslovanje takodje utie i poslovno okruenje odnosno trenutni trini uslovi.

Planiranje poslovanja u poljoprivrednoj proizvodnji


Uvod
Svaka farma ima svoj poslovni plan. Planiranje je jedna od funkcija vlasnika odnosno, menadmenta. Planiranje setve, etve i nansiranja je sutinsko za svakog potencijalnog farmera ili za one koje su ve u ovom poslu. Neke od komponenti biznis plana su vai nansijski izvetaji iz ranijih poslovanja koji samo treba da budu prekopirani i ukljueni u ovaj novi plan. Pripremanje detaljnog biznis plana za potencijalne investitore je standardna praksa irom sveta. Tako je i u poslovanju farmi. Ono to interesuje potencijalnog investitora je: 1. Kakva je vaa sadanja pozicija (resursi koji su trenutno dostupni)? 2. Koji je va cilj? 3. Kako i kada planirate da postignete cilj (aktivnosti)? Na ova pitanja treba dati uvek to struniji odgovor. Ovo ne znai da lini ciljevi ne treba da budu ukljueni u plan ali oni uvek moraju biti postignuti kroz celokupan poslovni uspeh. Vlasnici zemljita i investitori e koristiti va plan da procene rizik i vau sposobnost da vratite dug i povratite njihovu investiciju.

Resursi koji su trenutno dostupni i kako su oni obezbeeni


Opisuju sredstva kojima trenutno raspolaete: broj grla, maine, zgrade i zemljite (trenutna neto vrednost treba biti ukljuena kao prilog uz opis). Ako posedujete zemlju napiite lokaciju i koliko dugo je ve u vaem posedu. Ako iznajmljujete zemlju napiite takoe lokaciju i koliko dugo je ve koristite.Takoe navedite uinak proizvodnje i ostale informacije o proizvodima. Mnoge farme koriste nekretnine, maine i stoni fond koji je u vlasnitvu nekoliko vlasnika. Ako je tako, ko tu ta poseduje? Da li postoje najamni ugovori? U ovom sluaju pripremite izvetaj o vaem trenutnom poslovanju i predloite budue pravne subjekte. Investitori ele da znaju koju vrstu pravne smetnje moraju da predvide. Odgovorite na sledea pitanja: 1. Koja je pravna forma poslovanja? 2. Kakvi su dogovori za ponitenje posla? 3. Ko poseduje sredstva kojima se obavlja rad? 4. Koje obaveze postoje to se tie najma? 5. Da li postoje krediti i njihovi uslovi? 6. Koje odluke ili planovi vezani za nekretnine mogu uticati na posao?

Postoje 4 faktora proizvodnje : zemljite, kapital, rad i upravljanje (menadment). Takoe uputstva o budetiranju i proizvodnji, ukljuujui inpute i rezultirane prinose, su dobra pozadina za informisanje potencijalnih investitora. Kako je posao nansiran? Ukljuite sve uslove trenutnih kredita i drugih obaveza. Ukljuite i poreske izvetaje iz proteklih 3 do 5 godina.Objasnite investitorima gde mogu pronai podatke koje bi vi eleli da im prezentujete i da bi imali jasan uvid u nansijsko poslovanje rme. Naglasite injenice u izvetaju da bi investitor lako i brzo doao do potrebnih nformacija.

Koji su vai ciljevi?


Postaviti ciljeve nije lak posao. Jedna od denicija cilja je eljeni ishod koji e motivisati menadera. Vrte ciljeva kompanije i onih kojima menader treba da se rukovodi su navedeni u delu koji sledi. Tipovi cilja: 1. Operacioni ciljevi ( dnevni, nedeljni, meseni) 2. Taktiki ciljevi (kratkoroni-1 godina) 3. Strateki ciljevi (dugoroni -3 do 5 godina) Ciljevi kojima se rukovodi menader: 1. Prot 2. Porast 3. Kvalitet 4. Filozoja Cilj ima nekoliko karakteristika: 1. Mora biti specian ( napraviti vie novca nije cilj ) 2. Mora biti objektivan i ostvariv 3. Mora imati rokove 4. Mora ukljuiti trud 5. Mora biti merljiv 6. Mora biti eksibilan 7. Mora biti u pismenoj formi Sam cilj ne sme biti suvie lak a pojedinano opet ciljevi ne smeju biti suvie teki. Vano je postaviti realne taktike i strateke ciljeve koji uz umeren trud mogu jasno pokazivati progres. to tei dugoroni ciljevi pruaju odreeni izazov menadmentu. Konano, mora se znati da nee svi ciljevi biti realizovani. To ne treba da obeshrabri ve da se iz iskustva ui kako da se postave novi ciljevi.

Tehnika postavljanja ciljeva


1. Ostavite dovoljno vremena za postavljenje ciljeva i za sagledvanje ranijih odluka. Zapisujte potencijalne ciljeve bar jednom nedeljno. Jednom meseno sagledajte progres u odnosu na cilj i postavite nove ciljeve poueni iskustvom. Jednom godinje ukljuite celu porodicu i sve ostale koji uestvuju u radu farme da sagledaju ciljeve i sami predloe nove. 2. Razmiljajte o tome ta je bilo odraeno u prolosti. Razmiljajte o vanim odlukama i okolnostima koje su ih okruivale. Koje ste alternative koristili? Da li biste danas uradili drugaije? Da li bi to bila posledica veeg znanja ili drugaije postavljenog cilja?

3. Razmatrajte alternative koje su vam sada dostupne.Budite kreativni. Ne dozvolite da vas prethodna iskustva ograniavaju. Za svaku alternativu napravite spisak resursa za implementiranje ove aktivnosti, mogunost da se obezbede ti izvori i rezultat koji e doi ako ih obezbedite. Ako izvori nisu dostupni trenutno napravite kratkoroni cilj za njihovo dobijanje. 4. Razmotrite zahteve i i rezultate alternativa koje ste naveli. Razvrstajte vae operativne, taktike i strateke ciljeve i nai vezu izmeu njih. Da li e svaki ostvareni cilj doprineti ostvarivanju narednog? Da li su ciljevi komplamentarni, konkurentni ili nezavisni? 5. Da li je svaka osoba u razvoju poslovanja postavila cilj nezavisno od drugih lanova. Radite sa njima da napravite podruje zajednikog delovanja i odredite prioritetne ciljeve. 6. Aktivnosti - neki ljudi planiraju a neki rade, mali je broj onih koji planiraju i rade. Sa listom prioriteta poinje i delovanje. Ona e vam pomoi da se fokusirate na najbitnije ciljeve i ne rasipate energiju. Neki se ljudi pitaju zato moraju postaviti ciljeve. Odgovor je da se ne moe bez njih jer jedna od denicija menadmenta je: aktivnost usmerena ka cilju Denicija problema je i distanca izmeu aktuelnog delovanja i cilja. Bez cilja menadment ne zna gde da stavi resurs koji kontrolie. Ciljevi su neophodni da menader moe da identikuje probleme u poslovanju.

Kako i kada do cilja?


Deo ili ceo budet farme moe biti uzet za analizu raznih puteva kojima moemo stii do cilja. Parcijalni budet posmatra samo promene koje e odreene aktivnosti imati na poslovanje. Ima 4 dela parcijalnog budeta: 1. Poveanje prihoda 2. Smanjenje trokova, pozitivan uticaj 3. Poveanje trokova 4. Smanjenje prihoda, sa strane konkurentskih uticaja Ako pozitivni uticaji prevazilaze konkurentske uticaje delovanje je protabilno. Parcijalno budetiranje pomoie vam da sagledate brojne ta ako, situacije koje ukljuuju nesigurnost cene i prinosa. Ukljuite i neku istraivaku analizu u projekat ime ete pokazati investitoru da ste otvoreni za nove ideje. Takoe radei neke osetljive analize pokazaete investitoru da ste svesni potencijalnog rizika koji realno postoje. Celokupno budetiranje ukljuuje sve prihode i rashode farme. Ono je temelj biznis plana. Ono slui za sagledavanje celokupnog prihoda i protoka novca kroz plan na papiru.

Priprema celokupnog budeta farme


Celokupan budet farme poiva na projektovanim prihodima, trokovima i detaljima koji utiu na rezultat. Minimalni detalji trebaju biti: 1. plan etve 2. plan stonog fonda 3. plan ishrane stonog fonda 4. marketing plan 5. plan pozajmice i vraanja pozajmice

Plan etve
Obuhvata koliki su zasadi, total proizvodnje i kako e biti prezentovani na tritu. Ako se deo koristi za ishranu stonog fonda onda e on biti u tom delu plana. Pre svega treba uraditi detaljnu mapu farme. Naznaiti sve detalje, kao i zemlju koja nije pod zasadom. Ovu mapu staviti kao prilog.

Plan stonog fonda


Mora sadrati broj grla koji e biti prodat, reprodukovan, kupljen i gajen kao i broj za koji se oekuje da e uginuti iz prirodnih razloga. Ako planirate veliko poveanje stonog fonda uradite i tranzicioni plan. Koristite sledei obrazac da bi proverili broj za svaku godinu tranzicije: Poetni invetar + Kupljeni + Roeni Mora biti jednak Prodati + Uginuli + Zavrni inventar Informacije moraju biti obezbeene u odnosu na oekivanu prodaju proizvoda stonog fonda.

Plan ishrane stonog fonda


Obuhvata plan koji projektuje koliinu hrane potrebne za ishranu stonog fonda kao i izvore hrane.Izvori su obino podeljeni na dve kategorije: 1. koliina koja se uzgaja 2. koliina koja se mora kupiti

Plan protoka novca (projektovani prihodi i trokovi)


Procenjeni prihodi i rashodi su sumarum prethodna tri plana. Raniji izvetaji su vrlo korisni u ovom projektovanju ali se ne treba osloniti samo na njih ve treba koristiti trenutne cene i primenjive kamate gde god je mogue. Trokovi rada i energenata za uzgoj stoke i hrane trebaju biti uraunati. Trokovi rada moraju se projektovati shodno sezoni jer je treba pritedeti za kritine periode.

Plan pozajmice i otplate


Projektovan protok novca je deo svakog biznis plana ali odvojeno od njega mora se prikazati i plan pozajmice i to je vanije i plan otplate. Investitoru je ovaj deo bitan da shvati plan kao ozbiljan i odgovoran.

Marketing plan
Tri osnovna tipa trita su: 1. Direktno trite - farmeri prodaju direktno kupcu za njihovu kunu konzumaciju 2. Direktna veleprodaja - farmeri prodaju koliine restoranima, marketima, piljarnicama 3. Indirektna veleprodaja - roba se prodaje distribucijskim kompanijama Naravno trina politika moe biti i kombinacija ova 3 tipa. Mora se rei da cena prodate robe opada od tipa 1 ka tipu 3 ali su smanjeni i trokovi marketinga. Uopteno gledajui farmeri ne vole da prodaju preko distributivnih centara zbog male cene koju dobijaju. Ipak svrha marketinga i svrha cene nije ista. Svrha marketinga je da robu dovede od proizvoaa do konzumenta. Svrha cene je, na slobodnom tritu, da ostvare snabdevanje prema postojeim zahtevima. Transakcije na slobodnom tritu su ekasne ali ne nuno i pravedne.

Neki proizvoai, posebno u industriji mleka, oseaju da im ne treba marketing trini plan jer moraju da prodaju proizvod kada ga proizvedu. U ovom sluaju marketing trini plan treba da ima dva dela: dobijanje imputa i prodaju proizvoda.

Poreenje
Ovi planovi se uporeuju i jedan sa drugim i sa trenutnom situacijom. Naravno, ne tee sve po planu ali ako plan na papiru nije dobar sigurno nee biti ni u praksi. injenica: Uvek je jeftinije napraviti greku na papiru nego sa novcem. Celokupan plan farme moe biti korien i u druge svrhe. Kada se iskoordiniu celokupan budet farme, sa budetom porodice, koja ivi na farmi, mogu se sagledati svi trokovi . Projektovani protok novca za kombinovani posao i porodine potrebe moraju biti ukljueni. Celokupno budetiranje farme je posebno vano kada se zahteva kredit ija je otplata jasno determinisana. Ovo budetiranje korisno je i kada se pregovara o uslovima kredita ili rentiranja zemljita.

Odabir prave alternative


Razvoj dobrog biznis plana zahteva dosta vremena i angaovanja. Sledea 4 pitanja skratie put ka tome jer je vano da se investitoru preda potpun i dobro osmiljen plan: 1. Da li alternativna delovanja doprinose ostvarenju planova? 2. Da li su alternativna delovanja u skladu sa nansijskim i zikim resursima? (ako va plan zahteva pozajmicu od 1.000.000$ moda ga ne treba uzeti u razmatranje) 3. Da li altenativa reava problem? Problem je razlika izmeu onog to se zaista deava i cilja menadera 4. Da li je alternativa u domenu izvodljivosti i sposobnosti vaeg menadmenta? Konano, plan koji prezentujete investitoru treba da ima sadraj i rezime.

Rezime
Proces planiranja vezan za farmu sadri odgovore na sledea pitanja: 1. ta elite postii (cilj)? 2. Sa ime raspolaete (resursi)? 3. ta je uraeno ( analiza ranijih delovanja)? 4. ta se moglo uraditi ( alternativni plan)? 5. ta e se uraditi ( donoenje odluke)? 6. Kako i kada e biti uraeno ( organizacija i usmeravanje)? 7. Kako e se obezbediti uspeh (kontroling)? Dalje planiranje ili budetiranje zahteva mnogo razmiljanja od strane menadera. On treba da proceni i uporedi cene etve i stonog fonda koji e se proizvesti. Kada to uradi on mora da proceni koecijente proizvodnje, ovo ukljuuje prinos etve, produktivnost razliite vrste stoke i trokove proizvodnje. Onda se ovi koicijenti porede sa cenama. Kada se planira dobro je proceniti koliko su usevi i stoni fond komplementarni. Treba odrediti i period koji treba da bi plan postao ostvariv to spada pod period tranzicije. Takoe treba uraditi analizu pretpostavki i kako one mogu uticati na budet. Najkorisniji rezultati mogu biti obezbeeni iz celokupnog budetiranja farme ako se pridrava par vanih pravila: a) Budetirajte samo one alternative koje su deo tekueg problema b) Tano odredite na koja pitanja analiza treba da odgovori pre nego ponete sa sakupljanjem podataka. c)Kada se plan kompletira i o njemu sve odlui DELUJTE. Osobe koje planiraju a ne deluju troe svaije vreme najvie svoje. Na kraju neka va plan bude lak za itanje. Ostavite dovoljno praznog prostora na svakoj strani. Upakujte kopije atraktivno. Naznaite ime farme i da je to biznis plan. Neka naslov plana ne bude predugaak - do 12 rei. Stavite vae ime kao tvorca projekta takoe na naslovnu stranu - to pokazuje da ste ponosni na va projekat.

10

Ishrana visoko produktivnih krava na panjacima


Uvod
Pojaano korienje ishrane krava na panjacima pokazalo je smanjenje u ulaznim trokovima kod malih i srednjih farmi u odnosu na velike farme u kojima su krave zatvorene. Naravno trokovi su smanjeni prvenstveno u ishrani. Ako proizvoa prihvati ispau kao nain hranjenja mora biti svestan da se potencijalna uteda u trokovima proizvodnje moe brzo da se izgubi u izlazu ako se odbaci vie od 10 % do 20 %, litara po kravi godinje. Kada uporedimo sa sistemom gde se krave hrane iskljuivo u stajama, stoka koja konzumira hranu na prvoklasnim panjacima ima 20 % manje hrane od stoke koja istu koliinu pojede u zatvorenom prostoru.

Faktori koji utiu na dmi (unos suve materije) kod stoke koja se napasa
Ishrana na panjacima kontrolie se sa vie faktora nutritivni faktor (svarljivost, metaboliki faktori), faktori vezani za ureenje panjaka (gustina trave, povrina za kretanje, ekoloki uslovi). Vanost ovih faktora variraju od strukture panjaka, vrste bilja na panjaku i ziolokog stanja ivotinja.

Svarljivost stonog bilja na panjacima


Kod panjakog naina dranja krava, svarljivost ispae varira od 50 % do 82 %. Fiziki i zioloki faktori se menjaju u zavisnosti od svarljivosti uneene hrane. Kada je svarljivost ispae niska, veoma vaan momenat je vreme brzine prolaza nesvarenih sastojaka i svarljivost nego nivo proizvodnje samih grla i metabolike i zioloke dimenzije samih grla. Ono to je uglavnom karakteristika ishrane na ispai, retko kada je dobar odnos svarljivosti hrane i pokrivenih ziolokih potreba za same ivotinje a to je prema nekim eksperimentima oko 67 % svarljivosti suve materije. Problem se uglavnom javlja u nesrazmernom popunjavanju buraga i adekvatnom unosu energije, pri emu e krava uglavnom biti u decitu pri unosu energije. Unos hrane kod krava koje su na panjaku je mnogo manji nego kod krava koje se hrane namenskom i kontrolisanom hranom. Holstein krave koje se napasaju kvalitetnom paom mogu da konzumiraju do 3,4 % suve materije u odnosu na svoju telesnu teinu, dok krave koje se hrane u kontrolisanim uslovima mogu da unose i do 4,5 % suve materije ukupnog obroka. Takodje veliki problem pri unosu suve materije na panjaku podrazumeva i neadekvatan % ADF i NDF vlakana koja takodje limitiraju unos suve materije, ukoliko se nalaze u vecem % od potrebnog, to je est sluaj na panjacima. Paa sa 30 % ADF vlakana ili manje, konzumira se na viim nivoima, nego panjaci gde je nivo ADF vlakana sa udelom od 40 %. Dnevni obroci i nivo NDF vlakana u opsegu 25 do 28 %, je potreban da bi se obezbedio visok unos visoko produktivnih krava. ak i kod dobro voenih panjaka ima 40 do 45% NDF vlakana. Maksimalno oekivan unos suvih materija sa panjaka treba da bude 3.5 % do 4 % ive mere i moe da se pojavi samo na sveim , kvalitetnim panjacima. Ipak mnogo krava na panjacima ne moe ispuniti svoj genetski potencijal, jer ne moe konzumirati adekvatan unos hrane usled veeg prisustva ADF i NDF vlakana a unos koji se najee deava na panjacima je oko 2.0 % ive mere.

11

Smee leguminoznih biljaka i trava


Panjak treba da ostane kvalitetan nekoliko godina i obezbeuje visoko kvalitenu hranu tokom sezone napasanja. U eksperimentima pri poredjenju prinosa hrane, njenog kvaliteta i odrivosti na dva razliita tipa panjaka tokom tri godine, dolo se do zakljuaka da isti lucerkini panjaci nisu bili odgovarajui kao mix lucerka/ crvena detelina/ vlasen/ za krave koje se napasaju. Lucerka teko opstaje u zimskim uslovima. Trava i detelina na meovitim panjacima opstaju pri emu je i prinos suve materije u meovitim panjacima povean do 15% u drugoj i treoj godini. Takoe, iako je hrana koju ini meavina trave/mahune bila nia u svarljivosti u buragu od iste lucerke bile su male razlike u prinosu mleka. Ono to je takodje interesantno u drugoj i treoj godini mix mahunarke trave, na panjacima bile su bolje od iste lucerke i to boljim prinosom , boljom izdrljivou i veim prinosom mleka kod krava po hektaru. Takoe kod krava koje se hrane iskljuivi lucerkom esto dolazi do nadimanja dok to nije sluaj sa kravama koje se hrane mahunarkama i travama.

Ponaanje krava na ispai i struktura panjaka


Unos hrane na panjaku je produkt vremena provedenog na ispai , brzina vakanja krava tokom ispae, i teina unete hrane po zalogaju. Vreme provedeno na ispai retko prelazi 12-13 h po danu. Napasanje se vri u 3 do 4 navrata u toku dana , gde je najintezivnije 2 do 3 sata u zoru i 4 do 5 sati pre sumraka. Proseno 4 % do 32 % varijateta u periodu ispae moe biti objanjeno iz mase i visine hrane na ispai, broju listova po jedinici prostora i svarljivost. Krave koje su se hranile na meovitim panjacima u intezivnom rotacionim sistemima i dodacima kukuruza i primeeno je da krave pasu proseno 6.4 h po danu i to 4.1 h/ popodne i 2.3h /ujutru. Takoe optimalan broj zalogaja je 55 po minutu.Ako panjak nije dovoljno gusto zasejan krava gubi vreme traei novi zalogaj. Visoko produktivne krave konzumiraju 0.4 do 1.1. g Suve Materije po zalogaju. Izraunato je da je veina energije koja se potroi tokom napasanja je na vakanje vie nego na uzimanje zalogaja sa panjaka. Selektivno uzimanje hrane sa panjaka takoe smanjuje unos hrane. Zna se da krave biraju vie detelinu nego travu i to u odnosu 70 %, prema 30%. ivotinje jedu manje a ee kada uzimaju mahunaste biljke uporeujui sa travom. To je zbog kraeg vremena varenja kada se napasaju mahunarkama. Dobra strana pri ispai, trava-mahunarke, meavine rezultiraju u brem prolazu hrane i boljoj apsorciji hranljivih materija. Koliina hrane Suve Materije selektovane na panjacima ili uzimana u stajama obino ne uspeva da obezbedi sucitne hranljive materije koje su potrebne za optimalno funkcionisanje buraga. Faktori koji utiu na ova ogranienja ukljuujui oskudnu distribuciji biljaka na panjacima zajedno sa karakteristikama hrane kao to su slaba nutritivna vrednost , visoka rezistentnost na strukturalnu degradaciju vakanjem, visok procenat vode i prisustva drugih komponenti. Panjaci koji imaju istu visinu rastinja su najbolji za ispau. Selekcija utie na varenje ispae pojedene na taj nain i kada je panjak ureen tako da se jede bez selekcije i to najvie na veliinu i brzinu uzimanja hrane.

Zakljuak
Ishrana na panjacima koji su meoviti mahuna-trava optimalna je kada je panjak podjednako gusto formiran i kvalitetan. On moe obezbediti sve potrebne sastojke za pravilnu ishranu i razvoj krava. Takoe panjaci sa visokim prinosom mogu obezbediti i optimalnu ishranu u mesecima kada ispaa nije mogua.

12

Ishrana visoko produktivnih krava kontrolisanom ishranom


Uvod
U prethodnih nekoliko decenija genetski potencijal grla se bitno poboljao u svim segmentima proizvodnih osobina. Da bi se genetski potencijal adekvatno ispoljio, neophodno je da bude ispraen, odnosno podran veoma kvalitetnom ishranom, kako u kvalitativnom, tako i u kvantitativnom smislu. Takodje veoma je bitno da farmeri shvate specinost sistema za varenje kod preivara, kao i specinost simbiotskog odnosa izmedju mikroorganizama burane mikroore, koji razloe najvei deo hrane koju ivotinja konzumira i same ivotinje. Osim prethodno opisane, ishrane na panjaku, postoji i kontrolisana ishrana na samim farmama, gde je neophodna kvalitetna kabasta i koncentrovana hrana, koja je u kontinuitetu prisutna tokom cele godine. Za visoku proizvodnju mleka, potrebno je da se hraniva tokom godine to je mogue manje menjaju. Ishrana je od veoma velikog znaaja i kao ekonomska kategorija jedne farme, jer na ishranu odlazi oko 50 % ukupnih trokova. Da bi se ostvarila adekvatna ishrana krava i ekonomina proizvodnja mleka, neophodno je poznavanje hraniva, potrebe krava u hranljivim materijama i odredjenih procesa koji se odvijaju u metabolikim procesima kod krava.

Tranzicioni period ishrane kod krava


Ono to je najbitniji period u ishrani krava muzara visokog genetskog potencijala jeste tranzicioni period, od kojeg najvie i zavisi proizvodnja tokom laktacijskog perioda. Nakon teljenja dolazi do naglog porasta proizvodnje mleka, koja dostie svoj dnevni maksimum u toku 6-8 nedelja. Meutim, apetit znatno zaostaje za proizvodnjom mleka, tako da se maksimalno konzumiranje hrane postie tek sa 10-15 nedelja nakon teljenja. Kao posledica, javlja se negativni bilans energije i hranljivih materija u toku prvih 8-10 nedelja laktacije, a u krava visoke mlenosti moe trajati 20 i vie nedelja. Za to vreme ivotinja obezbeuje potrebnu energiju i hranljive materije iz vlastitih telesnih tkiva. Krave esto gube i vie od 100 kg telesne mase u toku rane faze laktacije. Ako krava nije u odgovarajuoj kondiciji, u tom sluaju maksimalna dnevna i ukupna laktaciona proizvodnja mleka e biti znatno manja od oekivane. Nakon postizanja maksimalnog konzumiranja hrane, ono poinje da opada sa opadanjem proizvodnje mleka. Krave, tek pri kraju laktacije ispoljavaju elju da konzumiraju vie hrane od vlastitih potreba, to omoguava obnavljanje telesne mase, izgubljene u toku predhodne laktacije. U toku perioda zasuenosti, najvei deo konzumirane energije se koristi za porast fetusa.

13

Potrebe krava u hranljivim materijama i energiji variraju u zavisnosti od faze laktacije i steonosti, to se moe videti u narednoj tabeli.Potrebe krava u hranljivim materijama iskazane po Kg suve materije obroka

Hranljive materije

Rana laktacija
17-18 30-34 34-38 7-7,4 17 20 28 - 32 21-24 32-38 5-7 0,80-1,00 0,45-0,55 0,28-0,35 1-1,5 0,45-0,50 55-60

Sredina laktacije
16-17 32-36 34-38 6,6-7,0 15 21 33-35 25-26 32-38 4-6 0,80-0,90 0,45-0,50 0,25-0,30 1-1,5 0,45-0,50 45-50

Kraj laktacije
15-16 32-38 34-38 6,3-6,6 17 24 36-38 27-28 32-38 4-5 0,70-0,80 0,40-0,45 0,22-0,28 1-1,5 0,45-0,50 35-40

Zasuenje 60-21
12-13 30-38 30-35 5,5-5,9 22 30 36 min 27 min 26 min 3-4 0,50-0,70 0,30-0,35 0,20-0,25 < 1,50 0,25-0,30 12-15

Zasuenje 21-telenja
13-15 30-38 33-38 5,7-6,3 22 21 36 min 27 min 26 min 3-4 0,60-0,75 0,30-0,35 0,22-0,24 < 1,30 0,25-0,30 24-30

Sirovi proteini, % Rastvorljivi proteini, % SP Nerazgradivi proteini, % SP NEL, MJ / kg Sirova celuloza, % ( min ) ADF, % ( min ) NDF, % NDF iz kabaste hrane, % NFC, % Sirova mast, % Kalcijum, % Fosfor, % Magneziujm, % Kalijum, % So, % Koncentrat, % SM obroka

Legenda:
NEL neto energija za laktaciju; ADF kisela deterdentna vlakna; NDF neutralna deterdentna vlakna; NFC nebrozni ugljeni hidrati.

NAPOMENA: Preporuke u tabeli se odnose na prosenu proizvodnju od 8000Kg mleka u laktaciji. Radi lakeg razumevanja, a u cilju postizanje optimalne proizvodnje, reprodukcije i zdravlja krava, moe se denisati 6 odvojenih faza: I faza od momenta zasuenja do 21 dan pre telenja II faza od 21. dana pred telenje do telenja III faza prvih 21 dan nakon telenja IV faza od 21.do 80. dana laktacije V faza od 80. do 200. dana laktacije VI faza od 200. dana laktacije pa do zasuenja

14

Ishrana krava u periodu zasuenosti


Period zasuenosti predstavlja veoma kritinu fazu proizvodnog ciklusa krave. Optimalna duina perioda zasuenosti iznosi oko 60 dana. Odgovarajuom ishranom krava u ovoj fazi moe se: 1. poveati koliina proizvedenog mleka u toku laktacije za 10 do 15 %, 2. smanjiti mogunost za pojavu metabolikih bolesti. Obroci za ishranu zasuenih krava treba da obezbede potrebne materije za: 1. odravanje telesne mase, 2. porast fetusa i 3. zamenu izgubljene telesne mase koja nije zamenjena u toku zadnje faze laktacije. Cilj ishrane krava u periodu zasuenosti je: 1. zasuivanje mlene lezde i regeneracija vimena pre telenja, 2. obezbeenje dopunskih hranljivih materija za razvoj embriona, 3. postizanje odgovarajue telesne kondicije, 4. stimulisanje imunog sistema, 5. stimulisanje razvoja poeljnih mikroorganizama u rumenu, 6. svoenje metabolikih poremeaja na najmanju meru. Za uspenu prevenciju pojave metabolikih poremeaja treba se pridravati sledeeg: 1. kontrolisati kondiciju krava i prilagoavati ovaj nivo energije u obroku, 2. obezbediti potrebe krava u hranljivim materijama, 3. sa prelaznim ( tranzicionim ) obrokom treba zapoeti 3 nedelje nakon telenja, 4. ne dopustiti konzumiranje suvinih koliina Ca i P, 5. ograniiti so na 30 g/dan, kako bi se smanjila mogunost pojave edema, 6. za ishranu treba koristiti seno trave, poto leguminoze sadre suvie koliine kalcijuma, a malo fosfora. Da bi uspeli da ispunimo sve predhodno pomenute ciljeve, krave u fazi zasuenja je neophodno podeliti u dve grupe, odnosno hraniti u dve faze. a) deo faza zasuenosti Traje od momenta zasuenosti pa do ~ 21 dan pred telenja Krave se moraju drati i hraniti odvojeno Da bi se predupredila pojava metabolikih bolesti treba: 1. ograniiti prirast krava na oko 400-500g/dan 2. ocena telesne kondicije treba da poraste sa 3,0 na 3,5 Konzumiranje suve materije se kree oko 2 % od telesne mase Konzumiranje koncentrata treba da bude 12-15% od SM obroka ( 1,5-2,0 kg ) Koliina koncentrata zavisi i od kondicije krava ( mrave krave mogu i vie ) Obavezno davati obrok iste strukture kao to e biti u narednoj laktaciji Silau cele biljke kukuruza davati u koliini od 7 do 10 kg po kravi Silaa obezbeuje energiju, nii nivo kalcijuma i kalijuma i popravlja ukus b) deo faza zasuenosti Od 21. dana pred telenja do telenja Veoma kritina faza u kojoj krava (rumen) treba da se pripremi za fazu laktacije Konzumiranje suve materije opada na 1,4 do 1,8% od telesne mase Konzumiranje koncentrata treba da bude 24-30% od SM obroka ( 2,5-4,0 kg) Ne davati so u obrok u sluaju pojave edema vimena Od dodataka za preporuku je dodavanje:

15

1. ivih elija kvasca 2. niacina ( 6 g/dan ) 3. ako je ketoza problem treba davati neki od preparata na bazi propilen glikola ili organskih kiselina. Rana faza laktacije je najkritiniji period u ishrani krava visoke mlenosti. U ovoj fazi dolazi do brzog porasta mlenosti i nakon 6-8 nedelja postie se maksimum. Poveanje maksimalne dnevne mlenosti za 1 kilogram mleka, poveava ukupnu mlenost krave u toku laktacije za preko 200kg. Poto apetit krava zaostaje za hranidbenim potrebama, rana faza je u isto vreme i period negativnog hranidbenog bilansa. Krava u ranoj fazi laktacije bi smela maksimalno dnevno da izgubi oko 900g telesne mase ako se ele izbei problemi u reprodukciji i pojava metabolikih bolesti. Odnosno krava ne bi trebalo da izgubi vie od 1 do 1,5 poena pri ocenjivanju telesne kondicije ( 50 do 90kg ). Period rane laktacije, predstavlja ujedno i najkritiniji perid u ishrani krava visoke mlenosti, jer se tad javlja najvei broj metabolikih bolesti. Da bi se povealo konzumiranje hranljivih materija treba preduzeti sledee mere: promene u sastavu obraka ne smeju biti nagle, nakon telenja postepeno poveavati koliinu koncentrata, koristiti kabasta hraniva najboljeg kvaliteta, obrok treba da sadri adekvatnu koliinu i strukturu proteina, omoguiti stalni pristup hrani, stresna stanja treba svesti na najmanju meru.

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Kao i u periodu zasuenosti, krave treba podeliti i hraniti u dve grupe. 1. deo rane faze laktacije To je period od prve tri nedelje nakon teljenja Obavezna individualna briga o svakoj kravi Pratiti konzumiranje hrane Meriti svaki dan telesnu temperaturu sve dok ne padne ispod 39,2C Pratiti stanje materice Sprovoditi test na ketozu Ne praviti nagle promene u obroku ( postepeno poveavati ) Od dodatka za preporuku je dodavanje: 1. pufera 2. ivih elija kvasca, 3. niacina ( 6 g. do 12g/dan), 4. ako je prisutna ketoza davati propilen glikol ili organske kiseline, a mogu se dodavati i kao preventiva, odnosno podrka brem i jaem startu laktacije. 2. deo rane faze laktacije Traje od 21. dana do 80. dana laktacije U ovoj fazi krave dostiu maksimalnu proizvodnju mleka Javlja se gubitak telesne mase Konzumacija suve hrane se postepeno poveava

Ishrana krava u sredini laktacije


Ova faza traje od 80. do 200. dana laktacije. Za odravanje maksimalne dnevne mlenosti, neophodno je postii maksimalno konzumiranje suve materije. Ovo e minimizirati negativan bilans hravljivih materija, do koga je dolo u toku rane faze laktacije i omoguiti to ranije prevoenje krava sa negativnog na pozitivan bilans energije.

16

U toku ove faze laktacije poinje prirast telesne mase, a to doprinosi stabilizovanju njihove konane teine. Maksimalno konzumiranje suve materije moe dostii 3,5-4,0% od telesne mase veina krava, mada moe varirati u zavisnosti od visine prioizvodnje i apetita krave. Pri tome, konzumiranje suve materije obino je vee u krava vee proizvodnje, tako da neke od krava konzumiraju vie od 5% od njihove telesne mase. Potrebe krava u proteinima nie su od potreba u predhodnom periodu, zato to krave sada podmiruju sve svoje potrebe u energiji i proteinima iz obroka. Koliko je to mogue treba odravati maksimalnu dnevnu proizvodnju mleka. U ovoj fazi laktacije konzumiranje hrane je blizu maksimalnog i u potpunosti moe obezbediti potrebe u hranljivim materijama. Krave ne smeju dalje gubiti telesnu masu, ve je moraju odravati ili neznatno prirastati. Kvalitet kabastih hraniva treba da bude visok, radi odravanja normalne funkcije rumena i masnoe mleka.

Ishrana krava na kraju laktacije


Ova faza poinje nakom 200 dana laktacije pa traje do momenta zasuivanja. Sa aspekta organizacije ishrane ovo je najjednostavnija faza, jer konzumiranje hranljivih materija obino prelazi njihove potrebe, a proizvodnja mleka opada. Ovo je vreme za obnovu telesne mase, izgubljene u toku rane laktacije, ime se osigurava da krava bude u dobroj hranidbenoj kondiciji u vreme zasuenja. U toku ove faze proizvodnog ciklusa postoju mogunost smanjenja trokova ishrane, poveanjem uea kabastih hraniva u obroku. U toku ove faze laktacije ima najmanje problema u ishrani. Krave u zadnjoj fazi laktacije zahtevaju znatno manju koliinu hrane za zamenu 1kg telesnih tkiva od zasuenih krava. Proizvodnja mleka u zadnjoj fazi laktacije treba da opada postepeno i veoma je vano da ne doe do suvinih nagomilavanja telesne masti.

Vane praktine preporuke za ishranu krava


Obezbediti kravama puno svetla, vazduha, vode, kretanja i naravno kvalitetne hrane. Kravama u ranoj fazi laktacije i kravama sa visokom proizvodnjom davati najkvalitetnije seno i silau Krave treba da imaju na raspolaganju hranu i svetlo najmanje 20 asova u toku dana, a sveu vodu tokom svih 24 asa. Davati svih 365 dana u godini ista hraniva u obroku. Kompletan obrok, odnosno hraniva ( seno, silau i koncentrat ) treba izmeati putem mix prikolice ako je mogue ili runo vilama i na taj nain spreiti da krave mogu da biraju hranu. Hranu u jaslama treba to ee prevrtati, poto se na taj nain podstie njeno konzumiranje. U sluaju da se koncentrat daje posebno treba ga davati u vie doza maksimalno do 3 kilograma po jednom davanju, zbog odravanja acido bazne ravnotee u buragu. Ako temperatura u objektu pree 24C dolazi do smanjenog konzumiranja hrane, i u tom sluaju treba vei deo hrane davati tokom noi. Kravama ne smeta niska temperatura i veoma je vano da u stajama i zimi ima dovoljno sveeg vazduha. Kravama u fazi zasuenja davati ista hraniva koja su konzumirala tokom laktacije. Zasuenim kravama u prvoj fazi zasuenja ( od momenta zasuenja pa do tri nedelje pred telenje ) treba davati malu koliinu koncentrata (1,5 do 2 kg/dan) sa visokom koncentracijom vitamina i mikroelemenata. Zasuenim kravama u drugoj fazi zasuenja ( poslednje tri nedelje pred telenje) davati 3 do 4 kg/dan koncentrata i na taj nain krave blagovremeno prilagoditi na poveane koliine koncentrata koje treba da konzumiraju nakon telenja. Nakon telenja postepeno poveavati koliinu koncentrata za 0,5 do 1 kg/dan. U cilju spreavanja pojave ketoze ne dopustiti gojenje zasuenih krava.

17

Ocena telesne kondicije krava i junica


Ocena telesne kondicije u sutini se temelji na proceni koliine deponovanih masnih naslaga. Metod se sastoji u davanju ocena od 1 do 5, s tim da 1 oznaava da ivotinja nema masnih naslaga. Ocena se vri vizualno i palpacijom. Ocena telesne kondicije je veoma jednostavan i jeftin metod i moe se lako i brzo uspeno savladati. Ovakav nain ocene telesne kondicije omoguava da se pravovremeno putem pravilne ishrane odrava poeljna kondicija i na taj nain ostvari visoka i rentabilna proizvodnja. Postoji vie sistema za ocenu telesne kondicije. Najzastupljeniji je ameriki, sa ocenama od 1 do 5 u intervalima od 0,5 poena. Adekvatne telesne rezerve omoguuju visoku proizvodnju mleka, dobru reprodukciju i produuju ivotni vek krava. Ako krave imaju suvie masnih naslaga neposredno pre telenja (ocena oko 5), ove veoma esto imaju zdravstvenih problema: masna degeneracija jetre, ketoza, dislokaciju sirita, metritis i dr. Takoe, ove krave e ostvariti i niu proizvodnju mleka u odnosu na krave sa odgovarajuom telesnom kondicijom. Krave sa loom telesnom kondicijom pre telenja, nee biti u mogunosti da uspeno prebrode energetski decit tokom rane faze laktacije. Kondiciju junica i krava, poeljno konstruisati vie puta, a vremenski intervali u kojima bi trebalo raditi prikazani su u narednoj tabeli: Tabela. Poeljna ocena telesne kondicije za krave i junice
Vreme ocene Poeljna kondicija Krave
Nakon telenja Pik mlenosti Od 150-200 dana laktacije Zasuenje 3,5 2 2,5 3,5 3,0 4,0 1,5 2,0 2,0 2,5 ( 3,0 ) 3,0 3,75

Prihvatljiv raspon

Junice
6 meseci starosti Osemenjavanje Telenje 2,5 2,5 3,5 2,0 3,0 2,0 3,0 3,0 4,0

Kriterijumi za ocenu su sledei, a vizuelno se mogu videti na fotograjama :

ocena telesne kondicije 2

ocena telesne kondicije 2,75

ocena telesne kondicije 3

ocena telesne kondicije 3,25

ocena telesne kondicije 4

ocena telesne kondicije 5

18

Kod ocene telesne kondicije 1 - karakteristike su sledee: Karlica: Postoji udubljenje oko korena repa. Ne moe se napipati masno tkivo ispod koe. Slabina: Krajevi processus transversus-a su otri na dodir, gornja povrina se lako oseti. Vidi se duboko udubljenje na slabinama. Kod ocene telesne kondicije 2 - karakteristike su sledee: Karlica: Plitko udubljenje obloeno masnim tkivom moe se videti kod korena repa. Malo masnog tkiva moe da se napipa ispod sednjakih kvrga. Karlica se lako pipa. Slabina: Krajevi processus transversus-a se pri palpaciji osete kao zaobljeni. Gornje povrine se pipaju samo uz primenu blagog pritiska. Vidi se udubljenje na slabinama. Kod ocene telesne kondicije 3 - karakteristike su sledee: Karlica: Nema vidljivog udubljenja oko repa. Masno tkivo se lako pipa. Karlica se lako pipa ali sa blagim pritiskom. Slabina: Krajevi processus transversus-a se pipaju uz pritisak ali postoji debeli sloj masnog tkiva na vrhu. Vidi se malo udubljenje na slabinama. Kod ocene telesne kondicije 4 - karakteristike su sledee: Karlica: Prisutne su naslage masnog tkiva. Prisustvo masti se lako uoava. Karlica se moe napipati samo uz jak pritisak. Slabina: Krajevi processus transversus-a se ne mogu napipati ni uz jak pritisak. Na slabinama nema udubljenja. Kod ocene telesne kondicije 5 - karakteristike su sledee: Karlica: Koren repa je zarastao u masno tkivo. Pelvis se ne moe napipati ni jakim pritiskom. Slabina: Preko processus transversus-a nalaze se naslage masnog tkiva. Ne moe se napipati skelet.

Princip grupisanja krava


Za razliku od vezanog sistema dranja krava, koji omoguava individualnu brigu o svakoj kravi, u slobodnom sistemu dranja to nije izvodljivo i stoga je obavezno grupisanje krava. Postoji vie kriterijuma za grupisanje krava: prema nivou proizvodnje, prema fazi proizvodnog ciklusa, prema laktaciji po redu i prema reproduktivnom statusu. Sva etiri kriterijuma imaju svoje prednosti i nedostatke i uglavnom se kombinuju. to je vei broj grupa to je mogua adekvatnija ishrana krava, meutim to je sa organizacione take gledita komlplikovanije. Krave treba grupisati u minimalno pet grupa: 1. Svee oteljene krave prvih 21 dan nakon telenja (tzv. porodilite) 2. Visoko proizvodna grupa 3. Nie proizvodna grupa 4. Zasuene krave u prvoj fazi (od zasuenja do 21 dan pred telenje) 5. Zasuene krave u drugoj fazi (od 21. dana do telenja) Ako ima mogunosti moe se formirati i srednje proizvodna grupa Male farme mogu ( nije poeljno ) sve krave u laktaciji drati u jednoj grupi i hraniti sa 60% kabaste hrane i 40% koncentrata Krave u prvoj laktaciji trebalo bi drati u posebnoj grupi i hraniti obrokom kao visoko proizvodnu grupu, a kad uu u srednju fazu laktacije mogu se rasporediti u neku drugu grupu u zavinosti od visine mlenosti i kondicije Krave za visoko proizvodne grupe ne bi trebalo prebacivati u nie proizvodnu grupu sve dok ne ocena telesne kondicije ne bude > 3 ili prinos mleka ne bude nii od proseka nie proizvodne grupe.

19

Pri selenju krava dolazi esto da pada prinosa mleka, da bi se to svelo na najmanju moguu meru treba: 1. seliti krave iz grupe u grupu prema ustaljenom rasporedu ( npr. meseno ) 2. seliti vie krava zajedno, a ne pojedinano grla 3. seliti u vreme kada krave konzumiraju hranu Pri grupnoj ishrani sastavljati obroke uz obavezno korienje faktora za korekciju : 1. Ako su sve krave u laktaciji u jednoj grupi sastavljeni obrok prema prosenom prinosu mleka grupe uveanom za30% 2. Ako su sve krave u laktaciji u dve grupe sastavljati obrok prema prosenom prinosu mleka grupe uveanom za 20% 3. Ako su sve krave u laktaciji u tri grupe sastavljati obrok prosenom prinosu mleka grupe uveanom za 10%

Ishrana teladi

- Odmah nakon roenja, tele treba izneti iz staje u kuicu za telad koja treba da je na otvorenom prostoru i udaljena od staje. Period ishrane kolostrumom - Telad se raaju bez aktivnog imuniteta,a imunitet stiu putem imunoglobulina iz kolostruma u prvih 12-24 asa. - Ve nakon 6 asova se mogunost transfera smanjuje za 1/3. - Telad treba da posisaju kolostruma u koliini od 10% od telesne mase u prvih 12 asova nakon telenja. - Polovinu od ove koliine telad bi trebala da posisaju u toku 30 minnuta nakon telenja. - Nizak sadraj laktoze u kolostrumu spreava da doe do pojave proliva. - Ishrana napajanjem ima odreene prednosti u odnosu na sisanje. - U sluaju da je kolostrum loeg kvaliteta ili ga nema dovoljno mogu se koristiti komercijalni dodaci koji sadre imunoglobuline. - Viak kolostruma se moe zamrznuti(do jedne godine),staviti u friider(do jednog meseca)ili zakiseliti i tako lagerovati.Ovaj kolostrum se moe kasnije koristiti u sluaju da nema dovoljno sveeg kolostruma ili da je nekvalitetan,to je veoma est sluaj kod prvotelki.

20

Period tene ishrane (od 3.dana starosti) - U ovom periodu za ishranu se koristi punomasno mleko ili zamena za mleko. - Potrebna dnevna koliina mleka iznosi oko 10% od telesne mase. - Uobiajeno je da telad dobijaju mleko dva puta na dan. - Ve nakon 4 dana teladima treba na raspolaganju da bude voda i starter smea. - Ishrana sa starter smeom treba da traje sve do odbijanja. - Zrnevlje u starteru treba da bude grubo mleveno,a poeljno je dodati i melasu u koliini od 5% ucilju poboljanja ukusa i smanjenja pranjavosti. - Preporuljivo je u starter ukljuiti ovas i jeam. - Starter smea treba da sadri oko 18% sirovih proteina. - Nakon 7 dana moe se poeti sa davanjem manjih koliina sena,s napomenom da je znatno bolje poeti davati manje koliine sena tek nakon 5.nedelje. - Silaa se moe poeti davati tek nakon 3 meseca starosti. - Zaluivanje teladi najbolje je izvriti u starosti oko 2 meseca ili kad telad ponu da konzumiraju starter smeu u koliini 0,7 do 0,9kg/dan u toku 3-4 dana. - U odnosu na mleko upotreba zamena za mleko ima nekoliko prednosti: - pojeftinjuje ishranu teladi - mogu se davati antibiotici i kokcidiostatici - izbegava se rizik od prenoenja nekih bolesti - Visina dnevnog prirasta nije jako vana poto e telad ako su zdrava to veoma uspemo kompenzovati tokom faze odgoja.
Program ishrane teladi - odbijanje sa 8 nedelja starosti Vrsta hrane Kolostrum Punomasno mleko Punomasno mleko Vrsta hrane Punomasno mleko Zamena za mleko Zamena za mleko Uzrast dana 1-4 5-35 35-56 Uzrast dana 5-7 7-35 35-56 Koliina,kg 3,5-4,5 3,0-6,0 (2 puta dnevno) 3,0-4,0 (2 puta dnevno) Koliina,kg 3,0-5,0 (2 puta dnevno) 3,0-6,0 (2 puta dnevno) 3,0-4,0 (2 puta dnevno)

NAPOMENA: Obezbediti od 4.dana starter po volji i vodu za pie

Ishrana priplodnih junica


Priplodne junice predstavljaju osnovu uspeha u proizvodnji mleka.Genetsko poboljanje u zapatima krava zavisi od zamene krava koje se iskljuuju,sa genetski superiornim junicama.Prvi korak u zameni je korienje genetski superiornih bikova za oplodnju krava i junica.Drugi korak je obezbeenje odgovarajue ishrane i dranja,radi optimizacije porasta i razvoja junica.

Praktine preporuke za odgoj junica holtajn rase:


Oplodnja bi trebala da se izvede u starosti od 13 do 15 meseci. Telesna masa pri oplodnji bi trebala da bude od 340-390 kg. Telenje bi trebalo da bude u starosti od 22 do 24 meseca. Telesna masa nakon telenja treba da bude 80 do 85% od konane(500-550 kg). Dnevni prirast treba da se kree u granicama 750 do 850 g/dan. Konzumiranje suve materije se kree od 2,2 do 2,6% od telesne mase.

21

- Sadraj energije i proteina u obroku treba da bude pravilno izbalansiran, da omogui brz porast bez preteranog gojenja. - Preporuuje se aing ishrana(poveano konzumiranje hrane) pred oplodnju. - Obroci u kojima kabasti deo ini samo seno lucerke nisu za preporuku jersadre vie proteina i Ca od potreba,a manje energije. - Najbolje je koristiti kombinaciju sena lucerke i silae od cele biljke kukuruza.

Potrebe priplodnih junica u hranljivim materijama iskazane u kg suve materije obroka Hranljiva materija Sirovi proteini % NEM,MJ/kg NEG,MJ/kg TDN,% Sirova celuloza %(min) ADF,%(min) NDF,%(min) Kalcijum,% Fosfor,% Magnezijum,% Kalijum,% So,% Koncentrat,%SM Koncentrat,kg na dan Proseno KSM,%TM Prosena TM,kg 3-6 meseci 16-18 7,10 4,50 69 13 16 23 0,60 0,40 0,22 0,80 0,25-0,30 60-65 2,3-2,8 2,6 150 6-12 meseci 14-16 6,63 4,05 66 15 19 25 0,48 0,32 0,22 0,80 0,25-0,30 30-35 2-2,4 2,4 250 12-24 meseci 12-14 6,00 3,50 63 17 21 28 0,45 0,30 0,22 0,80 0,25-0,30 15-20 1,5-2 2,2 410

22

Sekrecija mleka i standardi kvaliteta

Uvod
Mlena industrija je veliki i dinamian segment poljoprivredne ekonomije mnogih drava. Korienje mlenih proizvoda irom sveta je u stalnom porastu. Meutim velike epidemije u govedarstvu u poslednjih nekoliko godina (kao to su BSE bovino spongiloformna encefalopatija i slinavka i ap) poveala je brigu potroaa o ispravnosti proizvoda ivotinjskog porekla. Globalizacijom je utvren termin mleko visokog kvaliteta i oekivanja konzumenata su porasla. Da bi se shvatila problematika kvaliteta sirovog mleka i gotovog proizvoda, neophodno je poznavanje anatomije i funkcije mlene lezde.

Vime - anatomija i sekrecija mleka


Vime je sastavljeno od 4 sekrecione lezde od kojih se svaka sastoji od mlenog sekrecionog spleta koji se naziva alveole, sistema kanala koji prenosi mleko iz alveola, dva odeljka za skladitenje mleka koji se nazivaju cisterne i jedne sise.Vana komponenta sise je mali usek koji je obloen antibakterijskim supstancama i koji zatvara sisu kada se mleko ne izluuje. Svaka lezda je nezavisna i odvojena od drugih debelim ligamentima. Mikroorganizami ne mogu prolaziti direktno od jedne etvrtine ka drugoj ali antibiotici se mogu rasprostreti po celom vimenu. Veina vimena se sastoji od alveola a mleko se skladiti na sledei nain: 60% u alveolama, 20% u kanalu i 20% u cisternama. elije koje ine alveole zapravo izluuju mleko. Kada se alveole napune mlekom raste pritisak na epitelne elije i produkcija mleka se usporava. Arterije koje obezbeuju nutritivne materije za mleko podravaju svaku alveolu. Procenjuje se da svaki ml mleka zahteva izneu 500 i 1000 ml krvi koja treba da cirkulie po vimenu a 8 % celokupne krvi u telu krave prisutno je u vimenu. Miine elije okruuju alveole . Da bi se izluilo mleko, miii oko alveola moraju da kontrahuju da bi mleko ilo ka kanalu i cisternama. Proces se zove oslobaanje ili isputanje mleka. Ovaj proces iniciran je zikim stimulansima koje pokree niz hormonskih procesa.

23

Pozitivne stimulacije alju signal mozgu koji proizvodi hormon oxytocin. Oxytocin se kroz krv kree do vimena i uzrokuje kontrakciju miinih elija koje okruuju alveole. Ovo mleko se dalje potiskuje ka kanalu i cisternama gde biva izlueno muom. Negativne stimulacije ( kada su krave uplaene jer ih uplai pas, kada ovek grubo postupa sa kravama, ...) stimuliu luenje hormona adrenalina koji opet utie na kontrakciju krvnih sudova i smanjuje efekat oxytocina.

Sastav mleka
Ukoliko je proizvodnja pod kontrolom i ako se vodi racuna o ishrani krava u laktaciji, mleko se sastoji od vode (87%), masti (3.8%), proteina (3.4%) eera( laktoza 4.5%) i ostalih materija kao to su minerali ( 1.3%). Mleko takoe sadri i veliki broj komponenata ukljuujui i epitelne elije i bela krvna zrnca. Mleko visokog kvaliteta treba da bude bele boje, bez neprijatnih mirisa i da ne sadri pesticide, dodatu vodu , tragove antibiotika ili antiseptika. U veini razvijenih zemalja kvalitet mleka se denie prema broju somatskih elija (SCC) i broju bakterija u pred - pasterizovanom stanju mleka. Somatske elije sastavljene su od belih krvnih zrnaca i epitelnih elija. Veina elija u kravljem mleku su tipa belih krvnih zrnaca ( macrophages) koje funkcioniu kao rani upozoravajui signal da je bakterija prisutna u vimenu. Najvei uzronik koji utie na broj somatskih elija u mleku je upala vimena ili mastitis. Broj elija kod zdrave krave je 200.000 elija/ml a kod nekih i 100.000 elija /ml. Kada vime napadne bakterija to je znak imunom sistemu da stupi u odbranu i otuda povean broj somatskih (telesnih) elija. Veina mlekara radije kupuju mleko sa manjim brojem somatskih elija (SCC) jer je i iskoristivog takvog sirovog mleka mnogo kvalitetnija. Mleko sa visokim SCC nije poeljno jer skrauje trajnost proizvoda i umanjuje kvalitet i kvantitet proteina to smanjuje proizvodnju sira. Infekcija mastitisom stvara oteenje sekretornih elija i smanjuje sintezu laktoze, masti i proteina. Takoe utie i na preosetljivost elijskih membrana i dozvoljava da komponente iz krvi prodru u mleko. SCC je takoe vaan za proizvoae mleka jer je poznata veza izmeu subklinikog mastitisa i prinosa mleka. Smatra se da je totalni laktacioni mleni prinos smanjen ak od 5 % do 20 %, tokom laktacije usled mastitisa. Vaan faktor kvaliteta mleka je i broj bakterija. Postoji nekoliko metoda utvrivanja broja bakterija u mleku a najei su SPC (Standard plate count) i PLC (Plate loop count). Jednostavan test izvodi se tako to to se broje bakterijske kolonije koje porastu u jednom ml mleka nakon 48 h na 32 stepena C. SPC treba da bude manji od 5000 kolonija po jedinici ako je sanitarna oprema ispravna a proces hlaenja mleka adekvatno uraen. Mleko je vrlo povoljan teren za irenje bakterija. Bakterije u mleku mogu voditi poreklo od mastitisa ili od kontaminacije mleka patogenim bakterijama iz okoline tokom mue kada najee nije dobro oprana oprema. Mleko visokog kvaliteta daju, pre svega, zdrave krave bez mastitisa. Mastitis ee daje vei broj SCC nego SPC. Ako je mastitis izazvan nekom vrstom streptokoka onda ima uticaj na broj bakterija u mleku. To su obino Streptococci agalactia i Streptococci uberis. Kada se bakterije pojave postoje jo dva testa za utvrivanje vrste bakterije. Jedan od njih je LPC (Lab pasturized count) sprovodi test na mleku koje se na 63 stepena C zagreva 30 minuta. Ovaj proces treba da uniti bakterije koje potiu od mastitisa i ostavi da se otkriju one koje potiu iz okruenja i podnose visoke temperature. Rezultat treba da bude ispod 200 cfu ako je oprema i higijena odgovarajua. LPC sa rezultatom ispod

24

10 cfu pokazuje vanredno dobre higijenske uslove. Stanje coliform bakterija pokazuje broj bakterija koje potiu od fekalija. Coliform bakterija moe da kontaminira mleko ba iz razloga loe higijene pri mui. Test za ove bakterije zahteva da rezultat bude manji od 100 cfu za mleko koje treba da se pasterizuje pre upotrebe i manji od 10 cfu za mleko koje e se koristiti u nepreraenom stanju. Coliform se moe zadrati na opremi za muu pa kada broj bakterija vei od 1000 sugerie se da se proveri proces ienja opreme.

Uputstvo o regulativama koje se odnose na kvalitet sirovog mleka


U svim razvijenim zemljama postoje regulative o maksimalnom broju SCC i SPC u mleku. Od 1986. limiti za SCC i bakterije se polako smanjuju. Trenutni gornji limit u USA, u zbirnom mleku je 750,000 elija /ml, dok su regulative u EU mnogo stroije u pogledu broja somatskih elija i ukupnog broja bakterija. Standardi kvaliteta mleka u Evropi i USA uglavnom ukljuuju i sledee: 1. Bez neprijatnog mirisa i bele boje 2. SPC manji od 100 000 cfu za A klasu i manji od 300 000 cfu za B klasu 3. Bez tragova lekova - antibiotika 4. SCC manji od 750 000 - ekstra klasa manje od 200 000 5. Temperatura manja od 7.2 stepena C, za A klasu i manja od 10 stepena C za B klasu 6. Bez tragova pesticida Globalno gledano limiti u SAD su vei nego u Kanadi i Evropskim zemljama. SAD sa druge strane kontrolu vri i uporeuje rezultate iz 7 federalnih trita mleka i nacionalni prosek jeste 300 000 somatskih elija /ml ali tolerancija postoji za drave i podruja gde su leta topla sa puno vlage. Kada govorimo o kvalitetu mleka moramo rei da je SCC takoe i indikator ostataka antibiotika u mleku. U SAD svaki tank se testira na prisustvo antibitika nakon punjenja. Ako se otkrije prisustvo antibiotika ceo tank se mora proliti a pojedinano se onda testiraju svi uzorci i farma koja uporno donosi mleko sa ostacima antibiotika udaljava se iz procesa otkupa mleka. Ovo je vrlo bitno ako znamo da je puno ljudi osetljivo na antibiotike, posebno iz grupe penicilina i da se zdravlje ljudi, odnosno dece, moe ozbiljno ugroziti. Tretiranje mastitisa je najei razlog korienja antibiotika na farmama mleka. Obino se ne ispotuje period karence, odnosno period kada se mleko ne daje u otkup koji mora proi nakon davanja antibiotika pa se njegovi ostaci jo uvek nalaze u mleku.

25

Uoavanje problema vezanih za kvalitet mleka

Slika, odnosno pojava, mastitisa je razliita od farme do farme. Najea referenca za kvalitet mleka je BTSCC(bulk tank somatic cell count) odnosno broj telesnih elija u velikom rezervoaru ili cisterni. Sve farme imaju periodinu kontrolu od strane kupaca. Ova kontrola moe da ukae na subkliniki mastitis u stadu. Vrednost BTSCC treba biti postavljena za svaku farmu pojedinano ali neki opti okvir je manje od 250 000. Meutim i BTSCC i individualni SCC krave mogu nas dovesti u zabludu. Primer: Stado A sa 10 % potencijalnog mastitisa ( samo jedna od 10 krava ima SCC vei od 250 000 ). Zbog visoke produkcije i visokog SCC Krave 10 BTSCC Stada A je 825.000 somatskih elija/ml i aritmetiki proseno po kravi SCC bi bio 390 000 elija /ml. U hipotetikom Stadu B 90% krava ima subkliniki mastitis (9 od 10 krava ima SCC vei od 250 000) ali BTSCC je samo 250 000 somatskih elija/ml pa je prosek po kravi 280 000 elija / ml. Problem mastitisa u ova dva stada je dramatino razliit. Rasprostranjenost klinikog mastitisa u stadu moe biti odreen primenom California Mastitis Testa, ili drugih brzih testova na svakoj kravi . Pojava subklinikog mastitisa zavisi od dva faktora: 1.Odnos novoinciranih (procenat krava kod koje se razvila nova subklinika infekcija) 2.Trajanje pojedinane subklinike infekcije Mastitis uzrokovan patogenim materijama iz okoline (coliform, streptococci) je krai od mastitisa izazvanog patogenima (kao to su Staph. Aureus, Strep. Ag i Mycoplasma bovis). Implementacija ekasne kontrole merenja koje smanjuju udeo novih infekcija mogu rezultirati u rapidnoj redukciji u BTSCC kada je bakterija iz okruenja primarni patogen. U SAD odstranjivanje krava je koje su hronino zaraene patogenima je glavna strategija u smanjenju BTSCC. Meutim, kontrola novih infekcija moe biti mnogo ekasnija. Uobiajeni industrijski cilj za subkliniki mastitis je da 85% krava sa SCC manjim od 250 000 i manje od 5% maksimum do 10 % krava koje razvijaju novu infekciju svakog meseca. Iako mnogo stada postie ovaj standard mnoga su jo uvek suoena sa problemom.

Uoavanje problema kvaliteta mleka kod krava


Za svaku kravu pojedinano subkliniki mastitis je denisan na osnovu njenih SCC vrednosti. Svaka krava , bez obzira na stadijum laktacije sa SCC veim od 250 000 je potencijalno zaraena subklinikim mastitisom. CTM California Mastitis Test je indirektno merenje SCC. U odsustvu individualog SCC izvetaja CMT moe biti uraen na svim kravama da se vidi njihov status. Tradicionalni CMT ima skalu od 5 stupnjevanegativno, u tragovima, 1,2,3 ) Svako grlo koje ima naznaku u tragovima i najmanje 300 000 elija /ml moe se smatrati zaraenim. Razumevanje veze izmeu proizvodnje visoko kvalitetnog mleka i zastupljenosti klinikog mastitisa je osnova za protabilnost u proizvodnji mleka. Danas kada su zahtevi kupca sve vei, na ceni je hrana koja se proizvodi od briljivo gajenih , zdravih ivotinja. Samo zadovoljan kupac garantuje stabilan razvoj u industriji mleka.

26

Kontrola mastitisa
Uvod
Mastitis je najee oboljenje krava na mlenim farmama. Pojavljuje se kada patogene bakterije uspeju da prodru u vime, probijajui imuni sistem, izazivajui infekciju i rezultirajui u inamatorici sekretnog tkiva vimena. I subkliniki i kliniki mastitis odgovorni su za gubitke u prinosu mleka. Subkliniki mastitis je ekonomski znaajniji jer ima dugorone posledice na hroninu infekciju i totalni prinos mleka. Procenjeno je da je u SAD ovaj gubitak godinje oko milijardu dolara. Ekonomski gubici zbog klinikog mastitisa sastoje se u velikoj koliina odbaenog mleka, veterinarskim troskovima, gubitku kontinuiteta u koliini prinosa mleka i prevremenom odstranjivanju krava.

Subkliniki mastitis pojavljuje se kada se jedna ili vie etvrti vimena zaraze ali ne u meri da se u samom mleku odmah uoe posledice. U ovom sluaju imuni sistem alje bela krvna zrnca (WBC) da bi spreili invaziju bakterija. SCC meri broj belih krvnih zrnaca (WBC) i ostalih epitelnih elija u krvi. U neinciranom vimenu SCC je manji od 200.000 elija/ml. Vei broj je skoro uvek povezan sa bakterijskom infekcijom. Kliniki mastitis se pojavljuje kada je mleko ve vidljivo drugaije od standarda a krava pokazuje sistemske znake bolesti. Najei znaci su razvodnjeno mleko zatim oteklo i crveno vime, poviena telesna temperatura ili anoreksija. esto menadment zanemaruje ove znake a tehnika mue nekada i oteava detekciju ove bolesti. Stoga ako se SCC u sabirnom rezervoaru rutinski ne proverava i ovaj nain detekcije moe promai.
Velike razlike u detekciji i deniciji klinikog mastitisa doprinose i velikim razlikama meu studijama. Sa obzirom na ovu injenicu i mnotvo razliitih rezultata zakljuak je da ciljevi vezani za kliniki mastitis treba da budu odreeni za svaku farmu posebno ali ono to je uobiajeno i razumno je da kliniki mastitis ne treba da prelazi 2 % novih sluajeva meseno.

Tipovi mastitisa
Generalno mastitis se deli na zarazni ili prenosiv i kao mastitis spoljne sredine a bazira se na izvorite i uobiajeni put transmisije patogenih materija. Za zarazni mastitis izvorite je vime a prenosi se sa krave na kravu preko opreme za muu, mlekarevih ruku, pekira kojima se kasnije brie vime. Bakterije prave kolonije u koi vimena dok ne uspeju da prodru u kanal i uu u unutranjost vimena. U ove bakterije najee spadaju Staphylococcus aureus i Streptococcus agalactia. Veina ovih vrlo adaptibilnih bakterija povezano je sa subliklinikim mastitisom a samo sporadino dolazi do epizoda klinikog mastitisa. Strep. ag. ive samo u kravljem vimenu i moe biti iskorenjena kada se krava identikuje i tretira. Staph. aureus moe opstati i umnoiti se u koi vimena ( na ulazu) i drugim mestima pa se ne moe odstraniti sa farme. Mycroplasma bovis je takoe patogen mastitisa i esto se povezuje sa teim oblicima klinikog mastitisa. Izvorite iz okoline moe biti voda, ubrivo ili druge neistoe u kravljem okruenju. esto krave se sa njima susreu u staji ili na pai. Kada je vime vlano i prljavo veliki broj ovih bakterija ima ansu da zarazi vime. Odgovarajua higijena je zato znaajna da bi se ovo spreilo. Najee bakterije ovog tipa su coliform bakterije (kao E.coli, Klebsiella spp) i streptokoke ( Streptococcus uberis i Streptococcus dysgalactia) . Ovim bakterijama nije nuno za opstanak da budu u vimenu pa su one ei uzronik klinikog mastitisa jer se tee iskorenjuju. Oko 85% klinikog mastitisa izazvanog E. Coli su sporadine klinike epizode. Ove bakterije izazivaju i kliniki i subkliniki mastitis. Nekada je i provera SCC nesiguran indikator jer mleko zaraene krave nije moda dato u rezervoar.

27

Kontrola mastitisa
Kontrola mastitisa bazirana je na usvajanju preventive kontrolne strategije, ukljuujui visok nivo higijene pri mui, korienje odgovarajue opreme za to, obezbeenje adekvatnog prostora za dranje mleka , stabilan nutritivni program i odgovarajua identikacija i tretman krava koje su zaraene subklinikim i klinikim mastitisom. irom sveta mnogi farmeri prihvatili su ova pravila u proizvodnji mleka visokog kvaliteta. Ipak, mastitis je ostao najrasporostranjenija bolest koja farmere i dalje ometa u postizanju optimalnog kvaliteta. Zadnjih 25 godina kontrola mastitisa na farmama vri se putem otklanjanja prenosnih patogena mastitisa kroz plan koji ima 5 taaka. 1. 2. 3. 4. 5. Dezinfekcija vimena posle mue (zatvaranje otvora na sisama) Univerzalna terapija antibioticima krava u zasuenju Odgovarajui tretman klinikih bolesti Otklanjanje hronino obolelih krava Odravanje higijene maina za muu

Ovim programom najvie se redukuje infekcija koja je izazvana bakterijama kao to su Staphylococcus aureus i Streptococcus agalactia. Procenjeno je da je primenom ovog programa, broj zaraza izazvanih ovim bakterijama, smanjen za jednu treinu.

Kontrola zaraznog mastitisa


Ekasno zatvaranje otvora na sisama nakon mue (zatvaranje vrata infekcije) Dezinfekcija nakon mue je vrlo ekasna praksa za prevenciju nastanka infekcija. Najrasprostranjeniji metod je pranje germicidom 80% a vri se i prskanjem 20% jer se ovaj preparat nalazi i u spreju. Dokazano je da neredovno odravanje higijene dovodi do slabog kvaliteta mleka. Ovaj postupak je sutinski jer spreava kolonizaciju i prodor bakterija kroz otvor na vimenu i u samo vime. Naroito je usmeren na Staph. Aureus i Strep. Agalactia jer se krave sa ovim bakterijama susreu u toku procesa mue. I ako spreavaju nove infekcije ovi postupci ipak ne deluju na one koje su ve u progresu. Savet za borbu protiv mastitisa u USA, objavio je spisak sredstava koja se preporuuju za pranje vimena a prihvatljiv je i 1% elementarni jod. Najvea ekasnost je kada se vime uranja a ne prska i to kada je sredstvo naneto na 50% duine sise odmah nakon sklanjanja maine za muu. Ako se koristi jod on se ne sme zamrzavati niti koristiti nakon isteka roka. Ceo proces je ispravan ako se voda koja se u njemu koristi prethodno testira i oznai kao ispravna. Kada govorimo o mastitisu spoljne sredine sredstva mogu biti sa ili bez germicida. Meutim, veina infekcija iz okruenja dobija se tokom perioda kada su krave zasuene ili u periodu tranzicije, pa je kritinije obezbediti higijenu prostora nego vimena.

Terapija tokom zasuenog perioda svih etvrtina vimena


Terapija tokom zasuenja - DCT (Dry cow theraphy) ini glavni deo kontrole mastitisa. Proizvoai su shvatili znaaj DTC i veliki broj njih tretira sve etvrtine antibioticima koji imaju dugo dejstvo do kraja ciklusa laktacije. DCT ima indikaciju da smanji do 80% postojeih infekcija i da predupredi do 80% novih infekcija tokom zasuenog perioda kod krava. Korienje antibiotika za sve etvrtine, dovoeno je u pitanje zbog opstanka bakterija koje su rezistentne na antibiotike. Meu naunicima nije usaglaeno da li je korienje ove terapije prednost ili ne ali studije pokazuju da

28

krave koje nisu dobijale DCT kasnije imaju mnogo vie infekcija od onih koje su terapiju dobijale. Lekovi za hronini mastitis izazvan Staphylococcus aureus ne pokazuju veliki uinak pa se vrlo esto kombinuju sa sistemskim antibioticima.

Prigodno tretiranje klinikih sluajeva


Terapija koja se najee primenjuje je ona antibioticima, ali pri odreivanju terapije treba uzeti u obzir znanja o istoriji mastitisa u stadu i nai najekasniji lek. Najlake je odrediti terapiju za Strep. Agalactia, jer ivi samo u vimenu i lei se lekovima na bazi penicilina. Nije isplativo tretirati sve krave koje su subkliniki incirane sa Staph. Aureus, jer je stopa izleenja tokom laktacije manja od 20%. Postoje brojni faktori koji utiu na stopu izleenja. Jedna studija pokazuje da bakterioloki stopa izleenja za novonastale (traju manje od 2 nedelje) infekcije Staph. Aureus bila 70%. Koristei tretmane sa penicilin novobiocin proizvodom pokazuje na hroninoj infekciji ( traje due od 4 nedelje) Staph. Aureus stopu od samo 35%. Stopa izleenja za mastitis prouzrokovan Staph. Aureus pokazuju sledee: * smanjenje sa godinama (od 81% za krave mlae od 48 meseci do 55% za krave starije od 96 meseci) * broj inciranih etvrtina vimena ( od 73 % za jednu inciranu etvrtinu do 56 % za 4 incirane etvrtine) * SCC - hronino povecan broj U ovim studijama , krave incirane u vie od jedne etvrtine imale su upola manje ansi da budu izleene od krava koje su bile incirane u samo jednoj etvrtini. Takoe povoljan ishod tretmana je izvesniji kod mlaih krava u ranoj laktaciji sa kratkoronom infekcijom. Odstranjivanje treba i dalje da se primenjuje kod krava koje su hronino zaraene Staph. Aureus i koje imaju redovno povien broj somatskih elija

Odstranjivanje hronino zaraenih krava


Odstranjivanje treba i dalje da se primenjuje kod krava koje su hronino zaraene Staph. Aureus jer se tretmanom tokom laktacije zaista teko iskorenjuje. Tretiranje i retencija hronino inciranih krava predstavljaju pretnju za proizvodnju visoko kvalitetnog mleka. Mali broj visoko produktivnih moe da pokvari kvalitet jer mleko koje daju u zbirnom rezervoaru umanjuje kvalitet. Zbog este pojave mastitisa kod ovih krava i estog tretiranja mleko koje se odstranjuje zbog ostataka antibiotika moe prevazilaziti koliinu mleka koje se moe prodati. Nekada odstranivanje moe da zamaskira stvaran problem sa mastitisom a kako je istraeno najei razlog za odstranjivanje krave je upravo mastitis i reprodukcija. Takoe mastitis je i trei vodei razlog smrtnosti krava u USA.

Redovno odravanje maina za muu


Dobro odravan sistem za muu je preduslov proizvodnji visoko kvalitetnog mleka. Oprema za muu predstavlja vaan deo kapitala svake farme i treba se vremenom obnavljati i modernizovati. Sistem treba biti podeen tako da obezbeuje ravajui vakum na 32 do 42 kPa za vreme protoka mleka. Nii pritisak rezultira u duem periodu mue i moe otetiti vrh vimena. Prinos mleka je direktno vezan za odreeni protok u jedinici vremena. Automatske muzilice treba da budu podeene po standardima i neophodno je vriti estomesene kontrole i po potrebi servise. Kod stada gde se uoava konstantno dobar protok mleka, moe se poveati kraj protoka mleka na 2.2 kg u minuti i da se smanji interval pritiska sa 5 sekundi na 3 ali postepeno.

29

Kontrolisanje mastitisa iz spoljne sredine


Uspeh plana sa 5 taaka protiv subklinikog i klinikog mastitisa uzrokovanih Staph. Aureus i Strep. Agalactia esto nije bio uspean za kliniki mastitis uzrokovan drugim prenosiocima. Primarni uzronici iz okoline kao E. Coli i streptokoke iz okruenja kojima su krave izloene zastupljeni su na ubrivu, neadekvatnoj prostirci za krave, ostalim neistoama. Pesak i praina su vrlo esto pogodno stanite za bakterije i treba se redovno istiti. Period zasuenja krava, je rizian za infekciju ovim bakterijama. Tada se ne primenjuje veina higijenskih procesa koji su uobiajeni za krave koje se muzu. Kanal na vimenu postaje krai i tako se olakava prodor bakterija u unutranjost vimena. Kako se blii teljenje i u periodu nakon toga, imunitet krava opada. Osim spomenute terapije u toku zasuenog perioda, vano je znati da 65% klinikog mastitisa nastalog od bakterija iz okruenja u vreme laktacije su ustvari samo produetak bolesti nastale u zasuenom periodu. Krave kod kojih je mastitis detektovan u zasuenom periodu imale su 4.5 puta vie ansi da se on ponovi kasnije. esto su krave u ovom periodu smetene zajedno sa kravama koje su pridole i koje se time ugroavaju. Proizvoai koji su fokusirani na proizvodnju visoko kalitetnog mleka treba da obezbede prostran, suv odeljak za krave koje nisu u laktaciji. Prostor po kravi treba da bude 9.3 do 27.9 kvadratnih metara. Nutritivni program treba da sadri 1000 IU-dnevno vitamina E i selena da bi se ojaao imuni sistem krava. Dodatno tretiranje svih etvrtina vimena sa antibioticima tokom zasuenja, mogu samo doprineti boljem uinku u proizvodnji kvalitetnog mleka. Stopa spontanog izleenja ove vrste mastitisa je do 50 % ali kliniki mastitis izazvan ovim bakterijama se mora leiti antibioticima. Istraivanja su dokazala da primenom adekvatne terapije infekcija krae traje i da su manje anse da se ponovi.

Biozatitni program mastitisa


Termin biozatita odnosi se na uvanje stoke od zaraznih bolesti. Kada se koristi u kontekstu kontrole mastitisa odnosi se na uvanju stoke od zaraznih patogenih materija mastitisa kao to su ve gore navedene bakterije i Mycoplasma bovis. Mastitis izazvan sa Mycoplasma bovis bio je ispoetka vezan za regionalnu rasprostranjenost ali sada je prisutan irom sveta. Mycoplasma izaziva i subkliniki i kliniki mastitis. Problem je to se uobiajenim testovima teko identikuje a identikovana zaraena krava se treba odstraniti. Biozatitni program je prosto smanjivanja rizika pomou adekvatnih testova, kupovine ne rizinih grla i kontrole pristupa ivotinjama i opremi. - Kupujte zdravu stoku. Mlada grla koja jo nisu u laktaciji su manje rizina - Kupujte iz zdravog stada.SCC treba da je manji od 250 000 elija /ml., a same krave, manji od 200 000. Ako SCC nije dostupan CMT treba biti negativan.Uzorci mleka ne smeju sadrati zarazne patogene materije - Odravajte zdravlje kupljenih grla. Drite krave izolovano od ostalih dok ne utvrdite da li je grlo zdravo. - Proveravajte sabirni rezervoar detaljno dva puta meseno kad imate pridola grla i uradite Mycoplasma test - Nikada ne drite bolesne krave sa novim kravama i ne hranite telad antibiotinim - loim mlekom zaraenih krava koje ne prodajete mlekari, jer to stvara predispoziciju za laka oboljenja junica u kosnijem dobu, odnosno u periodu kada pone njihovo iskorienje u smislu proizvodnje

30

Reproduktivni poremeaji kod mlenih krava

Uvod:
Ekasnost reprodukcije je kritina komponenta uspenog rada mlene industrije a njena neekasnost jedan od problema koji skupo kota mlenu industriju danas. Reproduktivni poremeaji se esto pojavljuju kod krava u laktaciji i mogu dramatino da utiu na reproduktivnu ekasnost u stadu.Neki od najeih poremeaja su ciste na jajniku , blizanaka gravidnost, rani gubitak embriona, zaostala placenta. Pitanje i izazov koji se postavlja pred veterinare je da li krave koje pokazuju ove poremeaje reprodukcije gajiti, leiti ili odstraniti. Dodatno , postoje kontraverze meu naunicima i praktiarima u vezi sa ekonomskim uticajem ovih poremeaja u radu mlekara. Menaderi farmi treba da rade na prevenciji radije nego da kasnije lee krave ili vre terapijske intervencije. Proizvoai mleka treba da sarauju sa veterinarima da bi razvili strategiju i konsultovali se o eventualnim neophodnim intervencijama.

Normalna funkcija jajnika kod goveda


Kod goveda, nakon puberteta,postoje dve jajane strukture, follicles (folikuli) i corpora lutea (CL) (uto telo) tokom normalnog reproduktivnog ciklusa. Za razliku od mukih primeraka, krave uvaju svoje gamete oocyte uspostavljene rano tokom razvoja embriona. Folliculo geneza je proces formiranja zrele follicule sposobne za ovulaciju od primordijalne follicule u ovariju. Kako follicula raste prolazi kroz nekoliko faza. Kod goveda manje od 1% od 100. 000 follicula prisutnih u pubertetu e se razviti do zrelosti da ovuliraju. Primarna funkcija follicula je : 1. Podrka razvoju oocyte koje su sposobne da budu oploene nakon ovulacije 2. Secrecija hormona koji reguliu morfologiju i funkciju reproduktivnih organa, kao reproduktivno ponaanje tokom estrusa 3. Obezbeivanje elija koje e luteinizirati i formirati corpus luteum(CL) posle ovulacije.

31

CL uto telo je endokrina lezda koja se formira posle ovulacije od tkiva koje je pre toga gradilo Follicule ovarijuma. Ova forma nastaje kada rastua koncentracija estradiola luenog od strane follicule indirektno izazove luenje hormona (LH). Luenje LH inicira ovulaciju i euteinizaciju follicularnih granuloza i thecal elija koje upravljaju biosintezom steroida iz estrogena u progesteron. Progesteron je primarni steroid produkt CL i neophodan je za normalnu implanataciju i odravanje gravidnosti krave. Ako se gravidnost ne pojavi CL je u regresiji kao odgovor na prostaglandin koji lui uterus. U negravidnim kravama , luteal regresija normalno se pojavljuje oko 16 do 18 dana nakon ovulacije.

Follicularni talasi
Naune studije koristei transrektalni ultrasonograf dovele su do utvrivanja prirode antralnog follicularnog razvoja. Prva studija ovom metodom otkrila je da se rast follicula odvija u talasima , gde svaki talas kulminira sa formiranjem velike follicule. Follicularni talasi poinju sa aktiviranjem grupe kohorta malih antral follicula samo dan pre ovulacije. Tokom narednih nekoliko dana jedna od folikula unutar kohorta postaje vea i dominantna, time izazivajui novi folikularni talas. Kako dominantna folicula nastavlja da raste , rast ostalih u kohortu slabi ili stagniraju.Drugi talas rasta poinje oko 10 dana nakon zavretka ovulacije o ovom tro-talasnom ciklusu a trei je 16 dana nakon ovulacije. Za drugi i trei talas ovulatorna folikula raste od zavrnog talasa. U veini sluajeva folicularni talasi obezbeuju jednu foliculu sposobnu da u toku ovilacije bude prisutna u svako doba tokom estrus perioda. Krave u laktaciji imaju veinom dvotalasne cikluse a one koje nisu u laktaciji trotalasne.Na broj talasa utiu i starost, program ishrane itd.

Ciste na jajnicima
Pod cistama na ovarijumu smatra se uidom ispunjena struktura vea od 25 mm u dijametru koja postoji na ovarijumu due od 10 dana. Ovaj problem je vodei u reprodukciji krava i krave sa ovom dijagnozom pokazuju dui intervale teljenja. U proseku 10 do 13 % krava pati od ove bolesti a u problematinim stadima to moe ii i do 40% to jasno pokazuje veliki ekonomski gubitak za industriju (procenjeno je da se ovaj problem pojavljuje na miminum milion krava godinje u SAD).

Klasikacija ovarijalnih cisti


Ove ciste se klasikuju kao folicularne ili lutealne. Folicularne su tankih zidova, ispunjene uidom, ovalne strukture i vee su od 25 mm u preniku.Veliki broj krava ima bar po jednu cistu na jednom ili oba jajnika. Ranije studije pokazale su da krave sa cistinim jajnicima pokazuju pojaano i produeno estrualno ponaanje koje rezultira od niskog nivoa progesterona zahvaljujui odsustvu funkcionalnog CL i poveanom estradiolu iz cistine folicule. Prirodno, estradiol iz preovulativne folicule inicira niz endokrinih reakcija koje indukuju ovulaciju. U sluaju cistinih jajnika normalan proces je poremeen i dovodi do neplodnosti. Etiologija folicularnih cisti je takoe teka za prouavanje jer je teko predvidivo kako e se kod koje krave formirati. Precizan mehanizam za ovo endokrino neuklapanje jo uvek nije najbolje proueno. Lutealne ciste imaju debele zidove i takoe su isunjene uidom , vee su od 25 mm u preniku i lue normalan ili povien nivo progesterona. Veina lutealnih cisti , verovatno kroz luteinizaciju folicularnih cisti, mogu prouzrokovati neplodnost i luiti progesteron u koliinama u kojima on inhibira luenje LH i ovulaciju. Debeli zid je sastavljen od lutealnog tkiva i , suprotno folicularnim cistama, uid obino sadri mnogo unutranjih trabecula koje se mogu reiti ultrasonografom. Lutealne ciste ne treba meati sa normalnim CL sadrajem ispunjenim upljinama.

32

U skoranjim istraivanjima ultrazvukom da bi se pratio folicularni razvoj kod krava nova klasikacija folicularnih cista moe preovladati. Ove ciste su sline folicularnim cistama kada ih posmatramo utrazvukom ali ne vre inhibiciju normalnog progresa folicularnih talasa i ovulacije kod normalnih dominantnih folicula. Krave koje pate od ovog oblika cisti ne pokazuju oblike nymphomanie. Poto ove ciste ne remete normalni tok reprodukcije ove ciste se nazivaju benignim folicularnim cistama.

Rizini faktori i nutritivni faktori koji utiu na cistine jajnike


Fiziologija i etiologija ove bolesti nije najbolje prouena i mnogo vie se zna o rizicima za dobijanje bolesti. Faktori koji doprinose cistama na janicima su nasledna svojstva, smanjena produkcija mleka, estrogen sadraj hrane , urinarne infekcije. Sugerie se od strane brojnih naunika da i ishrana ima veliki faktor. Zerolenon je mikoestrogen koji proizvodi gljiva Fusarium spp. koja moe biti prisutna u plesnivoj hrani. Ova gljiva moe izazvati sterilnost kod nekih ivotinja a krave, iako su na nju otpornije, ne bi smele unositi 500 ppb u totalnu ishranu (TD= totala diet). Krave koje imaju preveliku teinu u zasuenom periodu 2.5 puta imaju vie ansi da razviju cistine jajnike. Ipak u nekim studijama ova pojava kod krava u teljenju nije bio povezan sa razvojem cisti na jajnicima. Rizik cisti je povean kod krava prvotelki sa veom koncentracijom mlenih ketona. Poveana stopa cisti naena je i kod krava koje u ishrani nemaju dovoljno selena u toku suvog perioda i ne unose dovoljno vitamina E. Krave takoe treba tretirati sa 100.000 IU vitamina A po kravi dnevno za one u suvom periodu i 150 000 IU za one u laktaciji.

Dijagnosticiranje i leenje cisti na jajniku


Dijagnosticiranje bolesti najee se vri tokom rutinskog rektalnog pregleda nakon poroaja. Rektalnom palpacijom velikih uidom napunjenih struktura je obino kliniki znak za folikularne ciste. Na alost, razlika izmeu folikularnih i lutealnih cisti prilikom rektalne palpacije je teka ak i za iskusne praktiare. Tanost dijagnoze raste ako se upotrebi transrektalni ultrasonograf kojim sa 90 % tanosti dijagnostikujemo lutealne ciste a sa 75% folikularne. Folikularne i lutealne ciste mogu biti klasikovane i u odnosu na koncentraciju progesterona. Folikularne ciste vezujemo za nizak nivo progesterona a lutealne za visok. Drei se ovih metoda benigne folikularne ciste bie stavljene pod jednu od ovih kategorija zavisno od stupnja estrus ciklusa u kome je otkrivena. Leenje cisti zavisi od njihove klasikacije. Folikularne ciste se najee tretiraju sintetikim GnHR dozvoljenim u toku laktacionog perioda. Uklanjanje cisti preko rektalne palpacije niije preporuljivo zbog adhezije koja se moe stvoriti oko jajnika a i efekti nisu bolji nego kod uzimanja GnHR. Intersantno je da se 20% netretiranih krava spontano oporavi to podrava teoriju da je deo njih ipak bio benigni. Idealni tretman bio bi onaj koji bi pokrio sve tri vrste cisti. Ovsynich protokol USA, smatra se da je sinhronizacija ovulacije u laktacionom periodu krave upotreba i injekcija GnRH i PGF 2 alfa zajedno. Skoranje praktino korienje Ovsynicha i ultarsonograkog monitoringa pokazalo je da 11 % krava u laktaciji pokazuje veliku ovarijarnu strukturu koja bi inae bile dijagnostikovana kao cista koristei rektalnu palpaciju. Tretman sa Ovsynch inducira ovulaciju folicule drugaije od ciste koja je prisutna u vreme druge GnHR injekcije u 73% sluajeva. Zato se ovaj tretman preporuuje za sve vrste cisti na jajniku posebno kada se dijagnostikuju rektalnom palpacijom.

33

Blizanaki graviditet
Blizanaki graviditet je nepoeljan u mlekarskoj industriji jer smanjuje ukupan prihod preko neekasne reprodukcije. Jedna studija je utvrdila da svaka blizanaki graviditet oteuje ekonomski prihod za 108$ u odnosu na normalni gravidite. Blizanci takoe smanjuju reproduktivnu sposobnost time to poveavaju broj dana servis perioda tokom laktacije. Dodatno, etiologija mnogih bolesti nastalih u predporoajnom periodu povezana je sa blizanakim graviditetom. Krave koje otele blizance pod veim su rizikom od teljenja mrtvoroenih teladi, zaostale placente, metritisa, ketoze, acidoza. Sluajevi pobaaja, neonatalne smrtnosti teladi, smanjene telesne teine na poroaju vee su u sluajevu kada se nose i tele blizanci i smatra se da je to povezano sa smanjenom steonom duinom. Odstranjivanje krava je vee meu onima koje su imale blizanaki graviditet. Jedan od uticaja blizanakog graviditeta je smanjen broj plodnosti junica sposobnih da se koriste kao zamena u stadu. Ovo smanjenje potie iz vee neonatalne smrtnosti blizanaca i poremeen odnos polova koji rezultira u poveanom broju homozigotnih mukih parova.

Mehanizmi blizanakog graviditeta


U veini sluajeva uspena trudnoa na svet donosi jedno tele. Fzioloki mehanizam odgovoran za regulisanje broja folikula koje e postati dominantne u okviru svakog folikularnog talasa rezultira u odabiru jedne folikule. Inicijacija indukovanog ili prirodnog pojave ovulatornog stimulansa izaziva oslobaanje jedne oocyte iz dominatne folikule u ovulaciji. Ako je ono to sledi od fertilizacije do parturiacije normalan tok , graviditet e rezultirati roenjem jednog teleta. Nekad su , ipak, dve folikule odabrane da nastave rast meu grupom rastuih folikula u folikularnom talasu to rezultira fenomenom koji se nazva kodominantnost. Ako se potreban stimulans za ovulaciju pojavi prirodno ili je indukovan kada je kodominantna folikula prisutna , dve oocytes jedna iz svake folikule e biti osloboena. Ako se i svi procesi u fomiranju embriona nastavljaju prirodnim tokom za oba oocytes rezultat e biti blizanci. Svaka elija koja se formira nakon to oocyte biva fertilizovan spermom zove se zigot. Kod blizanaca tako imamo dizigot twins (dvojajani blizanci). Veina blizanaca kod goveda je dizigot tip. Oni mogu biti istog ili suprotnog pola. Ovulacija samo jedne folikule takoe , u retkim sluajevima, moe rezultirati blizanakim graviditetom. Blizanci nastali ovulacijom i fertilizacijom jedne oocyte nazivaju se monozigot blizanci. Monozigot blizanci (jednojajani blizanci) .Oni su genetiki identini i samim tim uvek istog pola. Mehanizam nastajanja ove vrste blizanaca nije jo uvek dobro poznat ali smatra se da je to na neki nain prirodno kloniranja originalnog zigota in vivo. Procenat ovih blizanaca je mali ( oko 7.4% do 13.6% od svih roenih blizanaca )to je ukupno 0.3% od roenih uopte.

Udeo blizanaca u stadu


Pored osnovnih rizika za blizanaki graviditet na njega mogu imati uticaj i godinje doba. Trend je da se vie blizanakih graviditeta javlja tokom leta.To proizilazi iz neto slabije ishrane leti, dok je ishrana poevi od jeseni ka zimskim mesecima jaa. Visoko kumulativna proizvodnja mleka i ranije blizanake trudnoe takoe su faktor rizika. Generalno gledano, stopa blizanakih trudnoa za veinu krava je oko 1%. Takoe najmanje pogaa krave koje se prvi put tele a sve vie one koje su u kasnom reproduktivnom periodu. Ovo se moe objasniti time to starije krave mogu izneti blizance kroz steonost ili porastom duplih ovulacije ili kombinacijom oba faktora. Takoe ovaj porast kod starijih krava moe se objasniti i najveim prinosom mleka jer je hrana visoko energetska i moe podstai duplu ovulaciju i stvaranje blizanakih trudnoa. Ovaj nutritivni efekat ipak jo uvek nije dovoljno prouen.

34

Rastui nivo ishrane proteinima moe izazvati poveanje stope ovulacije. Moda se ovakav nain ishrane kod krava u laktaciji moe povezati sa nastajanjem blizanakih trudnoa. Ako ovo sve uzmemo u obzir i dodamo injenici da su danas oekivani prinosi mleka sve vei i vei a samim tim i ishrana koncipirana u ostvarivanju tog cilja, moemo oekivati sve vie blizanaca.

Frimartinizam (uticaj mukih hormona na neplodnost junica i krava)


Frimartinizam kod junica rezultira iz blizanakog graviditeta kada kroz membrane enskog i mukog embriona doe do menjanja krvi fetusa. Endokrini faktori elija iz mukog fetusa dovode do abnormalnog razvoja reproduktivnih organa kod enskog dovodei do neplodnosti. Frimartinizam se pojavljuje u 92% sluajeva teladi koja su heterogeni blizanci .Ipak 8 % ovih blizanaca odnosno krava bude plodno zahvaljujui tome to nije dolo do fuzije kroz membranu ili se ona pojavila nakon kritinog perioda za razvoj reproduktivnih organa. Poremeaji koji rezultitaju u frimartinizmu javljaju se izmeu 49 i 52 dana posle fertilizacije. Zanimljivo je da se ova pojava javlja i kod krave koje su oteljene kao jedino tele, verovatno zato to je par blizanac postojao u periodu razvoja reproduktivnih organa ali je taj drugi plod bio kasnije izgubljen. Takoe i mnogi bikovi roeni kao heterogeni blizanci pokazuju odreene poremeaje kao nesposobnost da proizvode spermu ili je ona u smanjenoj koliini i loeg kvaliteta.

ta sa kravama koje nose blizance?


Blizanaki graviditet se moe ustanoviti 40 do 55 dana posle VO korienjem transrektalnog ultrasonografa ili izmeu 50 i 70 dana posle VO palpacijom per rectum. Krava se moe ili odstraniti ili se izvriti abortus. Moda je odstranjenje krave bolja odluka jer abortus sa sobom nosi odreene rizike i posledice koje mogu uticati na neproduktivnost krave. Ako je krava koja nosi blizance smetena u stadu do teljenja moe se preduzeti nekoliko aktivnosti. Njihova ishrana treba da treba da sadri vie hranljivih materija posebno tokom zadnjeg trimestra. Kao drugo, zbog duine graviditeta krava koje nose blizance a koje je smanjeno za 7 do 10 dana veina krava e propustiti poseban reim ishrane koji poinje 2 do 3 nedelje pre uobiajenog vremena za teljenje. Raniji zasueni period i ishrana u tranzitnom periodu mogu uticati na postporoajne poremeaje metabolizma . Takoe je vano ozbiljno pristupiti teljenju ovih krava jer to znatno smanjuje rizik od neonatalne smrtnosti teladi i spreava ekonomski gubitak.

Rani gubitak embriona


Gubitak trudnoe doprinosi reproduktivnoj neekasnosti u laktacionom periodu krava. Neplodnost odreena tokom trudnoe je funkcija i uinka oplodnje i gubitka trudnoe. Uinak oplodnje od 28 do 32 dana posle VO kod krava u laktaciji ima raspon od 40 do 47% dok je kod junica to skoro 75%. Isto tako gubitak trudnoe kod krava u laktacionom periodu je vea nego u junica 20 naprema 5%. Iako tani faktori koji utiu na gubitak trudnoe nisu poznati moda mogu biti slini onima koji su odgovorni za smanjenu stopu uinka oplodnje.

Vreme gubitke trudnoe


Teko je prouavati rani gubitak trudnoe jer nema osetljivih testova slinih onim koji se koriste kod ena ili kod kobila. Stopa fertilizacije nakon AI je 90% dok je stopa opstanka embriona 93% do 8 dana a samo 56% do 12 dana posle VO.

35

Rektalna palpacija od 40 do 60 dana posle VO je uobiajena metoda dijagnostike trudnoe kod krava. Nekoliko studija je koristilo dijagnostikovanje trudnoe bazirano na rektalnom pregledu da bi ustanovili uinak oplodnje . Koristei ovu tehniku gubitak trudnoe je 10 % vei kod lakatcionih krava nego kod junica. Dalje, rizik od gubitka trudoe je vie nego 4 puta bio vei tokom prvog tromeseja u poreenju sa drugim i treim. Od skora transrektalni ultrasonograf koristi se za odreivanje vremena gubitka trudnoe od 28 dana posle VO do teljenja kod laktacionih krava. Dijagnostikovanje se vrilo 28, 42, 56,70 i 98 dan post AI za 1.600 krava u 3 stada. Uinak oplodnje krava 28 dan posle VO bio je 32% a celokupan gubitak trudnoe od 28. dana do teljenja bio je 25% sa najvie gubitka u prvih 60 dana.

Faktori koji utiu na rani gubitak embriona


Neplodnost nastala tokom trudnoe je funkcija i uinka oplodnje i gubitka trudnoe. Nutritivni faktor moe imati veliki uticaj na neplodnost krava. Doskoranja istraivanja pokazuju da je nutritivni faktor bio lo zbog male energetske vrednosti, previe proteina i male koliine vitamina. Dalje vei gubitak kondicije kod teljenja rezultira u smanjenoj plodnosti. Specini zioloki mehanizmi odgovorni za gubitak trudnoe kod laktacionih krava nisu poznati ali mogu da ukljuuju : 1. Laktacioni stres koji je povezan sa smanjenim davanjem mleka 2.Negativan energetski balans 3. Toksini efekti uree i azota 4. Smanjena sposobnost da se adaptira na povienu temperaturu u okolini Krave koje gube na telesnoj teini pod veim su rizikom od gubitka trudnoe od onih koje dobijaju na teini. Preporuka za smanjenje gubitka trudnoe zbog negativnog energetskog balansa su sledee: 1. Maksimalno poveati unos suve materije u ranoj laktaciji 2. U program ishrane ukljuiti 7- 7.4 Nel MJ/kg i 5 do 7% totalne masnoe (DM Suva Materija - osnova) Urea i amonijak u ishrani mogu znatno da utiu na razvoj embriona, a takodje treba voditi rauna da DIP Konzumirani razgradivi protein ne prelazi 10 do 12 % jer moe prouzrokovati negativan energetski balans i reproduktivne probleme. Takoe koncentracija nitrata u vodi i kabastoj hrani treba biti kontrolisana ako se u stadu pojavljuje veliki broj gubitka trudnoe. Trenutno nema praktinih naina da se smanji gubitak trudnoa kod lakatacionih krava. Jedan od naina je svakako rutinsko korienje transrektlanog ultrasonografa u dijagnostici trudnoe. On ima potencijal da pobolja reproduktivnu ekasnost u stadu smanjenjem perioda od VO do dijagnostikovanja trudnoe na 26 ili 28 dana sa velikim stepenom tanosti. Takoe i korienje ultrazvuka moe dovesti do smanjenja gubitka trudnoe koji se javlja nakon manipulacije reproduktivnog trakta nakon rektalne palpacije. Postoji vie razlog zbog kojih transrektalni ultrazvuk nije naiao na iroku primenu. Pre svega sam aparat je vrlo skup. Drugo dosta su veliki i trebaju posebno napajanje to u nekim sluajevima nije naroito praktino. Zbog toga oni se najvie koriste u istraivake svrhe a ne u praktine. Sreom neke komanije rade na poboljanju ovog aparata koji e u narednom periodu biti manji, jeftiniji i raditi na baterije.

36

Postoje dva glavna razloga zato koristiti ultrazvuk kao rutinu za rano utvrivanje trudnoe. Prvo akcenat mora biti dat da se identikuju krave koje nisu gravidne od onih koje jesu. Od krava kod kojih je utvrena trudnoa 28 dana posle VO 14 do 16% imalo je gubitak trudnoe do 56 dana posle VO kada je stopa gubitka embriona po danu poela da opada. Drugo, strategija mora biti koncipirana tako da se krave koje nisu gravidne to pre vrate u oplodnju nakon dijagnostigikovanja. Ove strategije ukljuuju PGF 2 alfa kod krava sa osetljivim CL, korienje estrus detektivnih sredstava ili kombinacijom obe metode.

Strategija za bolju reprodukciju


Atraktivna strategija je kombinovanje sinhronizacije ovulacije i vremenski AI (Ovsynch) , sredstva za detekciju estrusa i rano dijagnostikovanje pomou ultrazvuka. Svake dve nedelje grupa krava posle dobrovoljnog perioda ekanja e dobiti njihovu prvu poststeonu inseminaciju nakon sinhronizacije ovulacije koristei Ovsynch.Ovo e dramatino smanjiti dane do prve AI eliminiui estrus detekciju za prvo osemenjavanje nakon teljenja. U vreme AI , Kamar ili estrus detekcija bojom na repu treba da se aplicira kravi. Ovo e pomoi u detekciji krava koje se vraaju estrusu izmeu 18 i 28 dana post AI zbog neuspenosti oplodnje ili ranog gubitka embriona. 28 dana post AI veterinar koristi ultrazvuk da dijagnostikuje krave koje nisu gravidne i koje e biti odreene za resinhronizaciju koristei Ovsynch zajedno sa sledeom grupom krava. Ovo e eliminisati neefkasnost za estrus detekciju za sledee oplodnje to smanjenjem intervala od dijagnostikovane trudnoe do reoplodnje. Sve krave kojima je utvrena trudnoa 28 dana bie pregledane ultrazvukom ponovo 56. dana post AI da bi se ustanovilo da li je dolo do gubitka embriona. Ove je agresivni reproduktivani sistem koji e poveati reproduktivnu ekasnost maksimalnim poveanjem VO uinka u stadu. Ovim sistemom bie smanjena Estrus detekcija a poveena primena Ovsynch i tempiranim VO.

Zaostala placenta
Vreme neposredno pre i posle teljenja poznatije kao peripartusni period, je veoma vaan za krave .Endokrini procesi koji se javljaju tokom ovog perioda su odgovorni za koordinaciju odvajanja placente od uterusa , uspostavljanja reproduktivne ciklinosti i laktacije. Tokom kasnih stadijuma trudnoe postoje dva dela: fetus i membrane koje okruuju fetus ili placentu. Placenta slui kao funkcionalna jedinica koja vri razmenu kravinog i fetalnog sistema. Krave imaju kotiledonarnu placentu u kojoj do ove razmene dolazi u u specijalnom delu zvanom placentome. Svaki placentom koji ini deo kravinog endometriuma zvan caruncule i deo fetalne membrane koja se zove kotiledon. Kod krava 70 do 120 placentoma privruje fetalnu membranu za endometrium. Veina krava izbaci placentu u roku od 8 sati od teljenja. Ako je to vreme od 8 do 12 sati nakon teljenja to ukazuje na poremeaj zaostale placente.

Mehanizmi odgovorni za zaostalu placentu


Zaostala placenta predstavlja gubitak za mlekarsku industriju jer mleko krava koje se tretiraju antibioticima mora biti odstranjeno. Takoe i slabljenje apetita utie na smanjenje prinosa mleka i javlja se u 55 do 65% krava. Taan mehanizam odgovoran za odvajanje placente nakon poroaja nije potpuno jasan i poznat. Sledei faktori mogu uticati na to oputenost materice, nekroza, napredna involucija placentoma, hiperemija, placentitis i kotiledonitis , akutni postporoajni metritis, i nesazreli placentomi. Zanimljivo je jo da je veina farmakolokih terapija za zaostalu placentu koji za zadatak imaju da ubrzaju njeno izbacivanje funkcioniu tako to poveavaju kontrakcije materice.

37

Postoji i neobina hipoteza koja objanjava mehanizam koji prouzrokuje zaostalu placentu. Misli se da produkti glavnih hostokompatibilnih (MHC) gena mogu biti ukljueni u etiologiju zaostale placente. Ukratko, specino MHC geni kompatibilnosti izmeu majke i teladi vodi ka umanjenju pogodnih imunih faktora koji inhibiraju sazrevanje placente potrebno za njeno odvajanje. Suprotno, MHC gen inkompatibilnost izmeu majki i teladi rezultira u stavaranju pogodnih imunih faktora koji sazrevanje placente vre na vreme. Tvorci ove teorije Joosten i Hensen dodaju da je su rizici koji su u korelaciji sa zasotalom placentom blizanaka trudnoa, abortus, smanjena poroajna teina i ostali koji ukazuju na nezrelu placentu.

Rizini faktori i nutritivni faktori koji utiu na zaostalu placentu


Podaci na osnovu vremena veeg od 24 h , kada je zaostala placenta u pitanju, govore da je takvih sluajeva 3.8% u Engleskoj, 7.7% u Americi i 2.0% na Novom Zelandu. Mnogi faktori utiu na zaostalu placentu a neki od njih su : 1. Abortus 2. Mlena groznica 3. Ishrana siromana proteinima 4. Decit selena, vitamina A i E 5. Ostali ukljuuju : poroaj, godine, sezonu, duina bremenitosti, indukcija poroaja, problemi sa jetrom... Krave sa mlenom groznicom u vreme teljenja imaju vie izgleda da ne izbace placentu. Strategija ishrane pri poroaju ukljuuje i doziranje kalijuma i natrijuma , kalcijuma i fosfora. Podaci o efektima suplementacije selena i vitamina E tokom zasuenog perioda u cilju smanjenja sluajeva zaostale placente govore da oni imaju efekta ali samo ako se koriste zajedno. Ovi suplamenti davani posebno nemaju isti efekat.

Tretiranje zaostale placente


Manuelno odstranjivanje placente je najstariji i najrasprostranjeniji nain. Ipak ovo vie smanjuje nego to poveava plodnost. Manuelno uklanjanje izaziva traumu, hematome i vaskularne trombove u materici. ak i kada se ini da je cela placenta uklonjena , delovi fetalnih kotiledona ostaju. Lekovi koji smanjuju anse za ovim su PGF 2 alfa a oxytocin i estrogen pokazali su samo ogranieni uinak. Svi oni imaju sporedne neeljene efekte a malo uspeha jer zaostala placenta moe biti iz mnogo razloga. Tamo gde je njihova uspenost vea je kada je razlog oputena materica.

Metritis
Krave sa zaostalom placentom imaju poveani rizk od metritisa a metritis je opet glavni razlog zbog koga zaostala placenta izaziva neplodnost. Krave koje su imale zaostalu placentu i dislokaciju abomazuma su u poveanom riziku kontrahujueg metritisa. Smanjenje metritisa kod krava koje su bile normalno teke i zdrave tokom suvog perioda bio je 14% do 31%. Program ishrane zasuenih krava van laktacije i krava u tranzicionom periodu koji kontrolie metabolike i reproduktivne poremeaje treba da bude i prevencija metritisa. Injekcije 3,000 mg vitamina E IM jednom u 8 do 14 dana posle poroaja umanjuju pojavu metritisa sa 8.8 % na 3.9 %. Harrison navodi sluajeve metritisa kod krava koje su hranjenje sa smanjenim unosom selena tokom zasuenog perioda i to 83% naspram krava koje su u ishrani imale: 1.65% selena ( 50 mg injekcije IM jednom u 21 dan posle poroaja) 2.84% vitamina E ( 740 mg dnevno oralno tokom suvog perioda) 3.57% selen i vitamin E ( kombinacija dva tretmana)

38

Kako prevazii problem zaostale placente


Dok se taan uzrok i ekasan tretman za zaostalu placentu ne otkriju , prevencija je najbolja strategija za ovaj problem. Kritini faktori ukljuujui i one nutritivne za krave u tranziciji i nova grla i odravanje istoe dela za teljenje su veoma vani. Tretiranje specinih sluajeva zaostale placente treba da budu iskljuivo preporuka veterinara i pod njihovim nadzorom.

Agresivne strategije za poboljanje reproduktivne ekasnosti


Uvod:
NIKADA NE ZABORAVITE: - Reproduktivna ekasnost i prot farme mleka su maksimalni kada je prosean interval teljenja krava oko 13 meseci - Trenutno stanje je takvo da reproduktivne odlike bazirane na prosenoj koncepciji za laktacione krave rezultiraju u tome da je prosean period dui od 13 meseci i da se ovaj cilj ne ispunjava - Novi reproduktivni alati koji ukljuuju hormonske protokole za tempirano VO i korienje transrektalnog ultrazvuka moe poboljati reproduktivnu ekasnost i prot na farmama. Reproduktivna neekasnost kod mlenih krava nije samo izvor frustracija za proizvoae mleka i njihove konsultante ve postepeno umanjuje i protabilnost farmi mleka. Artical insemination( AI= vetaka oplodnja) je jedna od najvanijig tehnologija koja je razvijena u ovom veku. S toga je vano znati koji faktori utiu na to da krava ostane bremenita i strategiju koju treba implementirati da bi se broj ovih krava poveao.

Ekonomika intervala teljenja


Vreme ponovnog teljenja kod krava koje su ve imale mlade vano je da bi krave to vie vremena provele u najproduktivnijem periodu laktacije. Da bi prot bio optimalan konsultant tradicionalno predlae prosean interval teljenja krava od oko 13 meseci. Za svaku kravu interval teljenja moe biti podeljen na sledee manje intervale: 1. Dobrovoljni period ekanja ( VWP) ili interval od teljenja dok krava nije spremna da primi prvu dozu VO 2. Interval od kraja VWP do dobijanja prve doze VO 3. Interval od prvog VO do zaea 4. Period graviditeta Svaka krava mora da proe kroz sva 4 perioda a svaki od njih prua mogunost da se u okviru njega optimizira interval teljenja. Sa upoznavanjem faktora koji reguliu trajanje svakog od ovih intervala mogu se ubaciti agresivne strategije za bolju reprodukciju u stadu.

39

Voluntary Waiting Period (VWP = Dobrovoljno vreme ekanja)


Samo ime kae da je ovo vreme dobrovoljno, odnosno zavisi od odluke menadmenta. Obino je to od 40 do 70 dana .On sadri deo tranzitnog perioda odmah nakon teljenja i predstavlja znaajan rizik za budue zdravlje i produktivnost krava. Krave obino pate od ziolokih poremeaja kao to su zaostala placenta, metritis, ketoza, cistini jajnici. Ovi rizici mogu se umanjiti pravilnom ishranom, kontrolisanjem telesne temperature i praenje aktivnosti buraga. Glavni reproduktivni faktori koji se javljaju tokom VWP su inicijacija laktacije, uvijenost materice i prva postporoajna ovulacija i uspostavljanje kvalitetnog reproduktivnog ciklusa. Odluka o tome kada e se krava vetaki oploditi je obino determinisana na osnovu toga kada ( i da li je) krava detektovana u estrusu a ne na osnovu prethodno donete strategije i odluke. Na ovaj nain ispada da krava odluuje o intervalu a ne menadment farme. Glavni razlog za ovo je strah farmera da ako ne oplodi kravu kod koje se ustanovi estrus ona kasnije moda nee pokazivati estrus ponovo. Na alost procena estrusa zasniva se na vizuelnom jer ne postoje sigurni znaci i testovi koji na to ukazuju.

Interval od VWP do prvog VO


Kada krava proe VWP ona postaje sposobna da posle poroaja bude vetaki oploena. Ovaj interval dramatino varira od krave do krave. Neke krave mogu biti oploene pred kraja ili na samom kraju VWP a druge imaju znatno dui period to zavisi od dosta faktora.Zato se interval izraunava kao prosek za celo stado. To se odreuje na osnovu pretpostavki da : 1. Sve krave u stadu imaju uspostavljen ciklus na kraju VWP 2. Estrus ciklus traje 21 dan 3. Estrus detekcija je 100% ekasna Proseno trajanje ovog perioda za sve krave je oko 10.5 dana. Pod odreenim razlozima ovaj period je znatno dui.

Interval od prve oplodnje do zaea


Ovaj interval predstavlja stadijum u kome krave postaju gravidne i vreme trajanja varira . Stadijum kada krave postanu steone je denisan brojem raspoloivih krava koje postanu steone nakon 21 dan.Dva faktora determiniu ovaj stadijum: 1. Uinak zaea 2. Estrus detekcija i servis period Neke krave mogu ostati steone prilikom prve oplodnje dok druge moda trebaju vie pokuaja. Plodnost stada se izraunava po procentu krava koje su zatrudnele posle prve oplodnje . Ovaj rezultat je poznat i kao stopa gravidnosti po VO (SG/VO). Ovaj broj je u opadanju: 1.66% u 1951.godini 2.50% u 1975. godini 3.40% u 1997. godini

40

Ovaj broj je ipak ostao na 70% kod junica. Ipak kod krava je ovaj broj dosta lo i reenje je u poboljanju VO uinka. U stadima gde se koristi VO ona je direktno povezana sa ekasnou estrus detekcije jer je to preduslov za oplodnju. Na nesreu ako znamo da je ekasnost detekcije manja od 50% Ako bi se ekasnost detekcije podigla sa 35 na 55% to bi znailo neto dobit po kravi od 60$ godinje.

Graviditet
Iako je proseno trajanje graviditeta krava 282 dana ono moe varirati (od 269 do 295 dana). Blizanaka trudnoa skrauje ovaj period za 6 do 10 dana. Interval teljenja moe biti unapred odreen na osnovu proseka i dosadanjih saznanja menadmenta. Meutim svi napori vezani za ovaj problem, na alost, ipak rezultiraju u intervalu teljenja veem od 13 meseci a u nekim stadima interval prelazi ak i 18 meseci.

Agresivne strategije reproduktivnog menadmenta


Moda se postizanje ovakvog cija ini nemoguim ali uz nove alate za bolju reprodukciju mnogo toga se moe znatno poboljati. Ovo podrazumeva dve strategije: 1. Poboljanje stope reprodukcije poboljanjem procenta VO 2. Identikovanje spremnih krava rano nakon post VO i implementiranje strategije za njihovo brzo vraanje u proces VO Ove strategije fokusiraju se na smanjenje trajanja intervala teljenja i to eliminacijom intervala od VWP do prvog VO i oplodnje.

Eliminisanje intervala od vwp do prvog VO


Skraenje inervala od perioda teljenja do prvog VO u mnogome zavisi od estrus detekcije i moe biti znaajan razlog produenog intervala teljenja. Vremenski tempirani AI programi kao Ovsynch su mono oruje u poboljanju reproduktivne ekasnosti u stadu. Da bi odredili ekasnost ove metode eksperimentalno je tri stada nasumice podeljeno u po dve grupe. Reprodukcija kontrolnih krava bila je tipina reproduktivna procedura. Reprodukcija za Ovsynch tretirane krave bila je sa tempiranim VO posle Ovsynch protokola istog dana svake sedmice. Rezultati su pokazali da skoro 30% krava u kontrolnoj grupi nije imalo prvo VO do posle 100 dana nakon teljenja dok je 100% krava u Ovsynich grupi imalo prvo VO u toku 7 dana nakon VWP. Ovo jasno pokazuje benet primene Ovsynich programa. Takoe vidimo da VWP moe biti ekasno eliminisan to znatno smanjuje ukupnu duinu intervala teljenja.

41

Poboljanje stepena VO i graviditeta


Primenom Ovsynich programa poboljava i stepen uspenosti VO i stepen graviditeta. Dani do prve VO znatno su smanjeni primenom programa, stepen steonosti je bio slian ali je uspenost oplodnje bila mnogo vea usled estrus detekcije.

Identikovanje negravidnih krava i vraanje na VO


Tradicionalno rektalnom palpacijom 32 do 45 dana nakon AI utvruje se koja krava nije gravidna. Nove tehnologije , kao to su transrektalni ultrazvuk danas mogu mnogo ranije i ekasnije utvrditi postojanje ili izostanak graviditeta, to naravno utie na reproduktivnu ekasnost i graviditet u stadu smanjujui interval izmeu AI i poveavajui stepen uspenosti AI. Takoe ultrazvuk je proirio naa saznanja o ziologiji ovarijuma - jajnika i unapredio reproduktivnu biologiju junica .Iako se studenti veterine jo uvek ue da je ultrazvuk sekundarna tehnologija po znaaju u reproduktivnom radu informacije dobijene ultrazvukom daleko prevazilaze one dobijene rektalnom palpacijom. Uraena je studija korienja Ovsynich programa i i rane dijagnoze graviditeta ultrazvukom. Grupa krava koje su prole VWP dobijaju prvo VO nakon sinhronizacije ovulacije uz pomo Ovsynich. Ovo dramatino smanjuje dane do prve VO jer eliminie ESTRUS detekciju . Na 25 dan posle VO ultrazvuk se koristi za identikovanje negravidnih krava koje dobijaju prvu GnRH injekciju za resinhronizaciju korienja Ovsynich. To e rezultirati u prosenom intervalu izmeu dve oplodnje od 35 dana za krave kod kojih je resinhronizacija neophodna. Kod druge grupe uraena je agresivnija strategija i nakon iste procedure 18 dana nakon VO sve krave dobijaju GnRH bez obzira na postojanje ili nepostojanje graviditeta. Na 25 dan posle VO ultrazvuk se koristi za identikovanje negravidnih krava koje dobijaju PGF2 alfa injekciju za resinhronizaciju koristei Ovsynich. Iako je utvreno da korienje GnRH kod gravidinih krava moe uzrokovati rani gubitak embriona ovaj metod se i dalje koristi. Implementacija novih tehnologija reprodukcije moe rezultirati u poboljanoj reproduktivnoj sposobnosti i optimalizovati interval teljenja. Prema ovim studijama period od 13 meseci je dostian.

Zakljuak
Reproduktivna ekasnost i prot farme mleka su maksimalni kada je prosean interval teljenja krava oko 13 meseci. Na alost reproduktivnih odlika baziranih na prosenoj koncepciji za laktacione krave danas rezultiraju u tome da je prosean period dui od 13 meseci i da se ovaj cilj ne ispunjava. Novi reproduktivni alati koji ukljuuju hormonske protokole za tempirano VO i korienje transrektalnog ultrazvuka moe poboljati reproduktivnu ekasnost i prot na farmama.

42

Manipulacija funkcije jajnika


Razvoj folikula kod goveda Rast folikula
Folikulogeneza jajnika je proces formiranja zrele folikule sposobne za ovulaciju od kolonija prvobitnih folikula u jajniku. Kako folikule rastu prolaze kroz odreene morfoloke stadijume : 1. Prvobitni 2. Primarni 3. Sekundarni 4. Tercijarni 5. Sazrela folikula Prvobitni folikula sastoji se od jednog sloja oocyte okruene jednim slojem ljuspavih epitelnih elija koje se zovu pregranulozne elije. Uveanje oocyte i inicijacija divizije granuloznih elija obeleavaju poetak folikularnog rasta. Ubrzo nakon toga pregranulozna elija obrazuje granuloznu .Oocyte poinje sintezu , u ovom stadijumu folikula se detreminie kao primarna folikula. Kako ova primarna elija raste , stromalne elije jajnika prileu na folikule kako bi se formiralo morfoloki odvojen omota elije koji e je odvajati od granulozne elije u osnovi membrane. Folikula koja je sastavljena od elijskog omotaa i nekoliko slojeva granuloznih elija ali koja nije jo formirala centralnu upljinu naziva se sekundarna folikula. Tokom rasta ove sekundarne folikule granuloza, elijski omota se rapidno umnoava i uid poinje da se akumulira izmeu granuloznih elija. Kako se rast razvija uid izmeu granuloznih elija slae se i formira centralnu upljinu (cavity) popunjenu folikularnim uidom. Formiranjem upljine (antrum, cavity) nastaje trei tercijarni stadijum. Folikularni rast kulminira sa formiranjem zrele jajne elije sposobne za ovulaciju. Primarna funkcija folikule je: 1. Nutritivna podrka oocyte koja je sposobna za fertilzaciju nakon ovulacije 2. Biosinteza i sekrecija steroidnog hormona estrogena koji regulie morfologiju i funkciju reproduktivnih organa i indirektno stimulie endogene talase i lutein. 3. Obezbeuje formiranje corpus luteuma (utog tela) nakon ovulacije

Folikularna atresija
Atresija je gubitak folikula iz jajnika na drugi nain od ovulacije oocyte Folikule se mogu izgubiti u bilo kom svom stadijumu (prenatalni, neonatalni, odrasle enke). Kod goveda manje od 1% svih ovariarnih folikula prisutnih u pubertetu e se razviti u zrele i ovulirati. Rast folikula koje kulminira ovulacijom je pre oekivanje nego pravilo tokom razvoja folikula. Veina ostalih folikula nikada ne ponu da rastu ili odu atresijom pre poetka rasta. Vei deo gubitka folikula pojavljuje se rano u razvoju folikula kada se smanjuje broj primordijalnih i primarnih folikula od nekoliko miliona do sto hiljada.

Sinhronizacja estrusa
Sinhronizacija estrusnog ponaanja takoe moe doprineti poboljanju reprodukcije. Sinhronizacija protokola korienja hormona dozvoljenih u laktacionom periodu bio je primarno ogranien samo na prostaglandin (PG)F2 alfa.Ovaj hormon smanjuje interval izmeu detektovanog estrusnog ciklusa i poveava ekasnost detekcije estrusa. On ne stvara regresiju ranog corpus luteum ve dve injekcije date u razmaku od dve nedelje su neophodne za sinhronizaciju estrusa kod laktacionih krava.

43

Iako je korienjem ovih injekcija detekcija estrusa ekasnija one ne utiu na sinhronizaciju rasta folikula ve samo na regulaciju corpus luteum. S toga krave sa funkcionalnim corpora lutea e doi u stanje heat (nadraenosti) u roku od sedam dana nakon prve injekcije.

Sinhronizacija ovulacije
Reproduktivna ziologija imala je dug period istraivanja da bi razvila sinhronizacioni program koji e prevazie brojne probleme i ogranienosti vezane za detekciju estrusa. Taj program razvijen je na Univerzitetu Wisconsin 1995 i poznat je pod imenom Ovsynich. On pre sinhronizuje ovulaciju nego estrus pa ni menaderi nisu vie toliko zavisni od rane detekcije estrusa. Ovulacija je tano tempirana ovom metodom i one mogu biti oploene prema rasporedu kao kada bi bile oploene nakon primeenog estrusa. Osnovna istraivanja koristei se transrektalnim ultrasonografom razjasnila je prirodu folikularnog razvoja kod goveda. Jednom razjanjen i primenjen Ovsynich protokol precizno sinhronizuje folikularni razvoj i ovulaciju kod laktacionih krava. Primenom vremenski tempirane vetake oplodnje rezultat je bio vei uinak oplodnje. Ovaj protokol je dramatino poboljao stopu steonosti poboljanjem uinka vetake oplodnje koji je iao do ak 100%. Iako je ovaj protokol imao najvei uticaj na reproduktivnu ekasnost laktacionih krava u stajama manji je uinak bio na krave koje su na ispai.

Klju za uspenu reprodukciju


Uvod
Vano je da farmeri budu upoznati sa faktorima koji utiu na uslove pod kojima krave ostaju steone, kako kontrolisati napomenute faktore i imati jasan zadatak i cilj da se taj procenat povea. Kvalitetno praenje pojave estrusa i osemenjavanje krava je esencijalno za skraenje prosenog servis perioda i intervala izmeu dva teljenja. Farmeri ele kravu koju e kvalitetno iskoristiti tokom njenog ivotnog veka, a to podrazumeva da krava ima redovne reproduktivne cikluse, Krava treba to vie vremena provesti u produktivnom periodu laktacije. Dva osnovna faktora odredjuju steonost: 1. Uinak zaea ili steonosti po vetakoj oplodnji 2. Uinak Estrus detekcije i dobar servis period Razumevanje kako su uinak zaea i servis period u interakciji sa uinkom graviditeta u stadu pomoie u postizanju dobre reproduktivne ekasnosti.

44

Stopa graviditeta (SG) / vetaka oplodnja (VO)


Plodnost krava meri se izraunavanjem procenta krava koje zanu nakon jednog VO, takoe poznato i kao stopa graviditeta po vetakoj oplodnji (SG/VO). Ovaj procenat je kod laktacionih mlenih krava opao sa 66% iz 1951 na svega 40% u 1997 dok je kod junica zadrao isti uinak. S toga se ovo opadanje ne moe pripisati razliitosti u genetskoj selekciji ili kvalitetu semena izmeu mlenih krava i junica, ali zioloke promene ili stres povezan za poveanom proizvodnjom mleka se kod krava javlja a kod junica ne. etiri opta faktora determiniu SG/VO u mlenom stadu i to: 1. Plodnost krava 2. Plodnost bika 3. Preciznost polne spremnosti (pravi momenat osemenjavanja) 4. VO ekasnost Plodnost krava zavisi od svih faktora koji utiu na kravu inae a posebno oni koji utiu na steonost, kao na primer neadekvantna ishrana i stres iz okruenja. Plodnost bika zavisi od kvaliteta semena koje se daje za VO. Preciznost polne spremnosti vie zavise od tempiranja VO, osnovane na estrusu nego na procentu uinka ili tanosti detekcije polne spremnosti. VO ekasnost zavisi od faktora koji utiu na stopu graviditeta kroz VO tehnologiju. Od svih ovih faktora paljivim voenjem reproduktivnog menadmenta maksimalno se mogu razviti i poboljati preciznost utvrivanja polne spremnosti i VO ekasnost. S druge strane, iako seme bikova moe varirati u kvalitetu, prilikom VO seme se zaista briljivo selektuje i kontrolie. Promene u semenu bika mogu znatno uticati na stopu graviditeta prvenstveno ako seme nije dovoljno sposobno da se vee za oocyte ili menjanjem kasnijeg razvoja embriona. Dodatno VO u pogreno vreme estrusnog ciklusa ne moe zadrati seme .Takoe i neprikladna tehnologija osemenjavanja moe vremenom da smanji stopu steonosti kod krava. Uporeen je stepen steonosti kod junica i krava u laktaciji pod idealnim uslovima kod svih faktora. Stepen steonosti kod junica je standardno dobar, kao i u zadnjih 40 godina dok je kod krava uoen veliki pad u VO ekasnosti. ak i pod ovim idealnim uslovima on ne prelazi 50%. Zbog toga strategija vezana za reprodukciju treba biti usmerena ka ispunjenu ovog cilja.

Uinak zaea
Uinak zaea je denisan kao procenat sazrelih krava koje su ostale steone tokom perioda od 21 dan. U stadu, koristei VO , uinak zaea direktno se reektuje na ekasnost estrusne detekcije jer krava mora prvo biti detektovana da je u estrusu pre nego se pristupi VO. Na nesreu manje od 50% svih estrusnih perioda su precizno detektovani na prosenoj farmi u SAD. Neekasnost u detekciji estrusa se ogleda u porastu vremena ekanja do prve VO, to ceo interval prvog osemenjavanja poveava sa 40 na 50 dana. U Srbiji ova neekasnost je mnogo vea. Mnogo menadera fokusirano je na popravljenje uinka SG/VO ipak skoro tri puta vie postoje razliitosti u prosenom broju dana kada je krava spremna za oplodnju to se pripisuje razliitom stepenu uinka oplodnje i SG/VO. Ekonomske analize popravljanja tanosti estrus detekcije od 20 do 30 % i poveanje VO uinka za 50 % rezultira u proraunatom benetu od 83 $ po kravi. Slino poveanje estrus detekcije sa 35 na 55% smanjuje prosean broj dana kada je krava u servis periodu, sa 136 na 119 i neto prihod od toga je 60 $ godinje po kravi. Zbog toga strategija menadmenta da pobolja uinak oplodnje rezultira u direktnom neto protu proizvoaa.

45

Klju uspene reprodukcije u stadu izgleda ovako: prvo, menadment treba da stremi maksimalizovanju SG/VO podeavajaui faktore koje moe kontrolisati. Najbolji put za to je poveanje otkrivanja estrusa i uinka samog vetakog oploenja. Pre svega, za ovo je potrebno razumeti faktore koji determiniu ispoljavanje estrusa kod mlenih laktacionih krava. Ukoliko ove faktore budemo dobro kontrolisali imaemo dobru reprodukciju.

Ispoljavanje ponaanja u estrusu


Proizvoai mleka mogu imati bolju kontrolu i uinak nad uspehom oplodnje kad poboljaju ekasnost detekcije estrusa. Vano je prepoznati znake estrusa od samog njegovog poetka. Prvi znaci estrusa su kada krava stoji da je neka druga krava iz stada seksualno nadrauje (mounting). Na alost istraivanja su pokazala da izraavanje estrusa u periodu laktacije nije naroito naglaeno i teko je ustanoviti samo na osnovu vizuelnog opaanja.

Trajanje estrusa
Starije studije govorile su da je trajanje estrusa oko 18 h. Ipak nova istraivanja koja koriste radiotelemetrijsko praenje estrusa pokazuju da je kod mlenih krava on mnogo slabije izraen nego kod junica.Po novijim rezultatima vreme estrusa varira od 7.1 +_ 5.4 sata do 9.5 +_ 6.9 sati. Iako razlog za smanjenje vremena estrusa nije poznat on je korelaciji sa smanjenjem, odnosno poveanjem produkcije mleka. Dodatno, broj puta dnevnih posmatranja krava, kao i tana satnica utiu na uspenost detekcije. Posmatranje krava, treba da se vri na 3 do 4 mesta (u velikim stadima u slobodnom sistemu dranja krava) dnevno u trajanju od dvadesetak minuta. Odreeni zioloki faktori smanjuju izraenost estrusnog ponaanja: bolest, problemi sa nogama i razne nutritivne decijencije i drugi zdravstveni problemi. Faktori iz okruenja koji utiu na ovo su takoe i toplotni stres i ostali nepoeljni faktori iz okoline.

Pomo u detekciji estrusa


Mnogo pomonih tehnika i sredstava ukljueno je da olaka detekciju estrusa, ali pored svih njih ne smemo zaboraviti i zapostaviti vizuelnu detekciju. Korienje boje za rep ili kreda, moe poveati uspenost detekcije. Na Novom Zelandu se ovo pomono sredstvo dugo i dosta uspeno koristi. Ove boje na bazi vode se apliciraju u trake 5 cm iroke i 20 cm duge preko kimenih prljenova na korenu repa. Kada se osue boja ovrsne i zavisno od proizvoaa ostaje nepromenjena do est nedelja osim ako se ne ukloni lizanjem ili skakanjem od strane druge krave iz stada to ukazuje na poetak estrusa. Korienje detektora koji se aktiviraju pod pritiskom toplote i nadraivanja poveava estrus detekciju. Oni su podeeni za koren repa svake krave i aktiviraju se direktnim pritiskom od strane druge krave iz stada tokom nadraivanja. Ureaji koji su lako dostupni ukljuuju Kamarov detektor toplote - USA. Senzori koji se implantiraju na povrini takoe mogu pomoi u detekciji estrusa npr. Heat Watch system. Ekasnost sa njim je poveana sa 51 na 91% a preciznost je ostala gotovo ista 96 naspram 94%. Poto on zahteva direktnu komunikaciju meu kravama pogodan je za one u grupi, na panjaku ali ne i za one koje su u staji u posebnim odeljcima. Farris (1954) je prvi dokazao da ponaanje u estrusu biva praeno pojaanom zikom aktivnou. Kiddy(1997) je zakljuio da pedometrija moe biti korisna metoda za detekciju estrusa. Pedometer i kompjuterske tehnologije i softveri rezultirali su u poboljanom pedometrijskom sistemu. Poreenje meu razliitim podacima pokazuje da 70% estrualnih perioda i 99% neestrualnih perioda moe biti precizno predvieno koristei trenutno dostupne pedometrike sisteme.

46

Rani gubitak embriona kod laktacionih krava


Gubitak trudnoe doprinosi reproduktivnoj neekasnosti u laktacionom periodu krava. Neplodnost odreena tokom steonosti je funkcija i uinka oplodnje i gubitka trudnoe. Uinak oplodnje od 28 do 32 dana posle VO kod krava u laktaciji ima raspon od 40 do 47% dok je kod junica to skoro 75%. Isto tako gubitak trudnoe kod krava u laktacionom periodu je vea nego kod junica 20 % naprema 5%. Iako tani faktori koji utiu na gubitak steonosti nisu poznati moda mogu biti slini onima koji su odgovorni za smanjenu stopu uinka oplodnje. Teko je prouavati rani gubitak steonosti jer nema osetljivih testova slinih onim koji se koriste kod ena ili kod kobila. Stopa fertilizacije nakon VO je 90% dok je stopa opstanka embriona 93% do 8 dana a samo 56% do 12 dana post AI. Rektalna palpacija od 40 do 60 dana posle VO je uobiajena metoda dijagnostike steonosti kod krava. Koristei ovu tehniku gubitak trudnoe je 10 % vei kod lakatcionih krava nego junica. Dalje, rizik od gubitka steonosti je vie nego 4 puta bio vei tokom prvog tromeseja u poreenju sa drugim i treim. Od skora transrektalni ultrasonograf koristi se za odreivanje vremena gubitka trudnoe od 28 dana posle VO do teljenja kod laktacionih krava .Dijagnostikovanje se vrilo 28, 42, 56,70 i 98 dan posle VO za 1.600 krava u 3 stada .Uinak oplodnje krava 28 dan post AI bio je 32% a celokupan gubitak trudnoe od 28. dana do teljenja bio je 25% sa najvie gubitka u prvih 60 dana. Trenutno nema praktinih naina da se smanji gubitak trudnoa kod lakatacionih krava. Jedan od naina je svakako rutinsko korienje transrektalnog ultrasonografa u dijagnostici trudnoe. On ima potencijal da pobolja reproduktivnu ekasnost u stadu smanjenjem perioda od VO do dijagnostikovanja trudnoe na 26 ili 28 dana sa velikim stepenom tanosti. Takoe i korienje ultrazvuka moe dovesti do smanjenja gubitka trudnoe koji se javlja nakon manipulacije reproduktivnog trakta i trudnoe tokom rektalne palpacije. Postoje dva glavna predloga zato koristiti ultrazvuk kao rutinu za rano utvrivanje trudnoe. Prvo vanost mora biti data da se identikuju krave koje nisu gravidne od onih koje jesu. Od krava kod kojih je utvrena trudnoa 28 dana posle VO 14 % do 16% imalo je gubitak trudnoe do 56 dana posle VO, kada je stopa gubitka embriona po danu poela da opada. Drugo, strategija mora biti koncipirana tako da se krave koje nisu gravidne to pre vrate u ponovnu oplodnju nakon dijagnostigikovanja. Ove strategije ukljuuju hormonsku terapiju, korienje estrus detektivnih pomonih sredstava ili kombinacijom obe metode. Na nesreu, stopa oplodnje je samo 58% kada se koristi sistem koji kombinuje hormone i Kamar - estrus detektore verovatno zbog neadekatnih estrusa koji se pokazuje i detektuje kod laktacionih krava.

47

Vreme VO i korelacija sa estrusom i ovulacijom


Pravilo a.m/p.m (pre podne/popodne)
Istraivanja iz 1940 godine ukazivala su na to da je optimalno vreme osemenjavanja 6 do 12 h nakon ispoljavanja estrusa. Meutim za to nema ba mnogo potpore. Farmeri su bili instruisani da krave za koje je bilo primeeno da su u estrusu oplode kasnije u toku dana a krave za koje je primeeno da su estrusu uvee osemene sledeeg jutra. Ovaj metod je zato i oznaen kao a.m/p.m. i mnogo farmi jo uvek se pridrava ovog naina.

Pravilo osemenjavanje jednom u danu vs a.m./p.m.


I ako je prethodno pravilo znatno rasporostranjeno studije su dokazale da se primenom pravila osemenjavanja jednom u toku dana postie isti uinak. U toku prepodneva oplode se krave kod kojih je estrus ustanovljen vee pre i one kod kojih je ustanovljen tog jutra.

Vreme VO i korelacija sa estrusom


Ova korelacije utie na krajni uinak oplodnje. I ako je uinak kod krava a.m/p.m. bio nii moda nije najadekvatniji jer pod veinom okolnosti retko se estrus detektuje neposredno nakon trenutka pojavljivanja.

Vreme VO i korelacija sa ovulacijom


Istraivanje korienja Ovsynch - USA kod laktacionih leenih krava pokazalo je da ima 0 do 24 h prostora za primenu VO u vezo sa ovulacijom.

Jedno ili dva VO dnevno


Bilo koja koncepcija rezultira u slinoj stopi uinka oplodnje.

Zakljuak
Detekcija estrusa kod laktacionih mlenih krava nije loa samo zbog neadekvatnog protokola ve i zato to je izraavanje estrusa kod krava dosta slabo. Zato je poboljanje uinka oplodnje ono na ta treba obratiti panju a uz to naravno koristiti i pomona sredstva za laku detekciju estrusa. Poto laktacione krave esto imaju rani gubitak embriona treba da se iskontroliu na 56 dan posle VO. Najzad iste rezultate donose oplodnja jednom dnevno ili po rasporedu prepodne/poslepodne (a.m/p.m.)

48

Uzroci i prevencija bolesti


Uvod
Farma za proizvodnju mleka je kompleksan sistem koji zahteva dobru koordinaciju kako bi se postigla optimalna proizvodnja. Svakog dana menader farme donosi odluke kao to su nansijski menadment, zdravlje krava, o agronomiji, zaposlenima, ... Skoro svaka odluka ima direktni ili indirektni efekat na produktivnost farme. Moramo naglasiti, da su neke kategorije , kao vremenski uslovi, ipak van kontrole farmera. Zdravlje krava zavisi od interakcije izmeu menadmenta, uslova koje prua okruenje, specinih faktora koje izazivaju bolesti kao to su prisustvo patogenih faktora na farmi ili u regionu. Prevencija bolesti je bazirana na razumevanju nivoa bolesti u stadu i mogunosti da se potpuno implementira preventivni program zatite stada.

Denicija Bolesti
Najei oblik bolesti je klinika bolest koja je dalje denisana kao lako uoljiv poremeaj funkcija. Tipini znaci klinike bolesti su groznica, anoreksija, opadanje koliine mleka, abnormalne koliine mleka, dijareja, gubitak teine, hromost. Klinike bolesti kao to su mastitis, hromost, mlena groznica, zaostala placenta ili dislokacija abomazuma se generalno lako prepoznaju. Greke menadmenta u biozatiti se nastavljaju i rezultiraju u epidemije klinikih sindroma, ali se priroda bolesti u meuvremenu i promenila. Primarni problem je pojava subklinikih bolesti koje su denisane kao abnormalnosti u funkciji koje se mogu detektovati samo dijagnostikom ili labaratorijskim analizama. Poetak subklinike epidemije bolesti obino nije jasno denisan, to rezultira u vremenu izgubljenom dok se ne pokau efekti proirenja na itavo stado. Subklinike faze bolesti kao to su mastitis, ketoza, laminitis mogu trajati dugo i ugroavati koliinu proizvodnje mleka. Efekat koji bolest ima na produktivnost stada je obino potcenjen jer je broj subkliniki obolelih ivotinja vei od broja kliniki obolelih ivotinja. Nemogunost da se ove bolesti odmah uoe stvara tetu na raun produktivnosti stada. Razvoj bolesti obino ide predvidljivim tokom sa nekoliko nivoa potencijalne preventivne intervencije. Mastitis je odlian primer za razvoj i ekonomski udar bolesti na stado. U veini sluajeva najvei udar na ekonomiju je ispoetka neprimetan ali konstantan pad u proizvodnji tokom subklinikog perioda. Najvei efekat ima primena i implementiranje programa preventivne zdravstvene zatite, mnogo vei nego leenje ve obolelih krava. Prevencija izlaganja rizinim faktorima je bazirana na identikovanju kritinih kontrolnih taaka gde se to izlaganje moe umanjiti. Kada su zarazni mikro organizmi uzronici bolesti, rizik obino potie od kupovine nove zaraene krave i njeno meanje sa zdravim kravama u stadu. Najbolji nain prevencije je izolacija zaraene krave .Takoe treba se postarati o koliini patogenih materija u neposrednoj okolini i raditi na odravanju i poboljanju imunog sistema krava. Treba ih redovno vakcinisati , davati nutritivno vrednu i izbalansiranu hranu i odravati optimalnu higijenu okoline. Sledea kritina kontrolna taka je prevencija irenja klinike bolesti kod ivotinja koje pate od subklinikih bolesti. Rana detekcija je ovde od kljune vanosti. Zato je vano primenjivati testiranje ivotinja na subkliniki mastitis, ispitivati reproduktivni trakt, i raditi dijagnostike testove kao to su intradermalni test za tuberkolozu ili test na brucelozu. Mnogo je lake izleiti subkliniki obolelu ivotinju i smanjiti ekonomski gubitak nego kada to poprimi kliniki oblik. U klinikom stadijumu, leenje je jedina opcija a ekonomski gubitak je ve evidentan.

49

Normalna stopa obolelih ivotinja u stadu


Svako stado ima iskustvo sa odreenim nivom bolesti a veliki uticaj na produktivnost stada ima rairenost i tip bolesti. Na primer u sluaju mlene groznice rizik od bolesti varira na osnovu odreenih faktora. Rizik je smanjen sa stadom gde je vea slinost , tako da je prihvatljiva koliina mlene groznice u stadu sastavljenom od ivotinja koje imaju prvu laktaciju znatno manja nego u stadu starijih ivotinja. Slian rizik pojavljuje se i kada je u pitanju mastitis. Raene su brojne studije o normalnoj koliini obolelih krava od odreene bolesti. Pojava jedne bolesti esto uzrokuje pojavu drugih. Tako mlena groznica, mastitis, poremeaj dislokacije sirita , mogu dovesti do ketoze. Dalje krave kod kojih je dijagnostikovana ketoza, imaju viestruko vei rizik da obole od metritisa upale materice ili dislokacije sirita - abomazalne dislokacije. Takoe se zna da se veina bolesti pojavljuje u prvih 30 dana laktacije i da one nose rizik od kasnijih estih bolesti. U obradjenim podacima mlenih farmi u Severnoj Americi, edem vimena je bio ea problematika, kod ivotinja sa prvom laktacijom i predstavljala je rizik za kasniji mastitis, metritis, cistine jajnike , ketozu. Uprkos iroko rasprostranjenoj brizi o poveanju prinosa mleka, malo ima dokaza, da visok nivo proizvodnje mleka krave, utie na razvoj pojedinih bolesti.

Uzroci bolesti u mlenom stadu


Nekoliko bolesti imaju jednog uzronika. Izlaganje prenosiocu bolesti ne rezultira uvek u razvoj subklinike ili klinike bolesti. Bolest se razvija interakcijom ivotinjskog faktora (domain), patogenog faktora ( agensa) i faktora okruenja. ivotinjski faktor, ukljuuje godine starosti ivotinje, teljenje, pol, imuni status, period laktacije i nivo proizvodnje mleka. Za zarazne bolesti , patogeni faktor ukljuuje nivo izloenosti ( broj patogenih organizama kojima je ivotinja izloena), patogeni stepen agensa (sposobnost da izazove bolest) i virulentosti ( sposobnosti da izazove teku bolest). Uslovi koje prua okruenje su vrlo vani.Poznato je da je mastitis u porastu tokom toplog vremena i poveane vlanosti. Takoe u faktore okruenja spadaju i menadment, i to kroz ishranu, nain proizvodnje mleka, i adekvatni smetaj ivotinja.

Uticaj bolesti na produktivnost


Brojni su naini na koje bolest utie na produktivnost. Oni mogu biti direktni (kao to mastitis dovodi do redukcije u prinosu mleka) ili indirektni (smanjenje lokomotornih sposobnosti to dovodi do smanjenog uzimanja hrane to opet dovodi do smanjenja prinosa mleka). Poveana smrtnost starijih ivotinja i smanjena koliina proteina u mleku, problematika reprodukcije, takoe su rezultati bolesti. U prolosti metabolike i infektivne bolest bile su uobiajene na farmama. Krave obolele od klinike bolesti obino daju manji prinos za relativno kratko trajanje bolesti ali posledice mogu biti mnogo vee jer ove bolesti otvaraju put drugim bolestima inei zatvoren krug. Takoe efekti bolesti mogu trajati kroz ceo period laktacije. Bolesti u poetku laktacije mogu uticati na slabiju proizvodnju tokom celog reproduktivnog perioda krave. Danas su ove bolesti svedene na mnogo manju meru ali opasnost predstavljaju subklinike bolesti kao to su mastitis, laminitis i druge. Najopsenije studije u USA, vrene su o mastitisu i naeno je da samo jedan sluaj klinikog mastitisa, tokom laktacije, rezutira u gubitku 5 % do 15 % mleka po laktaciji. Gubici izazvani subklinikim bolestima manji su nego oni izazvani klinikim bolestima ali su takoe znaajni. To najbolje opisuje uticaj subklinikog mastitisa na prinos mleka.

50

Koristei kontrolu dnevne koliine mleka mogue je nedelju ili dve dana, pre pojave klinikog mastitisa utvrditi subkliniki mastitis. Opadanje koliine mleka poinje 4 do 2 nedelje pre ispoljavanja klinikog oblika bolesti. Totalni gubitak mleka povezan je sa ketozom i hipomagnezijom. Dnevni gubitak mleka od 1 do 5.3 kg zapaen je kod mlenih rasa krava koje su obolele od klinikog mastitisa, ketoze, mlene groznice i epavosti. Efekat bolesti na duinu ivota je takoe bio ispitivan. Veliki procenat krava je uklonjen jer je smatran nepoeljnim (izazvano boleu, povredom i smrti) nego iz razloga niske produktivnosti. Neuspena reprodukcija i mastis su dva najvea razloga za odstranjivanje grla iz stada. Generalno, bolest utie na smanjenje prinosa, smanjenje reproduktivne sposobnosti i limitira duinu produktivnog perioda iskorienja grla a samim tim i ivotni prihod tih grla koji donesu farmi je mnogo manji.

Metabolika oboljenja kod krava


Strogo uzevi oboljenja domaih ivotinja spadaju u domen veterinarske nauke. Meutim, zbog sloene anatomske grae organa za varenje, prirode ziolokih procesa i napora koji u ovima postoje zbog visoke proizvodnje, preivari povremeno pate od razliitih oboljenja, koja se mogu prevenirati adekvatnom ishranom. Veina ovih oboljenja nisu proizvod samo decita odreenih materija. Ova oboljenja su proizvod interakcije ishrane ivotinja u prethodnom periodu, telesne kondicije, proizvodnog potencijala, obroka i odreenih genetskih predispozicija ivotinje. Metabolika oboljenja poseduju nekoliko sutinskih razlika. Zajedniko je svima da ne predstavljaju infektivna ili degenerativna oboljenja, mada se pojava ovih moe progresivno uveavati sa starenjem ivotinja. Mada postoje razlike izmeu rasa, ni jedno od ovih oboljenja nije nastalo usled uroenih greaka ivotinja u metabolizmu. Na sreu, sva se ova oboljenja sa uspehom mogu prevenirati odgovarajuom ishranom ivotinja. Ovo je osnovni razlog zbog ega se razmatraju u ishrani. Metabolika oboljenja se nazivaju i proizvodne bolesti, a javljaju se kada klasini zioloki mehanizmi, koji razliita kolebanja dovode u sklad sa potrebama ivotinja, nisu vie u mogunosti da ova savladaju ili se dovoljno brzo prilagode nastalom metabolikom debalansu.

Ketoza
Ketoza ili acetonemija je oboljenje koje se javlja u krava visoke mlenosti u ranoj fazi laktacije. Uzrok oboljenja je pojava hipoglikemije, do koje dolazi usled preteranog izluivanja glukoze, koju redovno prati negativan bilans energije. Zbog toga, ima predloga da se umesto naziva ketoza, ovo stanje naziva hipoglikemija. Metaboliko poreklo ovih stanja je debalans u snabdevanju ivotinja i njihovih potreba. Uzimanje dovoljnih koliina energije u ovakvim stanjima je ogranieno. Kod krava muzara maksimalno konzumiranje hrane se ostvaruje tek nakon postizanja maksimalne dnevne mlenosti. Pored toga, krave sa suvinim koliinama telesnih masti, ispoljavaju tendenciju ogranienog konzumiranja hrane. Zato to je energija deponovana u formi masti, u periodima negativnog bilansa energije, mobilizacija iz tkiva obezbeuje male koliine prekursora glukoze (glikogenih materija). Pri razgradnji telesnih masti nastaje 90 % masnih kiselina i samo 10 % glicerina. U ovom sluaju, jedino je glicerin glikogena supstanca. Razgradnjom telesnih proteina dobija se oko 60 % glikogenih aminokiselina, ali je mogunost njihovog korienja veoma ograniena. Meu najvanijim proizvodima fermentacije u rumenu, samo je propionska kiselina glikogena.

51

Acetoni i butirati, meutim, to nisu. U krava muzara glukoza se transformie u laktozu u mlenoj lezdi. Unoenje glukoze na ovaj nain u organizam ivotinje, veoma je korisno, poto se glukoza uneta sa hranom fermentie u rumenu, tako da se apsorbuje veoma mala koliina ovako unete glukoze. Meutim, glikogena jedinjenja, kao to su glicerin, propilen glikol i propionat, mogu se dodavati hrani u cilju preveniranja ili terapije, mada je u tom pogledu infuzija glukoze znatno ekasnija. Pri stanju hipoglikemije dolazi do pojave ketonskih tela u krvi obolelih ivotinja, koja zatim dospevaju do mleka i mokrae, sa kojima se izluuju iz organizma. U ketonska tela spadaju: acetoacetat,3-hidroksibutirat i aceton. Hipoglikemija dovodi do opadanja sadraja glikogena u jetri i snabdevenosti sa oksalosiretnom kiselinom. Deponovanje ove kiseline ograniava oksidaciju acetata, konanih proizvoda lipolize u ciklusu limunske kiseline. Pri hipoglikemiji oslobaanje insulina je smanjeno, a poto lipogeneza u telu zavisi od insulina, telesna mast se u veoj meri mobilie nego to se sintetie. Jetra ivotinja je inltrirana sa mau, a viak acetata se transformie u acetoacetat. U ketotinih ivoinja, udeo CO2 dobijenog iz glukoze, opada od normalnih 12 % na 5 %, a da se koliina dobijena iz ketonskih tela poveava od normalnih 2 na 20 %. Ketonska tela su normalni oksidativni metaboliti, kada su prisutni u relativno malim koliinama u krvi. Meutim, u sluaju ketoze i toksemije, prisutna je opta promena u metabolizmu materija, koja ide od glukoze u pravcu masti i porasta nivoa ketonskih tela u krvi. Acetosiretna i 3-hidroksibutirat predstavljaju relativno jake kiseline. U sluaju ketoze ove se nepotpuno oksidiu i proizvode sisteminu ketozu (nizak pH krvi), izluuju se sa urinom i tako dovode do znaajnog gubitka u energiji. Aceton je isparljiv i moe se osetiti njegov specian miris u izdahnutom vazduhu preko nozdrva obolelih ivotinja. Krave i ovce, obolele od ketoze, nemaju povienu temperaturu, ali su izrazito depresivne. Konzumiranje hrane (naroito koncentrata) u ovakvih ivotinja je smanjeno. Proizvodnja mleka opada, a sadraj masti raste. Povremeno ketogene ivotinje, a naroito ovce, postaju razdraljive, verovatno zbog specinog uticaja izopropanola na centralni nervni sistem. Ovo jedinjenje predstavlja proizvod dekarboksilacije 3hidroksibutirata. Primarno ketoza i toksemija bremenitosti se javljaju kada koliina izluene glukoze prelazi raspoloivu koliinu. Ovo, verovatno, nije sluaj kada je unoenje energije uskraeno zbog uzimanja nedovoljne koliine koncentrata, loeg ukusa hrane, preterane gojaznosti, digestivnih smetnji i greaka u dranju. Krava visoke mlenosti dnevno treba i do 3. 000 grama glukoze, kao prekursora laktoze i za sintezu mleka, ali je koliina glukoze koja cirkulie u krvi manja od 30 grama i dovoljna da zadovolji potrebe ivotinje u toku 15 minuta. Ovo je objanjenje za veliku osetljivost krava visoke mlenosti na hipoglikemiju. Brojni drugi faktori, koji reduciraju konzumiranje hrane, mogu izazvati sekundarnu ketozu. Infuzija glukoze ublaava hipoglikemiju, ali ne eliminie druga oboljenja. Precizna dijagnoza primarnog uzroka je od prvorazrednog znaaja. Pojava hipoglikemije se moe reducirati, ako se onemogui uzimanje suvinih koliina energije pre i nedovoljnih koliina energije u toku kritinog perioda. Debalans u snabdevanju energijom i zahtevima ivotinja, dovodi do metabolisanja rezervi telesnih masti. Kao metabolika posledica ovoga je nastojanje da se odri snabdevanje preko glukoneogeneze. Mobilisane telesne masti se sporo i nepotpuno oksidiu, to dovodi do formiranja ketonskih tela. Nagomilavanje ketona se moe utvrditi analizom krvi, zatim korienjem Rothera testa uzoraka mleka, ili prisustvom slatkog mirisa acetona u izdahnutom vazduhu. Kao i ketonska tela, masne kiseline mobilisane iz adipoznog tkiva, mogu dovesti do deponovanja u jetri (sindrom masne jetre). Ovo ograniava glukoneogenezu i izaziva dalje pogoranje problema. Mala dostupnost glukoze, moe dovesti do pojave nervoze, smanjenja apetita i naglog opadanja mlenosti krava.

52

Mlena groznica (poroajna ili puerperalna pareza)


Mlena groznica je metaboliki poremeaj u krava visoke mlenosti, koji se obino javlja 2 - 4 dana nakon telenja. Ovo stanje ree se javlja u ovaca pri kraju laktacije. Sa starenjem ivotinja, ovo stanje je sve ee. U ovaca slian poremeaj, poroajna hipokalcemija ovaca, javlja se pri kraju sjagnjenosti. Ovo stanje nastaje kao posledica debalansa u metabolizmu kalcijuma, koji dovodi do dramatinog opadanja nivoa kalcijuma u krvi, od normalnih 2,5 mmola/l na manje od 1,5 mmola/l. U osnovi, poroajna hipokalcemija predstavlja nemogunost endokrinog sistema za odravanje nivoa kalcijuma u krvi. Hipokalcemija, verovatno, dovodi do blokiranja neuromiine transmisije i opte paralize (pareze). Krava lei na grudima, sa glavom povijenom u stranu, reeksi su oslabili a prisutna je i hipotermija. Krave koje nisu tretirane, obino uginu. Nivo kalcijuma u krvi, zavisi od obima apsorpcije u crevima, resorpcije od strane kostiju i izluivanja u mleko i deponovanja u fetusu. Ove procese obino reguliu najmanje tri hormona: parathormon, kalcitonin i 1,25-dihidro ksiholikalciferol. Hipokalcemija se javlja kada apsorpcija iz creva ili resorpcija od strane kostiju izostaju, kao reakcija na poveane potrebe u kalcijumu. Nivo fosfora, takoe, opada, dok sadraj magnezijuma raste. Preveniranje hipokalcemije hormonima ima dugu istoriju. Mada parathormon podstie resorpciju u kostima, kao prolaktik je neekasan. Kalcitonin podstie porast kostiju i moe izazvati pojavu oboljenja pri iniciranju. Vitamin D3 i neka slina jedinjenja, preveniraju pojavu oboljenja i esto se koriste. Meutim, njihova upotreba je problematina, zbog pravovremenog unoenja, koje je veoma znaajno, ali tano vreme telenja se ne moe predvideti. Sluajevi poroajne hipokalcemije znaajno se mogu smanjiti preko stimulacije regulatornog sistema kalcijuma, manipulacijom sa obrokom 2 - 3 nedelje pre telenja. U tom pogledu dva faktora su se pokazala veoma ekasnim: (1) nizak nivo kalcijuma, i (2) visok nivo mineralne kiselosti, odnosno viak jona hlora u hrani, iznad sume jona natrijuma i kalijuma. Ako se poroajna hipokalcemija ponovi u zapatu, neposredno pred telenje, preporuke u kalcijumu moraju biti znatno smanjene. Nivo kalcijuma treba vratiti na normalan nakon telenja. Od svih kalcijumovih soli, kalcijum hlorid je izuzetak. Zbog visokog sadraja hlora, ovaj stimulie regulacioni mehanizam kalcijuma i moe se upotrebiti kao prevencija 2 - 3 dana pre telenja. Krave sa hipokalcemijom treba tretirati sa intravenskim inekcijama kalcijum boroglukonata. Krave visoke mlenosti i starije krave su osetljivije, a ove druge zbog manje sposobnosti za mobilizaciju kalcijuma iz kostiju. Preventivne mere ukljuuju ishranu sa niskim nivoom kalcijuma u obroku, u poznoj fazi laktacije, radi stimulisanja regulacionih mehanizama za njihovo delovanje. U praksi je teko obezbediti ishranu steonih krava sa dovoljno niskim nivoima kalcijuma. Umesto toga, tretiranje ivotinja sa vitaminom D3 i njegovim analozima, u odgovarajue vreme pre telenja, moe voditi mobilizaciji kalcijuma iz kostiju. Ovde pravovremeno tretiranje krava predstavlja veoma kritian faktor. Pored tretiranja intravenskim inekcijama, rastvora kalcijum boroglukonata, upotreba kalcijum hipofosfata i magnezijum sulfata je neophodna u izvesnim sluajevima. Nakon terapeutskog tretiranja, krave se obino brzo oporavljaju, mada moe doi i do recidiva.

Hipomagnezemija
Ovo je bolest goveda i ovaca, koju karakteriu niski nivoi magnezijuma u krvi, zbog neadekvatne apsorpcije magnezijuma iz digestivnog trakta. U akutnoj formi, najee se javlja u krava muzara, neposredno pri izlasku u prolee na pau. Zbog toga se ovo oboljenje naziva jo i pana tetanija. Hronina forma hipomagnezemije se javlja naroito u tovne junadi, pri ishrani u zimskom periodu, sa hranivima loeg kvaliteta. Nedovoljna apsorpcija magnezijuma iz creva, moe biti usled ogranienog konzumiranja hrane, niskog sadraja magnezijuma u hrani ili male ekasnosti apsorpcije. Nasuprot metabolizmu kalcijuma, ivotinje imaju malu sposobnost ublaavanja

53

kolebanja u snabdevanju i zahteve u magnezijumu, poto su rezerve u kostima male i u maloj meri je mobilan. Zbog toga je veoma bitno stalno snabdevanje sa magnezijumom. Meu faktore koji mogu uticati na ekasnost apsorpcije magnezijuma spadaju nivo ubrenja trava sa azotom i kalijumom, pH rumena, a i nepovoljni klimatski uslovi mogu ispoljiti negativan uticaj. Hipomagnezemija prvo dovodi do pojave drhtavice miia, zatim nesigurnog hoda, opte miine spazme (grenja miia), koja se nastavlja kolapsom i uginuem ivotinja u toku nekoliko asova. Ovo odraava hiperrazdraljivost nervnog sistema, do kojeg dolazi zbog niskog nivoa magnezijuma u svim telesnim tenostima, a naroito u cerebrospinalnoj. Nasuprot kalcijumu, nivo magnezijuma u krvi nije pod ekasnom endokrinom regulacijom. Kalcinoza, kalcikacija mekanih tkiva, naroito bubrega i sranog miia, prisutna je u ivotinja koje su hronino decitarne u magnezijumu. Postoje najmanje dva mehanizma, za koje se moe pretpostaviti da izazivaju ovo oboljenje: (1) sposobnost inhibicije apsorpcije magnezijuma (kalijuma i kalcijuma), i (2) helati joni magnezijuma u telesnim tenostima. Dokazano je da dodavanje magnezijum oksida koncentratima, dovodi do preveniranja pane tetanije. Dodavanje koliine od 50 g/dan za goveda i 7 g/dan za ovce, je sasvim dovoljno.

Akutna indigestija (acidoza mlene kiseline)


U uslovima normalne ishrane, mlena kiselina se normalno proizvodi i fermentie u rumenu, tako da je njen nivo nii od 1 mmol/litar. Opadanje pH vrednosti tenog sadraja rumena, izaziva promene u mikroori i dovodi do preterane proizvodnje mlene kiseline. Nivo mlene kiseline u rumenu obolelih ivotinja, moe se kretati od 200 - 300 mmola/l, a pH rumena moe opasti na 4,5, pa ak i nie. Formirana mlena kiselina se apsorbuje, a stanje acidoze postaje sistemino, to dovodi i do opadanja pH vrednosti krvi. Dolazi do pojave depresije, a i smanjenja motorike gastrointestinalnog trakta. Visok nivo mlene kiseline u rumenu, poveava osmotski pritisak i izaziva porast koncentracije krvi i dehidraciju. Visok udeo D-izomera mlene kiseline, pogorava stanje bolesti. Ovo zbog toga, to tkiva sisara manje ekasno metaboliu ovaj izomer nego L-izomer, koji je prirodno prisutan u viih ivotinja. Zbog svega toga, ovo oboljenje se naziva jo i izomer bolest. Bolest se lei tenom terapijom i antacidima, uglavnom sa magnezijum oksidom i natrijum bikarbonatom. Adekvatna koliina vlakana (celuloze) u obroku i postepene promene, preveniraju ovu bolest. Nedavno je utvreno da je primena odreenih antibiotika ekasna u preveniranju nagomilavanja suvinih koliina mlene kiseline u rumenu. Acidoza moe uticati na funkciju creva, izazivajui zastoj motorike rumena i oteenje epitela ili bri ulaz mlene kiseline u krv, to moe poremetiti normalnu acido-baznu ravnoteu u itavom organizmu, dovodei tako do hipotenzije i oteane respiracije. Obroci sa visokim sadrajem koncentrata, dovode do karakteristinih promena u sastavu mikroorganizama u rumenu, zamene gram-negativnih sa gram-pozitivnim organizmima, kao to su laktobacili. Prema intenzitetu, aktivni sluajevi acidoze kreu se od blagih do fatalnih oblika.

Dislokacija i torzija abomazuma (promena poloaja sirita)


Atonija i proizvodnja gasova u abomazumu, mogu izazvati dislokaciju ili torziju (uvrtanje) abomazuma (sirita), obino na levu, a ponekad i desnu stranu rumena. Privrivanje sirita za omentum (trbunu maramicu), redovno dovodi do rupture. Hiperprodukcija isparljivih masnih kiselina u rumenu i njihov dotok u abomazum, mogu izazvati pojavu dislokacije abomazuma. U sluaju ovog oboljenja krava, nema smetnji u snabdevanju krvi, ali dislokacija sirita negativno utie na kretanje digesta. Ovo stanje redovno prati hronina iscrpljenost ivotinja i pojava sekundarne ketoze. Dislokacija sirita se javlja znatno ee u krava sa veom telesnom masom, hranjenih

54

obrocima sa visokim ueem koncentrata, u periodu zasuenosti. Ovo oboljenje se moe otkloniti operativnim zahvatom, vraanjem sirita u prvobitni poloaj. Meutim, porast proizvodnog potencijala ivotinja zahteva sve veu upotrebu koncentrata, zbog ega su sluajevi dislokacije sirita u stalnom porastu, to ima za posledicu velike ekonomske tete.

Nadun (timpanitis)
Nagomilavanje gasova u rumenu, uglavnom zbog formiranja stabilne (postojane) pene, dovodi do pojave naduna (timpanije rumena). Pena blokira kardiju i spreava podrigivanje. Distenzija (nadimanje) rumena, moe izazvati rupturu dijafragme i dovesti do guenja ivotinje, mada pravi uzrok smrti u sluaju naduna nije uvek jasan. Postoje dva izrazita hranidbena uzroka pojave naduna sa penom: (1) paa leguminoza, i (2) obroci bogati u zrnu itarica. U prvom sluaju uzrok formiranja pene, pri ishrani sa leguminozama, mogu biti proteini ili hloroplasti u citoplazmi lista. U drugom sluaju, pojava naduna u tovilitima junadi, agens koji izaziva stvaranje pene proizvode bakterije i predstavlja odreeni viskozni ugljenohidratni polimer. Nadun, izazvan leguminozama, moe dovesti do uginua preivara u toku nekoliko asova, nakon poetka ishrane. Nadun u tovilitima junadi, izazvan zrnima itarica, razvija se postepeno i moe prei u hroninu formu. Nadun izazvan leguminozama, uspeno se moe prevenirati prskanjem zelenih biljaka sa agensima koji spreavaju formiranje pene: ulja, deterdenti i silikoni. Nadun u tovilitima se moe prevenirati uvoenjem odgovarajuih koliina sirovih vlakana u obroke preivara. U ozbiljnim sluajevima naduna, oslobaanje gasova vri se buenjem rumena troakarom, kroz levu gladnu jamu ivotinje.

Sindrom debelih (masnih) krava


Krave sa suvinim koliinama telesnih masti u toku telenja, usled male mlenosti u toku prethodne laktacije, dugog perioda zasuenosti i preobilne ishrane, sve vie obolevaju od postporoajnih bolesti, kao to su ketoza, poroajna hipokalcemija, retencija sekundina (zadravanja placente), dislokacija ili torzija abomazuma, nekih infektivnih oboljenja, kao to su mastitis i metritis. Mada sindrom nije u potpunosti razjanjen, jasno je da se sluajevi nekih oboljenja viestruko poveavaju. Pored gojaznosti, najei znaci sindroma debelih krava su odsustvo apetita, masna inltracija i nenormalna funkcija jetre. Najbolji indikator oteenja jetre je pojava u krvnoj plazmi specinih enzima jetre, usled delimine nekroze jetre. Smrtnost krava visoke mlenosti, koje pate od oteenja jetre, je vea nego od bilo koje druge bolesti. Oteenje jetre je vee u krava koje su kasnije koncipirale. Sluajevi sindroma masnih krava su u stalnom porastu, zbog sve vee upotrebe metoda grupne ishrane, korienja kompletnih meanih obroka (TMR) i ishrane po volji. Zbog ekonomske vanosti ovog problema, u toku su istraivanja na razvijanju dijagnostikih metoda. Meutim, rutinski testovi krvi, poznati kao metaboliki proli, imaju veoma ogranienu vrednost u prognoziranju ovog oboljenja.

Trovanje sa amonijakom
Ishrana preivara suvinim koliinama NPN (neproteinskih azotnih) jedinjenja i u rumenu razgradivim proteinima, dovodi do trovanja ivotinja sa formiranim amonijakom. Koncentracija amonijaka u rumenu je funkcija obima njegove proizvodnje iz razgradivih proteina (RDP) i NPN i obima njegovog iskoriavanja za mikrobioloku sintezu proteina. Debalans u proizvodnji i iskoriavanju amonijaka u rumenu, vodi akumuliranju amonijaka u tenom sadraju rumena. Amonijak moe prei u krv i izazvati poremeaje u acido-baznoj ravnotei i pojavu simptoma hipertenzije, a u ekstremnim sluajevima i do tekoa u disanju. Preveniranje ovakvih stanja zavisi od predostronosti pri formulisanju obroka i reima ishrane ivotinja. Pri tome je od posebnog znaaja odreeni odnos kabastih i koncentrovanih hraniva, kao i odnos razgradivih proteina i NPN, prema dostupnoj energiji. Meanje komponenata obroka i vea uestalost hranjenja u toku dana, takoe, su od odreenog znaaja.

55

Metabolika oboljenja u krava - najvaznije napomene


To su oboljenja koja se mogu prevenirati adekvatnom ishranom. Ova oboljenja su proizvod interakcije ishrane ivotinja, telesne kondicije, proizvodnog potencijala, sastava obroka i genetskih predispozicija ivotinje. Nutritivni status, faza laktacije i pojava metabolikih bolesti

Nutritivni status Viak energije Nedostatak energije Nedostatak proteina Nedostatak minerala i vitamina Prirast telesne mase Metabolike bolesti Nedovoljna konzumacija hrane mlena groznica Zaostajanje posteljice Metritis Dislokacija sirita Ketoza

Zasuenje

Rana laktacija

Sredina laktacije

Kraj laktacije

Meusobna povezanost metabolikih bolesti


Sindrom debelih krava

Ekonomija i metabolike bolesti

Dislokacija sirita Ketoza Laminitis Mlena groznica Zaostajanje posteljice

340 $ 145 $ 301 $ 334 $ 285$

Podaci potiu sa Cornell-a, a u cenu je uraunat: gubitak mleka, trokovi leenja, kartiranje i smrt.

56

Mlena groznica (puerperalna pareza) - Hipokalcemija


Uestalost javljanja: 4-6% (mlena groznica) 10-66% (hipokalcemija)

Opis:
Mlena groznica je metaboliki poremeaj u krava visoke mlenosti, koji se obino javlja 2 - 4 dana nakon telenja. Nastaje kao posledica debalansa u metabolizmu kalcijuma, koji dovodi do dramatinog opadanja nivoa kalcijuma u krvi (< 5 mg/dl). Takoe, i nivo magnezijuma je nizak. U osnovi, mlena groznica predstavlja nemogunost endokrinog sistema za odravanje nivoa kalcijuma u krvi. Ove procese obino reguliu najmanje tri hormona: parathormon, kalcitonin i 1,25-dihidroksiholikalciferol. Znaci su: krava lei na grudima, sa glavom povijenom u stranu, reeksi su slabi i ako se ivotinja ne lei, obino dolazi do uginua. Za razliku od mlene groznice, hipokalcemija (< 8 mg/dl) se znatno ee javlja i pravi znatno vee ekonomske tete jer se javlja u prikrivenoj formi. Sa starou je vea mogunost za pojavu (prvotelke retko oboljevaju) Posledice mlene groznice su: krai ivotni vek za oko 3 godine i vea je mogunost za pojavu brojnih metabolikih bolesti: zaostajanje posteljice, dislokacije sirita, ketoza i mastitis (osam puta vea verovatnoa), prolapsus materice. Nakon terapeutskog tretiranja (uglavnom infuzija Ca boroglukonata), krave se obino brzo oporavljaju.

Preventiva:
Pravilna ishrana zasuenih krava, naroito sa odgovarajuim i usklaenim nivoom minerala (K, Ca, P, Mg) i vitamina D. Sluajevi poroajne hipokalcemije znaajno se mogu smanjiti preko stimulacije regulatornog sistema kalcijuma, manipulacijom sa obrokom 2 - 3 nedelje pre telenja. U tom pogledu dva faktora su se pokazala veoma ekasnim: (1) nizak nivo kalcijuma u obroku zasuenih krava (teko je obezbediti), i (2) upotreba anjonskih soli u fazi zasuenja. Dodavanje anjonskih soli (amonijum, kalcijum i magnezijum hlorid) naroito se preporuuje kod obroka sa visokim nivoom kalijuma Oralni kalcijumovi gelovi uglavnom na bazi kalcijum-hlorida (nekoliko dana pre telenja i dan-dva posle telenja)

Ketoza (acetonemija)
Uestalost javljanja: 2-4%

Opis:
Ketoza je oboljenje koje se javlja u krava visoke mlenosti u ranoj fazi laktacije, najee u toku druge do etvrte nedelje nakon telenja, mada se moe javiti od jedne nedelje pre, pa do osme nedelje nakon telenja. Znaci pojave su: smanjena proizvodnja mleka, krave mrave, javljaju se ketonska tela u krvi, mokrai i mleku i oseti se zadah na aceton prilikom disanja krava. Primarni uzrok oboljenja je nedostatak energije, a naroito glukoze u krvi. Uzimanje dovoljnih koliina energije u ovakvim stanjima je ogranieno jer u krava maksimalno konzumiranje hrane se ostvaruje tek nakon postizanja maksimalne dnevne mlenosti.

57

Krave sa suvinim koliinama telesnih masti, ispoljavaju tendenciju ogranienog konzumiranja hrane, a time ee oboljevaju od ketoze (BCS>4 u fazi zasuenja) Ugojene krave deponuju mast u jetri (preko 25%) i na taj nain slabi funkcija jetre. Nedovoljna konzumacije energije dovodi do mobilizacija telesenih masti, a esto dolazi i do njene nepotpune oksidacije i formiranja ketonskih tela. Zahvaljujui jetri, mast (masne kiseline) se koristi za sintezu mlene masti. Usled toga to se vie oslobaa masnih kiselina nego to jetra moe da apsorbuje, javlja se viak neesterikovanih masnih kiselina (NEFA) znak mogue ketoze. Ketonska tela su normalni oksidativni metaboliti, kada su prisutni u relativno malim koliinama u krvi. Sekundarni uzrok je pojava nekog drugog oboljenja koje dovodi do smanjene konzumacije hrane. Posledice pojave ketoze su: vea predispozicija za pojavu drugih bolesti, uestaliji reproduktivni problemi i smanjuje se ivotni vek.

Preventiva:
Omoguavanje maksimalnog konzumiranja hrane pre i odmah nakon telenja. Davanje najkvalitetnijih kabastih hraniva nakon telenja. Od aditiva mogu se koristiti: - Niacin (6-12 g/dan) - Propilen glikol - Kalcijum propionat

Hipomagnezemija
Uestalost javljanja: retko se javlja

Opis:
Ako ivotinje konzumiraju sonu pau bogatu u azotu i kalijumu, javlja se veoma niska absorpcija magnezijuma Ovo je bolest goveda i ovaca, koju karakteriu niski nivoi magnezijuma u krvi, zbog nedostatka ili neadekvatne apsorpcije magnezijuma iz digestivnog trakta. U akutnoj formi, najee se javlja u krava muzara, neposredno pri izlasku u prolee na pau i zbog toga se ovo oboljenje naziva jo i pana tetanija. Hronina forma hipomagnezemije se javlja naroito u tovne junadi, pri ishrani u zimskom periodu, sa hranivima loeg kvaliteta. Nasuprot metabolizmu kalcijuma, ivotinje imaju malu sposobnost ublaavanja kolebanja u snabdevanju sa magnezijumom, poto su rezerve u kostima male i u maloj meri je mobilan. Meu faktore koji mogu uticati na ekasnost apsorpcije magnezijuma spadaju nivo ubrenja trava sa azotom i kalijumom, pH rumena. Hipomagnezemija prvo dovodi do pojave drhtavice miia, zatim nesigurnog hoda, opte miine spazme, koja se nastavlja kolapsom i uginuem ivotinja u toku nekoliko asova.

Preventiva:
Dodavanje magnezijum oksida ili magnezijum sulfata.

58

Edem vimena
Uestalost javljanja: 5 15%

Opis:
Edem vimena se karakterie velikom akumulacijom tenosti (limfe) u meuelijskom tkivu mlene lezde. Najee se javlja kod starijih junica koje imaju problema sa ligamentima vimena. Tani razlozi pojave edema, jo uvek nisu poznati

Preventiva:
Ograniavanje konzumiranja kalijuma i natrijuma u zadnjoj fazi zasuenja. Ne davati prevelike koliine koncentrata U sluaju pojave vime se moe masirati i mogu se davati diuretici (pod kontrolom veterinara). Dislokacija abomazuma (promena poloaja sirita) Uestalost javljanja: 3 5%

Opis:
Tokom gravidnosti materica se iri tako da se smanjuje zapremina predeludaca. Sirite se pomera prema napred i u levu stranu. Nakon partusa materica se povlai i moe da se desi da rumen zauzme prazan prostor pre nego sirite. Prilikom dislokacije dolazi do pomeranja sirita sa donje desne strane na levu stranu (leva dislokacija LDA, kaja se javlja u 80-90% sluajeva, ili moe da se uvrne ili okrene na desnoj strani (RDA), kada je neophodna hitna operacija jer dolazi do prekida u snabdevanju krvi. Porast proizvodnog potencijala ivotinja zahteva sve veu upotrebu koncentrata, zbog ega su sluajevi dislokacije sirita u stalnom porastu, to ima za posledicu velike ekonomske tete. Atonija i proizvodnja gasova u abomazumu, mogu izazvati dislokaciju ili torziju (uvrtanje) abomazuma (sirita). Hiperprodukcija isparljivih masnih kiselina u rumenu i njihov dotok u abomazum, mogu izazvati pojavu dislokacije abomazuma. Simptomi su niska konzumacija hrane i pojava ketoze a moe se lako dijagnostikovati sa stetoskopom. Uglavnom se javlja jednu nedelju pre telenja do tri nedelje nakon telenja. Dislokacija sirita se javlja znatno ee u krava sa veom telesnom masom, hranjenih obrocima sa visokim ueem koncentrata, u periodu zasuenosti. Ovo oboljenje se moe otkloniti operativnim zahvatom, vraanjem sirita u prvobitni poloaj, ali esto dolazi do ponovnog javljanja.

Preventiva:
Pravilna ishrana tokom perioda zasuenosti, odnosno postepeno poveanje koliine koncentrata.

59

Akutna indigestija (acidoza)


Uestalost javljanja: 10 33%

Opis:
U uslovima normalne ishrane, mlena kiselina se normalno proizvodi i fermentie u rumenu, tako da je njen nivo nii od 1 mmol/litar, a u sluaju pojave acidoze ovaj nivo je znatno vii. Acidoza moe uticati na funkciju creva, izazivajui zastoj motorike rumena i oteenje epitela ili bri ulaz mlene kiseline u krv, to moe poremetiti normalnu acido-baznu ravnoteu u itavom organizmu, dovodei tako do hipotenzije i oteane respiracije. Opadanje pH vrednosti (< 6) tenog sadraja rumena, izaziva promene u mikroori i dovodi do preterane proizvodnje mlene kiseline. Ovo je takozvani subakutni oblik. U sluaju da se izmeri pH ispod 5, to je znak akutnog oblika i neophodna je hitna intervencija veterinara. Dolazi do smanjenog konzumiranja hrane, izmet je tean i laminitis se moe oekivati za 4 do 6 nedelja. Procenata mlene masti moe da padne ispod procenta proteina u mleku za 0,2%.

Preventiva:
Adekvatna ishrana (ne davati vie od 2 kg koncentrata u jednom navratu, ne davati velike koliine nezasienih ulja, ne usitnjavati suvie estice obroka) Adekvatna koliina vlakana u obroku i postepene promene, preveniraju ovu bolest. Dodavanje pufera pomae preveniranju pojave acidoze.

Laminitis
Uestalost javljanja: 5 35%

Opis:
Mogu da se primete znaci upale, irevi na papcima, bela linija, znaci truljenja itd. Predisponirajui faktori za pojavu su: acidoza rumena, nedostatak cinka i bakra i loi uslovi dranja krava. Kod acidoze javlja se viak mlene kiseline koja deluje depresivno na mikrocirkulaciju i na taj nain ometa rast i obnavljanje elija zida papaka. Preventiva: Voditi rauna da ne doe do acidoze rumena Dodati 300 mg organskog Zn i 60 mg organskog bakra i 20 mg biotina.

Nadun (timpanitis)
Uestalost javljanja: manje od 1%

Opis:
Nagomilavanje gasova u rumenu, uglavnom zbog formiranja stabilne (postojane) pene, dovodi do pojave naduna (timpanije rumena). Pena blokira kardiju i spreava podrigivanje. Nadimanje rumena, moe izazvati rupturu dijafragme i dovesti do guenja ivotinje, mada pravi uzrok smrti u sluaju naduna nije uvek jasan. Postoje dva izrazita hranidbena uzroka pojave naduna sa penom: (1) paa leguminoza, i (2) obroci bogati u zrnu itarica. Nadun, izazvan leguminozama, moe dovesti do uginua preivara u toku nekoliko asova, nakon poetka ishrane. Nadun u tovilitima junadi, izazvan zrnima itarica, razvija se postepeno i moe prei u hroninu formu. U ozbiljnim sluajevima naduna, oslobaanje gasova vri se buenjem rumena troakarom, kroz levu gladnu jamu ivotinje.

60

Preventiva:
Nadun izazvan leguminozama, uspeno se moe prevenirati postepenim navikavanjem ili davanjem aditiva za preventivu. Nadun izazvan velikim koliinama koncentrata moe se prevenirati tako to se daje najvie 2,5 kg koncentrata u jednom obroku. Nadun u tovilitima se moe prevenirati uvoenjem odgovarajuih koliina sirovih vlakana u obroke preivara.

Bolest nepanje
Uestalost javljanja: manje od 1%

Opis:
Preivari, veoma esto u hrani mogu da konzumiraju izmeu ostalog i icu, eksere i razne druge metalne predmete. Otri metalni predmeti mogu da probue retikulum i na taj nain dolazi do smanjenog konzumiranja hrane, ivotinja se sporo kree, javljaju se infekcije i na kraju moe da doe do uginua.

Preventiva:
Voditi rauna da se razni otri metalni predmeti ne nau u hrani.

Trovanje sa glavnicom
Uestalost javljanja: veoma retko

Opis:
Uzrok su zaraena zrna itarica i trave. Glavnica se moe vizuelno zapaziti (tamno ljubiaste do crne boje) i moe biti uzrok trovanja ivotinja. Glavnica proizvodi alkaloide, koji smanjuju protok krvi naroito da nogu i repa. Dolazi do pojave abortusa, nie proizvodnje mleka, a ivotinje udno izgledaju.

Preventiva:
Izbegavanje hranjenja stoke sa itaricama koje sadre vie od 0,05% zaraenih zrna.

Plesniva hrana
Uestalost javljanja: veoma varira od regiona i godine

Opis:
Kao to je poznato plesni produkuju mikotoksine, koji negativno deluju na mikroorganizme u rumenu, izazivaju degeneraciju jetre, smanjuju reproduktivnu sposobnost i prinos mleka i dovode do slabljenja opteg imuniteta. Uglavnom loe skladitena hraniva i sa neodgovarajuim sadrajem vlage su kontaminirana sa plesnima.

Preventiva:
Adekvatno skladitenje hraniva i redovna kontrola. Ne davati hranu sa plesnima mladim i steonim ivotinjama. Ako je nivo aatoksina u kompletnom obroku preko 20 ppb, nivo u mleku moe biti iznad dozvoljene vrednosti (prema FDA to je 0,5 ppb)

61

Trovanje sa nitratima
Uestalost javljanja: veoma retko

Opis:
Nedovoljne koliine vode i visoke doze azotnih ubriva su uglavnom uzrok za poveanu akumulaciju nitrata u biljkama. Uzrok trovanja moe biti i kontaminirana voda za pie Pod dejstvom mikroorganizama nitrati se transformiu u nitrite, a ovi zatim u amonijak. Ako je konverzija nitrata u nitrite bra od konverzije nitrita u amonijak, dolazi do absorpcije nitrita koji se veu za hemoglobin koji na taj nain gubi svoju funkciju pa moe doi i do smrti.

Preventiva:
Hraniva sa koncentracijom 0,1% nitratnog azota su bezbedna, dok hraniva sa preko 0,4% su potencijalno toksina i nebi ih trebalo koristiti za ishranu. Naroito se nesme davati steonim ivotinjama. Sadraj u vodi treba da je do 1.000 ppm nitratnog azota, dok u kompletnom obroku tolerantan nivo je do 4.400 ppm. Proces siliranja moe da smanji sadraj nitrata za 35 do 85%.

Trovanja cijanovodoninom kiselinom


Uestalost javljanja: veoma retko

Opis:
Sirak i sudanska trava u sluaju sue ili jakih mrazeva mogu da produkuju cijanovodoninu kiselinu, koja je toksina za ivotinje. Takoe, sadraj cijanovodonine kiseline se poveava usled velikih koliina azotnih ubriva, provenjavanjem ili pojavom drugih biljnih bolesti. Znaci: ivotinje diu teko i duboko, javljaju se grevi i moe doi do uginua.

Preventiva:
Izbegavanje hranjenja mladih ivotinja sveom masom od biljaka koje nisu vie od 60 cm, ili koje su bile izloene sui ili jakim mrazevima. Upotreba sena ili silae smanjuje mogunost od trovanja.

Trovanje sa amonijakom
Uestalost javljanja: retko

Opis:
U sluaju upotrebe velikih koliina uree ili velikih koliina NPN (neproteinskih azotnih) jedinjenja ili ako ivotinje nisu postepeno navikavane, moe doi do pojave velikih koliina amonijaka koje nemogu da se iskoriste u rumenu, nego prelazi u krv i transportuje se do jetre da se detoksikuje. U sluaju da jetra nije u stanju da detoksikuje, dolazi do podrhtavanja miia, pojaanog luenja pljuvake, tekog disanja i na kraju dolazi do uginua.

Preventiva:
Preveniranje ovakvih stanja zavisi od predostronosti pri formulisanju obroka

62

i reima ishrane ivotinja. Pri tome je od posebnog znaaja odreeni odnos kabastih i koncentrovanih hraniva, kao i odnos razgradivih proteina i NPN, prema dostupnoj energiji. Ograniiti koliine uree na maksimalno 180 g/dan po kravi.

Zaostajanje posteljice i metritis


Opis:
Pod zaostajanjem posteljice se smatra stanje ako u roku od 12 do 24 sata nakon telenja se ne izbace fetalne membrane Metritis je upala materice koja se veoma esto prati zaostajanje posteljice. Kao posledice zaostajanja posteljice javljaju se: dui servis period, vei rizik za pojavu metritisa, nia proizvodnja mleka. Uzroci za pojavu su: teak poroaj junica (3 do 4 puta vea verovatnoa), blizanci, razni stresovi, kratak period zasuenja, ishrana sa kontaminiranom hranom sa mikotoksinima i nitratima, mlena groznica. to se tie ishrana naroito je vana pravilna ishrana 6 do 8 nedelja pre telenja. Uzrok za pojavu mogu biti viak ili manjak energije i proteina, viak kalcijuma. U krava sa hipokalcemijom 2 do 4 puta je vea verovatnoa da se javi zaostajanje posteljice. Tokom faze zasuenja dodavanje vitamina E (1.000 IJ/dan) i selena (0,3 mg/kg suve materije obroka) smanjuje mogunost za pojavu zaostajanja posteljice i poboljava reproduktivne performanse.

Preventiva:
Adekvatna ishrana.

63

Nega papaka
Uvod
Mleno grlo ima najveu proizvodnju mleka ako je zdravo. Izmeu ostalog, kod krava je vrlo vano i zdravstveno stanje nogu, posebno papaka. Krava treba da hoda bez ikakvih smetnji. Upotrebom zatvorenog stajskog dranja (staje sa sistemom vezanog dranja ili staje sa boksevima u kojima se sprovodi slobodan sistem dranja krava), posebno je vano voditi rauna o pravilnoj, preventivnoj negi papaka. Dobra nega papaka moe utedeti farmeru znaajnu koliinu novca jer smanjena pojava epavosti u krava, znai manje veterinarskih intervencija, trokova i manje izluenih krava i veu proizvodnju mleka. Glavne smernice za dobru negu nogu krava su: -odravati dobre higijenske uslove, tj. obezbediti ist i suv smetaj kravama kako bi se prljavtina svela na minimum i time spreile bolesti papaka -hraniti krave sa dovoljnim koliinama kvalitetne kabaste hrane i izbegavati iznenadne promene u dnevnim obrocima -redovno vriti obrezivanje papaka i to najmanje 2x godinje -redovno vriti dezinfekciju papaka -izvriti selekciju dokazanih bikova koji e unapreivati noge i papke, kao i otpornost na njihove bolesti Znai, kad je re o negi papaka krava dobro je biti upoznat sa: -graom papaka -bolestima papaka (interdigitalni dermatitis, laminitis, interdigitalni egmon, digitalni dermatitis, uzduno pucanje papaka) -preventivnim merama (higijena, ishrana, obrezivanje papaka, dezinfekcija papaka, selekcija)

Graa Papaka
Kako bi se jasno shvatio uzrok i spreila pojava epavosti, vano je znati strukturu papaka i proces formiranja ronatog dela papaka.

Struktura papka
Papak je sainjen iz sledeih komponenata: -ronati zid -kiica -peta -nosea ivica zida -prstenovi rasta -prostor izmeu prstiju -krunica -stopalo (ako je papak zdrav, stopalo je debljine 5-7mm) -tabanska strana papka (nosei deo pete) -bela linija (ronata veza izmeu nosee linije i tabana) -koa izmeu prstiju

Formiranje ronatog dela papka


Papak kao neka kouljica obavija meko tkivo i kosti. Izmeu papka i kosti se nalazi senzitivno tkivo poznato kao korijum, a ono obrazuje ronati deo papka.

64

Roina zida papka se formira na krunici. Odatle raste vrlo polako, oko 5mm meseno. Optimalno rastojanje od krunice do vrha prsta treba da je oko 7,5cm, a to znai da je potrebno oko 15 meseci da novoformirano rono tkivo stigne do vrha prsta. Ronati sloj koji pokriva taban papka se stvara od korijuma sa donje strane stopala i on je meki od roine zida papka. Spoj izmeu roine zida i ronatog sloja tabana je poznat kao bela linija i ona prolazi oko prostiju i nazad du unutranjosti papka.

Noenje teine
Celokupan teret teine krave trebalo bi da nosi vrsti ronati zid papaka i deo tabanske strane pete. Teina bi trebala biti jednako rasporeena i na unutranji i na spoljanji deo papka. Pojedine bolesti mogu vie opteretiti jedan od papaka. Obolela zadnja noga e dovesti do abnormalnosti u formiranju roine spoljanjeg papka, tj. on e prerasti i bie vii nego unutranji papak. Ovo e rezultirati veim pritiskom na spoljanji papak i kao posledica toga doi e do pojave ulceracije tabana i time epavosti. Ako je obolela prednja noga, unutranji papak e biti preoptereen. Optimalni ugao papka u odnosu na pod je 45 stepeni. Ako je ugao preko 45 stepeni, verovatno e peta prerasti, a ako je ugao manji od 45 stepeni, prerasti e prsti.

Bolesti papaka
Pet najuobiajenijih bolesti papaka kod goveda su: interdigitalni dermatitis laminitis interdigitalna egmona digitalni dermatitis uzduno pucanje papaka

Sve ove bolesti se dijagnostikuju uoavanjem promena na papcima. Leenje treba fokusirati na uklanjanje uzroka obolenja.

Interdigitalni dermatitis (erozija pete)


Interdigitalni dermatitis predstavlja bakterijsku upalu pete i koe izmeu dva prsta nogu krava. ire je rasprostranjeno u uslovima kad se krave dre u sistemu slobodnog dranja na reetkastom podu nego u stajama sa prostirkom od slame u sistemu vezanog dranja. Vlana upala koe izmeu prstiju i pratei neprijatan miris su poetne faze ove bolesti, a kasnije se ova upala moe proiriti i na roinu pete papaka. Infekcija stimulie abnormalnu proliferaciju roine zida i tabana u vidu grebena i brazda i to posebno zadnjih spoljanjih papaka. Kao posledica ovoga, spoljanji papak e biti preterano visok i zbog toga prilino preoptereen, a ovo e na kraju dovesti do ulceracije tabana i time jakog bola koji e uzrokovati nenormalan poloaj nogu krava i epavost. Leenje Ako se krave premeste na ispust, esto se deava spontano iezavanje upale koe izmeu prstiju zbog poboljanih higijenskih uslova. Struktura roine se poboljava u podruju gornjeg dela pete, ali da bi deformacije potpuno nestale, potrebno je neko vreme. Obolelim kravama treba oprati, osuiti obolele papke i tretirati ih sa prakom tetraciklina, a ovo ponavljati sve dok ne ozdrave. Obrezivanje papaka moe biti od velike pomoi i znaajno doprineti procesu oporavka.

65

Laminitis
Laminitis nije infektivna bolest papaka kao to su interdigitalni dermatitis, digitalni dermatitis i interdigitalni egmon. Laminitis je metabolika bolest korijuma papaka (zahvata papile korijuma) koja se javlja u periodu oko telenja. Posebno su na ovu bolest osetljive visoko mlene krave u vreme telenja. Laminitis ne traje dugo (nekoliko nedelja uglavnom), ali problemi pri hodanju se mogu produiti zbog deformisanosti papaka. Simptomi Laminitis se obino javlja na zadnjim spoljanjim papcima. Simptomi bolesti mogu biti vidljivi tek nakon nekoliko nedelja ili meseci od nastanka i to na osnovu promena na roini i promena u obliku papaka. Najprepoznatljivije promene izazvane laminitisom su: - izuvijeni prsti (posledica su pojaanog stvaranja roine s tim da nepravilni prstenovi rasta padaju unazad; zbog ovoga spoljanji papak postaje preterano visok i time preoptereen tako da nastaje bol i usled toga neprirodan poloaj zadnjih nogu, kao i epanje) - pojava hemoragija u roini tabana (zbog patolokih promena u roini, dolazi do zgruavanja krvi i prskanja kapilara tako da se krv mea sa roinom; ovo je vidljivo tokom obrezivanja papaka) - defekt bele linije (bela linija u sluaju laminitisa moe biti promenjene boje, od ute do crvene zavisno od sekrecije iz kapilara roine, a moe biti i ulcerisana) - pojava duplog tabana (u teim sluajevima obolenja, taban se moe potpuno odvojiti od krzna, pri emu se esto razvija novi taban) Uzroci esto su stres kod telenja i hrana uzroci pojave laminitisa. Nagla promena obroka moe dovesti do laminitisa. Acidoza, ketoza, loa telesna kondicija, hormonalne promene u periodu oko telenja, edem vimena, zadravanje placente i teak poroaj mogu uzrokovati laminitis. Takoe, metritis i mastitis mogu biti razlog laminitisu, zato to mikroorganizmi proizvode toksine koji putem krvi mogu dospeti u papke i tu dovesti do problema u razvoju roine, hemoragija. Bolesti kao to su interdigitalni dermatitis, digitalni dermatitis, IBR, BVD itd. mogu imati veze sa pojavom laminitisa. Prevencija Najvanije preventivne mere u vezi sa laminitisom su sledee: - da bi se krave to manje izlagale stresu oko telenja, potrebno ih je drati u posebnim grupama i hraniti ih kao da su u visokoj proizvodnji, sa izuzetkom to se tie koncentrata - ne sme im se naglo menjati obrok, posebno kad se radi o kabastoj hrani (silai), a buava ili trula silaa moe da sadri toksine koji putem krvi dospevaju u roinu papka - ako se zna da krava ima problema sa telenjem, potrebno je koristiti seme dokazanih bikova na lako telenje - kad se radi o smetaju, kravama je potrebno obezbediti dobre higijenske uslove to se tie poda i prostirke (kao prostirka se moe koristiti slama ili pleva, ali je najbolja gumena strunjaa jer je meka, nije klizava i lako se isti), ventilacije (kad se radi o zatvorenom sistemu dranja krava, u talama treba obezbediti dovoljno sveeg vazduha tako to se prozori ili vrata dre otvoreni, a i ispust treba biti dovoljno velik) i prostora (krave trebaju imati dovoljno prostora u tali za kretanje i to je najvanije ustajanje i leganje) - obrezivanje papaka u zasuenom priodu je dobra preventivna mera protiv laminitisa Leenje Potrebno je obaviti obrezivanje papaka na odreen nain kako bi se uspostavio normalan pritisak u korijumu i kako bi se otklonile posledice laminitisa. Poto je kod laminitisa obino oboleo zadnji spoljanji papak, on raste bre od zadnjeg unutranjeg papka, ali je

66

potrebno obadva obrezati podjednako, no zdrav papak treba da se ostavi malo dui kako bi se rasteretio bolestan. Ako je potrebno, moe se specijalnim lepkom privrstiti blok (kalup) ispod zdravog papka. Veterinari obino imaju ve pripremljene ovakve blokove, pa se moe od njih traiti savet.

Interdigitalna egmona (trule papaka ili panaricijum)


Ovo je bolest tkiva nogu blizu papaka, posebno izmeu prstiju. Praena je jakim otokom na sredini kiine regije, neposredno iznad interdigitalnog prostora. Uzronik je bakterija Fusobacterium necrophorum koja se normalno nalazi u digestivnom traktu krava, kao i u njenoj okolini, ali ako se iz nekog razloga smanji otpornost kod krava, doi e do prodora ovih bakterija u tkivo pete i koe izmeu dva prsta i nastae infekcija. Obolenje se javlja iznenada, praktino preko noi. Nisu samo krave u laktaciji podlone ovoj bolesti, ve i zasuene krave, kao i podmladak star oko godinu dana. Obolele krave nije potrebno drati odvojene od stada jer ovde nema rizika od direktne kontaminacije. Simptomi Kad se radi o jasno izraenim simptomima ovog obolenja papaka, moe se uoiti otok putita koji je simetrian, crvene boje i topao. Krava bolno reaguje na dodir oteenog putita. Samo jedna noga oboli i ivotinja naglo poinje da epa. Tipian je simptom tzv. bolna pozicija noge, kada ivotinja dri nogu blago napred sa vrhom prsta koji jedva dodiruje povrinu. esto krava pomera oteenu nogu gore-dole. Leenje Pre tretmana je jako vano biti siguran da je re ba o interdigitalnom dermatitisu, jer se on moe lako zameniti na primer sa digitalnim dermatitisom ili ulcerom pete. Kad se utvrdi da je re o interdigitalnom egmonu, treba to pre otpoeti sa leenjem jer su anse za uspeh tada vee. Vrlo je vano odmah aplikovati intramuskularno injekciju antibiotika kravama i to u pravilnoj dozi (predoziranje sa antibioticima je loe isto koliko i ne leenje). Potrebno je ovo ponoviti jednom ili dva puta nakon 10-12h. Otok i epanje e nestati za jedan ili dva dana. Za ovo obolenje postoji irok spektar antibiotika, tako da je dobro pitati veterinara koji antibiotik je najbolji. Ne treba primenjivati injekcije antibiotika nakon pucanja koe u interdigitalnom prostoru. Prevencija Dobro je dezinkovati papke krava sa 3-5% rastvorom formalina svake tree ili etvrte nedelje. Formalin redukuje dejstvo bakterija na kou u interdigitalnom prostoru, ali njegova preterana primena moe ovde uzrokovati traumu. Formalin se ne sme koristiti kad je re o otvorenim ranama. Zanemarivanje obolenja i posledice Najee greke koje farmeri prave kod ovog obolenja je da ne primete na vreme ili uopte ne primete ovu bolest i da krenu prekasno sa leenjem. Zanemarivanje obolenja uzrokuje pucanja koe u interdigitalnom prostoru i to tri dana nakon pojave infekcije. Tada je dobro odmah aplikovati 10% rastvor sode bikarbone u ranu i to nekoliko puta na dan. Tretman sa antibioticima je nesvrsishodan. Za otprilike mesec dana na tom mestu se obino razvija granulom koji ustvari predstavlja oiljak i koji jako iritira kravu dok hoda. Veterinar moe otkloniti granulom tako to ga nakon lokalne anestezije operativno odstrani i ovo moe biti vrlo uspeno, ali se u mnogim sluajevima granulom ponovo pojavi. 5% rastvor formalina razblaen u vodi moe redukovati pojavu granuloma.

67

Digitalni dermatitis (Mortelarova bolest)


Digitalni dermatitis se karakterie krunom upalom koe u blizini krunice papka. Obino je upala ograniena tankom belom epitelnom granicom. Na tom mestu je dlaka esto nakostreena. Lezije su jako bolne i mogu uzrokovati osrednje do jako epanje. Najea mesta pojavljivanja digitalnog dermatitisa su: -gornji deo pete iza sura izazvanih interdigitalnim dermatitisom -koa izmeu prstiju i to obino na gornjem delu -na krunici, obino na prelazu koe izmeu prstiju Leenje Posle detaljnog ienja i suenja inciranog mesta, ono treba da se naspreja sa rastvorom tetraciklin-gencian-violeta (antibiotik) i to na kod svih obolelih krava u stadu kako bi se spreilo dalje irenje zaraze. Obino je dovoljan jedan tretman, ali treba stalno pratiti da li se pojavljuju nove obolele krave.

Uzduno pucanje papaka


Uzduno pucanje papaka predstavlja pucanje ronog zida u pravcu rasta roine i obino poinje kao mala pukotina na roini uz krunicu koja se iri dalje, a kada doe do korijuma nastaje izrazito epanje krave. Ono se ee javlja na prednjim nogama i to za vreme veoma suvih leta i u suvim tropskim klimatima. U intenzivnom sistemu gajenja goveda, uzduno pucanje papaka se ree javlja od ostalih bolesti papaka. Leenje Kad se primeti mala pukotina na krunici, odmah treba otpoeti terapiju sa antibioticima kako bi se spreila upala korijuma. Ako se pojavio gnoj i ako je ve korijum oteen, leenje je oteano i tada je potrebno odstraniti malo pare roine papka da bi se oslobodio gnoj, s tim da korijum ne ostane otvoren, ali ako je on otvoren, pokrivanje rane se vri bandairanjem gipsom. Dobri rezultati se postiu i obrezivanjem bolesnih papaka i nametanjem bloka ispod zdravog papka kako bi se bolesni rasteretio, a dodatni tretman ispiranja sa soda-vodom (natrijum-karbonatni rastvor) moe biti od velike koristi.

Preventivne mere
Higijenski smetaj
Bolesti nogu i epanje se javljaju u svim sistemima dranja, ali njihov opseg i ozbiljnost se razlikuju od farme do farme u zavisnosti od higijenskih uslova (posebno kad se radi o interdigitalnom dermatitisu). Dobra higijena se postie ienjem i dezinfekcijom nogu najmanje dva puta godinje. Ravne i suve povrine unutar tale i napolju, olakavaju kretanje i rezultiraju manje uestalom pojavom epavosti. Suva prostirka smanjuje mogunost pojave infekcije. U koral sistemu dranja krava tj. kad se grla nalaze na ispustima sa nadstrenicama, nepoploane povrine trebaju da imaju dovoljan nagib kako bi se obezbedila dobra drenaa i tako izbegao stalan boravak ivotinja na vlanom stajnjaku. Reetkast pod u talama je isto preporuljiv, ali kravama treba vremena da se naviknu na njega, tako da je pametno to pre navikavati stariju telad i mlade junice na ovaj sistem.

Ishrana
Kad se radi o laminitisu, on je obino povezan sa nekim poremeajima digestivnog trakta, materice i mlene lezde koji su u velikoj meri pod uticajem ishrane. Laminitis se obino javlja kao posledica acidoze buraga u periodu od nekoliko dana

68

pre do nekoliko nedelja posle telenja, a ona nastaje usled naglog unosa vee koliine koncentrata uz smanjen unos kabastih hraniva. Ovo znai da u prevenciji laminitisa treba: -izbegavati iznenadne promene u okviru dnevnog obroka -kravama u zasuenom periodu davati obroke koji ne sadre koncentrat ili ga sadre jako malo -obezbediti dovoljno kvalitetnih kabastih hraniva -postepeno poveavati koliine koncentrata nakon telenja Kad se radi o interdigitalnom egmonu, da bi se spreila njegova pojava potrebno je kravama davati dobro izbalansirane obroke, s tim da je akcenat na mineralnoj meavini sa dodatkom cinka jer on poveava otpornost koe na prodiranje mikroorganizama i poboljava regeneratornu sposobnost koe u sluaju infekcije.

Obrezivanje papaka
Obrezivanje papaka se vri onda kad se primeti da papak postaje preoptereen jer mu je roina formirana u viku i time uzrokuje epanje. Svrha obrezivanja papaka je da se povrina prstiju svede na normalnu i funkcionalnu duinu koja e ravnomerno biti optereena. Poto se epanje veinom javlja na poetku laktacije, obrezivanje papaka u zasuenom periodu moe prevenirati njegovu pojavu. U intenzivnom sistemu uzgoja krava, potrebno je obrezivanje papaka vriti 2x godinje kod svih grla. Pravilno obrezivanje papaka se ne moe nauiti sa papira tj. neophodna je praktina obuka na specijalnim kursevima. Oprema za obrezivanje papaka se sastoji iz otrog levog i desnog noa, kamena za otrenje, sekaa za papak i zakrivljene rune turpije. Pre poetka obrezivanja papaka, nogu treba dobro oistiti kako bi se taban mogao lepo videti. Ako se radi obrezivanje papaka zadnje noge, onda se prvo vee ue sa petljom oko zadnje noge krave, odmah iznad skonog zgloba i zatim se noga die pomou konopca preko grede, polugom ili ekrkom kako bi se uspenije obavio rad. Ako se radi o obrezivanju papaka prednjih nogu, na poetku je potrebna izvesna oprema za ksiranje, kao npr. kutija za alat sa dodatnom potporom za koju e prednja noga biti privrena. Nakon ksiranja nogu poinje obrezivanje papaka koje se izvodi u 5 faza.

Prva faza obrezivanja papaka


U prvoj fazi obrezivanja papaka, treba sekaem odsei papak na odmerenu duinu tj. izmeriti duinu papka i napraviti rez na 7,5cm od krunice. Moe se i noem sastrugati odmereni papak na odgovarajuu duinu i to struganjem donje nosee povrine. Vrlo je vano skidati slojeve roine pokretima noa od sebe jer se ovako izbegavaju povrede. U predelu pete, roinu treba to manje skinuti. Taban treba da zadri debljinu od 5-7mm.

Druga faza obrezivanja papaka


Skratiti drugi (zdrav) papak na istu duinu i visinu kao onaj koji je obrezan, s tim da se pazi da taban ne bude previe tanak i da se postigne da nosea povrina bude paralelna sa golenicom.

Trea faza obrezivanja papaka


Ako je neophodno, treba primeniti funkcionalno obrezivanje, odnosno, valjalo bi skinuti tanak sloj roine sa tabana da bi se dobio odreeni nagib. Ako na tabanu i dalje postoje lezije, treba sprovesti kurativno obrezivanje (4 i 5 faza obrezivanja), a ako vie nema lezija na tabanu, moe se nastaviti sa sledeom nogom.

69

etvrta faza obrezivanja


Potrebno je ostaviti manju visinu na obolelom prstu prema peti kako bi zdrav prst poneo najvei deo teine i time omoguio vie odmora obolelom. Ukoliko ovo nije mogue zato to bi roina tabana tada postala suvie tanka, treba podmetnuti blok ispod zdravog papka.

Peta faza obrezivanja


Skinuti slobodnu roinu i obraditi grube ivice, ali paziti da korijum ostane nepovreen.

Dezinfekcija papaka
Dezinfekcija papaka je regularna higijenska procedura kojom se spreavaju bolesti papaka kao to je interdigitalni dermatitis. Za ovaj tretman se pravi rastvor 3-5 litara formalina na 100 litara vode, s tim da se pazi da temperatura rastvora ne bude ispod 15C jer je formalin tada manje efektivan. Moe se koristiti i rastvor bakar-sulfata (5-15%). Napravljeni rastvor se zatim sipa u posudu za dezinfekciju nogu koja treba da je iroka oko 75cm, duga 3-5m, duboka oko 15cm i napunjena do 10cm. Zatim se ova posuda sa rastvorom postavi na izlazu iz izmuzita kuda se krave kreu. Najbolji rezultati se postiu kada se ivotinje nakon kretanja kroz dezinfekcioni rastvor, dre na suvom mestu oko pola sata jer e formalin u tom periodu moi da deluje. Zavisno od broja krava, isti dezinkacioni rastvor se moe koristiti 2-3 dana, a nakon toga on gubi dejstvo. Ako rastvor postane previe prljav, treba ga zameniti.

Selekcija
Da bi se smanjila osetljivost krava na bolesti nogu, potrebne su odreene selekcijske osobine koje moraju biti nasledne i u korelaciji sa pojavom bolesti. Mogue osobine za selekciju su poloaj i kvalitet kostiju, nain hodanja i pokreti nogu i stopala. U Holandiji npr. su ove osobine klasikovane i odreene su odgajivake vrednosti za bikove i krave. Preporuljivo je koristiti seme dokazanih bikova za koje se zna da unapreuju kvalitet stopala i nogu. Otpornost na sve pomenute bolesti nogu ipak nee biti jednako unapreena selekcijom tj. neke e biti pod veim genetskim uticajem od ostalih.

Zakljuak
Zdrave noge i papci igraju veliku ulogu u celokupnom dobrom zdravstvenom stanju krava i zato treba nastojati da se bolesti spree u to veoj meri. Ovo se postie dobrom organizacijom i dobrom negom nogu. Vrlo je vano obrezivati papke krava i to najmanje 2x godinje kako bi se spreile sve navedene bolesti papaka i time obezbedilo dobro zdravstveno stanje krava koje znai protabilnu proizvodnju.

70

Prevencija bolesti i zdravstveni program stada


Oigledno je da bolesti puno kotaju mlenu industriju i same farme. Jo uvek se vie novca troi na leenje nego na prevenciju. Dananji trendovi ipak nameu znaaj prevencije. Malo stada je zaista izolovano, dok sa ukrupnjavanjem stada, gde su velike zajednice, uveava se i rizik od infekcije. Dodatno, cena subklinikih bolesti po proizvodnju, jo uvek nije najbolje shvaena od strane farmera. Primarni cilj menadmenta je da smanji produktivne gubitke zbog bolesti, loe ishrane i problema u rukovoenju. Takoe dodatni cilj je da se osigura zdravstvena preventiva. Moemo da pretpostavimo da ovo moe doneti samo benet i poboljanja. Selekcija performansi stada treba biti bazirana na okruenju farme, individualnim ciljevima farme, prisustvu adekvatnih resursa ( radna snaga, kapital, izvori informacija). Struktura programa zdravstvenog menadmenta je jedinstvena za svaku farmu , ali je minimalno sastavljena bar od redovnih pregleda kao to su rutinski pregledi prilikom reprodukcije . Programi preventivne zdravstvene zatite mogu biti direktno usmereni na najkritinije take u lancu domain agens - okruenje. Vrlo je bitno da postoji sistem u kome je svaka krava identikovana, jer je bez toga sprovoenje mera zatite nemogue. Od podataka minimalno treba imati datum roenja, datum kad se krava otelila i podatke o periodinim prinosima mleka, odnosno kontrola mlenosti. Ovi podaci mogu mnogo znaiti i za nutritivni program i za nansijsko poslovanje.

Rezime:
Bolesti u mlenoj industriji su najvei uzrok neekasnosti proizvodnje. Bolest nastaje u interakciji krava sa njihovom okolinom i agensima bolesti (u sluaju infekcija). Subklinike bolesti su tee za detektovanje i donose znaajan gubitak za mlenu industriju. Najvei efekat na smanjenje gubitka ima svakako strategija koja je fokusirana na zdravstvenu prevenciju koja e zatititi ceo proizvodni sistem i koja e neminovno dovesti do boljeg zdravstvenog stanja krava, kvalitetnije i vee proizvodnje mleka i protabilnije proizvodnje .

71

Prilog:
Osnovne preporuke za visoku proizvodnju i prot
1. Za visoku proizvodnju od 10 do 12.000 litara obezbediti, pre svega kabastu hranu dobrog kvaliteta. 2. Obezbediti optimalnu kolicinu sirovih vlakana za funkcionisanje buraga, ako ih je previse, imacemo smanjen unos hrane, a ako ih je premalo imacemo problematiku acidoza. 3. Vreme zetve lucerke, neophodno da bude u periodu kada je 20 % lucerke u fazi pupoljka, jer tada je najkvalitetnija, odnosno tada ima odnos izmedju proteina, ADF-a (kisela deterdzentska vlakna) i NDF-a (neutralna deterdzentska vlakna). 4. Neophodan je visok kvalitet kukuruzne silaze, sto podrazumeva vlaznost manju od 70 %. Najkvalitetnija je kada je vlaznost 65 %, odnosno kada ima 35 % SM u sebi, zrno treba da bude dobro formirano (mlecno-vostano), brzo kosenje i pripremu i duzina secenja podesena na 19 mm. 5. Silaza koja ima manje od 30 % SM je cesto problematicna, jer ima povecan procenat buterne fermentacije. 6. Kljucni elementi upravljanja ishranom su: unos SM, kvalitet kabaste hrane, sadrzaj SM u hrani, redovno pracenje telesne kondicije krava i redovno pracenje ostataka hrane u jaslama. 7. Perzistencija laktacije bi trebalo da se zadrzi do 180 dana a onda da opada na svakih mesec dana po 7 %. 8. Par dana pred teljenje, dobra HF krava bi trebala da unosi oko 10-12 kg SM na dan 9. Potrebne su tri recepture: I u toku laktacije ista receptura II od zasusenja pa do 21 dan pre teljenja III od 21 dan pre teljenja do 15 dana posle teljenja 10. Opravdanje za istu recepturu tokom laktacije, jeste da iako mleko pada, potrebna je energija za razvoj ploda. 11. U prvim danima laktacije dobra krava ce konzumirati i do 4,5 % SM od svoje telesne tezine, u prvih 180 dana pa do kraja laktacije konzumiranje ce pasti na 3,5 % SM, pa i do 2 % SM u odnosu na tezinu krave. 12. Kada pocne da koristi svoje masti u proizvodnji, dovodi do poremecaja rada jetre i povecanja nivoa ketonskih tela. 13. Preporuka za laktaciju a na osnovu ispitivanja 4,5 miliona krava u USA, jeste da je prosecno nakon teljenja, krava davala npr. 20 litara mleka, a nakon 28 do 32 dana, trebalo bi da bude vise za 13 do 18 kg. i taj prosek bi trebalo zadrzati sto je moguce duze. Ukoliko ovo krava nema, onda je problem ili protein pred teljenje ili manjak energije. 14. U Americi pri posmatranju stada, najvise ih interesuje kao parametar PIK laktacije a ne prosek stada. 15. Kod ishrane obratiti paznju da li krava jede prosecno 11 puta na dan po 27 minuta. 16. Nije dobro dati nakon muze veliku kolicinu koncentrata jer podize PH, i krava nece ponovo jesti ukoliko se PH ne vrati u normalu. Da se ovo ne bi desavalo neophodno je da hrana bude dostupna ceo dan na hranidbenom stolu. Krava preziva 12 puta na dan, prosecno 30 minuta, i ukoliko je drugacije postoji neki problem, koji treba preispitati. 17. Potrebe za vodom su takve da e krava piti vodu 13 puta na dan, u proseku od 5-6 litara pri emu je bitno

72

da pritisak vode bude odgovarajuci zbog lako dostupnih koliina vode. 18. Kontrolisati balegu i sadraj ( postoje odgovarajuca sita koja daju brzu mogucnost analize), a balega je odgovarajuca ukoliko je debljina nakon baleganja do 5 cm. Ukoliko je veca, postoji problem sa varenjem i iskoriscenjem unete hrane. 19. Cilj u periodu zasusenja jeste povecati tezinu krave za onoliko koliko je tezina teleta. 20. Preporuka je u obroku za sve grupe krava, da bude od 3,2 do 3,5 kg NDF a na dan, da bi zeludac radio normalno, a ADF vlakana maksimum 19 % u obroku 21. Odnos kabaste i koncentrovane hrane kod krava sa proizvodnjom od 9.000 litara bi trebao da bude 40 : 60 posto izrazeno u SM, a kod krava sa vecom proizvodnjom i do 30 : 70 posto za grla koja idu sa proizvodnjom preko 12.000 litara. 22. Pokretanje krava iz boksa u boks, tokom laktacije, smanjiti na najmanju mogucu meru, i ne praviti veliki broj grupa, vec ih selekcionisati prema genetskom potencijalu u max 2 grupe, sa obaveznim pracenjem ostataka hrane svakog dana. Hrana koja se kontrolise u smislu ostataka ( u kolicini od 3 do 5 %, daje se tovljenicima ili junicama). 23. Obavezno pratiti stanje sa papcima i redovno koriscenje dezobarijera, jer svako problem sa papcima ce nam smanjiti izlazak krave na hranidbeni hodnik, odnosno unosenje SM. Pracenje problematike papaka, moze da se sprovede opticki, jer svaka krava sa iskrivljenom kicmom ima neki problem koji treba resiti. Ako neme problema sa papcima kicma ce biti ravna. 24. Preporuka za velicinu hranidbenog stola je 60 cm po kravi a u zasusenju je po grlu 75 do 80 cm. 25. Unos SM pred teljenje se krece od 10 do 15 kg SM, prosecno oko 12 kg, do dana teljenja. Malo se unos povecava do 5. dana nakon teljenja o tek nakon tog perioda se drasticno povecava. 26. Unos SM kod prvotelki HF je od 14 do 18,8 kg , a kod drugotelki je 16 do 24 kg u prvih 5 nedelja. U drugoj nedelji je najveci pomak u smislu konzumiranja hrane. 27. U periodu zasusenja, preporuka je 6 do 12 gr. niacina i 10 dana posle teljenja 28. Za telad davati 2 litra na svakih 6 sati kolostruma, prvi dan 29. Za laktacionu grupu napraviti obrok za 40 litara mleka a od osemenjavanja opada proizvodnja za 7 % mesecno, ali hrana ostaje ista jer imamo porast teleta 30. Obavezno premeravanje hrane svaki dan, koliko je ostalo od prethodnog dana da bi se znala naredna kolicina hrane obroka. Potrebno je da ostane svaki dan od 3 do 5 posto obroka. 31. Obratiti paznju na komfor krave na hranidbenom stolu jer bi to trebalo da bude cilj, da je to najprijatnije mesto za krave 32. Potreban je visok nivo obrade hranidbenog stola ( npr. plocice) 33. U proseku ukoliko je dobro stanje sa kravama, trebalo bi 40 % krava da lezi i odmara a 30 % da preziva u stali ili boksu. 34. Obavezno obratiti paznju na visoke temperature, jer sve preko 20 C utice na konzumiranje hrane. Ispratiti koliko je dana u godini preko 20 C. 35. Kod pojilica za vodu neophodno je lako ciscenje i brzo punjenje vode. 36. Krave ne smeju da budu udaljene vise od 25 metara od pojilice. 37. Predlog za odgoj teladi jeste da je obavezno potrebno cisto, suvo i dobro provetreno mesto za njihovo drzanje 38. Praksa u USA je sledeca: Tele u prvih 12 sati treba da popije oko 6 litara kolostruma, od 5 dana zamena mleka a 56 dana zalucenje. Starter za telad davati od 3 do 5 dana, ne praskasto nego peletirano ili u zrnu, a kabasta hrana seno leguminoza sa dobrim listom. Neophodna lako dostupna voda. 39. Ako se daje mleko od krava onda treba da bude pasterizovano. 40. Zamena za mleko mora da ima proteine i masti od animalnog porekla.

73

TOP 10 saveta za otkrivanje ESTRUSA


Jedan od najvaznijih uslova za uspesno vestacko osemenjavanje, je ekasno opaanje estrusa. Ukljuite ovih 10 saveta u Vas dan i obezbedite maksimalne rezultate. 10. Zajedniko skupljanje. Krave u estrusu su sklone sakupljanju. ivotinje ostaju u ovim grupama od vremena pred estrusa i stojeeg efekta, i naputaju grupu kada izadju iz estrusa. Primeivanje grupisanja krava, ne samo da ce Vam pomoi da prepoznate krave u estrusu, vec i ostale udruene sa njima. 9. Vrua mesta. Ove grupe takodje pokazuju sklonost ka izvesnim mestima, vruim mestima. Ova mesta mogu biti odredjena u delu dostupnim za kretanje i gaenje. Meka i suva mesta su privlanija za nametanje i zaskanje. Pronalaenje ovih vrelih mesta trebalo bi da pomogne u primecivanju vise estrusnih aktivnosti. Nakon pronalazenja vrucih mesta setite se da postoje izvesne okolnosti koje mogu prouzrokovati netacnu identikaciju estrusa. ivotinje koje su premetene, ograniene malim prostorom ili nahranjene, mogu lano naskakati na druge. 8. Pravovremene prilike. Kanadska studija (King i Hurnik, 1975.) je identikovala da uestalost naskakanja poinje da se poveava oko 20h i ostaje visoka do kasno u no i ranih jutarnjih asova. Najnii nivo naskakanja je izmedju 10 ujutru i 19h. Kako moete da maksimizirate mogunost zapaanja estrusa u ovim kasnim veernjim i ranim jutarnjim asovima i da ih uvrstite u svakodnevni raspored? Neka vam traganje za estrusom bude prvi i poslednji zadatak svakog dana. 7. Mudro koristiti lekove. Kao dodatak za vidljiv trag estrusa, ukljuite lekove za otkrivanje estrusa u reproduktivni program. Kontaktirajte lokalnog CRI distributera sa pitanjima u vezi korienja ovakvih preparata. 6. Zapiite: Vano je da beleite informacije o estrusu. Ako temeljno radite na otkrivanju estrusa, imaete previe podataka kojih cete morati da se setite, zato koristite notes, tablu ili PDA. Beleite sve vidljive estruse, trakom oznaite ivotinje koje su ukljuene u naskakanje i u druge aktivnosti u vezi estrusa, i beleite ostale korisne informacije o upravljanju stadom. Kada je informacija zapisana, setite se da je prenesete u Vau trajnu arhivu. 5. Sigurna identikacija je neophodna. Sigurna identikacija ivotinja u estrusu ce Vam osigurati da ispravne ivotinje budu osemenjene u tano vreme. Da bi ostvarili ovo, koristite vrlo vidljiv identikacioni sistem (usne markice, ogrlice sa markicama, itd). Bez dobrog identikacionog sistema, veoma je lako pogresno identikovati zivotinju. 4. Uestanost. Uspeno opaanje estrusa zahteva da proverite estrus najmanje dva puta dnevno. Budui da duina estrusa cesto moe biti kraa od 12 sati, apsolutno je neophodno da proverite najmanje dva puta na dan kako ne bi propustili ove krace estruse. 3. Dobro iskorieno vreme. Ne moete dovoljno uraditi na otkrivanju estrusa dok radite druge poslove. Previe je vano! Uzeti dovoljno, iskljucivog vremena da se osmotre sve ivotinje. Period od 20 do 30 minuta je preporuceno da dozvoli dovoljno vremena da osigura ivotinjama u estrusu da budu zaskocene. 2. Znati i prepoznati znake. Nema svrhe posmatrati krave u estrusu ukoliko ne znate ta treba da gledate. Tokom predestrusnog i pravog estrusnog perioda postoje mnogi sekundarni znaci. Vulva krave ili spoljnih delova reproduktivnih organa postaje crvena i nateena kako se tok krvi kroz reproduktivne organe povecava. Ponaanje krave poinje da se menja: postaje uznemirena i uzbudjena. Lizanje i trljanje brade o zadnji deo tela drugih zivotinja, I pokuava da zaskoi druge krave. Znaajna promena se desava kada krava udje u pravi estrus. Jedino tokom pravog estrusa krava e zaista stajati kada bude zaskoena od strane drugih ivotinja. Ovo je najznaajniji znak estrusa! 1. Drati se plana. Uspostaviti standardne procedure i drzati se istih. Uraditi nacrt itavog plana, pismeno. Odluiti ko ce detektovati estrus, koliko esto, kada ce to raditi i koliko dugo. Koristiti sigurne metode za belezenje estrusa i koristiti te informacije za upravljanje vestakim osemenjavanjem.

Izvor: HORIZONS, Cooperative Resources International, USA, April 2008.

74

Tranzicioni period u ishrani krava


i metaboliki poremeaji
Dr Jack Behan Repro-ziolog CRI-Europe

75

76

Mastitis
Mr. Lindell Whitelock Technical Assistant Ag Consulting Service, USA

77

78

79

Krava Budunosti Genetika


Dr Jack Behan, Dairy Cattle Genetics CRI-Europe

80

81

82

Sadraj
Uvod Ekonomska analiza farme mleka: osnovne preporuke Planiranje poslovanja u poljoprivrednoj proizvodnji Ishrana visoko produktivnih krava na panjacima Ishrana visoko produktivnih krava kontrolisanom ishranom Ocena telesne kondicije krava i junica Ishrana teladi Ishrana priplodnih junica Sekrecija mleka i standardi kvaliteta Kontrola mastitisa Reproduktivni poremeaji kod mlenih krava Agresivne strategije za poboljanje reproduktivne ekasnosti Manipulacija funkcije jajnika Klju za uspenu reprodukciju Uzroci i prevencija bolesti Metabolika oboljenja kod krava Nega papaka Prevencija bolesti i zdravstveni program stada 3 str. 4 str. 6 str. 11 str. 13 str. 18 str. 20 str. 21 str. 23 str. 27 str. 31 str. 39 str. 43 str. 44 str. 49 str. 51 str. 64 str. 71
str.

Top 10 saveta za otkrivanje estrusa Prilog 1: Tranzicioni period u ishrani krava i metaboliki poremeaji Prilog 2: Mastitis Prilog 3: Krava Budunosti Genetika

str. 74 str. 75 str. 77 str. 80

Izradu publikacije Poboljanje Proizvodnje Mleka na Farmama Visoko Mlenih Krava je omoguila podrka Misije Amerike agencije za meunarodni razvoj (USAID) u Srbiji, prema ugovoru br. EDH-I-00-05-00004-00, Task Order 09. Stavovi izneseni u ovoj publikaciji su lini stavovi Taurus Agro Konsalting-a i ne odraavaju nuno stavove Amerike agencije za meunarodni razvoj (USAID-a) ili Vlade SAD.

83