Антологија

СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Антологија
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Бранислав Нушић

НАРОДНИ ПОСЛАНИК

„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®
Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не
преузимају одговорност за могуће грешке.
Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.
Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела. Оригинално издање
дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.
2009.

Антологија
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Бранислав Нушић

НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Садржај
ЧИН ПРВИ ............................................................................................................................................................................... 3
ЧИН ДРУГИ ........................................................................................................................................................................... 38
ЧИН ТРЕЋИ ........................................................................................................................................................................... 75

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАРОДНИ ПОСЛАНИК КОМЕДИЈА У ТРИ ЧИНА НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 1 .

Јевремов пашеног Спириница Ивковић.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЛИЦА Јеврем Прокић Павка. полицијски писар Јовица Јерковић Сима Сокић Срета Први грађанин Други грађанин Трећи грађанин Говорник из народа Младен. адвокат Госпа Марина. покућар Јевремов Кафански момак Жандарм Шегрт НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 2 . њихова кћи Спира. његова жена Даница. његова тетка Секулић.

На левом зиду два прозора. а више ормана кредом рађене слике. шатуле од бомбона. ДАНИЦА ПАВКА (долази из десних врата. У углу између овог зида и задњег већа гвоздена пећ. Врата са десне стране и у дну. већи сат. слике у рамовима са наслоном и друге ситнице. Између пећи и врата орман са фиокама. немој ти мени: „Боже. мајка! ПАВКА: Ама. На орману вазна са цвећем. Паланачка соба из осамдесетих година. у чији се стил унео и укус девојке која је погдешто примила одлазећи родбини у Београд. Између прозора велико огледало у златном раму. мали етажер на три спрата и на њему шољице. На средини собе сто са куповним чаршавом и око њега столице. одлази вратима у дну. ПАВКА: Ти опет? Јесам ли ти хиљаду пута казала: нећу да те видим тамо! ДАНИЦА: Боже. па то! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 3 . на сваком чисте завесе и саксије са цвећем. са стране боље дрвене столице. од публике па до врата. која се ложи споља. Јевремова и Павкина. мајка! Нећу да те видим тамо кад немаш посла. чаше и још погдекоја ситница. па кад види да никог нема у соби. фигурице од гипса. напоље): 'Оди овамо! Чујеш ли. овамо кад ти кажем! ДАНИЦА (улази). I ПАВКА.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧИН ПРВИ С оба код Јеврема Прокића. Између прозора миндер са жанилском застирком. Над њим виси са плафона већа лампа. На десном зиду.

проговорила о томе. ако те узме свет у уста? ДАНИЦА: Ех. већ свет. Оцу чак нисам ни говорила. ДАНИЦА: А по чему има мене свет да узме на зуб?.. а да има. је л' имала оволики реп. нисам га ни ја вукла. Шта имам да му говорим празне речи? ДАНИЦА: Нису то празне речи. хм! Није него још нешто! Што се мени не учини да је пала саксија! ДАНИЦА: (гунђа): А.... што ти се сваки час чини да је пала саксија. то.. дабоме! ДАНИЦА: А Мица Антићева. видиш.. распитивала колико носиш и... па не дам ни ти да га вучеш! Не дам. ДАНИЦА: Боже. мајка. ДАНИЦА: Броји дане зато што нема да изброји паре. ПАВКА: И да има. Само разговор и ништа више. ПАВКА: Него шта су? НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 4 ... разумеш ли ме. бога ми. ПАВКА: Шта кажеш? ДАНИЦА: Ништа! ПАВКА: Слушај ти! Моја мајка није вукла реп за собом. кад свет узме на зуб. ал' ово је друго! ПАВКА: По чему друго? Ни по чему. па шта? Опет се удала! ПАВКА: Нећу ја тебе с репом да удајем. разумеш ли? И не нађе другу да ми кажеш него Мицу Антићеву. баш красна девојка.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДАНИЦА: Учинило ми се да је пала саксија.. него тако: била његова тетка два-трипут. ето. а-у. а-у. те ено и сад седи и броји дане.. Што ми не кажеш за Росу Јањићеву? Ето. човек! ПАВКА: По томе. ПАВКА: Свет... па како је прошла? Узе је свет у уста па: а-у. Није да кажеш да је човек отворено казао..... а он млад ДАНИЦА: Знам. какав реп? ПАВКА: Него шта. већ. ПАВКА: Пала саксија.

па сад трљај главу! ДАНИЦА: Свеједно.) Ама шта говориш. нећу више да ми излазиш тамо! А не знам ни шта ће ми оне саксије у ходнику.. да га замолим за нешто.. ПАВКА: Ти знаш? Казао ти ваљда? Ама. СИМА: Је ли господин код куће? ДАНИЦА: Није! СИМА: Хтео сам. ал' је могла да се усели каква фамилија. ДАНИЦА: Ух.. јест. да није он... молим ти се. ако хоћеш. проговори му и ти. А ето ти сад. Неко куца. две собе. Овако. rocпoђo. а имаш девојку у кући.. нама је много пет соба. Јеси ли чула. Реци му.. што ће нам пет соба”. „Издај. знаш. ДАНИЦА: Шта имаш ти да будеш крива? ПАВКА: То што сам се стегла као кукавица па хоћу да уштедим..АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДАНИЦА: Ја знам да нису. Извол'те! II СИМА СОКИЋ ПРЕЂАШЊИ СИМА (улази на средња врата): Добар дан желим. онај што га гониш због жене. ПАВКА: Уселио би се. човече и пријатељу. унеће их Младен још данас у кујну. нека ме не гони толико! И да је зашто. Јевреме. а ти си његова rocпођa? ПАВКА: Јесте! СИМА: Хтео сам. саксије у кујну!.. ПАВКА: (изненади се): Због жене?. ја сам крива. Баш. нико други није крив него ја. уселио би се други. нека попадају све саксије.. (Прекрсти се. него ни за што! Реци му: долазио Сима Сокић.. зар те мој муж гони због жене? НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 5 . кумим га богом.. знаш. уселио ти се у кућу млад човек. ПАВКА: Добар дан.

је л'? ДАНИЦА: Јесте! СИМА: Е.. и да измолује онај прст (показује познати прст из огласа). ПАВКА: Има на улици.) ДАНИЦА: Ти си погрешио врата.. Па она сад каже: досадило јој. ДАНИЦА ПАВКА: Ја не знам само зашто тај човек не напише на своја врата: Адвокат. хвала. СИМА: Е. Одбегла ми. да кажеш. и отишла од мене. ал' није. опростите! (Одлази. бога ми! Јест. исти ходник. Реци му: није човек крив! Једанпут-двапут што је испребијао жену. али нема овде. Вели: тучем је. него тако. показаћу ти. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 6 . ова друга врата. знаш. (Сими. дигао сам руку. СИМА: Него? ДАНИЦА: Ево овде. А ко ће је и испребијати ако неће муж? ПАВКА: Ја не знам о чему ти то говориш? СИМА: Ама.. није да нисам! Ал' онако два-трипут. као што и приличи мужу. ја видио.. женска памет! Па отишла право у адвоката.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СИМА:. овде је Адвокат. као да ће негде наћи боље. ПАВКА: А. ова друга врата. него што ме престрави. само она друга врата. те твој господин тужи мене за тешку повреду и сад ме гони као вука по планини.. фирму на кући.. немој ти да му показујеш. знаш. ПАВКА: Ама. Не седи овде адвокат.. па ето. ДАНИЦА: Па има доле на улици фирму. па мислим. Него тако. А казао му је Јеврем да метне и овде. то је? (Чисто јој лакне. а није.) Ево овде. сваки час нам долазе! И што дође — ништа.. 'Оди.) III ПАВКА. жена. душмански. ево шта је. то толико. опростите.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

IV
ЈЕВРЕМ, ПРЕЂАШЊИ

ЈЕВРЕМ (улази забринут, пуни му џепови новина. Чим уђе, даје знак Павки да
уклони Даницу, а она да остане).
ПАВКА (разумела га је, па се окреће Даници): 'Ајде, оцу кафу!
ЈЕВРЕМ (после извесне паузе, пошто је размишљао мало): Овај... Павка...
имам нешто важно да ти кажем...
ПАВКА: А ја опет теби
ЈЕВРЕМ: Ама, остави ти, ово што што ја имам да ти кажем много је важније.
Дакле, идем одјутрос ја чаршијом...
ПАВКА: Баш кад помену, а што, бога ти...
ЈЕВРЕМ: Та не прекидај ме!... Ето, сад морам опет испочетка. Дакле, идем ја
јутрос чаршијом, а господин начелник, па тек мени спусти руку на раме, па вели...
ПАВКА: А, знам шта је, избори...
ЈЕВРЕМ: Ето ти сад, какви избори?
ПАВКА: Сећам се, знам да ти је господин начелник спустио руку и прошле
године кад су били општински избори.
ЈЕВРЕМ: Ама, није то, него човек ме упита: како, како, газда-Јевреме?
ПАВКА: Па то је То што ти ја кажем. Чим се приближе избори, он тебе пита:
како, газда-Јевреме? (Спази му новине.) Уосталом, што те и питам, кад ето ти пуни
џепови новина?
ЈЕВРЕМ: То онако.
ПАВКА: Није онако, Јевреме. Знам ја тебе. Кад је онако, ти идеш у кафану,
попијеш кафу и прочиташ новине. А и не читаш их, него само огласе. А кад дођу
избори, ти набијеш новинама џепове па се заријеш у њих, а дућан о клин.
ЈЕВРЕМ: Ех, ех... Ти опет претерујеш!

НАРОДНИ ПОСЛАНИК

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

7

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ПАВКА: Ама, како претерујем! Па ето, откуд ти сад, у ово доба кући? Где је себе
подне!
ЈЕВРЕМ: Дошао, знаш, да прочитам новине. Стигла пошта, а у дућану ларма па
не могу да читам.
ПАВКА: Ето. Је л' кажем ја! Оставио дућан да чита новине! Баш право да ти
кажем, Јевреме, кад дођу тако ти избори, а мени чисто смркне.
ЈЕВРЕМ: Ето ти сад! А шта има теби да смркне?
ПАВКА: Тако. Не мили ми се. Да си ти као други људи, да одеш на дан избора па
да гласаш, 'ајд', 'ајд'! Него се сав предаш и промениш, постанеш други човек. Дигнеш
руке и од дућана и од куће.
ЈЕВРЕМ: Е, није него... Боље иди ти па ми скувај кафу. Знаш како је, слађе се
читају новине уз кафу.
ПАВКА: (полазећи): Добро, Јевреме. Ал' кажем ти, не волим кад наиђу ти
избори, па то ти је! (Одлази.)

V
ЈЕВРЕМ, ДАНИЦА

ЈЕВРЕМ (вади новине из џепова и ставља их на сто. Седа, савија цигарету,
припаљује, развија новине и разгледа их): „Реч-две уочи избора”. (Чита даље у себи.)
ДАНИЦА (доноси кафу и ставља на сто).
ЈЕВРЕМ: Дедер, бога ти, кад си ту; прочитај, ево, ово! Нешто ми много
замршено. (Даје јој новине, означујући место које жели да му се чита, а он устаје и
слуша шетајући.)
ДАНИЦА (седне на његову столицу и чита): „Еволуција једнога друштва
зависи често и многоме од напора и подвига појединаца, када исти подвизи
хармонишу са социјалним потребама и савременим тежњама тога друштва”.
ЈЕВРЕМ: Не могу да разумем шта је казао, ал', види се, лепо је казао.
ДАНИЦА (чита даље): „Тежње су, пак, модерног друштва: стално сузбијање
консервативних институција, заснованих на предрасудама и неморалним

НАРОДНИ ПОСЛАНИК

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

8

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

принципима, који појам личности стављају над појмом општости, солидарности и
једнакости”...
ЈЕВРЕМ (више себи): Паметни, брате, ти новинари. Пишу, читају и разумеју
сами себе. (Гласно.) Какав беше наслов томе чланку?
ДАНИЦА (чита): „Реч-две уочи избора”.
ЈЕВРЕМ: Па то, дабоме! Шта има вазда ту да пише кад се из наслова види да су
скоро избори, а то је најглавније. Уосталом, чак и кад би друкчији наслов био, знамо
ми и сами да су скоро избори, не мора То кроз новине да нам се каже. А, дедер, овај,
преврни унутра.
ДАНИЦА (отвори новине).
ЈЕВРЕМ: Има ли што?
ДАНИЦА (чита): „Русија”.
ЈЕВРЕМ: Прескочи!
ДАНИЦА (чита): „Енглеска”.
ЈЕВРЕМ: Прескочи и Енглеску. Види-дер ти тамо, у дневним вестима: да није ко
од бивших министара ишао у двор, јер, знаш, чим бивши министри почну да иду у
двор, онда знај да ће бити кризе!
ДАНИЦА (разгледа дневне вести и чита наслове у себи).

VI
ИВКОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ

ИВКОВИЋ (пошто је куцао): Извините!
ДАНИЦА (хитно устаје).
ЈЕВРЕМ: А ти си, господине Ивковићу? Изволи!
ИВКОВИЋ (Даници): Хтео сам да се извиним! Вас опет узнемиравају моји
клијенти?
ДАНИЦА: Да. Малопре је био један који се, сиромах, жали да га гоните као вука!

НАРОДНИ ПОСЛАНИК

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

9

На дан-два само. идеш ли мало у Београд. а? ИВКОВИЋ: Па да. газдаЈевреме. је л'? ИВКОВИЋ: О изборима.. ДАНИЦА: Нећете бити овде? ИВКОВИЋ: Да. звала ме је још малопре. али. Хм.. о изборима. ЈЕВРЕМ: Како о кандидату? Зар није Петровић ваш кандидат? ИВКОВИЋ: Он је био прошлога пута.. због избора. ја морам мајци. Али сад. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 10 .) Чим сте ме опоменули....АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ИВКОВИЋ: Хе. ето. ЈЕВРЕМ: Да разговориш. је л'?. а ја се задржала. Аха. шта сам оно хтео да те питам. ЈЕВРЕМ (тргне се): Због избора. Нећу бити овде два-три дана па би вас још више узнемиравали. која га први пут није довољно разумела. о кандидату... госпођице! VII ЈЕВРЕМ.. хм! (Маше за леђима руком Даници да се уклони из собе.) ИВКОВИЋ: Довиђења.) ДАНИЦА (пошто га је разумела): Извините. да се видим с пријатељима.) ИВКОВИЋ: Мораћу! ЈЕВРЕМ: Па јесте! (Маше енергичније Даници. Али. А. баш добро! Прикуцај ти то лепо на твоја врата. тек сад стигло! ЈЕВРЕМ: Е. ИВКОВИЋ ЈЕВРЕМ (пошто су остали сами): А овај. шта ћете! Такав је наш посао. ја сам наручио. да разговарамо. (Вади из џепа једну таблицу на којој пише: Адвокат. можда нећемо њега. Клањам се! (Одлази. неће вас више узнемиравати. господине Ивковићу? А. да те лакше нађу твоје муштерије! ИВКОВИЋ: Хвала богу те је стигло.. видећемо. аха! Дакле. мислиш због избора у Београд. морам мало до Београда. тако...

ко зна како је он то горе.) Шта ти мислиш. да смо још и у истој партији. молим те. па ако удари устрану. Камо срећа... Онако. Хм! Гле. тек чуо сам да је начелник једном свом пријатељу рекао: ја избрисах Илића! ЈЕВРЕМ: Гле.. ја чујем да Илић неће овом приликом бити биран. ИВКОВИЋ: Па ми можемо пријатељски разговарати. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 11 ... молим те. господине Ивковићу. А ко би то могао бити? (Гласно. волели би! ЈЕВРЕМ: Е. па. он ће знати! А ти баш мислиш: неће Илић бити биран? ИВКОВИЋ: Оно. ЈЕВРЕМ (радознао и пријатно изненађен): Мекшег? ИВКОВИЋ: Па да. представио. господине Ивковићу. а не бити у истој партији. а овако. а сад се још радујеш и за Илића. у Београду.. то ти не ваља. право да вам кажем. ал' то ће већ знати господин начелник! ЈЕВРЕМ: Па јесте што кажеш.. под истим кровом.. да он удари устрану? ИВКОВИЋ: Па. ИВКОВИЋ: Опет Илића? ЈЕВРЕМ: Кажу: он је најбољи! ИВКОВИЋ: Ама.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ: Хоћете новога? ИВКОВИЋ: А ви? ЈЕВРЕМ: Па. Не ваља ти што си отишао у опозицију. и Илић има своје људе. али му се огледа задовољство на лицу. Он говори више себи). знате како је. знате. савитљивијег. ЈЕВРЕМ (размишља. па да пријатељски разговарамо. може свашта бити! ЈЕВРЕМ: А то би ви као волели. како седимо у истој кући. баш тако рекао? ИВКОВИЋ: Кажу чак да је начелник добио поверљиво писмо из Београда да нађе каквог мекшег кандидата. ко би од наших био онако мекан? ИВКОВИЋ (смешећи се): Не знам. погоднијег. ЈЕВРЕМ: Како то? ИВКОВИЋ: Та већ знате да је начелник у завади са Илићем.

хвала ти. Али кад треба да проговоримо о политици. одох ја да закуцам ову таблу. на пример. ЈЕВРЕМ: Е. газда-Јевреме! (Одлази). ја те. право да вам кажем. ви сте индивидуа! ЈЕВРЕМ: А је ли моја Павка индивидуа? ИВКОВИЋ: Да! ЈЕВРЕМ: Е. скупе шљиве ове године. будите уверени да ћу ја увек умети да сачувам према вама све поштовање. знаш. ЈЕВРЕМ: Па не морамо сваки пут. то ти признајем. А ти мени да одговориш: јест. VIII ЈЕВРЕМ. баш да те нешто запитам. Могу ја теби. да кажем: господине Ивковићу. ал' кад су избори. видиш.. како можеш да не разговараш о политици. како можемо пријатељски да разговарамо кад сам ја влада. ШЕГРТ НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 12 . ја те волим. А велиш начелник добио поверљиво писмо да нађе мекшег човека? ИВКОВИЋ: Тако се чује! ЈЕВРЕМ: Може! Може! ИВКОВИЋ: Дозволите. па онда. газда-Јевреме! И ја се. газда-Јевреме. ИВКОВИЋ: Хвала вам. То сам. господине Ивковићу! ИВКОВИЋ: Збогом. а онако. скупе су! Па тако можемо да разговарамо и о орасима и о јарећим кожама. ако. О чему ћеш друго да разговараш кад су избори? ИВКОВИЋ: Па ако проговоримо и о изборима. само политички мрзим. а ти опозиција? ИВКОВИЋ: Па ми не морамо разговарати о политици. Иако си ти друге партије. Ја сам на пример. у души. хтео да те питам. ако! Збогом. Реци ти мени (завирује у новине) шта ће то рећи „индивидуа”? ИВКОВИЋ: Значи особа. у вашој кући осећам некако као код своје куће. као да сте ми родитељи и ви и госпођа Павка. ЈЕВРЕМ: Е. ЈЕВРЕМ: То јест. кад се тако осећаш.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ: Можемо.. не кажем да не можемо. индивидуа.

него. (Пише на другој страни кесе. ЈЕВРЕМ: Добро! ШЕГРТ (сретајући се на вратима са Јовицом): А. ШЕГРТ (носи једну дућанску кесу од хартије и на њој нешто написано: Газда! Послао калфа Јоца.) Може ми он сад и затребати. (Натежући чита. ево га! (Оде. а може и „К”. па кажу момци отишао кући.. дедер још једну кафу. ШЕГРТ: А увраћао у дућан и газда Јовица. (Сам себи.) Данице. ЈЕВРЕМ (чита. вратиће сутра”.) „Господин Секулић. газда. па рекох да их не дајем из руке док тебе не питам за курс. нанео ме ветар! ЈЕВРЕМ: Седи! (Одлази десним вратима. примичући и одмичући кесу од очију): 'Оди овамо. Је ли ово „Ф”? ШЕГРТ (гледа дуже): Може.) Сви они сутра враћају. носи ово калфа-Јоци. ЈЕВРЕМ: Откуд ти? ЈОВИЦА: Откуд? Отуд. наишао. моли две банке зајма. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 13 . знаш. кад други пут хоће нешто да напише. питао за тебе. (Размишља. нека узме кесу од две киле па нека крупније пише. ЈОВИЦА (седајући): Имам. газда.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ (враћа се и стане насред собе замишљен.) На. На лицу му се оцртава брига која га све више обузима. ЈОВИЦА ЈОВИЦА (с врата): А ја свратио у дућан. неке наполеоне. Узима шешир и хтео би да пође али се код врата устави.. писар. а може да буде и „Р”. ЈЕВРЕМ: Кажи калфа-Јоци.) IX ЈЕВРЕМ. ти имаш боље очи. враћа се и седа на столицу брижан).) „Дај му!” (Даје кесу шегрту.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ЈЕВРЕМ: Море, другом ти тај курс, немој мени! Бајаги ниси могао у чаршији да
се припиташ, него потегао овамо да ме нађеш, као да ја сваки дан само наполеоне
преврћем преко руке. Него, ако си дошао за неки посао, а ти говори!
ЈОВИЦА: Па... па и за посао. Ти имаш, знаш, неке јареће коже. Једанпут си ми
се жалио не знаш шта ћеш са њима, па, рекох, ја ћу скоро у Београд...
ЈЕВРЕМ: Ама, откуд ти, бре брате, коже падоше на памет! Откад коже биле па
битисале! Него ти увек тако: обилазиш девет сокака док стигнеш у кућу у коју си
пошао. Друго си ти дошао, ниси за коже.
ЈОВИЦА: Ништа друго, него за коже!
ЈЕВРЕМ: Е, па, дедер сад, немој да му кажеш! Па јеси ли Ти, бре, пио алвалук
кад сам их продао?
ЈОВИЦА (као бајаги досећа се): Па је л' то за коже било?
ЈЕВРЕМ: Није, него за дрењине!
ЈОВИЦА: Ја смео с ума.
ДАНИЦА (доноси кафу, оставља и одлази).
ЈЕВРЕМ: Море, ниси смео с ума, него — знам ја тебе. Ако хоћеш да купиш коња,
а ти прво почнеш разговор о обручима и бурадима.
ЈОВИЦА: Па, знаш како је, трговачки ред колико да отпочне разговор. А... јеси
ли слазио од јутрос у чаршију?
ЈЕВРЕМ: Јесам.
ЈОВИЦА: Па биће онда и да си чуо што?
ЈЕВРЕМ: А шта има да се чује? Има л' што ново?
ЈОВИЦА: Знаш, идем ја јутрос чаршијом, а начелник, па тек спусти мени руку
на раме...
ЈЕВРЕМ (изненађено и суревњиво): Ама, на чије раме?
ЈОВИЦА: Спусти руку мени на раме.
ЈЕВРЕМ: Ко спусти?
ЈОВИЦА: Господин начелник.

НАРОДНИ ПОСЛАНИК

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

14

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ЈЕВРЕМ: Ама, и он, кога год сретне, а он му спусти руку на раме! Па шта ти
вели?
ЈОВИЦА: Вели: „Бога ми, газда-Јовице, не стоје добро ствари!”
ЈЕВРЕМ: Које ствари?
ЈОВИЦА: Па о политици ми говори човек.
ЈЕВРЕМ: А што не стоје добро?
ЈОВИЦА: Вели: „Они наши у Београду канда не би хтели више да им Илић буде
посланик”.
ЈЕВРЕМ (као бајаги изненађен): Е, бога ти, како то?
ЈОВИЦА: Ето, тако ми каже човек, од речи до речи.
ЈЕВРЕМ: Ја то, богме, не верујем. Што, брате! Илић је баш човек на своме месту.
ЈОВИЦА: Е, видиш, онима тамо горе није на своме месту!
ЈЕВРЕМ: Па сад? Шта каже господин начелник?
ЈОВИЦА: Вели, морамо наћи другога!
ЈЕВРЕМ: Јес', другога, као да овде роде посланици на врби, па ми само да
узберемо.
ЈОВИЦА: А кад се човек зрело размисли: зашто као не би могао и ко други?
ЈЕВРЕМ (подозриво): Могао би, не кажем да не би могао, ама дедер кажи ко?
ЈОВИЦА (бајаги размишља): Могао би... Ето, Мита Арсић!
ЈЕВРЕМ: Па је л' човек под стечајем?
ЈОВИЦА: А Јова Црвљанин?
ЈЕВРЕМ: Па је л' украо тестамент и био у 'апсу?
ЈОВИЦА: А поп Пера?
ЈЕВРЕМ: Он јесте. Ако тамо у скупштини треба зинути, поп уме да зине, па да га
мајци олако не затвори уста. Али, брате, одвешће свастику у Београд, па ће да нам пуца
брука.

НАРОДНИ ПОСЛАНИК

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

15

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ЈОВИЦА: То јесте!
ЈЕВРЕМ: Па после, брате, у Београду има много музике, а он, чим чује музику,
мора повести коло, па макар то и о задушницама било. А то још овде и бива, али
тамо...
ЈОВИЦА: Па онда не знам кога би?
ЈЕВРЕМ (подозриво): Не знам ни ја.
ЈОВИЦА: Јер ту треба наћи човека, али таквог да му се не вуче реп. А где ти је
данас такав? Ето, на пример, мислио сам нешто и на тебе...
ЈЕВРЕМ (престрави се).
ЈОВИЦА: Па му, знаш, дође незгодно због оног шпиритуса.
ЈЕВРЕМ: Ког шпиритуса?
ЈОВИЦА: Оног, знаш, што кажу да си шверцовао.
ЈЕВРЕМ (увређен): Слушај ти, ако и кажу за мене да сам шверцовао шпиритус,
ја државу нисам оштетио. Ја сам казну поштено платио, а за мене бар не кажу да сам
лиферовао војсци цркнуто месо.
ЈОВИЦА: Ето ти сад! Сад па да почнемо да се вређамо. Нисам ја зато, брате,
дошао; него сам дошао као човек и као пријатељ да се разговарамо као људи.
ЈЕВРЕМ: Е па, разговарај као човек, а немој да ми помињеш више шпиритус,
кад о томе нема више ни аката.
ЈОВИЦА: Па нема, дабоме, кад их је писар за пет банке појео.
ЈЕВРЕМ: Ако их је и појео, акта је јео, а није цркнуто месо. И у другом свету
може чиновник да поједе акта, али нигде у свету нема да војска једе цркнуто месо.
ЈОВИЦА (корсем диже се): Е, па да идем ја!
ЈЕВРЕМ: Ама, што да идеш?
ЈОВИЦА: Па кад ти једнако наврћеш на увреду!
ЈЕВРЕМ: Ама, није ја, него ти једнако наврћеш на шпиритус.
ЈОВИЦА: Остави, бога ти, то, па да разговарамо као људи.
ЈЕВРЕМ: Па седи, де!

НАРОДНИ ПОСЛАНИК

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

16

ти и још дватри у чаршији.. ако си ми ти пријатељ. ЈЕВРЕМ: Јест. почео од курса. стало! ЈОВИЦА: Стало... Спомоћи ћу се и ја. Јевреме. то. те ако хтеднете да ме помогнете.. ово је сад добра прилика. Разлабавило се нешто па не иде. знаш како је кад си посланик. имао сам. па мора човек.. богме.. Па велим.. него сам и сам говорио. па шта друго може? ЈОВИЦА: Знаш.. Не иде..... послови више не иду. кад би наместо Илића ја нешто отишао у скупштину. ЈЕВРЕМ: Јеси ли ти о томе говорио са господином начелником? ЈОВИЦА: Нисам! ЈЕВРЕМ: А јеси ли говорио другом неком? ЈОВИЦА: Нисам. па на јареће коже. а ти да се не мешаш... рекох прво да разговарам с тобом. (Застане и посматра Јеврема. па онда.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈОВИЦА (сео.) Шта велиш ти на то. и са целим светом мени да оставиш. знаш. Воду да метнеш у уста и да не отвориш уста више. Умем да се разговарам... а знаш и сам. Па. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 17 . али одужићу се и пријатељима. Да оставиш мени ствар. па после извесне паузе): Видиш. хвала богу. ЈЕВРЕМ: Не мислиш ваљда у службу? ЈОВИЦА: Да ми не да бог! ЈЕВРЕМ: Е. ЈЕВРЕМ: Уха. па то ти је. па знаш. ЈЕВРЕМ (пренерази се): Посланик да будеш? ЈОВИЦА: Па велим. и са начелником мени да оставиш. Велим. умем да се нађем. нисам баш ћутао а он да ми записује шта хоће. Јевреме? ЈЕВРЕМ (устао је и узнемирено шета чекајући нестрпљиво да Јовица сврши говор): Па је л' то зашто си ти дошао? ЈОВИЦА: Па. зашто да не би' могао! А ти знаш мене. посла и са властима. нисам од оних који се неће одужити. Могао би'. па ником више.. Јевреме. а распара се с друге.. човек везан.Па онда ником више и да не говориш! Мени. хтео не хтео. Окрпиш с једне стране. ЈЕВРЕМ: . а свршио са кандидацијом! ЈОВИЦА: Па велим. нисам. мислим се нешто и велим. да гледа ако може с које друге стране да се спомогне те да изађе на крај. да кажеш...

у тебе сам се и надао. да ме пустиш прво мене једно две године. а ти да му кажеш: шта се то мене тиче.. Ти само накриви капу па чекај мандат! ЈОВИЦА (полазећи): Па ја. Ево. па што да тражим преко хлеба погаче. Јевреме! Рекох ја: са Јевремом треба прво да разговарам! Па овај. хвала богу. право да ти кажем. мени да оставиш ствар. ЈОВИЦА: Јест! ЈЕВРЕМ: И ако ме само послушаш. и то да ти кажем. па хвала ти. велика ти хвала на томе. ти умеш и да се нађеш. море... право кажеш. ЈОВИЦА: Шта да те послушам? ЈЕВРЕМ: Да одеш одавде право у дућан. а ја пристајем и да поделимо.) ЈЕВРЕМ (за њим): Право у дућан и ником ни речи! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 18 .. па после ти иди. ја гледам своја посла а ког народ хоће тај нека иде! Је л' тако? ЈОВИЦА: Тако је! ЈЕВРЕМ: И тако ћеш да радиш? ЈОВИЦА (дижући се): Па тако. ако хоћеш. што ће мени то! Посао ми. ЈОВИЦА: Па јесте. добро иде. ако хоћеш. колико знаш да се помогнем. ЈЕВРЕМ: А за даље је моја брига.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈОВИЦА (охрабрен): А ти пристајеш? ЈЕВРЕМ: Кад ти кажем. Никоме ни речи о томе. И ако те припита ко: шта мислиш. ЈЕВРЕМ (шеретски): Јок. Ако ти је почем стало до тога. умеш да говориш. ЈОВИЦА: Е. и уговор такав да правимо. а ти да се не мешаш више. ЈЕВРЕМ (испраћајући га): И не треба ти други! ЈОВИЦА: Е. ко да буде посланик. Јевреме! (Одлази. кад ти кажеш да је тако боље. ЈЕВРЕМ: Друго ти! После. што кажеш. у скупштину. па ни лук јео ни лук мирисао...

дабоме. иди па му кажи: замолио те газда Јеврем да дођеш часом на једну кафу. не може с тобом ни да се разговара о породичним стварима.) Павка. ПАВКА: Ама. Ја знам шта радим! ПАВКА: Ето..АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ X ЈЕВРЕМ. пошљи ми.) XI ЈЕВРЕМ.. Где ја завлачим нос. ПАВКА ПАВКА (долази здесна): Слушај. кад ти одмах. кад си завукао нос у политику. Јеси ли разумео? МЛАДЕН: Јесам! (Оде.) МЛАДЕН: Звао си ме. а он је у „Националу”. нека га завлачим. газда? ЈЕВРЕМ: Иди преко. тога Младена. знаш онога господина Срету! МЛАДЕН: А. узбуђено и иде право левим вратима): Младене! (Пауза. бога ти. Не знам ни шта сам почела да говорим? НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 19 . ЈЕВРЕМ: Па нека дође. хтела сам баш да ти кажем: не знам да ли си ти намирисао зашто она у последње време долази тако често к нама? ЈЕВРЕМ: Ето ти сад! Шта ја имам ту да намиришем? ПАВКА: Па немаш шта. МЛАДЕН ЈЕВРЕМ (враћа се нервозно. (Стане насред собе и дубоко се замисли. видим иде преко пијаце госпа Марина. знам! ЈЕВРЕМ: Ако није ту преко. извесно ће овамо. Јевреме. ЈЕВРЕМ: То да ми не кажеш други пут.

ако нема власти. МАРИНА: Или. бога вам. што ти рекох.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ: Па то: да ли сам штогод намирисао? ПАВКА: Јест. ПАВКА МАРИНА (долази споља): Добар дан. Јевреме. ЈЕВРЕМ... па говорим ти о твоме детету! ЈЕВРЕМ: Откуд је госпа Марина моје дете? (Извадио новине и разгледа. госпа-Павка. већ је само расејано гледао): Па шта се то мене тиче? ПАВКА: Боже. али нека говори ко шта хоће. чуо сам. газда-Јевреме. газда-Јевреме! ЈЕВРЕМ: Добар дан! ПАВКА: А ја вас баш гледам кроз прозор... Ето. него. па кажем Јеврему: ево госпа-Марине право к нама. тако ми је у очи рекла.. не она. то! Ти знаш ваљда да је та госпа Марина нешто род овом господину Ивковићу? ЈЕВРЕМ: Ако! ПАВКА: А нешто ми се много распитује о Даници и хвали господина Ивковића и уопште. ЈЕВРЕМ (који није ни слушао њено казивање.. бога ти. госпа-Марина. човече. МАРИНА: Баш добро што вас видим. да гледамо ми да се ородимо!” Ето.. како да нас се не тиче. господин начелник. добар дан. човече! XII МАРИНА.) ПАВКА: Ама. Прекјуче ми чак и рекла: „Бога ми. шта ми је жена прекјуче говорила? ЈЕВРЕМ (расејано): Јест.. те да вас као човека и грађанина запитам: има ли. шта се то нас тиче! ПАВКА (крсти се): Ју. Чу ли ти. власти у овој земљи? ЈЕВРЕМ: Па има. а оно. јест. има ли бар грађанства? НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 20 . побогу.

застане пред фотографијама које висе о зиду): Бога вам. овако.) Видите. ПАВКА: Каквих ти нас нема! Да вам кажем само шта сам јуче чула. сад баш прођох крај апотеке. а онај ћосави потпоручник под прозором. ево овако. МАРИНА: Овде? ЈЕВРЕМ: Сви су овде.. Како. Ју.. је ли ово све ваша фамилија? ПАВКА: Јесте. Као у позоришту. али. Јевремова.) Па кажу онда: није истина кад тако новине за понеку пишу. молим вас. није их мало.) Пролазим крај апотеке и гледам. забога.. Знате ону секретарицу. па да се крстите и левом и десном! ЈЕВРЕМ: А. (Показује гестове рукама. па да се крстите и левом и десном. (Јеврему. јесте. јесте. ЈЕВРЕМ: Шта ћете. МАРИНА: Томе би.. то вреди да чујете! ПАВКА (нудећи Марину): Извол'те! МАРИНА (полазећи.. ју! (Крсти се. Па оно је већ јавна ствар. па и да ми није криво. и то.) ПАВКА (улази за њом). Она. Виси овако. ју. овако. (Павки. њему све овако.. оно треба очима видети... како та власт и то грађанство трпи ова чуда? Ето. забога.. на прозору.. у свакој вароши има и таквих индивидуа! МАРИНА: И бар да је нека персона. (Улази у собу говорећи даље.) Ју. Идите. требала власт да стане на пут. па и то му је као неки мираз за зета.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ: Како да нема! Па ко би гласао за изборе кад не би било грађанства? МАРИНА: Па молим вас лепо. идите. толики гласачи у фамилији. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 21 . То треба да чујете! Ето. молим вас. оно вреди видети. а грађанство би требало да се гнуша. МАРИНА: Много их има. та секретарица. идите тамо у собу да вам каже Павка шта је јуче чула. (Павки.. ПАВКА: Ју. оно се не да речима описати. Дао их бог много! МАРИНА: И све живо? ПАВКА: Готово. слатка. знате.) А он њој све овако....

знаш. газда-Јевреме? ЈЕВРЕМ: Па. ако.. сасвим поверљиво... он прекида): А.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ XIII ЈЕВРЕМ. разговарати и о општим стварима... али ја сам хтео онако да проговорим о општим стварима. хтео сам онако. прилази зиду и броји фотографије дотичући сваку кажипрстом. начелник и Илић. СРЕТА: Ако вала.. то је поверљиво. зашто да не разговарамо! ЈЕВРЕМ: Па то.. баш добро! СРЕТА: Добар дан. што кажеш. онако. СРЕТА: Ако. СРЕТА: Аха. како да ти кажем. СРЕТА ЈЕВРЕМ (кад је госпа Марина поменула гласаче. на пример. ево. газда-Јевреме. знаш. како? (Узима Јевремову табакеру са стола и прави цигарету. хтео сам с тобом да проговорим мало. ето.. СРЕТА: Гле. имало би вазда о чему да се разговарамо. што кажу.. на прагу. како да ти кажем.) ЈЕВРЕМ: Овај.. Кад наиђе Срета. тргне се из расејаности.. а о чему то.. како... избори су. молим те! То нисам чуо? А зашто? ЈЕВРЕМ: Они су. молим те! А ко то теби рече? ЈЕВРЕМ: То. али. и иначе у свађи. доста је и било његовог! ЈЕВРЕМ: Сасвим! СРЕТА: Молим те. могли би разговарати. брате. о политици. то. Велим. СРЕТА: Јест... СРЕТА: Гле. газда-Јевреме. је л' продаде своју кућу за среску канцеларију? А што? Зар није и други имао кућу за продају? Не кажем да сам ја имао.. чим су жене ушле у собу. да је начелник добио једно писмо из Београда да се Илић не бира за посланика. па сад они из Београда пристали уз начелника да нађе неког мекшег. о општим? Добро. те. богме на прагу су! ЈЕВРЕМ: Чујем. Па јест. немој да ме питаш. да поставимо НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 22 .... можемо.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ сваку ствар на своје место па да се упитамо: шта ће теби. (Удара језиком о непце. има нас још у овој Србији који имамо рођаке за службу и pobake на робији и куће за продају! Је л' тако? ЈЕВРЕМ: Тако је! Ух. шта мислиш. ја!. па зар ниси могао ти да продаш кућу држави? Могао си. баш. ко би онако од наших могао бити посланик место њега? СРЕТА: Па како да ти кажем. ја. него. па да му подвикнеш тако детаљно на збору. XIV ДАНИЦА. да није из наше партије. ЈЕВРЕМ: Јес'! СРЕТА: Па онда понамешта. СРЕТА: Ето. они из Београда траже мекшег човека. Али пусто не иде. ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (из десне собе): Мајка хоће нешто да разговара са госпа-Марином што ја не треба да чујем. а нама свима шупаљ нос до очију. ја.. брате.. ако је писар у општини његов рођак. дабоме! Па онда.. Ако је на општинском кантару – његов рођак. ЈЕВРЕМ: То јесте што кажеш.. од проте до општинског стрводера. Срето. Дабоме да ми не треба! СРЕТА: Е. можемо да поставимо сваку ствар на своје место..... оволика кућерина? ЈЕВРЕМ: Па видиш да половину дајем под кирију. брате мој! Ако ћемо сваку ствар да поставимо на своје место: он једини што је онако мало отресит. ЈЕВРЕМ (грчевито прихвати): Е.. на пример. ја.) Сад. на пример. а то што кажеш.) Добар дан! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 23 .. кажи ти мени. ако хоћеш да почнемо од тебе. Па доста. је л' му дадосмо списак наших грађана који су на робији? Изради човек помиловање само своме шураку. остали су некако завезани и глупи.. ако сам баш и завезан мало.. (Срети. сви остали су некако мало завезани и глупи. овај.. брате целу своју фамилију и заузе сва места..... то онако.. дакле. видиш... баш сам то и хтео да те питам! Видиш. па ми казала да ја изађем у ову собу.. ЈЕВРЕМ: Ја велим.. зар ти не налазиш да сам ја мекши од Илића? СРЕТА (сад му је јасно): Ја.

без ДАНИЦЕ ЈЕВРЕМ (шета забринуто и наставља ред мисли које је Даница својим доласком прекинула): А није да кажеш да не бих умео ништа рећи. а господин начелник спусти тек руку мени на раме. друго: брате си ми мој.. и онако као. да ми најпре поставимо сваку ствар на своје место. СРЕТА (који је за све то време мислио): Е.. кажи ти мени.. а кад да говорим.. чекај.. народно поверење... што ће теби да будеш народни посланик кад ти овде више зарађујеш од ситних интереса но што ће ти дијурна донети? ЈЕВРЕМ (збуњен): Па.. видиш. него. да изађеш! ДАНИЦА (весело отрчи). чекај сад ти. треба да ћутим. на пример. да сам ја вешт за те ствари.. а умем — ако треба — и да ћутим. на пример. Умем. сад смо начисто и сад можемо да поставимо сваку ствар на своје место. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 24 .. ЈЕВРЕМ (хтео би нешто да каже). зато изађи из ове собе па иди у неку трећу.. да разговарам нешто са господином Сретом што ти не треба да чујеш. онако. XV ПРЕЂАШЊИ. као на пример брату своме. СРЕТА: Умеш? ЈЕВРЕМ: Баш и да не умем што.. Јевреме. Ти знаш. знаш како је. како ти стојиш са начелником? ЈЕВРЕМ (трља два кажипрста један о други): Овако!. и ја.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СРЕТА: Добар дан! Добар дан! ЈЕВРЕМ: Е. има тамо у Београду паметних људи па ће ми рећи: кад... СРЕТА: Добро.. хоћу.. Јутрос баш идем ја тако чаршијом.. па ће рећи.. није то за зараду. ДАНИЦА (радосно): Да изађем у ходник? ЈЕВРЕМ: Дабоме. СРЕТА: Чекај.. Кажи ти мени најпре. брате си ми мој. почаст....

па не можеш имати дефицит. дај овамо Срету. ако треба да се фалсификују изборни спискови. данас си здрав и читав. питао бих те онда. да ти мени одговориш на фарбу. СРЕТА: Ама. СРЕТА: Не разумеш? Добро. Ето. два хектара. брате си ми мој. нек подигне тамо болницу. ЈЕВРЕМ: Па то јесте. рецимо. дај овамо Срету. честитке влади.. ако хоћеш да ја тебе поставим на своје место. видиш. дај овамо Срету. сведочење. Не зна се шта носи дан а шта носи ноћ. имаш у рукама краља.. Не разумем те како? СРЕТА: И то ћу ти рећи. ЈЕВРЕМ: Нисам то хтео да кажем. онда ево: ја бацам кеца! Је л' ме разумеш сад? ЈЕВРЕМ: Не разумем.. расадник.. је ли. ако треба жалба на изборе. а ја. сад ћеш ме разумети. Ти. као ја што сам био. али да си порезник.. допис. То може сваког да постигне.. је ли? ЈЕВРЕМ: Јес'! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 25 . И да не рачунамо ситне послове: растурање лицитација. То би требала држава да ми откупи.. зашто да не одговорим. само. Али.. То је нумера судске пресуде којом сам био осуђен на годину дана. ако треба да се поквари какав политички збор. ја ти требам. Добро. СРЕТА: Молим те... видим да си то хтео да кажеш. на пример. а сутра осванеш пред судом због дефицита. ево. не можеш сам за себе да учиниш ништа. немаш ту ништа ти да велиш или да не велиш. Дедер. господине мој. добро. ЈЕВРЕМ: Да одговорим. казнени завод. да је та нумера баш учинила да мени скочи нумера у овој вароши. то си хтео да кажеш. брате си ми мој то је друга ствар. кеца. али је сад питање: да ли ја хоћу с тобом? ЈЕВРЕМ: Па ја велим. касарну. само држава треба то да откупи. А треба да знаш. ти мени: који је то посао који би се могао свршити без мене? 'Ајде. СРЕТА: Знам ја да ти хоћеш са мном. Видиш. видиш. ЈЕВРЕМ: Па то јесте! СРЕТА: И ти мислиш да мене вређа што ме зову Срета Нумера 2436. и хоћу с тобом. телеграм против насиља и ваздан таквих ствари. дај опет Срету. ја не бих одлежао годину дана за дефицит. Ти. то признајеш? Е. Е. то је судбина.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СРЕТА: Знам шта ћеш да кажеш: да сам био вешт. лепо. то је ствар рачуна. ја имам на женино име ону велику њиву ван вароши. онда брате мој. Зато ја.. реци. реци ми? Ако треба да се растури какав лажан глас по вароши.. рецимо. шта хоће нек подигне. трговац си.

пензија. него за државу. видиш. на пример.. само кад је човек вредан и онако окретан. невиност. Ето. ал' на моје можеш оборити читаве планине.. докле ћемо сви да висимо на државним јаслима! Има и других послова сем државне службе. ја бих рад и да се упослим. СРЕТА: Па онда. ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (излази из собе): Јевреме. брате мој рођени. Да ли ме сад разумеш? ЈЕВРЕМ: Разумем! СРЕТА: Е.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СРЕТА: Па онда. брате си ми мој.. молим те. ЈЕВРЕМ (забринуто): Само. хиљаду ситних послова и крупних прихода. на пример. да ме питаш... Е па. можеш да је примиш на моје име.. па и то ти је леп посао. овај. а нисам ја тих петнаест година радио за себе. брате. разумеш ли? ЈЕВРЕМ: Разумем. да те припитам.. брате си ми мој. Обнова парнице. бога ти. нови докази. ти си посланик и ти не можеш као посланик да примиш лицитацију за зидање касарне на мојој њиви. ЈЕВРЕМ: Па јес'. то ти је... сад ти одговарај на фарбу. ЈЕВРЕМ: Немој. само кад се свака ствар постави на своје место. оно: бацио сам кеца. је ли? Па онда. Али.. пре но што сам постао порезником. не можеш ти у овој земљи посећи ниједно дрво на своје име. право је да држава призна те године службе! ЈЕВРЕМ: А нумера 2436? СРЕТА: Не брини ти за то. Па онда помиловања! Колико света лежи на робији бамбадава. само кад је човек вредан и окретан. брате. само кад си ти посланик. јер нисам ни за какво питање! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 26 . ја имам петнаест година практикантске службе.. право кажеш! СРЕТА: Има ти ту. XVI ПАВКА.. ЈЕВРЕМ: Опет у службу? СРЕТА: Каква служба.

на пример. ја ћу већ промислити о томе. а ја већ знам шта ћу! (Оде. сваку ствар треба поставити на своје место.. кидај. говориш као да није реч о твоме детету. као да је сад време томе. госпа Марина. ако је она бацила краља. човече божји. ЈЕВРЕМ: О. ЈЕВРЕМ: Ама јесте.. ПАВКА: Ама. онда ти баци кеца. па шта да кажем жени? ЈЕВРЕМ (расејано): Зар ја знам. Павка. ако. (Збуни се.. побогу. ето. већ сваку ствар постави на своје месТо. али не волим кад те детињасте ствари падну тако.. господе. на пример.. иди тамо у собу.) XVII ЈЕВРЕМ.... кад човек има других брига.. ЈЕВРЕМ: Ама кој' изишао с фарбом на среду? ПАВКА: Па. па ето ти! ПАВКА (крсти се): Човече божји. ПАВКА: Промишљај Ти.. па изиђи и ти с фарбом на среду! СРЕТА: Сасвим.. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 27 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПАВКА: Жена изишла с фарбом на среду.. него ћу ја да кидам — па како бог да! ЈЕВРЕМ: Па добро. ако. откуд јој сад пало на памет да изиђе с фарбом на среду? Зар не видиш да сам у највећој бризи? ПАВКА: Треба да јој одговорим! ЈЕВРЕМ: Молим те..... реци јој нека се стрпи док не npoђy избори. човече! Ја видим већ да си ти дигô руке. ПАВКА: Бар да знам шта да кажем жени? ЈЕВРЕМ: Откуд ја знам шта да јој кажеш? Напослетку. СРЕТА ЈЕВРЕМ (после мање паузе): Сад ми дошла..) Није то. ПАВКА (згране се): Шта је теби.... а ја.

одрешиш кесу па платиш.. видиш. него. народно поверење? И то ти је. пред твојим бирачима одречеш у корист газда-Јеврема Прокића. па да га се ти.) А Илић? СРЕТА: Шта Илић? ЈЕВРЕМ: Ако он. помало и прелива. он је онако ватра човек за те ствари и овако обрће начелника око малога прста. (Замисли се расејано. ЈЕВРЕМ: И ти мислиш? СРЕТА: Ја мислим.. видиш.. брате. па лепо. то не могу ја. остави. али спреми кесу.. имаш пара. молим те! СРЕТА: Е. кад је тако. Илић ће се узјогунити. ужива народно поверење! СРЕТА: Хм. газда-Јевреме. а теби се. Најбоље је да ухватиш писара Секулића. да будем изабран? СРЕТА: Па изабран.. Ето. на пример. Добро! Да поставимо сваку ствар на своје место. тако се то ради! ЈЕВРЕМ: Гле. неће да прими начелников савет да се одрекне. отићи ћу њему па ћу му рећи: дедер.. ЈЕВРЕМ: Јест. њему плаћање најахује на плаћање. да ћеш ти и нико други бити народни посланик! ЈЕВРЕМ: И то баш. онда се може рећи да је свака ствар постављена на своје место. онако... брате. овај. де.. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 28 . дабоме. видиш колико је тешко. дај кантар да измеримо то твоје народно поверење. са начелником ти да удесиш.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СРЕТА: Па жена. није него мањином! Само.. брате и пријатељу. па ето ти! ЈЕВРЕМ: Како то мислиш? СРЕТА: Па ето тако: ти. не кажем да ће то ићи сасвим као намазано. Оно. тако је кад ти ја кажем! Е.. артикал као и сваки други артикал. Метнеш га на кантар. Већином гласова? СРЕТА: Па већином гласова. Он има много гласача. Илић петља и не може да састави крај с крајем. газда-Јевреме. него удари устрану. неће без твог питања. дабоме! ЈЕВРЕМ: . Илић има народно поверење. теби примање најахује на примање.. ако тако све изведемо и ако смо се споразумели као људи. СРЕТА: Ама. ЈЕВРЕМ (буни се): Није баш тако.

ЈЕВРЕМ (претрне): Шта каже? ДАНИЦА: Па то. па хајде. Нека баци акта у фиоку! А ти. ЈЕВРЕМ: Је л' се није чуло тамо шта смо разговарали ја и господин Срета? ДАНИЦА: Није. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 29 . СРЕТА: И када га нађеш. ЈЕВРЕМ: Е. кажу.. каже. Разговарала сам све време са господином Ивковићем. Петља ме тамо за некакву бајаги двапут наплату. нека се чује.. ватра. (Полазећи..АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ: Јест. ДАНИЦА ЈЕВРЕМ (пошто га је испратио.. у ходнику. немамо кад за никакве истраге. одох ја мало да омиришем чаршију и да пустим твоје име у саобраћај.. од своје стране.. реци му.) И немој да стегнеш руку. сваку ствар на своје место.. нумера 2436! (Одлази. иде у Београд. нека ме се окане.. па не бих ни могла да чујем и да сам хтела... то је истина. бога ти. он је. о чему сте разговарали? ДАНИЦА: О врло важним стварима. сад кад се бацимо на овај озбиљан посао. нека је са срећом! СРЕТА: Видећеш ти шта вреди Срета... гледај лепо с њим. знаш.. ДАНИЦА (улази споља): Оде господин Срета? ЈЕВРЕМ (тргне се из мисли): Где си била досад? ДАНИЦА: Па тамо. Молим те. овај. враћа се замишљено). хоће да иде у Београд. ЈЕВРЕМ: О важним стварима? Зар он с тобом разговара о важним стварима? ДАНИЦА: Па онако. Да поставимо.) XVIII ЈЕВРЕМ. Хоће да се кандидује за народног посланика. каже.. ЈЕВРЕМ: С њим разговарала? А шта он онако каже. 'Ајд'.

па. терају га пријатељи. п. њега ће да кандидује опозиција..... бога ти. то ћемо да видимо! Иди. да ми те не урекну! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 30 . а ти бар кажи нешто паметно. е. ЈЕВРЕМ: А начелник? ДАНИЦА: Па он каже... ПРЕЂАШЊИ СПИРИНИЦА (за њом Спира): Е. XIX СПИРА. каже.. зете. остави. тако. зашто опозиција... али кад зинеш.. СПИРИНИЦА. то ћемо да видимо! Управо: иди му кажи да он. светло ти око! СПИРА: Ама.. (Пљује га. он није хтео... коме опозиција? А? Е.. ЈЕВРЕМ: Аха! Опозиција! Дакле. какво светло око! Како можеш тако с неба па у ребра? СПИРИНИЦА (избекељи се на Спиру и крсти се): О. п. Каже. ЈЕВРЕМ: Кој' да се кандидује за народног посланика? ДАНИЦА: Па он. е.. није то. него оно друго? ДАНИЦА: Које друго? ЈЕВРЕМ: Оно друго што ти је казао? ДАНИЦА: Па то. хоће да се кандидује за народног посланика. брате. млатарајући рукама).. господе Саваоте! Да чудна човека..) П.. Иди дођавола и немој ником ништа да кажеш. али га терају пријатељи и они из Београда. господин Ивковић. не даш ми ни да зинем! СПИРА: Па зини.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ: Ама. иди му кажи: е... СПИРИНИЦА: А теби већ памет цури кроз капу! Ма'ни се.. пп.. п. е. ДАНИЦА (гледа га зачуђено и изненађено и одлази десно). ЈЕВРЕМ (узбуђено хода и говори нешто сам себи. Чекај!. Чекај: иди му кажи да је. опозиција? А чему опозиција.

људи божји. СПИРИНИЦА: Ју. СПИРА: Нисам ни пар речи рекао! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 31 . СПИРИНИЦА: Прилика је врло добра. Дошао малочас твој слуга. молим те. Можемо се ми и на другом месту свађати. ЈЕВРЕМ: Чекај. него кад он за прву реч. нити имаш што да размишљаш.. не кажем то. да се прво објаснимо о главној ствари. знаш. дабоме.... СПИРА: Чекај. СПИРИНИЦА: А ти па нашао туђу кућу да се ребриш. де! Нисте ваљда дошли да се овде свађате?! СПИРИНИЦА: Па нисмо.. Суклато! ЈЕВРЕМ (стао између њих и покушава да их умири): Ама. па мени пуна глава брига.. Младић је честит.. нити да се саветујеш са нама. Мицо. Вели: важна ствар. СПИРИНИЦА: Али ти. тиче се детета! ЈЕВРЕМ: А јест. с каквом фарбом? ЈЕВРЕМ: Па. забога.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СПИРА: Е. не морамо баш овде! ЈЕВРЕМ: Ама. Зар не видиш да сам ја зинуо да кажем. госпа Марина изашла с фарбом на среду. молим те! О. вели: послала га Павка и зове нас да дођемо. не умеш да затвориш уста. ти опет тражиш? Моли се богу што је туђа кућа и што није ред. и сад још ми ви дошли да се свађате! СПИРИНИЦА (увређено): Па ми можемо ићи. и ако је да мене питате. кад зинеш.. она је род господину Ивковићу! СПИРИНИЦА: Па да није за Даницу? ЈЕВРЕМ: Јес'? СПИРИНИЦА: А кад је изишла с фарбом на среду? ЈЕВРЕМ: Сад! СПИРИНИЦА: Па сад? СПИРА: Па ту. СПИРА: Па чекај. брате.

брате. Из наше фамилије још нико није био посланик..АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СПИРИНИЦА: Не даш човеку до речи да дође! ЈЕВРЕМ: Ама. СПИРА: А шта се то тебе тиче? СПИРИНИЦА: И поп Анта има зета опозицију. кад си се ти затутуљио па не умеш да макнеш! А што не би ти био посланик. умирите се... шта сам оно хтео да кажем. кад си ти. али – опозиција. ЈЕВРЕМ: Јес'.... жено! СПИРИНИЦА: Не иде код тебе.. СПИРА и СПИРИНИЦА (зграну се): Ти? ЈЕВРЕМ (ставља прст на уста): Пст! То је засад још тајна.. СПИРИНИЦА: Зар он? ЈЕВРЕМ: Јес'! СПИРА: Па још боље! ЈЕВРЕМ: А. ваљда можеш и ти.. добро ради. има поверење.. прилика није рђава... кад може Јеврем.. ЈЕВРЕМ: Знам. и треба. то јест господин начелник.. видиш. како да кажем. СПИРИНИЦА: Па дабоме. овдашњи народ.. млад човек. и ја. или боље рећи: народ. забога! СПИРА: Па то кажем. па још како лепо живе.. још није свршено.. него они из Београда.. хоће да и ја будем посланик.. теби ништа не иде. а толика фамилија.... СПИРА: Ама не иде то тако. он може да се кандидује и за посланика.. чекај.. знаш.. не видим што ти то смета за Даницу... немојте се свађати. СПИРА: Јеврем. СПИРИНИЦА: А што ти да немаш поверење? ЈЕВРЕМ: Ама. СПИРА: Па право да ти кажем. па то... овај. још то није свршено. адвокат. још је зец у шуми! СПИРА: Па рецимо и да је свршено. али. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 32 .. управо није ни он. овај.

Извештили се људи. а зет Јанковић. ЈЕВРЕМ: Добро. распиташ се. Ено их тамо у соби кувају. Па онда. А сад се некако смекшало. него незгодно му долази. не иде! Ако хоће после избора.. а таст посланик — а зет начелник окружни. ја мислим да то није ништа. па то ти је! ЈЕВРЕМ: Ама. баш сад уочи избора. па де. СПИРА: Није ни то баш онако строго као што је било некад. Што не говориш. а ти си га мрзео као пса — или ти или он. нек измакне лиферација ако може! Па онда: таст Павловић. а Петровић опозиција.) XX ЈЕВРЕМ. кад си га мрзео. политички. Зар не видиш да сад у свакоме послу ортакују партије? Ако је трговина. то је више онако. СПИРИНИЦА: Па зар госпа Марина навалила баш сад да се то сврши? ЈЕВРЕМ: Па сад. Па онда.. забога? (Одјури. СПИРА: Хоће. али ако он буде изабран. молим те. читаш: „Симић и Петровић”. ја њега. а он кандидат опозицијин. он мене гледа да обори. а ја останем бамбадава изгрђен. Пре. ко зна да то није и нека замка? НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 33 . СПИРИНИЦА: Ију.. Не могу ја тек волети опозиционог кандидата. а оно Симић владина странка... СПИРА ЈЕВРЕМ: Што не иде. па опет. ништа није. Али опет. а зет опозиција. а ви мене овде држите читав сат. ја морам грдити опозиционог кандидата. можемо да разговарамо.. ја морам по дужности. њега да мрзим. ако ја будем изабран. то јесте. овога часа. Политички можеш у Србији кога хоћеш да изгрдиш. у интересу партије. СПИРА: Опет ништа! ЈЕВРЕМ: Па онда. добро. јер како ћу друкче да обавештавам народ ако не грдим противника? СПИРА: То јест! ЈЕВРЕМ: А и он ће мене да грди. до истраге. таст владина странка. Па иде као намазано. а зет посланик — а таст председник општине.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ: Како да ми не смета? Ја кандидат владин.

. Спиро... Јевреме! ЈЕВРЕМ: Дај боже. ЈЕВРЕМ: И већ пију на мој рачун! СПИРА: Па дабоме!. То може лако бити.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СПИРА: Каква замка? ЈЕВРЕМ: Па знаш како се праве замке и подвале уочи избора.. Нека је са срећом. усхићен.) Спиро. тамо у собу па им тако реци: после избора можемо разговарати! XXI МЛАДЕН. Спиро. Спиро. Кад тебе начелник зове на саветовање. па онда.. СПИРА: Чујем. Пијемо на твој рачун!” (Збуњен радошћу. ЈЕВРЕМ: Пола свршено! СПИРА: Море. ПРЕЂАШЊИ НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 34 . Сад нећу да чујем.) ЈЕВРЕМ (радознало развија и тешко чита): „Сад сам разговарао са Секулићем.. све је свршено. Начелник му казао да ће те звати да разговара с тобом. Иди. ЈЕВРЕМ: Срета? Је л' баш он ти даде? МЛАДЕН: Јес'! (Одлази.. брате! (Потресен грли га. а Видиш и Секулић је ту. а после избора можемо разговарати. Нећу да чујем... ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (доноси једну хартијицу): Даде ми ово цедуљче господин Срета... СПИРИНИЦА.) XXII ПАВКА. Ствар можемо сматрати за пола свршену..

па ти се и не зарадова! СПИРА: Ти да се не мешаш. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 35 . ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (наилази на врата. ПАВКА: 'Ајд' овамо. човече. ЈЕВРЕМ: Ама. за њом Младен). дадох реч за Даницу. трза руку коју је Ивковић пришао да пољуби): Ама. кажи драгичка! ЈЕВРЕМ: Пст! Чекај! Кажи ти прво драгичка! ПАВКА: Ама. у име божје. Кажем: отац. МЛАДЕН. макар једну реч да проговорим.. јеси ли чула? СПИРИНИЦА: Ама. ЈЕВРЕМ (уплашио се. за њом Марина и Спириница. Марина одмах журно одлази на задња врата. пусти ме. па две радости одједанпут! XXIII ДАНИЦА. ПАВКА: Боже. СПИРИНИЦА (Јеврему): Ју. Она је отишла да извести Ивковића о срећно свршеним преговорима): Јевреме. радујем се. Нека је са срећом. чу ли. а не радује се детињој срећи. кад ти кажем! ЈЕВРЕМ: Па добро: драгичка! ПАВКА: Ја. за њом Ивковић): 'Ајде овамо.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПАВКА (долази из собе. збунио. него. дај боже! ПАВКА: Младене. 'ајде.. брате! СВИ: 'Ајде. чекајте. па пољуби оцу руку! (Даница љуби руку Јеврему. отрчи одмах кум-Стеви и кажи му. шта ти ја рекох: ја. у име божје. кажи ти.. па пољуби мајци руку.) МАРИНА (из задњих врата. ко се не радује.. ЈЕВРЕМ: А ја дадох реч за посланика. одох у посланике. Павка.

) Добро. чекај.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ: Чекај!.. XXIV ЖАНДАРМ. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 36 ........ као што видиш.. реци кум-Стеви.. ЈЕВРЕМ: Спиро. то знамо.. СПИРА: Реци им: газда-Јевремова Даница. ЈЕВРЕМ: Врло добро.. газда-Јевреме. иди.. шта хоћеш ти? Хоћеш да Младен иде кум-Стеви. чекајте прво да поставимо сваку ствар на своје место. Младене.. сасвим замрсила....) А шта хоћеш ти? ИВКОВИЋ: Та да вам пољубим руку! ЈЕВРЕМ: И то знамо! (Жандарму. (Павки. управо. кум-Стеви и кажи му.. и то знамо. кум-Стеви и газда-Арси и пријатељ-Мики и реци им... ЈЕВРЕМ (срећан и збуњен све више): Је л' баш он то рекао? ЖАНДАРМ: Па јес'.. рекао господин начелник. пола! СПИРА: Све! ПАВКА: Иди ти. није се замрсила. СПИРИНИЦА: Ама.. ПРЕЂАШЊИ ЖАНДАРМ (улази са дна): Послао ме. Господин начелник..) А ти? ЖАНДАРМ: . него онако. чекај. молим те. ПАВКА: Па нек иде Младен? ЈЕВРЕМ: Нек иде. има господин начелник важан разговор с тобом. (Ивковићу.. овај. Ствар се... господин начелник да дођеш до њега. ЈЕВРЕМ: Чекај.. иди.. Добро. пусти човека нека каже што је почео! СПИРА: Не мешај се ти! ЈЕВРЕМ: Чекајте. брате.

) Реци им: газда Јеврем се испросио за народног посланика. а ко краља. ПАВКА: Ама.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПАВКА: . управо зет народног посланика. брате. брате... ЈЕВРЕМ: Па то....) Иди.. а ти само реци: газда Јеврем ми је спустио руку на раме.) СВИ (смеју се и честитају међу собом). сад ћу ја да дођем. за Даницу. СПИРА: Тако. ако те запита штогод господин начелник. остави ме. ПАВКА: А жандарму ниси ништа одговорио.. ево. односно. И газда Арси.. А за долажење. СПИРИНИЦА: Шта имам да те оставим. ето. И пријатељ-Мики. ал'шта да им каже? (Сети се.. То си требао одмах. то хоћу да кажем... СПИРИНИЦА: . он зна шта то значи. и управо не знам ко држи у руци кеца. кад непрестано говориш. и мене сетити? ЈЕВРЕМ (спусти му руку на раме)... човек чека. реци: жена народног посланика.) Па дабоме. Ево и теби да спустим руку на раме. јес'! (Прилази жандарму и спушта му руку на раме. ЈЕВРЕМ: Па добро.. То јест... ЖАНДАРМ: Разумем! (Салутира и одлази. ћерка народног посланика. (Продера се на Младена. (Ивковићу.. све док се завеса потпуно не спусти. ЈЕВРЕМ: А.. па реци шта хоћеш! (Младен оде.) Ти..) ИВКОВИЋ: Па хоћете ли се. најзад...) НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 37 . СПИРИНИЦА: Не мешај се ти! СПИРА: Ама. кад си и ти умешао твоју фарбу!.. не знам шта говорим. на пример. жено. не знам ни шта говорим! Збунили сте ме и ја сад. једанпут... газда-Јевреме. (Они се и дале препиру.

ИВКОВИЋ: Незгодно ми је да му ја говорим. па ипак може бити и занимљиво. Зар не видите да се сав предао агитацији противу мене? ДАНИЦА: Боже. и зет грди њега. ИВКОВИЋ: Шта ћете. зете. који је завршио посету и пошао): Што тако журите? дуже. диже човек руке од дућана па неће више ни да навири. из ваше куће иде један посланик у Београд. како је то непријатно. У дну два прозора. па немој ти сад. ПАВКА: Е. послови! Ви знате да бих ја врло радо остао овде што ПАВКА: Боље би било кад би и твој отац гледао тако своје послове. кад би му ти проговорио. ИВКОВИЋ. Истина. ви радите против њега. ПАВКА ДАНИЦА (испраћајући са мајком Ивковића. ИВКОВИЋ: Ја? НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 38 . а десно двоја врата. I ДАНИЦА. Мислио би хоћу да га ометем у агитацији. а он противу вас. јер ко било да победи. ДАНИЦА: Да. Лево врата која су затворена и пред која је постављен висок орман.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧИН ДРУГИ Д руга соба (с улице). ИВКОВИЋ: Признајем да је непријатно. али он вас грди.

НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 39 .. ДАНИЦА (на вратима): Дођите на подне! II ДАНИЦА. Само. тужио сам га због жене. Тај им је сад највећи агитатор и натуткали га те какве све гадости не говори... Зар не? (Гледа у сат. Гледаћу ипак до подне да дођем. ипак. ако ћемо право. отац је отишао даље од тога. ИВКОВИЋ: То је већ друго.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПАВКА: Тако он каже.. ДАНИЦА: Па нема шта ту да се попусти. он се упустио са последњим људима који измишљају. нећемо се ми посвађати. ПАВКА: Па оно. млађи је. ПАВКА: А што? ДАНИЦА: Да се нешто не поквари. да говориш на зборовима против њега. па ми на тај начин одбија бираче.. Отац је наредио момку те сваком ко ме тражи каже да нисам код куће и да нећу ни долазити. он би требао да попусти. ПАВКА ДАНИЦА: Знаш. ИВКОВИЋ: Да. мајка. право да ти кажем. ДАНИЦА: Једва чекам да се ти избори сврше. тај је посланик. клеветају и подмећу. Ето. реците да ћу скоро доћи. Хватају чак и оне које ја пословно гоним. Довиђења!.. ДАНИЦА: А ако чује отац да сам то радила? ИВКОВИЋ: А ви му реците отворено да ви сад припадате мојој партији. сасвим друго. Не бојте се! Ко победи тај ће после опростити своме противнику... ако ме ко потражи. вама поверавам интересе моје партије. Мене је чисто страх! ИВКОВИЋ: Па. сећате ли се онога. ПАВКА (досећа се): Канда Сима Сокић.) Имам рочиште које не смем да напустим. све ме нешто страх од тих избора. Молим вас. Госпођице. ко добије више гласова. што је залутао био код вас кад ме је једанпут тражио.

ПАВКА: И цела варош и цео округ да зна. видиш. али што је право. млађи сте. синко. па и ја откад сам се испросила. ПАВКА: Ћути. Гле ти ње! Немој да мислиш ако смо пристали да те дамо. право је! Ето. ухватио се с којекаквима! ДАНИЦА: А већ отац? ПАВКА: Шта отац? ДАНИЦА: Он се кобајаги с бољима ухватио! ПАВКА: Ју! Још ћеш почети против рођеног оца да говориш! ДАНИЦА: Нећу. право би било ја и твој отац да идемо сад као посланици у Београд. нити се тебе то тиче. ПАВКА: Прво и прво. а ко ти то каже? ДАНИЦА: Ја кажем! ПАВКА: Од њега си ваљда чула? ДАНИЦА: Па од њега. ал' видиш. ДАНИЦА: Е.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПАВКА: Знам. а цела га варош и цео округ зна ко је и какав је. а вас двоје. ал' ти не мораш да знаш. имате времена. ПАВКА: Е. ДАНИЦА: То све зависи од тога ко има поверење народно. ако ћемо онако фамилијарно. ПАВКА: А ја сам. а друго. и да ти је муж.. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 40 . ДАНИЦА: Па биће он посланик и без моје одбране. он ти није још муж. не би му твоја одбрана ништа помогла да буде посланик. зар се отац није ухватио и са оним Сретом. ако си се испросила. да смо те уписали и у његову партију! ДАНИЦА: А откад си ти то у очевој партији? ПАВКА: Откад сам се удала. ПАВКА: А он га бајаги има? ДАНИЦА: Па има. бога ти. од Јеврема чула да он неће бити посланик и да се бамбадава бакће и ломи..

ти то онако из ината само! ДАНИЦА: Ја само кажем да ће он бити посланик. ти си пустила језик као права опозиција.. па ћемо видети.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДАНИЦА: Не зна то отац. ју! Е.. али. ју. ПАВКА: Ни речи више да ми ниси казала. Знам ја добро у које ћу куће поћи и у којој је кући жена господар. ПАВКА: Биће. ПРЕЂАШЊИ НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 41 .) III СПИРА. Али умем и ја друкчије кад је до ината! Заћи ћу по кућама па ћу упалити жене! ДАНИЦА: Да гласају? ПАВКА: Не да гласају него да гласају њини мужеви онако како оне хоће. ПАВКА: Није ни моја мајка гласала па нећу ни ја. он мисли. боме. склонићу се! (Одлази у собу. СПИРИНИЦА. ако може. упамти: мој муж мора бити посланик. да ми не прекипи! Боље склони ми се испред очију. Зар те није срамота тако да разговараш с мајком? ДАНИЦА: Па. ДАНИЦА: Добро.. јеси чула. ДАНИЦА: Па нека буде. отац не зна. а он зна? ДАНИЦА: Па јес'! ПАВКА: Господе боже. ПАВКА: Гле сад ти ње! Дакле. Кад је инат. ПАВКА: Ако је до ината. кћери. не. умем и ја! ДАНИЦА: Мањ ако то не помогне! ПАВКА (крсти се): Ју.. ја ти то кажем! ДАНИЦА: Осим ако ти не гласаш за њега.

СПИРИНИЦА: Та пусти ме. баш добро. него. али реци како је у ствари! СПИРИНИЦА: О. Имам ваздан да вам казујем. него. а он нека гледа! Боље му је ваљда да метне свога за председника општине него туђина. СПИРИНИЦА: А знаш шта смо решили ја и Спира? СПИРА: Ама.. СПИРИНИЦА: А што не би' казала Павки? ПАВКА: Па јесте! запне! СПИРИНИЦА: Па нека му она кљуца сваки дан. али ако буде Јеврем посланик.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СПИРА (за њим Спириница): Добар дан.. СПИРА: Па јесте. ал' има за то времена. СПИРИНИЦА: Ја и Спира смо решили: нека Јеврем буде посланик. свајо! ПАВКА: О.) IV ЈЕВРЕМ. 'ајде реци. да седнемо. СЕКУЛИЋ НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 42 . човече. господе боже! Не чека да кажем. (Одлазе сви у десну собу. нисмо решили. СПИРИНИЦА: 'Ајде. СПИРА: Ето. један једини пут у животу да кажем што хоћу! СПИРА: Кажи. СПИРА: Па добро. као да то зависи од тога што смо ми решили! СПИРИНИЦА: Не зависи. па онда ако има што да примети.. Знаш како је кад жена за нешто СПИРА: Знам! ПАВКА: Ама 'ајде овамо у собу... а Спира председник општине..

боме. изађем пред народ па „мирно”!. а? НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 43 . тице.. Сви они измакну па дај Секулића напред! А ја. против начелника.) ЈЕВРЕМ (прави и сам цигарету): Велиш.. ЈЕВРЕМ: Јес'. овај ћеш орман маћи одавде.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ (за њим Секулић): Ево.. боље је! СЕКУЛИЋ: Овако га држимо кô буву под ноктом. бре.. разброј с'!” (Смеје се задовољно. ако.) Аха. СЕКУЛИЋ: Врло добро.. те школоване. тако каже господин начелник? СЕКУЛИЋ: Шта: „каже господин начелник”? Не каже.. „Народе. (Припаљује цигарету.. то је добро. Да их видим.. Треба ослухнути. Мислио сам ја. Код њега се скупљају сумњиви типови. А ко држи кључ од тих врата? ЈЕВРЕМ (вади га из џепа): Ја! СЕКУЛИЋ: Ако.. ту му је канцеларија.... између прозора. ЈЕВРЕМ: А зашто? СЕКУЛИЋ: Треба ослухнути. против владе. па може и да се чује. ја кажем! Они само знају да кажу: Секулић овакав. мек дуван пушим... из ове собе. Овај. Ту се свакојако воде разговори против постојећег стања. какав оно дуван пушиш ти. врло добро! (Припије се крај ормана и прислушкује. аха. него то ја кажем. газдаЈевреме? ЈЕВРЕМ: Мек. Каквог то смисла има: кандидат опозиције па под истим кровом са владиним кандидатом? Али. тај орман затвара врата која воде у његов стан. СЕКУЛИЋ (сео и прави цигарету): Седи. СЕКУЛИЋ: Баш у његову собу? ЈЕВРЕМ: Јест'. Метни га. молим те. Ето. против владе.) Ја се не стидим тога што сам био жандармеријски поднаредник. против мене. (Грува се у груди. у први мах да му откажемо квартир.) ЈЕВРЕМ: Дисциплина. разумеш ли. знаш. седи. газда-Јевреме.. кад дође тако велика ватра као што су избори. ено тамо.. Треба ослухнути. сад сам се на лицу места уверио да је овако боље. против свега у овој земљи. Секулић онакав. Слушај.. господин начелник ништа. Читао си ваљда дописе о мени? Па јесте. брате..

препелице моја.” Шта значи оно „по потреби службе”? ЈЕВРЕМ: Па то. Па кад ми дође. братац мој. све. за кога ти. ти канда имаш неку процену. забране. по милости божјој. хе. него доброчинство. интабулације. мора и да се попритегне. имаш седам кривица за НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 44 . је ли за газда-Јеврема Прокића. војнички. мислиш да гласаш. касапина који лиферује месо окружној болници. него за то? Па после. односно среза. Јесу л' учињене све припреме? СЕКУЛИЋ: Шта има да се припрема? Све је то. СЕКУЛИН: Није то. Секулићу. Ето ти. преносе и уопште такве ствари. и поверавамо ти народ тога округа. из аката све кривице. Зашто сам ја овде. процене. (Вади једну хартију из џепа. Зовнем. овај.) Повадио сам. видиш. сад прелазим у ову. брате. то ти је наш посао! Сваки мајстор треба да је печен у своме послу. па свршена ствар. За то се ти не брини. СЕКУЛИН: – По милости божјој.. формална агитација! СЕКУЛИН: Па.. него: „Разумем!” ЈЕВРЕМ: Па јесте! А како велиш. а ја тек: „Е. те га поучи.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СЕКУЛИЋ: Кажу: Секулић. упути и попритегни мало. А што брате? Ја сам војник. Досад сам био у овој команди.. А је л' ће да се направи какво насиље на овдашњу опозицију?. тако сам васпитан. за изборе.. у то и то начелство. брате. грлице моја. ЈЕВРЕМ: Па јес'. насиље. зовнем га и сасвим му благо кажем: ти. видиш. ја то тако удесим да то и није насиље. новине? Зар неће о томе новине да пишу и да нададу дреку? СЕКУЛИН: Чудо божје! Званична исправка. Све ћу те грлице сад да хватам на „кратак позив” са три црвене штрикле. то је моја брига. овде. у моме џепу. и оне које су отишле већ у акта и оне које нису још ни дошле до акта. а? А. Па онда лицитације.. 'ајде ти. на пример. а ја се наслоним на закон и он врисне. Не питам ја ко је старешина.. и зашто ми је краљ дао указ него да упутим овај народ! Јеси ли читао који пут указ у званичним новинама? ЈЕВРЕМ: Јесам! СЕКУЛИН: „По милости божјој и вољи народној: Секулић писар тога и тога среза.. је ли све онако спремно? СЕКУЛИЋ: Шта спремно? ЈЕВРЕМ: Па то. овај. него: он се противи власти. све. то није насиље! ЈЕВРЕМ (размишља): А.. у тај и тај срез. Зашто је бог измислио званичну исправку. прописе. служи свакој партији. а?” ЈЕВРЕМ (задовољно): Хе. по потреби службе.

са саслушањима четрдесет и два сведока и са три стручна мишљења. ЈЕВРЕМ: Ама. Не мислиш ваљда да приликом агитације треба говорити истину народу? Но.. као меру. да си преотео туђу жену? ЈЕВРЕМ: Не кажем то. па им је свеједно је ли здраво или смрдљиво месо. то је доброчинство. али ово је агитација. је ли твој момак бележио ко све долази код Ивковића? Јеси ли му рекао да бележи? ЈЕВРЕМ: Јест. с оне стране закона! ЈЕВРЕМ (задовољно се смеје).. ал' ако они мени измисле тако нешто па штампају плакате? СЕКУЛИЋ: Шта да ти измисле. не кажем да не може. па није преотео жену. ЈЕВРЕМ: Па добро. молим те. рекао сам му! Младене! СЕКУЛИЋ: А је л' послао Срета плакате? ЈЕВРЕМ: Какве плакате? СЕКУЛИЋ: Па оне што смо штампали са потписом Симе Сокића? Знаш. ЈЕВРЕМ (забринуто): Опет. СЕКУЛИЋ: Је ли то насиље? Није! Напротив. па ти додам још и један распис. заступа је као адвокат! СЕКУЛИЋ: Па знам ја да је није преотео. а ако нећу. јер болесници и иначе имају рђаве стомаке. као цубок. него. на кантар један параграф. истина. Остави ти то мени само! Морам га ја тако обрукати да не сме ни из куће изаћи од бруке. што сам ти говорио да Сима Сокић објављује да му је Ивковић преотео жену? ЈЕВРЕМ (буни се): Какву жену? СЕКУЛИЋ: Жену Симе Сокића. препелице моја. лепо би се ти провео кад би говорио истину! ЈЕВРЕМ: Па добро. Прогутала је та једанпут две и по киле аката једне истраге. Нису ово мени први избори.. зар није боље да му што друго измислимо него да је преотео туђу жену? СЕКУЛИЋ: Остави ти то мени. — А. ал' може човек да нас тужи за клевету.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ давање смрдљивог меса болници.. Метнем ја теби. па оде. на пример. Ал' зато ја имам у канцеларији фиоку што гута акта. може и да те не уврне. СЕКУЛИЋ: Може. и сва акта тих кривица ево их у мојој фиоци! Не кажем да су то богзна какве кривице. али закон може тебе да уврне само ако ја хоћу. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 45 .

ако бог да. МЛАДЕН: Па онда. ђавола. ЈЕВРЕМ: То остави.. СЕКУЛИЋ: Добро... него газдарица ме задржава.. у памети. 'ајд' говори! МЛАДЕН: Прво и прво. туђини. добро.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СЕКУЛИЋ: Ама... СЕКУЛИЋ: Е.. попе. долазио је поп Видоје. донео неку цедуљу. записивао? МЛАДЕН: Тако. Хоће опозицију.. па онда.. СЕКУЛИЋ: Јеси ли ти записао мени сваког редом ко долази код Ивковића у канцеларију? МЛАДЕН: Јесам! СЕКУЛИЋ: Где ти је тај списак? МЛАДЕН: Немам. обријаћу ја тебе. где ти је тај Младен? ЈЕВРЕМ: Е. а овамо прескаче удовичке плотове! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 46 . СЕКУЛИЋ: Како немаш? МЛАДЕН: Па ја нисам писмен... (Оде на врата. него други. Младене! V МЛАДЕН.. па де!. СЕКУЛИЋ: Па како си. долазио је јуче после подне Пера клисар. ПРЕЂАШЊИ ЈЕВРЕМ (Младену који излази): Зар ти не чујеш? МЛАДЕН: Чујем.) Младене. (сећа се) долазила је и наша госпођица Даница.

па онда опет госпођица Даница.. да измакнемо овај орман.) Има ли још који? МЛАДЕН: Па то. МЛАДЕН: А јест. па се жена пред децом пљескала где је стигла. па је онда.. ти и иначе гучеш у мојој фиоци! ЈЕВРЕМ: Како гуче у фиоци? СЕКУЛИЋ: Четири тужбе.. братац мој.. МЛАДЕН: Хоћу ја! (Полази. Оволико сланинице да метнеш на мишоловку па мора доћи да је лизне. него женско. свађао се са женом пред ђацима. нема више. поп Видоје. а јес'. рекох. мал' није одвалио једно уво. за једну запету. ЈЕВРЕМ: Е. па после њега опет госпођица Даница. јутрос је нешто улазила и газдарица. па онда кмет Средоје. С њиме ми је бар лако! (Младену. учо. братац мој. чекај. разумеш ли.. Гута порезу као шаран муве... СЕКУЛИЋ: Тај кмет ти је риба с обе стране пржена. боме. тај је. мора свуда да завири. брате мој. голубе мој. био је и господин Срета учитељ одјутрос. Кад је већ ту. ЈЕВРЕМ: Ама. није. чекај.. а та се увреда има односити на мене. прескочи њу! МЛАДЕН: Е. четири тужбе! Једном детету. много загустио! СЕКУЛИЋ (Младену): Ко је још долазио? МЛАДЕН: Кмет Средоје. знаш како је. raђao децу тврдо повезаним књигама. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 47 . пред лудима у кафани казао: да је господин министар просвете једна обична професорска стеница. СЕКУЛИЋ (Јеврему): Уха. Младене. које му је послало министарство за поклањање добрим ђацима. СЕКУЛИЋ (Младену): Добро. па сваког да ми запишеш. добро. ЈЕВРЕМ: Ама. Па је онда. за друге говори. добро! Ти пази само и даље. и још.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ: Јест.) ЈЕВРЕМ: Овај. СЕКУЛИЋ: Па онда? МЛАДЕН: Па онда. код оне Ангелине. СЕКУЛИЋ: Добро. па то цела твоја кућа оде у опозицију! ЈЕВРЕМ: Ама. а он јој јавно казао да је она полицијско подсвојче.

'ајде. једном обећај државну службу.. брате. нећу! Зашто да потпишем? СЕКУЛИЋ: Како зашто? Па је л' хоћеш да будеш народни посланик или нећеш? ЈЕВРЕМ: Добро. него кесом и ногама. мандат се не стиче главом.. поздрави се и с оним с ким се и не познајеш. 'Ајде ову од пет стотина.) Јес'. ал' то. (Тргне се. него пет стотина. седни с овим и с оним. триста. Знаш како је. четири стотине. ја пенџета.. па се врати. синко. двеста. па како ти то мислиш? Мислиш. Дедер. па хајде сад и ја на посао. а народ мандат! ЈЕВРЕМ (снебива се и ломи): Знам. и словима пише пет стотина.) Сад се може и ослухнути и видети.) Сто. А треба ли овај брат да поцепа бар три пара пенџета и бар једне херцлове? Па онда: хоће ли народ да гуцне штогод или неће? А? Е. кад би све то било бесплатно. то ја нећу да потпишем! СЕКУЛИЋ: Ама. а не бих тебе пустио. боме! Добро си се сетио. другом да ће му се скинути стечај. од пет стотина динара. Није да кажеш хиљада.. у здравље па на посао! (Пође. Обећај! Обећања бар ништа не коштају. Ето. СЕКУЛИЋ: Е. Ево. трећем да ће добити зајам код окружне штедионице. и ја бих био народни посланик. 'Ајде држи! (Прихвате сва тројица и односе орман уз други зид. потпиши ово! ЈЕВРЕМ (згране се): Које. (Вади пет-шест неиспуњених меница из џепа и прелистава их. газда-Јевреме. Но. другом ракију. и ти се. ал' зашто да потпишем? СЕКУЛИЋ: Е.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СЕКУЛИЋ: Јест. Једном плати кафу. ЈЕВРЕМ: Јест.) Тако. видиш! (Провери на кључаоницу. јок.. четвртом да ће му се рођак пустити с робије. море? СЕКУЛИЋ: Па ову меницу. А овај. још ми се и то може десити да заборавим. дедер. уочи избора сви смо браћа. бога ми. газда-Јевреме. обећај овом ово а оном оно. нећу то да потпишем! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 48 . ево овде! (Ставља меницу на сто и показује му где треба да потпише. мој брате. МЛАДЕН (одлази).) ЈЕВРЕМ (снебива се): Не знам шта имају пенџета везе са мандатом? СЕКУЛИЋ: Е. како нећеш? ЈЕВРЕМ: Тако. и сам сам то мислио СЕКУЛИЋ: Е.) А. ЈЕВРЕМ: Е. Ти паре. само пљуни па залепи.. упути. читајући суме. мало не заборавих. npoђu мало кроз кафане. Дедер.

Дедер. газда-Јевреме! ЈЕВРЕМ: Па.. добро. ЈЕВРЕМ (чеше се за уветом): Много. СЕКУЛИЋ: Па што тако не говориш па да се као људи споразумемо? Ако ти је баш толико стало за мање. СЕКУЛИЋ (трпа му перо у руке): Ама. ЈЕВРЕМ (престрављен): Зар ти је говорио. брате! СЕКУЛИЋ: Па добро. па да се иде на посао! У здравље! (Оде). Ево.) Мени мандат не треба. он отишао од мене па право теби. бога ти? СЕКУЛИЋ: Јес'. на пример. VI НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 49 . Е. види га.. како то може да буде: једна пенџета и једни 'ерцлови пет стотина динара? Да кажеш да је мање. де.. тако. видиш.. дедер. Мени је главно да се споразумемо. хвала богу.. молим те.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СЕКУЛИЋ (узима меницу): Немој! (Ставља је у џеп. а ако доцније још затреба.. мислио сам. чекај да проговоримо кô људи! СЕКУЛИЋ: О чему да проговоримо? ЈЕВРЕМ: Па добро. још пре недељу дана. само човек моли и преклиње. немаш ти ту шта да мислиш. ту! ЈЕВРЕМ (још се снебива): Знаш. Онај Јовица и онако ми досади говорећи ми како би он требао да буде посланик. Нека мисле они у Београду.) ЈЕВРЕМ: Чекај. ова од четири стотине динара. којима ти требаш.... ЈЕВРЕМ: Е. ако ти не платиш.. куд ћеш ти? СЕКУЛИЋ: Идем да гледам свој посао! (Полази.. а не треба ни теби. ЈЕВРЕМ (потписујући невољно): О.. нека буде мање. 'ајд ову од триста. СЕКУЛИЋ (трпа меницу у џеп): Е. брате!. ти си. а сума је споредна ствар. рекао бих.. СЕКУЛИЋ: Не знам одакле је отишао. 'ајд у здравље. Платиће они то.

други пут ћемо.. Он узноси обрве размишљајући и издржавајући незадовољство). ЈЕВРЕМ: Па. то може. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 50 .. човече. СПИРА: Нека сад. држећи још увек перо у руци. опет: „решили смо”. говори. СПИРИНИЦА (излази из собе. брате. пусти човека нека каже. СПИРА: Ето.. СПИРА. све би друкчије било. СПИРА: Па то је хтео да каже. добро.. па ту је и Јеврем! Баш добро. говори! СПИРИНИЦА: Па то: решили смо ја и Спира: ти зете да будеш посланик. али кад је време да се каже! СПИРИНИЦА: Теби никад није време. зете.. ал' кад буде време томе. могли би одмах да проговоримо и с њиме.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ. бар једну реч да кажем! СПИРА: Па кажи. те није сутра. пусти ме. 'ајде. човече. СПИРИНИЦА: Ама.. Него такав си за свашта! ЈЕВРЕМ: Де. СПИРА: Може. за њоме Спира и Павка која их испраћа): Гле. ако бога знаш! ПАВКА: Па пусти жену нека каже! СПИРА: Е. СПИРИНИЦА: Ама. шта хоћете да ми кажете? СПИРИНИЦА: Па то. а Спира председник општине. СПИРИНИЦА ЈЕВРЕМ (остаје укипљен. СПИРИНИЦА: Ама. решили смо ја и Спира. хоћеш ли ме једанпут оставити на миру. СПИРА: Па није. дабоме! СПИРИНИЦА: Да ниси ти такав: те није ти данас време.

(Прилази Павки и говори јој поверљиво.. нисам ја. СПИРИНИЦА: Хоћемо ли? СПИРА: Хајде. овај. хтео НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 51 . ЈЕВРЕМ ПАВКА: Нисам хтела пред њима. Јер како може да се агитује ако се за противника не изнесе нешто ружно? Па. на пример.) СПИРА (Јеврему): Како. Може. кад буде време. само кошта! СПИРА: Па кошта.. Него кажем само да знаш шта смо решили. зар не видиш како се све тумбе обрнуло! Остави што ми се од куће направи кафана и што већ нико у кући ни о чему другом не говори него о томе — него и ова опозиција у кући. ЈЕВРЕМ: Која опозиција. Павка? ПАВКА: Како. збогом! ПАВКА: Па дођите! (Испраћа их и враћа се. знаш у свакој уставној земљи ред је да се кандидати уочи избора грде. иду. али да чујеш њу! ЈЕВРЕМ: Коју њу? ПАВКА: Па твоју ћерку. а може тако исто да изађе плакат па да каже нешто ружно за зета. Сад не можемо ни да разговарамо о томе. да изађе плакат па да каже богзна шта ружно о мени. како иду ствари? ЈЕВРЕМ: Та... али вреди. ти си је уписала у ту партију.. ЈЕВРЕМ: А зашто. Павка.) VII ПАВКА. али ови твоји избори довде ми дођоше. Да чујеш само како разговара са мном и иде ми уз нос. Ивковић? ПАВКА: Ништа он. па сад трпи што те снађе! Него друго сам ја хтео теби да кажем.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ: Па јесте то.. па. СПИРИНИЦА: То јесте. као да је у његовој партији... ЈЕВРЕМ: Е. забога.

ПАВКА (згране се): Јевреме. не слуша она више мене! (Оде. затим ИВКОВИЋ ЈЕВРЕМ (вади из џепа новине. Измисле ми.. благо мени. човече? Где би ти могао у тим годинама преотети туђу жену? ЈЕВРЕМ: Па знам ја да не бих могао. и онако ми је та прошевина дошла довде! ЈЕВРЕМ: Па не треба то тако да узимаш к срцу. на пример! ПАВКА: Ако ти измисле. Ја то нећу да чујем! Гледај ти њега! Мало што је дигô руке од дућана и од куће.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ сам..) Измисле ми. на пример. ПАВКА: Ето ти сад. Разумеш? ЈЕВРЕМ: Па добро — мени. измисле ми.. (Домишља се. Такве ствари не сме ни на пример да ти се десе. теби да измисле? ЈЕВРЕМ: Може свакоме да измисле. каква политика! Откуда је то политика да човек преотме туђу ЈЕВРЕМ: Не разумеш ти то. па поучи ћерку да је она у мојој партији све док се не венча. а и Даница. то је политика. брате. а шта може.. знаш.. на пример. ПАВКА: Само да ја чујем то. него сад хоће и од жене да дигне руке! ЈЕВРЕМ: Ама. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 52 . рецимо. помери се с места! Шта је теби. опет.) VIII ЈЕВРЕМ. ПАВКА (одлазећи): То ти да јој кажеш. изађу плакати у којима се каже да је Ивковић преотео туђу жену. на пример. ал'. жену? ПАВКА: Ама. да кажем: немој ти то да примиш к срцу.. само кад се хоће. уочи избора. да сам преотео туђу жену. развија их и седа да их прочита). овај. ПАВКА: Нећу ни на пример. ти тамо. После како хоће. ја то само онако... али тако измисле. нека ти нешто друго измисле. него 'ајде. није. то је.

каже се лепо: ово и ово је била истина. ИВКОВИЋ: Па и ви? ЈЕВРЕМ: Јок ја! Ови моји може бити. али има. а ово и ово није била истина. млад си па можеш и да пожуриш. ИВКОВИЋ: А. што те се онда тиче! ИВКОВИЋ: А што да се износи оно што није истина? ЈЕВРЕМ: Е. не остављате ниједан сокак на миру. него као ви.. у политици се не каже само истина јавно. зборови. борба. ти си? ИВКОВИЋ: Обећао сам доћи пред подне. ЈЕВРЕМ: Много говорите. Ја за мога противника не бих.. уплету чак и фамилијарне ствари. како си пргав. што тако много говорите? ИВКОВИЋ: Како говоримо? ЈЕВРЕМ: Па тако. на таламбасе! ИВКОВИЋ: А зашто не би истину казали јавно? ЈЕВРЕМ: Овај.. у понеким окрузима па штампају плакате и изнесу кандидату нешто сасвим ружно. ИВКОВИЋ: Онако испод жита? ЈЕВРЕМ: А није. кажу. него и неистина. никад изнео тако нешто што није истина. али је одложено рочиште па ја пожурио. и ви сте мени НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 53 . ЈЕВРЕМ: Ето. зборови. брате. ја волим да се ћути и да се ради.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ИВКОВИЋ: Добар дан! ЈЕВРЕМ: Гле. зборови. али ја не. али има који и то раде. Има. кад npoђy избори. Ето.. ИВКОВИЋ: Волео бих ја да ко покуша мени изнети тако што. ЈЕВРЕМ: Ако. на пример. ради се колико се може. партија. Нек износи. агитација. што хоће само кад ти знаш да није истина. А после. па би видео како би се провео. па политика. то не! ЈЕВРЕМ: Па не кажем ти. јеси ли тако тачан и у агитацији као што си овде? ИВКОВИЋ: Та.

ИВКОВИЋ: Да. крв? Што имаш ти ту крв да мешаш. зар ништа боље нисте могли измислити против мене у дописима него да сам издајник отаџбине? ЈЕВРЕМ: То бар није ништа.. одложено је рочиште. до које ћу ја дозволити да ме нападају. ја разумем.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ у вашим новинама изнели како сам. тако реч. остави крв на миру! ИВКОВИЋ: Хоћу само да вам кажем. ИВКОВИЋ: Па нисте је платили? ЈЕВРЕМ: Нисам.) Боље да нисмо сами. верујте да ће ми то крвљу платити. ИВКОВИЋ: Па да.. ЈЕВРЕМ: Уха. ова средства у борби према противнику. немој ти да мислиш да су ти само то измислили. ми не треба никад да смо сами. ЈЕВРЕМ: Немој. брате.) Данице! (Ивковићу.) Данице! IX ДАНИЦА. И граница. Тако је то у политици. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 54 . Ако се ње ко дотакне. пре једанаест година.. Не волим ни да ми се каже: крв. ми смо фамилија кад смо сами.. видиш. где си ти отишао! Што спомињеш. Не брини се. ал' то је застарело. брате. кад сам био општински одборник појео једногодишњу порезу. (На вратима. измислиће ти! ИВКОВИЋ: Слушајте. газда-Јевреме. овако кад смо сами. и да не разговарамо о политици.. дође. Најбоље је ја и ти. то је лепо. (На вратима. ИВКОВИЋ: А ви. измислиће они теби још нешто горе. онај други мора бити издајник отаџбине. тако сте се брзо вратили. Чим се двојица не трпе. али. то је моја лична ствар. па мислим неко од његових луди. ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (изненађена): А. али то мора имати својих граница. видите. после. ДАНИЦА: А ја чујем отац разговара с неким.. А. ни да ми кажеш. то је сасвим невино. иако не одобравам. ЈЕВРЕМ: Зато.

овај Ивковић у твојој кући није баш на своме месту.. (Збуни се и сам. тако се десило..) XI СРЕТА. Срето.) Иди да пробаш слатко од ружа.... ал' шта ћеш.. добар дан желим! (Смути се кад види Ивковића.) ЈЕВРЕМ: Добар дан. Ја бих још имао нешто посла у вароши. ПРЕЂАШЊИ СРЕТА (из џепа му вири ролна црвених плаката): Добар дан. није од мојих. ЈЕВРЕМ: Па. ето то је фамилијарни разговор кад се говори о слатку од ружа. одведи га! ДАНИЦА (Ивковићу): Испратићу вас! ИВКОВИЋ: Довиђења (Одлази и Даница с њим. ИВКОВИЋ: Доцније. (Хтео би да се извуче из тога разговора. онда право да ти кажем.) А има ли што ново? НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 55 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ: А. ИВКОВИЋ: Зар нисте ви? ДАНИЦА: Па и ја сам помагала. ЈЕВРЕМ (више себи): Тако. дабоме. хоћете ли унутра? Да пробате слатко од ружа. ЈЕВРЕМ (Даници поверљиво): Одведи га. (Ивковићу.. а не крв! Х СРЕТА.) Овај. ЈЕВРЕМ СРЕТА: Када поставимо сваку ствар на своје место. ДАНИЦА (нудећи га да уђе у собу из које је она изашла): Изволите. јест.. малочас га је мајка скувала...

зар ти смеш да говориш о шпиритусу. све су то моји потписи.. Ришеље — то сам ја! ЈЕВРЕМ: Гле. дабоме. А јеси ли му добро казао? СРЕТА: Коме. колико још потписа имам ја: Барнава. Хелголанд – то сам ја! ЈЕВРЕМ: Опет ти? СРЕТА: О. па сваки час новости. угазили смо сад већ дубоко. овде даље. а после му. чуо си ваљда да Јовица Јерковић прелази у опозицију.) „Нити ја могу више припадати партији која кандидује за посланике луде који су шверцовали шпиритус”. Хаџи Бера. Срето. ЈЕВРЕМ (плане): Ама. кад си лиферовао војсци цркнуто место?” НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 56 . него чуј само како свршава. ЈЕВРЕМ: Је л' допис? СРЕТА: Допис.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СРЕТА: Море. Херострат. (Чита.. Проспер Мериме. де! ЈЕВРЕМ (узбуђено): Ама. како да нема. молим те! СРЕТА: Па јеси ли читао дописе са потписом „Хелголанд”? ЈЕВРЕМ: Јес'! СРЕТА: Е.) „До данас сам припадао.” (Говори. Јеси ли читао кој' пут допис са потписом „Ришеље”? ЈЕВРЕМ: Јест! СРЕТА: Е. ЈЕВРЕМ: Баш умеш ти то. Јовици? Слушај само: „Наша нација преболева једну тешку болест.) То већ знаш. опет на један философски начин кажем: „Јовице. магарчино једна. ЈЕВРЕМ: Кој'? СРЕТА: И да га чујеш шта пише! (Развија једне новине и чита. кој' шпиритус? СРЕТА: Та онај. којој је једини излаз препород!” То му дође знаш као мало философски увод. шта меша он шпиритус у политику? Откуд то двоје иду заједно: шпиритус и политика? СРЕТА: Е. Голијат. ал' да видиш како сам ја њему одгудио. Ето.

ЈЕВРЕМ (уплаши се): Ама. то ти њему. а на поругу јавнога морала. ЈЕВРЕМ: Ух.. и такав човек сме да се кандидује за народног посланика. ЈЕВРЕМ: А што те црквене речи? СРЕТА: То је само наслов. и јавно се с њом састаје на очиглед целог грађанства. пошаљи по твом шегрту по дућанима. ЈЕВРЕМ: Ама.) „Содома и Гомора”.) „Адвокат овдашњи. Ивковић. Слушај! (Чита. И такав човек заступа правду пред судом. побогу брате! СРЕТА: Слушај! (Развија и чита један плакатић. зар ја? Е. оде и до других па провири и опет се врати Срети. ЈЕВРЕМ: Ама. којега извесне пропалице и бескућници кандидују и за народног посланика. штампао сам и већ се лепи по улицама. дабоме.) Читај лакше! СРЕТА (наставља):. побогу брате.) СРЕТА: Па јесте. Ово сам теби донео (даје му) једно стотинак комада да растуриш по чаршији. да није то за онога? (Показује на Ивковићеву собу. то. већ се лепе плакате по улицама и збира се свет у гомилама па чита. Ено.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ (задовољно): Јес' јес'.. наружисте грдно човека! СРЕТА: Наружисмо.) А шта ти је то? СРЕТА: Које? ЈЕВРЕМ: То црвено? СРЕТА: А ово? Па то је оно. преотео ми је венчану жену и јавно се с њом састаје. је л' ја? СРЕТА: Па јес'. ЈЕВРЕМ: Које оно? СРЕТА: Оно што је саставио Секулић. ЈЕВРЕМ (престрављен маше руком да престане читати): Чекај! (Оде до Ивковићевих врата и ослушне. ко да растури. то! (Спази му (плакате у џепу. нећу! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 57 .. На част странци која ће се и таквом перјаницом закитити! Сима Сокић”.. за ову жену! ЈЕВРЕМ: Ух.

пита: ко је онај човек што чучи на крову? — А ти му кажеш: то је наш народни посланик! Може ли то да буде? СРЕТА: Море... као што је то ред приликом агитације. брате.. он је. Кажем Јоци цревару: Ивковић је овакав. не бригај ти бригу: неће он више никад зачучати на крову кад чучне једанпут на посланичку дијурну. право кажеш. Откуд он може да буде кандидат? Пење се на куће и леми олуке. и кажем му још: ето. нека он буде посланик. 'Ајд' нека он буде посланик. зашто му Јеврем даје кћер? ЈЕВРЕМ: Па није он тако рђав човек! СРЕТА: Па кад није. дабоме! ЈЕВРЕМ: И Лаза кломфер кандидат? СРЕТА: Јес'! ЈЕВРЕМ: Е. ЈЕВРЕМ: Ама. право да ти кажем.. а Лаза чучи на крову. А он вели: па кад је он тако рђав човек. на пример. ЈЕВРЕМ: То јесте! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 58 . ЈЕВРЕМ: За каквог Лазу кломфера? СРЕТА: И његова је листа јутрос потврђена у суду. СРЕТА: Или ако нећеш за њега.не иде. што не иде . а ако хоћеш.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СРЕТА: Како нећеш? ЈЕВРЕМ: Па. Одсекле су ми се ноге кад сам у чаршији чуо да ти се испросила ћерка. Дође неки странац и водиш га кроз варош да му покажеш знаменитости. 'ајд да гласамо за Лазу кломфера. Је л' хоћеш? ЈЕВРЕМ (чеше се за увом): Па оно. Странац те.. ЈЕВРЕМ: Па зар и они? СРЕТА: И они. и већ кажем му најгоре што се може рећи о живом човеку. боље би било да није ни твој зет. тако је.. зато не треба да гласаш за њега. Да гласамо сви за њега. мој зет! СРЕТА: Ако је твој зет. Ивковић је онакав. него.. овај.. каква листа? Па чији је он кандидат? СРЕТА: Социјалистички. није народни зет.

али. шта је то јавно мнење? ЈЕВРЕМ: Па. Е. ними. Тако се ту на сто скупи пуно новости и ми почињемо да их месимо.. видиш. И како ко почне да срче кафу тако изручује на сто све што је чуо и све што зна. Али тишина. Букће и фркће варошки камен од јутра до подне и меле оно што смо ми бацили под камен. А знаш ли ти: како се меси јавно мнење? Још ујутру рано. дабоме! Требало би и ти који пут да свратиш тамо. то све ми поберемо сваки од своје куће. СРЕТА: Море јок. ними. четврти поспе још мало брашна да буде гушће. други бибер. па у пећ. Мора се приправити јавно мнење и зато су. него се бринем ако будем изабран. то ти је као кад бациш млево у воденицу. како се прави јавно мнење. да се метне у калупе. А не опасујем се само ја ујутру и не пијем воду са шећером само ја ујутру. видиш. видиш. видим да би требало. па 'ајд у кафану на ону прву кафу што се изјутра пије. кад пролазе кроз жицу. па онда ту публика и народ и сви вичу. па министри. па онда ту ми сви остали. па пуно људи.... ЈЕВРЕМ: Требало би. ако ниси знао. СРЕТА: Па шта радиш по цео дан код куће? ЈЕВРЕМ: Бринем се. да се посоли. И онда. А док се то испече. Ето. па ту писар из начелства који зна шта је поверљиво дошло. па кад се растанемо. а мене све онако нека туга подилази. међу нас. брате мој. формална тишина. да нарасте. у све дућане и у све канцеларије. откако сам се решио да будем народни посланик. по цео дан се бринем. право да ти кажем. трећи долије мало воде. има ваздан посла. ал' дела га умеси ако си мајстор. па на лопату. потребне ове плакате. какве новине! У новине дође оно што је печено већ. ЈЕВРЕМ: А то све ви кувате тамо пред „Народном гостионицом”? СРЕТА: Тамо. а оно видиш: распршти се јавно мнење у све сокаке.. А тек председник узме звонце па: зиминими. на пример. Полети мува и цела скупштина чује зууууц. па док се опасујем. а жена ми донесе чашу воде са парчетом шећера. па се мора још живље радити. на пример.. СРЕТА: Да се испече. Ту дође и поштар који је већ читао новине. чим се пробудим. видиш. кад ми носимо твоју бригу? ЈЕВРЕМ: Није за изборе. тишина. вичем и ја. немам кад. ним! Господин Јеврем Прокић има реч! А?! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 59 . него и ти И овај и онај и свима нама каже понешто жена. Оно кад вичу сви. сад имаш два противника. зиминими. и лако је. ту дође и телеграфиста који прича да на десно уво уме да чује интернационалне телеграме. то. Знаш. јест'. па ту клупе. новине. Треба да се замеси у наћве.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СРЕТА: Према томе.. Један дода соли. молим те. Није управо ни шала! Велика сала. па ето ти. ЈЕВРЕМ: Па да се испече. и каже ми шта је чула од прија-Маце кад је на бунару захитала воду. СРЕТА: Шта кога ђавола бринеш. ето.. Знаш ли ти.

устанеш! А вилице ти се стегле и језик одебљао.) Данице. ЈЕВРЕМ (прекида га): Ама. (Погледа најпре на врата леве собе и затвори их. а сузе ти наишле на очи. није то: мени је свеједно шта ћу ја да говорим.. ослободиш се. говориш. У сваком случају... да се ослободим. да поставимо сваку ствар на своје место.. па онда. отишао је. опозиција ће рећи да си глупо говорио. и хтео да пробам. владина ће странка рећи да си глупо говорио. али ти се стегне срце па се направи оволичко. полако! ЈЕВРЕМ: Па то сам. ЈЕВРЕМ: Јест. брате. ЈЕВРЕМ: Ти? НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 60 . ЈЕВРЕМ: Јест.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СРЕТА: А ти устанеш па говориш.) Гледај ти. устанеш па говориш. не гине ти да глупо говориш. него је овде питање како ћу да говорим? СРЕТА: Па тако лепо. Знаш како ти је то у скупштини: ако говориш за владин рачун.. молим те. СРЕТА: Море. а затим куца на врата. знаш. ЈЕВРЕМ: Па шта ћеш ти тамо? ДАНИЦА: Па ја чувам кључ од његове канцеларије. а ако говориш за опозицију.. СРЕТА: Слушај. СРЕТА: Како да пробаш? ЈЕВРЕМ: Чекај да видиш. ње! XII ДАНИЦА. ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (улази споља): Ево ме! ЈЕВРЕМ: Је л' тамо онај твој? ДАНИЦА: Није. Данице! (Гунђа сам за себе. завири затим кроз кључаоницу Ивковићеве собе.

Укрути се. СРЕТА: Можемо. ЈЕВРЕМ (седне). куд си навро! Не иде то тако! Прво да отворим седницу. чекај. СРЕТА ЈЕВРЕМ: Нешто! СРЕТА: Тако је то. можемо! (Седне за сто. узми ово звонце па седи. искашље. ЈЕВРЕМ: Шта си читала? ДАНИЦА: Нешто! ЈЕВРЕМ: Нешто.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДАНИЦА: Јесте! ЈЕВРЕМ: Добро. сад нема никог. господине председниче. ЈЕВРЕМ: Нешто. 'Ајд'! ДАНИЦА: Идем! (Оде. хм. код мајке. мир кад вам кажем! Јесте ли сви на броју? ЈЕВРЕМ: Јесмо! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 61 . нешто! (Затвори врата кроз која је Даница отишла. Даћу ја теби нешто! 'Ајд' тамо у кујну. то разумем. чуваш кључ. СРЕТА (устане. Хоћу баш да пробам. ево овде седи. Молим те као брата. силно звони и раздере се): Мир. Не знаш како ме то мучи. устане са столице и диже руку увис): Молим.) Тако.) Чекај прво да поставимо сваку ствар на своје место. дабоме. за реч! СРЕТА: Ама. па ради нешто. па да ми даш реч. иа се враћа и седа на столицу према Срети. 'Ајд' сад! Седи ти тамо па тражи реч! ЈЕВРЕМ (оде још једном те ослушне на вратима.) Ето.) XIII ЈЕВРЕМ. кад ти је он у кући. (Меће звонце. Ал' шта ћеш у канцеларији? ДАНИЦА: Читала сам.

. Павка. 'Ајде. ЈЕВРЕМ НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 62 . Молим гг. господин Јеврем Прокић има реч! XIV ПАВКА. дошао шегрт из дућана да јави.. Мир кад вам кажем! (Седне. само да ти кажем.) ЈЕВРЕМ (као пре): Молим...) СРЕТА (дуго звони): Господо. црни Јевреме! СРЕТА (строго): Пст! ЈЕВРЕМ: Ћути. како се не би дешавали сукоби. а мене остави на миру. ЈЕВРЕМ (Павки): Иди кад ти кажем! ПАВКА: Дућан. Јевреме! СРЕТА: Тражите реч! ЈЕВРЕМ: Немој да тражиш реч.) XV СРЕТА.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СРЕТА: Молим господу стенографе да се спреме. иди одавде! ПАВКА: Ама. Молим господина секретара одбора за молбе и жалбе да ми да пословник да ми се нађе при руци. ово је важније. за реч! (Седне. 'ајде. молим галерију да одржава ред. господине председниче. не дозвољавам да говори ко нема реч. да нас оставиш! ПАВКА: Ама. посланике да говоре учтиво. СРЕТА (љутито звони): Молим. (Изгура је и опет затвори. него да нас оставиш! Молим те. ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (на вратима): Јевреме. на место. ЈЕВРЕМ: Нек јави теби.

) ЈЕВРЕМ (преплашен одлучношћу Сретином.. СРЕТА (звони енергично и дере се): На место! Молим господу посланике да заузму место. за тај страх што га поједеш.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СРЕТА (звони): Јесу ли удаљени сви који су ненадлежни? ЈЕВРЕМ (седајући). ЈЕВРЕМ (прилази Срети фамилијарно): Знаш. Буџет. господин Јеврем Прокић има реч! ЈЕВРЕМ (сав се пренео у скупштинске клупе и целу ствар узима озбиљно и очајно. .. говори мало одважније): Поштована господо и браћо представници народни. брише чело и одважи се поново): Поштована господо. 'Ајде. народ нека заузме место. држава и одредила по дванаест динара дијурне од седнице. галерија нека заузме место. па полијелеји. па се свечано диже искашљује се и заузима говорнички став): Поштована господо... жандарми. осети да му је заиграло срце и преплаши се. Ја. СРЕТА (звони): Молим говорника да не говори по два пута о истом предмету. овај. дотле се НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 63 . народни представници ове куће!. галерија. стенографи нека заузму место. ЈЕВРЕМ (диже се.. влада нека заузме место. Јесу! СРЕТА (звони): Господо.. Кад добије реч. ја. седне поражен на своје место)..) СРЕТА (звони): Молим... ЈЕВРЕМ (забринуто). сваку ствар треба поставити на своје место! (Звони. није у равнотежи према свима грађанима. На пример. један крај наше отаџбине има и шуму и расадник и стругару и. на пример.... ја сам хтео.) Молим за реч! СРЕТА (звони): Господин Јеврем Прокић има реч.. у скупштини. 'ајде. овај. седи па испочетка да се ослободиш мало. немојте прекидати говорника! ЈЕВРЕМ (прибира се. ЈЕВРЕМ: Ал' немој да ме буниш! (Нешто храбрије... видиш.један крај. представници ове куће!.. СРЕТА (обично): Аха! Је л' видиш шта је власт? Мислиш ти то је тако? А шта мислиш тек тамо. на пример.. Док.. у нашој земљи има разних неправилности. окружну команду. Није лако! СРЕТА: Зато је...... (Запео.. затим се прибере. не уме даље.. очајно размишља.

) Ћутите ви. чувајте достојанство овога дома! Умољава се господин посланик који је опалио шамар овоме другоме господину посланику да тргне шамар натраг.. ЈЕВРЕМ: Само. Скупштина прима к знању овај шамар и прелази преко истога на дневни ред! ЈЕВРЕМ (за све време са чуђењем га посматра): Шта ти је? СРЕТА: Па хоћу. СРЕТА: Може.) Није! (Првим. издајници! (Првим. свршили смо! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 64 .) Ко је издајник? (Другим. СРЕТА: Тако је! ЈЕВРЕМ (охрабрен): Ја сам. да ти потпуно представим скупштину. док сте били на влади.) Ви.) Јесте! (Другим. добар дан желим! Ју.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ у другом крају не примењује правилно закон о накнади штете причињене градом. СРЕТА (једним гласом): Тако је! (Другим гласом. доћи ћу сутра.. после сваког значајнијег говора мора да се ларма. да свратиш чешће. на пример. и онда се пређе на дневни ред. ПРЕЂАШЊИ МАРИНА (долази споља): Добар дан. да вас нисам у послу прекинула? ЈЕВРЕМ: А. ЈЕВРЕМ: А како ти изгледа.) Ти! (Првим. па још кој' пут овако. браћо моја. упропастили сте ову земљу! (Дру гим. господо! Молим. молим те.) А ти си лопов и хуља! (Својим гласом.) Није тако! (Првим. дуго размишљао о томе како да се томе злу које се укоренило у нашем народу стане на пут и дошао сам до закључка да је најбоље да се то остави влади да она размишља о томе.) Мир. мир. није. Једни вичу: „Тако је!” — други: „Није!” Па онда једни викну: „Ти си издајник! — а други: „Ти си лопов!” Па онда један посланик опали другоме шамар. могу ли? А? СРЕТА: Дотераћеш се ти још како. пријатељу. 3атим звони силно. Упамти то! XVI ГОСПА МАРИНА.) Пљус! Пљус! (Шамара по ваздуху док и самог Јеврема не ошамари. На дневном је реду сутра закон о непосредној порези. брате.

. онда. знате. и то је посао! МАРИНА: Оно. Закон о непосредној порези. веза за цео живот. ЈЕВРЕМ МАРИНА (пошто је Срета отишао): Ово мени. да разговарамо. личи на агитацију. то кажу. што хоћете да будете народни посланик. да за такве ствари као што је. ја не разумем ову вашу агитацију? ЈЕВРЕМ (сакрије плакате иза леђа): Коју агитацију. кад нема искрености на првом кораку.. нема живота. и јесте посао. XVII МАРИНА. и дошла да разговарамо. Није.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ МАРИНА (пакосно): Нека трговина ваљда? ЈЕВРЕМ: А. ЈЕВРЕМ: Па ако. ЈЕВРЕМ: Нема! (Он у један мах спази црвене плакате које је Срета оставио.) МАРИНА: И онда. ЈЕВРЕМ: А. пријатељу. ако хоћете. седи! МАРИНА (седајући): Ја мислим.) НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 65 . пријо. како да није! А због тога сам посла. претрне жив и шчепа их те мерка на све стране собе где би их сакрио. ЈЕВРЕМ: Треба! МАРИНА: И онда. чим је тај Срета ту. пријо. треба најпре искреност. онако посао! СРЕТА: 'Ајд' ја одох! ЈЕВРЕМ: Па дођи сутра. рече? СРЕТА: Јес'! Збогом! ЈЕВРЕМ: Збогом! СРЕТА (одлази). Извол'те. ЈЕВРЕМ: Па шта ћеш. пријатељу. то? (Врати плакате под мишке. на пример? МАРИНА: Па то. кад је тако. што кажу.

ал'. кад би. рецимо. пријатељу. па дајем намештај.. ја ћу да будем отворена. пријатељу. добиће као мираз и ових тридесет гласова. мој сестрић. дајем паре. онда вам ја морам рећи да смо на друго рачунали.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ МАРИНА: Ми кад смо просили ваше дете. ја вам морам рећи да смо ми на то рачунали. ви нисте казали да хоћете да будете народни посланик. ЈЕВРЕМ: Па није! МАРИНА: Па видите. МАРИНА: Можда најмање двадесет до тридесет гласова. молим вас лепо. кажите сами! ЈЕВРЕМ: Гле сад! На шта па она рачуна! Па зар. коме би другом ви дали те гласове него своме зету? Ето. а ја сам пребројавала по вашим зидовима мушке главе и мислила у себи: ето. ваша је фамилија. уз какву жену? МАРИНА: Па. пријатељу. бога ми.. споразумели смо се као људи и за све друго што припада девојци и што је потребно за брачни живот. пријатељу. ЈЕВРЕМ: Па јес'.. уз жену. МАРИНА: Па лепо. изгледа. газда-Јевреме. Ваш зет то може бити неће рећи. ЈЕВРЕМ: На шта друго? МАРИНА: Видите. а то се противи искрености! ЈЕВРЕМ: Којој искрености? МАРИНА: Видите.. ЈЕВРЕМ: Како да се поправи? МАРИНА: Можете се ви још и одрећи! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 66 . да се нама није допала девојка и. па дајем девојку. ЈЕВРЕМ (изненађен): Ама. Али. Кад год сам долазила у вашу кућу. а то није мало кад се гласа за изборе. па сад још и целу фамилију да му дам? МАРИНА: Не кажем то. ал' овде је реч о искрености. што кажу. бре. ја волим с фарбом на среду. ЈЕВРЕМ: А да сам ја знао да он хоће да буде посланик. кад је дошло до тога да се изађе с фарбом на среду. врло велика? ЈЕВРЕМ: И моја и женина. ал' кад се хоће. пријатељу. Да смо ми знали да ви хоћете да будете посланик. ви волите! МАРИНА: Не кажем. све се то још може поправити. с ваше стране постојала искреност.

дакле. а ви. ЈЕВРЕМ: Па јес'. ЈЕВРЕМ: Какви су да су. Кад у породици влада искреност. Ето. а ако ви на увреду изврћете. Идем ја да обиђем прија-Павку. ЈЕВРЕМ: А. бога ти. искреност није увреда. послао да ми говориш? МАРИНА: Боже сачувај. кој' да се одрече? Зашто да се одречем? Чега да се одречем? МАРИНА: Да се одречете фамилије у корист вашег зета! ЈЕВРЕМ: Ама. МАРИНА (устаје): Уосталом. та искреност? МАРИНА: Па јесте. немојте да вређате ничију фамилију! МАРИНА: Молим вас. онда боље да прекинемо тај разговор. побогу брате. онда је лако споразумети се. него да се одречете кандидације у корист вашега зета. Пола фамилије и нема право гласа! ЈЕВРЕМ: Кој' нема право гласа? МАРИНА: Ја не знам ко — ал' погледајте их само (показује фотографије). пријо. ову ствар сасвим искрено почела. да се удеси па и да се не одречете. неће гласати за њега. Могли би ви и да останете кандидат. А ваша фамилија да гласа за њега. да се одречем фамилије? МАРИНА: Хоћу рећи. па сам рада да се одржи та искреност између нас. дакле. већ и они што ми падају род по маћехи и све што њима пада род. за мене ће да гласају. а ваша фамилија да гласа за вашега зета. пријатељу. није фамилије. како. пријатељу! Али сам ја. то је. ако хоћете! ЈЕВРЕМ: А је л' те то он. сигурна фамилија! Што се ја ту једим кад ионако не би било никакве користи. саме њушке. пријо.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ: Шта кажеш? Да се одречем? Ама. то би био ред! ЈЕВРЕМ: И ред би био да он иде у скупштину. неће га отићи! И не само моја ближа фамилија. знате. ЈЕВРЕМ: Па то искреност. ако хоћете. то је најбоље! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 67 . па нека гласају за вас ваши људи. ЈЕВРЕМ: Е. да се ја одречем кандидације? МАРИНА: Може то. а ја да не идем? МАРИНА: Па и јесте то ред. то му је.

(Чита. 'Ајде.) „Рачун износи 87 динара. Твој Секулић”..) Ето ти сад! Откуд сад наједанпут да се скупи цвет грађанства? И какав говор. Иди напоље пред капију. где ћу с овим? (Тражи где би их сакрио. откуд мени говор? (Збуни се и устумара.. па онда: као да нисмо ни разговарали! (Он сад тек види да држи још под пазухом црвене плакате. Та што си се збунио? Што си се збунио. пријатељу! XVIII ЈЕВРЕМ.) „Газда-Јевреме. а ти да ми јавиш. он их трпа у џеп од капута. господе боже. који ће сад твојој кући да те у име народа поздрави. МЛАДЕН ЈЕВРЕМ (гунђа): Кô да нисмо ни разговарали! Дај ми фамилију. рачун износи 87 динара. Немој. (Престрави се.) Секулић. Младене. (Младену. Ја ћу је звати. (Чита писмо. као да ћеш ти да држиш говор? Иди ми зови Даницу.) О.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ МАРИНА (полазећи у собу): Као да нисмо ни разговарали.) МЛАДЕН (уноси једно писмо): Писмо. ког ђавола. ДАНИЦА НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 68 . ЈЕВРЕМ (шчепа грчевито): Па што не говориш да је жандарм донео! (Отвара га и гледа потпис. 'ајде брже! МЛАДЕН (оде). Ја сам их частио... немој да идеш.) Иди. Одушевљење велико”.. па кад не налази.. газда! ЈЕВРЕМ: Је л' за мене? МЛАДЕН: Јес'! ЈЕВРЕМ: Ко је донео? МЛАДЕН: Један жандарм. Одушевљење велико...) Зови ми овамо.. у кафани код „Слободе” скупио се цвет грађанства. XIX ЈЕВРЕМ. па кад видиш грађанство — је л' знаш шта је грађанство? — кад видиш грађанство да иде овамо. чекај. Дочекај их лепо и одржи им један говор.

забога? ЈЕВРЕМ: Ко? Депутација! Знаш ли ти шта је то депутација? Грађанство.. ово је баш права ситуација.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ (збунио се и узмувао.. ЈЕВРЕМ: Па разуме се да нема.. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 69 . не зна на коју ће страну ни шта да почне): Шта сам оно хтео. Е. није! Не знам просто ни с кога краја да Почнем.” (Чита. ДАНИЦА: Немам хартије. јест!. шта ме је снашло? Па онај ми још помиње шпиритус! Шпиритус. Знаш ли ти шта значи то кад ти народна свест дође у кућу? Ја бих волео да видим тога кога то не би збунило? ДАНИЦА: Па је л' треба да им говориш? ЈЕВРЕМ (дрекне): Па то је оно! И бар да су ми раније јавили? Откуд човеку може овако напречац да падне што паметно на памет? О. Не.. па кажи: „Браћо!” Јеси ли написала „Браћо”? ДАНИЦА: Јесам. (Оцепи и да јој.. тек што нису дошли! ДАНИЦА: Ко.) „Поп Спира.) ДАНИЦА: Шта ти је? ЈЕВРЕМ: Тек што нису дошли. не може човек за свашта да има дара. Овај. ја! Нека дође да види шта је шпиритус!.) Ево..? (Сети се.) Пиши. Па дабоме. боље је Грађани”! Или. разумеш ли. народна свест. али лакше пишеш. па пиши.. цвет грађанства. шта да радим? (Размишља се и досети се.) Данице. чекај.) Младене! (На друга врата..) А. демонстрација. седи молим те. ко је од нас то мислио па да спреми хартије? (Вади из џепа пуно хартија. Немам дара за писање. мисли и грицка нокте): Да л' да кажем „Господо”? Не. (Говори. људи божји. молим те! ДАНИЦА (умочи перо и седа). ова је половина чиста.. загледа једно писмо.. Мени је лакше да дигнем сто кила него да напишем једно а. (Шета узбуђено и фркће.. И дедер ти сад реци ми..) „Ал' ако си сигуран да ми израдиш помиловање за оно што су ме убедили да је моја служавка родила”. ЈЕВРЕМ (шета узбуђено. бриши „Грађани”. Данице! ДАНИЦА (улази): Шта је? ЈЕВРЕМ (домишља се): Ти имаш леп рукопис? ДАНИЦА: Немам! ЈЕВРЕМ: Немаш.

. Можда су већ близу. Диван говор! ЈЕВРЕМ: Па добро. збуни се. добро.. Бленеш само! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 70 . што си ми ту стао као. да знаш. па сам га читала. (Ухватио се обема рукама за главу. с тим смо готови. разуме се да иду. побогу брате! Ко иде? (Шчепа га и дрмуса.. Чекај. (Узмува се. Зазвони.) Господе боже. ЈЕВРЕМ (збуни се још више): Дабоме да иду.) ДАНИЦА: А. А откуд ти знаш да је диван говор? ДАНИЦА: Ено му и сад стоји на столу..) Којешта. Оно „нешто” што сам читала малопре кад си ме ти грдио — био је тај говор. знаш ли макар прве речи? ДАНИЦА: Не знам! ЈЕВРЕМ: Баш си права ћурка.. тури руку у џеп и нађе оно звонце. немој ништа да напишеш. Е. зар ниси могла да упамтиш макар прве речи? XX МЛАДЕН.) Ама. напиши. на шта ће ово изаћи? (Спази Младена и издере се. тек што нису дошли! ЈЕВРЕМ: Ама што урлаш. Нашла сам га на столу.) Говори. лако је њему кад унапред зна да ће говорити. брате? Говори ко? МЛАДЕН: Ено их озго..) Сад би требало нешто и да се каже људима. па очајно гледа у земљу. а ја још не знам ни како да почнем. па де сад. шта каже. што је господин Ивковић диван говор написао да га прочита својим бирачима! ЈЕВРЕМ: Дабоме. откуд сад опет ово звонце и шта ће ми то звонце? (Крсти се. Дотрчао један келнер из кафане па каже: „Послао ме господин Секулић да кажем газда-Јеврему да иду”.) Напиши. ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (упадне и раздере се): Иду! ЈЕВРЕМ (престрављен): Ко. Напиши. Не може само „Браћо!” (Опет мисли. кад они то тако изненада....АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ: Е. оче. депутација. (Мисли.. ко иде? МЛАДЕН: Народ. па се тргне и баци га на земљу као да се опекао.

Међу њима је и Срета. ракију! XXI ЈЕВРЕМ (сам) ЈЕВРЕМ (дохвати оно звонце са пода и метне га на сто): Бар да је упамтила само почетак од његовог говора. отишао је у агитацију. а мало затим враћа се радостан.) „Браћо!” (Наслањајући се. (Откључава полако врата. шта имам од тога. а они иду и тек што нису дошли. МЛАДЕН. читала га је Даница и каже да је диван.. иди напоље да ми јавиш кад их видиш на углу! (Младен оде.) XXII ЈЕВРЕМ.) Он може написати и други. (Наслони се на сто. кад немам ни речи написане.. Може бити сасвим близу? (Гледа на прозор. иди па спреми за послужење! ДАНИЦА: Хоћу ли ракију? ЈЕВРЕМ: Јесте.) Извол'те браћо! ГРАЂАНИ (улази гомила разноликих типова. ГРАЂАНИ МЛАДЕН (утрчи): Ево их! (Отвара широм врата. напипа опет звонце па га шчепа и баци на под. (Шета узбуђен. И сад тај говор стоји бамбадава тамо на столу. да измакнемо орман.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Иди. а ја — немам ни речи (Сине му мисао у главу. читко написано! (Споља се чује ларма. Кад уђе у собу.) А говор ено га тамо на столу лежи.) Није овде. са говором у руци. развија и разгледа. Пре уласка се гурају на вратима или застајући нуде један другога да уђе. што ме снађе напаст ни крива ни дужна! (Ослушкује на Ивковићевим вратима. (Вири. ови одистински иду! О. обзире се и шапће.) Добро каже Секулић. зашто да стоји бамбадава. Још од уласка на његову команду вичу): Живео газда Јеврем Прокић! Живео народни посланик! СРЕТА (прилази Јеврему): Један ће говорити. да одговориш! (Враћа се гомили и нуди поједине да говоре. (Улази у Ивковићеву собу. а он може да напише и други? (Ослушкује.) Мора да су већ близу.) А он има диван говор. и то би мого.) И што је главно. који су помало и ћорнути. заборављајући да затвори врата за собом.) Канда се чује ларма? Море. брате.) НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 71 . Даници. (Вади кључ из џепа.) Па и ти.) Бога ми. а и да се види.) Не види се. брате.

очајно гледа у гомилу из које су га изгурали.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КАФАНСКИ МОМАК (прогура се кроз гомилу и прилази Јеврему подносећи му једну хартију): Послао господин Секулић да се плати. браћо. грди их и изгура једног). У то име кличем: живео газда Јеврем Прокић! СВИ: Живео народни посланик! ЈЕВРЕМ (за све време био је у великом узбуђењу и забуни... морамо упорно и одлучно борити противу данашње владе која није израз народа и која се својим делима далеко удаљила од народних жеља и народних потреба. ЈЕВРЕМ: Шта је то? КАФАНСКИ МОМАК: Рачун за ове што су пили. после! ТРИ ГРАЂАНИНА (испадају из гомиле напред и почну једновремено): ГаздаЈевреме!. (Прекине. гледајући нетремице у таван): Господо и браћо! Драги грађани и наши бирачи! (Ушепртља се и тура руку у леви џеп где напипа црвене плакате. збунио се. А ми сви што нас овде видиш.) Браћо! Хвала вам на изразима поверења.. ми смо они што ћемо гласати. драги газда-Јевреме! Ми овде. Ми желимо да ти идеш у скупштину од народне стране и да радиш такве ствари које ће за наш народ бити корисне. а народ је оголио и обосио. које ми је утолико драгоценије јер стојим пред озбиљним задаћама и тешким дужностима. браћо.... Разведри му се личе задовољством и изнесе хартију. ми ћемо увек за тебе да гласамо и да гинемо ако треба. ЧЕТВРТИ ГРАЂАНИН: Дра. као што рече брат предговорник. па.) ПЕТИ ГРАЂАНИН: Да.. тура затим у десни џеп и напипа Ивковићев говор. задужена и разривена.) Браћо! Четрдесет и два литра вина. ми што нас видиш и како се узме ствар. као што рече брат предговорник. закони су осрамоћени и проиграни. ми сви.) Ко ми сад даде овај рачун? (Згужва љутито и баци на земљу па извади Ивковићев говор и чита. То смо ми. ако се ствар озбиљно узме. као уступајући један другом.) СРЕТА (упадне у гомилу. (Не уме даље.. сва се тројица повуку натраг. СВИ: Тако је! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 72 . (Погледају се. али уместо говора износи рачун који је малопре добио и стане га наглас читати. ЈЕВРЕМ (узима рачун и трпа га у џеп): Добро.. Ми се. СВИ: Тако је! Тако је! ЈЕВРЕМ (пао у ватру и сад све слабије чита): Наша је земља..

. газда-Јевреме. Ви и ваши људи ово растурате! ДАНИЦА (врисне и испусти служавник).. дућан је покраден! ЈЕВРЕМ: Нека је покраден! СРЕТА: Слушај.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ XXIII ПАВКА. он никог не чује и никог не разуме и најзад очајно узвикне): Доле влада! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 73 .. ја с вама заједно узвикујем: доле влада! СВИ: Доле влада! ДАНИЦА (унела је служавник са ракијом и стала у страну. СРЕТА (објашњава се живо са Јевремом који га не разуме). СВИ: Нећемо! СРЕТА (узврдао се. очекујући крај говора те да послужи). браћо. ПАВКА (очајна): Јевреме. не зна шта ће: час трчи Јеврему И говори му. поправљај ситуацију! ЈЕВРЕМ (збуњено и тупо посматра све редом. ИВКОВИЋ (нашав врата од своје собе отворена. ПАВКА (очајно): Јевреме.. упада љутито држећи један од оних црвених плаката у руци): Господине тасте. нећемо. час грађанима и објашњава им нешто). браћо. ЈЕВРЕМ (маце му руком да ћути): И зато. владу која је народ упропастила и даље да помажемо? Не. ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (улетела је сва зајапурена): Јевреме! ЈЕВРЕМ (маше јој руком да ћути и наставља): Хоћемо ли. дућан! СРЕТА: Газда-Јевреме. ово је клевета која се крвљу плаћа. МАРИНА (изашла је за њим и стала на праг од собе).

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СВИ: Доле! СРЕТА (публици): Е. сад је постављена свака ствар на своје место! Завеса НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 74 .

јеси чуо! Не крадем ја. а десна Јевремова. На обема собама прозори на задњим зидовима.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧИН ТРЕЋИ П озорница на средини подељена Лева (од гледалаца) половина је Ивковићева соба. бре. а ти тури руке у своје џепове. држећи једну згужвану црвену плакату): Ако хоћеш да знаш шта је клевета. ИВКОВИЋ: Не кажеш ми хвала што нисам у телеграму јавио да си ми украо ЈЕВРЕМ: Ту реч да тргнеш. ИВКОВИЋ ЈЕВРЕМ (у својој соби. ЈЕВРЕМ: Говорио противу владе? Па дабоме да сам говорио противу владе кад си ми подметнуо твој говор! говор. У телеграму стоји да си ти. говорио противу владе и ништа више. ја сам карактерна индивидуа! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 75 . то није допис. то није политика. Врата која воде из једне собе у другу широм су отворена и више су напред. део собе која је прошлог чина играла. то је клевета! ИВКОВИЋ (у својој соби. држећи у руци један згужвани број новина. газда-Јевреме. I ЈЕВРЕМ. говори претећи Ивковићу): То није израз народне свести. тамо ћеш наћи ове плакате. ЈЕВРЕМ: А овај телеграм у новинама? ИВКОВИЋ: То је сушта истина.

Ја ћу да платим депешу. ЈЕВРЕМ: То што си пљунуо. нема ништа више. могу да се послужим твојим говором... ИВКОВИЋ: Шта иначе? ЈЕВРЕМ.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ИВКОВИЋ: Па јес'. одмах да полижеш! Телеграфски да полижеш. иначе. нема ништа више. јер сам казао истину. да знаш... ЈЕВРЕМ: Хоћеш ли да пошаљем депешу или нећеш? ИВКОВИЋ: Нећу! ЈЕВРЕМ: Е онда. откуд мој... него против владе. мој говор је сам улетео у твој џеп! ЈЕВРЕМ: Зет си ми. Иначе ћу ја телеграфисати у Београд да ти лажеш. (Не сме да каже.. ИВКОВИЋ: Ја ћу онда штампати твој говор... ЈЕВРЕМ: Другом то да кажеш..) ИВКОВИЋ: Шта нема? НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 76 . ја сам само изнео да си и ти прешао у опозицију... кад је то твој говор? ИВКОВИЋ: Ти си га говорио. јеси чуо.. а ти реци оном коме треба! ЈЕВРЕМ: Није те ни срамота: за један говор потегô кроз новине да се жали! ИВКОВИЋ: Нисам се жалио. ИВКОВИЋ: Ја теби кажем.... ако те је жао могу и ја теби написати један па да ти вратим зајам.. јест... ЈЕВРЕМ: Против владе? Ја против владе? Зар те није срамота у очи да ме погледаш? ИВКОВИЋ: Није ме срамота. ЈЕВРЕМ: Ама. ИВКОВИЋ: Хвала! Пиши ти са твојим људима пашквиле.. ЈЕВРЕМ: У опозицију? С тобом ваљда? ИВКОВИЋ: Није са мном.

. ЈЕВРЕМ: Ја енергично кажем: још данас! ИВКОВИЋ: Данас је избор! ЈЕВРЕМ: Ако је твој избор. пошто нећеш бити изабран. стрпа кључ у џеп и шета узбуђено и љутито. газда-Јевреме... ИВКОВИЋ: Одатле да се иселим? ЈЕВРЕМ: Одатле!. Ето ти! (Гурне врата. II СПИРА. примам к знању! ЈЕВРЕМ: И да знаш и то: ниси ми више кирајџија ни код моје ћерке и.. него да се селиш! То ти је моја последња реч.) ИВКОВИЋ (седа за сто и пише). ПРЕЕЂАШЊИ НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 77 . ЈЕВРЕМ: А ти ћеш бити изабран? ИВКОВИЋ: Ја се надам! ЈЕВРЕМ: Сигуран посланик! Пише депеше против свога таста. па ето ти..) На ово па да се закитиш! ИВКОВИЋ (баци му згужване црвене плакате): А ево теби! Читај ово па се поноси! ЈЕВРЕМ: И да ми више не излазиш на очи. закључа их.. Ниси ми више зет. Ето ти! Са душманином својим не могу под истим кровом! ИВКОВИЋ: Лепо. одатле да се иселиш. И да се иселиш. а из квартира кроз петнаест дана. ИВКОВИЋ: Чуо сам! ЈЕВРЕМ: Из срца твоје кћери могу још данас. (Баци му згужване новине кроз врата. СПИРИНИЦА.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ: Па то! Не можемо више заједно под истим кровом и отказујем ти квартир. и мој је! ИВКОВИЋ: Теби је лако. Ти се можеш иселити.

не запушавај ми живој уста! ЈЕВРЕМ: О.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СПИРИНИЦА (улази у Јевремову половину собе): Добар дан. него пошао ја. то си казала. (Полази у Павкину собу.) СПИРИНИЦА (оде за њим): Ти мени казао? А од јутрос ти говорим. човече. СРЕТА: Каквих сто двадесет? НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 78 . СПИРА: Сад ћу ја. СПИРИНИЦА: Ено га опет! Е.. зете! А ми баш пошли на гласање... СПИРА: Ама.. (Они ове последње реченице већ говоре за кулисама.) III СРЕТА. а ти? СПИРИНИЦА: Ето.. како не кажеш. (Жени. СПИРА: Казао сам ти: 'ајде брже.. па то. Само да се поздравим са Павком. докле ћете вас двоје? Па зар ти још ниси гласао? СПИРА: Нисам! Реко. и нема.. СПИРА: Е.. ПРЕЂАШЊИ СРЕТА (улази у Јевремову половину собе): Сто четрдесет и два! ЈЕВРЕМ: Па платио сам малопре сто двадесет. имам времена! ЈЕВРЕМ: Па да видиш. сад ће да испадне да сам ја крива..) Кажем ја теби да пожуримо. кад си казала? СПИРИНИЦА: Нисам казала. нисмо пошли ми на гласање. а неће ми дати бар једну реч да проговорим за живота. да кажем.. па велим да свратимо. Сад ће још мало па да затворе капије. овај ће ме човек у гроб отерати. Па не кажем ја. но велим само: ми пошли. СПИРИНИЦА: Та пусти ме. СПИРА: Ама. господе боже.

али не иде то да се измеша још пре свадбе. Добро. то си му лепо саставио. А дедер ти. а уз њега цео народ. знаш. ЈЕВРЕМ: Које бруке? СРЕТА: Па онај твој говор депутацији. објашњава се нешто са тим грађанином. брани владу. то није мој говор. ја почео. него сто четрдесет и два гласа имаш досад.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ: Па рачун. па да видиш како је тешко да се лепо говори. што су пили гласачи. Казао сам ти. СРЕТА: А ово? (Вади другу хартију.. а још грађани почеше да вичу: тако је! Па ме то још више одвуче. измешало. узима затим шешир и заједно одлазе). А ово. Па тако. измешало се. него запе па до краја? ЈЕВРЕМ: Како да ти кажем. све се измеша. то је његов. Знаш ли ко је то Мирабо? То сам ја. била би цела варош.. али кад виде да је говор против владе. Он стоји и сад чврсто и непоколебљиво уз владу. нека је и тако. Је л'? СРЕТА: Море..) „Неваљалство опозиционе штампе превршило је меру. само да не беше оне бруке.. ЈЕВРЕМ: А. да онако поставиш ствар на своје место? ЈЕВРЕМ: Шта ми би?.. па подуфати ме нешто и као отвори ми се срце. Подла је измишљотина да је наш кандидат газда Јеврем Прокић говорио противу владе. Ево читај. (Чита му сам.. Дође ти онако као од срца. ИВКОВИЋ (разматра цедуљицу. Они сад силно агитују с тим. побогу брате. што се не устави. Зато ваљда и говоре увек лепо они који грде владу. не говорим ти ја то... НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 79 .) ЈЕВРЕМ: Шта је то? СРЕТА: Видиш ли потпис „Мирабо”. знаш. је л' има толико? А биће још. газда-Јевреме. На. ЈЕДАН ГРАЂАНИН (улази код Ивковића и даје му једну цедуљу).” ЈЕВРЕМ: Е. Па онда.. Знаш како је у фамилији. СРЕТА: Ама. измешало. некако му лако иде кад грдиш владу. СРЕТА: Па откуд код тебе? ЈЕВРЕМ: Па тако. СРЕТА: Оно јесте.. после свадбе и може да се измеша. а ово је телеграм који сам написао за београдске листове да те и тамо оперем од бруке. СРЕТА: Од јутрос се на све стране лепе ове плакате колико да замажемо мало ствар. синко. Данашњи избори ће показати да клевете не помажу тамо где је народна свест будна. Шта ти би.

убудуће. вичу:.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ пошљи ово на телеграф. V ПАВКА. шта вичу. шта вичу? МЛАДЕН: Свашта! Једни вичу: доле!. бога ти! СРЕТА (одлази).) МЛАДЕН: Пред општином пуно света.. (Даје му. ЈЕВРЕМ: 'Ајде. свађају.) Морам. забога? СПИРА И СПИРИНИЦА: Шта је? ЈЕВРЕМ: Та говори шта је. Други: горе! Једни: уа! Други: живео! СРЕТА: Одох ја да видим шта је то. пази се: чим ти на језику наиђе реч „влада”. испусти телеграм. ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (за њом Спира и Спириница): Шта је.. ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (дојури усплахирен и раздере се): Газда! ЈЕВРЕМ (тргне се. узбуни целу кућу? (Дигне испуштени телеграм. СПИРА. брате? МЛАДЕН: Јурио сам као да ме пандури вијају. морам да поставим сваку ствар на своје место.. а ти. ЈЕВРЕМ: Шта вичу? МЛАДЕН: Тако. а ти одмах језик за зубе! IV МЛАДЕН. СПИРИНИЦА.. побогу брате. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 80 . те дрекне и сам): Шта је. вичу! ЈЕВРЕМ: Ама. брате. па се гурају.

јајима. А у земљу.) Чујеш ли. МЛАДЕН (наставља): Вичу људи. то је опозиција? СПИРИНИЦА: Ти ћеш ваљда за онога гласати? (Показује на Ивковићеву собу.. виче народ. по дућанима. па неки вичу а понеки и шапћу у гомилицама. а не зна зашто виче. пије се. пуно народа. ето..АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ VI ПРЕЂАШЊИ. без СРЕТЕ ЈЕВРЕМ (Младену): А вичу и „живео”. Павка.) СПИРА: Ти немој да се мешаш у политику! СПИРИНИЦА: Ето ти сад. вичу пандури. то је народно одушевљење кад гомила виче. опет откуд је то политика? СПИРА: Него шта је? СПИРИНИЦА: Ово су избори! МЛАДЕН (наставља): Пред кафаном код „Уједињења” свира музика. ЈЕВРЕМ (више себи): А кафеџија све то бележи! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 81 . краставцима. на сокаку.... свуд се скупио свет. вичу деца. то је народно одушевљење! Јеси ли чула кој' пут шта је то народно одушевљење? ПАВКА: Нисам! ЈЕВРЕМ: Е. ЈЕВРЕМ: Јесу ли то наши што пију? МЛАДЕН: Наши. је ли? (Павки. У кафанама. ЈЕВРЕМ (више себи): Опет рачун! МЛАДЕН:.. пред кафаном побијен велики барјак. ЈЕВРЕМ: Они што шапћу. па чим прође крај кафане који од њихових а они му подвикују: уа! И бацају се за њим мезетом. сви вичу. точи се пиво.

Аксентију Матићу полупали прозоре.. смео за њега да гласаш? МЛАДЕН: Па. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 82 . СПИРА: Знам. за онога. ЈЕВРЕМ (згранут): Какву госпођицу. Перу Зарића ухапсио господин Секулић што је псовао власт. ЈЕВРЕМ: Боже мој. брате.... бре? МЛАДЕН (престрављен): Па.. ЈЕВРЕМ: Доста. Јашу Андрића истукли. СПИРИНИЦА: Та какав обичај. ал' одјутрос сам гласао за госпођицу.. ЈЕВРЕМ (хоће да га шчепа за гушу): За кога. а не вас да слушамо! (Младену. човече божји.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ МЛАДЕН (наставља): А њини узели другу музику па иду кроз варош и пред Јелисијевим дућаном упалили буре од катрана па се искупио свет и деца те прескачу ватру. не зна се ко. а сад за тебе. да носиш ову депешу на телеграф! МЛАДЕН: Е.. ЈЕВРЕМ: Како не можеш? МЛАДЕН: Треба да гласам.. него то ти је народни обичај. ЈЕВРЕМ: Па јеси л' одјутрос гласао? МЛАДЕН: Јес'. У Тенкиној кафани потукли су се и разбили једном главу. ваљда и ја имам права да зинем. али тај није ни наш ни њихов. Павка.) На сад. не могу тек целог века ћутати. ниједне године није било тако лепо као ове. Перу Мрвића јахали у горњој махали. није чак ни овдашњи.. Кажу. то је одушевљење! СПИРА: Немој да се мешаш кад ја говорим. и друга посла. молила ме госпођица. бога ми! Бог нек нам је на помоћи! СПИРА: Нису то чуда. а ти не знаш да се зауставиш. чекајте! Имамо ми.. па не могу сад то. марво једна? МЛАДЕН (показује на Ивковићева врата): Па. за зета! ЈЕВРЕМ: За зета? А како си. што ти је то кад се народ разбуди! ПАВКА (крсти се): Права чуда. бре. ал' кад зинеш. газда. СПИРИНИЦА: Ама.

да дођем и да гласам као Јова Стојић. шта си направио! ЈЕВРЕМ (Младену): Ама. а за другога да гласаш? Је ли. када буде највећа навала. што сам одјутрос гласао. Јевреме. Па пошто сам имао два гласа.. чијег зета? Није он ничији зет.. море! МЛАДЕН: Па ако може да се избрише? ЈЕВРЕМ: Шта да се избрише? МЛАДЕН: Па тај глас. без МЛАДЕНА ЈЕВРЕМ (Павки): Јеси ли чула сад твојим рођеним ушима? ПАВКА: Чула! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 83 . бре? МЛАДЕН: Молим те. а један за зета. ЈЕВРЕМ: Можеш твој нос да избришеш! 'Ајде дођавола! Иди па гласај. куд би пропао! (Оде. Мени је господин Секулић казао да пре подне дођем и да гласам на моје име.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СПИРИНИЦА: Ију! СПИРА: Ти да ћутиш! СПИРИНИЦА: Па казала сам само: ију! СПИРА: Немој ни „ију” да кажеш! СПИРИНИЦА: Па не могу ја зачепити уста! ПАВКА: Ето. рабаџија. па да му не пропадне глас. пошто је он отишао са еспапом у Београд. онако предвече. ког зета. да бар тај други глас не пропадне! МЛАДЕН (одлазећи): Неће да пропадне. газда. ЈЕВРЕМ: Ама. госпођица ме окупила па каже: један дај за оца.) VII ПРЕЂАШЊИ. ето. зар мој хлеб једеш. да ми опростиш ако сам нешто погрешио. а после подне.

Јевреме? Дућан нам пропаде. ЈЕВРЕМ: А посланички мандат добих! ПАВКА: А дете? ЈЕВРЕМ: Које дете? Је л' оно што подговара гласаче? ПАВКА: Плакаће. човече! ЈЕВРЕМ: Нека сад иде па нека гласа за њега.поднесем интерпелацију. и раскинуо. не прекидај човека! СПИРИНИЦА: Та пусти ме да га питам... ЈЕВРЕМ: Зато сам ја. ПАВКА: Како за петнаест дана? ЈЕВРЕМ: Квартир. шта знаш. СПИРИНИЦА: И почне да се увија око тебе.. а ћерку одмах! ПАВКА: Побогу. ЈЕВРЕМ: Кажи јој: повешћемо је у Београд. Јевреме? ЈЕВРЕМ: И квартир и прошевину! ПАВКА: Како раскинуо? ЈЕВРЕМ: Тако.. прошевину растури.. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 84 ... ћерка народног посланика.. видиш. СПИРА: Ето Павке ту. увек волите за другога да гласате.. чупаће косе... па нека га она пита! ПАВКА: Шта си раскинуо. и отказујем ти од данас па за петнаест дана моју ћерку.. Казао сам му отворено: ти немаш више никаквих веза с мојим квартиром. СПИРИНИЦА: Шта си раскинуо? СПИРА: Ама. груваће се. То да сам прочитала у новинама па не бих веровала! СПИРА: Ето. рођена ћерка па да гласа противу оца. и овај.министар се уплаши. такве сте ви женске.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СПИРИНИЦА: Ију... ПАВКА: Јеси ли добро размислио.

да чујем и да видим шта је напољу. VIII ИВКОВИЋ ПРЕЂАШЊИ ИВКОВИЋ (враћа се у своју собу. СПИРА: Ама. Ето ти! СПИРИНИЦА: И онда. рецимо: да сечем шуму или да градим нови железнички крак..АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СПИРА: Ама. или тако нешто. ПАВКА: Па велиш. рецимо.. А и да прођем мало. забога! СПИРА: Не мораш ти да кажеш. ПАВКА (вади из џепа кључ од дућана): А зар не би могао успут да обиђеш мало дућан? ЈЕВРЕМ: Таман! Избори. не прекидај човека! СПИРИНИЦА: Остави ме да кажем. морам сам. тако да јој кажем? ЈЕВРЕМ: Тако. ЈЕВРЕМ: Па нека је затворен. светац је! ПАВКА: Какав светац? НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 85 . влада ти нађе зета. а хоћу зета.) ПАВКА: А куда ћеш сад? ЈЕВРЕМ: Видиш да нема ко да ми однесе ову депешу. концесију. седа и наставља писање). проводаџира.. не нађе влада! Где је влада још тражила зетове народним посланицима? СПИРИНИЦА: Па не нађе. нека каже Јеврем! ЈЕВРЕМ: Па то сам хтео да кажем. дабоме. дабоме! (Узима шешир и хоће да изађе. него онако. Као народни посланик имам право да добијем неку концесију. А ја нећу.. а ја да обилазим дућан! ПАВКА: Знаш да ме је срамота од света што је затворен дућан.

) IX ПРЕЂАШЊИ. човече божји! Сестра сам јој. Иди. ја боме не смем. па мени избори да не буду? Зар Параскева што једанпут у години пада па ви не радите. ако ниси почем противна. ти ћеш да збркаш. ако ти пођеш. па ко ће јој помоћи ако ја нећу? ПАВКА: Па јес'. и како ћу јој казати да јој је отац растурио прошевину? СПИРИНИЦА: Па велим. то ће најбоље бити. Зар то није светац? ПАВКА: Није! ЈЕВРЕМ: Гле! Зар вама Параскева светац. опет ти! Ама. ја да јој кажем? СПИРА: Ето. а ово мандат који траје четири године? (Оде. СПИРИНИЦА: Таман. немој да си такав. Реци јој ти.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕВРЕМ: Па избори. Морам и ја поћи с тобом да ти помогнем. СПИРА: Не умеш. онда јој нећемо ништа казати. без ЈЕВРЕМА ПАВКА: Не знам како ћу Даници на очи. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 86 . а ја одох у кујну. што мораш свуд да се трпаш? СПИРИНИЦА: Ама. Павка. ено је она у спаваћој соби.) Х СПИРА И СПИРИНИЦА СПИРА: И сад да ми је да знам како ћеш да јој кажеш? СПИРИНИЦА: Па ваљда толико умем. (Одлази.

Тебе је. па се наслони и гледа напоље). све ја то знам. газда-Јовице! ЈОВИЦА: Не знам како си ти чуо. охрабри их. СПИРИНИЦА: Пусти ти само мене. Кад си с њим у четири ока. Да ме сад ко запита: би ли се потурчио кад би знао да Јеврем Прокић неће бити посланик.. (Гледа на сат. (Залазе иза кулисе препирући се.. реци им НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 87 .. мислиш да не радим. Сад. да стотину вучеш за собом? ЈОВИЦА: Знаш како је. довољно је да потрчиш. то се часом може да измени! Па где су ти твоји људи. ваљда толико умем. жено. и онда нико нов не може ући. а када се са властима погледа у очи. и то бих пристао. то сам ја платио музику да иде у горњу махалу те да отуд потера свет. видиш. треба убацити што више гласача у општинско двориште. (Чује се музика.) XI ЈОВИЦА. ИВКОВИЋ: Не помаже ту музика. истрчи из своје собе и оде на задњи прозор.. па није потребно да се потурчиш. али мени Сима порезник вели да смо их премашили за двадесет гласова. али сам рачунао много више на тебе.) Још мало па ће се затворити капије на општини. ИВКОВИЋ: Шта је то двадесет гласова. кад си давао изјаву. већ разборита реч. реци им да је власт само толико јака колико се ми бојимо. последњи час. а ти ћути. ИВКОВИЋ: Ама. видиш. чујеш ли. он оволика уста на власт.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СПИРА: Молим те. јер ти кад почнеш. он не уме да зине. то признајем. ДАНИЦА (кад чује музику. Ено. је ли. Обећа па врдне. ИВКОВИЋ: Е. не можеш данас ни рођеном брату веровати. Оно што се затекло у дворишту гласаће. газда-Јовице? Ти рече. господине Ивковићу. Пођи само тамо међу бираче. ИВКОВИЋ ЈОВИЦА (улази код Ивковића): Добро вече! ИВКОВИЋ: Добро вече. инат довео у нашу партију? ЈОВИЦА: Јесте.) ЈОВИЦА: Па радим ја. Сад је.

шта је то што имате да ми кажете? СПИРИНИЦА: Па то. ал' кад рђаво почнеш. последњи је тренутак. није тако! СПИРИНИЦА: Е. него ће поднети интерпелацију. остави ме да говорим. ПРЕЂАШЊИ СПИРИНИЦА (улази. умећу ја.. а он. СПИРА: Па јест. да чудне напасти! Ама.. забога? Тражимо те по целој кући.. СПИРА: Ама. сачекај да кажем прво. Та већ знаш ваљда толико. па ће тамо да поднесе интерпелацију и онда ће да добије од државе концесију за зета. нисам још ни почела. Ако сад малакшемо. СПИРИНИЦА: Ама.. Тешко је мени било говорити док сам био уз владу. Не брини. ЈОВИЦА (полазећи): Знам. реци им. (Испраћа га и Јовица одлази.. испустићемо победу. кад сам већ почела! СПИРА: Видиш ли сама да не умеш. СПИРИНИЦА (Спири): Ама. а министри ће онда почети лепим око њега. па хајде. ДАНИЦА: Па говорите већ једанпут..) XII СПИРА. Немамо кад више. господе боже. па 'ајд'. Јеврем ће као посланик и тебе да води у Београд. ИВКОВИЋ (испраћајући га): Е. не губи времена. ти ћеш одмах с неба па у ребра.. СПИРИНИЦА. дете. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 88 . кажи ти! СПИРА: Неће добити концесију за зета. за њом Спира и Даница): Где си... СПИРИНИЦА: О. СПИРА: Имамо важан разговор с тобом..АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ да је власт немоћна да грађанима ускрати права која им закони дају. а сад — не брини.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СПИРИНИЦА: Па то је исто? СПИРА: Није сасвим исто. јест. ДАНИЦА: Чекајте. СПИРИНИЦА: Па Јеврем. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 89 . ДАНИЦА (изненађено): Како досад? СПИРИНИЦА: Па досад дабоме. отказао му квартир. јер сад више није. СПИРА: Ти реци јасно: није више. али је главно да ће се Даница тамо у Београду много боље испросити и удати. ко је то све вама наказивао? СПИРИНИЦА: Па Павка. СПИРИНИЦА: И то одмах! СПИРА: И отказао му просидбу. ДАНИЦА: Кога овога? СПИРА: Па овога што ти је до сада био вереник. молим вас! Говорите јасно: с ким прекинуо? Шта прекинуо? СПИРИНИЦА (показује руком на Ивковићеву собу): С овим твојим! СПИРА: Са господином Ивковићем! ДАНИЦА (престрављено): Како прекинуо? СПИРА: Тако. СПИРИНИЦА: Па није. ДАНИЦА: Ама. СПИРА: Та није Павка. јер је Јеврем све прекинуо. СПИРА: Хтела си. него Јеврем. ал' ниси казала. ДАНИЦА: А зашто да ми кажете? СПИРА: Па зато да се оканеш овога. СПИРИНИЦА: Па то сам и хтела да кажем. ал' Павка нам је казала да кажемо Даници.

кад ти је отац посланик. нити да идем у Београд. посланик. Само. него Ивковић! СПИРИНИЦА: Бога ти? НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 90 .. СПИРИНИЦА: Ал' друго је то. човече. тако треба рећи! СПИРИНИЦА: Па тако сам и рекла. ДАНИЦА: Та остав'те се.. ваших објашњења. СПИРИНИЦА: Тако је. реците ми: где је отац? СПИРА: Отишао је послом у варош. СПИРА (прекине је): Друго је. Ето. нећу их ни тражити и не требају ми. СПИРА: А квартир за петнаест дана. да ја нећу дозволити да се тако играју са мном и да ми се свет смеје. кад је било и поводом чега? Уосталом. и оцу и мајци. СПИРИНИЦА: Па биће! СПИРА: Сви гласају за њега. ДАНИЦА: Ко то каже? А ја вам кажем да он неће бити изабран. Кажите ми јасно и разговетно: шта је то било. него одмах. СПИРА: Отказао му је просидбу за петнаест дана. забога. СПИРИНИЦА: Ех. ал' прво треба да буде изабран. СПИРИНИЦА: Та није. СПИРА: Та није тако. ићи ћу са својим мужем. ДАНИЦА: У послу су? Добро.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СПИРИНИЦА: За петнаест дана. шта има да ти се смеје свет кад се удаш у Београду? ДАНИЦА: Не тражим ја да се удам у Београду. ДАНИЦА: А мајка? СПИРИНИЦА: И она је у послу. И ако одем. ДАНИЦА: Јес'. дабоме. молим вас. реците им.

кажем ја! СПИРА: Шта кажеш ти. СПИРА: Јесте. Ја не памтим све. онда. и сама бих вам казала: гласајте за оца! Ал' овако: зашто да се замерите Ивковићу? СПИРИНИЦА: Па јесте. ето ви. па. црна девојко.. СПИРА: Ал' остави ме. јесте ли гласали ви. СПИРИНИЦА: Ју. могли би гласати за Ивковића? СПИРА: Ама. зар против Јеврема? СПИРИНИЦА: Ју. а са Ивковићем раскинуо. не. па онда многи су оца преварили.. желим. на пример. и коме ће се онда смејати свет него мени? Место да сте паметни па сви у кући да помогнемо Ивковићу. не кажем. шта ће онда бити? ДАНИЦА: Биће ето то: он неће бити посланик.. СПИРИНИЦА: Ето. овај ће ме просто у гроб отерати! ДАНИЦА: Ето. забога. теча-Спиро? СПИРИНИЦА: Није.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СПИРА: Ћути ти! А. ниси казала ништа. на пример. ДАНИЦА: Осим. откуд нисам? СПИРА: Па ниси. шта говориш? ДАНИЦА: Ја врло паметно говорим.. Кад би отац имао изгледа да буде изабран.. ДАНИЦА: Е. ако ви не желите да будете председник општине? СПИРА: Ама. како да не желим! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 91 . па онда? СПИРА: Ама. овај. није гласао и са њим преко четрдесет њих. да ја одговорим.. бивши посланик... Нисам још гласао. ал' знам да отац неће бити изабран. дабоме! СПИРИНИЦА: Е. ћути ти! Па добро. Прво и прво: Илић. ко то теби каже? ДАНИЦА: Ја што вам кажем па ћете видети. па онда. СПИРИНИЦА: Ију. Па онда и онај газда Јовица повукао је са собом око тридесет и четрдесет.

СПИРИНИЦА: Уосталом... жено. да кажем шта сам хтео! СПИРИНИЦА: 'Ајд'. баш говори! СПИРА: Рекох.. ДАНИЦА: Дакле.. СПИРИНИЦА: А ја као да сам предосећала нешто. размислите. тако смо и ми мислили. СПИРА: Ама. то? СПИРИНИЦА: А не знам шта се и напео тај Јеврем да буде посланик. ниси ми ти казала. Чекамо до предвече. ако ћете гласати. побогу. СПИРА: Па зар не памтиш јутрос кад сам ти рекао. СПИРИНИЦА: Ију. па. како да ти нисам казала? СПИРА: Напротив. шта ће му СПИРА: Ја сам му говорио да није то за њега. и сâм сам тако нешто мислио.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СПИРИНИЦА: А баш да он нешто и не жели. боље да почекам до предвече.. идите одмах. времена много нема. право да ти кажем.. па ко има више гласова. тако ми увек радимо кад је какво гласање. сад ће испасти као да је он мени казао. него ја сам врдарам од јутрос. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 92 . да гласам за њега.. шта мислите? СПИРА: О чему? ДАНИЦА: Па о гласању? СПИРА: Та. забога. не жури. онда да гласам за њега. ја сам теби казао. СПИРИНИЦА: Кажем ја теби да ће бити доцкан. желим ја. СПИРИНИЦА: Ето ти сад. па кажем Спири: чекај. не мораш ти баш први гласати! СПИРА: Ама. немојте оклевати. ДАНИЦА: Али.. ето. иначе ће бити доцкан. не прекидај.. СПИРИНИЦА: Јест. ДАНИЦА: Е. па ако Јеврем има доста гласова.. а ако зет има више гласова.

као да ја. СПИРА: Ево идем. Ја остајем и даље вереница господина Ивковића. је л' тако да јој кажем? ДАНИЦА: Тако.. ја мислим. не бих желела да ме ко затече код вас. СПИРИНИЦА: Ама.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СПИРА: Шта имаш ти да ми кажеш. говорићемо овако.. СПИРИНИЦА: Немој ништа да мислиш. него иди па гласај! СПИРА (полазећи): А већ ти да не кажеш последњу.) А то је. и написмено да вам дам. ако хоћете.. ИВКОВИЋ ДАНИЦА (куца на Ивковићева врата). ИВКОВИЋ (скочи и одлази вратима): Шта је то сад опет? Ко је? ДАНИЦА: Ја сам! ИВКОВИЋ: Ви? ДАНИЦА: Морам да говорим с вама. (Оде. извесно да ће Ивковић добити већину? ДАНИЦА: Могу. ДАНИЦА: Али. иди па нађи мајку... (Пође..) XIII ДАНИЦА... тетка. кроз врата. ДАНИЦА: Данас је велика навала света у кући. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 93 . од речи до речи! СПИРИНИЦА: Добро. сâм сам. дође до врата и врати се. (Оде.) ДАНИЦА (Спириници): А ти. СПИРА: Знаш.. Реци јој да си ми све казала и да сам ја одговорила: што је отац урадио не важи ништа за мене. ИВКОВИЋ: Извол'те.. је ли. пресвисла би...

ал' се то мене ништа не тиче. ДАНИЦА: Ах.. то ће зависити од владе! ИВКОВИЋ: Реците ми свој план? НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 94 . Борићу се као прави опозиционар.. ИВКОВИЋ: Ви? ДАНИЦА: Већ сам вам два гласа прибавила и сад радим на томе да створим опозициону партију у самој кући. родитељи? ДАНИЦА: Кад они имају право да припадају влади. ИВКОВИЋ: То је одиста много од вас.. ИВКОВИЋ: Али ваш положај мора бити врло непријатан? ДАНИЦА: Досад је био. а у таквим приликама изненађења нису искључена.. у браку да останете тако одлучан опозиционар? ДАНИЦА: Е.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ИВКОВИЋ: Чули сте. како је ваш отац поступио са мном? ДАНИЦА: Чула сам. ваљда. ићи ћу до краја. ал' сад више не! ИВКОВИЋ: Како то? ДАНИЦА: Ступила сам у отворену борбу противу оца. ДАНИЦА: Хоћу да посведочим да сам вас достојна. ИВКОВИЋ: Збиља? Па ипак. ДАНИЦА: И за тај случај ја имам план. Али. али — полиција је починила масу неправилности. то не! ИВКОВИЋ: Ал' ако би ваш отац био изабран. ДАНИЦА: А како стоји? ИВКОВИЋ: Ја поуздано верујем да сам победио. ИВКОВИЋ: Ал' не мислите ваљда и после.. Кад сам се већ упустила у борбу. ИВКОВИЋ: То је врло мушки од вас. имам и ја право да припадам опозицији.. Ја не бих никако желео да изгледа као да вас ја подговарам. ваш би се положај погоршао.

ДАНИЦА: Кад. Где? ИВКОВИЋ: Па. ДАНИЦА: Дајем вам реч да ћу то грубо средство употребити само у случају ако отац остане при ономе што вам је рекао.. ДАНИЦА. то знам! ИВКОВИЋ: Па? ДАНИЦА: Нека отац с прозора викне: „доле влада!” ИВКОВИЋ: Не разумем како? ДАНИЦА: Јесте ли већ спремили говор за ту прилику? ИВКОВИЋ: Опет мој говор? ДАНИЦА: Па да. ДАНИЦА: А он одговара с прозора. опозициони! ИВКОВИЋ: Чујте. јест. ДАНИЦА: Али не брините кад вам кажем – нећу ја ствар злоупотребити.. ДАНИЦА: Ући ћу у вашу собу и преписаћу ваш говор.... ИВКОВИЋ: Ја не бих био рад да будем ваш саучесник у тој ствари. Хоћете ли скоро од куће? ИВКОВИЋ: Овог часа.. Знате већ обичај код нас: изабраном посланику дође народ с музиком пред кућу да га поздрави.. дакле. почетак. Јест. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 95 . Реците ми.. ИВКОВИЋ: Ја не желим да ви тако далеко идете.. то је чак немилосрдно. ДАНИЦА: Кад они према вама могу бити груби и немилосрдни. оставите га на столу. јесте ли спремили говор? ИВКОВИЋ: Та имам нешто овде на столу.. то је грубо од вас. имао би..АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДАНИЦА: Има ли отац прилике да држи још какав говор у случају да буде изабран? ИВКОВИЋ Па..

молим те? СПИРИНИЦА: А што! Ако ћеш по чем. кроз кључаоницу. зато што Јеврем хоће да буде посланик — да дете пропусти своју срећу. ПАВКА: Говорила си с њим? ДАНИЦА: Сад малопре. дете има право. говорила сам са својим вереником. пристајем! ИВКОВИЋ (седа за сто и поправља говор). сешћу одмах и ублажићу говор колико год ми је то могуће. ПАВКА (Спириници): Чујеш ли је. ПРЕЂАШЊИ СПИРИНИЦА (показујући Даницу): Ево је па нек ти сама каже! ДАНИЦА: Немам шта друго да вам кажем до да све то за мене ништа не вреди! ПАВКА: Које не вреди? ДАНИЦА: То што је отац отказао. сестро! СПИРИНИЦА: Није него. ДАНИЦА: Добро. ПАВКА (пренеражено): Ију! Помери се. имаш ли ти бога? ДАНИЦА: Зашто? Какво сам зло учинила? ПАВКА: Зар пред очима материним и очевим говориш кроз кључаоницу са туђим човеком. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 96 . СПИРИНИЦА. Ако је отац прекинуо. ПАВКА: Црна девојко. XIV ПАВКА. и то сам малочас казала Ивковићу.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ИВКОВИЋ: Дозволићу вам само стога што знам извесно да ваш отац неће бити изабран за посланика па неће ни имати прилике да говори. Па ипак зато. па се то још не стидиш сама да кажеш! ДАНИЦА: Ја нисам говорила с туђим човеком. нисам ја.

јер неће бити изабран. да сте сви са мном. СПИРИНИЦА: Па јест. онда ја смем. ПРЕЂАШЊИ ЈЕВРЕМ: Дакле. затворише капије. кад ни отац ни мајка не мисле о томе како ће цела ствар изгледати ако отац не буде изабран за посланика.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДАНИЦА: Дабоме.. побогу! Окрете се свет тумбе! ДАНИЦА: А како ће ствар изгледати кад не буде отац изабран. зар може то бити да не буде изабран? ДАНИЦА: Неће бити.. XV ЈЕВРЕМ. да пристанеш са мном па да спасавамо оца срамоте... дућан му затворен. веруј! И ти место. ПАВКА: Шта кажеш? Ију. Потрошио толике паре. СПИРИНИЦА: И Спира је отишао да гласа против њега. завадио се с толиким људима. можеш и сама замислити.. за времена тргнеш. као паметна жена и као мајка. нека затворе и капије. може ли то бити? ДАНИЦА: Тако ће бити. ја што ти кажем! И место да се ти бар. СПИРИНИЦА: И шта се напео тај Јеврем да буде посланик? ПАВКА: Ама.. а ти си се сама ухватила у коло. ПАВКА: Како да не буде изабран? ДАНИЦА: Тако. отерао зета и то зета народног посланика. мајко. преко свега још. изгрдили га. затворише капије! ПАВКА: Нека затворе! Кад су затворили дућан. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 97 . Павка. помаже то мени много кад знам да си ти и тетка и теча. изрезилили га преко новина. шта је вама. и. ето ти! ПАВКА: Ама. ДАНИЦА: О.. ето како се тргао Спира.. кад је Јеврем већ раскинуо веридбу и отказао човеку. а и похарали га и. ПАВКА: А шта ти помаже да се ја тргнем.

па рекох. већ пијемо на твој рачун. Чух. па то ти је! Нећу више ни да ми га помињеш. (Павки и Спириници. у име божје. водите одавде.) ИВКОВИЋ (пошто је завршио исправку у говору одлази). Шта се буниш? ДАНИЦА: Мој заручник. зар цело грађанство? НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 98 . ЈЕВРЕМ: Е. ПАВКА И СПИРИНИЦА: 'Ајдемо. у име божје.) Водите је. 'ајде да свратим те да те обрадујем. ГРАЂАНИН: Ја чух. нити је уопште заручник. Он је противник мој и противник владин. ПРЕЂАШЊИ ГРАЂАНИН: Добар дан. а од кога си чуо? ГРАЂАНИН: Од Симе порезника. нити је наш заручник. (Одлазе све три. ДАНИЦА (улази полако у Ивковићеву собу. и он не може узети владину кћер за жену. ти или наш зет? ЈЕВРЕМ: Који наш зет? ПАВКА: Па наш зет. Јевреме. газда-Јевреме. Ми. XVI ЈЕДАН ГРАЂАНИН. разумеш ли? Моли бога што је већ затворена капија па ми је тамо памет.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СПИРИНИЦА: А ко ће победити. Ивковић. кажу. 214. ЈЕВРЕМ (плане): Јеси ли чула: он нити је више твој заручник. а социјалисте 26. ЈЕВРЕМ: Ау! Ама. ЈЕВРЕМ: Ко пије? ГРАЂАНИН: Грађанство. газда-Јевреме! ЈЕВРЕМ: Добар дан! ГРАЂАНИН: Имате ли новости? ЈЕВРЕМ: Па пребројава се. 272. седа за сто и преписује говор).

ево ме опет! ЈЕВРЕМ: Е. XVII СПИРА. а ништа се не зна? СПИРА: Не можеш да му ухватиш крај. зар може то да буде да нико ништа не зна? Зар председник није објавио кроз прозор. па то ти је! ЈЕВРЕМ: Побогу људи. 'ајде! ГРАЂАНИН (оде). кад би тркнуо донде да видиш у чему је ствар? СПИРА: Па је л' сад идем отуд? XVIII НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 99 . Једни веле: ти си изабран. ЈЕВРЕМ СПИРА: Једва. ЈЕВРЕМ: Па како то: пребројасмо. једва свршисмо! ЈЕВРЕМ: Шта је? СПИРА: Пребројасмо. ЈЕВРЕМ: Па? СПИРА: Не зна се. зар нико ништа не зна? Ама. Не можеш да му ухватиш крај. а други оно! СПИРА: Ето.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ГРАЂАНИН: Е. као пре? СПИРА: Није! ЈЕВРЕМ: Како би било. други веле: ниси ти. ЈЕВРЕМ: Ама. ништа се не зна. 'ајде. Спиро брате. како то једни веле ово. него Ивковић. одох ја! Па ако што поузданије сазнам. тако.

какве свеће! Остави то. по кући као да је твоја кућа. је л' овамо иду.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ МЛАДЕН. доле. Зовите Павку. такав је обичај. А и ти.. ЈЕВРЕМ (Спири): Ама. тражиш? ЈЕВРЕМ: Лимунација.) И откуд сад да ми падне наједанпут на памет говор? Нисам ја државни апарат. А и ти (издера се на Младена). бога ти. ето погледај ме: ја сам народни по сланик. знаш ли ти шта је то народни посланик? ПАВКА: Знам! ЈЕВРЕМ: Е. је л' одавно иду. па онај Срета? Никога нема сад кад ми највише требају. Зовите их нека упале свеће на прозоре! (Одјуре и Спира и Младен. Што ћутиш. Даницу. што си се ког ђавола смрзнуо? Трчи. Спиро? СПИРА: Па јест... ПАВКА ПАВКА (носи две миликерц-свеће): Какве свеће.. па да ми тако наједанпут макар шта падне на памет! XIX ЈЕВРЕМ. горе! И.. а ја треба да им одговорим! Је ли. Разумеш ли? ПАВКА: Па је л' да упалим свеће на прозоре? ЈЕВРЕМ: Ама. упалили фењере и вичу. па они ће сад овде под прозор. ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (улети задуван): Газда! Ево од општине кренуо силан народ. ЈЕВРЕМ (престрављено): Шта вичу? ДАНИЦА (завршила је препис и одлази из собе Ивковићеве). ЈЕВРЕМ: Дабоме да треба да одговорим. ако знаш. бар да умеш честито да ми кажеш. грдно вичу. ко иде. ракетле. је ли? Доћи ће да ме поздраве. брате. миликерц-свеће. музика. молим те! Павка. брате? Што не говориш: иду ли. Спиро. народ.. не знам шта још вичу. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 100 . МЛАДЕН: Вичу: живео народни посланик. Напред музика. Па где су сад онај Секулић.

ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА: Је л' истина што ми каже теча? ЈЕВРЕМ: Јесте. ево већ иде народ. опозиција! ДАНИЦА: А ко је изабран? ПАВКА: Ми смо изабрани. говор! Ето. ћаскам са вама па заборавио на говор. опрости! ЈЕВРЕМ: Погледај ми у Очи. хоћу да видим јесу л' ти наишле сузе на очи? ПАВКА: Јесу! XX ДАНИЦА.) Народ.. ЈЕВРЕМ: И сад ће доћи народ. ви сте пропали! ДАНИЦА: Ко је пропао? ЈЕВРЕМ: Ви. ћутите кад вам кажем. Јевреме. разумете ли.. ћутите. (Шета узбуђено и смишља говор. Ама. (Наједанпут му падне на памет и лупи се по челу.) СПИРИНИЦА (Спири насамо): Јеси ли гласао? СПИРА: Јесам! СПИРИНИЦА: За кога? СПИРА: Па за зета.. али ћути да не чује..АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПАВКА: Је л' свршено? ЈЕВРЕМ: Свршено! ПАВКА (усхићено): Јевреме! ЈЕВРЕМ: А. сад. СПИРА. јер видиш како је испало. СПИРИНИЦА. а јуче мал' ми ниси разбила главу кључем од дућана. НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 101 . ПАВКА: Јевреме.

ЈЕВРЕМ (сумњиво): А да није нешто он то подметнуо. ево их већ на ћошку! (Издалека се чује музика. ево иду!. сад ми је просто испало из памети и оно што сам смислио. па опет: доле влада!? ДАНИЦА: Прочитај слободно. љут на тебе.) ЈЕВРЕМ: Ћут'! ћут'! Што се дереш... сви. СПИРА: Ето ти сад! Па јеси ли ме ти терала на гласање? СПИРИНИЦА: Па јест.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СПИРИНИЦА: Па дабоме... почекај да видимо... Павка.... ћутите кад вам кажем. покушала сам ја да напишем један говор.. Данас ти праштам. ЈЕВРЕМ: Ти? ДАНИЦА: Ево. отац? ЈЕВРЕМ: Ћути кад ти кажем! ДАНИЦА: Ево.... али сад ти праштам. кад си ти одмах потрчао да гласаш.. хоће човек да гласа.....) Био сам. него. Спиро. ДАНИЦА: Знаш шта. па то ти је. посланичка крв!. XXI МЛАДЕН. Аја. (Прекине. Просто ми испало.. па ако не ваља.): „Драга браћо! Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње да у народноме представништву буду искрено заступљене ваше родољубиве жеље за добро и напредак наше отаџбине.. прекинуо је читање и погледао задовољно у Даницу. брате! Ко те је поставио да ми се ту дереш?.. истрајно и одлучно заступам!”. (Чита даље.) Драга браћо! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 102 . (Врло задовољан досадањом садржином.. Ето. ал' ти си могао да отежеш.. сви.) „На овоме светоме месту које ћу ја као ваш представник заузети”. ја полазим у Београд са чврстом одлуком да те ваше тежње искрено. Данице.. прочитај ако не верујеш.. ЈЕВРЕМ (чита гласно. ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (улети као бесомучан): Газда. Примајући из ваших руку и из ваших душа то поверење. узме Даницу за руку и пољуби је у чело..) Моја крв. Кажем ти: Спиро. 'одите ближе... ЈЕВРЕМ: Ама. (Чита.

.. ДВА ГРАЂАНИНА и ПРЕЂАШЊИ ИВКОВИЋ (улази у своју собу са Јовицом и још два грађанина и врло живо разговарају).) ЈЕВРЕМ (узима и загледа): Шта је ово? (Спири. ближе! XXII ИВКОБИЋ.) „Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње”. људи божји. ЈЕВРЕМ (узима рачун натраг): Какав рачун? МЛАДЕН: Па за пиће и музику.) Па је л' ти кажеш 271 глас? СПИРА: Тако сам чуо.) Ето. Па они су већ стигли? (Музика под самим прозором. Споља велика вика. НАРОД (споља): Живео! (Затим се чује појединачно.. СПИРА (узео је писмо из руку Јевремових и гледа): Па ово није гласова. па почне читати говор. ЈОВИЦА.. час почне да чита рачун час говор. Најзад се наљути. Павка је л' то музика свира? „Тежње да у народноме представништву буду искрено заступљене” . ево и ово. кафеџија. јес'. (Даје му листић. Ко ти то јавља? ЈЕВРЕМ (Младену): Ко је ово послао? МЛАДЕН: Цена. спасите ме тог пића! (Збуни се. ЈЕВРЕМ: Ама. па их мења из руке у руку. бришући се од зноја. бога ми! (Он у једној руци држи говор. какво пиће? Оставите се сад пића! О.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Поверење исказано ми. а у другој рачун.) ИВКОВИЋ (прилази своме прозору).) Немојте да ме остављате самог овамо. МЛАДЕН (сети се): А. згужва рачун и баци га. (Својима. а ја заборавио. Збунио се. Ово је 113 динара рачун.) Пст! Мир! Чујмо! Чујмо! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 103 . сад не знам ни где ми је говор? ДАНИЦА: Ето ти га у руци! ЈЕВРЕМ: Јес'.. 'одите овамо. Он прилази узбуђено прозору. И сад нашао да ми донесе рачун?..

НАРОД: Доле Уа! Уа! Уа! (На позорницу лете кромпири.. ИВКОВИЋ (говори): Драга браћо! Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње да у народноме представништву буду искрено заступљене ваше родољубиве жеље за добро и напредак наше отаџбине.) ЈЕВРЕМ И ИВКОВИЋ (за време музике.) НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 104 .. ваше тежње.. НАРОД: Доле! Доле! Прокић! Туш! Туш! (Музика свира..) ИВКОВИЋ (тргне се с прозора и живо се објашњава са онима у његовој соби). Развија своју хартију и прати Ивковићев говор. шта је ово. Кад музика престане почну обојица једновремено. главице купуса. данас овако сјајно манифестовали.. бубањ бије бесомучно и диже се паклена дрека.. побогу.) ДАНИЦА (успела са Павком да га одвуку од прозора и нешто му објашњавају.... хоће да га одвуче од прозора): Отац! ЈЕВРЕМ (гурне је.” (Гужва капут.) НАРОД: Уа! Уа-а-а-а! Доле! Доле! Доле Прокић! Живео народни посланик Ивковић! Живео Ивковић! ДАНИЦА (жалећи оца.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ГОВОРНИК (споља): Драги брате и изабраниче народни! Ти чујеш одушевљене усклике народа. Поверење које смо ти ми. ИВКОВИЋ (за то време пришао прозору). твоји бирачи. хоће на силу да ми отме. чему се он опире).. клања се напоље. а пораз насиља и неправде.. па би ипак хтео да настави говор): Овај. НАРОД: Живео Ивковић! Живео! ЈЕВРЕМ (својима): Ама.ваше тежње да у народноме представништву. људи? Ено хоће онај да ми отме. којима Јеврема народ гађа. хартију и све што му дође под руку. јаја. сваки на свом прозору.. радом који на првом месту треба да посведочи твоју и нашу љубав према отаџбини! Живео! Живео! НАРОД: Живео! Живео! Живео! (Музика свира један краћи марш. само што Ивковић говори напамет а Јеврем чита): Драга браћо! Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње. оправдаћеш једино радом твојим у скупштини. ужасан џумбус. ЈЕВРЕМ (покушава сам да настави: „. Споља разнолики и због музике неразумљиви узвици. ЈЕВРЕМ: Гле! гле! (Чује говор и чисто не верује.

ал' ћу ићи као скупштински таст. боже мој. јер сад имам трошкова око сеобе из вашег стана. а сад ти мени. ЈЕВРЕМ (враћа се у своју собу. Хвала вам.. Примајући из ваших руку и из ваших душа то поверење... ЈЕВРЕМ (дрекне): .. пре ја теби украо говор.. добро си ми се осветио.. хтео сам. (После извесне борбе. ти си изабран за народног посланика? ИВКОВИЋ: Ја. ИВКОВИЋ: Не могу. мора ти се признати да си лепо говорио.. (тражи реч) на овоме. Спиро? ИВКОВИЋ: Цела је истина.. управо. (Узме га поверљиво...) Господине... газда-Јевреме.. ИВКОВИЋ:. ЈЕВРЕМ: А ти хоћеш да се селиш. И то је истина. Стараћу се да се савесним радом одужим вашем поверењу.. а Ивковић улази за њим): Ама је л' то истина.. светоме месту.. светоме месту. ИВКОВИЋ (смеје се): Да. (одјури Ивковићевим вратима.) Лепо си говорио. шта.... ЈЕВРЕМ: Зар толике муке? СПИРИНИЦА: И бруке! ПАВКА: Па дућан.. судбина! Нећу ићи у скупштину као посланик. да! ЈЕВРЕМ: Што ти је. ја полазим за Београд са чврстом одлуком да те тежње искрено.. браћо! НАРОД: Живео! Живео! (Музика свира један марш све до краја сцене. људи? Је л' то истина.) Ја ћу писати говоре!. Ништа. откључа их и улети у његову собу. које ћу ја као ваш представник заузети...). (Ивковићу.. (Прилази Ивковићу. истрајно и одлучно заступам на овоме..) Дај ми кључ.) Бар кад би хтео да признаш половину трошкова кад си ми отео мандат... (Ивковићу.) Разбојниче опозиционарски. а?..) ЈЕВРЕМ (дочепа се за косу): Па овај украо мој говор!...... дакле.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ИВКОВИЋ:. ПАВКА: А дућан.. Јевреме? Зар ни сад нећеш да се сетиш дућана? ЈЕВРЕМ: Дућан?.... газда-Јевреме. господине (Клоне. Павка! НАРОД: Живео! Живео! НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 105 . ЈЕВРЕМ: Па трошкови.

Даница крај њега. држећи у једној руци кључ а у другој говор. а музика много бурније свира. Завеса НАРОДНИ ПОСЛАНИК БРАНИСЛАВ НУШИЋ 106 . и народ кличе. што се не чује од музике и ларме. стао узбуђен и плаче).АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ИВКОВИЋ (појављује се на прозору. а Јеврем. Спира и Спириница нешто се препиру.