Azija je najvei kontinent i po prostranstvu i po broju stanovnika (44.391.

000 km2, 3 milijarde i 91 milion stanovnika)

asirske re asu to znai izlazak Sunca O Azijskim narodima postoje veoma stari podaci na prostoru Evrope: 1. Kod Herodota (V vek p.n.e) ima podataka o Persijancima 2. Podataka ima i iz vremena Aleksandra Velikog 3. U vreme nadiranja Dingis kana u Evropu su prodrle informacije o azijskim narodima 4. U XIII veku Marko Polo je doneo veliki broj informacija o mnogim azijskim narodima

Azijske narode delimo uglavnom na etiri grupe i i to na geografskoj osnovi 1. 2. 3. 4. Narodi prednje Azije Narodi stepske (ili srednje) Azije Narodi Severne Azije Narodi Jugoistone Azije

NARODI PREDNJE AZIJE Arabljani Uglavnom ive na Arabijskom poluostrvu, ali su se odatle raseljavali na razne strane Od pojave islama (VII vek) Arapi se ire na razne strane, stvaraju visoku kulturu i utiu na zateeno stanovnitvo (u arhitekturi, knjievnosti, medicini, filozofiji)

U privrednom pogledu Arape delimo na : 1. Beduini ili Al Arab. Oni su stoari. Izraz beduin dolazi od rei badava, to znai sin pustinje. Beduini ive kao nomadi, kreui se sa stadima. U prolosti oni su esto bili i pljaka 2. Felasi ili zemljoradnici. Oni ive u u oazama i mestima pogodnim za ratarstvo. Oni sade ili seju ita, voe, povre i duvan. 3. Prelazna grupa su kozari, izmeu stoara i ratara.

Ishrana

Muslimani koji vrsto slede Kuran ne smeju konzumirati svinjetinu, alkoholna pia i proizvode od ivotinjskog mesa, ukoliko nisu halal.

Zanimljiv je i svakako star nain spremanja hleba tako to se lepinje (nalik palainkama) peku na zagrejanoj tepsiji. Kamilje mleko je u arapskim zemljama veoma traeno, ono sadri dosta vitamina C, bogato je mineralnim sastojcima i sadri malo masti. Kafu piju tucanu (ne mlevenu) i nezasleenu. Dosta pue.

Stanovi
Kod stoara su atori od kostreti, obino podeljeni na muki i enski deo. Felasi imaju kue od naboja ili erpia i sa ravnim krovovima.

Saobraaj se obavlja uz pomo kamila

ili konja, mazgi i magaraca.

burka

Odea
Odlikuje se belom bojom. Mukarci nose koulje dugih rukava, vuneni ili koni pojas i maramu oko glave. esto idu bosi. Bogatiji imaju i skupljih delova odee od svile. Stariji mukarci nose bradu i perin.

enska odea se sastoji od koulje, belog ili crnog pojasa, crvene ili zelene kapice preko koje se marama. ene nose dosta nakita, mau se kanom i tetoviraju kou.

 Burka ili adora (pokriva za celo telo)

Zar ili fereda - veo za lice

Drutveni ivot

Kod starih Arapa, drutveni ivot se odlikuje plemenskom organizacijom. Plemenski stareina se naziva eik. Porodice su po pravilu mnogobrojne (mukarci imaju i po etiri ene). Za devojke se daje odreeni otkup. Kod Arapa se neguje obiaj gostoprimstva. Za pokojnikom se ali tako to se upa kosa, grebe lice, narie, posipa pepelom, cepa odea Sahrani prisustvuju samo mukarci.

Jevreji

Pripadnici semitske grupe naroda Nazivaju ih: ivo, Juda, id, Jaudija. U Evropi ih razlikujemo u dve grupe: 1. Akenaze oni koji su iveli u srednjoj Evropi 2. Sefardi panski Jevreji

HRANA I NONJA Poetkom XX veka najpre tipino panska. ene su od udaje dosta dugo obavezno nosile t.zv. "TUKADU", posebnu kapu omotanu svilenim platnom ispod koga su bili gusto nanizani sitni zlatnici /obino grmiluci/. Stariji -mukarci i ene- su nosili zimi kratke i duge ogrtae sa. ene su pri udaji sa "augarom" /opremom/ dobivale obino i po jednu anteriju od svile ili kadife vezene zlatom ili srebrom. Mnogo se jela spremalo od testa, od kojih je osobito omiljen bio "pastel" -pita od fairanog mesa orbasto spremljenog izmeu dve jufke- u tepsiji peena na jakoj vatri u rerni poreta. Tipini su i sitni testasti kolai poput ruskih "piroki" sa filom od mesa, ili sira sa spanaem i slinim, to je jako ukusno -tzv. "burikitas".

Stari Persi i Miani su zatekli na ovom prostoru oko 4000 g.p.n.e. starinako stanovnitvo Stari jezik je ouvan u religioznim knjigama Zandavesti. Od starih persijanaca ouvana je i jedna oaza (Persi) nedaleko od Teherana. Persi kao najvee boanstvo izdvajaju boanstvo Ahura Mazdu, a uvaju i stari jezik pari. Bave se stoarstvom nomadskog i polunomadskog tipa. Od ratarskih kultura gaje pirina, ito, tropske biljke. ene rade dosta predmeta domae radinosti. Karakteristina jela su guste orbe, pilav, voni sokovi, boza, erbet i muenica. Na gozbama se pije vino. Dosta pue. Kue su im od zemlje kroz ije su zidove uzidane drvene gredice i iji se sprat u irinu istura nad prizemljem bilo nakoju stranu. Mrtve ostavljaju na brdima, a belu boju nose u znak alosti.

Persijanci ili Iranci

Visoki su i esto plavi. Muslimanske su vere, ali imaju i ouvan kult sunca, vatre i predaka.

Kurdi ive u gornjem Iraku i delimino u Turskoj i Siriji.

Iraku i dr. kosmati, kukastog nosa, krupnih oiju i gustih obrva. Vae kao bistri i okretni ljudi. Smatra se da su oni potomci Friana koji su iveli u Maloj Aziji. Bave se stoarstvom i zemljoradnjom, trgovinom, zanatima i drugim zanimanjima. Hrianske su vere.

Jermeni ive u Jermeniji ali i u Turskoj, Rumuniji,

Avganistanci vrlo su slini Persijancima Vrede kao snani i kosmati ljudi. ive kao stoari, jer je njihova zemlja suna. Muslimanske su vere. Od stoarskih proizvoda poznat je kod njih astragan.

Azejrbedanci
ive jugozapadno od Kaspiskog mora i to pomeani sa kavkazkim narodima. Oni su zemljoradnici, stoari, zanatlije i ratnici. Od Persijanaca su primili islam.

Turci
Od XI veka turkmenska plemena su se poela ujedinjavati i prodirati na tlo Vizantije U XIII veku vre ujedinjenje plemena je izvrio Ortogrul U XIV veku pod vostvom Osmana osvajaju Balkansko poluostrvo Od svojih mongolskih predaka su ouvali samo jezik. Musimanske su vere Turci imaju puno svojih specijaliteta kao: bozu, baklave, salep. Koriste duvan u velikim koliinama. Kue su im od erpia ili od bondruka, okrenute dvoritu. Podeljene na protsorije za mukarce i ene. Na prozorima se nalaze reetke. Odea pripada orijentalnom tipu: Mukarci nose fes i perin ene nose feredu i alvare

Narodi Kavkaza 1. Severozapadna grupa (Abhazi, erkezi, Kahardinci) 2. Istona grupa (eenci, Ingui, Avari, Andi, Dido, Lezgi, Tabaserani, Arinci, Lani) 3. Juna grupa (Gruzi, Svani, Megrili, ani) Prema jezicima kavkaske narode delimo na tri grupe: 1. aphasko-adiku, 2. eensko-inguku Najpoznatiji su Gruzini 3. kartvelsku (ili gruzinsku). Oni su snani, kosmati, a ene su im poznate kao

jako lepe. Preteno su zemljoradnici, stoari, zanatlije (kujundije, kazandije). U vreme kada su iveli u plemenima su imali krvnu osvetu.

Najkarakteristinija nonja kod kavkaskih naroda je kod erkeza. Mukarci imaju zatvorene dugake bluze irokih rukava, izme sa malim kljunom i ubare na glavi. enska odea je slina persijskoj enskoj odei.

Narodi stepske (ili srednje) Azije

Kirgizi ive severno do Aralskog mora i istono od Urala i Volge Uzbeki ive jugoistoo od Aralskog mora Turkmeni ive izmeu Kaspijskog i Aralskog mora Kazahi narod stepske Azije Kalmici srodni Kazahima, ive na krajnjem istoku stepske Azije Tadici bliski Persijancima i Pakistancima Za devojku se po pravilu daje otkup. Razvijena je i pojava levirata (da dever uzme snahu udovicu). Nad grobom se podie gomila (kurgan) i to vea znaajnijem oveku. Na muki grob se pobada koplje, na enski kiobran, a na deiji deo kolevke.

Tadici Kazahi

Narodi Severne Azije

1. Paleosibirci (uki, Korjaci, Kamadali)

Skoro svi sibirci su iskljuivo lovci Zimi podiu zemunice, a leti atore. Ishrana im se sastoji od mesa, ulja, mleka, a piju aj, maslo i rakiju od mleka. Javlja se sororat. Vera im se sastoji uglavnom od animistkih predstava, maijanja i amanizma. Kada im neko iz porodice umre menjaju imena i sele se na drugo mesto, a staru kolibu razar

2. Mongolski

(Jakuti, Tunguzi, Nenci, Dungani, Voguli, Burjeti, Kainci, Orjoti, So Karagasi, Mordvini, Bakiri, uvai, Oli, ermisi, Permja

3. Rusi

NARODI JUGOISTONE AZIJE

Kinezi

Jezik pripada onoj grani jezika u kojima rei sa sa drugim akcentom i drugim mestom u reenici dobija i drugaije znaenje. Pismo imaju od najstarijih vremena. Ono je slikovito i ima desetine hiljade znakova. Piu odozgo nanie i desna na levu stranu. Veoma davno su uspeli da stvore visoku kulturu navodnjavanja zemlje pomou kanala, izrada porculana, prerada svile, papirnog novca, pronalaenje tamparske vetine, kompasa, baruta, hartije, peanog sata. Stvorili su i posebnu filozofiju, moral, obiaje. Ishrana Kineza se sastoji od pirina, lukova, soje, aja, ali jedu i zmije, abe skakavce. Odea im je od pamuka i svile. Pokojnika bogato oblae, zakopavaju na svojoj zemlji i podiu mu to lepi spomenik. alost se obeleava belinom. Karakteristino je da su sve donedavno Kinezi svoja imena menjali nekoliko puta u ivotu (u doba puberteta, o enidbi, a i posle smrti su pokojnicima davali druga imena).

Tibetanci

Srodni su Kinezima. ive kao stoari. Najvie uzgajaju jaka, vrstu goveeta, koje moe da nosi velike terete. U niim uslovima gaje jeam i krompir. Hrana im se sastoji od jemene kae (campa), mesa, mleka i aja. aju dodaju soli i malo masla. Odea im je od koe i sukna. Ne kupaju se skoro nikad. Religija im je budizam.

u-pe narodne haljine

ator u kome ive tibetanski nomadi

Tibetanci

Etnike manjine naTibetu

Sveta liturgija u Potali Lame sekte Geluk-pa

Veliki bubanj ene u narodnoj nonji

Nebeska sahrana

Kautau Lame u manastiru Tailunbo prave torme

Bukanje maslaca

Jak

Tibetanske ene nomadi muzu stoku

Mongoli Ime mong znai na njihovom jeziku hrabar, osvaja, zavojeva. Uglavnom ive kao stoari. Stanuju u atorima, a za ogrev koriste stonu balegu. Porodica je patrijarhalna, a kada ne mogu da imaju dece, mukarac uzima jo jednu enu. ene se kupuju. Mrtvace sahranjuju ili ostavljaju u stepi. Po veri su budisti. Koreanci Jezik im je srodan ugrofinskoj grupi jezika. Belina oznaava alost. Do enidbe momak nosi pletenicu niz lea. Porodica je patrijarhalna, sa naglaenim potovanjem oca. Momak do enidbe i nije imao nekih prava. Smrt oca ali oko tri godine (belom odeom, ne noenjem nakita, ne sklapanjem braka, ne jedenjem mesa ni ribe).

Japanci
pripadnici ute rase Privreda im se zasnivala na gajenju pirina, soje, jema, pamuka i svilene bube. Od starina je razvijeno pomorstvo, a danas industrija. Ishrana im je veoma skromna: pirina, jeam, soja, riba, povre). Kue su im od lakog materijala. U kuama se sedi na asurama ili jastucima. U enskoj nonji se izdvaja: kimono, nanule, puna i lepeza. U religijskom pogledu se izdvaja budizam i intoizam

Samuraji

Cejlon: Vede singlezi, Tamili, Malajci, Maura, Burgeri

Indija:

1. Dravidi 2. Indoevropljani ili arijevci (Rajput, Gujar, Jat, Koh, Sike) 3. Mongolske grupe (Lepe, Boro, Garo)

Holi Zeleznica

Indokina: Burmanci, Anamiti, Naga

Najstariji stanovnici ovog poluostrva bili su Khmer i Munde Ishrana im je preteno biljna (najvie se jede pirina). Kue su im od lakog materijala, ree od drveta i zemlje. esto su kue od pletari i trske, a pokrivene slamom. Kod Naga je u prolosti bilo see ljudskih glava i njihovo dranje na njivama (radi berieta).

Indonezija: Malajci, Papuanci, Filipinci

Najvei broj stanovnika ine Malajci koji su pripadnici ute rase (mrko-ukaste boje, crne kose, poiroke glave, lepo graeni) Ishrana im je preteno biljna (sago, kokos, banane, hlebno drvo, pirina, krompir, aj, botel vrsta oraha, biber, zaini). Najveim delom su islamske vere.

Malaka: Malajci, Kinezi, Indusi, Starosedeoci (Somangi, Senoi, Jakuni)

Papua Nova Gvineja