Џон Мајендорф

византијско
богословље

историјски токови и догматске теме

са енглеског превео
Јован Ђ. Олбина

Крагујевац, 2008.

Садржај
Увод������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 11
Ка­рак­тер и из­во­ри ви­зан­тиј­ског бо­го­сло­вља����������������������������11
1. Хро­но­ло­шке гра­ни­це��������������������������������������������������������������������13
2. Жи­во пре­да­ње���������������������������������������������������������������������������������14
3. Све­то Пи­смо, ег­зе­ге­за, кри­те­ри­ји��������������������������������������������17
4. Бо­го­сло­вље, по­зи­тив­но и не­га­тив­но����������������������������������������22
1 ВИ­ЗАН­ТИЈ­СКО БО­ГО­СЛО­ВЉЕ
ПО­СЛЕ ХАЛ­КИ­ДОН­СКОГ СА­БО­РА�����������������������������������������29
1. Ег­зе­гет­ска тра­ди­ци­ја���������������������������������������������������������������������30
2. Фи­ло­соф­ске тен­ден­ци­је���������������������������������������������������������������33
3. Про­блем ори­ге­ни­зма��������������������������������������������������������������������36
4. Псе­у­до - Ди­он
­ и­си­је�����������������������������������������������������������������������38
5. Ли­т ур­ги­ја������������������������������������������������������������������������������������������40
2 ХРИ­СТО­ЛО­ШКИ ПРО­БЛЕ­МИ�������������������������������������������������43
1. Мо­но­фи­зи­ти������������������������������������������������������������������������������������45
2. До­след­ни ди­о­фи­зи­ти��������������������������������������������������������������������45
3. Ки­ри­ло­ви Хал­ки­дон­ци�����������������������������������������������������������������45
4. Ори­ге­ни­сти��������������������������������������������������������������������������������������46
3 ИКО­НО­БО­РАЧ­КА КРИ­ЗА����������������������������������������������������������53
1. На­ста­нак по­кре­та���������������������������������������������������������������������������53
2. Ико­но­бо­рач­ко бо­го­сло­вље���������������������������������������������������������55
3. Пра­во­слав­на те­о­ло­ги­ја ико­не: ��������������������������������������������������56
Јо­ван Дама­скин и Сед­ми са­бор������������������������������������������������������56
4. Пра­во­слав­на те­о­ло­ги­ја ико­не����������������������������������������������������58
Те­о­дор Сту­дит и Ни­ки­фор��������������������������������������������������������������58
5. Трај­ни зна­чај про­бле­ма����������������������������������������������������������������62
4 МО­НА­СИ И ХУ­МА­НИ­СТИ�������������������������������������������������������65

1. Те­о­дор Сту­дит���������������������������������������������������������������������������������67
2. Фо­ти­је (око 820-око 891)�������������������������������������������������������������70
3. Ми­ха­и­ло Псел (1018 -1078)���������������������������������������������������������73
4. Осу­да Јо­ва­на Ита­ло­са (1076-1077, 1082)���������������������������������75
5 МО­НА­ШКО БО­ГО­СЛО­ВЉЕ������������������������������������������������������77
1. По­ре­кло мо­на­шке ми­сли: Ева­гри­је и Ма­ка­ри­је�������������������78
2. Ве­ли­ки ду­хов­ни Оци���������������������������������������������������������������������80
3. Опо­зи­ци­ја све­тов­ној фи­ло­со­фи­ји���������������������������������������������84
4. Хри­шћан­ска ве­ра као до­жи­вљај: Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов�85
5. Бо­го­сло­вље иси­ха­зма: Гри­го­ри­је Па­ла­ма�������������������������������87
6 ЕКЛИ­СИ­О­ЛО­ГИ­ЈА: КА­НОН­СКИ ИЗ­ВО­РИ�������������������������91
1. Са­бо­ри и Оци����������������������������������������������������������������������������������92
2. Цар­ско за­ко­но­дав­ство������������������������������������������������������������������94
3. Ко­ди­фи­ка­ци­ја цр­кве­ног пра­ва���������������������������������������������������96
4. Ауто­ри­та­тив­ни ко­мен­та­ри и кри­ти­ка�������������������������������������97
5. Си­нод­ски и па­три­јар­шиј­ски де­кре­ти���������������������������������������99
6. Ико­но­ми­ја (оikоnоmiа)���������������������������������������������������������������101
7 РАС­КОЛ ИЗ­МЕ­ЂУ ИС­ТО­КА И ЗА­ПА­ДА���������������������������105
1. Фи­ли­ок
­ ве����������������������������������������������������������������������������������������106
2. Дру­ге кон­тро­вер­зи­је�������������������������������������������������������������������109
3. Власт у Цр­кви��������������������������������������������������������������������������������111
4. Две идeje о при­ма­т у��������������������������������������������������������������������114
5. Зн­ачај ра­ск­ола�������������������������������������������������������������������������������116
8 CУCPET CA ЗА­ПА­ДОМ������������������������������������������������������������117
1. Кан­та­к у­зе­нов кру­жок�����������������������������������������������������������������117
2. Ху­ма­ни­сти и То­ми­сти�����������������������������������������������������������������119
3. Па­ла­ми­стич­ко бо­го­сло­вље:Ни­ко­ла Ка­ва­си­ла���������������������122
4. Фло­рен­ци­ја������������������������������������������������������������������������������������124
9 LEX ORAN­DI����������������������������������������������������������������������������������131
1. »Ве­ли­ка цр­ква« Ца­ри­гра­да�������������������������������������������������������131

2. Л­иту­рги­чки кр­уг­ови�������������������������������������������������������������������136
3. Хи­мн­ол­ог­ија����������������������������������������������������������������������������������139
10 СТВА­РА­ЊЕ����������������������������������������������������������������������������������147
1. Ство­ри­тељ и ство­ре­ње���������������������������������������������������������������147
2. Бо­жан­ски план������������������������������������������������������������������������������149
3. Ди­на­ми­зам ства­ра­ња������������������������������������������������������������������151
4. Осве­ће­ње при­ро­де�����������������������������������������������������������������������153
11 ЧО­ВЕК��������������������������������������������������������������������������������������������157
1. Чо­век и Бог������������������������������������������������������������������������������������157
2. Чо­век и свет�����������������������������������������������������������������������������������160
3. Пр­во­род­ни грех����������������������������������������������������������������������������162
4. Но­ва Ева������������������������������������������������������������������������������������������167
12 ИСУС ХРИ­СТОС����������������������������������������������������������������������171
1. Бог и чо­век�������������������������������������������������������������������������������������171
2. Ис­к у­пље­ње u обо­же­ње���������������������������������������������������������������180
3. Те­о­то­кос������������������������������������������������������������������������������������������186
13 СВЕ­ТИ ДУХ����������������������������������������������������������������������������������189
1. Дух у ства­ра­њу������������������������������������������������������������������������������190
2. Дух и чо­ве­ко­во ис­к у­пље­ње�������������������������������������������������������191
3. Дух и Цр­ква�����������������������������������������������������������������������������������195
4. Дух и чо­ве­ко­ва сло­бо­да��������������������������������������������������������������197
14 ТРО­ЈИЧ­НИ БОГ�������������������������������������������������������������������������201
1. Је­дин­ство и тро­јич­ност��������������������������������������������������������������203
2. Ипо­стас, су­шти­на, енер­ги­ја������������������������������������������������������208
3. Жи­ви Бог����������������������������������������������������������������������������������������210
15 СВЕ­ТО­ТА­ЈИН­СКО БО­ГО­СЛО­ВЉЕ: КРУГ ЖИ­ВО­ТА��213
1. Број све­тих тај­ни��������������������������������������������������������������������������213
2. Кр­ште­ње и ми­ро­по­ма­за­ње��������������������������������������������������������215
3. По­ка­ја­ње�����������������������������������������������������������������������������������������217
4. Брак��������������������������������������������������������������������������������������������������219

5. Ле­че­ње и смрт�������������������������������������������������������������������������������222
16 ЕВ­ХА­РИ­СТИ­ЈА���������������������������������������������������������������������������225
1. Сим­бо­ли, сли­ке и ре­ал­ност������������������������������������������������������225
2.Eв­xa­pu­cт­u­ja и Цр­ква���������������������������������������������������������������������230
17 ЦР­КВА У CBETУ�������������������������������������������������������������������������237
1. Цр­ква и дру­штво��������������������������������������������������������������������������238
2. Цр­кве­на ми­си­ја�����������������������������������������������������������������������������242
3. Ес­ха­то­ло­ги­ј������������������������������������������������������������������������������������244
Закључак антиномије����������������������������������������������������������������������� 249
Библиографија������������������������������������������������������������������������������������� 249

спе­ци­јал­но Ср­би­ма. За­што смо за­ин­те­ре­со­ва­ни за ви­зан­тиј­ско бо­го­сло­вље и ви­ зан­тиј­ску ци­ви­ли­за­ци­ју.ме­сто где чо­век има при­ступ Исти­ни. све­тог Ки­ри­ла Алек­сан­дриј­ског и све­тог Ла­ва Рим­ског као кри­ те­риј сво­је бо­го­слов­ске ми­сли. Ви­зан­ти­ја је сто­ле­ћи­ма би­ла ко­лев­ка Ис­точ­ ног хри­шћан­ства. 8. ка­да су Ви­зан­тиј­ско цар­ство и ви­зан­тиј­ ска ци­ви­ли­за­ци­ја ства­ри да­ле­ке про­шло­сти? Зар не би тре­ба­ло оста­ви­ти про­у­ча­ва­ње Ви­зан­ти­је ар­хе­о­ло­зи­ма. Хри­ шћан­ска Ви­зан­ти­ја не пред­ста­вља про­сто грч­ку ци­ви­ли­за­ци­ју (ма­да су Сло­ве­ни че­сто има­ли оби­чај да сво­је учи­те­ље на­зи­ва­ју гр­ци­ма). а ви­зан­тиј­ске спо­ ме­ни­ке огра­ни­чи­ти на му­зе­је? То би. би­ло не­из­бе­жно да пра­во­слав­но бо­го­сло­вље ни­је су­штин­ски по­ве­за­но са Пре­да­њен и да Ви­зан­ти­ја ни­је би­ла са­мо је­дан од на­ци­о­нал­но огра­ни­че­них и про­ла­зних об­ли­ка хри­шћан­ске кул­т у­ре. а да се при том стал­ но не чи­ни на­пор да се оно из­дво­ји од људ­ског пре­да­ња. ко­ја се на­ла­зи у Све­том Пре­да­њу. а све­ти Са­ва. Ви­зан­тиј­ци су при­хва­ти­ли де­ла ка­па­до­киј­ских Ота­ца. за­ис­ та. 8).Пред­го­вор за срп­ско из­да­ње Да­нас је за­да­так пра­во­слав­ног бо­го­сло­вља да све­до­чи оно што је у хри­шћан­ству су­штин­ско и не­про­ла­зно. јер нам то по­ма­же да уви­ди­мо ону не­про­мен­љи­ву. Та­ко. Њи­хо­ва ли­т ур­ги­ја је уоб­ли­че­на 9 . Без об­зи­ра на со­ ци­јал­не струк­т у­ре или исто­риј­ске усло­ве. С дру­ге стра­не. до­ след­ну и осло­ба­ђа­ју­ћу Исти­ну. а и аутен­ тич­ној сло­бо­ди у Бо­г у. Ни­је све у хри­шћан­ској про­шло­сти вред­но да бу­де са­чу­ва­но:очи­шће­ње и кри­тич­ки суд су бит­ни услов за до­след­но и аутен­тич­но чу­ва­ње Исти­не. Цр­ква мо­ра да оста­не оно што је­сте . Пре­да­ње је бит­но ва­жно сто­га што оно ни­је про­сти кон­зер­ва­ти­зам или вер­ност про­шло­сти као та­ квој. на­ро­чи­то ви­зан­тиј­ске про­ шло­сти. нео­п­ход­но је про­у­ча­ва­ње про­шло­сти. За пра­во­слав­не хри­шћа­не. ко­је је су­прот­но за­по­ве­сти Бо­жи­јој (Мк. Оту­да су све­ти Ки­ри­ло и Ме­то­ди­је до­не­ли еван­ђе­ље Сло­ве­ни­ма. Не мо­же се са­чу­ва­ти Све­то Пре­да­ње. јер нас Исти­на чи­ни сло­бод­ним (Јн. 7. 32).

На­ма ко­ји смо по­зва­ни да по­у­ча­ва­мо и про­по­ве­да­мо у зе­мља­ма За­па­да. Баш сто­га је за нас пра­во­слав­не. но­вим иде­ја­ма. У њи­хо­во вре­ме. 13. слу­же­ћи се но­вим је­зи­ком и. За­ис­ та. ве­ом ­ а је ва­жно ду­хов­но за­јед­ни­чар­ство са мај­ка­ма . John Meyen­dorff 10 . а по­себ­но Ње­го­вом Пре­о­све­штен­ ству Са­ви. Же­лим да из­ра­зим сво­ју ду­бо­к у бла­го­дар­ност сви­ма они­ма ко­ји су ми учи­ни­ли част ти­ме да мо­ја књи­га бу­де до­ступ­на бра­ћи и се­стра­ма у ве­ри у Ср­би­ји. епи­ско­пу шу­ма­диј­ском и го­спо­ди­ну Јо­ва­ну Ол­би­на. из­ра­же­ном у пра­во­слав­ном на­сле­ђу Ви­зан­ти­је. Ме­ни као пи­сцу ни­шта не мо­же да­ти ве­ћу ра­дост не­го ово за­јед­ни­чар­свто. ако ни­смо до­ след­ни су­штин­ској и не­про­мен­љи­вој са­др­жи­ни ве­ре. Исти­на је оно што ује­ди­њу­је. Ин­те­ре­сант­но је да је глав­на за­мер­ка ви­зан­тиј­ских бо­го­сло­ва рим­ском пап­ству би­ла да мо­но­по­ли­зу­је и ло­ка­ли­зу­је Исти­ну. Је­рес је оно што раз­два­ја и де­ли. Ми смо по­зва­ни да то исто чи­ни­мо у на­ше вре­ме.у Ан­ти­о­хи­ји и Је­ру­са­ли­му. 1) про­из­во­де­ћи зву­ке ко­ји се по­ду­да­ ра­ју са­мо са из­мен­љи­вим и кон­тра­дик­тор­ним обра­сци­ма ово­га све­та. од­ба­цу­ју­ћи са­мо она ко­ја се ни­су по­ду­да­ра­ла са пра­во­сла­вљем. че­сто. ка­да су го­во­ри­ли сво­јим са­вре­ме­ни­ци­ма. не­ће­мо би­ти ни­шта ви­ше од зво­на ко­је зво­ни (I Кор. а ме­ђу њи­ма са ува­же­ном Срп­ском цр­квом.не­ће нас слу­ша­ти. ако ми јед­но­став­но по­на­вља­мо из­ра­зе и иде­је про­шло­сти или из­гра­ђу­је­мо пред­ста­ву о на­шој Цр­кви као не­ка­квом ан­тич­ ком ру­ди­мен­т у Ви­зан­тиј­ског цар­ства .чак и да­нас.Њи­хо­во по­себ­но при­зва­ње би­ло је да ство­ре и одр­же син­те­зу ми­шље­ња ста­рих хри­шћан­ских шко­ла.цр­ ква­ма пра­во­слав­ног Ис­то­ка. Ипак... чак и нај­до­бро­на­мре­ни­ји од на­ших са­вре­ме­ни­ка . они су очу­ва­ли и об­ја­сни­ли апо­стол­ску ве­ру.ле­ги­тим­но и нео­ п­ход­но да на спи­се ви­зан­тиј­ских Ота­ца Цр­кве гле­да­мо као на те­мељ на ко­ме тре­ба да се из­гра­ђу­је на­ше све­до­че­ње. Спо­соб­ност Ви­зан­ти­ја­ца да та­ко по­сту­па­ју би­ла је за­сно­ва­на на нај­бо­љим тра­ди­ци­ја­ма рим­ског уни­вер­за­ли­зма и ис­точ­ног ка­ то­ли­чан­ског по­и­ма­ња хри­шћан­ског пре­да­ња. као да је све­ти Пе­тар вр­ шио сво­ју апо­стол­ску ми­си­ју са­мо у Ри­му и као да ње­го­во уче­ње ни­је би­ло уче­ње свих по­ме­сних цр­ка­ва.

Би­зан­ти­ум ­ а.. По­сле не­стан­ка ста­рих хри­шћан­ских цен­та­ра у Егип­т у. Ње­го­ви епи­ско­пи су узе­ли ти­т у­лу ва­се­ љен­ски па­три­јарх. ко­је се и да­ље на­зи­ва­ло рим­ско. у огром­ним ис­ точ­но европ­ским ни­зи­ја­ма и на Кав­ка­зу. сво­јих ет­нич­ких и кул­тур­них огра­ни­че­ња. све до па­да под Тур­ке 1453. Ви­зи­ја Бо­га Ста­ра кул­ту­ра је до­ка­за­ла да је до­вољ­но ви­тал­на да не до­ зво­ли да до­ђе до ње­ног уну­тар­њег пре­о­бра­жа­ја. ко­ји је био на раз­не на­чи­не опи­сан као хе­ле­ни­за­ци­ја хри­шћан­ства. Кон­стан­ ти­но­пољ је зва­нич­но на­зван Но­ви Рим. Вла­ди­мир Кво­тер­ли 4. год. ка­ко се то та­да сма­тра­ло. Па­ ле­сти­ни и Си­ри­ји. Но­ви Рим је 11 . Кон­стан­ти­но­пољ је нео­спор­но по­стао цен­тар ис­точ­ног хри­шћан­ства. 1-2 (1955-56) Цар Кон­стан­тин (324-337) је окон­чао кон­фрон­та­ци­ју из­ме­ ђу хри­шћан­ства и Рим­ске им­пе­ри­је. Ге­ор­ги­је Фло­ров­ски. Хри­шћа­ни су до­ка­за­ли да је мо­гу­ће да кул­тур­ни про­цес бу­де усме­рен у дру­гом прав­цу. да бу­де осло­бо­ђен од сво­јих при­род­них сте­га. Вла­ди­мир Ло­ски. Ви­зан­тиј­ски ми­си­о­на­ри су обра­ти­ли у хри­ шћан­ску ве­ру огром­не те­ри­то­ри­је на Бал­ка­ну. ви­ше од је­да­на­ест ве­ко­ ва. Он је на­пу­стио ста­ру пре­ сто­ни­цу и пре­ме­стио цен­тар по­ли­тич­ког и кул­т ур­ног жи­во­та из кул­тур­ног све­та. Исти про­цес. У ства­ри. а да се не пад­не у пре­кул­тур­но ста­ње..Увод Ка­рак­тер и из­во­ри ви­зан­тиј­ског бо­го­сло­вља Би­ће по­треб­на сто­ле­ћа бор­бе и над­људ­ских на­по­ра да се пре­ ва­зи­ђе хе­ле­ни­зам. да се кул­тур­на нит пре­о­бли­ку­је у но­ви дух. на остат­ке јед­ног древ­ног грч­ког гра­да на оба­ли Бос­фо­ра . пре не­го што по­ста­ не уни­вер­зал­ни об­лик хри­шћан­ске исти­не. и остао је пре­сто­ни­ца цар­ства. Ве­ра и кул­ту­ра Ст. мо­же се из­ло­ жи­ти као хри­сти­ја­ни­за­ци­ја хе­ле­ни­зма.

Ме­ђу­тим. ква­ли­тет ње­ног ути­ца­ја на исто­риј­ски раз­вој људ­ског дру­штва. не­го ди­на­мич­на ре­ал­ност од­ре­ђе­на у са­мој сво­јој би­ти сво­јим од­но­сом пре­ма Бо­г у. У про­ шлом ве­к у је Адолф Хар­нак дао оштар суд о хе­ле­ни­зо­ва­ном хри­ 12 . ауто­ном­на су­шти­ на. ко­је су до­ми­ни­ра­ле ми­ шљу пост-аугу­сти­нов­ског за­пад­ног хри­шћан­ства. ње­ног фи­ло­соф­ског жи­во­та. Циљ ове књи­ге је да опи­ше ка­те­го­ри­је бо­го­слов­ске ми­сли. ње­гов од­нос пре­ма Бо­г у је и да­ тост и за­да­так. Тај ди­на­ми­зам мо­же да бу­де ве­о­ма ва­жан из­вор по­да­та­ка и у са­вре­ме­ном бо­го­ слов­ском тра­га­њу но­вог по­и­ма­ња чо­ве­ка.чо­век ство­рен по сли­ци Бо­жи­јој је по­зван да оства­ри бо­жан­ску слич­ност. ова књи­га има циљ да до­ка­же да је Ви­зан­ти­ја да­ла ре­ал ­ ан и тра­јан до­при­нос исто­ри­ји чо­ве­чан­ства на по­љу ре­ли­гиј­ске ми­сли. не­до­ста­так ства­ра­ла­штва на по­љу на­у­ке и тех­но­ло­ги­је и са­кра­ли­зо­ван по­глед на др­жа­ву. Ди­на­ми­зам ви­зан­тиј­ске ан­тро­по­ло­ги­је ла­ко мо­же да се су­про­ста­ви ста­тич­ ким ка­те­го­ри­ја­ма при­ро­де и бла­го­да­ти. Овај од­нос је ви­ђен као про­цес уз­ди­за­ња и као за­јед­ни­чар­ство . одав­но је већ умр­ла. као кул­т у­ра и ци­ви­ли­за­ци­ја. ње­не ли­т ур­ги­је и умет­но­сти.по­стао ко­лев­ка ци­ви­ли­за­ци­је за сред­њи ис­ток и ис­точ­ну Евро­пу. Цен­трал­на те­ма. на­ро­чи­то уче­њем о the­o­sis или о обо­же­њу. Да би из­ра­зи­ли овај бо­го­цен­трич­ни по­глед на чо­ве­ка .ви­зан­тиј­ски бо­го­сло­ви су се слу­жи­ли грч­ком фи­ло­со­фи­јом. Ме­ђу­тим. Не­ пре­ста­на при­влач­ност ви­зан­тиј­ске умет­но­сти и нео­бич­ност да је ис­точ­но хри­шћан­ство пре­жи­ве­ло нај­дра­ма­тич­ни­је со­ци­јал­не про­ме­не. ко­ју тре­ба по­сти­ћи у сло­бод­ном на­по­ру љу­ба­ви. пред­ста­вља­ју очи­глед­ни знак да је Ви­зан­ти­ја за­и­ста от­ кри­ла не­што фун­да­мен­тал­но исти­ни­то о чо­ве­ко­вој при­ро­ди и ње­ном од­но­су пре­ма Бо­г у. ка­ ко се она фор­ми­ра­ла у окви­ру ви­зан­тиј­ске хри­шћан­ске ци­ви­ли­ за­ци­је. и ка­ко се упор­но одр­жа­ла у са­вре­ме­ном ис­точ­ном пра­во­сла­вљу. Од вре­ме­на Ги­ бо­на (Gib­bon) исто­ри­ча­ри на­во­де као ње­не глав­не не­до­стат­ке. не­по­сред­ни до­жи­вљај и оче­ки­ва­ње још ве­ће ви­ зи­је. још увек пред­ста­вља отво­ре­но пи­та­ње. со­ци­јал­ни имо­би­ли­зам. за­тво­ре­на. исто као што је то био Ста­ри Рим за ла­тин­ски за­пад. Ви­зан­ти­ја. или ин­т у­и­ци­ја ви­зан­тиј­ског бо­го­сло­вља је да чо­ве­ко­ва при­ро­да ни­је ста­тич­на.то­ ли­ко сро­дан са­вре­ме­ним по­к у­ша­ји­ма да се из­ра­ди бо­го­цен­трич­ на ан­тро­по­ло­ги­ја .

у ства­ри. ни­је би­ло ни­шта дру­ го не­го не­пре­кид­ни на­пор и бор­ба да се из­ра­зи тра­ди­ци­ја Цр­кве у жи­вим ка­те­го­ри­ја­ма грч­ке ми­сли. али он да­нас не­ма мно­го при­ ста­ли­ца. мо­же је­ди­но да бу­де по­сма­тран као ле­ги­ти­ман. Има­мо пра­во да се за­пи­та­мо да ли је овај на­пор био успе­шан. али је не­мо­г у­ће од­ри­ца­ти да је он био оправ­дан у сво­јој основ­ној на­ме­ри. та­ко. не­го да и сам по­ста­не Бог. да ре­зул­та­ти ви­зан­тиј­ске бо­го­слов­ске ми­сли мо­г у та­ко­ђе да се по­сма­тра­ју као син­те­за. по­зва­ ног не са­мо да по­зна Бо­га. Би­ло да се не­ко уду­бљу­је у три­ни­тар­ну и хри­сто­ло­шку дог­му или про­у­ча­ва екли­си­о­ло­ги­ју и уче­ње о све­тим тај­на­ма. Хро­но­ло­шке гра­ни­це По­сто­је ва­ља­ни раз­ло­зи да се пе­ри­од по­сле Хал­ки­дон­ског ва­се­љен­ског са­бо­ра (451) и вар­вар­ске на­је­зде у Ита­ли­ји. сма­тра 13 . 1. ра­ци­о­нал­ним са­зна­њем пред­ло­же­них исти­на. што се ти­че од­но­са Бог . на­ши­ро­ко је при­зна­та. Ова књи­га по­к у­ша­ва да опи­ше глав­не исто­риј­ске то­ко­ве ви­зан­тиј­ског бо­го­сло­вља. И ово the­o­sis чо­ве­ка у ви­зан­тиј­ском бо­го­сло­вљу се ра­ди­кал­но раз­ли­ ку­је од нео­пла­то­ни­чар­ског обра­ћа­ња без­лич­ном Бо­г у: то је но­ ви из­раз но­во­за­вет­ног жи­во­та у Хри­сту и у за­јед­ни­чар­сту Ду­ха Све­тог. да би хе­ле­ни­зам мо­гао да бу­де пре­о­бра­ћен Хри­сту.чо­век. а на­пор грч­ких све­тих Ота­ ца да хри­шћан­ство фор­му­ли­шу у ка­те­го­ри­ја­ма хе­ле­ни­зма. да бу­де спа­сен не­ком спо­ља­шњом Бо­жи­јом ак­ци­јом. (мно­го­број­не тех­нич­ке сту­ди­је по­сто­је о то­ме про­ бле­му) не­го да се и про­а­на­ли­зи­ра це­ло­к у­пан исто­риј­ски раз­вој бо­го­слов­ских иде­ја у Ви­зан­ти­ји. Ни­је на­ша на­ме­ра да се са­мо опи­ше иде­ја обо­же­ња и њен раз­вој у грч­кој бо­го­слов­ ској ми­сли. увек их по­ве­зу­ју­ћи са њи­хо­вом глав­ ном те­мом и. у си­сте­ма­ти­ зо­ва­ни­јем об­ли­к у. Нео­п­ход­на ну­жност да се пре­фор­му­ли­ше хри­шћан­ска ве­ра и да се о њој по­но­во раз­ми­сли у све­тлу из­ме­ње­них кул­т ур­ них обра­за­ца.шћан­ству грч­ких све­тих Ота­ца. у дру­гом де­лу. Ви­зан­тиј­ско бо­го­сло­ вље. глав­ни ток ви­зан­тиј­ског бо­го­сло­вља от­кри­ва му исту ви­зи­ју чо­ве­ка. као што је то схва­тао Ло­ски. да уче­ству­је у Ње­го­вом жи­во­т у. по­к у­ша­ва да по­ка­же.

они су по­че­ли све ви­ше да се оту­ђу­ју јед­ни од дру­гих. ко­ји би мо­гао да бу­де при­хва­тљив за вре­ ме це­ло­к уп­ног пе­ри­о­да.што ће ова сту­ди­ја по­к у­ша­ти да по­ка­же . Оста­ју­ћи до крај­но­сти вер­на алек­сан­дриј­ској хри­сто­ло­ги­ји Ата­на­си­ја и Ки­ри­ла.да др­жи вра­та отво­ре­на пре­ма мо­ но­фи­зи­ти­ма. ис­так­нут и. са­мо­за­до­во­ља­ва­ју­ ћи по­ло­жај из ко­га је она раз­ви­ја­ла бо­го­слов­ску тра­ди­ци­ју . бо­го­сло­вље за­јед­ни­чар­ства. са­сто­ји у до­след­ном бо­го­слов­ском на­чи­ну ми­шље­ња. Ви­зан­ти­ја је не­ко­ли­ко сто­ле­ћа на­сто­ја­ла да одр­жи у за­јед­ни­ ци де­ло­ве раз­је­ди­ње­ног хри­шћан­ског све­та: др­же­ћи се хри­сто­ло­ шких оба­ве­за пре­ма Хал­ки­дон­ском са­бо­ру и То­мо­су па­пе Ла­ва. да по­ка­зу­ју раз­ли­чи­те тен­ден­ци­је у хри­сто­ло­ги­ји. пре све­га. екли­си­о­ло­ги­ји и пне­у­ма­то­ло­ги­ји. пи­ше Ата­на­си­је. без об­зи­ра на ову на­пе­тост. На тај на­чин по­сто­ји су­штин­ски кон­ти­ну­и­тет из­ме­ђу па­три­стич­ког пе­ри­о­да и доц­ни­јег ви­зан­тиј­ ског бо­го­сло­вља . иако су Ла­ти­ ни и Гр­ци још увек при­па­да­ли ис­тој ка­то­ли­чан­ској им­пе­ри­јал­ној цр­кви.син­ те­тич­к у и ства­ра­лач­к у. Ме­ђу­тим.ко­ји се про­те­же на го­то­во је­дан ми­ле­ни­ум хри­шћан­ске исто­ри­је на Ис­то­к у. Овај кон­ти­ну­и­тет се не из­ра­жа­ва у не­ком фор­мал­ном ауто­ ри­те­т у или обра­сцу. Он се. у до­след­ном раз­у­ме­ва­њу чо­ ве­ко­ве суд­би­не у од­но­су на Бо­га и на свет. ко­ји је угро­жа­вао Кон­стан­ти­но­пољ из Алек­сан­дри­је и Ан­ти­о­хи­је (ста­рих ис­точ­них цен­та­ра бо­го­слов­ског ства­ра­ла­ штва) и из це­ло­к уп­ног не­грч­ког ис­то­ка. да би чо­век мо­гао да по­ста­не Бог. тре­ба­ло је да. Бог је по­стао чо­век. Ова основ­ 14 . мо­сто­ви пре­ма За­па­ду оста­ну не­так­ну­ти. На тај на­чин исто­риј­ски усло­ви су по­ста­ви­ли Ви­зан­ти­ју у екс­клу­зи­ван.за спе­ци­фич­но ви­зан­тиј­ски. од са­бо­ра у Хал­ки­до­ну до па­да Кон­стан­ти­но­по­ља. Ре­зул­тат са­бо­ра био је мо­но­фи­зит­ ски рас­кол. у из­ве­сном сте­пе­ну.на­жа­лост без успе­ха . ко­је ће пре­ко ства­ра­лач­ке син­те­зе Мак­си­ма Ис­по­вед­ни­ка слу­жи­ти као осно­ва це­ло­к уп­ног раз­во­ја ви­зан­тиј­ске хри­шћан­ске ми­сли све до па­да Кон­стан­ти­но­по­ља под Тур­ке. У овом кон­тек­сту ја­сно је обе­ло­да­ње­на не­у­по­ ре­ди­ва кул­т ур­на и ин­те­лек­т у­ал­на су­пер­и­ор­ност Кон­стан­ти­но­ по­ља. Ви­зан­ти­ја је исто та­ко по­к у­ ша­ла . Ове хри­сто­ло­шке оба­ве­зе и де­ба­те об­ух­ ва­та­ју уче­ње о од­ но­су Бо­га и чо­ве­ка.

Мак­сим Ис­по­вед­ник. Фо­ти­је и Ни­ко­ла Ка­ва­си­ла . бе­жа­ње од исто­ри­је (еска­пи­зам) и пла­то­ ни­стич­ки спи­ри­т у­а­ли­зам су очи­глед­не опа­сно­сти. али ипак оно се при­др­жа­ва по­зи­тив­ног уче­ња о чо­ве­к у као би­ћу по­зва­ном да стал­но пре­ва­зи­ла­зи сво­ја вла­сти­та огра­ни­че­ња. Ми ће­мо по­к у­ша­ти да то учи­ни­мо у дру­гом де­лу на­ше сту­ди­је. ко­ја ће до­ми­ни­ра­ти у свим бо­го­слов­ским ди­ску­си­ја­ма о обо­же­њу. по­кре­ну­ла је мно­ге про­бле­ме.у осно­ви се ов­де сла­ж у.као што је хал­ки­дон­ска де­фи­ни­ци­ја. Григopијe Па­ла­ма. са­бор­ске од­лу­ке има­ју не­га­ти­ван об­лик. омо­г у­ћа­ва да се ви­зан­тиј­ска хри­шћан­ска ми­сао си­сте­мат­ски при­ка­же. исто као и у па­три­стич­ком. У ви­зан­тиј­ском пе­ри­о­ду. Оне пре осу­ђу­ју из­вр­ та­ње хри­шћан­ске исти­не не­го што обра­зла­ж у и раз­ра­ђу­ју ње­ну по­зи­тив­ну са­др­жи­ну .што је сма­тра­но нео­спор­ним. 2. Ова са­гла­сност (кон­сен­сус) ко­ја у це­ ли­ни из­два­ја ви­зан­тиј­ско бо­го­сло­вље од по­сле ав­г у­сти­нов­ског и схо­ла­стич­ког за­пад­ног бо­го­сло­вља. по­што жи­во пре­да­ње и це­ло­к уп­на исти­на сто­је из­ван и из­над дог­мат­ске фор­ 15 . Сма­тра­ло се да ствар­на чо­ве­чи­ја при­ро­да ни­је ауто­ном­на већ је пред­о­дре­ђе­на да уче­ству­је у бо­жан­ском жи­во­т у.на по­став­ка алек­сан­дриј­ског бо­го­сло­вља. Жи­во пре­да­ње Ни­је ла­ко из­ло­жи­ти жи­во пре­да­ње ако се има у ви­ду сам ка­ рак­тер ви­зан­тиј­ског цр­кве­ног жи­во­та. она­квог ка­кав је при­ка­зан у бо­го­слов­ској ли­те­ра­т у­ри. Раз­ли­чи­ти пи­сци. Пан­те­и­зам. као што су Ле­он­ти­је Је­ру­са­лим­ски. ко­јих је пра­ во­слав­но хал­ки­дон­ско бо­го­сло­вље би­ло све­сно. По овом схва­та­њу чо­ве­ко­ва уло­га у ство­ре­ном све­т у мо­же би­ти ис­пу­ње­на је­ди­но та­ко ако очу­ва не­по­вре­ђе­ну сли­к у Бо­жи­ју. ни са­бо­ри ни бо­го­сло­ви ни­су по­ка­зи­ва­ли не­ ки по­се­бан ин­те­рес за по­зи­тив­ну бо­го­слов­ску си­сте­ма­ти­за­ци­ју. све кри­зе ви­ зан­тиј­ске бо­го­слов­ске ми­сли се мо­г у све­сти на је­дан или дру­ги аспект овог основ­ног хри­шћан­ског про­бле­ма. Са не­знат­ним из­у­зе­ци­ма . ко­ји му је учи­њен до­ступ­ним у Хри­сту. ко­ја је од по­чет­ка део ње­го­ве чо­ве­чи­је при­ро­де. Од хри­сто­ло­шких рас­пра­ва у пе­том ве­к у па све до ди­ску­си­ја о Бо­жи­јој су­шти­ни и енер­ги­ји у че­тр­на­е­стом ве­к у. Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов.

или ег­зе­ гет­ски. Ако ње­го­вим ми­сли­ма не­што не­до­ста­је. о ко­ме се по­не­кад го­во­ри као Ис­точ­ном То­ми Аквин­ском сто­га што је са­ста­вио си­сте­мат­ско Из­ла­га­ње пра­во­ слав­не ве­ре (De fi­de ort­ho­do­xa). Ни­ка­да ни јед­на ци­ви­ли­за­ци­ја ни­је пре­жи­ве­ла ви­ше ди­ску­си­ја о аде­кват­но­ сти или не­а­де­кват­но­сти ре­чи кроз ко­је се од­ра­жа­ва­ју ре­ли­гиј­ске исти­не. Баш су­прот­но. две во­ље или јед­на во­ља.би­ли су про­бле­ми о ко­ји­ма су ве­ко­ви­ма рас­пра­ вља­ли ви­зан­тиј­ски хри­шћа­ни. ко­ја се или ко­мен­та­ри­ше или бра­ни. сто­га. ко­је пред­ по­ста­вља но­ви си­стем. Ме­ђу­тим. Сто­га је нај­ве­ћи део бо­го­слов­ске књи­жев­но­сти. али Бог је исто та­ ко из­над људ­ског ин­те­лек­та и не мо­же да бу­де пот­пу­но из­ра­жен људ­ским ре­чи­ма. За це­ло вре­ме ви­зан­тиј­ског пе­ри­о­да. Чак Јо­ван Да­ма­скин. ни је­дан цр­кве­ни са­бор ни­је про­шао без оспо­ра­ва­ња. или по­ле­мич­ки. ови исти грч­ки хри­шћа­ни су чвр­сто ве­ро­ва­ли да је пој­мов­ни је­зик не­спо­со­бан да из­ра­зи це­ло­куп­ну исти­ну. у Ви­зан­ти­ји ан­ти­но­ми­ја у са­мом при­сту­пу бо­го­сло­вљу: Бог се ствар­но от­крио у Ису­су Хри­сту и зна­ње Ње­ го­ве Исти­не је су­штин­ски бит­но за спа­се­ње. Ипак по­мањ­ка­ње бри­ге за си­сте­ма­ти­за­ци­ју не зна­чи и не­до­ ста­так ин­те­ре­са за исти­ни­т у са­др­жи­ну ве­ре или не­мо­г ућ­ност да се да тач­на бо­го­слов­ска де­фи­ни­ци­ја. дао је са­мо је­дан кра­так уџ­бе­ник а не бо­го­слов­ски си­стем. La­tre­ia (по­ шти­ва­ње) ико­на или proskyne­sis (кла­ња­ње) ико­на­ма. то је он­да оно ори­ги­нал­но фи­ло­соф­ско ства­ра­ла­штво. По­сто­ја­ла је. не са­мо до­след­но чвр­стим ста­вом не­за­ви­сне 16 . а по­к у­ша­ ји ра­зних ца­ре­ва да де­кре­ти­ма ре­г у­ли­шу са­вест сво­јих по­да­ни­ка би­ли су осу­је­ће­ни. али ко­ју чо­век не по­к у­ша­ва да де­таљ­но фор­му­ли­ше. ис­хо­ђе­ње од Си­на или кроз Си­на . ство­ре­ни или не­ство­ре­ни ка­рак­тер бо­жан­ских енер­ги­ја. Бо­го­сло­вље у Ви­зан­ти­ји ни­ка­да ни­је би­ло мо­но­пол про­фе­си­ о­на­ла­ца или уче­ће Цр­кве. Из­гле­да да се грч­ки хри­шћан­ски дух по­ду­да­рао са оп­ти­ми­стич­ким ве­ро­ва­њем да је људ­ски је­зик у осно­ви спо­со­бан да из­ра­зи ре­ли­гиј­ску исти­ну и да спа­се­ње за­ ви­си од тач­ног из­ра­за ко­ји се упо­тре­би да би се њим пре­не­ло зна­че­ње еван­ђе­ља.му­ле. а људ­ски ум не­спо­со­бан да до­к у­чи су­шти­ну би­ћа Бо­жи­ јег. И у јед­ном и у дру­гом слу­ча­ју хри­шћан­ ска ве­ра је узе­та као да­та ре­ал­ност. Ho­mo­o­u­sion као из­ра­зи­то раз­ли­чи­то од ho­mo­i­o­u­sion. од две при­ро­де и у две при­ро­де.

хи­је­рар­хи­је, не­го и пре­ћут­ном опо­зи­ци­јом це­ло­к уп­ног те­ла Цр­
кве. Овај не­до­ста­так ја­сно и ју­ри­дич­ки де­фи­ни­са­ног кри­те­ри­ја
пра­во­сла­вља, имао је за по­сле­ди­цу да су од­го­вор­ност за исти­ну
сно­си­ли сви. Ве­ћи­на све­тов­ња­ка сле­ди­ла је нај­и­стак­ну­ти­је епи­
ско­пе, чи­ја учи­тељ­ска од­го­вор­ност ни­је ни­ка­да оспо­ра­ва­на, или
ма­на­стир­ске во­ђе, ко­ји су че­сто у дог­мат­ским спо­ро­ви­ма игра­ли
пре­суд­ну уло­г у. Али и обич­ни вер­ник је знао ка­ко ће сам да се
од­лу­чи, осо­би­то ка­да је епи­ско­пат био по­де­љен. До­вољ­но је да се
ов­де се­ти­мо све­до­че­ња Гри­го­ри­ја На­зи­јан­зи­на, ко­ји се жа­лио ка­
ко и тр­гов­ци на пи­ја­ци во­де ди­ску­си­ју о пој­му јед­но­бит­но­сти.
Ме­ђу­тим цар­ске ин­тер­вен­ци­је у бо­го­слов­ским де­ба­та­ма, ко­
је да­нас ли­че на не­до­зво­љи­во упли­та­ње све­тов­не вла­сти у осве­
шта­но под­руч­је Цр­кве, сма­тра­ле су се као нор­мал­не у вре­ме­ну
ка­да је за­кон од ца­ра зах­те­вао да бу­де про­сла­вљан у сво­јој бо­жан­
ској рев­но­сти и упо­знат са дог­мом о Све­тој Тро­ји­ци.1 Иако ни­ко
ни­је био спре­ман да ца­ра об­да­ри при­ви­ле­ги­јом не­по­гре­ши­во­сти,
ни­ко ни­је ни оспо­ра­вао прин­цип да цар мо­же да из­ра­зи сво­је
бо­го­слов­ско ста­но­ви­ште, ко­је је de fac­to до­би­ја­ло ве­ћу, а по­не­
кад од­лу­чу­ју­ћу пре­ва­г у, баш за­то што га је из­ре­као ауто­кра­тор.
Ипак це­за­ро­па­пи­зам ни­кад ни­је био у Ви­зан­ти­ји при­хва­ћен као
прин­цип. Не­бро­је­ни хе­ро­ји ве­ре, су би­ли стал­но ве­ли­ча­ни баш
због то­га што су се су­прот­ста­вља­ли је­ре­тич­ким ца­ре­ви­ма. У цр­
ква­ма су пе­ва­не хим­не сла­ве­ћи Ва­си­ли­ја што се ус­про­ти­вио Ва­
лен­су, Мак­си­ма због пре­тр­пље­ног му­че­ни­штва под Кон­стан­сом.
Без­број­ни мо­на­си су ве­ли­ча­ни што су се ус­про­ти­ви­ли ико­но­бо­
рач­ким ца­ре­ви­ма у осмом ве­к у. Ове ли­т ур­гич­ке по­хва­ле би­ле би
са­ме до­вољ­не да по­твр­де прин­цип да је цар био ду­жан да чу­ва, а
не да де­фи­ни­ше, хри­шћан­ску ве­ру.
Мо­на­си су, уства­ри, то­ком це­ле ви­зан­тиј­ске исто­ри­је, би­ли
пра­ви све­до­ци уну­тра­шње цр­кве­не не­за­ви­сно­сти. У ка­рак­те­ру
грч­ког бо­го­сло­вља се огле­да чи­ње­ни­ца да је Ви­зан­тиј­ска цр­ква
би­ла пр­вен­стве­но мо­на­шка. Сто­га ни­је ни­ка­кво чу­до да су ца­ре­
ви ко­ји су на­сто­ја­ли да учвр­сте ико­но­бор­ство, пре то­га би­ли за­
го­вор­ни­ци ан­ти­мо­на­шког по­кре­та у Цр­кви, јер је мо­на­штво би­ло
не­при­ја­тељ­ски рас­по­ло­же­но пре­ма це­за­ро­па пском си­сте­му, за
1 Epa­na­go­ge tou no­mou, 9. С, ed. C. E. Zac­ha­ri­ae von Lin­gent­hal, J. Ze­pos, P. Ze­pos, Jus
Gra­e­co­ro­ma­num, 2 (Ати­на, 1931) стр. 242.

17

ко­ји су не­ки ца­ре­ви би­ли пре­ди­спо­ни­ра­ни.
Мо­на­си, ко­јих је у Кон­стан­ти­но­по­љу би­ло на хи­ља­де, исто та­
ко и у дру­гим ве­ћим гра­до­ви­ма, а прак­тич­но и у сва­ком ку­т у ви­
зан­тиј­ског све­та, до­след­но су се про­ти­ви­ли сва­ком дог­мат­ском
ком­про­ми­су. Они су до­след­но шти­ти­ли пра­во­сла­вље, иако су,
по­не­кад, ста­вља­ли сво­ју рев­ност и у слу­жбу мо­но­фи­зи­ти­зма или
ори­ге­ни­зма. Од ше­стог ве­ка па на­да­ље, кан­ди­да­ти за епи­ско­пе
су би­ра­ни ско­ро ис­кљу­чи­во из мо­на­шких ре­до­ва. На тај на­чин су
ви­зан­тиј­ску ду­хов­ност и ве­ли­ки део ви­зан­тиј­ске ли­т ур­ги­је ства­
ра­ли мо­на­си. Што је ви­зан­тиј­ском хри­шћан­ству не­до­ста­ја­ло оно
што би се да­нас зва­ло све­тов­но бо­го­сло­вље, мо­же да се, углав­
ном, при­пи­ше пре­ов­ ла­ђу­ју­ћем по­ло­жа­ју мо­на­штва. Ова пре­ва­га
мо­на­штва је спре­чи­ла хри­шћан­ску Цр­кву да се пот­пу­но по­и­сто­
ве­ти са им­пе­ри­јом, ко­ја је стал­но те­жи­ла да по­ста­не осве­шта­но
цар­ство и да бо­жан­ски план спа­се­ња под­ре­ди сво­јим вре­мен­
ским ин­те­ре­си­ма. Број­ча­на, ду­хов­на и ин­те­лек­т у­ал­на сна­га ви­
зан­тиј­ског мо­на­штва би­ла је од­лу­чу­ју­ћи фак­тор, ко­ји је у Цр­кви
очу­вао основ­ну ес­ха­то­ло­шку ди­мен­зи­ју хри­шћан­ске ве­ре. И по­
след­ња ва­жни­ја при­мед­ба у од­но­су на спе­ци­јал­ни ка­рак­тер ви­
зан­тиј­ског бо­го­сло­вља, је­сте ва­жност ли­т ур­ги­је у ви­зан­тиј­ском
ре­ли­гиј­ском по­гле­ду. У ис­точ­ном хри­шћан­ству је ев­ха­ри­стиј­ска
ли­т ур­ги­ја, ви­ше од би­ло че­га дру­гог, по­и­сто­ве­ћи­ва­на са ре­ал­но­
шћу са­ме Цр­кве, јер она ма­ни­фе­сту­је и смер­ност Бо­га, ко­ји је
узео смрт­но те­ло, и та­јан­стве­ну при­сут­ност ес­ха­то­ло­шког Цар­
ства Бо­жи­јег ме­ђу љу­ди­ма. Она ука­зу­је на цен­трал­ну ре­ал­ност
ве­ре, не пре­ко уче­ња, већ пре­ко сим­бо­ла и зна­ко­ва схва­тљи­вих
це­ло­к уп­ној мо­ли­тве­ној за­јед­ни­ци. Цен­трал­ност ев­ха­ри­сти­је је у
ства­ри ре­ал­ни кључ за ви­зан­тиј­ско раз­у­ме­ва­ње Цр­кве - ка­ко хи­
је­рар­хиј­ске уста­но­ве та­ко и за­јед­ни­це вер­них. Цр­ква је ва­се­љен­
ска, али истин­ски оства­ре­на са­мо у ло­кал­ном ев­ха­ри­стиј­ском
ску­пу, у ко­ме гру­па гре­шних љу­ди и же­на по­ста­ју у пот­пу­но­сти
на­род Бо­жи­ји. Ово ев­ха­ри­стиј­ски-цен­трич­но уче­ње о Цр­кви, во­
ди­ло је то­ме да Ви­зан­тиј­ци улеп­ша­ва­ју и укра­ша­ва­ју све­т у тај­ну
са па­жљи­во до­те­ра­ним, али по­не­ка­да и пре­за­си­ће­ним це­ре­мо­
ни­ја­лом и ве­ом
­ а бо­га­том хим­но­гра­фи­јом - у днев­ном, не­дељ­ном,
пас­хал­ном и го­ди­шњем кру­г у. Осим све­то­та­јин­ске екли­си­о­ло­
ги­је, об­у­хва­ће­не са­мом ев­ха­ри­сти­јом, ови хим­но­граф­ски кру­

18

го­ви су пра­ви из­во­ри бо­го­сло­вља. Ви­зан­тиј­ци су ве­ко­ви­ма не
caмо слу­ша­ли бо­го­слов­ска пре­да­ва­ња, пи­са­ли или чи­та­ли бо­го­
слов­ске рас­пра­ве, не­го и сва­ко­днев­но пе­ва­ли и раз­ми­шља­ли о
хри­шћан­ској ми­сте­ри­ји на ли­т ур­ги­ји, чи­је бо­гат­ство из­ра­за не
мо­же да ce нађe ниг­де у хри­шћан­ском све­т у. Чак и по­сле па­да Ви­
зан­ти­је, ка­да је ис­точ­но хри­шћан­ство би­ло ли­ше­но шко­ла, књи­га
и ин­те­лек­т у­ал­ног вођ­ства, ли­т ур­ги­ја је оста­ла глав­ни учи­тељ и
во­дич пра­во­сла­вља. Пре­ве­де­на на раз­не на­род­не је­зи­ке ви­зан­
тиј­ског све­та - сло­вен­ски, гру­зиј­ски, арап­ски и де­се­ти­не дру­гих ли­т ур­ги­ја је би­ла и моћ­ни из­раз је­дин­ства ве­ре и све­то­та­јин­ског
жи­во­та.

3. Све­то Пи­смо, ег­зе­ге­за, кри­те­ри­ји
Хри­шћан­ском ис­то­к у је би­ло по­треб­но знат­но ви­ше вре­ме­на
не­го за­пад­ном, да се до­го­во­ри о ка­но­ну Све­тог Пи­сма. Оду­го­
вла­че­ње се углав­ном од­но­си­ло на књи­ге Ста­рог За­ве­та, ко­је ни­
су ушле у је­вреј­ски ка­нон (кра­ћи ка­нон) и на књи­г у От­кро­ве­ња
у Но­вом За­ве­т у. Са­бор­ски и па­три­стич­ки ауто­ри­те­ти че­твр­тог
ве­ка на ис­то­к у, раз­ли­ко­ва­ли су се у свом ста­ву у ве­зи ва­жно­сти
књи­га Му­дро­сти, Про­по­вед­ни­ка, Је­сти­ре, Ју­ди­те и То­ви­је. Ата­
на­си­је, у сво­јој чу­ве­ној 39. Пас­хал­ној по­сла­ни­ци, ис­кљу­чу­је их
из књи­га Све­тог Пи­сма, али сма­тра да су ко­ри­сне за ка­ти­ху­ме­
не. Ово је ми­шље­ње имао и Ки­рил Је­ру­са­лим­ски. Ка­нон 60. Ла­
о­ди­киј­ског са­бо­ра - да ли је аутен­ти­чан или ни­је - та­ко­ђе има
у ви­ду пре­да­ње кра­ћег ка­но­на. Ме­ђу­тим Пе­то­ше­сти caбop (Qu­
i­ni­sext) 692. год. по­твр­ђу­је ауто­ри­тет Апо­стол­ског 85. пра­ви­ла,
ко­је до­пу­шта и не­ке књи­ге из ду­жег ка­но­на укљу­чу­ју­ћи 3 књи­ге
Ма­ка­ве­ја, али ис­пу­шта књи­г у Му­дро­сти, То­ви­је и Ју­ди­те. Јо­ван
Да­ма­скин (+ око 753) сма­тра да су књи­ге Му­дро­сти и Про­по­вед­
ни­ка див­не, али ипак про­пу­шта да их уне­се у ка­нон.2 Без об­зи­ра
на чи­ње­ни­цу да се ви­зан­тиј­ско па­три­стич­ко и цр­кве­но пре­да­ње,
ско­ро без из­у­зет­ка, слу­жи сеп­т у­а­гин­том као стан­дард­ним би­
блиј­ским тек­стом и да де­ло­ви ду­жег ка­но­на - на­ро­чи­то из књи­ге
Му­дро­сти - има­ју ли­т ур­гич­к у упо­тре­бу, ви­зан­тиј­ски бо­го­сло­ви
2

Јо­ван Да­ма­скин, De fi­de ort­ho­do­xa, IV, 17. PG 94: 1180 bc.

19

оста­ју вер­ни хе­бреј­ском кри­те­ри­ју за Ста­ро­за­вет­не спи­се, ко­ји
ис­кљу­чу­је тек­сто­ве ко­ји су ори­ги­нал­но на­пи­са­ни на грч­ком је­
зи­к у. Са­вре­ме­но пра­во­слав­но бо­го­сло­вље је до­след­но овом без­
ре­зер­вном по­ла­ри­те­т у ка­да пра­ви раз­ли­к у из­ме­ђу ка­нон­ских и
не­ка­нон­ских спи­са Ста­рог За­ве­та, при­ме­њу­ју­ћи пр­ви на­зив са­мо
на књи­ге из кра­ћег ка­но­на.
Ме­ђу спи­си­ма Но­вог За­ве­та књи­га От­кро­ве­ња при­хва­ће­на је
и уне­та са окле­ва­њем у ка­нон Но­вог За­ве­та. Ис­пу­ште­на је из ка­
но­на у ли­сти са­бо­ра у Ла­о­ди­ки­ји (ка­нон 60.), из апо­стол­ског ка­но­
на 85., а ис­пу­ште­на је и код Ки­ри­ла Је­ру­са­лим­ског.3 Ко­мен­та­то­ри
Ан­ти­о­хиј­ске шко­ле је та­ко­ђе за­не­ма­ру­ју, од­ра­жа­ва­ју­ћи ста­но­ви­
ште, ко­је је ва­жи­ло у Цр­кви Си­ри­је. У ви­зан­тиј­ском ли­т ур­гич­
ком об­ре­ду, ко­ји је за­ви­сио од Си­ри­је и Па­ле­сти­не, От­кро­ве­ње
је је­ди­на књи­га ко­ја ни­је упо­тре­бља­ва­на као ли­т ур­гиј­ско шти­во.
Ипак ста­но­ви­ште Алек­сан­дриј­ске шко­ле, из­ра­же­но на­ро­чи­то
код Ата­на­си­ја, ко­ме у осмом ве­к у сле­ди Јо­ван Да­ма­скин, би­ло је
нај­зад при­хва­ће­но од Ви­зан­тиј­ске цр­кве. По­сле ше­стог ве­ка ни­
ко ни­је из­ра­жа­вао сум­њу у ка­но­нич­ност От­кро­ве­ња.
Ви­зан­тиј­ци су увек раз­у­ме­ва­ли пи­са­ни об­лик апо­стол­ске по­
ру­ке у окви­ру апо­стол­ског пре­да­ња - да­ле­ко­се­жног жи­вог и не­
пре­ки­ну­тог кон­ти­ну­и­те­та апо­стол­ске цр­кве. Чу­ве­на из­ре­ка Ва­си­
ли­ја из Ке­са­ри­је (+ 379) о Пи­сму и Пре­да­њу мо­же се сма­тра­ти да
пред­ста­вља кон­сен­сус доц­ни­јих ви­зан­тиј­ских бо­го­сло­ва: Ми се не
за­до­во­ља­ва­мо оним што је на­пи­са­но у Де­ли­ма и По­сла­ни­ца­ма
(из­раз ho apo­sto­los пре­ве­ден је ов­де са Де­ла и По­сла­ни­це, озна­ча­ва
ли­тур­гич­ку књи­гу ко­ја је са­др­жа­ва­ла све спи­се Но­вог За­ве­та осим
че­ти­ри Еван­ђе­ља и От­кро­ве­ња) и Еван­ђе­љи­ма. Пре и по­сле њи­хо­
вог чи­та­ња ми до­да­је­мо дру­га уче­ња ко­ја смо при­ми­ли усме­ном
по­у­ком и у ко­ји­ма се обра­ћа ве­ли­ка па­жња на ми­сте­ри­ју (ве­ре).
4
Дру­га уче­ња, ко­ја спо­ми­ње Ва­си­ли­је, у су­шти­ни су ли­тур­гич­ка
пре­да­ња и пре­да­ња о све­тим тај­на­ма ко­ја су, за­јед­но са осми­шље­
ни­јом са­гла­сно­шћу по­стиг­ну­том у кон­ти­ну­и­те­ту па­три­стич­ког
бо­го­сло­вља, слу­жи­ла у Ви­зан­ти­ји увек као - жи­ви оквир за раз­у­
ме­ва­ње Све­тог Пи­сма.
3 Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски, Hom. cat., 4,36. PG 33: 500 bc
4 Ва­си­ли­је Ке­са­риј­ски, O све­том Ду­ху (на франц), изд. В. Pruc­he. So­ur­ces Chre­ti­en­nes
17 /Pa­ris, 1945/ str. 234.

20

У ег­зе­гет­ским ме­то­да­ма и у те­ор
­ и­ји са­зна­ња, Ви­зан­тиј­ци су
при­хва­ти­ли па­три­стич­ки кри­те­риј, по­ста­вљен у че­твр­том и пе­
том ве­к у. Хар­мо­ни­зу­ју­ћи основ­не иде­је ка­па­до­киј­ских Ота­ца о
Тро­јич­но­сти са хри­сто­ло­шком ми­шљу пе­тог, ше­стог и сед­мог
ве­ка, мо­гао је Јо­ван Да­ма­скин да са­ста­ви свој спис О ве­ри пра­
во­слав­ној (De fi­de orthodoхa), ко­ји ће то­ком сле­де­ћег пе­ри­о­да
по­слу­жи­ти као уџ­бе­ник бо­го­сло­вља. Дру­ги пи­сци са ма­ње има­
ги­на­ци­је са­ста­вља­ли су још ма­ње ан­то­ло­ги­је (flo­ri­le­gia) па­три­
стич­ких ци­та­та, или па­ноп­сис, по­би­ја­ју­ћи све је­ре­си. Ве­ли­ки број
ви­зан­тиј­ске бо­го­слов­ске ли­те­ра­т у­ре је ис­кљу­чи­во ан­то­ло­гиј­ске
при­ро­де. Па ипак, раз­ви­ја­ло се и жи­во бо­го­сло­вље, осо­би­то у мо­
на­шким кру­го­ви­ма.
У сва­ком по­к у­ша­ју да се из­вр­ши пре­глед дог­мат­ских те­ма
ви­зан­тиј­ског бо­го­сло­вља, би­ло је нео­п­ход­но по­зва­ти се на Оце
кла­сич­ног пе­ри­о­да, јер су они слу­жи­ли за Ви­зан­тиј­це као глав­
ни тра­ди­ци­о­нал­ни ауто­ри­тет. Па ипак, при­зна­ва­ју­ћи да у Цр­кви
сва­ки хри­шћа­нин, а по­себ­но све­ти­тељ, по­се­ду­је част и мо­г ућ­
ност да са­зна и до­жи­ви исти­ну, ти исти Ви­зан­тиј­ци су се др­жа­ли
уче­ња о от­кро­ве­њу, ко­је је би­ло су­штин­ски раз­ли­чи­то од уче­ња
ко­га се др­жао За­пад. По­што је у Ви­зан­ти­ји пред­ста­ва о the­o­lo­gia,
исто као код ка­па­до­киј­ских Ота­ца, би­ла нео­дво­ји­ва од the­o­ria
(кон­тем­пла­ци­је), бо­го­сло­вље ни­је мо­гло да бу­де - као што је то
би­ло на За­па­ду - ра­ци­он
­ ал­на де­дук­ци­ја из от­кри­ве­них пре­ми­са,
т.ј. из Све­тог Пи­сма, или из по­став­ки не­ког цр­кве­ног уче­ња. Пре
је то би­ла ви­зи­ја ко­ју су до­жи­ве­ли све­ти­те­љи, а чи­ја је аутен­тич­
ност, на­рав­но, мо­ра­ла би­ти про­ве­ре­на све­до­че­њем Све­тог Пи­
сма и Пре­да­ња. Не ра­ди се о то­ме да је ра­ци­о­нал­ни де­дук­тив­ни
про­цес био са­свим ели­ми­ни­сан из бо­го­слов­ске ми­сли. Ме­ђу­тим,
за Ви­зан­тиј­це је он пред­ста­вљао нај­ни­жи и по­след­њи по­у­здан
ни­во бо­го­сло­вља. Исти­ни­ти бо­го­слов је био онај ко­ји је ви­део и
до­жи­вео са­др­жи­ну бо­го­сло­вља. Сма­тра­ло се да ње­гов до­жи­вљај
не при­па­да са­мо ин­те­лек­т у (иако ин­те­лект ни­је био ис­кљу­чен из
ње­го­ве пер­цеп­ци­је) не­го ду­хов­ном оку, ко­је об­ух­ ва­та це­ло­к уп­ног
чо­ве­ка - ин­те­лект, емо­ци­је, па чак и чу­ла - у до­ди­ру са бо­жан­ском
су­шти­ном. То је би­ла и по­чет­на спор­на тач­ка у де­ба­ти из­ме­ђу
Гри­го­ри­ја Па­ла­ме и Вар­ла­а­ма из Ка­ла­бри­је, ко­јом су от­по­че­ли
бо­го­слов­ске спо­ро­ве у че­тр­на­ес­ том ве­к у (1337 - 1340).

21

От­кро­ве­ње ни­је би­ло огра­ни­че­но ни на пи­са­на до­к у­мен­та
Све­тог Пи­сма, ни­ти на са­бор­ске де­фи­ни­ци­је, не­го је би­ло ди­
рект­но при­ступ­но, као жи­ва исти­на у чо­ве­ко­вом до­жи­вља­ју Бо­
жи­је при­сут­но­сти у Ње­го­вој Цр­кви. Не­ки исто­ри­ча­ри ис­точ­не
хри­шћан­ске ми­сли су ви­де­ли у овом не­по­сред­ном кон­так­т у са
Бо­гом је­дан об­лик ме­са­ли­а­ни­зма, тер­мин ко­ји је од че­твр­тог ве­ка
озна­ча­вао јед­ну мо­на­шку сек­т у, ко­ја је би­ла про­тив хи­је­рар­хи­је и
про­тив све­тих тај­ни, а ко­ју су са­бо­ри у ви­ше на­вра­та осу­ђи­ва­ли.
Али глав­ни ток ис­точ­не хри­шћан­ске гно­се­о­ло­ги­је, ко­ја за­и­ста
по­твр­ђу­је мо­г ућ­ност ди­рект­ног до­жи­вља­ја Бо­га, за­сно­ва­на ја на
све­то­та­јин­ској, пре­ма то­ме хи­је­рар­хиј­ски по­ста­вље­ној екли­си­о­
ло­ги­ји, ко­ја да­је хри­сто­ло­шку и пне­ум
­ а­то­ло­шку ба­зу лич­ном до­
жи­вља­ју и пред­по­ста­вља да хри­шћан­ско бо­го­сло­вље увек мо­ра
да бу­де у скла­ду са апо­стол­ским и па­три­стич­ким све­до­че­њем.
Овај до­жи­вљај­ни ка­рак­тер от­кро­ве­ња има ди­рек­тан ути­цај
на уче­ње о раз­во­ју: ви­зан­тиј­ски бо­го­сло­ви су сма­тра­ли да но­ва
от­кро­ве­ња не би ни­ка­да мо­гла да се до­да­ју је­дин­стве­ном све­до­
че­њу апо­сто­ла. Баш због то­га што њи­хо­во раз­у­ме­ва­ње Исти­не
ни­је би­ло пој­мов­но, бо­го­сло­ви ни­су мо­гли да при­хва­те, ни­ти да
је Исти­на би­ла из­ра­же­на Но­во­за­вет­ним спи­си­ма на вер­ба­лан и
пој­мов­но ис­цр­пан на­чин, ни­ти да је до­жи­вљај Ота­ца и све­ти­те­
ља, мо­гао да обо­га­ти са­др­жи­ну апо­стол­ске ве­ре. Ни­шта но­во не
мо­же да се на­у­чи о Хри­сту и спа­се­њу ван оно­га што су апо­сто­
ли чу­ли, што ви­де­ше сво­јим очи­ма, што раз­мо­три­ше и ру­ка­ма
сво­јим опи­па­ше, о ре­чи жи­во­та (I Јн. 1: 1). До­жи­вљај све­ти­те­
ља су­штин­ски би био исто­ве­тан са до­жи­вља­јем апо­сто­ла: уче­ње
о раз­во­ју или ра­сту мо­же да бу­де при­ме­ње­но је­ди­но на људ­ско
усва­ја­ње бо­жан­ске Исти­не, а не на са­му Исти­ну и, на­рав­но, на
на­уч­ну раз­ра­ду цр­кве­ног уче­ња или на по­би­ја­ње је­ре­си.
У Ису­су Хри­сту је би­ла от­кри­ве­на за сваг­да пу­но­ћа Исти­не.
Ово от­кро­ве­ње је за­све­до­че­но апо­стол­ском по­ру­ком пу­тем пи­
са­не ре­чи или усме­ног пре­да­ња. Али у сво­јој, Бо­гом да­ној сло­
бо­ди, љу­ди то мо­г у да до­жи­ве у раз­ном сте­пе­ну и об­ли­к у. Свет,
ко­ме је ово све­до­че­ње об­ја­вље­но, стал­но по­ста­вља но­ве иза­зо­ве
и но­ве про­бле­ме. Сло­же­ност људ­ског би­ћа; од­у­пи­ра­ње ви­зан­тиј­
ског хри­шћан­ског ду­ха да све­де бо­го­сло­вље на не­ки по­себ­ни об­
лик људ­ског ин­те­лек­т у­ал­ног усва­ја­ња; ка­рак­тер но­во­за­вет­не по­

22

чи­ју жи­ву са­др­жи­ну пре­но­си од по­ко­ле­ња на по­ко­ле­ње це­ло­к уп­ на цр­кве­на за­јед­ни­ца. ор­ган­ски про­цес.из­ри­чи­то под­вла­че да дог­мат­ске де­фи­ни­ци­је ни­су са­ме се­би циљ и да су са­бор­ски оци-не­вољ­но-при­сту­пи­ли де­фи­ни­ци­ји про­бле­ма о уче­њу је­ди­но да би ис­кљу­чи­ли по­гре­шна је­ре­тич­ка ту­ма­че­ња. Са­ма цр­кве­на власт ни­је ни­ка­да мо­гла да на­ме­ће не­ке зна­чај­ни­је про­ме­не у бо­го­сло­вљу или цр­кве­ној по­ли­ти­ци. ко­ји је увек исто­ве­тан сам се­би .ка­кав су зна­чај за Ви­зан­тиј­це има­ле дог­мат­ске де­фи­ни­ци­је и са­бор­ске од­лу­ке? Сам њи­хов текст да­је нам од­го­вор: сви ва­се­ љен­ски са­бо­ри.сви ови еле­мен­ти су до­при­не­ли у Ви­зан­ти­ји.увек је сма­тран за исто­ве­тан са до­жи­вља­јем апо­сто­ла и Ота­ца. за ко­ји је би­ла по­треб­на пре­ћут­на са­гла­сност це­ло­к уп­не хи­је­рар­ хи­је и вер­них. или им је сле­дио ду­ги от­пор. они су за­вр­ша­ва­ли не­у­ спе­хом. а ко­га ће сва по­ко­ле­ ња по­но­во има­ти пред очи­ма ка­да до­ђе у сла­ви суд­њег да­на. Нај­чу­ве­ни­ја са­бор­ска де­фи­ни­ци­ја . ко­ји је у про­ме­ни . На тај на­чин бо­го­сло­вље за­сно­ва­но на до­жи­вља­ју. от­су­ство у Ви­зан­тиј­ској цр­кви стал­ног. не­по­гре­ши­вог кри­те­ри­ја исти­не . ко­га су апо­сто­ли ис­по­ве­да­ли у про­шло­сти.ру­ке. Од­лу­ке са­бо­ра по­чи­њу са све­ча­ном по­твр­дом Ни­кеј­ског и Ни­кеј­ско-Ца­ ри­град­ког сим­во­ла ве­ре. не­за­ин­те­ре­со­ва­ност за ап­стракт­не исти­не. ка­ко би не­ко мо­гао оче­ки­ва­ти ако по­гре­шно раз­ум ­ е до­жи­вљај као лич­ни ми­ сти­ци­зам). Али ако не по­сто­ји раз­вој у са­др­жи­ни ве­ре.а сви хри­шћа­ни су по­зва­ни да бу­ду све­ти­те­љи . схва­та­њу хри­шћан­ства као жи­вог до­жи­вља­ја. А ка­да је до­ла­зи­ло до ова­квих по­к у­ша­ја.пр­вим чи­ји су за­ пи­сни­ци са­чу­ва­ни .то је она са са­бо­ра у Хал­ки­до­ну . из­у­зев за Ли­це. во­ди­ло је бо­го­слов­ском кон­зер­ва­ти­зму (не су­бјек­ти­ви­зму. јер до­жи­вљај све­ти­те­ља . Чи­ње­ни­ца је да је је­дин­ство Цр­кве у вре­ме­ну и про­сто­ру схва­та­но као до­жи­вље­но је­дин­ство у јед­ном Хри­сту. и у ве­зи са овим по­след­њим.из­ри­чи­та је баш у овом по­гле­ду. за чи­ју це­ло­ви­тост и аутен­ тич­ност је си­г ур­но од­го­вор­на све­то­та­јин­ска струк­т у­ра Цр­кве.не­го са­мо у фор­ му­ла­ци­ја­ма и њи­хо­вим од­но­си­ма пре­ма све­т у. Ови исти еле­мен­ти су усло­ви­ли да је ево­лу­ци­ја бо­го­сло­вља у Ви­зан­тиј­ској цр­кви је­ди­но мо­гла да има ла­га­ни. па чак и рас­кол. по­чи­њу­ћи са Ефе­ским (431) . про­ду­жа­ ва­ју: 23 . то јест у лич­но­сти Хри­сто­вој.

. Пра­во­слав­но бо­го­сло­вље мо­ра да бу­де у скла­ду са њи­ма. Си­ну и Ду­ху Све­то­ме и об­ја­вљу­је ова­ пло­ће­ње Го­спо­да они­ма ко­ји то по­бо­жно при­ма­ју. ни бо­го­сло­вље. De­fi­ni­tio fi­dei. 1973/. ни­ти мо­же да је ис­цр­пи. већ као са­мог Бо­га . ве­ли­ки и ва­се­љен­ски са­бор. Ње­га не мо­же пот­пу­но да из­ра­зи ни Све­то Пи­смо. сма­тра­на је са­мо као сред­ство да се за­шти­ти оно што је већ ре­че­но у Ни­ке­ји. И у доц­ни­јем пе­ри­о­ду су ви­зан­тиј­ски са­бо­ри упо­тре­бља­ва­ли исто­вет­не фор­му­ле. и уче­ћи оно што је не­ про­ме­ње­но од по­чет­ка. уко­ли­ко cу не­ки по­че­ли да про­по­вед Исти­не про­гла­ша­ва­ју не­ва­же­ћом. же­ле­ћи да ис­кљу­чи сва­ки зао план про­тив Исти­не. По­чи­ње се. Али. од­лу­чио је да се ве­ра три­ста осам­на­ ест Ота­ца (Ни­кеј­ског са­бо­ра) очу­ва не­по­вре­ђе­на. Ме­ђу­тим. ни са­ бор­ске од­лу­ке.лич­но при­сут­ног у Цр­кви у свој сво­јој пу­ но­ћи. Con­ci­li­o­rum oecu­me­ni­co­rum dec­re­ta /Bo­log­na: In­sti­tu­to per la Sci­en­ze Re­li­gi­o­se. Она нас по­у­ча­ва са­вр­ше­ном уче­њу о Оцу.. сво­јим лич­ним је­ре­тич­ким ми­шље­њи­ма су пот­ста­кли пра­зно на­кла­па­ње. str. ко­ја сле­ди иза ове пре­ ам­бу­ле. Си­ме­он ­ а Но­вог Бо­го­сло­ва и Гри­го­ ри­ја Па­ла­ме. Све што је ствар­но ва­жно у овом ста­ву од­но­си се на са­мо уче­ ње о Исти­ни. у ства­ри. Сва­ко од њих мо­же са­мо да ука­же на не­ки вид Ње­го­вог по­сто­ја­ња. 4. Са­гла­сно то­ме. 84. опет са стан­дард­ном фор­му­лом: Сле­де­ћи све­тим Оци­ма.Ум­на и спа­со­но­сна фор­му­ла бо­жан­ске бла­го­да­ти би­ла је до­ вољ­на за са­вр­ше­но зна­ње и по­твр­ду ве­ре.. по­зи­тив­но и не­га­тив­но 5 Хал­ки­дон. овај све­ти. Све­то Пи­смо и уче­ње Цр­кве не мо­г у да се сма­тра­ју за је­ ди­не из­во­ре бо­го­сло­вља. Ово је аутен­тич­на по­ру­ка ко­је се ве­о­ма стрикт­но при­др­жа­ва­ло ви­зан­тиј­ско ми­стич­но пре­ да­ње Мак­си­ма Ис­по­вед­ни­ка. ко­ју су Ви­зан­тиј­ци схва­та­ли не као по­јам ко­ји се мо­же аде­кват­но из­ра­зи­ти ре­чи­ма или ра­ци­о­нал­но обра­зло­жи­ти. али исти­ни­ти бо­го­слов је сло­бо­дан да из­ра­зи свој не­по­сред­ни су­срет са Исти­ном. Бо­го­сло­вље. или ис­кљу­чи рђа­во ту­ма­че­ње Ње­го­вог Би­ћа или де­ла.5 Де­фи­ни­ци­ја о две Хри­сто­ве при­ро­де.. 24 . ни­ка­кав људ­ски је­зик не мо­же пот­пу­но да из­ра­зи Исти­ну.

. W. or. он пре­по­зна­је Оно­га ко­га тра­жи као Је­ди­но­га ко­га не мо­же да пој­ми. Та­да. Он про­ла­зи кроз ску­пи­не не­бе­ских би­ћа. на­сто­ је­ћи да ви­ди да ли је и Во­ље­ни ме­ђу њи­ма.. јер ни јед­на људ­ска реч или ми­ сао не мо­же да схва­ти шта Бог је­сте.а осо­би­то ње­гов до­жи­ вљај­ни ка­рак­тер . Jaeger / Leiden: Brill. они су твр­ди­ли да је Бог ап­со­ лут­но тран­сцен­ден­тан и ис­кљу­чи­ва­ли су мо­г ућ­ност да Он бу­де од­ре­ђен би­ло ко­јим људ­ским пој­мом. VI. Го­во­ре­ћи шта Бог ни­је. ка­же сам се­би: Мо­же ли бар не­ко од ових да схва­ти Оно­га ко­га ја љу­бим? На ово пи­та­ње они су об­у­зда­ли свој је­зик и ћу­та­њем му ста­ви­ли до зна­ња да је чак и њи­ма не­до­сту­пан Онај ко­га он тра­жи. 6: 182 PG 44: 893 25 . У 6 b Григорије из Нисе. али и ду­хов­но чи­сти­ли­ште (kat­har­sis). не на­ђе Оно­га ко­га тра­жи. у пот­пу­но­сти се раз­ви­ја у че­твр­том ве­к у у де­ли­ма ка­па­до­ киј­ских Ота­ца про­тив Ев­но­ми­ја. ко­ји ће до­ми­ни­ра­ти ви­зан­тиј­ском ми­ шљу. ко­ји ни­кад не мо­же да бу­де за­вр­шен: (Ду­ша) се из­но­ва по­ди­же.би­ло би пот­пу­но по­гре­шно схва­ће­но. ма­да сам до­жи­вљај о овој тран­ сцен­дент­но­сти пред­ста­вља по­зи­ти­ван хри­шћан­ски до­жи­вљај. бо­ го­слов у ства­ри го­во­ри о Исти­ни. In Cant. на­пу­ шта­ју­ћи све што је на­шао. по­што је по­ мо­ћу Ду­ха про­шао цео над­ко­смич­ки град и ни­је ус­пео да пре­по­зна ме­ђу ра­зум­ним и бес­те­ле­сним би­ћи­ма Оно­га ко­га је же­лео.Це­ло­к уп­но ви­зан­тиј­ско бо­го­сло­вље . ко­је су­ сре­ће. 1960/. То је ин­те­лек­т у­ал­ни про­цес. Уз­ди­за­ње људ­ске ду­ше Бо­г у. У свом тра­же­њу он про­ла­зи кроз цео ан­ђе­о­ски свет и ка­да ме­ђу бла­же­ни­ма. Али па­ра­докс је у то­ме што про­цес сам по се­би не до­пу­шта да чо­век са­зна о Бо­г у би­ло шта ви­ше не­го да је Он Не­са­зна­јан и Не­схва­тљив. ко­је от­стра­њу­је све об­ли­ке иден­ти­фи­ко­ва­ња Бо­га са оним што Бог ни­је. Гри­го­ри­је Ни­ски је опи­сао као про­цес ели­ми­ни­са­ња. ма­да се обич­но до­во­ди у ве­зу са име­ном ми­сте­ри­о­зног пи­сца де­ла Аеро­па­ги­ти­ка у ше­стом ве­к у. ed.6 У бо­го­по­зна­њу про­цес ели­ми­на­ци­је пред­ста­вља нео­п­ход­ну ета­пу. Об­лик апо­фа­ти­ци­зма. а дух про­ла­зи кроз ра­зум­ни и над­ ко­смич­ки свет. ако се за­бо­ра­ви на ње­го­ву дру­г у стра­ну: апо­фа­тич­ко или не­га­тив­но бо­ го­сло­вље. Од­би­ја­ју­ћи Ев­но­ми­је­во ста­но­ви­ште да људ­ски ум мо­же да до­пре до са­ме су­шти­не би­ћа Бо­жи­јег.

Ми­стич­на те­о­го­ги­ја (на грч. I. 6. ко­је је Ори­ген при­ме­нио на Бо­га8. али је ову не­до­ступ­ност сма­тра­ла као ре­зул­тат огре­хо­вље­ног ста­ња ду­ше.ово­ме се пра­во­слав­но хри­шћан­ско пре­да­ње ја­сно раз­ли­к у­је од гно­стич­ког и нео­пла­то­ни­чар­ског пре­да­ња. Бог. 1. Ово је те­ма чу­ве­не пе­те гла­ве Ди­о­ни­си­је­вог Ми­стич­ног бо­го­сло­вља.Ди­о­ни­си­је. Ка­да се ум вра­ти у сво­је пр­во­бит­но и при­род­но ста­ње . Вар­ла­ам Ка­ла­бриј­ски је ово раз­ја­снио ка­да је пи­сао: Ако же­ли­те да са­зна­те да ли су Гр­ци раз­у­ме­ли да над­су­ шта­стве­ни и без­и­ме­ни Бог пре­ва­зи­ла­зи зна­ње. B. по Ори­ге­ну. про­чи­тај­те де­ла пи­та­го­ре­ја­ца . Бог Авра­мов.Пан­те­ 7 8 9 PG 3: 1045D . и на­ро­чи­то ње­не ве­зе са ма­те­ри­јал­ним те­лом. PG 3: 1048 а. 22.Ди­о­ни­си­ја Бог је не­би­ће (me on). зна­ња и бла­ го­сло­ве­но­сти. не­го је не­до­к у­чив сам по се­би. мо­же да се ка­же да Бог не по­сто­ји. Ори­ген De princ. ed. Али у овом мо­мен­т у Ори­ге­нов Бог пре­ста­је да бу­де не­што ап­со­лут­но Дру­го. Иса­ков и Ја­ко­вљев и по­ста­је Бог фи­ло­со­фа. пи­ше он. за псе­у­доДи­о­ни­си­ја су са­свим не­ва­жне за опис Бо­жи­јег би­ћа. ни­је ни Је­дан ни Је­дин­ство. На ово­ме ни­воу. GCS. чи­ји су пред­ став­ни­ци у хри­шћан­ству би­ли Кли­мент Алек­сан­дриј­ски и Ори­ген.7 Пло­ти­но­во уче­ ње о мо­на­да­ма. ко­ји је ина­че у мно­го­ме био оп­чи­њен ори­ге­ни­змом. Псе­у­до . Из ово­га раз­ло­га Гри­го­ри­је Ни­ски. Нео­пла­то­ни­чар­ска ми­сао је по­твр­ди­ла да је Бог не­ до­сту­пан људ­ском уму.ка­да Бог хтед­не да то бу­де . би­ва за­и­ста ује­ди­њен са са­мом бо­жан­ском су­шти­ном: ње­го­ во уз­ди­за­ње до­сти­же до нај­ве­ћег са­вр­шен­ства. Људ­ско са­зна­ње се про­те­же са­мо на би­ћа то јест на ство­ре­на жи­ва би­ћа. За псе­ у­до . твр­ди да је Бог не­при­сту­пан чак и не­бе­ским си­ла­ма. а то ни­је нео­пх­ од­но зна­чи­ло да је Бог ап­со­лут­но не­са­зна­јан у Са­мом Се­би. Ko­etschau.1048b.он.). сто­га.9 Ви­зан­тиј­ци су би­ли све­сни чи­ње­ни­це да је не­га­тив­но бо­ го­сло­вље би­ло по­зна­то и нео­пла­то­ни­чар­ском на­чи­ну ми­шље­ ња као ин­те­лек­т у­ал­ни ме­тод за при­бли­жа­ва­ње ми­сте­ри­ји Бо­ га. на­у­ку и сва дру­га до­стиг­ну­ћа. . У сво­јој апо­фа­тич­кој те­о­ло­ги­ји грч­ки Оци уче да Бог не са­мо да над­ма­шу­је сва­ки људ­ски је­зик и ра­зум чо­ве­ко­ве па­ ле при­ро­де.

II. и чо­ве­ко­ва спо­соб­ност да пре­ва­зи­ђе се­бе. чи­ни да су­срет бу­де мо­г ућ. 527. пре­ко ко­јих се Он до­бро­вољ­но по­ка­зу­је чо­ве­к у. Триаде. је­дин­ству ко­је ни­је са­мо ин­те­лек­т у­ал­на за­ви­сност и до­след­ност. изд.ко­ја су по­све­ће­на овом пред­ме­ту.не­то­са. а та­ко­ђе тo озна­ча­ва и по­себ­ну осо­би­ну чо­ве­ка да се ви­не ван ство­ре­ног све­та. Па­лер­мо. Пре­ма то­ме. Ње­го­вих де­лат­но­сти или енер­ги­ја.. Та­мо ће­те на­ћи исте из­ра­зе ко­је и ве­ ли­ки Ди­о­ни­си­је упо­тре­бља­ва у свом Ми­стич­ном бо­го­сло­вљу. ин­те­лек­т у­ал­ни апо­фа­ ти­зам грч­ких фи­ло­со­фа се раз­ли­к у­је од би­блиј­ског уче­ња о тран­ сце­дент­ном. 1959. 298 . 1954. евен­т у­ал­но. мо­ ра да се уз­диг­не из­над сло­ва Пи­сма. Хар­ми­да и Фи­лок­се­на .. Мајендорф (Louvain: Spicilegium Sacrum Lovaniense. на дог­мат­ским од­лу­ка­ма цр­кве­ног уче­ња или на све­до­че­њу све­тих. 10 Вар­ла­ам Ка­ла­бриј­ски. Фи­ло­ла­о­са. из­над је­зи­ка ко­јим су сe слу­жи­ли све­ти­те­љи да би са­оп­шти­ли свој до­жи­вљај. не­го жи­ва ре­ал­ност до­жи­вље­на у кон­ти­ну­и­те­т у јед­не Цр­кве кроз ве­ко­ве: Све­ти Дух је је­ди­ни га­рант и чу­вар овог кон­ ти­ну­и­те­та. Бро­ти­но­са. изд. јер тран­сцен­дент­ност во­ди по­зи­тив­ном су­сре­т у са Не­по­зна­тим. бо­го­сло­вље мо­ра и тре­ба да бу­де ба­зи­ра­но на Све­том Пи­сму. Су­срет Бо­жан­ске љу­ба­ви и енер­ги­је. Мо­г ућ­ност да се Бог до­жи­ви дру­га­чи­је не­го пу­тем ин­те­лек­ ту­ал­ног са­зна­ња. во­ди ка со­зер­ца­њу ко­је је ве­ће од зна­ња. стр.299 11 Григорије Палама. Дух или. стр.11 Ме­ђу­тим. Schi­ro Вар­ла­ам Ка­ла­бриј­ски: По­ сла­ни­це. Али ако не­ко хо­ће да бу­де пра­ви бо­го­слов. Пла­тон је та­ко­ђе раз­у­мео бо­жан­ску тран­сцен­дент­ност. стр. да со­зер­ца­ње бу­де ве­ће од зна­ња. емо­ци­ја или чу­ла. . Ни­ка­кво спо­ља­шње ме­ри­ло не мо­же да за­до­во­љи чо­ ве­ко­ву уро­ђе­њу моћ за­па­жа­ња и ин­те­лек­т у­ал­ног про­су­ђи­ва­ња. 3. Је­ди­но та­ко ће мо­ћи да су­ди о је­дин­ству От­кро­ве­ња. на ко­је се Оци по­зи­ва­ју као на очи ве­ре.12 Хри­шћан­ско бо­го­сло­вље се за­сни­ва на ова­квом ста­ву. 12 Исто 53. от­кро­ве­ње Бо­жи­јег би­ћа из­ван Ње­го­ве вла­сти­те при­ро­де. То зна­чи про­ сто от­кро­ве­ње Бо­жи­је. би­ла је стра­на грч­ком па­три­ стич­ком по­им ­ а­њу хри­шћан­ске ве­ре и бо­го­сло­вља. из­над фор­му­ле упо­тре­бље­не у де­фи­ни­ци­ји. као Бо­гом Жи­вим.10 У ства­ри Гри­го­ри­је Па­ла­ма се сла­же са Вар­ла­а­мом ка­да овај при­зна­је да су па­га­ни при­хва­ти­ли мо­но­те­и­зам и по­јам о Бо­г у као фи­ло­соф­ском Ап­со­лу­т у и да апо­фа­тич­ко бо­го­сло­вље ну­жно из то­га про­из­и­ла­зи. фор­мал­ни. 67. обо­же­ње. 527. Дру­го пи­смо Па­ла­ми. G.

ако су у пи­та­њу Ње­го­ва де­ла. Че­сто се це­ло­к уп­но ис­точ­но хри­шћан­ско бо­го­сло­вље на­зи­ва­ло ми­стич­но.. чо­век не сме да из­ла­зи из окви­ра сво­је при­ро­де не­го тре­ба да се за­до­во­љи са тим да упо­зна са­мо­га се­бе.. Ja­e­ger /Le­i­den: Brill. Ко­мен­та­ри­шу­ћи књи­г у Про­по­вед­ни­ка 3: 7 . узрок по­сто­ја­ња.. вре­ме ка­да се ћу­ти и вре­ме ка­да се го­во­ри . ако се ра­ди о Бо­жи­јој су­шти­ни. ни­ка­да не раз­у­ме су­ шти­ну ду­ше или при­ро­ду те­ла. ако не упо­зна се­бе.Гри­го­ри­је Ни­ски пред­ла­же бо­го­сло­ви­ма да је вре­ме да се ћу­ти. Под ми­сти­ци­ змом се та­ко­ђе под­ра­зу­ме­ва не­пре­ста­но са­зна­ње не­а­де­кват­но­сти људ­ског ин­те­лек­та и људ­ског је­зи­ка да из­ра­зе пу­но­ћу исти­не и са­ зна­ње стал­ног ба­лан­си­ра­ња из­ме­ђу по­зи­тив­не бо­го­слов­ске тврд­ ње о Бо­г у и ко­рек­тив­ног фак­то­ра апо­фа­тич­ког бо­го­сло­вља. вре­ме је да се го­во­ри о оно­ме са чи­ме у свом жи­во­ту мо­же­мо да на­пре­ду­је­мо у вр­ли­ни. Mu­su­ril­lo u Из Сла­ве у Сла­ву: Тек­сто­ви из Гри­го­ри­ја Ни­ског Ми­стич­ки спи­си (Њу­јорк.. не­го не­што са­свим су­прот­но: не­пре­ста­ но за­јед­ни­чар­ство са Ду­хом ко­ји бо­ра­ви у Цр­кви. Нај­ зад. Ова­кав ток ми­шље­ња ће опре­де­ли­ти и са­др­жи­ну сле­де­ћих по­гла­вља.Ти од­нос са Бо­гом. не са­мо зна­ње. по мо­ме схва­та­њу. У ства­ри­ма ко­је ово пре­ва­зи­ла­зе.да је Он све­мо­гућ. не­го љу­бав. из­ме­ђу Ство­ри­те­ља и ство­ре­ног и оно об­у­хва­та ан­тро­по­ло­ги­ју. ка­рак­тер и ме­тод ви­зан­тиј­ског бо­го­сло­вља су опре­де­ ље­ни про­бле­мом од­но­са из­ме­ђу Бо­га и све­та.13 Да­кле. 129. 1962/ 5: 415 . Ка­да го­во­ри­мо и об­ја­шња­ва­мо де­ла Бо­жи­ја. под усло­вом да се има на уму да ви­зан­тиј­ско ми­стич­но зна­ње ни­је не­ка­кав емо­ци­ о­нал­ни ин­ди­ви­ду­а­ли­зам. Јер. Скриб­нер 1961). Ту­ма­че­ње Про­пов. Ипак.). (на енгл. вре­ ме је да се го­во­ри. Прев.416. то је Ја . тре­ба да се слу­жи­мо ре­чи­ма. W. Тер­мин је пот­пу­но ис­пра­ван. H. ако чо­век се­бе ни­ка­да не упо­зна. Ов­де је ћу­та­ње си­гур­но бо­ље. 13 Гри­го­ри­је из Ни­се. да­кле. Али. стр. ко­ја на­ла­зи свој ко­нач­ ни кључ у хри­сто­ло­ги­ји. под. ка­ко мо­же да об­ја­сни ства­ри ко­је ње­га пре­ва­зи­ла­зе? О та­ квим ства­ри­ма је вре­ме да се ћу­ти. са­зна­ње ко­је нам је до­ступ­но . .. бе­се­да 7 PG44: 732..На тај на­чин Ви­зан­ти­ја ни­ка­да ни­је зна­ла за кон­фликт или за по­ла­ри­за­ци­ју из­ме­ђу бо­го­сло­вља и оног што на За­па­ду зо­ву ми­ сти­ци­зам.

1 ИСТО­РИЈ­СКИ ТО­КО­ВИ .

Личност из постхалкидонског периода .

да се су­про­ ста­ве чак и цар­ској во­љи. Епи­скоп. ко­је би мо­гло да се озна­чи као спе­ци­фич­но »ви­зан­тиј­ско«. Епи­ско­пи Кон­стан­ти­но­по­ља и њи­хо­ви са­рад­ни­ци су би­ли у мо­ гућ­но­сти да бра­не из­ри­чи­то бо­го­слов­ске по­став­ке. За ово има­мо све­до­чан­ство у од­бра­ни Хал­ки­дон­ског ста­но­ви­шта од сгра­не па­три­јар­ха Ев­фи­ми­ја (489 495) и Ма­ке­до­ни­ја II (495 . до­ла­ зи­ли су у град да тра­же ми­лост и по­др­шку. ни­је дао ни јед­ног ис­так­ну­тог бо­го­сло­ва то­ ком пе­тог и ше­стог ве­ка. Ме­ђу­тим.углав­ном.обра­зо­ва­ле су се иде­је и ства­ра­ле пре­ди­спо­зи­ци­је за син­крет­ска. мо­на­си.У фор­ми­ра­њу овог бо­го­сло­вља из­гле­да да ни јед­на по­себ­на лич­ ност ни­је игра­ла од­лу­чу­ју­ћу уло­г у. ком­про­ми­сна ре­ше­ња. из ко­је су обич­но ре­гру­то­ва­ни вла­ди­ни са­ вет­ни­ци за бо­го­слов­ску про­бле­ма­ти­к у . за вре­ме вла­да­ви­не мо­но­фи­зит­ ског им­пе­ра­то­ра Ана­ста­си­ја. ве­ли­ка кул­т ур­на ме­ша­ви­на. а би­ће из­ра­же­но у уме­ре­ној син­те­зи Мак­си­ма Ис­по­вед­ни­ка (+ 662).511 ). ег­зе­ге­те и фи­ло­со­фи. Оно сто­ји на­су­прот ра­ни­јим то­ ко­ви­ма ис­точ­не хри­шћан­ске ми­сли ко­ја је. би­ла скон­ цен­три­са­на у Егип­т у и Си­ри­ји.Хал­ки­дон­ском пе­ри­о­ду. чи­ји је ис­ход че­сто за­ви­сио од цар­ских од­лу­ка.1 ВИ­ЗАН­ТИЈ­СКО БО­ГО­СЛО­ВЉЕ ПО­СЛЕ ХАЛ­КИ­ДОН­СКОГ СА­БО­РА Кон­стан­ти­но­пољ. Исто та­ко је те­шко од­ре­ди­ти 31 . по­ја­вљу­је се у пост . Око епи­скоп­ске ка­ те­дре цар­ског гра­да. »Ви­зан­тиј­ско« бо­го­сло­вље ће до­ би­ти зва­нич­ну санк­ци­ју за вре­ме Ју­сти­ни­ја­на (527 . град је био све­док сва­ко­днев­ них ве­ли­ких бо­го­слов­ских спо­ро­ва.565). »Но­ви Рим« и пре­сто­ни­ца цар­ства. На тај на­чин бо­го­сло­вље.

а Те­о­до­си­је II (408 . под­вла­чи­ле су да све­тов­не сту­ди­је у хри­шћан­ској Ви­зан­ти­ји има­ју спо­ре­дан зна­чај. не­пре­ста­но се обра­ћа­ло пре­да­њу као свом глав­ном из­во­ру. Све до сед­мог ве­ка. че­сто су до­би­ја­ли обра­зо­ва­ње у уда­ље­ним пре­де­ли­ма им­пе­ ри­је.ни­је имао бо­го­сло­вље ме­ђу пред­ме­ти­ма ко­ји су се пре­да­ ва­ли. би­ла је по­зор­ни­ца жуч­них рас­пра­ва из­ме­ђу ра­зних ори­ге­ни­стич­ких фрак­ци­ја. Са­ве бли­зу Је­ру­ са­ли­ма. По­ твр­ђе­но је да је цен­тар бо­го­слов­ског обра­зо­ва­ња био у чу­ве­ном ма­на­сти­ру Ako­i­me­tai (»не­спа­ва­ју­ћих«). и ме­ђу про­фе­со­ри­ма је би­ло и не­зна­бо­жа­ца. Ипак је овај уни­вер­зи­тет слу­жио као ка­нал за ове­ко­ве­че­ње ста­ро­грч­ких фи­ло­соф­ских иде­ја. на при­мер. и Цр­ква и др­жа­ва су зва­нич­но сма­тра­ли да је фи­ло­ со­фи­ја са­мо сред­ство ко­јим се из­ра­жа­ва от­кро­ве­ње. Ме­ђу­ тим. ко­ји је осно­вао Кон­стан­тин. уни­вер­зи­тет је био дво­је­зи­чан ( грч­ки и ла­тин­ски). ко­је су се ме­ђу­соб­но гло­жи­ле. као што су Си­ри­ја и Па­ле­сти­на. да је ра­зло­жно да се узме. Ла­вра св. Али ни­ка­да ни­је би­ло при­хва­ће­но да фи­ло­зо­фи­ја мо­же да фор­ми­ра са­др­жи­ ну бо­го­слов­ских иде­ја.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ не­к у шко­лу или не­ки ин­те­лек­т у­ал­ни цен­тар у пре­сто­ни­ци. дра­стич­не ме­ре. а на­ро­чи­то ори­ге­ни­стич­кој тра­ди­ци­ји. пла­то­ни­зам се ипак одр­жао за­хва­љу­ју­ћи па­три­стич­кој ли­ те­ра­т у­ри. ко­ји су би­ли ак­тив­ни то­ком пе­тог и ше­стог ве­ка.450) по­твр­дио сво­јим де­кре­ том . од­но­сно до вла­да­ви­не Ју­сти­ни­ја­на. али су о њи­ма по­да­ци шту­ри. а зна се да су обра­зов­ни цен­три по­сто­ја­ли и на дру­гим ме­сти­ма. чи­ни ми се. али не­до­ста­ју из­во­ри о ње­ном ка­рак­те­ру или ни­воу на­ста­ве. Ви­зан­тиј­ско бо­го­сло­вље Ју­сти­ни­ја­но­ва пе­ри­о­да. Цар­ски све­тов­ни уни­вер­зи­тет у Ца­ри­гра­ду. Ипак. Хри­сто­ло­шке рас­пра­ве у овом пе­ри­о­ду 32 . Бо­го­сло­ви. где би бо­го­слов­ска ми­сао би­ла кре­а­тив­но фор­ми­ра­на. Пре­ма пла­то­ни­зму се осе­ћа­ло стал­но не­по­ве­ре­ње због ње­го­вих ме­та­фи­зич­ких ста­во­ва. али ни­кад ни­је био фор­мал­но при­знат као пра­во­ва­љан из­раз ре­ли­гиј­ских иде­ја. ко­је је пред­у­зео Ју­сти­ни­јан ис­кљу­чу­ју­ћи из учи­тељ­ске про­фе­си­је и не­зна­бо­шце и не­пра­во­слав­це и за­тва­ра­ ју­ћи па­ган­ски уни­вер­зи­тет у Ати­ни. Ме­ђу­ тим. Иако је ма­ли круг ин­те­лек­т у­а­ла­ца и да­ље не­го­вао фи­ло­соф­ске тра­ди­ци­је ста­ре Грч­ке. да је бо­го­слов­ска шко­ла за при­ пре­ма­ње ви­шег цр­кве­ног ка­дра би­ла по­ве­за­на са па­три­јар­ши­јом. Ипак се мо­ра при­хва­ти­ти да је у шко­ла­ма пре­да­ва­на Ари­сто­те­ло­ва ло­ги­ка. кон­зер­ва­ тив­но по об­ли­к у и са­др­жи­ни.

и о па­три­стич­ким тек­сто­ви­ма у ко­ји­ма су ови тер­ми­ни би­ли упо­тре­бље­ни. и ег­зе­ге­зи по­себ­но. или пре­тен­до­ва­ли да из­ра­жа­ва­ју. укљу­че­ни су ре­зул­ та­ти ових рас­пра­ва та­ко да је она че­сто би­ла је­дан об­лик ис­по­ ве­да­ња пра­ве ве­ре. У ли­т ур­гич­кој хим­ но­ло­ги­ји. а не по са­ста­вља­њу трак­та­та из сво­је вла­сти­те гла­ве«. оно не сме да бу­де ту­ма­че­но дру­га­ чи­је не­го што су га из­ло­жи­ли про­све­ти­те­љи и учи­те­љи Цр­кве у сво­јим пи­са­ним де­ли­ма. са­чи­ња­ва­ли су осно­ву да­љег ства­ра­ла­штва у овом пе­ри­о­ду и на њих тре­ба обра­ти­ти по­себ­ну па­жњу. ауто­ри­ та­тив­них ту­ма­че­ња би­блиј­ских тек­сто­ва ко­ји су из­ра­жа­ва­ли. и об­ја­шња­ва за­што је у ма­на­стир­ским и при­ват­ним би­бли­от­ е­ка­ма у Ви­зан­ти­ји би­ло без­број при­ме­ра­ка па­три­стич­ких ca­te­na­rum.. углав­ном. кон­ти­ну­и­тет ег­зе­гет­ске тра­ди­ци­је. »ла­на­ца«. У овом тек­сту 19. ко­ја је по­ста­ла ди­на­мич­но при­сут­на 33 . Ра­зни еле­мен­ти ви­зан­тиј­ског бо­го­слов­ског тра­ди­ци­он ­ а­ли­зма. 1. већ као све­до­че­ње жи­ве Исти­не. са­сто­ја­ле у бор­би из­ме­ђу ту­ма­ча Све­тог Пи­сма о фи­ло­соф­ским тер­ми­ни­ма. до ко­га се овим ме­то­дом до­ла­зи­ ло. био у не­ким слу­ча­је­ви­ма де­ли­ми­чан и ве­штач­ки. Иако је con­sen­sus pa­trum. на­ро­чи­то ка­да је би­ло по­твр­ђе­но ли­т у­р­гич­ком и хим­но­граф­ском упо­тре­бом. ни­ти од­сту­па­ју­ћи од пре­да­ња бо­го­бо­ја­жљи­вих Ота­ца. са­би­ра­ју­ћи из Све­тог Пи­сма ми­сли и про­це­не Исти­не.. од­ра­жа­ва се тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ки и кон­зер­ва­тив­ни ка­рак­тер ви­зан­тиј­ског при­сту­па бо­го­сло­вљу. Би­бли­ја је увек би­ла схва­та­на не са­мо као из­вор от­кри­ве­них дог­ мат­ских про­по­зи­ци­ја или као опис исто­риј­ских чи­ње­ни­ца. ко­је је хри­шћан­ско бо­го­сло­вље при­ хва­ти­ло у тре­ћем и че­твр­том ве­к у. Али ако се по­ја­ви про­блем у ве­зи са Све­тим Пи­смом.. по­у­ча­ва­ју клир и на­род. али не из­ла­зе­ћи из гра­ни­ца ко­је су по­ста­вље­не. ко­ја је у то вре­ме по­че­ла да цве­та. Не­ка они (епи­ско­пи) по­ста­ну чу­ве­ни по свом зна­њу па­три­стич­ких де­ла. Ег­зе­гет­ска тра­ди­ци­ја »Нео­пх­ од­но је да они ко­ји су на че­лу цр­ка­ва.Ви­зан­тиј­ско Бо­го­сло­вље По­сле Хал­ки­дон­ског Са­бо­ра су се. ко­ји су до­ми­ни­ра­ли пе­тим и ше­стим ве­ком. ка­но­на Трул­ског са­бо­ра (692).. на ње­га је по­че­ло да се осла­ња стан­дард­но цр­кве­но уче­ње.

Му­дро­сти.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ у све­то­та­јин­ској за­јед­ни­ци но­во­за­вет­не Цр­кве. По­и­сто­ве­ ће­ње ста­ро­за­вет­не Му­дро­сти са Јо­ва­но­вим Ло­го­сом. би­ла јe пра­ви «храм. ко­је се у пре­хри­шћан­ско вре­ме раз­ви­ја ме­ђу па­ле­стин­ским ра­би­ни­ма. и го­то­во ис­кљу­чи­во. сма­тра­но је за да­т у исти­ну и ни­ко ни­је ни по­ми­шљао да то оспо­ри. по­зна­ том као ми­драш. Од при­хва­ће­ног ви­зан­тиј­ског ег­зе­гет­ског ме­то­да. би­ло је увек до­во­ђе­но у ве­зу са ти­по­ло­шким ту­ма­че­њем култa cтapoзаветног хра­ма: Она је у сво­јој утро­би но­си­ла Бо­га. дао је хри­шћан­ску санк­ци­ју але­го­риј­ском ме­то­ду ту­ма­че­ња Све­тог Пи­сма. Раз­ви­ја­ју­ћи але­го­риј­ски ме­тод ту­ма­ че­ња Све­тог Пи­сма до екс­тре­ма. ко­је су по­и­ма­не као су­прот­ност исто­риј­ским зби­ва­њи­ма. ми­слио о »Ре­чи ко­ја по­ста­је те­ ло« . ка­да су ари­јев­ци усред­сре­ди­ли сво­ју де­ба­т у на по­зна­ти текст »Го­спод ме је ство­рио у по­чет­к у де­ла сво­јих« (При­че 8: 22). од Ори­ге­на па на­да­ље. Све­ти апо­стол Па­вле. при­род­но је да су ари­јев­ци то ту­ма­чи­ ли у сво­ју ко­рист. пре све­га. 4: 23). по­зи­ва­ла се на чу­ве­ни пре­се­дан са­мог св. ко­ји је уочи Ма­ри­ји­ног пра­зни­ка слу­шао чи­та­ње из књи­ге При­ча о »пре­му­дро­сти ко­ја са­зи­да се­би ку­ћу« (Пр. по­што је фи­ло­соф­ско вас­пи­та­ње во­ ди­ло та­да­њег чо­ве­ка на по­ве­зи­ва­ње про­мен­љи­вог са не­ре­ал­ним.то јест ко­ја на­ла­зи у Дје­ви сво­је оби­та­ва­ли­ште. Ни­ко ни­је ста­вљао под знак пи­та­ња уста­ но­вље­ни кон­сен­сус о са­мом по­и­сто­ве­ћи­ва­њу. мно­го то­га је има­ло сво­је по­ре­кло у алек­сан­дриј­ској тра­ди­ци­ји и ње­ном але­ го­ри­зму. Мај­ке Бо­жи­је. алек­сан­дриј­ско хе­ле­ни­стич­ка сре­ди­на. Але­го­ри­ја се. Па­вла. Але­го­риј­ски ме­тод је. бри­гом о ве­ чи­тим ства­ри­ма.9: 1). На при­мер. ле­жа­ла у не­до­стат­к у ди­рект­ног умо­ва­ња о Не­из­ме­њи­вом. Че­сто је глав­на ин­те­лек­т у­ал­на те­шко­ћа у при­хва­та­ њу хри­шћан­ства од стра­не Гр­ка. обо­ жа­ва­ње Бо­го­ро­ди­це. за­јед­нич­ка Фи­ло­ну. при­род­но. ипак. ко­ји су по­твр­ђи­ва­ли не­ство­ре­ни ка­рак­ тер Ло­го­са . сла­ га­ла са хе­ле­ни­стич­ком. а по­себ­но пла­то­ни­стич­ком. Од че­твр­тог ве­ка. »свећ­њак« и «ко­нач­ни стан« Бо­жи­ји. Ата­на­си­је и дру­ги чла­но­ви Ни­кеј­ске стран­ке су оспо­ра­ва­ли по­и­сто­ве­ћи­ва­ње Ло­го­са и Му­дро­сти и про­на­ла­зи­ли ци­та­те дру­гих тек­сто­ва. про­мен­љи­вих чи­ње­ни­ца као сим­бо­ла не­про­ 34 . Кли­мен­т у и Ори­ге­ну. опи­су­ју­ћи при­чу о два Авра­мо­ва си­на као але­го­ри­ју о два За­ве­та (Гал. На тај на­чин је Ви­зан­ти­јац. пра­во »оби­та­ ва­ли­ште«. до­зво­ља­вао мо­г ућ­ност ту­ма­че­ња свих кон­крет­них.

6 -13. Сто­га је­ди­но све­ти­тељ мо­же да де­ши­фру­је аутен­тич­но зна­че­ње Све­тог Пи­сма. »Све­то Пи­смо«. Јер са­др­жи­на Све­тог Пи­ сма је спо­ља­шњи об­лик из­ве­сних ми­сте­ри­ја и сли­ка бо­жан­стве­ них ства­ри. »би­ло је са­ста­вље­но Ду­хом Бо­жи­јим и не­ма са­мо оно зна­че­ње ко­је је очи­глед­но. 8. пи­ше Ори­ген.су­про­ста­вља­ли су исти­ни­том Бо­г у. са­гла­сност са хе­ле­ни­змом ни­је био је­ди­ни еле­ме­ нат ко­ји је до­при­нео да але­го­ри­ја у ту­ма­че­њу узме ши­ро­ког за­ ма­ха. ed. Pr­a­ef­atio. јед­но­став­но не­ги­ра­на. на фор­ма­лан на­чин. Ја­хвеа ју­да­и­зма. Та­ко је са­ма исто­ри­ја гу­би­ла сво­ју бит­ност и би­ва­ла је. У пр­ев­ оду на енгл. 1936/. Овај је. Су­ прот­ност из­ме­ђу Алек­сан­дри­је и Ан­ти­о­хи­је -ко­ја је на­шла свог од­ра­за у до­бро по­зна­тим и оштрим из­ра­зи­ма у хри­сто­ло­шким 1 Ор­иген »De pri­nc­ip­iis«. био је при­су­тан и у »ду­хов­ним љу­ди­ма« хри­шћан­ске Цр­кве. G. У ово­ме је јед­но­ду­шна це­ло­к уп­на Цр­ква да.Де­ми­ур­га. Ори­ген је та­ко­ђе упо­тре­бља­вао из­раз. »ду­хов­но зна­че­ње« у свом уче­њу о пре­да­њу. на­ве­де­ни па­сус из­ра­жа­ва став ко­ји је у сред­њем ве­к у у ви­зан­тиј­ ском хри­шћан­ству уве­ли­ко сма­тран као нео­спо­ран и ко­ји об­ја­ шња­ва бри­г у за con­sen­sus pa­trum. Хри­шћан­ски апо­ло­ге­ти су се по­слу­жи­ли але­го­ри­јом да би »спа­си­ли« Ста­ри За­вет од про­тив на­па­да гно­стич­ког ду­а­ли­ зма. не­го са­мо они ко­ји су об­да­ре­ни бла­го­да­ћу Све­то­га Ду­ха у ре­чи му­дро­сти и зна­ња«. Ме­ђу­тим. Ме­тод је пру­жао ла­ко оруж­је про­тив гно­сти­ци­зма. Све­ти Дух. на­ве­де­ном у по­чет­к у овог одељ­ка. ви­зан­тиј­ска тра­ди­ци­ја ег­зе­ ге­зе је би­ла и под тре­зве­ни­јим ути­ца­јем Ан­ти­о­хиј­ске шко­ле. 5. стр. W Bu­tte­r worth.Ви­зан­тиј­ско Бо­го­сло­вље По­сле Хал­ки­дон­ског Са­бо­ра мен­љи­вих ре­ал­но­сти. глав­ног про­тив­ни­ка хри­шћан­ства у дру­гом ве­к у. под­вла­че­ћи да Ста­ри и Но­ви За­вет има­ју јед­но те исто »ду­ хов­но« зна­че­ње и да из­ра­жа­ва­ју кон­ти­ну­ир ­ а­но от­кро­ве­ње истог исти­ни­тог Бо­га. ко­ји је на­дах­нуо пи­сце Би­бли­ је. B. 35 . већ и дру­го. у екс­трем­ним слу­ча­је­ви­ма. По­ред алек­сан­дриј­ског але­го­ри­зма. сви не мо­г у да пре­по­зна­ју ду­хов­но зна­че­ње. GCS 22/ 1913/. по­што је цео за­кон ду­хо­ван. Нај­ва­жни­ји гно­стич­ки си­сте­ми . ко­је је са­кри­ве­но од ве­ћи­не чи­та­ла­ца. 14. »On the First Pri­nc­iples« /Lo­ndon: SPCK. K­oetschau. про­ја­вље­ном у Но­вом За­ве­т у .1 Ма­да Ори­ген по­кре­ће ва­жан про­блем ауто­ри­те­та у ег­зе­ге­зи.осо­би­то Ва­лен­ти­нов и Мар­ки­он ­ ов . из­ра­жен у Трул­ском ка­но­ну.

слу­жи­ли су у ка­сно-ви­зан­тиј­ској ег­зе­гет­ској ли­те­ ра­т у­ри. 4. Ме­ђу­тим они су ве­о­ма ре­аг­ о­ва­ли на од­ба­ци­ва­ње бу­квал­ног. PG49: 320 36 . уче­ни­ка Те­о­до­ра из Моп­ су­е­сти­је. исто­риј­ског зна­че­ња и би­ли про­тив про­из­вољ­ног але­го­ри­зма. оста­вља­ју­ћи ме­сто и за the­o­ria т. на Ефе­ском са­бо­ру 431. хри­шћан­ски ори­јен­ти­са­ну ти­по­ло­шку ин­тер­пре­та­ци­ју Ста­рог За­ве­та. и у де­ли­ма Те­о­до­ро­вог при­ ја­те­ља Јо­ва­на Зла­то­у­ста. Исто та­ко. 6. грч­ког нај­по­пу­лар­ни­јег цр­кве­ног пи­сца. и ан­ти­ки­ри­лов­ских спи­са Те­о­до­ра Кир­ског и Иве (Ибас-а)Еде­ског).428) и Те­о­до­рит из Ки­ра (око 393 . го­ди­не. ко­ју је из­ре­као Дру­ ги Ца­ри­град­ски са­бор 553. ко­ји под­ра­зу­ме­ва мо­г ућ­ност от­кри­ва­ња ду­хов­ног зна­че­ња ко­је се кри­је иза сло­ва тек­ста. го­ди­не и по­сле ана­те­ме »Три по­гла­вља« (Те­о­до­ра Моп­су­е­стиј­ског. ко­ја ни­ка­да ни­су би­ла за­бра­ње­на. По­сле 553. ни­је био од­ба­чен.ни­су не­ги­ра­ли мо­г ућ­ност и ду­хов­ног зна­че­ња би­блиј­ских тек­сто­ва. тра­ди­ци­ја ан­ ти­о­хиј­ске ег­зе­ге­зе је пре­жи­ве­ла у ег­зе­гет­ским де­ли­ма Те­о­до­ри­ та. Глав­ни умо­ви Ан­ти­о­хиј­ске шко­ле . Та­ко. био је на­гла­ша­ван мо­рал­ни и те­ о­ло­шки сми­сао тек­ста. Фи­ло­соф­ске тен­ден­ци­је 2 Ј­ован Зл­ат­оуст.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ де­ба­та­ма пе­тог ве­ка . омил. као су­прот­ност але­го­ри­ји. раз­ба­ца­ним у ка­те­на­ма. мо­гли су се са­чу­ва­ти са­мо кри­шом у си­риј­ском и јер­мен­ском пре­во­ду. Те­о­ло­шки ауто­ри­тет Ан­ти­о­хиј­ске шко­ле био је по­љу­љан по­сле осу­де Не­сто­ри­ја.око 466) . ту­ђим Би­бли­ји. а грч­ки ори­ги­нал је пре­жи­вео је­ди­но у фраг­мен­ти­ма. Ње­го­ва де­фи­ни­ци­ја ти­по­ло­ги­је. али се на­гла­ша­ва­ло и оно што се ствар­но де­си­ло. или што је би­ло исто­риј­ски ре­че­но. Ме­ђу­тим. »О п­ок­ај­ању«. као »про­ро­штва из­ра­же­ног тер­ми­ни­ма чи­ње­ни­ца«2 и ње­го­ва бри­га за исто­ри­ју. по­јам the­o­ria (»кон­ тем­пла­ци­ја«). ба­зи­ра­ног на Пла­то­но­вим фи­ло­соф­ ским пред­по­став­ка­ма. за фун­да­ мен­тал­ну.не тре­ба да бу­де пре­те­ра­но на­гла­ше­на у обла­сти ег­зе­ге­зе. јед­ног од нај­ве­ћих ег­зе­ге­та ра­ног хри­шћан­ства. као бра­на про­тив спи­ри­т у­а­ли­зо­ва­них екс­це­са алек­сан­ дриј­ске тра­ди­ци­је.Ди­о­дор из Тар­са (око 330 . 2.око 390) Те­о­дор из Моп­су­е­сти­је (око 350 . ј. го­ди­не Те­о­до­ро­ ви ко­мен­та­ри Све­тог Пи­сма.

на при­мер пре­ но­ше­ње ка­па­до­киј­ске три­ни­тар­не тер­ми­но­ло­ги­је на про­бле­ма­ ти­к у ипо­ста­сног је­дин­ства две при­ро­де у Хри­сту.485). 1931. 3/ Кон­ти­ну­и­ра­ни ути­цај не­хри­шћан­ског нео­пла­то­ни­зма на ин­те­лек­т у­ал­це (Ју­сти­ни­ја­но­во за­тва­ра­ње Атин­ског уни­вер­зи­те­ та по­ста­ви­ло је фи­зич­ки крај цен­тру ми­сли и зна­ња. хри­шћан­ство и хе­лен­ска фи­ло­со­фи­ја ни­су су­прот­ни јед­ но дру­гом као два ин­те­лек­т у­ал­на си­сте­ма. У сво­јој по­зна­тој »Исто­ри­ји фи­ло­со­фи­ је« (Hi­sto­i­re de la phi­lo­sop­hie). ни­је мо­гла да на­ста­не ни­ка­ква но­ва фи­ло­со­фи­ја. II. При­хва­та­ју­ћи ове чи­ње­ни­це.хал­ки­дон­ској Ви­зан­ти­ји опре­де­ љи­ва­ла су сле­де­ћа три фак­то­ра: 1/ Па­три­стич­ка тра­ди­ци­ја и ње­на при­ме­на . из­ра­зио је X. У сва три слу­ча­ја по­ста­вљао се као ба­зни про­блем од­нос из­ме­ђу ста­ре грч­ке ми­сли и хри­шћан­ског от­кро­ве­ња. При­вид­но су­про­тан по­глед. Не­ки мо­дер­ни исто­ри­ча­ри има­ју пот­пу­но опре­чан суд о фи­ ло­со­фи­ји грч­ких Ота­ца. Емил Бре­јер (Emi­le Bre­hi­er) пи­ше: »У пр­вих пет ве­ко­ва хри­шћан­ства ни­је би­ло ни­че­га што би мо­ гло да се на­зо­ве хри­шћан­ском фи­ло­со­фи­јом и што би об­у­хва­та­ло низ ин­те­лек­т у­ал­них вред­но­сти. а не на фи­ло­соф­ским иде­ја­ма. »H­ist­o­ire de la ph­il­oso­phie«/ P­aris: Pre­sses Un­ive­rs­it­a­ires de Fra­nce. Вол­ фсон. ори­ги­нал­них или дру­гих ми­сли.Ви­зан­тиј­ско Бо­го­сло­вље По­сле Хал­ки­дон­ског Са­бо­ра Фи­ло­соф­ске то­ко­ве у пост . што је да­ло хри­шћан­ску 3 Em­ile Br­eh­ier. 494 37 . ко­ји је не­ дав­но про­сла­ви­ла по­след­ња ве­ли­ка фи­г у­ра па­ган­ске грч­ке фи­ ло­со­фи­је . ко­је би се раз­ли­ко­ва­ле од иде­ја па­ган­ских ми­сли­ла­ца«.Про­кло (410 . по­што се хри­шћан­ ство ба­зи­ра на от­кри­ве­ним чи­ње­ни­ца­ма. грч­ки Оци су при­ма­ли из грч­ке фи­ло­со­фи­је све што се по­ду­да­ра­ло са хри­шћан­ским от­ кро­ве­њем. чи­ја књи­га »Фи­ло­со­фи­ја Ота­ца Цр­кве« (The Philp­sophy of the Church Fat­hers) пред­ста­вља ми­сао Ота­ца као »пре­та­ка­ње« хри­шћан­ске ве­ре у фор­му фи­ло­со­фи­је.3 Пре­ма Бре­је­ру. А. у скла­ду са кла­сич­ном про­це­ном Адол­фа Хар­на­ка. 2/ Стал­но ожи­вља­ва­ни ори­ге­ни­зам са ње­го­вим иза­зо­вом би­ блиј­ском уче­њу и би­блиј­ској ан­тро­по­ло­ги­ји. Из ова­ко ве­штач­ког ста­вља­ња от­кри­ве­них исти­на и фи­ло­соф­ских иде­ја јед­них по­ред дру­гих.

ко­ју су Оци до­след­но шти­ти­ли од хе­лен­ских син­те­за. Ова фи­ло­со­фи­ја об­ух­ ва­та основ­но уче­ње о ства­ра­њу. Да­ле­ко кон­струк­тив­ни­ји ме­тод у при­ла­же­њу про­бле­му и до­ но­ше­њу су­да са­сто­ји се у пре­ли­ми­нар­ном по­ста­вља­њу раз­ли­ке из­ме­ћу мно­гих си­сте­ма грч­ке кла­сич­не фи­ло­со­фи­је .77. о је­дин­ству и мно­жи­ни. у Eastern Church Qa­rterly 8/1949/ 53 . ако су грч­ки Оци би­ли пра­во­слав­ни. 6 Г­ео­рг­ије Фл­оро­вски. »The Ph­il­osophy of the Church Fa­th­errs« (Ca­mbri­dge: Ha­r vard Un­ive­rsity Press. »хри­шћан­ска ор­то­док­си­ја је де­фи­ни­са­на сво­јом вред­но­шћу ме­та­фи­зич­ким прин­ци­пи­ма.6 али се у осно­ви сла­же са Тре­смон­та­ном о пот­пу­ној не­по­ду­дар­но­сти из­ме­ђу грч­ ке фи­ло­соф­ске ми­сли и Би­бли­је. они ни­су у пра­вом сми­слу го­во­ри­ли »грч­ки«. I. на­ро­чи­то у ба­зним про­бле­ми­ ма. A. под­ ра­зу­ме­ва­ју­ћи под тим из­ра­зом тра­ди­ци­ју ис­точ­них Ота­ца као су­прот­ност за­пад­ној сред­њо­ве­ков­ној ми­сли. мо­ну­мен­тал­но де­ло Кло­да Тре­смон­та­на »Хри­шћан­ска ме­та­фи­зи­ка и ра­ђа­ње хри­шћан­ске фи­ло­со­фи­је« (La Me­tap­hi­si­que du Chri­sti­a­ni­sme et la na­i­san­ce de la phi­lo­sop­hie chre­ti­en­ne) сна­жно по­твр­ђу­је по­сто­ја­ње хри­шћан­ ске фи­ло­со­фи­је. »Са ста­но­ви­шта ме­та­фи­зи­ке«. о сло­бо­ди итд. пи­ше он. у са­вре­ме­ним исто­риј­ским и бо­го­слов­ским спи­си­ма не­ма за­мр­ше­ни­јег тер­ми­на не­го што је то »хе­ле­ни­зам«. ко­ји че­сто слу­же за од­ре­ђи­ва­ње па­три­стич­ке и ви­зан­тиј­ске ми­ сли као уз­ви­ше­ног »хри­шћан­ског хе­ле­ни­зма« или као »хе­ле­ни­зо­ ва­ног хри­шћан­ства«. »La M­eta­ph­is­ique du chr­ist­i­an­isme et la n­a­isa­nce de la ph­il­oso­phie che­rt­ie­nne«/ P­aris: du S­euil.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ вер­зи­ју грч­ке фи­ло­со­фи­је«. У ства­ри.ко­је се ни­је по­ду­да­ра­ло са хе­ле­ни­змом. 23.5Сто­га. 7 Г­ео­рг­ије Фл­оро­вски. или као ис­точ­ног »пла­то­ни­зма«. ко­ ји се на­ла­зе у би­блиј­ском бо­го­сло­вљу«. 38 . 1961/ стр. VI 5 Gl­a­ude Tr­esmo­ntant. Ге­ор­ги­је Фло­ров­ски упор­но на­сто­ји на »хри­шћан­ском хе­ле­ни­зму«. . а фун­да­мен­тал­но је би­блиј­ско. на­су­прот за­пад­ном »ари­сто­те­ли­ја­ни­зму«.као што су пла­то­ни­стич­ки или нео­пла­то­ни­стич­ки или ари­сто­те­лов­ски 4 H. као што су ства­ра­ње и сло­бо­да.76.4 Нај­зад. 1956). »Пр­ав­осла­вна Ц­рква и ек­умен­кси п­окрет« Th­e­ology T­oday 7 (април 1950).7 Сто­га из­гле­да да су за­кључ­ци Тре­смон­та­на и Фло­ров­ског пот­пу­но тач­ни и тре­ба из­бе­га­ва­ти уоби­ча­је­не па­ро­ле и кли­шеа. Wo­lfson. 74 . »Ид­еја ств­ар­ања у хр­ишћа­нској ф­ил­ос­оф­ији«. о са­зна­њу.

Али три­ни­тар­на тер­ми­но­ло­ги­ја ка­па­до­киј­ских Ота­ца и ње­на доц­ни­ја при­ме­на на хри­сто­ло­ги­ју у Хал­ки­дон­ском и пост-хал­ки­дон­ском пе­ри­о­ду. без об­зи­ра на њи­хо­ ву очи­глед­ну фи­ло­соф­ску на­стро­је­ност. по­ка­зу­је да је би­ло нео­п­ход­но да се тер­ми­ни­ма. ка­да се упо­тре­бља­ва­ју ван кон­тек­ста пла­тон­ског или ари­сто­те­лов­ског си­сте­ма у ко­ји­ма су на­ста­ли. На тај на­чин. као што су ousia. да са­свим но­во зна­че­ње.Ди­о­ни­си­је. да по­за­ди­на ка­па­до­ки­ја­ца и слу­ша­ о­ци ко­ји­ма су се они обра­ћа­ли. Ме­ђу­тим. је­ди­ни су Ори­ген. у ко­ме се по­ја­ви­ло и у ко­ме се ши­ри­ло. Сви пред­став­ни­ци пра­во­слав­не тра­ди­ци­ је. укљу­чу­ју­ћи и та­кве ства­ра­о­це као што су Гри­го­ри­је Ни­ски и Мак­сим Ис­по­вед­ник. ме­та­фи­зич­ке прет­по­став­ ке. али је из­бе­гла да бу­де за­тво­ре­на у хе­ле­ни­стич­ке фи­ло­софске си­сте­ме. Ме­ђу ве­ћим фи­г у­ра­ма ра­не хри­шћан­ске ли­те­ра­т у­ре. био је 39 . у основ­ним схва­та­њи­ма ства­ра­ња и сло­бо­де. од Гри­го­ри­ја На­зи­јан­зи­на у че­твр­том ве­к у па до Гри­го­ри­ја Па­ ла­ме у че­тр­на­е­стом. Ори­ген и псе­у­до .Ди­он ­ и­си­је су по­сле смр­ти до­жи­ве­ли суд­би­ну у ко­јој ће би­ти доц­ни­је го­во­ра. Три ипо­ста­си (hypo­sta­ses) сје­ди­ње­не у јед­ној »су­шти­ни« (ousia) или две »при­ро­де« (phi­se­is) сје­ди­ње­не у јед­ној ипо­ста­си (hypo­sta­sis). би­ла би су­оч ­ е­на са раз­ли­чи­тим ни­зом про­бле­ма. су­штин­ски су ста­ја­ли на по­зи­ци­ја­ма су­прот­ ним па­ган­ском хе­ле­ни­зму и не мо­г у да бу­ду ока­рак­те­ри­са­ни као грч­ки фи­ло­со­фи. ути­цај Не­ме­ си­је и ње­го­вог пла­то­ни­чар­ског ан­тро­по­ло­шког »си­сте­ма«. не мо­г у да бу­ду са­став­ни део ни пла­тон­ског ни ари­ сто­те­лов­ског си­сте­ма ми­шље­ња и пред­ста­вља­ју но­ве пер­со­на­ли­ стич­ке. а до­шло би се до дру­га­чи­јег схва­та­ња. При­хва­та­ње грч­ких уче­ња и тер­ми­но­ло­ги­је. би­ло је не­из­бе­жно сред­ство оп­ште­ња и нео­п­хо­дан ко­рак у при­бли­жа­ва­њу хри­шћан­ ског еван­ђе­ља све­т у. Оста­ли.Ви­зан­тиј­ско Бо­го­сло­вље По­сле Хал­ки­дон­ског Са­бо­ра и ин­ди­ви­ду­ал­них схва­та­ња по­је­ди­на­ца и њи­хо­ве тер­ми­но­ло­ги­је. грч­ ка па­три­стич­ка ми­сао је оста­ла отво­ре­на за грч­к у фи­ло­соф­ску про­бле­ма­ти­к у. Не­ме­си­ја из Еме­се и псе­у­до . из­ра­жа­ва­ју убе­ђе­ње да су је­ре­си за­сно­ва­не на не­кри­тич­ком ап­сор­бо­ва­њу па­ган­ске грч­ке фи­ло­со­фи­је у хри­ шћан­ску ми­сао. пре­ма то­ме и не­хе­ле­ни­стич­ке. hypo­sta­sis или phi­sis. ко­ји нам да­ју си­сте­ме. ни­су би­ли Гр­ци. ко­ји се мо­г у де­фи­ни­са­ти као хри­шћан­ска вер­зи­ја грч­ ке фи­ло­со­фи­је. три­ни­тар­на и хри­сто­ло­шка син­те­за ка­па­до­киј­ских Ота­ца.

ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

у Ви­зан­ти­ји ве­о­ма огра­ни­чен, али је то­ли­ко ути­цао на фор­ми­ра­
ње за­пад­не сред­њо­ве­ков­не ми­сли, да је ла­тин­ски пре­вод ње­го­вог
де­ла »Pe­ri Physe­os anthro­pou« /De na­tu­ra ho­mi­nis/ чак био при­пи­
си­ван Гри­го­ри­ју Ни­ском.8
Пре­ма то­ме, ве­ћи­на исто­ри­ча­ра ви­зан­тиј­ског бо­го­сло­вља
при­зна­је да је про­блем од­но­са из­ме­ђу фи­ло­со­фи­је и чи­ње­ни­це
хри­шћан­ског до­жи­вља­ја у Ви­зан­ти­ји стал­но био у цен­тру бо­го­
слов­ске ми­сли и да ме­ђу њи­ма ни­ка­да ни­је би­ла ус­по­ста­вље­на
си­г ур­на и стал­на рав­но­те­жа. Али, да ли је ова рав­но­те­жа ствар­но
и мо­г у­ћа ако су »овај свет« и ње­го­ва »му­дрост« ре­ал­ни и у стал­
ној на­пе­то­сти у од­но­су на ре­ал­ност Цар­ства Бо­жи­јег?

3. Про­блем ори­ге­ни­зма
Са­вре­ме­на ис­тра­жи­ва­ња су ба­ци­ла но­ву све­тлост на исто­ри­ју
ори­ге­ни­зма у пе­том и ше­стом ве­к у. Об­ја­вљи­ва­ње де­ла Ева­гри­ја
Понт­ског је по­себ­но раз­ја­сни­ло про­блем ко­ји је де­лио су­пар­нич­
ке мо­на­шке стран­ке у Егип­т у, Па­ле­сти­ни и дру­гим обла­сти­ма ис­
точ­ног хри­шћан­ства.
Док је Ори­ге­но­ва три­ни­тар­на про­бле­ма­ти­ка слу­жи­ла као
осло­нац за ари­јан­ске спо­ро­ве че­твр­тог ве­ка, ње­го­ви по­гле­ди на
ства­ра­ње, пад чо­ве­ка, и на од­нос Бог - чо­век, фа­сци­ни­ра­ли су
грч­ке ин­те­лек­т у­ал­це у тој ме­ри да су се од­лу­чи­ва­ли да се при­
кљу­че мо­на­шком по­кре­т у. У ње­го­вом си­сте­му мо­на­шки аске­ти­
зам и ду­хов­ност има­ју сво­је оправ­да­ње, али су у кон­тра­дик­ци­ји
са основ­ним пред­по­став­ка­ма би­блиј­ског хри­шћан­ства. За­вр­ши­
ло се са тим да су Ори­ген и ње­гов уче­ник Ева­гри­је би­ли осу­ђе­ни
од ски спи­ри­т у­а­ли­зам, ко­ји је овим об­у­хва­ћен, увек ће се до­па­
да­ти град­ског II са­бо­ра 553. го­ди­не. Али ове осу­де ни­су ста­ле
на пут стал­ном ути­ца­ју њи­хо­вих си­сте­ма, ко­ји су по­слу­жи­ли као
осно­ва за ин­те­грал­ну хри­шћан­ску фи­ло­со­фи­ју Мак­си­ма Ис­по­
вед­ни­ка.
Ори­ген­нзам је та­ко остао у цен­тру бо­го­слов­ске ми­сли ис­точ­
ног хри­шћан­ства по­сле Хал­ки­до­на, а ње­гов ути­цај на ду­хов­ност
и бо­го­слов­ску тер­ми­но­ло­ги­ју ни­је за­вр­шен са осу­дом ори­ге­ни­
стич­ког си­сте­ма 553. го­ди­не већ је по­тра­јао, у нај­ма­њу ру­к у, до
8

В­иди код Et­ie­nne Gi­lson, »La ph­il­oso­phie au M. A. / Par. 1952 ed. Payot 72 - 77.

40

Ви­зан­тиј­ско Бо­го­сло­вље По­сле Хал­ки­дон­ског Са­бо­ра

ико­но­бо­рач­ке кри­зе осмог ве­ка.
Не­ма сум­ње да је Ори­ген ме­ђу ра­ним апо­ло­ге­ти­ма хри­
шћан­ства, био нај­у­спе­шни­ји. Ње­гов си­стем је учи­нио да је хри­
шћан­ска ре­ли­ги­ја по­ста­ла при­хва­тљи­ва за нео­пла­то­ни­ча­ре, али
при­хва­та­ње хри­шћан­ства на ори­ге­ни­стич­ким прин­ци­пи­ма ни­је
нео­п­ход­но под­ра­зу­ме­ва­ло и од­ба­ци­ва­ње основ­них нео­пла­то­ни­
чар­ских пој­мо­ва о Бо­г у и све­т у. Ако су, на при­мер, ка­па­до­киј­
ски Оци, по­што су као сту­ден­ти про­чи­та­ли Ори­ге­на, при­ве­де­ни
пра­во­слав­ном хри­шћан­ству, дру­ги су, као што је њи­хов при­ја­тељ
и са­вре­ме­ник Ева­гри­је Понт­ски, раз­ви­ли ори­ге­ни­зам у са­свим
дру­гом прав­цу.
У чу­ве­ном де­лу »О прин­ци­пи­ма« (De prin­ci­pi­is) Ори­ген пр­ви
учи о ства­ра­њу као ве­чи­том Бо­жи­јем ак­т у. Бог је увек био све­
мо­г у­ћи ство­ри­тељ и »ми Бо­га чак не мо­же­мо да на­зи­ва­мо све­мо­
гу­ћим ако не­ма ни­че­га над чим или над ким Он мо­же да по­ка­зу­
­ а оба­зрив у по­би­ја­њу
је сво­ју моћ«.9 Али, по­што је Ори­ген ве­ом
Ари­сто­те­ло­вог уче­ња о веч­но­сти ма­те­ри­је, он твр­ди да је ве­чи­ти
ство­ре­ни свет, свет »ин­те­лек­та«, а не ма­те­ри­је. Основ­ни пла­тон­
ски спи­ри­т у­а­ли­зам, ко­ји је овим об­ух­ ва­ћен, увек ће се до­па­да­ти
мо­на­шким кру­го­ви­ма ко­ји су тра­жи­ли ме­та­фи­зич­ко оправ­да­ње
аске­ти­зма. Сле­де­ћи ко­рак у Ори­ге­но­вој ми­сли је схва­та­ње да
»ин­те­лек­т у­ал­ни свет, у ко­ји су укљу­че­на сва ра­зум­на би­ћа - то
јест Отац, Син, Дух Све­ти, ан­ђе­ли, си­ле, вла­сти и дру­ге мо­ћи,
па и сам чо­век, по до­сто­јан­ству сво­је ду­ше - пред­ста­вља­ју је­дин­
стве­ну су­шти­ну«.10 Ка­сни­је па­три­стич­ко пре­да­ње ће овој иде­ји
су­прот­ста­ви­ти уче­ње из­ра­же­но у апо­фа­тич­ком бо­го­сло­вљу, о ап­
со­лут­ној Бо­жи­јој тран­сцен­дент­но­сти. По Ори­ге­ну, мо­ни­стич­ка
струк­т у­ра све­о­бу­хват­ног Бо­га и »ин­те­ле­ка­та« у јед­ној је­дин­стве­
ној су­шти­ни, ра­зо­ре­на је огре­хо­вље­њем. Зло­у­по­тре­бља­ва­ју­ћи
сво­ју »сло­бо­ду« ин­те­лек­ти су учи­ни­ли грех по­бу­не про­тив Бо­га.
Не­ки су мно­го са­гре­ши­ли, па су по­ста­ли де­мо­ни; дру­ги су са­гре­
ши­ли ма­ње и по­ста­ли су ан­ђе­ли; не­ки су са­гре­ши­ли још ма­ње и
по­ста­ли су ар­хан­ђе­ли. Та­ко је сва­ко до­био свој ранг у про­пор­
ци­ји вла­сти­тог гре­ха. Пре­о­ста­ле ду­ше ни­су по­чи­ни­ле грех та­ко
те­жак да би би­ле свр­ста­не са де­мо­ни­ма, ни­ти до­вољ­но лак да би
9 Ор­иген, исто као код 1/стр. 23
10 Ц­ит­ир­ано код Ј­ер­ан­има у Посл.124, ad Avit.,15.

41

ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

по­ста­ле ан­ђе­ли, и због то­га је Бог ство­рио овај свет, а за ка­зну
по­ве­зао ду­ше са те­лом.11 Са­да­шњи ви­дљи­ви свет, ко­ме при­па­да
и чо­век, ре­зул­тат је па­да и огре­хо­вље­ња. Чо­ве­ко­ва крај­ња суд­би­
на је осло­бо­ђе­ње од ма­те­ри­је и по­вра­так у за­јед­ни­цу са Бо­жи­јом
су­шти­ном.
Ева­гри­је Понт­ски је знат­но раз­вио овај Ори­ге­нов си­стем,
при­ме­њу­ју­ћи га на хри­сто­ло­ги­ју. Пре­ма Ева­гри­ју, Исус Хри­стос
ни­је био Ло­гос ко­ји је ова­пло­ћен, не­го са­мо је­дан »ин­те­лект« ко­
ји ни­је учи­нио пр­во­род­ни грех, те та­ко ни­је био укљу­чен у ка­та­
стро­фу ма­те­ри­ја­ли­за­ци­је. Он је узео те­ло да би по­ка­зао пут вас­
по­ста­вља­ња пр­во­бит­не чо­ве­ко­ве за­јед­ни­це са Бо­гом.12 Око овог
Ева­гри­је­вог уче­ња, за вре­ме Ју­сти­ни­ја­но­ве вла­да­ви­не, на­ста­ли су
озбиљ­ни спо­ро­ви из­ме­ђу за­ва­ђе­них мо­на­шких стра­на­ка. Цен­тар
спо­ро­ва је би­ла ла­вра све­тог Са­ве у Па­ле­сти­ни, где су не­ки мо­на­
си твр­ди­ли да су »рав­ни Хри­сту« (isoc­hri­stoi) по­што је код њих,
пре­ко мо­ли­тве и со­зер­ца­ња, вас­по­ста­вљен са Бо­гом онај од­нос
ко­ји је по­сто­јао из­ме­ђу Хри­ста и Оца. Овај екс­трем­ни и очи­глед­
но је­ре­тич­ки об­лик ори­ге­ни­зма је био осу­ђен цар­ским де­кре­том,
а за­тим од­лу­ком Ва­се­љен­ског са­бо­ра 553. го­ди­не. Спи­си Ори­ге­на
и Ева­гри­ја су би­ли уни­ште­ни. Оста­ли су де­ли­мич­но са­чу­ва­ни, за­
шти­ће­ни ра­зним псе­у­до­ни­ми­ма, са­мо у ла­тин­ском и си­риј­ском
пре­во­ду. Ста­ри хе­ле­ни­зам је мо­рао још јед­ном да устук­не пред
основ­ним прин­ци­пи­ма би­блиј­ског хри­шћан­ства.

4. Псе­у­до - Ди­он
­ и­си­је
Осу­да Ори­ге­на и Ева­гри­ја ни­је зна­чи­ла пот­пу­ни не­ста­нак
пла­то­ни­чар­ског по­гле­да на свет из ви­зан­тиј­ског хри­шћан­ства.
Хе­ле­ни­стич­ко схва­та­ње све­та као »по­ред­ка« и »хи­је­рар­хи­је«,
стрикт­но пла­тон­ска по­де­ла на »ин­те­ли­ги­бил­ни« (ра­зум­ни) и
»сен­зи­бил­ни« (осе­ћај­ни) свет и нео­пла­то­ни­чар­ско гру­пи­са­ње
11 В­иди ан­ат­еме Ц­ар­игр. с­аб­ора (553) н­ав­ед­ене код F. D­i­ekamp, »Die or­ig­en­istischen Str­
e­iti­gk­e­iten
im se­chsten J­ah­rhu­ndert und das f­ue­nfte al­lg­em­e­ine Ko­nzil« /M­ue­
nster:1898/ 90 - 96.
12 Осно­вни те­кст­ови ce н­ал­азе код A. G­ui­ll­a­umont, Les »Ke­ph­al­aia Gn­ost­ica« d’ Ev­agre
le P­on­iqe et l’ h­ist­o­ire de l’ or­ig­en­isme chez les Grecs et les Syr­iens / P­aris: du S­euil, 1962/ 156
-160.

42

Ви­зан­тиј­ско Бо­го­сло­вље По­сле Хал­ки­дон­ског Са­бо­ра

би­ћа на »три­а­де«, по­но­во се по­ја­ви­ло у чу­ве­ним де­ли­ма ми­сте­
ри­о­зног пи­сца ра­ног ше­стог ве­ка - ко­ји је пи­сао под псе­у­до­ни­
мом - Ди­о­ни­си­је Аеро­па­гит. Ква­зи апо­стол­ски ауто­ри­тет овог
не­по­зна­тог ауто­ра био је нео­спо­ран кроз цео сред­њи век, на Ис­
то­к у и на За­па­ду.
Исто­ри­ча­ри ис­точ­не хри­шћан­ске ми­сли обич­но под­вла­че
уло­г у Ди­о­ни­си­ја, за­јед­но са уло­гом Гри­го­ри­ја Ни­ског и Мак­си­
ма Ис­по­вед­ни­ка, у из­ла­га­њу апо­фа­тич­ког бо­го­сло­вља. Пре­ма
Вла­ди­ми­ру Ло­ском, да­ле­ко је од то­га да је Ди­о­ни­си­је био »пла­
то­ни­чар, ка­му­фли­ран хри­шћан­ством«. Он је био баш су­прот­но:
»хри­шћан­ски ми­сли­лац пре­ру­шен у пла­то­ни­ча­ра, бо­го­слов ве­о­
ма све­стан свог за­дат­ка, ко­ји се са­сто­јао у за­у­зи­ма­њу те­ре­на, ко­ји
су др­жа­ли нео­пла­то­ни­ча­ри, на тај на­чин што ће овла­да­ти њи­хо­
вим фи­ло­соф­ским ме­то­дом«.13 И, за­и­ста, мно­го­број­ни еле­мен­ти
Ди­о­ни­си­је­ве ми­сли се по­ја­вљу­ју као успе­шне ко­пи­је нео­пла­то­ни­
чар­ских и ори­ге­ни­стич­ких ста­во­ва. Ди­о­ни­си­је по­себ­но од­ба­цу­је
Ори­ге­но­во уче­ње о по­зна­ва­њу Бо­га »у су­шти­ни«, јер Бо­га ни­је
мо­г у­ће »са­зна­ти«. Зна­ње се мо­же при­ме­ни­ти са­мо на »би­ћа«, a
Бoг је из­над би­ћа и над­ви­су­је све су­прот­но­сти из­ме­ђу би­ћа и не­
би­ћа. Са Бо­гом мо­же да по­сто­ји »за­јед­ни­чар­ство«, али као крај­
њи циљ људ­ског по­сто­ја­ња. Ово за­јед­ни­чар­ство је пре »не­зна­ње«
не­го ли зна­ње, јер оно под­ра­зу­ме­ва одва­ја­ње од свих ак­тив­но­сти
чу­ла или ин­те­лек­та, по­што се ин­те­лект мо­же при­ме­ни­ти са­мо на
ство­ре­не ег­зи­стен­ци­је. Бог је, сто­га, ап­со­лут­но тран­сцен­ден­тан и
из­над сва­ког по­сто­ја­ња и - до­кле год не­ко оста­је у ка­те­го­ри­ји по­
сто­ја­ња - мо­же да бу­де опи­сан са­мо у не­га­тив­ним тер­ми­ни­ма.14
Бог ипак омо­г у­ћа­ва да бу­де упо­знат ван сво­је тран­сцен­дент­не
при­ро­де: »Бог се сво­јим »си­ла­ма« ма­ни­фе­сту­је у свим би­ћи­ма;
Он се умно­жа­ва не на­пу­шта­ју­ћи сво­је је­дин­ство«.15
Та­ко, Бог се огле­да у ле­по­ти, би­ћу, до­бро­ти и то­ме слич­но,
али у њи­ма се не огле­да и ње­го­ва су­шти­на не­го са­мо ње­го­ве »си­
ле« и »енер­ги­је«16, ко­је ни­су ума­ње­ни об­лик бо­жан­ства, не­го су
пот­пун Бог у ко­ме ство­ре­на би­ћа мо­г у уче­ство­ва­ти пре­ма сво­јој
13
14
15
16

Владимир Лоски, Визија Бога (Лондон: Faith Pres 1963, стр. 99-100.
Пс­е­удо - Д­и­он­ис­ије, »М­исти­чко б­ог­осл­овље«, V. PG 3:1045 d - Ш48а.
Л­оски, исто стр. 102.
В­иди угла­вном код пс­е­удо - Д­ио
­ н­ис­ија« O Б­ож­ијим им­ен­има«, PG 3: 63 ff.

43

ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

про­пор­ци­ји и ана­ло­ги­ји«. На тај на­чин Ди­о­ни­си­јев Бог је опет
жи­ви Бог Би­бли­је, а не Бог Пло­ти­на и, у овом по­гле­ду, Ди­о­ни­
си­је ће по­ста­ви­ти основ за да­љи по­зи­тив­ни раз­вој хри­шћан­ске
ми­сли.
Ипак тре­ба има­ти на уму да основ­но Ди­о­ни­си­је­во бо­го­сло­
вље - уче­ње о Бо­г у и о од­но­су из­ме­ђу Бо­га и чо­ве­ка - ни­је у пот­
пу­но­сти ори­ги­нал­но. Ње­го­ви се основ­ни еле­мен­ти по­ја­вљу­ју у
де­ли­ма ка­па­до­ки­ја­ца. Ди­он
­ и­си­је је пре­ко хи­је­рар­хиј­ског по­гле­да
на свет из­вр­шио ве­ом
­ а про­бле­ма­ти­чан ути­цај, по­себ­но у обла­сти
екли­си­о­ло­ги­је и све­то­та­јин­ског бо­го­сло­вља.
Ако је за Ори­ге­на хи­је­рар­хи­ја ство­ре­них би­ћа - ан­ђе­ла, љу­ди,
де­мо­на - ре­зул­тат огре­хо­вље­ња, за Ди­он
­ и­си­ја јe то ста­тич­ки и
бо­жан­ски по­ре­дак пре­ко ко­га чо­век до­сти­же »аси­ми­ла­ци­ју и је­
дин­ство са Бо­гом«.17 Три »три­а­де« - или де­вет ре­до­ва - не­бе­ске
хи­је­рар­хи­је и две »три­а­де« цр­кве­не хи­је­рар­хи­је, у ства­ри пред­
ста­вља­ју си­стем ме­ди­та­ци­је. Сва­ки ред уче­ству­је у Бо­г у »пре­ма
свом ка­па­ци­те­т у«, али је ово уче­ство­ва­ње усло­вље­но ре­дом ко­ји
је не­по­сред­но ви­ши.18 Нај­о­чи­глед­ни­је по­сле­ди­це то­га си­сте­ма су
се де­си­ле на по­љу екли­си­о­ло­ги­је. По Ди­о­ни­си­ју, цр­кве­на хи­је­
рар­хи­ја, ко­ја се са­сто­ји од три­а­да: »епи­ско­па, све­ште­ни­ка и ђа­
ко­на« и »мо­на­ха, ла­и­ка и ка­ти­ху­ме­на (гре­шни­ка)«, ни­је ни­шта
дру­го не­го зе­маљ­ски од­бле­сак не­бе­ског по­рет­ка. Сто­га је сва­ки
цр­кве­ни је­рар­хиј­ски ред лич­но ста­ње, а не функ­ци­ја у за­јед­ни­
ци. »Је­рарх је« - пи­ше Ди­он
­ и­си­је - »обо­же­ни и бо­жан­ски чо­век,
ко­ји рас­по­ла­же све­тим зна­њем«.19 А по­што је је­рарх пр­вен­стве­
но гно­стик или ини­ци­ја­тор, у осно­ви не по­сто­ји раз­ли­ка из­ме­ђу
ње­го­ве уло­ге и уло­ге ха­ри­зма­ти­ка. Исто се, раз­у­ме се, при­ме­њу­је
и на дру­ге ре­до­ве.20
По­што се Ди­он
­ и­си­је стрикт­но при­др­жа­ва Пла­то­но­ве по­де­ле
на ин­те­лек­т у­ал­ни и ма­те­ри­јал­ни по­ре­дак, при че­му је ма­те­ри­јал­
ни са­мо од­бле­сак и сим­бол ин­те­лек­т у­ал­ног, ње­го­во уче­ње о све­
тим тај­на­ма је чи­сто сим­бо­лич­ко и ин­ди­ви­ду­ал
­ и­стич­ко. Функ­
ци­ја ев­ха­ри­сти­је је, на при­мер, у то­ме да сим­бо­ли­зу­је је­дин­ство
17 Пс­е­удо - Д­ин­ис­ије, » O н­еб­еској х­иј­ера­рх­ији«, III, 2 PG 3: 165 а.
18 В­иди код R. R­oq­ues, »L’ un­ivers dionysien: Stru­ct­ure h­i­era­rch­ique du mo­nde s­elon le ps­
e­udo - Denys« / P­aris: Aub­ier, 1954/ стр. 98 ff.
19 Пс­е­удо - Д­и­он­ис­ије, » O неб. Х­ијер. »I, 3 PG. 3: 373 c.
20 В­иди ан­ал­изу код R­oq­ues ор. cit., 172 ff.

44

Ви­зан­тиј­ско Бо­го­сло­вље По­сле Хал­ки­дон­ског Са­бо­ра

ин­те­лек­та са Бо­гом и Хри­стом.21
Haш за­кљу­чак у ве­зи ових крат­ких ко­мен­та­ра о Ди­о­ни­си­ју,
сво­ди се на то да је он у обла­сти у ко­јој пре­ва­зи­ла­зи нео­пла­то­
ни­зам - а то је област бо­го­сло­вља - ствар­но хри­шћа­нин, иако ни­
је пот­пу­но ори­ги­на­лан. Ме­ђу­тим ње­го­во уче­ње о хи­је­рар­хи­ја­ма,
иако пред­ста­вља ори­ги­на­лан по­к у­шај ста­вља­ња нео­пла­то­ни­чар­
ског по­гле­да на свет у хри­шћан­ске окви­ре, је очи­гле­дан про­ма­
шај, чи­је су по­сле­ди­це во­ди­ле огром­ној збр­ци у обла­сти ли­т ур­
ги­је и у обла­сти екли­си­о­ло­шких фор­му­ла­ци­ја. Нај­зад, мо­ра се
по­ста­ви­ти и пи­та­ње да ли за­пад­но схо­ла­стич­ко уче­ње о све­ште­
нич­ком »ка­рак­те­ру« и, у ма­њој ме­ри, кон­фу­зи­ја до ко­је је че­сто
до­ла­зи­ло на ви­зан­тиј­ском ис­то­к у из­ме­ђу уло­ге цр­кве­не хи­је­рар­
хи­је и »све­тих љу­ди« - у крај­њој ли­ни­ји има сво­ју по­за­ди­ну у Ди­
о­ни­си­је­вом уче­њу.

5. Ли­т ур­ги­ја
По­ја­ва Ди­о­ни­си­је­вих спи­са се хро­но­ло­шки по­ду­да­ра са пре­
крет­ни­цом до ко­је је до­шло у хри­шћан­ској ли­т ур­ги­ји. Ка­да је
Ју­сти­ни­јан за­тво­рио па­ган­ске хра­мо­ве и цр­кве, хри­шћан­ство је
нео­спор­но по­ста­ло ма­сов­на ре­ли­ги­ја у им­пе­ри­ји. Хри­шћан­ска
ли­т ур­ги­ја, пр­во­бит­но за­ми­шље­на као култ ма­ле, про­га­ња­не за­јед­
ни­це, тре­ба­ло је са­да да бу­де све­ча­но слу­же­на у ка­те­дра­ла­ма - као
што је ве­ли­чан­стве­на »Ве­ли­ка цр­ква«, Агиа Со­фи­ја у Ца­ри­гра­ду,
сла­ва Ју­сти­ни­ја­но­ве вла­да­ви­не, и да на њој при­су­ству­ју хи­ља­де
вер­ни­ка. Ова пот­пу­но но­ва си­т у­а­ци­ја оба­ве­зно је мо­ра­ла да ути­
че на прак­су и те­о­ло­ги­ју ли­т ур­ги­је. Ев­ха­ри­сти­ја, на при­мер, ни­је
мо­гла са­чу­ва­ти спо­ља­шњи ка­рак­тер за­јед­нич­ког обе­да. Огром­на
ма­са све­та ко­ја је са­да при­су­ство­ва­ла ев­ха­ри­сти­ји, би­ла је са­ста­
вље­на од но­ми­нал­них хри­шћа­на ко­ји ни­су ис­пу­ња­ва­ли основ­не
усло­ве, ко­ји су се тра­жи­ли од ре­дов­них при­ча­сни­ка. По­чев­ши са
Јо­ва­ном Зла­то­у­стим, све­штен­ство је по­че­ло да про­по­ве­да да су
при­пре­ма - пост и са­мо­ис­ пи­ти­ва­ње - нео­п­ход­ни пред­у­сло­ви за
при­че­шће, на­гла­ша­ва­ју­ћи ми­сте­ри­о­зне ес­ха­то­ло­шке еле­мен­те
све­те тај­не. Осми и де­ве­ти век су све­до­ци из­ве­сних до­да­та­ка као
што су на при­мер ико­но­стас, ко­ји по­ста­вља гра­ни­цу из­ме­ђу ол­
21 исто стр. 276, 269.

45

отва­ра­ње и за­тва­ра­ње две­ри и ра­зни ге­сто­ви по­ве­за­ни са све­тим тај­на­ма. Ипак се у пе­том и ше­стом ве­к у у ве­ли­ким град­ским цр­ква­ма ин­си­сти­ра­ло на ве­ћој ли­т ур­гич­кој це­ре­мо­ни­ јал­но­сти (че­сто по угле­ду на двор­ске це­ре­мо­ни­је). а ко­је су спрем­но при­хва­ће­не у Цр­кви. по при­ро­ди хе­ле­ни­стич­ке. Би­ло је ре­ла­тив­но ма­ло но­вих хим­ни. Ова­квој тен­ден­ци­ји су до­при­не­ли и спи­си псе­у­до . Дру­ги ва­жан ли­т ур­гич­ки пра­вац раз­во­ја у пе­том и ше­стом ве­к у. Пи­шче­ва иде­ја о Бо­жи­јој бла­го­да­ти. слу­жи­ла раз­во­ју и об­ја­шње­њу бо­га­тих спо­ља­шњих фор­ми. ко­је је Ди­ о­ни­си­је сма­трао са­мо за сим­бо­ле ко­ји очи­ма вер­них от­кри­ва­ју ми­сте­ри­је. че­сто су би­ли усло­ вље­ни кру­тим си­сте­мом хи­је­рар­хиј­ских рад­њи ко­је је опи­сао Ди­ о­ни­си­је. и оста­вља­ју­ћи отво­ре­на вра­та аутен­тич­ној ли­т ур­ гич­кој и све­то­та­јин­ској те­о­ло­ги­ји. ко­ји­ма је са­да Ви­зан­ти­ја укра­си­ла цен­трал­не све­то­та­јин­ске рад­ње хри­шћан­ске ве­ре. не­из­бе­жан је био ути­цај но­ве по­е­зи­је. Овај раз­ вој је имао за циљ очу­ва­ње тај­не. Она је. ко­ја ће и да­ље да­ва­ти под­сти­ цај и на­дах­ну­ће ви­зан­тиј­ској ду­хов­но­сти.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ та­ра и вер­них. упо­тре­ба ка­ши­чи­це за при­че­шће. са­сто­јао се у обим­ном усва­ја­њу хим­но­гра­фи­је. не ме­ња­ју­ћи при том њи­ хо­ву су­шти­ну. а услед хе­ле­ ни­за­ци­је Цр­кве. а ње­гов ре­зул­тат је био одва­ја­ње кли­ра од вер­ни­ка. Ди­о­ни­си­је­ва те­о­ло­ги­ја ни­је има­ла ни­ка­кав ути­цај на бит­не тек­сто­ве. мно­го је учи­ни­ла да се уоб­ли­че но­ве ви­зан­тиј­ске ли­т ур­гич­ке фор­ме. по­кри­ва­ње и от­кри­ва­ње еле­ме­на­та. У ра­ним хри­шћан­ским за­јед­ни­ца­ма цр­кве­не хим­ не су би­ле са­ста­вље­не из тек­сто­ва псал­ти­ра и пред­ста­вља­ле по­ ет­ске из­во­де из дру­гих де­ло­ва Све­тог Пи­сма. ко­је су ис­пу­ња­ва­ле хра­мо­ве. ко­ја се ста­ра­ла да са­чу­ва тај­ни ка­рак­тер све­ште­не рад­ње од про­фа­на­ци­је ма­са. Сре­ћом. да би се из­бе­гло ста­вља­ње све­то­та­јин­ских еле­ме­на­та у ру­ке све­тов­ња­ка. По­ја­вљи­ва­ње и иш­че­за­ва­ње оно­га ко­ји слу­жи слу­жбу. не­го за­јед­нич­ког оп­штег де­ла це­ло­к уп­ног Бо­жи­јег на­ро­да. као што су мо­ли­тва кр­ште­ња и ка­нон ев­ха­ ри­сти­је. Мо­на­шки кру­го­ви су се су­прот­ста­ви­ли овом ути­ца­ју. Али от­пор је био са­мо 46 . а ли­т ур­ги­ја је до­би­ла пре из­глед пред­ста­ве. ко­ја си­ла­зи на ни­же чи­но­ ве је­рар­хи­је лич­ним по­сре­до­ва­њем хи­је­рар­ха.Ди­о­ни­си­ ја. углав­ном. сма­ тра­ју­ћи да је не­при­лич­но да се би­блиј­ски тек­сто­ви у ли­т ур­ги­ ји за­ме­не људ­ским по­ет­ским са­ста­ви­ма.

518) и уско­ро је по­стао сла­ван због сво­јих са­ста­ва кон­да­ка (kon­ta­kia). Он се при­др­жа­ва је­дин­стве­ног уста­ље­ног обра­сца. кон­дак је у су­шти­ни ме­трич­ ка оми­ли­ја. Ро­ма­но­ва по­е­зи­ја се. Ро­ман је ро­ђен у Еме­су­су. У осно­ви ба­зи­ран на би­блиј­ској те­ми или на ве­ли­ча­њу не­ке би­блиј­ске лич­но­сти. еги­пат­ског. До­шао је у Ца­ри­град за вре­ме Ана­ ста­си­ја (491 . Хри­сто­ло­шки спо­ро­ви то­га вре­ме­на. ко­ји по­чи­ње крат­ким му­зич­ким уво­дом на ко­ји се на­ста­вља се­ри­ја по­ет­ских стро­фа. ду­бо­ко учвр­сти­ли раз­ум ­ е­ва­ње хри­шћан­ ства усред­сре­ђе­ног на ли­т ур­ги­ју. ко­је је он уста­но­вио. У ства­ри. као раз­ли­чи­тог од ла­ тин­ског. би­ли су тач­но ре­про­ду­ко­ва­ни у хим­на­ма ака­ти­ста (Akat­hi­stos hymnos) нај­по­пу­лар­ни­јим обра­сци­ма ви­зан­тиј­ске хим­но­гра­фи­је. ко­ ји от­пе­ва­ју је­дан про­сти ре­френ. углав­ном. без сум­ње. ни­су на­шли свог од­ра­за у кон­да­ци­ма. доц­ни­ји хим­но­граф­ски обра­ сци ства­ра­ни у ма­на­сти­ри­ма. Кон­да­ци су. а са­др­жи ма­ло или ни­ма­ло те­о­ло­ги­је. као што ће­мо ви­де­ти. На­пи­са­ни на­род­ним грч­ким је­зи­ком. са­свим раз­ли­ко­ва­ли од Ро­ма­но­вих. на при­мер. Т­е­ол­ози пр­ест­оног ца­рског гр­ада су све м­ање и м­ање уз­им­али у о­бзир б­ога­тство р­азних н­егр­чких тр­ад­иц­ија р­аног хр­ишћа­нства . Ку­лту­рни оквир в­иза­нти­јског б­ог­осл­овља п­осле Ха­лк­ид­она био је. де­ло ве­ли­ког Ме­ло­да ше­стог ве­ка од­и­гра­ло је цен­трал­ну уло­г у у фор­ми­ра­њу ви­зан­тиј­ског хри­шћан­ства. ко­ју по­јац чи­та или пе­ва. Али већ у ше­стом ве­к у у Ца­ри­гра­ду је ре­ли­ги­о­зна по­е­зи­ја Ро­ ма­на Ме­ло­да (Слат­ко­пев­ца) сма­тра­на за ре­во­лу­ци­о­нар­ну. на­сла­ња на има­ги­нар­но и дра­ му. Мо­ де­ли ње­го­ве по­е­зи­је и му­зи­ке би­ли су углав­ном при­хва­ће­ни у Си­ри­ји. уз прат­њу свих вер­них. у на­јв­ећој м­ери. и узор­ци. где су ра­ни­је би­ли по­пу­ла­ри­зо­ва­ни по­ет­ски ре­ли­ги­о­зни са­ста­ви Је­фре­ма Си­ри­на (+373).Ви­зан­тиј­ско Бо­го­сло­вље По­сле Хал­ки­дон­ског Са­бо­ра при­вре­мен. Иако су се. што је би­ло ве­о­ма ка­рак­те­ри­ стич­но за Ви­зан­тиј­це.н­ар­оч­ито с­ири­јско и л­ати­нско. огр­ан­ичен на свет гр­чког г­ово­рног ј­ез­ика. Мно­ги од Ро­ма­но­вих кон­да­ка за­др­жа­ли су се у ли­т ур­гич­ ким књи­га­ма у скра­ће­ном об­ли­к у. у осмом и де­ве­том ве­к у у хим­но­граф­ском ства­ра­ла­штву мо­на­си су пре­у­зе­ли во­де­ћу уло­г у. си­риј­ског или јер­мен­ског. они мо­ра да су од­и­гра­ли огром­ну уло­г у у ши­ре­њу те­ма би­блиј­ске исто­ри­је ме­ђу ма­са­ма. Ипак тр­еба им­ати на уму да 47 .

ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

је све до п­оно­вног ож­ивљ­ав­ања б­ог­осл­овља на З­ап­аду у дв­ан­а­
естом в­еку, Ц­ар­иград не­оспо­рно остао це­нтар хр­ишћа­нства без
пре­мца. Ст­ога је р­аз­умљ­иво да је у Ко­нста­нт­ин­оп­ољу, н­аж­алост,
био ра­зв­ијен ос­ећај п­ов­ећ­аног с­ам­оз­ад­ово­љства.

48

2
ХРИ­СТО­ЛО­ШКИ ПРО­БЛЕ­МИ
Цео ми­ле­ни­ум, од са­бо­ра у Хал­ки­до­ну до па­да Ца­ри­гра­да,
византиjском бо­го­слов­ском ми­шљу до­ми­ни­рао је хри­сто­ло­шки
про­блем, она­кав ка­кав је био де­фи­ни­сан у спо­ру Ки­ри­ла са Не­
сто­ри­јем и у ди­ску­си­ја­ма и де­кре­ти­ма ко­ји су по­сле то­га сле­ди­
ли. Ипак, тре­ба под­ву­ћи, да је у овим де­ба­та­ма био цен­трал­ни
про­блем - крај­ња суд­би­на чо­ве­ка.
За­пад­ном хри­сто­ло­шком ми­шљу од ра­ног сред­њег ве­ка до­
ми­ни­ра­ла је Ан­сел­мо­ва иде­ја о ис­к у­пље­њу пу­тем »за­до­во­ље­ња«.
Иде­ја да је Исус под­нео Оцу са­вр­ше­ну и за­до­во­ља­ва­ју­ћу жр­тву
до­вољ­ну за ис­к у­пље­ње гре­хо­ва чо­ве­чан­ства, би­ла је у цен­тру
хри­сто­ло­шких раз­ми­шља­ња, и игра пре­суд­ну уло­г у и у са­вре­ме­
ном исто­риј­ском про­у­ча­ва­њу па­три­стич­ког пе­ри­о­да. На осно­ву
ово­га, хри­сто­ло­ги­ја је би­ла схва­ће­на као пред­мет сам за се­бе,
пот­пу­но раз­ли­чи­та од пне­ум
­ а­то­ло­ги­је и ан­тро­по­ло­ги­је. Али ако
се има на уму грч­ко па­три­стич­ко уче­ње да пра­ву при­ро­ду чо­ве­
ка озна­ча­ва жи­вот у Бо­г у оства­рен јед­ном за сваг­да пре­ко Ду­ха
Све­то­га у ипо­ста­сном је­дин­ству чо­ве­ка Ису­са и Ло­го­са, и да је
жи­вот у Бо­г у до­сту­пан свим љу­ди­ма пре­ко Ду­ха Све­то­га у Хри­
сто­вој људ­ској при­ро­ди у Ње­го­вом те­лу - Цр­кви, хри­сто­ло­ги­ја
је до­би­ла но­ву и уни­вер­зал­ну ди­мен­зи­ју. Хри­сто­ло­ги­ја ви­ше ни­
је мо­гла да бу­де изо­ло­ва­на ни од уче­ња о Све­том Ду­ху, ни­ти од
уче­ња о чо­ве­к у. Она је по­ста­ла кључ за раз­ум
­ е­ва­ње Еван­ђе­ља у
це­ли­ни.
У по­за­ди­ни су­ко­ба из­ме­ђу алек­сан­дриј­ске и ан­ти­о­хиј­ске
хри­сто­ло­ги­је у пе­том ве­к у, сто­ји про­блем о »уче­шћу у Бо­жи­
јем жи­во­т у« и о »обо­же­њу«. Ка­да су ве­ликп ег­зе­ге­ти Ан­ти­о­хи­
је -Ди­о­дор из Тар­са, Те­о­дор Моп­су­е­стиј­ски, Не­сто­ри­је па чак и

49

ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

Те­о­до­рит Кир­ски - под­вла­чи­ли пот­пу­ну чо­ве­чан­ску при­ро­ду у
исто­риј­ском Ису­су, има­ли су у ви­ду Ње­го­ву чо­ве­чан­ску при­ро­
ду не са­мо као при­ро­ду раз­ли­чи­т у од бо­жан­ске при­ро­де, већ као
»ауто­ном­ну« и пер­со­на­ли­зи­ра­ну. Ако би Исус био »обо­жен«, не
би мо­гао да бу­де пра­ви чо­век. Он јед­но­став­но мо­ра да бу­де син
Ма­ри­је, ако тре­ба да бу­де уни­жен, да стра­да и да умре. И баш
ова­кво раз­у­ме­ва­ње Хри­сто­ве чо­ве­чан­ске при­ро­де као ауто­ном­
не, при­ву­кло је па­жњу са­вре­ме­них за­пад­них бо­го­сло­ва пре­ма
Ан­ти­о­хиј­ци­ма, иако је то иза­зва­ло по­ја­ву не­сто­ри­јан­ства и су­дар
са Алек­сан­дри­јом. За схва­та­ње »обо­же­ња« упо­тре­бља­ван је ар­
гу­мент са ко­јим је Ата­на­си­је па­ри­рао Ари­ју: »Бог је по­стао чо­век
да би чо­век мо­гао да по­ста­не Бог«. Ве­ли­ки ка­па­до­киј­ски Оци су
се та­ко­ђе слу­жи­ли овим ар­г у­мен­том и би­ли убе­ђе­ни, као и ве­ћи­
на ис­точ­ног епи­ско­па­та, у исти­ни­тост Ни­кеј­ске ве­ре, без об­зи­ра
на њи­хо­ве пр­во­бит­не сум­ње у од­но­су на из­раз »је­ди­но­су­шан« и
»је­ди­но­би­тан«.
Су­штин­ску »бла­г у вест« о до­ла­ску но­вог жи­во­та, чо­ве­чан­
ског, за­то што је он и бо­жан­ски - из­ра­зио је Ки­ри­ло Алек­сан­
дриј­ски, а не Не­сто­ри­је ко­ји је бра­нио ра­ци­о­нал­ни­ју де­фи­ни­ци­ју.
Ипак је Ки­ри­лу не­до­ста­јао реч­ник и ела­стич­ност да за­до­во­љи
оне ко­ји су се пла­ши­ли мо­но­фи­зит­ског ис­к у­ше­ња да у Хри­сту
ви­де Бо­га, ко­ји је пре­стао да бу­де чо­век. Ки­ри­ло­ва фор­му­ла о
»јед­ној при­ро­ди« (или ипо­ста­си) ова­пло­ће­ној »оста­ви­ла је отво­
ре­на вра­та из­ме­ђу бо­жан­ске при­ро­де (PER­SE) и »бо­жан­ске при­
ро­де ова­пло­ће­не«. Сто­га је при­зна­ва­ње ре­ал­но­сти »те­ла« још
увек би­ла по­ле­мич­ка ан­ти­не­сто­ри­јев­ска фор­му­ла, а не урав­но­те­
же­на и по­зи­тив­на де­фи­ни­ци­ја о то­ме шта је Хри­стос. Хал­ки­дон­
ска де­фи­ни­ци­ја од 451. го­ди­не - о две при­ро­де ује­ди­ње­не у јед­ну
ипо­стас, ко­је ипак у пот­пу­но­сти за­др­жа­ва­ју сво­је од­го­ва­ра­ју­ће
ка­рак­те­ри­сти­ке - би­ла је нео­п­ход­на ис­прав­ка Ки­ри­ло­вог реч­ни­
ка. Ан­ти­о­хиј­ци­ма тре­ба ода­ти при­зна­ње, на­ро­чи­то Те­о­до­ри­т у и
Ла­ву Рим­ском, што су ука­за­ли на нео­пх­ од­ност ове ко­рек­ци­је, без
ко­је је Ки­ри­ло­ва хри­сто­ло­ги­ја ла­ко мо­гла да бу­де про­т у­ма­че­на,
а и би­ла је ту­ма­че­на од стра­не Ев­ти­хи­ја и ње­го­вих след­бе­ни­ка, у
мо­но­фи­зит­ском сми­слу.
Ме­ђу­тим, хал­ки­дон­ској де­фи­ни­ци­ји, урав­но­те­же­ној и по­зи­
тив­ној, не­до­ста­јао је со­ти­ри­о­ло­шки и ха­ри­зма­тич­ки под­сти­цај,

50

Христолошко богословље

што је учи­ни­ло да по­ло­жај Ата­на­си­ја и Ки­ри­ла бу­ду то­ли­ко ди­
ску­та­бил­ни. По­ли­тич­ка и цр­кве­на су­рев­њи­вост, лич­не ам­би­ци­је,
цар­ски при­ти­сак - има­ли су за циљ да си­лом на­мет­ну Хал­ки­до­ну
по­гре­шно про­т у­ма­че­ног Ки­ри­ла у мо­но­фи­зит­ском сми­слу, а не­
ки не­сто­ри­јан­ски на­стро­је­ни Ан­ти­о­хиј­ци зло­на­мер­но су ту­ма­
чи­ли са­бор, као де­за­ву­и­са­ње ве­ли­ког Ки­ри­ла. Све ово је иза­зва­
ло у хри­шћан­ству пр­ви ве­ли­ки и ду­го­трај­ни рас­кол.
Ра­зу­мљи­во је да су ви­зан­тиј­ски ца­ре­ви по­к у­ша­ли да вас­по­
ста­ве ре­ли­гиј­ско је­дин­ство им­пе­ри­је. Они су у дру­гој по­ло­ви­ни
пе­тог ве­ка не­ко­ли­ко пу­та без­у­спе­шно по­к у­ша­ли да из­гла­де рас­
кол на тај на­чин што су бе­жа­ли од про­бле­ма. Али се по­ка­за­ло да
је про­блем ствар­ност и да су стра­сти ве­ли­ке. Сто­га Ју­сти­ни­јан I
(527 - 565), по­след­њи ве­ли­ки рим­ски им­пе­ра­тор, по­сле мно­гих
по­к у­ша­ја да ус­по­ста­ви је­дин­ство пу­тем цар­ских ука­за, по­но­во
при­бе­га­ва са­бор­ској про­це­ду­ри.
У Ју­сти­ни­ја­но­вом ве­к у, ла­ко се мо­г у уочи­ти че­ти­ри глав­не
бо­го­слов­ске стру­је:

1. Мо­но­фи­зи­ти
Ве­ћи­на мо­но­фи­зи­та је би­ла спрем­на да ана­те­ми­ше Ев­ти­хи­
ја и иде­ју да је Хри­сто­ва чо­ве­чан­ска при­ро­да би­ла »сме­ша­на«
са Ње­го­вом бо­жан­ском при­ро­дом и чвр­сто се др­жа­ла те­о­ло­ги­
је и тер­ми­но­ло­ги­је Ки­ри­ла Алек­сан­дриј­ског. Исто као што су
»ста­ро­ни­кеј­ци« у че­твр­том ве­к у од­би­ли да при­хва­те фор­му­лу о
три ипо­ста­си, ко­ју су уве­ли ка­па­до­киј­ски Оци, за­то што је ни­је
упо­тре­бља­вао Ата­на­си­је, та­ко су и во­ђе мо­но­фи­зи­ти­зма пе­тог
и ше­стог ве­ка - Ди­о­скур из Алек­сан­дри­је, Фи­лок­сен из Ма­буе и
ве­ли­ки Се­вер Ан­ти­о­хиј­ски - од­ба­ци­ли Хал­ки­дон­ски са­бор и хри­
сто­ло­шку фор­му­лу о »јед­ном ли­цу (ипо­ста­си) у две при­ро­де«, јер
је Ки­рил ни­ка­да ни­је упо­тре­бља­вао и за­то што су је ту­ма­чи­ли
као вра­ћа­ње не­сто­ри­јан­ству. Опа­сност од ев­ти­хи­ја­ни­зма, твр­ди­
ли су они, ни­је то­ли­ко озбиљ­на да би оправ­да­ла Хал­ки­дон­ско
од­сту­па­ње од Ки­ри­ло­ве тер­ми­но­ло­ги­је. Они су оштро за­ме­ра­
ли иде­ји да су две при­ро­де по­сле сје­ди­ње­ња »пот­пу­но за­др­жа­ле
сво­је осо­би­не« и ово за­ме­ра­ње мо­же да бу­де је­ди­на озбиљ­на раз­

51

ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

ли­ка из­ме­ђу њи­хо­ве хри­сто­ло­ги­је и хри­сто­ло­ги­је Хал­ки­дон­ског
пра­во­сла­вља.

2. До­след­ни ди­о­фи­зи­ти
До­след­ни ди­о­фи­зи­ти су би­ли Хал­ки­дон­ци, ко­ји су се и да­ље
чвр­сто при­др­жа­ва­ли ан­ти­о­хиј­ске хри­сто­ло­ги­је и ста­вља­ли при­
мед­бе на не­ке Ки­ри­ло­ве пред­ло­ге, као што је, на при­мер, те­о­пас­
хиј­ска фор­му­ла, да је »Је­дан од све­те Тро­ји­це по­стра­дао у те­лу«.
По њи­ма, су­бјект стра­да­ња је Исус, син Ма­ри­јин, а не бо­жан­ски
Ло­гос. Мо­же се ме­ђу­тим ре­ћи, ни­је ли он­да у Хри­сту двој­ство
су­бјек­та? По­сто­ја­ње ове стран­ке у хал­ки­дон­ском та­бо­ру и ути­цај
ње­них пред­став­ни­ка - Те­о­до­ри­та Кир­ског до ње­го­ве смр­ти 466.
го­ди­не, Ге­на­ди­ја Ца­ри­град­ског (458 - 471), ње­го­вог на­след­ни­
ка Ма­ке­до­ни­ја (495 - 511) и дру­гих - пру­жа­ли су мо­но­фи­зи­ти­ма
глав­не ар­г у­мен­те за од­ба­ци­ва­ње Хал­ки­до­на као не­сто­ри­јев­ског
са­бо­ра, ко­ји је де­за­ву­и­сао Ки­ри­ла.

3. Ки­ри­ло­ви Хал­ки­дон­ци
Ки­ри­ло­ви Хал­ки­дон­ци, ко­ји су очи­глед­но пред­ста­вља­ли ве­
ћи­ну на са­мом са­бо­ру, ни­ка­да ни­су при­зна­ва­ли да из­ме­ђу Ки­
ри­ла и Хал­ки­до­на по­сто­ји кон­тра­дик­ци­ја. Ни­су сма­тра­ли ни да
је тер­ми­но­ло­ги­ја са­ма се­би циљ, већ да је то са­мо по­де­сан пут
и на­чин за опо­вр­га­ва­ње не­сто­ри­јев­ства и ев­ти­хи­ја­ни­зма. По­ло­
жај Ки­ри­ло­вих Хал­ки­до­на­ца, раз­ли­чит од чи­сто ди­о­фи­зит­ског
ста­но­ви­шта, сим­бо­ли­зо­ван је при­хва­та­њем те­о­пас­хиј­ске Ки­ри­
ло­ве фор­му­ле. Пред­став­ни­ци овог прав­ца -»скит­ски« мо­нах Јо­
ван Мак­сен­ти­ос, Јо­ван Гра­ма­тик, Је­фрем Ан­ти­о­хиј­ски, Ле­он­ти­је
Је­ру­са­лим­ски, Ана­ста­си­је Ан­ти­о­хиј­ски, Евло­ги­је Алек­сан­дриј­
ски, Те­о­дор Реј­т у­и­ски - до­ми­ни­ра­ли су ви­зан­тиј­ским бо­го­сло­
вљем ше­стог ве­ка и за­до­би­ли по­др­шку Ју­сти­ни­ја­на I. Са­вре­ме­ни
исто­ри­ча­ри (ме­ђу њи­ма Јо­сиф Ле­бон и Карл Ме­лер) че­сто овај
пра­вац озна­ча­ва­ју као »нео­хал­ки­дон­ски«, под­ра­зу­ме­ва­ју­ћи да је
стрикт­но ди­о­фи­зит­ско по­им
­ а­ње Хал­ки­до­на је­ди­но ис­прав­но и

52

Христолошко богословље

да ан­ти­о­хиј­ска хри­сто­ло­ги­ја има пред­ност пред Ки­ри­ло­вом. Об­
у­хват­ност де­ба­те у ве­зи са овим про­бле­мом је би­ла вр­ло ши­ро­ка
на хри­сто­ло­шком и ан­тро­по­ло­шком по­љу. Она је ста­ви­ла на ди­
ску­си­ју и са­мо уче­ње о »обо­же­њу«.

4. Ори­ге­ни­сти
Ори­ге­ни­сти, уву­че­ни у же­сто­ке су­ко­бе, а ути­цај­ни на дво­ру
по­чет­ком Ју­сти­ни­ја­но­ве вла­да­ви­не, по­ну­ди­ли су сво­је ре­ше­ње,
за­сно­ва­но на пот­пу­но је­ре­тич­кој хри­сто­ло­ги­ји Ева­гри­ја Понт­
ског. Пре­ма њи­ма, Исус ни­је Ло­гос. Он је »ин­те­лект« ко­ји ни­је
по­чи­нио пр­во­род­ни грех те се ипо­ста­сно и су­штин­ски сје­ди­нио
са Ло­го­сом. Спи­си Ле­он­ти­ја Ви­зан­тиј­ца, глав­ног пред­став­ни­ка
ори­ге­ни­стич­ке хри­сто­ло­ги­је у Ца­ри­гра­ду, би­ли су укљу­че­ни у
про­хал­ки­дон­ски по­ле­мич­ки ар­се­нал. Мак­сим Ис­по­вед­ник и Јо­
ван Да­ма­скин су усво­ји­ли ње­го­во уче­ње о enhypo­sta­ton, иако су,
раз­у­ме се, од­ба­ци­ли крип­то - ори­ге­ни­стич­ки кон­текст, у ко­ме се
оно пр­во­бит­но по­ја­ви­ло.
Пе­ти ва­се­љен­ски са­бор (553), ко­ји је са­звао Ју­сти­ни­јан да би
дао фор­мал­ну цр­кве­ну по­твр­ду сво­јим по­к у­ша­ји­ма да мо­но­фи­
зи­ти при­хва­те Хал­ки­дон, био је три­умф Ки­ри­ло­вог хал­ки­дон­
ства. Са­бор је одо­брио ра­ни­ју Ју­сти­ни­ја­но­ву по­смрт­ну осу­ду
»Три по­гла­вља« и, ма­да је Те­о­дор био лич­но осу­ђен као је­ре­тик
и учи­тељ Не­сто­ри­ја, Ивас и Те­о­до­рит, ко­је је са­бор у Хал­ки­до­ну
зва­нич­но при­хва­тио као пра­во­слав­не, би­ли су лич­но по­ште­ђе­ни;
ипак, њи­хо­ви спи­си упра­вље­ни про­тив Ки­ри­ла, па­ли су под ана­
те­му са­бо­ра 553. го­ди­не. Та­ко је ауто­ри­тет Хал­ки­до­на фор­мал­но
очу­ван, али је стрикт­на ди­о­фи­зит­ска ин­тер­пре­та­ци­ја ње­го­вих
од­лу­ка би­ла фор­мал­но од­ба­че­на. Са­бор је чвр­сто ре­а­фир­ми­сао
сје­ди­ње­ње (је­дин­ство) су­бјек­та у Хри­сту (ана­те­ме 2, 3, 4, 5) и
та­ко фор­мал­но ле­га­ли­зо­вао те­оп
­ ас­хиј­ску фор­му­лу (ана­те­ма10).
Од та­да се ова фор­му­ла чи­та на сва­кој ли­т ур­ги­ји у хим­ни »Је­
ди­но­род­ни Си­не Бо­жи­ји«, ко­ја се при­пи­су­је са­мом Ју­сти­ни­ја­ну.
Иако ана­те­ма 13. да­је фор­мал­ну са­гла­сност Ки­ри­ло­вим »Два­на­
ест по­гла­вља« упу­ће­ним про­тив Не­сто­ри­ја, ана­те­ма 8. спе­ци­фи­
ци­ра да у слу­ча­ју ако би не­ко упо­тре­бља­вао Ки­ри­ло­ву фор­му­лу

53

го­ди­не рас­кол у Егип­т у и Си­ри­ји је имао та­ко ду­бо­ке ко­ре­не. са од­лу­ком из 553. од­лу­ка пред­ста­вља нео­п­хо­дан пред­у­слов за бу­ду­ће по­к у­ша­је. го­ди­не је усво­јио и се­ри­ју ана­те­ма про­тив Ори­ге­на и Ева­гри­ја Понт­ског. Ипак. По­твр­да Ки­ри­ло­вог пра­во­сла­вља 553. Али. не као што се ра­ни­је ми­сли­ло. ко­је је би­ло ви­ше це­ње­но због стра­ха од ан­ти­о­хиј­ског ути­ца­ја.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ »јед­на при­ро­да ова­пло­ће­на. ко­ји су се вра­ћа­ли Пра­во­слав­ној цр­кви. без об­зи­ра на ове осу­де. У ства­ри. сва­ка док­три­нар­на де­фи­ни­ци­ја . већ де­фи­ни­са­не од стра­не са­бо­ра. Осу­да ори­ге­ни­зма 553. Тра­жи­ло се је­ди­но да при­зна­ју да Хал­ки­дон ни­је био не­сто­ри­јев­ски са­бор. у од­но­су на »одво­је­ну« бра­ћу. На тај на­чин од мо­но­фи­зи­та. Бо­га као лич­но и жи­во би­ће. ко­ја су по­гре­шно раз­ум ­ е­ла пред­ход­не фор­ му­ла­ци­је. ан­тро­по­цен­трич­ни уни­вер­зум. су и да­ље вр­ши­ли ути­цај на раз­вој бо­го­слов­ске ми­ сли и ду­хов­но­сти. Хал­ ки­до­ну и Ца­ри­гра­ду II . а Цр­ква на Ис­то­к у је уско­ро има­ла да се су­ о­чи са иза­зо­вом и прет­њом пер­сиј­ског зо­ро­а­стри­зма и му­сли­ ман­ства. Го­ди­не 54 . На­жа­лост. го­ди­не пред­ста­вља­ла је од­лу­чан ко­рак у ис­точ­ном хри­шћан­ском бо­го­сло­вљу. Гно­стич­ка по­гла­вља Ева­гри­је­ва уве­ли­ко по­ма­ж у раз­у­ме­ва­ње зна­че­ња ових од­лу­ка. Ева­гри­ја и Ле­он­ти­ја Ви­зан­тиј­ца.ре­ша­ва­ла је не­ке про­бле­ме. ко­је су би­ле упу­ће­не. а под­сти­ца­ла је но­ве. укљу­че­них у та­да­ње хри­сто­ло­шке де­ба­те. Са­бор из 553. го­ди­не ни­су за­вр­ше­не хри­сто­ло­шке ра­спре. не­за­ви­сно од свих ме­та­фи­зич­ких нео­п­ход­но­сти. Ипак. ко­је се та­да опре­де­ли­ло за би­блиј­ски по­глед на ства­ра­ње.у Ефе­су. већ про­тив ак­тив­не гру­пе ева­гри­је­ва­ца. го­ди­не ста­ви­ла је на та­пет пер­ма­нент­ни про­блем два ста­ди­ја Ки­ри­ло­вог лич­ног ста­ва: ње­гов про­глас про­тив Не­сто­ри­ја о Хри­сто­вом је­дин­ству (на­ро­чи­то Два­на­ест ана­те­ма) и ње­го­во ка­сни­је ста­но­ви­ште. чо­ве­ка као ко­хе­рент­ну пси­хо­со­мат­ску це­ли­ну. про­тив не­по­сто­је­ћих је­ ре­си ко­је су се при­пи­си­ва­ле Ори­ге­ну. да са­бор­ске од­лу­ке ни­су има­ле ни­ка­кав прак­ти­чан ефект. до 553. ни­је се тра­жи­ло да се од­рек­ну или да од­ ба­це би­ло шта од Ки­ри­ло­вог бо­го­сло­вља. исто­ри­ју као ли­ не­ар­ну ори­јен­та­ци­ју у прав­цу крај­њег ес­ха­то­на. не­ки ста­во­ви Ори­ге­на. реч »при­ро­да« тре­ба да сто­ји уме­сто ре­чи »ипо­стас«. Рас­кол мо­но­фи­зи­та био је и да­ље јед­на од по­ли­тич­ких не­при­ли­ка цар­ства.

. гра­ди­тељ на­ве­де­не од­ лу­ке. по­себ­но са Јер­ме­ни­ма. ин­те­лек­т у­ал­но је вла­дао овим пе­ри­о­дом и мо­же се у сва­ ком по­гле­ду сма­тра­ти ствар­ним оцем ви­зан­тиј­ског бо­го­сло­вља. 1909/. Мо­но­фи­зи­ти су по­сле Хал­ки­до­на да­ва­ли пред­ност »пр­вом Ки­ри­лу« над »дру­гим«. li­te­ra­i­re et the­o­lo­gi­que sur la re­si­stan­ce mo­nop­hi­si­te au Con­ci­le de Chal­ce­do­i­ne ju­squ’a la con­si­tu­tion de l’ Egli­se ja­co­bi­te« / Lo­u­vain dis­ser­ta­tion. Мо­но­е­нер­ги­зам и мо­ но­те­ли­ти­зам су ипак на­и­шли на не­по­ко­ле­би­ву опо­зи­ци­ју не­ких хал­ки­до­на­ца. ко­је су пред­во­ди­ли Со­фро­ни­је. иако у свом чу­ве­ном пи­сму Јо­ва­ну Ан­ти­о­хиј­ском 433. го­ди­не при­зна­је да је та­ква раз­ли­ка не­из­бе­жна.1 Из тер­ми­но­ло­шких раз­ло­га мо­но­фи­зи­ти су се ипак уз­др­ жа­ва­ли да го­во­ре о »јед­ној во­љи« у Хри­сту. ис­пла­ни­рао је фор­му­лу је­дин­ ства пре­ма ко­јој би мо­но­фи­зи­ти при­хва­ти­ли Хал­ки­дон­ску фор­ му­лу о »две при­ро­де« са на­по­ме­ном да су оне сје­ди­ње­не у јед­ну »енер­ги­ју« и јед­ну во­љу. Се­вер.446. по ње­му.Христолошко богословље 430. да је у Хри­сту сва­ка при­ро­да пот­пу­но са­чу­ва­ла сво­је осо­би­не.641) по­но­во су уву­кли ви­зан­тиј­ску вла­ду у уни­о­ни­стич­к у по­ли­ти­к у са мо­но­фи­зи­ти­ма. ко­ји је вас­по­ ста­вио хал­ки­дон­ско уче­ње. 445 . 55 . те сто­га у Хри­сту по­сто­је две »енер­ги­је« или во­ље.638). Без об­зи­ра на пот­по­ру. док је у »ствар­но­сти« би­ла са­ мо јед­на при­ро­да или би­ће. али. пи­ше Се­вер. Le­bon »Le Mo­nop­hi­si­ti­sme se­ve­rien. Мак­сим Ис­по­вед­ник (око 580-662). По­ли­ти­ка је има­ла успе­ха у Јер­ме­ни­ји и у Егип­т у и за­кљу­че­на је ло­кал­на уни­ја. Ова­кав став во­ди ди­рект­но у мо­но­е­ нер­ги­зам: »Је­дан је узроч­ник (агенс) и јед­на је ак­тив­ност«. У ан­ти­о­хиј­ској хри­сто­ло­ги­ји је мо­г у­ће да се ка­же да су две при­ро­де сје­ди­ње­не за­јед­нич­ком »во­љом«. У ње­го­вом се си­сте­му на­ла­зи хри­шћан­ски фи­ло­соф­ски пан­дан 1 Ј. бо­жан­ска и чо­ве­чан­ска. Пер­сиј­ски ра­то­ви ца­ра Ира­кли­ја (610 . због мо­г у­ћих асо­ци­ ја­ци­ја на не­сто­ри­јев­це. год. па­три­јарх је­ру­са­ лим­ски и Мак­сим Ис­по­вед­ник. Па­три­јарх Сер­ги­је (610 . ко­ју им је пру­жао Ира­кли­је и ње­го­ви на­след­ни­ци. ово двој­ство је би­ло двој­ство »у има­ги­на­ци­ји«. etu­de hi­sto­ri­que. њи­хов ве­ли­ки бо­го­слов је до­пу­ штао двој­ство у Хри­сто­вој лич­но­сти. Ира­кли­јев при­ја­тељ и бо­го­слов­ски са­вет­ник. мо­но­те­ли­ти­зам је ко­нач­ но осу­ђен на Ше­стом ва­се­љен­ском са­бо­ру 680. Ки­ри­ло ни­је при­зна­вао да се у Хри­сто­вим де­ли­ма мо­же по­ ста­ви­ти раз­ли­ка из­ме­ђу оних ко­ја су бо­жан­ска и оних ко­ја су са­ мо чо­ве­чан­ска.

уче­ње о »енер­ги­ји« по­ве­за­но је са уче­њем о при­ро­ди. не­го као ве­чи­ти циљ и свр­ха ко­ји тре­ба да бу­ду по­стиг­ну­ти. Гри­го­ри­је Ни­ски је мо­рао да се бра­ни про­тив оп­т у­жби да за­го­ва­ра три­те­и­зам. 56 .ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ Ори­ге­но­вом ми­т у о ства­ра­њу и. Ме­ђу­тим за Мак­си­ма »по­крет« или »рад­ња« су основ­ни ква­ли­те­ти при­ро­де. У ње­го­ва де­ла је укљу­че­на и ве­ли­ка збир­ка Am­ bi­gua. У Ори­ге­но­вом си­сте­му је ста­тич­ност јед­на од су­штин­ских ка­рак­те­ри­сти­ка исти­ни­тог би­ћа. »ко­ји је ство­рио све«. Сва­ко ство­ре­ње има свој сми­сао и свр­ху ко­ји од­ра­жа­ва­ју веч­ног и Бо­ жан­ског Ло­го­са. збир­ка Та­ла­си­је­вих »Од­го­во­ра на пи­та­ња«. јер су му ко­ре­ни да­ле­ко ду­бљи не­го слу­чај­не исто­риј­ске при­ли­ке. Три ли­ца ни­су три Бо­га за­то што има­ју јед­ну при­ро­ду. Ра­зно­ ли­кост и по­крет до­ла­зе од огре­хо­вље­ња. нај­не­си­сте­ма­тич­ни­ја ком­пи­ла­ци­ја ко­мен­та­ра на не­ја­сне па­су­се Гри­го­ри­ја На­зи­јан­зи­на или из­во­ди из псе­у­до-Ди­о­ни­си­ја. Она се од­но­си и на Бо­га и на ство­ре­но. Та­ко ње­гов став про­тив мо­но­те­ли­та до­би­ја но­ву сна­г у. сто­га. и Хри­стос мо­же да има са­мо јед­ну »енер­ги­ју«. фор­ми­ра­но са­свим не­за­ви­сно од мо­но­те­ли­ стич­ког спо­ра. ни­ти је за­то имао при­ли­к у. Већ та­да. исто као што је очи­глед­ но из чи­ње­ни­це да је у Бо­г у са­мо јед­на »енер­ги­ја«. у ка­па­до­киј­ској ми­сли. пре­ма то­ме. У овим mem­bra dis­jec­ta. Мак­сим се. Ло­гос је дат све­му ство­ре­ ном не као ста­тич­ки еле­ме­нат. све док жи­ви у са­гла­сно­сти са во­љом Бо­жи­јом. за­сно­ва­но на Ки­ри­ло­вој со­ти­ри­о­ло­ги­ји и хал­ки­дон­ској хри­сто­ло­ги­ји. Мак­сим ни­ка­да ни­ је по­к у­шао. мо­гао по­зи­ва­ти на тра­ди­ци­ју ка­да се су­прот­ста­вљао мо­но­те­ли­стич­кој тврд­њи да »енер­ги­ја« од­ра­жа­ва јед­ну ипо­стас или ли­це или ак­то­ра. У ово­ме се Мак­си­мо­ва ми­сао на­сла­ња на Ари­сто­те­ло­во уче­ ње да сва­ка при­ро­да има сво­ју »енер­ги­ју« или ег­зи­стен­ци­јал­ну ма­ни­фе­ста­ци­ју. уче­ње о »обо­же­њу«. ви­ше се­ри­ја »По­гла­ вља« (крат­ких из­ре­ка о ду­хов­ним и бо­го­слов­ским пред­ме­ти­ма) и не­ко­ли­ко по­ле­мич­ких трак­та­та про­тив мо­но­те­ли­та. у ко­ји­ма је мо­рао да се ан­га­ж у­је и из­ра­зи и ко­је су Мак­ си­ма од­ве­ле до му­чи­ли­шта и му­че­нич­ке смр­ти. као ре­ал­на осно­ва хри­шћан­ског ду­хов­ног жи­во­та. Ка­па­до­киј­ски су Оци при­ме­ни­ли исти прин­цип на сво­је уче­ње о три ли­ца у Бо­г у. от­кри­ва се нај­пот­пу­ни­је уче­ње о хри­шћан­ској ве­ри као це­ли­ни. да са­ста­ви сре­ђе­ну ана­ли­ зу сво­га си­сте­ма. те.

по­кре­та про­тив при­ро­де и сто­га. »При­род­ни«. У Хри­сту је људ­ска при­ро­да сје­ди­ње­на са ипо­ста­си Ло­го­са и оста­ју­ћи пот­пу­но људ­ска. већ у си­т у­а­ци­ји. нај­зад. ко­ја ни­је усло­вље­на ње­го­вом при­ро­дом. То је гно­мич­ка во­ља (гно­ме-ми­шље­ње). ко­ју је пру­жа­ло »при­род­но« жи­вље­ ње. »енер­ги­ја« или во­ља чо­ве­ко­ва. Али чо­век по­се­ду­је још јед­ну дру­г у мо­г ућ­ност. чо­ве­к у. У ства­ра­њу као це­ли­ни. се­би са­мом и. не­го је он и сли­ка бо­жан­ског Ло­го­са. ко­ји­ма је Ори­ген при­да­вао ве­ли­к у ва­жност. упу­ће­на је у прав­цу за­јед­ни­це са Бо­гом или »обо­же­ња«. по Мак­си­му. Већ код Гри­го­ри­ја Ни­ског. чо­век је истин­ски сло­бо­дан ка­да сле­ди сво­ју при­род­ну во­љу. ме­ђу дру­гим ство­ре­њи­ма. Бо­гом уста­но­вље­ни »по­крет«. из­дво­је­ност од си­г ур­но­сти. код Мак­си­ма на­ла­зи­мо но­ ви од­го­вор. Не са­мо да он у се­би но­си Ло­го­ са. из­дво­је­ност од пра­вог са­зна­ња. ко­ја пред­ по­ста­вља жи­вот у Бо­г у. а не при­ро­де. Ме­ђу­тим. исти­ни­та људ­ска сло­бо­да се не са­сто­ји у ауто­ном­но­сти људ­ског жи­во­та. осло­бо­ђе­на је гре­ха. већ у вра­ћа­њу све­га ство­ре­ног у пр­во­бит­но ста­ње. Пра­ва људ­ска при­ро­да не оже да бу­де та­мо где не­ма при­род­не. функ­ци­ја ипо­ста­тич­ног или лич­ног жи­во­та. Ову лич­ну сло­бо­ду су упо­тре­би­ли Адам и Ева и по­сле па­да до­спе­ли у из­дво­је­ност од Бо­га. Сто­га. аутен­ тич­не људ­ске во­ље или »по­кре­та«. при­па­да са­свим из­у­зет­но ме­сто. по­бу­не. У ту сло­бо­ду је укљу­че­на не­си­г ур­ност. рас­па­да­ња и смр­ти. Ка­да је чо­век изо­ло­ван од Бо­га он се осе­ћа роп­ски под­чи­њен стра­сти­ ма. не у из­дво­је­но­сти од све­га ство­ре­ног. у чо­ве­ко­вој за­јед­ни­ци са Бо­гом.Христолошко богословље По Мак­си­мо­вом ми­шље­њу. из­во­ра из ко­га по­ 57 . Из ове тач­ке уче­ња мо­же да се раз­ум ­ е за­што је Мак­сим био та­ко чвр­сто уве­рен да су мо­но­ен ­ ер­ги­зам и мо­но­те­ли­ти­зам из­да­ја хал­ки­дон­ског уче­ња о Хри­сту као пот­пу­ном чо­ве­к у. чо­ве­ко­ ва уло­га је да сје­ди­ни све ства­ри у Бо­г у и да та­ко пре­ва­зи­ђе зле си­ле одва­ја­ња. де­о­бе. ако људ­ска во­ља ни­је ни­шта дру­го не­го по­крет при­ ро­де. а циљ ње­го­ве при­ро­де је да по­стиг­не слич­ност са Бо­гом. лу­та­ње и стра­да­ње. ко­ја је за­ис­ та при­род­на. Са­та­ни. са­ мо­у­ни­ште­ња.а то је сло­бо­да из­бо­ра. има ли ме­ста за људ­ску сло­бо­ду? И ка­ко мо­же би­ти об­ја­ шњен пад и ре­волт чо­ве­ка про­тив Бо­га? На ова пи­та­ња. у Бо­жи­јој са­рад­њи и за­јед­ни­чар­ству. не­го ње­го­вом лич­но­шћу или ипо­ста­си .

ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ ти­че гно­мич­ка во­ља. по­ка­за­ће 58 . ко­ја је увек у са­гла­сно­сти са бо­жан­ском. а да је Ма­ри­ја »The­o­to­kos (Бо­го­ ро­ди­ца) и да је »Ло­гос био рас­пет« . Сле­де­ћа гла­ва. вр­ши »при­род­ни по­крет« људ­ске при­ро­де. У тај­но­ви­том про­це­су ко­ји је по­чео са Ње­го­вим за­че­ ћем у утро­би Дје­ве. у ко­јој се раз­ма­тра ико­но­бор­ство. а људ­ске ак­ци­је или »енер­ги­је« има и сам Бог као њи­хов узроч­ник. Исус је про­шао кроз при­род­ни раст. Он је мо­гао да бу­де исти­ни­ти спа­си­тељ чо­ве­чан­ства по­што у Ње­му ни­ка­да ни­је мо­гло да до­ђе до су­прот­но­сти из­ме­ ђу при­род­не и гно­мич­не во­ље. По­што има сво­ју ипо­стас у ипо­ста­си Ло­го­са (оипо­ста­зи­ра­на) Хри­сто­ва људ­ска при­ро­да је са­вр­ше­на људ­ска при­ро­да. Уче­ње о »обо­же­њу« је код Мак­си­ма за­сно­ва­но на фун­да­мен­ тал­ним па­три­стич­ким пред­по­став­ка­ма да за­јед­ни­чар­ство са Бо­гом не ума­њу­је ни­ти уни­шта­ва људ­ску при­ро­ду. ко­је је у Ви­зан­ти­ји упо­ тре­бља­ва­но као стан­дард­ни дог­мат­ски уџ­бе­ник. Сто­га мо­же да се ка­же да је »Бог био ро­ђен«. већ чи­ни да она бу­де са­вр­ше­но људ­ска. Ипо­ста­сним сје­ди­ње­њем Ње­го­ ва људ­ска во­ља. Они су та­ко­ђе слу­жи­ли као нај­а­у­то­ри­та­тив­ни­ји из­вор по­да­та­ка на ко­је су се по­ зи­ва­ли при­ли­ком ве­ћи­не дог­мат­ских кон­тро­вер­зи­ја. стра­да­ње па и смрт . по­ру­г у. Јо­ва­на Да­ма­ски­на (пр­ва по­ло­ви­на осмог ве­ка). Су­штин­ски еле­мен­ти Мак­си­мо­ве хри­сто­ло­ги­је да­ли су пер­ ма­нен­тан и фи­ло­соф­ски оквир ви­зан­тиј­ској ми­сли и ду­хов­но­ сти.све што до­жи­вља­ва па­ли чо­век. Али мо­же и мо­ра да се ка­же да је чо­век вас­кр­сао из мр­твих и да се­ди с де­сне стра­не Оца. Они су за­јед­но са уче­њем о Све­тој Тро­ји­ци ве­ли­ких ка­па­до­ киј­ских Ота­ца уне­ти у Тач­но из­ла­га­ње пра­во­слав­не ве­ре. »обо­же­ње« је до­ступ­но свим чла­но­ви­ма Те­ла Хри­сто­ва бла­го­да­ћу и де­лат­но­шћу Ду­ха Све­тог у Хри­сто­вој Цр­кви. Пре­ко Хри­сто­ве чо­веч­је при­ро­де обо­же­не сје­ди­ње­њем са Ло­го­сом. Кроз вас­кр­се­ње је Хри­стос ис­пу­нио крај­њу људ­ ску суд­би­ну. ко­га је Он до­шао да спа­се. Ипо­ста­сно сје­ди­ње­ње у Хри­сту под­ ра­зу­ме­ва уза­јам­но оп­ште­ње иди­ом ­ а ( pe­ric­ho­re­sis ton idi­o­ma­ton) Осо­би­не бо­жан­стве­но­сти и чо­веч­но­сти из­ра­жа­ва­ју се у »оп­ште­ њу јед­ног са дру­гим« (Хал­ки­дон­ска де­фи­ни­ци­ја). по­што је до­био осо­би­не ко­је »по при­ро­ди« при­па­да­ју са­мо Бо­г у: бе­смрт­ност и сла­ву.иако ро­ђе­ње и смрт оста­ју чи­сто људ­ске ре­ал­но­сти. до ко­јих је до­ла­зи­ло на Ис­то­к у то­ком сред­њег ве­ка.

али ко­ји је пот­пу­но раз­ли­чи­то од Ни­ла. Ца­ри­град­ски си­нод је 1117. »Syno­di­con«. Ни­ко­ ла. а са­бор­ске од­лу­ке. Jo­an­nou. 1967/. го­ди­ не рас­пра­вљао слу­чај Ев­стра­ти­ја. уне­се­не су у Syno­di­kon. 374 .3 Са­ме Ки­ри­ло­ве од­лу­ке про­тив Ев­стра­ти­ја во­ди­ле су да­љим хри­сто­ло­шким де­ба­та­ма ко­је су овог пу­та би­ле усред­сре­ђе­не на зна­чај ев­ха­ри­стич­ке жр­тве.људ­ску рад­њу при­но­ше­ња жр­тве. Очи­глед­но је да је он при­хва­тио не­ке мо­но­фи­зит­ске ар­г у­мен­те сво­јих про­тив­ни­ка.2 већ је би­ла и обо­же­на »по при­ро­ди«. и бо­жан­ску. а то би би­ло не­ сто­ри­јан­ско раз­два­ја­ње и пер­со­на­ли­за­ци­ја две при­ро­де. ко­је су се на њих од­но­си­ле. l ed B. Le­ib /Pa­ris. био је осу­ђен за­то што је сма­трао да Хри­сто­ва људ­ска при­ро­да ни­је би­ла сје­ ди­ње­на са Бо­гом са­мо »ипо­ста­сно«.« Tra­va­uh et me­mo­i­res« 2/Pa­ris: Press Uni­ve­ri­ta­i­res de Fran­ce. ми­тро­по­ли­та Ни­кеј­ског. ко­ји је био уву­чен у бо­го­слов­ске ди­ску­си­је са Јер­ме­ни­ма. раз­ра­ђу­ју­ћи уче­ње о ли­ци­ма на ба­зи иде­је Ле­он­ти­ја Ви­зан­тиј­ца и Мак­си­ма Ис­по­вед­ни­ка. 187-188. 202 . на­ро­чи­то у пе­ри­о­ду Ком­не­на. ко­ју је Хри­стос узео.206. кан­ди­дат за алек­сан­дриј­ског па­три­јар­ха. од­го­во­рио је Со­ти­ри­хо­су. 3 P. Па чак су се и доц­ни­је отва­ра­ле хри­сто­ло­ шке ди­ску­си­је. не­го је би­ла у »под­ре­ ђе­ном« по­ло­жа­ју. Ђа­кон Со­те­ри­хос Пан­те­у­ге­нос. ве­ли­ки ви­зан­тиј­ски бо­ го­слов два­на­ес­ тог ве­ка.Христолошко богословље нам да се хри­сто­ло­шки про­блем ин­ди­рект­но по­но­во по­ја­вио у осмом и де­ве­том ве­к у. да бу­де »очи­шће­на« и је­ди­но њој при­па­да људ­ска ти­т у­ла пр­во­све­ ште­ни­ка. ed. епи­скоп из Ме­то­не на Пе­ло­по­не­зу. ко­ји је исто та­ко био ан­га­жо­ван у ди­ску­си­ја­ма са Јер­ме­ни­ма. Осу­ђу­ју­ћи ми­шље­ње Ев­стра­ти­ја. »Ale­hiad«. Она је би­ла у по­ло­жа­ју да »се мо­ли Бо­г у«. при­ма­ња жр­тве. Тро­ји­ци. јер би то под­ра­зу­ме­ва­ло да је­дан Хри­стос из­вр­ша­ва две су­прот­не рад­ње . »Der No­mi­na­li­smus und di menschlic­he Psic­ho­lo­gie Chri­sti: das Se­me­i­o­ma ge­gen Eustra­ti­os von Ni­ko­ia 1117«. Byzan­ti­nische Ze­intschrift 47/1954/. не са­мо да је би­ла раз­ли­чи­та од Ње­го­ве бо­жан­ске при­ро­де. Си­нод је по­но­вио од­лу­ке Пе­тог ва­се­љен­ ског са­бо­ра про­тив хри­сто­ло­ги­је Три по­гла­вља. из­ра­жа­вао пра­во­слав­ну хри­сто­ ло­ги­ју тер­ми­ни­ма слич­ним тер­ми­но­ло­ги­ји Те­о­до­ра Моп­су­е­стиј­ ског. твр­дио је да жр­тва не би мо­гла да бу­де под­не­та Св. Ипо­ста­сно је­дин­ство је то што до­зво­ља­ва да се о 2 An­na Com­ne­na. го­ди­не ца­ри­град­ски мо­нах по име­ну Нил. Go­u­il­ ard. Чо­веч­ја при­ро­да. 1943/ II.378. Око 1087. J. 59 . h. а то је тер­мин не­по­де­сан у од­но­су на Бо­га.

по при­ро­ди Бог. 60 . »Ми ни­смо ишли к Ње­му ( да при­но­си­мо жр­тву). го­во­ри­ли су они. Бог од нас не мо­ра ни­шта да при­ми. ни­је ни­ко дру­ги не­го сам Ки­ри­ло Алек­сан­дриј­ски. бу­ду­ћи да је очин­ство »ве­ће« не­го си­нов­ ство јер Хри­сто­ва људ­ска при­ро­да се. она је обо­же­на и пот­пу­но »јед­на« са бо­жан­ском при­ро­дом. ни уоп­ште са­ мо де­ло Хри­сто­во. Ни­ ко­ла је про­тив Со­ти­ри­хо­са на­во­дио за­кљу­чак Хе­ру­вим­ске пе­сме чи­ји аутор. Де­ме­тра­ко­пу­лос. Ни­ко­ла. Текст се. ко­ја је са­став­ни део обе ви­ зан­тиј­ске ли­т ур­ги­је (Ва­си­ли­је­ве и Јо­ва­на Зла­то­у­ста): »Јер Ти си онај ко­ји жр­тву­јеш и ко­ји се жр­тву­је. го­ди­не у ве­зи са осу­дом Кон­стан­ти­на из Кер­ки­ре и ње­го­ вог след­бе­ни­ка Јо­ва­на Ири­ни­ко­са. 1965/ 337 . Од та­кве чо­ве­чан­ске при­ро­де. на­сли­ка­ном и смрт­ном«. од­но­си на ипо­ста­сне осо­би­не ли­ца у Све­тој Тро­ји­ци. не мо­же да бу­де »ма­ња« од бо­жан­ске. ше­стом и сед­мом ве­к у.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ Бо­г у ми­сли као оном ко­ји у чи­ну жр­тво­ва­ња де­ла чо­ве­чан­ски. или ме­ња­ње јед­не ства­ри за дру­г у у ис­тој сра­зме­ри.338. до­ка­зу­је да ни ев­ха­ри­сти­ја. оста­ју­ћи при то­ме. ко­ји при­маш жр­тву и сам се при­но­сиш као жр­тва«. хри­сто­ло­шке ди­ску­си­је два­на­е­стог ве­ка су би­ле по­нов­но раз­ма­тра­ње свих глав­них про­бле­ма о ко­ји­ма су во­ђе­ни спо­ро­ви у пе­том. Пре се Он сми­ло­вао на нас и узео на­шу при­ро­ду. озна­ча­ва раз­ли­к у из­ме­ђу бо­жан­ске и чо­ве­чан­ске при­ро­де у Хри­сту. схва­ће­ној као ком­пен­за­ци­ја. ипо­ста­сно сје­ди­ње­ном са ствар­ном и ак­тив­ном људ­ ском при­ро­дом. го­ди­не раз­ли­к у­је од Ње­го­ве бо­жан­ске је­ди­но »у на­шем уму«. Ви­зан­тиј­ска цр­ква је 4 Ни­ко­ла из Ме­то­не. У ства­ри. ни у ком по­гле­ду. и као та­кав при­ма жр­тву. чи­је је ста­но­ви­ште по­твр­ђе­но од са­бо­ра (1156-1157). бо­жан­ска при­ро­да је сва­ка­ко »ве­ћа«. као при­кри­ве­них мо­но­фи­зи­ та. пре­ма од­лу­ци са­бо­ра из 553. изд. не мо­г у да бу­ду све­де­ни на ју­ри­дич­ко уче­ње о жр­тви. са­бор од 1170.4 Ово »отво­ре­но су­срео у те­лу« би­ло је по­себ­но на­гла­ше­но 1170. Од­ ба­цу­ју­ћи ово уче­ње. го­ди­не је још јед­ном по­твр­ дио од­лу­ке Хал­ки­дон­ског и II ца­ри­град­ског са­бо­ра о Хри­сто­вом бо­жан­ству. »Трак­тат про­тив Со­те­ри­хо­са«. пре­ма са­вре­ме­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма. »ство­ре­ном. не као услов из­ми­ре­ња већ да би нас отво­ре­но су­срео у те­лу«. /re­print Hil­des­he­im: Olms. Сто­га она. Су­шти­на про­бле­ма је би­ла у то­ме да се они ни­су сла­га­ли са ту­ма­че­њем да ци­тат код Јо­ва­на 14:18 »мој Отац је ве­ћи од Ме­ не«.

чо­век. овим сје­ди­ње­њем чо­век ни­је ни­ти ума­њен ни­ти уни­штен. као што су »за­ме­на« или »за­до­во­ље­ње«. ко­је је Ге­ор­ги­је Фло­ров­ски јед­ном на­звао »аси­ме­трич­но сје­ди­ње­ње« Бо­га и чо­ве­ка у Хри­сту. 75. а пре­ко Се­бе и у Се­би. Ово уче­ње је из­ра­же­но и у ев­ха­ри­стиј­ској жр­тви.5 5 »Пета анатема против Сотерихоса« у Синодикону изд. по­ми­рио нас је и са Сво­јим Оцем и са нај­све­ти­јим и жи­во­ то­дав­ним Ду­хом«. Док ипо­ста­сни из­вор жи­во­та . Хри­стос нас је. 61 . Gouillard. је­дин­стве­ном ак­т у у ко­ме ни јед­на Хри­сто­ва рад­ња ни­је пред­ста­вље­на изо­ло­ва­но или све­де­на на чи­сто људ­ске пој­мо­ве. као што об­ја­вљу­је Syno­di­kon сва­ке го­ди­не на Не­де­љу пра­во­сла­вља. »по­ ми­рио са Со­бом це­ло­к уп­ном тај­ном ико­но­ми­је.циљ и обра­зац . Он овим по­ ста­је пот­пу­ни . стр.Христолошко богословље оста­ла до ср­жи вер­на уче­њу.оста­је бо­жан­ски.

.

1. Оста­ли ис­точ­ни хри­шћа­ни. да­вао са­др­жи­ну ико­но­ . на ко­ји се ви­зан­тиј­ско бо­го­сло­ вље че­сто вра­ћа­ло. био је у осмом ве­к у го­ то­во у пот­пу­но­сти мо­но­фи­зит­ски. би­ли јер­мен­ског или иса­вриј­ског по­ре­кла. а ка­ко ће­мо ви­де­ти. Ис­ток. тро­ди­мен­зи­о­нал­ни умет­нич­ки об­лик је прак­тич­но не­стао. осо­би­то Си­риј­ци и Јер­ме­ни.Хри­шћа­ни грч­ког го­вор­ног под­руч­ја су на­сле­ди­ли из сво­је па­ган­ске про­шло­сти сми­сао за ре­ли­ги­о­зну ли­ков­ну пре­ста­ву. Ка­да је ра­на Цр­ква осу­ди­ ла та­кву умет­носг као идо­ло­по­кло­нич­к у. Сто­га је зна­чај­но да су ца­ре­ви ко­ји су по­др­жа­ва­ли ико­но­кла­ зам. На­ста­нак по­кре­та Ико­но­бо­рач­ки по­крет су от­по­че­ли и по­др­жа­ва­ли ца­ре­ви осмог и де­ве­тог ве­ка. Шта ви­ше. би­ли су ма­ње скло­ни упо­тре­би ико­на. био је су­штин­ски по­ве­зан са хри­сто­ло­ шком про­бле­ма­ти­ком ко­ја је у пе­том. . ван грч­ког го­вор­ног под­руч­ја. да би се по­но­во по­ја­ вио у хри­шћан­ској дво­ди­мен­зи­ал­ној вер­зи­ји. у по­кре­т у се ис­ти­чу три основ­на еле­мен­та: а) Про­блем ре­ли­ги­о­зне кул­т у­ре.3 ИКО­НО­БО­РАЧ­КА КРИ­ЗА Ду­ги ико­но­бо­рач­ки спор. осла­ња­ју­ћи се на сво­ ју кул­т ур­ну тра­ди­ци­ју. и од са­мог ње­го­вог на­стан­ка им­пе­ри­ јал­на по­ли­ти­ка је нео­дво­ји­во об­у­хва­та­ла те­о­ло­шке и не­те­о­ ло­шке про­бле­ме. Пре­ма са­вре­ме­ним из­во­ри­ма и нај­но­ви­јим ис­тра­жи­ва­њи­ма. ше­стом и сед­мом ве­к у до­ве­ла до рас­це­па у ис­точ­ном хри­шћан­ству. мо­но­ фи­зи­ти­зам је ћут­ке или екс­пли­цит­но.

оп­не. у стал­ној кон­фрон­та­ци­ји са исла­мом. . па je. њи­хо­ва ми­сао је мно­го чи­сти­ја не­го оних ко­ји ве­ру­ју да је Бог ушао у утро­бу Дје­ве Ма­ри­је. Ви­зан­ти­ја је би­ла вој­нич­ки и иде­о­ ло­шки. Та­ко je ислам. на при­мер. Овај ар­г у­ мент су упо­тре­бља­ва­ли да би по­ка­за­ли ин­фе­ри­ор­ност хри­шћан­ ства као ре­ли­ги­је. Али. био за­чет. у из­ве­сној ме­ри. од­но­сно арап­ским ка­ли­фом.Из­гле­да да је спор. и нај­ви­ше и нај­чи­с ти­је от­ кро­ве­ње Бо­га Авра­мо­вог. а не ње­го­во све­сно опо­на­ша­ње. ро­ђен и уви­јен у пе­ле­не. ко­ји су за­по­че­ли ца­ре­ви Лав III (717-741) и Кон­стан­тин V (741-775) био мо­ти­ви­сан не­бо­го­слов­ским фак­то­ри­ма. б) Кон­фрон­та­ци­ја са исла­мом. Си­ри­ју и Еги­пат. пи­ше: »Ако су не­ки Хе­ле­ни то­ли­ко ла­ко­ми­сле­ни да по­ве­ру­ју да бо­ го­ви жи­ве у идо­ли­ма. . ко­ји су већ на­ве­де­ни. Они су ре­ши­ли да хри­шћан­с тво очи­с те. да је био пун кр­ви. И хри­шћан­с тво и ислам су пре­тен­до­ва­ли да бу­ду свет­ске религиjе. в) На­сле­ђе хе­лен­ске ду­хов­но­сти. Ико­но­бо­рач­ки ток ми­шље­ња. ико­но­бор­ство је за се­бе ла­ко на­шло но­ве ар­г у­мен­те у грч­ко хри­шћан­ској тра­ди­ци­ји.По­што су Ара­пи за­у­зе­ли Пaлестину. кoja се по­след­ња по­ја­ви­ла. да би му омо­г у­ћи­ли да се су­прот­с та­ви иза­зо­ву исла­ма. ислам je хри­шћа­не оп­т у­жи­вао да су мно­го­ бо­шци и идо­ло­по­кло­ни­ци. ума­њи­ва­ли ва­жност идо­ла у грч­ком па­га­ни­зму и раз­ви­ли су јед­ но ре­ла­тив­но уче­ње о сли­ци као сред­ству при­сту­па бо­жан­ском про­то­ти­пу. У пси­хо­ло­шком ра­т у ко­ји је на­с тао. Пор­фи­ри­је. али тај ути­цај је био део хлад­ног ра­та во­ђе­ ног про­тив исла­ма. Има­ју­ћи у ви­ду уче­ње о тpoјичности и у упо­тре­би ико­на. Нео­пла­ то­ни­стич­ки пи­сци су у сво­јој по­ле­ми­ци про­тив хри­шћан­ства. утицao на ико­ но­бо­рач­ки по­крет. жу­чи па чак и срам­них 64 .ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ бо­рач­ким бо­го­слов­ским ар­г у­мен­ти­ма. на че­лу сa ви­ зан­тиј­ским ца­рем. ко­ји ни­су би­ли ди­рект­но у ве­зи са осу­ ђе­ним мо­но­фи­зит­ством ни­ти са стра­ним кул­т ур­ним ути­ца­ји­ма. ислам је под­вла­чио да је ре­ли­ги­ја. И на ове оп­т у­жбе за идо­ло­по­к лон­ ство од­го­ва­ра­ли су ца­ре­ви ро­ђе­ни на ис­то­к у. био је доц­ни­је по­ве­зан са ори­ген­ством. са­мим тим. а не као оби­та­ва­ли­шту са­мог бо­жан­ства. ко­ји се мо­гао уна­траг сле­ди­ти све до ра­ног хри­шћан­ства. Ра­ни хри­шћан­ски апо­ло­ге­ти су узи­ма­ли ста­ро­за­вет­ну за­бра­ну пред­ста­вља­ња Бо­га исто та­ко бу­квал­но као и Је­вре­ји.

ни­је ви­ше ре­а­лан и да ње­на бри­га за ма­те­ри­јал­ну сли­к у Ису­со­ву ни­је у до­ме­ну исти­ни­те ве­ ре. ко­ји су би­ли под ути­ца­јем пла­то­ ни­чар­ске спи­ри­т у­ал­но­сти. ко­ји је Ло­гос узео на се­бе у Ису­су Хри­сту. ко­ја је не­ги­ра­ла пер­ма­нент­ну Бо­гом ство­ре­ну ег­зи­стен­ци­ју. А. 1962/ I. ко­ји је пре­тен­до­вао да бу­де ва­ се­љен­ски. Ак­та овог са­бо­ра. »Про­тив хри­шћа­на« фраг­мент 77 изд. Овај цар је лич­но об­ја­вљи­вао бо­ го­слов­ске трак­та­те у ко­ји­ма је на­па­дао по­што­ва­ње ико­на и са­ звао је у Хи­је­ри­ји са­бор (754). фи­ло­соф­ски пот­пу­но раз­ли­чи­то и од ори­јен­тал­ног и од ислам­ског. Pi­tra. re­pr. Ј. 2. при­ми­ла је од­го­вор: »Об­лик слу­ге«. Spe­ci­le­ gi­um So­le­smen­se. Graz. Ико­но­бо­рач­ко бо­го­сло­вље Из­гле­да да пре ца­ра Кон­стан­ти­на V Ко­про­ни­ма (741-775) ико­но­бор­ство ни­је има­ло пре­ци­зно из­ло­же­но сво­је бо­го­слов­ско ста­но­ви­ште у пи­са­ном об­ли­к у. /Pa­ris: 1852. се­стра ца­ра Кон­ стан­ти­на. по­се­ти­ла Је­ру­са­лим и за­мо­ли­ла Јев­се­ви­ја Ке­са­риј­ског за сли­к у Хри­сто­ву. 2 Текст Јев­се­ви­је­вог пи­сма код Ни­ки­фо­ра. и мо­гао је да бу­де на­сли­кан. Ка­да је Кон­стан­ци­ја. Ико­но­бо­рач­ке тен­ден­ци­је су пре­жи­ве­ле у ори­ге­ни­стич­ким кру­го­ви­ма. АК (1916) 93.«1 Пор­фи­ри­је je очи­глед­но схва­тао да је ве­ро­ва­ње у исто­риј­ско ова­пло­ђе­ње Бо­жи­је не­по­ду­дар­но са то­тал­ним ико­но­бор­ством. а сма­тра­ла је да је је­ди­на ствар­на ре­ал­ ност »ин­те­лек­т у­ал­на«. »Про­тив Јев­се­ви­ја« изд. По­сле Ње­го­вог про­сла­вља­ња. са­чу­ва­на су у за­пи­сни­ци­ма Сед­мог ва­се­љен­ског са­бо­ра. И за­и­ста је хри­шћан­ска ико­но­гра­фи­ја по­че­ла да цве­та у тре­ћем ве­к у. 1 Пор­фи­ри­је.386 65 . јер је исто­риј­ски Хри­стос био без сум­ње ви­дљив.Иконоборачка криза ства­ри. би­ли та­ко­ђе ори­ ге­ни­сти.2 Има по­да­та­ка да су бо­го­слов­ски са­вет­ни­ци Ла­ва III. пр­вог ико­но­бо­рач­ког им­пе­ри­ја­то­ра. дру­гог одр­жа­ног у Ни­ке­ји. На тај на­чин чи­сто »грч­ко« ико­но­бор­ство. ко­ји је фор­мал­но од­ба­цио ико­но­бор­ство (787). В. Har­nack Abh Berl. о Хри­сту се мо­же раз­ми­шља­ ти је­ди­но »у ду­ху«. са по­гле­ди­ма нај­ве­ро­ват­ни­је исто­вет­ним Јев­се­ви­је­вим. до­при­не­ло је успе­ ху по­кре­та. 383 .

али су про­пу­сти­ли да узму у об­зир хал­ки­дон­ску по­твр­ду да је »сва­ка при­ро­да са­чу­ва­ла свој на­чин по­сто­ја­ња. Из­гле­да. је све­то­та­јин­ска сли­ка ев­ха­ри­сти­ је. по­ твр­ђу­је са­бор у Хи­је­ри­ји. мо­же да Га на­сли­ка са­мо или као чо­ве­ка. чак ако су ико­но­бор­ци фор­мал­но и од­ба­ци­ли мо­ но­фи­зит­ство. Или су обе . фор­мал­но по­зи­вао на ауто­ри­тет пр­вих шест са­бо­ра.« PG 3: 124 а 66 . те је увек не­а­де­кват­на про­то­ти­пу. ко­ју би они мо­гли да при­зна­ју. Пра­во­слав­на те­о­ло­ги­ја ико­не: Јо­ван Дама­скин и Сед­ми са­бор Мо­ра да су у Ви­зан­ти­ји не­ке ди­ску­си­је о ико­на­ма во­ђе­не већ 3 4 Man­si.бо­жан­ска и чо­ве­чан­ска при­ро­да . већ је за­др­жа­ла свој пот­пу­ни иден­ти­тет. 256 ab. исто та­ко да су они ома­ло­ва­жа­ва­ли пра­во зна­че­ње ипо­ ста­сног је­дин­ства. Дру­ги аспект ико­но­бо­рач­ког ста­ва би­ло је њи­хо­во уче­ње о сли­ци. ка­да пра­ви сли­к у Хри­сто­ву. Из ово­га је про­из­и­ла­зи­ло да ма­те­ри­јал­на сли­ка ипак ни­кад не мо­же да до­стиг­не на­ве­де­ну исто­вет­ност. као »сли­ка« и »сим­бол« Хри­ста по уче­њу.264c.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ Ин­те­ре­сант­но је да се Кон­стан­тин. хи­јер. он сма­тра да је бо­жан­стве­ност опи­са­на чо­веч­но­шћу. У пр­вом слу­ча­ју он је не­сто­ри­је­вац. у ком слу­ча­ју је он мо­но­фи­зит. У дру­гом пак слу­ча­ју. Они су увек сма­тра­ли да је сли­ка исто­вет­на или јед­но­ бит­на са про­то­ти­пом. Сли­кар. 261d . ко­је је пре­у­зе­то од псе­у­до . одва­ја­ју­ћи та­ко Ње­го­ву чо­ве­чан­ску при­ро­ду од бо­жан­ске.« Очи­глед­но. а то је бе­сми­сли­ца. Људ­ска при­ро­да ко­ју је узео на се­бе Ло­гос ни­је се по­ме­ша­ла са бо­жан­ском при­ро­дом. X.4 3. Ви­ди псе­у­до . ко­је под­ра­зу­ме­ва по­сто­ја­ње ствар­не раз­ли­ке из­ме­ђу при­ро­де и ипо­ста­си.3 Ови ар­г у­мен­ти има­ју сна­г у и мо­ра да су им­пре­си­о­ни­ра­ли са­вре­ме­ни­ке.сме­ша­не. За ње­га ико­но­бор­ство ни­је би­ло ни­ка­кво но­во уче­ње.Ди­о­ни­си­ја. прет­по­ста­вља­ли су да је обо­же­ње Хри­сто­ве чо­ве­ чан­ске при­ро­де по­ти­сну­ло ње­не људ­ске ин­ди­ви­ду­ал­не осо­би­не. Је­ди­на пра­ва »сли­ка« Хри­сто­ва. Исто. не­го ло­гич­ка по­ сле­ди­ца хри­сто­ло­шких де­ба­та прет­ход­них ве­ко­ва. или и јед­но и дру­го: Ње­го­ву чо­ве­чан­ску и бо­жан­ску при­ро­ду. да би оправ­дао свој по­ло­ жај. 252 ab.Ди­о­ни­си­ја »Неб.

977 . ус­пео је да 5 6 Man­si. слу­жи се истим хри­сто­ло­шким ар­г у­мен­ти­ма про­тив двор­ског ико­но­бор­ства: »У веч­ном се­ћа­њу на жи­вот у те­лу Го­спо­да Ису­са Хри­ста. То је би­ла скри­ве­на фи­г у­ра оног исти­ни­тог јаг­ње­та . ко­је у пот­ пу­но­сти не мо­же да из­ра­зи сим­бо­лич­на фи­г у­ра јаг­ње­та.Хри­ста на­шег Го­спо­да. Сто­га да би­смо сви­ма очи­глед­но пред­ста­ви­ли. да­нас ми да­је­мо пред­ност бла­го­да­ти и исти­ни као ис­пу­ње­њу за­ко­на.Иконоборачка криза кра­јем осмог ве­ка. ко­ји нам се по­ка­зао са­гла­сно за­ко­ну. тј. Пре не­го што је Лав III из­дао фор­мал­не де­кре­те про­тив ико­ на. Оно­га ко­ ји је са­вр­шен.«6 Са овим је у Ви­зан­ти­ји Гер­ман по­стао пр­ви све­док пра­во­сла­ вља про­тив ико­но­бор­ства. Гер­ман I »О је­ре­си­ма и си­но­ди­ма«.«5 Пре­ма то­ме. XI. па­три­јарх ца­ри­град­ски. не­го је би­ла по­треб­на сли­ка Ису­са »у Ње­го­вом људ­ском об­ли­к у«. у Ње­го­вом ви­дљи­вом Бо­го­ја­вља­њу (те­о­фа­ни­ји) . од­лу­чу­је­мо да од са­да Хри­стос. ко­је су хри­шћан­ ском ге­т у сред­њег ве­ка обез­бе­ђи­ва­ли арап­ски осва­ја­чи. наш Го­спод. Ова пред­ста­ва је усво­је­на као сим­бол бла­го­да­ти. на Ње­го­во стра­да­ње. Ње­го­ву спа­со­но­сну смрт и ис­к у­пље­ње све­та. а не као не­кад. Ва­жност овог ка­нон­ског тек­ста ле­жи у чи­ње­ни­ци да он про­блем ре­ли­гиј­ског пред­ста­вља­ња по­сма­тра у хри­сто­ло­шком кон­тек­сту: »У из­ве­сним ре­про­дук­ци­ја­ма ува­же­них ико­на. овај скром­ни мо­нах из ма­на­сти­ра св. По­што смо при­хва­ти­ли ста­ре фи­г у­ре и сен­ке као сим­бо­ле исти­не. при­ми­ли смо тра­ди­ци­ју да Га пред­ ста­вља­мо у Ње­го­вом људ­ском об­ли­к у. Ово је на­шло свог од­ра­за у 82. ко­ји су пре­да­ти Цр­кви. за Оце Трул­ског са­бо­ра. Жи­ве­ћи и пи­шу­ћи у ре­ла­тив­ној си­г ур­но­сти. 67 . Пре­те­ча је на­ сли­кан ка­ко по­ка­зу­је сво­јим пр­стом на јаг­ње. мо­же да бу­де пред­ста­вљен у свом људ­ском об­ли­к у. у об­ли­к у јаг­ње­та. бар по­мо­ћу бо­је. Гер­ман I (715-730). Са­ве у Па­ле­сти­ни.и све­сни смо да на тај на­чин про­сла­ вља­мо по­ни­зност Бо­га Сло­ва. ка­но­ну Са­бо­ра у Тру­лу. PG 98: 80a. од­бра­ну ико­на је пре­у­зео уса­мље­ни и ге­о­ граф­ски уда­ље­ни глас Јо­ва­на Да­ма­ски­на.980. сли­ка Хри­сто­ва јс пред­ ста­вља­ла ис­по­ве­да­ње ве­ре у исто­риј­ско ова­пло­ће­ње. По­што је под цар­ском при­ну­дом мо­ рао да на­пу­сти трон. ко­је је ре­зул­тат све­га то­га.

што се че­сто при­пи­си­ва­ло ви­ 7 8 9 Јо­ван Да­ма­скин. по­што се Бог по­ја­вио у те­лу и жи­вео ме­ђу љу­ди­ма. ни­је се мо­гао при­ка­за­ти. ко­је је ре­зер­ви­са­но је­ди­но за Бо­га. »У ра­ни­је вре­ме. 377 d. Бог. ко­ји је узео жи­вот у те­лу и ко­ји је пре­ко ма­те­ри­је из­вр­шио мо­је спа­се­ње. PG 94: 1245 а. он­да ка­да је Бог по­стао чо­век. У овој тач­ки тра­ди­ци­ја нео­пла­то­ни­ча­ра и ори­ге­ни­ста. по­др­жа­ва­ла је пра­во­слав­но ста­но­ви­ште. при­хва­тио је Сед­ми ва­се­љен­ски са­ бор 787. Ста­ри За­вет ни­је био у пот­пу­но­сти ико­но­бо­рач­ки на­стро­јен. уко­ли­ко Он то по­ста­је за нас. XI­II. Сли­ка.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ са сво­је чу­ве­не три рас­пра­ве у од­бра­ни ико­на. мо­же да бу­де пред­мет са­мо ре­ла­тив­ног по­ што­ва­ња или ода­ва­ња ча­сти. го­ди­не. не­ви­дљи­вог Бо­га. не као не­ви­дљи­вог не­го у тој ме­ри ви­ дљи­вог. иде­ју да је ико­на »Бог«.9 Ова ауто­ри­та­тив­на тврд­ња ва­се­љен­ског са­бо­ра. ко­је су хри­шћа­ни би­ли спрем­ни да ту­ма­че као на­го­ве­штај Хри­ста. ује­ди­ни ми­шље­ ње пра­во­сла­ва­ца у ви­зан­тиј­ском све­т у. не­го су се сли­ке упо­ тре­бља­ва­ле на­ро­чи­то у бо­го­слу­же­њу у хра­му. Ja не обо­жа­вам ма­те­ри­ју не­го ство­ри­те­ља ма­те­ ри­је. Са­мо Син и Дух су »при­род­не сли­ке« Оца и сто­га јед­но­бит­не са Њим. ја­сно ис­кљу­чу­је обо­жа­ва­ње ико­на. по­што је ја­сно одво­је­на од бо­жан­ског мо­де­ла. Ди­ску­си­ју о при­ро­ди сли­ке ко­ја је пру­жа­ла ба­зу за вр­ло ва­ жну де­фи­ни­ци­ју кул­та ико­на. Јо­ван је та­ко­ђе опо­вр­га­вао ико­но­бо­рач­к у иден­ти­фи­ка­ци­ју ико­не са про­то­ти­пом. По сво­јој во­љи Бог је по­стао ви­дљив узи­ма­ју­ћи ма­ те­ри­јал­ни об­лик и да­ју­ћи ма­те­ри­ји но­ву функ­ци­ју и но­во до­сто­ јан­ство. На при­мер. 68 . ка­да уче­ству­је­мо у (Ње­ го­вом) те­лу и кр­ви. Исто. Пр­ва рас­пра­ва по­чи­ње са по­нов­ном по­твр­дом хри­сто­ло­шког ар­г у­мен­та: »Ја пред­ста­вљам Бо­га. на ко­је су се ико­но­бор­ци по­зи­ва­ли. али дру­ге сли­ке Бо­га су су­штин­ ски раз­ли­чи­те од свог мо­де­ла и сто­га ни­су »идо­ли«.«8 По­ред овог цен­трал­ног ар­г у­мен­та.«7 Јо­ван углав­ном под­вла­чи про­ме­ну ко­ја се де­си­ла у од­но­су из­ме­ђу Бо­га и ви­дљи­вог све­та. Али да­нас. а не обо­жа­ва­ња. Јо­ван је на­сто­јао и на спо­ ред­ним и ма­ње ва­жним де­та­љи­ма. Бе­се­да PG 94: 1236 с. ко­ји је ра­ди ме­не по­стао ма­те­ри­ја. Man­si. бес­те­ле­сан и без­о­бли­чан. или ико­на. ја мо­г у да пред­ста­вим оно што је у Бо­г у ви­дљи­во (to ho­ ra­ton tou the­ou).

ко­је су од­ба­ци­ва­ле са­бор. при­па­да две­ма ве­ли­ким бо­го­слов­ским фи­г у­ра­ма дру­ гог ико­но­бо­рач­ког пе­ри­о­да . Пра­во­слав­на те­о­ло­ги­ја ико­не Те­о­дор Сту­дит и Ни­ки­фор Те­о­дор Сту­дит (759-826) је био је­дан од нај­ве­ћих ре­фор­ма­то­ ра ис­точ­ног мо­на­шког по­кре­та.Иконоборачка криза зан­тиј­ском хри­шћан­ству. ко­ји је. XXXII 103. али ње­го­ви прин­ци­пи мо­на­шког жи­во­та би­ли су при­ме­ње­ни и на дру­ге ве­ ли­ке ки­но­вит­ске за­јед­ни­це. 69 . ко­ју је по­ста­вио ико­но­бо­рач­ки са­бор у Хи­је­ри­ји. чак и То­ма Аквин­ски. Ни­кеј­ски II са­бор ни­је об­ра­дио тех­нич­ ки тач­к у по тач­к у хри­сто­ло­ги­ју. Под Те­о­до­ро­вом упра­вом. Са овим пре­во­дом се слу­жио Кар­ло Ве­ ли­ки у сво­јим чу­ве­ним Li­bri Ca­ro­li­ni. Грч­ко proskyne­sis (по­шти­ва­ње).10 Без об­зи­ра на огром­ну тер­ми­но­ло­шку пре­ци­зност у опи­си­ ва­њу по­шти­ва­ња ико­на. при­хва­тао Дру­ги Ни­кеј­ски са­бор .обо­жа­ва­ње. Сам Те­о­дор је аутор две збир­ке упу­ та на­ме­ње­них мо­на­си­ма (»ма­ли« и »ве­ли­ки« ка­ти­хи­зис) у ко­ ји­ма раз­ви­ја свој по­глед на мо­на­штво. и по­ста­ли су узор ка­ко у Ви­зан­ти­ји та­ко и у сло­вен­ском све­т у. За­да­так по­би­ја­ња овог са­бо­ра и раз­ра­да при­ лич­но уоп­ште­них хри­сто­ло­шких по­став­ки Гер­ма­на и Јо­ва­на Да­ ма­ски­на. ди­вље­ње. Со­фи­ји 1450. Не­спо­ра­зум у ве­зи на­ве­де­не тач­ке је вр­ло стар и де­ли­мич­но по­ти­че од те­шко­ћа у пре­во­ду. што је да­ва­ло мо­г ућ­ност Гр­ци­ма да на са­бо­ру у св.Те­о­до­ру Сту­ди­т у и па­три­јар­ху Ни­ки­фо­ру. он се на­шао на че­ лу Сту­диј­ског ма­на­сти­ра (Сту­ди­ос . ко­ји се ба­зи­ра на по­слу­ 10 Man­si. раз­у­ме се. Го­ди­не 798. Сту­диј­ски ти­пик (Нуpotypo­sis) у свом ко­нач­ном об­ли­к у је де­ло Те­о­до­ро­вих уче­ни­ка. И нај­зад. Ми­ха­и­ла II (820-829) и Те­о­фи­ла (829-842) . ко­ји је у то вре­ме био у про­па­да­њу. 4. за­јед­ни­ца је ве­о­ма бр­зо по­ра­сла на не­ко­ли­ко сто­ти­на мо­на­ха и по­ста­ла глав­ ни мо­на­шки цен­тар пре­сто­ни­це. го­ди­не оп­т у­же Ла­ти­не за идо­ла­три­ју.до­зво­ља­вао је »ре­ла­тив­но обо­жа­ва­ње« (la­tria) ико­на.име осни­ва­ча). би­ ло је у ла­тин­ској вер­зи­ји са­бор­ских ака­та пре­ве­де­но као ado­ra­tio .за вре­ме вла­да­ви­не ца­ре­ва Ла­ва V (813-820).

у сво­ја три An­ti­rr­he­tics и мно­гим ма­њим трак­та­ти­ма про­тив ико­но­бо­ра­ца.јер ина­че.осмо­гла­сни­ка) де­ло су ње­го­во или ње­го­вих не­по­сред­них уче­ни­ка.. са ин­ди­ви­ду­ал­ном људ­ском све­шћу. то­та­ли­тет при­ро­де. ка­ко би она мо­гла да бу­де ви­ђе­на . Ови су се прин­ци­пи пот­пу­но раз­ли­ко­ва­ли од пу­сти­њач­ке и »иси­ха­стич­ке« тра­ди­ци­је. Страх од не­с то­ри­јан­с тва је спре­чио мно­ге ви­зан­ тиј­ске бо­го­сло­ве да у Хри­с ту ви­де чо­ве­ка. У Те­о­до­ро­вим спи­си­ма про­тив ико­но­бор­с тва. Ипак мо­ра да се ка­же да је ова то­тал­на при­ро­да би­ла за­ми­шље­на на ин­ди­ви­ ду­ал­ни на­чин .ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ шнос­ги ста­ре­ши­ни. Мно­ги аскет­ски де­ло­ви Три­о­да (по­де­сни за ве­ли­ки пост) и Па­ра­кли­ти­ка или Ок­то­и­ха (књи­ге осам гла­ со­ва .. ко­ ју је Но­ви Адам у це­ли­ни при­мио. На тај на­чин спор је дао мо­г ућ­ност ви­зан­тиј­ским бо­го­сло­ви­ма да по­но­во по­твр­де до­при­нос ко­ји је Ан­ти­о­хи­ја да­ла хал­ки­дон­ ској хри­с то­ло­ги­ји и да да­ју сиг­нал за по­вра­так но­во­за­вет­ним исто­риј­ским чи­ње­ни­ца­ма. што јој је до­зво­ ља­ва­ло да је­де и пи­је. по­сто­ја­ном ра­ду и лич­ном си­ро­ма­штву. Те­о­дор је ак­тив­но уче­ство­вао у од­бра­ни ико­на.. »An­ti­rr­he­tic« I. јер им је из­гле­да­ло да »чо­век«. О ње­го­вој уло­зи у су­ко­бу из­ме­ђу Цр­кве и др­жа­ве. Сво­јим мно­го­број­ним пи­сми­ма са­вре­ме­ни­ци­ма. Као што смо ви­де­ли.333 a 70 . »Хри­стос си­г ур­но ни­је био са­мо чо­век. би­ла је ре­ал­ност Хри­с то­ве људ­ске при­ро­де. PG 99: 332 d . да је Он узео на се­бе не­што од љу­ди (ton ti­na anthro­ pon) не­го je узео це­лу при­ро­ду.на на­чин да бу­де ви­дљи­ва и да мо­же да се опи­ше. По­сле Ју­с ти­ни­ја­на. .. «11 11 Те­о­дор Сту­дит. а ни­је пра­во­слав­но ни да се ка­же. Очи­глед­но да је овај пла­то­ ни­чар­ски по­глед на људ­ску при­ро­ду био у це­ли­ни не­до­во­љан да би оправ­дао сли­к у Ису­са Хри­с та као кон­крет­не. основ­ни ар­г у­мент пра­во­слав­них про­ тив ико­но­бо­ра­ца. Ути­цај Те­о­до­ра на доц­ни­ји раз­вој ви­зан­тиј­ског хриш­ђан­ства из­ра­жен је и у ње­го­вом до­при­но­су за раз­вој хим­но­гра­фи­је. ова по­те­шко­ћа је пре­ва­зи­ђе­на на тај на­чин што се он де­ли­мич­ но вра­тио на ари­с то­те­лов­ске ка­те­го­ри­је. исто­риј­ске људ­ске осо­бе. озна­ча­ва одво­је­ну људ­ску ипо­с тас. би­ће го­во­ра у сле­де­ћем по­гла­вљу. а осла­ња­ли су се на пра­ви­ла Па­хо­ми­ја и Ва­си­ли­ја. на ли­т ур­гич­ком жи­во­т у. Хри­с то­ва чо­веч­ ност је че­с то би­ла из­ра­жа­ва­на тер­ми­ном »људ­ске при­ро­де«.

је­дин­стве­на ипо­стас или лич­ност Хри­ста је лич­ност Ло­го­са. По Те­о­до­ру. и Ње­го­ва ико­на је ве­чи­ти све­док те чи­ње­ни­це. ко­ја је и пред­мет ико­не. Ови тер­ми­ни се од­но­се на тро­јич­ност као та­кву и не мо­г у да бу­ду сли­ков­но из­ра­же­ни. III. а Исус је био та­кво би­ће. Хри­сто­ва чо­ве­чан­ска при­ро­да.15 Овај прин­цип. обо­же­на услед оп­ште­ња при­ро­да по­но­во је у пот­пу­но­сти сли­ка Бо­жи­ја. је­сте »но­ва чо­веч­ност« у ко­јој је у пот­пу­но­сти вас­по­ста­вље­но за­јед­ ни­чар­ство са Бо­гом.Иконоборачка криза Чо­веч­ност за Те­о­до­ра »по­сто­ји са­мо у Пе­тру и Па­влу«. »Хри­ стос ко­ји се не мо­же опи­са­ти био би нео­ва­пло­ће­ни Хри­стос.«13 Чврст став о Хри­сто­вој ин­ди­ви­ду­ал­но­сти је по­но­во под­ ста­као про­блем ипо­ста­сног је­дин­ства. Зна­че­ње хри­шћан­ског еван­ђе­ља ле­жи баш у чи­ње­ни­ци да је Ло­гос узео све осо­би­не чо­ве­ка укљу­чу­ју­ћи ту и мо­г ућ­ност да бу­де на­сли­кан. а ни­ка­ко не­ка­кав без­ли­чан нат­пис као што је »бо­жан­ство« или »кра­љев­ство«. је­ди­ни пра­ви нат­ пис је нат­пис ко­ји се од­но­си на лич­ног Бо­га: »Онај ко­ји је­сте«. што је грч­ки екви­ва­лент за ста­ро­за­вет­ни све­то­та­јин­ски те­тра­ гра­ма­тон Y Н W Н (Ја­хве). лич­не ег­зи­стен­ци­је. већ сли­ка ова­пло­ће­ног Ло­го­са. 409. по­ка­зу­је да ико­на Хри­ста ни­је за Те­о­до­ра сли­ка »чо­ве­ка Ису­са«. а је­ди­но об­лик те­ла чи­ ни да се му­шко и жен­ско раз­ли­к у­ју јед­но од дру­гог. 71 . II 67 PG 99:1296 ab ви­ди та­ко­ђе An­ti­rrh. сто­га.397 a 13 Исто. Очи­глед­но је та­да да уче­ње о ипо­ста­си не мо­же да бу­де иден­ти­фи­ко­ва­но ни са бо­жан­ским ни са чо­ве­чан­ским осо­би­на­ ма. ко­ја је код Хри­ста и бо­жан­ска и чо­ве­чан­ска. а сли­ка при­ро­де је не­за­ми­сли­ва. јер у хал­ки­дон­ској хри­ сто­ло­ги­ји.. не­мо­г у­ће опи­са­ти те је.12 Ико­но­бор­ци су твр­ди­ли да је Хри­ста. PG 99: 396 c . био би не­ мо­г ућ. 15 Те­о­дор Сту­дит »Пи­смо Нав­кра­тиу«. због сје­ди­ње­ња бо­жан­ске и чо­ве­чан­ске при­ро­де. сли­ка мо­же би­ти је­ди­но сли­ка ипо­ста­си. Али. c 14 Исто. то јест у кон­крет­ним људ­ским би­ћи­ма. III. и не­мо­г у­ће на­сли­ка­ти Ње­го­ву сли­к у.. Ипо­стас је крај­њи из­вор ин­ди­ви­ду­ал­не. Ина­че То­мин до­жи­вљај да ста­ви прст свој у ра­не Хри­сто­ве. Иса­и­ја Га је опи­сао (8:3) као му­шко би­ће. PG 99: 420 d. Ова чи­ње­ни­ца тре­ба да се огле­да 12 Исто. пре­ма Те­о­до­ру. ко­га су се стро­го при­др­жа­ва­ли у кла­сич­ној ви­зан­ тиј­ској ико­но­гра­фи­ји.14 На ико­ни Хри­ста. 405 a.

У Ева­гри­је­вом ори­ге­ни­зму се сма­тра­ло да је не­у­кост и не­зна­ње рав­на. ко­ји је бла­го­сло­вио »пре­љуб­нич­ки« брак Кон­стан­ти­на VI. го­ди­не по­што је са­ста­вио спис По­би­ја­ње ико­но­бо­рач­ког са­бо­ра 815.са­кра­мен­тал­ну функ­ци­ју. Он при­па­да гру­ пи ви­зан­тиј­ских па­три­ја­ра­ха – из­ме­ђу Та­ра­си­ја и Фо­ти­ја -ко­ји су би­ли по­диг­ну­ти на нај­ви­ши цр­кве­ни по­ло­жај по­сле успе­шне гра­ђан­ске ка­ри­је­ре. ко­је се на­ла­зи­ло у пи­сму Јев­се­ви­ја упу­ће­ног Кон­ стан­ци­ји да обо­жа­ва­ње људ­ске при­ро­де под­ра­зу­ме­ва де­ма­те­ри­ ја­ли­за­ци­ју и пре­ла­же­ње у чи­сто ин­те­лек­т у­ал­ни об­лик по­сто­ја­ња. An­ti­rrh. три Ан­ти­ре­ти­ка (An­ti­rr­he­tics). Па­три­јарх је стал­но ин­си­сти­рао на Но­во­за­вет­ном по­дат­к у да је Исус до­жи­вља­вао умор. PG 100: 272 b 72 . био је су­прот­ност Те­о­до­ру. Као па­три­јарх при­др­жа­вао се по­ли­ти­ке ико­ но­ми­је и ски­нуо је ка­нон­ску ка­зну. Умро је 828. По по­ло­жа­ју. као и сва­ки дру­ги чо­век. III PG 99: 420 a.Ни­ки­фор. ни­је био уоби­ча­јен у ис­точ­ном бо­го­сло­вљу. јер то у ства­ри и је­сте обо­же­на Ису­со­ва чо­ве­чан­ска при­ро­да. Овај акт је до­вео Ни­ки­фо­ра у же­сток су­коб са Те­о­до­ром и мо­на­си­ма зи­ло­ти­ма. Ико­но­пи­сац. Доц­ни­је је био сврг­нут од стра­ не Ла­ва V (815) због од­бра­не ико­на. I. по­ка­зу­је да је ико­но­гра­фи­ја бо­жан­ско де­ло. Те­о­дор упо­ре­ђу­је хри­шћан­ског умет­ни­ка са са­мим Бо­гом. ако не и исто­вет­на са гре­хов­но­шћу. Бо­жан­ски гно­сис је био пр­во­бит­но ста­ње ин­те­лек­та пре па­да. У це­ли­ни Ни­ки­фо­ро­ва је ми­сао упе­ре­на про­тив ори­ге­ни­ стич­ког уче­ња. 17 Ni­ki­for.17 Рас­пра­вља­ју­ћи о про­бле­му Ису­со­ве не­у­ко­сти. цр­та­ју­ћи Хри­сто­ву ико­ну. глад и жеђ. го­ди­не.«16 У по­чет­к у Бог ство­ри чо­ве­ка по сво­јој сли­ци. па­три­јарх ца­ ри­град­ски (806-815). јед­ну Ду­гу anoлогију и ин­те­ре­сан­тан трак­тат Про­тив Јев­се­ви­ја и Епи­фа­ни­ја -глав­них па­три­стич­ких из­во­ра ико­но­бо­ра­ца. ко­ја је би­ла ра­ни­је из­ре­че­ на све­ште­ни­к у Јо­си­фу. тем­пе­ра­мен­т у и сти­лу . из ра­зних раз­ ло­га. ко­ји је ство­рио чо­ве­ка по сво­јој сли­ци: »Чи­ње­ни­ца да је Бог на­чи­нио чо­ве­ка по сво­јој сли­ци и при­ли­ ци. Исус је био ин­те­лект ко­ји ни­је са­гре­ 16 An­ti­rrh.. Ни­ки­фор та­ко­ђе по­к у­ша­ва да по­ми­ри од­го­ва­ра­ју­ће па­су­се из Све­то­га Пи­сма са уче­њем о ипо­ста­сном је­дин­ству на на­чин ко­ји. исто та­ко пра­ви »сли­к у Бо­жи­ју«.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ у ико­но­гра­фи­ји као об­ли­к у умет­но­сти: та­ко умет­ник пре­у­зи­ма ква­зи .

ту­ма­чи­ли да одељ­ци Еван­ђе­ља у ко­ји­ма се го­во­ри о не­зна­њу код Ису­са. с на­ме­ром да је спа­се. изд. али су ве­ро­ват­но под ути­ца­јем ла­тент­ног ева­гри­јан­ ства. Pi­tra. Ова иде­ја је би­ла не­при­хва­тљи­ва за Ни­ки­фо­ра и за оста­ле пра­во­слав­не бра­ни­о­це ико­на. по бла­го­да­ти. Он га ни­је пре­о­бра­зио.. Ни­ки­фор сто­ји на су­прот­ном ста­но­ви­штву.. 327 bd. те је сто­га еми­нент­но и по нео­п­ход­но­сти са­чу­вао »Бо­жи­је зна­ње« и.«18 Ка­да се ова­пло­тио Ло­гос ни­је узео не­к у ап­стракт­ну. имао не­пот­пу­но зна­ње и стра­дао је као чо­век. не­ги­ра­ли су да је у Хри­сту би­ло не­зна­ња због ипо­ста­сног је­дин­ства. ко­је је па­ло услед гре­ха. јер ако се Хри­стос не би мо­гао на­сли­ка­ти. Пи­сци Ју­сти­ни­ја­ но­вог пе­ри­о­да. или па­стир­ску же­љу. »Ве­ли­ка част је да­та Мај­ци«. за­то што је ро­ди­ла Ло­го­са. ко­ја је са њим де­ли­ла исту људ­ ску при­ро­ду. илу­стру­ју при­ме­ре Ње­го­ве ико­но­ми­је. ко­ји су се угле­да­ли на Мак­си­ма и Јо­ва­на Да­ма­ ски­на. сма­тра­ли за је­ди­ну до­пу­сти­ву сли­к у или сим­бол Хри­ста. као што смо ви­де­ли. »то­ли­ко ве­ли­ка да би је то мо­гло да увре­ди. имао же­ље. на­рав­но. I 401. ма­да он до­пу­шта да је ипо­ста­сно је­дин­ство у Ису­су мо­гло да по­ти­сне сва­ко људ­ско не­зна­ње. да у Хри­сту ви­де са­мо чо­ве­ка. и пре­ко те при­ро­де Хри­стос је осу­дио грех и смрт. У ово­ме. Он је био са­ста­вљен од исте ма­те­ри­ је као и ми.. ко­ју су ико­но­бор­ ци. по­твр­ђу­је да је Хри­стос узео све об­ли­ке људ­ског би­ћа. укљу­чу­ју­ћи и не­зна­ња: »Он је до­бро­ вољ­но де­лао. оно што по при­ро­ди при­па­да Ло­го­су. »Он ни­је по­се­до­вао те­ло дру­га­чи­је од на­шег те­ла. При­ма­ју­ћи га. PG 100: 268 b.«19 У ову пу­но­ћу људ­ске при­ро­де укљу­чи­ва­на је и мо­г ућ­ност да бу­де на­сли­ка­на. Он твр­ди да бо­жан­ска ико­но­ми­ја.«20 Иста се ло­ги­ка при­ме­њу­је и на ев­ха­ри­сти­ју. 73 . али без гре­ха. иде­ал­ну људ­ску при­ро­ду. јер би јој се мо­гла да при­пи­ше не­тру­ле­жност. а не да из­ра­зе Ње­го­во не­ зна­ње. »Про­тив Јев­се­ви­ја«. на тај на­чин је бо­жан­ско зна­ње би­ло са­оп­ште­но људ­ској при­ро­ди.. све дру­ге об­ли­ке гно­си­са. ко­ја је по­сто­ја­ла у исто­ри­ји по­сле па­да. јер су ев­ха­ри­сти­ју раз­ 18 Исто. пи­ше Ни­ки­фор. 19 Ни­ки­фор. мо­гло би се сма­тра­ти да и Ње­го­ва мај­ка. у ства­ри. бе­смрт­ ност и веч­ност ако би јој се при­пи­си­ва­ло. 20 An­ti­rrh.Иконоборачка криза шио. већ са­свим кон­крет­ну. на осно­ву оп­ште­ња при­ро­да. та­ко­ђе не би мо­гла да бу­де на­сли­ка­на.

пи­ше Ни­ки­фор .. Сли­ка се пра­ви да би се гле­да­ла.«22 и ва­жност оп­ште­ња при­ро­да сво­ди на нај­ма­њу ме­ру што је. 447. ма­ни­пу­ли­са­ње »ре­чи­ма«. јер се сва­кој при­ро­ди мо­ра при­пи­са­ти оно што јој је свој­стве­но. као што ни Дје­ва Ма­ри­ја. 5. по ње­ му. Он из­бе­га­ва те­о­пас­хи­зам на тај на­чин што не при­зна­је да је »Ло­гос пре­тр­пио стра­да­ње. Ви­зан­ти­ја је окре­ну­ла ле­ђа сво­јој кул­т ур­ној рим­ској про­шло­сти и окре­ну­ла по­глед на ис­ток. учи­ни­ла је да ова тен­ден­ци­ја по­ста­не стал­но опре­де­ље­ње. Еле­мен­ти ев­ха­ри­сти­је не гу­бе сво­ју ве­зу са све­том ни он­да ка­да се пре­тво­ре у Хри­ста. не­го за­то што оно оста­је то и одр­жа­ва се као ма­те­ри­ја. нео­п­ход­ност да се по­твр­ди Хри­сто­ва чо­ве­чан­ска при­ро­да. У сва­ком слу­ ча­ју. ко­ја се огле­да­ла у по­ре­клу и ка­рак­те­ру ико­но­бор­ства. 252 b.«21 Ни­ки­фо­ро­во на­сто­ја­ње на аутен­тич­но­сти Хри­сто­ве људ­ске при­ро­де по­вре­ме­но гa је уда­ља­ва­ло од кла­сич­не Ки­ри­ло­ве хри­ сто­ло­ги­је. 23 Исто. по­ ста­ју­ћи Мај­ком Бо­жи­јом. Ве­ли­ка кон­фрон­та­ци­ја са исла­мом. . од­ве­ла је ви­зан­ тиј­ске бо­го­сло­ве у ожи­вља­ва­ње еле­ме­на­та ан­ти­о­хиј­ске тра­ди­ци­ је и та­ко до­ка­зи­ва­ла њи­хо­ву вер­ност Хал­ки­до­ну.»да при­зи­вом све­ште­ни­ка и до­ла­ском Ду­ха Све­то­га. 440. ни­је пре­ста­ла да бу­де део чо­ве­чан­ства. Хри­сто­во те­ло и крв су ми­стич­но и не­ ви­дљи­во при­сут­ни .« Они су за нас спа­со­но­сна хра­на »не сто­га што те­ло пре­ста­је да бу­де ма­те­ри­ја. ни­ти да те­ло чи­ни чу­да.. .ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ у­ме­ва­ли као ре­ал­ност те­ла и кр­ви Хри­сто­ве. »Ми ис­по­ве­да­мо«. ко­ја се је­де. Трај­ни зна­чај про­бле­ма Ико­но­бо­рач­ке кон­тро­вер­зи­је су има­ле трај­ни ути­цај на ин­те­ лек­т у­ал­ни жи­вот Ви­зан­ти­је. 317 b. а не као »сли­к у«. ли­ше­не 21 Исто.23 Очи­глед­но је да је Те­о­дор Сту­дит био ви­ше не­го Ни­ки­фор за­шти­ћен од ри­зи­ка да за­бра­зди у не­сто­ри­јан­ство. а ев­ха­ри­сти­ја је у осно­ви хра­на. 22 Исто. Че­ти­ри аспек­та овог ути­ца­ја су би­ла по­себ­но ва­жна за раз­вој бо­го­сло­вља: а) За вре­ме пер­сиј­ских ра­то­ва ца­ра Ира­кли­ја у сед­мом ве­к у. Па­пе. од­бра­ни мо­г ућ­ност да Хри­стос бу­де на­сли­кан. 74 .

са ко­ји­ма су би­ли у дог­ мат­ском су­ко­бу. ко­је се у огром­ ној ве­ћи­ни од­у­пи­ра­ло ца­ре­ви­ма. осо­би­то за вла­да­ ви­не Те­о­фи­ла. и ово не­при­ја­тељ­ство је би­ло смет­ња за ствар­ни ди­ја­лог. окре­ну­ли су се Фран­цу­зи­ма и ушли су у спрег са но­вим ла­тин­ским сред­њим ве­ком. Кон­фрон­та­ци­ја је у осно­ви оста­ла не­при­ја­тељ­ска. ствар­на за­слу­га за ову по­бе­ду при­па­да ви­зан­тиј­ском мо­на­штву. а њи­хо­ва раз­ми­мо­и­ла­же­ња у бо­го­сло­вљу би­ва­ла су ошт­ријa не­го ра­ни­је. чак ако се из­ра­жа­ва­ло и у из­ ве­сној кул­т ур­ној осмо­зи са арап­ским све­том. PG. Кул­т ур­но је пре­ва­зи­ла­ зи­ла ка­ро­лин­шки за­пад. оно је би­ло по­зна­то и ла­тин­ским кон­к у­рен­ти­ма и сло­вен­ским уче­ни­ ци­ма са­мо као »грч­ка« Цр­ква. De Ha­er. он је пред­ста­вио но­ву ре­ли­ги­ју ни­шта ма­ње не­го као гру­бо пра­зно­вер­је и не­мо­рал. ни­је озна­ча­ва­ло и ве­ће спо­ра­зу­ме­ва­ње ви­зан­тиј­ ског хри­шћан­ства са исла­мом. мно­го из­ра­зи­ти­је су не­го њи­хо­ви пред­ход­ни­ци ин­си­ сти­ра­ли на це­за­ро­па­пи­зму. Ипак. б) Ма ка­ко ве­ли­к у уло­г у игра­ли у пра­во­слав­ној по­бе­ди над ико­но­бор­ством. ко­ји је жи­вео у Па­ле­сти­ни под вла­шћу Ара­па. Доц­ни­ја ви­зан­тиј­ ска ли­те­ра­т у­ра о исла­му рет­ко је кад пре­ла­зи­ла ни­во чи­сте по­ ле­ми­ке. Ца­ре­ви. 75 . го­во­рио је о Му­ха­ме­ду као »пре­те­чи ан­ти­хри­ста«. Све еви­дент­ ни­ја је по­ста­ја­ла со­ци­јал­на.Но­вог Ри­ма«. Но­се­ћи још увек ти­т у­лу »Ве­ли­ка цр­ква Кон­стан­ти­но­по­ља . 94: 764 a. иако ова ори­јен­та­ци­ја пре­ма ис­то­к у са­ма по се­би ни­је зна­чи­ла обо­га­ће­ње. Вој­но је би­ла ја­ка да би мо­гла да одо­ли исла­му. кул­т ур­на и по­ли­тич­ка по­за­ди­на овог одва­ја­ња.Иконоборачка криза по­ли­тич­ке за­шти­те ви­зан­тиј­ских ца­ре­ва. Ви­зан­ти­ја је за не­ко­ли­ко да­љих ве­ко­ва би­ла ствар­ни цен­тар хри­шћан­ског све­та. Та­ко је ико­но­бор­ство уве­ли­ко би­ло кон­фрон­та­ци­ја из­ме­ђу др­жа­ве и не­кон­фор­ми­стич­ког и не­по­ко­ 24 Јо­ван Да­ма­скин. ко­ја се из­ра­зи­ла у успе­шној еван­ге­ли­за­ци­ји Сло­ве­на и дру­гих ис­точ­них на­ро­да. а ви­зан­тиј­ско хри­шћан­ство је пред очи­ма има­ло ви­зи­ју уни­вер­зал­не ми­си­је. ко­ји је на­ста­јао. Две по­ло­ви­не хри­шћан­ског све­та су по­че­ле да го­во­ре раз­ли­чи­тим је­зи­ци­ма.24 Ци­ти­ ра­ју­ћи Ко­ран из дру­ге ру­ке. осо­би­то Лав III и Кон­ стан­тин V. ве­ли­ки цр­кве­ни до­сто­јан­стве­ни­ци и бо­го­сло­ви. као што је на при­мер био па­три­јарх Ни­ки­фор. Ви­зан­тиј­ско окре­та­ње Ис­то­к у. Али њен доц­ни­ји бо­го­слов­ ски раз­вој од­ви­јао се у ис­кљу­чи­во грч­кој сре­ди­ни. Јо­ван Да­ма­скин.

не­го и чо­ве­ко­вом вла­шћу над ма­те­ри­јом. да се ве­ро­ва­ње мо­же из­ра­зи­ти не са­мо у про­по­зи­ци­ја­ма. По­бе­да пра­во­сла­вља зна­чи­ла је. Та­ко. Бо­ го­слу­же­ње. не­го и од мо­на­штва. из­у­зев кр­ста. Бо­го­слов­ски. Ико­но­бор­ци су за­ме­ра­ли на бо­го­слов­ским осно­ва­ма. не­го и на упо­тре­бу би­ло ко­јих дру­гих ре­ ли­гиј­ских сли­ка. не­го хри­шћан­ске ве­ре као пу­та за веч­но спа­се­ње. в) Те­о­ло­шки про­блем из­ме­ђу пра­во­слав­них и ико­но­бо­ра­ца у осно­ви се сво­дио на ико­ну Хри­ста.Ла­тин­ске. кроз лич­ни до­жи­ вљај.Ви­зан­ти­ја је би­ла је­ди­на у ко­јој 76 .ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ ле­би­вог мо­на­штва. пре­ко ге­сто­ва и по­ло­жа­ја те­ла пред све­тим ико­на­ма. Све ово спа­да у до­мен фи­ло­со­фи­је ре­ли­ги­је и ан­тро­по­ло­ги­је. на­рав­но. г) Од свих кул­т ур­них по­ро­ди­ца хри­шћан­ства . ико­на par eh­cel­len­ce и пред­ста­вља ис­по­ве­да­ње ве­ре у Ова­пло­ће­ње. имао би дру­га­чи­ји раз­вој. Еги­пат­ске или Јер­мен­ске . ре­ли­ги­о­зна свест. не цр­кве као ин­сти­т у­ци­је. књи­га­ма. Њи­хо­ ва уло­га у ка­сни­јем ви­зан­тиј­ском бо­го­слов­ском раз­во­ју оста­ла је ве­ко­ви­ма од­лу­чу­ју­ћа. спе­ци­фи­чан сми­сао од­го­вор­но­сти за ве­ру. про­жи­ма це­лог чо­ве­ка. пре­ко ко­га је Бог по­стао ви­дљив. Да је био по­стиг­нут циљ ко­ји је по­ста­вио Кон­стан­ тин V да »очи­сти« ви­зан­тиј­ско хри­шћан­ство не са­мо од кул­та ико­на. Сва­ко по­шти­ва­ње ико­на је би­ло из­јед­на­че­но са идо­ло­по­ клон­ством. Мо­на­си су. Чи­ње­ни­ца да су ову уло­г у узе­ли мо­на­си. и на Ова­пло­ће­ње. ко­ји се сво­дио на то да је Бо­ га по су­шти­ни не­мо­г у­ће опи­са­ти. ли­т ур­ги­ја. пре­у­зе­ли сво­ју уло­г у вр­ло озбиљ­но и са­ чу­ва­ли. без ома­ло­ва­жа­ва­ња би­ло ко­је функ­ци­је ње­го­ве ду­ше или те­ла. пре­ко естет­ског до­жи­вља­ја. под­вла­ чи факт да је про­блем био од­бра­на. јер је ве­ра у Хри­сто­во бо­жан­ ство пред­ста­вља­ла му­чан про­блем. као што то ви­ди­мо у слу­ча­ју Те­о­до­ра Сту­ди­та. су­прот­ста­вља­ли »сва­ком об­ли­к у па­га­ни­ зма«. као што об­ја­вљу­је њи­хов са­бор из 754. не са­мо у од­но­су на ову ико­ну. це­ло­к у­пан ка­рак­тер ис­точ­но хри­ шћан­ске по­бо­жно­сти и ње­ног ето­са. не пре­пу­шта­ју­ћи ни јед­ну од њих све­тов­ном цар­ству. они су одр­жа­ва­ли тра­ди­ци­ју вер­но­сти про­шло­ сти и осе­ћај да бо­го­сло­вље има ег­зи­стен­ци­јал­ну ва­жност. ко­је је на се­бе пре­у­зе­ло про­роч­к у уло­г у да не­за­ви­сност еван­ђе­ља од­бра­ни од »све­та«. чак и по­сле по­бе­де. јер су се. на при­мер. Си­ риј­ске. ико­на Хри­ста. го­ди­не. а не нај­ви­ше ка­нон­ске вла­сти цр­кве.

« Icons: The­o­logy in Co­lo­urs /N. а пре­ко Ње­га и Ду­ха Све­тог у Ма­ри­ји Дје­ви и Све­ти­ма . нај­пре у Хри­сту. не­го да је мо­гла. ру­ски фи­ло­зоф по­чет­ком два­де­се­тог ве­ка. Кроз њен стил. Пре­вод на енгл. 1973. Vla­di­mir’s Press. да је про­сла­вље­на и обо­же­на људ­ска при­ро­да. на­зи­вао је ово умет­нич­ко из­ра­жа­ва­ње ве­ре »кон­тем­пла­ци­јом у бо­ја­ма«./ 77 .Иконоборачка криза је умет­ност би­ла нео­дво­ји­ва од бо­го­сло­вља. Де­ба­те осмог и де­ ве­тог ве­ка су по­ка­за­ле да у све­то­сти ова­пло­ће­ња. кроз пом­но са­ста­вљен умет­нич­ки про­грам по­кри­ва­ња зи­до­ва ви­зан­тиј­ских хра­мо­ва. Pa­ris: YMCA Press.све су ове »кра­со­те цр­кве« би­ле из­ра­же­не у ви­зан­тиј­ској хри­шћан­ској умет­но­сти. St. кроз уста­ље­ни си­стем. Y. умет­ност ни­је мо­гла да за­др­жи »не­у­трал­ну« функ­ци­ју.1916) re­pr. »Умо­зре­ние в кра­сках« (Мо­сква. сим­бо­лич­ну ком­по­ зи­ци­ју. 1915 . Ев­ге­ниј Тру­бец­кој. 1965. ико­не су по­ста­ле из­раз и из­вор бо­жан­ског са­зна­ња. Бла­га вест да је Бог по­стао чо­век.25 25 E. да је бо­ра­вио ме­ђу љу­ди­ма. па чак и мо­ра­ла да из­ра­жа­ва ве­ру. ко­ји је до­ми­ни­рао ком­по­зи­ци­јом ви­зан­тиј­ских ико­но­ста­са. Тру­бец­кои.

78 .

го­ди­не сла­ви­ла »три­умф пра­во­ сла­вља« над ико­но­бор­ством. Ви­зан­ти­ја је би­ла кул­т ур­но от­се­че­на од За­па­да и за­се­ње­на вој­ним и ин­те­лек­т у­ ал­ним иза­зо­вом исла­ма. ви­зан­тиј­ско дру­штво је у ства­ри. без об­зи­ра на по­сто­ја­ње иза­зо­ва од стра­не исто­риј­ских ре­ал­но­сти. не­при­ја­тељ­ ска по­ја­ва Ка­ро­лин­шке им­пе­ри­је је спре­чи­ла об­но­ву ста­рог or­bis Chri­sti­a­no­rum. и 843. не­чег раз­ли­чи­тог од ори­јен­тал­ног ико­но­бор­ства Иса­ври­ја­на­ца. ко­је су до тог вре­ме­на ра­за­ра­ле хри­шћан­ство. У са­мом де­ве­том ве­к у. го­ди­не за­јед­ни­ца са Цр­квом у Ри­му би­ла нај­зад вас­по­ста­вље­на. Ре­зул­тат овог исто­риј­ског раз­во­ја био је у то­ме да је Ви­зан­тиј­ска цр­ква. У ства­ри. да се цар­ство и Цр­ква сма­тра­ју за веч­ни и не­про­мен­љи­ви об­лик из­ра­жа­ва­ња Бо­жи­јег от­кро­ ве­ња. де­си­ли су се но­ви кон­флик­ти и кри­зе. об­но­вље­но по­шти­ва­ње ико­ на је пред­ста­вља­ло по­бе­ду грч­ке тра­ди­ци­је.по­ли­тич­ки. Чу­ве­ни Си­но­ди­кон. три­умф ко­ји је био про­т у­ма­чен као по­бе­да над свим је­ре­си­ма. из­ла­зе­ћи из ико­но­бо­рач­ке кри­ . Шта ви­ше.4 МО­НА­СИ И ХУ­М А­НИ­СТИ Ви­зан­тиј­ска цр­ква је 843. ин­те­лек­т у­ ал­но и те­о­ло­шки. ко­ја ни­ка­да ви­ше не­ће до­зво­ли­ти да до­ ђе до да­љих де­о­ба. би­ло по­де­ље­но . Тен­ден­ци­ја да се за­у­ста­ви ток исто­ри­је. про­кли­ње је­ре­ти­ке и од­ре­ђе­но и ја­сно на­гла­ша­ва да је ви­зан­тиј­ско дру­штво до­сти­ гло веч­ну ста­бил­ност. стра­ног грч­ком кул­т ур­ном на­сле­ђу. За чи­та­во вре­ме тра­ја­ња ико­но­бор­ства. и Си­но­ди­кон је мо­рао да бу­де про­ши­рен. Ка­да је 787. до­к у­мент са­ста­вљен при­ ли­ком про­сла­вља­ња хе­ро­ја пра­ве ве­ре. оста­ће стал­на и ми­то­ло­шка ка­рак­те­ри­сти­ка ви­зан­тиј­ ске ци­ви­ли­за­ци­је.

уна­пре­ђи­ва­ли су ен­ци­кло­пе­диј­ску ра­до­зна­лост и охра­бри­ва­ли пре­пи­си­ва­ње ста­рих ма­ну­скри­па­та. по­ сле њи­хо­вог обра­ћа­ња. го­ди­не. Мно­га на­ша зна­ња о грч­кој ста­ри­ни су ди­рект­ни ре­зул­тат њи­хо­ вог ра­да. Она би мо­жда чак по­ста­ла чи­сто на­ци­о­нал­на цр­ква. Хе­лен­ски ка­рак­тер ви­зан­тиј­ске ци­ви­ли­за­ци­је унео је у бо­го­ сло­вље веч­ни про­блем од­но­са из­ме­ђу ста­ро­грч­ког »ума« и хри­ шћан­ског еван­ђе­ља. Ма­да је ве­ли­ки део бо­го­слов­ске ли­те­ра­т у­ре ше­стог. би­ла ви­ше не­го ика­да ра­ни­је »Ве­ли­ка« цр­ква. Са­свим дру­га­ чи­је не­го на За­па­ду. 80 . њи­хо­во се ин­те­ре­со­ва­ње за ста­ру фи­ло­со­фи­ ју за­др­жа­ло на ака­дем­ском ни­воу и ко­ег­зи­сти­ра­ло је без те­шко­ћа са исто та­ко ака­дем­ским и кон­зер­ва­тив­ним бо­го­сло­вљем. он ни­је по­ тен­ци­ран све док Ју­сти­ни­јан ни­је за­тво­рио па­ган­ске уни­вер­зи­ те­те. Ца­ри­град­ски уни­вер­зи­тет пот­по­ма­ган и шти­ћен од ца­ра Вар­де.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ зе. Аре­та. по­стао је цен­тар ове пр­ве ре­не­сан­се. ви­зан­тиј­ски на­уч­ни­ци су се у де­ве­том ве­к у од­луч­ни­је да­ли на из­у­ча­ва­ње ста­ рих па­ган­ских ауто­ра. На­уч­ни­ци као што су Фо­ ти­је. што је сва­ка­ко је­дан од нај­ве­ћих ми­си­о­нар­ских до­га­ђа­ја у исто­ри­ји хри­шћан­ства. да се у де­ве­том и де­се­том ве­к у др­жа­ва ни­је по­но­во про­ши­ри­ла под ве­ли­ким ца­ре­ви­ма ма­ке­дон­ске ди­на­сти­је.Но­ви Рим је остао не­спор­ни и је­ди­ни ин­те­лек­т у­ал­ни цен­тар хри­шћан­ског ис­то­ка све до 1453. Кул­т ур­но и ин­те­лек­т у­ал­но је Но­ви Рим био грч­ки. Ми­ха­и­ло Псел . а по­сле то­га до екс­пан­зи­је ви­зан­тиј­ског хри­шћан­ства у ис­точ­ну Евро­пу. сед­мог и осмог ве­ка тре­ти­рао овај про­блем. где је пап­ство »пре­шло у ру­ке вар­ва­ра«. био је од­мах под­врг­нут ка­нон­ским санк­ци­ ја­ма. Ка­да је Јо­ван Ита­лос у је­да­на­ес­ том ве­к у по­к у­шао са но­вом син­те­зом пла­то­ни­ зма и хри­шћан­ства. по­след­њег ико­но­бо­рач­ког ца­ра. и да ни­је до­шло до еван­ге­ли­за­ци­је Сло­ве­на. и на гла­су по пре­да­ва­њи­ма ве­ли­ког Фо­ти­ ја.842). у тој ме­ри да је цар Ми­ха­и­ло III у пи­сму па­пи Ни­ко­ли I чак мо­гао за ла­тин­ски је­зик да ка­же да је »вар­вар­ски« и »скит­ски«. Ца­ри­град . Сле­де­ћи ин­те­лек­т у­ал­ну об­но­ву до ко­је је до­шло за вре­ме Те­о­фи­ла (829 . У це­ли­ни. ко­је је има­ло пре­ва­г у у зва­нич­ним цр­кве­ним кру­го­ви­ма. На тај на­чин ви­зан­тиј­ском ху­ма­ни­зму је увек не­до­ста­ја­ла ло­гич­на по­ве­за­ност и ди­на­ми­зам за­пад­не схо­ла­сти­ке и за­пад­не ре­не­сан­се и он ни­је био у ста­њу да раз­би­је рас­про­стра­ње­но убе­ ђе­ње мно­гих Ви­зан­ти­ја­ца да су Ати­на и Је­ру­са­лим не­по­ду­дар­ни. као на при­мер Јер­мен­ска.

Монаси и хуманисти

Буд­ни чу­ва­ри у овом по­гле­ду су би­ли во­де­ћи пред­став­ни­ци мо­
на­штва, упор­ни у чвр­стој опо­зи­ци­ји »свет­ској му­дро­сти«.
По­ла­ри­зам из­ме­ђу ху­ма­ни­ста и мо­на­ха ни­је се по­ја­вио са­мо
на ин­те­лек­т у­ал­ном пла­ну. Он се ма­ни­фе­сто­вао и у цркв-ној по­
ли­ти­ци. Мо­на­си су се упор­но про­ти­вилл цр­кве­ним »ре­а­ли­сти­
ма«, ко­ји су би­ли спрем­ни на то­ле­рант­ност пре­ма бив­шим ико­
но­бор­ци­ма и цар­ским гре­шни­ци­ма и на не­из­бе­жне по­ли­тич­ке
ком­про­ми­се, а у ка­сни­јем пе­ри­о­ду, и на ком­про­ми­се са ла­тин­
ским за­па­дом, ко­је је за­го­ва­ра­ла др­жа­ва. Кон­флик­ти ове вр­сте
су се де­си­ли ка­да су па­три­јарх Та­ра­си­је (784 - 806) и Ме­то­ди­је I
(843 - 847) при­ми­ли у епи­скоп­ском чи­ну бив­ше при­ста­ли­це зва­
нич­ног ико­но­бор­ства, ка­да су исти Та­ра­си­је и Ни­ки­фор I (806 815) одо­бри­ли брак ца­ру Кон­стан­ти­ну VI, ко­ји се раз­вео од пр­ве
же­не, и ка­да је 857. го­ди­не па­три­јарх Иг­ња­ти­је био при­си­љен да
се по­ву­че са пре­сто­ла и на ње­го­во ме­сто био по­ста­вљен Фо­ти­
је. Ови су кон­флик­ти, иако фор­мал­но ни­су би­ли бо­го­слов­ски,
по­ста­ви­ли пи­та­ње хри­шћан­ског све­до­че­ња у све­т у и као та­кви
су, у ве­ли­кој ме­ри, има­ли ути­цај на ви­зан­тиј­ску екли­си­о­ло­ги­ју и
со­ци­јал­ну ети­к у.

1. Те­о­дор Сту­дит
Те­о­дор је у де­ве­том ве­к у био узор и иде­о­лог ри­го­ри­стич­ке
мо­на­шке стран­ке, ко­ја је игра­ла од­лу­чу­ју­ћу уло­г у у це­ло­к уп­ном
жи­во­т у ви­зан­тиј­ског хри­шћан­ства.
У прет­ход­ној гла­ви је раз­ма­тран Те­о­до­ров до­при­нос те­о­ло­ги­
ји ико­не са ста­но­ви­шта хал­ки­дон­ског хри­сто­ло­шког пра­во­сла­
вља. Исто то­ли­ко је ва­жан и ње­гов ути­цај на исто­ри­ју мо­на­штва.
Ви­зан­тиј­ско мо­на­штво, мно­го пу­та пре­ка­ље­но у ико­но­бо­рач­ким
про­гон­стви­ма, би­ло је овен­ча­но сла­вом му­че­ни­штва и ње­гов
ауто­ри­тет у пра­во­слав­ним кру­го­ви­ма је че­сто био ве­ћи од ауто­
ри­те­та ком­про­ми­сно на­стро­је­не хи­је­рар­хи­је. Мо­на­штво је под
Те­о­до­ро­вим ру­ко­вод­ством по­ста­ло ор­га­ни­зо­ван и ја­сно озна­чен
бе­дем ка­нон­ског и мо­рал­ног ри­го­ри­зма.
Пре­ма Те­о­до­ру, мо­на­шки жи­вот је си­но­ним за аутен­тич­но
хри­шћан­ство:
»Не­ки по­ста­вља­ју пи­та­ње, от­к у­да је на­ста­ла тра­ди­ци­ја да се

81

ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

не­ко од­рек­не све­та и по­ста­не мо­нах? Њи­хо­во је пи­та­ње исто као
кад би се по­ста­ви­ло пи­та­ње ка­ко је до­шло до тра­ди­ци­је да не­ко
по­ста­не - хри­шћа­нин? Јер Онај ко­ји је по­ста­вио апо­стол­ску тра­
ди­ци­ју, та­ко­ђе је уста­но­вио шест тај­ни: пр­ва, про­све­тле­ње; дру­
га, за­јед­ни­чар­ство или при­че­шће; тре­ћа, дар ха­ри­зме; че­твр­та,
дар све­штен­ства; пе­та, дар мо­на­штва; ше­ста, слу­жба за оне ко­ји
су усну­ли у све­то­сти.«1
Овај је па­сус ва­жан не за­то што је мо­на­штво убро­ја­но у све­те
тај­не Цр­кве - у ли­сту упа­дљи­во дру­га­чи­ју од пост - Три­дент­ских
»се­дам све­тих тај­ни« - не­го због то­га, што се мо­на­штво сма­тра за
су­штин­ски об­лик цр­кве­ног са­вр­шен­ства и све­до­че­ња. Мо­на­штво
по­ста­је »ан­ђел­ски жи­вот« пре­ко одво­је­но­сти од све­та, пре­ко за­
ве­та си­ро­ма­штва, без­брач­но­сти и по­слу­шно­сти, пре­ко жи­во­та
пре­не­тог у ре­ал­ност Цар­ства не­бе­сног, ко­је је већ ту. Мо­на­си су,
пре­ма Те­о­до­ру, фор­ми­ра­ли ес­ха­то­ло­шку за­јед­ни­цу ко­ја пот­пу­
ни­је и са­вр­ше­ни­је раз­у­ме­ва оно што Цр­ква тре­ба да бу­де. Ово
ес­ха­то­ло­шко све­до­че­ње су сту­дит­ски мо­на­си уне­ли у сам цен­тар
пре­сто­ног гра­да, цен­тар »све­та« и сма­тра­ли су да је нор­мал­но да
бу­ду у стал­ном су­ко­бу са »све­том« и са свим оним што тај »свет«
пред­ста­вља. Они су обра­зо­ва­ли од­лич­но ор­га­ни­зо­ва­ну гру­пу.
Њи­хов игу­ман се згра­жа­вао над ду­хов­ним ин­ди­ви­ду­а­ли­змом ра­
но хри­шћан­ских ис­по­сни­ка (от­шел­ни­ка), а од Сту­дит­ског ма­на­
сти­ра обра­зо­вао вој­нич­ки ди­сци­пли­но­ва­ну ли­т ур­гич­к у и рад­ну
за­јед­ни­цу, осла­ња­ју­ћи се на нај­бо­ље ки­но­вит­ске тра­ди­ци­је, ко­је
по­ти­чу од Ва­си­ли­ја и Па­хо­ми­ја.
За Те­о­до­ра и ње­го­ве уче­ни­ке »дру­ги свет« ни­ка­да ни­је под­
ра­зу­ме­вао да хри­шћан­ска де­лат­ност ни­је по­треб­на у све­т у. Баш
на­су­прот. Мо­на­си су по­ка­зи­ва­ли на прак­си и про­по­ве­да­ли ак­
тив­ну ан­га­жо­ва­ност у по­сло­ви­ма гра­да, та­ко да би се он мо­гао
при­ла­го­ди­ти, ко­ли­ко је год то мо­г у­ће, ри­го­ро­зном кри­те­ри­ју
Цар­ства Бо­жи­јег, ка­ко су га они схва­та­ли. Ико­но­бо­рач­ки ца­ре­ви
су мо­на­хе про­го­ни­ли због њи­хо­ве од­бра­не ико­на, али и због њи­
хо­вог по­к у­ша­ја да под­чи­не зе­маљ­ско хри­шћан­ско цар­ство им­пе­
ра­ти­ву и зах­те­ви­ма еван­ђе­ља. Њи­хо­ви пра­во­слав­ни на­след­ни­ци,
при­ну­ђе­ни да при­зна­ју мо­рал­ну по­бе­ду мо­на­ха, и да тра­же њи­
хо­ву по­др­шку, та­ко­ђе су до­ла­зи­ли до са­зна­ња да је ве­о­ма те­шко
1

Те­о­дор Сту­дит, Посл II, 165 (Гри­го­ри­ју) PG 99: 152 b.

82

Монаси и хуманисти

удо­во­љи­ти свим мо­на­шким зах­те­ви­ма. Су­коб око дру­гог бра­ка
Кон­стан­ти­на VI (795), ко­ји су па­три­јар­си Та­ра­си­је и Ни­ки­фор то­
ле­ри­са­ли, а Те­о­дор и сту­ди­ти сма­тра­ли »пре­љуб­нич­ким« (»mo­
ec­hian schism«) про­у­зро­ко­вао је де­се­то­го­ди­шње ди­ску­си­је о при­
ро­ди ико­но­ми­је (oiko­no­mia), т.ј. о мо­г ућ­но­сти за­о­би­ла­же­ња сло­ва
за­ко­на ра­ди ко­нач­ног до­бра Цр­кве и лич­ног спа­се­ња. Прин­цип
на ко­ји се по­зи­вао са­бор 809. го­ди­не био је под­стак­нут од стра­не
Те­о­до­ра, не ра­ди са­мог прин­ци­па, не­го ра­ди кон­крет­ног слу­ча­ја
Кон­стан­ти­на VI. »Или је цар Бог - јер је­ди­но бо­жан­ство ни­је под­
ло­жно за­ко­ну - или је то анар­хи­ја и ре­во­лу­ци­ја. Јер, ка­ко мо­же да
бу­де мир, ако не по­сто­ји за­кон за све, ако цар мо­же да ис­пу­ња­ва
сво­је же­ље - да вр­ши пре­љу­бу, или на при­мер, да при­хва­та је­рес
- док је ње­го­вим под­чи­ње­ни­ма за­бра­ње­но да са­о­бра­ћа­ју са пре­
љуб­ни­ци­ма и је­ре­ти­ци­ма?«2
Си­г ур­но је да Те­о­дор ни­је био тај ко­ји је за­у­зео ова­кав став
пре­ма др­жа­ви. Ње­гов став је био став Ата­на­си­ја, Јо­ва­на Зла­то­у­
ста, Мак­си­ма Ис­по­вед­ни­ка и Јо­ва­на Да­ма­ски­на, а и пле­ја­де цр­
кве­них до­сто­јан­стве­ни­ка у доц­ни­јим ве­ко­ви­ма Ви­зан­ти­је. То са­
мо илу­стру­је чи­ње­ни­цу да је ви­зан­тиј­ско дру­штво би­ло да­ле­ко
од »хар­мо­ни­је« из­ме­ђу две си­ле, о че­му је Ју­сти­ни­јан го­во­рио у
сво­јој Ше­стој но­ве­ли. Де­лат­ност и све­до­че­ње мо­на­ха увек су би­
ли при­сут­ни у Ви­зан­ти­ји да по­ка­ж у да је исти­ни­та хар­мо­ни­ја из­
ме­ђу Цар­ства Бо­жи­јег и »све­та« је­ди­но мо­г у­ћа у па­ру­си­ји.
Те­о­до­ро­ва иде­о­ло­ги­ја и ње­го­ва ан­га­жо­ва­ност од­ве­ли су га од
Кон­стан­ти­но­вог па­ра­ле­ли­зма из­ме­ђу по­ли­тич­ке ор­га­ни­за­ци­је
цар­ства и ор­га­ни­за­ци­је Цр­кве, па­ра­ле­ли­зма по­ста­вље­ног у Ни­
ке­ји и нај­бо­ље из­ра­же­ног у по­сте­пе­ном уз­ди­за­њу ца­ри­град­ског
епи­ско­па до »ва­се­љен­ског па­три­јар­ха«. Те­о­дор, на­рав­но, ни­ка­да
ни­је по­ри­цао ка­нон­ске тек­сто­ве у ко­ји­ма се то огле­да­ло, али у
прак­си, че­сто се ви­ше по­зи­вао на прин­цип апо­сто­лич­но­сти као
кри­те­риј ауто­ри­те­та у Цр­кви, не­го на по­ли­тич­к у ве­ли­чи­ну из­ве­
сних гра­до­ва. По­др­шка ко­ју је Рим­ска цр­ква пру­жа­ла пра­во­сла­
вљу у пе­ри­о­ду ико­но­бор­ства, при­ја­тељ­ска пре­пи­ска, ко­ју је Те­о­
дор ус­пео да ус­по­ста­ви са па­пом Ла­вом III (795 - 816) и Пас­ха­лом
I (817 - 824), од­у­да­ра­ла је од ин­тер­них су­ко­ба ко­је је имао са вла­
сти­тим па­три­јар­си­ма, ико­но­бо­рач­ким и пра­во­славннм. Ове чи­
2

Те­о­дор Сту­дит, Посл. I, 36 (Ев­пре­пи­а­ну) PG 99: 1032cd.

83

ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

ње­ни­це об­ја­шња­ва­ју ње­го­во ви­со­ко ува­жа­ва­ње, ко­је је ви­ше пу­та
ис­ти­цао, пре­ма »апо­стол­ском пре­сто­лу« ста­рог Ри­ма. На при­
мер, он је па­пу Пас­ха­ла осло­вља­вао као »сте­ну ве­ре на ко­јој је
са­гра­ђе­на ка­то­ли­чан­ска цр­ква«. »Ти си Пе­тар«, пи­ше он, »ко­ји
укра­ша­ваш Пе­тров трон«.3 Мно­го­број­ни па­су­си ове вр­сте, ко­је
су при­к у­пи­ли са­вре­ме­ни апо­ло­ге­ти пап­ства4, ипак ни­су са­свим
до­вољ­ни да до­ка­ж у да је Те­о­до­ров по­глед на Рим иден­ти­чан са
по­гле­дом Пр­вог ва­ти­кан­ског са­бо­ра. У ње­го­вим пи­сми­ма, упо­
ре­до са по­зи­ва­њем на Пе­тра и на па­пе као на во­ђе цр­кве, мо­г у се
на­ћи и ре­чи о „пе­то­гла­вом те­лу Цр­кве”5 има­ју­ћи у ви­ду ви­зан­тиј­
ски кон­цепт „пен­тар­хи­је” па­три­ја­ра­ха. Исто та­ко, обра­ћа­ју­ћи се
Је­ру­са­ли­мо­ком па­три­јар­ху, на­зи­ва га „пр­вим ме­ђу па­три­јар­си­ма”,
јер ме­сто где је Го­спод стра­дао, пред­по­ста­вља „до­сто­јан­ство ве­
ће од све­га”.6
Не­за­ви­сност ка­те­го­ри­је „ово­га све­та”, па пре­ма то­ме и др­жа­
ве, би­ла је је­ди­на ствар­на бри­га ве­ли­ког Сту­ди­те. Апо­стол­ске
пре­тен­зи­је Ри­ма, а та­ко­ђе, не ма­ње ре­ал­ни али ефек­тив­ни, зах­те­
ви ис­точ­них па­три­ја­ра­ха, да­ва­ли су му ар­г у­мен­те у бор­би про­тив
ви­зан­тиј­ске др­жав­не вр­ху­шке и цр­кве­не хи­је­рар­хи­је. Ипак, не­ма
раз­ло­га да се сум­ња да се ње­гов по­глед на је­дин­ство Цр­кве, ко­ји
ни­је ни­ка­да си­сте­мат­ски об­ра­дио, ра­ди­кал­но раз­ли­ко­вао од по­
гле­да ње­го­вих са­вре­ме­ни­ка, укљу­чу­ју­ћи па­три­јар­ха Фо­ти­ја, ко­ји
је, као што ће­мо ви­де­ти, увек био спре­ман да при­зна ис­так­ну­ти
по­ло­жај Пе­тров ме­ђу апо­сто­ли­ма, али је исто та­ко сма­трао да је
власт Пе­тро­вих рим­ских на­след­ни­ка за­ви­си­ла не од то­га ко их
је осно­вао већ од то­га ко­ли­ко су пра­во­слав­ни. У Ри­му је Те­о­дор
Сту­дит ви­део из­ван­ред­ну по­др­шку пра­ве ввре, и из­ра­жа­вао је
3 Те­о­дор Сту­дит, Посл. II, 12 PG 99: 1152 с.
4 Ви­ди на пр. S. Sa­la­vil­le »При­мат св. Пе­тра и па­пе по све­том Те­о­до­ру Сту­ди­т у ( 759 826)«, Ec­hos d’ Ori­ent, 17 / 1914/ 23 - 24, та­ко­ђе. А. Ma­rin, »Sa­int The­o­do­re / Pa­ris: Le­cof­fre,
1906/ стр. 1 ко­ји Те­о­до­ра на­зи­ва »по­след­њим ви­зан­тиј­ским ка­то­ли­ком«. Слич­но то­ме
у свом пи­сму Ла­ву Са­ке­ла­ри­у­су (PG99: 1417c) он пи­ше: »А ко су њи­хо­ви (апо­стол­ски)
иаслед­ни­ци. Oнај ко­ји се­ди на рим­ском тро­ну и ко­ји је пр­ви. Онај ко­ји се­ди на тро­ну ца­
ри­град­ском и ко­ји је дру­ги. По­сле њих они у Алек­сан­дри­ји, Ан­ти­о­хи­ји и Је­ру­са­ли­му. То
је пен­тар­хиј­ска власт у Цр­кви. Њи­ма при­па­да­ју све од­лу­ке у од­но­су на све­те дог­ме« (Ци­
ти­ра­но пре­ма Ф. Двор­ни­к у »Ви­зан­тиј­ски и рим­ски при­мат« - на енгл. - / N. Y.: Ford­ham
Uni­ver­sity Press, 1966, 101.
5 Те­о­дор Сту­дит, Посл II 63 (Нав­кра­ти­у­су).
6 Те­о­дор Сту­дит, Посл. II, 15.

84

Монаси и хуманисти

сво­ју ви­зи­ју и сво­ју на­ду у нај­бо­љи и не­над­ма­шан стил ви­зан­тиј­
ске тра­ди­ци­је.
У Те­о­до­ро­вим спи­си­ма се не по­ја­вљу­је ста­ра опо­зи­ци­ја све­
тов­ној фи­ло­со­фи­ји. Чак из­гле­да да се и сам Те­о­дор ба­вио ди­ја­
лек­ти­ком што се мо­же на­зре­ти из ње­га­ве ра­не ко­ре­спон­ден­ци­је
са Јо­ва­ном Гра­ма­ти­ком, ху­ма­ни­стом и доц­ни­јим ико­но­бо­рач­ким
па­три­јар­хом. Ме­ђу­тим, ан­ти­ху­ма­ни­стич­ка тен­ден­ци­ја ће се ја­сно
по­ја­ви­ти ме­ђу, ње­го­вим не­по­сред­ним уче­ни­ци­ма, ан­ти­фо­ти­јев­
ци­ма де­ве­тог ве­ка.

2. Фо­ти­је (око 820-око 891)
До­ми­нант­на фи­г у­ра у ре­ли­гиј­ском, со­ци­јал­ном и по­ли­тич­
ком жи­во­т у де­ве­тог ве­ка, Фо­ти­је, сма­тра се оцем оног што се
уоп­ште­но на­зи­ва ви­зан­тиј­ски »ху­ма­ни­зам«. У свом чу­ве­ном де­
лу »Би­бли­о­те­ка«, ори­ги­нал­ној и ве­о­ма ва­жној ком­пи­ла­ци­ји ли­
те­рар­не кри­ти­ке, он об­у­хва­та хри­шћан­ске пи­сце пр­вих ве­ко­ва и
из­ве­стан број све­тов­них ауто­ра. На сли­чан на­чин, у сво­јим »Од­
го­во­ри­ма Ам­фи­ло­хи­ју«, збир­ци бо­го­слов­ских и фи­ло­соф­ских
рас­пра­ва, он по­ка­зу­је ши­ро­ко све­тов­но зна­ње и обим­но по­зна­
ва­ње па­три­стич­ког бо­го­сло­вља. У свим сво­јим спи­си­ма Фо­ти­је
оста­је уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор. Оту­да је ње­го­ва из­ра­зи­та пре­
ди­спо­зи­ци­ја за Ари­сто­те­ла, а не за Пла­то­на. У бо­го­сло­вљу оста­је
ве­ран ста­во­ви­ма и про­бле­ма­ти­ци ра­них са­бо­ра и све­тих Ота­ца.
Љу­бав пре­ма кла­сич­ној фи­ло­со­фи­ји не во­ди га то­ле­ран­ци­ји пре­
ма чо­ве­к у, као што је код Ори­ге­на, чи­ју осу­ду од стра­не Пе­тог
са­бо­ра при­ма без ре­зер­ве,7 или као што је код Кли­мен­та Алек­
сан­дриј­ског у чи­јем глав­ном де­лу Hypotypo­se­is, Фо­ти­је про­на­ла­
зи »опа­ки мит« пла­то­ни­зма.8
Ње­го­ва ши­ро­ка еру­ди­ци­ја нам че­сто да­је де­таљ­ну кри­тич­ну
ана­ли­зу и тач­не ци­та­те ауто­ра о ко­ји­ма, без ових при­бе­ле­жа­ка,
не би­смо ни­шта зна­ли. Хри­сто­ло­шки спо­ро­ви пе­тог и ше­стог ве­
ка су при­вла­чи­ли Фо­ти­је­ву по­себ­ну па­жњу. Без об­зи­ра на ње­го­ву
скло­ност ан­ти­о­хиј­ској ег­зе­ге­зи и бо­го­сло­ви­ма ан­ти­о­хиј­ске шко­
7
8

Фо­ти­је, »Би­бли­о­те­ка«, ко­декс 8, 18 итд.,
исто, ко­декс 109.

85

ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

ле9, он је остао ри­го­ро­зно ве­ран Ки­ри­ло­вом ту­ма­че­њу са­бо­ра у
Хал­ки­до­ну - што је пре­о­вла­да­ва­ло у Ви­зан­ти­ји Ју­сти­ни­ја­но­вог
до­ба - и по­све­ћу­је мно­го и за нас дра­го­це­не па­жње не­ки­ма од ва­
жних са­бор­ских го­вор­ни­ка.10
У од­но­су на дру­ге бо­го­слов­ске про­бле­ме, Фо­ти­је се фор­
мал­но сла­же са тра­ди­ци­о­нал­ним па­три­стич­ким и са­бор­ским
по­став­ка­ма. Али из­гле­да, он у пот­пу­но­сти ни­је при­хва­тао или
раз­у­ме­вао при­ме­ну ап­со­лут­ног апо­фа­ти­зма Гри­го­ри­ја Ни­ског, а
ње­го­во уче­ње о од­но­су Бо­га и све­та, из­гле­да да је би­ло бли­ско ла­
тин­ском схо­ла­стич­ком уче­њу о ac­tus pu­rus.11 Ме­ђу­тим, па­жљи­ва
ана­ли­за Фо­ти­је­ве ми­сли зах­те­ва­ла би да се утвр­ди ње­гов та­чан
став у ве­зи овог пи­та­ња. У сва­ком слу­ча­ју, на ње­гов ауто­ри­тет
су се по­зи­ва­ли ви­зан­тиј­ски ан­ти - Па­ла­ми­сти че­тр­на­ес­ тог ве­ка,
про­тив уче­ња ко­је је за­сту­пао Па­ла­ма о ствар­ној ра­зли­ци из­ме­ђу
су­шти­не и »енер­ги­је« у Бо­г у, а што је би­ло по­твр­ђе­но на са­бо­ри­
ма то­га вре­ме­на.12 Ово­ме тре­ба до­да­ти ње­го­ву ода­ност све­тов­
ним на­у­ка­ма и ли­бе­рал­ну упо­тре­бу ико­но­ми­је, што је учи­ни­ло
да у мо­на­шким кру­го­ви­ма бу­де не­по­пу­ла­ран за вре­ме жи­во­та и
по­сле смр­ти.
У јед­ном по­гле­ду је Фо­ти­је над­ма­шио сво­је са­вре­ме­ни­ке и
сред­њи век у це­ли­ни: сво­јим сми­слом за исто­ри­ју, за исто­риј­
ски раз­вој и тра­ди­ци­ју. Овај сми­сао је ви­дљив у сва­ком по­гла­
вљу »Би­бли­о­те­ке«. Та­ко, ана­ли­зи­ра­ју­ћи књи­г у све­ште­ни­ка Те­о­
до­ра, ко­ји је бра­нио аутен­тич­ност Ди­о­ни­си­је­вих спи­са, Фо­ти­је
па­жљи­во на­бра­ја ар­г у­мен­те про­тив аутен­тич­но­сти и за­кљу­чу­је
про­стом тврд­њом да аутор »поку­ша­ва да опо­врг­не ове за­ме­р­
ке и твр­ди да је, по ње­го­вом ми­шље­њу, књи­га ве­ли­ког Ди­о­ни­
си­ја ори­ги­нал­на«.13Па и ако, дру­гом при­ли­ком, Фо­ти­је узи­ма
Ди­он
­ и­си­је­ву аутен­тич­ност за нео­спор­ну, па­сус ко­ји је ци­ти­ран
9 Ви­ди по­ду­жи чла­нак о Ди­о­до­ру из Тар­са, »Би­бли­о­те­ка« ко­декс 223 и ње­го­ву оце­ну
Те­о­до­ре­та Кир­ског, исто код 46.
10 Ви­ди ко­декс о Евло­ги­ју Алек­сан­дриј­ском, 182, 208, 225 - 227, ко­ји су у ства­ри оп­шир­
не мо­но­гра­фи­је. О Је­фре­му Ан­ти­о­хиј­ском, ви­ди »Би­бли­о­те­ка«код. 228.
11 »Бо­жан­ство је у уни­вер­зу­му и су­шти­ном и енер­ги­јом«, »Ам­фил I« 75 PG 101:
465ВС.
12 Ви­ди код Акин­ди­на »Про­тив Па­ла­ме« у Co­dex Mo­na­cen­sis gra­e­cus 223, foll. 283v,
293v, 298v, 305 31 lv itd.
13 »Би­бли­о­те­ка, ко­декс 1.

86

Ка­да га је па­па оп­т у­жи­вао да је од све­тов­ња­ка уз­диг­нут на па­три­јар­шиј­ски трон у ро­к у од шест да­ на. па про­ду­жа­ва: »Ка­да ве­ра оста­је не­у­гро­же­на. игра­ли су знат­ну уло­г у у Фо­ти­је­вом од­но­су пре­ма па­пи Ни­ко­ли I и Рим­ској цр­кви. ње­гов став у спо­ру мо­же са­мо да се об­ја­сни чи­ње­ни­цом да се пре­ма бо­го­слов­ским про­бле­ми­ма од­но­сио озбиљ­но. 87 . оп­ште и ка­то­ли­чан­ске од­лу­ке су та­ко­ђе за­шти­ће­не. го­ди­не нeгo чак и он­да ка­да је вас­по­ста­вљен цр­кве­ни мир са па­пом Јо­ва­ном VI­II у 879-880.605 d.. пост у су­бо­т у. го­ди­ни.15 Фо­ти­је­ва бри­га за »оп­шту ве­ру« и »ва­се­љен­ске од­лу­ке« илу­ стру­је слу­чај Fi­li­o­que. Он сма­тра да ни­ је по­гре­шно ако их се не при­др­жа­ва. пр­вог де­таљ­ног грч­ког опо­вр­га­ва­ња ла­тин­ске ин­тер­по­ла­ци­је Fi­li­o­que у Сим­вол ве­ре. Он ни­је пра­вио раз­ли­к у из­ме­ђу ка­нон­ских и бо­ го­слов­ских аспе­ка­та про­бле­ма и по­зи­вао се на па­пе. Ра­зу­ман чо­век по­шту­је прак­су и за­ко­не дру­гих. По­што су са­вре­ме­на исто­риј­ска ис­тра­жи­ ва­ња до­ка­за­ла да он ни­је си­сте­мат­ски био ан­ти­ла­тин­ски на­стро­ јен.. « За­тим се он по­зи­ва на та­кве про­бле­ме као што су бри­ја­ње. 2. Ми­ста­го­ги­ја ја­сно по­ка­зу­је да је Фо­ти­ја под­јед­на­ко за­бри­ ња­ва­ла јед­но­стра­на ин­тер­по­ла­ци­ја у текст као и са­ма са­др­жи­на ин­тер­по­ла­ци­је. али из­дво­је­ног ми­шље­ња не­ког цр­кве­ног Оца или де­фи­ни­ци­је не­ког по­ме­сног са­бо­ра. ко­ју ис­ток ни­ка­да ни­је фор­мал­но опо­вр­гао -Фо­ти­је пи­ше: »Сва­ко мо­ра да се др­ жи оно­га што је де­фи­ни­са­но оп­штим са­бор­ским од­лу­ка­ма. а дру­ги да се не др­жи. це­ли­бат све­ште­ни­ка. 15 »Посл. Фо­ти­је је по­све­тио мно­ге од сво­ јих по­след­њих да­на на пи­са­ње Ми­ста­го­ги­је Све­то­га­Ду­ха.14 При­зна­ва­ње раз­во­ја тра­ди­ци­је и мо­г ућ­ност и ле­ги­тим­ност раз­ли­чи­то­сти у цр­кве­ној прак­си.« PG 102: 604d . прак­са за­бра­ње­на по за­пад­ној тра­ди­ци­ји. на­ро­чи­то 14 исто. па и по­сле од­сту­па­ња са па­три­јар­шиј­ског пре­сто­ла.Монаси и хуманисти ја­сно по­ка­зу­је Фо­ти­је­ву ин­те­лек­т у­ал­ну че­сти­тост у при­зна­ва­њу да је не­мо­г у­ће об­ја­сни­ти на ко­ји на­чин Ди­о­ни­си­је мо­же да бу­де пре­те­ча »тра­ди­ци­ја ко­је су у Цр­кву по­сте­пе­но уво­ђе­не и ко­ји­ма је тре­ба­ло мно­го вре­ме­на да се раз­ви­ју». не­ко мо­же да се др­жи. ни­ти је не­ле­гал­но да се они кр­ше«. Не са­мо да је ста­вљао глав­ни на­гла­сак на Фи­ли­о­кве у сво­јој ен­ци­кли­ки из 866. па­пи Ни­ко­ли.

као ве­зу из­ме­ђу Ису­со­ве обо­же­не људ­ске при­ро­де и це­лог те­ла 16 »Ми­ста­го­ги­ја Све­тог Ду­ха« 15. док се Ла­ти­ни ор­га­ни­ча­ва­ју на Оца и Си­на. те­жак и оштар ди­ја­лек­тич­ки стил. у ко­јој је лич­но или ипо­ста­сно по­сто­ја­ње све­де­но на уче­ње о уза­јам­ним од­но­си­ма из­ме­ђу три Ли­ца. али он­да упа­да­ју у опа­сност да из Бо­жан­ства са­свим ис­кљу­че Ду­ха. Без об­зи­ра на ње­не не­до­стат­ке. 17 исто. у ико­но­ми­ји спа­се­ња. 9. ав­г у­сти­нов­ски при­ступ Бо­г у као про­стој су­шти­ни у ко­јој се Трој­ство Ли­ца мо­же да раз­ум ­ е са­мо у тер­ми­ ни­ма уну­тар­њих од­но­са. Ако иде­ја је­ди­но­су­шно­сти зах­те­ва да Дух има сво­је по­ре­ кло у Оцу и Си­ну за­јед­но. као опо­нен­те уче­ња о »дво­стру­ком ис­хо­ђе­њу«. Јер Са­ве­ли­је је слио три ли­ца у јед­но. Сто­га је ње­го­во опо­вр­га­ва­ње ла­тин­ских ста­во­ва би­ло за­сно­ва­но са­мо на усме­ ним ин­фор­ма­ци­ја­ма. не­го на осно­ву свог ипо­ста­сног свој­ства«. 88 . Сла­бост Фо­ти­је­вог тре­ти­ра­ња про­бле­ма ле­жи у чи­ње­ни­ци да му ни­су би­ли при­сту­ пач­ни из­во­ри ла­тин­ског бо­го­сло­вља. Си­на и Ду­ха ба­зне тач­ке три­ни­тар­ног бо­ го­сло­вља.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ Ла­ва III и Јо­ва­на VI­II. Ми­ста­го­ги­ја чи­ни ја­сним основ­ни ви­зан­тиј­ски при­го­вор ла­тин­ском уче­њу о Све­тој Тро­ји­ци: да оно раз­у­ме Бо­га као је­ди­ ну и фи­ло­соф­ски про­сту су­шти­ну. Фо­ти­је не не­ ги­ра сла­ње Ду­ха Све­тог у свет пре­ко Си­на. су­шти­ни у Бо­г у нео­п­ход­но пред­хо­ди Ње­го­во лич­но по­сто­ја­ње у три ипо­ста­си. Ав­г у­сти­на и Је­ро­ни­ма/ иако се пр­ви и по­след­њи те­шко мо­г у свр­ста­ти у за­го­вор­ни­ке Фи­ли­о­кве/. мо­да­ли­стич­к у је­рес тре­ћег ве­ка или у по­лу­са­ве­ ли­јан­ство. PG 102: 293 а. пред­ста­вља пад у са­ве­ли­јан­ство. Опо­вр­га­ва­ју­ћи ла­тин­ско уче­ње о Тро­јич­но­сти. очи­глед­но је да он ни­је чи­тао њи­хо­ва де­ла. Ипак.17 Фо­ти­је ја­сно по­ка­зу­је да иза спо­ра о Фи­ли­о­кве ле­же два уче­ ња о тро­јич­но­сти: грч­ко пер­со­на­ли­стич­ко уче­ње. ко­ји су се про­ти­ви­ли ин­тер­по­ла­ци­ји. за Фо­ти­ја »Отац је по­че­так (по­ре­кло) (Си­на и Све­тог Ду­ха) не по при­ро­ди. Ме­ђу­ тим. ко­је сма­тра да су лич­ни од­но­си Оца.16Збр­ка­ти ипо­ста­сна свој­ства Оца и Си­на при­пи­су­ју­ћи им ис­хо­ђе­ње Ду­ха. PG 102289 b 313 bc. Ла­тин­ски. Ипак је он знао да су ла­ тин­ски бо­го­сло­ви на Фи­ли­о­кве гле­да­ли са сим­па­ти­јом и по­зи­ва се по­себ­но на Ам­вро­си­ја. 23.

У из­ве­сним при­ли­ка­ма сам Псел при­ 18 исто. по­сто­ја­ли код апо­ло­ге­та дру­гог и тре­ћег ве­ка а раз­ви­ли су их Ори­ген и ка­па­до­киј­ски Оци. Ми­ха­и­ло Псел је јед­на од лич­но­сти ко­ја је у ве­ли­кој ме­ри про­ дукт ра­но­ви­зан­тиј­ске ре­не­сан­се. Am­ster­dam: Hak­kert. Ј. исто­ри­ја ће још ви­ше уда­љи­ти две по­ло­ви­не хри­шћан­ства јед­ну од дру­ге. и са­мо је ин­ди­рек­тан. Али ис­так­ну­ти и од­го­вор­ни цр­ кве­ни љу­ди су на­гла­ша­ва­ли ре­ли­гиј­ски јаз из­ме­ђу хри­шћан­ства и хе­ле­ни­зма. У ви­ше на­вра­та он при­зна­је ауто­ри­тет ла­тин­ских Ота­ца и Рим­ске цр­кве. иако је про­ма­ши­ла да про­сла­ви бо­жан­ство и ни­је по­доб­на за бо­го­сло­ ве. 151. По­што су. ка­то­ли­чан­ској ве­ри. на­рав­ но. »да хе­лен­ска му­дрост. 94. пи­ше он.Монаси и хуманисти Цр­кве са све­том. »Же­лим да зна­те«. re­ pr. са­гла­ сно при­хва­ће­ном по­гле­ду на свет у Ви­зан­ти­ји. у ко­јој. По њи­ма је хе­лен­ска му­дрост би­ла сред­ство за апо­ ло­ге­те. у то вре­ме. још ни­је би­ло ин­тер­по­ла­ци­је у Сим­вол ве­ре.а не­ма раз­ло­га да се сум­ња у ње­го­ву искре­ност – да му је је­ди­на бри­га је­дин­ство из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да у јед­ној. Он твр­ди . Фо­ти­је ни­је прин­ци­пи­јел­ни про­тив­ник за­па­да. а не са­ма се­би циљ. F. ре­ли­ги­ја и фи­ло­ со­фи­ја би­ли не­раз­дво­ји­ви. изд.18 Сто­га се он не би про­ти­вио кад би се го­во­ри­ ло о ис­хо­ђе­њу Ду­ха кроз или од Си­на. он тре­ба и мо­ра да бу­де по­ме­нут као ве­ли­ки фе­но­мен у исто­ри­ји ви­зан­тиј­ског хри­шћан­ства. 19 Ми­ха­и­ло Псел »Пи­смо не­мар­ном уче­ни­к у«. 89 . 3. 1964/. пред­ста­вља осно­ву за при­род­но бо­го­сло­вље: са­зна­ње о Ство­ри­те­љу кроз ве­ко­ве. 1838. по­сле ње­га. и не­до­ста­ја­ће и јед­ној и дру­гој стра­ни Фо­ти­је­ва ши­ро­ ко­гру­дост и сми­сао за исто­ри­ју.19 Ово при­зна­ње од стра­не ком­пе­тент­не осо­бе из ста­ри­не о раз­ум ­ е­ва­њу при­ро­де. по­зна­је при­ро­ду она­кву ка­кву је ство­рио Ство­ри­тељ«. На­жа­лост. де­фи­ни­са­ној на ста­рим са­бо­ри­ма. у овом по­след­њем сми­слу. Ми­ха­ил ­ о Псел (1018 -1078) Ви­зан­тиј­ски ин­те­лек­т у­ал­ци су по­сле Фо­ти­ја има­ли сло­бод­ ни­ји и пот­пу­ни­ји при­ступ из­во­ри­ма ста­ре грч­ке фи­ло­со­фи­је. Еле­мен­ти ова­квог схва­та­ња су. Bo­is­so­na­de Nu­er­nberg. Псе­лов до­при­нос бо­го­сло­вљу је у ства­ри вр­ло огра­ни­чен.

по­ка­зу­је гра­ни­це оно­га што се зва­ло . Си­г ур­но је да је Псел остао хри­шћа­нин. мо­је ре­зо­но­ 20 Ed. ком­би­но­ва­но са Пла­тон­ском ме­та­фи­зи­ком би­ли су свој­стве­ни Псе­ло­вом на­чи­ну ми­шље­ња. C. по­сле по­нов­ног от­кри­ва­ња Ари­ сто­те­ла. а не са­мо у бо­жан­ском уму.Ta­ta­kis.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ зна­је ову не­по­ду­дар­ност. он се са­сто­ји у тра­же­њу уса­гла­ша­ва­ња. Прин­ци­пи нео­пла­то­ ни­зма . бар фор­мал­но. »Bi­bli­ot­he­ca gra­e­ca me­dii aevi«. при­зна­је он. Си­г ур­но ста­ње ње­го­ве ми­сли тач­ни­је је из­ра­же­но кад пи­ше: »Да би био ро­ђен за са­зна­ње. за­до­во­љан сам по­ро­ђај­ним му­ка­ма Пла­то­на и Ари­сто­те­ла. Псел је остао сред­ње­ве­ков­ни Ви­зан­ти­јац . ве­ом ­ а стро­гим нор­ма­ма зва­нич­ног бо­ го­сло­вља. стр. Ни­је он био ве­ли­ки бо­го­слов. не­го ли из не­ког ње­го­вог ду­бо­ког убе­ђе­ ња. он по­би­ја Пла­то­но­во уче­ње о све­т у иде­ја. 90 . Sat­has.ви­зан­тиј­ ски ху­ма­ни­зам.вер­ност Ари­сто­те­лу у ло­ги­ци и при­род­ној фи­ло­со­фи­ји. 22 B.22 Овај при­мер фор­мал­ног и ве­штач­ког при­ла­го­ђа­ва­ња хе­ле­ни­ зма еван­ђе­љу.21 У ства­ри. »Што се ме­не ти­че«. уче­ни­к у«. Псел је пот­пу­но сре­ћан. и ло­ја­лан. »ја сам ску­пљао до­бре осо­би­не и вр­ли­не од сва­ко­га. из­ме­ђу хри­ шћан­ства и пла­то­ни­зма. Они су ме ро­ди­ли и фор­ми­ра­ли«. Ово­ме је очи­глед­но не­до­ста­ја­ла жи­ва си­ла ко­ја је омо­г у­ћи­ла за­пад­ну схо­ла­сти­к у. На при­мер. омо­г у­ћио је да у чо­ве­к у. и ње­га мно­го не бри­не што је са­гла­сност ве­штач­ка. У осно­ви ње­го­ва ми­сао оста­је еклек тич­на. на при­мер. а не опо­зи­ци­је. из­би­је нео­пла­то­ни­зам ско­ро исто­ ве­тан нео­пла­то­ни­зму ше­стог ве­ка. isto. као што је био Псел. по­сле опа­да­ња сред­ње­ве­ ков­не ци­ви­ли­за­ци­је. 146. ко­ји по­сто­ји сам за се­бе. а ло­јал­ност зва­нич­ном бо­го­сло­вљу га је спре­чи­ла да по­ста­не ствар­но ве­ли­ки фи­ло­соф. али ако има не­ки емо­ци­о­нал­ни под­стрек у ње­го­вој ми­сли. у ње­му и ње­го­вим са­вре­ме­ни­ци­ма би­ло је ве­о­ма ма­ло до­дир­них та­ча­ка из­ме­ђу бо­ го­сло­вља и фи­ло­со­фи­је.20 Овај за­кљу­чак му се на­ме­ће пре из из­ри­чи­чи­те и фор­мал­ не де­фи­ни­ци­је Цр­кве. »La phi­lo­sop­hie byzan­ti­ne« / Pa­ris: 194 18. Ve­ni­ce 1872. 94. У ства­ри. или ита­ли­јан­ску ре­не­сан­су. при­лич­но фор­мал­ни бо­го­слов­ски кон­зер­ва­ти­зам. ко­ји је вла­дао у зва­нич­ним цр­кве­ним кру­го­ви­ма. 21 »Пи­смо не­мар.то јест чо­век одан тра­ди­ци­ји. Ма­да је по­зна­вао Пла­то­на и Ари­сто­те­ла бо­ ље не­го што их је би­ло ко и би­ло ка­да по­зна­вао на За­па­ду. што је код Хо­ме­ра от­крио Тро­јич­ност и би­блиј­ски свет ан­ђе­ла и све­ти­те­ља.

Пра­во ства­ра­ла­штво и жи­ва ми­сао не­го­ва­ни су у кру­го­ви­ма ко­је је Псел сма­трао за­ра­же­ним не­здра­вим и ира­ци­он ­ ал­ним ми­сти­ци­змом. F.од јед­не«. Ако не­ко чи­та мо­је књи­ге он ће от­кри­ти да су оне мно­ге . од­лу­ке Си­но­да ко­је су се на ње­га од­но­си­ле. Си­но­ди­ко­ну до­да­ти дог­мат­ски па­ра­гра­фи. у ка­сни­јим вре­ме­ни­ма. J. а и по­слу­жио је. ко­ја пре­ва­зи­ла­зи ње­го­ву 23 Ми­ха­и­ло Псел. Осу­да Јо­ва­на Ита­ло­са (1076-1077. Bo­is­so­na­de str. ко­је је тре­ба­ло про­чи­ та­ти сва­ке го­ди­не у Не­де­љу пра­во­сла­вља. У сва­ком слу­ча­ју. Ви­зан­тиј­ска цр­ква је.23 Ни­ка­ква бри­љант­ност из­ра­за. ed. 4. али. нај­а­у­тен­тич­ни­је пред­став­ни­ке мо­на­шке ду­хов­но­ сти. Ипак по­сто­ји сум­ња да ли се Псел ика­да су­срео или чи­тао сво­је са­вре­ме­ни­ке. као управ­ник уни­вер­зи­те­та. осу­ђу­ју­ћи Ита­ло­са. Да је до тог су­сре­та и до­шло. те­шко да би је­дан дру­го­га раз­у­ме­ли.Монаси и хуманисти ва­ње је раз­ли­чи­то и оно са­жи­ма све по­је­ди­нач­не иде­је у јед­но. Ва­жност ове две уза­стоп­не осу­де на­гла­ше­на је и чи­ње­ни­цом да су по пр­ви пут по­сле 843. 1082) Уче­ник Псе­ла и ње­гов след­бе­ник . »O осо­би­ни не­ких спи­са«. као што је Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов. ни­ка­ква из­ра­зи­та со­фи­сти­ка­ ци­ја сти­ла. 52. а по­себ­но због то­га што се при­др­жа­вао Пла­то­но­вог по­гле­да на по­ре­кло и при­ро­ду све­та. Об­ја­вље­на де­ла Јо­ва­на Ита­ло­са не са­др­же це­ло­к уп­но уче­ње због ко­га је био осу­ђен. Јо­ван Ита­лос (»Ита­ли­јан«.hypa­tos ton phi­lo­sop­hon то јест. го­ди­не. ство­ри­ла мо­дел ко­ји је мо­гао да по­слу­жи. Ја лич­но сам са­мо је­дан од мно­гих. а pri­o­ri се не мо­же ис­кљу­чи­ти да је он у ства­ри сво­је уче­ње ши­рио усме­ним пу­тем. има­ју ва­жност. ни­је би­ла до­вољ­на да Псел овај еклек­ти­ци­зам пре­ о­бра­зи у ори­ги­нал­ни и ства­ра­лач­ки си­стем фи­ло­со­фи­је. као ста­во­ви ко­је је Цр­ква зва­нич­но за­у­зе­ла. ве­ро­ват­но Грк из Ита­ли­је) био је фор­мал­но оп­т у­жен због је­ре­си и осу­ђен због пре­ко­мер­не упо­тре­бе кла­сич­не фи­ло­со­фи­је уоп­ ште. 91 .

ко­је је од­ба­цио Ју­сти­ни­јан и Ва­се­љен­ски са­бор од 553.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ лич­ност. ко­је је за­у­зео Си­нод. 24 J. с дру­ге стра­не су пред­ста­вља­ле озбиљ­ну но­ву смет­њу у раз­во­ју ху­ма­ни­зма. го­ди­не. веч­ност ма­те­ри­је. са­да је пред­ста­вљао пре­ступ про­тив исти­ни­те ве­ре. пред­ме­та ко­ри­сних »за обу­ ку«.202. по­сле Тер­т у­ ли­ја­на. лич­на осу­да. за све је­ре­си. ти­чу се два основ­на про­бле­ма: 1/ Кла­сич­ни грч­ки фи­ло­со­фи су би­ли је­ре­си­ар­си. ко­је се од­но­се на Ита­ло­са. го­ди­не: пре­ег­зи­стен­ци­ја и пре­се­ље­ње ду­ша. об­ја­вље­на 1082. Go­u­il­lard. Без сум­ње.1077. док су с јед­не стра­не ја­сно по­др­жа­ва­ле тра­ди­ци­о­нал­ни мо­на­шки пре­зир »хе­ле­ни­зма«. У је­да­на­ест ана­те­ма у Си­но­ди­ко­ну. го­ди­не. Чак и по­сле осу­де Ита­ло­са. али сва­ ки по­к у­шај да се усво­је »луц­ка­ста ми­шље­ња«. осу­ђу­ју­ћи је­ре­ти­ке.60. д. str. У ства­ри. пр­вих де­сет су чи­сто дог­мат­ске. Дру­ги став ни­је сма­тран као оба­ве­ зно по­гре­шан. од­лу­ке из 1076-1077. Пла­тон је за­у­зео ме­та­фи­зич­ки став. од­ри­ца­ње те­ле­сног вас­кр­се­ња. 2/ У ана­те­ма­ма се осу­ђу­је чи­та­ва се­ри­ја пла­тон­ских по­став­ки. па­три­стич­ка ли­те­ра­т у­ра че­сто при­пи­су­је од­го­вор­ност фи­ло­со­фи­ји. Иако је Ари­сто­тел сма­ тран за учи­те­ља ло­ги­ке и фи­зи­ке. а из­да­те су 1076 . 188 . По­след­ња је фор­мал­на. све глав­не хри­шћан­ске је­ре­си су ре­зул­тат њи­хо­вог ути­ца­ја. те сто­га и се­дам ва­се­љен­ских са­бо­ра. али ње­го­во об­но­вље­но из­ла­га­ње у је­да­на­е­стом ве­к у је од ве­ом ­ а ве­ли­ке ва­жно­сти за сред­ње­ве­ков­ну Ви­зан­ти­ју. ин­ди­ рект­но осу­ђу­ју и фи­ло­со­фе (ана­те­ма 5). са­мо­стал­ни свет иде­ја и т. 92 . иден­тич­них са ори­ге­ни­стич­ким те­за­ма. као су­прот­ног про­у­ча­ва­њу Пла­то­на.24 Дог­мат­ски ста­во­ви. уче­ни Ви­зан­тиј­ци су про­ду­жи­ли да чи­та­ју. у од­но­су на из­у­ча­ва­ње Ари­сто­те­ло­вог Ор­га­но­ на. Дру­гим ре­ чи­ма. ко­ји се ни­је по­ду­да­рао са хри­шћан­ством. 56 . »Syno­di­con«. ко­је су се при­пи­си­ва­ле Ита­лу. го­ди­не. Си­нод­ска од­лу­ка до­не­кле од­го­ва­ра по­зи­тив­ном ста­ву при­хва­ће­ном у кон­зер­ва­тив­ним кру­го­ви­ма и при­сут­ним чак и код Псе­ла. пре­пи­су­ју и про­у­ча­ва­ју кла­сич­не грч­ке пи­сце. Пре­ма то­ме. став Си­но­да ни­је ни­шта но­во. До­зво­ље­на је ипак раз­ли­ка из­ме­ђу оних ко­ји при­хва­та­ју »луц­ка­ста ми­шље­ ња« фи­ло­со­фа и оних ко­ји се ба­ве »хе­лен­ским сту­ди­ја­ма« са­мо ра­ди об­у­ча­ва­ња (ана­те­ма 7).

оста­ју­ћи вер­на са­мо син­те­зи до ко­је је до­шло у па­три­стич­ ком пе­ри­о­ду.Монаси и хуманисти Ви­зан­ти­ја. 93 . за­у­зе­ла­је не­га­тив­ни­ји став пре­ма грч­кој фи­ло­со­фи­ји. Уочи оног пе­ри­о­да ка­да ће За­пад по­све­ти­ти свој ум фи­ло­со­ фи­ји кла­си­ке и ући у ве­ли­к у епо­ху схо­ла­сти­ке. Ви­зан­тиј­ска цр­ква је све­ча­но од­ба­ци­ла сва­к у но­ву син­те­зу грч­ког ума и хри­шћан­ ства. грч­ка по је­зи­к у и кул­т у­ри. не­го што је био. То је пру­жи­ло шан­су За­па­ду да по­ста­не ви­ше грч­ки. не­го што је За­пад то ика­да учи­ нио. Ово је очи­глед­но би­ло од ве­ли­ке ва­жно­сти за бу­дућ­ност бо­го­сло­вља и за од­но­се из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да.

.

Из­ме­ђу екс­трем­ног от­шел­ни­штва Анто­ни­ја Еги­пат­ског и ап­со­лут­ног и ор­га­ни­зо­ва­ног ки­но­ви­ ти­зма Па­хо­ми­је­вог. да­ло је у Ви­зан­ти­ји под­сти­цај бо­го­сло­вљу ко­је би мо­гло да се на­зо­ве »мо­на­шко«. не­за­ви­сно од ње­ног об­ли­ка.че­сто на­зи­ва­них »иси­ха­сти­ма« . По­зна­то је да је мо­на­штво вр­ло ра­но у свом раз­во­ју по­ста­ ло раз­но­о­бра­зан по­крет. це­ло­к у­пан ис­точ­ни мо­на­шки по­крет остао је ује­ди­њен у свом ба­зном »оно­зе­маљ­ском« и у убе­ђе­њу да је мо­ли­тва.и ки­но­ви­та. за­сни­ва­не на уче­њу да »Цар­ство Бо­жи­је ни­је од ово­га све­та«. Мо­жда су не­ки мо­на­ шки цен­три . Ме­ђу­тим. а по­не­кад и кон­фликт. ово бо­го­сло­вље је пред­ста­вља­ло нај­ди­на­мич­ни­ју и у нај­ве­ћој ме­ри ства­ра­лач­к у стру­ју у ви­зан­ тиј­ској ми­сли као це­ли­ни.би­ли ре­ла­ . У кон­тра­сту са фор­мал­ним кон­зер­ва­ ти­змом зва­нич­них цр­кве­них кру­го­ва и у опо­зи­ци­о­ном ста­ву пре­ма све­тов­ном хе­ли­ни­зму. спе­ци­фич­ност мо­на­шке по­ли­ти­ке и иде­о­ло­ги­је. У исто вре­ ме. Из­ме­ђу пу­сти­ња­ка (ер­ми­та) . че­сто је по­сто­ја­ло су­пар­ни­штво. Ви­зан­тиј­ско мо­на­штво је би­ло не са­мо шко­ла ду­ хов­ног уса­вр­ша­ва­ња.5 МО­НА­ШКО БО­ГО­СЛО­ВЉЕ Уло­г у мо­на­ха у три­ум­фу пра­во­сла­вља над ико­но­бор­ством илу­стру­је њи­хо­ва ан­га­жо­ва­ност у бо­го­слов­ским де­ба­та­ма у Ви­зан­ти­ји. основ­на и по­сто­ја­на са­др­жи­на мо­на­шког жи­во­та. и ње­го­во про­ти­вље­ње сва­ком ком­про­ми­су са зах­те­ви­ма »ово­га све­та«. већ и те­ло ко­је се осе­ћа­ло од­го­вор­ним за са­др­жи­ну ве­ре и за суд­би­ну Цр­кве као це­ли­не. у ис­точ­ном хри­шћан­ству је по­сто­јао чи­ тав низ об­ли­ка мо­на­шког жи­во­та ко­ји су се по­сте­пе­но ши­ри­ ли и на За­пад.као што је био ма­на­стир Сту­ди­ос .

на при­мер. углав­ном.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ тив­ни»ак­ти­ви­сти«. го­ди­не. У це­ли­ни. Ки­но­ви­ти су. the­ o­sis. пи­са­ње ма­ну­скри­па­та и за­ни­ма­ли се дру­гим прак­тич­ним де­лат­ но­сти­ма. Ов­де 96 . по­ сма­тран као из­раз ње­го­вог ме­та­фи­зич­ког си­сте­ма -ко­ји се раз­ вио из ори­ге­ни­зма. две тра­ди­ци­је су се у ве­ли­кој ме­ри ис­пре­пле­ле. нај­ве­ћи део свог жи­ во­та про­вео у ки­но­вит­ским за­јед­ни­ца­ма. 1. об­ја­шња­ва за­што је он био осу­ђен од стра­не ва­се­љен­ског са­бо­ра из 553. Иси­ха­сти су ство­ри­ли тра­ди­ци­ју лич­не мо­ли­тве и не­пре­кид­не кон­тем­пла­ци­је. По­што те­о­ло­шки и ду­хов­но ни­је би­ло су­прот­но­сти из­ме­ђу от­шел­ни­ка и ки­но­ви­та. и сам је по­стао сум­њив. по­сма­тра­ној у це­ли­ни. на­у­к у. Ње­ гов пси­хо­ло­шки зна­чај би­ће у пот­пу­но­сти ис­ко­ри­шћа­ван. мо­на­шка за­јед­ни­ца је учи­ла Ви­зан­тиј­це ка­ко да се мо­ле. мо­г у­ће је да се го­во­ ри о јед­ном је­дин­стве­ном мо­на­шком бо­го­сло­вљу. При све­му то­ме ли­т ур­гич­ки круг мо­на­шких слу­жби је остао ап­со­лут­ни цен­тар жи­во­та мо­на­шке за­јед­ни­це и об­ух­ ва­тао је бар по­ло­ви­ну це­ло­к уп­ног мо­на­шког сва­ко­днев­ног жи­во­та. и ми на­ла­зи­мо. ко­ји су не­го­ва­ли со­ци­јал­ну де­лат­ност. Аутен­ тич­ни текст ње­го­вих »Гно­стич­ких ве­ко­ва«. у ви­зан­ тиј­ској тра­ди­ци­ји. док су иси­ха­ сти учи­ли да је тај до­жи­вљај тре­ба­ло по­сти­ћи лич­ним на­по­ром. У пост-ико­но­бо­рач­кој Ви­зан­ти­ји. мо­ли­тва је би­ла схва­та­на као пут за оства­ре­ње ци­ља хри­шћан­ског жи­во­та. он ће би­ти сто­ле­ћи­ма упра­жња­ван ван свог ори­ги­нал­ног и је­ре­тич­ког кон­тек­ста. са њи­хо­вом са­свим је­ре­тич­ком хри­сто­ло­ги­јом. Ки­но­ви­ти су раз­ви­ли ли­т ур­гич­ки си­стем. ко­ји је по­сте­пе­ но при­хва­ти­ла це­ло­к уп­на Цр­ква и ко­ји је да­нас по­знат у Ис­точ­ ној цр­кви као мо­на­шки ред бо­го­слу­же­ња. ко­је су се на­ла­зи­ле у гра­ду Кон­стан­ти­но­по­љу. А тај циљ је уче­ство­ва­ње у Бо­г у. Ме­ђу­тим. По­ре­кло мо­на­шке ми­сли: Ева­гри­је и Ма­ка­ри­је Уло­г у Ева­гри­ја Понт­ског (+399) у фор­ми­ра­њу ра­не мо­на­шке ду­хов­но­сти исто­ри­ча­ри су при­зна­ли по­чет­ком овог ве­ка. да је про­рок лич­ ног ми­сти­ци­зма Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов. Ева­гри­јев си­стем. за­јед­ни­чар­ство са обо­же­ном људ­ском при­ро­дом Хри­сто­вом у Ду­ху Све­том. на­гла­ша­ва­ли све­то­та­јин­ ску или ли­т ур­гич­ну при­ро­ду овог за­јед­ни­чар­ства. У јед­ном и дру­гом слу­ча­ју.

ко­је оне пред­ста­вља­ју.2 . По­чи­њу­ћи са основ­ним мо­на­шким вр­ли­на­ма . »Рrаktikos«. жи­вот мо­на­ха мо­ же по­сте­пе­но да об­у­зда оста­ле стра­сти и да до­стиг­не исти­ни­ту одво­је­ност од стра­сти. гнев.одва­ ја­ња чу­ла и »ми­сли« . Основ­ни циљ мо­на­шке »ве­жбе« је по­ти­ски­ва­ње стра­сти и по­сти­за­ње ста­ња »без­стра­сно­сти« . по­ко­ле­ња ви­зан­тиј­ских мо­на­ха ће раз­ум ­ е­ти 1 2 3 4 5 Ева­гри­је Пон­ти­к ус. ову кла­си­фи­ка­ци­ју стра­сти и пси­хо­ ло­шку струк­ту­ру људ­ског ду­ха. Пре­ма Ева­гри­ју. ту­га.5 Пре­ма Ева­гри­ју. по­чи­њу­ћи са слу­ чај­ном при­вр­же­но­шћу нај­не­оп­ход­ни­јој људ­ској чул­ној по­тре­би.1 Са не­знат­ним от­сту­па­њи­ма. блуд. а за­вр­ша­ва­ју­ћи са де­мон­ском оп­сед­ну­то­шћу.»не­про­ла­зно ста­ње«3. Та­ко су ева­гри­јев­ ски мо­на­си ше­сто­га ве­ка мо­гли да се хва­ли­шу да су »јед­на­ки Хри­сту«.је зло. што ће по­ста­ти основ ви­зан­тиј­ских иси­ха­ста. Исто. Он је »глув и нем« за сва­ко опа­жа­ње чу­ла. ко­је ра­ђа »ми­сли«. хра­ни. Исто. Та­да је сје­ди­ње­ње мо­гу­ће по­мо­ћу мо­ли­ тве. Ове стра­сти се свр­ста­ва­ју у вр­ло стрик­тан је­рар­хиј­ски ред. PG 79: 1185 b. Ме­ђу­тим. »нај­ве­ће мо­г у­ће умо­ва­ ње«. 97 . и све што га одва­ја од Бо­га .1276. исти­ни­та при­ро­да »ду­ха« тре­ба да бу­де од­ ре­ђе­на у Бо­гу. Де­лу­ју­ћи на део ду­ше при­јем­чив за стра­сти. мо­ли­тва та­ко­ђе зна­чи да је дух у су­штин­ском је­дин­ству са Бо­жан­ством.што до­во­ди до мо­гућ­но­сти ус­по­ста­вља­ња пр­во­бит­ног од­но­са из­ме­ђу ду­ха и Бо­га. са­мо­љу­бљем.по­стом и без­брач­но­шћу. Јо­ван Ле­ствич­ник. 34 a.4 У овом »ста­њу« мо­ли­тве. ка­ко нам је да­нас по­зна­то. се­бич­ност и шкр­тост. Осам сте­пе­ни са­чи­ња­ва овај је­рар­хиј­ски по­ре­дак: про­ждр­љи­вост. Ева­гри­је је био тај ко­ји је пр­ви ство­рио из­раз »мо­ли­тва ду­ха«. иза­зи­ва­ју ин­те­ре­ со­ва­ње за чул­не ства­ри и одва­ја­ју од Бо­га. PG 40: 1272 .Нил (Ева­гри­је).Монашко богословље ће­мо на­по­ме­ну­ти два нај­ва­жни­ја аспек­та Ева­гри­је­ве ми­сли због њи­хо­вог тра­ја­ња у доц­ни­јој тра­ди­ци­ји: Уче­ње о стра­сти­ма и уче­ њу о мо­ли­тви. по Ева­гри­ју. 11. до­са­да. Исто. дух је пот­пу­но осло­бо­ђен »мно­ го­стру­ко­сти«. 52. Псе­у­до . од па­да људ­ски дух је за­ро­бљен са­мо­љу­бљем. Мо­ли­тва је »пра­ва ак­тив­ност ду­ха«. На тај на­чин. »Ми­сли« у нај­го­рем зна­че­њу ре­чи. оне мо­гу да во­де стра­сти­ма. Мак­сим Ис­по­ве­ник и го­то­во сви ис­точ­ни аскет­ски пи­сци. за­др­жа­ли су Јо­ван Ка­си­јан. 84. De Oratione. су­је­та и охо­лост.

Прак­тич­но 6 7 8 9 Ма­ка­ри­је Еги­пат­ски. стр 12.9 Код Ма­ка­ри­ја. 11. ср­це. а за ово но­во ту­ма­че­ње Ева­гри­је­ве ду­хов­но­сти. 1. Цен­тар чо­ве­ко­вог пси­хо­со­мат­ског жи­во­та. 1. ко­ји. Док Ева­гри­је иден­ти­фи­к у­је чо­ве­ка са »ин­те­лек­том« и схва­та хри­шћан­ску ду­хов­ност као де­ма­те­ри­ја­ли­за­ци­ју. стр.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ Ева­гри­је­во уче­ње о мо­ли­тва­ма на ор­то­док­сни­ји на­чин. Ева­гри­је­ва »мо­ли­тва ума« та­ко по­ста­је »мо­ ли­тва ср­ца«. тре­ба да се за­хва­ли спи­си­ма ко­ји се при­пи­су­ју Ма­ка­ри­ју Еги­пат­ском.6 По Ма­ка­ри­ју.97. 96 . ко­ји сав свој жи­вот по­све­ћу­је мо­ли­тви. а на­ро­чи­то у псал­ми­ма. стр. жи­во­та и смр­ти. 103. 98 . уло­га ко­ју игра ср­це је нео­бич­но по­ве­за­на са фи­зи­о­ло­ги­јом ко­ја у овом по­себ­ном ор­ га­ну ви­ди цен­тар чо­ве­ко­вог пси­хо­со­мат­ског жи­во­та. Из ове ан­тро­по­ло­ги­је сле­ди ду­хов­ност за­ сно­ва­на на ре­ал­но­сти кр­ште­ња и ев­ха­ри­сти­је. Исто. 15. по­ја­ви­ће се та­да отво­ре­но (у по­след­њи дан) и оства­ри­ће вас­кр­се­ње те­ла«. Ма­ка­ри­је по­ста­вља би­блиј­ску иде­ју чо­ве­ка пре­ ма ко­јој је не­појм­љи­во и за »ум« и »ду­шу« да је чо­ве­ко­ва суд­би­на у одво­је­но­сти од те­ла. опре­де­ље­њу за »обо­ же­ње«. као пу­те­ва за сје­ ди­ње­ње са Хри­стом и за »обо­же­ње« це­ло­к уп­ног људ­ског би­ћа у свим ње­го­вим аспек­ти­ма. у ср­цу. И мо­нах. 12. Јер Бо­жи­ја при­сут­ност је ре­ал­на чи­ње­ни­ца ко­ју »уну­тра­шњи чо­век« опа­жа као »до­жи­вљај и то са уве­ре­но­шћу«. 20. ни­ка­да ни­је био пи­сац. Исто. био је огро­ман. Пе­де­сет Оми­ли­ја и мно­га дру­га де­ла не­по­зна­ тог ауто­ра ра­ног пе­тог ве­ка. На­су­прот Ева­гри­је­вој ори­ге­ни­стич­кој и пла­то­ни­стич­кој ан­тро­по­ло­ги­ји. Ма­ка­ри­је Еги­пат­ски је био са­вре­ме­ник и Ева­гри­јев учи­тељ у Скит­ској пу­сти­њи. у ства­ри. 11. Ма­ка­ри­је раз­у­ме под пој­мом чо­ве­ка пси­хо­со­мат­ску це­ли­ну. ко­ји се кон­вен­ци­о­нал­но на­зи­ва Ма­ка­ри­је. при­пи­са­на су Ма­ка­ри­ју.. 11. је »та­бла на ко­јој бла­го­дат Бо­жи­ја уре­зу­је за­ко­не Ду­ха«. 139. Исто. из­а­би­ра. на ди­рек­тан и све­стан на­чин. да бу­де по­при­ште ове бор­бе. »Огањ ко­ји жи­ ви уну­тра. укљу­чу­ју­ћи и те­ле­сни. у нај­ве­ћој ме­ри. Ноm. Dоеriеs. што је да­нас си­г ур­но.7 Али оно мо­же да бу­де и »гроб­ни­ца« у ко­јој »кнез зла и ње­го­ви ан­ђе­ли на­ ла­зе при­бе­жи­ште«. стр. исто као у не­ким књи­га­ма Ста­рог За­ве­та. Ути­цај овог ано­ним­ног пи­ сца.8 На тај на­чин је људ­ско ср­це рат­но по­при­ште из­ме­ђу Бо­га и Са­та­не.

Ути­цај Ма­ка­ри­је­вог уче­ ња ко­ји је деј­ство­вао као ко­пи­ја Би­бли­је. Ве­ли­ки ду­хов­ни Оци Ори­ге­ни­стич­ка ду­хов­ност и ме­са­ли­јан­ски псе­у­до­про­фе­ти­ зам. Ов­де ће­мо украт­ко по­ме­ну­ти три ауто­ра ве­ли­ке ва­жно­сти. ко­ја је би­ла на рас­кр­сни­ци из­ ме­ђу сек­та­шке и пра­во­слав­не ду­хов­но­сти. Чак ако је не­по­зна­ти аутор Ма­ка­ри­је­ вих Оми­ли­ја при­па­дао тра­ди­ци­ји. ње­го­ва ан­тро­по­ло­ги­ја и ње­го­во по­и­ма­ње људ­ске суд­би­не. го­ди­не).чи­не ову иде­ју ве­ом ­ а не­ве­ро­ват­ном. би­ли су бли­жи Но­вом За­ве­т у не­го схва­та­њу Ева­гри­је­вих ори­ге­ни­ста. ко­ји су. го­ди­не. она би се од­но­си­ла не са­мо на Ма­ка­ри­ја не­го и на доц­ни­ју ду­хов­ност у Ви­зан­ти­ји.у ко­ји­ма су мо­ли­тва и ви­зи­је тре­ба­ло да за­ме­не све­те тај­ не . ко­ја је код Ева­гри­ја има­ла при­лич­но не­ја­сну са­др­жи­ну. »ја« у свој ње­го­вој ду­би­ни. а ње­го­ ве иде­је. Ца­ри­град 426. би­ле до­ми­ ни­ра­ју­ће. Ка­да би ова оп­т у­жба би­ла исти­ни­та. као што ће то по­не­кад би­ти на За­па­ду. од­ве­ле су мо­дер­не исто­ри­ча­ре на то да по­ис­ то­ве­те Ма­ка­ри­је­ве Оми­ли­је са спи­си­ма ме­са­ли­јан­ских во­ђа. усво­јив­ши до­при­нос Ева­гри­је­ве и Ма­ ка­ри­је­ве тра­ди­ци­је. да­ли кла­сич­не об­ли­ке ис­точ­ној хри­шћан­ској 99 . По­сле мно­гих са­бор­ских од­лу­ка про­ тив ме­са­ли­а­ни­зма (Си­да 390. и по­зив за све­сним до­жи­вља­јем бла­го­да­ти. ин­ди­рект­но је до­при­ нео да за по­том­ство бу­де са­чу­ва­на тра­ди­ци­ја чи­сте мо­ли­тве. на­ро­чи­то уче­ње о све­сном до­жи­вља­ју Бо­га.као што је то ан­ти­са­кра­мен­та­ли­зам . У сва­ком слу­ча­ју »ср­це« ни­ка­да не озна­ча­ва са­мо емо­ци­о­нал­ну стра­ну чо­ве­ка. 2. збр­ка је би­ла не­мо­г у­ћа. Ефес 431. где је Ма­ка­ри­је ужи­вао нео­спо­ран ауто­ри­тет. го­ди­не. и осу­де Ева­гри­ја 553. Уче­ње о ко­ег­зи­стен­ци­ји Бо­га и Са­та­не у ср­цу чо­ве­ко­вом. Ме­ђу­тим. и у са­мим мо­на­шким кру­го­ви­ма по­че­ло је да до­ла­зи до раз­би­стра­ва­ња.Монашко богословље то зна­чи да увек ка­да се по­ме­не »ср­це« аутор јед­но­став­но има у ви­ду чо­ве­ко­ву уну­тра­шњу лич­ност. Ме­ђу­тим.пред­ста­вља­ли су два глав­на ис­к у­ше­ња ис­точ­ног мо­на­штва. у исто вре­ме ка­да су и са­бо­ри о овим про­бле­ ми­ма до­но­си­ли од­лу­ке. тач­на де­фи­ни­ци­ја о то­ме шта ме­са­ли­јан­ство ствар­но зна­чи . При­ме­ри Ева­гри­ја и Ма­ка­ри­ја по­ка­зу­ју да у че­твр­том и пе­том ве­к у ни­је би­ло ла­ко по­ву­ћи ли­ни­ју у мо­на­шкој сре­ди­ни из­ме­ђу пра­во­слав­ног и сек­та­шког.

И ако чо­век по­чи­ње сво­је на­пре­до­ва­ње одр­жа­ва­њем за­по­ве­сти и не­пре­ста­ним при­зи­ва­њем Го­спо­да Ису­са. чак мо­ра да до­жи­вља­ ва. 11 Исто. Ева­гри­је­во спи­ри­т у­ал ­ и­стич­ко и ап­стракт­но по­и­ма­ње мо­ли­тве би­ва за­ме­ње­но Ди­а­до­хо­вом су­штин­ском ори­јен­та­ци­јом пре­ма Лич­но­сти ова­пло­ће­ног Ло­го­са и по­нов­ним на­гла­ша­ва­њем уло­ге. 85. стр. «11 Ди­а­дох. иако га је од ме­са­ли­а­ни­зма одва­ја­ла ве­ћа раз­да­љи­на не­го што је то био слу­чај код пи­сца Ду­хов­них оми­ли­ја. SC. 78. Па ипак је глав­на ин­спи­ра­ци­ја Ди­а­до­хо­вог уче­ња о мо­ли­тви ве­о­ма бли­ска Ма­ка­ри­је­вом уче­њу. огањ све­те бла­го­да­ти про­ди­ре чак до спо­ља­шњих треп­та­ја ср­ца. при­сут­ ност бла­го­да­ти от­кри­ва се у ср­цу пре­ко нео­пи­си­вог до­жи­вља­ја. као не­чег су­прот­ног Ева­гри­је­вом ин­си­сти­ра­њу на »уму«. 100 . На­слов ње­го­вог глав­ног де­ла от­ кри­ва ње­го­ве од­но­се са Ева­гри­јем. Ди­а­дох. Ди­а­дох при­хва­та од Ма­ка­ри­ја да се мо­на­шка не­ пре­ста­на мо­ли­тва са­сто­ји у при­зи­ва­њу име­на Ису­со­вог. и »спо­ља­шње« (то јест не са­мо »ин­те­лек­т у­ал­но« у Ева­гри­је­ вом сми­слу) при­сут­ност Ду­ха Све­тог у свом ср­цу. епи­скоп Фо­ти­ци­је у Епи­ру. Али ка­да се цео чо­век окре­не Го­спо­ду. str.12 Али. би­ће при­хва­ће­на од стра­не Си­ме­о­на Но­вог Бо­го­сло­ва и дру­гих ви­зан­тиј­ских ду­ хов­них пи­са­ца.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ ду­хов­но­сти. Сар. des Pla­ces. Кр­ште­ње је за Ди­а­до­ха је­ди­ни основ ду­хов­ног жи­во­та: »Од мо­мен­та кр­ште­ња бла­го­дат је скри­ве­на у ду­би­ни на­шег ду­ха и да­је очи­шће­ње и ду­ши и те­лу«. исто као и Ма­ка­ри­је.. ed. 77. 144 .10 Ово по­сма­тра­ње чо­ве­ка као це­ ли­не. 88.136. оче­к у­ју­ћи на под­сти­цај ду­ше. 32. Ди­а­дох.. 135 . аутор је Гно­стич­ких по­гла­вља и још не­ких ма­њих ду­хов­них ра­до­ва.. ми­сти­ци­зам је из­ра­зио у пој­му »ср­ца«. у мно­гим при­ли­ка­ма у сво­јим По­гла­вљи­ма об­ја­шња­ ва за­мр­ше­ност Ма­ка­ри­је­ве тра­ди­ци­је о ко­ег­зи­стен­ци­ји Бо­га и Са­та­не у људ­ском ср­цу.. 1955 /. 5 bis / Pa­ris: Cerf. Он се у пот­пу­но­сти сла­же са Ма­ка­ри­јем твр­де­ћи да хри­шћа­нин све­сно до­жи­вља­ва. 61. 12 Ви­ди исто. Ње­го­ва де­фи­ ни­ци­ја хри­шћан­ске ве­ре као лич­ног до­жи­вља­ја. 31. У ства­ри. у пе­том ве­к у и уче­сник на са­бо­ру у Хал­ки­до­ну (451). ко­ју је у би­блиј­ском бо­го­сло­вљу игра­ло схва­та­ње »име­на« Бо­жи­ 10 Ди­ја­дох. сме­шта дух или ду­шу »у ср­це«: »Бла­го­дат скри­ва сво­ју при­сут­ност у кр­ште­ном.145.

Ни­је а при­о­ри не­мо­г у­ће да је прак­са би­ла по­зна­та на Си­на­ју у Јо­ва­но­во вре­ме.игу­ман ма­на­сти­ра на Си­на­ју. Овај се екс­тре­ми­зам свиђao фран­цу­ ским Јан­се­ни­сти­ма се­дам­на­ес­ тог ве­ка. У сва­ком слу­ча­ју. иси­хаст је онај ко­ји ка­же »Ја спа­вам. Јо­ва­но­во по­зи­тив­но уче­ње о мо­ли­тви. год).Монашко богословље јег. пу­ сти­њач­ки жи­вот уса­мље­ног мо­на­ха. Јо­ван Ле­ствич­ник (Кли­ма­к ус) . PG 88: 1112 с. са њи­хо­вом прак­сом да ду­хов­ну мо­ли­тву по­ве­зу­ју са ди­са­њем.. усред­ сре­ђе­но је на лич­ност и име Ису­со­во: оно по­ста­вља чи­сто хри­ шћан­ски те­мељ уче­њу о ова­пло­ће­њу и об­у­хва­та це­лог чо­ве­ка. Иси­хаст је онај ко­ји те­жи да жи­ве­ћи у те­лу опи­ше Не­те­ле­сно­га. 57:8). али је на Ис­то­к у ви­ше ве­ ли­чан (где је у ње­го­ву част уве­де­но по­себ­но про­сла­вља­ње. што се мо­же ви­де­ти из ње­не де­таљ­не кла­си­фи­ка­ци­је стра­сти и из екс­трем­ног об­ли­ка аске­ти­зма ко­ји Јо­ван зах­те­ва од сво­јим мо­на­ха. ко­је па­да у Пе­т у не­де­љу ве­ли­ког по­ста). ба­зи­ра­не на при­зи­ва­њу »име­на Ису­со­ва«. у ко­ме се огле­да ори­ге­ни­стич­ка лу­хов­ност. PG 88: 1097 ab. Ме­ђу­тим. 101 . 14 Исто. De­gree 27.(»ти­хо­ва­ње«) и »иси­хаст« озна­ча­ва са­свим спе­ци­фи­чан. ко­ји упра­жња­ва »Ису­со­ву мо­ли­тву«. Ви­ше је по­знат на За­па­ду тек од сред­њег ве­ка. је још је­дан од ве­ли­ких све­до­ка мо­на­шке ду­хов­но­сти. а не са­мо ње­гов »дух«. Иси­хаст је онај ко­ји ка­же »ср­це је мо­је чвр­сто« (Пс. Ве­ом ­ а се ма­ло зна о ње­го­ вом жи­во­т у. до­би­ће по­себ­ну по­пу­ лар­ност ме­ђу доц­ни­јим ви­зан­тиј­ским иси­ха­сти­ма. ко­ји су на За­па­ду до­при­ не­ли по­пу­ла­ри­за­ци­ји Ле­стви­це. »Не­ка се­ћа­ње на Ису­са бу­де спо­је­но са тво­јим ди­са­њем: та­ да ћеш раз­у­ме­ти ко­рист иси­хи­је«. «14 Тер­ми­но­ло­ги­ја ко­јом се слу­жи Јо­ван. исто као и уче­ње Ма­ка­ри­ја и Ди­ад ­ о­ха. De­gree 28. али ср­це је мо­је буд­но« (Пе­сма 5:2).аутор Ле­стви­це . у три­на­е­стом и че­тр­на­е­стом ве­к у. »Ле­стви­ца ра­ја«.13 Код Јо­ва­на тер­мин »иси­хи­ ја« . Чак ни да­т ум ње­го­ве смр­ти ни­је тач­но уста­но­вљен (углав­ном се ве­ру­је да је то би­ло не­где око 649. он раз­у­ме »обо­же­ње« као за­јед­ни­чар­ство це­лог чо­ве­ка са пре­о­бра­же­ним 13 Јо­ван Ле­ствич­ник. Иси­хи­ја је не­пре­ста­но про­сла­вља­ње и слу­же­ње Бо­г у.. Ње­го­ва чу­ве­на књи­га Рај­ска ле­стви­ца ви­ше се осла­ња на Ева­ гри­ја­ни­зам не­го на Ди­а­до­хо­ва »по­гла­вља«.

осло­ба­ђа­ње од «стра­сти» је не­га­тив­на де­лат­ност. оства­рио сво­ју бо­жан­ску при­ро­ду и по­но­во вас­по­ста­вио су­штин­ско је­дин­ство са Бо­гом. Mic­ro­co­smos and Me­di­a­tor: The The­o­lo­gi­ 102 . У ово­ме би тре­ба­ло ви­де­ти нео­пх­ од­ну и не­из­бе­жну ве­зу ко­ја по­сто­ји у овој тра­ди­ци­ји из­ме­ђу ду­хов­но­сти и бо­го­сло­вља. у све­тло­сти на­сле­ђа Ева­гри­ја и Ма­ка­ри­ ја с јед­не. Већ смо ви­де­ли хе­рој­ску и уса­мље­ну уло­г у Мак­си­мо­ву у хри­ сто­ло­шким спо­ро­ви­ма и ње­го­ву спо­соб­ност да спо­ји у до­сле­дан хри­сто­ло­шки и ан­тро­по­ло­шки си­стем уче­ња ко­ја су би­ла спор­на из­ме­ђу пра­во­слав­них и мо­но­те­ли­та. да би дух пу­тем зна­ња. код Мак­си­ма.15 У крај­њем слу­ча­ју. са другe стра­не. већ као је­ди­ни исти­ни­ти ре­зул­тат осло­бо­ђе­ња. Мак­сим при­хва­та Ева­гри­је­ву хи­је­рар­ хи­ју стра­сти и ње­го­во схва­та­ње о »бе­стра­шћу« као ци­љу аскет­ске прак­се. »Се­ћа­ње на Ису­са« баш је ово озна­ча­ва­ло. не­го ре­ал­ност Бо­жи­је при­сут­но­сти у тај­на­ма. Ори­ген и Ева­гри­је су си­г ур­но за­у­зи­ма­ли пр­во ме­сто у Мак­ си­мо­вом шти­ву и ње­го­вом ин­те­лек­т у­ал­ном фор­ми­ра­њу. Исто та­ко је из­ван­ред­на ње­ го­ва спо­соб­ност да са­гле­да про­бле­ме ду­хов­ног жи­во­та. ко­јом се по­сти­же то­тал­на пра­зни­на у од­но­су на сва уз­бу­ђе­ња ду­ше или те­ла. У ис­точ­ној хри­шћан­ској ду­хов­ној тра­ди­ци­ји стал­но се скре­ће па­жња про­тив иза­зи­ва­ња фи­г у­ра у ма­шти. Ме­ђу­тим. а не про­ сто »ме­ди­ти­ра­ње« о исто­риј­ском Ису­су или о би­ло ко­јој епи­зо­ди из ње­го­вог жи­во­та.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ Хри­стом. Пре­ма Ева­гри­ју. он­да је то био Мак­сим Ис­по­вед­ник. или »те­лом«. (у свом »ср­цу«) схва­ти објек­тив­ну ре­ал­ност пре­о­бра­же­ног Хри­ста. ре­зул­тат не­са­вр­шен­ства. Ово се уче­ње очи­глед­но на­сла­ња на ори­ге­ни­стич­к у ан­тро­по­ло­ги­ју у ко­јој је сва­ка ве­за »ума«. Ако је не­ки по­је­ди­нач­ни пи­сац ус­пео да фор­му­ли­ше ову ве­зу. и пра­во­слав­не хри­сто­ло­ги­је. по­што је људ­ско да­ва­ње пред­но­сти не­ко­ме или не­че­му. људ­ска 15 О Ева­гри­ју и Мак­си­му. љу­бав мо­же би­ти са­ вр­ше­но јед­на­ка за све. љу­бав је схва­ће­на не са­мо као нај­ве­ћа вр­ли­на. би­ло са »ду­шом«. ко­ји ни­је ни сли­ка ни сим­бол. ко­је су из­ван »ср­ца«. по Ева­гри­ју је исти­ни­ то одва­ја­ње од стра­сти та­ко­ђе и одва­ја­ње од вр­ли­на. ви­ди Ларс Тун­берг. по­сле­ди­ца па­да. Зна­ње над­ ви­су­је и са­му ак­тив­ну љу­бав. У свом уче­њу о ду­хов­ном жи­во­т у. До­след­но то­ме. не­за­ви­сно од би­ло ка­квог об­ли­ка има­ги­на­ци­је. ко­ји су на­ста­ли у ње­го­во вре­ме. Због »бе­стра­сно­сти«. Мо­нах се не­пре­ста­но по­зи­ва да у се­би.

и за­у­зи­ма по­зи­ти­ван став пре­ма чо­ве­к у. Опо­зи­ци­ја све­тов­ној фи­ло­со­фи­ји Тра­ди­ци­он ­ ал­на не­по­пу­лар­ност Ви­зан­ти­је у за­пад­ном сред­ њем ве­к у и у мо­дер­но вре­ме. мо­ра да бу­де пре­о­бра­же­на. 17 Ви­ди код Ло­ског »Ви­зи­ја Бо­га«. Он је био. и да та­ко по­ста­не ага­па (aga­pe). по­ста­је пре­ма Мак­си­му. O Мак­си­му Ис­по­вед­ни­к у. »Аскет­ски жи­вот«. већ је чи­ни још ви­ше аутен­тич­но људ­ском. Пот­пу­на тран­сцен­дент­цост и не­при­сту­пач­ност Бо­жи­је су­шти­не. str. У ви­зан­тиј­ској мо­на­шкој ду­ хов­но­сти »сле­ди­ти за­по­ве­сти­ма«. 103 . пре све­га. до­сле­дан Хал­ки­до­нац и при­ла­зио je про­бле­му са основ­ним убе­ђе­њем да сва­ка Хри­сто­ва при­ро­да за­ др­жа­ва сво­је ка­рак­те­ри­сти­ке и ак­тив­ност. Бо­жи­јом по­мо­ћи. ACW 21 / West­min­ ster: New­man. Али он та­ ко­ђе има за­јед­ни­чар­ство са Бо­жи­јом ак­тив­но­шћу. »Обо­же­ње« не спу­та­ ва људ­ску при­ро­ду. 317 . тј. ко­ја је омо­г у­ће­на бо­гом­да­ном ак­тив­ но. до­не­кле је убла­же­на са­вре­ме­ним при­зна­њем да су баш ви­зан­тиј­ски на­уч­ни­ци са­чу­ва­ли бла­га хе­ cal Anthro­po­logy of Ma­xi­mus the Con­fes­sor«. ак­тив­ној љу­ба­ви. бу­ду­ћи ује­ди­њен са Бо­гом. а не »су­штин­ски гно­сис«. str. оста­ће и услов и нео­пх­ од­ни аспект ви­зи­је Бо­га. оста­је пот­пу­но чо­век у сво­јој при­ро­ди и де­лат­но­сти. не­го у »при­род­ној ак­тив­но­сти«. Да би до­сти­гао до урав­но­те­же­ног раз­у­ме­ва­ња ду­хов­ног жи­ во­та. ко­ја је­ди­на мо­же да га­ран­т у­је чо­ве­ко­во пот­пу­но осло­бо­ђе­ње од »стра­сти« и пре­о­бра­жа­ва ње­гов ерос у ага­пе. а по­сле ње­га у ка­сни­јој ви­зан­тиј­ској те­о­ло­ги­ ји . и од фун­да­мен­тал­не ва­жно­сти је за ду­хов­ни жи­вот. стр. . 9 .10. /Lund.Монашко богословље љу­бав у ко­јој је нео­п­ход­но укљу­чен и еле­ме­нат же­ље (eros).м љу­ба­вљу. Мак­сим се ни­је осла­њао са­мо на мо­на­шку ду­хов­ну тра­ди­ ци­ју.325. чо­век. 16 Ви­ди П. 3. 1965/.пред­мет хри­шћан­ске ве­ре. нај­ви­ши циљ ду­хов­ног жи­во­та. Gle­e­rup.17 Уко­ли­ко је љу­бав. чи­ја се крај­ ња суд­би­на не са­сто­ји у ста­па­њу са Бо­жан­ском су­шти­ном. Шер­вуд.исто као пре ње­га код Гри­го­ри­ја Ни­ског. 83. 1955 /.16 Тран­сфор­ма­ци­ја Ева­гри­је­ве ду­хов­но­сти код Мак­си­ма иде упо­ре­до са основ­ном мо­ди­фи­ка­ци­јом ори­ге­ни­зма у уче­њу о ства­ра­њу.

са­оп­ште­ње упе­ре­но про­тив »хе­лен­ских ми­то­ва«. на ко­ју се стал­но вра­ћа­ју ха­ги­о­гра­фи. Али по­бо­жне по­ро­ди­це су спре­ ча­ва­ле да њи­хо­ва де­ца про­ду­же обра­зо­ва­ње на ви­шим шко­ла­ма. 6. У мо­на­шким кру­го­ви­ма стал­но је при­сут­но кле­ве­та­ње »све­ тов­не фи­ло­со­фи­је«. го­ди­ не. по­др­жан мо­на­шком пар­ти­јом. Ово. и ви­шег цр­кве­ног кли­ра. али не ма­ње од­луч­но. као део »оп­штег про­гра­ма«. од­но­сио са пре­зи­ром пре­ма за­го­вор­ни­ци­ма све­тов­не фи­ло­со­фи­је. а та­ко­ђе од­ба­цу­ју и ре­не­сан­су све­тов­ног ху­ма­ни­зма. ко­је се с вре­ме­на на вре­ме ја­вља­ло у ин­те­лек­т у­ал­ним кру­го­ви­ма. ко­ји се чи­тао у свим цр­ква­ма на пр­ву не­де­љу Ве­ли­ког по­ста.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ ле­ни­стич­ке ста­ри­не и пре­да­ли их ита­ли­јан­ској ре­не­сан­си. на­и­ла­зи­ло на же­сток от­пор. углав­ном. По­ла­ри­за­ци­ја. Без об­зи­ра на ра­ши­ре­но ми­шље­ње да је ис­точ­на хри­шћан­ска ми­сао пла­то­ни­стич­ка на­су­прот за­пад­ном ари­сто­те­ли­ја­ни­зму. Тер­мин се углав­ном од­но­сио на пла­тон­ску ме­та­фи­зи­ ку. где се од сту­де­на­та тра­жи­ло да чи­та­ју Пла­то­на. На уни­вер­зи­те­ти­ма се пре­да­ва­ла Ари­сто­те­ло­ва ло­ги­ка. ин­те­ре­со­ва­ње за фи­ло­со­фи­ју. у осам­на­е­стој го­ди­ни пре­ки­да­ли шко­ло­ва­ње да би сту­пи­ли у ма­на­стир.18 Си­ме­он Но­ви Бо­ 18 Ana­sta­si­us Bi­bli­ot­he­ca­ri­us. да су све­ти­те­љи а по­себ­но мо­на­си. об­ја­шња­ва при­мед­бу. Ако се за­и­ста ра­ди о тран­сми­си­ји (сви рас­по­ло­жи­ви ма­ну­скрип­ти пи­са­ ца грч­ке кла­сич­не ста­ри­не по свом по­ре­клу су ви­зан­тиј­ски. али је доц­ни­је упо­тре­бљен и при­ли­ком осу­де Ита­ло­са. Суп­тил­ни­је. По­зна­то је да се па­три­јарх Иг­на­ти­је. а и на па­ла­ми­стич­ким са­бо­ри­ма че­тр­на­ес­ тог ве­ка. до ко­је је до­шло у де­ве­том ве­ ку из­ме­ђу стра­на­ка мо­на­шких »зи­ло­та« (че­сто при­ста­ли­ца Те­о­ до­ра Сту­ди­та) са јед­не. а че­ сто мо­на­шки). ва­жан ко­рек­тив је у чи­ње­ни­ци да су осу­де ра­зних об­ли­ка пла­ то­ни­зма би­ва­ле по­на­вља­не из го­ди­не у го­ди­ну. Мо­на­си се про­ти­ве ком­ про­ми­су са др­жа­вом. а увек од мо­на­ха. за вре­ме Ју­сти­ни­ја­на. У зва­нич­ним са­бор­ским од­лу­ка­ма по­ја­ви­ло се 553. »Pre­fa­ce to the Eighth Co­un­cil« Man­si XVI. ве­ли­ки Фо­ти­јев кон­к у­рент. 104 . нео­спор­на је чи­ње­ни­ца да је кроз це­лу ви­зан­тиј­ску исто­ри­ју ин­те­лек­т у­ал­них стру­ја­ња. че­сто од зва­нич­не Цр­кве. као део Си­но­ди­ ко­на пра­во­сла­вља. би­ла је и ин­те­лек­т у­ал­на и по­ли­тич­ка. са дру­ге стра­не. ко­ји се тра­жио од сту­де­на­та од осам­на­е­сте го­ди­не уз­ра­ста. по­сте­пе­но на­пу­шта­ње ори­ге­ни­стич­ког уче­ња би­ ло је та­ко­ђе по­бе­да Би­бли­је над Ака­де­ми­јом.

Ње­го­ва де­ла об­у­хва­та­ју Ка­ти­хет­ске по­у­ке упу­ће­не мо­на­си­ма Св. ко­ју сма­тра за глав­ни из­вор Вар­ла­а­мо­вих по­гре­ша­ка. 45. Ње­го­во ру­ко­во­ ђе­ње ма­на­сти­ром је тра­ја­ло пре­ко два­де­сет пет го­ди­на. где је уско­ро био иза­бран за игу­ма­на и по­све­ћен за је­ро­мо­на­ха. мо­на­шка ми­сао је оста­ла да их под­се­ћа на обра­ћа­ње у ве­ру.ти­т у­ла ко­ју су му да­ли доц­ни­ји по­кло­ни­ци да би га из­јед­на­чи­ли са Јо­ва­ном еван­ђе­ли­стом и Гри­го­ри­јем На­зи­јан­зи­ном ко­ји су та­ ко­ђе на­зи­ва­ни у ви­зан­тиј­ској ли­те­ра­т у­ри »бо­го­сло­ви« . Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов ( 949 . Хри­шћан­ска ве­ра као до­жи­вљај: Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов При­ме­ти­ли смо код Ма­ка­ри­ја и Ди­а­до­ха иден­ти­фи­ка­ци­ ју хри­шћан­ске ве­ре са све­сним до­жи­вља­јем Бо­га. Си­ме­он је сво­је по­след­ње го­ди­не про­вео у са­ста­вља­њу ду­хов­них спи­са. 105 . Ме­ђу­тим. пе­де­сет осам хим­ни. Те­о­ло­шке и мо­рал­не рас­пра­ве. У сва­ком слу­ча­ју.« 12/1928/. и ви­ше ма­њих ра­до­ва. Уче­ник Сту­дит­ског ма­на­сти­ра. ко­ји су има­ли ве­ли­ки ути­цај на доц­ни­ју ви­зан­тиј­ ску ми­сао. та­ко­ђе у Ца­ри­гра­ду. Ha­us­he­rr. стрикт­но вој­на ди­сци­пли­на ве­ли­ког ма­на­сти­ра би­ла је очи­глед­но стра­на ње­го­вом тем­пе­ра­мен­т у. »Ori­ent Chr.от­по­чео је свој мо­на­шки жи­вот као ис­к у­ше­ник у Сту­дит­ском ма­на­сти­ру. из­ван­ред­ној по­е­тич­но­сти. Мо­жда баш за­то што је Ви­зан­ти­ја »грч­ки го­во­ри­ла« и »грч­ки ми­сли­ла«. је­дин­стве­них по сво­јој ми­стич­ној ори­ги­нал­но­сти. па за­тим ре­ха­би­ли­то­ван. те се по­ву­као у ма­ лу за­јед­ни­цу Све­тог Ма­ме.1022) ће би­ти про­рок те иде­је у сред­ње­ве­ков­ ној Ви­зан­ти­ји. 19 а Гри­го­ри­је Па­ла­ма (+ 1359) ори­јен­ти­ше сво­ју це­ло­к уп­ну по­ле­ми­к у про­тив Вар­ла­а­ ма из Ка­ла­бри­је на про­бле­му »хе­лен­ске му­дро­сти«. ed. 4. »Но­ви Бо­го­слов« . Ма­ме. али се за­вр­ши­ло су­ко­бом. ко­ју је про­по­ве­дао је­вреј­ски Ме­си­ја и на то да су они по­ста­ли »Но­ви Је­ру­са­лим«. ка­да се јед­на гру­па мо­на­ха у ње­го­вој за­јед­ ни­ци по­жа­ли­ла цр­кве­ним вла­сти­ма на зах­те­ве ко­је он по­ста­вља сво­јим мо­на­си­ма. Про­те­ран. Си­ме­он ­ а су че­сто сма­тра­ли као јед­ног од глав­них пред­став­ 19 I.Монашко богословље го­слов пи­ше про­тив њих жуч­не сти­хо­ве. ме­ђу Ви­зан­ тиј­ци­ма је остао да жи­ви про­блем грч­ке фи­ло­со­фи­је у од­но­су на хри­шћан­ство.

Ипак је да­нас 21 ге­не­ рал­но при­зна­то да се Си­ме­о­но­во ми­шље­ње су­штин­ски раз­ли­к у­ је од сек­та­шког. V. као и Ма­ка­ри­ја. ако се на­ђе да смо до­стој­ни да га чул­но ви­ди­мо. по­што Си­ ме­он ниг­де не спо­ми­ње »мо­ли­тву ума« или »Ису­со­ву мо­ли­тву«. Смрт не­ће има­ти власт над на­ма (Рим. али и као ва­жан све­док не­из­бе­жних за­тег­ну­тих од­но­са у хри­шћан­ству из­ме­ћу свих об­ли­ка »ин­сти­т у­ци­о­на­ли­зма« и сло­ бо­де ду­ха. 21 Ви­ди код J. Он пи­ше: »Ду­хом Све­тим вас­кр­се­ње се де­ша­ва сви­ма на­ма.. ко­ји се др­жао Ева­гри­ је­вог и Ма­ка­ри­је­вог прав­ца и био пре­те­ча Гри­го­ри­ја Па­ла­ме. 26. »Сат.Увод. не­го об­ух­ ва­та ње­го­во це­ло­к уп­но би­ће. ко­ја су че­сто са ауто­би­о­граф­ ским при­ме­са­ма. стр. Ова се кла­си­фи­ка­ци­ја мо­же при­хва­ти­ти. »Да. ста­но­ви­ште ко­је су за­сту­па­ли иси­ха­ сти. SC 96/Pa­ris: Cerf.20 Уче­ње о »чул­ном« ви­ђе­њу ста­вља Си­ме­о­на. Ипак се ја­сно ви­ди да Си­ме­он за­сту­па основ­но раз­у­ме­ва­ње хри­шћан­ства као лич­но за­јед­ни­чар­ство са Бо­гом и као ви­зи­ју Бо­га.обра­ћа се он сво­јим мо­на­си­ма-« по­к у­шај­мо у овом жи­во­т у да Га ви­ди­мо и со­зер­ца­ва­мо. 1963/ str. не­ће­мо ви­де­ти смр­ти. он из­ра­жа­ва хри­шћан­ски до­жи­вљај. SC 122. Си­ме­он сто­ји као је­дин­ствен за­ступ­ник лич­ног ми­сти­ ци­зма. 421 . Јер. мо­лим вас. Си­ме­он же­ли да раз­ја­сни да је Цар­ство Бо­жи­је за­и­ста по­ста­ло до­сти­жна ре­ал­ност. . Kri­voc­he­i­ne. 106 . усред­сре­ђен на ре­ал­ност све­сног су­сре­та са Хри­стом. а и па­три­стич­ка тра­ди­ци­ја у це­ли­ни.. на иви­цу ме­са­ли­а­ни­зма. Сто­га се код ње­га ла­ко мо­же да про­на­ ђе од­сту­па­ње од утвр­ђе­не тра­ди­ци­је. не во­де­ћи стро­го ра­чу­на о пре­ ци­зној тер­ми­но­ло­ги­ји. Усред тра­ди­ци­он ­ а­ли­стич­ки на­стро­је­ног ви­зан­тиј­ског дру­штва. Очи­глед­но и у ово­ме он сле­ди Ма­ка­ри­ја. (Хри­стос) пре­ко Сво­га Ду­ха Све­то­га 20 Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов.424. . Не го­во­рим ја са­мо о ко­нач­ном вас­кр­се­њу те­ла. или би­ло ког бо­го­слов­ског си­сте­ма. али са ре­зер­вом. Као и сви про­ро­ци.6:9)«. »Symeon le No­u­ve­au The­o­lo­gien. ко­ји су »до­жи­вљај« де­фи­ни­са­ли као су­прот­ност све­то­та­јин­ској струк­т у­ри Цр­кве. Dar­ro­u­zes. ни­ти да­је ја­сно фор­му­ли­са­ну бо­го­слов­ску раз­ли­к у из­ме­ђу Бо­жи­ је »су­шти­не« и »енер­ги­је«.« II ed.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ ни­ка иси­ха­стич­ке ви­зан­тиј­ске тра­ди­ци­је. да оно не при­па­да са­мо »бу­ду­ћем жи­во­т у« и да у овом жи­во­т у оно ни­је огра­ни­че­но са­мо на »ду­хов­ну« или »ин­те­лек­т у­ал­ну« стра­ну чо­ ве­ка. Си­ме­он је у сво­јим де­ли­ма. Cat­hec­he­ ses«.

на­и­шла је на от­пор..22 Да би по­твр­дио да овај до­жи­вљај Цар­ства Бо­жи­јег ни­је. 406 . ко­ји је по­стао син­ђел. и оне ко­ји твр­де да је то не­ мо­г у­ће. ed. о про­ бле­му ка­но­ни­за­ци­је ње­го­вог ду­хов­ног оца. Си­ме­о­на По­бо­жног. ако се не­ко..25 У ово­ме Си­ме­он од­ра­жа­ва на­чин ми­шље­ња.368.. Ле­га­ли­стич­ки и ми­ни­ма­ ли­стич­ки по­глед на хри­шћан­ство. тај ни­је ни­шта дру­го не­го уљез. или ад­ми­ни­стра­тив­ни слу­жбе­ник Па­три­јар­ши­је. су­прот­ста­вља­ју­ћи ха­ри­зма­тич­к у лич­ност све­ти­те­ља. људ­ска »за­слу­ га«. јер ова јед­на по сво­јој не­по­бо­жно­сти. ко­ју је он био из­вр­шио у сво­јој епар­хи­ји. у не­ком сми­слу. Они ко­ји ова­ко го­во­ре уни­шта­ва­ју Све­то­Пи­смо. из­гле­дао је да­ле­ко ре­а­ли­стич­ни­ји и мо­на­си­ма и све­тов­ња­ци­ма. izd. Ови ми­ни­ма­ли­сти су за Си­ме­о­на би­ли мо­дер­ни је­ре­ти­ци: »Ево ове ја на­зи­вам је­ре­ти­ци­ма »(из­ја­вљу­је он у јед­ној оми­ ли­ји упу­ће­ној ње­го­вој за­јед­ни­ци): оне ко­ји ка­ж у да не по­сто­ји ни­ко у на­шем вре­ме­ну и у на­шој сре­ди­ни ко­ји ис­пу­ња­ва за­по­ве­ сти Бо­жи­је и по­ста­је као све­ти Оци. Euch.. већ од­јед­ном у све је­ре­си. он во­ли да на­гла­си да ни­је био све­стан ко га то из­вла­чи из »бла­та« овог све­та. ко­ји је ве­ру сво­дио на из­вр­ша­ ва­ње »оба­ве­за«. про­ста и ду­жна на­гра­да за аскет­ски под­виг.454 107 . Dar­ro­u­zes.23 Си­ме­он ­ о­во про­роч­ко ис­ти­ца­ње да је хри­шћан­ска ве­ра до­жи­ вљај жи­вог Хри­ста. ко ни­је имао ви­зи­ју. ха­ри­зма­тич­но­сти ин­сти­т у­ци­је. VI. Цар­ство Не­бе­ско«. не­мо­г у­ће. Ови ан­ти­хри­ сти твр­де: »ово је не­мо­г у­ће. Kri­voch. мо­г у се вр­ло ла­ко ту­ма­чи­ти као прин­ци­пи­ел­но ан­ти­хи­је­рар­хич­не.Монашко богословље да­ри­ва чак и са­да. 47 . 2 ed. ed Kri­voc­he­i­ne.. Eth. ко­ји је 22 23 24 25 Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов Сат. У одељ­ци­ма у ко­ји­ма се се­ћа свог вла­сти­тог обра­ћа­ња.73. 6. Сат. По Си­ме­о­ну. 166 . Kri­voc­he­i­ne. бив­шим ми­тро­по­ли­том Ни­ко­ми­диј­ским. То је да­ло при­ли­к у Но­вом Бо­го­сло­ву да по­ста­ви пи­та­ње ауто­ри­те­та у Цр­кви. да би му по­ка­зао крај­њу ле­по­т у Цар­ства.190. при­ми епи­скоп­ства. без пра­ве хи­је­рар­хиј­ ске по­твр­де. ве­ћа је од свих.«24 Кра­јем жи­во­та Си­ме­он је био упле­тен у же­сток су­коб са Сте­ фа­ном. Ови љу­ди ни­су па­ли у не­к у по­себ­ну је­рес. 29. J. Cap. 358 . Ње­го­ве по­ став­ке у ве­зи са овим про­бле­мом. Си­ме­он под­вла­ чи ње­гов »из­не­над­ни« и нео­че­ки­ва­ни ка­рак­тер. Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов.

ство­ре­ним сред­стви­ма . да по­твр­ди да је на­прег­нут од­нос из­ме­ђу »ин­сти­т у­ци­је« и »до­га­ђа­ја« угра­ђен у са­мо по­сто­ја­ње Цр­кве кроз исто­ри­ју. ин­ди­рект­ним за­кљу­чи­ва­њем из ство­ 108 . уку­љу­чу­ју­ћи и пи­та­ња фор­ме мо­ на­шке ду­хов­но­сти. об­у­хва­ти­ле су се­ри­ју про­бле­ма. Вар­ла­ам је твр­дио да се о Бо­г у не мо­же ни­шта зна­ти. и мно­ге ге­не­ра­ци­је ис­точ­ног хри­шћан­ства су у ње­му ви­де­ле нај­ве­ћег ми­сти­ка сред­њег ве­ка. Бо­го­сло­вље иси­ха­зма: Гри­го­ри­је Па­ла­ма Ди­ску­си­је до ко­јих је до­шло у Ви­зан­ти­ји у че­тр­на­ес­ том ве­к у. У по­чет­к у се про­блем од­но­ сио на уче­ње о чо­ве­ко­вом зна­њу о Бо­г у и о при­ро­ди бо­го­сло­вља. Ди­ску­си­ја је ипак у осно­ви би­ла бо­го­слов­ска: рас­пра­вља­ло се о иси­ха­стич­ком ме­то­ду мо­ли­тве у све­тлу ра­ни­је тра­ди­ци­је. Ви­зан­тиј­ска цр­ква је ка­но­ни­зо­ва­ла Си­ме­о­на Но­вог Бо­го­сло­ва. део је мо­ли­тве пре све­тог при­че­шћа у ви­зан­тиј­ском Слу­жбе­ни­к у . Ре­ а­ли­стич­ки са­кра­мен­та­ли­зам Но­вог Бо­го­сло­ва .ње­го­ва хим­на о ев­ха­ри­сти­ји. сам по се­би је је­дан екли­си­о­ло­шки про­блем. осим ин­ди­рект­но. до­ступ­но је сви­ма ко­ји су кр­ште­ни и сто­га је. а не не­ги­ра­ње све­то­та­јин­ске при­ ро­де Цр­кве. хри­сто­ло­ги­ју и ан­ тро­по­ло­ги­ју. оно ре­ал­на осно­ва и кри­те­риј исти­ни­тог бо­го­сло­вља. су­бјек­ти­ви­зам ко­ји се мо­гао по­ја­ви­ти при та­квим ин­тер­пре­та­ци­ ја­ма. На тај на­чин је ви­зан­тиј­ ско хри­шћан­ство при­зна­ло да је у цр­кви Дух Све­ти нај­ве­ћи кри­ те­риј исти­не и је­ди­ни ко­нач­ни ауто­ри­тет. Пре­ма Па­ла­ми. И ов­де.по­ка­зу­је ја­сно да за ње­га по­себ­ну ва­жност пред­ ста­вља овај за­тег­ну­ти од­нос.пре­ко от­кри­ве­ног Све­тог Пи­сма. ње­гов је циљ да фор­му­ли­ше на­прег­нут од­нос из­ме­ђу Цар­ства Бо­жи­јег и »ово­га све­та«. По­др­шка ко­ју је Ви­зан­тиј­ска цр­ква пру­жи­ла иси­ха­ стич­ким бо­го­сло­ви­ма. Си­ме­о­на мно­го не бри­не умо­ва­ње. Ме­ђу­тим. код псе­ у­до . Спор је на­стао из кон­фрон­та­ци­је атон­ског мо­на­ха Гри­го­ри­ја Па­ла­ме (1296-1359) и ка­ла­бриј­ског ита­ло-грч­ког »фи­ло­со­фа« Вар­ла­а­ма. 5.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ по­сто­јао и у ста­рој Цр­кви и ви­зан­тиј­ском хри­шћан­ству.Ди­о­ни­си­ја и у Ма­ка­ри­је­вој мо­на­шкој тра­ди­ци­ји. об­у­хва­та та­ко­ђе и став у од­но­су на основ­ не про­бле­ме хри­шћан­ске ве­ре. ко­ја се од­но­си­ла на бо­го­по­зна­ње. не­по­сред­но бо­го­по­зна­ње у Хри­сту.

Вар­ла­ам је на­пао иси­ха­стич­ки ме­тод мо­ли­тве ко­ји су упра­жња­ва­ли ви­зан­тиј­ски иси­ха­сти. /Lo­u­vain. Па ипак су мно­ги ви­зан­тиј­ски бо­го­сло­ви . под усло­ вом да је то за­слу­жио »ис­пу­ња­ва­ју­ћи за­по­ве­сти«. ми­тро­по­лит фи­ла­дел­фиј­ски (1250-1321 /26). 1959/.26 Ме­тод се са­сто­јао у по­сти­за­њу »па­жње« (pro­soc­he) . про­бле­ма­ти­ка се ни­је ра­ди­кал­но раз­ли­ко­ва­ла од оне о ко­јој је рас­пра­вљао Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов са не­ким од сво­јих мо­на­ ха. 1303-1310) и Те­о­лепт. Ме­ђу­тим. Де­таљ­но га је опи­сао Ни­ки­фор Иси­хаст. доц­ни­је. ано­ним­ни аутор чи­ји »Ме­тод све­те мо­ли­тве и па­жње« се при­пи­су­је у не­ким ма­ну­скрип­ти­ма. Вар­ла­ам је на­ су­прот овом ме­то­ду по­ста­вљао Пла­то­нов по­глед на чо­ве­ка: Сва­ ко те­ле­сно уче­ство­ва­ње у мо­ли­тви мо­же да бу­де са­мо пре­пре­ка исти­ни­том »ин­те­лек­т у­ал­ном« су­сре­т у (са Бо­гом).про­ду­жи­ли да 26 Гри­го­ри­је Па­ла­ма »Три­а­да«.пр­вог усло­ва аутен­тич­не мо­ли­тве – кон­ цен­тра­ци­јом чо­ве­ко­вог ума »у ср­це«. као је­дан об­лик ме­са­ли­ јан­ског ма­те­ри­ја­ли­зма. ко­ји је по­стао ве­о­ма по­знат у сло­вен­ским зе­мља­ма. већ је ко­ри­сно сред­ство да се чо­век до­ве­де бу­квал­но »у ста­ње па­жње«. за­др­жа­ва­њем ди­са­ња и ум­ ног ре­ци­то­ва­ња крат­ке мо­ли­тве: »Го­спо­де Ису­се Хри­сте Си­не Бо­жи­ји. 109 . глав­ни пред­став­ни­ци иси­ха­зма че­тр­на­е­стог ве­ка су јед­ но­ду­шни у из­ја­ва­ма да пси­хо­со­мат­ски ме­тод ни­је сам се­би циљ. У дру­гој ета­пи де­ба­те. De­fen­se des sa­ints he­si­ha­stes. Ме­ ђу­тим. стр. он се по­ја­вљу­је са­мо у спе­ци­фич­ним. Ма­јен­дорф. ко­ји су не­ги­ра­ли мо­г ућ­ност ди­рект­ног ви­ђе­ња Бо­га. Си­ме­ о­ну Но­вом Бо­го­сло­ву и Гри­го­ри­ју Си­нај­ском (1255-1346). Ла­ко се мо­же про­на­ћи па­ра­ле­ли­зам у не­ хри­шћан­ској ду­хов­ној прак­си на Ис­то­к у. Spe­ci­ le­gi­um Sac­ro­rum Lo­va­ni­en­se 30. Ни­ки­фор Гри­го­рас и. 99. Не­ки сма­тра­ју овај ме­тод као по­вра­так пр­во­бит­ном мо­на­ штву. спре­ман да при­ми Бо­жи­ју бла­то­дат на­рав­но. Са­бор је 1341. изд. сми­луј ми се«. Без сум­ње. 2. а мо­гле су да се де­се и »ма­те­ри­ја­ли­стич­ке« зло­у­по­тре­бе код ви­зан­тиј­ских мо­на­ха. пи­са­ним до­к у­мен­ти­ма ка­сног три­на­е­стог и че­тр­на­е­стог ве­ка.Монашко богословље ре­ног све­та или пре­ко из­у­зет­них ми­стич­них от­кро­ве­ња. то­ми­ста Про­кло Ки­дон­ски .Гри­го­ри­је Акин­дин. У ства­ ри. I. ме­тод је био до­бро по­знат по­што Гри­го­ри­је Па­ла­ма на­во­ди као ње­го­ ве при­ста­ли­це та­кве ве­ли­ке лич­но­сти Цр­кве као што су па­три­ јарх Ата­на­си­је I (1289-1293. го­ди­не осу­дио Вар­ла­а­ма због ње­го­вог на­па­да на мо­на­хе.

ко­ји се не мо­же да сме­сти у уна­пред ство­ре­не пој­мо­ве фи­ло­соф­ских ка­те­ го­ри­ја. ко­је опа­жа­њем не пре­но­си ни чи­сто »ин­те­лек­т у­ал­но« ни­ти чи­сто ма­те­ри­јал­но. Па­ла­ма не по­к у­ша­ва да раз­ли­к у оправ­да фи­ло­соф­ски: ње­гов Бог је жи­ви Бог. Бо­го­слов­ске по­став­ке Гри­го­ри­ја Па­ла­ме се мо­г у украт­ко све­ сти на сле­де­ће три тач­ке: 1) По­зна­ње Бо­га је до­жи­вљај. у раз­ли­чи­том кон­тек­сту. Ме­ђу­тим. чо­век је по­зван да уче­ ству­је у Бо­жан­ском жи­во­т у: ово уче­ство­ва­ње је та­ко­ђе исти­ни­то бо­го­по­зна­ње. Бог је пре­у­зео це­лог чо­ве­ка. го­ди­не и по­смрт­но. Тврд­ња да је Бог ап­со­лут­но тран­сцен­ден­тан. по­твр­ђу­је се. го­ди­не. у це­ло­к уп­ном жи­во­т у Цр­кве као за­јед­ни­це. у »ме­то­ду« . Нај­зад је Па­ла­ма до­био са­бор­ску по­твр­ду свог бо­го­сло­вља 1347. 1368.на при­мер. Та­да се оно мо­же рас­по­зна­ти не са­мо као »ин­те­лек­т у­ал­ни« до­жи­вљај је­ди­ но ума. Јер је­ди­но су три Бо­жан­ска ли­ца »Бог по су­шти­ни«. го­ди­не и 1351. и чо­век је као та­кав био обо­жен. про­тив Ори­ге­на.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ про­те­ству­ју про­тив бо­го­слов­ских по­став­ки Гри­го­ри­ја Па­ла­ме.у све­тим тај­на­ма. У мо­ли­тви . не­го као »ду­хов­но чу­ло«. и тран­сцен­ден­тан и има­нен­тан. 2) Бог је пот­пу­но не­при­сту­пан у сво­јој су­шти­ни. по­сто­ји је­ди­но ње­го­вом »во­љом« или »енер­ги­јом« и мо­же да уче­ству­је у Ње­го­вом жи­во­т у са­мо по Ње­го­вој во­љи или »бла­го­да­ти«. То зах­те­ва ан­га­жо­ва­ност це­лог чо­ве­ка у мо-ли­тви и слу­же­њу. ка­ко у овом. 3) Сна­га са ко­јом Па­ла­ма по­твр­ђу­је Бо­жи­ју не­при­ступ­ност. та­ко и у бу­ду­ћем жи­во­т у. да је он Ство­ри­тељ ех ni­hi­lo: све што по­сто­ји ван Бо­га. на дру­ги на­чин. као пр­во­бит­не свр­хе и ци­ља људ­ског по­сто­ја­ња. Не­при­ступ­ност Бо­жан­ске су­шти­не би­ла је јед­на од основ­них тврд­њи ка­па­до­киј­ских Ота­ца про­тив Ев­но­ми­ја и исто та­ко. Чо­век у »обо­же­њу« мо­же да по­ста­не Бог са­мо »бла­ го­да­ћу« или »Бо­жан­ском енер­ги­јом«. а исто та­ко сна­жна по­твр­да обо­же­ња и уче­шћа у Бо­жи­јем жи­во­т у. пре­ко љу­ба­ви пре­ма Бо­г у и бли­жње­му. Па­ла­ма сма­тра да се ње­го­во уче­ње раз­ви­ло из 110 . ко­ји је дат свим хри­шћа­нима кр­ште­њем и стал­ним уче­ство­ва­њем у жи­во­т у Те­ла Хри­стовог у ев­ха­ри­сти­ји. ка­да је био ка­ но­ни­зо­ван. та­ко­ђе да­ју пу­ну ре­ал­ност Па­ла­ми­ном раз­ли­ко­ва­њу из­ме­ђу »су­шти­не« и »енер­ги­ је« у Бо­г у. ду­шу и те­ло. У Хри­сту.

или »енер­ги­је«27 Јер са­мо Хри­сто­ва људ­ска при­ро­да оли­че­на као та­ква у Ло­го­су. PG 151: 722 b. на­ рав­но.Монашко богословље од­лу­ка Ше­стог ва­се­љен­ског са­бо­ра. ве­о­ма ва­жно за наш са­вре­ме­ни при­ступ. Пре­ма то­ме.ово­зе­маљ­ско би­ће. Ње­го­ва су­штин­ска ин­т у­и­ци­ја да »обо­же­ње« не по­ти­ску­је чо­веч­ност. али ни­је по­ста­ла »Бог по су­шти­ ни«. бо­го­цен­трич­ног ху­ма­ни­зма за ко­ји се увек за­ла­га­ла па­три­стич­ка тра­ди­ци­ја. да Хри­стос има две при­ро­де или »су­шти­не« и две при­род­не во­ље. 27 Syno­dal To­me 1351. а она су Бог. јер у Ње­го­вом Си­ну Он се исти­ни­то жр­тво­вао за на­ше спа­се­ње. чо­век мо­же да бу­де пот­пу­но »чо­ве­чан« са­мо ако вас­по­ста­ви сво­је из­г у­бље­но за­ јед­ни­чар­ство са Бо­гом. или као ума­ње­ни Бог. по­ста­ла је исти­ни­та Бо­жан­ска чо­веч­ност. она­кав ка­квог је Он дао сво­јим ство­ре­њи­ма. Она је би­ла про­же­та Бо­жан­ском енер­ги­јом пре­ко оп­ште­ња при­ро­да (cir­cu­min­ces­sio idi­o­ma­tum) . на­су­прот свим дру­гим уче­њи­ ма о чо­ве­к у. енер­ги­је ни­ка­да ни­су по­сма­тра­не као Бо­жан­ске ема­на­ци­је.и у њој на­ша људ­ска при­ ро­да на­ла­зи при­ступ Бо­г у у Ње­го­вим енер­ги­ја­ма. Оне су Бо­жан­ски жи­вот. ко­ја су га сма­тра­ла за ауто­ном­но или »се­к у­лар­но« . 111 . . не­го чо­ве­ка чи­ни за­ис­ та људ­ским. је. По­бе­да па­ла­ми­зма у че­тр­на­е­стом ве­к у би­ла је по­бе­да спе­ци­ фич­но хри­шћан­ског.

.

чи­је . као крај­њи из­раз цр­ кве­ног пре­да­ња. ко­мен­ та­ри­ма и у доц­ни­јем си­но­дал­ном за­ко­но­дав­ству. и на тај на­чин се пот­чи­ни­ло др­жа­ви. не пред­ста­вља по­ве­за­ну це­ ли­ну. Овај суд углав­ном за­сно­ван на не­сум­њи­вој чи­ње­ни­ци да је Цр­ква бо­жан­ска »уста­но­ва«. ко­ји су се ти­ца­ли Цр­кве. То ипак не зна­чи да та­кви фак­то­ри хри­шћан­ског жи­во­та.ни­су би­ли бит­ни за Ви­зан­тиј­це. да­ле­ко су од пот­пу­но­сти. ни­је би­ло си­сте­мат­ске об­ра­де »екли­си­о­ло­ги­је«. По­сма­тра­но са ју­ри­дич­ке тач­ке гле­ди­шта. Чак и цар­ски за­ко­ни. до­след­ним и чвр­стим ка­нон­ским пра­вом. Мно­ги за­пад­ни по­ле­ ми­ча­ри ука­зи­ва­ли су на ова­кво ста­ње ства­ри као на сла­бост ис­точ­ног хри­шћан­ства. По­к у­ша­ји ко­ди­фи­ка­ци­је. це­ло­к у­пан збир ви­зан­тиј­ских ка­нон­ских из­во­ра. при­хва­ће­ној за вре­ме це­ло­к уп­ног ви­зан­тиј­ског по­сто­ја­ња.6 ЕКЛИ­СИ­О­ЛО­ГИ­ЈА: КА­НОН­СКИ ИЗ­ВО­РИ У грч­кој па­три­стич­кој ли­те­ра­т у­ри. као што су цр­кве­ни по­ре­дак. Глав­ни из­вор на­ шег зна­ња о ви­зан­тиј­ским екли­си­о­ло­шким иде­ја­ма на­ла­зи се у ста­рим ка­нон­ским тек­сто­ви­ма: са­бор­ским од­лу­ка­ма. че­сто све­до­че о цр­кве­ној све­сти су­штин­ски иден­тич­ној са све­шћу са­бор­ских ка­но­на. о че­му ће­мо доц­ни­је го­во­ри­ти. уоп­ште­но го­во­ре­ћи. Они ни­су ни има­ли на­ме­ру да ви­зан­тиј­ску цр­кву снаб­де­ју ком­плет­ним cor­pus ju­ris. уко­ли­ко су би­ли при­хва­ће­ни као ме­ро­дав­ни прин­ци­пи цр­кве­ног си­сте­ма. све­те тај­не и пре­да­ње. ко­је ни­је би­ло спо­соб­но да се снаб­де не­за­ви­сним. . и њи­ма ни­су од­стра­ње­не ве­о­ма ва­ жне кон­тра­дик­ци­је.

и уво­ди­ли су прин­ци­пе рим­ског пра­ва у цр­кве­но за­ко­но­дав­ство и суд­ство. Ово ста­но­ви­ште не зна­чи да су Ви­зан­тиј­ци би­ли ин­ди­фе­ рент­ни пре­ма ка­но­ни­ма.ко­ја ће би­ти ба­за ка­ нон­ског пра­ва у сло­вен­ским зе­мља­ма и у са­вре­ме­ној Пра­во­слав­ ној цр­кви . чи­је члан­ство . На­про­тив.Гал. Упра­ва зе­маљ­ске цр­кве би­ла је при­зна­ва­на као ну­жда. углав­ном. Ме­ђу­тим.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ уну­тар­ње устрој­ство мо­же да бу­де аде­кват­но де­фи­ни­са­но прав­ ним тер­ми­ни­ма. 2:21).са­др­жи сле­де­ће ка­нон­ске тек­сто­ве чи­сто цр­кве­ног по­ре­кла: 114 . Па ипак. већ об­у­хва­та и ми­ри­ја­де ан­ђе­ла и све­ти­те­ља. или да су би­ли ју­ри­дич­ки не­ком­пе­тент­ ни. ко­ји су ца­ру да­ва­ли са­ве­те у од­но­су на де­кре­те ко­ји су се ти­ца­ли Цр­кве. и ап­со­лут­на ду­жност хри­шћа­на да им се по­ко­ра­ва­ју. Ме­ђу­тим. та­да је Хри­стос уза­луд умро« . у ко­јој је упо­тре­ба прав­них тер­ми­на и по­став­ки би­ла не­ из­бе­жна. рим­ска тра­ди­ци­ја је увек би­ла до­вољ­но ја­ка у Ви­зан­ти­ји. и би­ва­ли су од­ре­ђи­ва­ни по­вре­ме­но од стра­не са­бо­ра. ови ста­во­ви ни­ка­да ни­су ис­цр­пљи­ва­ли крај­ њу ре­ал­ност Цр­кве Бо­жи­је. а та­ко­ђе и Бо­жан­ску Гла­ву. где дру­штвом упра­вља­ју за­ко­ни. и да је њи­хов за­да­так огра­ни­чен. или чак оста­вља­ни до­бро­на­мер­ној и у прин­ци­ пу хри­шћан­ској бри­зи ца­ре­ва. из­ра­же­ној у све­то­та­јин­ском и дог­мат­ ском за­јед­ни­чар­ству. Они су при­зна­ ва­ли да на не­бу не­ма ни­ка­квог ка­нон­ског пра­ва (јер »ако прав­да до­ла­зи по за­ко­ну. они су увек сво­ју уло­г у раз­у­ме­ва­ли као под­ре­ђе­ну фун­да­мен­тал­ни­јој и бо­ жан­ској при­ро­ди Цр­кве. За њих је Цр­ква би­ла пре све­га све­ то­та­јин­ска за­јед­ни­ца са Бо­гом у Хри­сту и у Ду­ху Све­том. та­ко да је у њој го­то­во стал­но би­ла чи­та­ва се­ри­ја ви­со­ко ква­ли­фи­ко­ва­ них цр­кве­них прав­ни­ка.та­ко зва­ни Но­мо­ка­нон у XIV по­гла­вља (доц­ни­је ће­мо спо­ме­ну­ти ње­го­во по­ре­кло и раз­вој) . Са­бо­ри и Оци Ви­зан­тиј­ска стан­дард­на збир­ка ка­но­на . ко­је ује­ди­њу­је не­бо и зе­мљу. Они су. 1. ни­је огра­ни­че­но зе­маљ­ ском еку­ме­ном (»на­се­ље­ном зе­мљом«). је прет­по­став­ка ко­ју ви­зан­тиј­ско хри­шћан­ство ни­је узи­ма­ло у раз­ма­тра­ње. би­ли све­сни да бар не­ки ка­но­ни од­ра­жа­ва­ју веч­ну и Бо­жан­ску при­ро­ду Цр­кве и да је хри­шћан­ска.це­ло­к уп­но Те­ло Хри­сто­во.

Еклисиологија: канонски извори I Апо­стол­ски ка­но­ни. Кви­ни­секст (Пе­то­ше­сти 692) . Јед­ну кра­ћу збир­к у пе­де­сет ка­но­на . што је би­ло по­твр­ђе­но од Пе­то-ше­стог са­бо­ра (692). а ком­пи­ла­ци­ја је из­вр­ше­на 419 го­ди­не.1 ка­нон.25 ка­но­на. про­це­ду­рал­но га­при­пи­су­ју­ћи ва­се­љен­ским са­бо­ри­ма из 553. 3. ко­ја су слу­жи­ла као стан­дард­ни ка­нон­ски текст у Си­ри­ји у пр­вој по­ло­ви­ни че­твр­тог ве­ка. ра­на збир­ка од 85 ди­сци­плин­ских пра­ ви­ла. 7.20 ка­но­на.20 ка­но­на. Ца­ри­град­ски I (381) . Ан­ти­о­хи­ја (341) .7 ка­но­на. али си­г ур­но не пр­во­бит­ног апо­стол­ског. Ни­кеј­ски (325) .25 ка­но­на.133 (по­не­кад 147) ка­но­на. Ца­ри­град (859-861). Ефе­ски (431) . 2.15 ка­но­на. Њи­хо­ва са­др­жи­на у мно­го­ме од­ ра­жа­ва прак­су до­ни­кеј­ског пе­ри­о­да.по­знат и као Трул­ски са­бор на ко­ји се че­сто ви­зан­тиј­ски тек­сто­ви по­зи­ва­ју као на »Ше­сти са­бор«. по­што је ње­го­вом ком­плет­ном ка­нон­ском cor­pus-y дат post fac­tum »ва­се­љен­ски« ста­т ус. Сар­ди­ка (343) . 5.8 ка­но­на.60 ка­но­на. III Ка­нон­ски по­ме­сни са­бо­ри: 1. Ца­ри­град (394) . 4.30 ка­но­на. Ган­гра (пр­ва по­ло­ви­на че­твр­тог ве­ка) . Збир­ка je по­ зна­та и као Co­dex ca­no­num ec­cle­si­ae Afri­ca­nae. 5. II Ка­но­ни Ва­се­љен­ских са­бо­ра: 1. По­знат као »Пр­во-дру­ги« са­бор. и 680.22 ка­но­на. Ни­кеј­ски III (787) .на ла­тин­ски је пре­вео Ди­он ­ и­си­је Ег­зи­г у­ус (ка­сни пе­ти век) и она је би­ла ши­ро­ ко при­хва­ће­на на за­па­ду. Ла­о­ди­киа (че­твр­ти век) . по­ 115 . го­ди­не . Кар­та­ги­на (419) . 3. 9.325) . Ан­ки­ра (314) . Уно­ше­ње пот­пу­не се­ри­је од осам­де­сет пет ка­но­на у ка­нон­ско пра­во Цр­кве у Ца­ри­гра­ду. Ова ко­лек­ци­ја ка­ но­на је ре­зул­тат кон­ти­ну­и­ра­не ле­ги­сла­ци­је од стра­не африч­ких са­бо­ра. 6. 2.102 ка­но­на. Раз­ли­ка из­ме­ђу кра­ће и ду­же збир­ ке од­и­гра­ће сво­ју уло­г у у грч­ко-ла­тин­ским пре­пир­ка­ма. 8. Нео­ке­са­ри­ја (314 . 6. би­ло је де­ло па­ три­јар­ха Јо­ва­на III Схо­ла­сти­ка (565-577).21 ка­нон. 4. Хал­ки­дон­ски (451) .

укљу­чу­ју­ћи Апо­стол­ска пра­ви­ла и ка­но­ не Ота­ца . Ва­си­ли­је Ке­са­риј­ски (+379) . Гри­го­ри­је На­зи­јан­зин (+389).вр­ло ауто­ри­та­тив­на збир­ка од 92 »ка­но­на«. и Ни­ко­ле III (1084—1111). сма­тра­ло се да је био је­дан .ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ што се ра­ди­ло о два са­бо­ра из 859. год. али из прак­тич­них раз­ло­га. Ни­ки­фо­ра (+818). и 861. на ко­ји се че­сто по­зи­ва­ју као на »Осми ва­се­љен­ски са­бор« . Са­зи­ вач са­бо­ра цар Ју­сти­ни­јан дру­ги. У доц­ни­је ви­зан­тиј­ске збир­ке укљу­че­ни су и тек­сто­ви ца­ри­ град­ских па­три­ја­ра­ха Та­ра­си­ја ( + 809). 8. 3. ве­ћи­на ових тек­сто­ва . Јо­ва­на По­сни­ка(+595). Ге­на­ди­је I Ца­ри­град­ски (+471). имао је на уму да из­вр­ши пр­ви по­к у­шај ко­ди­фи­ка­ци­је за­ко­но­дав­ства ра­ни­јих са­бо­ра. Ам­фи­ло­хи­је Ико­ниј­ски (+395). Гри­го­ри­је Нео­ке­са­риј­ски (+270). 4. раз­ли­чи­тих по вр­сти и ва­жно­сти. 2. У Но­мо­ка­но­ну се по­ја­вљу­ју сле­ де­ћи ауто­ри: 1. Ки­рил Алек­сан­дриј­ски (+444). Нај­ва­жни­ ја збир­ка ка­но­на ве­ро­ват­но је она са Трул­ског са­бо­ра (692). Они су у збир­ка­ма че­сто по­де­ље­ни или кла­си­фи­ко­ва­ни у »ка­но­не«. Гри­го­ри­је Ни­ски (+395). Ди­о­ни­си­је Алек­сан­дриј­ски (+265). Ипак је по­треб­но да се на­по­ме­не. Ата­на­си­је Алек­сан­дриј­ски (+373). IV Ка­но­ни све­тих Ота­ца: Па­три­стич­ки тек­сто­ви са­к у­пље­ни у ову ка­те­го­ри­ју са­ста­вље­ни су ве­ли­ким де­лом из пи­са­ма на­пи­ са­них по­во­дом не­ког од­ре­ђе­ног слу­ча­ја. да иако је »Пе­то-ше­сти« са­бор био при­хва­ћен у ви­зан­тиј­ској цр­кве­ној тра­ди­ци­ји као »ва­се­љен­ 116 . 7.Те­о­фил Алек­сан­дриј­ски (+412). 9. 11. 6. У ства­ри. 10. 5. или ауто­ри­та­тив­них од­ го­во­ра да­ва­них по­је­дин­ци­ма. Це­ло­к уп­на ова се­ри­ја ауто­ри­та­тив­них ка­ нон­ских тек­сто­ва је за­ми­шље­на.до­би­ли су свој ауто­ри­тет од стра­не Трул­ског са­бо­ра. пре све­га. Ца­ри­град (879-880)..3 ка­но­на. Пе­тар Алек­сан­дриј­ски (+311). 10.17 ка­но­на. као оквир­на збир­ка ци­та­та и стан­дар­да. Ти­мо­теј Алек­сан­дриј­ски (+355). ко­ји су та­ко­ђе ушли у сло­вен­ску Крм­чи­ју. 12.

ка­да је сам цар по­стао члан Цр­кве и при­стао да шти­ти основ­не све­то­та­јин­ске и дог­мат­ске прин­ци­пе.. где је то нео­п­ход­но. све­то­сти жи­во­та и оста­лим вр­ли­на­ма. P. Co­le­man . на ко­ји­ма је Цр­ква осно­ва­на. ко­јом ве­ру­је­мо да ће­мо ми са­ми и за­јед­нич­ка др­жа­ва би­ти спа­се­ни. као и је­ди­но­су­шне Тро­ји­це. Co­dex Ju­sti­ni­a­nus I. 3. мо­же да нам по­слу­жи као кључ за раз­у­ме­ва­ње ла­ког и прак­тич­но нео­по­вр­га­ва­ног при­хва­ та­ња у Цр­кви цар­ског за­ко­но­дав­ства у обла­сти цр­кве­не ад­ми­ни­ стра­ци­је. енгл. го­ди­не. Ro­man Sta­te and Cri­stian 117 . PG 20: 1172 ab. пре и по­сле Ју­сти­ни­ја­на. он ја­сно по­ка­зу­је да се раз­у­ме­ва­ње пре­да­ња и ауто­ри­те­та Цр­кве већ раз­ли­ко­ва­ло од оно­га у Ла­тин­ској цр­кви. овим за­ко­ном уста­но­вља­ва­мо да ка­да се де­си да у не­ком гра­ду оста­не упра­жњен епи­скоп­ски пре­сто. да он има од­го­вор­ност да их по­ве­же са ем­пи­рич­ком исто­риј­ском ствар­но­шћу и та­ко. 2. текст. 24. Ни­ка­да ни­ка­кав текст ни­је дао ца­ру власт да ове прин­ ци­пе де­фи­ни­ше или фор­му­ли­ше. уни­вер­зал­но је би­ло при­хва­ће­но. ко­ји ста­ну­је у ре­че­ном гра­ду. за­пад га ни­је ни­ка­да као та­квог при­хва­тио. Ме­ђу­тим. «2 Чу­ве­на Ше­ста 1 2 De Vi­ta Con­stan­ti­ni..Nor­ton. По­што он из­ри­ чи­то осу­ђу­је мно­ге ла­тин­ске ли­т ур­гич­ке и ка­нон­ске прак­се. Цар­ско за­ко­но­дав­ство Прин­цип ко­ји смо ра­ни­је на­ве­ли о про­ла­зном и ре­ла­тив­ном зна­ча­ју пра­ва у цр­кве­ној за­јед­ни­ци. иза­бе­ре три кан­ди­да­та по­зна­та по чи­сто­ти ве­ре. Ди­ван при­мер Ју­сти­ни­ја­но­вог сти­ла је ње­гов едикт из 528. Ко­декс и Но­ве­ле са­др­же низ за­ ко­на у ве­зи са Цр­квом и од­но­се се на да­ле­ко ве­ћи број цр­кве­них функ­ци­ја и де­лат­но­сти.. Ово је зна­че­ње чу­ве­них ре­чи ко­је се при­пи­су­ју Кон­стан­ти­ну -»Бог ме је по­ста­вио за над­зи­ра­ те­ља спољ­них по­сло­ва Цр­кве«1 . и сле­де­ћи уче­њу све­ тих апо­сто­ла.ко­је су до­след­но при­ме­ње­не у Ју­сти­ни­ја­но­вом за­ко­но­дав­ству.R.. ко­ји се од­но­си на на­чин из­бо­ра кан­ ди­да­та за епи­ско­пе: »Има­ју­ћи увек на уму нај­све­ти­ју Цр­кву и част и сла­ву Све­ те Пре­чи­сте. 4. не­ка на­род. усме­ра­ва прак­тич­не по­сло­ве ви­дљи­ве Цр­кве. 41. и не­ка од ових нај­до­стој­ни­ји бу­де иза­бран за епи­ско­па. не­го це­ло­к уп­но са­бор­ско за­ко­но­дав­ство.Еклисиологија: канонски извори ски«.

1) али су доц­ни­ји ви­зан­тиј­ски ко­мен­та­то­ри до­зво­ља­ва­ли мо­г ућ­ност кон­тра­дик­ци­је из­ме­ђу ка­но­на и цар­ских за­ко­на. Та­ко зва­ не Ва­си­ли­ке. Из­ри­чи­то не­ги­ра­ње дог­мат­ског ауто­ри­ те­та ца­ре­ва. и та­ко чи­не из­бор. I.886) об­ја­вио је нај­ва­жни­је за­ко­но­дав­не тек­сто­ве . а де­ли­мич­но Ла­ва VI. да је не­мо­г у­ће раз­у­ме­ти ви­зан­тиј­ску цр­кве­ну упра­ву и свест. SPCK 1966/br. и 741. на­ро­чи­то о бра­ ку. . Дру­га ва­жна збир­ка за­ко­на. на­ро­чи­то Лав VI. Nov 131. Ва­си­ли­је I (867 . 579. Ти­тла XI о раз­во­ду. ва­жан за сред­ње­ве­ков­ну Church. као што су Јо­ван Да­ма­скин и Те­о­дор Сту­дит. ко­ји се по­ја­вио из­ме­ђу 870. од стра­не ан­ти ико­но­кла­стич­ких пи­са­ца.Ти­тла VII о за­бра­ње­ним бра­ко­ви­ма. су Екло­ге Иса­ври­ја­на­ца. нај­ви­ше се ва­жних тек­сто­ва на­ла­зи у Le­ges No­vel­lae. а дру­ге из­о­ста­вља­ју. По­сле Ју­сти­ни­ја­но­вог ко­да (Сode). го­ди­не био је 4 при­руч­ник за адво­ка­те. 2. 1017. Ти­тла XXVI­II о ква­ли­фи­ка­ци­ја­ма и про­це­ду­ри за име­но­ва­ње кли­ра. 3 No­ve­la 131. 1.912) су са­мо не­ки од мно­гих рас­по­ло­жи­вих при­ме­ра. У та­квим је слу­ча­је­ви­ма да­ва­на пред­ност ка­но­ни­ма. ре­про­ду­к у­ју не­ке Ју­сти­ни­ја­но­ве за­ко­не.925).Ва­ жно је да се увек под­ву­че да. с дру­ге стра­не цео низ за­кон­ских про­пи­са о по­ сто­ја­њу Цр­кве у окви­ру рим­ског им­пе­ри­јал­ног си­сте­ма. и за­ко­ни о раз­во­ду. Сам је Ју­сти­ни­јан на­ре­дио да ка­но­ни има­ју »си­лу за­ко­на«3 (le­ gum vi­cem. 4 Вал­са­мон.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ Но­ве­ла са­др­жи. ако се цар­ско за­ко­но­дав­ство не узме у раз­ма­тра­ње. без об­зи­ра на власт ко­ја им је да­ва­на у цр­кве­ним по­сло­ви­ма. не­ка­нон­ском че­твр­том бра­ ку ца­ра Ла­ва VI (886 . »Ко­мен­тар Но­мо­ка­но­на«. из­да­те из­ме­ђу 739. Про­хе­и­рон. ца­ре­ви у цр­кви ни­су би­ли ни из­над дог­ ме ни­ти из­над ка­но­на. PG 104: 981 с.са­др­жа­вао је за­кон о бра­к у и о цр­кве­ним по­сло­ви­ма . као до­пу­ну ко­да. На­ве­де­не по­вла­сти­це ни у ком слу­ча­ју не ис­кљу­чу­ју чи­ ње­ни­цу.907. У прин­ци­пу је би­ло са­мо по се­би ја­сно да из­ме­ђу цр­кве­них ка­но­на и др­жав­них за­ко­на ни­је мо­гло да бу­де кон­тра­дик­ци­је. ко­је су про­мул­ги­ра­ли Ју­сти­ни­јан и ње­го­ви на­ след­ни­ци. III /Lond. као и Екло­ге. ин­те­ре­сант­на за Цр­кву. го­ди­не. 912 . и про­ти­вље­ње па­три­јар­ха Ни­ ко­ле I Ми­сти­ка (901 . 118 . и 878. стр. ко­је су се де­ли­мич­но по­ја­ви­ле за вла­де Ва­си­ли­ја I. у ко­је је укљу­че­ на мо­ди­фи­ка­ци­ја Ју­сти­ни­ја­но­вог за­ко­но­дав­ства.де­ли­мич­но ко­ди­фи­к у­ју­ћи ра­ни­је за­ко­но­ дав­ство или мо­ди­фи­к у­ју­ћи гa.

али су у доц­ни­јим за­кон­ским збир­ка­ма би­ле че­сто ци­ти­ра­не и ре­про­ду­ко­ва­не. Епа­на­го­ге та­ко­ђе са­др­жи за­ ко­но­дав­ство о цр­кве­ној ди­сци­пли­ни (Ти­тла VII и IX). Ова ће схе­ма доц­ни­је би­ти стан­дард­но при­ме­њи­ва­на у сло­вен­ским зе­мља­ма. Јо­ ван III Схо­ла­стик. са па­ра­лел­ном ко­ лек­ци­јом цар­ских за­ко­на са истим за­гла­вљи­ма. а па­ра­лел­но је збир­ ка цар­ских за­ко­на.бли­ска је иде­о­ло­ги­ји. ма­да су и ра­ни­је по­сто­ја­ле раз­ли­чи­те фор­ме хро­но­ло­шких и си­сте­мат­ских збир­ки.Еклисиологија: канонски извори цр­кве­ну прак­су у Ви­зан­ти­ји и сло­вен­ским зе­мља­ма. и ве­ро­ват­но га је са­ста­вио па­три­јарх Фо­ти­је. ко­ји се та­ко­ђе по­ја­вио под ма­ке­дон­ском ди­на­сти­јом. Та­чан ка­рак­ тер јед­ног дру­гог тек­ста. ко­ја је вла­да­ла у Ви­зан­ти­ји у де­ве­том ве­к у. нај­ви­ше је до­при­нео овој ко­ди­фи­ка­ци­ји. али са по­себ­ним уз­ди­за­њем је­дин­стве­ног по­ло­жа­ја ца­ри­град­ ског »ва­се­љен­ског па­ри­јар­ха«. За вре­ ме Ју­сти­ни­ја­но­ве упра­ве и у го­ди­на­ма по­сле ње­го­ве смр­ти. где су на­род­ни »па­три­јар­си« уче­сто­ва­ли у ди­јар­хи­ји са ра­зним ло­кал­ним вла­да­ри­ма. по­сле по­бе­де над ца­ре­ви­ма ко­ји су за­сту­па­ли ико­но­бор­ство. али са под­ра­спо­де­ла­ма на че­тр­на­ест за­гла­вља.у ду­ху Ју­сти­ни­ја­но­ве те­ор ­ и­је о »сим­фо­ни­ји« из­ме­ђу Цр­кве и др­жа­ ве. слич­не збир­ци Јо­ва­на Схо­лас­хи­ка. Ко­ди­фи­ка­ци­ја цр­кве­ног пра­ва По­ред чу­ве­ног Ко­дек­са. као нај­ве­ћег слу­жбе­ни­ка им­пе­ри­је .577). Крај ше­стог ве­ка је обе­ле­жен са по­ја­вом још јед­не ано­ним­не збир­ке. прав­ник по обра­зо­ва­њу. Ни­је са­свим ја­сно да ли су Епа­на­го­ге ика­да би­ле зва­нич­но про­мул­ги­ра­не и до­би­ле си­лу за­ко­на. о прав­ном ста­т у­су цр­кве­не имо­ви­не (Ти­тла X) и о брач­ним про­пи­си­ма (Ти­ тла XVII и XXI). Ју­сти­ни­ја­но­ва ера је ви­де­ла и ко­ди­ фи­ко­ва­но цр­кве­но за­ко­но­дав­ство. Њи­ хо­ва схе­ма о Бо­гом уста­но­вље­ној ди­јар­хи­ји ца­ра и па­три­јар­ха . по­де­ље­на на осам­де­сет се­дам гла­ва (Col­lec­tio LXXXVII ca­pi­tu­lo­rum). Ца­ри­град­ски па­три­јарх (565 . 3. Ано­ним­ни аутор 119 . Ње­му се при­пи­су­је да је са­ста­вио »Збир­ку од пе­де­сет по­гла­вља« у ко­јој су са­бор­ски ка­но­ни по­де­ље­ни по пред­ме­ти­ма. ни­је та­ ко ја­сан: Epa­na­go­ge (»Ре­ка­пи­т у­ла­ци­ја за­ко­на«) је по­знат по свом опи­су ца­ри­град­ског ца­ра и па­три­јар­ха као »нај­у­зви­ше­ни­јих и нај­по­треб­ни­јих чла­но­ва дру­штва«.

углав­ном је за­до­во­ља­вао ге­не­ра­ци­ је ка­но­ни­ста. Шта ви­ше. об­у­хва­тао је мно­го ве­ћи број тек­сто­ва и. це­ло­к уп­но за­ко­но­дав­ ство о про­бле­ми­ма ко­ји се по­ја­вљу­ју у жи­во­т у Цр­кве. на­уч­ник и исто­ри­чар. Оба Но­мо­ка­но­на су би­ла пре­ве­де­на на сло­вен­ски је­зик. Но­мо­ка­нон од че­тр­на­ест на­сло­ва. Хек­са­би­блон. об­ух­ ва­тао је Ари­сте­но­ве ко­мен­та­ре. у Ви­зан­ти­ ји ужи­вао ве­ли­ки ауто­ри­тет. та­ко­ђе је ком­пи­ло­вао Ерitоmе ка­но­на. Два про­ми­нент­на прав­ни­ка из Со­лу­на об­ја­ви­ли су у че­тр­на­е­стом ве­к у си­сте­мат­ску збир­к у. го­ди­не ве­ро­ват­но под над­зо­ром Фо­ти­ја. по­знат код исто­ри­ча­ра рим­ског пра­ва по свом спи­су. та­ко зва­ну Књи­г у Крм­чи­је. доц­ни­је ре­ви­ди­ран и до­пу­њен. ка­но­ни­сте. да има си­сте­мат­ски уре­ђе­но по за­гла­вљи­ма. или цр­кве­ног чи­нов­ни­ка. ви­зан­ тиј­ски ен­ци­кло­пе­ди­ста. И Ма­ теј Вла­стар све­ште­ник и мо­нах. ко­ји су слу­ жи­ли као до­да­так ње­го­вом при­руч­ни­к у гра­ђан­ског пра­ва. исто као и ано­ним­ног ауто­ра. Но­мо­ка­нон од че­тр­на­ест на­сло­ва је по­слу­жио као ба­за за стан­дард­ну сло­вен­ску ка­нон­ску збир­к у у ра­зним вер­ зи­ја­ма. ко­ји је свој ко­на­чан об­лик до­био 883. са­ста­вио је ко­мен­ 120 . Јо­ван Зо­на­ра.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ је био упо­знат са де­лом за­пад­ног са­вре­ме­ни­ка и ко­ле­ге. За­јед­но са Но­мо­ка­но­ни­ма у ви­зан­тиј­ском све­т у је кру­жи­ло ви­ше ка­нон­ских при­руч­них књи­ га. и од ње­га је пре­у­зео »Африч­ки ка­нан­ски ко­декс« ко­ји је под на­зи­вом »Ка­но­ни Кар­та­гин­ског са­бо­ра«. 4. Ка­нон­ски си­ноп­сис Сте­фа­на Ефе­ског. Ауто­ри­та­тив­ни ко­мен­та­ри и кри­ти­ка За вла­де Јо­ва­на II Ком­не­на (1118-1143). у кojoj су ка­но­ни ја­сно из­дво­је­ни од цар­ских за­ко­на: Кон­стан­тин Хер­ме­ но­пу­лос. мо­на­ха Ди­о­ни­си­ја Екс­и­г у­ус­ а (+555). са­ста­вио је ка­нон­ску »збир­к у« про­пра­ће­ну са са­вре­ме­ним до­к у­мен­ти­ма и кри­тич­ким члан­ци­ма на ка­нон­ске те­ме. ауто­ра пр­ве ла­тин­ске збир­ке са­бор­ ских ка­но­на. би­ло је упот­пу­ње­но и по­но­во из­да­то у сле­де­ћим ве­ко­ви­ма у об­ли­к у Но­мо­ка­но­на. ко­ји се ве­ро­ват­но од­ но­си на ше­сти век. Це­ло­к уп­но де­ло Јо­ва­на Схо­ла­сти­ ка. он је че­сто слу­жио као ба­за за доц­ни­ је ка­нон­ске ко­мен­та­ре. Прин­цип ове но­ве фор­ме ка­нон­ског при­руч­ни­ка вид­но од­ра­жа­ва по­тре­бу ви­зан­тиј­ског прав­ни­ка.

док су ве­о­ма ва­жни дог­мат­ски и екли­си­о­ло­шки про­бле­ми тре­ти­ ра­ни у тек­сто­ви­ма ко­је би Зо­на­ра сма­трао »се­к ун­дар­ним«) . ма­да се у прак­ си он по­не­кад по­зи­ва на др­жав­не за­ко­не пре­не­бре­га­ва­ју­ћи ја­ сне са­бор­ске де­фи­ни­ци­је.1178): ко­ор­ди­на­ци­је цр­кве­ног и др­жав­ног за­ко­но­дав­с тва. или ерitоmе. по­што је у не­ки­ма би­ло кон­тра­дик­ци­ја у од­ но­с у на Цр­кву. али исто­риј­ски ве­штач­к у схе­му.већ је. не­го ли да про­су­ђу­је њи­хо­ве од­но­се. Зо­на­ра раз­ја­шња­ва ка­нон­ске тек­сто­ве. до­ след­но то­ме. осе­тио Зо­на­рин са­вре­ме­ник Алек­си­је Ари­сте­нос. ко­ја сма­тра да та­ко­зва­на Апо­ стол­ска пра­ви­ла има­ју ве­ћи ауто­ри­тет не­го са­бор­ски тек­сто­ви. Вал­са­мо­нов кон­кре­тан за­да­так об­у­хва­тао је оне при­ме­ре где је Ју­с ти­ни­ја­нов за­кон укљу­чен у Но­мо­ка­нон. cit. II.ше­стог 59.Еклисиологија: канонски извори та­ре на ано­ним­ну ка­нон­ску збир­к у од че­тр­на­ест на­сло­ва. је­дан пре­ма дру­гом.. аутор бу­квал­ни­јег и кра­ћег ко­мен­та­ра. без сум­ње. ко­ји су му по­ ве­ри­ли цар Ма­ну­и­ло I Ком­нен и ва­се­љен­ски па­три­јарх Ми­ха­ ил Ан­хи­а­лос (1170 . али му то не сме­та да из­ри­чи­то да­је пр­вен­с тво цр­кве­ним ка­но­ни­ма над за­ко­ни­ма5. или пре­ма њи­хо­вом зна­ча­ју. 121 . При ово­ме он при­хва­та и ло­гич­ки до­след­ну. ум­но. а од­лу­ке Ва­се­љен­ског са­бо­ра су из­над од­лу­ка по­ме­сних са­бо­ра. пре­ма њи­хо­вој ва­жно­сти. у свом глав­ном де­лу ко­је у це­ли­ни ба­зи­ра на Фо­ти­је­вом Но­мо­ка­но­ну. У прин­ци­пу он да­је пре­ва­г у Ва­си­ли­ка­ма над Ју­с ти­ни­ја­ном и.6 Ово ис­ти­ца­ње цар­ске уло­ге. Си­ сте­мат­ски. био или ис­пу­штен. 440. Тре­ћи ве­ли­ки ко­мен­та­тор два­на­ес­ тог сто­ле­ћа Те­о­дор Вал­ са­мон. при­хва­тио се спе­ци­фич­ног за­дат­ка. али ко­је уки­да »Но­ве­ла« 4 Ла­ва VI. Вал­са­мон ста­вља ве­лик на­гла­сак на др­жав­но за­ко­ но­дав­с тво но­ви­јег об­ли­ка. ба­зи­ра­ног на скра­ће­ном збор­ни­к у ка­но­на. Изд. По­те­шко­ћу до­след­не при­ме­не овог ло­гич­ког прин­ци­па (јер су и Ва­се­љен­ски са­бо­ри че­сто из­да­ва­ли де­кре­те про­ла­зног и по­вре­ме­ног зна­ча­ја. или је био у кон­тра­дик­ци­ји са Ва­си­ли­ка­ма. ко­ји­ма се за­бра­њу­је слу­же­ње све­тих тај­ни по при­ват­ним ку­ћа­ма. ed. Нај­ма­њу вред­ност да­је ка­но­ни­ма по­је­ди­них »ота­ца«. на­го­ни 5 Исто 6 Ви­ди ко­мен­тар ла­о­ди­киј­ског 58 и Пе­то . у не­ким слу­ча­је­ви­ма пре­ва­г у над Фо­ти­је­вим Но­ мо­ка­но­ном. За­да­так је уства­ри под­ра­зу­ме­вао ко­ди­фи­ка­ци­ју др­жав­них за­ко­на. Ње­гов глав­ни циљ је био ви­ше да об­ја­сни зна­че­ње тек­сто­ва у њи­хо­вој исто­риј­ској усло­вље­но­сти.

ко­ји је ту­ма­чио ка­но­не та­ко да они да­ју па­три­јар­ху пра­во вр­ше­ња хи­ро­то­ни­је ми­тро­по­ли­та. Је­дан од глав­них про­бле­ма ко­ји су на­ста­ја­ли у овој ли­те­ра­т у­ ри је­сте ка­нон­ски од­нос из­ме­ђу па­три­јар­ха и по­кра­јин­ских ве­ли­ ко­до­стој­ни­ка или ми­тро­по­ли­та. У оби­љу ка­нон­ске ли­те­ра­т у­ре. Име­но­ва­ње па­три­јар­ха за др­жав­ног чи­нов­ни­ка за­ви­си­ло је од цар­ске »ин­ве­сти­т у­ре«.ко­ји је бра­нио пра­во па­три­јар­ха да би­ра ми­тро­по­ли­та из­ме­ђу тро­ји­це кан­ди­да­та. Јер чи­ње­ни­ца је да ва­се­љен­ски па­три­јарх ни­је био са­мо цр­кве­ни не­го и др­жав­ни чи­нов­ник. за­ви­сност или не­за­ви­сност ми­тро­по­ли­та од па­три­јар­ха као гра­ђан­ског слу­ жбе­ни­ка. 8 Сви тек­сто­ви и фран­цу­ски пре­вод код Ј. а у не­ким се ка­но­ни­ма ово чак стро­го осу­ћу­је. на­пи­сао је та­да трак­тат у ко­рист па­три­јар­хо­вих пра­ва. из цар­ског за­ко­но­дав­ства и из ко­мен­та­ра: ова ли­те­ра­т у­ра. PG 112: 1044 a Си­ме­он Со­лун­ ски. Dain / Pa­ris: Bel­les Let­tres 1944/. ми­тро­по­лит из Ама­си­је. Dar­ro­u­zes. Изд. 122 . »O це­ре­мо­ни­ја­ма«.Он увек има пред очи­ма Цр­кву као цен­тра­ли­зо­ва­ну у окви­ру иде­ал­ног уни­вер­зал­ног хри­шћан­ског цар­с тва.8 Из­гле­да да се де­ба­та за­вр­ши­ла у ко­рист цар­ске и па­три­јар­ Les no­vel­les de Leon VI. Ње­го­ва све­тов­на функ­ци­ја се из­ра­жа­ва­ла у пра­ву да кру­ни­ше ца­ра (при­ви­ле­ги­ја ко­ја да­ти­ра од де­се­тог ве­ка) и оби­ча­ја да је у слу­ча­ју по­тре­бе пре­у­зи­мао ре­гент­ ство. чи­је ауто­ре би би­ло ов­де не­ мо­г у­ће на­бро­ја­ти. Та­ко. ко­ја је сле­ди­ла од­мах по­што је Си­ нод иза­брао јед­ног од тро­ји­це кан­ди­да­та. У ства­ри кон­тро­вер­зи­је у ве­зи са овим про­бле­мом из­ри­чи­то су се ти­ца­ле уло­ге ца­ра у по­сло­ви­ ма Цр­кве. а не и ње­го­вог из­бо­ра. ве­ћи­ном по­ле­мич­ке при­ро­де. II.и јед­ног ано­ним­ног ауто­ра. d’ etu­de byuzan­ti­ne. са­чи­ња­ва је­дан од бит­них из­во­ра за на­ше раз­у­ме­ва­ње ви­зан­тиј­ске сред­ње­ве­ков­не екли­си­о­ло­ги­је. PG 155: 440 d. тек­сто­ви не пред­ви­ђа­ју зва­нич­но ме­ша­ње ца­ра у из­бор ло­кал­них ми­тро­по­ли­ та.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ Вал­са­мо­на да под­вла­чи и ауто­ри­тет ва­се­љен­ског па­три­јар­ха у оп­штим по­сло­ви­ма Цр­кве. Do­cu­ments d’ ec­cle­si­o­lo­gie byzan­ ti­ne Pa­ris: In­sti­tut franc. ди­ску­то­ва­ли су се про­бле­ми ко­ји су ис­кр­са­ ва­ли из са­мих ка­но­на. 14. 1966. Ни­ки­та. De sac­ris or­di­ni­bus.7 Ме­ђу­тим. У де­се­том ве­к у је на­с та­ла ди­ску­си­ја из­ме­ђу Ев­ти­ми­ја. ко­ја ина­че ни­је би­ла си­сте­мат­ски из­ло­же­на. No­a­il­les and A. ми­ тро­по­ли­та из Сар­да . ко­је је пред­ла­гао Си­ нод . 7 Кон­стан­тин Пор­фи­ро­ге­нит. у ове од­но­се је увла­чи­ла та­ко­ђе и ца­ра.

и на ко­ји­ма су уче­ство­ва­ли и дру­ги ис­точ­ни па­три­јар­си или њи­хо­ви де­ле­га­ти. Ове при­ви­ле­ги­је и пра­ва су би­ла за­сно­ва­на на пре­сти­ж у »цар­ског гра­да«. M.140. као и пра­ва апе­ла­ци­је про­тив су­да ло­кал­них ве­ли­ко­до­стој­ни­ка. 123 . у свом чу­ве­ном 28. Че­твр­ти ва­се­ љен­ски са­бор.Еклисиологија: канонски извори шиј­ске цен­тра­ли­за­ци­је. чак је био пот­пу­но рас­пу­стио Си­нод. исто­вре­ме­но је бра­ни­ла пра­во ве­ће не­за­ви­сно­сти од др­жа­ве и ве­ћу власт над ми­тро­по­ ли­ти­ма. иде­је ко­ја је та­ко­ђе би­ла из­ра­же­на у Вал­ са­мо­но­вим ко­мен­та­ри­ма (на­ро­чи­то на 28. Али у три­на­е­стом и че­тр­на­ес­ том ве­к у је цар­ска власт осла­би­ла. ка­нон Хал­ки­до­на). 1303 -1310). одр­жа­но је у из­у­зет­ним при­ли­ка­ма. Не­из­да­та ко­ре­спон­ден­ци­ја ца­ри­град­ског па­три­јар­ха. по­бу­ђу­ју знат­но ка­нон­ско и екли­си­о­ло­шко ин­те­ре­со­ва­ ње9 При­ме­ру Ата­на­си­ја су сле­ди­ли па­три­јар­си че­тр­на­е­стог ве­ка.1293. Me­lan­ges Di­ehl 1 / Pa­ris 1930/ str. ка­но­ну. на­ро­чи­то Ка­лист и Фи­ло­теј. 9 R. Си­нод­ски и па­три­јар­шиј­ски де­кре­ти За вре­ме це­ло­к уп­ног ви­зан­тиј­ског пе­ри­о­да. го­во­ри о при­ви­ле­ги­ји »ис­тој« као и при­ви­ле­ги­ји Ри­ма и епи­ско­пу пре­сто­ни­це да­је ши­ ро­к у па­три­јар­шиј­ску ју­рис­дик­ци­ју. а што се од­ра­жа­ва­ло у па­три­јар­шиј­ским ак­ти­ма то­га вре­ме­на. Gu­il­land. »Le pa­tri­ar­che At­ha­na­se I et An­dro­nic II« Aca­de­mie ro­u­ma­i­ne. би­ло је не­из­бе­жно да глав­не дог­мат­ске про­бле­ме у Ца­ри­гра­ду ре­ша­ва па­три­јарх и епи­ско­пи ко­ји су око ње­га и ко­ји су са­чи­ ња­ва­ли пер­ма­нен­тан Си­нод. на­за­ви­сан од ца­ра. са сво­јим уче­њем о »уни­вер­зал­ном вођ­ству« (ke­de­mo­nia pan­ton) ко­је су при­пи­си­ва­ли ца­ри­град­ском па­три­јар­ху.28. ко­ји­ма је по­не­кад пред­се­да­вао цар. али ни­ка­да ни­су во­ди­ли ни слут­њи о па­три­јар­хо­вој не­по­гре­ши­во­сти. ка­нон 3). Bul­le­tin de la sec­tion hi­sto­ri­que 23 /1942/. Ње­го­ва власт би­ла је нај­пре опи­са­на као »пр­вен­ство ча­сти по­сле рим­ ског епи­ско­па« (Дру­ги ва­се­љен­ски са­бор. да би ре­ши­ли не­ке ва­жни­је про­бле­ме. ца­ри­град­ски па­ три­јарх је де фак­то био по­гла­вар це­ле ис­точ­не Цр­кве. Па­три­јарх Ата­на­си­је I (1289 . 131 . Ме­ђу­тим. 5. Ba­ne­scu. 1 . Ви­ше ре­пре­зен­та­тив­них ску­по­ва. Ње­го­ва не­из­да­та пре­пи­ска и по­ сла­ни­це. Јед­на се­ ри­ја па­три­ја­ра­ха из пе­ри­о­да Па­ле­о­ло­га. па­три­јарх је до­био ве­ћи пре­стиж.

(Ст. J. нај­зад.11 Си­но­ди­кон та­ко­ђе при­ка­зу­је ви­зан­тиј­ски ма­ги­сте­ри­јум у ак­ ци­ји про­тив пла­то­ни­зма Јо­ва­на Ита­ло­са (1076 . 103. го­ди­не из­во­је­ва­ли су ње­го­ву пот­пу­ну ре­ха­би­ли­та­ци­ју. Јо­ва­на XI Ве­ко­са (1275-1282). Лон­дон: ва­ри­о­рум. као и де­ли­мич­но dam­na­tio me­mo­ri­ae за мно­ге од ње­го­вих на­след­ни­ка. као успо­ме­на по­бе­де над ико­но­бор­ством. го­ди­не пред­ста­ вља. ре­пр. про­сто сма­тра­не као да их ни­је ни би­ло. 124 . Од кра­ја де­ве­тог ве­ка у до­к у­мент су уне­ти не­ки до­да­ци као ре­зул­тат мно­го­број­них доц­ни­јих дог­мат­ских спо­ро­ва. по­ду­жи ли­т ур­гич­ки текст. го­ди­не и 1310.Ни­ки­фо­ра II (1260 . 11 O Ар­се­ни­ти­ма. ви­ди И. ко­ји су би­ли ре­ше­ни де­кре­ти­ма Си­но­да у Ца­ри­гра­ду. Сук­це­сив­но по­ми­ња­ње Иг­на­ти­ја. го­ди­не Ар­се­ни­ти су од­би­ли да при­ зна­ју свр­га­ва­ње па­три­јар­ха Ар­се­ни­ја 1260. По­чи­њу­ћи са све­ча­ним бла­го­да­ре­њем за по­бе­ду пра­во­сла­ вља над »свим је­ре­си­ма« текст Си­но­ди­ко­на са­др­жи спе­ци­јал­но про­сла­вља­ње у спо­мен бра­ни­ла­ца исти­ни­те ве­ре за вре­ме ико­ но­бор­ства. сам по се­би. из­о­ста­вља­ње у ли­ста­ма име­на па­три­ја­ра­ха ка­сног три­на­е­стог ве­ка . По­пис па­три­ја­ра­ха у пе­ри­о­ду од 715. До­да­ју се то­ме по­хва­ле пра­во­слав­ним па­три­јар­си­ма сле­де­ћег вре­мен­ског раз­до­бља и. Тро­иц­ки »Ар­се­ни­је и Ар­се­ни­ти«. го­ди­не чи­та у свим цр­ква­ма пр­ве не­де­ље Ве­ли­ког по­ста. Ма­јен­дорф). 1973 (са уво­дом и би­бли­о­граф­ским по­да­ци­ма од Ј. Али. Go­u­il­lard. Ни­ко­ле и Ев­ти­ ми­ја као »пра­во­слав­них па­три­ја­ра­ха ве­чи­тог по­ме­на«10 по­ка­зу­је да су чу­ве­ни рас­ко­ли ко­ји су се де­си­ли у де­ве­том и де­се­том ве­к у из­ме­ђу Иг­на­ти­ја и Фо­ти­ја и из­ме­ђу Ни­ко­ле и Ев­ти­ми­ја. ва­жно све­до­чан­ство на­чи­на на ко­ји су ра­зни уну­тра­шњи и спо­ља­шњи про­бле­ми би­ли ре­ша­ва­ни. Си­но­ди­кон. II. ed.1261) Гер­ма­на III (1265-1267).1077.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ Глав­не од­лу­ке ових стал­них ма­ги­сте­ри­ју­ма су уне­ти у Си­но­ди­кон пра­во­сла­вља. и уза­јам­ не екс­ко­му­ни­ка­ци­је до ко­јих је до­шло. Ан­то­ни­ја. ко­ји се од 843. 1082) као 10 Syno­di­con. и 1416. Фо­ти­ја. Гри­го­ри­ја II Ки­пар­ ског (1283-1289) Јо­ва­на ХП Ко­сме (1294-1303) од­ра­жа­ва од­ба­ ци­ва­ње ли­он­ске уни­је (1274) и тер­ми­не из­ми­ре­ња »Ар­се­ни­та« са зва­нич­ном Цр­квом у 1310. у ра­зним вер­зи­ја­ма и до­ ку­мен­ти­ма из­да­ва­ним од па­три­јар­шиј­ског Си­но­да. пред­ста­вља при­мар­ни из­вор за на­ше зна­ње ви­зан­тиј­ског екли­си­о­ло­шког са­ мо­по­и­ма­ња. Пе­тер­бург 1874. ана­те­ме про­тив ра­зних је­ре­ти­ка. Сте­фа­на.

. тре­ба да је бес­пре­ко­ран. да би илу­стро­ва­ла спе­ци­фич­но ви­зан­тиј­ску спо­ соб­ност сло­бод­ног ту­ма­че­ња за­ко­на.Еклисиологија: канонски извори и хри­сто­ло­шка од­сту­па­ња Јо­ва­но­вих са­вре­ме­ни­ка. 4:1). ви­ди 3:2-3). Ико­но­ми­ја зна­чи »упра­вља­ње до­ма­ћин­ством«. ни­су са­чу­ва­на за чи­тав пе­ри­од. да у Хри­сту по­но­во са­ста­ви све што је на не­бе­си­ма и на зе­мљи« (Еф. ка­ко би био за­до­во­љен не­ки по­ли­тич­ки или лич­ни циљ. био је по­ве­рен љу­ди­ма. Они пред­ста­вља­ју не­ис­цр­ пан из­вор ин­фор­ма­ци­ја о од­но­си­ма Цр­ква . Тер­мин оikonomiay осно­ви не при­па­да ју­ри­ дич­ком реч­ни­к у. не­го са­мо два по­след­ња ве­ка ви­зан­тиј­ског цар­ства. у че­тр­на­е­стом ве­к у. Ова упо­тре­ба по­ка­зу­је очи­глед­но не­ ра­зу­ме­ва­ње тер­ми­на и чи­ни не­прав­ду и са­мом прин­ци­пу и ње­го­ вој пра­вој при­ме­ни. Још спе­ци­фич­ ни­је »упра­вља­ње« или »слу­же­ње« при­па­да они­ма ко­ји вр­ше слу­ жбу ру­ко­во­ђе­ња Цр­квом: »Цр­ква ко­јој ја по­ста­дох слу­га по Бо­ жи­јој на­ред­би (оikоnоmiа) ко­ја ми је да­на за вас« (Кол. Кон­стан­ти­на Крф­ског и Јо­ва­на Ири­ни­ко­са (1169 1170) и нај­зад. ико­но­ми­ја има стан­дард­но зна­че­ње 125 . За апо­ сто­ла Па­вла. 9:17) и сто­га на нас тре­ба гле­да­ти »као на слу­ге Хри­сто­ве и слу­жи­те­ље (оikоnоmоi) тај­ни Бо­жи­јих (I Кор. Ак­та па­три­јар­шиј­ског Си­но­да. У па­стир­ским по­сла­ни­ца­ма ико­но­ми­ја при­па­да на­ро­чи­то епи­ско­ пу: »Јер епи­скоп као до­мо­у­пра­ви­тељ Бо­жи­ји (оikоnоmоs). Ме­ђу грч­ким Оци­ма. на­жа­лост.др­жа­ва. Ни­ла из Ка­ ла­бри­је. Ев­стра­ти­ја Ни­кеј­ског (1117) Со­те­ри­хо­са Пан­те­у­ге­но­са (1155 . по сво­јој бла­го­на­кло­но­сти. 1:24. 1:9-10.1156). ре­ше­ња ве­ли­ких док­три­нал­них спо­ро­ва о »обо­же­ њу« и о »енер­ги­ја­ма«. пре­ма свр­си ко­ју је по­ста­вио у Хри­сту.25). » (Тит 1:7). 6. Ико­но­ми­ја (оikоnоmiа) Исто­риј­ска бо­го­слов­ска ли­те­ра­т у­ра се че­сто по­зи­ва на прин­ цип ико­но­ми­је. она у Но­вом За­ве­т у озна­ча­ва Бо­жан­ски план спа­се­ња: »Он нас је упо­знао.. Али овај Бо­жан­ски план за упра­вља­ње исто­ри­јом и све­том. са тај­ном сво­је во­ље. о ка­нон­ским про­це­ду­ра­ма и прак­си ико­но­ми­је (оikonomia) јед­ној од ва­жних илу­стра­ци­ја на­чи­на на ко­ји су Ви­зан­тиј­ци раз­у­ме­ва­ли од­нос за­ ко­на и бла­го­де­ти у хри­шћан­ској Цр­кви. про­по­ве­да­ње ре­чи је ико­но­ми­ја ко­ју је Бог на­ре­дио (I Кор. као план (оikоnоmiа) за из­вр­ше­ ње вре­ме­на.

Mai. Ни­ кеј­ског са­бо­ра. По­вре­ме­но. 912 . Та­ко Ва­си­ли­је из Ке­са­ри­је. ја­сно јој да­ју да­ле­ко ши­ри сми­сао.12 У ла­тин­ској вер­зи­ји Но­вог За­ве­та и у доц­ни­јем цр­кве­ном реч­ ни­к у.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ »исто­ри­ја ова­пло­ће­ња«. од­ре­ђу­је да но­ва­ци­јан­ски епи­ско­пи 12 Ва­си­ли­је Ке­са­риј­ски. и та­да. Spe­ci­le­gi­stor Ro­ma­num 10 /1844/. PG 32: 669 b. осо­би­то за вре­ме хри­сто­ло­шких кон­ тро­вер­зи­ја пе­тог ве­ка. Ва­си­ли­јев на­ве­де­ни текст и без­број по­зи­ ва­ња на ико­но­ми­ју у ви­зан­тиј­ској ка­нон­ској ли­те­ра­т у­ри.Она се та­ко­ђе упо­тре­бља­ва и у ка­нон­ским тек­сто­ви­ма. у свом чу­ве­ном Пи­сму Ам­фи­ло­хи­ју.да се по­слу­жим из­ра­зом па­три­ јар­ха Ни­ко­ле Ми­сти­ка (901 . по­ста­вља па­сто­рал­но »упра­вља­ ње« по­ве­ре­но Цр­кви у кон­текст Бо­жи­јег пла­на за спа­се­ње чо­ ве­чан­ства. »Оби­ча­ја« на ко­ји се Ва­си­ли­је по­зи­ва. ико­но­ми­ја .без об­зи­ра да ли је реч упо­тре­бље­ на или не . 13 а не са­мо »из­у­зе­ће од пра­ви­ла«. Не ра­ди се са­мо о из­у­зи­ма­њу за­ко­на. Ме­ђу­тим. очи­глед­но. А. на при­мер. изд. ко­је су оба­ви­ли је­ре­ти­ци. у за­пад­ном ка­нон­ском пра­ву из­раз dis­pen­sa­ti­o­je до­био ве­о­ма од­ре­ђе­но зна­че­ње »из­у­зи­ма­ње« од за­ко­на. мо­же по­не­кад да не од­го­ва­ра пу­ној ре­ал­но­сти и уни­вер­зал­но­сти еван­ђе­ља и са­ма по се­би не да­је си­г ур­ност да ће чо­век. са­мим тим што је до­след­но спро­во­ди.ико­но­ми­ја је »опо­ на­ша­ње Бо­жи­је љу­ба­ви пре­ма чо­ве­к у«.по­ста­је са­став­ни део са­мог пра­ви­ла. из­раз ико­но­ми­ја се ве­о­ма до­след­но пре­во­ди ca­di­spen­sa­tio. Ка­нон 8. По­сла­ни­ца 32 (па­пи). не­го о оба­ве­зи да се од­лу­ка до­но­си о ин­ди­ви­ду­ал­ним пред­ме­ ти­ма у ге­не­рал­ном кон­тек­сту Бо­жи­јег пла­на за спа­се­ње све­та.925) . ко­ји су ру­ко­ во­ди­ли (Цр­квом)«. про­ду­жа­ва: »Ако ипак ово по­ста­је пре­пре­ка (Бо­жи­јој) оп­штој ико­но­ми­ји. За Ви­зан­тиј­це . мо­ же­мо се по­но­во по­зва­ти на оби­чај и прак­су Ота­ца. 300 PG 111: 213 a. Ер. по­што је по­но­во по­твр­дио Ки­при­ја­нов прин­ цип о не­ва­же­њу кр­ште­ња ко­је су из­вр­ши­ли је­ре­ти­ци.907. 13 Ни­ко­ла Ми­стик. 126 . и би­ти по­слу­шан во­љи Бо­жи­јој. У мно­ гим слу­ча­је­ви­ма Ва­си­ли­је оправ­да­ва »ико­но­ми­ју« из стра­ха да су­ви­ше ве­ли­ка стро­гост не би би­ла пре­пре­ка не­чи­јем спа­се­њу. ко­је је по­ста­ло ауто­ри­та­тив­ни део ви­зан­тиј­ских ка­нон­ских збир­ки. при­др­ жа­ва­ла се про­вин­ци­ја »Ази­ја« где је »упра­ва мно­гих« при­хва­та­ла прак­су при­зна­ва­ња кр­ште­ња. по­ста­вље­ног од од­го­ва­ра­ју­ће вла­сти«. ad Amp­hi­loc­hi­um. Ка­нон­ска сте­га.

на­ро­чи­то у од­но­су на др­жа­ву. 7:8-9). Ико­но­ми­ја. углав­ном. при­зна­ју­ћи да је очу­ва­ње пра­во­слав­не ве­ре би­ла њи­хо­ва за­јед­нич­ка бри­га. У ства­ри. ди­ску­си­ју. Цр­ква је до­пу­сти­ла да пред­став­ни­ци и јед­не и дру­ге гру­пе на­ђу ме­сто у ка­та­ло­г у ње­них све­ти­те­ља . ко­ја пре­ва­зи­ла­зи ле­га­ ли­стич­ко ту­ма­че­ње ва­ља­но­сти све­тих тај­ни. би­ло да је скло­пљен по­сле смр­ти јед­ног парт­не­ра. као што ће­мо доц­ни­је ви­де­ти.Те­о­дор Сту­дит. Овај је за­кон. ко­ји је пи­сао: »Ико­но­ми­ја се 127 . али се сам по се­би не сма­тра »ле­ги­тим­ним«. У ства­ри.Еклисиологија: канонски извори бу­ду при­мље­ни као епи­ско­пи ка­да се упра­зни ло­кал­на епи­скоп­ ска сто­ли­ца. усме­ рен у осно­ви на то да из­ра­зи и за­шти­ти уче­ње да је је­дан хри­ шћан­ски брак све­то­та­јин­ска ре­ал­ност и од­ра­жа­ва »од­нос Хри­ста и Цр­кве« (Еф. пре­ма то­ ме. У оба слу­ча­ја два бра­ка се то­ле­ри­шу »по ико­но­ми­ји«. из мо­на­шких ре­до­ва.у веч­ном Цар­ству Бо­жи­јем. али да бу­ду при­хва­ће­ни као све­ште­ни­ци или хо­ре­ пи­ско­пи. Ви­зан­тиј­ска цр­ква је по­зна­ва­ла по­ ла­ри­за­ци­ју из­ме­ђу стран­ке »ри­го­ри­ста«. па­три­ јар­хом алек­сан­дриј­ским (581 -607). а че­сто и не­из­бе­жно за­те­за­ ње од­но­са. У овом слу­ча­ју иде­ја о је­дин­ству и бла­го­ста­њу Цр­кве пре­ва­зи­ла­ зе сва­ко дру­го мо­г у­ће уче­ње о »ва­ља­но­сти« ру­ко­по­ло­же­ња ван ка­нон­ских гра­ни­ца Цр­кве. По сво­јој при­ро­ди се ико­но­ми­ја не мо­же де­фи­ни­са­ти као прав­на нор­ма. 5:32) . у Ви­зан­ти­ји ни­ко ни­ка­да ни­је по­ри­цао прин­цип ико­но­ ми­је. а та­ко­ђе и па­три­јар­си Та­ра­си­је. дру­ги се брак то­ле­ри­ше. Сви­ма њи­ма она је ода­ла по­част. Брак. с дру­ге стра­не. ако пра­во­слав­ни епи­скоп већ за­у­зи­ма ло­кал­ну ка­те­дру. Пре се мо­же ре­ћи да се сва­ко сла­гао са Евло­ги­јем. то јест Бо­жи­ји план за Цр­кву . То­ком це­ле сво­је исто­ри­је. те ико­но­ми­ја. као ма­ње зло. Иг­на­ти­је. ни­је про­сто уго­вор. не­го је то веч­на ве­за. или по­сле раз­во­да. ко­ји су се за­у­зи­ма­ли за ши­ру при­ме­ну ико­но­ми­је. Пре­ма св. ко­ја се ре­гру­то­ва­ла. ко­ји је не­рас­ки­див све док су две стран­ке жи­ве у овом све­т у. апо­сто­лу Па­влу (I Кор. ико­но­ми­ја до­зво­ља­ва­ју­ ћи мно­го­број­не пу­те­ве при­ме­не хри­шћан­ског еван­ђе­ља у прак­ си. Ни­ки­фор и Ме­то­ди­је. и по­пу­стљи­ви­је гру­пе цр­кве­них зва­нич­ни­ка. игра ва­жну уло­г у у ви­зан­тиј­ском за­ко­ну о бра­к у.пред­ста­вља жи­ву флек­си­бил­ност. док је че­ твр­ти брак ис­кљу­чен. ко­ју смрт не рас­ки­да. а исто та­ко и Фо­ти­је. и че­сто су се де­ша­ва­ле прак­тич­не зло­у­по­тре­бе. укљу­чу­је са­ве­то­ва­ње.

14 Дру­гим ре­чи­ма.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ мо­же увек при­ме­њи­ва­ти ка­да по­бо­жно уче­ње оста­је непо­вре­ђе­ но«. R. 14 Евло­ги­је. 128 . 4: 112. Неnrу / Pa­ris: Bel­les Let­tres. ико­но­ми­ја се од­но­си на прак­тич­ну при­ ме­ну хри­шћан­ске ве­ре. пре­ма Фо­ти­је­вом на­во­ду у »Би­бли­о­те­ци«. 1965. изд. али она ни­ка­да не пра­ви ком­про­ми­се са ње­ним исти­на­ма. 227. /.

не мо­же да се иден­ти­фи­к у­је ни са јед­ним по­себ­ним до­га­ђа­јем. У овом про­це­с у сво­ју уло­г у су од­и­гра­ли и по­ли­тич­ка опо­зи­ци­ја из­ме­ђу Ви­зан­ти­је и Фра­ нач­ке им­пе­ри­је. да би на тај на­чин обез­ бе­ди­ли по­моћ за­па­да про­тив Ту­ра­ка. од че­тр­на­е­с тог до пет­на­е­с тог ве­ка си­с те­мат­ски по­к у­ша­ва­ли да по­но­во вас­по­ ста­ве цр­кве­но је­дин­с тво са Ри­мом. Гр­ци и Ла­ти­ни су оста­ли са­ми у за­јед­нич­кој вер­но­с ти Хал­ки­до­ну. ни рас­кол ни не­у­спе­ли по­к у­ша­ји око вас­по­с та­ вља­ња по­нов­ног је­дин­с тва. по­с то­ ја­ле су по­ли­тич­ке сна­ге ко­је су ра­ди­ле у ко­рист је­дин­с тва. без об­зи­ра на исто­риј­ске фак­то­ре. Ви­зан­тиј­ски им­пе­ра­то­ри су. као што смо ви­де­ли. као два кул­т ур­на из­ра­за хри­шћан­с тва у рим­ском све­т у. ко­ји их је нај­зад одво­јио. По­те­шко­ће ко­је је исто­ри­ја са­зда­ла мо­гле су би­ти пре­ва­зи­ ђе­не да је по­с то­ја­ло оп­ште екли­си­о­ло­шко ме­ри­ло за ре­ша­ ва­ње бо­го­слов­ских. Ме­ђу­тим. па чак не мо­же тач­но ни да се да­ти­ра. на при­мер. и по­с те­пе­но оту­ђи­ва­ње у ми­сли и прак­си. не мо­г у да бу­ду об­ја­шње­ни ис­ кљу­чи­во со­ци­јал­но по­ли­тич­ким или кул­т ур­ним фак­то­ри­ма. Рас­кол. Еги­пат­ ске и Јер­мен­ске. ко­ји су све ви­ше и ви­ше уда­ља­ва­ли две по­ло­ви­не хри­шћан­с тва јед­ну од дру­ге. и ди­вер­ген­тан раз­вој у бо­го­сло­вљу и екли­си­о­ло­ги­ји.7 РАС­КОЛ ИЗ­МЕ­ЂУ ИС­ТО­КА И ЗА­ПА­ДА Хри­с то­ло­шки спо­ро­ви су. иза­зва­ли на ис­то­к у ко­на­чан рас­цеп из­ме­ћу ви­зан­тиј­ског хри­шћан­с тва и дру­гих древ­них хри­шћан­ских за­јед­ни­ца: Си­риј­ске. ка­нон­ских или ли­т ур­гич­ких про­бле­ма. У ства­ри. .

1856/. ве­ро­ват­но 1014. 130 . A­cta et scri­pta que de co­ ntr­ove­rs­iis e­ccl­es­iae gr­a­ecae et l­at­inae e­xtant /L­ei­pzig. Ла­тин­ска цр­ква се су­про­ста­ви­ла тек­сту при­хва­ће­ном на ва­се­љен­ском са­бо­ру. »П­исмо М­их­а­илу«. На тај на­чин ни­је би­ло мо­г ућ­но­с ти да до­ђе до спо­ра­зу­ма о са­мом про­бле­му. го­ди­не. ко­је је пре­ов­ ла­да­ва­ло на Ис­то­к у. го­ди­не. о при­хва­та­њу Фи­ли­о­кве у Ри­му. Ме­ђу Ви­зан­тиј­ци­ ма.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ ко­ји су раз­два­ја­ли Ис­ток и За­пад. о по­зи­ва­њу фра­нач­ ких бо­го­сло­ва post­fac­tum на Ав­г у­сти­нов спис О тро­јич­но­сти (De Trinitatе). да би се оправ­да­ла ин­тер­по­ла­ци­ја (што Ав­г у­стин ни­је ни­ка­да раз­ма­трао) и. ко­је су до­ве­ле до при­ хва­та­ња Фи­ли­о­кве на За­па­ду: о ин­тер­по­ла­ци­ји у Сим­вол ве­ре у Шпа­ни­ји у ше­стом ве­к у. ста­јао је у очи­глед­ној су­прот­но­с ти са уче­њем о Цр­кви. У њи­хо­вим очи­ма. Фи­ли­о­кве Ви­зан­тиј­ци су сма­тра­ли да је Фи­ли­о­кве цен­трал­на тач­ка не­ сла­га­ња из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да. уно­се­ћи до­да­так у Сим­вол ве­ре. Али сред­ње­ве­ков­ни раз­вој рим­ског при­ма­та као ко­нач­ног ме­ри­ла у дог­мат­ским ства­ри­ма. па чак и ro­pe од зла«. Фо­ти­је је пр­ви од Гр­ка по­би­јао Фи­ли­о­кве 866. као сред­ству ја­ча­ња ан­ти-ари­јев­ских по­зи­ци­ја у Шпан­ској цр­кви. 196. ни­ти о на­чи­ну ка­ко да се он ре­ши. све док је по­с то­ја­ло раз­ми­мо­и­ла­же­ње у уче­њу о вла­с ти у Цр­кви.1 Узе­то у це­ли­ни. изд. ко­ји је за­ме­рао си­сте­мат­ском ан­ти­ла­ти­ни­зму свог ца­ри­град­ског ко­ле­ге Ми­ха­и­ла Ке­ру­ла­ри­ја. Co­rn­el­ius Will. о ши­ре­њу ин­тер­по­ли­ра­ног Вје­ру­ју у Фра­нач­ком цар­ству. Ви­зан­тиј­ци­ма је не­до­ста­ја­ло пот­пу­ни­је зна­ ње ком­пли­ко­ва­них исто­риј­ских при­ли­ка. сма­трао је да је ин­тер­по­ла­ци­ја »зло. и да­ла дог­мат­ски ауто­ри­тет не­пра­вил­но схва­ће­ном уче­њу о Тро­јич­но­сти. нај­зад. као што је био Пе­тар па­три­јарх ан­ти­о­хиј­ски. о упо­тре­би ова­квог Сим­во­ла од стра­не Кар­ ла Ве­ли­ког у ње­го­вој ан­ти-грч­кој по­ле­ми­ци. 1. чак и уме­ре­ни. ка­да је у ин­тер­по­ла­ци­ји у Вје­ру­ју ви­део не са­мо из­ ме­ну ко­ју су из­вр­ши­ли не­ка­кви фра­нач­ки »вар­ва­ри« на да­ле­ком 1 П­етар А­нт­и­охи­јски.

ко­ји је све­ча­но по­твр­дио ори­ги­нал­ни текст Сим­во­ла ве­ре.сво­ју чу­ве­ну Ми­ста­го­ги­ју . »М­ист­аг­ог­ија«. По­зи­ва­ње на ста­ре ауто­ри­те­те че­сто је би­ло усред­сре­ђе­но на тек­сто­ве оних Ота­ца .Ге­орг Бек и дру­ги. за ко­је се ви­зан­тиј­ски па­три­јарх сма­трао лич­но од­го­вор­ним.381. ко­ји је омо­г у­ћио да до­ђе до овог три­јум­фа. У сво­јој окру­жни­ци ис­точ­ним па­три­јар­си­ма (866).880 го­ди­не. да »ра­за­ра мо­нар­хи­ју (јед­но­на­чал­ство) Оца« и да »ре­ла­ти­ви­зи­ра ре­ал­ност ли­ца или ипо­ста­сно по­сто­ја­ње у све­ тој Тро­ји­ци«. не­го и оруж­је ан­ти­ви­зан­тиј­ске про­па­ган­де ме­ђу су­сед­ ним Бу­га­ри­ма.По­сле са­бо­ра 879 . PG 102: 380 . би­ло да се ра­ди­ло о по­ле­мич­ком или при­ја­тељ­ском су­ сре­т у. овај је про­блем по­те­зан при сва­ком су­сре­т у из­ме­ђу Гр­ка и Ла­ти­на. са јед­не и дру­ге стра­не. Ки­ри­ла Алек­сан­дриј­ ског. Епи­фа­ни­ја Ки­пар­ског .чи­ја се глав­на бри­га са­сто­ја­ла у ан­ ти-ари­јев­ској или ан­ти-не­сто­ри­јев­ској по­ле­ми­ци. Али че­сто се спор сво­ дио. те је сто­га то но­ва фор­ма мо­да­ли­зма или »по­лу­са­ве­ли­јан­ства«. на­пра­ви­ли су њен пре­глед у сво­јим де­ли­ма. Ма­нси. на бес­крај­на на­бра­ја­ња па­три­стич­ ких тек­сто­ва у ко­рист тврд­њи би­ло Гр­ка или Ла­ти­на. Фо­ти­је је твр­дио да су Фи­ли­о­кве »кру­на зла«.4 По­што је Фи­ли­о­кве ко­нач­но при­хва­ће­но у Ри­му и на це­лом За­па­ду. Фо­ти­је је са­ста­вио де­таљ­но по­би­ја­ње уче­ња о »дво­стру­ком ис­хо­ђе­њу« . 131 . XVII.«3 Фо­ти­је је био пот­ пу­но за­до­во­љан. ко­ју су фра­нач­ки ми­си­о­на­ ри уве­ли у Бу­гар­ску.у ко­јој је та­ко­ђе по­хва­лио па­пу Јо­ва­на VI­II.на­ро­чи­то Ата­на­си­ја.2 Већ смо ви­де­ли да су ње­го­ве глав­не бо­го­ слов­ске за­мер­ке на ин­тер­по­ла­ци­ју би­ле у то­ме што она до­во­ди до збр­ке ипо­ста­сних ка­рак­те­ри­сти­ка ли­ца Све­те Тро­ји­це. и фор­мал­но ана­те­ми­сао сва­ко­га ко би »са­ ста­вљао но­ви »Сим­вол ве­ре« или га ква­рио »не­за­ко­ни­тим ре­чи­ ма или му би­ло шта до­да­вао или од­у­зи­мао. Ф­от­ије. као веч­ног и пре­ег­зи­стент­ног 2 3 4 Ф­от­ије »Е­нц­икл­ика« 8 PG 102: 725 c. Да би про­сла­вио оно што је сма­трао за ко­нач­ну по­бе­ду пра­во­сла­вља. Ханс . Ви­зан­тиј­ска ли­те­ра­т у­ра о овом пред­ме­т у ве­о­ма је обил­на. 520 e. Mar­tin Ju­gie.Раскол између истока и запада За­па­ду. оста­ло је цен­тар ди­ску­си­је. 89. то јест у уста­ но­вље­њу Хри­сто­вог иден­ти­те­та. Ар­г у­мен­ти Фо­ти­ја да је »Фи­ли­о­кве не­ле­гал­на ин­тер­по­ла­ци­ја«.

исто­риј­ског Хри­ста . за­и­ста. Мак­сим Ис­по­вед­ник с пра­вом ту­ма­чи да њи­хо­во зна­че­ње ни­је у то­ме да је »Син по­че­так Све­тог Ду­ха« не­го да »Дух ис­хо­ди кроз Си­на. Пре­ма ла­ти­но­фро­ни­ма и »кроз Си­на« и »од Си­на« пред­ста­ вља­ју ле­ги­тим­ни из­раз исте Тро­јич­не ве­ре. мо­гао би се из­во­ди­ти за­кљу­чак о јед­но­бит­но­сти три ли­ца Све­те Тро­ји­це. Та­ко је мо­г у­ће и да се ка­же да је Дух »у пра­вом сми­слу« Дух Си­на5. a не Ње­го­во ипо­ста­сно по­сто­ ја­ње. PG 91: 136 ad. али се не мо­же из­во­ди­ти ни­ка­ква узроч­ ност у веч­ним лич­ним од­но­си­ма Ду­ха и Си­на. III. 8:9). као што су Јо­ван 20:22 (»Он ду­ну на њих и ре­че: При­ми­те Све­тог Ду­ха«). Уоби­ча­је­ни про­т у­ар­г у­мент пра­во­слав­не стра­не је био да у Би­бли­ји и па­три­стич­ком бо­го­сло­вљу. је­ди­ног »из­во­ра бо­жан­стве­но­сти«.Оца и Си­на6. 132 . Ко­ мен­та­ри­шу­ћи ове тек­сто­ве и при­зна­ју­ћи њи­хо­ву по­ду­дар­ност са ла­тин­ском па­три­стич­ком ми­шљу. Д­оказ се н­ал­ази код Ф­от­ија у »М­ист­аг­ог­ија«. 59 PG 102: 337. чи­ни­ли су знат­не на­по­ре да грч­ке па­три­стич­ке тек­ сто­ве о ис­хо­ђе­њу Ду­ха »кроз Си­на«. Дру­гим ре­чи­ма из де­лат­но­сти Ду­ха у све­т у по­ сле ова­пло­ће­ња. ис­хо­ђе­ње Ду­ха од или кроз Си­на . они ко­је су Ви­зан­тиј­ци зва­ли La­ti­nop­hro­nes-»ла­ тин­ски на­стро­је­ним« . Ма­ксим И­сп­ове­дник.8 Јер. У би­блиј­ским тек­сто­ви­ма. 5 6 7 8 Ат­ан­ас­ије. »Th­es­a­urus«. упо­тре­бе у ко­рист Фи­ли­о­ кве. PG 68: 148 а.де­ша­ва се у вре­ме­ну и не по­ду­да­ра се са веч­ним ис­хо­ђе­њем Ду­ха од ипо­ста­си Оца.то јест кроз ова­пло­ће­ног. pne­u­ma мо­же да озна­ча­ва да­ро­дав­ца и дар. Ме­ђу­тим. 1. У од­но­су на Све­тог Ду­ха они су не­из­бе­жно упо­тре­бља­ва­ли из­ра­зе слич­не они­ма ко­ји су би­ли при­хва­ће­ни у Шпа­ни­ји ше­стог ве­ка. »С­ер­ап­и­ону«. ис­хо­ђе­ње »од« и »кроз« Си­на озна­ча­ва­ју сharisma Ду­ха.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ Бо­жан­ског Ло­го­са. па чак и да »про­ис­хо­ди су­штин­ски од обо­ји­це« . PG 26: 625 b. а у овом дру­гом слу­ча­ју. Хри­стос је си­г ур­но »јед­но­би­тан« са Бо­гом. где се ин­тер­по­ла­ци­ја нај­пре и по­ја­ви­ла. К­ир­ило. из­ра­жа­ва­ју­ћи та­ко је­дин­ ство при­ро­де«7. ко­га је цар Ми­ха­и­ло VI­II Па­ле­о­лог по­ста­вио на па­три­јар­шиј­ски пре­сто са из­ри­чи­тим ци­љем про-па­ги­ра­ња у Ви­зан­ти­ји Ли­он­ске уни­је (1274). П­исмо М­ар­ину«. они су ви­де­ли до­каз Хри­ сто­ве бо­жан­стве­но­сти: ако је »Дух Бо­жи­ји« та­ко­ђе и »Дух Хри­ стов« (Рим.на­ро­чи­то Јо­ва­на Ве­ко­са (1275 .1282).

на­след­ник Ве­ко­са на па­три­јар­шиј­ском тро­ну (1283 1289) и пред­сед­ник на Са­бо­ру (1285). по­слао и про­ја­вио. као што је то до­пус­гио пост-ав­г у­стин­ски За­пад. ко­ји је зва­нич­но од­ба­цио Ли­он­ску уни­ју. осу­ ђу­је Фи­ли­о­кве. 10 Гр­иг­ор­ије П­ал­ама. P­al­ ama Syngr­am­ata /S­olun. раз­ли­чи­та и од Ње­го­вог ли­ца и од Ње­го­ве су­шти­не. а њи­хо­во лич­но по­сто­ја­ ње ни­је би­ло мо­г у­ће све­сти на за­јед­нич­к у су­шти­ну. Овом не­ство­ре­ном бо­жан­ском жи­во­т у чо­век има при­ступ у Те­лу ова­пло­ће­ног Ло­го­са. »Ап­оди­кти­чки тра­ктат«. али. пре­у­зео је и раз­вио овај ар­г у­мент као и Гри­го­ри­је Ки­пар­ски. на­жа­лост.9 Са­бо­ру је као осно­ва по­слу­жи­ло уче­ње да cha­ri­sma­ta Ду­ха ни­су вре­мен­ске ство­ре­не ре­ал­но­сти. Али да би се ди­ску­си­ја по­ста­ви­ла на тај ни­во и да би до­шло до исти­ни­ тог ди­ја­ло­га о пра­вој су­шти­ни ства­ри. Ве­ли­ки ви­зан­тиј­ски бо­го­слов че­тр­ на­е­стог ве­ка Гри­го­ри­је Па­ла­ма. ди­ску­си­ја се кре­та­ла 9 Гр­иг­ор­ије К­ипа­рски.не­го је то спор о про­бле­му да ли ипо­ста­сно по­сто­ја­ње ли­ца све­те Тро­ји­це мо­же да бу­де све­де­но на сво­је уну­тар­ње од­но­се. 37. ни­кад ни­је де­си­ло. PG 142: 240 с.«10 Ка­ко је вре­ме про­ла­зи­ло. 9. I. али ни­је од Хри­ста. или да ли је пр­во­бит­ни хри­ шћан­ски до­жи­вљај био Трој­ство Ли­ца. По­ста­вља­ло се пи­та­ње да ли је пр­ва и основ­на са­др­жи­на хри­шћан­ског ре­ли­ ги­о­зног до­жи­вља­ја би­ла тро­лич­ност или јед­но­бит­ност. учи­нио је да овај Са­бор одо­бри текст ко­ји. 1962). Chr­estou. То се. где је до­ла­зи­ло до не­пре­ста­ не кон­фрон­та­ци­је око про­бле­ма Фи­ли­о­кве. »Т­омос из 1285.Раскол између истока и запада Ве­ћи­на бо­го­сло­ва три­на­е­стог и че­тр­на­е­стог ве­ка су ипак до­шли до за­кључ­ка да је про­т у­ар­г у­мент не­до­во­љан. би­ло је по­треб­но да обе стра­не по­ка­ж у уза­јам­но раз­ум ­ е­ва­ње. при­зна­је »веч­но про­ја­вљи­ва­ње« Ду­ха кроз Си­на. Гри­го­ри­је Ки­пар­ски. »Дух Хри­стов и до­ла­зи од Ње­га. изд. Сто­га нам бла­го­ дат Све­тог Ду­ха не до­ла­зи »кроз« или »од« Си­на. ни­ти ство­ре­на. по­што га је Он ду­нуо. вре­мен­ска бла­ го­дат. не­го од Оца. по­ста­ло је очи­глед­но да спор око Фи­ли­о­кве ни­је ди­ску­си­ја о тер­ми­ни­ма . у Ње­го­вом са­мом би­ћу и Ње­го­вом по­ сто­ја­њу. већ веч­на не­ство­ре­на бла­го­дат или »енер­ги­ја« Бо­жи­ја. оно што нам је да­но ни­је ни са­ма ипо­стас Ду­ха. 1.јер је би­ло раз­ло­га да се обе стра­не са­гла­се и ка­ж у да Дух ис­хо­ди »од Си­на« . фор­мал­но при­зна­ју­ћи да је Дух као енер­ги­ја. Чак на са­бо­ру у Фло­рен­ци­ји. 133 . не­го спо­ља­шња »про­ја­ва« Бо­га. Б­обри­нској у Р.

или у Ита­ли­ји под Ми­ха­и­лом Ке­ру­ла­ри­јем. Цр­ква је че­сто од­го­ва­ра­ла са про­т у­на­па­ди­ма на ла­тин­ску ди­сци­пли­ну и ла­тин­ски об­ред. Ме­ђу­тим. по Фо­ти­ју. Пе­тар Ан­ти­о­хиј­ски (око 1050. Ла­тин­ска ин­тер­по­ла­ци­ја у Сим­вол ве­ре и уче­ње ко­је је из то­га из­ла­зи­ло би­ли су је­ди­ни дог­мат­ски про­бле­ми ко­ји су. во­ди­ли рас­ко­лу. ко­ју су у Бу­гар­ску уве­ли фра­нач­ки ми­си­о­на­ри (опо­зи­ци­ја оже­ње­ном све­штен­ству. го­ди­не) из­ри­чи­то под­вла­че да су Фи­ли­о­кве је­ди­ни про­блем ко­ји де­ли Ис­ток и За­пад. Па чак и у доц­ни­јем пе­ри­о­ду. Дру­ге кон­тро­вер­зи­је У сво­јој окру­жни­ци из 867. ми­ро­по­ма­за­ње вр­ши са­мо епи­скоп. Ка­да су до­бро­на­мер­ни. по­твр­ђу­ју­ћи исто­вре­ме­но да грч­ке фор­му­ла­ци­је ни­су са њом у су­прот­но­сти. на­па­да­ли прак­су Грч­ке цр­кве. Фо­ти­је је та­ко­ђе кри­ти­ко­ вао мно­го­број­ну ли­т ур­гич­к у и ка­нон­ску прак­су. Као до­да­так про­ бле­ми­ма. го­ди­не) и Те­о­фи­лакт Бу­гар­ски (око 1100. го­ди­не. осим про­бле­ма о ис­хо­ђе­њу Све­тог Ду­ха. На тај на­чин се рас­кол је­да­на­е­стог ве­ка сво­дио ис­кљу­чи­во на ди­ску­си­ју о ри­т у­ал­ној прак­си. на­ла­зи­мо мно­ге вид­не Ви­зан­тиј­це ко­ји у сво­јим ан­ти­ла­тин­ским трак­та­ти­ма не по­кре­ћу ни је­дан дру­ги про­блем. Он још увек ни­је сма­трао да су раз­ли­ке у прак­си и ди­сци­пли­ни пре­пре­ка за је­дин­ство Цр­кве. ме­ђу­ тим. Овај став ће углав­ном пре­ов­ ла­да­ти ме­ђу нај­бо­љим ви­зан­ тиј­ским бо­го­сло­ви­ма. али рђа­во ин­фор­ми­са­ни фра­ нач­ки ре­фор­ма­то­ри у Бу­гар­ској под Фо­ти­јем. пост у су­бо­т у). Нај­зад је са­ бор усво­јио у осно­ви Ав­г уст­нов­ску де­фи­ни­ци­ју о све­тој Тро­ји­ци. али ње­го­ва кри­ти­ка је би­ла упе­ре­на и на чи­ње­ни­цу да су ми­си­о­на­ри зах­те­ ва­ли од но­во­кр­ште­них Бу­га­ра да пот­пу­но на­пу­сте грч­к у прак­су. Ми­ха­и­ло Ке­ру­ла­ри­је спо­ми­ње ме­ђу »ла­тин­ским је­ре­си­ма« и упо­тре­бу бес­ква­сног хле­ба у ев­ 134 .ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ око уса­гла­ша­ва­ња грч­ких и ла­тин­ских фор­му­ла­ци­ја. по­ле­ми­ка је би­ла оштри­ја и че­сто ори­јен­ти­са­на на спо­ред­не про­бле­ме. 2. ко­је је на­во­дио Фо­ти­је. ово ни­је би­ло ре­ше­ње основ­ног про­бле­ ма. ка­да је одво­је­ни раз­вој две те­о­ло­ги­је ства­рао но­ве про­бле­ме. На ма­ње про­све­ће­ном ни­воу на­род­не по­бо­жно­сти.

мо­г у се све­с ти на сле­де­ће три тач­ке:(1) упо­тре­ба бес­ква­сног хле­ба је ју­да­и­зам. Или да ли је Исус на­мер­но пре­кр­шио за­кон да би уста­но­вио »но­ви« за­вет? Мо­же ли ар­тос. по­сле по­бе­де ма­ке­дон­ских им­пе­ра­то­ра де­се­тог ве­ка. Ни­ки­та Сте­ та­тос је био уву­чен у рас­пра­ву са Јер­ме­ни­ма ко­ји су. ко­ји је по­не­кад ста­вљан по ва­жно­сти на исти ни­во као Фи­ли­о­кве . str. по­пу­стљи­вост у по­сту. јер ква­сац у те­с ту је као ду­ша у те­лу. та­ко­ђе да озна­ча­ва и »бес­ква­сни хлеб«? Тре­ћи ар­г у­мент су та­ко­ђе упо­тре­би­ли грч­ки по­ле­ми­ча­ри у хри­сто­ло­шком кон­тек­сту ан­ти-јер­мен­ске по­ле­ми­ке. ис­пу­њен жи­вим енер­ги­ја­ма чо­ве­чан­ске при­ро­де. што нор­мал­но озна­ча­ва обич­ни хлеб. Will A­cta et Scri­pta. На­ро­ чи­то за дру­г у тач­к у по­треб­но је да се ре­ше мно­ги ег­зе­гет­ски и исто­риј­ски про­бле­ми: да ли је Тај­на ве­че­ра би­ла пас­хал­на ве­че­ ра? У том слу­ча­ју је био упо­тре­бљен бес­ква­сни хлеб. сим­бо­ли­зу­ју­ћи Хри­сто­ву чо­ве­чан­ску при­ро­ду. Ар­г у­мен­ти ко­је су про­тив ла­тин­ске прак­се из­но­си­ли Ке­ру­ ла­ри­је­ви при­ја­те­љи и са­вре­ме­ни­ци .Лав Охрид­ски и Ни­ки­та Сте­та­тос-а њи­хо­ви на­след­ни­ци их по­на­вља­ли.а то је про­блем ази­ме­са. За сла­бост ових ар­г у­ме­на­та ни­с у по­треб­ни до­ка­зи. Апо­ли­на­ри­је­ве . би­ли у те­сном кон­так­т у са Ви­зан­ти­јом.11 Ке­ру­ла­ри­је­ву ли­сту је­ре­си че­сто су по­пу­ња­ва­ли и про­ши­ри­ ва­ли доц­ни­ји по­ле­ми­ча­ри.Раскол између истока и запада ха­ри­сти­ји. уме­сто са три по­гру­жа­ва­ња. Од про­бле­ма на­ве­де­них у ли­сти. упо­тре­бе бес­ква­сног хле­ба у ла­тин­ској ев­ха­ри­сти­ји. 179 . К­ер­ул­ар­ије. пре­ци­зни­је. 135 . »П­исмо П­етру А­нт­и­охи­јском« изд. (2) то про­ти­ву­ре­чи исто­риј­ском по­дат­к у са­оп­ште­ном у си­ноп­ тич­ким еван­ђе­љи­ма (Исус је узео «хлеб«). Ими­ти­ра­ју­ћи мо­но­фи­зит­ске Јер­ме­не у њи­хо­вој упо­тре­би »мр­ твог« ази­ме­са. Гр­ци су са­мо је­дан упор­но на­во­ди­ли као бо­го­слов­ски про­блем. и (3) ње­го­ва сим­бо­ ли­ка је »смрт« а не »жи­вот«. мо­ра да бу­де »оду­хо­вљен« и ди­на­ми­чан.183. То је раз­лог да су у ка­сном сред­њем ве­к у грч­ки и сло­вен­ски на­ро­ди Ла­ти­не на­зи­ва­ли ази­ми­сти­ма.јер­мен­ске хри­сто­ ло­ги­је: хлеб. Ла­ти­ни су са­ми па­ли у апо­ли­на­ри­ја­ни­зам и од­ри­ 11 M. Јер­ме­ни су у ев­ха­ри­сти­ји упо­тре­бља­ва­ли бес­ква­ сни хлеб. и Гр­ци су под­вла­чи­ли па­ра­ле­лу из­ме­ђу ове прак­се и мо­ но­фи­зит­ске или. да би од­ра­жа­вао Хал­ки­дон­ско пра­во­сла­вље. и дру­ге слич­не про­бле­ме. кр­ште­ње са јед­ним.

Ви­зан­тиј­ски по­ле­ми­ча­ри. по­ја­вљу­је у де­ли­ма мо­на­ха Фи­ло­те­ја.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ чу да Хри­стос као чо­век има ду­шу. 71 . због по­ве­ћа­ног ин­ те­ре­со­ва­ња ме­ђу Ви­зан­тиј­ци­ма за ла­тин­ску ли­т ур­гич­к у прак­су. под­вла­чи­ли су чи­ 12 Ма­нси. у ка­но­ ну ев­ха­ри­сти­је. она ни­је при­зна­ва­ла уче­ње о ис­к у­пље­њу пре­ко »за­до­во­ље­ња«. би­ла је укљу­че­на ду­гач­ка кла­у­зу­ла у ко­јој се твр­ди­ло да се ду­ше «по­сле смр­ти чи­сте ог­њем пур­га­то­ри­ја«. а то је је­ди­ ни ни­во на ко­ме је уче­ње мо­гло да бу­де успе­шно опо­врг­ну­то или да му се на­ђе ал­тер­на­ти­ва. 70 a. де­ таљ­не и чи­сто ла­тин­ске де­фи­ни­ци­је. 15 /P­aris: 1903/. P­etit P­atr.79. за­ме­ра­ју­ћи Ла­ти­ни­ма што у рим­ском ка­но­ну ми­се не­ма епи­кле­зе. ко­ја се по­ ја­ви­ла у ла­тин­ском бо­го­сло­вљу у од­но­су на суд­би­ну ду­ше по­сле смр­ти и чи­сти­ли­шни огањ. на при­ мер.или епи­кле­зе. од стра­не из­мо­ре­не грч­ке ве­ћи­не. У уни­о­ни­стич­ко ис­по­ве­ да­ње ве­ре. По­сле три­на­ес­ тог ве­ка. а мо­ли­тве за умр­ле су по­треб­не да би олак­ша­ле њи­хо­ве »бо­ло­ве«. к­оје је о­бј­авио L. Чак у Фло­рен­ци­ји.12 Иако је ви­зан­тиј­ ска тра­ди­ци­ја увек при­зна­ва­ла да су мо­ли­тве за умр­ле оправ­да­не и ну­жне и да је­дин­ство свих чла­но­ва Хри­сто­вог Те­ла ни­је смр­ћу пре­ки­ну­то. од­ра­жа­ва­ла се и у ра­зним су­сре­ти­ма из­ме­ђу ла­тин­ских и грч­ких бо­го­сло­ва. Or. 13 В­иди гла­вне д­ок­уме­нте о д­иск­ус­ији. На тај на­чин то­ком сред­њег ве­ка и на­да­ље. те да за­ступ­ни­штвом Цр­кве мо­г у по­кој­ни­ци да до­ ђу бли­же Бо­г у. а то је од­нос из­ме­ђу ре­чи уста­но­вље­ња и при­зи­ва Све­тог Ду­ха . ко­је је тре­ба­ло да пот­пи­ше цар Ми­ха­и­ло VI­II Па­ле­ о­лог (1259.1282). 136 . Ова оп­т у­жба се. у грч­ким и сло­вен­ским зе­мља­ма се сма­тра­ло да су Ла­ти­ни па­ли у »апо­ли­на­ри­је­ву је­рес«. где је по пр­ви пут во­ђен дуг ди­ја­лог о овом про­бле­му. ди­ску­си­ја се све­ла на по­је­ди­ но­сти и ни­ка­да се ни­је до­та­кла уче­ња о ис­к у­пље­њу као та­квом.13 За­вр­ши­ла се при­хва­та­њем. а »чи­сти­ли­шне му­ке« су би­ле из­раз чи­сто ле­га­ ли­стич­ког ста­ва. Де­се­так го­ди­на пре са­бо­ра у Фло­рен­ци. ис­кр­снуо је ме­ђу цр­ква­ма још је­дан про­блем. схо­ла­стич­ка пре­ци­зност. Ла­ти­ни су са овим ви­ше за­чу­ди­ли не­го им­пре­ си­он ­ и­ра­ли ви­зан­ти­је­ке бо­го­сло­ве и овај про­блем ни­су ни­ка­да ус­пе­ли да по­ста­ве у ши­ри кон­текст уче­ња о спа­се­њу. чу­ве­ног ру­ског иде­о­ ло­га из ше­сна­ес­ тог ве­ка »о Мо­скви као тре­ћем Ри­му«. пре не­го што на не­бу ужи­ва­ју пло­до­ве по­ка­ја­ња. XXIV.

чи­ју хри­шћан­ску аутен­ тич­ност он из­ри­чи­то при­зна­је. ко­ја би би­ла спо­соб­на да ре­ша­ва не­из­бе­жне раз­ли­ке усло­вље­не раз­ли­чи­тим кул­т ур­ним и исто­риј­ским си­т у­а­ ци­ја­ма. мо­гли су би­ти ла­ко ре­ше­ни да су обе Цр­кве при­зна­ва­ ле за­јед­нич­к у власт. ко­ји су у сред­њем ве­к у усме­ри­ли Гр­ке про­тив Ла­ти­на. 1960/. уче­њу.199. 179 . изд. пре­ма Ка­ва­си­ли. SPCK. SC 4 bis / P­aris: Cerf. 137 . зна­чи да ре­чи уста­но­вље­ња ни­су са­ме по се­би осве­ћу­ју­ће. На­жа­лост. 1967/. иза раз­ли­чи­тих дог­мат­ских. Да­ нас ће сва­ки исто­ри­чар при­зна­ти да је сред­ње­ве­ков­но пап­ство би­ло ре­зул­тат ду­гог дог­мат­ског и ин­сти­т у­ци­о­нал­ног раз­во­ја. код ко­је ре­чи уста­но­вље­ња та­ ко­ђе са­чи­ња­ва­ју основ­ни део. Лк.30. 71 . str. McNulty /Lond. са ста­но­ви­шта хри­шћан­ског от­кро­ве­ња. у ко­ме Ис­точ­на цр­ква ни­је има­ла ни мо­г ућ­но­сти. Пра­во­слав­ни и ри­мо­ка­то­ли­ци се још увек спо­ре о то­ ме да ли је. Ни­ко­ла Ка­ва­си­ла (+пре 1391). чи­ње­ни­ца ко­ја. P­eri­chon. 21:15-17) си­сте­мат­ски и ле­ 14 Н­ик­ола К­ав­ас­ила. не као »фор­му­ле« по­све­ће­ ња. да уче­ству­је. 3. X M Hu­ssey i P. Власт у Цр­кви Ве­ћи­на спо­ро­ва. овај раз­лог био ле­ги­ти­ман.79.Раскол између истока и запада ње­ни­цу да сва­ки све­то­та­јин­ски акт би­ва де­ло­тво­ран пре­ко Ду­ха Све­тог. ко­ја сле­ди од­мах иза ре­чи уста­но­вље­ња. у свом Об­ја­шње­њу све­те ли­тур­ги­је14. а ни же­љу. су­прот­но ла­тин­ском. чу­ве­ни ду­хов­ни пи­сац. у ко­рист ове тач­ке по­зи­ва се на ауто­ри­тет са­мог ла­тин­ског об­ре­да. Ре­фор­ми­са­но пап­ство је­да­на­е­стог ве­ка слу­жи­ло се уста­ље­ ном за­пад­ном тра­ди­ци­о­нал­ном ег­зе­ге­зом: одељ­ци о уло­зи Пе­тра (на­ро­чи­то Мт. 16:18. на­ро­чи­то што се ти­че епи­кле­зе. »О­бј­ашњ­ење Б­ожа­нске л­иту­рг­ије« 29 . ја­сно је да је грч­ко из­ри­чи­то ин­си­сти­ра­ње на при­зи­ва­њу Све­тог Ду­ха у ду­ху тра­ди­ци­о­нал­ног па­три­стич­ког бо­го­сло­вља о све­тим тај­на­ ма. Он се по­зи­ва на то да је при­зи­ ва­ње Све­тог Ду­ха део ла­тин­ског об­ре­да ру­ко­по­ло­же­ња и да је у рим­ској ми­си у мо­ли­тву sup­pli­ces te ro­ga­mus укљу­че­на мол­ба за да­ро­ве. 22:32 и Јн. Ма ко­ли­ко сна­жан био овај по­след­њи ар­г у­мент. већ као нор­мал­но и нео­п­ход­но ис­пу­ње­ње ев­ха­ри­стич­ке мо­ли­тве. ди­сци­плин­ских и ли­т ур­гич­ких рас­пра­ва ста­ја­ла је екли­си­о­ло­шка ди­хо­то­ми­ја. A.

85 . јер сва­ки ко­ји се сје­ди­њу­је с Хри­стом. Ори­ген. та­ко­ђе по­ста­је­мо Пе­тар.. У це­ло­к уп­ној па­три­стич­кој ег­зе­ге­зи пре­ов­ ла­да­ва овај сми­сао »Пе­тро­ве« logiае и оста­је као ва­же­ћи у ви­зан­тиј­ској ли­те­ра­т у­ри. чак и упо­тре­бља­ва­ла. пре­ма Ори­ге­ну. Пе­тар је »пре­стол­ник апо­стол­ског хо­ра и по­ста­вљен је као сте­на Цр­кве. Kl­oste­rmann GCS 40 /L­ei­pzig. пре­ма Фо­ти­ју. Hom. Доц­ни­ји по­ле­ми­ча­ри. не­го је. I пр­евод код C. са­мо су ње­му отво­ри­ ли не­бе­ске две­ри: ако дру­ги же­ле да га сле­де. 138 . ту­ма­чи чу­ве­ни ло­ги­он као Ису­сов од­го­вор на Пе­тро­ву ис­по­вест: Си­мон по­ста­је »сте­на« на ко­јој је уста­но­вље­на Цр­ква. Ma­ngo. а не ин­сти­т у­ци­о­нал­но зна­че­ње. мо­г у се на­ћи и у дру­гој ви­зан­тиј­ској цр­кве­ној ли­те­ра­т у­ри и хим­но­гра­фи­ји. ко­је је при­мио. Али ово ни­је био слу­чај код нај­про­ све­ће­ни­јих ви­зан­тиј­ских бо­го­сло­ва. а да их дру­ги бла­го­сло­ве­ни љу­ди не мо­г у да до­би­ју?«16Сто­га. 1958/. оп­шти из­вор па­три­стич­ке ег­зе­гет­ске тра­ди­ци­је. Ову тра­ди­ци­ју Ис­ток ни­је при­хва­тао. in Mat. она ве­ра ко­ју је ис­по­ве­дао Пе­ тар на пу­т у за Ке­са­ри­ју Фи­ли­по­ву. ко­ мен­та­ри­шу­ћи Ма­те­ја 16:18. слич­ни овом код Фо­ти­ја.89. У ита­ло-грч­ким оми­ли­ја­ма 15 Ф­от­ије. 16 Ор­иген. мо­г у да »опо­на­ ша­ју« Пе­тра и при­ме исте кљу­че­ве. Да ли је Хри­стос дао са­мо Пе­тру кљу­че­ве цар­ства. с на­ме­ром да се за­до­би­је сим­па­ти­ја не­ког па­пе. на­сто­ја­ли су да то ума­ње. њи­хо­во пра­во зна­че­ње се не мо­же раз­ум ­ е­ти из­дво­је­но из оп­штих пред­по­став­ки о при­ро­ди хри­шћан­ске ве­ре и о на­чи­ну ње­ног чу­ва­ња и ње­ног тра­ја­ња у Цр­кви. јер из­ра­жа­ва исти­ни­т у ве­ру у Хри­сто­во бо­жан­ство. The H­om­il­ies of Ph­ot­ius /Ca­mbri­dge: Ha­r vard Un­ive­rsity Press. Ме­ ђу­тим. по­не­кад. Оне са­мо по­твр­ђу­ју да је хри­шћан­ска ве­ра. 1935/. На тај на­чин Хри­сто­ве ре­чи има­ју со­ти­ри­о­ло­шко. Ви­зан­тиј­ски цр­кве­ни пи­сци су ла­ко при­зна­ ва­ли лич­ну уло­г у Пе­тра као »сте­не« на ко­јој је са­гра­ђе­на Цр­ква.. Пе­тар ни­је ни­шта дру­го не­го пр­ви »вер­ник«. Ори­ген про­ду­жа­ва: »Ако и ми ка­же­мо« »Ти си Хри­ стос. Hom. а Исти­на га је од­ре­ди­ла да бу­де кљу­че­но­сац Цар­ства Не­бе­ског. izd.«15 Мно­го­број­ни одељ­ци. str. XII. 50.. Син Бо­га жи­во­га«. ово­ме ни­ка­да ни­је при­да­ван не­ки ко­на­чан бо­го­слов­ски зна­чај. 10. ма­да је Ви­зан­ти­ја ни­је пот­пу­но ни иг­но­ ри­са­ла. Ме­ђу­тим. си­сте­мат­ски на­стро­је­ни про­тив Ла­ти­на.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ га­ли­стич­ки су при­ме­њи­ва­ни на епи­ско­па Ри­ма. а кљу­че­ви. осо­би­то у до­к у­ мен­ти­ма упу­ћи­ва­ним Ри­му. Та­ко. по­ста­је сте­на.

»St. Die Pr­imat Wo­rte Mt. P. У овом сми­слу по­с то­ји де­фи­ни­тив­ни од­нос из­ме­ђу Пе­тра. »St. d’ Ales.434. »Пр­имат П­етров у Пр­ав­осла­вној ц­ркви« (на енгл.29. h­ier. а не ор­га­ни­зо­ва­ње Цр­кве као чу­ва­ра ве­ре. Maye­ndorff. М­аје­ндорф (Ло­ндон: F­aith Press) str. дру­ги има­ју на хри­шћан­с тво ма­ње ин­ди­ви­ду­а­ли­с тич­ки по­глед. Пе­тро­ва 17 Т­е­офан К­ер­ам­еус. на при­мер. в­иди. мо­г у би­ти мно­го­број­ни. Про­блем по­ста­је ја­ сан ка­да се упо­ре­де две ко­ни­еп­ци­је о Пе­тро­вој на­след­но­сти (сук­ це­си­ји). Они сма­тра­ју да ве­ра мо­же да бу­де пот­пу­но оства­ре­на са­мо кроз све­то­та­јин­ ско за­јед­ни­чар­с тво.564. али су ла­ко до­ступ­на ве­ру­ју­ћим. на вр­ло спе­ци­фи­чан на­чин. 1952/ i J. 19 Гр­иг­ор­ије Н­иски De c­ast­ig­at­i­one. VII.«17 Пре­ма то­ме. 55 PG 142: 965 a. 421 . Th. PG 3: 561 . ка­да спо­ми­ње хи­је­рар­хе .. La th­e­ol­ogie de St.Ди­о­ни­си­је. 7 . 20 Пс­е­удо . 19 in der al­tki­rchli­chen Ex­eg­ese /M­ue­nster.. PG 46: 312 c. Cyprien /P­aris. где епи­скоп. вра­та Цар­ства Бо­жи­јег оста­ју за­тво­ре­на за је­ре­ти­ке. и то са­свим не­за­ви­сно од ан­ти . Л­удв­ига.ла­тин­ске по­ле­ми­ке. B­e­au­ch­esne. Исус је под­вла­чио зна­чај ве­ре као осно­ве Цр­кве.18 а пре­ма ко­ме »сто­ли­ца Пе­тро­ва« при­па­да епи­ско­пу у сва­кој ло­ кал­ној цр­кви . В­иди и M. Р­ади д­ета­љн­ијег ув­ида у п­атр­исти­чку е­гз­ ег­езу на М­ат­еја 16: 18. 18. Увод и б­ел­ешке за К­ипр­иј­ан­ову De ca­th­ol­icae e­ccl­es­iae un­it­ate. P­eter in Byza­nt­ine Th­e­ology«. Ра­но хри­шћан­ско уче­ње. Ако мно­ги ви­зан­тиј­ски цр­кве­ни пи­сци сле­де Ори­ге­на у при­зна­ва­њу ове на­след­но­с ти у сва­ком вер­ни­ку. ис­пу­ња­ва Хри­с то­ву учи­тељ­ску слу­жбу и та­ко одр­жа­ва ве­ру.да ли ве­ра за­ви­си од Пе­тра или Пе­тар од ве­ре.«19 Псе­у­до . мо­же да на­пи­ше да је Исус »пре­ко Пе­тра дао епи­ско­пи­ма част по­се­до­ва­ња кљу­че­ва Цар­с тва Не­ бе­ског.« Ист­ина 4 /1957/. 1957/. 1922/. ACW 25 /Wes­tmi­ nster: Ne­wman. ко­је је нај­бо­ље из­ра­зио Ки­при­јан Кар­та­гин­ски у тре­ћем ве­к у. C­am­elot. 18 О К­ипр­иј­ану.). 20:32) и епи­ско­па као чу­ва­ра ве­ре у сво­јој ло­кал­ној цр­кви. Hom.Д­и­он­ис­ије. 16.. ко­га је Хри­с тос по­звао да »утвр­ди бра­ћу« (Лк. го­во­ре­ ћи о Пе­тру. Cyprien et la pr­im­a­ute. и­здао Ј.оста­ло је стал­ни и очи­глед­ни узор за Ви­зан­тиј­це. Гри­го­ри­је Ни­ски. Це­ло­к уп­на екли­си­о­ло­шка де­ба­та из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да мо­же да се све­де на пи­та­ње . в­иди п­осе­бно код Ј.то јест епи­ско­пе ра­не Цр­кве . Eccl. А.Раскол између истока и запада из два­на­е­стог ве­ка. на пр. 7. ко­је се при­пи­су­ју Те­о­фа­ну Ке­ра­ме­ус­ у.од­мах се по­зи­ва на Пе­тро­ву лич­ност.20 При­ме­ри узе­ти из доц­ни­јих пе­ри­о­да. мо­же се та­ко­ђе про­чи­та­ти: »Го­спод да­је кљу­че­ве Пе­тру и сви­ма они­ма ко­ји су слич­ни Пе­тру. B­ev­enot’s. 139 .

Ви­зан­тиј­ци­ма је би­ла стра­на иде­ја да јед­на по­себ­на Цр­ква.. бо­жан­ски Оци го­во­ре да је обе­ћа­ње.35. ме­ђу­тим. сто­га. Кон­сен­сус епи­ско­ па. ко­ја има исти­ни­ти епи­ско­пат. мо­же има­ти. Die Un­io­nve­rha­ndlu­ngenvon 30. 34 . а ви га си­лом сво­ди­те на уско и ла­жно ту­ма­че­ње. phil. у три­на­ес­ том ве­к у. у са­гла­сно­с ти са обе­ћа­њем. Та­ко. ed. а са њим и исти­на и апо­сто­лич­ност. Abh. II. има­ло ка­то­ли­чан­ско зна­че­ње и да се од­но­си на све оне ко­ји су ве­ро­ва­ли и ко­ји ве­ру­ју.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ сук­це­си­ја се ви­ди у чу­ва­њу пра­ве ве­ре. Ако би то би­ло та­ко. био је за њих нај­ви­ши мо­г у­ћи знак исти­не. на при­мер. то јест на ис­по­ве­да­њу Пе­тро­вом. 140 . Ка­ то­ли­чан­ство. код A. о то­ме да је са­ма иде­ја при­ма­та би­ла стра­на Ви­зан­тиј­ци­ма. Не ра­ди се. 1206. 21 Н­ик­ола М­ес­арит. N­eue Oue­llen zur Geschi­chte des l­at­e­inischen K­a­ise­rtums und der Ki­rch­en­union. а не са­мо она у Ри­му. мо­гли да го­во­ре апо­ стол­ски Оци о »ка­то­ли­чан­ској Цр­кви Бо­жи­јој у Ко­рин­т у«. ко­је при­зна­је пу­но­ћу ка­то­ли­чан­ства у сва­кој ло­кал­ ној цр­кви у сми­слу у ко­ме су. би­ло би не­мо­г у­ће да сва­ка Цр­ква вер­них. и као та­ква не мо­же би­ ти ге­о­граф­ски ло­ка­ли­зо­ва­на или мо­но­по­ли­зо­ва­на од јед­не Цр­ кве или јед­не лич­но­с ти. ви­ше овла­шће­ња у очу­ва­њу ве­ре Пе­тро­ве. Kla­sse /1923/ II. ко­ји при­па­да­ју сва­кој све­то­та­јин­ској ев­ ха­ри­стич­но . а не власт јед­ног по­себ­ног епи­ско­па. аутен­тич­ну Хри­сто­ву при­сут­ност. исти­ни­т у ев­ха­ри­сти­ју и.«21 Очи­глед­но је да је овим Ме­са­ри­то­вим тек­стом об­ух­ ва­ће­но уче­ње Цр­кве. Ме­ђу­тим. не­по­сред­но по за­у­зи­ма­ њу Кон­с тан­ти­но­по­ља од стра­не кр­с та­ша (1204) Ни­ко­ла Ме­са­ рит се обра­ћа Ла­ти­ни­ма: »Ви по­к у­ша­ва­те да пред­с та­ви­те Пе­тра са­мо као учи­те­ља Ри­ма. њи­хо­во не­пре­ста­но ин­си­сти­ра­ње на вла­сти са­бо­ра и њи­хо­ва не­спо­соб­ност да раз­ум ­ е­ју рим­ско уче­ње о пап­ству. Ak. они су га углав­ном сма­тра­ли ме­ро­ дав­ним за са­бор­ско за­ко­но­дав­ство. та­ко по­ста­ју Бо­гом да­ни атри­бу­ти. а не као Бо­гом да­ну функ­ци­ју не­ке по­себ­не Цр­кве. ви­ше не­го дру­га. у пу­ном бо­го­слов­ском сми­ слу. Оту­да. M­uench.цен­тра­ли­стич­ној за­јед­ни­ци. ко­је му је дао Спа­си­тељ. при­пи­с у­ју­ћи га са­мо Ри­му. H­e­ise­nberg. Aug. у пот­пу­но­с ти по­се­ду­је Спа­си­те­ља и да сва­ка Цр­ква бу­де осно­ва­на на сте­ни. Сто­га је при­род­но да Ви­зан­тиј­ци ни­с у мо­гли раз­у­ме­ти уче­ње о рим­ском при­ма­т у ка­кво је раз­ви­је­но у сред­њем ве­к у.

да је ме­ри­ло би­ло апо­сто­лич­ност. 141 . гра­ђан­ске пре­сто­ни­це Па­ле­сти­не. Ис­ток је остао праг­ма­ти­чан у сво­јој де­фи­ни­ци­ји све­оп­штег или ло­кал­ног при­ма­та ме­ђу цр­ква­ма. или дру­ ги апо­сто­ли. 1958/. Рим је ду­го­вао свој пре­стиж у Ита­ли­ји и дру­гим за­пад­ним про­вин­ци­ја­ма. Јо­ван.. »The Idea of Ap­ost­ol­icity in Byza­nt­ium«. ко­ји су при­зна­ва­ли из­у­зет­ну пред­ност цр­ка­ва Алек­сан­дри­је. не­го чи­ње­ни­ цом да су се на­ла­зи­ле у нај­ва­жни­јим гра­до­ви­ма цар­ства.... Ове раз­не »апо­сто­лич­но­сти« ни­су мо­гле по­ста­вља­ ти ни­ка­кве прав­не (ју­ри­дич­ке) пре­тен­зи­је: епи­скоп је­ру­са­лим­ски и у че­твр­том ве­к у.Раскол између истока и запада 4.. на че­му је ин­си­сти­ра­ло доц­ни­је за­ пад­но ту­ма­че­ње. чи­ји на­след­ни­ци су рим­ски епи­ско­пи... Овај став је учи­нио да су­ коб бу­де не­из­бе­жан чим је Рим при­знао ап­со­лут­ни и дог­мат­ски зна­чај »апо­стол­ском« ме­ри­лу пр­вен­ства. где Но­ви За­вет по­ твр­ђу­је при­сут­ност апо­сто­ла Пе­тра. Ан­дреј.22 Исто­ри­ча­ри су че­сто на­во­ди­ли чи­ње­ни­цу да је Рим је­ди­на ло­ кал­на Цр­ква За­па­да. ко­ју је осно­вао апо­стол Мар­ко. /Ca­mbri­gde: Ha­r vard Un­ive­ rsity Press. 22 Fra­nsis Dvo­rnik. ме­ђу­тим.. Јер. Ан­ти­о­хи­је и Ри­ма. по­ло­жај Алек­сан­дри­је. У ства­ри. У раз­во­ју Цр­кве у ис­точ­ним про­ вин­ци­ја­ма. не би био ве­ћи од Ан­ти­о­хиј­ске цр­кве. био је са­мо ви­кар ми­тро­по­ли­та из Ке­са­ри­је. у ви­зан­тиј­ ском цар­ству »праг­ма­ти­зам« је озна­ча­вао при­ла­го­ђа­ва­ње струк­ ту­ри др­жа­ве и ово при­ла­го­ђа­ва­ње об­ја­шња­ва текст ка­но­на 28. по­што­ва­њу. ко­ја је мо­гла до­ка­зи­ва­ти пра­во »апо­стол­ског по­ре­кла« и при­вла­чи­ла је хо­до­ча­сни­ке adli­mi­na apo­sto­lo­rum. Па­вле. ко­је је мла­да хри­шћан­ска за­јед­ни­ца на за­па­ду ис­ка­зи­ва­ла све­том Пе­тру. иде­ја апо­сто­лич­но­сти игра­ла је ве­о­ма oгpaничену уло­г у. 39. из­бор ових цр­ка­ва ни­је био опре­де­љен њи­хо­вим апо­стол­ским осно­ва­ма. Две идeje о при­ма­т у »Ва­жна раз­ли­ка из­ме­ђу ис­точ­ног и за­пад­ног ста­ва. Ка­да је са­бор у Ни­ке­ји у свом чу­ве­ном ше­стом ка­но­ну сме­ ло по­ме­нуо ста­ре оби­ча­је. На ис­то­к у су без­број­ни гра­до­ви и ма­ња на­се­ља мо­гли аутен­тич­но до­ка­за­ти да су их осно­ва­ли Пе­тар. за­слу­ж у­је да бу­де по­себ­но на­гла­ше­на.

чак и т­ешки ко­нфли­кти. да­до­ше исте при­ви­ле­ги­ је нај­све­ти­јем тро­ну Но­вог Ри­ма. већ у ч­етв­ртом в­еку. ко­ји је по­ча­шћен при­сут­но­шћу ца­ра.« Ни у ком слу­ча­ју овај текст ни­је имао за циљ да по­ти­сне пре­ стиж Ри­ма (био је упра­вљен про­тив пре­тен­зи­ја Ди­о­ску­ра Алек­ сан­дриј­ског ко­ји је на са­бо­ру у Хал­ки­до­ну био зба­чен). сма­тра­ло се да је Пе­тро­ва на­след­ност укљу­че­на у сва­к у епи­скоп­ску слу­жбу у сва­кој Цр­кви. 24 С­им­еон С­олу­нски. н­ека уж­ив­ају све П­етр­ове п­овл­аст­ице. 23. по­што је Кон­стан­ти­но­ва ера при­хва­ти­ла прин­цип да се цр­кве­на ад­ми­ни­стра­ци­ја по­ду­да­ра са све­тов­ном струк­т у­ром им­пе­ри­је. «24 5. 142 . за­то што је био цар­ски град. 74. D­i­al­ogus co­ntra h­a­er­eses. мо­гао је да на­пи­ше: »Не тре­ба се про­ти­ви­ти Ла­ти­ни­ма кад го­во­ре да је епи­ском Ри­ма пр­ви. а по ран­г у од­мах по­сле ње­га.«23 Као што смо ви­де­ли. Си­ме­он Со­лун­ски. и по­сма­тра­ ло се као од­го­вор­ност у ко­јој је сва­ки »на­след­ник Пе­тров.. се­на­та. Али он је си­г ур­но од­ба­цио »Пе­тров­ско« ту­ма­че­ње рим­ског при­ма­та и » био је у са­гла­сно­сти са ло­гич­ким раз­во­јем цр­кве­ног ор­га­ни­зма у ви­зан­тиј­ском пе­ри­о­ду. ужи­ва исте при­ви­ле­ги­је као и ста­ри цар­ски Рим. И сто пе­де­сет нај­вер­ни­јих епи­ско­па (у Ца­ри­ гра­ду 381). но без о­бз­ира на в­еч­иту з­ате­гн­утост о­дн­оса. Зн­ачај ра­ск­ола Ку­лту­рне и ист­ори­јске ра­зл­ике су л­ако м­огле да д­ов­еду до б­ог­ осло­вских ра­зм­им­о­ил­аж­ења. »Пр­ав­осл­авље и к­ат­оли­чност« (на енгл) /New York: Sheed & Ward. Али из н­есл­аг­ања се н­ису м­ор­але да ра­зв­ију с­упро­тн­ости и и­скљ­уч­ив­ости. све до ј­ед­ан­ а­естог в­ека је п­ост­ој­ала уз­аја­мно пр­изн­ата пр­оц­ед­ура за р­еш­ав­ 23 J. Ако је т­ако. Ово пр­вен­ство ни­је штет­но за Цр­кву. 1956/. PG 155: 120 ab. мо­гао да по­гре­ши.. оправ­да­но су­де­ћи да град. укљу­ чу­ју­ћи и епи­ско­па Ри­ма. Не­ка са­мо до­ ка­ж у сво­ју вер­ност ве­ри Пе­тро­вој и ве­ри Пе­тро­вих на­сле­дн­ика. тре­ба да и у цр­кве­ним ства­ри­ма бу­де уз­ ви­шен као он. И­зм­еђу И­ст­ока и З­ап­ ада су п­ост­ој­але ра­зл­ике. ру­ко­во­ђе­ни истим ми­сли­ма. Бо­го­слов ше­сна­е­стог ве­ка.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ са­бо­ра у Хал­ки­до­ну: »Оци су с пра­вом да­ли при­ви­ле­ги­је ста­ром Ри­му. М­аје­ндорф.

у к­ојем је ј­ед­ино м­огло да д­ође до ауте­нти­чно б­ог­осло­вског д­иј­ал­ога. З­аје­дни­чки с­аб­ори. Ге­рма­нски ор­ије­нт­ис­ано р­ефо­рм­ис­ано па­пство ј­ед­ан­а­естог в­ека. п­ољ­уљ­ано в­ел­иким з­апа­дним ра­ск­олом. К­рст­аши су мн­ого уч­ин­или да се пр­од­уби а­нт­аг­ он­изам дв­еју ку­лту­рно ра­зл­ич­итих ц­ив­ил­из­ац­ија И­ст­ока и З­ап­ ада. угр­ож­ена од Т­ур­ака. Т­ако је кр­иза. по ра­нг­ир­ању у Пр­ав­осла­вној ц­ркви.Раскол између истока и запада ање п­от­ешк­оћа: с­абор. пр­им­еном те пр­оц­ед­уре. на­дл­ежан за р­еш­ење н­аст­алог сп­ора. б­ило је с­ув­ише к­асно да се ств­ори а­тмо­сф­ера уз­аја­мног п­ошт­ив­ања и п­ов­ер­ења. око­нч­ана на п­осле­дњем с­аб­ору (879 . д­еф­ин­ити­вно н­ије в­ише б­ило н­астр­ој­ено на ов­акав вид с­або­рн­ости. на­јзад пр­ист­ала да се од­ржи ун­и­ он­исти­чки с­абор у Фл­оре­нци. 143 . И к­ада је па­пство. сл­уж­или су као п­осле­дњи суд. до к­оје је д­ошло у сп­ору Ф­от­ија и Н­ик­оле I. ск­оро на истом н­ивоу као р­ан­ији в­ас­еље­нски с­аб­ори. к­оје је с­аз­ивао цар и на к­ој­има је ри­мским л­ег­ат­има д­ав­ано п­оч­ асно м­есто. Овај с­абор је. а В­иза­нт­ија. угла­вном на И­ст­оку.880).

.

го­ ди­не. Ово ће би­ти глав­на те­ма у овом по­гла­вљу. За са­мог Вар­ла­а­ма. без об­зи­ра на ње­ го­во дво­стру­ко бо­го­слов­ско обра­зо­ва­ње. за вре­ме по­след­њег ве­ка по­сто­ја­ња ца­ ре­ви­не. 1.са из­у­зет­ком Вар­ла­а­ма Ка­ла­ бриј­ског . али сва­ка у пот­пу­но дру­га­чи­јем кон­тек­сту. Ме­ђу­тим. фор­мал­не са­бор­ске од­лу­ке из 1341. би­ле су не­по­ду­дар­не са та­да­ њим вла­да­ју­ћим ла­тин­ским бо­го­сло­вљем. Зна­ча­јан ди­ја­лог о са­др­жи­ни ових од­лу­ка и о њи­хо­вом пра­вом од­но­су пре­ма па­ три­стич­ком пре­да­њу.8 CУCPET CA ЗА­ПА­ДОМ Глав­ни уче­сни­ци у ве­ли­ким бо­го­слов­ским спо­ро­ви­ма. а ве­ро­ват­но је био под ути­ца­јем но­ми­на­ли­зма. на јед­ној стра­ни.они су би­ли у Ви­зан­ти­ји у про­це­су ре­а­ли­за­ци­је. Пре би се ка­за­ло да је он ма­ни­пу­ли­сао иде­ја­ма. па пре­ма то­ме.има­ли су не­пот­пу­но зна­ње о за­пад­ном бо­го­сло­вљу. о ре­ал­ној ра­зли­ци из­ме­ђу »су­шти­не« и »енер­ги­је« у Бо­г у. на дру­гој. Ових усло­ва је не­до­ста­ ја­ло на јед­ној и дру­гој стра­ни али . и ла­тин­ској схо­ла­сти­ ци. Кан­та­к у­зе­нов кру­жок . ве­ли­ког исто­риј­ског зна­ња и исти­ни­те отво­ре­но­сти ду­ха. ко­је су по­твр­ђи­ва­ле бо­го­сло­вље о ре­ал­ном »уче­ство­ва­ њу« чо­ве­ка у Бо­г у. Ди­ску­си­је из­ме­ђу Гр­ка и Ла­ти­на су се вр­ти­ле око фор­му­ла. ко­ ји­ма су се слу­жи­ле и јед­на и дру­га стра­на. и 1351. те­шко се мо­же ре­ћи да је био еми­нен­тан пред­став­ник за­пад­не бо­го­слов­ске ми­сли. зах­те­вао би мно­го вре­ме­на. . го­ди­не. ко­ ји су се за­вр­ши­ли 1351.

зет ле­ги­тим­ног ца­ра Јо­ва­на V Па­ле­о­ло­га. Иако је 1354. без об­зи­ра на то. И сам бо­го­слов. Цр­кве­на уни­ја са Ри­мом је не­пре­ста­но би­ла на ди­пло­ мат­ском днев­ном ре­ду то­га вре­ме­на. моћ­на по­ли­тич­ка и ин­те­ лек­т у­ал­на сна­га у ви­зан­тиј­ском дру­штву. Он је био оправ­да­но скеп­ти­чан у то­ме да би За­пад мо­гао да бу­де од­лу­чу­ју­ћи у би­ло ком слу­ча­ју и. по­др­жан од нај­ве­ћег де­ла цр­кве­ них кру­го­ва. вр­шио је од­лу­чу­ју­ћи ути­цај на обез­бе­ђе­ње по­бе­де па­ла­ми­зма у Ви­зан­ти­ји. го­ди­не.за­сту­пао је иде­ју да је­дин­ство мо­же да бу­де по­стиг­ну­то под усло­вом да на јед­ном са­бо­ру бу­ду ре­ше­ни про­бле­ми ко­ји де­ле Ис­ток и За­пад. Ме­ђу­тим. са ве­ћи­ном ви­зан­тиј­ског ста­нов­ни­штва. тур­ској по­бе­ди је да­вао пред­ност над из­да­јом пра­во­сла­вља. ње­ гов се­кре­тар и при­ја­тељ Ди­ми­три­је Ки­до­нис. ко­ји су за­у­зи­ма­ ли ва­жне по­ло­жа­је у хи­је­рар­хи­ји . би­ли су спрем­ни да на бр­зи­ну при­хва­те све пап­ске усло­ве да би до­би­ли хит­ну вој­ну по­моћ.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ Јо­ван Кан­та­к у­зен. као услов уче­шћа за­пад­них кр­ста­ша про­тив Ту­ра­ка. ме­ђу­тим. Нео­п­хо­дан пред­у­слов је био по­зна­ва­ње ла­тин­ске бо­го­слов­ске ми­сли. Кан­та­к у­зен. али је у мно­го на­вра­та пред­ла­гао озби­љан бо­го­слов­ски ди­ја­лог и ак­тив­но се за­ла­гао на ви­зан­тиј­ској стра­ни за сту­ди­о­ зну при­пре­му за евен­т у­ал­ни су­срет. Мно­ги Ви­зан­тиј­ци. ско­ро че­тр­де­сет го­ди­на. ко­ји је на­сле­дио Кан­та­к у­зе­на. и баш у Кан­та­к у­зе­но­ вим кру­жо­ци­ма си­сте­мат­ски су пре­во­ђе­ни ла­тин­ски бо­го­слов­ ски из­во­ри на грч­ки је­зик. имао је на лич­ном рас­по­ла­га­њу до­вољ­но ма­те­ри­јал­них сред­ста­ва и ути­ца­ја да де­лу­ је на ви­зан­тиј­ске ин­те­лек­т у­ал­це као пле­ме­ни­ти ме­це­на. уз одо­бра­ва­ње и 146 . а и по­сле аб­ди­ка­ ци­је је остао. Пу­т у­ју­ ћи из­ме­ђу Ца­ри­гра­да и Ми­стре на Пе­ло­по­не­зу. го­ди­не при­мио мо­на­шки по­стриг. за вре­ме це­ло­к уп­ног свог жи­во­та ни­је гу­био из ви­да за­пад­но хри­ шћан­ство и мно­го пу­та је уче­ство­вао у де­ба­та­ма са иза­сла­ни­ци­ ма па­пе. и 1354. Кан­та­к у­зен се ни­је ни­ка­да су­прот­ста­вљао кон­так­ти­ма са За­ па­дом. Кан­та­к у­зен је био аутор уче­них апо­ло­ги­ја па­ла­ми­зма и по­ду­жег спи­са о опо­вр­га­ва­њу исла­ма. на­ро­чи­то од Па­ла­ми­них уче­ни­ка. и сам цар из­ме­ђу 1347. Сам им­пе­ра­тор се слу­жио са не­ким од ових пре­во­да у сво­јој по­ле­ми­ци про­тив исла­ма. он је у обе сво­је глав­не ре­зи­ден­ци­је био по­кро­ви­тељ пре­пи­си­ва­ња ма­ну­скри­па­та и раз­во­ја на­уч­них про­је­ка­та. укљу­чу­ју­ћи и ца­ ра Јо­ва­на V Па­ле­о­ло­га.

Ви­зан­ти­ја ни­је мо­гла да се на­да да ће ле­га­ли­зо­ва­ти ства­ри у Цр­кви као што је то чи­ни­ла у вре­ме Фо­ти­ја. 2. по­сти­гло оно што су он и ње­го­ви са­вре­ме­ни­ци сма­тра­ли за ре­ал­ну мо­г ућ­ност: те­о­ло­шка по­бе­да Ис­то­ка над За­па­дом на уни­он ­ и­стич­ком са­бо­ру. без об­зи­ра на ин­ди­ви­ду­ал­на за­ стра­њи­ва­ња и ве­ли­ке гре­шке. Ху­ма­ни­сти и То­ми­сти Ен­ци­кло­пе­ди­ска за­ин­те­ре­со­ва­ност Кан­та­к у­зе­на упу­ћи­ва­ла га је да пру­жа по­др­шку свим об­ли­ци­ма са­зна­ња. по­све­тио је цео свој жи­вот пре­во­ђе­њу и про­у­ча­ва­њу То­ми­зма. али је мо­гла да се на­да да у пред­сто­је­ћем ди­ја­ло­г у обез­бе­ди ин­те­лек­т у­ал­но воћ­ство. у са­да­шњем ста­њу на­шег зна­ња.Ни­ко­ ла Ка­ва­си­ла . бал­кан­ски Сло­ве­ни су би­ли по­ли­тич­ки и цр­кве­но не­за­ви­ сни.тра­ди­ци­је ко­ја је увек би­ла жи­ 1 Ви­ди Ј. као услов за цр­кве­ну уни­ју. На осно­ви ко­ју је по­ста­вио Кан­та­к у­зе­нов кру­жок.«1 Ње­гов по­глед на си­т у­а­ци­ју био је ре­ал је ве­ћи­на пра­во­слав­ног све­та би­ла ван до­ма­ша­ја ви­зан­тиј­ског ца­ра. Кан­та­к у­зен раз­ви­ја сво­је уве­ре­ње да уни­ја ни­ка­да не мо­же да бу­де оства­ре­на цар­ским де­кре­ти­ма: »То је не­ мо­г у­ће у на­шој цр­кви«. а ни­је би­ло ве­ро­ват­но да би Ру­си­ја при­хва­ти­ла план не­ка­кве уни­је. ко­ји су че­сто за­у­зи­ма­ ли ра­ди­кал­но су­прот­не ста­во­ве у од­но­су на глав­не. го­ди­не. из­ра­сле су две или три ге­не­ра­ци­је ин­те­лек­т у­а­ла­ца. Ве­ли­ки део грч­ких ма­са био је већ под тур­ском оку­па­ци­ јом. ка­же он »по­што ве­ра не мо­же да бу­де из­ ­ ан. да би се. (на фран. укљу­чу­ју­ћи про­ у­ча­ва­ње се­к у­лар­не фи­ло­со­фи­је . те­о­ло­шке по­став­ке. Тек не­дав­но је от­по­че­ло ис­тра­ жи­ва­ње њи­хо­вих спи­са и ми­сли. ско­ро да је ја­сно да је. Кан­та­к у­зен је чи­нио све што је мо­гао да би Ви­зан­ти­ји дао нео­пх­ од­но ин­те­лек­т у­ал­но ору­ђе.ожи­вља­вао је све­то­та­јин­ски ми­сти­ци­зам у нај­бо­ љим тра­ди­ци­ја­ма грч­ких Ота­ца.Сусрет са западом по­др­шку Кан­та­к у­зе­на. »Про­јект ва­се­љен­ског са­бо­ра 1367: нео­бја­вље­ни ди­ја­лог из­ме­ћу Јо­ва­на Кан­та­к у­зе­на и ле­га­та Па­вла«. »у по­та­ји« био у при­пре­ми су­срет са за­пад­ном те­о­ло­ги­јом. али. 174.) Dum­bar­ton Oaks Pa­pers 14/1960. тим пре што ну­ђе­на. ски­ци­ра­не без ње­ног уче­сто­ва­ња. је­дан дру­ги при­ја­тељ . у то вре­ме са­вре­ме­не. Ма­јен­дорф. У раз­го­во­ру са пап­ским ле­га­том Па­влом 1367. 147 . За то вре­ме.

ко­ји је у по­чет­к у био шти­ће­ник Кан­та­к у­зе­но­вог кру­жо­ка. Ди­ми­три­је Ки­до­нис (око 1324-око 1398). Mer­ca­ti.4 по­зна­ва­ли 2 Ви­ди код Ј. из­дао (на фран. Ca­mel­li /Pa­ris: Bel­les Let­tres.. »No­ti­zie di Pro­co­ro e De­me­trio Ci­do­ne..3 Ме­ђу­тим. у че­му су ху­ма­ни­сти ви­де­ли ап­со­лут­ну ка­та­стро­фу. код G. био је за­па­ њу­ју­ћи. ко­је су Ви­зан­тиј­ци сма­тра­ли не­спо­соб­ним да се уз­диг­ну из­над вој­нич­ких и ко­мер­ци­јал­них по­сло­ва.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ ва у ма­лим гру­па­ма ви­зан­тиј­ских ари­сто­кра­та и ин­те­лек­т у­а­ла­ца. 1930/. по­след­ње при­бе­жи­ште исти­ни­тог хе­ле­ни­зма. при­ја­те­ља Вар­ла­а­мо­ вог.2 Баш у ово вре­ме мно­ги ис­так­ну­ти ху­ма­ни­сти. Апо­ло­гиа I. Ви­зан­тиј­ска цр­ква је од­ба­ци­ ва­ла пла­то­ни­зи­ра­ни ху­ма­ни­зам и од­би­ја­ла да при­хва­ти уз­о­ре ху­ма­ни­стич­ке ци­ви­ли­за­ци­је. «. 3 Ди­ми­три­је Ки­до­нис. ко­ја је на За­па­ду би­ла у про­це­су усва­ја­ња. Украт­ко. /Pa­ ris: du Se­uil 1959/. Ма­јен­дор­фа »Увод у сту­ди­ју о Гри­го­ри­ју Па­ла­ми« (на фран­цу­ском). Ме­ђу ху­ма­ни­сти­ма је ан­ти­па­ла­ми­стич­ка стран­ка ре­гру­то­ва­ла ве­ћи­ну сво­јих чла­но­ва. 148 . »оче« и »на­ме­сни­че Хри­стов«. »оп­шти па­сти­ру«. 2. бли­ски по­ли­тич­ки са­ ве­зник Кан­та­ку­зе­нов. Ка­да је због сво­јих ди­пло­мат­ских ду­жно­сти био при­ну­ђен да из­у­ча­ва ла­тин­ски је­зик код јед­ног до­ми­ни­кан­ца из Пе­ре. а то мо­же да бу­де по­губ­но за ве­ру. Ки­до­ни­са. го­ди­не се по­ду­да­ра­ло са пот­пу­ном по­бе­дом Па­ла­ме и иси­ха­ста. слу­жио се књи­гом Sum­ma con­tra Gen­ti­les као при­руч­ни­ком. Те­о­дор Ме­то­хит са пре­зи­ром го­во­ри­ли о Ла­ти­ни­ма као »бар­ба­ри­ма«. го­ди­не дао је сиг­нал за ње­го­во по­би­ја­ње и осу­ду. Ко­ре­спон­ден­ци­ја.Фо­ти­је. »све­то­сти«. Са­бор из 1341. 194. от­кри­ли су да је ла­тин­ски за­пад. из­не­на­да Ки­до­нис от­ кри­ва То­ми­зам.) G. раз­о­ча­ра­ног не­дав­ном по­бе­дом иси­ха­ста (1347). а по­себ­но Ита­ли­ја. Кан­та­к у­зе­но­во пре­у­зи­ма­ње вла­сти 1347. Не­по­ко­ле­ би­ви пра­во­сла­вац у сво­јој мла­до­сти. чи­ји су ин­те­лек­т у­ал­ни узо­ри . Си­но­дал­ни де­кре­ти је­да­на­е­стог и два­на­е­стог ве­ка опо­ми­ња­ли су ху­ма­ни­сте на опа­сност да се грч­ка фи­ло­со­фи­ја по­сма­тра као кри­те­риј бо­го­слов­ске ми­сли. си­гур­но при­па­да овој ка­те­го­ри­ји. Ефект ко­ји је књигa учи­ни­ла на Ки­до­ни­са. 4 Дим. сво­де­ћи те­ о­ло­ги­ју на ни­во ин­те­лек­т у­ал­не му­дро­сти и рас­пли­ну­тог зна­ња. али Вар­ла­ам из Ка­ла­бри­је. И Ла­ти­ни. по­не­кад је био за­бри­нут што су га про­то­ко­лар­ни зах­те­ви цар­ског по­сла­ни­ка код па­пе при­мо­ ра­ва­ли да рим­ског пр­во­све­ште­ни­ка осло­вља­ва са »бла­жен­ство«. Ки­до­нис. Пи­смо 1 код Дим. Ми­ха­и­ло Псел. пре­ко­ра­чио је гра­ни­це до­зво­ље­ног.

ње­го­во да­ва­ње пред­но­сти све­том То­ми усло­вље­но је То­ми­ном су­пер­и­ор­но­шћу над Пла­ Stu­di de Te­sti 56/ 1931/. Ком­плет­на Sum­ma­con­tra Gen­ti­les нај­ве­ћи део Sum­ma the­o­lo­gi­ca и ва­жни­ји тек­сто­ви Аугу­сти­на и Ан­сел­ма. Ди­ми­три­је је про­ ду­жио рад на пре­во­ду.не Рим или Ца­ри­град . сма­тра­ху да су ла­тин­ска ре­зо­но­ва­ња чи­сте из­ ми­шљо­ти­не. Ње­го­во оду­ше­вље­ње ин­те­лек­т у­ал­ним мо­г ућ­но­сти­ма схо­ла­сти­ци­зма и ита­ли­јан­ске ре­не­сан­се. 5 Исто. са убе­ђе­њем и очи­глед­ном искре­но­шћу. тре­ба да има­мо на уму да је за ње­га ан­тич­ка Грч­ка .1368. при­сту­пио ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви. ако би се не­ко по­тру­дио да раз­от­кри­је ми­ сли са­др­жа­не у ла­тин­ским књи­га­ма. би­ли су до­ступ­ни у грч­ком пре­во­ду Ди­ми­три­је­вим са­вре­ме­ни­ ци­ма и бу­ду­ћим ге­не­ра­ци­ја­ма ви­зан­тиј­ског бо­го­сло­вља. 149 . 366.би­ла крај­њи кри­те­ри­јум му­дро­сти.Сусрет са западом су грч­ку фи­ло­со­фи­ју! »Јер Ви­зан­тиј­ци. го­ди­не он је.та­ко­ђе пре­во­ди­ о­ца То­ме Аквин­ског и убе­ђе­ног ан­ти­па­ла­ми­сте . Об­ја­вио је мно­го трак­та­та у за­шти­т у Фи­ ли­о­кве. он ни­је ви­ше мо­гао да се на­да да ће се­к у­лар­ни хе­ле­ни­зам има­ти бу­дућ­ност у Ви­зан­ти­ји. учвр­сти­ли су Ди­ми­три­ја Ки­до­ни­са у ње­го­вом убе­ђе­њу да је То­ми­зам у ства­ри ви­ше »грч­ки«. учи­ни­ли су да је по­стао глав­ни са­вет­ник ца­ра Јо­ва­на V у ње­го­вој уни­о­ни­ стич­кој по­ли­ти­ци. пу­то­ва­ња у Ита­ли­ју. као из­во­ром за сво­је спи­се про­тив исла­ма. У то­ме је он био у пра­ву. да би­смо раз­у­ме­ли пра­ви зна­чај Ки­до­ни­со­вог убе­ђе­ња. Али. на­пи­са­них у ду­ху То­ми­зма. да игра уло­г у по­ли­тич­ког за­го­вор­ни­ка уни­је. за Ви­зан­тиј­це са­кри­ве­не због не­по­зна­ва­ња је­зи­ка. од стра­не та­да­њег па­три­јар­ха Фи­ло­те­ја. за шта се на­ши љу­ди ни­су ни­ка­да ин­те­ре­со­ва­ли. На при­мер. 365. у јед­ном пи­сму фи­ло­со­фу Ге­ор­ги­ју 1365-1369 го­ди­не. Ме­ђу­тим по­сле си­но­дал­не осу­де ње­го­вог бра­та Про­кла . Око 1365. уви­део би да су »Ла­ти­ни по­ка­зи­ва­ли ве­ли­ку же­љу да се сна­ђу у ла­ви­рин­ти­ма Ари­сто­те­ла и Пла­то­на. Ипак је про­ду­жио. Пре­во­ди­лач­ка де­лат­ност. не­го што је то Па­ла­ми­зам. ко­ји су за­по­ста­ви­ли сво­ју вла­сти­ту му­дрост. све до сво­је смр­ти.«5 Са одо­бре­њем и уз по­др­шку Кан­та­к у­зе­на. кон­так­ти са Ла­ти­ни­ма. ко­га је при­хва­тио. не­зва­нич­но. Сам Кан­та­к у­зен се слу­жио Ди­ми­три­је­вим пре­во­дом По­би­ја­ње Ко­ ра­на од до­ми­ни­кан­ца Ри­кол­диа де Мон­те­кро­че. го­ди­не.« У ства­ри.

и ни на јед­ном ме­сту се не по­зи­ва на хри­шћан­ску ре­ли­ги­ју. чу­ве­ни кар­ди­нал Ви­са­ ри­он. Ј. Ни­ла Ка­ва­си­лу. Дим. Ки­до­нис. ни­су на­ла­зи­ли код св. из­дао R. Ма ка­кав да је био слу­чај бра­ће Ки­до­нис. Ово двој­ство ин­те­лек­т у­ал­ног жи­во­та би­ло је ка­рак­те­ри­стич­но за ви­зан­тиј­ске ху­ма­ни­сте. као што је на­уч­ник Ма­ну­ил Хри­со­лар (+ 1415). и во­дио је то­ме да су не­ки Гр­ци при­ми­ли ри­мо­ка­то­лич­к у ве­ру. крат­ки трак­тат De con­tem­nan­da Mor­te7. ко­ји је. Ма­ну­ил је при­хва­тио по­ну­ду да у Фи­рен­ци пре­да­је грч­ки. De con­tem­nan­da Mor­te. У сле­де­ћој ге­не­ра­ци­ји. Lo­e­nertz. Не­ки од њих чак су по­к у­ша­ли да пре­ва­зи­ђу ди­ле­му из­ме­ђу Па­ла­ми­зма и То­ми­зма. Оста­ли. где је чак био кан­ди­дат за па­пу. 150 . 66. Ме­ђу­тим. »No­ti­zie«. Дим. у пр­во вре­ме.1212. SeT 186 /1956/. у чи­јем обра­ћа­њу из­гле­да да је грч­ки ху­ма­ни­зам играо ма­њу уло­г у не­го код Ди­ми­три­ја. Ре­ли­гиј­ска ево­лу­ци­ја мно­гих »ла­ти­на­ша« (La­ti­nop­hro­nes) раз­ви­ја­ла се по истом обра­сцу. пре и по­сле Ки­до­ни­са. по­би­јао пла­то­ни­ зам слу­же­ћи се то­ми­стич­ким ар­г у­мен­ти­ма: То­ми­зам и ла­ти­но­ фро­ни­ја су та­ко по­ста­ли при­хва­тљи­во ре­ше­ње за ма­ле гру­пе ин­ те­лек­т у­а­ла­ца. од пре­во­да су има­ли ко­ри­сти и бо­го­сло­ви па­ла­ми­ сти. а доц­ ни­је је играо во­де­ћу уло­г у на са­бо­ру у Кон­стан­ци. Апо­ло­гиа III. рас­пра­вља о бе­смрт­но­сти чи­сто Пла­то­но­вим тер­ми­ни­ма. Ки­до­нис. утицаj њи­хо­вих пре­во­да био је да­ле­ко ши­ри не­го њи­хов лич­ни став и убе­ђе­ње. Ово је био слу­чај Ма­ну­и­ ла Ка­ле­ка­са (+ 1410) и Мак­си­ма Хри­со­бер­га (рко 1430).8 Он је био пр­ ви ме­ђу Гр­ци­ма са пот­пу­ним по­зна­ва­њем ла­тин­ског бо­го­сло­вља. 391. PG 154: 1169 . опи­сао је Ди­ми­три­је као »па­си­о­ ни­ра­ног ен­т у­зи­ја­сту у од­но­су на То­ми­не књи­ге«. а пре то­га је био учи­тељ Ди­ми­три­је Ки­до­ни­са. ко­ји је на­сле­дио Гри­го­ри­ ја Па­ла­му као ар­хи­е­пи­скоп Со­лун­ски (+ 1363). имао је вр­ло слич­ну ин­те­лек­т у­ал­ну и лич­ну ка­ри­је­ру. Па­ла­ ми­зам је сим­бол од­ба­ци­ва­ња све­тов­ног ху­ма­ни­зма. То­ме то­ли­ко бо­го­слов­ских »исти­на« ко­је би слу­жи­ле као до­каз ла­тин­ске ин­те­лек­т у­ал­не над­моћ­но­сти. Исто се 6 7 8 Дим. ко­ји су се су­прот­ста­вља­ли па­ла­ми­стич­кој ми­сли. Ди­ми­три­ је је исто­вре­ме­но пи­сао тех­нич­ке бо­го­слов­ске трак­та­те и бе­се­ де без ди­рект­ног фи­ло­соф­ског пре­на­гла­ша­ва­ња. па су чак и ула­зи­ли у до­ми­ни­кан­ски ред.6 а ње­гов див­ни. Ки­до­нис. Пи­смо 33. Код Mer­ca­ti. Је­дан од њих је био Про­кло Ки­до­нис. ко­ји је пи­сао у ко­рист па­ла­ми­зма и про­тив Фи­ли­о­кве.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ то­ном.

пре­ко Ду­ха Све­тог. Об­ ја­шње­ње бо­жан­стве­не ли­тур­ги­је и три ма­ри­о­ло­шке про­по­ве­ди. Ма­да су не­ки пи­сци ви­де­ли ма­лу ве­зу име­ђу ње­го­вог и Па­ла­ми­ног бо­го­сло­вља. Ме­ђу чла­но­ви­ма ужег кру­га око Кан­та­к у­зе­на. Ни­ко­ла је био ин­тим­ни при­ја­тељ Ди­ми­три­ја Ки­до­ни­са.Ге­на­ди­је Схо­ла­рис. Ва­жне бо­го­слов­ске ми­сли се мо­гу на­ћи и у ње­го­вим По­хва­ла­ма (En­co­mia. ин­те­лек­т у­ал ­ а­ца и ду­ бо­ки јаз на ре­ла­ци­ји Ис­ток-За­пад. по­сла­ни­ка на са­бо­ру у Кон­стан­ци. а Ка­ва­си­ла је по­стао ори­ги­нал­ни екс­по­нент тра­ди­ци­о­нал­ног и па­три­стич­ког све­то­та­ јин­ског бо­го­сло­вља.1354. на Јо­си­фа Ври­је­ни­ са (+ 1439). ма­да не­што у ма­њој ме­ри. Ка­ва­си­ла је на­пи­сао кра­так. оп­шир­но ду­хов­но и бо­го­слов­ско ту­ма­че­ње све­тих тај­ни.па­ла­ми­ста . Ње­го­ва про­шлост је би­ла слич­на про­шло­сти Ди­ми­три­је­ вој. Глав­ни бо­го­слов­ски спи­си Ни­ко­ле­Ка­ва­си­ле су Жи­вот у Хри­ сту. По­ред Ни­ла Ка­ва­си­ле и Јо­ си­фа Ври­е­ни­о­са. на­ла­зи­ла се и мар­кант­на лич­ност бо­го­сло­ва ла­ик ­ а. по­зна­ва­оц ­ а ла­тин­ског. Не­ћак Ни­ла Ка­ва­си­ле.9 ме­ђу њи­ма је. али ути­цај­них.Сусрет са западом мо­же при­ме­ни­ти. у ства­ри. уче­ног »учи­те­ља«. а ко­ји је ипак остао ва­тре­ни про­тив­ник сва­ког дог­мат­ског ком­про­ми­са са Ла­ти­ни­ма. Па­ла­ми­стич­ко бо­го­сло­вље:Ни­ко­ла Ка­ва­си­ла Ве­ом ­ а ве­ли­ки број па­ла­ми­стич­ких спи­са у јед­ном од­ре­ђе­ном раз­до­бљу. str. 1364 -1376).око 1390). по­себ­но су ва­жна име­на Јо­ва­на Кан­та­к у­зе­на и па­три­јар­ха Фи­ло­те­ја Ко­ки­но­са (1353 . али 9 Ви­ди H. KTLBR. је­ди­ ни пра­ви сми­сао људ­ског жи­во­та. 781. пот­пу­но је­дин­ство ин­спи­ра­ци­је и ци­ља: по­твр­да да је за­јед­ни­чар­ство са Бо­гом у Хри­сту. Ки­до­нис се са­свим пре­дао ства­ри уни­је са Ла­ти­ни­ма. 151 . la­u­da­ti­o­nes) ра­зним све­ти­те­љи­ма. а по­сти­гао је и слич­ну по­ли­тич­к у ка­ри­је­ру у Кан­та­к у­зе­но­ вој сен­ци. об­ја­шња­ва да је по­сто­ја­ла упор­на опо­зи­ци­ја па­ла­ми­ зму од стра­не изо­ло­ва­них. Још је је­дан То­мист . 3.Ге­ор­ги­је . био ак­ти­ван у Фло­ рен­ци­ји пре не­го што је по­стао пр­ви па­три­јарх под тур­ском оку­ па­ци­јом. Ни­ко­ле Ка­ва­си­ле (око 1320 . G. Али ка­да је Кан­та­к у­зен аб­ди­ци­рао (1354). са ко­јим је одр­жа­вао и пи­сме­ну ве­зу. Beck.

то јест сло­бод­ну лич­ну ра­дост 10 Ни­ко­ла Ка­ва­си­ла. У но­вом жи­во­т у. срод­ни­јег по ду­ху са ра­ ним хри­шћан­ским схва­та­њем све­тих тај­ни. Слич­но то­ме. Да би се раз­у­ме­ла бо­го­слов­ска де­лат­ност у Ви­зан­ти­ји че­тр­на­ес­ тог ве­ка. он ниг­де не на­во­ди цр­кве­не Оце. Као код ра­ни­јих грч­ких Ота­ца.561а. Али ка­да се упо­ре­ди са са­мим Ди­о­ни­си­јем и са дру­гим сред­ње­ве­ков­ ним ли­т ур­ги­ча­ри­ма.11 Ако кр­ште­ње да­је но­во би­ће.Ди­о­ни­си­ја и ње­го­вог сим­во­ли­зма. У Ту­ма­че­њу бо­жан­стве­не ли­тур­ги­је. до­сту­пан и у са­да­шњем ве­к у. по­ста­је ја­сно да Ка­ва­си­ла пред­ста­вља ко­рак да­ље у прав­цу све­то­та­јин­ског ре­а­ли­зма. Он на­мер­но ни­је ди­ти­рао Па­ла­му. не са­мо за мо­на­хе иси­ха­сте. од ко­јих су мно­ги би­ли ње­го­ви при­ја­те­љи. чо­век при­ма »до­жи­вљај«: »Он по­ста­је око да би са­гле­дао све­тлост«. Ње­го­ва ми­сао ни­је ни­шта дру­го не­го ми­стич­но бе­жа­ње од про­бле­ма сва­ки­да­ шњи­це. Ка­ва­си­ла је из­ра­зио као ег­зи­стен­ци­јал­ну ре­ал­ност. жи­ви до­ жи­вљај. PG 150: 560с . где се аутор ви­ше ба­ви све­то­та­јин­ским бо­го­сло­вљем и ду­хов­но­шћу. још увек се чи­ни да Ка­ ва­си­ла по­ла­зи од псе­у­до . 152 . Жи­вот у Хри­сту. 11 Исто. ми­ро­по­ма­за­ње . по­треб­но је да се Па­ла­ма и Ка­ва­си­ла чи­та­ју за­јед­но.дар Ду­ха Све­ то­га да­ру­је »енер­ги­ју« и »по­крет«.10 Кр­ште­ње је но­во ро­ђе­ње за овај жи­вот. Овај ре­а­ли­зам про­ жи­ма Жи­вот у Хри­сту. У пр­вој гла­ви Ка­ва­си­ла се тру­ди да по­ка­же да је бо­жан­ски жи­вот. али го­то­во на сва­кој стра­ ни­ци Жи­во­та у Хри­сту се мо­гу про­на­ћи па­ра­ле­ле код Јо­ва­на Зла­ то­у­ста и Ки­ри­ла Је­ру­са­лим­ског. у ве­ку пу­ном иза­зо­ва. Ве­ли­чи­на Ка­ва­си­ле је у то­ме да је ус­пео да бра­ни бо­го­сло­ве за­јед­ни­чар­ства са Бо­гом. Што је Па­ла­ма пре­дао у тер­ми­ни­ма пој­мо­ва и иде­ја. али мно­го­број­ни одељ­ ци у Жи­во­ту у Хри­сту су па­ра­фра­зе Па­ла­ми­не Три­ја­де. Ка­ва­си­ли­ном те­о­ ло­ги­јом кр­ште­ња до­ми­ни­ра пре по­зи­тив­но по­и­ма­ње »но­вог жи­ во­та«. не­го об­ја­шња­ва­њем по­је­ди­нач­них де­та­ља об­ре­да. не­го за сва­ког хри­шћа­ни­на. а да при том не бу­де ни схо­ла­сти­чан ни по­ле­ми­чан. PG 150: 496 d. Сма­тра­ло се да су ње­го­ви глав­ни бо­ го­слов­ски спи­си из­ра­зит ма­ни­фест. не­го ли не­га­тив­но уче­ње о »опра­шта­њу гре­ха«. у ко­ји ула­зи кр­ште­њем.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ оштар пам­флет про­тив ан­ти­па­ла­ми­те Ни­ки­фо­ра Гри­го­ре и ја­сно се опре­де­лио у овом су­ко­бу. упе­рен про­тив иде­о­ло­ги­је ху­ ма­ни­ста. ко­ји ће би­ти »са­вр­шен« у ес­ха­то­ну.

«13 Па­ра­докс ег­зи­стен­ци­је Цр­кве је у то­ме да ми као де­ца. PG 150: 585 b.16 Упо­ре­до са Па­вло­вом сли­ком Хри­ста као Гла­ве Цр­кве. овај кон­траст не зна­чи да је Ка­ва­си­ла би­ло ка­да. Очи­глед­но 12 Исто. 15 За ово по­гле­дај Ка­ва­силнн ко­мен­тар на во­зглас »свја­та­ја свја­тим« у ли­т ур­ги­ји. Ипак. 17 О ово­ме се мо­г у на­ћи ле­па раз­ма­тра­ња код М. Lot-Bo­ro­di­ne »Ni­ko­la Каvasila« (Па­ рис: L’ Oran­te 1958). PG 150: 753 .580с.. 16 Ка­ва­си­ла.15 али се све­тост са­сто­ји у са­гла­сно­сти на­ше во­ље са Ње­го­вом бо­жан­ском во­љом. 114 . Ка­ва­ си­ла ће го­во­ри­ти о Ису­су као »ср­цу« Те­ла: »Као што вас­кр­сли Хри­стос не зна за смрт.116.ко­ја је. та­ко ни удо­ви Хри­сто­ви не­ће оку­си­ти смрт. Екли­си­о­ло­ги­ја схва­ће­на кроз ев­ха­ри­сти­ју ..12 У ев­ха­ри­сти­ји. 14 Исто. Те­о­до­ри«. ко­ји ни­су за­слу­же­ни и не пред­ста­вља­ју све­тост. str. »О св. Ка­ко мо­же смрт да се до­так­не удо­ва ко­ји су у за­јед­ни­ци са жи­вим ср­цем?« Овај па­сус и одељ­ци ко­ји су му па­ра­лел­ни. Ви­ди та­ко­ђе »Жи­вот у Хри­сту«. Ово по­след­ње Ка­ва­си­ла раз­ја­шња­ва ка­да го­ во­ри о уче­њу о »све­то­сти« у Цр­кви: Чу­да су Бо­жи­ји да­ро­ви. ко­јим Ка­ва­си­ла опи­су­је хри­шћан­ ску ми­сте­ри­ју. он ипак при­зна­је ле­ги­тим­ност са­мог ла­тин­ског об­ре­да. Хри­стос не да­је чо­ве­к у »не­што од Се­бе. а не про­сто јед­на од њих.«14 Осве­ће­ње до­ла­зи је­ди­но од Хри­ ста. по Ка­ва­си­ ли. 153 . чак и у по­ле­ми­ка­ма. кру­на и »скуп« свих све­тих тај­ни. PG 150: 613a.Сусрет са западом бла­го­да­ти кр­ште­ња.772.« »Ово је нај­слав­ни­ја свад­ба у ко­јој Же­них во­ди Цр­кву као Не­ве­сту Дје­ву. . не­го Се­бе.17 и по­ка­зу­је сво­ју за­ви­сност од Ма­ка­ри­је­ве ан­тро­ по­ло­ги­је. имао не­ке пред­ра­су­де у од­но­су на ла­тин­ски За­пад. 18 Ка­ва­си­ла. ка­да ми по­ста­је­мо ме­ со Ње­го­вог ме­са и кост Ње­го­ве ко­сти. те­о­цен­трич­на ан­тро­по­ло­ги­ја: ова Ка­ва­си­ли­на за­ве­шта­ња су у из­ра­зи­тој опреч­ но­сти са иде­о­ло­ги­јом ху­ма­ни­ста. PG 150: 600a. PG 150: 593d. «Жи­вот у Хри­сту«. ко­ја је пре­о­вла­да­ва­ла у кру­го­ви­ма иси­ха­ста и опре­де­ љи­ва­ла баш ср­це за цен­тар пси­хо­со­мат­ског људ­ског ком­плек­са. Ви­де­ли смо да и он­да ка­да је осу­ђи­ вао Ла­ти­не што су из ка­но­на ев­ха­ри­сти­је ис­пу­сти­ли епи­кле­зу. PG 150: 569а . оста­је­мо сло­бод­ни. јер све­тост је сло­бод­ на људ­ска ак­тив­ност. во­де нас раз­у­ме­ва­њу лич­ног сти­ла. 13 Исто. али и за­ви­сни од Ње­га као Ње­го­ви удо­ви.18 ду­хов­ност за­сно­ва­на на но­вом до­жи­вља­ју Хри­ста.

ко­ји се тру­дио да об­ја­сни па­ла­ми­стич­ко бо­го­сло­вље пап­ском ле­га­т у Па­влу и ин­си­сти­рао на сло­бод­ном ди­ја­ло­г у на јед­ном за­јед­нич­ком са­бо­ру.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ је. Ев­ге­ни­је IV је при­знао да је и па­пи по­тре­бан са­бор. Одр­жа­ва­ње уни­о­ни­стич­ког са­бо­ра.тре­ба­ло је у ства­ри да ста­ви. до­га­ђај је од ве­о­ма ве­ли­ке те­о­ло­ шке ва­жно­сти. да је ње­гов став пре­ма За­пад­ној цр­кви сли­чан ста­ву ње­го­вог при­ја­те­ља Кан­та­к у­зе­на. на ко­ме ће се сло­бод­но рас­пра­вља­ти о сви­ма раз­ли­ка­ма . 4.укљу­чу­ју­ћи и оне са ко­ји­ма се Рим већ био сло­жио .Фло­рен­ци. та­ко да би они мо­гли да нам се при­дру­же у за­јед­нич­ ком ис­по­ве­да­њу. Овај пап­ски усту­пак је био мо­г ућ је­ди­но због »са­ бор­ског иза­зо­ва« од стра­не са­бо­ра у Кон­стан­ци и Ба­зе­лу. па­ла­ми­ста Мар­ко Ефе­ски се укр­цао на брод за Фе­ра­ру са истим те­жња­ма и на­да­ма.«19 У на­ред­ном ве­к у. на из­ве­стан на­чин. Пр­во. PG 152: 1412 b.усту­пак. Им­пре­сив­на и фор­мал­но вр­ло ре­пре­ зен­та­тив­на ви­зан­тиј­ска де­ле­га­ци­ја. ка­да је про­је­кат са­бо­ра био при­хва­ћен од стра­не па­пе. Фло­рен­ци­ја Са­бор у Фе­ра­ри . на про­ве­ру за­пад­ни дог­ мат­ски раз­вој. Ње­го­во са­зи­ва­ње пред­ста­вља ве­лик усту­пак са стра­не Ри­ма . »Пи­смо бу­гар­ском па­три­јар­ху«. огром­на ве­ћи­на – укљу­чу­ју­ћи кон­зер­ва­тив­не па­ ла­ми­сте . при­ли­ком свог епи­скоп­ ског по­све­ће­ња за­кли­ња­ли на па­ла­ми­зам. би­ла­је оме­та­на озбиљ­ним пре­пре­ка­ма. Да би по­ка­зао да не мо­же би­ти са­бо­ра без па­пе. мно­ги ва­жни чла­но­ви 19 Па­три­јарх Фи­ло­теј. Сли­чан је чак и ста­ву па­ три­јар­ха Фи­ло­те­ја. из­ра­жа­ва­ју­ћи же­ љу да ће ипак »на са­бо­ру на­ше уче­ње би­ти бо­ље из­ло­же­но не­го ла­тин­ско. 154 . без об­зи­ра на ви­зан­тиј­ске зах­те­ве. ко­ји је по­др­жао про­јект о са­зи­ва­њу са­бо­ра и по­звао оста­ле па­три­јар­хе да на ње­му уче­ству­ју. Али ако је ма­ла гру­па »ла­тин­ски на­стро­је­них« ху­ма­ни­ста у Ви­зан­ти­ји би­ла спрем­на за уни­ју јед­но­став­ним при­хва­та­њем пап­ских уче­ња. би­ла је ин­тер­но раз­де­ље­на у по­гле­ду зна­ња: иако су се фор­мал­но.сма­тра­ла је да је са­бор је­ди­ни нор­мал­ни пут за уни­ју и то на ба­зи пра­во­сла­вља. без об­зи­ра на мно­го­број­не не­те­о­ло­шке фак­то­ре ко­ји су до­при­не­ли усло­ви­ма под ко­ји­ма се он одр­жа­вао. ко­ја је до­шла у Фе­ра­ру. ко­ ји су па­пе три­на­е­стог и че­тр­на­ес­ тог ве­ка си­сте­мат­ски од­би­ја­ли.

ју­ла 1439. (на нем. Па ипак све ове пре­пре­ке ни­су спре­чи­ле да са­бо­ру у Фе­ра­ри . Klas­se /Go­e­tin­gen. и укљу­чу­је три дог­мат­ске де­фи­ни­ци­је: о ис­хо­ђе­њу Све­тог Ду­ха. Они су во­ди­ли пре­го­во­ре са па­пом под пред­по­став­ком да је он тај ко­ји мо­же да го­во­ри у име свих Ла­ти­на и да од­мах мо­же да пру­жи вој­ну по­моћ про­тив Ту­ра­ка. Ге­тин­ген­ ска Ака­де­ми­ја На­у­ка.епи­ско­па.). Де­крет ели­ми­ни­ше јед­ну тач­к у спо­ра из­ме­ђу Гр­ка и Ла­ти­на: про­блем ев­ха­ри­стич­ког хле­ ба. Nac­hric­hten phil. из­гле­да да Ви­зан­тиј­ци (мо­жда под ути­ца­јем те­ор ­ и­је о »пен­тар­хи­ји«.hist. ко­нач­но пот­пи­сан 6. И. 1949/. Ми­ли­о­ни ис­точ­них хри­шћа­на . нај­зад. био је ре­зул­тат са­свим раз­ли­чит од те­о­ло­шке »по­бе­де« ко­ја је оче­ки­ва­на у Кан­та­к у­зе­но­вом кру­жо­к у. ре­пре­зен­та­тив­ни ка­рак­тер ви­зан­тиј­ске де­ле­га­ци­је био је са­мо фор­ма­лан .237. без об­зи­ра на стал­ни кон­такт са За­па­дом то­ ком не­ко­ли­ко про­шлих де­це­ни­ја. ни­су раз­у­ме­ва­ли ду­би­ну су­штин­ских екли­си­о­ло­шких про­бле­ма. би­ли су већ под тур­ском оку­па­ци­јом. из­ја­вљу­ју­ћи да и ква­сни и бес­ква­сни хлеб мо­г у да бу­ду упо­ тре­бље­ни у све­тој тај­ни.Сусрет са западом су. »Ста­нов­ни­штво Ца­ри­гра­да у XV ве­к у«. дра­ма­ти­чан и у осно­ви сло­бо­дан те­о­ло­шки ди­ја­лог. и де­фи­ни­ше ис­хо­ђе­ње тра­ди­ци­о­нал­но ла­тин­ским ав­г у­сти­нов­ским тер­ми­ни­ма (ехu­tro­ que aeter­na­li­tei tan­qu­am ab uno pri­ci­pio etu­ni­ca spi­ra­ti­o­ne pro­ce­ 20 Ви­ди код А.у Сред­њој и Ма­лој Ази­ји и на Бал­ка­ну. 155 .000 ста­нов­ни­ка. би­ли вар­ла­а­ми­ти и сто­га скеп­тич­ки на­стро­је­ни у то­ме да ли је пра­во са­зна­ње Бо­жан­ске исти­не ствар­но мо­г у­ће и до­ступ­но.де­ле­га­ци­ја је у ства­ри. ко­ја је при­зна­ва­ла да је па­ па па­три­јарх це­лог За­па­да). М. те су про­пу­сти­ ли да ову де­о­бу ис­ко­ри­сте. де­крет по­твр­ђу­је пред­по­став­к у да не по­сто­ји су­штин­ска раз­ли­ка из­ме­ђу грч­ких и ла­тин­ских све­тих Ота­ца у њи­хо­вом уче­њу о Тро­јич­но­сти.Фло­рен­ци бу­де пру­же­на при­ли­ка за ко­ри­стан. Мо­сков­ска Ру­си­ја је ина­че би­ла сум­њи­ва пре­ма За­па­ду. Што се ти­че Фи­ли­о­кве. ко­ји је у то вре­ме био град на умо­ру са ма­ње од 50. Дру­го.20 и са не­што ра­штр­ка­них по­се­да у Егеј­ском мо­ру. би­ла иза­бра­на из ма­ле ца­ри­град­ске ели­те. Де­крет La­e­ten­tur ca­e­li. Шнај­дер. при­ла­го­ћа­ва­ју­ћи се но­во­на­ста­лој си­т у­ а­ци­ји и скеп­тич­ки су се од­но­си­ли пре­ма евен­т у­ал­ним ла­тин­ским кр­ста­шким ра­то­ви­ма.. 235 . го­ди­не. све­ште­ни­ка и све­тов­ња­ка . у ства­ри. ко­ји су де­ли­ли За­пад. о чи­сти­ли­шту и о рим­ском при­ма­т у.

ко­јим се слу­же. пот­пу­но су се уто­пи­ли у свет ита­ли­јан­ске ре­не­ сан­се и пап­ске по­ли­ти­ке и ни­су ви­ше има­ли бо­го­слов­ски ути­цај на сво­је зе­мља­ке. и у го­ди­на­ма ко­је су 21 J. »исти­ни­ти на­ме­сник Хри­стов«. би­ло те­о­ло­шки или бар по­ли­тич­ки. и спе­ци­фич­но у овом по­гле­ду јe по­сти­ гла же­ље­ни успех .по тек­сту исто то­ли­ко ду­гач­ка и де­таљ­но из­ло­же­на као о ис­хо­ђе­њу Све­то­га Ду­ха . Де­фи­ни­ци­ја о чи­сти­ли­шту. у мо­мен­т у пот­пи­си­ва­ња.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ dit). Де­фи­ни­ци­јом је би­ла об­ух­ ва­ће­на фор­мал­на тврд­ња да не­кр­ште­ не ду­ше »си­ла­зе не­по­сред­но у ад« (mo­xi­nin­fer­num de­scen­de­re). Де­фи­ни­ци­ја o при­ма­т у по­твр­ђу­је да је рим­ски пон­ти­фекс. стр. по­што је Мар­ко Ефе­ ски од­био да пот­пи­ше и вра­тио се ку­ћи жив и здрав. 156 . »Фло­рен­тин­ски са­бор«. ко­је је би­ло ну­ жно кад год ни­је би­ло до­вољ­но »пло­до­ва по­ка­ја­ња« пре смр­ти. ко­ји је. али ово се те­шко мо­же одр­жа­ти. Пра­во­слав­ни апо­ло­ге­ти че­сто под­вла­че да су Гр­ци би­ли под­ врг­ну­ти фи­зич­ким и мен­тал­ним при­ти­сци­ма кад су пот­пи­са­ли овај текст. Че­ти­ри осо­бе из грч­ке де­ле­га­ци­је. чак ви­ше не­го Гр­ци­ма. Да­ље он из­ри­чи­то по­но­во по­твр­ђу­је да је реч Фи­ли­о­кве би­ла ле­ги­тим­но (li­ci­te ac ra­ti­on ­ a­bi­li­ter) уне­та у Сим­вол ве­ре.у ства­ри. Мо­ра се сто­ га прет­по­ста­ви­ти да су оста­ли. од­и­гра­ле су во­де­ћу ин­ те­лек­т у­ал­ну уло­г у у Фе­ра­ри и Фло­рен­ци. и да је ње­му пре­ко бла­го­сло­ве­ног Пе­тра »би­ла да­та пу­на власт да па­се. (на енгл.« Де­фи­ни­ци­ја је би­ла све­ча­но упу­ће­на за­пад­ним уче­сни­ци­ма са­бо­ ра.та­ко­ђе ни­је би­ ла у скла­ду са ге­не­рал­но при­хва­ће­ним ми­шље­њем на Ис­то­к у о суд­би­ни ду­ше по­сле смр­ти. упра­вља и вла­да ва­се­љен­ском Цр­квом. по њи­хо­вом ми­шље­њу. отац и учи­тељ свих хри­шћа­на«. (Кем­бриџ: Хар­вард Ју­ни­вер­зи­ти Прес. је­ди­ни ве­ћи успех Фло­рен­тин­ског са­бо­ра. пред­ста­вљао огра­ни­ча­ва­ње пап­ске вла­сти: Она тре­ба да се вр­ши »са­гла­сно од­ лу­ка­ма ва­се­љен­ских са­бо­ра и све­тих ка­но­на«.21 Ви­зан­тиј­ци су олак­ша­ли сво­ју са­вест ти­ме miu су обез­ бе­ди­ли је­дан уме­так. Ипак се под­ра­зу­ме­ва­ло да се од Гр­ка не тра­жи да вр­ше из­ме­ну у тек­сту Сим­во­ла. Џил. а они ко­ји су оста­ли вер­ни сво­ме пот­пи­су. »гла­ва це­ле Цр­кве.). Ве­ћи­на од њих уско­ро је про­ме­ни­ла ми­шље­ње. У њој је фор­му­ли­са­на ла­тин­ска сред­ ње­ве­ков­на док­три­на о очи­шће­њу по­сле смр­ти. 1959). сма­тра­ ли да су у пра­ву. 411.

X. Фи­ли­о­кве. И он је био во­љан да при­зна са­бор за ва­се­љен­ски све док ни­је из­г у­био на­ду да ће оно што је сма­трао за исти­ну. Мар­ков по­глед на ла­тин­ски За­пад се по­ду­да­рао са ста­но­ви­штем кру­жо­ ка око Кан­та­к у­зе­на. Бо­го­сло­вље је из­у­ча­вао код Јо­си­ фа Ври­е­ни­са. 1952/. Мар­ко Ев­ге­ник (1392 . Vol. или раз­ли­ке из­ме­ђу три­ни­тар­не те­о­ло­ги­је Ка­па­до­ки­ја­ца и Ав­г у­сти­ но­ва­ца.34. 1. ми­тро­по­лит ефе­ски. ed. а фи­ло­со­фи­ју код Ге­ми­ста Пли­то­на. Gill /Ro­me: Pon­ti­fic­ i­um In­sti­tum Ori­en­ta­li­um Stu­di­o­rum. fasc. 5.«23 Очи­глед­но је та­да Ев­ге­ни­је IV био 22 Fer­ra­ri­ae ge­sta. Ви­са­ ри­он. код Пли­то­на је до­био да­ле­ко пот­пу­ни­је и со­лид­ни­је фи­ло­соф­ско обра­зо­ва­ње не­го што је то би­ло уоби­ча­је­но у мо­на­шким кру­го­ви­ма. по­стао све огор­ че­ни­ји. ми­тро­по­лит ни­кеј­ски и два све­тов­ња­ка. он и Ви­са­ри­он. као што су Ан­сел­мо­во ју­ри­дич­ко по­и­ма­ње »оправ­да­ња«. ар­хон­та: Ге­ор­ги­је Схо­ла­рис и Ге­ми­стос Пли­тон. Ње­го­ва сла­ба тач­ка је би­ла из­ве­сна не­спо­соб­ност да се ви­не из­над фор­мал­ног днев­ног ре­да . не­го или од­ба­ци­ти или при­хва­ти­ти ла­тин­ско ста­но­ви­ште.Сусрет са западом не­по­сред­но сле­ди­ле са­бо­ру: Мар­ко. ко­ји су нај­зад пот­пи­са­ли де­крет о уни­ји. ко­ју су Ла­ти­ни јед­но­стра­но уне­ли у за­јед­ нич­ко Ис­по­ве­да­ње ве­ре. ње­гов је став. 28 . ра­зу­мљи­во. ка­же се да је па­па из­ја­вио: »Ни­шта ни­смо свр­ши­ли.22 Ка­ко су се ди­ску­си­је кре­та­ле са­свим у су­прот­ном прав­цу. Али он је та­ко­ђе на­гла­сио ми­ни­мум усло­ва за пра­ву уни­ју: из­ба­ ци­ва­ње ин­тер­по­ла­ци­је. Ка­да је Мар­ко од­био да пот­пи­ше са­бор­ску од­лу­к у. пре­ваг­ну­ти на са­бор­ским сед­ни­ца­ма.и да до­ђе до ствар­них про­бле­ма. 23 Си­ро­пу­лос.чи­сти­ ли­шта. Мар­ко се обра­тио па­пи Ев­ге­ни­ју јед­ним пре­ ли­ми­нар­ним го­во­ром у ко­ме се обра­ћа »нај­све­ти­јем оцу« да при­ ми »сво­ју де­цу ко­ја до­ла­зе са Ис­то­ка« и »тра­же ње­гов за­гр­љај«. Les »Me­mo­i­res« du Grand Ec­cle­si­ar­que de l’ Egli­se de 157 . У рас­пра­ва­ма су обич­но уче­ство­ва­ли као глав­ни грч­ки ди­ску­тан­ти. На по­чет­к у са­бор­ских сед­ни­ца у Фе­ра­ри. у прет­ход­ном сто­ле­ћу. 15. str. »Me­mo­i­re«. дру­ги пред­ста­ вља­ју три при­лич­но опреч­на об­ли­ка опо­зи­џи­је уни­ји. Ви­са­ри­он је био пред­вод­ник ве­ћи­ не Гр­ка. пот­стак­нут кар­ди­на­ лом Це­за­ри­ни­јем.1444) је по­стао ефе­ски ми­тро­по­лит го­ди­ну да­на пре са­бо­ра (1437). Рас­ко­рак је ство­рио и не­до­ста­так исто­риј­ске пер­спек­ ти­ве на јед­ној и дру­гој стра­ни и убе­ђе­ње да сви Оци мо­ра­ју да се сла­ж у је­дан са дру­гим: ни­је би­ло дру­ге ал­тер­на­ти­ве. I. епи­кле­зе .

). Ге­ор­ги­је Схо­ла­рис је це­лог жи­во­та био обо­жа­ва­лац То­ми­зма и то­ми­стич­ког бо­го­сло­вља и остао је ин­те­лек­т у­ал­на ениг­ма. 1. Све до смр­ти је Мар­ко остао гла­ва ан­ти­у­ни­о­ни­ста у Ца­ри­гра­ду. обу­као мо­ на­шку одо­ру под име­ном Ге­на­ди­је. Он сво­ја овла­шће­ња ни­је мно­го ко­ри­стио за вре­ме јав­них сед­ни­ца. го­ди­не . као што си и са­да у обла­ сти ети­ке.936/. али је из­бе­га­вао да за­у­зме из­ри­чит став све док му 1444. а што је тек доц­ни­је би­ло от­кри­ве­ Con­stan­ti­no­ple Sylve­stre Syro­po­u­los /Pa­ris: Cen­tre Na­ti­o­nal de la Rec­her­che Sci­en­ti­fi­que. ко­ ја че­ка да је мо­дер­ни на­уч­ни­ци раз­ре­ше. ко­је су Гр­ци иза­бра­ли као сво­је за­ступ­ ни­ке на са­бо­ру у Фе­ра­ри . Це­ло­к уп­на де­ла. све­тов­њак као и Схо­ла­ рис. али је за­то био ве­о­ма ак­ти­ван у грч­ким ди­ску­си­ја­ма ван сед­ни­ца. при­хва­та­ње то­ми­зма. 24 Г.1452). мно­ги­ма би­ло не­по­зна­то. Са­свим је мо­г у­ће да би чо­век. Та­да је от­пу­то­вао за Ца­ри­град.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ све­стан ствар­не си­т у­а­ци­је на Ис­то­к у. 1928 . Он се то­га при­хва­тио. Ге­ор­ги­је Ге­ми­стос (око 1360. VI. ро­дио на За­па­ду? Да си ро­ђен на Ис­то­к у. (на франц.са­звуч­но са »Пла­тон«. али ко­ји је мо­гао да до­ве­де до исти­ни­те уни­је. ве­ро­ват­ но. Оно што је. »О. 496. са из­у­зет­ком ис­хо­ђе­ња Све­то­га Ду­ха и па­ла­ми­зма . уз­ви­ше­ни То­мо«. »за­што си се. 1971/. Pe­tit i М.био у ста­њу да при­пре­ми со­ли­дан ди­ја­лог.«24 Са ова­квим ста­вом. и био би наш не­по­гре­ши­ви учи­тељ ве­ре. иза­до L. а бо­ље по­знат по на­дим­к у »Пли­тон« .Фло­рен­ци.он је оти­шао у Фло­рен­цу и та­мо је у пот­пу­но­сти по­др­жа­вао уни­ју све до пред до­но­ше­ње са­бор­ске од­лу­ке. као што је Схо­ла­рис .да ви­зан­тиј­ско бо­го­сло­вље ни­ је умр­ло на­сил­ном смр­ћу 1453. Схо­ла­рис. слич­ним ста­ву Ни­ко­ле Ка­ва­си­ ле. 158 . по­бо­ гу. а по­сле па­да Ца­ри­гра­да 1453. го­ди­не Мар­ко Ефе­ски ни­је на са­мр­ти по­ве­рио вођ­ство пра­во­слав­не стран­ке. пи­ше он у пре­ам­бу­ли не­ких сво­јих трак­та­та. го­ди­не Му­ха­мед II га је по­ста­вио за па­три­јар­ха. ти се не би ста­вио у за­шти­т у по­гре­шног уче­ња За­пад­не цр­кве о ис­хо­ђе­њу Све­тог Ду­ха и о ра­зли­ци из­ме­ђу Бо­жи­је су­шти­не и Ње­го­ве енер­ги­је. У пра­во­слав­ној цр­кви је про­гла­шен за све­ти­те­ља. и знао да је Мар­ко ви­ше не­го оста­ли чла­но­ви грч­ке де­ле­га­ци­је. ко­ји у Фло­рен­ци­ји ни­је ус­пео. пред­ста­вљао мен­та­ли­тет ко­ји је пре­о­вла­дао на Ис­то­к у. био је ме­ђу го­вор­ни­ци­ма. Ju­gie /Pa­ris: Bon­ne Pres­se.

за­јед­но са Схо­ла­ри­сом. Ви­са­ри­он је по­стао во­ђа уни­о­ни­стич­ке стран­ке). мо­же би­ти нај­бо­ље об­ја­шње­на ње­го­вим основ­ним ста­вом пре­ ма бо­го­слов­ском зна­њу. Ипак. Пли­тон је пре­ки­нуо сво­је оба­ ве­зе пре­ма хри­шћан­ској ре­ли­ги­ји и за­ме­нио их. ње­го­ва цр­кве­на ка­ри­је­ра. све ово за ње­га ни­је има­ло ни­ка­квог зна­ча­ја. на­пу­стио Фло­рен­ци­ју пре про­гла­ша­ва­ња уни­је. го­ди­не ка­да је већ са­бор био у при­пре­ми.26 он је ве­ро­вао да не мо­г у ни­шта да учи­не за пред­ о­дре­ђе­ну суд­би­ну Хе­ле­на. Пре­ма то­ме. Ме­ђу­тим. Ma­sai. ни­је му сме­та­ла да из­ра­жа­ва бли­ске сим­па­ти­је за ху­ма­ни­сте. 321. осо­би­то од стра­не Схо­ла­ри­са.Фло­рен­ци­ји . го­ди­не. 159 . 26 Исто.Фи­ ли­о­кве . пре­ма то­ме. »са­вр­ше­но ли­це­мер­но«. 98. стр. ко­ји са­чи­ња­ва­ју 25 F. Пре­ма нај­бо­љој рас­по­ло­ жи­вој сту­ди­ји о Пли­то­ну. Ње­ го­во мо­ну­мен­тал­но де­ло По­би­ја­ње ху­ље­ња упра­вље­ног про­тив Пла­то­на. или бар не би мо­гао да бу­де при­бе­жи­ште за веч­ не вред­но­сти хе­ле­ни­зма. код Пли­то­на је »се­к у­лар­ни ху­ма­ни­зам« до­сти­гао свој вр­ху­нац и. По­што не по­сто­ји фун­да­мен­тал­но и на­уч­но обра­зло­ же­но зна­ње о глав­ном про­бле­му ко­ји де­ли Гр­ке и Ла­ти­не . пред­ста­вља ма­ни­фе­ста­ци­ју прин­ци­па. сва­ка­ко ни­је био као та­кав при­хва­тљив за све ви­зан­тиј­ске ху­ма­ни­сте. пла­то­ни­чар­ским па­га­ни­змом. ко­је је би­ло слич­но зна­њу Вар­ла­а­ма из Ка­ла­бри­је. из­гле­да да је до­вео ско­ро до бе­жа­ња од исто­риј­ске ре­ал­но­сти. ре­ли­гиј­ска ево­лу­ци­ја у Фло­рен­ци (ко­ја је ишла у рас­ ко­рак са ево­лу­ци­јом Схо­ла­ри­са: у по­чет­к у ва­тре­ни за­го­вор­ник пра­во­сла­вља.не­ма раз­ло­га да ла­тин­ски За­пад не би мо­гао да од­и­гра уло­г у спа­си­о­ца.од­но­си на грч­к у фи­ло­со­фи­ју. ни за­пад­на по­моћ ни­ти вер­ност пра­ во­сла­вљу. Plet­hon et le Pla­to­ni­sme de Mi­stra /Pa­ris: Bel­les Let­tres 1956/. Убе­ђе­ни де­тер­ми­ни­ста у сво­јој фи­ло­со­ фи­ји исто­ри­је. Зна­чај­но је да се це­ло­к уп­но ли­те­рар­но на­сле­ђе Ви­са­ри­о­на .25 Он је у Фло­ рен­ци по­др­жа­вао Мар­ка Ев­ге­ни­ка. очи­глед­но искре­на. Пли­то­нов де­фе­ти­зам. За­мо­на­шен 1429. са гру­пом сво­јих уче­ни­ка.1472). У сва­ком слу­ча­ју.са из­у­зет­ком не­ко­ли­ко бо­го­слов­ских го­во­ ра у Фе­ра­ри . из­гле­да да је уни­ју доц­ни­је при­мио. За ово je нај­бо­љи при­мер слу­чај јед­ног од ње­го­вих уче­ни­ка и бли­ског при­ја­те­ља .Ви­са­ри­о­на Ни­кеј­ског (1402 . ње­го­во ме­ша­ње у бо­го­слов­ске ди­ску­ си­је би­ло је. Ви­са­ри­он би­ ва иза­бран за ми­тро­по­ли­та 1436. Ње­го­ва.Сусрет са западом но. али је.

Plet­hon. ко­ју не мо­же да де­ман­т у­је Ви­са­ри­о­но­ва ду­га и ча­сна ди­пло­мат­ска слу­жба у ку­ри­ји па­па ху­ма­ни­ста дру­ге по­ ло­ви­не пет­на­е­стог ве­ка. ко­ли­ко је остао као хри­шћан­ски бо­го­слов? Лич­ност Ви­са­ри­о­на и ње­го­ва ин­те­лек­т у­ал­на ево­лу­ци­ја нај­ бо­ља су илу­стра­ци­ја чи­ње­ни­це да. и та­ко из­ме­ни­ла ток за­пад­не цр­кве­не исто­ри­је и ре­фор­ма­ци­ју учи­ни­ла нео­п­ход­ном. 27 Кар­динал Ви­са­ри­он. пре­во­ду код Ma­sai.469. Пи­смо. Он је за­и­ста остао Грк по ду­ху. а за­ош ­ тра­ва­њем си­т у­а­ци­је на јед­ној и дру­гој стра­ни.27 У Ви­са­ри­о­но­вој би­бли­о­те­ци је био Пли­то­нов ру­ко­пис са ти­пи­ком (оrdо). учи­ни­ла да рас­кол по­ста­не ве­ћа ре­ал­ност не­го што је то ра­ни­је био. 160 . ко­ји де­ле Ис­ток и За­пад. иако је »фло­рен­тин­ска де­фи­ ни­ци­ја пап­ског при­ма­та за­да­ла смрт­ни уда­рац са­бор­но­сти«28. 306 . Ви­ди ко­мен­тар на франц. 28 Gill. на­го­ве­шта­ва мо­г ућ­ност да је он чак био тај­ни члан Пли­то­но­ве па­ган­ске сек­те. изд.307. пот­пу­но ин­спи­ ри­са­но па­га­ни­змом. p. да­ле­ко ви­ше не­го ње­го­ви зе­мља­ци на Ис­то­к у. она је у ства­ри за­о­би­шла про­бле­ме. ко­је је по­сле Пли­то­но­ве смр­ти упу­тио ње­ го­вом си­ну. L. што из­гле­да да по­твр­ђу­је на­ве­де­ну чи­ње­ни­цу. Али. VII.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ фи­ло­со­фи­ју ње­го­вог учи­те­ља Пли­то­на. Mo­hler /Pa­der­born: Scho­e­ningh 1942/ III 468 . Co­un­cil of Flo­re­ri­če.

Пре­ко ли­т ур­ги­је је Ви­зан­ти­ јац при­зна­вао и до­жи­вља­вао сво­је члан­ство у Те­лу Хри­сто­ вом. Без об­зи­ра на свој кон­зер­ва­ти­ зам као жи­ву хри­шћан­ску тра­ди­ци­ју. је­дин­ства и су­прот­но­сти. У све­т у ко­ји се ме­ња. бо­гат­ству ко­је од­ра­жа­ва бо­го­слов­ски . у ства­ри­ма ли­т ур­гиј­ске тра­ди­ци­је и прак­се. Про­у­ча­ва­ње ове ис­пре­пле­те­ но­сти у Ви­зан­ти­ји је­сте пред­ус­ лов за раз­у­ме­ва­ње ње­ног lex cre­den­di. кон­зер­ва­ти­зам не зна­чи да ли­т ур­гич­ке струк­т у­ ре Ви­зан­тиј­ске цр­кве ни­су пре­тр­пе­ле знат­ну ево­лу­ци­ју. мо­же­мо да сле­ди­мо ево­лу­ци­ју ре­ли­гиј­ске ми­сли у Ви­зан­ти­ји. и ако их про­у­ча­ва­мо за­јед­но. не­ из­бе­жни сy y Le­xo­ran­di Цр­кве. Ме­ђу­тим. Док је за­пад­ни хри­шћа­нин про­ве­ра­вао сво­ју ве­ру пре­ма спо­ља­шњем ауто­ри­те­т у (учи­тељ­ству и Би­бли­ји). ли­т ур­ ги­ја је оста­ла иден­ти­тет и кон­ти­ну­и­тет Цр­кве. . вер­но­сти цен­трал­ном про­то­ти­пу и ло­кал­ној ини­ци­ја­ти­ви. ви­зан­тиј­ски хри­шћа­нин је ли­т ур­ги­ју сма­трао за из­вор и до­жи­вљај свог бо­ го­сло­вља.9 LEX ORAN­DI Ви­зан­тиј­ско хри­шћан­ство je по­зна­то по бо­гат­ству сво­је ли­т ур­ги­је. ви­зан­тиј­ска ли­т ур­ги­ја је кре­а­тив­но од­го­во­ри­ла иза­зо­ву исто­риј­ских про­ме­на. Јер ни бо­го­сло­вље ни ли­т ур­гич­ка по­бо­жност ни­су мо­гли да у пот­пу­ но­сти оста­ну да­ле­ко од про­бле­ма ко­ји су се ра­ђа­ли из исто­ри­ је. Ис­пре­ пле­те­ност кон­ти­ну­и­те­та и про­ме­не. Оту­да и ве­ли­ки кон­зер­ва­ти­зам.или бо­ље -њен екли­си­о­ло­шки по­ло­жај. ко­ји је че­сто имао пре­ва­г у у Ви­зан­ти­ји и пост-ви­зан­тиј­ском вре­ме­ну.

104 . го­ди­не по­сла­ни­ци ру­ског кне­за Вла­ди­ми­ра Ки­јев­ског.­B­aumstark. озна­ча­ва­ло је ко­нач­ну санк­ ци­ју и. а ру­ски хро­ни­чар ту­ма­чи да је ру­ско при­ма­ње ви­зан­тиј­ског хри­шћан­ства би­ло по­ сле­ди­ца њи­хо­вог из­ве­шта­ја. без об­зи­ра што су се из­дво­ји­ли од пра­во­сла­вља на ба­зи хри­сто­ло­шких про­ бле­ма. 3Ibid. prev. H.106.сед­ми век).3 По­знат је сли­чан ути­ цај и на Јер­ме­ни­ју. и вр­шио је ве­ли­ки естет­ски. 1953/ 109 . /1930. не­го из из­ван­ред­ног кул­т ур­ног пре­сти­жа Ца­ри­гра­да. иза­зи­вао је ди­вље­ње у це­лом све­т у.1 Ути­цај »Ве­ли­ке цр­кве« ни­су осе­ћа­ ли са­мо »вар­ва­ри«. У са­мом пра­во­слав­ном све­т у. Ова ли­т ур­ гич­ка цен­тра­ли­за­ци­ја про­из­и­ла­зи­ла је. Слу­же­ћи као ка­те­дра­ла за »епи­ско­па Но­вог Ри­ма«. при­зна­ли су да су се пи­та­ли »да ли су на не­бу или на зе­мљи«. Оста­ле хри­шћан­ске за­јед­ни­це ко­је су има­ле вла­сти­т у тра­ди­ци­ју. при­ма­ле су га та­ко­ђе.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ 1. /C­hev­togne. ко­ји је са­гра­дио Ју­сти­ни­јан. пре­во­ди­ли су и усва­ја­ли ви­зан­тиј­ску хим­но­гра­фи­ју. не из план­ске по­ли­ти­ ке цен­трал­не вла­сти. а са тим и ми­си­о­нар­ски ути­цај. ­Harvard ­St­udies in ­Ph­ilology and­ L­it­er­ature 12. ква­зи га­ран­ци­ју уни­вер­зал­ног при­хва­та­ња. 199. 2A. Ка­да су га по­се­ти­ли 988. За вре­ме ви­зан­тиј­ске оку­па­ци­је Ита­ли­је (ше­сти . ко­ји је био ди­рект­но у ор­би­ти Ца­ри­гра­да и по­стао је чак ви­ше ли­т ур­гич­ки цен­тра­ли­ зо­ван не­го рим­ски свет. 1»The ­Russian ­Primary C­hro­nicle«. S. 162 .2 Си­риј­ски Ја­ко­ви­ти. ­»Li­turgie ­co­mparee«. ве­ко­ви­ ма је био нај­ве­ћа ре­ли­гиј­ска згра­да у хри­шћан­ству. »ва­се­љен­ског па­три­јар­ха«. Cross. Овај пре­стиж Ца­ри­гра­да на­ро­чи­то је зна­ча­јан због то­га што не по­сто­је ни­ка­кви по­да­ци о не­кој цр­кве­ној или цар­ској по­ли­ти­ ци на­ме­та­ња ње­го­ве прак­се. na engl. као пре­сто­ни­це. а ко­ји је био по­ све­ћен Хри­сту »Му­дро­сти Бо­жи­јој« или »Агиа Со­фиа«.113. При­хва­та­ње ли­т ур­гич­ке прак­се или тра­ди­ци­је од стра­не »Ве­ли­ке цр­кве«.1056). ли­т ур­гич­ка раз­но­о­бра­зност је по­сто­ја­ла све до пет­на­е­стог ве­ка (срав­ни Си­ме­он Со­лун­ски). »Ве­ли­ка цр­ква« Ца­ри­гра­да Чу­ве­ни храм. Рим­ска цр­ква је усво­ји­ла ве­ли­ки број ви­зан­тиј­ских хим­ни. нај­зад. ве­ћи­ ном за вре­ме ви­зан­тиј­ског по­нов­ног за­у­зи­ма­ња Сред­њег ис­то­ка под ма­ке­дон­ском ди­на­сти­јом (867 . би­ло за­ко­ном или ад­ми­ни­стра­тив­ ним ме­ра­ма..

двор­ског це­ре­мо­ни­ја­ла. 1861/. био је о­дмах пр­ип­уштен пр­им­ању св­етог пр­ич­ешћа. чак ако је д­ете. к­оје су хр­ишћа­нство д­ел­иле п­осле ч­етв­ртог в­ека. н­епр­ест­ано је п­ок­уш­ав­ала да од­ржи ра­вн­от­ежу и­зм­еђу ра­зл­ич­итих п­ом­есних б­ог­осло­вских те­нде­нц­ија. Д­око­нста­нт­ино­вско ј­езгро је м­ање в­идљ­иво у ра­зв­иј­еној в­иза­нти­јској е­вх­ар­ист­ији.то јест сам к­анон е­вх­ар­ист­ије . о­др­еђ­ив­али су сл­ел­ећи гла­вни ел­еме­нти: а) Р­ано хр­ишћа­нско. не­го ори­ги­нал­но ства­ра­ла­штво.166 (на енгл. а от­уда и њ­еног б­ог­осл­овља. S. ed. ­»Ви­зан­тијске ­си­нтезе«.к­оје су у 4Види A.ипак је в­рло ве­рно з­ад­ржао осно­ вни о­блик и ј­евре­јски к­орен е­вх­ар­ист­ије. Об­ављ­ано по­тп­уним п­огр­уж­ав­ањем. 5­Гр­иг­орије­П­алама. ­Шмеман.Lex orandi Са из­у­зет­ком ма­лог бро­ја. В­ас­ил­иј­еву и Ј­ов­ана Зл­ат­о­уста . н­ик­ада н­ије б­ило од­ељ­ено од к­ршт­ења. Ово в­ажи за обе е­вх­ ар­исти­јске л­иту­рг­ије. к­оме је В­иза­ нти­јска ц­рква (као и др­уге гла­вне тр­ад­иц­ије И­ст­ока). к­оје »р­ек­ап­ит­ул­ ир­ају« све др­уге: к­ршт­ења и е­вх­ар­ист­ије. ост­ала д­осле­дно ве­рна у пр­осл­ављ­ању дв­еју м­ист­ер­ија. Увод у­ли­т ур­гичко­б­ого­словље /­Лондон:­Феит прес.5 Без о­бз­ира на по­тп­уно др­уг­ач­ије усл­ове хр­ишћа­нског ж­ив­ота и на пр­ихв­ат­ању к­ршт­ења д­еце као св­ео­пштег обр­асца. д­око­нста­нт­ино­вско ј­езгро. 1966/. Као цар­ство. еле­ме­на­та ко­ји су по­зајм­ље­ни из цар­ског. к­оје су је обр­аз­ов­але. 163 . ч­ији су п­ер­ифе­рни д­ел­ови б­или уле­ пш­ани си­мб­ол­измом и пр­от­ум­ач­ени као св­ет­от­аји­нско п­оно­вно д­ов­ођ­ење у ства­рност ж­ив­ота Хр­ист­овог.4 Ова син­те­за и »ка­то­ли­чан­ски« ка­рак­тер. О­блик в­иза­нти­јске л­иту­рг­ије.). Чин је остао чист од до­цн­ијих о­бл­ика си­мв­ол­изма и н­ед­оди­рнут од св­ега што је и­зван св­ет­от­аји­нског б­ог­осло­вског ра­зв­оја. чин к­ршт­ења је з­ад­ржао р­ед­ослед р­ечи и би­тне о­бл­ике к­оји су б­или с­азд­ани у др­угом и тр­ећем в­еку. 116 . ли­т ур­ ги­ја »Ве­ли­ке цр­кве« је би­ла пре син­те­за раз­ли­чи­тих еле­ме­на­та. М­ир­ оп­ом­аз­ање. 60. а као це­нтар и­мп­ер­ ија­лне Ц­ркве. вер­но од­ра­жа­ва­ју уло­г у Ви­зан­ти­је у по­ли­ти­ци и бо­го­ сло­вљу.. Ви­зан­ти­ја је мо­ра­ла да по­при­ми ра­зл­ич­ите ку­лту­рне тр­ад­иц­ије. о­др­иц­ање од С­ат­ане и з­аје­дн­ица са Хр­истом. O­ik­onomos ­/Athens. 250. к­оје св­ешт­еник в­рши осв­ећ­еним »св­етим м­иром«. при­лич­но по­вр­шних. Це­нтра­лни део . Hom. Не­офит. стр. к­ршт­ење је ост­ало пр­ ец­изан и св­ечан пр­иказ па­сха­лне м­ист­ер­ије и »пр­ел­аска« из ст­ арог ж­ив­ота у н­ови.

303. ­/Notre­Dame: ­Uni­verzity. В. е­вх­ар­ист­ија н­ик­ада н­ије ра­дња п­осе­бне гр­упе ве­рних. за пра­ксу у ц­ркв­ама гла­ 6В­ас­илије­К­еса­ријски. В­ас­ил­иј­ева л­иту­рг­ија је сл­уж­ена с­амо у д­есет св­еч­аних пр­ил­ика. Б­ау­мштарк. of­Notre­Dame Press 1968/.­ 7Luis Воиуеr. Не с­амо да В­иза­нти­јска ц­рква и­гн­ор­ише »т­ихе м­исе« или м­исе са н­ам­еном.«7 Пр­ема сре­дњ­ев­еко­вном в­иза­нти­јском т­ип­ику (o­rdo). На с­амо је­дном о­лт­ару не м­оже да се сл­ужи в­ише од је­дне е­вх­ар­ист­ије дне­вно. к­оја нам је ост­ала у н­асл­ еђе из хр­ишћа­нске ст­ар­ине. са и­зр­аз­има к­оји су т­ак­ође бл­иски с­амој ј­евре­јској м­ол­итви. к­оји н­оси њ­ег­ово име. Обе п­от­ичу из ч­етв­ртог или п­етог в­ека. изд. 8PG 119: 1033. са д­ирек­тним ауто­рством В­ас­ил­ија из К­ес­ар­ије (+379). Од екл­ ис­и­ол­ошке је в­ажн­ости ч­ињ­ен­ица да је у В­иза­нт­ији е­вх­ар­ист­ија ост­ај­ала св­еч­ано сл­авље. SC 17 ­/Paris: Cerf. 302 .. о к­оме ра­зм­ишља к­ан­онист дв­ан­а­естог в­ека Ва­лс­амон. г­от­ово с­игу­рном у сл­ уч­ају к­ан­она. к­оји је уп­отр­ебио А. . оств­ар­ену у је­дној е­вх­ар­ист­ији. н­ити сл­ ужи н­екој па­рц­ија­лној или сл­уча­јној св­рси. в­рло бл­иска по р­еч­има на­јст­ар­ијој хр­ишћа­нској м­ол­итви. Ј­ак­ова« ипак н­ије б­ила с­асвим з­аб­ор­ављ­ ена у Ј­ер­ус­ал­иму и н­еким др­угим л­ока­лним з­аје­дн­иц­ама. Ова пр­ав­ила ст­ављ­ају екл­ис­ио ­ л­ошку р­еа­ лност Ц­ркве. У овом п­огл­еду. Ј­ак­ова«. Али В­ас­ил­ије се сл­ужио ст­ ар­ијом тр­ад­иц­ијом к­оју је он пр­ип­ис­ивао с­амим ап­ост­ол­има.­ 164 . и­з­узев у м­ан­аст­ир­има. 27.6 Њ­ег­ова е­вх­ар­исти­чка м­ол­итва »је с­игу­рно је­дна од на­јди­вн­ијих и на­јха­рм­они­чн­ијих фо­рм­ула ове в­рсте. б) Л­иту­рги­чка ев­ол­уц­ија т­акозв­аног »к­ат­едра­лног« о­бр­еда је и­зраз. Шта в­ише. 233.8 л­иту­рг­ија Ј­ов­ ана Зл­ат­о­уста пре­дст­авља уоб­ич­ај­ени о­блик е­вх­ар­ист­ије. Као и у р­аној Ц­ркви. већ она не см­атра за пр­ав­ило св­ак­одне­вно сл­уж­ење е­вх­ар­ист­ије. ко­нтраст је в­рло уп­адљив.. св­ешт­ ен­ику н­ије д­озв­ољ­ено да сл­ужи е­вх­ар­ист­ију у истом д­ану в­ише п­ута. к­оја се сл­уж­ила т­оком ц­еле г­од­ине. P­ruche. и у при­нц­ипу пре­дст­ављ­ала скуп ц­ел­ оку­пне л­ока­лне хр­ишћа­нске з­аје­дн­ице око т­рп­езе Г­оспо­дње. у о­дн­осу на сре­дњ­ев­еко­вни З­апад. и­з­узев вр­ем­ена в­ел­иког п­оста. ­»Ev­charist«. е­вх­ар­ист­ију увек ц­ела Ц­рква пр­ин­оси »о всјех и за всја«. Ст­ара л­иту­рг­ија »Св. 1945/. »О ­Светом­Духу«.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ в­иза­нти­јском св­ету з­ам­ен­иле ст­ару п­ал­ести­нску л­иту­рг­ију »Св. и­знад свих п­аст­ ора­лних ра­зл­ога и пра­кти­чних ра­зм­атр­ања.

­(Киев. и т­ако пра­кти­чно и­скљ­учи м­асу св­ето­вњ­ака од а­кти­вног уч­ешћа у њ­еном сл­уж­ењу. и ст­ога је б­ило не­ о­пхо­дно да Ц­рква по­дв­уче д­ухо­вни к­ара­ктер хр­ишћа­нских св­ етих та­јни. Хр­из­остом. 124. 1901) I. »­Оп­исание­ ли­т у­рг­ических­ р­ук­описеи«.11 П­осв­ећ­уј­ући р­ел­ати­вно м­ало вр­ем­ена ч­ит­ању Св­етог П­исма или п­ев­ању пс­ал­ама. З­а­иста је б­ило т­ешко с­ач­ув­ати з­аје­дн­ича­рски к­ара­ктер хр­ишћа­ нског б­ог­осл­уж­ења или уч­ења да је е­вх­ар­ист­ија пр­ич­асни обед.9 У је­дном м­ан­ускри­пту је с­ач­уван опис овог о­бр­еда. овај је о­бред д­авао пре­дност и­з­об­иљу хи­ мн­огр­аф­ије и ра­зв­оју л­иту­рг­ије као »м­ист­ер­ије« или »др­аме«.10 у Св­етој С­оф­ији.­ о­бјавио A. али ра­звој је д­обио по­тп­уно н­ездрав б­ог­осло­вски и­зраз. а уч­ење о з­аје­дни­ чком и о­пштем ж­ив­оту у Хр­исту ч­есто је б­ило п­от­исн­уто. PG 155: 556d. ­»Li­turgie Comp«. к­оје је пр­ип­ад­ало и­стој тр­ад­иц­ији. да их с­ач­ува од св­ето­вне пр­оф­ан­ац­ије и да их окр­ужи в­елом и б­ар­иј­ер­ама. у св­ојим ч­ув­еним б­ес­ед­ама у Ц­ар­игр­аду. Ова ев­ол­уц­ија је м­огла да се ра­зв­ије на пра­кти­чном и п­аст­ ора­лном пл­ану и да на тај н­ачин б­уде опра­вд­ана. иако он пр­изн­аје да се то у њ­ег­ово вр­еме н­ије пра­кт­ик­ ов­ало у свом ч­истом о­бл­ику чак ни у Св­етој С­оф­ији. На­ј­изр­аз­ит­ији св­ едок т­ога је пс­е­удо . пре­дст­ављ­ање н­еи­зме­нљ­ иве х­иј­ера­рх­ије б­ића к­оја ст­оје и­зм­еђу п­ој­ед­ина­чног хр­ишћ­ан­ина и Б­ога.као си­мв­оли­чно и с­амо си­мв­оли­чно.152. к­ада су п­оч­ели да л­иту­рг­ију сл­уже у огро­мним б­аз­ил­ик­ама. те су б­ог­осл­ови. Ипак је св­ет­от­аји­нски р­е­ал­изам и тр­ад­иц­ио ­ на­лн­ије схв­ат­ање л­иту­рг­ије. са и­з­узе­тком уч­еств­ов­ања у п­ев­ању хи­мни. 1 . оп­ис­ује ову тра­нсфо­рм­ац­ију као ства­рну тр­аг­ед­ију. он­аквог к­ако је об­ављан од 802 до 806 г­од­ине. б­ило с­ач­ув­ано у с­амом о­бр­еду. ­Дми­три­јевски. као што је био 9B­aumstark. а С­им­еон С­олу­ нски (+ 1429) оп­ис­ује »п­ев­ано бд­ен­ије«.Д­и­он­ис­иј­ева Ц­ркв­ена х­иј­ера­рх­ија. Л­иту­рг­ија је п­осле Д­и­он­ис­ија п­оч­ела да игра ул­огу н­ек­ аквог св­еч­аног ув­ођ­ења у та­јне гн­ост­иц­изма. за ра­зл­ику од о­бр­еда у м­он­ашким з­аје­дн­иц­ама.Lex orandi вних гр­ад­ова. к­оје су пр­им­але по н­ек­ол­ико х­иљ­ада уч­есн­ика. 10Патмос 266. 11С­имеон­Со­лунски. Р­ан­ије смо оп­ис­али к­ако је Д­и­он­ис­ије о­бј­аснио »з­ема­љску« л­иту­рг­ију . С­ад­аје р­ана хр­ишћа­ нска з­аје­дн­ица тра­нсфо­рм­ис­ана у г­ом­илу н­ом­ина­лних хр­ишћ­ ана. 165 .

166 . в) М­он­аштво: Од п­оче­тка Ко­нста­нт­ин­ове ере. Не с­амо да је пр­ест­ала оп­оз­иц­ија хи­мн­огр­аф­ији. тим в­ише. С др­уге стр­ане. без пр­ек­ида. ск­оро и­скљ­уч­ива уп­отр­еба пса­лм­од­ије. Т­ипик »В­ел­ике ц­ркве« и Т­ипик Ст­уд­ и­она су б­или и­зр­аз­ито одв­ој­ени још у д­ес­етом в­еку (к­ада су пр­ ав­ила Ст­уд­ио ­ на. где је у »к­ат­едра­лни« о­бред укљ­уч­ена м­он­ашка пра­кса. ­»Li­turgie comp. пс­е­удо .н­егде из д­ес­етог в­ека . као што је то и б­ило. о­нда су и м­он­аси см­атр­али да су они ти к­оји. з­атим. п­оно­ћне и ј­ута­рње м­ол­итве. о­пште пр­ихв­ат­ање Д­ио ­ н­ис­иј­евог п­о­им­ања л­иту­рг­ије. и. а са тим и д­ек­ 12B­aumstark. на пр­имер у м­ан­аст­иру »н­есп­ав­ача« у Ц­ар­игр­аду. Већ т­ада је у оба це­нтра б­ила и­зг­убљ­ена п­рв­ оби­тна ч­ист­оћа м­он­ашког б­ог­осл­уж­ења.1261). у п­оче­тку. М­он­ашке су з­аје­ дн­ице ра­зв­иј­але и п­ока­јни­чке аспе­кте к­асно в­иза­нти­јске си­нтезе: п­осни ц­иклус м­ол­ит­ава. У ств­ари. п­ов­ече­рје. а уп­ор­едо је н­аст­ајао т­ако зв­ани »к­ат­ едра­лни« тип.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ Н­ик­ола К­ав­ас­ила. п­ост­ојао je м­онашки ред б­ог­осл­уж­ења. До и­нт­егр­ац­ије је д­ошло у Ј­ер­ус­ал­иму. б­ила д­он­ета у К­ијев и пр­ихв­аћ­ена од Т­е­од­ос­ија П­ече­рског). д­уб­оке п­окл­оне и пост. м­ор­ало је да пр­ибл­ижи »м­он­ ашки« и »к­ат­едра­лни« тип б­ог­осл­уж­ења. С­ави). к­ој­има су у Ј­ер­ус­ал­иму д­од­ати и »м­еђ­уч­ас­ови«). м­огли да у св­ојим сп­ис­има о л­иту­рг­ији.Д­и­он­ис­ијев си­мв­оли­чни гн­ ост­иц­изам је у то вр­еме имао в­ел­ики ут­ицај у м­он­ашким кр­уг­ов­ има: Ако је циљ з­ема­љске ц­ркве да оп­он­аша »н­еб­еску х­иј­ера­рх­ ију«.«. пр­от­ивљ­ење хи­мн­огр­аф­ији. им­ају циљ да ж­иве »а­нђ­е­оским ж­ив­отом«. М­он­ашко б­ог­осл­уж­ење је к­ара­кт­ер­исао в­ел­ики број н­ез­ав­исних ј­ед­ин­ица о­пштег б­ог­осл­уж­ења (в­ече­рње. 114.12 М­он­ашка сл­ужба је м­огла.с­ач­уван је л­иту­рги­чки п­ор­едак у ова два на­јв­ећа м­он­ашка це­нтра. к­оји му је уск­оро п­очео да ко­нк­ур­ише. м­од­иф­ик­ов­ана од стр­ане п­атр­ија­рха Але­кс­еја. н­его су обе з­аје­дн­ице п­ост­але в­ажни це­нтри с­аст­ављ­ања хи­мни (Т­ео ­ дор у Ст­уд­и­ону и Ј­ован Д­ам­аскин у св. Ипак та и­нт­егр­ац­ија н­ије о­тп­оч­ела у Ц­ар­игр­аду. да тр­аје д­ан­оно­ћно. пр­ев­ аз­иђу з­ам­рш­ену тр­ад­иц­ију и­нд­ив­ид­у­ал­изма и гн­ости­чког си­мв­ ол­изма. С­аве . Л­ати­нска ок­уп­ац­ија Ц­ар­игр­ада (1204 . У на­јр­ан­ијим ра­сп­ол­ож­ивим оп­ис­има Т­ип­ика Ст­уди­јског м­ан­аст­ира у Ц­ар­игр­аду и п­ал­ести­нског Т­ип­ика св. ч­ет­ири к­ано­нска ч­аса. Б­ило је то н­егде у ј­ед­ан­а­естом в­еку. кoјe је био увео Д­и­он­ис­ије у ш­естом в­еку.

и да то п­ост­ане св­ео­пшта пра­кса у в­иза­нти­јском св­ету. 167 . У св­аком сл­уч­ају. Ако се д­обро ра­з­уме. У ств­ари. н­ар­оч­ито Ф­ил­отеј К­ок­инос. б­ило је в­ажно за р­ег­ул­ис­ање л­иту­рги­чког ж­ив­ота ц­ел­оку­пне хр­ ишћа­нске з­аје­дн­ице. ств­ар­ала је пр­от­ут­ежу н­е­удо­бн­ост­има. Ра­зл­ика је. в­од­ила је још в­ећој л­иту­рги­чкој це­нтр­ал­из­ац­ији. В­иза­нти­јска пр­евласт на хр­ишћа­нском И­ст­ оку. н­ем­огу­ћност да их пр­осе­чна з­аје­дн­ица и­сп­уни у ц­ел­ини. и стр­огост п­ока­јне д­исц­ипл­ине. б­или су гла­вни н­ос­и­оци ове л­иту­рги­чке ун­иф­ик­ац­ије.Lex orandi аде­нц­ија Ст­уд­и­она.Ко­пти.13 В­ел­ики п­атр­ија­рси ис­ их­асти у ч­ет­рн­а­естом в­еку.им­але су исте пр­обл­еме. л­иту­рг­ија је ост­ала гла­вни и­зраз ј­еди­ нства у Пр­ав­осла­вној ц­ркви. д­опр­ин­ели су да »В­ел­ика ц­рква« у Ц­ар­игр­ аду пр­ихв­ати и­нт­егр­ис­ани ј­ер­ус­али­мски Т­ипик. 1910. ­Ск­аб­ал­ан­овича »­Толковый« (­ Киев. Л­иту­рги­чки кр­уг­ови 13Види код М. ола­кш­ало је л­иту­рги­чку ун­иф­ик­ац­ ију у ц­елој Ц­ркви. и­сто­чна л­иту­рг­ија ст­авља Ц­ркву у ст­ање н­епр­ест­ане е­сх­ ат­ол­ошке бу­дн­ости. У в­ези са овим. хр­ишћа­нски је И­сток као ц­ел­ина и­зр­азио е­сх­ат­ол­ошко зн­ач­ење хр­ишћа­нске п­ор­уке. В­ел­ича­нств­еност л­иту­рги­чких за­хт­ева оп­ ис­аних у Т­ип­ику. Пр­ихв­ат­ање је­дног ј­еди­нств­еног с­ист­ема л­иту­рг­ије у св­ето­ вним и м­он­ашким ц­ркв­ама. М­огу­ћност к­оја је б­ила пр­ уж­ена н­ов­о­обр­аћ­еним н­ар­од­има да л­иту­рг­ију пр­ев­еду на св­оје ј­ез­ике. к­акву Рим н­ик­ада н­ије м­огао да оств­ари на З­ап­аду. уо­пште н­ије био ц­ар­игра­дски н­его с­ири­јски. Је­рм­ени . Пр­ ихв­ат­ај­ући м­он­ашку д­ухо­вност као о­пшти обр­азац б­ог­осл­уж­ења. п­ошто је до ње д­ошло због н­еп­он­овљ­ивог ку­лту­рног пр­ест­ижа »В­ел­ике ц­ркве«. 410 . в­иза­нти­јски о­бред у св­ојој п­рвој ве­рз­ији. Ј­ак­ов­ити. стр. и ост­але хр­ишћа­нске з­аје­ дн­ице . к­оја је с­ад­рж­ана у л­иту­ рги­чким књ­иг­ама.416). б­ила у т­оме што овој це­нтр­ал­из­ац­ији н­ије пр­ид­аван п­ос­ебан екл­ис­ио ­ л­ ошки зн­ачај. к­оје су д­ол­аз­иле од це­нтр­ал­из­ац­ије. и б­ила је мо­ћно ор­уђе за м­ис­и­она­рску д­ела­ тност. ипак. а у др­угој ве­рз­ији је био п­ал­ести­нски. Пр­ихв­ат­ање м­он­ашког Т­ип­ика од стр­ане В­иза­нти­јске ц­ркве. 2. сл­уж­ила је увек као бр­ана пр­отив п­ок­уш­аја да се Ц­рква с­ув­ише бл­иско иде­нт­иф­ик­ује са с­ад­ашњим еоном (в­еком) већ да б­уде п­ут­оказ за Ца­рство к­оје д­ол­ази.

ако се не схв­ати д­ин­ами­чни по­дст­ицај пр­ел­аска од »ст­арог« у »н­ово«.али.зк. ј­утр­ење пре­дст­авља н­аше у­зн­ош­ење у с­усрет св­етл­ости: Д­есет ст­ар­оз­аве­тних хи­мни . в­иза­нти­јска л­иту­рг­ија уп­отр­ебљ­ав­ала по­јм­ове д­еф­ ин­иц­ије.к­оје су део пса­лм­оди­чне ск­уп­ине. к­оји су и­зб­ег­ав­али уп­отр­ебу хи­мн­огр­аф­ије. исто као што се бл­аже­нство н­овог ж­ив­ота п­осм­атра или као већ оств­ар­ена р­еа­лност или као циљ к­оји тек тр­еба да б­уде оств­арен. још увек д­ом­ин­ир­ају па­ сха­лне т­еме р­ан­охр­ишћа­нске п­ор­уке: У Хр­исту ч­овек пр­ол­ази од ро­пства у сл­об­оду. зв­ане к­анон. и по­дс­ећ­ањем на ч­ов­ек­ову бе­сп­омо­ћност п­осле гр­ех­оп­ад­ења (Пс. 141. к­оја д­ост­иже ку­лм­ин­ац­ију у ко­мб­ин­ац­ији хи­мни В­ел­ичај д­ушо м­оја Г­осп­ода (Лк. Дне­вни круг б­ог­осл­уж­ења. а и­зл­азак су­нца са д­ол­аском Хр­иста »ист­ин­ите Св­етл­ости«. ид­ејом да и ноћ и смрт м­огу да п­ост­ану бл­аг­осл­ов­ ени о­дмор за оне к­оји се н­ад­ају у д­ол­азак М­ес­ије. ист­ина. а з­ав­рш­ава се С­им­е­он­овом м­ол­итвом (Лк. 1:46-55) и 168 .ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ В­иза­нти­јским о­бр­едом. од см­рти у ж­ивот.као што ћ­емо в­ид­ети у н­ашој ра­спр­ави о хи­мн­огр­аф­ији . Ч­есто је. 32:1-43). 2:29-32). св­аки круг о­дг­ов­ара н­екој сп­ец­ифи­чној л­иту­рги­ чкој књ­изи. 3:26-56. у м­ањем или в­ишем о­бл­ику. Но­рма­лно. што је це­нтра­лна т­ема г­от­ово св­аке л­иту­ рги­чке ј­ед­ин­ице. и хи­ мну три мл­ад­ића у В­ав­ил­ону (Дан. или у њ­ег­овом скр­аћ­еном о­бл­ику Х­ор­ол­ог­и­ону (Ч­ас­осл­ову). 67-88) . да би п­ов­ез­али д­ол­ азак н­оћи са ч­ов­ек­овим п­адом и одв­ај­ањем од Б­ога. 15:1-18. Б­еди ч­ов­ек­овог б­ит­ис­ања у »ст­аром Ад­аму« дат је п­ос­ебан н­агл­асак. од т­аме у св­етлост. 129 и 116). 140. В­ече­рње п­оч­ иње са б­уђ­ењем усп­ом­ене на ств­ар­ање (Пс. н­ем­ог­уће је ра­з­ум­ети њ­ену стру­кт­уру и ун­ута­рњу л­ог­ику њ­ених кр­уг­ова. у њ­ег­овом по­тп­уно ра­зв­иј­еном о­бл­ ику д­ости­гн­утом у ч­ет­рн­а­естом в­еку. к­оји се н­ал­ази у Пр­ош­ир­ еном пса­лт­иру.укљ­уч­уј­ући у­зв­иш­ену Мо­јс­еј­еву па­сха­лну хи­мну (Исх. 103). н­адом на сп­ас­ење. Пон. М­ењ­ај­ући т­еме п­ок­ај­ања и н­аде. уп­отр­ебљ­ава па­сха­лне т­еме у в­ези са дне­вним пр­ ом­ен­ама св­етл­ости и т­аме. фо­рма­лна до­гма­тска и­сп­ов­ед­ања или р­ома­нти­чну п­о­ ез­ију . Св­уда су пр­ису­тне в­ар­иј­ац­ије на ову т­ему. в­иза­нти­јске в­ече­рње и ј­ута­рње сл­ужбе су од­аб­ир­але и­скљ­уч­иво б­ибли­јске те­кст­ове. Д­рж­ећи се у св­ојој п­ост­ој­аној. н­еи­зм­ ењ­ивој стру­кт­ури ст­арих м­он­ашких обр­аз­аца.

а и дан к­ада је Хр­истос. На­јзад дв­ан­аест т­ом­ова М­ин­еја (M­en­aion . к­оји си нам п­ок­азао св­етлост«. P­ruche ed. 237. на л­ока­лној п­об­ожн­ости п­ов­ез­аној са пр­ осл­ављ­ањем п­осе­бних св­ет­ит­еља и њ­их­ових м­ошт­ију и на х­од­ 14В­ас­илије­К­еса­ријски. П­окре­тни це­нтар г­од­ишњег б­ог­осл­ужб­еног кр­уга је Уcкрс. 149. б­уд­ући у гр­обу. с­ад­ржи до­цн­ији пос­тко­нста­нт­ино­ вски ра­звој л­иту­рг­ије. »осми дан«. усре­дср­еђ­уј­ући их на н­ед­ељу. дан с­ећ­ања на м­ртве. исто као з­апа­дни Сан­кт­орал. б­аз­иран на ист­ори­јском и­нт­ер­ес­ов­ању за пр­ошле д­ог­ађ­аје. 150 (з­апад. о­др­аж­ав­ају хр­ишћа­нску р­адост и ув­ер­еност у Б­огом д­ано сп­ас­ење. к­оји је кроз в­ек­ове п­ост­еп­ено ул­азио у М­инеј. но ипак сл­ужбе в­ел­ иким пр­азн­иц­има и в­ел­иким св­ет­ит­ељ­има и­з­об­ил­ују хи­мн­ама. 1:10). ј­утр­ење је у о­др­ еђ­ене д­ане об­асј­ано ч­ит­ањем ева­нђ­еља. Пе­нт­ик­остар за п­ер­иод и­зм­еђу У­ск­рса и С­ил­аска Св­етог Д­уха. к­оја с­ад­ржи о­дг­ов­ар­ај­ућу хи­мн­огр­аф­ију: Тр­ иод за в­ел­ики пост. а њ­егов д­атум о­др­еђ­ује сл­ед­ећу л­иту­ рги­чку г­од­ину. и сл­ав­осл­овље. и дан Њ­ег­овог др­угог д­ол­аска (О­ткр. 1:68-79). В­ече­рње св­ак­ако ц­иља на »ст­ару« с­ит­у­ац­ију ч­ов­ека и ст­ога и у ра­зв­иј­еном в­иза­нти­јском о­бр­еду о­б­ухв­аћ­ена су ч­ит­ања из Ст­арог З­ав­ета с­амо на в­ече­рњу. На тај н­ачин се с­уб­ ота. Н­еде­љни круг се т­ак­ође сл­ужи т­ем­ама »ст­арог« и »н­овог«.књ­ига м­ес­еци) с­ад­ржи сл­ужбе за св­аки дан к­але­нда­рске г­од­ине.Lex orandi Бл­аг­осл­овен Г­оспод Бог Изр­а­иљев (Лк. р­ед­ослед). За св­аки од ових п­ер­и­ода је пре­дв­иђ­ена п­осе­бна л­иту­рги­чка књ­ига. У освит з­оре тр­ иу­мфа­лни пса­лми 148. в­е­ома je н­е­ује­дн­ачен по кв­ал­ит­ету.­ 169 . »ст­ара« ј­евре­јска с­уб­ота н­ије пр­осто о­дб­ ач­ена. з­аје­дно са н­ед­ељом. Ипак. Као ко­нтраст. к­оји cе п­он­авља и­зм­еђу др­уге н­ед­еље п­осле Д­ух­ ова и сл­ед­ећег в­ел­иког п­оста. Она је дан оч­ек­ив­ања. а О­кт­оих (Осм­огл­асник) с­ад­ржи ц­иклус од осам н­ед­еља. к­оје су с­аст­ав­или на­јб­ољи л­иту­рги­чки п­есн­ици В­иза­нт­ије. к­оји ч­ек­ају ва­ск­рс­ење. М­инеј. »О Св. Њ­ему пре­дх­оди п­ер­иод пр­ипр­еме (в­ел­ики пост) и п­ед­ес­ет­одне­ вно сл­авље (Пе­нт­екост). Огро­мни хи­ мн­огра­фски м­ат­ер­ијал.­Духу«. у­склик »Сл­ава Т­еби. с­ишао у ад да ув­ери м­ртве у пре­дст­ој­еће осл­об­ођ­ење. 27. дан Њ­ег­овог ва­ск­рс­ења и Њ­ег­ове пр­ису­тн­ости у е­вх­ар­ист­ији.14 »дан Г­оспо­дњи«. чак и за вр­еме В­ел­иког п­оста. см­атра е­вх­ар­исти­чким д­аном..

ик­он­огра­ фски пре­дст­ављен на т­ако зв­аном »Д­е­ис­ису« . ф­ебр­у­ара) и Пр­е­обр­аж­ење. је с­аста­вни део овог кр­уга.н­аг­ ов­ешт­ава п­ар­ал­ел­изам и­зм­еђу Б­ог­ом­ат­ере и Пр­ет­ече. ц­ар­ева и др­угих . к­оји су ст­ај­али на­јбл­иже Хр­исту. Круг Пр­есв­ете Б­ог­ор­од­ице о­б­ухв­ата пр­осл­аву њ­еног з­ач­ ећа. пр­азник у­зд­из­ања к­рста Г­оспо­дњег (14. О­бр­ез­ање. хи­мн­огра­ фски и м­узи­чки.« М­инеј ипак с­ад­ржи и­зр­ич­ито сп­ом­ињ­ање мн­ог­обро­јних ст­ ар­оз­аве­тних ли­чн­ости . д­еце­мбра) и Б­ог­ ој­ављ­ења (6. пр­азн­ику Р­ожд­ества (25. Цео овај с­истем. Дј­еву М­ар­ију и Ј­ов­ана К­рст­ит­еља. и­з­уз­им­ ај­ући р­ел­ати­вно скр­оман п­омен 26. па­сха­лном с­ад­рж­ином хр­ишћа­нске в­ере. р­ођ­ења.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ оч­ашћу св­етим м­ест­има у П­ал­ест­ини. »С­усрет« са С­им­е­оном (Ср­ет­ен­ије) (2. као и они к­оји су уг­од­или Б­огу у н­овом с­ав­езу. М­инеј обр­аз­ује в­езу са це­нтра­лном. Хи­мн­ол­ог­ија 170 . на пр­имер. се­пте­мбра). Хр­ист­ол­ошки круг о­б­ухв­ата пр­азн­ике Бл­аг­ов­ести. крст и ва­ск­рс­ење су пре­дст­ављ­ени као кра­јњи циљ ов­апл­ оћ­ења. Три гла­вна кр­уга г­од­ишњих пр­азн­ика пр­осл­ављ­ају Хр­иста. д­еце­мбра. са Хр­истом као це­нтра­лном ф­иг­уром. а М­ар­ијом и Ј­ов­аном са стр­ане . У њ­ега су укљ­уч­ени пр­азн­ици з­ач­ећа.к­оји је ч­есто пр­ ик­азан као це­нтра­лна ко­мп­оз­иц­ија на ик­он­ост­асу. к­ада се п­ом­иње са ост­алим Хр­ист­овим »пре­тц­има. Б­ожић.а б­ог­осло­ вски см­исао т­ога је тај да су.пр­ор­ока. Круг Ј­ов­ана Пр­ет­ече је р­ан­оп­ал­ ести­нска тв­ор­ев­ина са б­ибли­јском осн­овом и сл­ужи као м­одел за м­ар­и­ол­ошки ц­иклус. ј­ан­у­ара) пре­дх­оди п­ер­иод пр­ипр­еме к­оји. У св­аком сл­уч­ају. в­ав­ед­ења и см­рти. Н­ије обр­аћ­ена п­осе­бна л­иту­рги­чка п­ажња на св­етог Ј­ос­ифа. има узор у сл­ужб­ама стр­асне се­дм­ице. Б­ог­ој­ављ­ање. и п­ог­убљ­ења (ус­ек­ов­ања). На тај н­ачин. и они исто т­ако ж­иви у Хр­исту. Т­ако. р­ођ­ења. 3. два пре­ дста­вн­ика р­ода љу­дског. п­осле Хр­ист­овог с­ил­аска у ад.

Lex orandi Ув­ођ­ење в­е­ома оби­мне хи­мн­ол­ог­ије у »к­ат­едра­лни« о­бред. ActSS. у в­иза­ нти­јским л­иту­рги­чким кр­уг­ов­има б­или т­ако б­рзо з­ам­ењ­ени др­ уг­ач­ијим т­ип­ов­има хи­мн­огр­аф­ије. к­оја је б­ила б­ог­осло­вски и до­гма­тски и­зр­ аз­ит­ија од ко­нд­ака. угла­вном је п­ов­ез­ано са Р­ом­аном Сла­тк­опе­вцом. иако и­зр­аз­ито ха­лк­идо­нска и К­ир­ило­вска. док су д­ел­ови истог ко­нд­ака п­ар­афр­аз­ир­ани у др­угим ст­их­ир­ама или тр­оп­ар­има (на пр­имер у сл­ужб­ама на Б­ожић). Р­ом­ан­ови д­уга­чки п­есни­чки с­аст­ави св­ак­ако да н­ису им­али о­рга­нску в­езу са стр­огим и стрик­тно б­ибли­јским окв­иром в­ече­ рњег б­ог­осл­уж­ења.15 Овај стил хи­мн­огр­аф­ије је сл­ужио као а­лте­рн­ат­ива д­угим и с­ам­оста­лним Р­ом­ан­овим ко­нд­ац­има. Б­ила је н­ап­ис­ана ко­мпле­тна с­ер­ија тр­оп­ара да би пр­ат­ила д­есет б­ибли­јских ј­ута­ рњих хи­мни. 171 .­Febr. к­оји су п­ев­ани пр­ема узо­ рц­има б­ибли­јске пса­лм­од­ије и. М­еђ­утим. п­ов­ез­ано са пса­лм­има и хи­мн­ама. к­оју су м­он­аси см­атр­али с­ув­ише св­ето­вном. Ове с­ер­ије су д­об­иле н­азив к­анон или »пр­ав­ило«. Иако је п­рв­оби­ тно о­б­ухв­атао б­ибли­јске те­кст­ове. 770ff. П­рв­оби­тна аске­тска оп­оз­иц­ија мн­огих м­он­ашких це­нт­ара хи­ мн­огра­фском ств­ар­ал­аштву. н­ије се м­огла од­рж­ати. У п­етом в­еку А­ксе­нт­ије (+ у В­ит­ин­ији око 470) је с­аст­авио тр­оп­аре. ипак ко­ндак н­ије с­ач­ињ­авао з­ам­ену б­ибли­јских пс­ал­ама или с­амих хи­мни. в­ер­ова­тно. П­ост­оји в­рло м­ало ист­ори­јских п­од­ат­ака из к­ојих би б­или в­идљ­иви ра­зл­ози з­ашто су ко­нд­аци (ko­nt­akia) Р­ом­ана и њ­ег­ових им­ит­ат­ора. ч­ињ­ен­ица да је Р­ом­ан­ова п­о­ез­ија. П­осле ш­есте п­есме у њих је ч­есто укљ­учен о­дл­омак Р­ом­ан­овог ко­нд­ака. II. и као т­аква је м­огла да д­опр­ин­есе п­ој­ави хи­мн­огр­аф­ије. ј­утр­ења и др­угих л­иту­рги­чких сл­ужби . На тај н­ачин је с­ач­ув­ано н­ек­ол­ико кра­тких о­дл­ом­ака Р­ом­ан­ове 15Види ­»Живот­Авк­се­нтија. угла­вном б­ила п­остр­ани в­ел­иких хр­ист­ол­ошких сп­ ор­ова ш­естог и се­дмог в­ека. кра­тке п­ое­ тске с­аст­аве од две или три р­еч­ен­ице.к­ако су оне б­иле уст­ан­овљ­ене м­ан­асти­рским Т­ип­иц­има. а по­дстр­ек­авао је уп­отр­ебу м­уз­ике. м­ада се м­оже пре­дп­ост­ав­ити да је ко­ндак био с­у­очен са пр­от­ивљ­ењем м­он­аха. к­оји су пр­ихв­аћ­ени као д­ел­ови в­ече­рња и ј­утр­ења. а не као н­ез­ав­исне л­иту­рги­чке сл­ужбе. Кра­тки тр­оп­ари или ст­их­ире су с­аст­ављ­ени да би б­или п­ев­ани п­осле св­аког ст­иха б­ибли­јских те­кст­ова.

к­оји је до­цн­ије п­остао Кри­тски еп­ископ. В­иза­нти­јци су. оч­игле­дно. н­его је п­ознат у две н­есл­ив­ене пр­ир­оде. М­ер­ило пр­ав­осл­авља и на­јв­ећи и­зраз ц­ркв­ене тр­ад­иц­ије у сре­дњ­ев­еко­вној В­иза­нт­ији. да се см­ил­ује н­ашим д­уш­ама. у р­ефо­рми к­оја је у ств­ари пре­ дст­ављ­ала ко­мпр­омис и­зм­еђу п­рв­оби­тне б­ибли­јске стр­ог­ости м­ан­асти­рског пр­ав­ила и сл­обо­дног Р­ом­ан­овог л­ир­изма.«(глас 6) Овај текст је имао за циљ да б­уде и­сп­ов­ед­ање в­ере. И­згл­еда да су п­ал­ести­ нски м­он­аси л­авре Св­етог С­аве (А­ндреј.р­ади нас . јер су н­еке хи­мне и­зр­ич­ито н­аз­ив­ане до­гм­ат­ици (do­gm­at­ika tr­op­aria). па чак ни уч­ите­љству. К­осма М­ају­мски) о­д­игр­али о­дл­уч­уј­ућу ул­огу у осмом в­еку. Њ­ега м­оли. тај исти из­ађе из Т­ебе. пр­есв­ета Дј­ево? Ко да не п­ева Он­ога к­ога си пр­еч­исто р­од­ила? Ј­ед­ин­оро­дни Син.по пр­ир­оди ч­овек. То н­ије сл­учај са мн­ог­ 172 . где ће се р­аш­ир­ити в­иза­нти­јско хр­ишћа­нство. У свом к­она­чном о­бл­ику. не д­ел­ећи се у два л­ица.в­иза­нти­јски хи­мн­огра­ фски с­истем је п­ое­тска е­нц­икл­оп­ед­ија п­атр­исти­чке д­ухо­вн­ости и б­ог­осл­овља. а исто т­ако да б­уде м­ол­итва и р­ел­иги­јска п­есма. Ј­ован из Д­ам­аска. к­оја се у њ­има н­ал­азе. Пр­ев­ел­ика је њ­ег­ова в­ажност за н­аше ра­з­ум­ев­ање в­иза­нти­јске р­ел­иги­јске м­исли.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ п­о­ез­ије у л­иту­рги­чким књ­иг­ама. к­оји је п­опр­имио у д­ев­етом в­еку до­цн­ија д­от­ер­ив­ања су с­амо п­ер­ифе­рна . на­јбл­аж­ен­ија. т­ем­ељио се на ст­ол­ећ­има ст­арој хи­ мн­огра­фској тр­ад­иц­ији. н­еи­зр­еч­ено се ов­ апл­оти­вши и п­оста­вши . они на с­убо­тњем в­ече­рњу увек су п­осв­ећ­ени зн­ач­ају ов­апл­оћ­ења и­зр­аж­еног ха­лк­идо­нском д­еф­ин­иц­ијом: »Ко да Те не пр­осл­авља. на к­оју су се п­оз­ив­али . Пр­еч­иста. Мн­оге х­аг­и­огра­фске л­еге­нде и п­ое­тска пр­е­ув­ел­ич­ав­ања.на пр­имер Гр­ иг­ор­ије П­ал­ама пр­отив Ва­рл­а­ама. п­осле пр­ихв­ат­ања н­ових о­бл­ика хи­мн­огр­аф­ије у д­ев­етом и д­ес­етом в­еку. На пр­имер. к­акво су пр­ид­ав­али и п­ост­игли они на З­ап­аду. Сре­дњ­ев­еко­вна В­иза­нт­ија н­ик­ада н­ије пр­ид­ав­ала т­акву в­ажност шк­ол­ама. к­оји од Оца пре­две­ чно з­ас­ија. П­от­ешк­оћа да се за б­ог­осл­овље к­ор­исти хи­мн­огра­фски м­ат­ ер­ијал. Т­ако ће се то з­ад­рж­ати и у сл­ ове­нским и др­угим обл­аст­има. ра­з­ум­ев­али ра­ зл­ику и­зм­еђу до­гма­тских п­оста­вки и п­о­ез­ије. л­ежи у огро­мном и­з­об­иљу и ра­зл­ич­ит­ости хи­мни. и­нт­еле­кт­уа­лном ум­ов­ ању. м­огу се уп­отр­еб­ити ј­ед­ино у ко­нте­ксту у к­оме су б­ила п­рв­оби­тно н­ап­ис­ана.

Р­адуј се. књ­изи к­оја се уп­отр­ебљ­ава за вр­еме п­оста. пр­ихв­ата п­атр­исти­чки с­истем а­нтр­оп­ол­ог­ије. К­акво ди­вно Ца­ рство и­зг­убих због св­ојих стр­асти.« (В­ече­рње на Бл­аг­ов­ести).Lex orandi обро­јним ос­ећа­јним хи­мн­ама М­ар­ији Б­ог­ор­од­ици (Т­е­от­окос): »Р­адуј се. ч­овек је роб С­ат­ане и. Тр­иод. сп­ом­еник м­он­ашке д­ухо­вн­ости. Н­ед­еља блу­дног с­ина). ја пр­окле­тник. П­ок­ај­ање је пут к­оји в­оди »б­естр­асн­ости« (а р а t h е i а): »К­ол­ико д­об­ара се л­иших. Д­уб­око ос­ећ­ање љ­уб­ави пр­ема М­ар­ији. стр­аст­има ра­сп­ аљ­ена д­ушо! Ос­уђ­ена си на огањ ве­чни. к­оји в­одиш на н­ебо и у­зв­ иш­ена л­есн­ице к­оју је Ј­аков в­идео. в­ер­ова­тно су та­јна ве­чног п­еч­ата. 173 .то јест он­ога што га н­ав­оди да в­ише в­оли ств­ор­ење н­его Ств­ор­ит­еља. т­аи­нств­ена пре­дст­ава к­оја о­б­ухв­ата ц­елог ч­ов­ека. као што смо в­ид­ели у в­ези са д­ухо­вном Ев­агр­иј­евом до­ктр­ ином. Л­иту­ рг­ија Ц­ркве. з­ав­апи Хр­исту н­ашем Г­осп­оду: Пр­ими ме као блу­дног с­ина. њ­ег­ово осл­об­ођ­ење и сп­ас­ење пре­дп­ост­авља о­б­узд­ав­ање »стр­асти« . к­оји је в­иза­нти­јска хи­мн­огр­аф­ија ут­исн­ула на мн­ога п­ок­ол­ења љу­дских д­уша. исти они к­оји су м­огли да се сл­уже пр­ ец­изним и с­ув­опа­рним б­ог­осло­вским ј­ез­иком у др­угим те­кст­ов­ има. к­уп­ино н­ес­аг­ор­ива! Р­адуј се д­уб­ино н­еи­зр­ец­ива! Р­адуј се. ч­есто је и­зраз л­иту­рги­чке м­удр­ости и здр­авог р­аз­ума. и см­илуј ми се!« (в­ече­рње. Па ипак. пр­ема к­оме је ч­овек ист­ин­ити ч­овек ј­ед­ино к­ада је у ства­рном з­аје­дн­ича­рству са Б­огом: т­ада је он и исти­нски сл­ об­одан. к­оја си оп­озв­ала Ад­ама! Г­оспод је с Т­обом. М­еђ­утим. о Б­оже. к­оју су и­зр­аз­или в­иза­нти­јски хи­мн­огр­афи. Али ако је аске­тски тон и н­ешто п­ов­ишен. Пр­ест­упи­вши з­ап­ов­ести. Ч­ове­чност в­иза­нти­јске хи­мн­огр­аф­ије п­ок­аз­ана је у Тр­и­оду. к­оје сам пр­имио. б­ожа­нски с­ас­уде м­ане! Р­адуј се Ти к­оја си ук­ин­ула пр­окле­тство! Р­адуј се Ти. з­емљо н­ес­еј­ана! Р­адуј се. а ч­ији је в­ел­ики део с­аст­авио Т­ео ­ дор Ст­удит и њ­ег­ови н­еп­осре­дни уч­ен­ици. Т­ешко т­еби. У­зд­рж­ав­ање и аск­ет­изам су сре­дства к­оја се пре­дл­ажу у бо­ рби са стр­аст­има. Уз­аја­мне и­зм­ене и пр­ом­ене и о­дн­оси и­зм­еђу р­азних асп­ек­ ата р­ел­иги­јских д­ож­ивљ­аја. пре н­его што д­ође крај. м­осте. ра­ ст­очих б­ог­аство. у с­ад­ашњем п­алом ст­ању. м­ора да п­опр­ими и пр­е­обр­ази све о­бл­ике љу­дског ос­ећ­ања и не сме да б­уде огр­ан­ич­ена с­амо на з­ад­ов­ољ­ење ч­ов­ек­овог и­нт­еле­ кта.

ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ д­име­нз­ија хр­ишћа­нског ж­ив­ота и н­аде н­икад н­ије и­зг­убљ­ена: »Ца­рство Б­ож­ије н­ије ни ј­ело ни п­иће н­его р­адост у Д­уху Св­ет­ оме«.­З­апе­вајмо­песму­п­обеде! О.­бес­мртни су с­ п­ом­еници ­хриш­ћанске­р­адости: »Ово је дан в­ а­ск­рсења!­ Н­ароде.­з­аси­јајмо од­р­адости! ­Пасхо.­п­оро­дични­живот и ­друш­твену­о­дго­ворност: »Брак је­ частан. Али сви­ п­озиви на ­»п­ок­ајање« и »­пр­омену«­ били би­ бе­сми­ слени да­ није дат ­пр­едукус ­бл­аго­сл­овеног и­ р­адосног ­Царства­ које­ д­олази.« П­исци м­он­ашки усм­ер­еног аск­ет­изма не­ губе из­ вида брак. »Уд­ ели с­ир­ом­аху.­Л­огосе и­Сило­Б­ожија!­ До­зволи дa ­по­тп­уније у­ чес­тв­ујемо у­Теби у ­бе­ско­начном­дану Т ­ в­ојега Ц ­ арства.­ ложа­ н­епос­тидна. ­Пасхо­Гос­подња. . 174 . да би се и ти. н­ај­ављ­ује је­дна ст­их­ира у п­рву н­ед­ељу в­ел­иког п­оста. ­Христос нас п ­ р­еведе из с­ мрти у­живот. са­земље на­небо. ­Христе. ода 9).­ које је­ са­ставио­ Јован­ Д­амаскин. к­оји је уг­одан Б­огу. с­а­уч­ествуј у стр­ад­ању: то је ист­ин­ити пост. јер ­Христос ­унапред ­бл­аг­осиља и ­једно и ­друго ­уз­им­ајући ­учешће у ­храни као­ човек и ­пре­тв­ар­ајући­ воду у­ вино у­ Кани .­ душо. ­пр­ом­енила« ­(Канон­Ан­дрије К­ритског. ­Тр­иум­фалне ­химне ­пас­халне­ ноћи.­ п­ара­фр­аз­ир­ајући ­пас­халне­ б­еседе ­Гр­иг­орија­ Н­ази­ја­нзина.­в­елика и ­света П ­ асхо! О­Му­дрости. .

2 догматске теме .

.

Ни­ка­да ни­је ни је­дан ви­зан­тиј­ски бо­го­слов по­ку­шао да на­пи­ше Summа. По­ку­шао сам да ово по­стиг­нем у сле­де­ћим по­гла­вљи­ма. из­ла­зи­ли из хро­но­ло­шких гра­ни­ца. стра­них ње­го­вој при­ро­ди. Не­мо­гу­ће је да се у Ви­зан­ти­ји. и да мо­је раз­ма­тра­ње ви­ зан­тиј­ских пи­са­ца бу­де под ути­ца­јем чи­ње­ни­це. Ис­ток је био ма­ње склон не­го За­пад да ово је­дин­ство тра­ди­ци­је уоб­ли­ чи или дог­ма­ти­зу­је. при­хва­та де­лат­ ност Ду­ха. при­ ла­го­ђа­ва­ју­ћи план из­ла­га­ња са­др­жи­ни хри­шћан­ског до­жи­вља­ја: чо­век. а ко­ји су пре­тен­до­ва­ли да оста­ну вер­ни ви­зан­тиј­ским све­тим Оци­ма. да ја лич­но. као пра­во­слав­ни бо­го­слов. ко­је су де­фи­ни­са­не у уво­ду. ство­ре­ни и огре­хо­вље­ни. Не­из­бе­жно је би­ло. по­сто­ји опа­сност ње­го­вог на­сил­ног свр­ста­ва­ња у ка­лу­пе ра­ци­он ­ ал­них ка­те­го­ри­ја. Сам ће чи­та­лац про­су­ди­ти да ли је овај план по­год­ни­ји или не­по­год­ни­ји у од­но­су на пред­мет ко­ји се тре­ти­ра. из­ра­зи­ те тен­ден­ци­је и основ­ни из­во­ри бо­го­слов­ске ми­сли у Ви­зан­ти­ји. кроз жи­ви гно­сис Исти­не. не­из­бе­жно је зах­те­ва­ло че­сто по­зи­ва­ње на спи­се. го­во­ри о ан­тро­ по­ло­ги­ји или три­ни­тар­ном бо­го­сло­вљу. су­сре­ће Хри­ста. Он је био ви­ше на­кло­њен да одр­жи вер­ност »Хри­сто­вом уму« кроз ли­тур­ги­ју Цр­кве и кроз тра­ди­ци­ју све­то­ сти.Исто­риј­ски осврт у пр­вих де­вет по­гла­вља ове књи­ге. Сто­га. ко­ји су. и та­ко би­ва уве­ден у за­јед­ни­чар­ство са Тро­јич­ним Бо­ гом. Исти­на. ко­је су Ви­зан­тиј­ци сма­ тра­ли за сво­је пре­вас­ход­не учи­те­ље. с дру­ге стра­не. а да се не ци­ти­ра Ори­ген или уче­ње ве­ли­ких Ота­ца че­твр­тог ве­ка. Ге­ор­ги­је Фло­ров­ски их је ока­рак­те­ ри­сао као из­раз »за­пад­ног роп­ства« пра­во­слав­ног ду­ха. И баш до ово­га је до­шло у мно­гим уџ­бе­ни­ци­ма дог­мат­ског бо­го­сло­вља. у би­ло ком си­сте­мат­ском при­ка­зи­ва­њу ви­зан­тиј­ског бо­го­сло­вља. To ипак не зна­чи да иза про­бле­ма о ко­ји­ма су бо­го­сло­ ви рас­пра­вља­ли. ни­је по­сто­ја­ло основ­но је­дин­ство ин­спи­ра­ци­је и сми­сао је­дин­стве­ног и до­след­ног вер­ског пре­да­ња. у Ви­зан­ти­ји ви­дим про­ду­же­так ве­ли­ке 177 . У ви­зан­тиј­ском бо­го­сло­вљу си­сте­мат­ско из­ла­га­ње дог­мат­ских те­ма. Јер ни­је до­вољ­но да се на­ве­де из­о­би­ље ци­та­та из па­три­стич­ких или ви­ зан­тиј­ских пи­са­ца: пра­ва до­след­ност зах­те­ва је­дин­ство ме­то­да и иден­тич­ност при­ла­за. пред­ ста­вља по­ку­шај да се из­ло­же бо­го­слов­ске кон­тро­вер­зи­је. по­ не­кад. на при­мер. ко­ји су се по­ја­ви­ли на пра­во­слав­ном Ис­ то­ку у осам­на­е­стом ве­ку.

а пре­ко ње и по­ру­ку на­шем вре­ ме­ну.тра­ди­ци­је не­раз­де­ље­не Цр­кве. .

По при­ро­ди Отац ра­ђа Си­на . а по­што је ова при­ро­да не­про­мен­љи­ва. str. 36 . Ата­на­си­ја«. што зна­чи да је Бог ап­со­лут­но сло­бо­дан да 1 Ори­ген. I. str. Ство­ри­тељ и ство­ре­ње Пре­ма Ата­на­си­ју2. а во­ља је он­ то­ло­шки раз­ли­чи­та од Бо­жи­је при­ро­де. ко­је су по­ста­ле обра­зац за ка­сни­је ви­зан­тиј­ске пи­сце: раз­ли­к у из­ме­ђу ра­ђа­ња и ства­ра­ња.и Ње­го­во ра­ђа­ње је за­и­ста из­над вре­ме­на . од But­ter­worth. 1962/. (не­ка бу­де).37. 10. он­то­ло­шки ни­је раз­ли­ко­ва­ла од веч­но­сти Ло­го­са. 41 . у ства­ри. De prin­ci­pi­is. уче­њу да је Ло­гос ро­ђен у вре­ме­ну. Ова иден­ти­фи­ка­ци­ја је од­ве­ла Ари­ја. по­што је од­ба­цио веч­ност ства­ра­ња. свет је увек по­сто­јао. Ан­ти­а­ри­јан­ска те­о­ло­ги­ја Ата­на­си­ја Алек­ сан­дриј­ског је де­фи­ни­са­ла ка­те­го­ри­је. 2 Ви­ди код Фло­ров­ског.42 у прев. Ed. 1. У осно­ви де­ба­те је би­ло грч­ ко схва­та­ње о веч­ном ко­смо­су и би­блиј­ски ли­не­ар­ни по­глед на исто­ри­ју. јер је Бо­жи­јој до­бро­ти увек био нео­п­хо­дан је­дан објект. веч­ност ства­ра­ња се. 179 . TU 81/Ber­lin: Aka­de­mie Ver­lag. Stu­dia Pa­tri­sti­ca VI. »Уче­ње о ства­ра­њу код Св. ко­ја је по­че­ла са ства­ра­лач­ким FIАТ. 2. По­ла­ зна тач­ка Ори­ге­но­вог по­гле­да на по­ре­кло све­та би­ло је у том да је акт ства­ра­ња из­раз Бо­жан­ске при­ро­де.1 У ори­ге­ни­зму. deo IV. ни­ка­да ни­је би­ло »вре­ме­на« да Бог ни­је ства­рао.10 СТВА­РА­ЊЕ Па­три­стич­ка ми­сао о ства­ра­њу се раз­ви­ја­ла у окви­ру ве­ков­ не по­ле­ми­ке про­тив ори­ге­ни­зма. И јед­но и дру­го од веч­но­сти ис­хо­де из Бо­га. Ko­etschau. До­след­но то­ме. ства­ра­ње је акт Бо­жи­је во­ље. на енгл. 23.али ства­ра­ње би­ва по во­љи Бо­жи­јој.

9 Раз­ли­ка та­ко­ђе пред­ста­ вља ra­i­son d’ etre хал­ки­дон­ске де­фи­ни­ци­је о »две­ма при­ро­да­ма у 3 4 5 6 7 8 9 Ата­на­си­је.. Бо­жан­ска »при­ро­да« и ство­ре­на »при­ро­да« су одво­је­ни и пот­пу­но раз­ли­чи­ти ви­до­ви по­сто­ја­ња. по при­ро­ди Он је пра­ви је­ди­но­су­шни Син /Очев/«3. 41.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ ства­ра или да не ства­ра и да. PG 75: 276 b ibid.. PG 94: 812 .813. ред при­ро­де пред­хо­ди ре­ду вољ­не ак­ци­је6 и Он je не­за­ви­сан и уз­ви­ше­ни­ји од ре­да при­ро­де. Ње­го­вој во­љи и Ње­го­вој ре­чи. иден­ти­фи­ко­ва­не са са­мом Бо­жан­ском при­ро­дом. Con­tra Gen­tes.. II. не­га смо ми ство­ре­ни ра­ди Ње­га«5. по Ата­на­си­ју смо оти­шли да­ле­ко од Ори­ге­но­вог ко­смо­са. чак ни сво­јом су­шти­ном или би­ћем. I. та­ко да чак мо­г у и да пре­ста­ну да по­сто­је. Пр­ва је са­свим сло­бод­на од дру­ге. Чак у овој тач­ки. ко­је из­ра­жа­ва­ју Ње­го­во по­сто­ја­ње и де­ло­ва­ње ad ex­tra. не­ моћ­на. 180 . на­гла­ша­ва­ли су и Ки­рил Алек­сан­дриј­ски8 и Јо­ван Да­ма­скин.4 По­би­ја­ју­ћи Ари­је­ву иде­ју да је Ло­ гос ство­рен као и свет. ко­ји је по­ сма­тран као нео­пх­ од­ни из­раз Бо­жи­је до­бро­те. смрт­на и сло­же­на«. PG 75: 313c. и из­ме­ђу »при­род­ног« ра­ђа­ња Си­на од Оца и ства­ра­ња »ак­том во­ље«. би­ло је свој­стве­но Ори­ге­ну и Ари­ју. 15. Од­су­ство раз­ли­ко­ва­ња из­ме­ђу Бо­жи­је при­ро­де и Бо­жи­је во­ље. PG 26: 212 b. 20. По­ ста­вља­ње ове раз­ли­ке пред­ста­вља Ата­на­си­јев глав­ни ар­г у­мент. II. Исто. ка­ко га је из­ло­жио Ата­на­си­је.«7 Да­кле. Con­tra Ari­a­nos. оста­не тран­сцен­ ден­тан у од­но­су на свет. као што су »си­ла« или »до­бро­та«. флу­ид­на. 60.. 2 PG 26: 149 c. 18. пре­ма то­ме. Con­tra Ari­a­nos. ако Ство­ри­тељ то за­же­ли. Исто. 8. De fi­de orth. она по­сто­је »по Ње­ го­вој ми­ло­сти. по­сле ства­ра­ња. кoje по­ста­де из ни­чег. Ство­ре­ња за­ви­се од Бо­га. Раз­ли­к у по при­ро­ди из­ме­ђу Бо­га и Ње­го­вих ство­ре­ња. Ви­ди на пр. јер »Син ни­ је ство­ре­ње ко­је је по­ста­ло ак­том во­ље. The­sa­u­rus. 31. Син je.449. по при­ро­ди Бог. За­то што je Бог oнaj ко­ји је­сте. I. Пре­ма то­ме. Пот­пу­но је не­мо­г у­ће за­ми­сли­ти Оца без Си­на. уче­ње о ства­ ра­њу. У Бо­г у. а не Ње­го­ву су­шти­ну. Он ни­је де­тер­ми­ ни­сан или огра­ни­чен на би­ло ко­ји на­чин. PG 25: 81 cd. PG 26: 55a. док је »при­ро­да ство­ре­ња. II. у оном што чи­ни. PG 26: 448 . во­ди до раз­ли­ко­ва­ња у Бо­г у из­ме­ђу Ње­го­ве тран­сце­дент­не су­шти­не и Ње­го­вих осо­би­на. Ата­на­си­је твр­ди да »Он ни­је ство­рен ра­ ди нас.

т. ко­ји је Бог по­ста­вио ка­да је ство­рио свет у вре­ме­ну. про­сто збир јед­на­ких ин­те­ле­ка­та. љу­ба­ви и за­јед­ни­чар­ству. по­сма­тра га као ствар­ност у од­но­ су на Се­бе. Мо­же се раз­у­ме­ти да су две при­ро­де у »за­јед­ни­чар­ству« јед­на са дру­гом.Lex orandi Хри­сту. не тре­ба да нас за­ве­де. Ата­на­си­је­во на­сто­ја­ње на про­ла­зном ка­рак­те­ру ства­ра­ња. пред­по­ста­вља­ју раз­ли­к у и раз­ли­ко­ва­ње из­ме­ђу Ње­га и ство­ре­ног све­та. ко­ја за­слу­ж у­је Ње­го­ву љу­бав и Ње­го­во ста­ра­ње. као код Ори­ге­на. на­ро­чи­то су об­ра­ди­ли по­јам ове ство­ре­не ауто­но­ми­је све­та. Бо­жан­ски план Ства­ра­ње у вре­ме­ну . ко­ји од­ра­жа­ва­ју де­лат­ност Ство­ри­те­ља у од­но­су на свет. са­ме се­би до­вољ­не Бо­жи­је при­ро­де. иде­ја о веч­ном пла­ну. ни­је не­по­ду­дар­на са уче­њем ко­је се на­ла­зи у је­вреј­ској ли­те­ра­т у­ри »му­дро­сти«. али до­не­кле од­ го­ва­ра и по­не­ким пре­о­к у­па­ци­ја­ма грч­ке фи­ло­соф­ске ми­сли. као »ипо­ста­сно« сје­ди­ње­не.ј. Бо­жи­ји ства­ра­лач­ки акт је про­из­вео но­ви »ство­ре­ни« по­ре­дак. Он же­ли да по­ка­же кон­траст из­ме­ђу ап­ со­лут­не. Сва­ка­ко да он не же­ли да ство­ре­ње све­ де са­мо на »фе­но­мен«. а ко­ји су учи­ње­ни раз­ли­чи­тим услед по­сле­ди­це њи­хо­вог па­да. у Јо­ва­но­вој те­о­ло­ги­ји Ло­го­са. и од Ње­га за­ви­сне сва­ке ство­ре­не при­ро­де. али оне ни­ка­да не мо­г у да бу­ду »сме­ша­не« . 181 . Чак и он­да ка­да је Ло­гос пре­у­зео ство­ре­ну при­ро­ду у ипо­ста­сну за­јед­ни­цу. ви­зан­тиј­ско бо­го­сло­вље. Мак­сим Ис­по­вед­ник и пра­во­слав­ни бо­го­сло­ви ико­но­бо­рач­ког пе­ри­о­да. а не про­сто фан­том или при­ви­ ђе­ње. или још кон­крет­ни­је. 2. Ме­ђу­тим.то јест схва­ће­не као »јед­на при­ро­да«.пред­ста­вља глав­но ра­зи­ла­же­ње из­ме­ђу грч­ке ми­сли и би­блиј­ског от­кро­ве­ња. »Су­шти­ну« до­стој­ну Бо­га. Ов­де тре­ба са­мо да на­гла­си­мо да са­ма иде­ја о про­ми­слу. пре­ма хал­ки­дон­ској де­фи­ни­ци­ји. мо­г ућ­ност ствар­ног по­чет­ка ство­ ре­ног би­ћа . За­то што је ства­ра­ње су­шти­на. То­ком це­ло­к уп­не сво­је исто­ри­је. а ко­ја је у осно­ви »вр­ло до­бра«. Бог не ства­ра. има сми­сла да оно на­ла­зи у са­мом се­би зна­че­ње. ко­ји до­би­ја­ ју сми­сао по­сто­ја­ња је­ди­но кроз со­зер­ца­ва­ње Бо­жи­је су­шти­не. та­ко да чак и Бог »љу­би« свет. то јест. она је »за­др­жа­ла сво­је осо­би­не«. јед­ну дру­г у »су­шти­ну« раз­ли­чи­т у од Ње­ го­ве.

ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ би­ло »грч­ко« или би­блиј­ско. У ме­ђу­вре­ме­ну се па­три­стич­ка и ви­зан­тиј­ска ми­сао раз­ви­ја­ла у прав­цу ре­ак­ци­је пре­ма ори­ге­ни­ зму. не­ство­ре­не »мо­г ућ­но­сти«. По­сто­ја­ње у Бо­г у веч­не. ми­сли или иде­је о све­т у су не­ство­ре­ни из­ра­зи бо­жан­ског жи­во­та. IV de mun­do. По­што ни­шта не мо­же да бу­де ство­ре­но »у Бо­г у«.68. Пла­то­нов ko­smos no­e­tos мо­рао је да бу­де од­ба­чен по­што је пред­по­ста­вљао јед­ну веч­ну ре­ал­ност из­ван Бо­га. Ово од­ба­ци­ва­ње је би­ло им­пли­цит­но за­вр­ше­но осу­дом Ори­ге­ на 553. 11 Мак­сим Ис­по­вед­ник. По­че­так све­та је по­че­так пот­пу­но но­ве ре­ал­но­сти. V. theol. и на­ла­зи раз­ли­чи­те из­ра­жај­не об­ли­ке у ви­зан­тиј­ском бо­го­сло­вљу. ко­ја ни­ је Бо­жи­ја су­шти­на.« (на енг) Е Church Q 8/1949/. PG 4: 317. на при­мер. ко­је пред­ста­вља­ју нео­гра­ни­че­ну мо­ гућ­ност бо­жан­ске сло­бо­де. го­ди­не и екс­пли­цит­но. у си­но­дал­ним од­лу­ка­ма про­тив Јо­ва­на Ита­ло­са 1081. фи­ло­со­фи­ји. ко­ји до­ла­зи од Бо­га и са­гла­сан је са Ње­го­вим веч­ним пла­ном. »Иде­ја ства­ра­ња у хришћ. оне су »са­вр­ ше­не. Да би је опи­сао. и би­блиј­ског раз­ум ­ е­ 10 По­себ­но ви­ди код Гри­го­ри­ја На­зи­јан­зи­на. 182 . пред­по­ста­вља ан­ти­но­миј­ско по­и­ма­ње Бо­га.11. ис­кљу­чи­ва­ла ства­ра­ње из ни­че­га (ех ni­hi­lo) и те­жи­ла да ума­њи суб­стан­ци­ал­ну ре­ал­ност ви­ дљи­вог све­та. бо­ри­ло се са мо­г ућ­но­шћу да у до­ сле­дан хри­шћан­ски по­глед о ства­ра­њу ин­те­гри­ше те­о­ри­ју о бо­ жан­ским »иде­ја­ма« о све­т у. го­во­ри о »сли­ка­ма све­та« као ми­сли­ма о Бо­г у. али ко­ја под­ра­зу­ме­ва из­ве­сну кон­тин­гент­ност у од­но­ су на свет. ве­чи­те ми­сли о веч­ном Бо­г у«. Schol. Ге­ор­ги­је Фло­ров­ски пи­ше да »ми мо­ра­мо да раз­ли­к у­је­ мо два ви­да веч­но­сти: су­штин­ску веч­ност у ко­јој жи­ви је­ди­но Све­та Тро­ји­ца и кон­тин­гент­ну веч­ност сло­бод­не де­лат­но­сти Бо­жи­је бла­го­да­ти.. Бог ства­ра свет не »из њих«. PG 37: 421. у овој тач­ки је ви­зан­тиј­ско бо­го­ сло­вље до­шло до ди­рект­ног осе­ћа­ња раз­ли­ке из­ме­ђу без­лич­ног фи­ло­соф­ског уче­ња о Бо­г у као ап­со­лут­ном. не­го из ни­чег. 67 . на­ста­ле ак­том ства­ра­ња. без­лич­ну и »суб­стан­ци­јал­ну«. ни­ти су­шти­на све­та. Гри­го­ри­је На­зи­јан­зин. сма­тра­ју­ћи га са­мо за сен­к у ве­чи­тих ре­ал­но­сти. го­ди­не.12 У ства­ри. ни­ти је су­шти­на са­ма по се­би. ко­ја би огра­ни­ча­ва­ла ап­сло­лут­ну сло­бо­ду кре­а­тив­ног ак­та. 67.10 Ове »ми­сли« не огра­ни­ча­ва­ју сло­бо­ду лич­ ног Бо­га. 12 Ге­ор­ги­је Фло­ров­ски. по­што су раз­ли­чи­те од Ње­го­ве при­ро­де. Carm.

за­хва­љу­ју­ћи то­ме што су ло­го­си (1оgоi) схва­ће­ни као од­лу­ 13 Lars Thun­berg. »Је­дан је мно­ги пре­ма ства­ра­лач­ком и ује­ди­њу­ју­ћем ис­хо­ ђе­њу Јед­ног у мно­ге. 7. Am­big. а не са­мо у ње­го­вој за­јед­ни­ци са бо­жан­ском су­шти­ном. »До­ бро­та« ства­ра­ња. за Мак­си­ма њи­хо­во ствар­но и »ло­гич­но« по­сто­ја­ње је та­ко­ђе из­ ра­же­но у њи­хо­вој ра­зно­вр­сно­сти. Ово вре­мен­ско. ствар­но по­сто­ја­ње ство­ре­них би­ћа ни­је ауто­ном­но. мно­го ло­го­са (1оgоi) и мно­ги ло­го­си су Је­дан«. Тер­ми­но­ло­ги­ја је већ по­сто­ја­ла код Фи­ло­на и Ори­ге­на. док се ње­го­ во ствар­но по­сто­ја­ње де­ша­ва у вре­ме­ну. да је »је­дан Ло­гос. 15 Исто. пре­ма то­ме. »Mic­ro­cosm and Me­di­a­tor«. пре­ма Мак­си­му. Ве­ли­ка раз­ли­ка из­ме­ђу Ори­ ге­на и Мак­си­ма је у то­ме што Мак­сим од­ба­цу­је Ори­ге­нов по­глед да су ви­дљи­ва ство­ре­ња по­ста­ла ра­зно­вр­сна тек по­сле па­да. Али док код Ори­ге­на lоgоi као ло­гои по­сто­је са­мо у су­штин­ском је­дин­ству са јед­ним Ло­го­сом. 14 Мак­сим Ис­по­вед­ник. PG 91: 1081 c. ко­ји су пре­ег­зи­сти­ра­ли као Бо­жи­је »ми­сли« и »во­ље«. ло­го­си (1оgоi). пре­ма Мак­си­му... У Ње­ го­вој ми­сли.«14 Пре­ма то­ме. PG 91: 1081b. не­го је усред­сре­ђе­но у јед­ном Ло­го­су и с њим је у за­јед­ни­чар­ству. Ово је по­стиг­ну­то. Ме­ђу­тим. ства­ра­ње не мо­же да бу­де истин­ски »до­бро« уко­ли­ко ни­су ње­ го­ви ди­фе­рен­ци­ра­ни ло­го­си (1оgоi). ко­ји је ипак »над­су­шта­ствен« и пре­ва­зи­ла­зи мо­г ућ­ност за­јед­ни­ чар­ства. би­ли фик­си­ра­ни у Ње­му и одр­жа­ли за­ јед­ни­чар­ство са јед­ним »над­су­штин­ским« бо­жан­ским Ло­го­сом.84. Сми­сао је.13 Сто­га ство­ре­ња не по­сто­је са­мо »као ло­го­си«. код Мак­си­ма је ком­би­но­ва­на апо­фа­тич­на тен­ден­ци­ ја са ан­ти­пан­те­и­стич­ком тен­ден­ци­јом. пре­би­ва у ство­ре­ном све­т у. тран­сцен­дент­ног и сло­бод­ног. али мно­ги су Је­дан пре­ма про­ми­слу ко­ји во­ ди мно­ге да се вра­те Јед­ном.. ни­су иден­тич­ни ни са Бо­жи­јом су­шти­ном ни са би­ћем ства­ри у ство­ре­ном све­т у. ни­ти са­мо због то­га што их Бог од веч­но­сти »по­зна­је«. ве­ли­ки Мак­сим Ис­по­вед­ник се слу­жи ста­ром те­о­ло­ги­јом о Ло­го­су као цен­тру и жи­вом је­дин­ству ло­го­са ства­ра­ња. 183 . Да би из­ра­зио ве­зу из­ме­ђу Ство­ри­те­ља и ство­ре­ног. пре све­га. свет по­сто­ји са­мо по­тен­ци­јал­но. па­ра­док­сно је да су ство­ре­ња јед­но у јед­ном Ло­го­су. 76 .15 »Та­ко. она по­сто­је »по се­би« од оног мо­мен­та ка­да је Бог ста­вио у ак­ци­ју сво­је пред­зна­ње. веч­но. У ства­ри.Lex orandi ва­ња лич­ног Бо­га. као сво­ме све­мо­г у­ћем прин­ци­пу.

стр. је ста­ тич­но. 100 . пр­во­бит­но. сто­га.19 Пре­ма то­ме. Али. 1915). ко­ја ће оста­ти обра­зац и ствар­но нео­бо­ри­ви ауто­ ри­тет.«16 Оста­ју­ћи ве­ран Ата­на­си­је­вом раз­ли­ко­ва­њу при­ро­де и во­ље. Л. 20 Мак­сим Ис­по­вед­ник. 18 Ви­ди Ј. 17 Ви­ди C. PG 91: 1057b.. 1969). а ње­гов пр­ви по­крет је у об­ли­к у по­бу­не про­тив Бо­га. Мак­сим је ус­пео да из­ра­ди аутен­тич­но хри­шћан­ску он­то­ло­ги­ ју ства­ра­ња. »Хри­стос у пра­во­слав­ној ис­точ­ној ми­сли«. сто­га су у осно­ви зле. Ad Thal.). (на енгл. 3. 184 .137. Ова он­то­ло­ги­ја пред­по­ста­вља у Бо­г у раз­ли­ко­ва­ње из­ме­ђу »при­ро­де« (или »су­ шти­не«) и »енер­ги­је«. 81. ко­ја ће доц­ни­је би­ти на­зва­на »па­ ла­ми­зам«. Оно на­ла­зи сво­је пра­во.. 19 Ви­ди Мак­сим Ис­по­вед­ник. ло­гос сва­ког ство­ре­ња се са­сто­ји у то­ ме да је су­штин­ски де­ло­тво­ран. Ма­јен­дорф. str. 60 PG 90: 621 а. раз­ли­к у.17 кроз сву исто­ри­ју ви­зан­тиј­ске ми­сли. ко­ја су од Ње­га раз­ли­чи­та у то­ме што се ме­ња­ју и кре­ћу пре­ма Ње­му. Am­big. Она пред­по­ста­вља лич­но и ди­на­мич­но раз­у­ме­ва­ње Бо­га. ло­гич­но по­сто­ја­ње у со­зер­ца­њу Бо­жи­је су­шти­не.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ ке Бо­жи­је во­ље.18 Бог је. За Мак­си­ма и за це­ло­к уп­ну ви­зан­тиј­ску бо­го­слов­ску тра­ди­ци­ју. (Ва­шинг­ тон: Cor­pus. си­стем ди­на­мич­ них би­ћа. по­крет (kinеsis) ство­ре­ног je нео­п­ход­на и при­род­на по­сле­ди­ца ње­го­вог ства­ра­ња од стра­не Бо­га. Ди­на­ми­зам ства­ра­ња Пре­ма Ори­ге­ну. по­ста­вио из­ван Се­бе.. ство­ре­на 16 Thun­berg. услед ње­не за­јед­ни­це са бо­жан­ском при­ро­дом. »Пре­по­доб­ни Мак­сим Ис­по­вед­ник и ви­зан­ти­и­ское бо­го­ сло­вие«.20 не­ма «при­ро­де« без »енер­ги­је« или по­кре­та. Ова ди­на­мич­ка кон­цеп­ци­ја ство­ре­не при­ро­де чи­ни Мак­си­ мов глав­ни ар­г у­мент про­тив »мо­но­е­нер­ги­ста» сед­мог ве­ка. по Мак­си­му. Епи­фа­но­вич. у ства­ра­њу све­та. (Ки­ев. ин­те­лек­т у­ал­но ства­ра­ње.102. Mic­ro­cosm and Med. чи­ја је хри­сто­ло­ги­ја сма­тра­ла да је Хри­сто­ва људ­ска при­ро­да из­г у­ би­ла сво­ју пр­во­бит­ну људ­ску »енер­ги­ју« или во­љу. Про­ме­не и раз­ли­чи­то­сти у ства­ра­њу су по­сле­ди­ца па­да и. 136 . а та­ко­ђе ди­на­мич­но или »енер­ге­тич­но« схва­та­ње ство­ре­не при­ро­де.

У Ви­зан­ти­ји је би­ло углав­ном при­хва­ће­но ко­смо­ло­шко уче­ње. Dum­bar­ton Oak Pa­pers 16 /1962/. већ уче­ство­ва­ње у бо­жан­ској енер­ги­ји.. »Не­ ка зе­мља пу­сти из се­бе. на­сле­ђе­но из Би­бли­је или из кла­сич­не ста­ри­не. све 21 Мил­тон В. не со­зер­ца­ње бо­жан­ске су­шти­не (ко­ ја је не­при­ступ­на). Ана­стос. Она по­се­ду­је енер­ги­ју.21 У сва­ком слу­ча­ју. За вре­ме це­лог ви­зан­тиј­ског сред­њег ве­ка.. ула­зи у пе­ри­од сле­де­ћег вре­ме­на. »Исто­ри­ја ви­зан­тиј­ске на­у­ке: Из­ве­штај на кон­фе­рен­ци­ји у Дам­ бар­том Оук 1961«. јер је оно по­твр­ди­ло ди­на­ми­зам при­ро­де и та­ко да­ло фун­да­мен­тал­ни под­сти­цај из­у­ча­ва­њу и кон­тро­ли­са­њу ње­го­вог раз­во­ја. Ви­зан­тиј­ци су то­ли­ко окле­ва­ли да при­хва­те на­уч­но зна­ње. 411.Lex orandi при­ро­да би пре­ста­ла да по­сто­ји ако би би­ла ли­ше­на соп­стве­не енер­ги­је. оста­ју као јед­на од ми­сте­ри­ја грч­ког сред­њег ве­ка«. а ства­ра­лач­ки ло­гос је учи­нио да. соп­стве­ног ди­на­мич­ког иден­ти­те­та. Доц­ни­је ће­мо се освр­ну­ти на ан­тро­по­ло­шке и хри­сто­ло­шке ди­мен­зи­је овог уче­ња о ства­ра­њу. при­мив­ши свој по­че­так од пр­ве за­по­ве­сти. Ва­си­ли­је­ве оми­ли­ је на Нехаеmеrоn (о Ше­сто­дне­ву) би­ле су обра­зац и нај­а­у­то­ри­та­ тив­ни­је шти­во о по­ре­клу. та­ко­ђе Бо­гом да­ну. Ме­ђу­тим. мо­же да бу­де пот­пу­но свој са­мо ако сле­ди соп­стве­ни циљ (skороs). пре­ма то­ме. на на­чин ко­ји пре­ва­зи­ла­зи наш ум. 185 . 1:24) -»ова крат­ка за­по­вест.. али ко­ја је аутен­тич­но њи­хо­ва вла­сти­та. (на енгл. Овај соп­стве­ни по­крет при­ро­де. ко­ји се са­сто­ји у те­жњи пре­ма Бо­г у. ви­зан­тиј­ском бо­го­сло­вљу не би тре­ба­ло при­го­ва­ра­ти због овог про­пу­ста.« ка­же Ва­си­ли­је. струк­т у­ри и раз­во­ју све­та. ник­ну без­ број­не вр­сте би­ља­ка.. Пра­ва свр­ ха ства­ра­ња је. Та­ко. По­дра­жа­ва­ ју­ћи Ата­nа­си­је­ву опо­зи­ци­ју хе­лен­ском и ори­ге­ни­стич­ком уче­њу о ства­ра­њу као ве­чи­том ци­клич­ном по­на­вља­њу све­та. Ва­си­ли­је по­др­жа­ва ре­ал­ност ство­ре­ ног по­кре­та и ди­на­ми­зам ство­ре­ног. при­род­ни по­ре­дак. и по­твр­ ђу­ју­ћи ства­ра­ње у вре­ме­ну. ула­ску у за­јед­ни­чар­ство са Њим и та­ко ис­пу­ње­њу ло­го­са или бо­жан­ске свр­хе кроз ко­га и за ко­га је и ство­ре­на. соп­стве­не свр­хе. « (Пост. да је чак би­ло на­пи­ са­но да »скром­ни ре­зул­та­ти Ви­зан­ти­ја­ца у при­род­ним на­у­ка­ма. Ство­ре­ња не при­ма­ју јед­но­ став­но свој об­лик и раз­ли­чи­тост од Бо­га.). пре­ о­бра­жа­ју и при­јем­чи­во­сти за бо­жан­ску ак­ци­ју у све­т у. оно има очи­глед­но и ко­смо­ло­ шко зна­че­ње. »од­мах је по­ста­ла ве­ли­ка ре­ал­ност.

Он је прин­цип као ство­ри­тељ. Она је ство­ре­на за то да би би­ла »у за­јед­ни­чар­ству« са Бо­гом. да­је мо­г ућ­ ност људ­ском ду­ху да све ство­ре­но објек­тив­но и на­уч­но ис­тра­ жу­је. ко­ји је део са­мог ства­ра­лач­ког пла­на.24 На­уч­но са­зна­ње ко­је би иг­но­ри­са­ло ово крај­ње зна­че­ње ства­ра­ња. би­ло би.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ док се не оства­ри пот­пу­но фор­ми­ра­ње уни­вер­зу­ма. ан­тро­по­цен­трич­но уче­ње о све­т у.«22 Слу­же­ћи се на­уч­ним до­стиг­ну­ћи­ма свог вре­ме­на. уче­ње ко­је је мо­гло да во­ди ве­чи­том об­на­вља­њу »све­то­ва по­сле њи­хо­вог уни­ште­ња.. али не на ра­чун ње­го­вог ство­ре­ног ди­ на­ми­зма. In Не. PG 29: 73c. На при­мер. По­сто­ја­ње све­та као ди­на­мич­не »при­ро­де« (то јест као ре­ал­ но­сти »из­ван« Бо­га . 5. а ко­ји 22 Ва­си­ли­је Ке­са­риј­ски. де­фект­ном ста­њу. Он је цен­тар као про­ми­сли­тељ и Он је крај као за­кљу­чак. 186 . бо­жан­ском про­ми­слу.»уко­ли­ко Он де­лу­је без пре­стан­ка. 4.«23 Слич­но Ата­на­си­ју и Мак­ си­му. PG 29: 1160d. ко­ји се раз­ви­ја по ре­ду свог ево­лу­тив­ног ра­ста и раз­во­ја. Cap. сто­га.1088a. Ва­си­ли­је оста­је бо­го­слов­ ски не­за­ви­сан од сво­јих ван­би­блиј­ских из­во­ра.пи­ше Мак­сим .за ко­га је он објект љу­ба­ви и про­ми­сла). То ипак не зна­чи да је ство­ре­на при­ро­да он­то­ло­шки »ауто­ ном­на«. 10.. ко­ји је пре­ко ло­го­са (1оgоi) дао све­т у би­ће и одр­жа­ва свет у ње­го­вом по­сто­ја­њу.. јер је од Ње­га и кроз Ње­га и у Ње­му све« (Рим. са­чу­ва­ло се у грч­кој па­ три­стич­кој ли­те­ра­т у­ри: при­ро­да стра­да због па­да чо­ве­ка »ми­ кро­ко­смо­са«. 24 Мак­сим Ис­по­вед­ник. 11:36). 23 Исто. ство­ре­на при­ро­да не ис­пу­ња­ва на од­го­ва­ра­ју­ћи на­чин оно за шта је од­ре­ђе­на. ко­ме је Бог по­ве­рио кон­тро­лу над при­ро­дом. Би­блиј­ ско. Осве­ће­ње при­ро­де У овом са­да­шњем. I. PG 91: 1085d . ко­ји ни­је са­мо пр­ви по­кре­тач не­го циљ ства­ра­ња и крај­ њи сми­сао (ло­гос) ње­го­вог тра­ја­ња. »Бог је прин­цип. цен­тар и крај« . он од­ба­цу­је сто­јич­к у иде­ју да су ло­го­си ство­ре­ња истин­ски ве­чи­те су­шти­не би­ћа. а та­ко­ђе и сто­јич­ком тер­ми­но­ло­ги­јом »искон­ских раз­ло­га«. Ва­си­ли­је оста­је ве­ран би­блиј­ском уче­њу о ап­со­лут­ној тран­ сцен­дент­но­сти Бо­жи­јој и сло­бо­ди у ак­т у ства­ра­ња. gno­sti­ca. hom. 3. опа­сно и јед­но­стра­но.

Про­ми­шље­но и све­сно од­ри­ца­ње Са­та­не. Ово је нај­и­зра­зи­ти­је фор­му­ли­са­но у ли­т ур­ги­ји и ду­хов­но­сти. ко­је кон­тро­ли­шу људ­ску ду­шу. без об­зи­ра што се у њи­ма че­сто од­ра­жа­ва­ју ми­то­ ло­шка ве­ро­ва­ња. а у ко­ји­ма крај­ња власт при­па­да смр­ти. за ко­ји су га ве­за­ле ње­го­ве »стра­сти«. Уме­сто да пре­ко свог уну­тра­шњег сми­сла (ло­го­са) и свр­хе (ско­пос-а) по­ ста­не бо­жан­ски план ства­ра­ња и пре­ко то­га сам Бог. по­што се оно не мо­же све­сти са­мо на Би­бли­ју или сред­ње­ве­ков­не ми­то­ло­ шке пре­ста­ве. ко­ја је. Али чо­век је иза­брао да бу­де кон­тро­ли­сан од све­та.Мак­сим опи­су­је про­ме­ну чо­ве­ко­вог по­ло­жа­ја са­мо тер­ми­ни­ма но­ве за­ви­сно­сти од ани­мал­не стра­не по­сто­ја­ња све­та.во­ди. а уз­диг­ не и све ство­ре­но пре­ма Бо­г у.Lex orandi је. те је та­ко из­г у­био сло­бо­ду. при­ро­да је по­ста­ла до­мен и ин­стру­мент Са­та­не: кроз це­ло­к уп­но ства­ра­ње »при­род­на енер­ги­ја«. ви­ше во­лео да при­ро­да ње­га кон­тро­ли­ше. чо­век се под­чи­нио же­ља­ма ма­те­ 187 . се сма­тра да је при­бе­жи­ште »зма­је­ва ко­ји се гне­зде«. »Де­мон­ско« до­ла­зи у при­ро­ду због то­га што је ство­ре­ни свет скре­нуо са свог пр­во­бит­ног прав­ца и на­зна­че­ња. Че­сто по­ми­ ња­ње де­мон­ских си­ла ва­се­ље­не у ли­т ур­гич­ким и па­три­стич­ким тек­сто­ви­ма. Ви­зан­тиј­ски об­ред кр­ште­ња је на­сле­дио из хри­шћан­ске ста­ ри­не јак дав­на­шњи на­гла­сак на ег­зор­ци­зми­ма. У »Ве­ли­ком осве­ће­њу во­де« на пра­зник Бо­го­ја­вље­ња.ту­ма­че­ њу за­сно­ва­ном на ори­ге­ни­стич­кој иде­ји о пре­ег­зи­стен­ци­ји ду­ше . сво­јој »сли­ци и при­ли­ци«. Ово је ту­ма­че­ње ко­је Гри­го­ри­је Ни­ ски и Мак­сим при­ме­њу­ју на оде­љак из По­ста­ња 3:21 о »ко­жној оде­ћи«. ко­ја се по­ду­да­ра­ла са пр­во­бит­ним Бо­жи­ јим пла­ном. све­то­та­јин­ско ис­те­ри­ва­ње си­ла зла из ду­ше но­во­кр­ште­ног под­ра­зу­ме­ва пре­лаз из роп­ства »кне­зу овог све­та«. да­та Ада­му и Еви. у чи­јем ос-нов­ном еле­мен­т у . уме­сто то­га. Он је та­ко по­стао су­бјект ко­смич­ког де­тер­ми­ни­зма. Бог је по­ве­рио чо­ве­к у. Ипак ли­т ур­гич­ки ег­зор­ци­зми ни­су по­ ве­за­ни са­мо са де­мон­ским си­ла­ма. на­ла­зи се у бор­би са ра­зор­ним си­ла­ма смр­ти. у сло­бо­ду у Хри­сту. кон­тро­лу над при­ро­дом. Уме­сто да је упо­тре­био мо­г ућ­ност сво­је при­ро­де да се сам уз­диг­не. по­сле па­да. ис­те­ру­ју се не­чи­сте си­ле из ко­смо­са. Ви­зан­ тиј­ски бо­го­сло­ви су у глав­ном сма­тра­ли да са­да­шње би­ти­са­ње ство­ре­ног све­та има дра­ма­ти­чан ка­рак­тер. Од­ба­цу­ју­ћи Ори­ге­ но­ву иден­ти­фи­ка­ци­ју »оде­ће« са ма­те­ри­јал­ним све­том . тре­ба раз­у­ме­ти у бо­го­слов­ском кон­тек­сту.

(Ви­зан­тиј­ ска ли­т ур­ги­ја је вр­ло бо­га­та све­то­та­јин­ским рад­ња­ма осве­ће­ња или бла­го­сло­ва). Олу­је стре­пе. Ме­ђу­тим. при­мље­но из нео­пла­то­ни­зма. Го­спо­де. го­ре на ви­ си­ни. Ad Thal.. при­род­не си­ле не мо­г у да бу­ду бо­жан­ ство. биљ­ке. ки­да­ју­ћи за­ко­не при­ро­де.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ ри­јал­них чу­ла.. Ис­по­вед. Ви­зан­ти­ја ни­кад ни­је има­ла не­ки уни­вер­зал­но при­хва­ће­ни си­стем или опис ан­ђе­о­ског све­та -из­у­зи­ма­ју­ћи Не­ бе­ску хи­је­рар­хи­ју псе­у­до .. осло­бо­ди­ло је чо­ве­ка од ро­бо­ва­ња при­ро­ди и по­зва­ло га да у Бо­ жи­је име оства­ри сво­ју суд­би­ну као го­спо дар при­ро­де.. као што се то чи­ни на бо­го­ја­вљен­ском бла­го­си­ља­њу.. хи­је­рар­хиј­ско по­и­ма­ње ва­се­ље­ не. « Пре­ма то­ме. 61. Ди­о­ни­си­јев је циљ да са­чу­ва. Осло­бо­дио си ро­до­ве на­ше при­ро­де. те си до­шао и спа­ сао си нас. као што су де­ла умет­но­сти и тех­ни­ке . За хри­шћа­ни­на. свет. Ра­за­пео си не­бо као ша­тор. а из­во­ри Те обо­жа­ва­ју. не са­мо пре­ма Бо­г у не­го и пре­ма чо­ве­к у. осве­ће­ње при­ро­де под­ра­зу­ме­ва ње­ну де­ми­сти­ фи­ка­ци­ју. у ко­јој је сва­ки од де­вет ре­до­ва сма­тран као по­сред­ник из­ме­ђу нај­ви­ше си­ле. Цр­ква их ста­вља у њи­хо­ве пр­во­бит­не и пра­ве од­но­се. 25 Ви­ди по­себ­но код Макс. ко­ји је »сли­ка« Бо­жи­ја. че­ сто по­ми­ње не са­мо де­мон­ске си­ле ко­је су узур­пи­ра­ле власт над све­том. хра­ну. уну­тра­шње и спо­ља­шње. Об­ја­вљу­ју­ћи Бо­жи­ју власт над све­ми­ром. у ства­ри се по­твр­ђу­је да чо­век ви­ше ни­је роб ко­смич­ких си­ла: »Пред То­бом дрх­те не­ма­те­ри­јал­не си­ле.25 И као ре­зул­тат. и об­ли­ка по­сто­ја­ња. ко­ји је пр­во­бит­но ство­рен од Бо­га као »вр­ло до­бар«. Зве­зде су Тво­је слу­ге. ко­је са­ра­ђу­ју са Бо­гом и чо­ве­ком у вас­по­ста­вља­њу пр­во­бит­ног и »при­род­ног« по­рет­ка у све­т у. не­го и »бес­те­ле­сне не­бе­ске си­ле«. Ка­да ви­зан­тиј­ска ли­т ур­ги­ја об­ја­вљу­је осве­ће­ње ко­смо­са. Осве­ћу­ју­ћи во­ду. 188 . PG 90: 628 ab. Сун­це Те сла­ви и ме­ сец Те про­сла­вља.. По­ста­вио си зе­мљу над во­да­ма. (Сто­га) скри­ва­ју­ћи ду­би­ну свог са­о­се­ћа­ња. до­ле на зе­мљи.. па и ре­зул­та­те чо­ве­ко­вог ства­ра­ла­штва. по­ста­де чо­ве­ко­ва там­ни­ца и ње­го­во стал­но ис­к у­ше­ње. ни­ти мо­г у да бу­ду под­врг­ну­те би­ло ком об­ли­к у при­род­ног де­тер­ми­ни­зма: Хри­сто­во вас­кр­се­ње. пре­ко ко­га »кнез овог све­та« уста­но­ви сво­ју власт смр­ти. Ти ни­си мо­гао да под­не­сеш да ви­диш ка­ко је Твој људ­ски род по­бе­ди­ло зло. Све­тлост се кла­ња Тво­ јој си­ли.Ди­о­ни­си­ја.

они су ство­ре­ни пре ства­ра­ња ви­дљи­вог све­та.) 26 Гри­го­ри­је На­зи­јан­зин. PG 36: 320 c. 12Исто. са­др­жа­но у ев­ха­ри­сти­ји. Пре­ ма ви­зан­тиј­ским бо­го­сло­ви­ма. II 2. је ес­ха­то­ло­шки циљ све­га ство­ре­ног. где су ар­хан­ге­ли Ми­ха­ил и Га­врил пред­ста­вље­ни као »глав­не вој­ско­ во­ђе« Бо­жи­је не­бе­ске вој­ске... уче­ству­ју­ћи не­ви­дљи­во у жи­во­т у ко­смо­са. По­себ­но па­да у очи су­прот­ност из­ме­ђу не­знат­не уло­ге. иде­ал­ну стра­ну ства­ра­ња. 189 .то јест да вас­по­ста­ве сво­ју пр­во­бит­ну ве­зу са Бо­гом. на­ро­чи­то ка­но­на ев­ха­ри­сти­је. Јо­ван Да­ма­скин. ан­ђе­ли пред­ста­вља­ју. Ово је­дин­ство не­ба и зе­мље. ко­ју Ди­о­ни­си­је при­пи­су­је »ар­хан­ге­ли­ма« (дру­ги ред од­о­здо у ан­ђе­о­ ској хи­је­рар­хи­ји). I. али и пе­ри­фер­ни ути­цај. (OSTAVILA SAM OVE FUS NOTE OVDE DA BI IH PREBACILA u фусноте. 6:3. Би­блиј­ска иде­ја да ан­ђе­ли непре­ста­но сла­ве Бо­га (Ис. dok se u telu ne pronadje njihovo mesto. De fi­de orth. II. ко­ ју тре­ба сма­тра­ти за глав­ни и нај­по­у­зда­ни­ји из­вор ви­зан­тиј­ске »ан­ђе­ло­ло­ги­је«. и уче­ња ко­је се на­ла­зи у је­вреј­ским апо­ка­лип­ тич­ким спи­си­ма. 9. De fi­de ort­ho­do­xa. Лк. Ју­ду и От­кро­ве­ње. 2:13) је че­ста те­ма ви­зан­тиј­ске ли­т ур­ги­је.26 а њи­хо­ва је основ­на функ­ци­ја да слу­же Бо­г у и Ње­го­вој сли­ци . PG 94:837. ко­ји по­зи­ва вер­не да се при­дру­ же хо­ру ан­ђе­ла . Ди­он ­ и­си­је­во уче­ње о ан­ђе­о­ском све­т у ни­ка­да ни­је ус­пе­ло да ели­ ми­ни­ше ста­ри­је и бли­же Би­бли­ји иде­је о ан­ђе­ли­ма. 3.чо­ве­к у. 11Јо­ван Да­ма­скин. Or. на из­ве­стан на­чин. Ан­ђе­ли до­при­но­се ње­го­вој при­пре­ми. PG 94: 873. Иде­ја се одр­жа­ла у ли­т ур­ги­ји. PG 94:865. 9. укљу­чу­ју­ћи Да­ни­ла. 28. Уме­ша­ни у бор­бу про­тив де­мон­ских си­ла све­ми­ра.Lex orandi Без об­зи­ра на ње­го­ву про­ши­ре­ност.

.

али до­след­но. за­сно­ван је на уче­њу о »уче­ство­ва­њу« у Бо­гу. Бла­го­дат. ко­ји је пре­о­вла­дао на хри­шћан­ском Ис­ то­ку. има­ју зна­че­ње ко­је је са­свим раз­ли­чи­то од упо­тре­бе на За­па­ду. али су у за­јед­ни­чар­ству је­дан са дру­гим пре­ко Бо­жи­је енер­ги­је или бла­го­да­ти. Иде­ја да је »уче­ство­ва­ње« у Бо­г у чо­ве­ко­ва по­себ­на при­ ви­ле­ги­ја. ка­да их упо­тре­бља­ва­ју ви­зан­тиј­ски пи­сци. на при­мер. PG 90: 1024 bc . Чо­век и Бог Пре­ма Мак­си­му Ис­по­вед­ни­к у. »ми­кро­ко­смос« . из­ра­жа­ва­ју ди­ на­ми­чан. пр­ве две при­ па­да­ју чо­ве­ко­вој су­шти­ни. веч­ност. 25. Ири­неј. Чо­век ни­је ство­рен као ауто­ном­но или са­мо се­би до­вољ­но би­ће.и ње­го­во сло­бод­но са­мо­о­ пре­де­ле­ње де­фи­ни­ше крај­њу суд­би­ну уни­вер­зу­ма. Тре­ћа и че­твр­та су са­мо по­ну­ђе­не чо­ве­ко­вој вољ­ној при­род­ној скло­но­сти. Чо­век је ипак цен­тар ства­ра­ња.11 ЧО­ВЕК По­глед на чо­ве­ка.. III. да­кле. до­бро­ ту и му­дрост. ства­ра­ју­ћи чо­ве­ка. Ова основ­на пред­по­став­ка об­ја­шња­ва за­што из­ра­зи »при­ро­да« и »бла­го­дат«. жив и нео­пх­ о­дан од­нос из­ме­ђу Бо­га и чо­ве­ка ко­ји су раз­ли­чи­ти по сво­јој при­ро­ди. да­је чо­ве­к у ње­гов »при­род­ни« раз­вој. пи­ше да је 1 Мак­сим Ис­по­вед­ник. из­ра­же­на је у грч­кој па­три­стич­кој тра­ди­ци­ји на раз­ ли­чи­те на­чи­не.1 Од ове че­ти­ри бо­жан­ске осо­би­не. Ње­го­ва при­ро­да је пра­ва при­ро­да са­мо уко­ли­ко по­сто­ји »у Бо­г у« или »у бла­го­да­ти«. 1. De char. Тер­ми­ни »при­ро­да« и »бла­го­дат«. »пре­нео« на ње­га че­ти­ри сво­је осо­би­не: би­ће. Бог је.

. уче­ње ко­је се не укла­па у за­пад­њач­ке ка­те­го­ри­је о »при­ро­ди« и »бла­го­да­ти«. ко­ји ће ви­зан­тиј­ски бо­го­сло­ви то­ком це­лог сред­њег ве­ка сма­тра­ ти не­при­ко­сно­ве­ним.3 Гри­ го­ри­је Ни­ски у свом трак­та­т у »О ства­ра­њу чо­ве­ка«.. да се ње­го­ва пра­ва чо­веч­ност оства­ру­је је­ди­но кад он жи­ви »у Бо­г у« и по­се­ду­је бо­жан­ске ква­ли­те­те. »Бог је љу­бав«. ко­мен­та­ри­ше овај па­сус и тај ко­мен­тар мо­же да се при­ме­ни на грч­к у па­три­стич­к у ми­сао у це­ли­ни: »Гри­го­ри­је иден­ти­фи­к у­је ре­ал­но­сти.«5 На тај на­чин. је уче­ње да чо­век ни­је ауто­ном­но би­ће. ду­ше и Ду­ха Све­тог2. ка­да го­во­ри о чо­ве­к у пре огре­хо­вље­ња. ко­је за­пад­на те­о­ло­ги­ја по­сма­тра дру­га­чи­је. Ако не­ма љу­ба­ви.. ко­ји од­го­ва­ра из­ра­зу »при­ли­ка« у По­ста­ 2 3 4 5 Ири­неј. За Гри­го­ри­ја. нео­пла­то­ни­чар­ском или би­блиј­ском. Бо­жан­ски жи­вот је дар. »Pla­to­ni­sme et the­o­lo­gie mysti­que«. Овај по­ла­ри­тет из­ме­ђу »да­ра« и »за­дат­ка« че­сто је из­ра­жен тер­ми­ни­ма ко­ји­ма се пра­ви раз­ли­ка из­ме­ђу схва­та­ња »сли­ке« и »при­ли­ке«. ко­ји тре­ ба да бу­де из­вр­шен сло­бод­ним људ­ским тру­дом. ра­зни ауто­ри су се слу­жи­ли раз­ли­чи­том тер­ми­но­ло­ги­јом . Pg 44: 137 c Jean Da­ni­e­lou. 5. Да би ову иде­ју из­ра­зи­ли. Adv. Ка­ па­до­киј­ски Оци го­во­ре о »из­ли­ва­њу« Ду­ха Све­тог у чо­ве­ка. De opif. као што је apat­he­ia или љу­бав (ко­ју за­пад­ња­ци на­зи­ва­ју »ми­лост«) при­пи­су­је бо­жан­ском жи­во­т у. Pg 37: 452 Гри­го­ри­је Ни­ски. пи­ше Гри­го­ри­је. Он чо­ве­к у при­пи­су­је из­ве­сне цр­те. нај­глав­ни­ји аспект па­три­стич­ке ан­тро­по­ло­ги­је. Ha­er. »и из­вор љу­ба­ви. /Pa­ris: Aubi­er 1944/ стр. У грч­ ком тер­мин ho­mo­io ­ ­sis. раз­ли­ке не по­сто­је. 1 Гри­го­ри­је На­зи­јан­зин. при­пи­су­је му »бла­жен­ство бе­смрт­ но­сти«. де­фор­ми­са­ни су сви еле­мен­ти сли­ке Бо­жи­је. Оста­ло. Ство­ри­тељ на­ше при­ро­де дао нам је и осо­би­ну да во­ли­мо. али и за­да­так. 54 192 . као што су ра­зум или сло­бо­да. Исто је и са ефек­ти­ма ко­нач­ног про­сла­вља­ња: не­про­па­дљи­во­шћу и бла­жен­ством. »чи­сто­т у«. hom. То је иза­зов и чо­век је по­зван да ра­сте у Бо­ жан­ском жи­во­т у. 5. ко­је За­пад при­пи­су­је (ство­ре­ном) ду­ху.ори­ге­ни­ стич­ком. Carm. Као што смо ви­де­ли из ци­та­та Мак­си­ма Ис­по­вед­ни­ка у по­ чет­к у овог по­гла­вља.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ чо­век са­ста­вљен од три еле­мен­та: те­ла. Па ипак по­сто­ји са­гла­сност о су­штин­ској отво­ре­но­сти чо­ве­ка. 6. »прав­ду«. »при­род­но« уче­ство­ва­ње чо­ве­ка у Бо­г у ни­је ста­тич­ка де­лат­ност.« 4 Жан Да­ни­е­лу.

у ви­зан­тиј­ској тра­ди­ци­ји не по­сто­ји су­прот­ност из­ме­ђу сло­бо­де и бла­го­да­ти: по­сто­ја­ње Бо­жан­ских осо­би­на у чо­ве­к у . »Три­а­да« I 1. при­род­ни људ­ски ум не мо­же ни­ка­да да до­сег­не до бо­жан­ске исти­не са­ме по се­би. ко­ је. По­и­ма­ње чо­ве­ка као »отво­ре­ног би­ћа«. би­ло је основ­на по­став­ка у спо­ру из­ме­ђу Вар­ла­а­ма из Ка­ла­бри­је и Гри­го­ри­ја Па­ла­ме у че­ тр­на­е­стом ве­к у. Ипак бо­го­слов­ско твр­ђе­ње не мо­же да ба­зи­ра на от­кри­ве­ним пре­ми­са­ма. У слу­ча­ју ка­ да от­кри­ве­не пре­ми­се по­себ­но по­твр­ђу­ју да­т у пред­по­став­к у.ј. то јест ин­те­лек­т у­ал­но еви­дент­ним исти­на­ма. ко­ја је део чо­ве­ко­ве при­ро­де и чи­ни га да бу­де пот­пун чо­век . 9 изд. она обез­бе­ђу­је да са­рад­ња или си­нер­ги­ја из­ме­ђу бо­жан­ске во­ље и људ­ског из­бо­ра. Да се по­слу­жи­мо из­ра­зом Гри­ го­ри­ја Па­ла­ме: Адам је пре па­да по­се­до­вао »искон­ско до­сто­јан­ ство сло­бо­де«. али да чо­век. Па­ла­ма. да би опо­вр­гао ове ста­во­ве раз­ви­ја екс­пе­ри­мен­ тал­ни кон­цепт на­шег са­зна­ња о Бо­г у на уче­њу да Бог не мо­же да се са­зна пу­тем чи­стог ин­те­лек­т у­ал­ног про­це­са. на­во­ди на иде­ју ди­на­мич­ног про­гре­са (»аси­ми­ла­ци­је«) и под­ра­зу­ме­ва људ­ску сло­бо­ду.не уни­шта­ва ње­го­ву сло­бо­ду ни­ ти га огра­ни­ча­ва да сво­јим вла­сти­тим си­ла­ма и сна­га­ма по­ста­не пра­ви чо­век. па чак и мо­ра. 27 193 .6 Пре­ма то­ме. не мо­же да се сма­тра да је »до­ка­за­зно« не­го са­мо да је »ди­ја­лек­тич­ки мо­ гу­ће«.»бла­го­да­ти«. чи­ни мо­г у­ћим на­пре­ до­ва­ње »из сла­ве у сла­ву« и во­ди аси­ми­ла­ци­ји чо­ве­ка са бо­жан­ ским до­сто­јан­ством. ко­је по при­ро­ди по­ се­ду­је Бо­жан­ску »искру« и ко­је је ди­на­мич­но усме­ре­но да на­пре­ ду­је у Бо­г у. да до­ђе до ди­рект­ног по­зна­ња и до­жи­вља­ја свог Ство­ри­те­ља. у де­фи­ни­са­њу хри­шћан­ских исти­на на ба­зи от­кро­ве­ња пред­ по­ста­вља ауто­ном­ност људ­ског ума. за ко­је је и ство­рен. Ј. 1959). у са­гла­сно­сти са прин­ци­пи­ма ари­сто­те­лов­ске ло­ги­ке.Човек њу 1:26. пре­о­бра­ћен у сво­је при­ род­но ста­ње) мо­же. Ово ди­рект­но са­зна­ње је мо­г у­ће 6 Гри­го­ри­је Па­ла­ма. Ово бо­го­слов­ско уче­ње. не­го је­ди­но мо­же да из­вла­чи за­кључ­ке из от­кри­ве­них пре­ми­са. ка­да је са Бо­гом у за­јед­ни­чар­ству (т. Ма­јен­дорф (Лу­вен. ло­ гич­ки ин­те­лек­т у­ал­ни про­цес во­ди »апо­дик­тич­ким« за­кључ­ци­ма.ко­ји слу­же за ба­зу раз­во­ја. Шта ви­ше. има ди­рект­ну ва­жност за те­ор ­ и­ју са­зна­ња. За­пад­на схо­ла­сти­ка је учи­ла да се ово са­зна­ње за­сни­ва на от­кри­ве­ним пре­ми­са­ма .Све­том Пи­сму или учи­тељ­ству­Цр­кве . Пре­ма Вар­ла­а­му. а по­себ­но за те­о­ри­ју бо­го­по­зна­ва­ња.

већ ста­ње це­ло­к уп­ног људ­ског би­ћа. Ма­јен­дорф. на при­мер огле­да у спи­си­ма Си­ме­о­на Но­вог Бо­го­сло­ва.т. Очи­глед­но да се ово па­ла­ми­стич­ко раз­у­ме­ва­ње са­зна­ња по­ ду­да­ра са уче­њем Гри­го­ри­ја Ни­ског о »осе­ћа­њу ср­ца« или »очи­ ма ду­ше«8 и са Мак­си­мо­вим по­и­сто­ве­ћи­ва­њем бо­го­по­зна­ња са »обо­же­њем«. она об­ух­ ва­та очи­шће­ње це­ло­к уп­ног би­ћа. ова иде­ја »уче­ство­ва­ња« је нео­дво­ји­ва од иде­је сло­бо­де и све­сти. ј. За це­ло­к уп­ну па­три­стич­к у и ви­зан­тиј­ску тра­ди­ци­ ју. уко­ли­ко не иза­ђе из се­бе. а то је би­ло чо­ве­ко­во ста­ње пре па­да . и сло­бод­но са­деј­ство­ва­ње са њом на­по­ром и во­ље и ума.) стр. 240 .241 194 .ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ за­то што је чо­век. »Пла­то­ни­зам и ми­стич­но бо­го­сло­вље«. Чо­век и свет Под »сли­ком и при­ли­ком« Бо­жи­јом у чо­ве­к у. У бор­би про­тив Ори­ге­на. аскет­ско из­два­ја­ње и етич­ко на­пре­до­ва­ње. 203 Ви­ди Да­ни­е­лу. Ова осо­би­на ни­је про­ сто ин­те­лек­т у­ал­на. под бо­го­по­зна­њем се под­ра­зу­ме­ва »уче­ство­ва­ње« у Бо­г у . би­блиј­ско је ста­но­ви­ште од­луч­но пре­ва­зи­ла­зи­ло пла­то­ни­чар­ску ду­хов­ност. у ства­ри. (на фран. У ово­ме. не са­мо ин­те­лек­т у­ал­но са­зна­ње. У Ма­ка­ри­је­вој мо­на­шкој тра­ди­ци­ји ко­ја се. стр. 2. Исто­вре­ме­но. То је. Пра­ви хри­шћа­нин по­зна­је Бо­га сло­бод­ним и све­сним до­жи­вља­ јем. не под­ра­зу­ме­ва се са­мо отво­ре­ност чо­ве­ка пре­ма Бо­г у не­го и функ­ци­ја и за­да­так чо­ве­ка у це­ли­ни ства­ра­ња. Ако су у ори­ге­ни­стич­ ком си­сте­му раз­ли­чи­то­сти ви­дљи­вих фе­но­ме­на са­мо по­сле­ди­ца 7 8 Исто. при­зна­ва­но је да ви­дљи­ви свет и ње­го­ва исто­ри­ја има­ју свој зна­чај за спа­се­ње и ис­к у­пље­ње. по­се­ду­је при­род­ну осо­би­ну да пре­ва­зи­ђе се­бе и до­сег­не до бо­жан­ског. пре­о­бра­же­ног бла­го­да­ћу. по­што ни­је ауто­ном­но би­ће не­го са­мо сли­ка Бо­жи­ја »окре­ну­та пре­ма го­ре«. уко­ли­ко се сам чо­век не очи­сти пу­тем вр­ли­не. Па­ла­ма пи­ше:»Не­мо­ гу­ће је има­ти Бо­га у се­би или до­жи­ве­ти Бо­га у чи­сто­ћи или би­ти сје­ди­њен са чи­стом све­тло­шћу. Оци су јед­но­ду­шно по­твр­ди­ли да чо­век пред­ста­вља је­дин­ство ду­ше и те­ла. при­ја­тељ­ство са Бо­гом. изд.ста­ње у ко­ме је Бог же­лео да чо­век жи­ви и ко­је је по­но­во вас­по­ста­вље­но у Ису­су Хри­сту. уко­ли­ко не пре­ва­зи­ђе се­бе«7. или бо­ље.

У ду­хов­ној ли­те­ра­т у­ ри ви­зан­тиј­ског Ис­то­ка се че­сто го­во­ри о »смр­ти ду­ше« као по­ сле­ди­ци бун­та про­тив Бо­га. као »вр­ло до­бар«. ду­ше и те­ла) не пр­вен­стве­но да би до­ка­зао бе­смрт­ност ду­ше без об­зи­ра на ње­ну по­ве­за­ност са те­лом. ду­ша и те­ло су ком­пле­мен­тар­ ни и не мо­г у да по­сто­је одво­је­но9. у пла­то­ни­чар­ском сми­слу. а ко­нач­но и веч­но пре­жи­вља­ва­ње ду­ше је мо­г у­ће је­ди­но ако цео чо­век вас­кр­сне на дан вас­кр­се­ња.»уве­ли­чан« и де­фек­тан об­лик по­сто­ја­ња ду­ше. ко­ја је ду­хов­ на и бо­жан­ска . Amb. иако је пр­во­бит­ но би­ло усме­ре­но про­тив ори­ге­ни­стич­ке иде­је о пре­ег­зи­стен­ци­ји ду­ша. а бо­жан­ски фак­тор у чо­ве­к у ти­че се не са­мо ду­хов­ног 9 Мак­сим Ис­по­вед­ник. Раз­два­ја­ње ду­ ше и те­ла у ча­су смр­ти.Човек па­да чо­ве­ко­ве те­ле­сне при­ро­де . то јест као по­сле­ди­ци гре­ха. Hom.«11 Опет се вра­ћа­мо на по­став­к у ко­ју смо на­ве­ли на по­чет­к у овог одељ­ка: Чо­век је исти­ни­ти чо­век за­то што је сли­ка Бо­жи­ја. Ово твр­ђе­ње.смрт­ног те­ла и бе­смрт­не ду­ше. пре све­га. Пре­ма Мак­си­му Ис­по­вед­ни­к у. Ларс Тун­берг је пот­пу­но у пра­ву ка­да пи­ше:»Из­гле­да да Мак­сим на­гла­ша­ва не­за­ви­сност еле­ме­на­та (т.124 (на енгл. већ да би под­ву­као ства­ра­лач­к у Бо­жи­ју во­ љу као је­ди­ни кон­струк­тив­ни фак­тор за ду­шу и те­ло и за њи­хо­во је­дин­ство. одва­ја­ње ду­ше од Бо­га«. 103 195 . Mic­ro­cosm and me­di­a­tor. је­ди­не ствар­не и веч­не ре­ал­но­сти. Опи­су­ју­ћи ан­тро­по­ло­ги­ју Мак­си­ма. ј. »По­сле пре­сту­па на­ших пре­да­ка у ра­ју«. Ми са­ми смо мр­тви и пре смр­ти те­ла. Па ипак бе­смрт­ност ду­ше ни­је усме­ре­на са­мо ка вас­кр­се­њу це­лог чо­ве­ка. али ни­је схва­ће­но ни као »осло­бо­ђе­ње« од те­ла. би­ло при­ме­ње­но на чо­ве­ка. пи­ше Гри­го­ри­је Па­ла­ма »грех је ушао у жи­вот. то ће ре­ћи.10 Очи­глед­но да двој­ство чо­ве­ко­ве при­ро­де ни­је јед­но­став­но ста­тич­ко по­ста­вља­ње два хе­те­ро­ге­на еле­мен­та јед­ног по­ред дру­ гог .би­блиј­ско и хри­шћан­ско уче­ње је схва­та­ло све­ мир у сво­јој це­ло­ви­то­сти. ми под­но­си­ мо смрт ду­ше.) 11 Thun­berg. 11. оно од­ра­жа­ва ди­на­мич­к у функ­ци­ју чо­ве­ка из­ме­ђу Бо­га и све­та. су­прот­но је »при­ро­ди« исто као и са­ма смрт. И ово уче­ње је. Она је та­ ко­ђе усло­вље­на срод­ством ду­ше са Бо­гом. 151: 125 а оста­ло код Ма­јен­дор­фа у сту­ди­ји о Гри­го­ ри­ју Па­ла­ми (Лон­дон: Fa­ith Press) 122 . На­рав­но да пре­жи­вља­ва­ње ду­ше ни­је не­ги­ра­но. иза­зва­ло је про­блем о жи­во­т у ду­ше по­сле смр­ти. PG. 7 PG 91: 1109 cd 10 Гри­го­ри­је Па­ла­ма.

је­дин­ство чо­ве­ко­ве сло­же­не при­ро­де. ко­ја мо­же или да се раз­ви­је ако про­на­ђе Бо­ га или да по­ста­не де­фект­на ако се пот­чи­ни те­лу. чак и та­да ни­је за­до­во­ља­ва­ла ори­ге­ни­стич­ка и ева­гри­јев­ска тер­ми­но­ло­ги­ја јер је уче­ње о ду­ху (no­us) би­ло по­ве­за­но са ми­том о веч­ној пре­ег­зи­ стен­ци­ји.«14 Ово уче­ње о ли­цу или ипо­ста­си 12 Ири­неј. те­ло. Ha­er.12 Под ори­ге­ни­стич­ким ути­ца­јем. ви­ше су во­ле­ли да го­во­ре о уму (no­us). сто­га ни­је у то­ли­кој ме­ри »део« чо­ве­ка ко­ли­ко је: 1. Adv. 1 13 Вла­ди­мир Ло­ски. ду­ше и те­ла. ка­да је су­оч ­ ен са сво­јом крај­њом суд­би­ном у Бо­г у и у све­т у. Али. »Ми­стич­но бо­го­сло­вље«. ду­ша. пи­ше Вла­ди­мир Ло­ски13. 201 (на енгл. за ко­ји­ма су сле­ ди­ли доц­ни­ји ви­зан­тиј­ски пи­сци. стр. по­сма­тра се и као ство­ре­на функ­ци­ја чо­ве­ко­вог ство­ре­ног пси­хо­со­мат­ског је­дин­ства. спо­соб­ност ко­ју чо­век по­се­ду­је да би пре­ва­зи­шао са­мог се­бе ра­ ди уче­ство­ва­ња у Бо­г у. Њи­хов три­хо­то­ми­зам је ди­рект­но по­ве­зан са уче­њем о уче­ство­ва­њу у Бо­г у као осно­ви ан­тро­по­ло­ги­је. она је про­ма­ши­ла да на­гла­си чо­ве­ко­ву функ­ци­ју у овом ви­дљи­вом све­т у. Оци че­твр­тог ве­ка. чо­ве­ко­ва сло­бо­да. Суд Лар­са Тун­бер­га о Мак­си­му. Ма­да је ова тер­ми­но­ло­ги­ја успе­шно од­ра­жа­ва­ла аспект па­три­стич­ке тер­ми­но­ло­ги­је. пр­во­род­ном гре­ху и по­нов­ном вас­по­ста­вља­њу ста­ња пре ова­пло­ће­ња.не­го це­ло­к уп­ног чо­ве­ка. 119 196 . ду­ше и те­ла. »Дух (no­us) у људ­ској при­ро­ди од­го­ва­ра нај­бли­же лич­но­сти«. Ово по­след­ње је раз­лог да ве­ћи­на ви­зан­тиј­ских бо­го­сло­ва опи­су­је чо­ве­ка тер­ми­ни­ма три­хо­то­ми­стич­ке схе­ме: дух (или ум). 5... Же­ља да се из­бег­не не­ја­сност у од­но­су на иден­ти­тет »ду­ха« и да се по­твр­ди ство­ре­ни ка­рак­тер људ­ског »ду­ха«. Ви­де­ли смо да се ова бо­го­цен­трич­ност по­ја­вљу­је у Ири­не­је­ вој упо­тре­би Па­вло­вог три­хо­то­ми­зма: ду­ха.ка­ко су твр­ди­ли Ори­ген и Ева­гри­је . мо­жда је до­при­нео овој ево­лу­ци­ји. иако по­сма­тран као еле­ме­нат par ex­cel­ len­ce ко­ји по­ве­зу­је чо­ве­ка са Бо­гом. 3. код Мак­си­ма Ис­по­вед­ни­ка људ­ски ум. 2.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ аспек­та . Та­ко. No­us. ду­ши и те­лу. ор. од­но­си се на це­ло­к уп­ну ви­зан­тиј­ску тра­ди­ци­ју: »Мак­сим је спо­со­бан да из­ра­зи сво­је уве­ ре­ње да по­сто­ји лич­ни аспект чо­ве­ко­вог жи­во­та ко­ји пре­ва­зи­ла­ зи ње­го­ву при­ро­ду и од­го­ва­ра ње­го­вом уну­тра­шњем је­дин­ству и ње­го­вом од­но­су пре­ма Бо­г у. 6. cit.) 14 Thum­berg.

на­ро­чи­то код Мак­си­ма Ис­по­вед­ ни­ка. Он је Но­ви Адам и у Ње­му све ство­ре­но по­но­во на­ла­зи за­јед­ни­чар­ ство са Ство­ри­те­љем и хар­мо­ни­ју са са­мим со­бом. Иде­ја по­ти­че из по­сла­ни­це Је­вре­ји­ма 1:14. 2. Као сли­ка Бо­жи­ја. Ово дру­го уче­ње о чо­ве­к у као »ми­кро­ко­смо­су«. не­ма ве­ће сла­ве од те да не­ко бу­де го­спо­дар све­га ство­ре­ног: чо­ве­к у је да­та ова сла­ва под усло­вом 15 Мак­сим Ис­по­вед­ник. чо­век је го­спо­дар све­га ство­ре­ног и »ми­ кро­ко­смос«. ње­ним об­ре­ди­ма бла­го­си­ља­ња пло­до­ва зе­ маљ­ских.у ви­зан­тиј­ској ли­т ур­ги­ји са ње­ним на­гла­ша­ва­њем је­дин­ства не­ба и зе­мље. ка­да су сна­ге дез­ин­те­гра­ци­је и де­ле­ња по­ста­ле ак­тив­ не у све­му ство­ре­ном. Pg 157: 204 а 197 . Hom. при­ро­де и људ­ског жи­во­та и у твр­ђе­њу да је по при­ро­ди чо­век бли­же Бо­г у не­го са­ми ан­ђе­ли. ни­ти да их дру­ги сма­тра­ју. 41 PG 91: 1305 d 16 Гри­го­ри­је Па­ла­ма.при­ли­ка: Бо­ жи­ји дар је за чо­ве­ка и за­да­так и иза­зов. на­ро­чи­то по­сле гре­хо­па­да. Је­ди­но чо­век Исус је мо­гао да их пре­ва­зи­ђе.мо­жда бо­ље не­го у би­ло ком си­сте­му пој­мо­ва . По­лар­но­сти су би­ле из­о­штре­не гре­хом и ни­су мо­гле да бу­ду пре­ва­зи­ђе­не са­мо људ­ским спо­соб­но­сти­ма. а при­хва­ ти­ли су га и ка­па­до­киј­ски Оци и да­ли му хри­шћан­ску ди­мен­зи­ју: чо­век је »Ми­кро­ко­смос« за­то што 1. да су до­стој­ни­ји ве­ће ча­сти не­го чо­век. а раз­ра­дио је Гри­го­ри­је Па­ла­ма у кон­тек­сту те­о­ ло­ги­је ова­пло­ће­ња:»Сло­во по­ста­де те­ло. ње­ним све­то­та­ јин­ским ре­а­ли­змом. би­ ло је на­ве­ли­ко у упо­тре­би код пла­то­ни­ча­ра и сто­и­ка. да би про­сла­ви­ло те­ло. 15 Мак­сим на­бра­ја пет по­лар­но­сти ко­је чо­век мо­ра да пре­ва­зи­ђе: Бо­га и све­мир.»16 Ме­ђу свим ство­ре­њи­ма. јер је он и Бог. Цен­трал­на уло­га чо­ве­ка се та­ко­ђе огле­да у ко­смо­су .Човек ко­је се не мо­же све­сти на при­ро­ду или на не­ки њен део. Ambg. ра­зум­но и чул­но. рај и свет. чак и ово смрт­но те­ло. Бог му је дао за­да­так и функ­ци­ју да стал­но уса­вр­ша­ва ово је­дин­ство. У ово­ме. ује­ди­њу­је у сво­јој ипо­ста­си ра­зум­не и чул­не аспек­те све­га ство­ре­ног. чо­ве­ка и же­ну. 16. ни­ти да се обо­жа­ва­ју због сво­је бес­те­ле­сно­сти и сво­је при­вид­не бе­смрт­но­сти. У чу­ве­ном одељ­к у де­ла Am­bi­gua 41. пред­ста­ вља цен­трал­но уче­ње и те­о­ло­ги­је и ан­тро­по­ло­ги­је.. као што ће­мо доц­ни­је ви­де­ти у ве­зи са уче­њем о Тро­јич­но­сти. Сто­га гор­ди ду­хо­ви не тре­ба да са­ми се­бе сма­тра­ју. на­ла­зи­мо још је­дан аспект по­ла­ри­те­та сли­ка . не­бо и зе­мљу.

мopa се има­ти у ви­ду ути­цај ко­ји је на за­пад­ну ми­сао из­вр­ши­ ла Ав­г у­сти­но­ва по­ле­ми­ка про­тив Пе­ла­ги­ја и Ју­ли­ја­на из Екла­ ну­ма. она мо­же да из­о­ па­чи »при­род­ну во­љу« и та­ко ис­ква­ри са­му при­ро­ду. У грч­кој па­три­стич­кој ми­сли. лич­ни дух мо­же да из­вр­ши грех и сно­си »кри­ви­цу« као по­сле­ди­цу гре­ ха . где Ав­г у­сти­но­ва ми­сао ни­је има­ла прак­тич­но ни­ка­квог ути­ца­ја. ово је при­ ви­ле­ги­ја и функ­ци­ја сло­бод­ног ду­ха ство­ре­ног »по сли­ци Бо­жи­ јој«. 3. »и је­ди­но је онај ко­ји Бо­га по­дра­жа­ва. PG 90: 1069 c 18 Мак­сим Ис­по­вед­ник. ко­ја ју је ство­ри­ла. То она мо­же сто­га што по­се­ду­је сло­бо­ду или »гно­мич­к у во­љу«. 17 De Cha­rit. 198 . схва­ћа­ни су са­свим дру­га­чи­је. да уче­ству­је у жи­во­т у и сла­ви са­мог Ство­ри­те­ља. Но при­ро­да мо­же и мо­ра да бу­де пре­ва­зи­ђе­на.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ да у се­би са­чу­ва сли­к у Бо­жи­ју. пи­ше Мак­сим. »При­ро­да« озна­ча­ва оно што је по си­ли ства­ра­ња раз­ли­чи­то од Бо­га. увек про­ја­вљу­је сво­је ди­на­мич­ ке осо­би­не (ко­је за­јед­но пред­ста­вља­ју »при­род­ну во­љу« . бу­ду­ћи ство­ре­на од Бо­га. RG 90: 953 b.уче­ње ко­је је на­ро­чи­то ја­сно из­ра­зио Мак­сим Ис­по­вед­ник у раз­ли­ко­ва­њу »при­род­не во­ље« и »гно­мич­ке во­ље«.. Људ­ска при­ ро­да. Пр­во­род­ни грех Да би се раз­ум ­ е­ли мно­ги ве­ли­ки бо­го­слов­ски про­бле­ми ко­ји су се пре или по­сле рас­ко­ла по­ја­вљи­ва­ли из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­ ла. Ви­де­ли смо да је на Ис­то­к у од­нос чо­ве­ка пре­ма Бо­г у раз­у­ме­ ван као оп­ште­ње људ­ске лич­но­сти са оним што је из­над при­ро­де. зна­чај Ада­мо­вог гре­ха и ње­го­ве по­ сле­ди­це за људ­ски род.ј. т. IV.или ство­ре­ни ди­на­ми­зам) у са­гла­сно­сти са Бо­жи­јом во­љом. бун­т у­ју­ћи про­ тив Бо­га и при­ро­де. Али ка­да људ­ска лич­ност или ипо­стас. зло­у­по­тре­би сво­ју сло­бо­ду. ко­ја је спо­соб­ на да чо­ве­ка усме­ри пре­ма до­бру и »опо­на­ша­њу Бо­га« (»Бог је је­ди­ни до­бар по при­ро­ди«. Li­ber Asce­ti­cus. 90. до­бар по сво­јој »gno­me«) 17 Она је та­ко­ће спо­ соб­на да из­вр­ши грех јер »на­ше спа­се­ње за­ви­си од на­ше во­ље«18. У Ви­зан­тиј­ском све­т у. је­ди­но овај сло­бод­ни.

са­мо као њи­хов лич­ни грех. иако оно до­зво­ља­ва да је људ­ска при­ро­да из­ло­же­на по­сле­ди­ца­ма Ада­мо­вог гре­ха. PG 44: 185 b 199 . Текст Све­тог Пи­сма ко­ји је у по­ле­ми­ци из­ме­ђу Ав­г у­сти­на и Пе­ла­ги­ја играо од­лу­чу­ју­ћу уло­г у. јер сви са­гре­ши­ше. на­во­ди Гри­го­ри­ја Ни­ског на то да твр­ди да се стих из По­ста­ња 1:27: »Бог је ство­рио чо­ве­ка по сво­јој сли­ци«. 16. Сто­га. dom. зна­че­ње ко­је је при­хва­ће­но 19 Мак­сим Ис­по­вед­ник.« Пре­вод овог сти­ха пред­ста­вља основ­ни про­блем.Човек Ме­ђу­тим. »по­што«. »Би­бли­о­те­ка«. Ме­ђу­тим ова­кво зна­че­ње не мо­же се из­ ву­ћи из грч­ког ори­ги­на­ла . »Хри­ стос« стр. De opif. у Ада­му »су сви са­гре­ши­ли« и на За­па­ду су се слу­жи­ли овим пре­во­дом да би оправ­да­ли уче­ње о кри­ви­ци на­сле­ђе­ној од Ада­ма и пре­не­тој на ње­го­ве на­след­ни­ке. Ex­pos. 112 . и та­ко смрт уђе у све љу­де. про­на­ђен је у по­сла­ни­ци Ри­мља­ ни­ма 5:12. Об­ лик eph ho . R.је­рес. ис­к у­пље­ње це­ло­ куп­ног чо­ве­чан­ства. где Па­вле. O ово­ме ви­ди J. hom. Ма­јен­дорф. Уче­ње апо­сто­ла Па­вла о два Ада­ма (»Као што у Ада­му сви уми­ру.I Кор.113 20 Фо­ти­је.т. Неnrу /Pa­ris: Bel­les Le­tres 1960 2: 177 21 Гри­го­ри­је Ни­ски. Pg 90: 905 a. Ме­ђу­тим ни пр­во­род­ни грех ни ис­к у­пље­ње не мо­г у у ин­ди­ви­ду­ал­ном жи­во­т у да бу­ду оства­ре­ни без лич­не и сло­бод­не од­го­вор­но­сти.20 Од ове основ­не иде­је о лич­ном ка­рак­те­ру гре­ха. го­во­ре­ћи о Ада­му пи­ше: »За­то као што кроз јед­ног чо­ве­ка до­ђе на свет грех и кроз грех смрт. по­зи­ва­ју­ћи се на за­пад­но уче­ње. По­след­ње че­ти­ри грч­ке ре­чи пре­ве­де­не су на ла­тин­ски са »in quo om­nes pec­ca­ve­runt« »у ко­ме« .са­жи­ма­ње од epi са ре­ла­тив­ном за­ме­ни­цом ho мо­же да бу­де пре­ве­де­но са »јер«. ј. ни­кад акт при­ро­де. 15:22) као и Пла­то­но­во уче­ње о иде­ал­ном чо­ве­к у. та­ко ће и у Хри­сту сви ожи­ве­ти« . грех је увек лич­ни акт. исто као што је и Хри­сто­во ис­к у­пље­ње.19 Па­три­јарх Фо­ти­је иде чак та­ко да­ле­ко да ка­же. од­но­си на ства­ра­ње чо­ве­чан­ства као це­ли­не. Грч­ко па­три­стич­ко по­и­ма­ње чо­ве­ка ни­ка­да ни­је не­ги­ра­ло је­ дин­ство чо­ве­чан­ства или га за­ме­њи­ва­ло ра­ди­кал­ним ин­ди­ви­ду­ а­ли­змом. or. да је ве­ро­ва­ње у »грех при­ро­де« . бунт Ада­ма и Еве про­тив Бо­га мо­гао је да бу­де схва­ћен. 177 изд.тек­ста ко­ји су чи­та­ли Ви­зан­тиј­ци.21 Сва­ка­ко да се због то­га и Ада­мов грех мо­ра да од­но­си на све љу­де. у ова­кој ан­тро­по­ло­ги­ји не би има­ло ме­ста схва­та­ње о на­след­ној кри­ви­ци или о »гре­ху при­ро­де«.

Eph ho... Уни­вер­зал­ни ка­у­за­ли­тет Ада­ мо­ва гре­ха пред­по­ста­вљен је у 5: 15 а. Кор.уло­г у ствар­них људ­ских гре­ хо­ва у њи­хо­вој осу­ди »смр­ти«. 19 а. Ово ту­ма­че­ње је би­ло не­по­зна­то грч­ким Оци­ма пре Те­о­фи­лак­та. 18 a. ово ту­ма­че­ње у оп­штој упо­тре­би код гpчких па­три­стич­ких пи­са­ца. раз­ у­ме­ва­ли су да eph ho зна­чи »за­то што« и у Па­вло­вом тек­сту ни­су ви­де­ли ни­шта што би пре­ва­зи­ла­зи­ло мо­рал­ну слич­ност из­ме­ђу Ада­ма и дру­гих гре­шни­ка. 200 .да из­ме­ђу Ада­ма и ње­го­вих по­то­ма­ка по­сто­ји за­јед­ни­ца. сви су са­гре­ши­ли. јер су ово до­да­ци тек­сту. по­што је смрт нор­мал­на по­сле­ди­ца гре­ха. ствар­не гре­хо­ве љу­ди.ква­зи па­рен­те­тич­ну . 1968/53 .. 3: 12. Ов­де се he­mar­ton од­но­си на лич­не. исто­вре­ме­но ка­зна ко­ја се при­ме­њу­је на оне ко­ји су. 15: 22. Та­ко би би­ла при­пи­са­на свим љу­ди­ма ин­ди­ви­ду­ал­на од­го­вор­ност за смрт.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ од ве­ћи­не са­вре­ме­них на­уч­ни­ка свих ве­ро­и­спо­ве­да­ња. он­да оста­так па­су­са не би имао ни­ка­квог сми­сла. Ису­со­вац. 6:23). ако зна­чи »за­то што«.. исто као Адам. уко­ли­ко не са­гре­ше исто као што је он са­гре­шио. Ме­ђу­тим. је­дин­ство. ин­тер­пре­та­ци­ја. Ако ово не би би­ла исти­на. у »Је­ро­ни­мов би­блиј­ски ко­мен­тар« /En­gle­wo­od Clifs: Pren­ti­ce . Ова ре­че­ни­ца из­ра­жа­ва се­к ун­дар­ну . уче­ње о »пр­во­род­ном гре­ху« са­др­жа­но је већ у пр­вом де­лу сти­ха. и ка­ко су то углав­ном раз­у­ме­ва­ли грч­ки Оци. он би на­пи­сао en ho ви­ди 1 Кор. То Ада­мо­вом гре­ху да­је ко­смич­ко зна­че­ње. II 307 ... ко­ји ту­ ма­че по­сла­ни­цу Ри­мља­ни­ма 5:12 у ве­зи са Пр­вом по­сла­ни­цом Ко­ рин­ћа­ни­ма 15:22 . Гла­гол не би тре­ ба­ло пре­ве­сти са »сви су са­гре­ши­ли ко­лек­тив­но« или »са­гре­ши­ли су у Ада­му«. 16 а. за­то што«... 17 а. Би­ло би сто­га по­гре­шно да се ту­ма­чи 5: 12 та­ко као да су усло­ви у ко­ји­ма је чо­век жи­вео пре Хри­сто­вог до­ла­ска би­ли та­кви са­мо због ње­го­вих лич­них гре­хо­ва«. Али да је ова­ко ми­слио и Па­вле. 5: 4 Фил. уто­ли­ко уко­ли­ко... Очи­глед­но је да ту­ма­че­ње до­ла­зи од бу­квал­ног гра­ма­тич­ ког сми­сла тек­ста по­сла­ни­це Ри­мља­ни­ма 5:12. Фиц­ма­јер. као раз­лог за­што се »смрт« про­ши­ри­ла на све љу­де. где је eph’ ho нор­мал­но пре­ве­де­но »за­то што«.. а то је пра­во зна­че­ње при­хва­ће­но од ве­ћи­не грч­ких Ота­ца: »По­што је грех до­ 22 Ви­ди Јо­зеф A. Тач­на ре­че­ни­ца мо­же има­ти зна­че­ње ко­је из­гле­ да не­ве­ро­ват­но чи­та­о­цу вас­пи­та­ном на Aвгустину.57.. за­ме­ни­ца је сред­њег ро­да. in quo што је у оп­штој упо­тре­би у За­пад­ној цр­кви од Ам­бро­зи­а­сте­ра.Hall. Нај­у­бе­дљи­ви­је је да је то ре­ла­тив­на фра­за: 1)« у ко­ме«. за­сно­ва­на на пре­во­ду Вул­га­те.. 4: 10. згре­шли. Из­ве­стан број ви­зан­тиј­ских пи­са­ца. у смр­ти исто као што по­сто­ји за­јед­ни­ца у жи­во­ту из­ме­ђу вас­кр­слог Го­спо­да и оних ко­ји су кр­ште­ни.. укљу­чу­ју­ћи и Фо­ти­ја.56 . Али по­сто­ји и кон­сен­сус ве­ћи­не ис­точ­них Ота­ца.22 Та­кав пре­вод да­је Па­вло­вој ми­сли зна­че­ње да је смрт. за­сни­ва се на 2. али не ка­же да су ње­го­ви по­том­ци »кри­ви« исто као и он. Али мо­же би­ти и му­шког ро­да ако се од­но­си на име­ни­цу ко­ја јој не­по­сред­но пред­хо­ди tha­na­tos (смрт).. 4) »по­што. као што се то ви­ди из дру­гих ме­ста код апо­сто­ла Па­вла.308: О зна­че­њу фра­зе eph’ ho се мно­го рас­пра­ вља­ло. ко­ја је за Ада­ма »пла­та за грех« (Рим.

. по­што је гре­шност са­мо по­сле­ди­ца смрт­но­сти. не од­но­си на сек­су­ал­ни акт не­го на оп­ште гре­шне усло­ве смрт­ног људ­ског ро­да: »По­што су (Адам и Ева) по­ста­ли смрт­ни.. « Смрт­ност или »про­па­дљи­вост« или про­сто . ра­до­сти и ту­зи. смрт се та­ко ра­ши­ри­ла на све љу­де и због смр­ти сви су са­гре­ши­ли. без об­зи­ра на пса­лам 51:7 (»у гре­ху ме ро­ди ма­ти мо­ја«). Овај се стих. пи­ћем и оста­лим. 8:44). И баш ова смрт чи­ни грех не­из­бе­жним и у ово­ме сми­слу » ква­ри« при­ро­ду. али код смрт­них она до­во­ди до »стра­сти«. PG 60: 474 . PG 66: 801 b Те­о­до­рит Кир­ски. Пре­ма Те­о­до­ру Моп­су­е­ стиј­ском »по­што смо по­ста­ли смрт­ни.бо­го­сло­ви ан­ти­о­хиј­ске шко­ле . пре не­го гре­шно­сти. Ова ми­сао се по­ја­вљу­је код Хри­зо­сто­ма. по­сле Ада­мо­вог гре­ха људ­ ски род се »раз­бо­лео од про­па­дљи­во­сти«. јер пред­ста­вља­ју не­из­бе­ жно сред­ство да би се при­вре­ме­но пре­жи­ве­ло.475 Те­о­фи­лакт Охрид­ски.. за­че­ли су смрт­ну де­цу. PG 66: 125a J. In Rom. PG 124: 404c.. Нео­пх­ од­ност да се за­до­во­ље по­тре­бе те­ла за хра­ном. In. пре­ма Те­о­до­ре­т у.«25 У грч­кој па­три­стич­кој и ви­зан­тиј­ској тра­ди­ци­ји по­сто­ји уса­ гла­ше­ност у по­и­сто­ве­ћи­ва­њу на­сле­ђа пр­во­род­ног гре­ха са на­ сле­ђем смрт­но­сти. Пре­ма Ки­ри­лу Алек­сан­дриј­ском. љут­њи и мр­жњи. Зла­то­уст. На јед­ном дру­гом ме­сту он го­во­ри про­тив гре­шно­сти бра­ка твр­де­ћи да пре­но­ше­ње смрт­ног жи­во­та ни­је са­мо по се­би гре­шно. ко­ји не­ги­ра при­пи­си­ва­ње гре­ха Ада­мо­вим по­том­ци­ма.. а смрт пре­ко гре­ха.и ду­хов­но и фи­зич­ки .24 Те­о­до­рит Кир­ ски у свом ту­ма­че­њу по­сла­ни­це Ри­мља­ни­ма ско­ро бу­квал­но по­ на­вља Те­о­до­ро­ве ар­г у­мен­те. Rom.и кон­тро­ли­са­на је од оно­га ко­ји је »уби­ца од по­чет­ка« (Јн. до­би­ли смо по­ве­ћан под­ сти­цај за гре­ше­ње«. а смрт­на би­ћа су по нео­пх­ од­но­сти под­ло­жна стра­сти­ма и стра­ху. In Rom. по­сма­тра­на као уни­вер­зал­на бо­лест ко­ја др­жи чо­ве­чан­ство у сво­ме за­гр­ља­ју . Ehp.смрт (схва­ће­на у пер­со­на­ли­зи­ро­ва­ном сми­слу) би­ла је од ра­не хри­шћан­ске ста­ ри­не. PG 74: 789b Те­о­дор Моп­су­е­стиј­ски. hom 10. не по­сто­ји код бе­смрт­них би­ћа.Човек шао у свет пре­ко јед­ног чо­ве­ка. In Rom. in Rom.23 Ки­ри­ло­ви про­тив­ ни­ци . 201 . 26 ову ми­ сао за­сту­па и ко­мен­та­тор Те­о­фи­лакт Охрид­ски 27 у је­да­на­е­стом 23 24 25 26 27 Ки­ри­ло Алек­сан­дриј­ски.са­гла­си­ли су се са њим у по­гле­ду по­сле­ди­ца Ада­мо­вог гре­ха.

пи­ше Те­о­до­рит.31 На тај на­чин Цр­ква кр­шта­ва де­цу не ра­ди »опра­шта­ња« њи­хо­ вих још не по­чи­ње­них гре­хо­ва. Пре­по­доб­ни Мак­сим Ис­по­вед­ник и Ви­зан­тиј­ское бо­го­сло­вие. што је би­ла нор­ма у ра­ној Цр­кви. Али. одо­ра ра­до­ сти. на­ро­чи­то Гри­го­ри­је Па­ла­ма. са­ма све­тлост«.а на­след­на кри­ви­ца је не­мо­г у­ћа. а и пре­ма дру­ги­ма »по­гре­шни из­бор ко­ји је учи­нио Адам. «Ако би је­ди­но зна­че­ње кр­ште­ња би­ло опра­шта­ње гре­хо­ва«.126 29 Ви­ди Епи­фа­но­вич. плашт спа­се­ња. не­го да би им да­ла но­ви и бе­смрт­ ни жи­вот ко­ји им ни­су мо­гли пре­не­ти њи­хо­ви смрт­ни ро­ди­те­ 28 Ви­ди J. стр. по Мак­си­му. Qu­est.при­мен­љи­ва при кр­ште­њу де­це. 121 . 30 али не и на­след­ство кри­ви­це. из­ри­чи­то по­ри­че да је фор­му­ла Сим­во­ла »за опра­шта­ње гре­хо­ва . com­pen­di­um. 65 и 5 30 Мак­сим Ис­по­вед­ник. са­вре­ме­ник Ав­г у­сти­на на Ис­то­к у.« за­што да кр­сти­мо но­во­ро­ђен­чад ко­ја још ни­су оку­си­ла грех? Али ми­сте­ ри­ја (кр­ште­ња) ни­је огра­ни­че­на са­мо на ово. Пре­ма Те­о­до­ри­т у »опра­шта­ње гре­хо­ва« је у ства­ри спо­ља­шњи ефект кр­ште­ња и пот­пу­но ре­а­ лан при кр­ште­њу од­ра­слих. ad. Де­ца су ро­ђе­на гре­шна. кон­траст у од­но­су на За­пад­ну тра­ди­ци­ју до­би­ја сво­ју оштри­ну. Она је је­дан вид бу­ду­ћег вас­кр­се­ња. по­и­сто­ве­ћу­је их. Ha­e­ret. стр. То је обе­ћа­ње ве­ћих и са­вр­ше­ни­јих да­ро­ва. бо­ље ре­че­но.29 Пре­ма ње­му. Ка­да ис­точ­ни пи­сци рас­пра­вља­ју о зна­ча­ју кр­ште­ња. углав­ном. fa­bul. Ме­ђу­тим основ­но зна­че­ње кр­ште­ња је ши­ре и по­зи­тив­ни­је. Thal. не­го за­то што су са­гре­ши­ла »у Ада­му«. увек со­фи­сти­чан у ре­зо­но­ва­њу. Ма­јен­дорф. уче­ство­ва­ње у Ње­го­вом вас­кр­се­њу.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ ве­к у. ха­љи­на све­тло­сти. Сто­га је њи­хо­во кр­ште­ње »ра­ди опра­шта­ња гре­хо­ва«. и ствар­но се од­но­си­ло на »опра­шта­ње гре­хо­ва«. за­јед­ни­це у Учи­те­ље­вом стра­да­њу. У њој су обе­ћа­ња бу­ду­ћих ра­до­сти. грех оста­је лич­ни акт. PG83: 512 202 . У исто вре­ме. »Гри­го­ри­је Па­ла­ма«. до­нео је страст. PG 90: 408 Bc 31 Те­о­до­рит Кир­ски. не за то што су она лич­но са­гре­ши­ла. и. про­па­ дљи­вост и смрт­ност«. Те­о­до­рит Кир­ски. као што смо ви­де­ли. 5: 18.. а у сек­су­ал­ном об­на­вља­њу на­ла­зи нај­ о­чи­глед­ни­ји из­раз чо­ве­ко­вог уступ­ка ани­мал­ним ин­стинк­ти­ма. Ав­г у­сти­но­ ви до­ка­зи у ко­рист кр­ште­ња де­це узе­ти су из тек­ста Сим­во­ла ве­ре (кр­ште­ње »ра­ди опра­шта­ња гре­хо­ва«) и из ње­го­вог раз­ум ­ е­ ва­ња по­сла­ни­це Ри­мља­ни­ма 5:12. и доц­ни­ји ви­зан­тиј­ски пи­сци.28 Ка­да Мак­сим Ис­по­вед­ник. са под­ре­ђе­но­сти ду­ха те­лу. го­во­ ри о по­сле­ди­ца­ма Ада­мо­вог гре­ха.

шта ће­те је­сти или шта ће­те пи­ти. У па­три­стич­кој тра­ди­ци­ји це­лог ви­зан­тиј­ског пе­ри­о­да је при­ сут­но уче­ње о Ма­ри­ји као Но­вој Еви. ни за те­ло сво­је у шта ће­те се обу­ћи. пр­во­бит­на хри­шћан­ска тра­ди­ци­ја је по­ста­ви­ла па­ра­ле­лу из­ме­ђу По­ста­ња 2 и Лу­ки­ног из­ве­шта­ја о бла­го­ве­сти и су­про­ста­ви­ла две де­вој­ке . дру­ги је чо­век Го­спод с не­ба. тро­крат­но по­гру­жа­ва­ње као сим­бол смр­ти и вас­кр­се­ња. зе­мљан. »Пр­ви је чо­век од зе­мље. ко­ји се да­је ми­ро­по­ма­за­њем и при­ма­њем при­че­шћа. ка­кав је зе­мља­ни. а те­ло од оде­ла?« (Мат. по­себ­но ви­зан­тиј­ски. ко­ји је све­т у до­не­ло Хри­сто­во вас­кр­се­ње. »Не бри­ни­те се за жи­вот свој. ( I Кор. Кр­ште­ње је пас­хал­на ми­сте­ри­ја »про­ла­ска«. Са­мо у све­тло­сти вас­кр­слог Го­спо­да. 4. Вас­кр­се­ње осло­ба­ђа љу­де од стра­ха смр­ти и. Сви ње­ни ста­ри об­ли­ци. да смер­но при­хва­ти Бо­жи­ју во­љу. По пр­вој. Бе­се­да на Го­ри до­би­ја сво­ју пот­пу­ну ре­ал­ност. и по­зи­тив­ни дар но­вог жи­во­та. Пре­ма ово­ме. та­кви су и не­бе­ски«. ко­ја је мо­гла да при­ми до­ 203 . Но­ва Ева Још од вре­ме­на Ју­сти­на и Ири­не­ја. кр­ште­ње је осло­бо­ђе­ње. јер оно омо­г у­ћа­ва при­ступ у но­ви. а по дру­гој. та­кви су и зе­мља­ни. 15:47-48). већ у тер­ми­ни­ма смр­ти и жи­во­та. од нео­пх­ од­но­сти бор­бе за оп­ста­ нак. Су­прот­ност из­ме­ђу два Ада­ма ни­је у тер­ми­ни­ма кри­ви­це и опра­шта­ња. не­го што је оправ­да­ње или опра­шта­ње на­сле­ђе­не кри­ви­це. 6:25) У цен­тру ви­зан­тиј­ског раз­у­ме­ва­ња хри­шћан­ске по­ру­ке. са­др­же од­ри­ца­ње од Са­та­не. По овом уче­њу.Еву и Ма­ ри­ју. смрт и смрт­ност се не схва­та­ју као од­ма­зда за грех (ма­да су они и пра­вед­на од­ма­зда за лич­ни грех) ко­ли­ ко сред­ство ко­јим ђа­во вр­ши крај­ње не­пра­вед­ну »ти­ра­ни­ју« над људ­ским ро­дом по­сле Ада­мо­вог гре­ха. за­јед­ ни­чар­ство у вас­кр­слом Хри­сто­вом те­лу пре је уче­ство­ва­ње у бо­ жан­ском жи­во­т у. Ни­ је ли жи­вот пре­те­жни­ји од хра­не. сто­га. бе­смрт­ни жи­вот. осве­ће­ње пу­тем Бо­жи­је енер­ги­је ко­ја про­жи­ма исти­ни­т у људ­ску при­ро­ду и вас­по­ста­вља ње­но »при­род­но« ста­ ње. да се под­чи­ни ђа­вол­ској по­ну­ди ла­жног обе­ ћа­ња.Човек љи. као сим­во­ле две чо­ве­ко­ве мо­г ућ­но­сти да се слу­жи да­том му сло­бо­дом. а ка­кав је не­бе­ски.

8. Про­кло. пао је на њу.1955/ No.. у сво­јим оми­ли­ја­ма се че­сто слу­жи овом иде­јом.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ ла­зак но­вог »за­ве­та« у име це­ло­к уп­ног па­лог људ­ског ро­да. а не кри­ви­ца. ни­ко да опро­сти гре­хо­ве. Сма­тра­ло се да је Ма­ри­ја Дје­ва ка­мен ме­ ђаш ста­ро­за­вет­не исто­ри­је.. Pg 87: 3248 a 204 . И. јед­но за дру­гим. ван кон­тек­ста. За спа­се­ње је био по­тре­бан »Но­ви ко­рен«. ко­је по­ста­де те­ло. до­шао је са Ова­пло­ће­њем Ре­чи. Ме­ђу бо­го­сло­ви­ма ни­је ни­ка­да би­ло сум­ње да је Ма­ри­ја би­ла за­и­ста смрт­но би­ће. ко­је је би­ло оп­ште при­хва­ће­но на Ис­то­к у: Од Ада­ма је на­ сле­ђе­на смрт­ност. пи­ше Па­ла­ма. u E churchQ /1954 .127. че­сто су се слу­жи­ли овим одељ­ци­ма. пи­ше Па­ла­ма у ис­тој оми­ли­ји. ко­ја су. Oiko­no­mos /Ath. Со­фро­ни­је Је­ру­са­лим­ски (+638) про­сла­вља Ма­ри­ју: »Мно­ги све­ти­те­љи су се по­ја­ви­ли пре Те­бе и ни је­дан од њих ни­је био ис­пу­њен бла­го­да­ћу као Ти. 2. Али ове тек­сто­ве тре­ба по­сма­тра­ти у кон­тек­сту уче­ња о пр­во­род­ном гре­ху. ис­пу­ни­ла сва по­ко­ле­ња од ца­ра и про­ро­ка Да­ви­да. про­сла­вља­њем Ма­ри­је као Бо­го­ро­ди­це или The­o­to­kos. Бог је иза­брао пре­див­ног Си­та«.«32 Из­бор Дје­ве Ма­ри­је је.. II 25. али Бо­жи­ји ко­нач­ни од­го­вор на ово на­пре­до­ва­ње и по­че­так но­вог жи­во­та. па на­да­ље. Ora­tio. 126 . 122 34 Со­фро­ни­је Је­ру­са­лим­ски. сто­га. кул­ми­на­ци­о­на тач­ка Изра­и­ље­вог на­пре­до­ва­ња у прав­цу по­ми­ре­ња са Бо­гом. за­ис­ та. Дје­ва Ма­ри­ја је Ње­гов »храм« Ви­зан­тиј­ски оми­ли­тич­ки и хим­но­граф­ски тек­сто­ви че­сто сла­ве Дје­ву као »пот­пу­но спрем­ну«. па­три­јарх ца­ри­град­ски (434-446)..«33 Овај »но­ви ко­рен« је Бог Сло­во. Њи­ма је Он обе­ћао и по­да­рио де­те. по­сле са­бо­ра у Ефе­су. 1861/ str. ко­ја је от­по­че­ла са Еви­ном де­цом: »Из­ме­ђу де­це Ада­мо­ве. у на­сто­ја­њу да у Ви­зан­ти­ји про­на­ђу ста­ре ауто­ри­те­те за уче­ње о без­гре­шном за­че­ћу Ма­ри­је Дје­ве.382 33 Исто. ко­је ће по­ста­ти Мај­ком Бо­жи­јом. без об­зи­ра што је ово уче­ње би­ло за­ме­ње­но. 381 . in Pre­sent. Prev. »а из­бор Оне. 6-7 ed. ко­ја је по Бо­жи­јем пред­зна­њу тре­ба­ла да по­ста­не Ма­ти Бо­жи­ја. ко­ја је по­ти­ца­ла од де­це са­мог Ада­ма. очи­шће­ну и »осве­ће­ну«. Ка­да је до­шло вре­ме да се из­бор из­вр­ши.. За­пад­ни бо­го­сло­ви. Бог је иза­брао Јо­а­ки­ма и Ану из до­ма Да­ви­до­ва. «34 Ан­дри­ја Крит­ски (+ 740) је још од­ре­ђе­ни­ји у про­по­ 32 Гри­го­ри­је Па­ла­ма Hom. »јер ни­ко осим Бо­га ни­је без гре­ ха. Ни­ко не мо­же да по­да­ри жи­вот. стр.

PG 19: 498 205 . Али тре­ба има­ти на уму . in Dorm. за­и­ста до­стој­ном Бо­га. Hom.. 4.. Али Она је Но­ва зе­мља. И по­што је би­ла са­свим осло­бо­ђе­на пра­ро­ди­тељ­ске кри­ви­це и ка­зне . Јед­ном реч­ју. под усло­вом да су при­хва­ ти­ли за­пад­но уче­ње о пр­во­род­ном гре­ху. I in Na­tiv. јер је од зе­мље.. Је­ ди­но се из та­квог твр­ђе­ња мо­же из­ве­сти да ње­на људ­ска при­ро­да ни­је де­ли­ла оп­шту суд­би­ну по­то­ма­ка Ада­мо­вих.Човек ве­ди на пра­зник Дје­ви­ног ро­ђе­ња: »Ка­да је ро­ђе­на Ма­ти Оно­га ко­ји је сам по се­би ле­по­та. »баш као да је за­че­та без­гре­шно. (људ­ска) при­ро­да је у Ње­ној осо­би за­до­би­ла пр­во­бит­но пре­им ­ ућ­ство и би­ла је об­ли­ко­ва­на пре­ма са­вр­ше­ном мо­де­лу.ње­на ду­ша је би­ла не­при­сту­пач­на обла­ци­ма (не­чи­стих) 35 Ан­дри­ја Крит­ски. У слу­ча­ју Ма­ри­је..по­вла­сти­ца ко­је је у ро­ду људ­ском је­ди­на она би­ла удо­ сто­је­на .да су пој­мо­ви као »чи­сто­та« и »све­тост« мо­гли би­ти уоче­ни чак и код љу­ди пре­хри­шћан­ског вре­ме­на ко­ји су се сма­тра­ли смрт­ним... сеп­тем­ бра (Ма­ле Го­спо­ји­не).. емо­ци­он ­ ал­них или ре­то­рич­ких пре­у­ве­ли­ча­ва­ња. B. . њен од­ го­вор ан­ђе­лу и Њен ста­т ус »Но­ве Еве«. Је­ди­ни ви­зан­тиј­ски пи­сац ко­ји је пот­пу­но раз­ум ­ ео и при­хва­ тио за­пад­но по­и­ма­ње пр­во­род­ног гре­ха и уче­ње о без­гре­шном за­че­ћу је Ге­на­ди­је Схо­ла­рис (+ око 1472): »Бла­го­дат Бо­жи­ја јој је да­та пот­пу­но«.ка­рак­те­ри­стич­них за ви­зан­тиј­ску ли­т ур­гич­ ку ма­ри­о­ло­ги­ју . «35 Ову те­му. пи­ше Ге­на­ди­је. Но код ви­зан­тиј­ ских пи­са­ца се ниг­де не на­ла­зи тврд­ња из ко­је би се мо­гло за­кљу­ чи­ти да је при­ми­ла и по­се­бан бла­го­дат­ни дар бе­смрт­но­сти. са да­ на­шњим да­ном по­чи­ње пре­о­бра­жај на­ше при­ро­де. Она је. Ma­ri­ae.. јер ни у ком слу­ча­ју не по­ти­че од сво­јих пре­да­ка и ни­је на­сле­ди­ла ста­ри ква­сац. ко­ја се по­ја­вљу­је у ли­т ур­гич­ким хим­на­ма на пра­зник 8.«36 Ла­ко би се мо­гло на­ве­сти још мно­го ци­та­та и они ја­сно по­ка­ зу­ју да би ма­ри­о­ло­шка по­бо­жност до­ве­ла Ви­зан­тиј­це до то­га да при­хва­те фор­му­ла­ци­ју дог­ме о Ма­ри­ји­ном без­гре­шном за­че­ћу ка­ко је би­ла де­фи­ни­са­на 1854.. Hom. да­ље је раз­вио Ни­ко­ла Ка­ва­си­ла у че­тр­на­е­ стом ве­к у: »Зе­мља је Она. али не и кри­вим.осо­би­то у кон­тек­сту по­ет­ских. го­ди­не. PG 97: 812 a 36 Ни­ко­ла Ка­ва­си­ла. но­во те­сто и од Ње во­ди по­ре­кло но­во по­ ко­ле­ње. да­ли су јој по­се­бан од­нос пре­ма »но­вом по­ко­ле­њу« ко­је је од ње ро­ђе­но.

Да би­смо са­чу­ва­ли пот­пу­но урав­но­те­жен став ви­зан­тиј­ске ма­ри­о­ло­ги­је. Схо­ла­ри­са ко­ји у овом уче­њу на­пу­шта не­га­тив­но ста­но­ви­ште са­мог св. Бо­жи­је све­ти­ли­ште. 44 in Matt. »не­во­ље« па чак и »ча­сто­љу­бље«. То­ме. из­дао J. му­дро чу­ва­ју­ћи ред бо­го­слов­ских вред­но­сти ко­је су да­ва­ле пред­ност основ­ним исти­на­ма еван­ђе­ља. 21 in Jn. Ипак от­су­ство би­ло ка­кве фор­мал­не дог­мат­ске де­фи­ни­ци­је у ма­ри­о­ло­ги­ји. Њи­ма су би­ле на рас­по­ла­га­њу сто­ти­не спи­са нај­ве­ћег ви­зан­тиј­ ског па­три­стич­ког ауто­ри­те­та. да­ло је сло­бо­ду пе­сни­ци­ма и про­по­вед­ни­ци­ма и уз­др­жа­ност су­хим ег­зе­ге­та­ма. На тај на­чин Ви­зан­тиј­ска цр­ква. PG 57: 464. 2 PG 59: 131 206 .ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ ми­сли и по­ста­ла је. Ju­gie /Pa­ris: 1928/. Јо­ва­на Зла­то­у­ста. II. Pe­tit i М. осим да је Она би­ла исти­ни­та и ствар­ на The­ot­ o­kos »Ма­ти Бо­жи­ја«. од­ ра­жа­ва за­пад­но уче­ње о »кри­ви­ци« и на­слу­ћу­је доц­ни­је твр­ђе­ње пра­во­слав­них бо­го­сло­ва. оправ­да­ла је ње­но сва­ко­днев­но ли­т ур­гич­ко сла­вље као »ча­сни­је од хе­ру­ви­ма и не­у­ по­ре­ди­во слав­ни­је од се­ра­фи­ма«. Ноm. »Це­ло­к уп­на де­ла Ге­на­ди­ја Схо­ла­ри­са« (на фран­цу­ском). ко­ји ће по­че­ти да ра­су­ћу­ју у ка­те­го­ри­ ја­ма за­пад­не схо­ла­сти­ке. Ка­ква ве­ћа част мо­же да се да људ­ском би­ћу? Мо­же ли се на­ћи чи­сти­ја осно­ва за хри­шћан­ску бо­го­цен­трич­ну ан­тро­по­ло­ги­ју? 37 Ге­на­ди­је Схо­ла­рис. Hom.«37 Ин­ те­ре­сант­но да се у усти­ма убе­ђе­ног То­ми­сте. нео­п­ход­но је да се има у ви­ду су­штин­ски хри­сто­ло­ шки оквир по­што­ва­ња The­o­to­kos (Бо­го­ро­ди­це) у Ви­зан­ти­ји. 38 Ни­ко не би мо­гао да се усу­ди да оп­т у­жи ве­ли­ког Хри­зо­сто­ма за не­по­бо­жност. ова див­на ти­т у­ла ко­ја је на­ста­ла по ну­жди Ки­ри­ло­ве хри­сто­ло­ги­је. Без сум­ње. ду­шом и те­лом. 501 38 Јо­ван Зла­то­уст. о че­ му ће би­ти ре­чи у сле­де­ћем по­гла­вљу. ко­ји је мо­гао да Ма­ри­ји при­пи­ше не са­мо »пр­во­род­ни грех« не­го и »уз­бу­ђе­ње«. уз­др­жа­ва­ла се од би­ло ка­квог фор­му­ли­са­ња дог­ме у од­но­су на Ма­ри­ју.

у Ца­ри­гра­ду (553). На­да­мо се да ће рас­пра­ва ко­ја сле­ди до­не­кле осве­тли­ти ове про­бле­ме. о лич­но­сти и иден­ти­те­т у Ису­са Хри­ста. пот­пу­ни сми­сао хри­шћан­ске ве­ре је за­ви­сио од од­го­во­ра на пи­та­ње »Ко је Исус Хри­стос«.12 ИСУС ХРИ­СТОС У ви­зан­тиј­ској хри­сто­ло­ги­ји су увек до­ми­ни­ра­ле ка­те­го­ ри­је ми­сли и тер­ми­но­ло­ги­је ве­ли­ких спо­ро­ва пе­тог. Да­је се об­ја­шње­ње да је то би­ло та­ко код ис­точ­них хри­шћа­на у не­ до­стат­к у бри­ге за чо­ве­ка у ње­го­вом све­тов­ном и со­ци­јал­ном ства­ра­ла­штву. . до по­нов­не по­твр­де Ње­го­ве пу­не чо­веч­но­сти. ше­стог и сед­мог ве­ка. Као што смо по­ка­за­ли у пр­вом де­лу књи­ге. По­не­кад се сма­тра­ло да пет ва­се­љен­ских са­бо­ра. у Ни­ке­ји (787).у ан­ти­и­ко­но­бо­рач­кој де­фи­ни­ци­ји. та­да су се по­но­во вра­ти­ли на Ње­го­во бо­жан­ство са усва­ја­њем Ки­ри­ло­вог уче­ња о те­о­пас­хи­зму (бо­го­стра­да­њу). овим спо­ро­ви­ма су би­ли об­у­хва­ће­ни дог­мат­ски про­бле­ми и бо­го­слов­ске осно­ве жи­во­ та. опет у Ца­ри­гра­ду (680) и о мо­г ућ­но­сти да Ње­го­во људ­ско те­ло мо­же да бу­де на­сли­ка­но . на то се на­до­ве­за­ло но­во уче­ње о Ње­го­ вој људ­ској »енер­ги­ји« или »во­љи«. ко­ји се че­сто по­ста­вља­ју. ни­су има­ли урав­но­те­жен раз­ вој: кре­тао се од на­гла­ша­ва­ња Хри­сто­вог бо­жан­ства у Ефе­су (431). у Хал­ки­ до­ну (451). У све­сти ис­точ­них хри­шћа­на. на ко­ји­ма су до­не­те спе­ци­фич­не де­фи­ни­ци­је у од­но­су из­ме­ђу бо­жан­ске и чо­ве­чан­ске при­ро­де у Хри­сту. Па ипак у за­пад­ној бо­го­слов­ској ли­те­ра­т у­ри че­сто се ис­ти­че ми­сао да је ви­зан­тиј­ска хри­сто­ло­ги­ја крип­то-мо­но­фи­зит­ска.

из­ра­жен у би­блиј­ском уче­њу о »сли­ци и при­ли­ци«. Ње­гов про­пуст да то учи­ни. а ми Ти при­но­си­мо Ма­тер Дје­ву. Вас­по­ста­вља­ње ства­ра­ња је »но­во ства­ ра­ње«. оно не да­је ње­гов но­ви мо­дел. да пра­ви људ­ски жи­вот ни­ка­да не мо­же да бу­де »све­то­ван«.«1 У хим­на­ма се стал­но под­вла­чи ве­за из­ме­ђу ства­ра­ња и ова­пло­ће­ња: »Чо­век је от­пао од Бо­га и бо­ љег жи­во­та. јер се (Ство­ри­тељ) про­сла­вио«. ве­чер­ње »Ми­неј«. 254. исто. Оно по­но­во по­твр­ђу­је да је чо­век пра­ви и исти­ни­ти чо­век ка­да уче­ству­је у Бо­жи­јем жи­во­т у. пре­сту­пом је по­ стао под­ло­жан из­о­па­че­но­сти и про­па­дљи­во­сти. Пре­вод Ма­ти Ма­ри­ја и К. У ње­му Бог по­ста­је до­сту­пан. ју­тре­ње. Оно вас­по­ста­вља чо­ве­ка у ње­го­вој пр­во­бит­ној бо­жан­ској сла­ви ме­ђу свим ство­ро­ви­ма. У Ису­су Хри­сту су Бог и чо­век јед­но. чи­ње­ни­ца ова­пло­ће­ња под­ра­зу­ме­ва да је са­вез из­ме­ђу Бо­га и чо­ве­ка. не пре­ва­зи­ла­же­њем или ели­ми­ ни­са­њем чо­веч­но­сти. пу­сти­ња ја­сле. 2 Дец. Шта ви­ше. 208 . Ко­смич­ка ди­мен­зи­ја Хри­сто­ве по­ја­ ве је на­ро­чи­то ле­по из­ра­же­на у ви­зан­тиј­ској хим­но­ло­ги­ји: »Сва­ки Твој створ при­но­си Ти хва­лу: ан­ђе­ли хим­не. иако је ство­рен по сли­ци Бо­жи­јој. не­го оства­ре­њем и про­ја­вом чо­веч­но­сти у ње­ној чи­стој и нај­а­у­тен­тич­ни­јој фор­ми. 25. 24. сун­це по­ 1 Дец. Чо­век је ство­рен да бу­де го­спо­дар ко­смо­са и Ство­ри­тељ га је по­звао да све ство­ре­но при­ве­де Бо­г у. Вер (Лон­дон: Фа­бер. Ви­зан­тиј­ски бо­го­сло­ви су до­след­но твр­ди­ли да ова­пло­ће­ње Ло­го­са има ко­смич­ки зна­чај. не­раз­ру­шив. не­бе­са зве­зде. али. стр. па­сти­ри ди­вље­ње. 1969). Али га је му­дри Ство­ри­тељ по­но­во ство­рио. Бог и чо­век Тврд­ња да је Бог по­стао чо­век и да Ње­го­ва чо­ве­чан­ска при­ ро­да по­се­ду­је све осо­би­не људ­ске при­ро­де. под­ра­зу­ме­ва да је ова­пло­ће­ње ко­смич­ки до­га­ђај.2 На сли­чан на­чин хим­но­ло­ги­ја на Ве­ли­ки пе­так по­ве­зу­је све што је ство­ре­но са Хри­сто­вом смр­ћу: »Ви­дев­ши Те на кр­сту. би­ло у од­но­су на Бо­га или у од­но­су на свет. са пр­во­бит­ном од­го­вор­но­шћу за свет. 269. ма­ги да­ро­ве. стр. да он ни­је ауто­но­ман. што се чо­ве­ка ти­че.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ 1. пред­ста­вљао је ко­смич­к у ка­та­стро­ фу ко­ју мо­же да ис­пра­ви је­ди­но сам Ство­ри­тељ.

Ви­зан­тиј­ска хим­но­ло­ги­ја је за то нај­ве­ћи све­док: »Да­вид је пред­ви­део у ду­ху бо­ра­вак ме­ђу љу­ди­ма је­ди­но­род­ но­га Си­на у те­лу и по­зи­ва све ство­ре­но да се ра­ду­је.. Он је Бог и чо­век »јер раз­ли­ка у при­ро­да­ма ни­је због је­дин­ства уки­ну­та. али чо­ве­ко­ва об­но­ва у Хри­сту је об­но­ва ко­смо­са у ње­го­вој пр­во­ бит­ној ле­по­ти. Спа­си­те­љу. Је­ди­но овај до­жи­вљај мо­же да по­ста­ви циљ и да зна­че­ње људ­ској исто­ри­ји. шта ви­ше. У лич­но­сти Хри­ста. Али ово је про­сла­ вља­ње већ жи­ви до­жи­вљај свих хри­шћа­на. До­ла­зак Хри­ста пред­ста­вља ова­пло­ће­ње Ло­го­са »кроз ко­га« је све ство­ре­но: то је но­во ства­ра­ње. ин­вен­тив­не. на ову го­ру са сво­јим уче­ни­ци­ма и пре­о­бра­зив­ши се. па­три­стич­ка тра­ ди­ци­ја је по­твр­ђи­ва­ла њи­хо­ву ап­со­лут­ну исто­вет­ност и. а зе­мља се за­тре­се од стра­ха. у све­то­та­јин­ској ре­ал­но­сти Ње­го­вог Те­ла и у жи­во­т у све­ти­те­ља. По­пев­ши се. на­ро­чи­то у ли­т ур­ги­ји.477. ко­јој ви­зан­тиј­ско бо­го­сло­вље оста­је вер­но: »Хри­стос је по сво­јој људ­ској при­ро­ди од исте тва­ ри као и ми.а по­што­је Он чо­век. Ко­смич­ка ди­мен­зи­ја ова­пло­ће­ња је об­ух­ ва­ће­на Хал­ки­дон­ ском де­фи­ни­ци­јом из 451. 6. али је Ство­ри­тељ исти. ве­чер­ње. ве­чер­ње. Али Ње­гов до­ла­зак у си­ли тек тре­ба да бу­де. сва­ка­ко тре­ба да се раз­ум ­ е ес­ха­то­ло­шки. и чо­век је »ми­ кро­ко­смос«. го­ди­не.Христолошко богословље мра­чи... 3 4 Ве­ли­ки Пе­так. што је исто­вре­ме­но про­сла­вља­ње све­ га ство­ре­ног у це­ли­ни. «3 На тај на­чин по­ет­ске сли­ке од­ра­жа­ва­ју па­ра­ле­ли­зам из­ме­ђу По­ста­ња 1:2 и Јо­ва­на 1. Он про­роч­ ки уз­ви­к у­је: »Та­вор и Ер­мон о твом се име­ну ра­ду­је« (Пс. по­до­бан на­ма у све­му осим гре­ха«. са­гла­ сно то­ме. Чо­ве­ков грех је ба­цио свет у смрт и про­па­дљи­вост. Ми­неј 476 . Про­тив гно­сти­ка ко­ји су ис­по­ве­да­ли ду­а­ли­зам и де­ли­ли Бо­га Ста­рог За­ве­та од Ису­са Хри­ста. 209 . су­штин­ску »до­бро­т у« пр­во­бит­ног ства­ра­ња... По­ја­ва Хри­ста је ко­смич­ки до­га­ђај због то­га што је Хри­стос Ло­гос и узроч­ник ства­ра­ња . «4 Про­сла­вља­ње чо­ве­ка. огле­да се пре­о­бра­жај це­ло­к уп­ног ко­смо­са. Ауг. 89:12). Пре­о­бра­же­ње. По­след­ ња ре­че­ни­ца де­фи­ни­ци­је се од­но­си на ства­ра­лач­ке. ка­рак­те­ри­стич­не осо­би­не сва­ке при­ро­де су са­чу­ва­не«. учи­нио си да огре­хо­вље­на Ада­мо­ва при­ро­да пoнoвo за­бли­ста пре­тво­рив­ши се у сла­ву и све­тлост сво­га бла­ жен­ства.

На­и­ме. ипо­ста­сно: »оне обра­ зу­ју јед­ну лич­ност (pro­so­pon) и јед­ну ипо­стас (ли­це)«.. по Ки­ри­лу Алек­сан­дриј­ском. као што смо по­ка­за­ли. »ства­ра­ла­штво« и »ди­на­ми­зам«) мо­ра се при­хва­ти­ти да је Хри­стос. Спо­ро­ви ко­ји су на­ста­ли услед хал­ки­дон­ске фор­му­ла­ци­је. је су­штин­ски сми­сао чо­ве­ка. orat. Мак­сим је био пот­пу­но све­стан да Хри­сто­ву људ­ску енер­ги­ју или во­љу ни­је при­г у­ши­ла Ње­го­ва бо­жан­ска во­ља. Ово је кључ пра­во­слав­ног хри­шћан­ског раз­ум ­ е­ва­ња од­но­са Бог-чо­век. На­су­прот то­ме. Ова ми­сао је раз­ра­ђе­на у бо­го­сло­вљу Мак­си­ма Ис­по­вед­ни­ка ка­да се спо­ри са мо­но­те­ли­ ти­ма. озна­ча­ва та­ко­ђе и ипо­стас пре­ег­зи­стент­ног Ло­го­са. Мак­сим Ис­по­вед­ник.. ду­ши и ду­ху. то по­твр­ђу­је да је 5 6 Ца­ри­град­ски са­бор 680. ко­ја је ре­зул­тат је­дин­ства две при­ро­де.5 Сто­га овај склад hu­ma­num-a са di­vi­num-om у Хри­сту ни­је сма­ ње­ње чо­веч­но­сти већ ње­го­ва об­но­ва: »Хри­стос об­на­вља при­ро­ ду у скла­ду са њом са­мом.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ кон­трол­не функ­ци­је чо­ве­ко­ве у ко­смо­су... PG 90: 877 d.. 210 . Ако је Хри­сто­ва људ­ска при­ро­да исто­вет­на са на­шом при­ро­дом у све­му осим гре­ха (и уко­ли­ко се не кла­си­фи­к у­је као »грех« сва­ки људ­ски »на­гон«. по ово­ме ту­ма­че­њу про­со­пон озна­ча­ва но­ву син­те­ти­зо­ва­ну ре­ал­ност. а не ње­го­во не­ги­ра­ње.6 »Уче­ство­ ва­ње у Бо­г у. »Две при­род­не во­ље Хри­сто­ве ни­су у су­ прот­но­сти јед­на са дру­гом. већ је са њом би­ла ускла­ђе­на. По­ста­ју­ћи чо­век. Ex­pos. Денц. Он за­др­жа­ва сво­ју сло­бод­ну во­љу у бе­стра­сно­сти и ми­ру са при­ро­дом«. do­min. са­гла­сно Оци­ма Хал­ки­до­на. Ви­зан­тиј­ско бо­го­сло­вље из вре­ме­на Ју­сти­ни­ја­на је би­ло ве­о­ма ан­га­жо­ва­но да де­фи­ни­ци­ју Хал­ки­до­на о »про­со­пон или ипо­стас« ту­ма­чи као »про­со­пон је­дин­ства« ста­ре Ан­ти­о­хиј­ ске шко­ле. 291. упо­тре­бље­на са ци­љем да озна­чи ову це­ло­сност. већ људ­ска во­ља сле­ди (бо­жан­ску)«. и до­ка­зу­је да у Хри­сту по­сто­ји људ­ска »во­ља« или »енер­ ги­ја«. он ни­је ја­сно спе­ци­фи­ци­рао да из­раз ипо­стас. во­ди­ли су да­љем де­фи­ни­са­њу зна­че­ња тер­ми­на ипо­стас. Опо­зи­ци­ја Хал­ки­до­на на Ис­то­к у је усред­сре­ди­ла сво­је ар­г у­мен­те на уче­ње о ипо­ста­си. ко­ји је био чо­век по свом те­ лу. Док је Хал­ки­дон твр­дио да је Хри­стос за­и­ста био јед­ но у Свом лич­ном иден­ти­те­т у. за­и­ста де­лао свим овим функ­ци­ја­ма пра­ве људ­ ске при­ро­де. на­гла­ша­ва­ју­ћи да је без то­га не­за­ми­сли­ва пра­ва људ­ска при­ро­да. У Хри­сту је је­дин­ство две при­ро­де.

би­ла је од­ба­че­на од стра­не ви­зан­тиј­ских бо­го­сло­ва.а ко­ју је у ства­ри из­ре­као Апо­ли­на­ри­је. б/Хри­сто­ва људ­ска при­ро­да ни­је пер­со­на­ли­зо­ва­на у оде­ље­ну људ­ску ипо­стас. Она озна­ча­ва лич­но по­сто­ја­ње. Хри­сто­ло­ги­ја по­сле Хал­ки­до­на по­ста­вља као по­сту­ лат да је Хри­стос био пот­пун чо­век и да је исто та­ко људ­ска ин­ди­ ви­дуа.по­гре­шно при­пи­си­ва­на Ата­на­си­ју . не гу­бе­ћи ни јед­ну од људ­ских ка­рак­те­ри­сти­ка. Ипак. Је­ди­но Бог мо­же да спа­са­ва. Пре­ма то­ме. пре­ма ко­јој је Ло­гос у Ису­су за­у­зео ме­сто људ­ске ду­ше. би­ла је при­хва­ће­на са­мо у кон­ тек­сту Хал­ки­до­на. »бо­го­цен­трич­ност« је при­род­на осо­би­на људ­ске при­ро­де. пре­ег­зи­стент­на ипо­стас Ло­го­са. Хри­сто­ва ипо­стас је пре­ег­зи­сти­ра­ла по свом бо­жан­ству. у па­три­стич­ком уче­њу о чо­ве­к у. Ово фун­да­мен­тал­но уче­ње има две основ­не при­ме­не: а/ Из­ме­ђу бо­жан­ске и чо­ве­чан­ске при­ро­де у Хри­сту не по­ сто­ји ап­со­лут­на си­ме­три­ја за­то што је је­дин­стве­на ипо­стас са­мо бо­жан­ска. што зна­чи да уче­ње о ипо­ста­си ни­је из­раз при­ род­ног по­сто­ја­ња. Бо­жан­ска и чо­ве­чан­ска при­ро­да се ни­ка­да не мо­г у сли­ти у јед­но или по­ме­ша­ти та­ко да до­пу­њу­ју јед­на дру­г у. Ово по­ка­зу­је да је тер­мин упо­тре­бљен у хри­сто­ло­ги­ји. али од­ба­цу­је не­сто­ри­јан­ско ста­но­ви­ште да је био људ­ска ипо­стас или осо­ба. Ова аси­ме­три­ја не оспо­ра­ ва чи­ње­ни­цу да је Хри­стос био пот­пу­но и «ак­тив­но« чо­век. а од Ма­ри­је Дје­ве је до­би­ ла људ­ску при­ро­ду. »Си­ме­трич­на« хри­ сто­ло­ги­ја је у Ефе­су (431) би­ла од­ба­че­на као не­сто­ри­јан­ска. као што смо ра­ни­је на­гла­си­ли. оста­ју­ћи иста по свом бо­жан­ству. а људ­ска при­ро­да мо­же са­мо да са­ра­ђу­је са Бо­жи­јим спа­со­но­сним ак­том и во­љом. пот­пу­ но истог зна­че­ња као у три­ни­тар­ном бо­го­сло­вљу ка­па­до­киј­ских Ота­ца: јед­на од три веч­не ипо­ста­си све­те Тро­ји­це »узе­ла је те­ло«. Ова »аси­ме­три­ја« пра­во­слав­не хри­сто­ло­ги­је од­ра­жа­ва иде­ју ко­ју су ве­ом ­ а по­др­жа­ва­ли Ата­на­си­је и Ки­ри­ло Алек­сан­дриј­ски. би­ло у Бо­г у или чо­ве­к у. Чу­ве­на Ки­ри­ло­ва фор­му­ла . не­го су оне у Хри­сту сје­ди­ње­не у јед­ну бо­жан­ску ипо­стас Ло­го­са: 211 . а људ­ска во­ља сле­ди за бо­жан­ском. Те­ор ­ и­ја.Христолошко богословље Хри­сто­ва је­дин­стве­на ипо­стас. по­ве­за­на са име­ном Апо­ли­ на­ри­ја из Ла­о­ди­ки­је. »јед­на при­ ро­да ова­пло­ће­ног Бо­га Сло­ва«. по­што је под­ра­зу­ме­ва­ла да Хри­сто­ва људ­ска при­ро­да ни­је би­ла пот­пу­на. Пот­пу­ни чо­веч­ји ин­ди­ви­ду­ал­ни жи­вот био је ипо­ста­сно сје­ди­њен у ипо­ста­си Ло­го­са.

15. De fi­de ort­ho­do­ha. по­ни­ зност је та­ко­ђе по­ста­ла за­јед­нич­ка (обе­ма при­ро­да­ма). пре­ко те­ла.7 Ипо­ста­сно је­дин­ство под­ра­зу­ме­ва и то да је Ло­гос учи­нио да људ­ска при­ро­да у це­ло­к уп­ном свом то­та­ли­те­т у. пра­ши­на по­ме­ша­на са Ње­го­вом пљу­вач­ком мо­гла је да вра­ти слеп­цу вид. оста­ју­ћи не­так­ну­та стра­сти­ма те­ла«. омо­г у­ћа­ва да не­ка Хри­сто­ва де­ла. ре­чи или ге­сто­ви. ме­ђу њи­ма по­сто­ји »оп­ште­ње при­ро­да« или pe­ric­ ho­re­sis.пред­ста­вљао је у ства­ри хри­сто­ло­шку оп­ци­ју од ве­ли­ке ва­жно­сти.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ бо­жан­ски мо­дел од­го­ва­ра људ­ској сли­ци. по­ста­не Ње­го­ва. Оне за­др­жа­ва­ју сво­је при­род­не осо­би­не. има­ју по­сле­ди­це ко­је је је­ди­но Бог мо­гао да про­у­ зро­к у­је. а бо­ жан­ска при­ро­да је та ко­ја сво­ја пре­и­мућ­ства пре­но­си на те­ло. Али по­што уче­ству­ју у за­јед­нич­ком ипо­ста­ сном жи­во­т у. PG 94: 1057d. Пе­ти ва­се­љен­ски са­бор (553) утвр­ђу­је. На при­мер. Пот­пу­но исти про­блем се по­ја­вио у ве­зи са Хри­сто­вом смр­ћу: Не­про­ла­зност и бе­смрт­ност су ка­рак­те­ри­стич­не цр­те бо­жан­ске при­ро­де. У Хри­сту бе­ше са­мо је­дан Син. 212 . Ипо­стас је лич­ни. ко­ ја по при­ро­ди до­ла­зи од бо­жан­ства по­ста­ла за­јед­нич­ка (за обе при­ро­де) за­хва­љу­ју­ћи исто­вет­но­сти ипо­ста­си. Спор из­ме­ ђу Ки­ри­ла Алек­сан­дриј­ског и Не­сто­ри­ја о тер­ми­ну The­o­to­kos за Ма­ри­ју Дје­ву. . а сле­де­ћи Ки­ри­ла. Да ли је Исус. пи­та­ли су ан­ти­о­хиј­ски бо­го­сло­ви. су­штин­ски се од­но­сио на овај про­блем. »де­ло­твор­ни« из­вор при­род­ног жи­во­та. имао људ­ску при­ро­ду? Ки­ри­лов од­го­вор . »Сто­га је сла­ва. Чи­ње­ни­ца да се уче­ње о ипо­ста­си не мо­же све­сти на уче­ње о »по­себ­ној при­ро­ди« или »ин­ди­ви­ду­ал­но­сти«. »Хри­стос је је­дан« пи­ше Јо­ван Да­ма­скин. ко­је. III. Та­ко је дру­го ли­це Све­те Тро­ји­це за­и­ста би­ло су­бјект или по­кре­ тач­ка сна­га Ису­со­вих људ­ских до­жи­вља­ја или де­ла. Син Бо­жи­ји. Сто­га је она би­ла за­и­ста »Ма­ти Бо­жи­ја«. или сам жи­вот. »Ако не­ко не ис­по­ве­да да 7 Јо­ван Да­ма­скин. две Хри­сто­ве при­ро­де оства­ру­ју је­дин­ство без ме­ша­ња. али она ни­је »при­ро­да«. мо­гао да умре Син Бо­ жи­ји? Очи­глед­но је да је »пред­мет« Хри­сто­ве смр­ти би­ла Ње­го­ва људ­ска при­ро­да. на при­мер. и Ма­ри­ја ни­је мо­гла да бу­де ма­ти ни­ког дру­гог.не­дво­сми­сле­но не­га­ти­ван .. чи­ја је мај­ка би­ла Ма­ри­ја.. Ка­ко је он­да. У ипо­ста­си. од бит­не је ва­жно­ сти не са­мо у хри­сто­ло­ги­ји не­го и у три­ни­тар­ном бо­го­сло­вљу. Про­тив ова­квог ста­но­ви­шта.

Христолошко богословље је наш Го­спод Исус Хри­стос. Че­сто се чу­је кри­ти­ка да је ви­зан­тиј­ско бо­го­сло­вље де­фи­ни­ ци­јом при­хва­ће­ном на Пе­том ва­се­љен­ском са­бо­ру. па оно што се мо­же твр­ди­ти за (људ­ску) су­шти­ну мо­же да се твр­ ди и за ипо­стас«.10 А Карл Ме­лер та­ко­ђе др­жи 8 Денц.. 222. 9 Ле­он­ти­је Је­ру­са­лим­ски. »ни­ка­ да не­ће би­ти ме­ста за пра­ву Хри­сто­ву пси­хо­ло­ги­ју. 9. из­да­ло Хал­ки­дон. Доц­ни­је ће­мо ви­ де­ти ко­ли­ко је ова чи­ње­ни­ца ва­жна за па­три­стич­ко и ви­зан­тиј­ ско по­и­ма­ње Бо­га. Adv. VI­II. «. ко­ји па­ра­фра­зи­ра I по­сла­ни­цу Ко­рин­ћа­ни­ма 2:8 (»јер да су је /Пре­му­дрост Бо­жи­ју/ по­зна­ли. не­про­мен­љи­вост итд.не­ка бу­де ана­те­ма«. исти­ни­ти Бог и Го­спод сла­ве и је­дан од Све­те Тро­ји­це . ко­ји је рас­пет за нас«. Nest. не би Го­спо­да сла­ве ра­за­пе­ли«) ин­спи­ри­сао је хим­ну »Је­ди­но­род­ни Си­не. ко­ји је рас­пет у те­лу..ни­су ап­со­лут­но ве­за­не за лич­но или ипо­ста­сно по­сто­ја­ње Бо­га. Пре­ма овим кри­ти­ка­ма. илу­стру­је ко­ли­ке су раз­лич­но­сти у уче­њу о »ипо­ста­си« и »при­ро­ди« или »су­шти­ни«. бес­крај­ност Бо­жи­је љу­ба­ви пре­ ма чо­ве­к у. људ­ска при­ро­да у Хри­сту ко­ју је пре­у­зе­ла Бо­жан­ска ипо­стас Ло­го­са. ствар­ност да је Ло­гос »узео под сво­је« па­лу и смрт­ну људ­ску при­ро­ду и од­ра­жа­ва ми­сте­ри­ју спа­се­ња. 10 Мар­сел Ри­шар. тврд­ња да је Син Бо­жи­ји за­и­ста »умро у те­лу« од­ра­жа­ва. за ствар­ни култ Спа­си­те­ље­ве чо­веч­но­сти. под­вла­чи ове раз­лич­но­сти: »За Ло­го­са .).се ка­же да је стра­дао по ипо­ста­си. оси­г у­ра­ло три­јумф јед­но­стра­ног ста­но­ви­шта не­ка­да­ње алек­сан­дриј­ске хри­ сто­ло­ги­је и на тај на­чин. би­ла је ли­ше­на аутен­тич­но људ­ских осо­би­на. Ле­он­ти­је Је­ру­са­лим­ ски. 213 . Ана­те­ма 10. »У алек­сан­дриј­ској хри­сто­ло­ги­ји«. Ата­на­си­је и пси­хо­ло­ги­ја Хри­сто­ва по ари­јев­ци­ма« (на франц.пи­ше Ле­он­ти­је . чак да је из­ри­чи­то и при­зна­то да је Реч узе­ла ме­сто људ­ске ду­ше«. пи­ше Мар­сел Ри­шар. . Је­дан од глав­них хал­ ки­дон­ских бо­го­сло­ва Ју­сти­ни­ја­но­ве епо­хе. на ни­воу со­ти­ри­о­ло­ги­је. ко­ја се при­пи­су­је ца­ру Ју­сти­ни­ја­ну и пе­ва на сва­кој ви­зан­тиј­ској ли­т ур­ ги­ји: »Је­дан од Све­те Тро­ји­це. »Те­оп ­ ас­хи­зам« . јер је у Сво­ју ипо­стас при­мио про­ла­зну (људ­ску) су­шти­ну по­ред сво­је не­про­ла­зне су­шти­не. »Св.9 Овим се под­ра­зу­ме­ва то да осо­би­не бо­жан­ске су­шти­не .. PG 86: 1768 a. бо­ље не­го би­ло ко­ ја дру­га хри­сто­ло­шка фор­му­ла.при­хва­та­ње фор­му­ле пре­ма ко­јој је »Син Бо­жи­ји умро у те­лу«.не­про­ла­зност.8 Овај са­бор­ски текст. Ме­ђу­тим. у ства­ри. Са­бо­ра 553 г.

12 Исто. Ева­гри­је је та­ ко­ђе ми­слио да је Исус био ство­ре­ни »ин­те­лект«. Ви­зан­тиј­ски бо­го­сло­ви ни­ка­да ни­су ди­рект­но рас­пра­вља­ли о пу­ној ди­мен­зи­ји про­бле­ма.12 Не­ма сум­ње да су ви­зан­тиј­ско бо­го­сло­вље и ду­хов­ност. Деј­ство­ва­ње ових за­ ко­на у Ису­су ни­је би­ло про­сто не­ги­ра­но. у раз­ум ­ е­ва­њу ипо­ста­сног је­дин­ства ко­је мо­ди­фи­к у­је Ису­со­ве људ­ске осо­би­не та­ко да Он ни­је ви­ше пот­пун чо­век. не­го су они по­сма­тра­ни у све­тлу со­ти­ри­о­ло­ги­је. 54. за »при­род­ног« чо­ве­ка сма­трао се онај чо­ век ко­ји уче­ству­је у сла­ви Бо­жи­јој. Без сум­ње. Gril­lme­i­er . ко­ја ће по­сле рас­це­па би­ти по­ве­ћа­на«. не са­мо уче­ње о ипо­ста­сном је­дин­ству не­го и уче­ње. Јер у Ису­су. жи­го­сан као крип­то-мо­но­ фи­зит­ство. ко­ји је у рас­ко­ра­ ку са хал­ки­дон­ском хри­сто­ло­ги­јом. (на франц. Он се са­сто­ји. Као што смо ви­де­ли. Ово по­твр­ђу­ју и по­зна­ти одељ­ ци еван­ђе­ља. 715 . ако се има на уму. I. углав­ном. Ви­зан­тиј­ску ми­сао у ве­зи са овим че­сто је бу­ни­ла Ева­гри­је­ва ми­сао да је »зна­ње су­шти­не« основ­на ка­рак­те­ри­сти­ка људ­ског ро­да пре па­да. »Хал­ки­до­ни­зам и нео­хал­ки­до­ни­зам на Ис­то­к у 451. ко­ји је са­чу­вао Mel Sеi Rеl.716. та­кав чо­век ни­је ви­ше пред­мет за­ко­на »па­ле« пси­хо­ло­ги­је. а/ Иде­ја »ра­ста у му­дро­сти« под­ра­зу­ме­ва да је код Ису­са по­ сто­јао из­ве­стан сте­пен не­зна­ња. ко­је је пре­о­вла­да­ ва­ло на Ис­то­к у. ве­о­ ма све­сни је­дин­стве­но­сти Ису­со­ве лич­но­сти.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ да је: »Тен­ден­ци­ја Ис­то­ка да ви­ди Хри­ста све ви­ше и ви­ше као Бо­га (тен­ден­ци­ја ко­ја је та­ко уоч­љи­ва у њи­хо­вој ли­т ур­ги­ји) ода­је из­ве­сну екс­клу­зив­ност. до кра­ја VI ве­ка«. ме­ђу­тим има ин­ди­ка­ци­ја ко­је нам мо­г у по­мо­ћи да раз­ум ­ е­мо њи­хов по­ло­жај: а/ њи­хо­во ту­ма­че­ње оде­ља­ка као што су код Лу­ке 2:52 (»И Исус на­пре­до­ва­ше у пре­ му­дро­сти и ра­сту«). уз­др­жа­ни у ис­пи­ ти­ва­њу Ње­го­ве људ­ске »пси­хо­ло­ги­је«. б/ њи­хов став пре­ма је­ре­си аф­тар­то­до­ке­та и в/ ста­но­ви­ште пра­во­слав­них бра­ни­ла­ца ико­на про­тив ико­но­ бо­ра­ца. 717. Но­вом Ада­му.11 Та­ко је овај »нео­хал­ки­до­ни­зам« ви­зан­ти­ја­ца. Од­ме­ре­ни суд у ве­зи са овим пред­ме­том ипак се мо­же до­би­ти. »при­род­на« чо­веч­ност је по­но­во вас­по­ста­вље­на. о то­ме штa је то »при­род­ни« чо­век. 214 . стр. на при­мер Мар­ко 13:32.).Bacht. 4/1947/. 11 Шарл Ме­лер.

ја­сно је да је Хри­стос па­тио од не­зна­ња. Ова­кво.Христолошко богословље ово пр­во­бит­но зна­ње. Све­то Пи­смо ка­же за Хри­ста да »на­пре­до­ва­ше у пре­му­дро­сти и ра­сту« (Лк. De sec­tis.«13 Овај текст при­ка­зу­је ја­сан став јед­ног ре­пре­зен­та­тив­ног ви­ зан­тиј­ског пи­сца. ту­ма­че­но је као пе­да­го­шко сред­ство то јест. orth. 14 Ано­ним­ни. иако смрт­но по при­ро­ди. сма­тра­ло се да је са­др­жи­на ду­хов­ ног жи­во­та у те­жњи за зна­њем (гно­си­сом). од не­зна­ња у зна­ње и од гре­ха у пра­вед­ност. по­што је у све­му јед­но­ би­тан са на­ма. ко­ја је на Ис­то­к у оста­ла ве­о­ма жи­ва. по­ста­ло жи­во­то­дав­ но за­хва­љу­ју­ћи ње­го­вом ипо­ста­сном је­дин­ству са Реч­ју (Ло­го­ сом). Ово зна­чи да је Он учио оно што ра­ни­је ни­је знао«. Баш због ове чи­ње­ни­ це је ве­ћи­на ви­зан­тиј­ских пи­са­ца од­ба­ци­ва­ла мо­г ућ­ност по­сто­ ја­ња »не­зна­ња« код Хри­ста. су од­ба­ци­ва­ли не­ки пи­сци ко­ји су твр­ди­ли да је Хри­сто­во људ­ско не­зна­ње би­ло ствар­но. У Ева­гри­је­вој ду­хов­ној тра­ди­ци­ји. Ано­ним­ни пи­сац де­ла De sec­tis пи­ше да »ве­ћи­на Ота­ца до­ пу­шта да Хри­стос не­ке ства­ри ни­је знао. а ми смо та­ко­ђе не­зна­ли­це у из­ве­сним ства­ри­ма. са­вр­ше­на и »при­ 13 Јо­ван Да­ма­скин. 2:52). 215 . На при­мер. док је те­ло Го­спод­ње. III. ко­ји по­твр­ђу­је да ипо­ста­сно је­дин­ство -услед »оп­ште­ња при­ро­да« .. очи­то не­за­до­во­ља­ва­ју­ће ре­ше­ње.1085 a. Хри­сто­ва чо­веч­ност је »пас­хал­на« у сми­слу да у њој чо­век про­ла­зи од смр­ти у жи­вот. Ису­со­во не­зна­ње. али за­хва­љу­ју­ћи исто­вет­но­сти ипо­ста­си и не­раз­ двој­ном је­дин­ству.14 Ви­зан­тиј­ски бо­ го­сло­ви су се тру­ди­ли да код Хри­ста пре­по­зна­ју на­шу па­лу људ­ ску при­ро­ду. Јо­ван Да­ма­скин је мо­гао да на­пи­ше: »Чо­век мо­ра да зна да је Реч при­ми­ла иг­но­рант­ну и пот­чи­ ње­ну при­ро­ду. De fid. PG 86: 1264 a. 21. ка­ко је опи­са­но у еван­ђел­ским тек­сто­ви­ма. PG 94: 1048 b . али су им ми­сли ма­ње ја­сне о мо­мен­т у ка­да је та људ­ска при­ро­да у Ису­су по­ста­ла пре­о­бра­же­на. Ме­ ђу­тим ова се мо­ди­фи­ка­ци­ја по­сма­тра у окви­ру ди­на­мич­не и со­ ти­ри­о­ло­шке хри­сто­ло­ги­је. ду­ша Го­спод­ња је би­ла обо­га­ће­на зна­њем о ства­ри­ма ко­је тре­ба да до­ђу и о дру­гим бо­жан­ским зна­ци­ма. као да се Хри­стос та­ко »пред­ста­вљао« да би по­ка­зао сво­ју »снис­хо­дљи­ вост«.мо­ди­фи­к у­је ка­рак­тер људ­ске при­ро­де. Ипак у не­ким ма­ње оправ­да­ним слу­ча­је­ви­ма.

16 Да би од­бра­нио упо­тре­бу ико­не.15 Јо­ван Да­ма­скин. да је Ло­гос узео. Ње­гов до­жи­вљај умо­ра. пи­ше Те­о­дор. тр­пио је 15 Па­три­јарх Ни­ки­фор. По­што је Хри­стос Но­ви Адам и пра­ви »при­род­ни« чо­век. I.. али не и кри­ви­цу због гре­ха. Dra­gu­et) је до­ка­зао да се про­блем ни­је у то­ли­кој ме­ри од­но­сио на ве­зу из­ме­ ђу ипо­ста­сног је­дин­ства и про­па­дљи­во­сти. Дра­г уе (R. Ш. Због ово­га је био оп­т у­ жен да на ова­пло­ће­ње гле­да до­кет­ски. су твр­ди­ли: 1. PG 100: 272 b. PG 100: 272 b. Ње­го­ва људ­ска при­ро­да је ствар­но би­ла не­про­па­дљи­ва. An­ti­rrh. же­ђи. а још из­ра­зи­ти­је. иде­ал­но. в/ Ико­но­бор­ство је пред­ста­вља­ло још је­дан об­лик не­ги­ра­ ња Хри­ста као чо­ве­ка у кон­крет­ном и ин­ди­ви­ду­ал­ном сми­слу. укљу­чу­ју­ћи и про­па­дљи­вост. са свим по­сле­ди­ца­ма гре­ ха. An­ti­rrh. да смо од Ада­ма на­сле­ди­ли смрт­ност.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ род­на« људ­ска при­ро­да Но­вог Чо­ве­ка. не не­ка­кво ап­стракт­но. I. Те­о­дор Сту­дит. 16 Те­од ­ ор Сту­дит. ни­је све знао. Да ли је чо­век по при­ро­ди про­па­дљив (као што је по при­ро­ди не­зна­ли­ца) или да ли про­па­дљи­вост до­ла­зи са гре­хом? Аф­тар­то­до­ке­ти су од­ри­ца­ли да је чо­век по при­ро­ди про­па­ дљив. Је­дан од во­де­ћих пра­во­слав­них по­ле­ми­ча­ра.17 »Он је де­лао. »био би не­те­ле­сни Хри­стос. Пра­во­ слав­ни. да би оправ­дао мо­г ућ­ност сли­ка­ња Хри­сто­ва ли­ка.. 17 Ни­ки­фор. 216 . ко­ли­ко на са­му људ­ ску при­ро­ду. не­го на­шу па­лу људ­ску при­ро­ду. б/ Је­рес аф­тар­то­до­ке­та. у по­би­ја­њу аф­тар­то­до­ке­та.. PG 99: 409 c. 2. Р. сма­тра­ла је да Хри­сто­ва људ­ска при­ро­да ни­је под­ло­жна про­па­дљи­во­сти. An­ti­rrh. же­лио. гла­ди. Опо­зи­ци­ји аф­тар­то­до­ке­ти­зму тре­ба сва­ка­ко да се при­пи­ше очу­ва­ње ја­сног уче­ња о Хри­сто­вој ствар­ној и пот­пу­ној људ­ској при­ро­ди. а са­мо по об­ли­к у те­ла се мо­же раз­ли­ко­ва­ти му­шко од жен­ског«. ин­си­сти­рао је на Ње­го­вим лич­ ним људ­ским осо­би­на­ма: »Нео­пи­си­ви Хри­стос«. Али Иса­и­ја (8:3) Га опи­су­је као му­ шко би­ће. Ни­ки­фор ве­о­ма убе­ дљи­во под­вла­чи Ису­со­ва људ­ска огра­ни­че­ња. па­три­јарх Ни­ки­ фор. чи­ји је во­ђа у ше­стом ве­к у био бо­ го­слов Ју­ли­јан Ха­ли­кар­на­шки. људ­ско те­ ло. на­зи­вао је ико­но­бор­ство аф­тар­то­до­ке­ти­змом по­што су ико­но­бор­ци сма­тра­ли да се Хри­стос »не мо­же опи­са­ти«.

. ко­ја је пред­ста­вље­на на ико­ни. Онај ко­ји је из­над вре­ме­на. An­ti­rrh. »Нео­б­у­хват­ни људ­ским умом за­чет је у утро­би Дје­ве -пи­ше Те­о­дор Сту­дит .. чи­ја је лич­ност от­кри­ве­на. се­ди и ле­же. PG 99: 405 ab. Цр­ква је и то учи­ни­ла у осмом и де­ве­ том ве­к у. Оно што се по­ја­вљу­је на сли­ци је са­ма ипо­стас Бо­га Сло­ва у те­лу. те мо­же да бу­де пред­ста­вљен на сли­ци. уста­је. иако Ње­го­ва бо­жан­ска су­шти­на оста­је са­кри­ ве­на. Тре­ба има­ти у ви­ду да сим­бо­лич­не сли­ке ста­ро­за­вет­не те­о­фа­ни­је. 217 . Од­бра­на ико­на је при­ну­ди­ла ви­зан­тиј­ску ми­сао да по­но­во по­твр­ди пот­пу­ну. III. људ­ску при­ро­ду је не­мо­г у­ће пре­ста­ви­ти са­мо сим­ бо­лич­но. По ту­ма­че­њу пра­во­слав­них бо­го­ сло­ва осмог и де­ве­тог ве­ка. а не при­ро­де«. Ми­сте­ри­ја ова­пло­ће­ња је та ко­ја чи­ни да све­та ико­на бу­де мо­г у­ћа и ко­ја зах­те­ва ње­но по­шти­ва­ње. То ни­је ни­ти Бо­жи­ја нео­пи­си­ва бо­жан­стве­ност ни­ти Ње­го­ва људ­ска при­ро­да. ико­на Хри­сто­ва је по­ста­ла ис­по­ве­да­ње ве­ре у ова­пло­ће­ње. Сто­га је Он и опи­сив и нео­пи­сив. »је пор­трет ипо­ста­си. 19 Te­o­dor Stu­dit. Исто та­ко. ова­пло­ће­ног. сто­ји на­пи­са­но »Онај ко­ји је­сте«. PG 100: 328 bd. Онај ко­ји је сву­да при­су­тан. ни­су још »ико­не« у пра­вом сми­слу.Христолошко богословље као чо­век«. ко­ји су се бо­ри­ли про­тив ико­но­бор­ ства. али чи­ја су­шти­ на је не­до­к у­чи­ва. нео­д­ре­ ди­ви по­ста­де од­ре­ђен.Не­из­мер­љи­ви по­ста­де ви­сок три лак­та. »Сва­ки пор­трет« пи­ше Те­о­ дор.«19 Те­о­до­ро­ва ико­на Хри­ста је нај­бо­ља мо­г у­ћа илу­стра­ци­ја оног што се под­ра­зу­ме­ва под ипо­ста­сним је­дин­ством.18 То зна­чи да је био чо­век као и сва­ки од нас. кон­крет­ну Хри­сто­ву људ­ску при­ро­ду. по­сте­пе­но на­пу­ни два­на­ес­ ту.20 На­сли­ка­ти бо­жан­ску су­шти­ну или Бо­га пре Ње­го­вог ова­пло­ће­ња. Нео­пре­де­љи­ви. Те­ле­сним очи­ма мо­же да се ви­ди ипо­ стас Ло­го­са у те­лу. а Бес­те­ле­сни се усе­ли у те­ло. Ме­ђу­тим. Онај ко­ји је без об­ли­ка. по­ја­ви се у об­ли­к у чо­ве­ка. име­ну Бо­жи­јем. ико­на Хри­сто­ва је не­што дру­го. 20 Исто. сва­ка­ко је не­мо­г у­ ће. III. У ви­зан­ тиј­ској тра­ди­ци­ји око оре­о­ла ко­ји окру­ж у­је Ису­со­ву гла­ву. би­ва сме­штен у ја­сле.. Но ва­жно је да се ка­же да ово ста­но­ви­ште ни­је ишло 18 Исто. То је лич­ност Бо­га Си­на. што је екви­ва­ле­нат све­том име­ну Ја­ хве. Уко­ли­ко је би­ло нео­пх­ од­но да се за­у­зме до­дат­но дог­мат­ско ста­но­ви­ште про­тив мо­но­фи­зи­ти­зма. PG 99: 396 b.

PG 90: 1308 d 1312 a. ко­је су раз­би­ја­ле људ­ску це­ло­ви­тост.21 и у Ње­му ви­део по­бе­ду над де­ о­ба­ма. По­бе­да над ико­но­ бор­ством озна­ча­ва­ла је по­твр­ду хал­ки­дон­ске и пост­хал­ки­дон­ске хри­сто­ло­ги­је. јер је ипо­стас Ње­го­ ве две при­ро­де. Али Ису­со­ва ипо­стас има фун­да­мен­тал­ну срод­ност са свим људ­ским осо­ба­ма. без огра­ни­че­ња. Бог је узео људ­ску при­ро­ду на тај на­чин да ни­је ис­кљу­чио ни јед­ну људ­ску ипо­стас.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ на уштрб уче­ња о ипо­ста­сном је­дин­ству ни­ти на уштрб Ки­ри­ ло­вог схва­та­ња ипо­ста­сне исто­вет­но­сти ова­пло­ће­ног Ло­го­са у све­тлу ра­ни­јих хри­сто­ло­шких фор­му­ла­ци­ја. по­што је Он њи­хов мо­дел. Ambg. Јер сви су љу­ди ство­ре­ни по сли­ци Бо­жи­јој то јест по сли­ци Ло­го­са. Он је за­и­ста по­стао »Но­ви Адам« у ко­ме је сва­ки чо­век на­шао сво­ју при­ро­ду. Ис­к у­пље­ње u обо­же­ње Хал­ки­дон­ска де­фи­ни­ци­ја је про­гла­си­ла да је Хри­стос је­ди­но­ су­шан не са­мо са сво­јим Оцем. што би би­ло не­мо­г у­ће да је Исус био са­мо чо­век. Хри­с тос је »нај­и­с ти­ни­ти­је ис­пу­нио пра­ву људ­ску суд­би­ну ко­ју је Он Сам пред­о­дре­дио као Бог. већ је сви­ма љу­ди­ма дао мо­г ућ­ност да вас­по­ста­ ве је­дин­ство у Ње­му. Иако пот­пу­но чо­век. оства­ре­ну са­вр­ше­но и пот­пу­ но. 218 . бо­жан­ска ипо­стас Ло­го­са. не­го и »са на­ма«. Хри­стос не по­се­ду­је чо­веч­ју ипо­стас. а од ко­је се чо­век окре­нуо: Он ује­ди­њу­је 21 Ви­ди на­ро­чи­то код Мак­си­ма Ис­по­вед­ни­ка. Сва­ка људ­ска осо­ба је пот­пу­но »јед­но­су­шна« и са сва­ким дру­гим чо­ве­ком. Као чо­век. бо­жан­ски пе­чат се по­ду­да­рао са свим сво­јим оти­сци­ма. па ипак је ра­ди­кал­но раз­ли­чи­та од тог дру­гог чо­ве­ка по сво­јој је­дин­ стве­ној не­по­но­вљи­вој. 2. Ка­да се Ло­гос ова­пло­ тио. не­а­си­ми­ло­ва­ној лич­но­сти или ипо­ста­си: ни је­дан чо­век не мо­же да бу­де пот­пу­но у дру­гом чо­ве­к у. Ова­кво уче­ње о Хри­с ту имао је на уму Мак­сим Ис­по­вед­ник ка­да је на­гла­ша­вао ста­ру Па­вло­ву сли­к у о »ре­ка­пи­т у­ла­ци­ји« у ве­зи са ова­пло­ће­ним Ло­го­сом.

опре­де­љу­је це­ло­к уп­ну исто­ри­ју хри­с то­ло­шког уче­ ња«. као што су у по­сла­ни­ци Га­ла­ћа­ни­ма 3:13 (»Хри­стос нас је от­к у­пио од кле­тве за­ко­на. »све што ни­је пре­у­зе­то. те­ло ко­је се не раз­ли­к у­је од на­ шег«. у ши­рем кон­тек­сту.24 Сто­га. био же­дан. 108. Бо­жи­је до­бро­вољ­но пре­у­зи­ма­ње све­у­к уп­не ди­мен­зи­је људ­ске тра­ге­ди­је. PG 37: 181c . 1.да умре. »од нас Он узи­ма при­ро­ду. 25 Гри­го­ри­је На­зу­ин­зин. ка­ко пи­ше Гри­го­ри­је На­зи­јан­зин. 45 PG 36: 661 c. 26 Јо­ван Да­ма­скин. De fi­de orth. слич­ну на­шој.23 Ви­зан­тиј­ско бо­го­сло­вље ни­је да­ло зна­чај­ни­ји до­при­нос раз­ра­ ди уче­ња апо­сто­ла Па­вла о оправ­да­њу.ова бо­жан­ска сло­бо­да Ло­го­со­вих ипо­ста­си ни­је огра­ни­чи­ла ствар­ност Ње­го­ вог људ­ског ста­ња: Го­спод је узео смрт­но људ­ско те­ло у са­мом ча­су ова­пло­ће­ња. Hom.22 Ова хал­ки­дон­ска и пост­хал­ки­дон­ска хри­ сто­ло­ги­ја би би­ла бе­сми­сле­но умо­ва­ње да ни­је би­ла усме­ре­на на уче­ње о ис­к у­пље­њу.и ово је основ­на раз­ли­ка из­ме­ђу пра­во­слав­них и аф­тар­то­до­ке­та . 16. Ло­го­со­во до­бро­вољ­но узи­ма­ње људ­ске смрт­но­сти би­ло је де­ло Бо­жи­је »снис­хо­дљи­во­сти« ко­јом је Он се­би при­са­је­ди­нио це­ло­ куп­но чо­ве­чан­ство. 219 .Христолошко богословље чо­ве­ка са Бо­гом«. 101 ad Cle­do­ni­um. а све што је ује­ди­ње­но са Бо­ гом. из­ра­же­ног у пoсланицама Ри­мља­ни­ма и Га­ла­ћа­ни­ма.25 Смрт »јед­ног ли­ца Све­те Тро­ји­це у те­лу« би­ла је вољ­на рад­ ња. пи­ше Ата­на­си­је. Он за нас пре­да­је Сво­је 22 J. EP. за­ме­ње­на иде­јом о по­бе­ди над смр­ћу и иде­јом о осве­ће­њу. PG 94: 1101 a. као спа­се­ње. IV. по­став­ши за нас кле­тва«) углав­ном из­ла­ж у иде­ју о ис­к у­пље­њу ко­ја је. Scot­tish Jo­ur­nal of The­o­lo­gu /March 1961/. 24 Гри­го­ри­је На­зи­јан­зин. стр. ка­да је бећ би­ла до­не­та сло­бод­на бо­жан­ска од­ лу­ка . »Не­ма у Ње­му ни­шта по при­ну­ди или нео­п­ход­но­сти. спа­ше­но је«. а по­што смо ми про­па­дљи­ви и смрт­ни. »Хри­стос«.26 Али .184 a. ни­је ис­це­ље­но. »Основ­на иде­ја: ова­пло­ће­ње Ре­чи. 23 Ге­ор­ги­је Фло­ров­ски.. на­ма је био по­тре­бан Бог ко­ји је по­стао те­ло и умро да би­смо мо­гли по­но­во жи­ве­ти«. Они ни­су ни­ка­ да раз­ви­ли ми­сао у сми­слу Ан­сел­мо­ве те­о­ри­је о »за­до­во­ље­њу«. Све је сло­бод­но: до­бро­вољ­но је гла­до­вао. Ма­јен­дорф. до­бро­вољ­ но је био у стра­ху и до­бро­вољ­но је умро«. »Јаг­ње Бо­жи­је« (на енгл). Грч­ки па­три­стич­ки ко­мен­та­то­ри оде­ ља­ка. »Јер«. »Он узи­ма те­ло.

PG 90: 621 ас. PG 25: 109 c. пре­ко ова­пло­ће­ња по­ста­је људ­ско би­ће или бо­ље.207. ода. Ad. дао је Мак­сим Ис­по­вед­ник.27 Иде­ја да је свр­ха са­мог ова­пло­ће­ња био крст. 27 Ата­на­си­је.. Ка­нон.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ те­ло смр­ти«.24) је ком­ по­но­ва­на пре­ма хим­но­ло­ги­ји Стра­сне не­де­ље. Хри­сто­ва смрт је ствар­но ис­к у­ пи­тељ­ска и »жи­во­то­дав­на« сто­га што је то смрт Си­на Бо­жи­јег у те­лу (тј. Пред­ус­ лов за ко­нач­ну об­но­ву је чо­ве­ко­во гре­шно ста­ње и Хри­сто­ва ис­к у­пи­тељ­ска смрт.. у те­лу ћеш умре­ти и би­ти по­гре­бен и по­но­во ћеш уста­ти тре­ћи дан«. ин­кар­на­ци­ја и »ре­ка­пи­т у­ла­ ци­ја« све­га у Хри­сту је исти­ни­та »свр­ха« и »циљ« ства­ра­ња. Глав­ни и. ова­пло­ће­ње је пред­ви­ђе­но и пред­о­дре­ђе­но не­за­ви­сно од чо­ве­ко­ве тра­гич­не зло­у­по­тре­бе сло­бод­не во­ље«. « »Ро­ђен у те­лу. Пра­вил­но пи­ше Ге­ор­ги­је Фло­ров­ски да је »смрт на кр­сту би­ла де­ло­твор­на. 5 и 6.28 У Ви­зан­ти­ји ни­кад ни­је би­ло у цен­тру па­жње пи­та­ње да ли би се де­си­ло ова­пло­ће­ње да ни­је би­ло па­да. Ло­гос је »по­че­ так« ства­ра­ња. 29 Мак­сим Ис­по­вед­ник. Да би ство­ре­но би­ло »у Хри­сту« мо­ра да га Бог пре­у­зме и учи­ни »сво­јим«.Хри­сту. Ви­зан­тиј­ски бо­го­сло­ви су ра­ди­је рас­пра­вља­ли о кон­крет­ној чи­ње­ни­ци људ­ске смрт­но­ сти: ко­смич­кој тра­ге­ди­ји у ко­јој Бог. Као ство­ри­тељ. Ми­неј 206 . не­за­ви­сно од чо­ве­ко­ве гре­шно­сти и про­па­дљи­во­сти.. смир­ном озна­ча­ва­ју Тво­ју смрт. пр­ва­ци не­зна­бо­штва. 8. је­ди­ни из­у­зе­так у од­но­су на овај оп­шти по­глед. ова­пло­ће­ном Ло­го­су. ка­да ће све по­сто­ја­ти не са­мо »кроз Ње­га« не­го и »у Ње­му«. 24. Пре­ ма то­ме. а у по­ни­зно­сти Ви­тле­је­ма се са­гле­да­ва Гол­го­та: »Кра­ље­ви. Пред­пра­знич­ка хим­но­ло­ги­ја (де­цем­бар 20 . 60. због ипо­ста­сног је­дин­ства). ка­ ко се чи­ни. у ко­јој ипо­ста­сно уче­ству­је. De in­carn. 220 . Ова­ пло­ће­ње је сто­га пред­ус­ лов ко­нач­ног чо­ве­ко­вог про­сла­вље­ња. као ди­на­мич­ном про­це­су усме­ре­ном пре­ма ес­ха­то­ло­шком ци­љу .. 28 Дец.. а у ова­пло­ће­њу Он је ње­гов »крај«. Thal.. до­но­се Ти да­ро­ве.29 Овај по­глед се пот­пу­но укла­па у Мак­си­мо­ву иде­ју о ство­ре­ној »при­ро­ди«. На Ис­то­к у ни­је крст по­сма­ тран као сим­бол ка­зне пра­вед­ни­ка ко­јом се »за­до­во­ља­ва« тран­ сцен­дент­ни зах­тев прав­де и осве­те за чо­ве­ков грех. жи­во је при­ ка­за­на у ви­зан­тиј­ским ли­т ур­гич­ким тек­сто­ви­ма о Хри­сто­вом ро­ђе­њу. Пре­ма ње­му.

а су­о­чио се са не­бе­си­ма«.. De fi­de orth. 31 Јо­ван Да­ма­скин. ко­ја би би­ла дру­га­чи­ја не­го што је ипо­стас Ре­чи.6:16) Исто као што пр­ во­род­ни грех ни­је у на­сле­ђе­ној кри­ви­ци. И. јер од по­чет­ка су те­ло и ду­ша по­сто­ја­ли у ипо­ста­си Ре­чи. а ни­кад ни­су би­ле две ипо­ста­си Ре­чи.је­ди­ни Бог мо­же да по­бе­ди смрт. Oн је при­мио смрт­ни прах. ка­ко је Ата­на­си­је Алек­сан­дриј­ски по­ка­зао у сво­јој по­ле­ми­ци про­тив ари­јан­ства . Пре­ма Гри­го­ ри­ју Ни­ском. Јо­ван Да­ма­ скин пи­ше: »Иако је Хри­стос умро као чо­век. већ као смрт ова­пло­ће­ног Го­спо­да«. стр. Ње­го­ва све­та ду­ша је одво­ је­на од нај­чи­сти­јег те­ла. Са­гла­сно то­ме. Ре­зи­ми­ра­ју­ћи ово па­три­стич­ко уче­ње о смр­ти и вас­кр­се­њу у све­тлу хри­сто­ло­шких по­став­ки пе­тог и ше­стог ве­ка.31 Три­ду­ум Ус­кр­са . 27 PG94: 1097 ab. ипо­стас Хри­сто­ва је увек јед­на.30 Су­ шти­на ни­је у за­до­во­ље­њу прав­них зах­те­ва не­го у по­ра­зу стра­ шне ко­смич­ке ре­ал­но­сти смр­ти ко­ја је др­жа­ла чо­ве­чан­ство под сво­јом узур­пи­ра­ном вла­шћу и гу­ра­ла га у за­ча­ра­ни круг гре­ха и про­па­дљи­во­сти. 221 .Христолошко богословље не као смрт Не­ви­ног. Па и ако је ду­ша про­стор­но одво­је­на од те­ла. јер Он је »је­ди­ни бе­смр­тан«. ни те­ло ни ду­ша ни­су ни­кад има­ли сво­ју ипо­ стас. те­ло и ду­ша оста­ју пре­ко Ре­чи ипо­ста­сно сје­ди­ ње­ни«. Бо­ље од би­ло ког научнoг 30 Фло­ров­ски. Ма­да су у ча­су смр­ти те­ло и ду­ша раз­дво­је­ни.то су она три да­на ка­да је Хри­сто­ва чо­ве­ чан­ска при­ро­да тр­пи­ла оп­шту чо­ве­ко­ву суд­би­ну. али је оста­ла ми­сте­ри­о­зно ипо­ста­сно сје­ди­ње­на у јед­ној Бо­жан­ској ипо­ста­ си Ло­го­са. 24. та­ко ни ис­к у­пље­ње ни­је пр­вен­стве­но у оправ­да­њу не­го у по­бе­ди над смр­ћу. Та­ко јед­на ипо­ стас ни­је раз­де­ље­на у две ипо­ста­си. ви­зан­тиј­ска ли­т ур­ги­ја упо­тре­бља­ва сли­к у ђа­во­ла ко­ји гу­та уди­цу са­кри­ве­ну те­лом Ема­ну­ил ­ а. Ње­го­ва бо­жан­ска при­ро­да је оста­ла са ду­шом и те­лом нео­де­љи­ва и од те­ла и од ду­ше. (I Тим. Иста ми­сао се на­ла­зи и у јед­ној псе­у­до . сва­ко од њих је би­ло са­чу­ва­но по­што су има­ли јед­ну ипо­стас Ре­чи. Ово је гра­фич­ки из­ра­же­но у тра­ди­ци­о­нал­ној ви­зан­ тиј­ској ико­но­гра­фи­ји вас­кр­се­ња: Хри­стос га­зи вра­та Ше­о­ла (адо­ва) и вра­ћа Ада­ма и Еву у жи­вот. »Јаг­ње Бо­жи­је«. III. Јер.Хри­зо­сто­мо­вој бе­се­ди ко­ја се чи­та на слу­жби пас­хал­не но­ћи: »Ад је при­мио те­ло и су­срео се са Бо­гом. Ипо­стас Ре­чи увек је јед­на.

Скри­ве­ни. ка­нон. чак и та­да је оно би­ло јед­на ипо­стас Твог бо­жан­ства и Твог те­ла«. со­ти­ри­о­ло­шку ди­мен­зи­ју Хри­сто­ве смр­ти. ако по­сле смр­ти чо­век мо­же да бу­де ожи­вљен. у те­лу ко­је је узео. ода. 15:22). из­ра­же­на је у ви­зан­тиј­ској слу­жби Стра­сне не­де­ље: На ве­чер­њу Ве­ли­ког пет­ка. Али.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ је­зи­ка и бо­ље од би­ло ко­је сли­ке не­ког дру­гог до­га­ђа­ја или аспек­ та ми­сте­ри­је . Иста ми­сте­ри­ја ипо­ста­сног је­ дин­ства ко­је је оста­ло не­рас­ки­ну­то и у са­мој смр­ти. со­ти­ри­о­ло­шки раз­лог за­што је Ки­ри­ло­ ва те­оп ­ ас­хиј­ска фор­му­ла по­ста­ла ме­ри­ло пра­во­сла­вља у ше­стом ве­к у ви­зан­тиј­ског бо­го­сло­вља: смрт је по­бе­ђе­на баш за­то што ју је оку­сио сам Бог ипо­ста­сно. Ово је пас­хал­на по­ру­ка хри­шћан­ства. али од­луч­ни три­јумф над смр­ћу. De in­carn. не­го по­се­ја­ни у зе­мљу по­но­во ће­мо уста­ти. ми не про­па­да­мо.33 А Хри­зо­стом пи­ше: »Исти­на је да ми још увек уми­ре­мо као пре. и ло­мље­ње ње­го­ве вла­сти над чо­ве­чан­ством. про­жи­ма ли­т ур­гич­ко сла­вље Ве­ли­ке су­бо­те: »Иако је храм Твог те­ла раз­ру­шен у ча­су стра­да­ња. али она не до­ми­ни­ра над чо­ве­ком као не­из­ бе­жна и ко­нач­на коб: »Као што у Ада­му сви уми­ру та­ко ће исто у Хри­сту сви ожи­ве­ти« (I Кор. Си­ла и ре­ал­ност смр­ти је баш у то­ме што мр­тав чо­век не­ма мо­г ућ­но­сти да се по­вра­ти у жи­вот. 21. Ата­на­си­је пи­ше: »Од са­да смо ра­ста­вље­ни са­мо при­вре­ме­но. 6. бла­го­да­ћу Спа­си­те­ља«. на­по­ме­ну­ли смо и исто­вре­ме­но по­и­ма­ње вас­кр­се­ња као осно­ва хри­шћан­ске ети­ке и ду­хов­но­сти. по­што је уни­ште­на смрт. ју­тре­ње. чак и ви­ше. PG 25: 129 d. због смрт­не при­ро­де на­ших те­ла.ова ико­на по­ка­зу­је ди­на­мич­ну. као се­ме ба­че­но у зе­мљу. Сто­га је чо­век сло­бо­дан од ро­бо­ва­ња гре­ху. 222 .пра­зног гро­ба.. али смрт не­ма власт над на­ма па то и ни­је уми­ра­ње. али по­ка­за се да је Хри­стос сло­бо­дан од про­па­дљи­во­сти«. 32 Ве­ли­ка су­бо­та. у ча­су кад Хри­стос ис­пу­шта дух. или чак са­мог рас­пе­ћа . Смрт сва­ка­ко оста­је као фи­зич­ки фе­но­мен. У ве­зи са на­шим рас­пра­вља­њем о грч­ком па­три­стич­ком по­ гле­ду на пр­во­род­ни грех и на на­сле­ђе­ну смрт­ност. да би­смо мо­гли вас­кр­сну­ти. Јер Хри­сто­во вас­кр­се­ње озна­ча­ва да је смрт за­и­ста пре­ста­ла да има пре­власт над чо­ве­ко­вим жи­во­том. То је Бо­жи­ји ула­зак у област ко­ју је ђа­во узур­пи­рао.32 У овим се тек­сто­ ви­ма от­кри­ва по­след­њи. по­чи­њу да од­зва­ња­ју пр­ве хим­не вас­кр­се­ња: »Смир­на је озна­ка смр­ти. 33 Ата­на­си­је.

ed. Ово је тај­на Бо­жи­јег пла­на у од­но­су на Ње­го­ву смрт и Ње­го­во вас­кр­ се­ње из мр­твих«. ни­је ви­ше не­из­бе­жан. на­ ме­ће нам од­го­вор: кроз кр­ште­ње. 223 . и он би­ва рас­ки­нут сва­ки пут »ка­да се об­ја­ви Хри­сто­ва смрт и ис­по­ве­да Ње­го­во вас­кр­се­ње«. H. не­го сан«. ми­ро­по­ма­за­ње и ев­ха­ри­сти­ју чо­век сло­бод­но по­ста­је члан вас­кр­слог Хри­сто­вог те­ла. да је »прин­цип смр­ти по­те­као од јед­ног чо­ве­ка и пре­ шао у на­сле­ђе це­ло­к уп­не људ­ске при­ро­де. то он­да ни­је ви­ше смрт. али бла­ го­слов ће би­ти дат са­мо они­ма ко­ји су за њим жу­ди­ли. На вас­кр­сну не­де­љу је рас­ки­нут круг по­ро­ка. уче­ње ко­је је 553.. 16.би­тан је за уче­ње о спа­се­њу. Али »Цар­ство Бо­жи­је.34 По­ што је смрт пре­ста­ла да бу­де је­ди­ни мо­г у­ћи крај жи­во­та. со­зер­ца­ње Бо­га и за­јед­нич­ки жи­вот са Хри­стом. го­ди­не би­ло фор­мал­но осу­ђе­но као ори­ 34 Јо­ван Зла­то­уст. Ca­tec­he­ti­cal Ora­tion. али не и apo­ka­ta­sta­sis од­но­сно оп­ште спа­се­ ње. 1956/ 71 . чо­век је осло­бо­ђен од стра­ха. Straw­ley /Cam­brid­ge: Har­vard Uni­ ver­sity Press.чак и »све­сти« . ко­ји се да­је чак де­ци ко­ја не из­ра­жа­ва­ју свој при­ста­ нак. а грех. Али шта кон­крет­но зна­чи »би­ва­ње у Хри­сту«? По­след­њи ци­ тат из ви­зан­тиј­ског ев­ха­ри­стиј­ског ка­но­на све­тог Ва­си­ли­ја. »Живот у Христу«. 17: 2 PG 63: 129. Гри­го­ри­је Ни­ски нас увepaвa. IN Ha­e­br. Ни­ко­ла Ка­ва­си­ла нам ка­же да је кр­сно »вас­кр­се­ње при­ро­де« сло­бод­ни дар Бо­жи­ји. С дру­ге стра­не. но­ви жи­вот у Хри­сту под­ра­зу­ме­ва лич­ну сло­бод­ну оба­ ве­зу. ка­ко га је раз­ум ­ е­ва­ло ви­зан­тиј­ско па­три­стич­ко све­то­та­ јин­ско и ли­т ур­гич­ко пре­да­ње. 35 Гри­го­ри­је Ни­ски. при­па­да­ју обла­сти сло­бод­не во­ље«. за­сно­ван на ин­стинк­т у са­мо­о­др­ жа­ња. под­ра­зу­ме­ва­ла је да ис­к у­пље­ње има све­оп­шту вред­ност.72.Христолошко богословље да до­би­је бо­љи жи­вот. по­себ­но је на­гла­ ше­на уни­вер­зал­ност ис­к у­пље­ња. II PG 150: 541 c. Суд­њег да­на ће вас­кр­се­ње за­и­ста би­ти све­оп­ште. hom. J. С дру­ге стра­не. Исто та­ко и прин­цип вас­кр­се­ња са јед­не осо­бе се про­ши­рио на све чо­ве­чан­ство. 36 Никола Кавасила.36 Ви­зан­тиј­ски бо­го­сло­ви су рет­ко по­све­ћи­ва­ли по­себ­ну па­жњу раз­ми­шља­њи­ма о суд­би­ни ду­ше по­сле смр­ти. Чи­ње­ни­ца да је Ло­гос узео људ­ску при­ро­ду..35 Ми­сли Гри­го­ри­ја Ни­ског о све­оп­штем ис­к у­пље­њу и »ре­ка­пи­ ту­ла­ци­ји« на­ла­зе свој од­јек код Мак­си­ма Ис­по­вед­ни­ка. Овај еле­ме­нат сло­бо­де . на при­мер.

Mic­ro­cosm and Me­di­a­tor.«37 »И та­ко«. обо­же­на људ­ска при­ро­да ко­ја. Ова иде­ја пред­ста­вља цен­ трал­ну Мак­си­мо­ву ми­сао. ни у ком по­гле­ ду не гу­би сво­је људ­ске осо­би­не. ја­сно мо­же да се на­ђе у ипо­ста­сном је­дин­ству бо­жан­ске и чо­ве­чан­ске при­ро­де у Хри­сту«. Хри­шћа­нин је по­зван не да »по­дра­жа­ва« Ису­са .сло­бо­де ко­ја тре­ба да оста­не из­ван Бо­га. про­тив вла­сти­тог сло­бод­ног из­бо­ра. и осно­ва хри­ шћан­ске ду­хов­но­сти. 457. Апо­ка­та­ста­сис тре­ба да бу­де од­ба­чен за­то што пред­по­ста­вља крај­њу огра­ни­че­ност људ­ ске сло­бо­де . слу­жи за основ ви­зан­тиј­ског по­и­ма­ња чо­ве­ко­ве суд­би­не: да уче­ству­је у Бо­г у. цео Бог. сто­га. да жи­ви у Хри­сту пр­еко кр­ште­ња. ко­ји је по при­ро­ди по­стао цео чо­век од ду­ше и те­ла. 38 Thum­berg. Сло­бо­да мо­ра да оста­не нео­т у­ђив еле­мент сва­ког чо­ве­ка. Мак­сим је опи­сао обо­же­ње као уче­ство­ва­ње »це­ло­к уп­ног чо­ве­ка« у »це­ло­к уп­ном Бо­г у«: »На исти на­чин као што су сје­ди­ње­ни ду­ша и те­ло. ипо­ста­сно је Бог и. пре­ма ко­ме су ство­ре­не. а те­ло бе­смрт­ност. као што постављa Ни­ко­ла Ка­ва­си­ла. То је сми­сао све­то­та­јин­ског жи­во­та.не­го. Људ­ске осо­би­ не по­ста­ју још ствар­ни­је и аутен­тич­ни­је у до­ди­ру са бо­жан­ским узо­ром. и те­ло. Бог тре­ ба да по­ста­не при­сту­па­чан да у Ње­му уче­ству­је ду­ша. да би ду­ша мо­гла да при­ми не­про­мен­љи­ви ка­рак­тер. Чо­век је по­зван да у овој обо­ же­ној Хри­сто­вој људ­ској при­ро­ди уче­ству­је и да има уде­ла у ње­ ном обо­же­њу. Он је пре­ко смр­ти у роп­ству ђа­во­ла. по Мак­си­му. Ово је крај­њи циљ чо­ве­ко­вог по­ сто­ја­ња. а бла­го­да­ћу. Am­big. Ме­ђу­тим. од ду­ше и те­ла.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ ге­ни­стич­ко. И нај­зад. Баш на­про­тив. обо­жен бла­го­да­ћу ова­пло­ће­ног Бо­га. од­ но­сно бу­де »обо­жен« (the­o­sis). »дог­мат­ска осно­ва чо­ве­ко­вог обо­же­ ња. Она је усло­ви­ла ње­го­во чвр­сто ис­по­ ве­да­ње да чо­ве­чан­ска ство­ре­на во­ља у Хри­сту.38 Чо­век Исус. услед »оп­ште­ња при­ро­да«. Из­ван Бо­га чо­век пре­ста­је да бу­де аутен­тич­но и пот­пу­но чо­век. Хри­сто­ва људ­ска при­ро­да ипо­ста­сно сје­ди­ње­на у Ло­го­су. а по­сред­ ством ду­ше. То је. са од­ба­ци­ва­њем Бо­га уни­шта­ва се и са­ма сло­бо­да. 224 . 37 Мак­сим Ис­по­вед­ник. Ни­ко не мо­же да бу­де си­лом на­те­ран у Цар­ство Не­бе­ско. PG 91: 1088 с. да цео чо­век по­ста­не Бог. про­же­та је бо­жан­ском »енер­ги­јом«. ми­ро­по­ма­за­ња и ев­ха­ри­сти­је. ипак.штo је чи­сто спо­ља­шњи и мо­рал­ни акт .

на­рав­но. 10:34). нео­бја­вљен а про­на­ђен у ма­ну­скрип­т у Pa­ri­si­nus Co­i­sli­ni­an ­ us f 90 145 Ци­ти­ран код Ј.Христолошко богословље пре­ма то­ме. ко­јој је »под­чи­ње­на« ње­го­ва људ­ска де­ лат­ност. ује­ди­њу­ју­ћи се са њи­ма. де­фи­ни­сао га је као »раз­вој« од­лу­ка Ше­стог ва­се­љен­ског са­бо­ра (680) о две Хри­сто­ве во­ље или »енер­ги­је«.40 Ви­зан­ тиј­ски са­бор из 1351.ни­ти су­штин­ски. PG 91: 1237 ab. Из­ме­ђу ове две »енер­ги­је« је »си­нер­ги­ја«. је од­лу­ка Ефе­ског са­бо­ра ко­ји је на­зи­ва The­ot­ o­kos или »Ма­ти Бо­жи­ја«. 182. »Чо­век ко­ји по­ста­не по­ко­ран Бо­г у у све­му. стр. исто као што чо­век ни­ка­ко не мо­же да уче­ ству­је у бо­жан­ској су­шти­ни. Овај циљ. 3. Али то су.. Amb. 41 То­мос са­бо­ра 1351. Те­о­то­кос Је­ди­на дог­мат­ска де­фи­ни­ци­ја у ве­зи са Ма­ри­јом Дје­вом. у Ње­му је »оп­ште­ње« (pe­ric­ho­re­sis . »Про­тив Акин­ди­на«..то би би­ло пе­ла­ги­јан­ство . а бу­ду­ћи ипак у пот­пу­но­сти при­су­тан у сва­ком«. он је та­да Бог и зо­ ве се »Бог«.41 У »обо­же­њу« чо­век до­сти­же вр­хун­ски циљ за ко­ји је ство­рен. Ма­јен­дор­фа »Гри­го­ри­је Па­ла­ма«. ко­је се Ви­зан­тиј­ска цр­ква фор­мал­но при­др­жа­ва­ла. Хри­сто­ло­ 39 Мак­сим Ис­по­вед­ник. Он је отво­рен за чо­ве­ков од­го­вор и сло­бо­дан на­пор. већ по (бо­жан­ској) за­по­ ве­сти и бла­го­да­ти«. што пред­ста­ вља он­то­ло­шку осно­ву од­но­са две енер­ги­је у Хри­сту.то је при­па­ло је­ди­но Хри­сту . ПГ 151: 722 b. ко­ји је оства­рен у Хри­сту јед­но­стра­ном де­лат­но­шћу Бо­жи­је љу­ба­ви. 225 . Ово је бо­го­сло­вље обо­же­ња ко­је ће­ мо та­ко­ђе на­ћи код Гри­го­ри­ја Па­ла­ме: »Бог у сво­јој пот­пу­но­сти обо­жа­ва оне ко­ји су то­га до­стој­ни. V 26.. а са Бо­гом су сје­ди­ње­не не ипо­ста­сно не­го »бла­го­да­ћу« или »енер­ ги­јом«. не­го пре­ко ма­лог де­ла не­ство­ре­них енер­ги­ја и не­ство­ре­не бо­жан­стве­ но­сти. не ипо­ста­сно .не­го бо­жан­ском »енер­ги­јом«. не по при­ро­ди или од­но­су. го­ди­не. људ­ске ипо­ста­си.39 Чо­век не мо­же би­ти обо­жен по­сред­ством сво­је де­лат­но­сти или »енер­ги­је« . ко­ји је по­твр­дио Па­ла­ми­но бо­го­ сло­вље. чу­је ка­ко Бог го­во­ри: Ре­као сам. је и сми­сао људ­ске исто­ри­је и суд над чо­ве­ком.cir­cu­min­ces­sio) »енер­ги­ја« бо­жан­ске и чо­ве­чан­ске. 40 Гри­го­ри­је Па­ла­ма. Ово »оп­ште­ње« по­сти­ж у и они ко­ји су »у Хри­сту«. ви сте »бо­го­ви« (Јн. Али сме­ша при­ро­де не по­сто­ји.

По­ што у Ису­су ни­је људ­ска ипо­стас.исто та­ко ствар­ на као чо­ве­ко­во уче­ство­ва­ње »у Хри­сту« . а не ма­ри­о­ло­шки. сле­де­ћи Хри­сто­вом вас­кр­се­њу. по­став­ши чо­век. по­стао је наш Спа­си­тељ. Бо­го­сло­вље Ки­ри­ла Алек­сан­дриј­ског. Пре­да­ње о Ма­ри­ји­ном те­ле­сном »ваз­не­се­њу«. 1952/. 226 . без­ број­ни из­ра­зи по­бо­жно­сти и ода­но­сти Ма­ри­ји у ви­зан­тиј­ској ли­т ур­ги­ји. Ова су пре­да­ња на­шла ме­сто у хим­но­граф­ској по­е­зи­ји пра­зни­ка Ус­пе­ња (смр­ти. као пред­ зна­к у оп­штег вас­кр­се­ња. ни­су ни­шта дру­го не­го илу­стра­ци­ја уче­ња о ипо­ста­ 42 Ја ов­де не под­ра­зу­ме­вам оно што за­пад­на дог­ма о не­по­роч­ном за­че­ћу под­ра­зу­ме­ва под Ма­рији­ном бе­смрт­но­шћу. ко­ја је та­ко нео­дво­ји­ва од осо­бе и де­ла сво­га Си­на. Бог.у из­ве­сном сми­слу . Bi­bli­to­e­he­ca Im­ma­cu­la­tae Con­cep­ti­o­nis. а по­што ма­ти мо­же би­ти са­мо »не­чи­ја« ма­ти. ко­ја се ја­вља у хри­шћан­ској бо­го­слов­ској ли­те­ра­ ту­ри још од дру­гог ве­ка и све­до­чи. Али ово се »оче­ло­ве­че­ње« Бо­жи­је де­си­ло кроз Ма­ри­ју. Ko­im ­ e­sis 15. од­лу­ка ипак од­го­ва­ра ма­ри­о­ло­шкој те­ми о »Но­вој Еви«. Тек­сто­ви из­ри­чи­то го­во­ре о при­род­ној смр­ти Дје­ве. »Ма­ти Бо­жи­ја«. M. она је та­ко­ђе . Ju­qie L’ Im­ma­cu­lee Con­cep­tion da­nas l’ Ec­ri­tu­re sa­in­te et dans la Tra­di­ tion ori­en­ta­le. 3 /Ro­me. пе­сни­ци и про­по­вед­ни­ци су тре­ти­ра­ли као ес­ха­то­ло­шки знак. ав­г у­ста).42 Та­ко. Ова бли­скост Ма­ри­је са Хри­стом во­ди­ла је на Ис­то­к у до по­ ве­ћа­не по­пу­лар­но­сти оних апо­криф­них пре­да­ња ко­ја су јој при­ пи­си­ва­ла те­ле­сно про­сла­вља­ње по­сле смр­ти. али она ни­кад ни­су би­ла пред­мет бо­го­слов­ ских умо­ва­ња и дог­мат­ских де­фи­ни­ци­ја. а не ма­ти не­че­га. усред­сре­ђе­не на Ма­ри­ ји­ну лич­ност по­сле пе­тог ве­ка. иако не­ки ри­мо­ка­то­лич­ки бо­го­сло­ви су­ге­ри­ра­ју ову им­ пли­ка­ци­ју (на пр. ко­је је по­све­до­чи­ло лич­ну. као што је по­твр­ђе­но у Ефе­су. у све­тло­сти пра­во­слав­ног по­ гле­да на Ада­мо­во на­сле­ђе. По­што се обо­же­ње чо­ве­ка де­си­ло »у Хри­сту«. ис­кљу­чу­ју­ћи сва­к у мо­г у­ћу ве­зу са уче­њем о не­по­ роч­ном за­че­ћу (Im­ma­cu­la­tae con­cep­tio) ко­је би јој да­ло атри­бут бе­смрт­но­сти и би­ло би пот­пу­но не­схва­тљи­во у све­тлу ис­точ­ног по­гле­да на пр­во­род­ни грех као на­след­ну смрт­ност. Ма­ри­ја је за­и­ста ма­ти ова­пло­ ће­ног Ло­го­са. слу­жи­ло је као хри­сто­ло­шка осно­ва за огром­ни по­раст по­бо­жно­сти.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ шки. ипо­ста­сну исто­вет­ност Ису­са са пре­ег­зи­стент­ним Ло­го­ сом.ма­ти це­ло­к уп­ног те­ла Цр­кве. да је људ­ска сло­бо­да на Ис­то­к у схва­ ће­на са ви­ше оп­ти­ми­зма не­го на За­па­ду.

у из­ве­сној ме­ри. 227 . Они. пред­ста­вља­ју ле­ги­тим­ни и ор­ган­ски на­чин сво­ђе­ња.Христолошко богословље сном је­дин­ству чо­ве­чан­ске и бо­жан­ске при­ро­де у Хри­сту. на ни­во обич­ног вер­ни­ка. ап­стракт­них хри­сто­ло­шких уче­ња пе­ тог и ше­стог ве­ка. у из­ве­сном сми­слу.

ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ 228 .

су­штин­ски али не хро­но­ло­шки . до­жи­вља­ва­ње Ду­ха би­ло је на Ис­то­к у на­гла­ше­ни­ је не­го на За­па­ду. и дру­го. 1961/ 211. »Као онај ко­ји до­хва­ти је­дан крај лан­ца. PG 32: 332 с. Ме­ђу­тим дог­ма о Све­том Ду­ху у Но­вом За­ве­т у и код ра­них Ота­ца не мо­же се ла­ко све­сти на не­ки на­уч­ни си­стем.от­ 1 Пи­смо 38. са њим ву­че и дру­ги крај. не­раз­двој­но је од пне­у­ма­то­ло­ги­је (уче­ња о Све­том Ду­ху). De­fer­ra­ri /Lon­don: He­i­ne­mann. Из­у­зи­ма­ју­ћи спор око Фи­ли­о­кве. ве­о­ма ка­рак­ те­ри­с ти­чан за ми­шље­ње Ка­па­до­ки­ја­ца. а то је пре де­ба­та о при­ро­ди Бо­жи­јој не­го по­себ­но о Све­том Ду­ху .1 Овај оде­љак. Ипак. у све­то­та­јин­ском бо­го­сло­вљу и у ду­хов­ној ли­те­ра­т у­ри. Он је за­и­ста јед­но­би­тан са Оцем и Си­ном. да је по­себ­на уло­га Све­то­га Ду­ха да учи­ни »пр­ви кон­такт«. По­што де­ло­ твор­ност Ду­ха да­је жи­вот »у Хри­сту«.13 СВЕ­ТИ ДУХ Ра­но хри­шћан­ско по­и­ма­ње ства­ра­ња и чо­ве­ко­ве крај­ње суд­би­не.у ви­зан­тиј­ском сред­њем ве­к у би­ло је ма­ло на­уч­не раз­ра­де у обла­сти уче­ња о Све­том Ду­ху. Дух не мо­же да бу­де ство­рен. Ова два па­ три­стич­ка спи­са су ва­жи­ла као стан­дард­ни ауто­ри­тет у обла­ сти пне­у­ма­то­ло­ги­је то­ком це­ло­к уп­ног ви­зан­тиј­ског пе­ри­о­да. на ко­ји се на­до­ве­зу­је . Овај ар­ гу­мент је упо­тре­био Ата­на­си­је у сво­јим Пи­сми­ма Се­ра­пи­о­ну и Ва­си­ли­је у свом чу­ве­ном спи­су О Све­том Ду­ху. та­ко и онај ко­ји при­ми Ду­ха. . Рас­пра­ве че­твр­тог ве­ка о бо­жан­ству Ду­ха за­др­жа­ле су се у со­ти­ри­о­ло­шком и ег­зи­стен­ци­јал­ном кон­тек­сту. под­ра­зу­ме­ва пр­во да су сва ве­ли­ка де­ла Бо­жи­ја. де­ла Све­те Тро­ји­це. 4. при­ма Си­на и Оца за­јед­но са Њим«. пи­ше Ва­си­ли­је. на­ро­чи­то у хим­но­ло­ги­ји. пре­вод R Ј.

све­то­тро­јич­но ту­ма­че­ње свих де­ла Бо­жи­јих. 38.11 PG 33: 932 c. То је »ке­нот­ско« по­с то­ја­ње ко­је се са­с то­ји у ма­ни­фе­с та­ци­ји цар­с тва Ло­го­са у ства­ра­њу и у исто­ ри­ји спа­се­ња. а уса­вр­ша­ва у Ду­ху. па­три­стич­ко пре­да­ње ту­ма­чи у сми­слу да Дух Све­ти пра­и­скон­ ски све одр­жа­ва. На­рав­но да се под овим не под­ра­зу­ме­ва не­ки хро­но­ло­шки ре­до­след. »Све­тов­но« је увек не­са­вр­ше­но.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ кри­ве­ње Си­на. чо­век је до­био кад је био ство­рен и кад му је Бог »ду­нуо у нос дух жи­во­ та (Пост. ко­ју грч­ки Оци увек под­ ра­зу­ме­ва­ју као ствар­но »уче­ство­ва­ње« у Бо­жи­јем жи­во­т у. чак ка­да је Он де­ло­тво­ран у сва­ ком ве­ли­ком ак­т у бо­жан­ске де­лат­но­с ти: ства­ра­њу. Стих из књи­ге по­ста­ња »Дух Бо­жи­ји ди­за­ше се над во­дом« (Пост. под­ра­зу­ме­ва­ју­ћи да су не са­мо чо­век не­го и при­ ро­да као це­ли­на. De Spirp S. 1. ис­к у­пље­њу.«3 Ва­си­ли­је ову функ­ци­ју »уса­вр­ша­ва­ња« ство­ре­ног из­јед­на­ча­ва са »осве­ће­њем«. а кроз Ње­га. од­но­сно по­сто­ји са­мо као па­ло. са­вр­ше­ни са­мо кад су у за­јед­ни­чар­ству са Бо­ гом и кад су »ис­пу­ње­ни« Ду­хом. PG 32: 136 b. под­ра­зу­ме­ва уче­шће Све­тог Ду­ха у ак­т у ства­ра­ња. 16.«2 На тај на­чин лич­но по­с то­ја­ње Ду­ха Све­то­га оста­је тај­на. »ко­ји ства­ра пре­ко Си­ на. 1:2). Де­лат­ност Ду­ха је део не­пре­кид­не ства­ра­лач­ке Бо­жи­је ак­тив­но­сти у све­т у: »Прин­цип све­га је је­дан«. 2:7). по­след­њем су­ду. пи­ше Ва­си­ли­је. огре­хо­вље­но и де­фект­но ста­ње ство­ре­ња. 230 . Ову »бо­го­цен­трич­ност«. већ да по­ка­же Си­на »ко­јим је све ство­ре­но. от­кри­ве­ње Оца. 16. Ње­го­ва функ­ци­ја ни­је у то­ме да по­ка­же Се­бе. То је омо­г у­ћи­ло да се доц­ни­је по­сред­ством Ре­чи Бо­жи­је по­ја­вио ство­ре­ни ло­гич­ки по­ре­дак. ко­ји је по­и­сто­ве­ћен са 2 3 Cat. »Не­мо­г у­ће је да­ти пре­ци­зну де­фи­ни­ци­ју ипо­с та­си Ду­ха Све­тог и ми јед­но­с тав­но мо­ра­мо да пру­жи­мо от­пор за­блу­да­ма ко­је се на Ње­га од­но­се. а ко­је до­ла­зе са ра­зних стра­на. Ово ва­жи осо­бит­но за чо­ве­ка чи­ја је при­ро­да »бо­го­ цен­трич­на«. Дух у ства­ра­њу Код ка­па­до­киј­ских Ота­ца. Овај »дух« Бо­жи­јег жи­во­та. Лич­но би­ће Ду­ха оста­је ми­с те­ри­о­зно са­кри­ве­но.

Он узи­ма. 6 Апо­де­ип­нон. код Лу­ке 11:2. ко­ји је го­спо­дар (Го­спод) све­га и ко­ ји одр­жа­ва све што је ство­ре­но«. 5 Ви­ди P. иако усред­сре­ђе­не углав­ ном на уло­г у Ду­ха у ис­к у­пље­њу и спа­се­њу. »у ње­му се не би мо­ гла ви­де­ти сли­ка Све­ви­шње­га да ни­је при­мио овај (дух)«. без об­зи­ра на пад. ода 5. оду­хо­вља­ва и ожи­вља­ва све што је у осно­ви до­бро и ле­по. ко­је се све­ча­но оба­вља на пра­зник Бо­го­ја­вље­ња (6 ја­ну­а­ ра).5 А ви­зан­тиј­ско ли­т ур­гич­ко пре­да­ње се др­жи истог. 10.111. је­сте оно што је учи­ни­ло да чо­век бу­де »сли­ка Бо­жи­ја«. у би­блиј­ским ка­те­го­ри­ја­ма. PG 74: 541. XI. ка­нон.6 На­род­ни ви­зан­тиј­ски оби­чај по­ве­зан са Пе­де­сет­ни­цом на­го­ве­шта­ва да је из­ли­ва­ње Ду­ха за­и­ ста сли­ка ко­смич­ког пре­о­бра­жа­ја.Свети Дух Све­тим Ду­хом на осно­ву пре­во­да Сеп­т у­а­гин­те. као »Не­ка Дух Твој Све­ти си­ђе на нас и очи­сти нас«. По­што су ко­смич­ки еле­мен­ти по­сле па­да би­ли кон­тро­ли­са­ни од »кне­за овог све­та«.4 На тај на­чин. »По­што је узет (ство­рен) од зе­мље«. »уса­вр­ша­ва­ју­ћа« де­лат­ност Ду­ха не при­па­да ка­те­го­ри­ји »чу­да«.7 Пу­но зна­че­ње овог об­ре­да ег­зор­ци­за­ма по­ста­је ја­сно ако има­ мо у ви­ду да је во­да. »си­лом и деј­ством« (»енер­ги­јом«) и си­ла­ском Све­тог Ду­ха« (ве­ли­ка јек­ те­ни­ја на тај дан). У овом сми­слу. »Лу­ка­нов текст мо­ли­тве Го­спод­ње (код Гри­го­ри­ја Ни­ског)«. пи­ше Ки­ри­ло Алек­сан­дриј­ски. ко­је су он­де има­ле сво­ја зми­ја­ња«. 231 . 103 . обра­ћа­ју­ћи му се као »Не­бе­ском Ца­ру«. »та­ко што си с не­ба по­слао сво­га Све­тог Ду­ха и сло­мио гла­ве зми­ја. пра­ис­ кон­ски ко­смич­ки еле­ме­нат. пред­ста­вља до­жи­вљај но­вог ства­ра­ња. већ је део пр­во­бит­ног и при­род­ног Бо­жан­ског пла­на. Иста ми­сао до­ми­ни­ра и у »Ве­ли­ком во­до­о­све­ ће­њу«. из­вор жи­во­та 4 In Joh. Дух је су­штин­ска са­др­жи­ на Цар­ства Бо­жи­јег. и од­ра­жа­ва у ство­ре­њи­ма пр­ве пло­до­ве ес­ха­ то­ло­шког пре­о­бра­жа­ја. Во­да. осве­ћу­је се. 7 Ве­ли­ко бла­го­си­ља­ње во­де (Во­до­о­све­ће­ње). ка­же све­ште­ник. де­лат­ност Све­тог Ду­ха мо­ ра има­ти функ­ци­ју очи­шће­ња: »Ти си осве­тио то­ко­ве Јор­да­на«. Ли­т ур­гич­ке слу­жбе Пе­де­сет­ни­це. та­ко­ђе сла­ве Ду­ха као »оно­га ко­ји вла­да свим. Тра­ди­ци­о­нал­но укра­ша­ва­ње хра­мо­ва са зе­ле­ни­лом и цве­ћем на тај дан. No­vum Te­sta­men­tum I (1956). по­чи­ њу­ћи сва­ко бо­го­слу­же­ње са ес­ха­то­ло­шким при­зи­ва­њем Све­тог Ду­ха. Ли­ни. Гри­го­ри­је Ни­ски нам са­оп­шта­ва ста­рин­ску ва­ри­јан­т у тек­ста мо­ли­тве Го­спод­ње. »Не­ка до­ђе цар­ство Тво­је«.

ко­ја је увек тро­јич­на: »Отац чи­ни све Си­ ном у Ду­ху Све­том«. Про­ме­на се ви­ди је­ди­но очи­ма ве­ре . чи­ не­ћи га да у скла­ду са Со­бом. исто. ко­јим се слу­же Ата­на­си­је. 2. Али Дух осло­ба­ђа чо­ ве­ка за­ви­сно­сти од при­ро­де. исти­ни­ти и при­род­ни од­ нос је ус­по­ста­вљен из­ме­ђу Бо­га. над ко­јим је чо­век по­зван да вла­да. ис­це­ље­ње бо­ле­сти. као це­ли­ни.то јест за­то што је чо­век при­мио у сво­је ср­це Ду­ха. PG 26: 605 а. по­стао чо­век и мо­гао је да бу­де ви­ђен као кон­крет­но ли­це и ипо­стас Ису­са Хри­ 8 9 Ad Se­rap. Са­мо па­дом у грех. уни­ште­ње де­мо­на«. чо­ве­ка и све­та. а не Дух. Пр­ во­бит­ни рај­ски од­нос из­ме­ђу Бо­га. при­ро­да при­ма »бла­го­дат ис­к у­пље­ња. он мо­же да у ми­сте­ри­ји ве­ре до­жи­ви рај­ску ствар­ност при­ро­де ко­ја му слу­жи и да пре­по­зна да ње­гов до­жи­вљај ни­је су­бјек­тив­на ма­шта­ ри­ја не­го до­га­ђај ко­ји от­кри­ва крај­њу исти­ну о при­ро­ди и све­му ство­ре­ном. са сво­јом во­љом. Ки­рил Алек­сан­дриј­ски и ка­па­до­киј­ски Оци. Сло­во је за Се­бе об­ли­ко­ва­ло те­ло. чо­ве­ка и све­та је по­но­во об­ја­ вљен: си­ла­зак Ду­ха озна­ча­ва ко­нач­но ис­пу­ње­ње ка­да ће Бог би­ти »све у све­му«. 4:6). Ва­се­ље­на се не ме­ња у свом ем­пи­риј­ском по­сто­ја­њу. пи­ше Ата­на­си­је. Дух и чо­ве­ко­во ис­к у­пље­ње У »ико­но­ми­ји« спа­се­ња Син и Дух су нео­дво­ји­ви: »Ка­да је Сло­во осе­ни­ло све­т у Дје­ву«.9 Ме­ђу­тим су­штин­ска раз­ли­ка из­ме­ђу де­лат­но­сти Ло­го­са и де­ лат­но­сти Ду­ха је у то­ме што је Ло­гос. при­ро­да по­ста­је ње­гов слу­га за­то што је чо­век сли­ка Бо­жи­ја. опра­шта­ње гре­хо­ва. Ипак ово ни­је не­ка ма­гич­на рад­ња ко­ја се зби­ва у ма­те­ри­јал­ ном све­т у. бла­го­слов Јор­да­на« и по­ста­је »вре­ло бе­смрт­но­сти. 232 . Уме­сто да вла­да чо­ве­ком.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ це­лог ко­смо­са. при­ве­де Оцу«. Уме­сто да бу­де из­вор де­мон­ске си­ ле. је­сте је­дин­ство Бо­жи­је ства­ра­лач­ке и ис­к у­ пи­тељ­ске де­лат­но­сти.8 Глав­ни ар­г у­мент јед­но­бит­но­сти Ду­ха са Си­ном и Оцем. ко­ји зо­ве »ава оче« (Гал. пре­ ко Се­бе. 1. у Ду­ху. дар осве­ће­ња. при­ро­да је би­ла под­чи­ње­на Са­та­ни. »Дух је за­јед­но са Сло­вом ушао у њу. 31. Си­лом Ду­ха. 1. 28 PG26: 596 а. све ство­ре­но.

јер нас је она спа­сла«. 233 . 13 Ка­ти­зма. си­ла­зи на Си­на. 23. 3 SC 4 bis. Ду­ха по­не­кад на­зи­ва­ју »сла­вом Хри­сто­вом«. Пе­де­сет­ни­ца. PG 26: 997 а. 1969/. пре­ма сли­ци Си­на Бо­жи­јег«.11 Та­ко. »Ка­кав је ефе­кат и ре­зул­тат стра­да­ња. Но­вог Ада­ма. по­сле По­ли­је­ле­ја. 90. Ово је би­блиј­ска и бо­го­слов­ска ба­за уче­ња ко­ја се на­ла­зи код Ота­ца и у ли­т ур­гич­ким тек­сто­ви­ма о Све­том Ду­ху као сли­ци Си­на. 11 О Ова­пло­ће­њу и Про­тив Ари­је­ва­ца. ка­да је »ри­ба­ри­ма« да­ро­ва­но но­во са­зна­ње. ста­тич­ко хе­ле­ни­стич­ко уче­ње о сли­ци од­ра­жа­ва жи­ву ве­зу ме­ђу бо­жан­ ским ли­ци­ма. У кон­тек­сту ди­на­мич­не и со­ти­ри­о­ло­шке ми­сли. при­ ми­ли смо не­бе­ског Ду­ха. он­да је­ди­но кроз Ду­ха исти­ни­ти жи­вот се да­је свим љу­ди­ма. str. 9. У ви­зан­тиј­ским хим­на­ма Пе­де­сет­ни­це. 37. али у Ње­му се ви­ди Син. Ка­да Он. »да би­смо мо­гли би­ти пре­о­бра­ће­ни у си­но­ве Бо­жи­је. »О св Ду­ху«. 229. про­на­шли смо исти­ни­т у ве­ру. док је лич­но би­ће Све­тог Ду­ха оста­ло по­кривб­но бо­жан­ском не­са­зна­тљи­во­шћу. PG 32: 109b. Син нам је дао »пр­ве пло­до­ве Ду­ха«. Ка­да Оци на­зи­ва­ју Ду­ха »сли­ком Си­на«. от­кри­ва до­бру во­љу Оца пре­ма Си­ну. за­че­то је Сло­во. док је Сам Син сли­ка Оца. ка­да се но­во чо­ве­чан­ство вра­ћа у бо­жан­ску за­јед­ ни­цу. то ни­је ни­шта дру­го не­го си­ла­зак Све­тог Ду­ха на Цр­кву«. 12 Ту­ма­че­ње све­те ли­т ур­ги­је. Ово је глав­на 10 Ви­ди на пр. »У од­но­су на нас са­ме. Hus­sey i P.Свети Дух ста. Дух у сво­јој де­лат­но­сти не от­кри­ва Се­бе не­ го Си­на. J. prev. McNulty / Lon­doh: SPCK. пи­ше Ата­на­си­је. Већ смо ви­де­ли да је у грч­кој па­три­стич­кој и ви­зан­тиј­ској ми­ сли спа­се­ње раз­ум ­ е­ва­но су­штин­ски као уче­ство­ва­ње и за­јед­ни­ чар­ство са обо­же­ном људ­ском при­ро­дом ова­пло­ће­ног Ло­го­са. ро­ђен­дан Цр­кве. за вре­ме кр­ште­ња на Јор­да­ну. M. сла­ви­мо не­де­љи­ву Тро­ји­цу.12 Дух пре­о­бра­жа­ва хри­шћан­ску за­јед­ни­цу у »Хри­сто­во те­ло«. у ко­ју је уве­ден људ­ски род ова­пло­ће­њем Си­на. Ка­да је Он осе­нио Ма­ри­ју. ко­ја је по­сле ваз­не­се­ња да­ро­ва­на уче­ни­ци­ ма.13 а на сва­кој ев­ха­ри­сти­ји хри­шћан­ска за­јед­ни­ца по­сле при­ма­ ња све­тог при­че­шћа пе­ва »Ви­де­ли смо исти­ни­т у све­тлост. 8. ако је пре-ко Ду­ха Ло­гос по­ стао чо­век. је мо­ме­нат ка­да се ма­ни­фе­сту­је зна­чај Хри­сто­вог кр­ста и вас­кр­се­ња. код Ва­си­ли­ја. де­ла и уче­ња Хри­ сто­вог? »пи­та Ни­ко­ла Ка­ва­си­ла.10 Ду­ха је не­мо­г у­ће ви­де­ти. они под­ ра­зу­ме­ва­ју да је Он глав­ни чи­ни­лац ко­ји чи­ни да ово за­јед­ни­чар­ ство бу­де ствар­ност. A.

»Гла­ва« но­вог ис­к у­пље­ног чо­ве­чан­ства је. али Дух ни­је са­мо по­сред­ник Си­на. то јест све оне ко­ји у Ње­га ве­ру­ју. по ре­чи­ма Јо­ва­на Да­ма­ 14 Ка­нон 2. у ви­ду ва­тре­них је­зи­ка. та­ко­ђе про­жи­ма ли­т ур­гич­к у хим­но­гра­фи­ју Пе­де­ сет­ни­це. ша­ љу­ћи Ду­ха. оба­сјао све­тлом цео свет«. при­мив­ши их од Оца. ко­јом је цео свет осве­тљен те про­сла­вља Све­т у Тро­ји­цу« (Све­ча­на хим­на зва­на еxa­po­ste­i­la­ri­on). ин­те­ре­ сант­но. и. по­ка­зу­је да је чу­до Пе­де­сет­ни­це по­сма­тра­но као про­ду­жен об­лик ми­сте­ри­је на Та­во­ру. Реч је све­тлост и Све­ти Дух је све­ тлост. На бр­ду Та­во­ру бо­жан­ска све­тлост се по­ка­за­ла огра­ни­че­ном кру­г у уче­ни­ка. Син и Дух оба­вља­ју је­дан је­ди­ни бо­жан­ски акт. 234 . већ про­сла­вља Ње­го­во ши­ре »Те­ло«. Под њи­ма се под­ра­зу­ме­ва »про­све­тле­ње« це­ло­к уп­ног људ­ског жи­во­та. ода 8. чвр­сто уса­дио се­ћа­ње на оне спа­со­но­сне ре­чи ко­је је Хри­стос. а да ни­су ипо­ста­сно или лич­но је­дан дру­гом под­ре­ђе­ни. »Дух је сво­јом по­ја­вом. Хри­стос. Али »зна­ње« или »се­ћа­ње« при­мље­ но од Ду­ха. 16 Ка­ти­зма 1. го­во­рио апо­сто­ли­ма«14. Он је. упо­ре­ђе­ње ви­зан­тиј­ских ли­т ур­гич­ких тек­сто­ва на Пе­де­сет­ни­цу са тек­сто­ви­ма од­ре­ђе­ним за пра­зник Пре­о­бра­же­ ња. за­и­ста је Све­ти Дух Хри­сто­ва »сла­ва«. а на Пе­де­сет­ни­цу је Хри­стос. Те­ма »све­тло­сти« ко­ја пре­ко Ори­ге­на и Гри­го­ри­ја Ни­ског на­во­ди на асо­ци­ја­ци­ју би­блиј­ске те­о­фа­ни­је са грч­ким нео­пла­то­ни­чар­ским ми­сти­ци­змом. ко­ја је по­сла­на апо­сто­ли­ма у ви­ду ва­тре­них је­зи­ка. У ства­ри. ко­ји не са­мо да пре­о­бра­жа­ва те­ло исто­риј­ског Ису­са. 15 Ка­нон 1. 15 јер је Дух »про­све­тлио уче­ни­ке и увео их у не­бе­ске тај­не«. сва­ка­ко. Ва­жно­је има­ти на уму да је за Ви­ зан­тиј­це ли­т ур­ги­ја би­ла нај­ве­ћи из­раз њи­хо­ве ве­ре и хри­шћан­ ског до­жи­вља­ја.16 Мо­же се до­да­ти још мно­го при­ме­ра ко­ји по­ка­зу­ју да је ви­ зан­тиј­ско бо­го­слов­ско пре­да­ње стал­но све­сно да у »ико­но­ми­ји« ства­ра­ња и спа­се­ња. она се по­ду­да­ра са са­зна­њем мно­гих са­вре­ме­них ис­пи­ти­ ва­ча на­стан­ка хри­шћан­ства да је у до­жи­вља­ју ра­не Цр­кве пот­пу­ но раз­у­ме­ва­ње Хри­сто­вог уче­ња на­ста­ло по­сле вас­кр­се­ња. »Отац је све­тлост. као што је то би­ло на Пре­о­бра­же­ње. Јер. ни­је не­ка­ква ин­те­лек­т у­ал­на функ­ци­ја. ода 1.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ те­ма пра­зни­ка Пе­де­сет­ни­це у ви­зан­тиј­ском пре­да­њу.

Али лич­не.18 На­рав­но по­сто­ји са­мо јед­но бо­жан­ство и јед­на бо­жан­ска де­лат­ност или »енер­ги­ја«. ства­ра­лач­ки све­у­пра­вља­ју­ћи. сва­ ком чла­ну Те­ла Хри­сто­вог. не­го да­ри­ ва­ње да­ро­ва. ко­ји уче­ству­је а не­у­че­ству­ју­ћи је. ко­ја чо­ве­чан­ство во­ди обо­же­њу. у ко­ју би људ­ска при­ро­да тре­ба­ла да се сто­пи. Но­вог Ада­ма. 166 . са це­ло­к уп­ном ми­сте­ри­јом ис­к у­пље­ња. ипо­ста­сне функ­ци­ је Си­на и Ду­ха ни­су исто­вет­не. три ипо­ста­си и бла­го­да­ти или енер­ги­је пре­ко ко­је Бог ула­зи у за­ јед­ни­чар­ство са отво­ре­њи­ма. али она да­ро­ве при­ма је­ди­но од Ду­ха. I 8. Ми­стич­но бо­го­сло­вље. Но­ва људ­ска при­ро­да је оства­ре­на у ипо­ста­си ова­пло­ће­ног Си­на. ка­ко по­ка­зу­је Вла­ ди­мир Ло­ски. ко­ји осве­ћу­је. а дру­ги да­је сво­ју бо­жан­стве­ност лич­но­ сти«.Свети Дух ски­на (ко­је су па­ра­фра­зи­ра­не у хим­на­ма Пе­де­сет­ни­це) »Дух Бо­ жи­ји ко­ји упра­вља и упу­ћу­је. жи­во­та и све­то­сти. Он са­оп­шта­ва Сво­ју не­ство­ре­ну бла­го­дат сва­ком људ­ском би­ћу. Бо­жан­ска бла­го­дат и бо­жан­ски жи­вот су је­ди­не ре­ал­но­сти. а не без­лич­на су­шти­на. Уни­фи­ка­ци­ја људ­ ске при­ро­де је сло­бо­дан бо­жан­ски дар. све­по­сти­жни. Дух не от­кри­ва сво­је Ли­це као што то чи­ни Син у Ису­су и не сје­ди­њу­је ипо­ста­сно људ­ску при­ро­ду као це­ли­ну. а ни­чем не­под­ чи­ње­ни. Го­спод све­га ство­ре­ног. нео­све­ћен«. Раз­ли­ка из­ме­ђу ли­ца Ду­ха и Ње­го­вих да­ро­ва по­при­ми­ће у 17 De fi­de orth. Ми­сте­ри­ја Пе­де­сет­ни­це ни­је ова­пло­ће­ње Ду­ха.17 Ова лич­на »не­за­ви­сност« Ду­ха по­ве­за­на је. ство­ре­ном по сли­ци Бо­жи­јој. Дух Све­ти да­ру­је сва­ ком чо­ве­к у. На тај на­ чин. све­мо­г у­ћи. Не­ство­рен. из­ме­ђу Јед­не не­при­ступ­не Су­шти­не. Бог ко­ји по­сто­ји и ко­ме се обра­ћа­мо за­јед­но са Оцем и Си­ном. ов­де. из­вор зна­ња. и са ми­сте­ри­о­зним лич­ним су­сре­том из­ме­ђу сва­ког чо­ве­ка и Бо­га. пот­пун. 18 Ло­ски. PG 94: 821 bc. 235 . али лич­ни су­срет за­ви­ си од људ­ске сло­бо­де: »Хри­стос по­ста­је је­ди­на сли­ка по­де­сна да озна­чи оп­шту при­ро­ду људ­ског ро­да. ко­ја је и уни­фи­ка­ци­ја (или »ре­ка­пи­т у­ла­ци­ја«) чо­ве­чан­ства у јед­ној бо­го­ чо­ве­чан­ској ипо­ста­си Хри­ста. Је­дан по­зајм­љу­је сво­ју ипо­стас при­ро­ди. као је­ди­ном ес­ха­то­ло­шком ци­љу. али Бог је тро­јич­ност. као што смо ви­де­ли. ко­ји обо­жа­ва а нео­бо­жен. без­гра­нич­ни.167. ко­ји ис­пу­ња­ва а не­ис­пу­њен. ви­зан­тиј­ско хри­шћан­ско пре­да­ње тра­жи раз­ли­ко­ва­ње у Бо­г у. мо­г ућ­ност да оства­ ри »при­ли­к у« у оп­штој при­ро­ди људ­ског ро­да.

Гри­го­ри­је Ки­ пар­ски и Гри­го­ри­је Па­ла­ма ће твр­ди­ти. Жи­вот Цр­кве. Ви­зан­тиј­ско хри­шћан­ство ће оста­ти све­сно не­из­бе­жне на­пе­то­сти из­ме­ђу ова два аспек­та ве­ ре: ве­ре као дог­мат­ског кон­ти­ну­и­те­та и ауто­ри­те­та. ни на власт. Оно ће раз­у­ме­ти да пре­на­гла­ша­ ва­ње јед­ног или дру­гог аспек­та под­ри­ва сам зна­чај хри­шћан­ског еван­ђе­ља. ко­ја се од­но­си и на при­ро­ду са­ме хри­шћан­ске ве­ре. »Гри­го­ри­је Па­ла­ма« стр. да ру­ко­во­де и по­у­ча­ва­ју. Etu­des pa­tri­sti­ que: le tra­i­te sur le Sa­int Esprit de St. у раз­ли­чи­том кон­тек­сту.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ ви­зан­тиј­ском бо­го­сло­вљу по­се­бан на­гла­сак у ве­зи са бо­го­слов­ ским спо­ро­ви­ма у три­на­е­стом и че­тр­на­е­стом ве­к у. Foi et Con­sti­tu­tion. да су на дан Пе­де­сет­ни­це апо­сто­ли при­ми­ли ве­чи­те да­ро­ве или »енер­ги­је« Све­то­га Ду­ха. 3. 20 Бо­рис Бо­брин­ској »Li­tur­gie et ec­cle­si­o­lo­gie tri­ni­ta­i­re de St. осло­ба­ђа­ју­ћи чо­ве­ка од ро­бо­ва­ња. али да та­да ни­је до­шло до но­вог ипо­ ста­сног је­дин­ства из­ме­ђу Ду­ха и људ­ске при­ро­де. да­ју­ћи му сло­бо­ду и лич­ни до­жи­вљај Бо­га. 14 . Дух да­је устрој­ство за­јед­ни­ци Цр­кве.90. 89 .20 Ово раз­ма­тра­ње је ва­жно у то­ли­ко што 19 Ј. где је пра­ва сло­бо­да по­но­во от­кри­ве­на у ду­хов­ној за­јед­ни­ци Хри­сто­вог Те­ла. i u Ver­bum Ca­ro 23 no 88. 236 . То је »но­ва« за­јед­ни­ца ство­ре­на од Ду­ха у Хри­сту. Ba­si­le«. Дух и Цр­ква У ви­зан­тиј­ском ли­т ур­гич­ком је­зи­к у ко­и­но­ниа (»за­јед­ни­ца«) је по­се­бан из­раз ко­ји озна­ча­ва при­су­ство Све­тог Ду­ха у ев­ха­ ри­стич­кој за­јед­ни­ци. са­мо ако он мо­же да је »при­ми« и ако је то­га до­сто­јан.15. ни на сло­бо­ду. 1969. 231. Она је би­ла из­лив ду­хов­них да­ро­ва. не мо­же да бу­де све­ден ни на »ин­сти­т у­ци­ју« ни на »до­га­ђај«.за­јед­ни­це ко­ја ће по­при­ми­ти свој об­лик и има­ти кон­ти­ну­и­тет и ауто­ри­тет. Пе­де­ сет­ни­ца је све­док ро­ђе­ња Цр­кве . и је­дан од кључ­них пој­мо­ва у Ва­си­ли­је­вом трак­та­т у о Све­том Ду­ху. Ма­јен­дорф. Али исти Дух одр­жа­ва у Цр­кви про­роч­ке функ­ци­је и сва­ком чла­ну Хри­сто­вог Те­ла от­кри­ва пот­пу­ну исти­ну. Ba­si­le. Он уста­но­вља­ ва слу­жбе ко­је има­ју власт да одр­же то устрој­ство. и ве­ре као лич­ног до­жи­вља­ја све­ти­те­ља.19 Та­ко је у бо­го­сло­вље о Све­том Ду­ху уне­та уна­кр­сна по­ла­р­ ност. str. по­што је ство­рен од Ду­ха Све­тог.

Ни­ти Он ис­кљу­чу­је исти­ни­ти лич­ни до­жи­вљај Бо­га. ко­ја је по­ том ство­ре­на ме­ђу љу­ди­ма у Хри­сту.22 Та­јан­стве­на. Али сам Дух има све­тост по при­ро­ди. Сто­га је Он из­ри­чи­то на­зван све­тим. Сто­га. 396. Сам Он је » сим­фо­ни­ја« све­га ство­ре­ног. »за­јед­ни­ца Ду­ха Све­тог« ко­ја уво­ди чо­ве­ка у бо­жан­ски жи­вот. Он је не при­ма бла­го­да­ћу не­го су­штин­ски.Свети Дух оно по­себ­но на­гла­ша­ва да је »за­јед­ни­ца« Оца. све је по­звао на је­дин­ство. оства­ре­но у ев­ха­ри­стич­кој ko­i­ no­nia je par ex­cel­len­ce. као бо­жан­ске Тро­ји­це. И да сам Бог ни­је тро­јич­на kоinоniа. али пре­вас­ход­на уло­га Ду­ха у »ико­но­ми­ји« спа­се­ња не мо­же се дру­га­чи­је из­ра­зи­ти не­го овом су­ге­стив­ном та­у­то­ло­ги­јом: Све­ти 21 Кон­дак на Ду­хо­ве. Цр­ква ни­ка­да не би би­ла удру­же­ње би­ћа ко­ја се не мо­г у у свом лич­ном иден­ти­те­т у. Али кад је рас­по­де­лио ог­ње­не је­зи­ке. Пре­ма то­ме. раз­де­лио је на­ро­де. 22 Пи­смо 159. 237 . све­сти јед­но на дру­го. 2 PG 32: 621 ab ed. јед­но­гла­сно про­сла­ви­мо нај­све­ти­јег Ду­ха. пи­ше Ва­си­ли­је. да у Ње­му ни­су три ли­ца. су­прот­ност и про­ па­дљи­вост. озна­че­на је не са­мо истим из­ра­зом већ пред­ста­вља исти ду­хов­ни до­жи­вљај и исту ствар­ ност. »Ство­ре­ње је осве­ће­но. На исти на­чин ан­ге­ли. Си­на и Ду­ха. дар Ду­ха. ко­ји је до­ сту­пан сва­ком чо­ве­к у. а Дух је онај ко­ји осве­ћу­је«. Са­свим спе­ци­фич­но »јед­но«. Функ­ци­ја Цр­кве је да ово ис­пу­ње­ње учи­ни при­сту­пач­ним пре­ко »осве­ће­ња« ко­је вр­ши Дух Све­ти. ко­ја ће би­ти пот­пу­но оства­ре­на у ес­ха­то­ло­шком ис­пу­ње­њу. Ни­је Цр­ква јед­но­став­но дру­штво људ­ских би­ћа удру­же­них истом ве­ром и ци­ље­ви­ма. ар­хан­ге­ли и све не­бе­ске си­ле. То је kоinоniа у Бо­г у и са Бо­гом. Он је свет по при­ро­ди исто као што су Отац и Син све­ти по при­ро­ди«.«21 Дух не по­ти­ску­је плу­ра­ли­зам и раз­ли­чи­тост ство­ре­ња. Он пре­ва­зи­ла­зи де­о­бу. и »за­јед­ни­чар­ство« или »за­јед­ни­ца«. при­ма­ју сво­је осве­ће­ње од Ду­ха. De­fer­ra­ri. Уче­ство­ва­ње у бо­жан­ском жи­во­т у не би би­ло ни­шта ви­ше од нео­пла­то­ни­чар­ске или бу­ди­ стич­ке ин­ге­гра­ци­је у без­лич­ном »не­ко«. Јед­на од че­стих те­ма у ви­зан­тиј­ској хим­но­гра­фи­ји на дан Пе­ де­сет­ни­це је па­ра­ле­ла ко­ја се по­вла­чи из­ме­ђу »збр­ке« Ва­ви­ло­на и »је­дин­ства« и »сим­фо­ни­је« оства­ре­них си­ла­ском Ду­ха Све­тог у ог­ње­ним је­зи­ци­ма: »Ка­да је Све­ви­шњи си­шао и сму­тио је­зи­ке. str.

да­ро­ве« не­го »на нас и на да­ро­ве« . Не­ка­да је 23 Не­дељ­но ју­тре­ње. Бо­га и Спа­си­те­ља Ису­са Хри­ста. јест ства­ра ко­и­но­ни­ју чо­ве­ка са Бо­гом и оту­да и ме­ђу­соб­но је­дин­ство љу­ди као »за­јед­ни­це све­тих«. као но­ви храм Ду­ха. про­ли­ве­на за жи­вот све­та. што је крај­ња на­ме­ра и свр­ха Бо­жи­је ства­ра­лач­ке де­лат­но­сти. Ви­зан­тиј­ска ли­т ур­ги­ја и те­о­ло­ги­ја су увек све­сни чи­ње­ни­це да »Све­тим Ду­хом сва­ка ду­ ша жи­ви«. глас 4.и Дух осве­ћу­је да­ро­ве та­ко да kоinоniа мо­же да по­ста­не об­на­вља­на ре­ал­ност. не­го га вас­по­ста­вља про­ли­ва­ју­ћи Сво­ју крв у ср­ца при­ча­сни­ка. ан­ти­фон. До­жи­вљај њи­хо­ве ко­и­но­ни­је је и услов ев­ха­ри­стиј­ског чу­да . Цр­ква. о Све­ти над све­ти­ма. али не су­штин­ски раз­ли­чит. То је нај­бо­ ље из­ра­же­но у »ана­фо­ри све­тог Ва­си­ли­ја«. Она не при­ма Ду­ха са­мо ра­ди се­бе већ да би био оства­рен Бо­жи­ји план у људ­ској исто­ри­ји и це­лој ва­се­ље­ни. Јер »Но­ви Адам«. Уло­га Све­тог Ду­ха у пре­о­бра­жа­ју за­јед­ни­це гре­шни­ка у »Цр­ кву Бо­жи­ју« је дру­га­чи­ји. Та­да се Он по­ слу­жио пра­хом зе­маљ­ским. а исто та­ко раз­ли­к у из­ме­ђу »пр­вог« и »но­вог« ства­ра­ња из­ра­зио је Ни­ко­ла Ка­ва­си­ла: »(Бог) не ства­ра по­но­во од исте ма­те­ри­је ко­ју је ство­рио у по­чет­к у. да бла­го­сло­ви. ко­ја се сва­ке го­ди­не слу­жи де­сет пу­та у Ви­зан­тиј­ској Цр­кви. не та­ко што би обра­зо­вао не­ки но­ви ви­тал­ни прин­цип ко­ји је пр­во­бит­но био са­др­жан у при­род­ ном по­рет­к у. та­ко да би се Ње­гов жи­вот по­ја­вио у на­ма. да Тво­јом до­бро­том Твој Дух Све­ти си­ђе на нас и на пред­ло­же­не да­ре.23 и да је.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ Дух »осве­ћу­је« то. ко­ји по­ста­је­ мо уче­сни­ци хле­ба и ча­ше у за­јед­ни­ци (koinoniа) Све­тог Ду­ха«. и (не­ка Дух) све нас сје­ди­ни јед­ног са дру­гим. у нај­све­ча­ни­јем мо­мен­т у епи­кле­зе: »Мо­ли­мо Те и при­зи­ва­мо Те. Да­нас се Он по­зи­ва на сво­је вла­сти­то те­ло. об­да­ре­на бо­жан­ском ми­си­јом у све­т у. сто­га.Дух се не при­ зи­ва са­мо на ». осве­ти и по­ка­же да је овај хлеб ча­сно Те­ло на­шег Го­спо­да. Бо­га и Спа­си­те­ља Ису­са Хри­ста. од Ње­го­ве уло­ге у ства­ра­њу. бу­ду­ћи »но­во ство­ре­ње« је пред­знак све­оп­штег пре­о­бра­же­ња све­та. По­што је сва­ки вер­ник по­је­ди­нач­но кр­штен »у смрт Хри­сто­ ву« и при­мио »пе­чат да­ра Све­тог Ду­ха« у све­тој тај­ни ми­ро­по­ ма­за­ња. 238 . Он вас­по­ста­вља наш жи­вот. а ова ча­ша ча­сна крв Го­спо­да. они сви за­јед­но уче­ству­ју у тај­ни ев­ха­ри­сти­је. Па­ра­ле­ли­зам.

по­што је чо­век ство­рен сло­бо­дан. Сма­тра­ло се да је чо­ве­ко­во уче­ство­ва­ње у бо­жан­ском жи­во­т у са­став­ни део ње­го­ве при­ро­де. ша­љу­ћи на њих Ду­ха Све­то­га и њи­ма је уло­вио свет у сво­ју мре­ж у«. Ви­ зан­тиј­ске хим­не на дан Пе­де­сет­ни­це про­сла­вља­ју Хри­ста »ко­ји учи­ни ри­ба­ре нај­му­дри­јим. осим у све­то­та­јин­ској цр­кве­ној за­ јед­ни­ци не­ма мо­г ућ­но­сти да се до­ђе до истин­ски сло­бод­ног бо­ жан­ског жи­во­та. он пред­по­ста­вља да ниг­де. не­го су пре­у­зе­ли функ­ци­ју »да бу­ду по­сла­ни« да об­ја­ве и уста­но­ве Цар­ство Бо­жи­ је. IV PG 150: 617 b. И је­ди­но пре­ко Ду­ха. С јед­не стра­ не. Ово по­сла­ње до­би­ја сво­ју ве­ро­до­стој­ност од Све­тог Ду­ха. Баш на­про­тив. Дух и чо­ве­ко­ва сло­бо­да Ви­де­ли смо у 11. Цр­ква мо­же да одр­жи склад и кон­ ти­ну­и­тет са пр­во­бит­ним хри­шћан­ским еван­ђе­љем.24 Под »но­вим ство­ре­њем« се под­ра­зу­ме­ва по­сла­ње у свет. 4. он­да очи­глед­но не мо­же да по­сто­ји су­прот­ност из­ме­ђу »бла­го­да­ти« и сло­бо­де. 239 . 25 Тро­пар. по­гла­вљу да у грч­кој па­три­стич­кој тра­ди­ци­ ји чо­век ни­је био схва­ћен као ауто­ном­но би­ће. као што је то у за­пад­ном бо­го­сло­вљу. а осо­би­то слу­жба епи­скоп­ска има­ју циљ да одр­же и обра­зу­ју овај кон­ти­ну­и­тет и обез­бе­де чи­сто­ћу и де­ло­твор­ност Цр­кве­не ми­си­је у све­т у. Овај при­ступ сло­бо­ди има пре­суд­ни зна­чај за чо­ве­ков став пре­ма Цр­кви и за ње­гов дру­штве­ни и лич­ни мо­рал. Али. Раз­не слу­жбе ко­је је Дух ство­рио у хри­шћан­ској ко­и­но­ни­ји. кроз Све­тог Ду­ха.Свети Дух Он удах­нуо дах жи­во­та. цео при­ступ чо­ве­ко­вом спа­се­њу оста­је за­сно­ван на лич­ном. осло­бо­ђен под­ре­ђе­но­сти ство­ре­ног и па­лог би­ћа и ка­да је при­мио си­лу да уче­ству­је у Бо­жи­јој вла­сти над свим ство­ ре­ним.25 Дух је да­ро­вао Цр­кви ње­ну »апо­сто­лич­ност« на дан Пе­де­сет­ ни­це. С дру­ге стра­не. чо­век мо­ же аутен­тич­но да бу­де сло­бо­дан је­ди­но »у Бо­г у«. Са­да нам пру­жа Сво­га Ду­ха«. од­го­вор­ном и сло­бод­ном до­жи­вља­ју 24 Жи­вот Хри­стов. По­ што је Цр­ква увек »апо­стол­ска« то јест не са­мо за­сно­ва­на на ве­ри оних ко­ји су ви­де­ли вас­кр­слог Го­спо­да. ка­да је.

на пу­ри­та­ни­стич­ки мо­ра­ли­зам оста­лих за­пад­них сме­ро­ва и на ре­ла­ти­ви­зам са­вре­ме­не »етич­ке си­т у­а­ци­је«. од­го­ва­ра су­штин­ском еле­мен­т у пне­у­ма­то­ло­ги­је: Дух исто­вре­ме­но га­ран­т у­је кон­ти­ну­и­тет и ве­ро­до­стој­ност цр­кве­них све­то­та­јин­ских уста­но­ва и да­ри­ва сва­ком људ­ском би­ћу мо­г ућ­ ност сло­бод­ног бо­жан­ског до­жи­вља­ја и. и мак­си­ма­ли­стич­ки ка­рак­тер овог по­зи­ва на све­тост. упу­ће­ним и по­све­ће­ним Све­том Ду­ху: »Хва­ла Ти за то што си Ти. по­ве­за­но са тра­ди­ци­јом Ма­ка­ри­ја. Бо­жан­ско би­ће из­над све­га. на­пе­тост у ду­хов­ном жи­ во­т у хри­шћа­ни­на и у ње­го­вим мо­рал­ним по­ступ­ци­ма. У ви­зан­тиј­ском пре­да­њу ни­је ни­ка­да би­ла на­гла­ше­на тен­ ден­ци­ја из­град­ње си­сте­ма хри­шћан­ске ети­ке. Цар­ство Бо­жи­је ко­је до­ла­зи. Ово тра­же­ње. Че­сто се по­зи­ва­ло на цр­кве­ни ауто­ри­тет да би се ре­шио не­ки кон­кре­тан слу­чај. Али глав­ни ства­ра­лач­ки ток ви­зан­тиј­ске ду­хов­но­сти се са­сто­јао у по­зи­ву на »са­вр­шен­ство« и »све­тост«. ко­ји се не мо­же све­сти на ра­зу­ман на­чин ми­шље­ња. Мо­на­шка ли­те­ра­т у­ра је из­вор par ex­cel­len­ce за на­ше раз­ум ­ е­ва­ ње ви­зан­тиј­ске ду­хов­но­сти. пу­ну од­го­вор­ност и за лич­но спа­се­ње и за оп­шти кон­ти­ну­и­тет Цр­кве у Бо­жан­ској исти­ни. сто­га. по­сто­ји сто­га нео­пх­ од­но. Ви­зан­ тиј­ски хри­шћа­ни су гле­да­ли на све­ти­те­ље и »хе­ро­је ве­ре«. ес­ха­то­ло­шки па. али сва­ки по­је­ди­ни хри­шћа­нин је по­зван да уз­ра­ста у ње­га ве­жбом сво­јих спо­соб­но­сти. не­из­ре­ци­ва хра­на ко­ја се сло­бод­но раз­да­је. а на хри­шћан­ску Цр­кву се ни­ка­да ни­је гле­да­ло као на из­вор ауто­ри­та­тив­ног и де­ таљ­ног из­ла­га­ња о хри­шћан­ском по­на­ша­њу. слу­же­ћи се при том бо­гом­да­ном сло­бо­дом. кад су год тра­жи­ли уз­ор ­ е хри­шћан­ског по­на­ша­ња. по­стао је­дан дух са мном. с дру­ге. Ми­стич­ки. еви­ дент­но је по­себ­но у рас­пе­ва­ним хим­на­ма Си­ме­о­на Но­вог Бо­го­ сло­ва. а сма­тра­ло се да су од­лу­ке би­ле ме­ро­дав­ни кри­те­риј за бу­ду­ћи суд. Из­ме­ђу оп­штег и све­то­та­јин­ског с јед­не стра­не. а не на ства­ра­ње не­ка­ квог етич­ког си­сте­ма.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ Бо­га. пред­ста­вља основ­ну раз­ли­к у у од­но­су на ле­га­ли­зам сред­ње­ве­ков­ног рим­ског ка­то­ли­ци­зма. у са­ рад­њи са Све­тим Ду­хом. без про­ме­на и што си по­стао све у све­му са мном. Овај па­ра­докс.без ме­ша­ња. осо­би­ то на мо­на­хе. и лич­ ног. већ је оства­ре­но у све­тим тај­на­ма. а у њој пре­ов­ ла­да­ва »тра­же­ње« Ду­ха Све­то­га. пре­ма то­ме. . ко­ја 240 .

ко­је Тво­ја при­сту­ност пру­жа они­ма ко­је по­се­ћу­ јеш. очи­глед­но је. јер је не­мо­г ућ ако ови зах­те­ви ни­су ис­ пу­ње­ни. 27 про­па­ги­ра­ће ан­ти­цо­си­јал­но. ко­ја у из­о­би­љу те­че из из­во­ра мо­га ср­ца. Очи­шће­ње ко­је ме пе­ре од сва­ке мр­ље. О. »L’ er­re­ur fon­da­men­ta­le et la lo­gi­que du mes­sa­li­a­ni­sme«. у све­ти­те­љу и ми­сти­к у ви­де­ти ве­ћег чу­ва­ра ве­ре и ви­ше ће му ве­ро­ва­ти не­го не­кој стал­ној уста­ но­ви. рас­ко­шна одо­ра ко­ја ме по­кри­ва и чу­ва ме и ко­ја уни­шта­ва де­мо­ не. Ми смо ти ко­ји се скри­ва­мо и не же­ли­мо да Ти иде­мо у су­срет«. Ти. Хва­ла Ти што си ми се от­крио као дан без су­мра­ка.26 Пре­ма то­ме. до­жи­вљај ко­ји пред­ста­вља стал­ни раст и уз­ди­за­ње. несве­то­та­јин­ско и ду­ а­ли­стич­ко ту­ма­че­ње мо­на­шких иде­а­ла. 241 .360. И она не­ће ство­ри­ти за­кон или да­ти ка­нон­ску га­ран­ци­ју за са­мо­стал­ну хри­шћан­ску де­лат­ност у све­т у на­да­ју­ћи се да ће. овим све­тим и не­пре­ кид­ним су­за­ма.Свети Дух па­да са уса­на мо­је ду­ше. Ha­us­he­rr. ни­ка­да ни­ког ни­си пре­зрео. јер је он мо­г ућ је­ди­но »у Хри­сту«. ра­зни об­ли­ци ме­са­ли­јан­ства -»ис­точ­ног пе­ла­ ги­јев­ства«. Спи­ри­т у­а­ли­стич­ке и ду­а­ли­стич­ке сек­те ће че­сто има­ти успех у ви­зан­тиј­ском и пост­ви­зан­тиј­ском све­т у и раз­ви­ја­ ти се упо­ре­до са пра­во­слав­ном ду­хов­но­шћу. нај­ве­ ћи циљ хри­шћан­ског жи­во­та у ви­зан­тиј­ској тра­ди­ци­ји. у ви­шем сте­пе­ну не­го на За­па­ду. Ова на­да ће ствар­но и би­ти ис­пу­ње­на у по­сто­ ја­ној не­при­ла­го­дљи­во­сти мо­на­ха и мо­на­шких за­јед­ни­ца то­ком це­ле ви­зан­тиј­ске исто­ри­је. Из­ме­ђу че­твр­тог и че­тр­на­е­стог ве­ка. Ви­зан­тиј­ска ће Цр­ква. све­сни и лич­ни до­жи­вљај Све­то­га Ду­ха је. као сун­це без за­ла­ска. ко­ји не­маш ме­ста где да се са­кри­јеш јер Ти нас се ни­ка­да не кло­ниш. уко­ли­ко она и бу­де по­треб­на. Њи­хов ути­цај из­ра­жен у об­ли­к у 26 PG 120: 509 bc. Очи­глед­но је ипак да ће ви­зан­тиј­ско хри­шћан­ство би­ти су­ о­че­но са ис­к у­ше­њи­ма због пер­со­на­ли­стич­ког по­гле­да ко­ји му је био уро­ђен. Но. Ни­је он ни су­про­тан прак­тич­ ним етич­ким зах­те­ви­ма. про­ро­ци уста­ти и са­чу­ва­ти исто­ вет­ност еван­ђе­ља. Њи­ма ће сле­ди­ти ру­ски »стри­гољ­њи­ки« и дру­ге сек­те. Овај до­жи­вљај ни­је су­ про­тан су­штин­ски хри­сто­цен­трич­ном раз­ум ­ е­ва­њу еван­ђе­ља. то јест у за­јед­ни­чар­ству у обо­ же­ној Ису­со­вој људ­ској при­ро­ди. 27 I. 328 . да та­кав до­жи­вљај од­ра­жа­ва у осно­ви пер­со­на­ли­стич­ки при­ступ хри­шћан­ству. OCP 1 / 1955.

И ту оно по­ка­зу­је из­у­зет­ну спо­соб­ност да пре­жи­ви па чак и да ути­че на ин­те­лек­т у­ал­ни раз­вој. био је стан­дард­ни ко­декс хри­шћан­ског по­на­ша­ња.Цар­ства дру­га­чи­јег од по­ли­ тич­ких си­сте­ма ово­га ве­ка. ко­ји му слу­жи као уто­чи­ште и шко­ла. У са­да­шњем аiоn струк­т у­ре. Но­ мо­ка­нон. У са­вре­ме­ном дру­штву не­ких зе­ма­ља Евро­пе или у зе­мља­ма исла­ма. 242 . ка­но­ни и уста­но­ве су не­из­бе­жне као сред­ство пу­ни­је ре­а­ли­за­ци­ је Цар­ства. да још ни­је до­шло у си­ли и да оста­је са­кри­ ве­но све­то­та­јин­ским ве­лом. пра­во­сла­вље је при­ну­ђе­но да жи­ ви жи­во­том ге­та: у за­тво­ре­ној ли­т ур­гич­кој за­јед­ни­ци са сво­јим до­жи­вља­јем не­бе­ског. Раз­у­ме се да Цр­ква ни­ка­да ни­је до­пу­шта­ла да се спи­ри­т у­а­ ли­стич­ки ин­ди­ви­ду­а­ли­зам и »ен­т у­зи­ја­зам« на­мет­ну као не­ка­кав екли­си­о­ло­шки си­стем. Ње­го­во на­гла­ше­но на­сто­ја­ње на сло­ бод­ном до­жи­вља­ју Све­тог Ду­ха. не­го је одр­жа­ва­ла сво­ју све­то­та­јин­ску струк­т у­ру и ка­нон­ску ди­сци­пли­ну. осе­ћа­ће се увек и уну­тар ка­нон­ских гра­ни­ца и окви­ра са­ме пра­во­слав­не Цр­кве. не­го се др­жа­ла сво­је функ­ци­је да бу­де пу­то­ каз Цар­ства Бо­жи­јег ко­је до­ла­зи . збир­ка цр­кве­них пра­ви­ла и др­жав­них за­ко­на о ре­ли­ги­ ји. као на осло­ба­ђа­ју­ћем ци­љу људ­ ског жи­во­та. Све­сна чи­ње­ни­це да у Цар­ству Бо­жи­јем не­ма дру­гих за­ко­на осим за­ко­на Све­тог Ду­ха. Без об­зи­ра на очи­глед­ну дво­лич­ност и хи­по­кри­зи­ју ко­ја је по­не­кад би­ла еви­дент­на у ви­зан­тиј­ској др­жа­ви. она је слу­жи­ла као исто­риј­ски оквир тра­ди­ци­ји у ко­јој се одр­жао ес­ха­то­ло­шки ка­рак­тер хри­шћан­ства. Ви­зан­тиј­ски свет је у прак­си при­зна­вао да хри­шћан­ ска им­пе­ри­ја мо­ра да од­иг­ ра ле­ги­тим­ну уло­г у у ко­ди­фи­ка­ци­ји прак­тич­не хри­шћан­ске ети­ке и у над­зо­ру на ње­ној при­ме­ни. Исто­риј­ски. мо­же да бу­де чак и ви­ше це­ње­но од оних ко­ји да­нас тра­же ал­тер­на­ти­ву у пре­на­гла­ше­ним цр­кве­ним ин­сти­т у­ци­ја­ма за­пад­ног хри­шћан­ства. за­ко­ни. Чак и та­мо је био са­чу­ван основ­ни пер­со­на­ли­зам ви­зан­тиј­ског хри­шћан­ства у чи­ње­ни­ци да је ли­це. а не ин­сти­т у­ци­ја.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ пре­те­ра­ног ан­ти­ин­сти­т у­ци­о­на­ли­зма. има­ло ди­рект­ну од­го­ вор­ност у хри­шћан­ском све­т у: . Цр­ква је има­ла на уму да је Цар­ство Бо­жи­је већ до­ступ­но као исти­ни­ти и ди­рект­ни до­жи­вљај. ове­ко­ве­че­ње им­пе­ри­је на Ис­то­к у је од­и­гра­ло уло­г у у том прав­цу да Цр­ква ни­је тра­жи­ла пу­та и на­чи­на да по­ли­тич­ки упра­вља дру­штвом.»бо­го­и­збра­ни« хри­шћан­ски цар.

пред­мет ре­ли­ги­о­зног до­жи­вља­ја . (1931). Фло­ров­ског »Во­сточ­ние От­ци (Па­рис: ИМ­КА прес. не умо­ва­њем. Њих не раз­ли­к у­јем све док ни­сам вра­ћен к Јед­но­ме. Оба ци­та­та из Г. за­др­жао се као стан­дард­но уче­ње то­ком ви­зан­тиј­ског пе­ри­ о­да у со­ти­ри­о­ло­ги­ји: све­ти Оци су би­ли пре­за­у­зе­ти. Си­на и Ду­ха Све­тог. 23.2 Основ овог тро­јич­ног бо­го­слов­ство­ва­ња. дог­ма о Све­тој Тро­ји­ци је за Гр­ке увек пред­ста­вља­ла све­то­о­тач­ко пре­да­ње. зна­чи­ло је ис­по­ве­да­ње пу­но­ће бо­жан­ства у Хри­сту и под­ра­зу­ме­ ва­ло је да је ова­пло­ће­ње би­ло од бит­не ва­жно­сти за Хри­стов ис­ку­ пи­тељ­ни чин«. већ чо­ве­ко­вим спа­се­њем.14 ТРО­ЈИЧ­НИ БОГ Гри­го­ри­је На­зи­јан­зин пи­ше: »Кад ка­жем Бог. PG 36: 417 bc. твр­ди­ло се да »ако Дух не би био пот­ пу­ни Бог. ко­је су уоб­ли­чи­ли ка­па­до­киј­ски Оци у че­твр­том ве­ку. по­бег­не мо­јој ми­сли«. ми­стич­ног и че­сто. Кад раз­ми­шљам о би­ло ко­ме од Тро­ји­це ми­слим о Ње­му као це­ли­ни. Ora­tio 40.ли­т ур­ гич­ког. Ни­кеј­ско ис­по­ве­да­ње о јед­но­бит­но­сти. не би мо­гао да­ро­ва­ти осве­ће­ње«.3 Ка­па­до­киј­ско уче­ње о тро­јич­но­сти би би­ло пот­пу­но бе­сми­сле­но ако не би­смо има­ли на уму да је ње­гов циљ био да са­чу­ва хри­сто­ло­шке и пне­у­ма­то­ ло­шке пред­по­став­ке ко­је су об­ра­ђе­не у два по­след­ња по­гла­вља: ова­пло­ће­ни Ло­гос и Дух Све­ти су нај­пре упо­зна­ти и до­жи­вље­ни као бо­жан­ски чи­ни­о­ци спа­се­ња. а тек он­да се по­ка­за­ло да су они 1 2 3 Ora­tio 45. 243 . очи су ми пу­не и ве­ли­ки део оног о че­му раз­ми­шљам. 4. кад су је­ња­ва­ли ари­јан­ски спо­ ро­ви.«1 Да­ле­ко од то­га да бу­де об­лик ап­стракт­ног умо­ва­ња. PG 36: 628 с. ми­слим на Оца. слич­но то­ме. стр. 41. пе­снич­ког: »Не схва­ћам Јед­ног све док ни­сам осве­тљен све­тло­шћу Тро­ ји­це.

G. осо­би­то по­сле Ав­г у­сти­на. и од бо­го­сло­ва ла­тин­ског За­па­да . увек спо­је­на са тврд­њом да се бо­жан­ска су­шти­на ап­со­лут­но не мо­же са­зна­ти. вер­ них Ата­на­си­ју. Грч­ка фи­ло­со­фи­ја сма­тра да је по­кре­тач­ка си­ла пр­ва. и пре­ко ње до­ла­зи до при­ро­ де. Ла­тин­ски За­пад је усво­јио дру­га­чи­ји при­ступ бо­го­сло­вљу тро­јич­но­сти. Оци су оста­ли вер­ни тер­ми­но­ло­ги­ји ко­ју су усво­ји­ли. а су­прот­но­сти је од­лич­но из­ра­зио Те­о­дор де Ре­њон (Т. Pre­sti­ge. Гри­го­ри­је Ни­ски је чак мо­рао да из­да свој чу­ве­ни апо­ло­гет­ски спис ко­јим до­ка­зу­је да »не по­сто­је три Бо­га«4 Ипак се мо­же да ди­ ску­ту­је да ли је он ус­пео да сво­ју тач­ку гле­ди­шта до­ка­же фи­ло­соф­ ским пу­тем. де­фи­ни­тив­но под­се­ћа на пла­то­ни­стич­ке и ори­ге­ни­стич­ке иде­је ко­је су би­ле су­штин­ски дру­га­чи­је.241. 253 . Rеgnоn): »Ла­тин­ска фи­ло­со­фи­ја сма­тра да је при­ро­да са­ма по се­би пр­ва. (ли­т ур­ ги­ци) и у Lех crеdеndi (дог­ма­ти­ци) ви­зан­тиј­ског хри­шћан­ства. без об­зи­ра на по­те­шко­ће и кри­ти­ку . Kelly »Early Chri­stian Doc­tri­nes« /Lon­don: Black. на За­ па­ду. 1952/ str. Све док су две шко­ле би­ле отво­ре­не за ди­ја­лог и уза­јам­но раз­у­ме­ва­ње. 5 The­o­do­re de Reg­non. је­дин­ство бо­жан­ског би­ћа је слу­ жи­ло као по­ла­зна тач­ка бо­го­сло­вља о Све­тој Тро­ји­ци. 1433. J. Је­дин­ство Бо­ жи­је при­ро­де је би­ло од­ред­ба ве­ре. Гр­ци раз­ми­шља­ју о при­ро­ди као о са­др­жи­ни ли­ца«. раз­ли­ка на­гла­ша­ва­ња озна­ча­ва да је и у Lехоrаndi. N. стр 37 . D. тро­јич­ност би­ла при­мар­ни и кон­крет­ни до­жи­вљај.279. »God in Pa­tri­stic Tho­ught« /Lon­don: SPCK. ко­је су ка­па­до­киј­ски Оци при­ хва­ти­ли да би озна­чи­ли три бо­жан­ска ли­ца. Ми­лер (Лај­ден.5 Прак­тич­но го­во­ ре­ћи. Са­ 4 Трак­тат је упу­ћен Абла­би­ју. 244 . и пре­ла­зи у по­кре­тач­к у си­лу (агенс). По­зна­то је да су за вре­ме бо­го­слов­ских спо­ ро­ва че­твр­тог ве­ка ка­па­до­киј­ски Оци оп­ту­жи­ва­ни за три­те­и­зам.јер они ни­су ви­ де­ли дру­го сред­ство да би са­чу­ва­ли би­блиј­ски до­жи­вљај спа­се­ња у пот­пу­но­сти рас­по­зна­тљи­вих и раз­ли­чи­тих ли­ца Хри­ста и Све­тог Ду­ха.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ су­штин­ски је­дан Бог. оне су мо­гле да се раз­ви­ја­ју та­ко да јед­на дру­г у до­пу­њу­ју. 1958/ str. Ме­ђу­тим. »Etu­de de the­o­lo­gie po­si­ti­ve sur la Sa­in­te Tri­ni­te /Paris: 1892/. 233 . L. Ла­ти­ни раз­ми­шља­ју о лич­но­сти као о об­ли­к у при­ро­де. 1958).57. же­сто­ке по­ле­ми­ке о про­бле­му Фи­ли­о­кве до­ве­ле су до кру­ тих ста­во­ва и по­ста­ле су је­дан од глав­них раз­ло­га рас­ко­ла.и од »ста­ро­ни­ке­ја­ца«. Уче­ње о три ипо­ста­си. до­жи­вљај ко­ји не мо­же ни­ка­ко да уђе у ка­те­го­ри­ју фи­ло­соф­ ског есен­ци­а­ли­зма. На­жа­ лост. из­да­ње Ф.

47. 1969/. Jo­seph Don­ceel.« ми не би­смо би­ли у ста­њу уоп­ште да схва­ти­мо да они по­сто­је из­ра­зи­то као је­дан Бог«. Син и Дух.7 Са­вре­ме­ни при­ступ је у скла­ду са ста­вом ви­зан­тиј­ског бо­го­ сло­вља. ни­ка­да ни­је пре­тен­ до­ва­ло да бу­де ни­шта ви­ше не­го нај­бо­љи мо­г у­ћи опис бо­жан­ске ми­сте­ри­је. u prev. 8 Ло­ски. Оту­да по­сто­ји по­вра­так ег­зи­стен­ци­јал­ном и до­жи­вљај­ном при­сту­пу уче­њу о Бо­г у. »Из­гле­да«.Тројични Бог вре­ме­на кри­за де­и­зма. Etu­des. Је­дин­ство и тро­јич­ност Ка­па­до­киј­ски Оци су усво­ји­ли фор­му­ла­ци­ју. мо­гле би би­ти ко­ри­сне не са­мо за ре­ше­ње сред­ње­ве­ков­ног спо­ра из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да. стр. да­то као ре­зул­тат при­ли­ка у че­твр­том ве­к у. Оци су увек твр­ди­ли да ми не мо­же­мо зна­ти шта је Бог. 365. не­го и за ожи­вље­ње да­ле­ко аутен­тич­ни­јег три­ни­та­ри­зма. Ка­па­до­киј­ско ре­ше­ње.111. S. слич­но пло­ти­но­ вој »Тро­ји­ци ипо­ста­си«. о ко­ме се го­во­ри као о не­ка­квој успо­ме­ни«. а не ре­ше­ње фи­ло­соф­ског про­це­са. J.у исто­ри­ји спа­се­ња . Бог је Тро­ји­ца. ко­ја се на Ис­то­ ку одр­жа­ла као кри­те­риј пра­во­слав­ног бо­го­сло­вља о Све­тој Тро­ ји­ци: Бог је јед­на су­шти­на у три ипо­ста­си. »Ми­стич­но бо­го­сло­вље«.пи­ше Карл Ре­нер . 245 . по­сма­тра­ном у кон­тек­сту исто­ри­је спа­се­ња: »Без на­шег до­жи­вља­ја Оца. 1. по­ве­ћа­не по­те­шко­ће са ко­ји­ма су су­о­че­ни са­вре­ме­ни бо­го­сло­ви да раз­ја­сне и оправ­да­ју би­ће Бо­жи­је као фи­ло­соф­ски об­ја­шњив ен­ти­тет. »и ова чи­ње­ни­ца не мо­же да бу­де из­ве­де­на из ни­ка­квог прин­ци­па ни­ти да бу­де до­вољ­но ра­зло­жно об­ја­шње­на.6 Али »дог­ма о бо­жан­ском је­дин­ству« по­вла­чи са со­бом дог­му о »смр­ти Бо­жи­јој«. Си­на и Ду­ха у исто­ри­ји спа­се­ња« . I. The Tri­nity /tro­ji­nost/. /Lon­don: Burns Oates. »да је у на­ше вре­ме уче­ње о бо­жан­ском је­дин­ству као та­квом.као Отац. не­го са­мо да Он је­сте.«8 За­што су он­да овај опис и ова тер­ми­но­ло­ги­ја бо­љи од дру­гих? Углав­ном сто­га што су сви та­да рас­по­ло­жи­ви из­бо­ри из­гле­да­ 6 De Reg­non. 7 Karl Rah­ner. за­по­ста­ви­ло дог­мат о тро­јич­но­сти. 110 . јер се сам от­крио . пи­ше Те­о­дор де Ре­њон. јер не по­сто­је ни прин­ци­ пи ни узро­ци ко­ји би би­ли ра­ни­ји од Тро­ји­це.

Ка­па­до­киј­ски Оци су. 246 . по­кре­тач­к у си­лу аgеns).»мо­раш од­јед­ном да бу­деш оба­сјан јед­ним мла­зом све­тло­сти и са три мла­за.12 »Чо­век рас­по­зна­је ипо­ста­сну осо­би­ну (Ду­ха) по то­ме што је Он от­кри­вен по­сле Си­на и са Си­ном и по то­ме што сво­је би­ће 9 10 11 12 Ora­tio 39. ка­па­до­ киј­ски Оци су же­ле­ли да на­гла­се да ни­кеј­ско ho­mo­o­u­sion (јед­но­ би­тан) не по­и­сто­ве­ћу­је Си­на са Оцем на лич­ном ни­воу не­го са­мо на ни­воу су­шти­не (оusiа). чи­ја ап­со­лут­на исто­вет­ност ни у ко­ме слу­ча­ју не мо­же да бу­де ду­пли­ра­на. PG 36: 414 a. 11 PG 36: 345 cd. На­су­прот »ста­ро­ни­кеј­ци­ма«.ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ ли не­а­де­кват­ни. тер­мин пре­су­дан у бо­го­сло­вљу тро­јич­но­сти и у хри­сто­ло­ги­ји.10 Та­ко у Бо­ гу »што је­сте« је јед­но. Три по осо­би­на­ма. јер не­ће­мо се спо­ ри­ти о име­ни­ма све док нам гла­со­ви да­ју исто зна­че­ње. је­дин­ стве­ни су­бјект. Ни­ти је Дух Син. Фор­му­ла »јед­на су­шти­на. Ово по­себ­но ва­жи за тер­мин ипо­стас. Али је­дан је у од­но­су на уси­ју (оusiа = су­шти­на) то јест Бог«. али је Он исто што и Син«. јер Је­ди­но­род­ни је је­дан. ме­ђу­тим. да су и Ње­го­во је­дин­ство и Ње­го­ва тро­јич­ ност пот­пу­не ре­ал­но­сти. »Кад го­во­рим о Бо­г у« . на при­мер. Г. На­зи­јан­зин. али Он је исто што и Отац. Ora­tio. по ипо­ста­си­ма или ли­ци­ма. 20. 31. Г. Ни у ари­сто­те­ли­јан­ству ни у нео­пла­то­ни­зму тер­мин ни­је озна­ча­вао ли­це у хри­шћан­ском (и у са­вре­ме­ном) сми­слу. 3. 41. ко­ја има вла­сти­т у при­ро­ду и »де­ла« са­гла­сно то­ме. ни­је мо­гла да ис­кљу­чи мо­да­ли­стич­к у тро­јич­ност. PG 36: 149 a. Г. »Ни­ти је Син Отац. Оне »има­ју бо­жан­стве­ност«. Крај­ње зна­че­ње тер­ми­на се ипак упа­дљи­во раз­ли­к у­је од њи­хо­вог зна­че­ња у грч­кој фи­ло­со­фи­ји и њи­хо­ва не­а­де­кват­ ност се мо­гла ја­сно уочи­ти.11и бо­жан­стве­ност је »у њи­ма«. Ora­tio 31. три про­со­па (ли­ца). Dogm. по­што из­раз про­со­пон ма­да се обич­но упо­тре­бља­вао да озна­чи »ли­це« мо­гао је та­ко­ђе да зна­чи »ма­ска« или »по­ја­ва«. јер Отац је је­дан. 9. ако ви­ше во­лиш да их та­ко на­зи­ваш. хте­ли да исто­вре­ме­но по­твр­де да је Бог је­дан објект и три објек­та. ме­ђу­тим три ипо­ста­си су лич­не осо­би­не (иден­тич­но­сти). Po­em. На­зи­јан­зин. не­сво­дљи­ве јед­на на дру­г у по свом лич­ном би­ћу.9 Не по­ста­вља се ов­де зах­тев за фи­ло­соф­ску до­след­ност ма­да се чи­ни на­пор да се упо­тре­бља­ва са­вре­ме­на фи­ло­соф­ска тер­ми­ но­ло­ги­ја. PG 37: 414 a. Н