P. 1
Very good dictionary of mythology

Very good dictionary of mythology

|Views: 90|Likes:
Published by sanshinmon
The entire mythological world
The entire mythological world

More info:

Published by: sanshinmon on Jan 04, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/25/2013

pdf

text

original

/IIuIÏOIcIc!

R
E
Č
N
IK

SV
E
T
SK
E
M
IT
O
L
O
G
IJE

PREVEO S ENGLESKOG
PAVLE PERENČEVIĆ
1928

1998
BEOGRD
B
U spomen na mog oca,
P Kotereia,
kojje na s voj posebni način znao
,
S.DRŽ·1
I LUSTRACIJE ¬¬¬¬¬'" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . .. . . . . 8
L\ÒO
Znučcnjcmitu¬¬¬¬¬¬¬¬. ¬= ¬« . ¬. ¬¬¬o¬¬¬¬¬¬¬¬. ¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬ .¬¬¬¬¬¬¬¬¬»¬. ¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬o.¬« «¬¬9
ZAPAONAAZl1A
lgiput, Sumcr, \uvi | on, Hunun, Mu|uAziju, Pcrsiju,
Arubijuo¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬o¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬o ¬¬¬¬ 17
1L
Ž
NAl SRlONJAAZl1A
l ndiju, Ccj | on,1i bct. ¬++¬¬¬¬¬¬¬¬µ¬e¬.¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬.¬»¬¬¬87
l S1Ò
Č
NAAZl1A
Si bir. Mongo|iju,Ki nu, 1upun, j ugoistočnuAziju ¬¬¬¬o . ¬¬ ..¬¬ 1 39
l\ROPA
Crčku,Ri m, kc| tskczcm|jc,scvcrnui istočnu lvropu¬o . 1 87
AMlRl KA
Scvcrnu /mcri ku, SrcdnjuAmcriku,1užnuAmcriku. + . ¬27S
AIRl KA
Suhuru,zupudnuobu| u. istočnuij užnuA|riku,
Muduguskur¬¬.¬¬¬¬¬s¬.¬¬¬¬¬¬¬¬¬.¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬.¬¬.= ¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬.¬¬. ¬« ¬329
ÒKlANl1A
Pol i ncziju, Mc| uncziju, Mi kroncziju. Austru|iju¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬. ¬ ¬ 367
LITERATURA .¬. ¬« ¬¬.¬¬e¬ .¬¬¬¬¬¬¬¬« ¬¬¬¬¬¬¬¬o ¬.. ¬¬¬¬¬¬ o a ¬ ¬. ¬¬¬¬¬¬¬¬.¬¬¬¬¬¬o ¬¬o ¬o ¬¬ 413
INDEKS o « ¬.¬¬¬¬ ¬¬¬¬¬« ¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬. ¬¬¬¬¬. ¬.¬¬¬. ¬¬¬¬¬. ¬¬¬¬..¬ .¬¬¬¬¬¬¬¬¬. o ¬¬¬¬¬¬¬.¬¬ 422

I ,
IlISTRACI1E
l. Mitra ubija bika - rimska skulptura
2. Egipatski prikaz boginje Izide s kravljim rogovima i
sunčevim kolutom
3. Buda - tibetanska rezbarija
4. Krišnina ljubav prema mlekarici Radi - rukopis iz XVII
veka
5. Amaterasu, boginja s unca u šintoističkoj religiji, izlazi iz
pećine - japanska gravira
6. Rati, "kraljica veštica" - palinezijska skulptura
7. Rađanje Atine iz Zevsove glave, koju je Hefest
raspolutio se kirom - atinska vaza iz VI veka pre n. e.
8. Afrodita zakriljena školjkama - grčka terakota i z II veka pre
n. e. , pronađena u južnoj Italiji
9. Kecalkoati - astečka maska od nefrita
10. Bakongo iz Angole, nailski fetiš za obuzdavanje natprirodnih
sila
ll. Maui - maorski drvorez iz plemenske skupštine
12. Tangaroa iz Raratonge - polinezijska rezbarija
Navedene fotografije objavljujemo ljubaznošću Majkla Holforda
(1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 10 i 12) i agenci
.
ie Photo-resources (6 i ll) .
KARTE
Zapadna Azija . . . . . .. . . .. . . . . . .. . . . . . 16
J užna i srednja Azija .. .. .. . ... . . . . 86
Istočna Azija . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . 138
Evropa .... . . . .. . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . 188
Amerika . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276
Afrika . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .. . . . . . . . . . . . .. . 328
Okeanija « »ææææææææææææ+æææææææææææææ 366
I\OD
Znučcn]c muu
,1a sam priroda", rcčc vcl i ka boginja, ,majka svcta,
gospodarica sti hi jà, praiskonsko dctc vrcmcna, v| adarka
duhovni h stvari, kra|jica mrtvih i kra|jica bcsmrtni ka, jc-
di nstvcnaobjavasvi h bogova i boginjaštopostojc. K| i ma-
njcmglavc uprav|jamb| istavimvisi namancbcski m, svcžim
morskim | ahori mai ža|obni mtišinama donjcgasvcta. Ma-
da sc k| anjaju mnogim moji m ob|ičjima, pod bczbroj nim
imcnima njihovim, i mada mc umi|ošćuju najraznorodni -
ji mobrcdi ma, ccozcma|jskišarpoštujczapravo mcncjcd-
nu. " Òvako sc l zi da obznani | a svom pok| oni ku luciju
Apulcju na koncu iskušcnja alcgorijski prikazanog u njc-
govom romanu Zlatni magarac iz l l vcka. Saža| i | a sc na
lucija i pritck| a mu u pomoć, baš kao što j c mog|a da
poradi II koristsvoji hvcrni kau Irigiji, Crčkoj, ltiopiji i | i
nal stoku. Nijcpri tombi | o ni od kakvogznačaja toštojc
samo ,lgipćani , koj i n admašuju drugc narodc u svim
drcvnimnaukama . . . zovupravimimcnom- kra|jicalzi da"
.
\c| i kaboginjatvrdi| a jc da jc univcrza| na. l sti nao njc-
nom otkrovcnju bi l ajc zasvc i svuda ista. Bcz obzira na
poscbncob| i kckojcbi t ootkrovcnjc mog| oi matiu Pcsi nu
i | i l|cusi ni , njcgovompri maocubi | ojcomogućcnodascu
nci zrccivojprisnostisbogi njomzag|cdauskrivcncdubinc.
Agoniju tražcnja zamcnji va| a jc radost vi đcnja. l dcja iz-
ncnadnog obc| odanjcnja, izražcna ovdc učcnjcm jcdnc
grčko rimskc mističkc rc|igijc, prcdstav|ja dobar opis naj -
važnijc osobi nc mi ta. Najvcćc mito|oškc povcsti ncpo-
srcdnosc obraćaj u ncsvcsnom. Òs|anjajusc na i ntuiciju, a
snaga im |cži u b|cskuuvi dakoji obasjava skučcnostzdra-
vorazumski hobjašnj cnja, primoravajući umdapriznapot-
rcbu za potpunij om spoznajom. l ntcnzi tctom značcnj a
mitovipodscćajunapocziju.
I 0 Artur Kolere!
Poreklo mita
|ojačanozuni munjc zu mitovc u novijc vrcmc dokuzj c
opštcgpriznunjusnugckoj uovcpcsni čkcpripovcstii muju.
1oš sc, mcđuti m, vodc znučuj ni sporovi okotogu u čcmu
zapruvo |cži tu snugu. Zu P| utonu - kojijc prvi , ko| i kojc
poznato. koristioovujtcrmi n- my·tc ¸|+nijcništudrugo
do kazivanjc priču o, nujčcšćc, | cgcndurnim | i čnosti mu.
C| avn| | i kovi u tim pričumu nisu uvck bogovi , pošto su
Crci i mu| | ogromunbroj j unuku- poputHcruk| u, Jusonu i
1czcj a. du pomcncmosumo nujčuvcnijc. Moždu jc Hcruk-
| u nu njcgovihdvunucstpoduhvutu nugnu|o ncprijutc|jstvo
bogi njc Hcrc, u| i njcgovi nud| judski podvizi i puk ncmuj u
pri rodu božunskih dc| u. Òn ostujc pru uzor ncpokornog
poj cdi ncu. Štuvi šc, tcoriju po kojoj mitovi izviru izrituu| u,
proi stck| uizi dcjc dusuoni pri čc o bogovimu, dovodisc u
pi tunj c čuk i u zupudnouzijskoj trudiciji, g|uvnom izvoru
nuvodni h dokuzu zu tu tcoriju. Ci| gumcš, po| ubožunski
kru|j i z vuvi| onskog cpu, opscdnut jc sopstvcnom smrt-
nošću. Kuoi Hcruk| c, si njcbožunstvui|judskogbiću,u| i u
nujvcćcmdc| ucpuonjc zupcsni ku čovck,u ncbog.
Prcmu drugoj tcoriji o porck| u mitu, nurodnu knji-
žcvnost i mito| ogiju gotovo du sc ncmoguruz|učiti. Ncki
jc Iskimjcdnom pri mcti o.
"
Nušc pričc govorc o |judskim
doživ|juji mu. u onoočcmus| ušumonijcuvckpri jutno. Ku-
du kuzujcm | cgcndc, nc govorim to ju, vcć i z mcnc pro-
govuru mudrost nuši h prcduku. " Mitovi sc tu posmutruju
kao n urodnc pri čc kojc su pcsnici prcrudi | i , uncvši u njih
c| cmcntc rc|igioznog vcrovunju. Bi | o bi ipuk čudno kudu
nckusvctu|cgcnduncbi crp| upojcdinosti izživotu- gncv
vuvi | onskih bogovu zbog bukc koju su |j udi pruvi | i
"
u
prizcm|ju" pomi njc sc čuk i kuo uzrok potopu. Mudu su
stanovnici ncbu bi | i zudovo|j ni što i hjc čovcčunstvo os|o-
bodi | o tcrctu rudu, nisu mog|i du trpc |judsku gruj u i mc-
tež. Stogu su nu | judc pos| u| i kosmičku kutustrofu u vi du
potopu. Mi t sc od nurodnc pri čc ruz| i kujc po tukvom nu-
g| asku na nutpri rodnom, koji jc tukođc odruz zuokup|jc-
Rečni k svetske mitologije 11
nosti kruj nji m pi tunj i mu |j udskog postojunju. I n urodnoj
priči,puk, nujvužnijujc fubu| u. Òvu untitczu i |ustruju Ko-
jot, bog-podvu| udžiju izmi to| ogijc scvcrnoumcričkih Indi -
j unucu, i njcgov cvropski rođuk iz srcdnjovckovnc nurod-
ncknjižcvnosti ,| isucRcnu _
ProučuvujućiživotstunovniIu1robrijundskogostrv|juu
Mc| uncziji , Broni s| uv Mu| i novski ( 1884-1942) ustvrdi o j c
kuko mi t nij c prvcnstvcno ni simbo|ičkc ni cti o| oškc
pri rodc.
"
Mi tu pri mi ti vnomdruštvu", pisuojc Mu| i novski ,
,odnosno u njcgovomprvobi tnom ob|iku,nij cpuku pri ču
vcć proživ|j cnu stvurnost . . . potvrđivunjc prvobi tnc, višc i
mnogo vužnijc rcu| nosti koju upruv|ju sudušnj i mživotom,
sudbinom i dc| ovunjcm čovcčunstvu. . . " 1o j c bi| o priz-
nunjc postoj unj usponc izmcđuproš|ostii budućnosti koj u
mi t uspostuv|ju u svukodncvnom životu. 1imc su tukođc
odbučcni univcrzu| i stički urgumcnti psihounu| i tičuru, koj i
sutvrdi | i dustvuru| učkcs| i kcpsi hctrcbupripisuti scksuu| -
nom potiski vunj u. 1coriju Zigmundu Irojdu ( 1856-1939)
prcmu kojoj jc Idi pov komp| cks
"
primordiju| ni izvor.. .
t:·set Oigo svcgu", kužc Mu| inovski,
"
nc mogu du pri -
hvati m . . . kuo jcdi nstvcno i shodištc ku|turc, orgunizucijc i
vcrovunj a". Kur| Jung ( 1 876- 1 961), drugi ko| os psi hounu-
| izc, tukođc sc ruzi šuo s Irojdom nu tompi tunju, zak|ju-
čivši du pojcdi nuc poscdujc | i čno i ko|cktivno ncsvcsno -
| ično ncsvcsno ispunjcno jc mutcriju| om svojstvcni m kon-
krctnom pojcdi ncu, dokko| cktivno ncsvcsno sudrži mcn-
tu| no nus| cđc čovcč unstvu - urhcti povc, i | i prus| i kc, koji
"
uvodc u nušu pro| aznu svcst ncpoznut psihički život iz
du|ckcproš| osti . Òvujpsi hi čki život",tvrdiojcJung,
"
jcstc
umstvovunjc nuši h davni h prcduku, nuči n nu koj i su oni
sag|cduvu| i životi svct,bogovci |judc".
Problem preistorije
Akopri hvutimo Jungovu tcoriju, ondu funtuzijc ko-
| cktivnog ncsvcsnog potiču iz stvurni h iskustuvu nuši h
du| cki h prcduku, | judi koji su živc|i prc nujmunjc mi | i on
12 Artur Koerei
godi nu, u prcistorijski ruzvoj, kuo ozbi | jnu ob|ust istruži-
vunju, i mu vc| i ki znučuj zu istruživučc mito|ogijc. Postoji,
mcđuti m. rca| nuopusnostodprojcktovunju i dcju kojc smo
lormiru|inu osnovupoznutiþmi to| ogijunu mu| obroj ncdo-
stupnc urhco| oškc podutkc. Nckc činjcni cc su ncspornc.
Boginji mujci u zupudnoj Aziji i Ivropi svukuko j c prct-
hodi | oovup| oćcnjcp| odnostiu tzv. figuri numu\cncrc.1c
stutuctc čcsto pri kuzuju žcnu ogromni h grudi, bcduru i
stružnjicc. |oruku im jcjusnu. nujvužnijupotrcbu primitiv-
nih | ovučkih i sukup|jučki h zujcdnicu jcstc ncprcstunu
p| odnost nji hovi h žcnu. L prci storijskom pcćinskom s| i -
kurstvu nui | uzi mo nu | i k zvcri -gospoduru. Roguti duh i | i
vruč | ovu poj uv|jujc sc nu zi dovi mu pcći nu, buš kuo što
njcgov roguti pundun u ccrcmonijumu dunušnj i h uustru-
| i jski hurođcni kuizvodi drumskcpri kuzcp| cmcnskihmito-
vu o
"
snovrcmcnu¨, duvnomi nu| om dobu kudusu duhovi
prcdukuhodu| i zcm|jom. Òno,mcđutim, čcgu ncmu uprc-
istorijskoj umctnosti jcstc nug| usuk nu ljudsko
.
| žrtvi, koji
srcćcmo u runi m zcm|jorudničkim društvi mu. Po svcmu
sudcći,pri mi ti vni | ovci nisu poi stovcćivu| i| judskusudbi nu
s vcgctutivni mcik| usom rustu,zrcnju,tru|jcnju, smrti i po-
novnogruđunj u.
Prcistoriju j c bcz sumnjc bi | u stvuru|učko ruzdob|jc
mi tu. A|i u civi | i zucijumuprvihruturu- grudovimuizrus|im
nuobu|umuNi | ui I ndu i u do| i ni 1igru i Iufrutu ÷ zujcdno
s mi to| ogijumu ruzvij u| o sc i svcštcnstvo. Sumcri su scbc
čuk smutru| i v| usništvom svoj i h bogovu, obdc| uvutc|jimu
božunskih poscdu. 1u su ob| i kovuni i zubc|cžcni nujsturiji
dunuspoznuti mi tovi.Jcdinou živoj trudi ci¸|ii ndijskcmito-
| ogijc možcmootkriti ncposrcdnuvczu s tim formutivnim
pcri odom mi tu. Nui mc, moždu su vcdsku božunstvu, koju
su poštovu| i urijski osvujuči, potisnutu us|cd oživ|juvunju
sturijih vcrovu nj u koju su poticu| u iz civi |izucijc do| i nc
I ndu.
Rečllik svetske mitologije 13
Velike /inJ
Či tu| ucmožc uoč iti du jc u ovoj knjizi obruđcnoscdum
vc| ikih trudiciju svctskc mi to| ogijc. zupudnu Azij u,j užnu i
srcdnju Aziju, istočnu Azij u, Ivropu, Amcriku, Afri ku i
Òkcunij u. L okviru svukc od ti h ob| usti postojc poscbno
istuknutc mi to|ogijc i mitovi - u zupudnoj Aziji, t o su
sumcrsku kosmo|ogiju i Ep o GiJgamesu; u Ivropi, grčki
mitovi i Òdi nov ku| t. u Òkcuni ji , po| i nczijsku mi to| ogij u i
Muuijcvi podvizi. I z i storijskih i gcogrufskih ruz| ogu,
postoji tukođc odrcđcn stcpcn unutrušnjc podudurnosti
mcđu njimu, koju sc čcsto možc objusniti mcđusobni m
up| ivi mu. Ookuz zu t o jcstc i uticuj zurutustrinskog duu-
|izmu nu jcvrcjstvo, hrišćunstvo i i s| um. Ovc su trudi cijc,
mcđutim, bi|c nuročito p| odnc. zupudnu Aziju izvrši | u j c
ogromun uticuj nu Ivropu, dok s u mitovi j užnc i ccn-
tru| nc Azijc prodr|i u istočnu Aziju prcko hi ndui zmu i
budi zmu.
L situuciji u koj oj sc I ndiju dunus nu| uzi, mogućc j c
sug| cduti vrcdnost unu| oškc spoznujc. Kuošto jc Huj nrih
Cimcr (Hcinrich Zimmcr) znu| učki uočio.
"
I ndijsku mi-
to| ogiju - zuhvu|jujući prc bogutstvu doguđuju ncgo bo-
gutstvu rcči koji mu su ti doguđuj i opi suni - s| uži kuo mc
dijumzupopu| urisunjcczotcričnc mudrostijogc i ortodok-
snc rc| i gijc. Lči nukoviI pričujc ncposrcdun,jcr onc nisu
proizvodi pojcdinučni h iskustuvu i rcukciju. Nji h stvuru,
čuvu i nudzirc rc|igioznu zujcdnicu svojim ko|cktivni m ru
dom i mi š|jcnjcm. Snugu crpu iz ncprcki dnc smcnc poko-
| cnj u. Prcruđuju sc,prcob| i kuju i dopunjuju novi mznučc-
nj i mu u unoni mnom stvuru| učkom proccsu. Prihvutuju sc
ko|cktivno i i ntuiti vno. Prvcnstvcno dc|uju nu podsvcst.
dotičući i ntuiciju, oscćuj nost i muštu. Njihovc pojcdi nosti
urczuju sc u scćunjc i poni ru u psi hu, ob|ikuj ući njcnc
dub| jc s| oj cvc. Nji hovc nujznučuj nijc cpizodc, kudu sc o
nji mupomnijcruzmi š| ju, u stunju su du otkriju ruznovrsnc
nijunsc znučcnju, shodno i skustvu i

životnim potrcbumu
pojcdincu. "
1 4 Artur KOlerci
Sušti nsku razl i ka u shvatanju vrcmcna izmcđu nas i
Ii ndusa očitujc sc u pojmu mita koji sc obnav|j a. Ookjc
za zupudnjukuvrcmc l i ncarno a događaji prcdstav|jajujc-
di nstvcnc |cnomcnc, za Ii ndusa jcistorijasvcta pri rodan
proccs u kojcm sc svc ponav|ja u pcriodični m ci k| usima.
Kruj togproccsa i ncstanakstvorcnogsvcta očckujusctck
u dal ckoj budućnosti, kroz ncizmcrno vc| i k broj godi na.
Najsnažni ji oscćaj bczvrcmcnosti i maju đai nc. u čijcm
drcvnom i ndijskom vcrovanju ncma mcsta ni stvaranju ni
uništcnju svcmi ra. Crci su takođc vrcmc poi ma| i cikl ično,
prcmda kod njih tacikl ičnost nijci ma| agorostasnc razmc-
rckaokod Ii ndusa.
Možda jc ši ri na hi nduskog uma naročito pogodova|a
razvoju mi to| ogij c. l ndija sc svakako visoko kotira u po-
g| cdu broja miIova kojc jc izncdri | a. Samo cp Mahabha­
rata i maoko 100 000 sti hova. Lvcksu, mcđuti m, potrcbni
pojcdi nci obdarcni pcsni čki m umcćcm, sposobni da do-
građuju mi tovc. íji hovom nadahnuću vcrovatno i dugu-
jcmo najpotpunijc izrazc mitski h tcma. Poput | ukavogju-
naka Mauij a, koji izvl ači ostrva izdubi naJi hog okcana, ti
pcsni ci suu ,proni c|jivojmahni tosti ¨ baca| i sopstvcncudi-
ccu krcativnczakutkc ncsvcsnog, gdc, po1ungu, počivaju
arhcti povi . Poznato jc da su opoj ni m srcdstvi ma podsti-
canc vi di l ačkc sposobnosti i izazi vana viđcnja koj a su ra-
nijc doživ|javanabczikakvi hpomagal u. Korišćcnjustimu-
| ansa u istoriji mi to| ogijc obično sc pribcgaval o kada jcd-
nostavnij i mctodi vi šc nc bi bi | i dovo|j ni . Jako su scvcr-
noamcri čkai ndi janskapl cmcnapostzamcni | apcj ot|om.
Savremenj mj[ovj
Òko istorijski h | ičnosti čcsto sc p| ctu |cgcndc. Jamo
gdc jc ovo tkanjc naročito gusto, kao u pričama o Jro-
janskomratu,| cgcndarni | ikovipopri majuarhctipskc mit-
skc obl i kc. Òdiscj jc tako postao vcčiti l uta|ica, zapovcd-
ni k kojcm jc opasno s|užiti. Proruci ma su sc | ako pripisi-
va|a poznanstva s natpri rodni mbići ma. Òsnivač si kizma,
Nanak Čand ( 1469-1538), bio jc čudcsan dcčak koji sc
Rcčni| svetske mitologije 1 5
diuži o sa svctim |judi mai anđcl i ma. Òvi potonji odvc| i su
ga najvišcmbi ću. kojc mujc prcdoči | onjcgov zadatak n a
zcm|ji - objavu božjcgjcdi nstva. I životu ovog razumnog
.c¡ormatora ncma, mcđuti m, ni ma| oonc mitskc snagc ko-
¡ ujcposcdovaoprotivni ksv. Pctra,Si mon Čarobnjak. Jck
jc usrdnom mo| i tvom vcl i ki jcvanđcl ista uspco da ubcdi
| +ospoda da prckinc | ct hananskog volšcbni ka iznad ri m-
ski hhramovai pusti Si monadapadncnazcm|jui ,natrojc
sl omi nogu".
l skonska tcžnja da sc važni m l i čnosti ma pri da mi tski
znučaj ni poštoscnijcugasi| au savrcmcnomsvctu. Zani m-
l¡ivjc tzv. ku| tl i čnosti u komunistički mzcm|jama. Rušcnjc
Sta|j i novog ki pa za vrcmc Mađarskog ustanka 1 956. g.
prcdstavljal ojc simbol ičan či n. Cncvni stanovnici Budi m-
pcštcpodig|isusc protiv arhcti patiranskog oca. Suprotan
prcdznak i ma| a jc ža| ost koj a .ie zav| ada| a nakon ubistva
prcdscdni ka Kcncdija scdam godina poslc pobunc u Ma-
durskoj , ža| ost koja jc prcvazi| azi l apo| i tički i | i | i čni gubi -
| ak. Možda jc s Kcncdijcm ncstao kulturni hcroj jcdnog
vr|og novog svcta. Masovni mcdiji svakako igraju vcoma
značaj nu u| ogu u ši rcnju | cgcndi . Òni i maju moć da uz-
di gnu i srušc. lpak, sl i kc kojc oni stvaraju izuzctno su
ncsta| nc - ima ncčcg si ntctičkog u Supcrmcnovom l i ku.
|ub| i ka jc čcsto najsvcsnij a prol aznosti karijcra pop zvc-
zdu i zabav|jača upravo kada su oni na vrhuncu s| avc.
|opul arnc l ičnosti prclcću c| cktronskim nchom kao ko-
mctc. Ro| an Bart ¦Ro| an Barthcs) jc ukazivao na aspcktc
modcrni h spcktak|a ,koji sc podrazumcvaju
,
- bi | o da sc
rudi o a| hcmijskom kva| i tctu p| astikc, ku| tu pcnc u dctcr-
džcntu i|i maski fi|mskc j unaki njc - a|i njcgova ana| iza
savrcmcni h znakova prc bi sc mogl a nazvati izučavanj cm
ritual a ncgo mi ta. Mitska sposobnost gotovo j c iščcz| a u
i ndustrijskim društvi ma. Òva knj iga prcdstav|ja pokušaj
obnovc onoga što su naši prcci tako visoko ccni | i i što,
kako tvrdc ncki psi hoana| iti čari , j oš uvck obitava u našoj
podsvcsti . Čak i danas, kao što kažc profcsor Kcrcnji
¦ Kcrcnyi ) , ,.mito| ogija, poput odscčcncg|avc Òrfcjcvc,još
pcva, mrtvai izda|cka¨.
ZAPADNA AZIJA
Egipat Sumer Vavilon Hanan Mala Azij a
Persija Arabija
Orcvnost Igipta ostav|ja| a jc dubok utisak n a antički
svct. l ako jc u \ vckuprc n . c. putnik i istoričar Icrodot
brojao kipovc visokih svcštcni ka u ogromnom hramu u
Karnaku kako bi utvrdio starost Igipta, ondašnji posc-
tiocitczcm|jckojcjctajpodatakzanimaonisuzaistai ma| i
potrcbcdapri bcgavajutom mctodu. Svuda okonj i hna| a-
zi|isusc ostaci nckada moćnogcarstva ÷ dži novski ki povi ,
hramovi,svcti | išta, grobni cc, pi ramidci gradovi . Ji namcr-
ni ci oscća|i su sc kao u|jczi u rc|igioznom i društvcnom
sistcmu koji jc nastao u ncpojamnoj proš|osti,j ošu doba
nasc|javanja do| i ncMi | a.
"
KaoštoIgipćanii majuposcbn u
kl i mu, a rckai mj c potpunoraz|ičitaodsvi hdrugih rcka",
pisaojcIcrodot,
"
takosuu nj i hmahomizakoni i običaji
susvimdrukčiji od zakona i običajasvih drugih n aroda. I
njihžcnc kupujui prodaj u, a muškarci ostajukodkućc da
tka|u; pri tom, samo Igi pćani potku guraju nado| c. Mu-
ška

rci tcrct nosc na g| avi , a žcnc na |cđi ma.
Ž
cnc n uždu
vršcustojcćcm, a muškarci u scdcćcmpo| ožaju. Jočinc u
kući,doknapo| jujcdu, tvrdcći da ncprijatncstvari nisuza
pri kazivanjc, a daprijatnc trcbasvida vidc. Mijcdna žcna
ncs| užinijcdnombogui | i boginji,dokmuškarcis| užcsvi m
božanstvi ma, kako muški m tako i žcnski m. Si novi nisu
obavczni da izdržavaj u roditc|jc, a|i kćcri su uvck dužnc
datočinc. "
Igipćanc vckovi ma ni ko nijc uzncmiravao u nji hovoj
rcčnoj do| i ni poštosuo!o| nc pustinjcprcdstav|ja| cdovo|j-
nu prcprcku strani m zavojcvačima. Mji hova svcst o bcz-
bcdnosti kojui mjcpruža| akonfiguracijatcrcnaočitujcsc
u raz|ici koju su pravi | i izmcđu .crni h" i
"
crvcni h" pod-
ručj a. Igipat jc bio crno područjc. Orugc zcm|jc bi | c su
crvcnap| ani nska područj a, zbogcrvcnc bojc nji hovog t|a.
18 ZapadII" Azija
lspcšnost cgipatskc polj oprivrcdc počival ajc nači njcnici
du jc Nil svakc godi nc pl avio dol i nu i za sobom ostavljao
tamun mulj. ,Kada rcka prcplavi prcdco¨, zabclcži o jc
Hcrodot. ,čitav Igipatprctvori sc u morc, i samogradovi
izvi ruju iznud površi nc vodc, poput ostrva u Igcjskom
moru. Kadu sc ovo dcsi, ljudi čamci maputuju i kopnom,
ncsamo kanal i ma . . . Ni gdc drugdc l judi nc dobijaj utoliko
mnogo od zcmljc uz tako malo truda: scljaci nc moraju
pl ugovi ma i l i moti kama da prcoravaju tlo, rckc bujaju
samc od scbc, navodnj avaju polj a, a zatim sc povl ačc,
scmc raznosc i u tlo utapkavaj u svinjc, ovc životi njc čak
muljaju i grožđc poslc bcrbc. ¨ Ni l jc odrcđivao način
života kol i ko i konfiguraciju tla. Za Igipćanc, svctjc bio
sprudkojijcposrcdi ni prcsccao Nil a sasvih strana opa-
saval avoda- \cliki kružniokcan. Jaj okcanjc pcrsoni fi-
kovaoNun,prvi mcđubogovi ma, izvorrckai ki šc. Zcmlju
jc natkriljaval o ncbo, kojc su podupi ral a čctiri stuba po-
stavlj cnana krajcvi masvcta;
RazlikcizmcđuCornjcgi OonjcgIgipta- izmcđu uskc
dol i nckoj asc pružal agotovo hi l jaduki l omctara odprvog
sl apa rckc do drcvnogMcmfi sa, na čijcm sc mcstu nal azi
današnji Kai ro, i i zukrštanih kanal a dcltc, šcststo pcdcsct
ki l omctara ši rokc pri samom ušću Ni l a u Srcdozcmno
morc - našlc su izraz u mitološkoj borbi Òzi risa i Horusa
protiv Scta, kao i u državnomustrojstvu Igi pta. Iaraon jc
bi o bog koj i jc ujcdi nj avao dvc krunc - Cornji i Oonji
Igi pat. Zaživotabiojc Iorus, a kadabi umropostajaojc
Òzi ris,kralj mrtvi h. Mumi fi kovanjc i kul tmrtvih prcplitali
suscs mi tovi mao Horusu i Òzi ri su. Zaokupljcnost Igip
ćana sunccm takođc jc bi l a ncsvojstvcna zapadnoj Aziji .
Prcmajcdnoj tradiciji , bogsunca Ra bi ojc prvi faraon, a
kaoA tum bi ojc tvoracsvcta. Covorilosc dajc Atum,bi l o
kao samostvorcno božanstvo bi l o kao Nunovo dctc, izro-
ni o izprai skonski hvodau obl i kubrcga. Òbožavanjc sun-
ca dostiglo jc vrhunac za kratkc vl adavinc Amcnofisa IV
(1387-1366. prc n. c. ) . Po svcmu sudcći, taj laraon, pozna-
tiji kao Ihnaton. odbaciojc mnogobroj nabožanstva koja
Rečnik svetske mitologije 1 9
su poštoval i raniji vl adari i posvctio sc jcdnom bogu,
/tonu, prcdstavljcnomkaosunčcvkolut.
Òzi risjc možda bio strano božunstvo čiji jc kult nastao
i· vcoma dalckoj prošlosti, al i jc toliko bio prihvaćcn u
I �giptu da sc nc samo nijc razlikovao od domaćih bogova
vcćjcprcrastaou arhctipskogboga mrtvi h. Stari Igipćani ,
zu kojcj csmrt bi l avcoma važna strana ljudskog postoj a-
nja, smatral i su da sc Òzirisova umi ranja i vaskrsnuća
oglcdaju u godišnjim cikl usi ma izlivanja Nila i rasta i pro-
pudanja bi ljnog svcta. Òzi ri s jc, mcđutim, bi o vrhovni
vludarudonjcmsvctu,koji namscotkrivau Knjizi mrtvih.
Kaocarvcčnosti,gospodarvrcmcnskogbcskraja, scdcojc
nu prcstol u i sudio umrl i ma, kojc jc prcd njcga i zvodi o
/nubis, bog sa glavom šakal a. Bcz obzira na moćkoj om
gujc obdarilacgipatskamašta, Òzirisjc L mitologij u starih
Crka i Ri mljana ušao samo zahvaljujući povczanosti njc-
govog kul ta s kultovima drugih bogova i boginja. Stanov-
nici Ri mskc i mpcrijc poznavali suga prckoraskošni hmi s-
| crijal zi dc, njcgovcscstrci žcnc. PoputScrapisa, kojcgsu
|tolomcjcvići usvoji l i kao državnog boga tokom svojc
vludavinc Igiptom (350-330. prc n. c. ) , Òziris jc ostao jc-
dunodsporcdni hl i kovau mitološkomciklusu.
L Mcsopotamiji , čijc su rcčnc dolinc prcdstavljal c
drugu drcvnu kolcvku civi l izacijc u zapadnoj Aziji , kral ju
sc ni jc pri pi sivala božanska pri roda. Sumcrski monarsi
pri mal i su vl adarska ovl ašćcnja od bogova. Ju i dcj u kas
nijc su pri hvatili i vavi l onski i asirski kraljcvi. Kraljcvski
pol ožaj , dol azio jc s ncba¨ . Prcma sačuvanim zapi si ma,
monarhajcbi ral ai postavlj al askupšti nabogova. L trcćcm
mi l cnijumu prc n. c. , u doba Sumcra, gradsko božanstvo
smutranojcvlasnikomgrada, a hramjcposcdovao najvcći
dco navodnj avanc zcmljc i starao sc o njcnom obrađi-
vunju. Òvozcmaljski vl adarbi ojc, tako, nadzornik kojcm
supovcrcnanaupravubožanskai manja. Iramjcbi okuća
L koj oj jc božanstvo prcbi val o, hrani l o sc, oblačil o i pri -
mul ovcrnikc. Rcligioznaosnova kraljcvskcvlasti u Sumc-
ri| očitoval a sc tokom novogodišnj i h svctkovi na, kada jc
20 Zap�rtna Azija
narod pros| av|j ao svcto vcnčanjc kra|j a i bogi nj� grada,
kojujcprcdstav|ja| ajcdnaodsvcštcnica. Ii mnckoji majc
taccrcmonij a bi va| apropraćcna ncvcrovatno s| ičc pocziji
bib| ijskc Psme nad pesmama. Kra|jjcposvojpri l i ci prcd-
stav|jao Oumuzija, boga p| odnosti, a svcštcnica boginju
| nanu. Nji hovom gradu ovo sjcdinjavanjc osigurava| o jc
naprcdak, moć i s| ogu. Jokom uspona \avi | ona pod
amoritskom di nastijom, či ji jc najčuvcnij i prcdstavni k bi o
vc|iki zakonodavacIamurabi (1728-1686. prcn. c. ), i zmc-
ni | i suscodnosii zmcđuhramai prcsto| a. Madajckra|jcv-
ski po| ožaj i da|jc bio božanskai nstitucija, a | i čnostv| ada-
ra raz| ičitaod| i čnosti obi čni hsmrtnika, nagl ojcpočc| ada
s| abi prcđašnja domi nacija ku|ta hrama u životu grada.
Ògraničavanjc moći svcštcnstva dovc|o jc do ncprikosno-
vcnczcma|jskcv| asti asirski hkra|jcva.
Porck| o
"
crnog| avi h", kako su sami Suincri scbc na-
ziva|i, nijc tačno utvrđcno. Oošavši moždasa istokanasa-
mompragutrcćcghi | jadugodištaprcn. c. , nasc| i l i su ravnu
pustinjsku ob|astprošaranumočvaramakoj asc graniči | as
Pcrsijskim za| i vom. Nji hov ncscmitski jczik bi o jc najprc
zabclcžcn pri mi ti vni m pi ktogrami ma. Koristcći g| i nu kao
matcrij a| zapi sanjca trščana pcrazautiski vanjck| i no| i ki h
znakova,oni sui zpi ktogramarazvi| i k| i nastopismo,koj i m
sukasnijcbc| cžcni i sumcrski i scmitskijczici. \rcmcnom
su
·crnog| avc" prcp| avi | i Scmiti , koji su u ta| asi mapristi-
zali dol i nom Iulrata, a| i jc doprinos Sumcra drcvnoj mc-
sopotamskoj ku| turi bi o ogroman, naročito u mito| ogiji i
rc| i giji . Čak i nakon uspona \avi|ona, i dcjc su sc ncsmc-
tano prcnosi | c, pošto su sumcrski rc|igiozni tckstovi obič-
no bi | i propraćcni i ntcr| i ncarni m arkadski m prcvodom,
koj i sumog| i razumctii scmitskiosvajači.
Sumcrska kosmo|ogij a odražava|a jc nczavisnost ovc
gradskc civi | izacijc od kišc. Po|joprivrcdajccvcta| azahva-
l¸| ujući rcčnoj vodi i navodnj avanju. \crova| osc datas| at-
ka voda stižc iz ogromnog podzcmnog sprcmišta Abzua.
Jaj či ni | ac pri rodnog okružcnja us|ovio jc, možda, prc-
tcžno htonični karaktcr sumcrskc rc|igijc. I njoj su pri -
Rečnik svetske mitologije 21
rodnc si | c zcm|jc važnijc od si | a ncba, mcscca i zvczda,
kojcsumnogoprisutnijcuscmi tskimvcrovanji ma. Zcm|ju
jc poscdovao In| i | , bog grada Ni pura i naj moćnijc bo-
žanstvo u sumcrskom pantconu. Za raz| i ku od cgipatskog
vcrovanja, u sumcrskoj mi to| ogiji bogovi su |judc stvori|i
da bi scbi mog| i pribav|jati h|cb nasušni . Cradovi su bi | i
osnivani božj i m na| ogom a podizani oko zigurata - dži-
novski h humki od opcka sušcni h na suncu - na čijim su
tcrasama obitava|a božanstva. Prcma vavi l onskom cpu o
stvaranju svcta, poznatom kao Enuma elis: po njcgovi m
prvi m rcči ma
"
Kada na ncbcsi ma", raz|og za pojavu
čovcčanstva takođc jc bi|o s|užcnjc bogovi ma. Zauzvrat,
bogovi su osigurava| i svakodncvnu obnovu svcta. Kao i u
|giptu, gdc jc boginja Màt o| ičava| a pravu ravnotcžu
svcmi ra, prvi nasc|jcnici Mcsopotamijc bi | i su zaokup|j cni
urcđcnjcm svcta. Oruga tcma dajc tamniji ton mi to| ogiji
Sumcra i \avi l ona ÷ tcma ti tanskc borbc z|ih si | a. l nana
mora da sc uhvati u koštacs bogom p| ani na Ibcom, Ci | -
gamcšsa čudovištcm Iuvavom u kcdrovoj šumi , a Mar-
dukstvarasvctodtc|aJijamat, strašnczmajcviccvodcnog
haosa.
Sumcrski bog In|i |, poznat i pod i mcnom Il i | , prc-
trpco jc pri | i čno z|oćudan prcobražaj u asi rs�o-vavi | on-
skompantconu, pri čcmujcbi | anag|ašcnanjcgovazastra-
šujuća moćuprav|janj aatmoslcrskim pri | i kama. Òn jcbi o
. . di v|ji bi k", uragan i vinovni k potopa koji jc trcba| o da
uni šti čovcčanstvo. Nasuprot izo|ovanoj ci vi| izaciji Ni | a,
i storijskoiskustvostanovni kado| i naJi grai Iufratabi | ojc
hurno i puno mcna. l nvazijc strani h naroda i unutrašnji
sukobi isprcp| c| i su sc s ncuj cdnačcni m |okom tih dvcju
vc| i ki h rcka, izgradivši mito|oško viđcnjcsvctaprcma ko-
¡ cmjc kosmičkaborba bi | ajcdnako značaj nakao i božan-
skourcđcnjcsvcmi ra.
lpak, i dcja kosmičkc bitkcprotivz| i hsi | ai | i čudovi šni h
hi ća u asi rsko-vavi | onskim| cgcndamab| cdi u porcđcnjus
tadašnji m pcrsijski mvcrovanjcmustrogodvojstvodobrai
z| a, svct| ostii tamc, anđc| ài đavo| à. Nal ranskoj visoravni ,

22 Zapa Inil Azija
prorok Zurutustra, i l i Zoroastcr ¦oko 628-551. prc n. c. ) ,
odbacivuo jc uobi čajcno mitol oško tumačcnjc prcma ko-
jcm dobro i zl o ishodc i z zajcdničkog izvora bi ća, kojc
nudi l azi i miri svc suprotnosti. Òvo jcdi nstvcno prc-
obl i kovunjc mita uti cal ojc ncsamo naPcrsij anccvcći na
stunovni kc Mcsopotamijc i Ianana. Nakonštoj c\avi l on
puo pod Ki rovu vl ast 539. prc n. c. , zapadna Azija pri -
ključcnajcPcrsijskomcarstvu.
Zarutustri no učcnjc o nagradi i kazni , o ncbcskom
bl užcnstvu i pakl cnskoj patnji koj i na onom svctu slcduj u
dobrim odnosno zl i m ljudi ma, ncposrcdno jc uticalo na
judcohrišćunsku cshatol ogiju. Izgnani 1cvrcji u \avi l onu
su pronašli srodno monotcističko vcrovanjc u pcrsijskoj
rcligiji , a Isaija, j cdan od njihovih proroka,javnojc izjav-
ljivuo dajcKir, kao oslobodi l ac 1cvrcja, zapravo 1ahvcov
mi ropomazuni k. Ootadašnjaprcdstava o podzcmnom svc-
tu, šcolu, kao scnovitomprcbi valištu svih mrtvi h, ustupi l a
jcmcstosistcmu,razlučivanjaovacaodj aradi
,
. ,I mnogo
onijch koji spavaju u prahu zcmaljskom`, govorio jc
prorok Oani l o, ,probudićc sc ÷ jcdni na život vjcčni , a
drugi na sramotu i prijckor vcčni . ` I Svicma s Mrtvog
mora otkrivcna j c savršcna paral cl a zarutustrinskoj borbi
dobra i zl a, koj u ol i čavaju bl izanački duhovi Spcnta
Mai nj a i Angra Mainja, docnijc prcobražcni u Òrmuzda i
Ahri mana. Prcma PJiručnjku discpline, 1ahvc , stvori
čovckudavl adasvctom, dodcl ivšimudvaduhada uz njih
hodadodanaodrcđcnogzabožj u nagradui l i kaznu. 1osu
duhoviistinci sagrcšcnj a`.
Pcrsija jc bi l o i mc kojc su koristili Crci. Zaratustri ni
slcdbcnici bi l i su Arijci , a rcč I ran, starijcg korcna, znači
prosto ,dom Arijaca`. Pcrsij anci su tako i mul i dostu za-
jcdničkogsa arijskim osvaj ači ma I ndijc÷ tcsnc jczičkc vc-
zc. kao i sličan pantcon. Istorija i hjc, mcđuti m, dovcl a u
dol i nu Iufrata, a učcnju nji hovog proroka, koji jc vcro-
vatno živco u Iorazmij i , bi l o jc suđcno da utičc na za-
padnoazijsku mi tol ogij u. Zaratustrinska vcra danas jcdva
da i postoji . Posl cdnjc razdobljc njcnog uspona u Pcrsiji
Rečni k svetske mitologije 23
pada u vrcmc Sasuni dskog carstvu (226-652), kojc sc sru-
ši l o prcd nalctom musl i manskc si l c. 1cdino Parsi , grupica
izgnani ka koji živc u okol i ni Bombaju, i daljc ncguju tu
nckadvcl i kurcligijskutradicij u.
Prc otkrića gl i ncni h pl oča iz Ras Šamrc, drcvnog
ugaritskog grada, godinc 1929, kl asični autori prcmal o su
pomi njal i mi tol ogiju Ianana, zcmljc smcštcnc izmcđu
ci vi l i zacija Igi ptu i Mcsopotamijc, da bi sc na osnovu tih
izvora moglc dopuniti pristrasnc povcsti iz Starog zavcta.
/rapski scljak koji jc nabasao na ugaritsku nckropol u
izmcni o jc i z tcmclja našc viđcnjc zupadni h Scmi ta. I
pl očckojcsu arhcol ozi potomiskopal i bchuutisnuti znaci
dotad ncpoznatog kl i nastog pi sma nckog arhai čnog ha-
nanskog jczi ka. Kada su protumačcnc, pl očc su pružil c
sl i kurcl i gijcbogatogIgaritaizpcriodaoko 1 400. prc n. c.
Mada ugari tskc pl očc prcdstavljaju važan dodatak našcm
znanjuo drcvnom Iananu, a nc tck pukupozudi nu boljc
zabclcžcncjcvrcjskc tradicijc,jošznamo malo pojcdi nosti
o mi tovi maaramcjski h naroda Si rijc i Mavatcjaca, istočno
odMrtvogmora.
ImcIananpotičc odvrstcl juskaračuvcnc poboji koju
proi zvodi . Icničani koj i su živcl i u pri obal ni m gradovima
1iru, Si donu i Bi bl osu ili u nji hovi m kol onij ama, raštr-
kani m po istočnom Srcdozcmlj u, nazivali su scbc Ianan-
ci ma. I mc
`
Icni čani ` potičc od Ri mljana, koji su uvcl i
naziv Poeni du bi razl ikovali kol oni stc u Kartagi ni od
stunovni ka mati cc. I Hananu jc bi l o mal o izrazitih kul-
turni hpodcl a. Čukjc i u I zrailj u, rcl igijski najrazvijcnijcm
narodu zapadnc Azijc. stanovništvo bilo mcšovi to, a 1cv-
rcji svakako nisujcdi ni izašl i izIgipta u Mojsijcvo vrcmc.
Sl cdbcnici Isusa Mavi na u njcgovom osvaj anj u Pal cstinc
oko 1 300. prc n . c. bi l i su pri padnici različitih plcmcna
povczani zajcdni čki m l utanjcm po Si naju ÷ snažan uticaj
ovc arapskc pustinjc očitujc sc u nji hovoj društvcnoj
sol i darnosti .
Za hananskc mi tovc. onako kako i hpri kuzuju pl očc iz
RasŠa mrc,karaktcrističnisuzani manjczapl odnosti tcma
24 ZapIIdIIiI "'zija
ncstujućcgbogap| odnosti . Crcisu, u krajnjoj |iniji, iz ovog
izvoru pozuj mi | i boginju|jubavi Afroditu. kiparskuvcrziju
Asturtc, i njcnog mi |jcni ka Adonisa. A|i ti mitovi takođc
otkrivuju b| isku para| c| u s 1ahvcom, Bogom l zrai| ja, u
pri rodi vrhovnog hananskogbožanstva I| a. Bio jc to bog
iznadsvi h drugi h. \| adaojckaocar
¨
naizvoru rcka",što
podscća nu bi b| ijski raj, gdc
¨
voda tccijašc iz Idcma
natupujućivrt,i odandcscdijc|jašc u čctiri rijckc", kojcsu
navodnjuva|c svct. Ravnodušan u svojoj svcmoći, I| jc
i maonajvišuv|ast nad |judi mai bogovi ma. Prcmajcdnom
zapisu, onjc
"
vc| i k i mudar, a scdc v| asi njcgovc govorc
mu šta da či ni ". 1cdi nstvcno postignućc 1cvrcja bi | ojc to
što su dovc|i do vrhunca zapadnoazijsku usmcrcnost ka
monotcizmu. ·Cospod naš Bog, jcdanjcCospod. " Mada
sc ovaj razvoj objašnjava na raz| ičitc načinc, tcško jc
raz| učiti poscbnc stcpcnc jcvrcjskc samosvcsti. Oa |i jc
Avrahambiojcdnobožac¨ Oošaojc i zgradaIra, za čijcg
sc boga Si na tvrdi | o da odrcđujc sudbi nu. Oa |i jc Moj-
sijcvo iskustvo bi | oprcsudno' I Igiptujc Mojsijc možda
znao za Ihnatonovc naporc da sprovcdc vcrsku rcformu.
l | i su možda proroci , suočcni s bruta| nom si|om Asiraca,
otkri | i Božji naumza l zrai |j¨Kakavgoddajc odgovor÷ a
tcškoda s� okoovihpi tanjamožc očckivatisag| asnost÷ u
zaokup|jcnosti 1cvrcja pi tanjcm božanskc svcmoći i svc-
znanja bcz sumnjc nai | azi mo na poscban način miš|jcnja.
Pog|cdajmo 1oni nu pri tužbu. Ooputovavši . po Božjcm
na| ogu, u utrobi ki tau Ni nivui hrabro dignuvši g| asprotiv
z| a počinjcnog u tom gradu, 1ona sc rasrdisaznavši dajc
pokajni ci ma trcba| oda budc oproštcno. A|i 1ahvc ovako
progovori. ,A mcni da nc budc žao Ni ncvijc, vc| i koga
grada, u komi mavišcodstoi dvadcscttisuća |judikojijoš
ncznajuštajcdcsnošta |i | ijcvo,i mnogostokc¨"Madasu
l zrai |j�i naposcban nači n bi|i vczani za 1ahvca, stav|jcno
i mjcnaznanjcdagaizabraninarodncmožc svojatati kao
naci ona| no božanstvo ni ti da sc možc nadati da ćc pro-
ni knuti u to kako 1ahvc zamahujc kosom sudbi nc. 1ojc,
na kraju krajcva, bio samo dco njcgovog nauma za čitav
|judskirod.
Rečnik svetske mtologije 25
1ahvc, či ja jc svctost u| iva| a strahopoštovanjc a pra-
vičnostužasava| a, bi ojcisk|jučivapojava. Njcgovku| tnijc
mogao izncdriti cpskc povcsti u koji ma bi sc pomi nja| i i
drugi bogovi. Stav|janjc kumi ra vun zakona prcdstav|ja| o
jc naročit čin odbaci vanja vcrskih ccrcmonija kojc su sc
obav|ja|c u hra movi ma drugih zapadnoazijskih rc| i gija ÷
,jcrjcCospodBog tvoj |jubomoranbog". Madasu 1cvrcji
prihvata|i c| cmcntc iz mi to| ogijc svojih suscda, sopstvcnc
vizijc izražava| i susi mbo| i ma. Snažan oscćaj dajc Bog jc-
dan, oscćaj ncsumnjivo pojačan tokom vckova ispunjcni h
| utanjcmscvcrni mgrani cama Arabijskc pustinjc, prcživco
jc i dosc|jcnjcu Hanan, gdcjc u to vrcmc vcćcvcta| araz-
vijcna gradska civi | i zacija. lz tctradicijc izras|i su hrišćan-
stvoi i s| am, drugcdvcvc| i kcjcdnobožačkcrc|igijcsvcta.
I Òtkrivcnju i apokrifni m jcvanđc|jima postoji oči -
g|cdan konti nui tct s nckanonskim knjigama kasniji h jcv-
rcjski h autora koji su pisa| i pod pscudoni mi ma Inoh i | i
Haruh. ldcja ponovnog do| aska lsusa Hrista na zcm|
.
| u
či ni | a jc Apoka| ipsu priv| ačnom hrišćanski m obraćcnici-
ma, a ustanci protiv ri mskc v| asti u Pa|csti ni kao da su
svoji mtragični mishodima potvrđiva| i propastsvcta. Cnc-
vanprckosvakc mcrc,i mpcratorHadrijanizgradi ojc 135.
na mcstu porušcnog 1crusa| i ma rimsku ko| oniju I| iju
Kapito|inu, u kojoj su samo ncjcvrcji smc| i da živc. l pak,
,
j unaci rani h hrišćanskih | cgcndi jcsu svcci i | i nji hovi | i čni
proti vni ci . sv. Antonijc istcraojc đavo|a iz njcgovog obi-
tava| išta u pustinji, a sv. Pctarprcki nuojcvazdušnc akro-
bacijcSi monaČarobnjaka, , ocajcrctika". Pisanjcži tija bi -
| ojc svojstvcno srcdnjcm vcku, a pri pada| o jc cvropskoj
mito|oškoj tradiciji , koja sc pos|c prcobraćcnja cara Kon-
stanti na312. svcvišchristijanizova| a.
Jri sto|cća docnijc, vcrovan
.
jc 1cvrcja i hrišćana u
strašni sud izvrši | oje uti caj na Muhamcda, is|amskogpro-
roka. Òko610. tomarapskomtrgovcupočc| csudasc uka-
zuju vizijc dok jc tumarao ncpristupačni m pobrđcm sc-
vcrno od Mckc. Posctio ga jc Cavri | o, ,duh svctosti ", i
narcdi omuda objavi da ,ncmaboga do A| aha". lcgcnda
26 ZapadI la ,\zija
tukođc kuzujc du jc Prorok j cdnc noći odvcdcn na kri | a-
tom ut u luruku prvo u 1crusa| i m, a zati m prcko scdam
ncbcsu- na koj i majcsrco patrijarhc, Adama i l susa ÷ do
/| uhovog prcsto| a, gdcsumuobznanjcnc božanskctajnc.
Madu |c Muhamcd koristio zapadnoazijskc tradicijc, Bog
kojcgj

c poscti obi ojc ncsumnjivoarapski Bog, čijisusvcti
spisi prcdstuv|j a| i ncposrcdnci nczamršcncporukc. I ti m
spi si mu odunost sopstvcnom p|cmcnu kao izvor podc| a
zamcnjcnu jc pri padnošću svih pojcdi naca uni vcrza| nom
nuči nuživotu. Ma| ojctubi | oprostora za mi t. Jokoms|c-
dcćih dvudcsct godi na Muhamcdj c postao vodcći pog|a-
varArabij c. Njcgovimnas| cdni ci ma, mcduti m. dutjczada-
tak da osvojc čitav svct. íc samo da su narodi zapadnc
Azijc potpa| i pod is|amsku v| ast, či mc bcšc okončana
ku| turna trudicija kojaj cvuk| akorcncjoš oddrcvnih Su-
mcra, vcćsc či ni | o da arapskc vojskc naprcduju u svi m
pravci ma van zupadnoazijskog prostora. Ook j c Ivropa
mog| a da prcdahnc pos|c pobcdc franačkc konjicc u bi ci
kodJura732, sudarsvojskommoćnogcarstvaJangnarc-
ci Ja| as 751 . iščupaojcsrcdnjuAzi jui z ki ncskc sfcrc uti-
caja. Jopodručjcvišcnijc bi|obudističkovcćjcpri pojcno
mus| i manskomsvctu.
ía kraj u, potrcbnojc rcći ncko| i ko rcči o Ma|oj Aziji .
Ictiti , narod i ndocvropskog porck| a, nusc| i | i su sc na
visoruvniscvcrnoodp| ani nskogmasivaJuvoru prc X\l l l
vckaprc n. c. Pri vučcni bogati mku| turamanaj ugu, nji hovi
kra|jcvi s| a| i su vojnc snagc u pohodc prcko tog ncpri-
stupačnogp| uni nskogvcnca,s ncujcdnačcni muspchomna
boj nom po| ju. Codinc 1 300. prc n. c. hcti tska vojska u
boj ni m ko| i ma, pod vodstvom kra|ja Muvata| i ja, potuk|a
j c kod Kadcša cgipatsku armiju Ramzcsa l l . Prcmda jc
faraon tvrdi o da su lgi pćani izvojcva|i pobcdu, uspon
Icti ta u Si ri ji sc nastavi o. Pos|cdica nji hovog prodoru na
j ug bi oj c uvoz rc|igijski h i dcj a, mada jc hurijska država
Mi tan vcrovatno dc|ova| a kao posrcdni k u tom proccsu.
Boguvrcmcnski hpri | i ka , zc m| jc Iati ¨, štojc bi | o imc za
hcti tsku domovi nu, pri družcna su hurijska božanstva, iz
l eČl l i k svetske mitologije 27
čcgascrazvioposcbanpantcon. Srodni stanovni ci makav-
kaski h p| ani na, Iurijci supri hvuti | i mcsopotamijska vcro-
vanja i izvrši | i snažan, muda krut kovcčun. uticaj na Si riju i
prcdc|c oko gornjcg toka Iu|rutu. Codinc 1370. prc n. c.
Ictiti su razruši | i \ašukani , prcstonicu Mi tana, mada j c
kra|j Supi | u| i ma, koji jc prcdvodi o ovaj uspcšni pohod, i
sam možda i mao h urijskc krvi u scbi . Mito| ogija Ma| c
Azijc,bi | aona hurijska, hcti tska i | i Irigijska, vrtc| ascoko
ku| taodsutnog boga p| odnosti . l jošjcdnom j c upravo ta
struna zapadnoazijskog vcrovanja snažno pri vuk| a najprc
Crkc u potom i Ri m|janc. Put Kibc| c, | i dijskc majkc bo-
gi njc, iz Pcsi na na zapad, prcdstav|jao jc potpun trij umf.
Ki bc| ai ncožcnjcni j oj si n Atis osvoj i | i su Ri m naj uriš, a
mahni ti pok| onici nji hovog ,mističnog¨ ku|ta čcsto su iza-
ziva| i vc|iku zabri nutostv|asti . Pos|cdnji rimski i mpcrator
koji jc poštovao Ki bc| u bio jc 1u| ijc, čiji su napori da za-
ustaviusponhri šćanstvakraj cml\vckaosta|i bczuspchu.
Adapa
Si n bogaIci sumcrski kra|j Iri dua. Smatra| i su gaprvi m
čovckom i mudraccm, a| i nci bcsmrtnikom. Zaraz| i ku od
Aduma, koji j c samo duo i mcna životinjama i pti camu,
Adapajc, prc¬a akadskom mi tu, izmis| io i govor. Ookjc
ri bari o Pcrsijski m zu| i vom, na njcga udari jugo, a| i Ada-
pi na k| ctvu bcšc to| i ko jaka du s|omi kri | a vctru. Kada
Anu na|oži Adapi da zbog toga dodc na ncbo, Ia obučc
si na u odcću od kostrcti i rcčc mu da nc uzi ma ništa od
hrunc koja mu tumo budc ponudcna. Pošto ga na ncbu
dočckaJamuz, Adapa obavcsti togumi rućcgboga da žu| i
zbognjcgovogodsustvanazcm| j i , štoJamuzu bi dragoda
čujc. Adapi no iskrcnopriznanj c krivicc takodc umi | ostivi
Anua. koji mu ponudi ,hrunu života¨ i ,vodu životu¨.
Adapusvc toodbi i vratiscu Iri du.
I drugoj |cgcndi govori sc o njcgovom gncvu prcma
Ii , jcrjcotkriodagajcotacsvoji msavctomnamcrno| išio
bcsmrtnosti . Kao i pa| i Adam, Adapajcsaznuodaćcubu-
dućcbo| csti smrtbi ti sudbi načovcčanstva.
28 Za, ae l l la Azi ja
^doni s
l zvcdcna od hananskc titu|c, rcč adon znači ,gospodar".
Crci supri hvati |i ku|tp| odnostivczanzaAdonisa,kojcgjc
ubi o div|ji vcpar, svcta životi nja u Si rijaca. Njcgovi naj-
važniji hramovi na| azi | i suscu Bib| osu i Pafu. Po Crci ma,
togboga vo| c| su Afrodita i Pcrscfona, boginja podzcm-
|j u. U Hi b| osujc Astartin hram s| avi osvakc godinc smrt i
vaskrsnućc Adonisovo. Njcgovo ponovnopojav|ji vanjc na
zcm|jiobc| cžavanoj ccvctanjcmcrvcncancmonc.
Ahr| man
Pri ncip z| a u pcrsijskoj mito| ogij i . Kao Angra Mainja,
,duh uni štcnja" koji ¸jc prvi doncosmrt u svct, prcdvod|o
jc si|c z| a protiv vojskc Spcntc Mai njc,
"
svctoga duha"
koji jc pomagao/huriMazdi ,
"
mudromgospodart| " - ko-
načnompobcdni ku u kosmičkoj borbi.
"
Na počctku",go-
vorio jcZaratustra, ,o b| izanački mduhovi mazna| osc da
jcjcdan dobar, a drugi zao- u mis| i , rcči i dc| u. Mudri su
pravi | nobi ra| i i zmcđu njih dvojicc, a|i nc i buda| c. l kada
bi sc ovi duhovi src| i , stvara| ibi životi smrt,tako dabi na
kraju s| cdbcni kcprcvarczapada| anajgorasudbi na, dokbi
prista| i cc istincod| azi | i mudromgospodaru. "
Ahura Mazda ispričaojc Zaratustri kako mujc Angra
Mai nja porcmctio p| anovc da Pcrsiju prctvori u raj na
zcm|j i . Svastvorcnja ,mudrog gospodara" - kako duhov-
na b| ćatakoi | judi - poscdova| asu s|obodnuvo|j u. Angra
Mai nja, brat b| i zanac ,.svctoga duha", jcdnostavnojc uži-
vao da ,posopstvcnomizboruči ni onoštojcnaj gorc". Oa
bi osujcti o Ahuru Mazdu, u z| mu j c unco mraz, u lcto
vrući nu, a |j udi madoncosvakojakcbo| cst| i drugc ncsrcćc
kojc moraju trpcti . Njcgovih ruku dc| obi ojc | zmaj ·Aži
Oahaka, koji jc razrušiozcm|ju. KadaAhura Mazdastvori
zvczdc na ncbu, Angra Mainja
"
kao guja poskoči do nc-
ba" i, zvczdama nasuprot, stvor| p| anctc, čiji sc pogubni
uticaj tada rasu po zcm|j i . Jokomčitavog stvaranja svcta
rasccp i ncpri jatc|jstvo bchu tako dubok| da jc pod Sa-
R"čni k svetske mtologije 29
sani di ma (226-652) nastaom| t koji mjc ub|ažcn ovaj dua-
| i zam. B| izanački duhovi tada su posta|i potomci jcdnog
praiskonskogbića, Zurvana Akaranc, ,bcskrajnogvrcmc-
na". Pošto sc Zurvan zarckao da ćc prvorođcnac postati
car, a kako jc Ahri man
"
rasporio matcricu" da bi i z njc
prvi i zašao i za sc prisvoji o tu titu| u, z|ikovcu jc dato da
budc car svcta ograničeno vrcmc.
"
Pos|c dcvct hi |j ada go-
di na", tvrdiojc Zurvan,
"
zav| adaćc Òrmuzd i či ni ćc svcpo
svomdobromnahođcnj u. "
C| avnoAhri manovooružjcbcšc az - žudnj a, Zurvanov
dar.
"
Zahva|juj ući njcgovoj snazi ", nag|ašavao jc daro-
davac,
"
svc što jc tvoj c, čak i ono što sàm budcš stvori o.
bi ćc proždrano. "Ahr| manpr|stadc na tojcr to bcšc
"
ka

sama njcgova sušti na". Ocmonsk| Az, žcnski pri nc| p,
podrazumcvaojcvi šcodpožudc puti . Ònjc takođc prcd-
stav|jao sumnju,s| ab| jcnjc uma. Òva jc i dcja možda b| | a
pozaj m|jcna iz budizma, koji jc avid/u,
"
ncznanjc", i po-
žudu, kao njcno ispo|javanjc, smatrao raz|ogom bcskraj-
nog kružcnja ograni čcni h bi ća. Azjc takođc bi opovczan
sa istoi mcni m mani hcjski m dcmonom, ,majkom svi h z| i h
duhova". L zaratustrizmu, mcđuti m, u| oga žcnc ni pošto
nijc s asvi mj asna. Muškaracjc bio gotovosvcto stvorcnjc,
prcdodrcđcno da igra g|avnu u|ogu u uništcnju z| a. Kada
jc /hri man ug|cdao
"
pravcdni ka, oncsvcstiosc| pao. 1ri
hi | jadc godi na |cžao jc tako u ncsvcsti. . . dokga prok| cta
b| udni ca" nijcprobudi | a. Jcha- takoj oj bcšci mc - žudc| a
jc za muškarci ma i
"
prlj a| a sc duhom uništcnja" nc bi | i
zadovo|j i | apohotu. Òva i dcja izražcnajc, mcđuti m, tck u
kasni ji m tckstovi ma, a po opštcprihvaćcnom shvatanju
u| ogažcncbi | ajcu produžcnjuroda.
AhuraMazda
Ahura,..gospodar",prvobi tnojcmoždabi opovczan s Mi -
trom- vrhovni mbožanstvomu to doba - prc ncgo štoga
jc prorok Zaratustra uzvi si o do po| ožaja najvišcg bi ća u
pcrsijskojrc| i gijii dodaomucpi tctMazda,
"
mudri". Mada
su bogovi | ndocvropski h stočara koj| su nasc| i | i l ransku
visoiavau potical i iz istog pantcona iz kog SU sc razvi l i i
bogovi aiijski h osvajača l ndijc.pravci nji hovog rc| igijskog
razvoja bi | i su potpuno raz| i či ti . Ook jc i ndijska mi sao
traži | +objcdi njujućc načc| ou mnoštvubogova,u Pcrsijisc
ta mouistička tcn dcncij a krcta| a u smcru univcrza| nog
jcdnoboštva.nadahnutogZaratustrom.
\atru jc smatranasi mbol om istinc koju jc Ahura Maz
da zavcštao svoj i m s| cdbcni ci ma. Svct| ost jc bi | a suprot-
stav|jcna tami i povczanasa istinom i pravcdnošću. ašom.
U mitu o /taru, nchcskom ognju i si nu Ahurc Mazdc,
postoji cpizoda horbc sa Aži Oahakom, trog| avi m zma-
jcm koji jc zauzco zcmal jski prcsto. \| adavi naAži Oaha-
kc donc| ajc ,oskudicu i bcdu. g| adi žcđ. starost i smrt,
ža| ost i jadi kovku, žcgu i studcn, i izmcšanost dcmona i
|judi
¨
. /tarjc savl adaozmaj a. koji bcšc i | i bačcn . na dno
dubokog mora¨ i l i okovan | anci ma navi sokoj p| ani ni . A| i
Aži Oahaki bcšc suđcno da pobcgnc prc kraja svcta i
uni šti trcći n učovcčanstva prc nošto i sambudc usmrćcn.
Božanskavatra.varnicakojaobi tavau čovcčanstvu,bi l aj c
si mbo| /hurc Mazdc, a vcčni p| amcn u hramovi ma vatrc
označavaojcnjcgovopri sustvo.
Ahura Mazda jc bog proročkog otkrovcnja. jcdi no
božanstvo kojc sc obznanjujc tradiciona| no po| i tci stičkom
društvu, još ncsprcmnom da u potpunosti pri mi njcgovu
poruku. Zaratustrizam pcrsijski h kraljcva obuhvati o jc
postojcću vcrsku praksu. dobrim dclom zato što su nji mc
uprav|j al i magi, pri padni ci svcštcničkc kastc sa koji ma on
ranijc nijc i mao ni štazaj cdni čko. Kadasuprorokovi sl cd-
bcnicishvati l i da nijc mogućc zasnovati pravcdno kraljcv-
stvo na zcmlji u tadašnj cmci k| ususvctski hdoba. pcrsijska
mi tol ogija mog| a jc da sc razvijc u tcmc|j ni dua| izam, u
kojcm jc izvor zl a svc višc bi vao pcrsoni li kovan. lz tog
razvojaizras| asunuj manjc dva apso|utnasuparni ka. /hri -
mun. majstor obmanc, bi o j c izazivačÒrmuzda (skraćcno
od Ahura Mazda) , a u mcđusobnosukoblj cni mvojskama
našl oscmcstaza drcvncbogovc kojc jc Zaratustra poku
šaodauki nc.
RečI lik svetske mtologije 3 1
Al i l at
Arapska boginja majka. božanstvo podznatnim asi rsko-va-
vi l onski m uticajcm. lj Pctri, prcstonici Navatcjskog kra-
|jcvstva. srcdišnji c|cmcnt A| i | ati nog kulta bi l ojc oboža-
vanjc Ousurc, njcnog umi rućcg si na. Ousura jc bio i | i
p| ani nski bog i | i astra| no božanstvo. Kipovi ga prcdstav-
|jaju kao duha zašti tni ka vi novc l ozc. .lcdan arapski isto-
ričar zapisao j c da su sc Navatcjci k| anjal i čctvorostra-
ni čnomkamcnu, poznatomkao A| ati | i Al i l at. Òbožavanjc
kamcnja i stubova hi|o j c karaktcristično za narodc za-
padncAzijc. .lcvrcjcsustcnc, kao pri rodni ol tari , pri vukl i
tokomnji hovog l utanjapusti njom, dokjc askctski pokrct
u hrišćanskoj Si riji dostigao vcli čanstvcni vrhunac u svc-
ci ma sto| pni ci ma. čiji jc najznačaj niji prcdstavni k bio sv.
Si mcon.
Mada su obrcdi i z rani h arapski h rcligija naročito bi | i
na mcti proroka Muhamcda, danas sc baš u Mcki na| azi
naj izrazitiji pri mcr obožavanja kamcna - ,crnog kamcna
koji j c pao s ncbcsa u Adamovo doba
¨
. Òvaj kamcn,
vcrovatno acro| i t. ugrađcn j c u jcdan od ug| ova Kabc,
, kućc Al ahovc¨, koj u poscćuju musl i manski hodočasni ci .
Prcma | cgcndi , ncdal cko od Kabc na| azi sc grob lsmai | a,
si naAdamovogi ocascvcrni hArapa.
/mun
Igi patski bog sa ovnujskom g| avom. čcsto pri kazivan kao
bradonja s kapom ukrašcnom parom vc| i ki h pcra. Òvaj
tcbanski bog ncba doživco jc n ajvcći uspon u X\l vcku
prc n. c. , pošto su Igipćani i stcral i zavojcvačc Ii ksc i uš|i
u Ianan. proši ruj ući grani cc svog carstva. l zuzcv za vl a-
davi ncIhnatona, suparništvoAmunai bogaRaizbcgnuto
jc nj i hovi m stapanjcm u jcdi nstvcno božanstvo zvano
Amon Ra. Kao čuvar di nastij c, Amon Ra bio jc ,car bo-
gova", utc| ov|jcn u faraonu n a vl asti . Òd danka pri kup-
|janog poAzi ji sagrađcnisumuvc| i ki hramoviu luksorui
Karnaku.
32 Zavadi l a Azija
^mun j e smatranjcdni m od tvoraca svcmira, a njcgovi
pokl onici

iskal i su u svoj i m mol itvama njcgovu dobro
znanu darcžljivost Za Crkc onjc bi o Amon, poistovcćcn
su zcvsom i čuvcn po svom proročištu u Sivi , u libij i .
Hc rodotu supripovcdal i
·
tcbanskižrcci dasui mIcničani
otcl i dvc svcštcni cc, i jcdnu prodal i u libiji a drugu u
|rčkoj. 1c žcnc, kakogovorahu, utrl csuputproricanju u
tim dvcmazcml jumai u nji maosnovalcprvaproročišta".
^n
Òl ičcnjc ncba u sumcrskoj mi tol ogiji . Za razl i ku od cgi-
patski h božanstava, koja sučcsto prcdstavljana kao živo-
tinjc, mcsopotamski bogovi uvck sc pri kazuju u ljudskom
obl i čj u, mada i hncrctkopratc njihovc svctc životi njc. Su-
mcr, po svcmu sudcći , nijc prošao kroz totcmističku fazu
rcligijskog razvoja, što sa Igiptom očiglcdno nijc bi osl u-
čaj . Stari bog An bi o jc, prosto, magl ovit l i k zaostao iz
mi ta o stvaranj u svcta. Anjc bio otac Inl i l ov. Mada sc u
asi rsko-vavilonskom pantconu našl o mcsta za njcga pod
i mcnomAnua, boga carskcvl asti i boga ncba,aktivnabo-
žanstva,naročitoMarduki Ašur, pri l ičnosuga potisnul au
drugipl an. Si mbol mu jc bi l azvczda.
Anubi s
Igipatski bog mrtvih p ri kazivan sa glavom šakal a. Prc
uspona Òzi risa, drugog vcl i kog boga mrtvi h, Anubi s jc
smatran gl avnim božanstvom kojcm jc trcbal o upućivati
mol itvc za umrlc i pogi nulc. Bi ojczaštitnikbal samovanja
i čuvargrobnica.
Orugi bog prcdstavlj an u pscćcm obličju bio jc \cp-
vavct, ,otvoritclj putcva
·
. Smatral i su ga pomagačcm i
vodi čcmmrtvi h. Òd najraniji h vrcmcna, \cpvavctovu za-
stavu nosil i su isprcd cgipatskog vl adara tokombi tkc i za
vrcmcpobcdničkogsl avlj a.
Rečnik svetske mitologije 33
Astarta
Boginja maj ka pojavljujc sc u tckstovima i z Ras Ša mrc
kao Anat, Athi rat, i Athtart i l i Asturtu. Kao pratilju i sc-
stru Bàla, naj aktivnijcg hananskog boga, Anat su nazival i
·gospom Corj ankom". Njcno l askanjc Il u omogući l o jc
Bàlu da izgradi kuću naSafonu, pl ani ni
·nascvcrnoj stra-
ni ". Iprkostitul amakao štosu,dcva
·
i ,dcvica". Anatjc
bila osi ona boginja. Ibijal a jc Bàlovc protivnikc, kupal a
sc u krvi svoj i h l judskih žrtava i žudcla za Akatovim l u-
kom. Pri kazi vanajcs kacigom,bojnomsckiromi kopljcm.
I Igiptu, gdc su jc doncl i Iiksi tokom osvajačkog po-
hoda na tu zcmlju, kravlji rogovi boginjc Iatorpostali su
sastavnidcoAstarti nci konografijc.
Athirat, ·gospa morkinja
·
, izglcda da jc bi l a pratil ja
boga Il a, pandana jcvrcjskom bogu1ahvcu. Il oga j oj jc
bila ograni čcna na pl odnost. Astarta, ·carica ncbcska
·
,
bi l ajc pristupačnija od Athi rati gotovo istotolikosvircpa
kao i Anat. Poštoval i su jc i 1cvrcji , koji su jc poznaval i
kaobogi nj u Si donj ana. 1ahvcjcproroku1crcmiji rckuoda
,sinovi kupc drva,a occvi ložc oganj, i žcnc mijcsc tijcsto,
dapckukol ačccaricincbcskoj , i daljcvaju naljcvc drugim
bogovi ma. dabi mcncdraži l i ". IMicpisuhramovi1ahvcu
i Astarti izgrađcni jcdan do drugog, dok jc u Cornjcm
lgiptujcvrcjska zajcdnica u \ vcku prc n. c. i daljc sma-
tral a bogi njumcsccaBožjomdružbcnicom. Kaoi u sl učaju
l štari l nanc. svcto vcnčanjc i hramovnaprostitucija prcd-
stavljal i su i staknutc crtc toga kulta. ,Kako i h nasitih",
žal i o sc 1ahvc, ,stadošc či ni ti prcljubu, i u kuću kurvi nu
stjcčus cgomi l om. "
Astarta j c bi l a podjcdnako opasna i di vna. Nosi l a jc
vol ovskc rogovc. Pobcđi val ajc u okršaju kao ,gospodari -
cakonjai boj ni h kol a". Moždajc njcna arapska varij anta
bi obogAthtar. poznati kao,strašni "gospodarkoj i jc bc-
zuspcšnopokušavaodai stisncBàl a.
34 Z,,.Pf I ( i l l " , \zi ja
Ašur
U Asi rij i . Ašurj c prcuzco u| ogc Marduka i lnl i | a, � bi
'
jc. kao što bi sc u toj ratničkoj civi| izaciji mog|o očck.

ati ,
i bog rata. li l o jc uobičajcno da sc kroz
.
pr

ston. c

,
takođc zvanu Ašur,provcdc i povorka zarob|jct¡i ka, koj c
j cpobcdnicima podario bog rata. Ašur ¦ c
.
bi o p

i kazivan
kao k|i l ati ko| ut oko zatcgnutog l uka prprcm|jcnog za
odapi njanjcstrc| c. Prati| jamuj cbi l al

tar.

na

c narato-
bonu ćud svoga družbcni ka odgovon| a pustan¡cm bradc
kojajojjcdoscza| adoncdara.
Ati s
L Irigiji jc održavana prol cćna svctkovi na u čast boga
Atisa sina boginjc majkc Ki bcl c, poznatog po samosa-
kaćc
_
j uivaskrsnuću Prcmajcdnojlcgcndi ,
.
Atisajcto| i ko
progoni | o jcdno za|jubljcno čudovištc da jc

amog scb
.
c
uškopi o. Prcma drugoj, ubijcn jc zbog |jubav| prcma Ki -
bcl i , kćcri kral ja Irigijc i li dij c. Svcti|ištc boginjc maj kc
bi l o jc u Pcsi nu, bl izu rckc Sangarija, u

ijcm jc šc
`
aru
Ki bc| a otkri | a svog ml adog l jubavni ka. K| bc| a sc porsto-
vcćujc sa l nanom, a Ati s s Tamuzom L Kibcl i noj prat
'
i
bi l i su l avovi . a samoškopl jcnjc, smrt i ponovno rađan]c
njcnogdružbcni ka, koji sc obi čn

prikazuj

kao

žc
.
nska

t
m| adić, oživlj avani su Uv godišnjo] ccrcmo

i ji k
�¹
a ¡c obi -
l ova| apuštanjcm krvi . Zrtvovani suovnov

,
.
a nj| ho

a krv
korišćcna¦czaobrcdnočišćcnjc. Posvcćcmcisusamiscbc
kastriral i . a njcni svcštcnici cvnusi mahnito su sckl i sop-
stvcno t�| o. Znamo da ¦ c u Ri mu, gdcjc ku| t ,mistcrijc¨
uvcdcn 205. prc n. c. . b�rbi opovczivan sa

tisom,čiji s

ki povi nosi l i pogrcbnu odcću. l kao što b

bo
= �
n
'
ro I
ponovosc vratio u život.tako bi i posvc

+i¡ i k, sj cdujcn s
nji m, zapadao u sta..jc b| ažcnstva, za

ojc sc smatra| o da
trajc i posl c s mrti To jcdi nstvo posti

a
.
| o sc s

mo

aka-
ćcnjcm i l i svctim brakom. svi m pokl oi:i ci ma staj a|oj c na
raspol aganjuonoštosc ranij csmatraloisključivi mpravom
zapadnoazij ski hkra|jcva.
Rečnik svetske mitologije 35
Bâ|
Bukva| noznačcnjc. ,gospodar¨. U Hananu. stari naziv za
| okal nc bogovc pl odnosti Eâl sc |cativno kasno pojavio
kaoposcbanbog kišc, poprimivši, kakoscči ni , spcci |ičnc
lunkcijc svi h ti h božanstava Mada u l ¡ananu nc postojc
takvc žarkc l ctnjc sušc na kakvc nai| azimo u Mcsopo-
tamiji , ci kl us godišnjih doba dovo|jnojc bio izražcn da bi
došlodo objcdi nj avanjavišc božanstava u tombogu pl od-
nosti kojincstajc odvodcći sa sobomjcscnjc kišnc ob| akc
udonji svct.
Pobcdivši boga mora 1ama, izgradivši kuću na brdu
Salonizaposcvšimnogobroj ncgradovc.Bâl objavi davišc
ncpriznajc prcv| ast Mota,
-
smrti ¨ Motu, l i šcnom Bâ| ovc
gostoprimlj ivosti i prijatcljstva. bi rcčcno da ubudućc na
zcmlji poscćujc samo pusti njc L odgovor na taj izazov,
Motpozva Bâ| au svojcobitava| ištcda okusi njcgovu hra-
nu- b| ato. Lp| ašcn, i ncmogavšida izbcgnc strašni od| a-
zakuzcmljumrtvi h, Bâ| scsparistc| ctomkakobisnažniji
dočckaoprcdstojcćc i skušcnjc, tc krcnunaput. l| i drugi
bogovi obukošc pogrcbnu oJcću, posušc glavc pcpc| omi
osakatišcudovc.dokAnat,uzpomoćboginjcsunca Šapaš,
vratiEâ| ovotc| odagapokopa llpostavinaBâl ov up|až
njcni prcsto boga navodnjavanja Athtara. a|i jc boginji
Anatstrašno ncdostajao njcn pokojni muž i brat. Lzal ud
jc prck| i njal a Motada Bâ| a vrati u život. a njcni pokušaji
da kod drugi h božanstavapobudi zani manjc za to nai đošc
na uzdržanu ravnodušnost Tako jc Anat mora| a da na-
padnc Mota. rastrgnuvši ga na komadc ,oštri m nožcm",
razvcjavši mu udovc ,vctrcnjačom za žito¨. spal ivši ga ,u
ognju", samlcvši ga ,užrvnju¨i ,razasuvši muostatkc po
polji ma¨. L mcđuvrcmcnu, l| u snu ug| cda povratak
p| odnosti.štojc ukaziva|onatoda Bâ| nijcstvarnomrtav,
tc nal oži Šapaš da otvori oči tokomsvojih dncvni h puto-
vanj a nc bi li spazi l a Bâl a. Lbrzo potom nađošc Bâl a
potpunooživclog,a Athtarpobcžcsprcsto| a. lpak, Motjc
i mao dovo|jno snagc da iznova napadnc Bâl a. i mada su
tom pri | i kom svi bogovi bi | i na Bâ| ovoj strani , nijcdan
36 ZapadI IR Azija
proti voi k nc mogadc da nadvl ada drugog. Na kra] u sc
umcša El i otcra Mota, doncvšiBâl upobcdu
Ova] mi t. či]i sc dcl ovi nal azc na pl očama i z Ras Ša-
mrc, odnosi scna smcnu godišn]i h doba. Bâl ]c bogki šc,
grml]avi nci mun] a ,l kcdrovi vcnuna dodi rdcsni cc n]c-
govc.
-
¹am, gospodar sl ani h voda, prcpusti Bâl u zvan]c
duha ki šc i bi l] nog svcta. To unaprcđcn]c uči ni Mota ]c-
di ni m prcostal i m Bâ| ovi m takmaccm poslc moćnog ll a.
Ncsnosnažcga, ] al ovazcml]a,i sušcna pustin]a,smrt,don]i
svct. to]c bi l o Motovo ncpobcdi vo carstvo svc dok Anat
nc bi oml ati l a, izvc] al a i samlcl a požn]cvcno ži to, pl od
Bâl ovczcml ]c, baškaošto]cll ovopri kl an]an]cvaskrslom
bogu kišc na kra]u obczbcđi val o nastavak godi šn]cg cik-
l usa. Paral cl a s pomcnuti m magični m obrcdi ma možc sc
naćiu Psal mi ma, gdc
-
ko]isusasuzamasi]al i , nckažan]us
p]cvan]cm l dc i pl ačc ko]i nosi s]cmc da si]c, poći ćc s
p]csmomnoscći snopovc svo]c". To ]c magi]a mcđuzavis-
nosti . očcki val o sc da ćc i spl akanc suzc izazvati po]avu
ki šni h kapi .
Bâl ] cbi os i nll a, i l i Dagona, mal opoznatogbožanstva
ko]c su ¹cvrc]i povczival i s li l i stc]ski mgradom Ašdodom.
Dagon] cmoždai maovczcs morcm- novčićpronađcn u
bl izi ni ovoggradapri kazu]ctog bogas ribl]i mrcpom. Ma-
da]c Bâl sam nadvl adao¹ama, ni] cizvcsno da li scborioi
s lotanom- lcvi]atanomiz Starogzavcta. Znamo, mcđu-
ti m, da]cAnat,smrvi l avi]ugavuzmi]u, scdmoglavu optu-
žcni cu
-
. ¹oš ]cdan pri mcr utica]a mcsopotamskog načina
mi šl]cn]anal azi mo u razlozi mako]c Bâl navodi tvrdcći da
mu ]c potrcban
-
dom
-
. Hrana ko] a mu ]c pri nošcna na
žrtvu bi l a]c suvišc sl aba za boga ,što ]ašc na obl aci ma".
OdKartagi ncdoPal mirc nal azi l i suschramovi posvcćcni
Bâ| -Hamonu,
-
gospodaru ol tara s tam]anom", ko]cg su
Crci poistovcći val i s Kronom. Na
-
gori Karmi l sko] " pro-
rok l l i ]a ozl ogl asi vcru kial]a Ahava u moć Bâl ovu kada,
na l li]i n zahtcv,
-
padc ogan] Cospodn]i i spal i žrtvu pa-
l]cni cui drvai kamcn i prah, i voduu opkop u popi " Po-
tom l l i ]anarcdi narodudapobi]c ,prorokcVal ovc", čimc
obczbcdi dasc¹ahvci dal]cpoštu]cu lzrai l]u.
Rečnik svetske mitologije 37
Baštc|
lgi patska bogin]a
.
mačka vcrovatno ]c prvobi tno dovo-
đc

a u vczu s l avicom, a nc domaćom mačkom Crad u
koj cm |c po

.
t
'
]
.
ao kul t bogi n]c
.
s gl avom mačkc bi o ] c
Bu

astis, u cijoj su sc nckropol i nalazilc mumi li kovanc
r
¹
ia
.
ckc. Druga božanstva ko] asu i l i štitila odrcđcnu živo-
tii¡jsku vrs


u i l i
.
uzi
��
l a
º
]

n obl i k takođc su i mal a gra-
�ovc u koj i

ajcta zivoti i¡j a prcdstavl]ala svctin]u. I Ia-
j um
�, gdc ¡. bog Sc
.
bck

zco krokodi lsko obl i č]c, u|c-
| ovlj


o �ozanstvo ph

a

l oj eu b

zcnu hrama i z ko]cg su
��
ri¡i
.
ci
.
pr
.
h svct
� gut|j aj�
. l ako
.
jc, bcz sumn]c, na]vcći
ziv

ti i¡j

ki kultbi okt

il tbi kaApisa, Hcrodota]c zapan] i l o
¦
`
st
` :
,jcdnako kao i vol ovc spal]u]u i svc ostalc ugi nul c
zivotinj c".
-
M

�kc
.
su

i l c

ošt

v
.
anc i

domaćinstvu.
-
Kad izbi]c
po

zar , pisaojc ta] grcki puti¡i k,
-
vrlo čudncstvari dcša-
vaj u scmačkama lgi pćani sc okupc, mi sl cći višc na mač-
�c ncgo

ka

`
da požar ugasc. Mačkc, mcđuti m, pro] urc
izmcđu l
¹
udi i
.
h p
¦
cskočcprckon]ih i upadnu u vatru. Ta-
da

nasta]c

cl i kazalost. . . Stanovnici kućc uko]o]] cmačka
ug

nul a pr
.
r
!
odn

m smr�u bri]u obrvc. tamo gdc ] c pas
ugii

u
¸
, brju sc i gl ava i tcl o. ¨ Tokom svctkovi na u čast
bog|i¡jc
.
�aštct bio ]c grch l ovi ti l avovc, što ]c laraoni ma
bi l aomrl ]cnazabava.
Bcs
Om
� '
cno kućno božans|vo u drcvnom lgiptu, vcrovatno
nulijskog porckl a. Obi čno sc prcdstavl
.
j a kao patul j ak
v

| i kog, bra

ato

. .
| i ca, čupavi h obrva, dugc kosc, ogr�m-
|¡r h kl cmpavi h usi ju,

zatupastog nosa i i spl ažcnog ]czi ka.
�ukc su mudcbcl ci dugc, nogc krivc,i i ma rcp. Za raz-
l i ku
¸
d drugih cgipatski h božanstava, ko]a sc na dvodi-
m

nzioi
¹
al

:i msl i kama uvck prcdstavl]a]ui zproli l a, Bcssc

rkazujc i z punog anlasa. Ta] način prcdstavl]an]a bo-
zanstvas
'
cćcs

]ošsamonasl i kamaKctcš,bogin]cl]ubavi
uvczcnc
.
i z

Azijc.
.
Bc

] c naroči to bi o povczan s l ]udski m
zadovolj stvi ma. Bi o jc dobroćudan i čuvao l]udc od nc-
\
38 /.11 1 )1 1 1 1 1 1 : 1 , \zi j a
s|cćc
|bi ¦ .i o jc zmijc. štitio dccu. pospcšivao ljudsku
pl oJnost, �. pomogao jc pri

orođaju i
.
boginji Tavcrt,
prcJs| .|vl j cnoj uobl i kužcnkcr¡i lskog
.
ko

j a
. .
l´c | cš. ol i čcnjc lj ubavi i l cpotc, pnkaz| vanajc | za.
¹
lasa
kao naga žc|¡.i ustojcćcmpol ožajunal cđi mal ava,s �i t

m
cvcća u jcdnoj i zmijom u drugoj ruci . S
��
tral i su
.
jc | j u

bavnicom bogova i poi stovcći val i s bog|i.j ama l zidom I
Ha|or.
Oani | o
1cvrcjskimi tovivczanizaDani l ovboravaku Vavi�

nubi l i
su apokal i ptično ,otkrivcnjc
-
onog što ćc sc dc

|;r u po-
tonj imvrcmcni ma. Ncsrcćc kojcsupogađalcl zrai lj bacalc
su scnku na Božji naum za izabrani narod, u
}
rkos upo-
zorcnjima proroka 1crcmijc i 1czckilja. Suža
.
njstvo � Va-
vi l onubi l ojc tcžak udarac. Nabuhodo

osor
.
jc osv

j i o�c-
rusal i m 597. prc n c. . kada su vođc jcvrcjskc zajcd|¡rcc
odvcdcnc u zatočcni štvo. al i do konačnogpustošcnja gra-
da i masovnog izgona stanovništva došl o jc tck 587. prc
n. c. 1ahvc jc proroku 1czcki l ju kazao da kada s

narod
jcdnombudc oduči o od bczbožnosti i i skvarc

nost| . on �c,
poputpastira, sakupi ti svojc prognano

stado I , kako rccc.
dovcšću ih u zcml ¦ unj i hovu. i pašću ih na gorama lzra-
.ìjcvijcmpokraj po
j
oka i po svijcm mjcstima nascljcni,cm
u zcmlji
-
To proročanstvo jc počclo da sc ostvaru¡c u
istoriji�ahvaljujućipcrsijskomkraljuKiru,k
'
j i j

539. prc
n. c. zauzco gradovc Si par i Vavilon. Pošto jc Kn·va
|
o

l i ti ka bi l a vraćanjc prognani h naroda u nji hovc zcml¡ c �
podsticanjc nji hovc tradici oual nc vcrc
,
1�

r
.
cji s�

dob��r
pri l i ku da sc vratc u ¹crusal i m. To su i uc| |¡| h. �h sc nj|
.

hovc mukc nastavi šc poslc smrtiAlcksandraVcl ikog.koji
jc, osvojivši Pcrsijskocarstvo, ostavio svoj i mvojsko
·
vođa-
ma bogat plcn za komadanjc, tcovi
-
sv

tu doi��sosc nc-
izrccivu patnj u
-
. Scl cuki dski vl adar Antioh lpi lan ( 1 75-
163. prcn. c. ) čakpodstaknul zrailjcc naotvorcnupobunu.
Rečl l i ] s\ctskc m¡tologijc 39
-
Knji ga proroka Dani l a
-
, naj raniji pri mcr apokal i p-
tičkc knjižcvnosti . napi sanajc kakobi sc ohrabri l i 1cvrcji
u otporupol i tici hcl cni zacijc koju su sprovodi l i Scl cuki di .
L njoj j c rcč o porazu Nabuhodonosora. si mbol a svcko-
l i kogtl ačcnja,i o potvrđivanju Dani l akao isti nskogprivr-
žcni ka ¹ahvcovog Kada su Scdrah. Misah i Avdcnago
odbi l i da sc pokl onc Nabuhodonosorovom zl atnom l i ku.
bacišc i hu užarcnupcć, al i oni ostašc ncpovrcđcni zahva-
ljujući prisustvuprati oca,koji
-
kao dajcsi n Božji
-
. Kada
sc čudnovat rukopis ukaza nazidupal atc za vrcmc gozbc
koju jc pri rcdi o Val tasar, vcrovatno vazal ni kral j, jcdi na
osoba kadra da rastumači značcnjc rukopisa bcšc Dani l o,
koji ispravno najavi skori uspon Pcrsijanaca Kada taj
pobožni tumačznakovaodbi daposl ušaDarijcvunarcdbu.
nastavi vši dasc mol i svomzabranjcnomBogu,bacišcgau
jamus l avovi ma. Al i 1ahvc
-
posl aanđcl asvojcga i zatvori
usta l avovi ma
-
tc Dani l o osta ncozl cđcn. Mada vi đcnjc
budućnostiopi sanou poslcdnji mpogl avlji ma
-
Knji gc pro-
roka Dani l a
-
pri kazujcgroznczvcrisastrašni mčcljustima
puni m
-
zuba gvozdcni h
-
. naj upcčatljivija jc i pak sl i ka
Nabuhodonosora kako l uta pustarom poput di vl jc životi-
njc. ,I bi prognan izmcđu ljudi i jcdc travu kao govcda, i
rosa ncbcska kvasi mu tijcl o da mu narastošc dl akc kao
pcrau orlai nokti kaouptica.
-
L apokri |noj knji zi
-
Dani l o, Bcl i zmija
-
i mamo dvc
pri čc o Dani l ovom uspchu u razotkri vanj u svcštcničkc lu-
kavšti nc. Ki rujc pomoću pcpcl aposutogpo podu hrama
dokazao da su otisci stopal a onih koji bchu potajno došli
daj cduhranupostavljcnuza Bcl apoti cal i od. svcštcni ka.
nji hovi hžcnai dccc
-
. Takođc sc rcši osvctczmi jchrancći
jc kol ači maspravljcni modsmcsc ključa|c
-
smol c, masti i
kosc
-
, od čcgaj oj scrasprsnul atrbuši na.
El
Na brdu Salonu boravi o jc El ,
-
prvi
-
hananski bog. Taj
otacbogovai ljudi bi ojc ncpri stupačan,
-
star
-
, . gospodar
vrcmcna
-
. . bl agonakl oni mi l ostivvladar
-
. Podnjcgovom
jcvrhovnomvl ašću Bâl uzcoAnat za žcnu, pobcdi oboga
40 Z"ll 1 L i l la , \zi ja
mOf<l .l <l m< l i smrtonosnog Mota, i bio ustol|čcn kao bo-
žaosk| da|ivalac životvornc ki šc. ll aj c samo korak dcl i o
odsvcmoć| . tako daj c uvck bi oprcdstavljan u scdcćcm
položaj u, s b| kovski m rogovi ma, si mbol om snagc. I Sta-
rom zavctu vrhovno božanstvo pom| njc sc kao ll i kao
¹a|vc. Za Mcl hi scdcka, kralja¹crusal i ma, kažc sc da
-
|z-
ncsc |ljcb i vi no. a on bij ašc svcštcni k Boga v|šnjcga¨.
OvJc upotrcbljcni izrazzaBogabi oj c

ll ll|on

. Danas
scsmatra dajc Stari zavctkompi l acija najmanjc trijuglav-
ni| vcrzija jcvrcjskc rcl i gi oznc istor|jc, u kojoj jc jahvc-
i st| čkatrad|cijadomi nantna.
Ovacpskaci kl usapovczanasall ombavcscKcrctomi
Akatom. lrvi govori o pomoći koj u jc dob|o Kcrct, si n
ll ov i pravcdan kralj. ll j c Kcrctu µomogao da nađc
drugu žcnu. bl agoslov|o ga
-
scdmor|com, čak osmoricom
si nova

, a prcd kraj svojc vl adav|nc spasao gajc od sta-
račk| h ncvolja. Tckst sc prcki da na mcstu gdc jcdan od
si nova optužujc Kcrcta za ncsposobnost. I drugom cpu
sukob i zbi jakadaboginj a Anatprisvoji di vanl uk, vl asni -
štvo Akata, si na kojcg j c ll pokl on| o kralju Dani l u. I
znak zahval nosti zbog gostoljubivosti koju mu jc ukazao
kralj, bog kovačkog zanata Kotar dadc Akatu l uk ,s ro-
govi ma . . . uvijcni m poput zmijc

. Pri nc odbi Anati nu po-
nudubcsmrtnosti uzamcnu za njcgovo oružjc,nazvavši to
opscnjivanjcm čovcka kojcmj csuđcno da umrc. Zbog tc
drskosti boginjagas ll ovomdozvol om liš| života. Al | l uk

upadc usrcd voda

i sl omi sc, zajcdno s a skupoccn| m
strcl ama. Štavišc,poslc Akatovc smrti,svc rasl i njc uvcnu,
a Bâl ncposl ani dažd ni rosunazcml ju. L ncpotpunom
tckstu ostajc Pagat,Dani l ovakćižcljnaosvctc,
-
da umori
bratovljcvogumoritclj a¨. Ipcčatljivajc paralclasaBâl om,
mada ni u kom sl učaju nijc sigurno da jc Akat prcd-
stavljao pojavni obl | k božanstva pl odnost|,
-
kojc umi rc i
oživljava¨.
Rečni k svetske mitologije 41
Inki
Sumcrsk|bogvodc u lri duu. Kao i An,bogncba, lnl i l ,
bog vazduha, i N| nhursaga, majka zcml¦ a, lnki jc bi o
tvoračko božanstvo. Svcštcni ci su čcsto obl ači l i hal ju u
obl i kuribc kadabi vrši l i obrcdc očišćcnja. Ti obrcdi s| m-
bolizovali su proč| snu moć koj u jc i mao lnki kao bog
r| tual nog pranja. Ri ba možda i ma vczc s vavi l onskom l c-
gcndom o l| , štoj c bi o lnkijcv akadski naziv sa značc-
njcm ,gospodar vodcnc kućc¨ - slatkc podzcmnc vodc
koj usuSumcrinazi val i Abzu. Prcmaovommi tu, u drcvna
vrcmcna,kadas uljudi , poputzvcri ,živcliubczakonju, la
izroni i z mora. Dcl om čovck a dclom riba, dvogl avi bog
poduči o jc l judc zanatima, obradi zcmljc, pismcnosti, za-
kon| ma, graditcljstvu i magiji . Lbl ažio je prvobi tnu gru-
bostljudi,i odtogdobaništan ij cdodatonjcgovomučcnju
što bi ga poboljšal o. Poslc jcdnodncvnc podukc, la sc
vratiou morc, i tokomh| l jadagodina taj božanski čovck-
-ri bajcjošsamotriputa|zašaoizvodc.
lnki sc pojavljuj c u sumcrskom mitu koji prcdstavlja
paral cl ustarozavctnoj priči o Adamu |
-
vrtu cdcmskom

.
I rajskom D|l munu, za koji sc smatra da jc na mcstu
današnjcgBahrci nau Pcrs|jskomzalivu,bog vodcživljašc
s N| nhursagom. Bcšc to srcćno mcsto, gdc životinjc nc
ki di sahujcdna na drugu i gdcbolcst i starost bchu ncpo-
znati . ¹cdinoncdostajašcsl atkavoda, a nju obczbcdi lnk|
- njcgova zajcdnica s maj kom zcmljom prctvori ostrvo u
pl odan vrt. Al i svađa i zbi kada lnkipojcdc osambi ljaka
štoi hjcgaj| l aNi nhursaga,i onabacinanjcgaprokl ctstvo
smrti . Klctva sc pokaza dcl otvornom. na užas drugih
bogova, bolcst zahvati osam dcl ova lnk|jcvog tcl a. lnl | l
nijc i mao moć da zaustavi njcgovo propadanjc, i kadasc
či ni l odancmanadczalnki ja, javiscl isica, ponudivšida,
zaodgovarajućunagradu,vrati Ni nhursagu u Di l mun. Ta-
ko i bi, tc maj ka zcmlja nači ni osam božanstava koja
|zlcčišcbolcstinjcnogdružbc ni ka.
Postojc oči gl cdncsl i čnosti izmcđuovog mi ta i bi bl ijskc
sl i kc raja. I
-
Postanju

, ,podi zašc sc para sa zcmljc da
42 /.fl p�dl l C l ,\zija
l1 C l l apa svu zcm|j u¨, a kušanjc zabranjcni h bi |jaka jasno
podseća na drvo života u ldcinu. Sama i dcja božanskog
ra j a, vrta bogova, sumcrskog jc porck| a. lva, Adamova
žcca. i ,gospa od rcbra¨, Ni nti , bogi nja stvorcna da iscc| i
|uki]cvc s| abi nc, takođc imaju ncšto zajcdničko. Znamo
da svctodrvo, kjskanu, bcšc
¨
posađcno na Abzuu¨ i dajc
prcdstav|ja| osrcdišnju tačku obrcdâ. Madasc izraz
¨
drvo
ži vot a" nc pojav|jujc ni ujcdnomsačuvanom mcsopotam-
skom zapi su, i z| i kovni hpri kaza obrcdâ možc sczak|jučiti
dajcdrvoigra|označaj nuu| ogu
Sumcrska |cgcnda o stvaranju čovcka počinjc kukn]a
vom bogova kako im jc tcško da sami pri bav|] aju hranu.
lnki , probuđcn i z drcmcža, us| i ši i mzahtcvza s| ugama i
nači ni čovcčanstvo
¨
od g| i nc¨. On jc bi o taj ko] i jc Ziju-
sudru, pobožnog kra| ja Si para, upozorio na prcdstojcći
potop Bogovi , koji ma su dojadi | i nji hovi smrtni pomoć-
ni ci,bchuod| uči | i dauni štcstanovni kczcm|jc.
Enl i !
Sumcrski bog zcm|jc i vazduha. L počctku, prai skonskc
vodcrodi šc kosmi čkup| ani nu, koj usuči ni | i ncboi zcm|ja.
l z tog jcdi nstva ncba, o| i čcnog u bogu Anu, i zcm|jc,
prcdstav|jcnckaobogi njaKi , proiziđcln| i | , bogvazduha,
ko]i razdvoji rodi tc|]c i | cžc s majkom kako bi stvorio
|judski rod. N]cgov g| avni dar | judi ma bcšc pi]uk, oruđc
namcnjcno da im pomognc pri podizanju gradova, uk|]u-
čujući i njcgovu v|astitu prcstoni cu Nipur. Praiskonskc
vodc, Namu. nazi vanc su , majkom¨, i možda su bi|c isto
što i Abzu, s| atka voda u zcm|ji , i | i su pak prcdstav|ja|c
močvarnuob| astna ušću lulrata i Ti gra, gdc su rcčni na-
nosista| nostvara| i novozcm|jištc.
Mi t o rođcnjubogamcsccagovorio tomc kakojc ln| i |
bi o prognan u donji svct zbog napastvovanja boginjc
Ni n| i | , a| i onaod| uči dakrcncza nji mkakobi sc porodi | a
u njcgovom pri sustvu. Protcrani bog nckako uspc da iz
donjcgsvctai zbavi n] i hovogsi na, Nanu, boga mcscca,ka-
kobi ova] mogaodapostanc svcti | ona noćnom ncbu. Sa-
RCČl l i k s\'ctske mitologije 43
čuvanidc| ići mitaopotopu ukazuju nadrugu,još nasi | nij u
stranuln| i | ovc| i čnosti , poštojc, kao razonibogvctra,on
vcrovatnoizazvao tu ncsrcću Samojc pobožni kra|j Ziju-
sudra utckao u čamcu koji bcšc sagradio po uputstvi ma
boga vodc lnki ]a. Ovom v| adaru Si para, . scmcnu čo-
vcčanstva¨, bipok| onjcn
¨
dahvcčnogaživota

Lvavi | onsko]mi to|ogiji ln| i | jczadržaosvojcimc,i | i jc
pak bi o poznat kao l| i | , mada jc stckao akadski cpi tct
¨
Bc| ¨ - gospodar. Lzncmi rcn cikom i drckom |j udskog
roda, on na zcm|ju pos|a naj prc pošast, zatim sušu i na
krajupovodanj A| i laupozori Atrahasisa,
¨
prcmudrog¨,
koji sc spasc u brodu
¨
Zašti tni k života¨. L Epu o GiJ­
gamešu, drugoj vavi| onsko] povcsti o potopu, Ltnapi šti m
j cbi oona] ko]cg]c laupozori o, a od| ukudasc uništi svc
živo donc| i su bogovi , a nc sam ln| i | . Drugc | cgcndc
takođc nag| ašavajun]cgovpodvojcnodnosprcma|]udi ma.
Sjcdnc, ncgativncstranc, ln| i | jcstvoriočudovištclabua,
i | i lahmua (
¨
gncvnog¨), da opustoši zcm|]u. labujc na-
stao i z prvobi tnog haosa, kao dctc Abzua i Tijamat. S
drugc, pozitivnc stranc, ln| i | jc čuvao , p| očc sudbi nc¨,
tupsimati, kojc su mudava|c ov| ašćcnjc da odrcđu]c pri -
rodu stvari . L drugom hi | ]adugodi štu prc n. c. , vavi | onski
kra| j Hamurabi na stubu na kojcm bchu zabc|cžcni
njcgovisopstvcni zakoni , zazivaojc|]utitogln| i | adakazni
ncpos| ušnc
lt ana
Kra|] Ki ša. L j cdnomvavi | onskom|ragmcntu govori sc o
n]cgovom pokušaj u da sc uspnc do ncba na | cđi ma or|a
kakobi pri bavi o
¨
bi |jku rađanja¨jcrnjcgova kra|jica nijc
mog| a da mu rodi si na. Šamaš, bog sunca, posavctova
ltanu da potraži or|a kojcg jc zmija drža| azarob|jcnog u
jami pošto joj ovaj bcšc ugrabi o m| adc. ltana os| obodi
or| a, ko]i u znakzahva|nostiponcscsvogspasi oca k ncbu.
Šta scs nj i mapotom dogodi | o nijc sasvi mjasno. S jcdnc
stranc, izg|cdadascltanaup| aši o, dascoraozancou | ctu
44 "iliJiHll liI Azija
i da su scstropoštal i na zcmljui nastradal i . S drugcstranc,
pomi ojcscEtani nsi n kaokraljli ša.
Caj omart
Oosl ovcc. ,život koji umi rc¨. L pcrsijskoj mitol ogiji tojc
b. o prvi čovck, dcl o Ahurc Mazdc Tri hi l jadc godina
Cajomart jc živco kao duh prc ncgo što sc ovapl otio u
| cpogml adića.Poštojc tridcsctgodi naživcou tomobl i čju.
otrovaogajc Ahri man, na podsticaj ¹chc,
¨
bl udnicc¨. lz
|

jcgovog scmcna izrasl i su, poput bi ljaka, otac i majka
ljudskoga roda, Mašjc i Mašjanc, koji napustišc Ahuru
Mazdu i pri kl oni šcsc Ahri manu, zbogčcgabchuosuđcni
naboravakupakl udokj csvctai vcka.
Ci | gamcš
Pol ul cgcndarni kralj Lruka i j unak akadskog
¨
Epa o
Ci lgamcšu¨, zasnovanog na vckovni m sumcrski m mi to-
vi ma. Najpotpunij c sačuvan tckst cpa jcstc asi rski iz bi -
b| i otckckra|jaAsurbani pal a u Ni ni vi , napisan naj ranijc u
Vl l vcku prc n. c. , barcmhi ljadugodi na nakon štojc bio
sastavljcn.
Za Ci l gamcša, rođcnog i z vczc boginjc i čovcka
možda iz sakral nogsjcdi njcnja vl adara i visokc svcštcnicc
tokom novogodi šnj csvcčanosti - govorilosc da ¦ c dvcma
trcći nama božanstvo, a jcdnom smrtni k. L su�crskom
|ragmcntu mita, strah od smrti progoni Cilgamcša i pod-
stičc ganapodvig. Prcmajcdnommišl

¦cnju,tui mamopri -
ču o pogrcbnomobrcduvczanomza odajuzamrtvc isko-
panuuLru. Akadskicppri kazujcCi |gamcša kaotirani na,
bahatog i skl onog scksual ni m i spadi ma. Njcgov narod
prckl i njaojcbogovczapomoć,tcboginjamajkaAruruod
plj uvačkc i gli nc nači ni na pustol i ni divljcg kosmatog
čovckakoji sc hrani o travom, po i mcnuEnki du. Saznavši
za to,Cilgamcšnarcdidascpošal jchramovnabl udnicada
namami Enki dua, koji još ncbcšc osctiozadovoljstvaputi
Ona upristoji ovog di vljaka, a zatim podstaknu u njcmu
Rečni k svetske m to|ogijc 45
žcl juda svrgnc Ci lgamcša. Borba izmcđu njih dvoji cc za-
vrši sc, mcđuti m, Enki duovim porazom i počctkom doži -
votnogprijatcljstvadvajujunaka.
Prijatclji sc zajcdno upustišc u nizpustolovi na Naj prc
osvojišc kcdrovu šumu diva vatrcnog daha Huvavc. i l i
Humambc, kojcg ubi šc zahvaljujući žcstokim vctrovi ma
štoi m dadc bog sunca Šamaš. Zati m lštar ponudi Ci l ga-
mcšu svoju ljubav, al i j c ovaj odbi , uz oštrc opaskc na
račun njcnc kol cblj ivosti i ncstalnosti . Razgncvljcnabogi -
nja zatraži od Anua da ncbcski bi k razori zcmlj u. l ako
ovajnačinivcl i kuštctu,Ci lgamcši Enki dudođošcmugl a-
vc. Bogovi sc, mcđuti m, rasrdišc,i Enl i l izdcjstvova Enki -
duovusmrt,kaokaznuzanji hovuohol ost.
Skrhan bol om zbog tog gubi tka i do srži pogođcn
spoznajom smrtnosti, Ci |gamcšjc tumarao pustarom. Da
bi pronašao put | i čnog spascnja, konačno sc odl uči da
razgovarasasvoji mprctkom, obcsmrćcni mItnapi šti mom.
Na samoj obal i mora što jc opasavalo svct, Ci l gamcšu
pri đc Si duri , ovapl oćcnjc boginjc l štar. lada mu Si duri
prcdložidapotražiovozcmaljski užitaku krčaguvi
[
a, ovaj
odgovoridancćc dozvol i ti dapokopajuEnki dua Zal i oga
jc scdam danai noći svc dokcrvnci spadc i zEnki duovog
nosa.
¨
Bogovi su čovcku namcnili smrt¨, rcčc Si duri , ,a
život za sc zadržašc ¨ l pak, upornost junakova natcra
,ncbcsku krčmaricu¨ da otkrijc Ci lgamcšu daLtnapi šti m
obitava na suprotnoj oba| i vodasmrti , a natajput Ci lga-
mcšjcmogaokrcnutisamouzpomoćspl avaraLrsanapija.
Ci l gamcš pronađc spl avara, sagradi naročit čamac,
prcpl ovi kobnc vodc i stižcdo ,ušća rcka¨, mcsta kojc su
bogovi dodcl i l i Ltnapi šti mu i njcgovoj žcni kao vcčno
obitaval ištc. Ltnapi šti m, jcdi ni prcživcl i u potopu koj i jc
,ccl očovcčanstvoponovo prctvorio u gl i nu¨, podscti Ci l -
gamcšananjcgovusmrtnutrcći nu. Traganjcjcbilobczna-
dcžno. Cil gamcšnijcmogaodascoduprc nisnu, a k amol i
smrti . ¹cdi na mu nadabcšcčarobna bi lj kapoi mcnu , ni -
kadncostari ¨, koj aj crasla nadnumora l zl ažući sc vcl i -
kojopasnosti ,Ci lgamcšjcdoncscizdubi nai srcćnokrcnu
46 i II pil d I III Azi ja
nat|ug u Lruk, al| na putu kuć| . dok jc spavao kraj
poj | | | šta. zm|ja nanjuš| čudcsn| m|ris l | stova Ci lgamcšovc
b| 'jkc . pt| kradc sc | pojcdcjc ccl u l stogčasa stcčc moćda
svučc košulj| cu. C| |gamcšscprobud| , uvi dc damujcsmrt
suđcna|zapl akaods| l ncžal osti .
O drugom tckstu govori sc o tomc kako jc C| |gamcš
pomogao | nan| da obori drvo koj csu čuva| | zm|ja,vctar |
otao Od svctog dcbla nači ni šc čarobn| doboš | dobošar-
sku pal | cu. kojc C| lgamcš sl učaj no |spusti u donji svct.
lada lnk| du pokuša da vrati doboš | pal i cu, zaboravi
uputstva kojajc dobi orad| sopstvcnc zašt|tc | zauvck osta
zarobljcn u donjcm svctu lz rupc koj uu zcmlj| otvori la,
duh mrtvogjunakaizađc ,kao dašakvctra¨ | op|sa

kuću
praši nc¨, gdc su kncžcv| sl ugc i gdc zcmaljski položaj nc
pružani kakvuzašt| tu
Hadad
Dosl ovcc,,razb|jač¨. Najvažnijcbožanstvoaramcjsk|hna-
roda S| r|jc b| oj cHadad, istovctan sa Bâ| Hadadom, koji
jc trcsaozcmlj u, drmaopl ani nci un|štavaodrvcćc. L bib-
l ijska vrcmcna vl adar| Damaska bi l | su poznati kao Bar-
Hadad. ,Hadadov| s| nov| ¨ 1cdnomcstou ,Knj|ziproroka
Zahar|jc¨, gdc sc pomi njc naricanjc za mrtv| m bogom,
navod| na zaklj učak dajc Hadadova u| oga, kao | Bâ|ova,
b| l apovczanasp| odnošću
Haoma
Pcrs|jsk|ckv| val cnt| nd|jskcSomc, cl i ks| ra života. lao nc-
bcskobožanstvo,Haomajcb| l a ,ispravnauvcr| i ncprija-
tc| ji ca smrti ¨, posrcdnica i zmcđuzcmljc i ncba Obrcdpo-
svcćcnb| ljc| haomi , kojijc poprcdanju uvco 1| ma, | koj|
jc. kaosvcta taj nadrcvnc pcrs|jskcrcligijc,vcrovatno b| o
povczan sa žrtvovanjcm krvi , osudi o jc Zaratustra zbog
njcgovog,pr|javogp|janstva¨. l pak. poštojcorg|jastičnost
tog obrcda bi l a dovoljno ubl ažcna. onjc konačno postao
srcdi šnj| č|nzaratustri nskc | i turgijc Hcrodotpr| povcdada
lcčui | svctskc mitologijc 47
jc lscrks žrtvovao b| kovc tokom osvajačkog pohoda na
Crčku(480. prc n c. ) .
Hapi
Zarazl i kuodrcka u Mcsopota|n|j | . N| l j csmatran božan-
s�om. Za lgipćanc j c ta rcka bi | a Hap| . dcžmckast| bog
koj| jc už|vao u razmcn| pokl ona. Ob|čno jc pri kazivan
kakodrž|k|as¦ cžitai rogizob| l ja. Pcčnombogupri nošcn|
suhrana, sku,occn| ukrasi i nak| t, u naknadu za op| ođa-
vanjc tl a tokom poplava, kojc su nai l azi lc jcdnom godiš-
njc.
Hator
lravc bog|njc poštovanc su u v|šc dclova lgi pta. ali s
.
u
ranopoi stovcćcnc sa bog| njomHatoriz Dcndcrc. Onaj c
prcdstavljana | l | kao krava sa sunčcv|m kolutom i l i kao
žcna s krav|ji m rogov| ma | zmcđu koj|h sc na| az| o sunčcv
kolut Povrcmcno bi sc čak pojavljivala | kao žcnka
n| lskogkonja.cp| tctj oj jc uvckbi o,zl atna¨. laobog| n,
l
a
p| odnost| ,Hatorjc prisustvova|aporođaji mai s|

atrai

ajc
zašt| tn| com lcpotc. lj ubav| | braka. Ponckadsujc poisto-
vcć|va| i sal z| dom.Oz|r|sovomžcnom.
Prcma ¦ cdnoj | cgcnd| , | zl apc| | bog sunca Pa i skor| sti o
jc Hator da bi |zvrši o pokolj čovcčanstva. Lpla

cn

i n

-
s|guranusopstvcnumoć,b| ojctol | kouvc

cnda|¡ udi k
.�


u
zavcruprotivnjcga dajcposl aojcdnosvojc oko.u obhc] u
bog|njcHator.daun|št|ncpobožnc. A| | , nc
.
žclcć| da
.
bu
º
c
svcdoksvcopštcgrazaranj a. popl avi po|japivomobo( c|¡ |

u crvcnokako bi l | či l onakrv. Opči njcnaprizorom, kao I
odrazom sopstvcnog l | ka, Hator zaboravi svoj strašn|
zadataki op|scp|vom Tako|j udsk| rodb|poštcđcn.
Horus
lzida,scstrai žcnaOzir|sova, začc| ajcHorusasaub| jcni m
bogomzahvalj uj ući mag|j | Prcmacg|patskommi tu. onaj c
potraži l autoč|štc u močvaramadcl tc, rodi l asi nai podigla
48 Z.i ¡ r au| ia .zija
ga una]vcćo] ta]nosti . Stasavši , Horusod| uči daosvcti očc-
vusmrti udvobo]usaSctom,striccmi ubicomOzirisovi m.
izgub| oko. Horus, mcđutim, pogubi i l i uškopi Scta. a
okupl]cni bogovi proglasišc da ]c ova] poražcn u okrša]u.
M<ld<l mu] cSctvrati ooko. Horusgadadc Ozi ri su, a mc-
sto n]cga stavibožanskuzmi]u, ko]a]c od tadasluži | akao
oznaka kra|]cvskog po| oža]a. Horus. sokog|avi bog ncba,
nas| cd| o]c, tako, antropomor|nogbogabi l]nogsvctaOzi-
r| sa, kao kra|] ,laraoncc| oglgi pta.
Kaošto]c l zi da prauzor žcnc u ža|osti , tako]c Horus
arhcti p dobrog si na. Ponikao ] c u Corn]cm lgi ptu, kao
bogsunca,i možda]cbi oistovctansabogomRa. Kadabi
|araon umro, smatralo sc da ] c postao Ozi ris, a n]cgov
nas| cdni kHorusi l i Ra.
l | ujanka
S pobcdomvavi | onskogMardukanadzma]cvicomTi]amat
možcsc uporcdi ti hcti tski mi t o bogu vrcmcnski h pri l i ka
kao ubi ci zma]a l | u]ankc, ko]i] c ol i čavao silc zl a. Posto]c
dvcvcrzi]ctc l cgcndc. Lstari]o]pri či , l | u]anka]csav|adao
boga vrcmcnski hpri | i ka, al i bogin]a l nara priprcmizma]u
zamku. Lpri l ičil a]cgozbu- sa
¨
bačvamavina i voćni hna-
pi taka, i povrhompuni mburctomodsvakogdrugogpi ća¨
- zatraživši pomoćodsvog|] ubavni ka, smrtni kaHupasi]c
l | u] anka i n]cgovadcca]cl i sui pi | i svc dokvi šcni subi l i u
stan]u da sc vratc u svo]u]azbi nu. Hupasi]a ih tada svcza
] aki mkonopccm, tc ih bog vrcmcnski hpri | i ka dotučc. Za
Hupasi]u bogi n] a sagradi naročitu kuću, ali mu naloži da
nc glcda kroz prozor kako nc bi vidco žcnu i dccu. Hu-
pasi]a nc posl uša narcdbu, spazi svo]u porodicu i zatraži
dascvratikući . l naragazatoubi .
Prcma kasni]o] vcrzi]i . zma] ] c sa sobom ponco srcc i
oči boga vrcmcnski h pri l i ka pošto ga ¡c sav| adao. Da bi
povratio oduzctc dc| ovc tcl a, osakaćcni bog začc si na,
ko]cgožcnil | u]anki nomćcrkom. M| adićzatražiočcvosrcc
i oči od svo]c m| adc žcnc zma]cvicc tc ih vrati bogu.
Oporavl]cn, ova]pogubil | u]anku, ali- i to nan]cgovvlas-
RcČi i i k svctskc mito|ogijc 49
titizahtcv - i svogsi na. ko]i mu]c, poputcgipatskog Ho-
rusa, vratio prcđašn]u snagu. Obc pri če povczanc su sa
zapadnoazi]skomtcmomboga p| odnost| ko]i umi rc i oživ-
|]ava. Evropa obi | u]c od]cci ma ovog tcmc|]nog mi ta. ko]i
dolazcdoizraža]auzma]cvski mprol cćni mpovorkama. l u
ovom vckuu Raguzi , naSi ci l i] i , ogromnasku|pturazma] a.
s pokrctni m rcpom i oči ma. nošcna ]c gradom na Đur-
đcvdan.
l mhotcp
1cdanodobogotvorcni hsmrtni kau cgipatsko] rcl i gi] i . l m-
hotcp, gradi tc|] kompl cksa stcpcnasti h pi ramida u Sakari .
podignutogza kra|]a Zoscra oko 2650. prc n. c, kasni]c]c
postao omi l]cn bog i scc| i tc|] . Pri kazivan ] c kao svcštcni k
obri]anc g|avc i sa razvi]cni m svi tkom papi rusa na kol c-
ni ma. Bi o] ci zaštitni knaukc, naročitomcdi ci nc, a Crcisu
gapoistovcći val i saAsk| cpi]cm.
Drugi obogotvorcni smrt ni k bi o ] c Amcnhotcp - is-
taknuti gradi tcl] pod Amcnhotcpom l l l kra]cm XV vcka
prc n. c. l n]cmu su pri pi si val i ogromnu mudrost i iscc-
l i tcl ]skumoć.
l nana
Prvc i skopi ncs aarhco| oški h na| azišta u Sumcru ukazu]u
na to da su hramovi bi | i grupisani u parovi ma. Božanstva
poštovan a u tim svcti | ištima vcrovatno su bi | i bogi n]a
ma] kai n]cn muž. kasni]c nazvani l nanai Dumuzi . l nana.
kći Ana i l i ln| i l a, bi l a]c na]važni]abogi n]au sumcrskom
pantconu, a ]cdnaodvcrzi]a n]cnog imcna bila] cNi nana,
, gospodaricancba¨. Poistovcćiva|isu] cs pl anctomVcnc-
rom, a kao bogin]a rata sav|ada|a ] c p| ani nskog boga
lbca. što ] c na]vcrovatni]c bi l a a| uzi]a na pobcdu izvo-
]cvanu nad Scmi ti ma, ko] i su sta| no napada| i . l nana ]c,
mcđuti m, na]poznati]akaobogin]ap| odnostii |]ubavi .
Vcoma]czani ml]i vapričaol nani nomsi| askuu , zcm|]u
bcz povratka¨. kU-nu-gi-a, suv, prašn]av prcdco ispod
50 /HPf l dl lfl Azija
s| atk| h voda na zcm|]i . Ona od| uči da poscti to tamno
catstvo, ko]c ]c pti pada| o n]cno] ncpti]atc|]ici i scstri
bogi u]| . ltcšk| ga| . .gospodarici smrti '. i da tamo us-
p s| avi sopstvcnuv| ast. Lrcsivši sc svim svo]im nakitom i
uatcdivši Ni nšuburu, svom vczi ru, da ]c izbavi nc budc | i
scvtati | a. l nanascspustiukUJ·-l1 u-gi-a. Nasvakimaodsc-
dam dvcti tog vi | a]cta mora| a ]c da ski nc po ]cdan dco
odcćc i|| uktas. svc dok sc potpuno naga uc po] avi prcd
|tcški ga| i scdmoricom sudi]a umr| i ma. , N]i hovomokrut-
uom uatcdbom bcspomoćna bogin]a bi prctvorcna u | cš,
ko]iobcsišcostub. " ladaprođošctridanai tti noći, Nin-
šubutsc zabri nu i potraži pomoćbogova, ko]i mu tckošc
da sc ništa uc možc uči ni ti ptotiv od| uka iz don]cg svcta.
A|i upotni vczir poža|i sc Enki ]u, i bog vodc stvori dva
bcspo| na bi ća ko]i ma ptistup zcm| ]i ]a| ovosti i smrti ni]c
mogaobi ti usktaćcn. Dobivši dozvo| u dapri đu l u aninom
| cšu, oni ga oži vcšc
¨
htanom života¨ i . vodom života".
Naža| ost, oživ| ]cna bogin] a nc mogašc sc otrcsti ]czovitc
svitc dcmona, ko] | su]cprati | i nan]cnom | utan]uodgrada
do grada. Oni odbi]ahu da odu svc dok ]o] sc nc nađc
zamcna. Takosc l uanavtatikući u Ltuk, gdc nanckakvo]
gozbi nai đc na muža Dumuzi] a, ko]i bcšc kra| ] ob| ižn]cg
Ku| aba. Raz|] ućcua, onaod| uči da gapoša| ]cu ku/'-l1u-gi­
-a, gdc Dumuzi dospc pos| c dva ncvctovatna bckstva iz
kandžižcstok| hdcmoua.
Mi t o si | asku otktiva dva vi da bogin]c ma] kc. l nana i
Eršcki ga| , dvc scstrc. svct|ost i tama, prcdstav|]a]u antite-
tičnu, protivrcčnu pri todu božanstva. Naža| ost, dostupan
nam]c samo dco ovc ptičc. starc pct hi |]ada godi na, nc-
sumn]ivo vr|o b| i skcizvoru simbo| a ko]| | cžc u samo] os-
novi zapadnoazi] skc mis| i L drugim svo]im prcobtaža
] i ma. l nanasc ]av| ]a kao lštar, Astatta,Kibc| a. Altodita i
Vcncra. Što sc Dumuzi]a tičc. ni]c ]asno ko| | ki ]c bio
n]cgovznača]. Na kta]u]c uhvaćcn i usmtćcn u ovč]cmto-
tu. Bi o]c l nani n| ]ubavni kpastir, ko]cm]c onada| a ptcd-
nost nad svo] i m dtugim prosccm, ratarom Enki mduom.
l pak, u atributc ko]c]c Dumuzi usvo]ìood drugihbogova
sp8dc t i su i ut.....i ž| |o �a u]cga scgovoii | odasc vtat|o.. s
tckc` . p.| ·.. ..c u ža| opo]ko.n svo] i 'pok ·u| ka.

l š|ar
¨
Na]odui u|]|vav| | ouski običa] ". ptimcću]c Hcrodot. . ]cstc
onaj ptcma ko]cm svaka žcna L zcm|]| mota ]cdnom u
životu otić| u Altod| tiu ' tam i | cći s ncpozuatim. . . lada
žcna]cduom tuzauzmc mcsto,nc smcga napustiti ptc no
što] o] ucki muškatacbac| novacu kri | oi | cgncs n] omvan
htama. Bac|vši novčić.muškaracmora dakažc. ' l štcmtc u
i mc Mi | i tc` . što ]c asi tsko | mc za Alroditu. lada po| no
s]

d. u]cn]c sa sttanccm uči ui žcuu svctom u oči ma bogi-
nj ||·| m, oua sc vtaća kuć| . los|c toga ni za kakav novacnc
možcsc zadobit|u]cuanak| onost. Naravno, |cpc žcncvt| o
btzo uapušta] u h tam, a| i sc oni m ružn]ikavima dcšava da
čcka]u i po ucko| | ko godi ua. S| ičan obi ča] posto]| i u uc-
ki mkta]cv| mal| pra. "
Mi | i ta ]c bi | a bogiu]a ma]ka lštar, ko]a ] c potica| a od
sumctskc l uauc. bogin]c p| odnosti i | ]ubavi . L vav| | onsko]
mi to| ogi]i . l štat. žcuai scstta Tamuza. sumctskog Dumu-
zi] a. si c| u dou]i svct ucpt|]atc| ]ski i p tctcć+ nastto]cua.
Čak i ltcškiga| i no | i cc ptcb| cdc dok ]c l štat pri|azi | a.
l pak. smtt sav| ada lštat. zbog čcga uazcm| ]| ptcsušišc iz
voti p| oduosti . ´|| la obczbcdi u]cno os|obođcn]c pomo-
ću . s]a] uog" cvuuha. ko]|osvo]istcc gospodaricc ]a| ovosti
ismtti
,
| cdau akadski lragmcut opi su]c l štati uo op| akivau]c
Tamuza . č|]i god|šu]| c| k| us smtti . vaskrsuuća i vcučan¦ a
ukazu]c ua obtcd p| oduost| povezau sa zcm| ¦ oraduički:n
ci k| usom. lu| t mu sc ptošir|o i do Hauaua, gdc sc protok
.l czck| |] ža| i o da čak | ua vtat| ma .. doma Cospodu]cga. .
µ| c. žc ccs]cđahu| p| akahuzaTamuzom

.
lao bogi u]u tata. l štat su uatočito poštova| i u Asiti]i .
Nos| | a ]c | uk i tobo| ac. a n]cuu tatničku sttauu istica| a]c
btadas| i čuaouo] ko]u]c uosi obog Ašut. Sačuvaui uatpisi
govotc da ]c l štat učcstvova| a u izbotu kta| ]cva. 'l j svo]u
b.žausku |zabtauost bio ]c uvctcn i ´suratsipa| l l
(884-860. prc n c. ) , monarh poznat po svi rcpom postu-
pan]u s buntovni ci mai tvrdokorni mprotivni ci ma, u čijcjc
vrccc posta| ouobi čajcnodasc zarobljcnici ži vi dcrui da
i mSl odscca] ušakc.
lzi da
Dos| ovno značcnj c. ,scdi štc¨. lgipatska boginja ma]ka,
ćcrkabogin]c Nut, Ozirisovažcnai scstrai Horusova maj-
ka. lrcdstavlj anajc kaožcna, čcstokakodrži dctc Horusa
na kri | ui doji ga. Pri kazanasa sunčcvim kol utom i krav-
|j i m rogovi ma, poistovcću]c sc s boginjom Hator. Prcma
l cgcndi , lzi da ] c otkri l a ncopisivo i mc boga sunca Pa.
lmorna od zcmal jski h zbi vanj a, ona odluči da postanc
boginja koristcći i mc boga sunca. koji vcćbcšcpodctin]i o
odstarosti Sakupi njcgovu p|j uvačku, pomcšajc sa zcm-
l jom. načiniodtcsmcsczmiju otrovnicui postavijc naput
koji m j c i šao Ra. Zmi ]a ugrizc boga sunca, tc ga l zi da
posavctova da izgovori sopstvcno i mc, čija jc božanska
pri roda dava| a život svakomc ko bi ga izrckao. Dcjstvo
otrovapri moranakrajuboga Ra dakažcsvojci mc, i l zi da
tako prigrabi dco njcgovc moći . Poslc toga b| istal a jc na
ncbu kao sazvcžđc Si rijus, dok sc njcn ku| t proširio do
Crčkci Pi ma
!i ma
l pcrsijskoj mi to| ogiji . 1i ma ] c rasccp|jcn l i k. Kao i hi n-
duski 1ama, smatran ] c prvi m čovckom i praoccm čovc-
čanstva. ZaZaratustru, mcđuti m, bi ojc grcšni k, . ko]i . da
bi udovolji o svom narodu. hranj ašc ga mcsom vo| ujski -
jcm¨ Svoj prcstup pl ati oj cgubljcnjcm bcsmrtnosti, koju
sutimcizgubi | i i njcgovipotomci ¹imin zločin možda nijc
bio toli ko u tomc što ]c dopuštao da sc u njcgovom kra-
ljcvstvujcdc mcsokol i koštojcklaostokuzažrtvudrugi m
bogovi maancAhuri Mazdi , ,mudromgospodaru¨.
Iprkos tom Zaratustri nom napadu, mi t o z| atnomdo-
bu
¨
kra|jcva¨ ¹i mc opstao j c svc do arapskog osvajanja
I �cč"i k s\·e1 ske mi 1 ologije 53
652. Tokom njegl lve sedamstogl l cl i š l 1 j e v| adavi nc. 1i mi suu
zas| ugu pri pi si va| i potči n]avan]c dc oona. oduziman]c nj i -
hovc zcm| jc i bogatstva. a u t ri ma'a proširio jc grani cc
svogkra|jcvstva dabi napravi omcsta svo] ,stoci . krupno] i
si tno] , | ]udima i psi ma, pt i cama i crvcni m. p| amtcći m vat-
rama¨. kojc mi ri izobi |jc bchu to| i koumnoži l i . A| i zl atno
doba nijcmog| ovcčno da trajc. i Ahura Mazda opomcnu
.l i muda ćc ubudućc ,pokvarcni

|judinazcm|jistradatiod
,l]uti h zima¨ - da ćc i h ši bati grad. p| aviti dažd i za-
trpavati sncgovi Da bi .li ma izbcgao tu ncsrcću. bi mu
na| ožcno da i zdubi varu, podzcmno sk|oni štc, za svo]u
najdragoccni jui movi nu. .Sakupi ¨, rcčcmu Ahura Mazda,
¨
od svi h l]udi i žcna onc najvišc. na]bo|jc i najlcpšc, od
svi h životinjski h vrsta najpl cmcni ti jc jcdi nkc, od svi h
bi lj akai voćakaonc najvišc i najsl ađc Po dvo]c od svakog
dovcdi u svo]c utočištc. Al i nc dovodi ni šta sakato i l i
bol csno. ni ti bi | o kakvu drugu ncdaću koj u Ahri man
naval i nasvct. ¨ Prcdvi đa| o sc da ćcsc na kraju vrcmcna
1i mavratiti i obnovitil i cczcm|]i no.
Kcpra
Bog sa gl avom kotrlj anaza ko]cg su lgipćani vcroval i da
j utromprcdstav|jabogasunca Pa. Vo| cl i su da kotrlj ano-
vo val]anjc l opti cc izmcta pozcm|]i uporcđu]u sa Paovi m
va|janjcmsuncaprckoncba.
Lcvijat an
Bukva| no, . sk| upčan'. Morska zmi]a i z jcvrcjskog mi ta,
kasni ]avcrzijazma]cvicc haosaTijamat. istoje štoi lotan
i zPas Šamrc, scdmog| avočudovištcko]c]c ubi | aAnat. lj
apokri |noj . Knjizilnohovoj ¨govori sc ozvcri s ko]omsc
lcvijatan j avl]a u paru. ,J u ta¦ dan bi ćc Jva čudovišta
razdvojcnajcdno od drugoga. Žcnsko, i mcnom lcvij atan,
boravićc u ponorunadizvori mavodcni m. A muškosczo-
vc Bchcmot i prsi ma pokri va bcskra]nu pustinju Dcn-
daj i n. ¨ l Talmudu, sažctom pri kazu poznijcg rabi nskog
54 Za Pil d I IfI , \zi ja
učcn, a. tvtoi sc oa iz lcvi]atanovi h pcraia izbi]a svctlost
tol i ko ol cštava da pomraču]c i sunčcvc zrakc. Mada ]c
saco i gračka .l ahvcova. prcd smak svcta morska zmi]a
odb. ]aćc napadc anđcl â svc dok ]c Bchcmot nc umori
lrcca i s| amsko] tradici]i . A| ah ] c kori sti o Bchcmota nc
|ao uni šti tc]azma]cva,vcćkaočvrsttcmcl] svcta.]crn]c-
gova coćnap| cća natkril]u]uvodui podzcmnutamu.
|pcčat| ]i vopi slcvi]atanadat]c u .. ln]izi o1ovu". Da
bi i stakao |]udsku sl abost i ncznan]c u porcđcn] u sa
lož]ocvc| i či nom. ¹ahvc upi ta ¹ova.
-
Hoćcš l i udicom iz-
vući lcvi]atana ili užcm podvczati mu]czi k?. Ncma sl o-
bodna ko]i bi ga probudi o. a koćcstati prcdamc¹ . N]c-
mugvožđc]ckaosl amka, a bakarkaotru|odrvo . . . Čini tc
vri dubi na kao l onac. ¨ Ni] c ni čudo što ]c u srcdn]ovc-
kovnom h rišćanstvu lcvi]atan, ,vl adar nad svim si novi ma
gordosti
-
. poi stovcćcn s pakl om. či]i scul az l i kovnoprcd-
stavl]akaoogromnoždrcl o
Mât
lći bogasunca Pai cgi patskcbogin]ci sti nc, ko]a]cnasc-
bi nosi l atck]cdnono]cvopcro. laoo| ičcn]cistinci prav-
dc. pcro] o]]cpostav|]ano na ]cdan tastcrazi]aza mcrcn]c
dušc umrlogprcdsudomOzi ri sa. cara
-
drugczcml]c¨
Marduk
lukval noznači .

sunčcv]unac¨. Marduk. li nsi n, po svc-
musudcći bio]c odna] rani] i hvrcmcnabog čarobn]aštva i
ba]an]a. Ta] dvoglavi bog sunca dobi o ]c nadi mak Bcl .
.gospodar¨, a poi stovcći van] csa lnl i l om, naročito kada
]c prcuzco vl ast nad vavi l onski m pantconom tokom kos-
mi čkc bi tkc s Ti]amat. zma]cvi com s| anovodnog okcana.
Marduk. u svo]stvu |:cbcskog zatočni ka. pogubi Ti]amat.
pričvrstipl očcsudbi ncscbi nagrudii stvorinovporcdaku
svctu. obuhvativši n]imc i |]udski rod To ]c protivrcčan
mit o stvaran]usvcta.]cr]c čudovištc haosa, prcmda ubi -
]cno i raščcrcčcno. i dal ]c posto]al o kao tclo svcmi ra,
Rcčni k svetske mitologije 55
ispol]ava]ući sc u svo]o] dcci - bogovi ma i bogin]ama ko] i
suiskaziva| i poštovan]cBcl Marduku
Marduk ] c s kupšti ni bogova iz]avio da ]c srcdi štc svc-
mi ra Vavi l on, gdc scbi bcšc sagradio ,raskošnu kuću¨
Svo]c istaknutomcsto u mcsopotamsko] rc|igi ]i i svo] vcl i -
ki utica] nahanansku mito| ogi]u L potpunosti ]c dugovao
po| i tičkom i privrcdnom znača]u Vavilona. ko]i ]c usl cd
opadan]asumcrskcmoći zadobioprcvlast.
l asirsko-vavi l onskom pantconu posto] al a ]c snažna
hcnotcistička tcndcnci ]a, tako da su mnogi bogovi sma-
trani po]avni m obl i ci ma Marduka. ko]i ]c i mao
-
pcdcsct
i mcna¨. Žcna mu ]c bi l a Sarpani tu, .,svctl osni ca¨, pl ancta
Vcncra Vcl i Lasvcčanost u čast togboga tokomprol cćnc
ravnodncvicc zva| a sc zagmuk,
-
počclo godi nc¨, kada ]c
Mardukvaskrsavao u lsagi | i , ,kući dižcgIavki ¨. Tu čuvc-
nusvctin]ui pak ]coskvrnuokral]Mursi| i sl l , ko] i ]cprcd-
vodio svo]c hcti tskc ratni kc u uspcšnom pohodu na Va-
vi l onoko1590. prc n. c.
Mcl kart
Hananski Hcrakl c i bog grada Tira. l n]cgovom hramu,
pri povcdaHcrodot,sta]a| asudvavisoka stuba, ,]cdan od
čistoga z| ata, a drugi od smaragda, ko]i bl i stahu u noći ¨
Mcl kart ]c bi o povczan s morcm i pl ovi dbom Na Si ci l i]i
posto]i rt Mcl kart, i vr| o ] c mogućc da su sc Hcrakl ovi
stubovi nckada zva| i Mc| kartovi stubovi . Lmro]c od og-
n]a, a n]cgovobuđcn]csl avi l oscsvakcgodinc tokomsvc-
čanostiko]ascodržava| au] anuaru
Mi n
Htoničnobožanstvo poštovanou gradovi ma Panopol i su i
loptosu, u Don]cmlgi ptu. Mi n, cgi patski Pri] ap. obično
]cpri kazivan kaočovcksaukrasomnaglavi i zko]cgštrčc
dva pcra, sa žcz| om u ob| i ku bi ča i sa uzdi gnuti m udom.
Bi o]cbožanski zašti tni knomadai lovaca,s dcl okrugom u
i stočnoj pus|i n]i . lul t Mi na. u n]cgovom poscbnom svo]-
56 /.<1 1 ', 1 < 1 1 1<1 Azija
stvu boga mužcvnosti i ruđunju, bi o jc ši roko rusprostru-
njc n Nckol i ko Mi novih
"
i zl uzuku" sl uvljcno jc širom
Egi pt a, pri čcmusu sc nujvužni jcsvctkovinc odvijul cprcd
počet ak žctvc Mcđu nižim sl ojcvi mu, ovc prosl uvc su vc-
rovatno sl uži l c kuo povod zu ruzuzduno ponušunjc, i su-
svi m jc mogućc du jc Mi n bio isto tol i ko omi l j cn kuo i
drugo opštcpoštovunobožunstvo- Òziris.
.
Mi tru
|d svi h ncbcski h bogovu zu kojc sc vcrovul o du vluduju
zcml jom, Mi tru jc bi o nujomi ljcni ji u Pcrsijunucu, koji su
gu pri kuzivul i kuo sinu Ahurc Muzdc. Bi o jc svctlo kojc
prcthodi sunčcvom izlusku, ruzgoni tclj tumc. Njcgovom
prodomom pogl cdu ni štu nij c moglo promući . Bi ojc svc-
stun svukog, pu i nujbcznučujnijcg, doguđuj u. l prcdzu-
rutustri nskom ruzdoblju, Mitru i Ahuru nujvcrovutnijc su
bi l i bl i zunučki bogovi ncbu, nu kojc sc gl cdul o kuo nu
paju-tvord-:tara, ,dvu tvorcu-čuvuru" kosmičkog porctku.
Kusni ju tcol ošku pri l ugođuvunju Zurutustri nom uzdizunju
Ahurc Muzdc kuo nujvišcg bi ću pokuzuju kol i ko jc zu-
pruvo Mi tru ostuo moćnobožunstvo. ,Kudu stvorih Mitru,
bogu di vlj i h pušnjuku", rcčc Ahuru Muzdu, ,stvorih gu
di vlj cnjui poštovunjudostojnogkuoi sàmšto sum. "
Kuo strušni bog rutu, Mi tru j c poscbno bi o zušti tni k
rutni ku, ,vozuru boj nih kol u" ( rataešt81J. l ukoj c bi o svc-
muduri svcznujući , njcgovu rutni čkustrunuispoljuvulusc u
okrutnosti , u ncmi l osrdnom i upornom progunj unju oni h
koji bi sc drznul i du musc suprotstuvc. Òružjc su mubi l i
s mrtonosncstrcl c, ogromun buzdovun, ncizlcčivc bolcsti i
vcpur\crctrugnu, ,oštrokljovun, ncdostupun, zvcr pomu-

nu . . . ki čmol omuc. 1cdnim udurccmsvczuti rc. Òdkostiju
I kosc, mozgu i krvi ljudi koji kršc zuvct pruvi bl utncnu
kušu". Čuk s u i njcgovi pokl oni ci stuj ul i u struhopošto-
vunjuprcdtukvombczgruni čnomj urošću. ,Mi tru, opuk si
uli prcdobur nurodi mu. Mi tru, opuk si uli prcdobur lju-
di mu. l svctuvl uduš rutomi mi rom. "Òvu
·
opukost",mc-
Rečni k svctskc ìmtoIogijc 57
đutim, bilu jc numcnjcnuvcrol omni ma, oni mu koj i bi po-
guzi l i rcč dutu ,mudrom gospodaru'. /huri Muzdi , bi ru-
jući rudijc pokvurcnost ,duhu zutora'. Ahri munu. Mi tru
znuči ,prijutclj ". Ònj cprijatcljstvo poklunjuo ljudi mukoji
poštuj usvctcobuvczc - kuko onc mcđuljudskc, tuko i onc
i zmcđul judi i ncbu.
Kud mu sc Mi tru požul i kuko gu ljudi mul o sluvc,
AhuruMuzdugupozvuduučcstvujc uobrcduposvcćcnom
haomj, koji jc zuuzi muo srcdišnjc mcsto u zurutustri nskoj
l i turgij i . l zglcdu du jc i spijunjc prcvrclogsoku spruvljcnog
od tc bi ljkc poticulo od drcvnog običuju obrcdnog nupi -
j unj u. lkl jučivši sc tuko u obrcdc, Mitrujc ponovo zudo-
bio čvrst pol ožuj u pcrsijskom puntconu, či mc j c omo-
gućcnonjcgovokonučnoprctvurunjcu Mitrusu, božunstvo
,mi stcriju".
Mi tri ncmistcrijc, koj csu sc ruši ri l c Ri mski mcurstvom,
poti cul c su od poznog zurutustri nskog prihvutunju Mitrc
kuo
"
tujnc čurobnj ukà". l l l vcku Pl uturh jc pi suo du sc
i zmcđuÒrmuzdui Ahri munu,nul uzi Mitrus(Mi tru), kojcg
Pcrsijunci nuzivuju Posrcdni kom. Òd njcgu nuučišc kuko
du prvom pri nosc zuvctnc žrtvc i žrtvc zuhvul nicc, u
drugom žrtvc rudi odvrućunju zl u, dclà tumc". Ncjusnojc
porckl o žrtvovunju bi ku u ri mskom kul tu Mi trc, ti m prc
štojc pogubi l ucprui skonskogbi ku bi oAhrimun. Smutrul o
sc du žrtvovunjc bi ku i mu dvojuk uči nuk. ncprcki nuto
bl ugostunjci pl odnostu mutcrijul nomsvctu,ul i i produžcn
život dušc u duhovnomsvctu. poslc smrti . Òvuj voj nicimu
privlučni kult ši rio sc duž gruni cu Ri mskog curstvu, od
Ounuvu doBri tunijc. l sumruk pugunskihbogovu, pružuo
jc okrcpljcnjc i trudi ci onul i sti muvisoku rodu, poputi mpc-
rutoru 1ul i junu. l svojoj pul uti u Konstunti nopolj u on jc
362. sugrudio mj[hraeum, pcći nu-svcti lištc, i tu sl uvio
tauroboJjum. 1okomtcccrcmonijc1ul ijunbi scdco u rovu
nud koj i m su kl ul i bi ku i kupuo sc u njcgovoj krvi . Òvuj
obrcdjcmoždupozujml jcnizfrigijskogkul tuAti su.
58 Zapadna Azija
Mol oh
Mojsijc jc govori o. . Od sjcmcna svojcga nc daj da sc od-
ncs� Mo| ohu. ¨ Ranijc sc mis| i l o Ja jc Mo| oh, i| i Mol ch,
možda bi o Mc| kart , bog poštovan u Ti ru. kao i u Karta-
gi ni , tirskoj ko| oniji 1cdan rimski pisac bc| c
��
.
kak

sc u
Kartagi ni na| azio bronzani kip božanstva na c|jc su i
.
spru-
žcnc rukc stavl jana dcca, odak| c bi pada| a u oganj

o
.
d
ki pom. Pošto sc na p| očama iz Ras Šamrc .
��
p
'
m. i¡jc
žrtvovanjc dccc, danas sc smatra da Moloh i:| jc bio bog
vcćprostoi zraz korišćcn za taj pri mi ti vni hanai

ski obr

d.
lskušavajući Avrahama, 1ahvc mu rcčc. ,Lz

n

sada s. i
'
a
svojcga, jcdi nca svojcga mi | oga, l saka, p

i ?i � zcml
.
j


Morij u, i spal i ga na žrtvutamo na brdugd]c cu ti kazat| .
Taj patrijarh bi os| obođcn ovc strašnc obavcz

k
¸
d

mu
1ahvc dadc ovna za žrtvu namcsto l saka. Najvcca zrtva
prvorođcnca bi | ojc za hrišćanc ra
�¦
cćc
¹
rista,

jag

jcta
Božjcg¨. Ovaj vid pogub|jcnja, koj i su nmskc v| ast| na-
mcnji val cnaj niži mprcstupnicima,poticaojcizHanana.
Nchcbkav
1cdanodjarosni hdcmonaopasni hpomrtvcucgi patskom
podzcmnomsvctu. l maojcob| i kgujcs
.
a čo
.

cčj i mru�a
.
ma
i nogama. zarazl i kuodAm-mutkombiacijckrokodi | .

c,
l avicc i ni | skc kobi | c. koja jc proždi ra| a dušc osuđcn

h.
lcgcndakažcdajcNchcbkav,nakonštogajcRaukrotio,
vcrnosl užiobogusunca.
Ncrga|
Prcmajcdnomvavi | onskom mitu, dogodi

c t

l

cškiga
·
| ,

gospodarica smrti ¨, pozva Ncrgala da
.
ob
¹
asn
.
| zasto

nccc
da u s kupšti ni bogova ustanc prcd nj cn| m |zasl ai¡ i kom.
Bogovi sc sl ožišc daNcrgal napusti nji
9
ov
'
d

ruštvo.
·
a
.
la
mu dadc svitu od čctrnacst dcmona |zaz|vaca bo| cstma.
lzgnani bogi skoristisvojcstravičncprati occ dazaposcd
'
c
scdmorc dvcri donjcg svcta. Lšavši u prcstonu od�ju,
zgrabi lrcškigal za kosui baci jc napod. Ona ga umi lo-
!cči n k svetske mto|ogi|c 59
stivi dajoj bodcžom ncprcrcžc grkljan tckkada danu u
njcgovu mužcvnost. ,Nc ubi jaj mc¨. povika lrcški gal ,
,bi ćut i žcna, a carstvo mrtvih priznajc tvoju v| ast. L rukc
ću ti mctnuti pl očc mudrosti . ¨ Ncrga| prihvati njcn
prcd| ogi odtadajc,kaolrcški gal i nmuž,v| adaosmrću. L
drugoj | cgcndi govori sc o tomc kako sc Ncrga| vratio u
skupšti nubogova,gdc ga sumanuta lrcškiga| namami na-
trag u postclju. Njcn u| ti matum bogovima g| asi o jc. i l i
Ncrga| i | i kraj vaskol i kcpl odnosti i života na zcm|ji . Ovaj
aspckt p| odnosti kod htoni čncbogi njc bio jc naslcđc od
Sumcra.
Ncrga| jc pri kazivan s krunom nagl avi i okružcn čctr-
nacstoricom sablasni h podvorni ka Crad mujc bio Kuta,
či jcjc i mc možda značil o,zcml ja mrtvi h¨. S Ncrgal om su
povcziva| i kugu i razornu moć sunca. on jc bio l ra, bog
pošasti, požara, boja i pustinjc. Takođc jc bi o bog sunca
Šamaš, koji jc Ci | gamcšu i lnki duu pozajmio bcsnc
vctrovcu nji hovojborbiprotivdi vaHuvavc Ncrga| a susc
pl aši l i , rcvno ga umi l ošćuj ući Vavi| onci su vcrova| i da
gubi takbožjc nak| onosti označava počctaksvakc ncvol jc.
Bi | i su ubcđcni dabožanski duhboraviutcl ubožjcgsl ugc.
Dabi pokazao nczadovoljstvo i | i srdžbu. dovoljnojc bi l o
dabogl i ši čovcka svogzaštitni čkogprisustva ,Tadabi sc
onaj kojc |išcn boga¨, objašnjava jcdna pl oča, ,zaodcvao
ug|avobo|jukaouruhosvojc,kadaiziđcnaput. ¨
Ni mrod
Prcmajcvrcjskoj tradiciji , ncpravičnost i bczbožnost Ni m-
toda, kral ja Ši nara, dostiglc suvrhunac izgradnjom Vavi -
| onskc kul c. Taj | ukavi vl adar zagospodari ojc svctomjcr
jc poscdovao odcću koj u bchu nosi l i Adam i lva. Ova
odcća načinjcna od životi njskc kožc. bi | a jc 1ah�cov dar
prcci mačovcčanstva i i mal ajcčudcsnasvojstva. Zivoti njc
su sc pokoravalc onomc ko bi jc nosi o, a u bici jc uvck
obczbcđival a pobcdu. Ni mrodov uspch dovco jc do njc-
¡ovog obogotvorcnja. Narod gajc bczgranično poštovao,
a| i kraljti mnijcbi ozadovoljan Stoganarcdidascsagradi
L
60 Zapadna Azija
ku| as kojc jc mogućc napasti ncbo. Oa bi prcduprcdi o taj
naum, 1ahvc pomctc jczi k u Ši naru, tako da kad bi jcdan
čovck zatražio ma| tcr, drugi bi mu dodao opcku. 1akvi
ncsporazumi ubrzo dovcdošc do svađa,i narodsc izdc| i u
ncprijatcljskc taborc. 1ako 1ahvc uči ni s potomci ma No-
jcvi m. Zal zrai |j zadržahcbrcjski - jczi k kojij ckoristiopri
stvaranju svcta - a svakom od osta| i h scdamdcsct naroda
dadcposcbanj czi k.
I
"
Postanj u" ovaj mi t s c uvodi kako bi sc objasni o
raspadprvobi t nog jcdi nstva |j udskogrodai njcgovo razd·
vajanjc na razl i či tc narodc koji govorc raz| i či ti mjczici ma.
l mc \avi l onskc ku| c znači ,pomctnja". Ni mrod sc tu nc
pomi njc, mada prorok Mi hcj naziva Asiriju ,zcm|jom
Ncvrodovom". Ncdavno su sc poj avi | i i dc| ovi sumcrskc
| cgcndc koja kraj zlatnog doba čovcčanstva pri pisujc
Ii nom uvođcnju j czičkcraznovrsnosti .
Ni nhursaga
Iz Ana, In| i | a i Inki ja, jcdno od g| avni h sumcrski h
božanstava. Najvažnijc od svi h bi o jc An, otac bogova,
s|cdcći na |cstvici bi o jc In| i | , njcgov si n, kojcm su sc
ukazival i poštovanjc i pos| ušnostprimcrcni starijcm bratu
u porodici . S nji m u rangu, kaostarija scstra, bi | a jc Ni n-
hursaga. PrcmaInkij u, koj i scj av|ja kasno, odnosi | i susc
kao prcma ml a đcm bratu. Òn sc takođc vol co s Ni n-
hursagom u rajskom Oi l munu, mada nji hova |jubav nijc
tck| abcztrzavi ca.
Ni nhursaga j c prcdstav|ja| a p| odnost i dobrà požnjc-
vcna s po|¸j a, čak i s kamcni tog tla. Zato jc In| il , bog
zcm|jc i vazduha, njcnmuž. Njcn dc| okrug obuhvatazvcri ,
naročito onc što živc u podbrđu, kao i ci kl us rađanja i
ustanovu kra| jcvstva. ,I njcnoj ruci ui sti nu jc rađanjc
kra|jcvai gospodara. "

Ni nurta
Sumcrski bog rata. l mao jc i v| ast nad pro|cćni m pop| a-
vama i o| uj ama, tc otud i njcgova vcza s pticom ncpogo-
d
lcčnik svctskc m¡lu|ogijc 61
donosnicom | av|jc g|avc po i mcnu Zu. Ni nurta možda
znači ,gospodarp| ug
,
. Njcgovi atributivczani za prirodnc
poj avc postcpcno su zamcnji vani nag|askom na krvavi m
sukobi ma, što jc odnjcgastvori | oarhctipcararatni ka.
Mcsopotamija jc, naravno, bi l a poprištc ncprcki dni h
ratova. Pohodi akadskog kra|ja Ri muša pružaju sl i ku o
tomc kakvc su bi tkc vođcnc u XXl \ vcku prc n. c.
Potukavši ncprijatcljc i srušivši bcdcmc nji hovi h gradova,
Ri muš bi uvck izvršio poko|j svi h zarob|jcni ka - pct hi -
| jada u Iru, šcst hi |jada u Kaval uui dcvct hi ljada u Imi
ncoznačavaj u izuzctnubroj nostžrtava.
Noj c
Zapadnoazijski mi to potopu mcsopotamskog jc porck| a.
Sačuvanjc spi sak sumcrskih kra|jcva, uz tvrdnju da jc za
v| adavi nc prvi h osam monarha - tokom | cgcndarnog raz-
dob|ja od241 200 godina-
"
vodaprckri | a svcko| i ko kop-
no". Mcđu ovc kra|jcvc, koji podscćaju na patrijarhc prc
bi b| ijskog potopa, spadaju i Ci |gamcš i Oumuzi . Prcma
sačuvani m |ragmcnti ma, kada bogovi odl učišc da podavc
| judski rod, bog vodc Inki upozori vcrnog i bogobo-
j až|jivogZij usudru, kra|ja Ši para, koji sagradi čamac kako
bi sc spasao od scdmodncvnc vodcnc sti hijc. Kasnijc jc
Zijusudri omogućcno da ,živi poput boga". I akadskoj
knjižcvnosti postojc dvc vcrzijc pri čc o potopu. I Epu o
GiJgame j unak jc Itnapi šti m, dok u drugom mi tu
Atrahasi sprcživ|javag|adi potop. 1okomusponaAsiraca,
u \l l vcku prc n. c. . mit o Atrahasisu korišćcn jc pri
čaranj unaporođaj u. I hrišćanstvu, i zbav|jcnjc od potopa
dobi | o j c značcnjc krštcnja, a Nojcva barka značcnjc
Crkvc.
I jcvrc| skoj tradiciji . od čcstitosti Noj a, Matusal ovog
unuk

, za

i si da l i ćc sc održati Adamovo scmc. Ook jc
mcsop

otamski m bogovima dosadi o rad njihovi h |judskih
slugu, a i bukakojusuovipri tomstvaral i , 1ahvc jcpotop
pos| ao zbog prok| ctstva bačcnog na zcm| ju Adamovi m
grchom. Nojcv život i ponašanjc bi | i su i zvor ncprcstanc
62 Z.u ¡ · | . | | |. | .zi]a
¸o| uJe ·a njcgovc savrcmcni kc. kojc su tada na grch
¸oJs| i cal | ¸ul i anđcl i . Starozavctnu priču oNoju, mcđuti m,
zam· t gl j uj e njcgovu ci vi l izacijsku ul ogu kao utcmcljivača
u . ·v. |zcmljorudni čki htchni ka. Ònjc, naimc. uvcogajcnjc
viuovc lozc. U apokri fni mspi si ma govori sc o tomc kako
sc Nuj e uapi ozatoštosc udružiosa Satanomda bi napra-
vio vi uo Satana zal i korcnjc vi novc lozc krvlju zakl anog
jaµu , c| u. l uva, svi njc i maj muna i tako pokaza Noj u oso-
hi ucvi ua prcncgoštoga čovck okusi , ncvinjc kaoj agnjc.
o|¸i vši koji gutljaj, oscća sc snažan kao l av, potcgnuvši
mal o višc ucgo što trcba, postajc nal i k svinj i , a kada sc
u a¸ij c. ¸ouuša sc kao majmun, govori ncsuvi sl o i izvodi
gl upos|i i ¸ros|uk| ukc.
Nun
lrai s kouskc vodc u cgipatskoj mi tol ogij i . l rctki m l i kov-
ni mpri kuzi ma, Nunjcčovckdostruka u vodi, rukupodig-
nuti h kakobi podupro sunčcvu barku. Haos prai skonski h
vodabi ojc dubok, bcskraj an. mručan i ncprimctan. svaku
od ovc čctiri osobi nc ol i čavao jc po jcdan par htoničnih
božanstava - Nuni íaunct. l1uh i Hauhct, Kuk i Kakvct,
Amun i Amaunct - koji su svi zajcdno či ni l i Ògdoad
l lmun, ,grad osmorkc". Muda su lgipćani smatrali da
vodaokružujcsvct, u nji hovi ml cgcudamaupadlji vojcod-
sustvopotopa.
Nut
lgi patska bogi nja ncba. /tum jc nastao i z Nuna. pra-
i skonskc vodc, i stvorio Šu i 1cfnut, vazduh i vl agu. l z
nji hovogspojaproi stckl i suCcb. bogzcmljc, i Nut . čiju su
dccabi l aÒzi ri s, Sct. l zi dai Ncpti s. Boginja ncbaobi čnojc
pri kuzivana kao ogrotuna, naga žcna, čijim jc povijcni m
l cđi ma, kojajcpodupi raoŠu, bi l oobuhvaćcnoncbo. Smc-
nu dana i noći l cgcnda obj ašnjava ponovnim rađanjcm
suncu. Sunccjcbi l odctckojcuvcčc ul azi naNuti na usta,
uoćuprol azikroznjcnotcl o, a ujutrujoj sc ponovorađai z
utrobc.
RCČl li k s\' ctske niIo|ogi|c 63
Oziris
Igi patski spasitclj. gl avnobožunstvosmrti i ¦cdi ni bogkoj i
j c mogao da sc nadmcćc sa soluru i m kul |om boga Ra.
Njcmu posvcćcn grad bi o jc Zcdu. koji jc i mc dobi o po
Òzi risovom fctišu - nckol i ko sno¸ova žita postavljcni h
jcdan na drugi . Ouž raskošni h kanul a dcltc, Òziris jc bi o
gospodarpopl ava i bi l | nog svcta tccarmrtvih i nji hov su-
dija. Òd Auubi sa, ranijcgboga mrtvi h sa pscćom ili šaka-
lovom gl avom, stckao j c simbol šakal a, baš kao što sc u
CornjcmIgiptu KcntiAmcnti ju, paspovczan s mrtvi ma i
pri kazi van u l cžcćcm pol ožaj u, stopi o sa Òzi risom u Abi-
dosu, gdc sc vcroval o da jc zakopana Òzirisova gl ava. l
Igiptu bogovi ni su i mal i poscbno obi tavalištc, kao što j c
kod stari h Crka to bi o Òl i mp, j cr su l okal na boravišta
božanstava vckovi ma ostajal a ncpromcnjcna, s izuzctkom
onih bogova kojcsuapsorbovalivišičl anovi pantcona.
Òzi ri s j c prcdstavljan kao zclcnobradi i l i crnobradi
čovcks krunom CornjcgIgipta na gl avi , umotan u trakc
poputmumi jc. 1aj umi rućii vaskrsavajućibogu rukumajc
držao ml ati l o i pastirski štap. znamcnja htoničnc vl asti .
Pri pi si val omusc uvođcnjc ratarstvai drugihvcšti na. a bi o
jc i pokrctačvcrski h obrcda. naročito mi stcrija vczani hza
postupakbal samovanja i mumi |i kacijc. U Zcduusc mogla
vidcti i mumija samoga Òziri sa. Smatral osc da vcčnog ži-
votancmabczzuštitcmrtvogtcl aodpropadanj a. Ako tclo
nijc bi l o sačuvano, nijc mogl o bi ti ni života poslc smrti .
Òsimtcl a, Igi pćani su priznaval i i postoj anjc ba i ka. Ook
jc ba bi l oduša, pri kazivana kao pti ca s ljudskom glavom,
ka jc bio nckavrsta dvojni ka tcl a i njcgov čuvar, koji sc
rađaos nji mi ostaj aomusaputni ki usvctumrtvi h.
l prvo vrcmc samo s u |araoni postajali Òzi risi poslc
smrti . Poi stovcći vani su sa bogom mrtvi h. kao što su i m
nasl cdni ci poistovcći vani s Horusom, si nom Òzirisovim.
Òd trcćcg mi l cnijuma prc n. c. svi muškarci koji bi prošli
sud dobra i zl a mogl i su da postignu takvo spascnjc. Prcd
Òzirisom i čctrdcsct dvojicom prcsudi tclja stajal c su tcra-
zijc. Nj i maj crukovao Anubis, koji bi najcdan tasstavljao
o4 i.Hp;"i l l" Azi ja
dušu u mr| ogu. u nu drugi, kuo protivtcg. pcro isti nc, dok
bi zupi sničur 1ot nu pl oči zupisivuo i shod mcrcnju. Nc-
sr ni |cjcčckul očudovi štc, dcl om krokodi l icu. dcl oml u-
vicu. cl dcl om ni l s ku kobi l u. Bi l ujc to Am-mut, ,,proždi ru-
čicu mr| vi h'. l cgi putskoj kosmologij i . ,drugu zcmlju"
u mrl i h nu| uzi l u sc nu zupudnom obzorj u. tumo gdc jc sun-
cc svu |og dunu ncstuj ul o su svojom svctl ošću i životo-
duvnom| o¸l otomi odukl csusc nu dol i nuNilu spuštul i nc
su mo| umuvcći studcni vctrovipustinju,kojcsc noću brzo
hl udc.
|rc mu mi | u, Òziris jc uduvljcn i ruskomudun, u dcl ovi
njcgovog |cl u ruzbucuni svudu po kopnu i vodi . Bru| Sct
zu| vori gu u sunduk i l i surko|ug i buci u Ni l . ltopljcni k
otpl utu ni z rc| u i kroz jcdun od rukuvucu dcltc upl ovi u
Srcdozcmno morc. |ojcgu odncsc do l ukc Bi blosu. 1umo
gu ¸ronuđc l zi du. njcgovu žcnu i scstru. u ćcrku bogu zcm-
ljc |cbu. lz Sctovc zuvisti zbog srcćc Òzi risovc i lzi di nc
rodi sc njcgovo vcčno ncprijutcljstvo. Sct ubrzo ugrubi
kovčcg u komc jc bi l o tcl o mrtvogu bogu tc iscčc lcš nu
višc od čctmucst komudu, kojc ruzbucu poccl om Igi ptu.
lzi du ponovo potruži mužu i , pronušuvši gu, vuskrsnu mu,
uz pomoć Nut. Òzi risovc mujkc, čituvo tclo, scm sti dni h
dclovu, kojc izjcdošc ri bc. Ponovo rođcni bog nc ostu,
mcđuti m. nuzcmlj i , vcćpostudcbog mrtvihujul ovoj ,dru-
gojzcml ji ". Prcmu drugoj lcgcndi . l zi dujc pokopulu svuki
dco Òzi risovog tclu tumo gdc bi gu nušl u, posvudu ši rcći
snugu tog bogu. Horus. si n kogu l zi du nu čudcsun nuči n
zučc s mrtvi m Òzi risom. bi oj cnjcgovosvctni k.
Kul tÒzi risu. kuourhcti puvuskrsl ogmrtvucu.ši ri osc nu
svc strunc. u zu vrcmc Ri mskog curstvu prcrustuo jc u
mnogi m provi ncijumu u znučujnu vcrsku scktu. Prcmu
jcdnoj tcoriji o porckl u tog mi tu, Òzi ris jc bi o istorij i
poznutkrulj koj i jcu duvno dobu vl uduo Igiptom izsvojc
prcstoni cc u dcl ti . Njcgovu nusi l nusmrt bi l ujc moždu po-
sl cdicu pobunc Òmbosu, Sctu posvcćcnog grudu u Cor-
njcm lgi ptu. Prcmu toj vcrziji , podcljcno kruljcvstvo
ponovo jc ujcdi ni o, ubi vši buntovnog Sctu, Òzirisov si n,
obogotvorcn kuo Horus. Prcmu drugom objušnjcnju. mi t
RCČl li k s\ctskc ìmto|ogi|c 65
nuglušuvu smrt i vuskrsnućc Òzi risu. bogu bi lju koji sc
ponovoruđusvukcgodi ncs pl uvljcnjcm do| i ncNi l u.
Ptuh
\odcći člun cgiputskogpuntconu. Srcdiš|c njcgovog kultu
bi l o jc u Mcmfisu, gdc mu jc boginju l uvicu Sukmct bi l u
žcnu, u Ncfcrtcm si n. l počctku svi h stvuri . Ptuh jc po-
stojuo kuo Nun. prui skonsko morc. Covorom i l i gnjcčc-
njcmbl utu, Ptuh-Nunstvori svct. ljcdnom zupi sučuk mu
sc pri pisujc rođcnjc /tuiuu. obl ičju kojcjc Ru popri mi o u
hcl i opol i skom mi tu o stvurunju svctu. 1uko su Ptuhovi
svcštcnici pokušul i du ugrudc osnovnc cl cmcntc supur-
ni čki h učcnju u sopstvcnu kosmologiju. Nu ncšto ni žcm
ni vou, Ptuh sc spoji o su bogom nckropol u, tuko du j c
božunstvoMcmfi subi l oPtuh- Sokur.
Ptuh jc uvck pri kuzivun kuo osobu koju drži ank, si m-
bol životui rodi l učkihsnugusvcmi ru. Moždusugusmutrul i
i bogom kovučcm, jcr su gu Crci dovodi l i u vczu s
lc|cstom,svoj i mbogomzunutu. L Mcmfisujc tukođc bi o
omi ljcn kul t bi ku Apisu. \cl i ki broj bi kovu i kruvu smu-
trunjc svcti m, uli jc tc ruzl i či tc kul tovc buci l o u zuscnuk
obožuvunjc mcmfiskog bi ku. l bi l o kom trcnutku po
jcdun bi k Api s bi o jc u ži votu, u odbor duhovni ku nc bi
bi ruo sl cdcćcg stunovni ku svctog toru svc dok mumi |i ko-
vunoi pri nčcvski obučcnotcl obi ku ncbi pol oži l i u surko-
|ug du počivu kruj tclu svoj i h prcthodni ku. Žrcci nckol i ko
i stuknutih cgi putski h bogovu učcstvovul i su u svcčuno-
sti mu vczuni m zu biku Api su. Nc znu sc kukuvjc zupruvo
bi o Ptuhov odnos prcmu toj životi nji , uli sc govori l o du
posl csmrtionupostujc Òzi ris.
Ru
Hcl i opol i sjcbi osrcdištc kul tu bogu suncu Ru. lgl cd koji
jc Ruuživuo biojctol i ki du sctobožunstvopoj uvljivulo u
mi tovi mumnogi h kultovu. doksu Igi pćuni smutrul i du i u
svojoj sturučkoj izlupcl osti Ru i duljc poscdujc ogromnu
oo /,lI pa< l l l < l Azija
moč. U trcćcm hi | jadugodištu prc n. c.

|araon Kcl

rcn prvi
sc nazvao ,.si nom Raovim", al i jc tck rc|ormatorski žar
^m no|isa l\ (1 387-1366. prc n. c. ) uzdigao poštovanjc
hogasuncadoncvi đcni hvisi na. KaoIhnaton, ,poštovalac
^t ona¨, taj ncobi čni |araon pokušao jc da posvcćcnost
hogu sunca usmcri na njcgovu čisto matcrijal nu prirodu,
kao ohožavanjc sunčcvog ko| uta, Atona. Òn jc odbacio
hožanstva koja su zazi vali prcthodni vl adari . progoncći
svcštcni kc /muna, hoga 1cbc sa ovnujskom g| avom, čiji
jc vcrski uti caj bi o ncosporan od istcrivanja Hi ksà iz
lgi pta. Òd| uči o jc da sagradi i novo prcbi val i štc za boga
sunca i scbc. 1aj grad, nazvan Ahctaton, ,Atonovo ob-
zo|jc", na| azi osc na pol aputa i zmcđu1cbc i Mcm|isa. Ju
su /tona ohožava| i kao stvara| ački pri nci p svcga živog,
oca svih |j udi , koji im jc podari o raz| iči tc bojc kožc, raz-
| i či tc jczikc i raz| i či tc zcm|jc. lgipćani majc dao Ni l , dru-
gi ma ki šu. Zaokup|jcn vcrski m pi tanji ma, Ihnaton osta u
/hctatonu. odvoj cn od osta| i h dc| ova zcmljc i očig|cdno
ncuzncmi rcn gubi tkom cgi patski hposcda u Iananu. lpak
nij cuspcodavaspostavivcruu kojojvi šcncbi bi | omcsta
za cgi patsku mi tol ogij u, jcr pos|c njcgovc smrti 1utanka-
mon vrati dvor u 1cbu, a pod pos|cdnj i m |araonom iz
osamnacstc di nastijc. larcmhabom ( 1 353-1 31 9. prc n. c. ) ,
konačnoscizgubi svakitragobožavanj uAtona.
U hc| i opo| i skom mi tu, Ra, kao /tum. bi o j c tvorac
svcmi ra. Sam i samoopstoj an, onani šući i l i kori stcći p|ju-
vačku, Atum stvori božanski par Šu, vazduh, i 1clnut,
v| agu. l znji hovogjcdi nstva i zncdri šcsc bogzcmljc |cb i
bogi nja ncba Nut. Najvcći Atumov ncpri jatc|j bcšc zmi·
jasti /polis, pandan vavi | onskoj zmajcvici 1ij amat, koju
pogubi bog sunca Marduk. Šu, Atumov si n, potučc Apo·
|i sovu vojsku, mada|c prcma drugoj vcrziji pobcdni k nad
si l ama haosa bi o Sct. Apoli s, mcđuti m, ni kada nijc zado
bi o onaj značaj u Igiptu kakav jc taj zli duh i mao u dru-
gi m zapadnoazij ski m tradicij ama. Pl avljcnjc do| i nc Ni | a
hi | oj c rcdovan događaj , za raz| i ku od ncprcdvi d|jivih po-
p| avau dol i ni 1i grai Iu|rata. I Igi ptuncnai | azi moni na
RCČl l i k sclskc mitologije 67
šta s| i čno sukobuncprijatcljski h si l a u vavilonskoj mi to| o·
gij i . gdc arhcti pski zmaj haosa i prai skonskc vodc kao
njcgovpri rodni c| cmcntzahtcvaju hcroj skoup| i tanjcboga
sunca.
U jcdnom hramu u 1cbi odvij ao sc obrcd koj i m jc
trcba| opomoćibogusunca u njcgovoj svakodncvnoj borbi
saApo|isom. \crova| osc da kada padnc mrak, Apo|isovc
silc napadaju boga sunca i da hi | ka ko, a potom sl cdi trajc
či tavu noć.
Č
ak i pos|c svanuća /polis bi sc ponckad
drznuo da namaknc o| ujnc ob| akc prcko ncbcskogsvoda
kako bi sakriosunčcvusvct|osti moć. 1cbanskasvcčanost
podrazumcvala jc uništcnjc magijskog | i ka. Òbl i čj c /po-
|i sa, prcdstav|jcnog kaokrokodi | i | i zmija. bi | obi izvajano
od voska. a na njcmu bi zc| cni m masti | om bi | o i spi sano
Apo|i sovo i mc. Zajcdnosa oh| i čj i ma njcgovih sl cdbcni ka,
takođczavijcni mupapi rus, /po|isov |ikbi vrcđa| i , scckali
nožcvi ma i obaral i na zcmlj u. Za to vrcmc svcštcni k bi
izgovarao basmu. I lgi ptu, gdcsc i za samcbogovc mo-
gl o rcći da pribcgavaju vračanju, magijska praksa bi l a jc
ncraski di vo povczanas vcrski m obrcdom. Hožanstva koja
jc stvorio Atum mani |·stova| a su njcgovu hike, i l i ,ma
gijskumoć".
Staračko podcti njcnjc boga sunca bi l o jc prcdmct
ncko| i koomi ljcni hmi tova. lzi di jc prcstrašcni ncbcski sta
rac otkrio svojc ncopisivo i mc. logi n, i kavi lator napra-
si ti . svadljivi starac povcrio jc zadatak uni štcnja čovc
čanstva. Orugi pri mcr prcpl i tanj a l cgcndi tičc sc Raovog
oka i oka kojc jc Horus izguhi o u dvobo| u sa Sctom. 1a
dva prvobi tno odvojcna mi ta čcsto su spajana u kasni ji m
vcrzij ama priča o bogovi ma. Raovo oko. zvczda Oani ca.
hi | ojcpovczanosaÒzi ri somnakonštojc ovoga oživcosi n
lorus. I ob| i ku bogi njc 1clnut, oko boga sunca čak i š-
čcznu za ncko vrcmc i vrati sc tck pos|c dugog prck| i -
nj anjai umi l ošćavanj a.
Raova ul oga u brizizamrtvcbi l ajc isto tako istaknuta
kao i u| oga koju jc i mao u obl i kovanj u |judskc sudbi nc.
Zajcdno s Iorusom, u kra|jcvskoj grobnici postav|jao jc
68 iI,ap HI I I H Azija
lcstvicc za hckstvo umr| og |araona. Ra jc takođc vodio
njcgov duh u pa|atu bogova. Ku|tboga sunca konačnojc
ust uknuo prcd takmaccm. Òzirisovim ku| tom. čijc jc
prvc ns|vc· no hav|jcnjc smrću i vaskrscnjcm zadovo|java| o
potrchu koj ukosmo| oškcspcku| acijcso| arni hmi tova ni su
mogl czadovo|ji ti .
Rašnu
,|ravcdni " sudija u pcrsijskoj mi to| ogiji . Zajcdno s Mit·
rom i Sraošom, on prcsuđujcdušama|judiprcmanji hovi m
dc| i ma. , Ni konijc pov| ašćcn na njcgovi mduhovni m tcra-
zijama. ni dohri ni rđavi , pa ni sami kra|jcvi i pri nčcvi .
Ncćc odstupi ti ni za d| aku. jcr on nc g|cda ko jc ko. Nc-
pristrasno dc|i pravdu i oni ma najvišcg roda i onima naj-
ni žcg. " Smatra|o sc dadušatri danai trinoći scdi kraj tc| a
umr|ogi daza tovrcmc Rašnu donosi prcsudu i odrcđujc
njcnusudbi nu. Potombi spascni ma krasnamoma, o| i čcnjc
dobri h dc|a dušc, pomog| a daprcđu
"
most razdvaj anj a" i
bczbcdnoih odvc| anancbo, gdc jcsvcbi | osuštasvct|osti
radost. A| i za osuđcnc prok| ctni kc,
·dušc koji ma ncma
opravdanja", tajbi most bi o uzan kaooštrica brijača tcbi
sc oni surval | u pakao, gdc i h jc čcka| a gadna žcnturi na,
o| i čcnjc duši ni h z| odc| a. Òna bi osuđcnu dušu prcdal a
dcmoni ma, i potombi ovabi | azatočcni kmuči l išta Oruja. s
grot| om poputgrozovitc prova|ijc kojc sc spušta do go|c-
mogi strahotnog tcsnaca. . . gdcboravakbcšcncizdrživ. "
Saba
Kra|j ica od Sabc doš|a j c u .lcrusa|im da
·
zagonctkama"
i skuša mudrostcara So| omona. Icgcndc s ui sp| c| c bogato
tkanjc oko posctc tc bczi mcnc kra|jicc. Oarovi joj bchu
vc| i čanstvcni zatoštojcbogatstvo njcnczcm|jc. današnjcg
1cmcna, poti ca| oodskoropotpunogmonopo| a naponudu
tamjanai i zmi rnc. Ijcvrcjskoj mi to|ogiji , So| omon,|cžc s
kra|jicom od Sabc, i ona rodi Nabuhodonosora". I Iti-
Rečl l i k s\'ctske mtol ogije o9
opi ji jc |cgcnda o kra|ji ci od Sahc dohi l a po| i ti čki značaj,
jcrsc u rcvi di ranomustavu tc zcm|jc, iz 1 955, tvrdi | odajc
car Iai |c � ,di rcktni potomak Mcnc| i ka L si na
kra| ji cc Ltiopijc, kra|j icc od Sahc. i cara So| omona jcru-
sa| i mskog". l pak, najzani m|ji viji su ukrasni dodaci ovoj
| cgcndi na kojc nai | azimo u i s| amskoj tradicij i , gdc u
pohodcnijc doš|a kral jica vcć So| omon. Òn jc putovao i z
Mckc u Sabu. očckujući da ćc kral jica i mati .magarcćc
nogc jcr joj jc majka hi | a džin" , dcmoni ca. Na njcgovo
vc| i ko o| akšanjc. i spostavi sc da su kral jiči nc nogc čak
pri v| ačno žcnskc ÷ mada dosta runj avc. l tako sc oni vcn-
čašc÷ nakonštojc kra|jica od Sabc upotrcbi l asrcdstvoza
ski danjcmal ja.
Saošj ant
Bukva| no, ,spasitc|j ". I pcrsijskoj mi to| ogiji onaj koji ćc
nakrajuvrcmcnadoći da obnovi vasko| i ki ž|vot. Ik| oni ćc
svaki trag z| a kojc jc nasvctu izazvao Ahri man i naj aviti
"drugo bi vstvovanjc". sjcdi njuj ući dušc s nji hovi m tc| i ma.
\askrsnućc svi mrtvi . i dobri i z| i . i sl cdhcnici /hurc
Mazdc, koji boravc u prchi va| ištu svct|osti . zajcdnos dru-
gi m ncbcski m bi ći ma, i|i ,svct| cni ci ma". i st anovnici Oru-
j a, h| adnog. smradnogi mračnogmcsta namcnjcnogoni ma
što izabrašc /hri mana za gospodara. ls|cdi ćc vc| i ki po-
žar,rastop| jcni mctal potcći ćc zcml jomi pak| om. Svi |judi
moraćc da izdržc vatrcnu buji cu. koja ćc pravcdni ma
i zg| cdati kao ,top| o m|cko", a grcšni ma bi ti ono što za-
pravoijcstc. Crcsi prok| cti h, mcđuti m, trcba| obi dabudu
očišćcni ovomstrašnomkušnjomi svastvorcnjaćcscs ra-
došću vratiti Òrmuzdu. 1o ćc bi ti fi'aškart, ,konačno vas-
postav|janjc dobra". I ovoj kasnoj cshato| ogiji krajnja
sudbi naAhri mana i njcgovih dcmona nijc poznata. mada
spa| ji vanjc Oruja ukazujc na potpuno uni štcnjc pri ncipa
z| a.
Zaratustra j c možda prcdvi đao rc|ormaci ju na zcm|ji
kao ncposrcdnu pos|cdicu sopstvcnc mi si¸|c. Pošto do tog
70 Zapad"a , \zija
p|c u|cdcn, a nijc doš| o, njcgovi učcni ci su smatra| i da ćc
prorok a nas1 edi ti tri spasi tc| ja, koji ćc sc pojaviti u raz-
maci m. | od po hi |jadu godi na. Na , . konačnoj prckrctnici
bi vst vovanj a" očcki va| i su sud na kojcm ćc grcšni kc stići
kon ' I čna propast,a pravcdni kc vcčna nagrada. Pojam raja
i pakl a kao ncizmcnlji vi h stanja bi o jc pod Sasani di ma
,220-052) zamcnjcn konačni m trijum|om Òrmuzda, koji
jc. kan izvor dobrotc. došao na mcsto Ahurc Mazdc i
Spc ntc Mai nj e.
|rcma jcdnom poznom mi tu, ,vrcmc jc tokom dva-
nacst hi | jada godi na" bi | o podc|jcno u čctiri razdob|ja od
po tri mi | cnijuma. |rva, duhovna, cpoha sadržava| a jc
{rava.fijc, prccgzistcntnc spo|jašnjc dušc, anđc| c čuvarc,
tokom drugograzdob|jastvorcni su Cajomart,prvi čovck.
i prai skonski hi k, tokom trcćc cpohc, z|o nadjača Cajo·
marta i bi bi µ dok jc trog| avi zmaj Aži Oahaka kinjio |jud-
ski rod, sadašnjc doba uživa b| agodcti Zaratustri nog učc-
nja i okončaćcscSaošj antovi m do| askom.
Sat ana
\crovanjcuz| onamcrnabi ća koj aboravc u vazduhu i obi-
| azc taj novi ta mcsta na zcm|j i poti ca| o jc iz nagonskog
straha prvobi tni h |judi od ncpoznatog, čudnog i zastrašu-
jućcg. I zapadnoj /zij i ovo uobičajcno sujcvcrjc snažno
sc i spo| java| o na raznc nači nc. lgi pćani susc bori | i protiv
Am-mut. ,.proždiračicc mrtvi h", a gmi zavacApolis svako-
dncvnojc ugrožavao boga sunca Ra, \avi | onci su bo| cst i
ncsrcćupri pi siva|i nasrtaj i madcmona. dok jc muškarci ma
noću prcti | a li | i tu, pri v| ačna kri | ata dcmonica, 1cvrcji su
mora| i da i z| azc na kraj s vojskom pa| i h anđc| a pod | uka-
vi mvođstvomsatanc i Hc| zcbuba, Arapi suodbij a| i napa-
dc bczbroj ni h dži nova. ,skrivcnjaka", koji su nasc|java|i
zcm|ju prc čovcka, Pcrsij anci , najpritcšnjcni ji od svi h na-
roda, suočava| i suscsastrašni mstvorovi maAhri manovi m
kao sa apso| utni m z| om. Ipravo jc zahva|jujući uticaju
pcrsi jskog dua| izma na .lcvrcjc, pos| c njihovog vavi | on-
Rečni k svetske mtologije 71
skog izgnanstva đavo popri mi o obl i k u koj cm ga danas
prcpoznajcmo.
I Starom zavctu, rcč satana prvohitno j c označava| a
·
proti vni ka", natpri rodnobi ćc ko|cmjc.l ahvc dopusti oda
i skuša .lova, ,čovjcka. . . dobrog i pravcdnog". Poj amz| og
duha, mcđuti m, bi o jc razvi j cn u apokri |noj knji žcvnosti ,
naročito u Knjizi Inohovoj, napi sanoj pos|c 200. Satani n
pad pri kazan jc kao pos|cdi ca surcvnjivosti . Zavi dan na
Adama, satana, kao , . si n Hožj i ", odbi damu i skazujc poš-
tovanjc. Mi hai | o mu na to rcčc da mora poštovati ,Hožji
| i k" i | i sc suočiti s 1ahvcovim gncvom, a| i satana i s|cd-
bcni ci njcgovi nc povi novašc sc. Zato i h Hog baci s ncba
nazcm|ju, i tadazapočc ncprij atc|jstvoizmcđusatanci čo-
vcčanstva. Òsta|i anđc| i , mcđuti m, pa| i su na zcm|j u zbog
tc| csni h draži kćcri čovcčiji h. 1o sc dcsi | o Šcmhazaju i
Azazc| u, koji jc bi o otac ,opakom dcmonu Asmodcj u",
zaratustri nskom lšmi . Na Oan pomi rcnja, svcštcni ci su
mora| i dažrtvuju j oš jcdnog ovna. Prvi ovan bi ojcza i s-
kup|jcnjcgrchâI zrai |jcvi h, a drugi zaAzazc| a. Izzajcdni ca
anđc| a i žcnarađa| i su sc ti tani , koji sc pomi nju u ,Posta-
nju", divovi koji sc podavišc zajcdno s ,pokvarcni m" po-
tomcima Adamovi mzavrcmcpotopa.
Irišćanstvojc naslcdi | o ovudcmono|ogiju, dodavši joj
vcrovanjcdasu paganskabožanstvađavo| i . Sv. Pav| ci mao
j c ncpoko|cb|jiv stav prcma tom tco|oškom pi tanju. ,Nc
možctc pi ti čašcgospodnjc i čašcđavo|skc. " Hc|zcbub, i | i
Ha|zcbub,,gospodarmuva". bi | ojciskriv|jcnoi mchanan-
skog boga, kojc jc vcrovatno znači |o ,gospodar kućc".
1akođc sc j avi | o shvatanjc da jc svakoj duši dodc|jcn po
j cdan dobar i j cdan zao anđco. Mcđuti m, u apoka| ipsi
Òtkrivcnja 1ovanovog vcrni znaju za konačan poraz sata-
nc,j asnopoistovcćcnogsa,.zmajcm"iz,Postanja". Prcma
jcvanđc| isti sv. Pctru, Isus Iristos jc pos|c svog stradanja
, propovijcdao i duhovi ma koji su u tamnici ". Ipcčat|jiv
pri kaz njcgovog si | aska u pakao datjc u apokrifnom
"
1c-
vanđc|jupoNi kodcmu", i zI \vcka.
72 ZapadI la Azija
t | nosti k i askcta Saturni n, savrcmcni k Si mona
Č
a-
r hnj � ka, zapisao jc. ,Hraki rađanjc odsatanc su. ' Pošto
jcsvct hi o pod satani nom z|om v|ašću, uzdržavanjcjc bi l o
jcJi ni put koj i m j c ,i skra života' mog|a da umaknc. I
gnos| i čkoj mi to| ogijiđavojc bi ou savczu sa žcnski mpri n-
ci pom, koji jc , bcz prcdznanja, gncvan, sa dva uma i dva
tc| a, ozgodcvica, ozdoguj a'.
Sckcr
lgi pa| ski pogrcbni hogu ob| i kumumi |i kovanog muškarca
sa g| avom sokol a. Srcdi štc Sckcrovog ku| ta bi l ajc nckro-
pol a u Mcm|i su, a dc| okrug mu j c bi o jcdan od dcl ova
podzcmnog svcta gdc jc zmijo| i ki Nchcbkav sačckivao
umr| c. Sckcr jc čcsto poistovcći van sa Òzi ri som, koji sc
takođc pojav|jujc umotan kao mumi ja, i sa božanski m za-
natl ij om, ltahom, u čiju su čast pri rcđi vanc ku| tnc svct-
kovi nc u gradu Mcmli su. Prcma jcdnoj hi potczi , Ptahovo
i mc moždajc istog porck| a kao scmi tski korcn ·otvoriti ",
što, kao i u sl učaj u boga Mi na, ukazujc na njcgovu ranu
vczusp| odnošću.
Orugobožanstvou obl i kumumijc,sagl avommajmuna,
bi o jc Hapi , jcdan od čcti ri Horusova si na. Njcgova po-
scbna dužnost bi | a jc čuvanjc urnc u kojoj su sc na| azi | a
ba| samovana p| uća prcmi nul i h. Òsta| i Horusovi si novi ču-
va|i su drugc tri pogrcbnc urnc. čovckog|avi Mcsta pazio
jc na jctru, šaka| ogl avi 1uamutc|, na žcl udac, a sokolo-
glavi Kcbscscnu| na crcva. Orcvni lgi pćani uvck su po-
hranj i va| i unutrašnjc organc umrl i h odvojcno od nji hovih
up| atnozavij cni htc| a.
Scrap| s
Oržavni bog ptol omcjskog lgi pta, za vrcmc makcdonskc
vl adavi nc ¦J05-J0. prc n. c. ) . Pri kazi van jc kao muškarac
kovrdžavc kosc i bradc, s košarom na g| avi . Njcgov ku| t,
čijc jc srcdi štcbi | o u A| cksandriji , ccntru učcnosti i trgo-
vinc pod Pto| omcjcvići ma poticao j c od obožavanja bi ka
Rečl l i k s\' e\ ske mitologije TJ
Api sa u Mcm|i su. Njcgovo svctil ištc II /l cksandrij i , Sc-
rapcj, smatrano jc jcdni m od svc| ski h čuda i pri v| ači | ojc
hodočasni kc, koji su do| azi | i iz da| cki h krajcva u potrazi
za čudotvorni m |ckovi ma. Scrapi s jc Ll prvom rcdu iscc-
| i tc|j bol csni h, bog nadrcđcn sudhi ni , koji jc od Òzirisa
zadržao obc| cžjc htoničnog hožanstva. \rši o jc ogroman
uticaj na Ri mljanc svc dok ga nijc istisnuo ku| t bogi nj c
Izi dc. Konačno jc pobožni i mpcra| or 1codosijc l ¦JT9÷
J95) čcsti tao hrišćani ma u A| cksandriji na razaranju Scra-
pcja, kojcjcpodstakaopatrijarh 1co|i l .
Sct
Pri kazi na nadgrobni mp| očama u Cornjcm lgi ptu i ztrc-
ćcg mi l cni juma prc n. c. prcdstavljaju Scta kao magarca
dugih nogu, dugačkih i ši roki h ušiju i kratkog, uspravnog
rcpa. Sctsc tokomvckova, mcđuti m, prcobrazio u mi tsku
životi nju na| i k vc| i kom psu. Bi o jc
'
gospodar Cornjcg
lgi pta', a posvcćcn mu jc bio grad Òmbos. I tom svoj-
stvu postao jc suparni k ncćaku Iorusu. lcgcnda o Sctu
pri povcda o borbi tih dvaj u proti vni ka nakon što jc Sct
ubio Òzi ri sa, privrcmcno prigrahivši vl ast nad Cornj i m
lgi ptom. CrcisuSctapoi stovcćiva| i s1i lonom, ogromni m
čudovištcm kojc sc bori | o protiv .cvsa. al i jc bi l o pobc-
đcno i pokopano na Si ci | ij i , i spod vul kana Itnc, či ja su
tutnjava i crupcijc svcdoči| c o upi nj anj u tog čudovišta da
scos| obodi . Ncptis, žcna Sctova i scstra Òzi risova, bi | aj c
povczana s pogrcbni m obrcdi ma. j crona i l zi da bchuza-
šti tni cc gornjcg i donjcg kraja mrtvačkog kovčcga. Ncptis
znači
'
gospaodzamka'.
Ookjc dc| tabi lapodv| ašću Hi ksà, Sctjc zakratkobi o
gl avno božanstvo, pošto su ga ti scmi tski osvajači pri
hvati | i kaojcdi nogboga i čakpokušal i danamctnunjcgov
ku| tosta| i mdclovima lgi pta, koji su zadrža| i nczavi snost.
Hekaukhasut, ,v|adarituđinski hzcma|j a', ili ÷ kako ih mi
nazivamo - Hi ksi , ustanovi | i su da Sct i ma dosta zajcd-
n ičkog s nji hovi m v|astitim Bà| i ma. Štavišc, grad Avaris,
nji hovaprcstonica,prcdstavlj aojc staro srcdištc ku| tatog
J4 i."pat l "" ,\zija
buga . |oslc istcrivanj aIi ksa i zIgi pta, oko I 5J0. prc n. c. ,
|a iaon ^mozis ponovo jc ujcdi ni o zcml ju i vaspostavio
poš| ovanj c osta| i h cgipatskih bogova. Mcđuti m, posrcdna
pos cd| ca Sctovog uz| cta pod Ii ksima možda jc bi o po
kuša j ^mcno|i sal \dasvcbogovczamcni sunčcvi m kol u-
|om. ^| onom.
S fnga
L J c · i pa|skoj mi to| ogijij cS|i nga bi l al i kboga sunca, mada
jc pivobi t na prcdstava o njoj kao o | avu u |cžcćcm po| o-
žaj u. s ljudskomg| avom s |araonski mukrasommožda pro-
s| o bila nadahnuta ncobi čni m ob| i kom kakvog krcčnjač-
kog brcga na vi soravni Cizc. Zanat| ijc su u trcćcm mi l c-
nijumuprc n. c. , po nalogu |araona Kc|rcna, izvaja| c \cl i -
ku S|ingu u Ci zi , dugačku scdamdcsct tri mctra i l i ccm
okrcnutu suncu na izl asku. 'aštitnica piramida i pogubna
poproti vni kc boga sunca Ra, S|i nga jc bi|a omi ljcn motiv
u cgipatskom s| i karstvu i graditc|jstvu. Prcma | cgcndi ,
S|i nga jc1utmozisu l\ , I 425÷I 4I 2. prc n. c. ) , dok.ie ovaj
još bi opri nc, obcćal a da ćc postati |araon ako uk| oni pc-
sakkojijcpotpunoprckrivaošapc\c|ikcS|i ngc.
S|i nga jc u grčkoj mi tol ogiji bi l a kri | ato čudovištc sa
žcnski m | i ccm i grudi ma i | avlji m tcl om. Na zc mlj u ju jc,
kaopošastgradu1cbi . pos| a| aboginjazcm|jc Hcra. S|i nga
jcčuva| ak| anac na l i tici pokraj mora i svakomckobi htco
tudadaprođc postavi l abi pozagonctku. Kada Idip dadc
odgonctku, S|i nga skončabacivšisc sastcncu morc.
Si monČarobnj ak
Hrišćanskc tcol ogc mnogo jc namuči|o gnostičko učcnjc
ovoghananskog vrača. Horavcći u 1crusa| i mu, sv. Pctarj c
morao da ukori 5i mona Samarj ani na j cr ovaj htcdc da
kupi magijskc moći za koj cjc mi s| i o da i h aposto|i bchu
pri mi l i odSvctogOuha. lcgcndarni susrct Si mona i Pctra
zbi o sc u Ri mu, gdc jc, prcma apokrilni m , Oc| i ma Pct-
rovi m¨, Samarj ani n pokušao da uz|cti na ncbo. Si mon jc
Rečl li k S\'ds kc inito|ogi|c J5
možda trcba| o da poncsc nadi mak mf/gnus ,,vc| i ki ¨) a nc
magus , .čarobnj ak¨) , pošto jc rc kao da ćc otići od Rim-
l jana, . bczbožni h grcšni ka, i od|| c | i do loga¨. čija jc
.si l a¨ bi o on | ično. Kada sc Si mon v| nu ka ncbu ,i bi
uznct vi soko, i svi ga glcdahu kako lc|i ponad Rima i njc-
govi h hramova i brcgova
¨
, vcri sc okrcnušc |ctru. uznc
mi rcnom uti skom koji jc taj pri zor os|avljao na nji h. , Po-
kaži svojumi | ost,Cospodc
¨
, mol i ojc jcvanđcl ista, ,.i uči ni
dapadncsvi si nci povrcdisc. Nckancpogi nc. vcćnckasc
ugruvai natrojcprcl omi nogu. ¨l takoscdogodi daSi mon
padnc na zcml ju i prcl omi nogu natrojc, a razočarana
svct i najošgazasukišomkamcni ca.
Za cbi oni tc, .si romahc¨, jcvrcjsko-hrišćansku scktu
koj a j c živc| a b| izu Mrtvog mora, | i k Simona Čarobnjaka
bio jc ncpri jatcl jska maska pod kojom sc, u žučnoj ras-
pravi sa sv. Pctrom, skrivao sv. |av| c. Možda su ,Oc| a
Pctrova
¨
,či jaj ctcma Si monovasmrt,bi l a cbi oni tskogpo-
rck| a. Stvami protivnici sv. Pav| a bczsumnjc su bi | i vođc
jcvrcjski h obraćcni ka koji su živcl i u Jcrusal i mu. Mcđu
nj i ma su bi l i prvi lsusovi učcni ci . Po svcmu sudcći, oni su
odbaciva|i vcrzij u vcrc koj u jc ncjcvrcj i ma i z| agao sv.
Pavl c. hcl cnizovani Jcvrcjin i prvi svc| ac koji nijc pozna-
vao i storijskog mcsij u. Òn jc na prcobraćcnjc glcdao kao
na pri hvatanjc novc rcl i gijc.hrišćanstva.oslobođcnogspo-
rcdni h c| cmcnata jcvrcjskog vcrovanja kao što su obrc-
zivanjc i pl aćanjc hramovni h dcsctaka. Nakon štosu Ri m-
l jani J0. godi nc razori l i 1crusa| i m, prcstao jc otpor tco|o-
giji sv. Pav| a, pa su i prcobraćcni ci sl obodno pri hvatani u
stadovcrni h.
Značaj Si mona Čarobnjaka nijc ostao ncpriznat. Ipi -
skop l ri ncj ( I J0~220) pisaojc da jc njcgovo učcnjc ,kl ica
svih jcrcsi. . . \odi o jc sa sobom nckakvu Jcl cnu, koju
izbavi i z b| udničkog života u 1i ru. . . Covorio jc da ona
bcšc prva zami sao u njcgovom umu, Majka svcga, prcko
kojc u počctkustcčc idcjuo stvaranj u anđc|a i arhanđcl a.
Òva i dcja. i zncdrivši sc iz njcga i znaj ući štaj oj otacištc,
spusti sc s vi si na i stvori anđc| c i arhanđcl c, koji nači ni šc
To /Hpadl li l Azija
ovuj svc¨. Zbog zavisti i ncznanj a anđc| a ona bi zarob-
|jcnuu |j uds komtc| u, paj oj sc duša sc| i | atokomvckova -
j cdnom i u tc| o1c| cnc troj anskc - dokjc konačno Si mon
, . . i c SP"S( i nc os| obodi okova, da bi zati m |j udi ma po-
| i udi ospascnjcputcmsvogznanj a
¨.
lj udi poput Si mona prctcžno su tvrdi | i da poscduj u
fnusu, ,znanjc
¨
, a posvcćcni ci ma su prcnosi | i poznavanjc
kosmosa. |j udskc pri rodc i sudbi nc. l zrazita podvojcnost
tc| a i dušc u gnosticizmu i ma| aj csvojkosmo|oški pandan
u suprotstav|jcnosti dcmi jurga i vrhovnog bića, za kojcjc
i mon tvrdi odajc onsåm. Madajc dcmijurgstvori osvct,
gnosti čki |i | ozo|Pto| omcj napi saojcoko Io0. godi ncdajc
to bi ćc. ,kojcnijc u stanj u daspoznaduhovncstvari , sma-
tra| o scbcjcdi ni m Hogom i krozprorokc govori | o. ´Ncma
drugoga´`` . Si mon
Č
arobnjak, tajarhcti pski opscnar, pamti
sc danas još samo u vczi s grchom kupovi nc i prodajc
crkvcni hs| užbi , po njcmunazvanom,simonija¨.
Si n
Hog mcscca i z Ira i prvi si n ln| i | a, sumcrskog boga
zcm|jc i vazduha. Ku| t Si na, kao ,gospodara ka| cndara¨,
nagi nj ao jc jcdnoboštvu, jcr jc on bi o taj ,koji odrcđujc
sudbi nc da|ckih dana¨ i . čijc naumc nijcdan bog nczna
¨
.
Prcma ,.lostanju¨, Avraham jc porck| om bio iz Ira ha| -
dcjskog,odak| cjcsti gaou Haran, a u obatagradav| adao
jc ku| t boga mcscca. I Arabiji su Si na takođc poštova|i
podraz|ičitim i mcni ma, i sasvimjc mogućc dajc Si najska
gora, koj ascujcvrcj ski mtckstovi maprvi putpomi njcoko
I 000. prc n. c. , bi | apovczanasa obožavanjcmmcscca.
Orugai mcnaza Si nabi | asuSucni Nana. I mo| i tvama
su musc obraća| i kao ,savršcnom u gospodstvu¨
, a povc-
ziva| i su ga s p| odnošću, kao ,gospodara kravara¨, s do-
nj i msvctom i kra|jcvski m dostojanstvom. I mi tu o Nani -
nom udvaranju majci bogi njc l nanc, Ni nga| , govori sc o
tomc kako Ni nga| odbij a Nanu svc dok ovaj nc i spuni
rcčna koritaprvi mbuji cama, uči ni dažitorastc napo|ji ma,
Rečni k svetske mitologije TT
i stavi ribc u barc, trskc duž rcčnih oba| a, jc|cnc u šumc,
bi |jkc upusti njc, mcdi vi nou voćnjakc, potočarkcu baštc
i uncsc dug život u kra|jcvski dvor. 1ck kada nastanc svc
to izobi |jc, Ni nga| jc sprcmna da odc i živi s Nanom u
njcgovoj kući nasamomvrhu urskogzi gurata.
Sraoša
Hukva| no znači . ,naču|jiti uši ¨. Prvobi tno jc bi o gcnijc
s| uhai pos| ušnosti upcrsijskoj mi to|ogiji . Prcživcojcarap·
sko osvajanjckaoSuruš, A| ahov g|asni k, ponckadpoi sto-
vcćivan s arhanđc| om Cavri | om. I zaratustri nska vrcmc-
na, bi o jc svcčuj ućc uho Ahurc Mazdc za p|ač |judi ko-
j i ma sus| ugc Ahri mana, ,zatornogduha¨, nanc| c ncprav-
du na zcm|j i . Poštojc svako z| o najvišc dcIova| o noću, on
sc po za| asku sunca spuštao na zcm|ju i progoni o Išmu,
dcmonagncvai nasi|ja. C| avni protivni kbi omujc upravo
taj z|i duh, komc bcšc narcđcno da napada praiskonskog
bika. Sraoša jc, kao i Mi tra, bi o posrcdni k i spona po-
s| ušnosti koja j c zcm| ju vczi va| a za ncbo. Na ncbcskom
sudu samojc Sraoši bi | o dozvo|jcno da i zi đc prcd /huru
Mazdu.
Sv. Antoni jc
1okom cc| og srcdnjcgvcka, sv. Antonijc jc s| av|jcn zbog
njcgovi h | cgcndarni h i skušcnja. Òko 2T0, kao dvadcscto-
g�di šnj ak. otišao jc u cgi patsku pustinj u. M| adi ć koji sc
·stidcojcsti ¨ pri hvati kao narcđcnjc upućcnonjcmu | i čno
Hristovc rcči . ,l di prodaj svc što i maš i podaj si roma-
si ma. . . pa hajdc za mnom.
¨
I pustinji đavo sko| i sv.
Antonij arazni miskušcnji ma, a| i ovoga ni štancmogašcda
pomct�, čak ni čudovi šni kcntaur - u hrišćanskoj i kono-
gra|iji si mbo| životi njskc ču| nosti. Pusti njaka sc ni šta nc
dotačc. Satana sc čak poža| i kako pusti nja, od davni na \
zapadnoj Aziji smatrana branjcvi nom dcmona, vrvi za-
puštcni mi sposni ci ma. Svctacsamotni k umrojc Jo5,jasno
stavivši do znanj a da ga trcba pokopati u zcm| ju. I to
T8 IlI p"dl la ,\zija
v|cmc. vct i naba| samovanjabi va| ajcsvc omi |j cnij a mcđu
hi. šćani ma O sopstvcnom tc| u, sv. Antonijc rckaojc s|c-
dcc . "U dan vaskrscnj a pri mi ću ga nctru|cžno i z ruku
l | | i s|·vi h ¨
t
Sv. | | ri st olor
Ka|ndar Koptskc crkvc s| avi mučcništvo sv. l lristo|ora
28. mart a. 1aj cgi patski svctac
·
bi o jc iz zcm|jc oni h što
jcdu |judc i psc¨. Òtacmubcšc pri hvatiohrišćanstvo.a on
sam odgaj cnjc u toj vcri . I vrcmcpograni čni h ncprijatc|j-
stava uhvati šc ga Ri m|j ani , a|i on, nc poznajući njihov
jczi k, nc mogašc daim kažc ni rcči . Is|išivši njcgovc usrd-
nc m | i tvc. log ga obdari sposobnošću da razgovara s
Ri n¡|j ani ma, kaošto mu drugom pri | i kom, poscbnom Bož-
jom mi | ošću bi omogućcno da čudotvono nahrani izg|ad-
nc|c voj ni kc. Čuvši za sv. Hristo|ora,i mpcrator Occijc na-
rcdi da ga dovcdu u /nti ohij u, gdc jc250. godi nctajv|a-
dar i protivni k hrišćanstva stavio na provcru llri stolorovu
vcru i skušcnj i ma i mučcnjcm. Nc uspcvši da pri dobijc
Božjcg čovcka a ni da ga usmrti u k|juča| oj vodi , udavi i | i
osakati , Occijc narcdi stražari ma u dvoru da mu odrubc
g| avu.
Koptskijcbi onarodni jczi k cgi patskihstaroscdc|aca. I
njcmu su bi | i sačuvani pojmovi starih Igi pćana, mada
g|asovi nisu zapi si vani hijcrog| i li ma, vcć a| |abctski m zna-
ci ma, kojc Crci prvi bchu pozaj mi | i odlcni čana. lcgcnda
dovodi u vczu osni vanjc Igi patskc crkvc s propovcdima
jcvanđc| istcsv. Marka mcđugrčki m nasc|jcni ci mau /| ck-
sandrij i , a| i jc hrišćanstvo u Igi ptu ubrzo posta| o potpuno
koptski |cnomcn . \r| ojc vcrovatno da su sc pri čc vczanc
za sv. l lristo|orau vc| i koj mcrios| anja| cnastaroscdc| ačku
bašt i nu. I pozadi ni prcdanja o sv. l 1risto|oru pri tajio sc
/nubi s, šaka| og| avi hog smrti , koj i jc igrao vcoma zna-
čaj nu u| ogu u drcvnom pogrcbnom ku|tu. lcpa i kona sv.
l lri st o|ora Psog| avogi zX\l l vcka, koj asc čuva u \izan-
tijskom muzcj u u Ati ni , |ako možc biti pri kaz mučcni kai z
. zc m|jc oni hštojcdu|judci psc¨.
Rečl l i k svetske mitologije T9
Sv. Si mconSti | i t
I zapadnoj Aziji ostao jc ncprcvazi dcn žcstoki i ndi vi -
dua| i zam si rijski h svctaca. Bchu to ,|judi od vatrc¨, dušc
pročišćcnc surovim askctizmom. Najosobcniji mcđu nji ma
bi o jc Si mcon ,oko J90-459), aihcti p svcca sto| pni ka i
nadahnućc isposnici ma tokomči tavogjcdnog mi | cnij uma.
Čctrdcsct godi na živco jc na vrhu osamnacst mctara vi -
sokogstuba u brdi mai zaAnt i ohijc. Pokrctačkasnaga bi | o
mu jc pot puno odricanjc od tc|csnog, a u srcdstva njcgo-
vogsamomučcnja spada| i su košu|jc od kostrcti , okovrat-
ni ci saši |jci ma, opckoti nc, ujcdi kukaca.bičcvanjc, pokva-
rcna hrana, namcrno izazivanjc zatvora i ncprcki dno
iz|aganjcst i hi j i . Oogodisc, prcma|cgcndi , dasv. Si mconu,
dok jc hrani o crvc na ranama kojc jc sam scbi nanco. i
kojc bašraditoganijcpuštaodazarast u, jcdna| arvaspadc
s razgri zcnogmcsa. \raćajućijctamogdcjcbi | a, svctacsc
obrccnu nanju. ,.lcdištot i jc Bogdao' ¨ Barcmjcdan svc-
tac sto| pni k pogi nuojc od groma. l ako manastirskc v| asti
nisu odobrava|c isposni čka prctcri vanja. ti div|ji | judi
zaprcpašći va| i sui uzncmi rava| i i stočno Srcdozcm|jc. S| ava
sv. Si mconaSti | itaproši ri | ascčakdoCa| ijci Pcrsij c.
1c| i pi nu
Icti tski bog vrcmcnski h pri | i ka bio jc i bog p| odnosti , a
ncstao jc kao i sin mu 1c| i pi nu, bog zcm|joradnj c. I
jcdnom mi t u govori sc o pustoši koja jc nasta| a na zcm|ji
zbog gncvnog od|aska1c| i pi nuovog i o mcrama prcduzc-
ti m kako bi sc on umi ri o i vratio na zcm|j u. Kada bog
zcm|joradnjc napusti zcm|j u u nastupu bcsa. ,u takvoj
žurbi dajc dcsnučizmu nazuo na | cvu nogu. a |cvu čizmu
na dcsnu¨, i bogovi i |judi suočišc sc s propašću. Orvcćc
svcnu, po|ja scosušišc.a izvoriprcsahnušc. Kravcprcstašc
da sc tc|c, ovcc da sc j agnjc, a žcnc da rađaju. C|ad za-
v| ada čitavi m svctom
¨
kad sc 1c| i pi nu dugi m, | juti ti m
koraci ma zaputi ka |cšcvi ma i u jcdan |cš sc zakopa
¨
.
Pošto orao pos| at od boga sunca, nc pronađc ncsta| o bo-
80 ZI IpI l Ul llI Azija
žanstv · . boginja maj kaHanahanazamo| i samog bogavrc-
mcns |i h pri l i ka da krcnc u potragu. Òvaj prova| i u 1cl i -
pi nu· v grad, nc nađc tamo ni koga, ,a zati m scdc jadan
prcjadan¨. Na to Ianahana posl a pčc|u, narcdivši j oj da,
kda ga nađc, ubodc 1cl i pi nua u rukc i nogc i tako ga
po|rcnc, azati m daga ob| cpi voskomi vrati kući . A| i pčc-
| i nji ubodi samo razdražišc 1c| i pi nua i on izazva pop| avc
kojc ,odncsošc kućc , | judc i životinjc¨. 1ck kada Kamru-
scpa. bogi nja čaranja ÷ i l i , možda, isccl i tc|jstva - magijs-
| om cc rcmoni jom stiša njcgovu srdžbu,Jc| i pi nu pristadc
da sc na | cđi ma or| a vrati u svoj hram i posvcti pažnju
pop| avl jcni m pol ji ma. ,1ada posadišc prcd Jc| i pi nuom
zimzcl cn s kojcgj cvi si l o runo¨, u komcbcšc ovčijc sa| o,
tcžito,vi noi govcdapri ncscni munažrtvu.
Ji jamat
\avi | onska zmajcvi ca. Prauzorjoj jc bi | o sumcrs ko čudo-
vištc Labu, koj cjc stvorio i uništio ln| i l . Enuma cJiš sa-
drži pri ču o tomc kako jc svcmi r izg|cdao prc događajå
koji su dovc| i do Mardukovog stvaranja novog porctka u
svctu. I počctkupostoja| c su samoizmcšancvodc /bzua,
bczdanas| atkcvodc, i 1i jamat, sl anovodnog okcana, kaoi
Mumu, izmag|i ca koja jc l cbdc| a nad njihovi m površi na-
ma. Abzu i Ji jai¬atbi | i suroditc|ji prvih bogova, lahmui
lahamu, čija su dcca bi l i Anšari Ki šar, a praunuci Anu i
Ia. Mctcžkoj i su u svcmi runc| ata m|ađabožanstva uznc-
mi ravao jc Abzua i 1ij amat. i oni . na Mumuov prcdl og,
od| učišc da uni štc svojc potomstvo. Kada la dozna za to.
on upotrcbi svojc vol šcbnc moći da im osujcti napad, pri
čcmujc možda i pogubi oAbzua. Konačan spas postignut
jc zahva|j uj ući li nom si nu Marduku, rođcnom u sl atkoj
vodi .
Kada vcst o Jij amati ni m strašnim priprcmama za rat
doprc do bogova, ovi sc prcp| ašišc i padošc u očaj anjc.
Zajcdnosa svoj i mdrugi m mužcm, Ki nguom,i vojskomču-
dovišnih zmajski h i zmijski h stvorcnja, 1ijai¬at, maj kabo-
gova, naumi da uništi svc što postoji . Haos zaprcti svctu.
RečI li k svetske mitologije 8I
1ada Anšar prcdl oži da Marduka imcnuj u božanski mza-
točnikom i da ga za strašnu bi tku oprc|

c ..oružjcm kak-
vomncma ravnog¨. Bogovi sc s| oži šc. pri hvati vši , takođc,
Mardukov zahtcv da budc pri zna| |ao prvi mcđu bogo-
vi ma. Naoružan | ukom, trozupccm, | oljagom, mrcžom i
arscna| om vctrova, on potcra svoja bojna kol a u okršaj.
Kada 1ijamat zi nu da ga proguta, Marduk hi tnu žcstok
vctarpravo u njcnugubicu.zbogčcga1ijamat nc mogadc
daskl opi čc|j usti . Zatim odapcstrc| uciljajući joj u trbuh, i
tako joj dođc g| avc. íjcnc s| cdbcni kc zarobi , a p| očc
sudbi nc - Jijamati n svadbcni dar Ki nguu ÷ pričvrsti scbi
na grudi . Potom rasccpi 1ijamati no trupl o nadvoj c. jcdan
dco baci uvi s da od njcga postanc ncbcski svod, a drugi
iskoristi da nači ni t|o nad morski m bczdanom. U mcđu-
svctustvori čovcka i z krvi Ki nguovc, a poIomscpovučc u
svoj hramu \avi | onu.
Ji jamat su zamiš|ja| i kao mcšanca. dclom životinj u,
dc| omguj u, a dcl ompticu,odvratnogizg|cda,zastrašuj uću
kadscrasrdi . Ònajcbi | az|a,pravazmajcvica. Bl agotvorni
vi dboginjc majkc potpunojc tu iščcznuo. Zapadnoazijski
mit o zmaj u, koj i prcdstavlj a haos prvobitnc matc rijc u
ncprcstanoj kavzi sa stvorcni m porctkom, našao jc svoj
najpotpuniji izraz u sukobu Marduka i 1ijamat, koj a jc
vcrovatnobi | aprototipzasatanu.
Bczbroj hrišćanski h svctaca susrcta| o sc sa zmajcm, a
najsl avni ji mcđu nji ma bi ojc Sv. Đorđc. Njcgova pobcda
nadzmaj cmzbi l asc u li bij i , čijc jc stanovni kc os| obodi o
obavczc da svakog dana nczajaž|jivoj zvcri žrtvuj u pojcd-
nu dcvicu. I jcdnoj gruzijskoj | cgcndi govori sc o manjc
vi tcškom susrctusvcca s 1ijamati ni m potomkom. Sv. Oa-
vi d i z Carcsjc, prcthodni k l jubi tc|ja životi nja, sv. lranjc,
bi ojc pusti njak rodom i z Asirijc. Nakonšto mu j cjcl cnc
zlostav|jao , vc| i ki strašni zmaj zakrvav|jcni h očiju, s
rogom na čc| u i vcl i kom grivom oko vrata", sv. Oavi d
zaprctizmaj u da ćc murasporitiutrobu štapomi prctvoriti
ga u hranu za mišcvc ukol i ko sc mi rno nc udalj i . Ali iz
bczbcdnosti svojc pcći nc zmaj uzvi knu da sc nc usuđujc
82 l.ap' Hi l l" Azi ja
izići jc | SG p| aši groma. 1cdi no ako svctac obcća da ncćc
s|i da| i o|a s njcga dok nc stignc do rckc, zmaj ćc pristati
daodc . Sv. Oavi d muzadadc rcčtczajcdnokrcnušc - svc-
lac n. ci t uj ući psal mc, a zmaj potrcsajući zcmlju tcški m
|oraci ma. /l i kad vcćbchu b| izu rckc, anđco Cospodnji
rcčc iz a nj i h. , Oavidc' ' Òvaj pog|cda za sobom, i kakosc
osvru. zmaja pogodi grom i svcg ga sprži . Kada to vi dc
dobrostivi sv. Oavi d, rastužisc i upitaza raz|ogtoj prcvari .
;n(ko mu odgovori daj czmaj koji ms| učajcm bi o ušao u
rc |u. ot i šao bi u morc, gdc bi , hrancći sc ribom, si | no
n arčl s t ao i bi o u stanju da prcvrćc brodov|jc i mnogc dušc
l i ši ži vot a. Možda jc tu l ctopi sac i z l X vcka prcobratio
zmaj a u lcvij atana.
1ot
lisar cgipatski h bogova i g| avno božanstvo l lmuna, i | i
lcrmopo| i sa. Zamišlja| i sugai | i sgl avomi bi sai l i sg|avom
bambusa. 1otjc najprc bio tvoračkobožanstvo, al i mu sc
od drugc po| ovi nc trcćcg mi l cnijuma prc n. c. pripi saval o
uvođcnjc zakona, unaprcđcnjc naukc i prona| azak hijcro-
g| i |skog pi sma. Špi | karata koji jc danas u upotrcbi . i za
koji ncki smatraj u da prcdstav|ja pri l agođcnc hijcrog| i |c,
ponckadscnaziva,1otovomknjigom¨.
I svoj i m proučavanj i ma, 1ot j csav| adao vcštinu hike,
,magijc
¨
. Imunski mi t o stvaranj u svcta govori o tomc
kako j csamostvorcni bogmudrostiizgovoriorcčikojcoži -
vcšc.

.bchu zaodcvcnc u ruho bi ća¨. 1aj mit naročito jc
pri vl ači o potonjc mađi oničarc i čudotvorcc. Zani ml ji vu
vari j antu hmunskc kosmo| ogijc prcdstavljao jc lotosov
cvc
[
koji jc izrastao i zprai skonski hvoda. otvorio sc i mc-
đusvoj i ml ati camapokazao divno dctc, tvorcasvcta- sun-
ccml adcnčc.
l| i kumi
Psma o UJkumjju j churijski mi t, mada o njoj znamo sa-
mo prcko hcti tski h pl oča otkri vcni h u Hatusi . Pcsma go
vori o sukobu izmcđu nckol i ko poko| cnj a bogova. I
R��l I i k s\'el ske mito|ogi]c 8J
počctku A| al us bcšc ncbcski car, komc jc sl uži o Anu.
,prvi mcđubogovi ma¨, svc do|zavG rc ni ci ncoborišcAl a-
| usa s vl asti.posl ašc svrgnuto božanstv· u ,tamnuzcm|ju
¨
i usto| i čišc Anua. A| a| usovog nasl cdni |a, napaoj c, mcđu-
tim, Kumarbi , ,otac bogova¨. | oji uš|opi Anua jcdni m
ugrizom i isp|junutri nova božanstva - 1cšuba, boga nc-
pogodc. 1asmisusa. prati oca 1cšubovog. i jcdnog rcčnog
boga. lzglcda da jc Tešub i st i s nuo Kt||'narbi ja. a|i tvrdo-
korni otac odbi da pri hvati gubi tak dostoj anstva i skova
zavcru protiv si na uzurpatora. Kumarbi zadobi podršku
boga mora. a prcma drugoj vcrziji ožcni sc ćcrkom boga
mora i začc diva po i mcnu I| i kumi , što možda znači
,uni š| i tclj Kumijc¨, 1cšubovog prcbival išta. I|ikumi bcšc
načinjcn od kamcna di ori ta. i kadaga sncsošc nazcmlju i
postavišc na dcsno ramc Ipc| uri ja, stvora na| i k /t| antu,
on počc da rastc takobrzo dascbogsunca up| aši i pobcžc
kakobi upozorioboga ncpogodc.
1cšub, lštar, njcgova scstra, i 1asmisus, raspl akašc sc
posmatrajući s vrha jcdnc p| ani nc čudovišnog Il i kumija
kako sc podižc i z mora. log ncpogodc rcši da krcnc na
ll i kumij a, ali grm|javi nai ki ša nc ostavišc ni kakvogtraga
nadivu.kojijci da|jcrastao. Iskorojcbi odovo| jnoviso|
da jc mogao doscgnuti ncbo. Bačcn u zascnak Kumar-
bijcvi m gorostasni m kamcni m si nom. 1cšub jc morao da
si đc s prcstol a i napusti Kumij u. On sc , mcđuti m, požal i
li , koji sazva bogovc u sl atkovodnom okcanu /bzuu da
vi dc šta sc možc uči ni ti povodom tog žalosnog stanja.
Kadascsastanak prcki nu u atmos|cri opštcg očaj anja. la
sc posavctovasa ln| i | om. tc nj i h dvoj i ca odošc Ipc| urij u,
koj i . zaokupljcn sobom. nijc ni šta znao o tom sukobu.
,Kadanamcnava| i šc ncboi zcm|ju
¨
, rcčc Ipcl uri li . ,.nc
znadoh za to. Kada dođošc i rastavišc ncbo i zcm|j u ba-
kamom tcstcrom÷ opct nc znadoh za to. Sada mi ncšto
pri ti ska dcsno ramc, ali nc znam ko jc taj bog. ' Čuvši tc
rcči, la baci pogl cd naIpc| urijcvo dcsno ramc, gdc ug| c·
da I| i kumijcva stopal a. Razmi šl jao jcštada radi . Prona
šavši u starom skl adi štu kosi¬ički rczač, bakarnu tcstcru
84 ZapadI I" Azija
koj u j c pomcnuoIpc| uri , Iasc vrati , odscčc divukamcna
st
¸
p
¡
| ai takomuuništi moć. Madajckraj pričc izgub|jcn,
možc moprctpostavitidasu uborbi kojajc us|cdi | abogovi
s|vi | i pobcdui dajc1cšubovav| astbi | avaspostav|jcna.
Mi t o l| i kumi ju i svctoj borbi bi ojcdcoobrcda povc-
zanogs pro|cćnomsvctkovi nom. Kamcni di vprcdstav|jao
jc prctnju bogovi ma i |j udi ma kao si|a čiji mjc ncvcrovat-
nim rastom bi o ugrožcn sam porcdak svcmi ra. Crčka
para| c| a l| i kumi ju bio jc1i |on, čudovištc kojc jc g| avom
doscza| o do ncba i kojc jc u i mc Ccjc, bogi njc zcm|jc,
izazva| o Zcvsa na mcgdan. Irana, boga ncba, takodc jc
kastrirao si n, Kron, otac Zcvsov. Kumarbijcva božanska
trudnoća i ma mnogo b| cdu para| c| u u Kronovom gutanju
sopstvcnc dccc i nji hovom izb| juvavanju pod Zcvsovom
prctnj om.
Vahanj
Naci ona| nobožanstvodrcvni h1crmcna, koji su,posvcmu
sudcći , doš| i u Ma| u Azij u i z1rakijc u \l l vcku prc n. c.
\ahanj, bog rata, bi o j c dovo|jno omi| jcn da izbcgnc
sudbi numanji h božanstava,čijc su mcsto zauzc| i pcrsijski
bogovi nakonštojc Kir osvojio.lcrmcni ju. \ahnj a su po-
vczi va| i sasunccm, munjamai vatrom. Na roJcnj u jc i mao
,vatrcnukosu i ognjcnubradu, a oči mubchu dva sunca".
Podvizi \ahnja kaopogubitc|ja zmajcva dovc| i su do njc-
govogpoistovcći vanja s Hcrak|om, mada bi Iani ba| a vc-
rovatno višc podsctio na Mc| karta u vrcmc kada jc taj
kartagi nski vojskovođa potraži o utočištc u Artaksati . Co-
dinc I 90. prc n. c. Artaksija, sc| cukidski zapovcdni k tc
provi ncijc, prog| asi nczavisnost, a Hani ba| , u bckstvu prcd
Ri m|j ani ma pos|c katastro|a| nog pohoda na l ta| iju, po
možctompobunj cni kudazasnujcdi nastij u.
Zavetni kovčcg
Kada jc oJ. prc n. c. Pompcj na j uriš osvoji o 1crusa| i m i
prodro u svcti nju nad svctinjama da vi di šta sc unutra
Rečl li k svetske ntitologije 85
na| azi , zatckaojcpraznu odaju. Kumi ri . s| i kc i razni drugi
prcdmcti karaktcristični za ku| t hrama u zapadnoazijski m
rc|igij ama upad|jivo su bi | i odsutni LI jcvrcjstvu. Bogo-
s| užcnjc sc odvija| o na uzvi si nama i pod svakim zc| cni m
drvctom, a| i j c 1ahvcovo obi tava| ištc bi | a ,gora Si on, na
sjcvcrnoj strani . . . grad cara vc| i koga". Òvdc sapbon,
,scvcr", prcdstav|ja a| uziju na p| ani nu Sa|on, ncda| ckood
Igarita÷ Ò| i mphananski hbogova.
Na Si najskom po| uostrvu Mojsijc sc pco na vrh p| a-
ni nc, gdcmuscobraćaoJahvc. A| i kada narodnači ni z| at-
notc| c i Mojsijc razbi prvc p| očc zakona, 1ahvc mu na| oži
da sagradi kovčcg i | i sandukod drvcta u koji ćc pohrani ti
drugc p| očc zakona. Zavctni kovčcg Cospodnj i , si mbo|
vcrc Jcvrcja u nji hov poscbni odnos s Hogom, jcdnom
pri | i kom otcšc Ii | istcjci , a| i morahu da ga vratc i j oš da
pri ncsužrtvuzbogpovrcdcjcvrcjskczcm|jc,j crsupošasti
udara| c na stanovni kc svi h gradova kroz kojc bi kovčcg
prošao.
Zu
Kroz čitavu mcsopotamsku mi to| ogiju prov| ači sc | cgcnda
o p| očama sudbi nc, Lupsimali, na koj i ma bchu zapi sani
vasc|jcnski zakoni . Zu, sumcrskaptica ncpogodonosnicas
g|avom | ava, otc ovc p| očc ln| i | u, ugrozivši tako samo
postoj anj c bogova,jcr onaj ko bi p| očc nosio na grudima
bi obi vrhovni v|adarsvcta. Òsramoćcni i up| ašcni , bogovi
nasvojojskupšti ni nc mogahu pronać+ zatočni ka, svc dok
Ni nurta, sin In| i |ov i bog rata i |ova, nc otkri Zuovo
gnczdo na mi tskojp| ani ni Sabuui spasc p| očc.
Tupsimali su prvobi tno pri pada| c vavi | onskoj zma-
jcvici1ij amat,kojajc postoj a| a prc stvaranja zcm|jc. Ònc
bchu njcn svadbcni dar drugom mužu Kinguu, kojcg
Mardukpogubidabi od njcgovckrvistvoriočovcka.

T I B E T
"
RAM
B

MOST
(ADAMO
MOST)
CEJLON
Lasa .
JUŽNA I SREDNJ A AZI JA
Indij a Cej l on Ti bet
l ndija razmiš|ja u s| i kama. Si mbo| i i mcta|orc bi | i su
b| iski i ndijskojmi s| i kaoni ujcdnoj drugoj naprcdnoj civi-
| izaciji . Za raz| i ku od grčkc, i ndijsku mi to|ogiju |i | ozo|i
ni kada nisu potccnji va| i , ni ti su vc| i kc | cgcndc l ndijc
pcsnic| prcobražava| i u a| cgorij c. Hi nduski mi t ostao jc
arhaična ko| ckti vna bašti na jcdnc vcrskc zajcdni cc, baš-
ti nakoj ai danasprcob| i kuj cnajs|ožcnij uživu ku| turusvc-
ta. Kao što jc tradici ona| ni kasti nski sistcm društvcnc or-
ganizacijc u l ndiji tokom protck| i h tri i po hi | jadc godi na
rastao zahva| juj ući povczi vanju i pri k |j učivanju ÷ nc uki -
dajući obi čajc asi mi | ovani h naroda vcć i h postav|jajuć| na
nisko mcsto u hijcrarhiji ÷ tako j c i | ndijska mi to| ogija
odbaci | ama| i broj vcrovanj a, mahom | h ugrađujući u scbc
u nji hovom v|astitom razvoj nom ob| i ku. čak i ako bi ta
vcrovanja na prvi pog|cd izg| cda|a ncspoji vas postoj cćim.
1ako jc prcd kraj Xl X vcka Šri Ramakri šna o svojoj
pobožnosti mogao rcći s| cdcćc. ,Ipražnjavao sam svc
rc| igijc hi ndui zam, i s| am, hrišćanstvo÷ a s| cdi osam i pu-
tcvc raz| i či ti h hi nduski h sckti . Istanovi o sam da sc svc
krcću ka istom Bogu, prcmda raz| i či ti m stazama. Moratc
probati sva vcrovanja i proći jcdnom svi m ti m raz| ičitim
putcvi ma. ¨ l dok jc Mahatma Candi možda bi o u pravu
opisujući Ramakrišni nživotkao ,pri ču o rc| i gij i nadc| u¨,
taj bcnga| sk| svctac ni jcdnom nijc pok| cknuo u svojoj
odanosti božanskoj majci, čiji jc jcdan poj avni ob| i k, Ka| i
¸,crna¨) , vczanzanjcnoutaž|vanjcžcđi krv|j u ncbrojcni h
žrtava.

1akvo moni sti čko shvatanjc svcmi ra, gdc sc svaki
njcgov dco smatra ži vi m i spo|javanj cm svcukupnc božan-
stvcnosti , | cžiu osnovi hi ndui zma, uprkosmnoštvubogova
i nad|judsk| hbića koj i mavrv| njcgova mi to| ogija. Mnogo-
88 J l lžl lfl i srednj a Azija
broj ni po, avni ob| ici samo su vi dovi vcčnog ci k| usa stva-
ranj a. trajanj a i raspadanj a. Imaći s bcskrajnc vrtcškc
ponovnog rađanj a i ući u ncus| ovljcnu stvarnost i znad
dncvni h pri či na prcdstav|ja zadatak mudraca, askctc.
Mok.fćl, . . os|obođcnjc,i zbav|jcnjc,bckstvo,spascnjc"jcstc
unu| rašnj c. ncdvoj no opažanjc kakvo su doživcl i Ramak-
rišna i drugi koji konačno vi đcnjc postižu u samadhiju.
Razumcvanjc tog jcdinstva jcstc cilj hi nduskc mudrosti . S
onc stranc odvratnosti i žudnjc |cžc jcdi nstvo i podu-
daranjcsvi hvrsta suprotnosti u jcdnom, transccndcntnom
izvoru. Rođcnjc, l jubav, radost, prijatc|jstvo. | cpota,gncv,
bol cst, bo|, strah i smrt i maju svoja poscbna mcsta u
stal noj i svcopštoj cvol uciji osnovncstvarnosti .
Zbi rka hi mni Rig veda sadrži najranijc poznatcpojcdi -
nosti o bogovima arijski h osvajača koji su oko I T00. prc
n. c. pokori l i drcvnu civil izaciju do| i nc rckc l nda. \rh·
ovnobožanstvo bi o im jc l ndra, bog o| ujc. l ndri nooružjc
bi ojc grom, a u bi tku jc i šao na z| atni m bojni m ko| i ma
koj asuvuk| adva ri đana. Kaopuramdara, ,razoritc|j utvr-
da", pok| oni ojc nomadski mArijcimapobcdunadkul ti vi -
sani m zcm|jodc|ci ma koji su živcl i u gradovima lIarapi i
Mohcnđo-Oaru. Civi| izacija do| i nc l nda proši ri | a sc na
ob| ast mnogo vcću od Igipta i l i Sumcra i , po svcmu
sudcći , dosti gl avrhunacoko2500. prcn. c. l porcd dokaza
o trgovački m vczama s Mcsopotaiuijom, gradovc do| i nc
l ndaod| i kujc mnogo razvijcni jaarhi tcktura, kaoi upad|ji-
vo odsustvo hramova. I Mohcnđo-Oaru naročito sc isti-
ca| a javna zgrada u kojoj sc nal azio bazcn za kupanjc sa
odaj ama. Òna nagovcštava kasnij asvctakupa| išta u l ndi ji
na kakva nai | azi mo duž svctih rcka i u okviru hramovni h
skl opova. ,Namcstimabczsprcmištaz a vodu¨, pišc ujcd-
nom hi nduskom tckstu novijcg datuma,
¨
bogovi ni su pri -
sutni ". Ova g| avna kulta u do| i ni l nda bi | a su obožavanjc
|a| usa i pri nošcnjc žrtvc majci bogi nj i , praroditc|jki Kal i .
Porcd|al usnog lingama, |ragmcnti kojc su i skopa| i arhc-
o| ozi i koji navcšćuju drugc Ši vi nc atributc, pri kazuju ga
kao kosmi čkog p| csača i tro| i kog j ogi na. 1i h ncko| i ko
Rečni k svetske mitologije 89
ostataka ukazuju na opči njuj uću ncprcki dnost mi to| oškc
tradi cijc dugc puni h čctiri hi |jadc godi na Možda jc do
oživ|javanja starih vcrovanja doš| o tokom docnijcg potis-
ki vanja vcdski h božanstava koja su poštova| i arijski
osvaj ači, što j c dovcl o do trij umla \i šnua, Ši vc i Ocvi ,
boginjc majkc, nad l ndrom, Hrahmom i nji hovi m rođa-
ci ma.
1ošuvckscmal ozna o razdob|jupos|c pada civi | i zacijc
dol i nc l nda. Arhcol oški podaci o sl cdcćoj |azi gradskog
života potiču tck iz I 000. prc n. c. Sccna sc prcmcšta u
do| i nu rckc Canga, gdc sc nascobi nc s bcdcmi ma poj av-
|jujunap| odni mpri oba| ni mčisti namausrcdgustih džung|i
kojc su tada prckri va| c scvcrnc ravnicc. 1amopronađcnc
rukotvorincotkrivajunam razvijcnodruštvo,a od400. prc
n. c. nai | azi mo na ostatkc budističkih hramova i stupå,
pogrcbni hspomcni ka u koj i masc običnonal azi | a Hudi na
rc| i kvija. Postoj a| c su čctiri kastc. brahmini. svcštcni ci ,
ks"alrije, ratni ci , vaJ�Yl/e, sc|jaci, i šudre, robovi i | i s| ugc,
kasta koj uj c vcrovatno sači njaval o | oka| no ncarijskosta-
novništvo. 1oj pos| cdnjoj kasti vrcmcnom su pri dodati i
ncdodi r|jivi , baš kao što su i nji hovi j užni suscdi prcobra-
žcni u dcmonchi ndui zma.
l ndrajcpoti snutu drugi p| an. Òn jc podrcđcn trojstvu
kojc činc tvorac Hrahma, održavatc|j \i šnu i razoritclj
Ši va. Hrahmi , koji jc u počctku bi o zamišljcn kao pcrso-
ni |i kacija Brahmana, transccndcntnog i i mancntnog apso-
| uta, uvck j c ncdostaj al a mi to|oška zaokružcnost. Òn
prcdstav|japozi ti vni vi dživotnogtokauvasc|jcni , i ni kada
ni jcpri kazivan kako uništava onoštojcstvori o. Ouhovno
usrcdsrcđcnjc koj cj czapostav|ja| ozagonctnu i oncspoko-
j avajuću stranu stvaranja ostavi | o jc tako prostora za
uspon \išnua i Ši vc, kao božanstava koja su obuhvata| a
rođcnjc, život i smrt. Hrahma nam, mcđuti m, pruža vrc-
mcnskuska| usvcmi ra po kojoj sc i ndijska bi tno raz| i kujc
od osta| i h svctski h mi to| ogij a. l ako sc svctski ci k| usi u
hi nduizmu dc|c na čcti ri juge, i l i doba, s| ično grčko-ri m-
ski m razdob|ji ma z| ata, srcbra, bronzc i gvožđa,j ugcs| cdc
J
90 .I I I�I III i sr�dl lja Azija
jcdna diuµu u na izg|cd bcskonačnom protoku vrcmcna.
1oč.|| i. i Janja i umi ranj a÷ rci nkamacija - obuhvatapojc-
di n ' (1 , vrst u, društvcni porcdak, p| anctu, bogovc i svcmir.
1o jc vicmcnska ska| a samc pri rodc. Proccsi promcnc i
pi i n. i kc |cskraj ni su, ncpovratni i nczaustavni . Ci k| us iz-
vi r·i nj a. sazrcvanj a, razgradnjc i ponovnog i zvi ranja iz
pivobi | nc supstancc tol i ko jc gorostasan da ga čovcčan-
s|vo nc možc poj mi ti . Čakjc i l ndra jcdva shvati o istinu
kada mu jcdnom pri l ikom Šiva i \išnu rckošc kako jc ra-
ni jc vcć postoj al o mnoštvo l ndri . Sama ta božanstva vra-
ćaju sc iznova u svakom sporom ci k| usu kako bi ponovi l a
svoja mi tol oška dc| a. I svom vcprovskom avataru, noscći
bogi nju zcmljc koj u jc izbavio iz dubokih voda, \išnu
pri mcćujc. ,Svaki pu| kadatcnosim ovuda. . . ¨
l ndijsko računanjc vrcmcna prcdstavlja vcžbu u do-
davanjunul a. 1cdna ka/pa, Brahmi n dan i noć, i znosi 8 o40
000 000 | judski h godi na i obuhvata dvc hi ljadc svctskih
ci k| usa. Na koncu stoti nu Brahmi ni h godi na, kojc či nc
Brahmi ni dani i noći , dol azi dopotpuncrazgradnjcsvcta,i
prc ncgo što istcknc jcdno Brahmi no stolcćc mi rovanja,
univcrzal ni ci kl us možc ponovo počcti , i|i pak možc doći
do konačnog kraja stvorcnog svcta. Zabri nutost zbog ovc
kosmi čkc nci zvcsnosti ncšto jc ub| ažcna znanjcm da do
njc i majoš otpri | i kc J¡ 000 000 000 000 godi na. Oo pot-
puno drukčijcg vi đcnja svcta došao jc ang| i kanski duhov-
ni ki zX\l l vckaOžcmsAšcr,1amcsIshcr) , nadbiskupiz
Armaga, koji jc na osnovu matcrijal a iz Starog zavcta
izračunao da jc svct stvorcn 4004. prc n. c. Codi nc I o42.
Or laj t|ut , li ght|oot), vicckancc| ar Kcmbričkog univcr-
zitcta, ,usavrši o¨ jc tu tchni ku datovanja i objavi o da jc
Bog stvorio svct 2J. oktobra4004. prc n. c. , u dcvct časova
izj utra ÷ pravo vrcmc za počctak radnog dana. Mada su
nji hovi proračuni odavnoodbačcni , prctpostavka na kojoj
sc zasnivaju obc| cžava i današ njc miš|jcnjc na Zapadu,
koj c događajc posmatra kao j cdi nstvcnc, ncponov|jivc
poj avc.
Rečl l i k svetske mitologije 91
Sabcskraj nošćuvrcmcnau i ndijskoj mi tologij i povczan
jc i pojam maje, možda najs| ožcniji i naj |cmcljni ji od svih
poj mova. Naša rcč ,mađija¨ ,cng| . magic) i ma dodimi h
tačaka s nj i m i prcnosi dosta od njcgovog značcnja. Maja
možc da označava varku proi zvcdcnu natprirodni m dc| o-
vanjcm. I l X vcku, Šankara ÷ kojcµ su jcdni smatral i
Ši vi ni m utcl ov|jcnjcm, a drugi izuzctno značaj ni m uči tc-
|jcm i svcccm÷ tvrdi ojc dajcvi dljivi |osmos maja, opscna
namctnuta ncuni štivoj duši , divi, prcko ncpročišćcni h čul a
i ncprosvct|jcnoguma. l pak, majajc i rodil ačkasi l aunutar
prvobi tncsupstancc. Òna uob| ičava bczbrojnc |ormc stvo-
rcnog svcta i održava postojanjc bogova. svctaca i |j udi .
1aj stav ods|i kava popul arna mcta|ora zmi j c i uŽcta. Nc
poznaj ući pri rodu užcta kojc | cži na zcm|ji ,čovck vcrujc
da vidi zmij u. C| avni ci |j hi nduizma jcstc da razotkrijc
jcdnostunutarmaj i ncigrc.
Buda, ,prosvctlj cni ¨, bukval no sc ,probudi o¨ i z sno| i -
kog proccsa maj c. l ščupao sc iz mrcžc varljivog i skustva,
ncprcstanogkružcnja bića, samsare, a njcgovo naučavanjc
i dc| ovanjc ni su bi | i ni šta drugo do pokazivanjc pravoga
puta. Cautama Si darta ,oko 5oJ-4J9 prc n. c. ) , scvcro-
i ndijski pri nc koji jc postao Buda, živco jc u vrcmc kada
su | judi pažnju svc višc usmcrava| i ka svom unutarnjcm
biću. lrcmajcdnomccj | onskomprcdanju, Budajc shvatio
da sc njcgovoprosvctl jcnjc nc možc izraziti rcči ma. a|i ga
jc Brahma ubcdioda poduči onc ma| obrojnc sposobnc da
gas| cdc.
Orugi izvor pripovcda o prcprckama na kojc jc Huda
naišao kada jc pokušao da prcncsc svoju vizij u šuniate,
uni vcrza| nc prazni nc. Ivi dcvši da sc |judi p| ašc, on jc
svoj u dub|j u poruku prcnco /Jagama, zmijodusi ma koji su
u drugomstolcću u svojc taj ncuputi | i Nagarđunu, |i | ozo|a
¬ahaj anskog budizma. Mada jc Buda - kao i lao Cc,
osni vački ncskogtaoizma÷ znao dasc njcgovo i skustvo nc
možc na pravi način obj asni ti rcči mai prcmdajcnamcrno
ograničavao l i kovnc pri kazc svoga života i dc| anj a. razvi | a
sczamršcna mito|ogija. koja sc u l ndi ji nakrajustopi | as
92 J I Ižl l ; ' i srednja Azija
hi ndui zmom, dok jc drugdc nastavi | a da sc razvija i uti čc
na osta| ctradicijc. Prcobraćcnjc kra|jaAšokcu budizamu
ll | vcku prc n. c. prcdstav|ja azijski pandan pri k| anjanju
cara Konstanti nahri šćanstvušcststo|cća docnijcu lvropi .
Tn j cbi opočctakdotad ncvi đcncvcrskc akti vnosti kojom
sc budizam raši rio prvo do srcdnjc Azijc, potom do Ki nc,
Korcjc i 1apana, a onda i doj užnc l ndijc, Ccjl ona i j ugo-
istočnc/zijc.
luda, mcđuti m, ni jc bi o sam na svom putu u unu-
trašnjostv| asti togbi ća. Codi nc52o prc n. c. umrojc Maha-
vira, pos| cdnji od dvadcsctčctvoricc đai nski h tirthankara,
,. tvoraca gaza¨. Oanas u l ndiji živi j oš samo dva mi | i ona
dai na, a| i oni i da|jc podržavaju izuzctno strogu grupu
askcta ÷ kako muškaraca tako i žcna ÷ u srcdi štu toga
drcvnog kulta. 1a grupa isposni ka možda jc ostatak i z
dal cki h prcarijskih vrcmcna. Tirthankara jc moćniji od
bogova i nc dotiču ga bcskraj nc promcnc vcčnog kosmič-
kog porctka. Òbi tavaj ući b| izu krunc svcmi ra, tirthal1kare
su dostoj anstvcno odaljcnc i od ncbcskih i od zcma|jski h
događaja. Pošto đai nc ncprctpostav|jaju ni bogatvorca ni
stvaranjc, jcdi ni ci|j ti h askctskih bi ća jcstc da označc
krajnjc odrcdi štc, nadzcma|jsku ravan gdc osl obođcnc
dušc p| utaju u bcskraj nom znanj u i bl ažcnstvu. Ko| osa| ni
ki pComatcšvarc,nagrani tnomuzvi šcnj uSravanaBc|go| i ,
u Misori , savršcnosaži ma kajotsaJgu, đai nsko odbacivanjc
tcl a. Nagost svctaca digambarf, ,ncbom zaodcnuti h¨,
prcdstav|jastavaskctskognatčovcka, čijajc svcst usi drcna
u mi s| i mašt onadi | azc| judskc i božanskcbrigc.
I đai nizmuvasc|j cna sc pri kazujc kao dži novsko |jud-
skoob| i čjc, muško i|i žcnsko÷ kosmo|oškidijagrami uvck
su i bi | i prcdmct si | nog nagađanja. Shvatajući vrcmc kao
vcčno, đai ni čak uspcvaj u da hi nduisti čkom i budi stičkom
zani manjuza ci k| usc zbi vanj a daj u notu užurbanosti . Prc-
arijski korcni đai nizma vcrovatno sc otkrivaju u dvojnoj
pri rodi đai nskogsvcmi ra, jcrsama matcrija sadrži karmu,
grchovni pokrctač ponovnog rađanja koj i pr|ja ncmatc-
rij a| nu dušu. Đai nski i sposni k nosi mct| u kojom či sti put
Rtčl l i k s," et ske mitologije 9J
prcd sobom - da mustopa| a nc bi zgnjcči l a sićušna stvo-
rcnja koj amuscnađu na tom put ui tako na scbcnavuk| a
j oš vcću oboga|jcnost. Òbrcd saIJekhana, i l i post do smrti ,
omi | jcni jc nači n konačnog pov| ačcnja iz svcta mcđu
usavršcni m askctama. Možda jc đai na bi o i Ka| anos, svc-
tac koji sc spa| i o na | omači u Susi prcd zbunjcni m voj-
ni ci maAl cksandra Makcdonskog.
I oprcci tom drastičnom odbaci vanj u života staj ao jc
tantrički budi zam i hi ndui zam, pokrct koji jc vrhuni o na
počctku prvog mi | cnijuma i čiji su traj ni spomcnici hra-
movi u Kađurahu i Bubancšvaru. I ti m bogomo|jama, sa
upcčat|ji vi m crotskim vajarstvom i ki povi ma | jubavni ka u
zanosu maithune, ,dvojcdnosti ¨, Hi ndusi su u bi o| oški m
i mpu|si ma traži | i jcdi nstvo s prvobi tnomsupstancom. Òb-
rcdisusmi šlj ani kakobi omogući | i kontcmp| acij u obožan-
skombcz i kakvogodbaci vanj a majc. I tc| csnom spajanju
vcmici bi trcnutno iskusi | i ncdvojstvo, brisanjc svi h raz-
| i ka. 1ojc u ti bctskombudi zmubi | opoznato kaolab-jum.
Mi stično spaj anj csuprotnosti , muškog i žcnskog princi pa,
suparnički h a| i u isto vrcmc i saradni čki hsi | a- kaošto su
Ši va i njcgova družbcni ca, šakti - označava| o jc povratak
boginjc maj kc, Ocvi , i počctak njcnog sadašnjcg uspona.
Ipak, strogi si mbo| kamcnog |al usa rctko jc napuštao
bczbcdnostsvogpo|ožaja u utrobizcm|j c. Najsvctija prcd-
stava o hi nduskom hramu ostao jc lingam u garbhaghri,
·matcričnoj kući ¨, mal cnoj odaji u samom srcdištu građc-
vi nc. I tomsvcti l i štusagrađcnom|judskom rukom i mrač-
nom poput p| ani nskc pcći nc pojcdi nac sc možc duhovno
ponovo roditi ako shvati ncus| ov|jcnu prirodu prvobi tnc
supstancc. I l ndiji , nai mc, vcoma jc ograni čcno zajcd-
n ičkoučcstvovanjc uobrcdi ma.
Òbožavajući Ocvi , Ramakrišna jc, zajcdno s jcdnom
ka| uđcricom, prošao tantrika-sadhanu, a putnici pripovc-
dajudasusvc dopočctka ovogasto|cća primctni bi|i osta-
ci hramovnc prostitucijc. Maj ka Ka| i , mcđuti m, nc skriva
svoju tamni justranuodsopstvcni hpok| oni ka. Kaoi Ši vai
\i šnu, ona i mavišcatri buta÷ stvaranjc, održavanjc i raz-
94 .I l ll. 1 1i l i srednja Azija
gradn , u svcta. Kada jc Ramakri šnu ncki učcni k upi tao
zašto \ajku Ka| i održava svct takvim kakav j c, ovaj mu
od· ovo| i . ,1oj oj j cvolj a. Ònažcl i dasci da| jcigrasvo| i m
stvo|c nj i mu. '
r nd| jajcsvctazcm|ja za j užnu, srcdnj u i istočnu Azij u.
|u hovna prcvi ranja l ndijc ni su izncdril a samo jcvanđc-
| i zam budističkc vcrc vcći duboki upl i vkojij c hi nduizam
| maona nurodc ujugoistočnoj Azij i , očcmu danas svcdoči
naj znamcni tiji spomcni k u tom dc|u svcta, Ankor \ut u
Kambodži. l ndi jsku mito|ogija nujvišcjc utica| a nuzcm|jc
kojc sc ncposrcdnogruničcsul ndijom- Ccjl oni 1i bct. Za
po| onji razvoj budi zmu u tim zcm|jama, kao proccs pri -
| ·i goduvanj u dvcmu zuscbni m trudi cijama domaćcg vcro
v.i n , u, možc sc rcći du jc otpočco tck kadu j c budizam
potpuno iščczao u l ndij i . Su oživ|juvunjcm hi nduizmu na
počctkudrugogmi l cnij umu, s| cdbcni ci Hudc u 1ibctu i na
Ccj | onupočc|isuposvojojvo|ji datumačcsvctcspi sc.
lcgcnda kažc

da jc Hudu u tri maha poscti o Ccjl on.
.l cdnom sc popco na Adamov vrh, ostavivši tamo otiskc
stopu| u. Zajcdno sa ostatkom Budinog l cvog očnjuka,
uvczcnog u \ vcku, otisuk Hudi nog stopa| a i duljc prcd-
stavl ja magnct za hodočusni kc i moćan si mbo| narodnog
vcrovanja da j c Ccj l on dhammadipa, ostrvo kojc čuva
isti nsko Hudi no učcnjc. .loš prc ncgo što jc kral j /šoku
pohval i obudističku rc|igiju Ocvanampiji 1isi. kru|ju1um-
bupuniju ,Ccj l ona) . postoju| c supodc|cunutar kul uđcrskc
zujcdnicc, sanghe. lz tih doktri nuri hrazl i ka, kao i izpro-
mcna u stavu prcma munustirskom životu, rodio sc novi
pokrct u okvi ru budizma, koji j c na kraju postao poznat
kao mahajana , ,vc| i ko vozi l o
¨
) . Naglasak na sami l osti i
i dca| bodisatvc,i | i budućcgBudc , spasitc|jskc l i čnosti koja
asocira na hrišćunstvo, prcustavljaju suprotnost duhovnoj
mudrosti koja sc to| i ko ccni l a u ranijoj tradiciji , od tada
poznatoj kao hjnajan8 , ,ma| o vozi | o"). l dok sc narod
Ccj | ona pri k| oni o monaški m ci | jcvi ma hi najanc, koj a po-
ti čc ncposrcdno od Anandc, j cdnog od Hudi ni h g|avnih
R.čni k svet s ke mi tologije 95
učcni ka, prcobraćcnjc1i bctanucu u budi zam vczanojc za
mahaj anskoučcnjc.
Možda s c razvij cnijom i konogrulij om ..vc| i ki h kol a"
možcobj asni ti odgovaraj ućusnagu tibctskogmi ta. l | i jc toj
snazi moždu dopri nc| a suma gcogru|iju 1i bctu. Oal cko od
buj nog Ccj| onu nul azc sc sncžni vrhovi tibctski h pl ani na,
gdc | cdcni vctrovi i ol ujc donosc zrcv|jc gradu dovo|j no
tcško da ubijc čovcka. Ruzarunjc jc 1i bctunci mu oduvck
bi|o b| isko. Òni pri kuzuju 1amu kao ol i čcnj c zatori štva,
čudovištc kojc smrtonosnim stiskom mrvi toču k života.
Mada sc kra|j Stron-btsan-sgam-po ,umro o50) smatra
prvi m budistički m vl udarom, svc do kraj a prvog mi l cni -
juma uvczcnu rcl i gi ja nij c uspc| a da istisnc bon, ti bctski
ob| i kstarc ani mističko-šamani stičkc vcrc kojuj c svojcvrc-
mcno bi l a rasprostranjcna nc samo u Si bi ru vcć i u ccl oj
srcdnjoj i scvcroistočnoj Azi ji . Ò vrcdnosti ma i ndijskog i
ki ncskog obl i ka budi zma rasprav|ja| o sc T92. u lasi , pri
čcmu jc prcdnost data i ndijskoj varijanti . u| i svc do I 042.
nijcdan vodcći i ndijski učitc|j nijc posctio 1i bct. 1uda jc
Atisu, kojijc prcthodno putovaočakdoSumutrc nupoziv
njcnog budističkog v| adaru, stiguo u 1ibct i tumo iz|ožio
budističko učcnj c, produživši zatim zu Ccj l on. 1okom
mongo|skog osvajanj a Ki nc , I 2T9-I Jo8), 1ibctunci su no-
madskczavojcvačc pri kl oni | i sopstvcnom obl i kubudizma,
a uticaj l ama u Ncbcskom carstvu biojc tol i ki dujc ¡ J22,
kadajc i za kovuni novucbi vu| osvc manjcbukru. za hrum
kod Pcki ngu i z| i vcn Hudi n kip od tog mctu| u tcžuk tri
stoti nc tona. Lbrzo poslc tog razdob| ja, oni su pojum
rci nkarnacijc pri mcni | i nas|cdbu g|avnih ka| uđcru. \cro-
va| osc da sc bodi satvaAval okitcšvara ponovo rađa u oso-
bi svakog narcdnog da| aj| amc. čctrnacsti u nizu da| aj-| a-
ma ži vi danas kao prognani k u l ndij i . Oo počctku

XX
vcka ta i dcj a sc raši ri | a po svi m manasti rimu u 1ibctu,
tako da sc brojnc starcši nc manasti ra smatraju utcl ov|jc-
nj i manji hovi hprcthodni ka.
96 .l I lŽI IH i srednja Azija
lpa| . l aički svctac ostajc najznačaj nij i l i k u istočnoj i
srcdnjoj /zij i . Njcmu jc svc svcto. Prcma jcdnoj hi ndui s-
tič|oj

ndi , ncki askcta spavao jc nogu pol ožcni h na
l i ng. . |¡i .
Š
ivi n si mbol . 1o svctogrđcprimctijcdanbrahmi ni
strogo u|ori isposni ka. Òvaj rcčc da mu jc žao i zamol i
braumi na da mu spusti nogc sa l i ngama. Razlj ućcn, brah-
mi ngaša|amastcžcokočl anaka, al i kudgodbi mupomc-
rio nogc , l i ngam bi poskoči o sa zcml jc. Jada sc brahmi n,
punpoštovanj a, pokl oni svccuna poči nkui produžiput.
/gni
1cdan od tri glavna boga u Rig ved/ Òl i čavao jc vatru i
nal azi osc u srcdištudrcvnogbogočašća. Ògnjcni ol targl c-
daojc na ist o|, tamogdc sc rađa suncc i svcuvck iznova
poči nj c. Oonoscći bcsmrtnost i ukl anjaj ući grch posl c
smrti , /gni jcposrcdovaoi zmcđubogova i ljudi .
Hoga vatrc, rođcnog i z l otosa koji jc stvorio Hrahma,
pri kazival i sucrvcnog. sadva l i ca i scdamjczi | a koji majc
l i zao masl o korišćcno pri pri nošcnj u žrtvc. Kada sc u
Mahabharali, cpus počctkaprvog mi l cnij uma, Agni iscrpi
pojcvši suvišc pri ncti hdarova, on, uz Kri šni nui Arđuni nu
pomoć i prkoscći l ndri , obnavlja snagu proždirući šumu
Kandavu. Agni ja, koj i višc nijc prcdmct poscbnog kul ta,
danas zazivaju hi nduski lj ubavnici, kao i muškarci radi
vcćcmužcvnosti .
^mi taba
Bodi satva . bcskrajnc svctl osti ¨, koji prcdstavlja prvo-
bi tnog, samoopstojnogBudu. Kao pojavni obl i knajdubljc
sušti ncšcstoricc ,mcdi ti rajući h Buda¨, i zni kaojc iz l otosa
i stal nopomažc slabima i grcšni ma. Ami tabasczavctovao
daćcsc odrcći sopstvcnogspascnja ukol i ko ncdobijcmoć
zahvaljuj ući kojoj bi sc svako bićc kojc mu sc obrati za
pomoćči m umrc ponovo rađal o u čistoj zcmlji , zapadnom
raj u. Svcštosc od onih štostrcmcsvctostitraži j cstc obo-
žavanjc Amitabc il i izgovaranjc svctc |ormulc njcgovog
Rečl li k s,' el ske mi tologije 9T
i mcna. Jako su bczbroj na pokol cnja umi ral a sa i mcnom
bodi satvc .ncizmcrnog prosvctljujućcg sjaj a' na usnama.
1aduhovna .prcčica
¨
privl ači l ajc |i ncs|cbudi stc, kojc jc
sa Amitabom ÷ pod imcnom Ami to|o ÷ prvi put u

oznao
Či Čijcn ,oko 2J0) , pol a l ndus, pol a Ski t. Č`i

ijcn jc
ostavioznačajantragu Ki ni . vl adardržavc \u proizvcoga
jc u po-šiha, .učcnjaka vcl i kog znanja¨, i nal oži o mu da
prcstol onasl cdni ka podučava moralu. Amitaba, prauzor
sami l osti, postao jc u Ki ni i Japanu l ak, ugodan i omi ljcn
put spascnja za mahaj anskc budistc. Samotnjački napori ,
askctizam, čak i dobra dcl a, iščczavaju prcd obcćanjcm
ncograničcnc mi l osti . Svako bi ćc kojc sc ponovo rodi u
čistojzcmlji možcspokoj noda očckujclotosovprcsto.
^mri ta
Oosl ovno znači , ncmrtva¨. \oda života u hi nduističkoj
mi tol ogiji . l zbavljcnajc pri l i kom pcnušanja okcana, kada
jc dcmon Rahu uspco da popijc jcdan gutljaj, što natcra
\i ši+ ua da mu odrubi gl avu kako bi ga sprcči o da stcknc
potpunu ncsavl adi vost. Jaj odscčcni dco bcsmrtnosti . od-
vratan, s rogovi ma, i zbulj cni m oči ma i obl apomom gubi -
com, pri hvaćcnjc kao amaj l ij a, zaštitaodl oši huticaj a. a u
hi nduističkim hramovi ma možc sc vidcti u ul ozi sl i čnoj
onoj koju na zapadni mgrađcvi namaigrajugrotcsknc l jud-
skc i l i životi njskc |i gurc. Prcma l cgcndi o Ki rti muki , .1i cu
sl avc¨, Šivajc ubcdi ol avogl avog dcmona da sc hrani sop-
stvcni m mcsom, štoj covaj i či ni o svc dok jcdući samoga
scbc nijcstigaododonjcusnc.
\crovatno istovctna sa samom, l ndri ni m omi ljcni mpi -
ćcm, amritaprcdstavljaodj ckobičaja kojizaccl oprcthodc
arijskomosvaj anj u. Soma. sok ml cči kastcpuzavicc. pri prc-
manajcvrcnj cm kao pi ćc zabogovc i brahmi nc. l l ndi ji
sc sunčcva ncsmi l jcna vrcl i na smatrala smrtonosnom si -
l om, dokj cSoma- l una, donosnica rosci upravi tcl jkavo-
dà ÷ prcuzcl aul oguizvora života. ,Pi l i smosomu", pri po-
vcda sc u \cdama.
·
obcsmrti l i sc. ušl i u svctl ost, spoznal i
98 J I I�. l liI i srednja Azija
bogovc. ¨ Njcna moć da razga| i podscća nas na u|ogu
opoj ni hsrcdstavau drcvni mrc| igij ama.
/nunta
vctskazmija u hi ndui sti čkoj mito| ogij i . 1okom Hrahmi nc
noći , razdob|jami rovanjasvcmira,\i šnuspavanauvoji ma
go| cmog zmijca, Šcšc, poznatog kao Ananta, ,bcskraj ni
¨,
čijc sc hi |jadc g| ava poput ba| dahi na uzdižu nad usnul i m
božanstvom. Antropomor|ni bog, zmi jski prstcnovi koji
mu s| užc kao postc|ja i vodc na koj i ma bcskonačna zmija
p| uta prcdstav|jaju, naravno, raz| i či ta ispo|javanja prvo-
bi tncsušti nc.
KaoHa| arama, po| ubratKrišni n, Ananta uzi maljudsko
ob| i čjc. mada tomj unakuprcd kraj | cgcndc,dok utonuo u
mi s| i scdi pod drvctom na oba| i okcana, zmij a i spuzi iz
usta i rastc| ov|jujc ga. \rativši sc vodcni m dubi nama,
Ananta b| jujc otrovnu vatru koj a na kraj u svakc ka/pe
uništava stvorcni svct. Bogovi i dcmoni , mcđu kojima jc
nckada v| ada| o pri vrcmcno pri mi rjc, upotrcbi šc svctsku
zmij u kao užc, obmotavši jc oko p| ani nc Mandarc i
zapcnušavšitako okcan kakobi dobi | i c| i ksirbcsmrtnosti,
amri tu.
Asurc
I Rig vedi, rcč asura odnosi sc na vrhovnog duhai znači
,duhovni , božanski ¨. Pandan asuri bi o jc Ahura Mazda,
drcvno pcrsijsko božanstvo. Oocnijc j c ta rcč prcsta| a da
označava jcdnog odrcđcnog boga i stck| a potpuno sup-
rotno značcnjc - ,protivbog" i | i ,dcmon". Asurc su po-
tck|c od Prađapatij a, ,prctka", poj avnog ob| i ka l ndrc,
Somc i drugih zcma| jski h božanstava. Òbitava| i šta su i m
pcći ncp| ani nc Sumcru i okcanskc dubi nc. Hogovi i asurc
mcđusobno sc dopunj uju. Nijcdan od tih suparničkih ta-
bora, zarobljcni h n izom vcči ti h mcđusobni h ratova, ni -
kada nc postižc potpunupobcdupošto bi uni štcnjcjcdnc
strancdruguuči ni | osuvi šnom.
RCČl l i k s\ct ske mitologije 99
Ava| oki tcšvara
Hudi stički uzor sami | osti i saža|jcnj a. Kada jc Ava| oki tc-
švara stckao najvišu svcst, od| učio jc da nc prcđc u ni r-
vanuvcć sc zak| coda ćc ostati da pomognc ncsrcćnici ma.
l spunjcn jc kamnom, saoscćanjcm za patnjc živi h, kojc
stal no pokušava da privcdc prosvctljcnju. 1o jc maha-
j anski i dcal bodisatvc, kao suprotnost hi najanskom ci|j u,
arhalu, kal uđcru koji jc stckao najvišc znanjc. Nakon što
j cCcj| on usvoji o monašku tradiciju hi najanc- tcgobnog i
samotnog puta isposni ka - u l ndiji sc razvi | a s| ožcna
i konogra|ija mahajanski h bodi satvi . Kada j c oko 400. ki -
ncski hodočasni k la-Sjcn posctio g| avnc budističkc hra-
movc u do| i ni Canga, prisustvovao jcjavni m svctkovi na-
ma tokom koj i h su sc Ava| oki tcšvara i drugi svcci s| avi | i
kaopol ubogovi . Zajcdnosa Hudi ni mki povi ma, pronošcni
su gradski m u| icama na briž|jivo ukrašcni m ko| i ma, koja
suprati l i pcvači , muzičarii ka| uđcri . Kaoi hramovna ko| a
hi ndui sti čki h božanstava, ta vozi | a dostiza|a su visi nu od
pctspratova, ncnadgori+¸j avaj ućijcdi nonajvažnijc zgradci
gradskc kapi jc.
Ava| oki tcšvarajcpri kazi vankaol cpml adi ćs l otosovi m
cvctom u | cvoj ruci . Ccsto jc u kosi nosio s| i ku Ami tabc,
bodi satvc koji jc u mahaj anskom budizmu praktično za-
mcni o Šakj amunija, istorijskogBudu. Ki nczi suncgdcprc
X vcka prcobrazi l i Aval oki tcšvaru u boginju sami | osti .
Oružbcni ca Ava| okitcšvari nabi | ajc 1ara, takođcpoznata
kaopandaravasilli, ,ubc| oodcnuta¨, atri butkoji od| i kujc
i Kvan.li n, ki ncskogAva| oki tcšvaru užcnskomvi du.
I 1i bctu Ava| oki tcšvara j c i mao srcću da postanc
naci ona| nobožanstvo. 1usconi danasutc| ov|jujc u osobi
da| aj-| amc, kal uđcra najvišcg ranga. Kada da| aj-| ama um-
rc. Aval oki tcšvarin duh prc| azi u ncko novorođcnčc, kojc
sc prona| azi i donosi u ti bctski hram. Ava| oki tcšvara, mc-
đuti m, i ma božansku moć da uzi ma ob| i čj a po sopstvc-
nom nahođcnju. I njcgovc poj avnc ob| i kc spadaju i spo-
dobasj cdanacstgl ava i hi |j aduruku,mitskiob| aki razno-
raznc životinjc i |judi .
1 00 J l Ižl lil i srcdnj a Azija
|ruhmu
Mudasc lruhmusmutru j cdni m odč| unovu hi nduističkog
trojstva. njcgovc su tvoručkc moći
[
rcuzc| u drugu dvu
č| unutc trijudc÷ \i šnu, održuvutc|j,i Sivu, uništi tc|j ÷ kuo
i božunsku muj ku. Bruhmu jc crvcn i čctvorog| uv. Prvo-
bi tno jc imuo pct g|uvu, u|i jc jcdnu sugorc| u vutru iz
Šivi nog trcćcg oku zbog Bruhmi ni h nc|jubuzni h rcči . tj
svoj i m čctirmu rukumu Hruhmu drži žcz|o i | i brojuni cu,
| ùk. posuduzu mi | odurjc i rukopis Rig vede. Jcdun kusni ji
mi t pri kuzujc gu kuko. zujcdnos drugim č| unovi mu hi ndu-
ističkog puntconu, okup|jcni m rudi pok| onjcnju žcnskom
pri nci pu, durujc vrhovnoj bogi njizdc| uprosjuku i sposni ku
i čurobnumudrostsvctihspi su.
O lruhmi scgovori u j cdnoj | cgcndi o stvurunju svctu.
lrvobi tnu sušti nu. i | i ncus| ov| j cnu, sumoopstoj nu supstun-
cu, Brahman, stv

ri o jc kosi

ičkc vodc i u njih po| ožio
scmc. kojc jc postu| o z| utnoj ujc, hiranja-garbha, i z kojcg
sc on sum rodi o kuo Bruhmu, tvorucvusc|jcnc. 1o prvo
bi ćc bio jc Purušu, kosmički čovck, što jc jcdno od Bruh-
mi ni hi mcnu. Prcmudrugoj | cgcndi , Bruhmujc izroni o nu
| otosovom cvctu i z \i šnuovog pupku, u prisustvu \i šnu-
ovc družbcni cc lukšmi , bogi njc| otosu,kojuo|ičuvu obi |jc
i srcću. Njcgovoj strusti prcmu sopstvcnoj prc| cpoj tun-
kovi toj kćcri dugujcmo rođcnjc čovcčunstvu. 1u jc rcč o
Hruhmi nom rodoskvrnom odnosu su božunskom \uk,
,izgovorcnom Rcčj u", ,. mi | ozvučnom kruvom što donosi
m| cko i vodu", i | i s ..mujkom \cdu". \uk prcdstuv|ju
govor i prirodnc si | c - onu jc, u izvcsnom smi s| u, muj u.
luvicu \ukpojuv| jujcsc u društvu čovcku kuo si mbo| i čni
ukrus oko osnovc hi nduističkog hrumu. Cusun, i|i hamsa,
Bruhmi no vozi | o, vahana, prcdstuv|ju proši rcnjc tog mitu,
zuto što jc i mc pti cc povczuno su osnovni m zvukom svc-
mi ra. duhom. 1vrdi sc du uduh stvuru zvuk ham, u izduh
sa. 1osuvcžbc di sunjuj ogi nu i duh životu. l u hrumovnoj
urhi tckturijcdun od motivukoji scponuv|jujujcstc humsu,
pur gusunu, čcsto pri kuzuni h po jcdun su svukc strunc
|otosu,si mbo| uznunj u.
Rcčui | svc| skc imtoIogìjc 101
Mi t O porck| u| i ngumu zuvršuvu sc tuko što Šivu ruzrc-
šuvusukob izmcđuBruhmc i \išnuu oko togu kojc tvoruc
svcmi ru. Nj i hovu prcpi rku prcki du p| umcnom ukrušcn
| i ngum koji sc izdižc nud njimu iz dubi nu kosmi čkog okc-
unu. Bruhmu, gusun, i \i šnu, vcpur, od| učuju du ispi tuju
stvur. \i nuvši sc uvis, gusun sc prcncruzi vidcvši kuko sc
kosmički |u| us rus
[
udu i ug|cduvši u pcći no| i kom svcti |ištu
skrivcnogtvorcu,Sivu,nujvi šusi | usvcmi ru.
Budu
Cuutumu Si durtu (oko 5oJ÷4T9. prc n. c. ), scvcrnoi ndijski
princ koji jc postuo Budu, ,prosvct|jcni ", zuhtcvuo jc od
svoj i h s| cdbcni ku du sc povuku iz svctovnog životu. Hu|ju
budističkih monuhu, šu|runovc bojc,bi | ujcobc| cžjc koj i m
su oni obi čni m |j udi mu suopštuvu| i svoju od| uku du sc
oduljcodnji hovcputnjci nuporu. Boj utogruhubi | ujcistu
onukojusckoristi | uzu odcvunjcosuđcni kunudun pogub-
|jcnju. Pod|ožni ponovnom ruđunju zbog sopstvu i poznu-
j ući dokkno, tcgobnost živ|jcnju, ,zumorcnost svctom",
onisutcži | i nirvani, ncrođcnosti,konučnomizbuv|jcnjuod
kurmičkog ropstvu. Òd pok| oni ku sc nijc truži | o ni štu mu-
njc od utnuću sopstvcnog cgu, s| obodu od odvrutnosti i
žudnjc.
Mudupostojc upcčut|jivc puru| c| cizmcđu pri ču o živo-
timu đui nskogspusi tc| juPuršvc i Budc, što moždu ukuzujc
nu ncprcki nuto postojunjc prcurijskc vcrskc trudi cijc,
Si durtujc počcokuohi nduist,u njcgovuv|ustitupotruguzu
mudrošću bi | u jc u osnovi nov pristup sturom prob|cmu
i zbuv|jcnju, mok§c. Budujc nuišuonupotcškoćcpokušuvši
du svojc novo znunj c o ropstvu pojcdi nučnog postojunju
prcncsc drugi mu. 1c tcškoćc proiz| uzi | csu izproti vrcčnog
po| ožuj u u koj cmsc, Budu, kuo učitc|j, nušuo. Sumojc on
ruzumco prosvct|jcnjc jcr jc ono prcdstuv|ju| o unutrušnjc
i skustvo, u|i Budu jc i drugi mu htco du pokužc put ku
sumoispunjcnju. 1o i skustvo, mcđutim, bi | ojc nci skuzivo.
Moždusc tomsmctnjom usuobrućunjumožcobjusni ti Bu-
di nu ncsk| onost du odobri | i kovno pri kuzivunjc sop-
I 02 .J 1 I�, I I f 1 i srcdnja Azi|a
stvc noµ životu i dc| unju. Imcsto togu, prctpostuv|j u| o sc
du praznu sto|icu, oti suk stopu| u i | i točuk ukuzuju nu put
koji j.· on otkrio i propovcduo. Nusuprot drugi m vc| i ki m
uči tc|j i musvctu- Zurutustri , Kon|učij u. l susui Muhumcdu
- luduj.. bi o poznut kuo Šukjumuni ,
"
ti hi mudruc i zp|c-
mcnu �uk[ u'. I| ogu sangh e, monuškc zujcdnicc,bi | ujc du
dc| uj.. kaotrujun duhovni putokuz svctovnjuci mu, koj csu
svu kodncvno nu pruvi put podscću|i ku| uđcri prosj uci ,
bhikkhui. l dunus jc nu Ccj | onu i u 1uj| undu uobi čujcno
du m|| di | judi zukrutkopristupcsvcti mrcdovi mu. Budi no
učcnj c. mcđuti m - buš kuo što j c, kuko sc tvrdi , on sum
prcdvi dco- postu|ojc tokomvckovuorgunizovunurc| igiju
i ruzvi | okuruktcrističnu mi to| ogij u, doksc usvojoj pos| cd-
njoj luzi u l ndijibudi zumstopi os hi nduizmom.
ludu jc imuo mnoštvo runij i h životu, koji su opisuni u
Da/ah Òvdc ćcmosc buvi ti sumog|uvni mprcdunji muvc-
zuni m zu život istorijskog osnivuču budističkc vcrc. Budu
nijc ni kud pori cuo hi ndui stički puntcon. Nuprotiv, prc no
što s c ovup| oti o kuo Cuutumu Si durtu, živco j c u ncbcs-
kom curstvu, gdc jc bogovc podučuvuo zukoni mu.
"
Iisti-
nu, ku| uđcri ", rcčc Budujcdnom pri | i kom,
·
biosum l ndru,
gospodurbogovu, tridcsct šcst putu, u stoti numu putu bio
sum ovozcmu|jski v| udur. " Kuko sc pri b| ižuvuo trcnutuk
njcgovogrođcnjukuoHudc, počcšc scdcšuvutizcm|jotrcsi
i ruznu čudcsu, tu drcvnuznumcnju znučujni h doguđuj u. I
grudu Kupi | uvustuu, tumo gdc jc dunušnju i ndijsko-ncpu| -
sku gruni cu, njcgovu zcmu|jsku mujku, kru|jicu Muj u, doži -
vc čudcsno zučcćc. Isnu budućcg Budu kuko joj si | uzi u
utrobu u ob| i čj u bc| og s| onu. 1uj sun i s nji m povczunu
pri rodnu znumcnju tumuči | u su šczdcsct čctiri bruhmi nu.
Òni prcdvi dcšc rođcnjc si nukoji ćc postuti i | i v| udursvctu
i | i njcgov spusitc|| . Kudu jc doš| o vrcmc, kru|jicu Muju
otidc u ob| ižnji šumuruk lumbi ni , gdc rodi čudcsno dctc
kojc j oj izuđc iz dcsnc s| ubi nc nc nuncvši joj pri tom ni
nuj munji bo| . Pri mivši m| udogupri ncu, Bruhmui drugibo-
govi ustunovišc du jc obdurcn govorom, u nu zcm|ji sc izu
svukog njcgovog koruku pojuvljivušc | otos. Òdmuh su ro-
Rečni k svet ske mito|ogijc I 0J
đcni i Jušoduru Ocvi , njcgovu žcnu. Kuntuku, konj nu ko-
jcmjc Budu nupustio pu| utu u potruzi zu nujvišom svcšću,
Č
unduku, vozur njcgovih kočiju, /nundu, njcgov g| uvni
učcni k, i drvo Bo, pod čij i m jc dugučki m grunumu Budu
doživcoprosvct|jcnjc.
Prcmu jcdnoj |cgcndi , kru|ji cu Muju umi ru| u jc scdum
dunu nukon štojc nu svct donc| u princu Si durtu. Stckuvši
nujvišc znunjc i podstuknutsi novski m poštovunjcm, Budu
sc uspc do ncbu 1rujustri msc i ostudc tumo tri mcsccu
propovcduj ući zukon mujci . 1u sutra, i | i nurutivni spi s.
postu|ujc vcomuomi | jcnu u Ki ni , gdc susc budistički mi -
si onuri suočuvu| i su ci vi | izucijom koju j c mnogo po| ugu| u
nu poštovunjc prcduku. Rc| igij u pojcdi nučnog spuscnju
Ircbu|o jc tumo pri | ugoditi društvu zusnovunom nu poro-
dičnomi p| cmcnskomsk| udukukohu|jušu|runovc boj cnc
bi izg| cdu| ususvimncpri mcrcno.
l mujući nu umuproročunstvo du m| udi pri ncncćcpo-
stutivc| i ki v| udurvcćvc| i ki mudruc,uko| i kospoznuputnjc
čovcčunstvu, kru|j Sudodunu, njcgov otuc, uči ni svc du
sprcči svuki dodi rSi durti n suspo|jušnji msvctom. Oudc du
sc sugrudi ruskošnu pu| utu u kojoj su sc m| udiću pružu| u
svu moguću zudovo|jstvu kuko bi mu zuvuru| u um. Čuk i
rcči
"
smrt" i ,žu|ost" bchu zubrunjcnc. Sudodunu nuumi
du si nu ncruski divo povcžc s kru|jcvstvom tuko što ćc gu
ožcni ti i potomprog|usi ti zukoni ti m nus| cdni kom. Zu žcnu
mu odubrušc prc| cpu Jušoduru, mi ni stursku kćcr. u Si -
durtu,kuo kšatrija, moruoj cduosvoji njcnurukudokuzu-
j ući svoju vcšti nu u mučcvunju, p| ivunju i borbi nu nuro-
čitom turni ru. Si durtin duh, mcđuti m, počc du sc komcšu.
Čuvšivcsto rođcnju si nu, Si durtu izgovori dcčukovo i mc,
Ruhu| u, tuko du j c znuči | o ·puto", ,sponu". ·prcprcku".
Mudu jc kru|j Sudodunu prcduzco svc mcrc oprczu, nu-
rcdivši du sc prcstoni čkc u| icc očistc du b| istuj u, du sc
urcsccvcćcmi sunji hodstruni svcštojcncprijutno,posctu
dvudcsctdcvctogodišnjcg Si durtc i Čundukc bi|u jc poruz-
no i skustvo zu prcsto| onus| cdni ku. Si durtu ug|cdu tcturu-
vogsturcu,povijcnog nud štupom, u kusni jcspuzi i jcdnog
I 04 .J l lžl la i ·tln|a Azi|a
nciz|cčivog bogu|j u. 1i prizori znutno gu oncspokojišc, u| i
tck susrc t s tc| om pokoj ni ku kojc nošuhu nu spu|jivunjc
probudi u njcmu ncsmirivo nczudovo|jstvo obi |jcm u ko-
jcm jc do tudu živco. \cdru mi rnoću nckog pustinjuku
nugovc st i mu smcr koji m trcbu du i dc, tc, nupustivši prc-
s to. por odicu i potomstvo, on postu uskctu | utu| icu numc-
run du spozn u sušti nu stvuri . Pošto j c šcst godinu bcz-
uspcšno isprobuvuo put sumomučcnju, ku| uđcr Cuutumu,
kuko sc sudu zvuo, otputovu u Cuju i od| uči du scdi i
mcdi t i ru pod smokvi ni m drvctom svc dok nc okonču pot-
rugu. ls| cdi | o jc njcgovo prosvct|jcnjc, čimc jc postuo
|udu, onuj kojijc os|obođcn svcopštcsvcsti oputnji .
|cmon Muru nupudc monuhu utonu| og u kontcm-
p| ucijui ncpokrc tnogpoddrvctom Ho, u| i ni štu nijc mog|o
du uzncmi ri usmcrcnost | Judi nog umu ku jcdnom ci|ju. Ni
Muri nc kćcri . vcštc u svukoj muđiji žudnjc i putcnosti, nc
moguhu to du pos tignu svoj i m mum|jcnjcm. Nijc Budu
obrućuo pužnju ni nu prctnjc moćno oprcm|jcnc vojskc
odurni hdcmonunukuznogob| i ku. Muri nopos| cdnjc oruž-
jc, p| umcni ko| ut. prctvori sc u cvctni bu| duhi n kudu gu
ovu¸j hi tnu nu Budu. Pct ncdc| ju ¸jc poscdni k suvršcnog
prosvct|jcnj u, bodhija, mcdi ti ruo kuo zutruv|jcn, dok su
mu sc otkri vu| i njcgovi prcđušnji životi . 1okom pctc nc-
dc|jc, o| uju uzdrmu svct, u|i Muču| i ndu, kru|j nugâ, zuštiti
Budusvoji mzmi jski mtc| om.
Prosvct|jcni k sc tudu suoči su izborom. Moguo j c du
uđc u ni rvunu- bukvu| no, prcstunuk ( nil) dušcvni h ncmi-
ru ( vriLI) - ncpomućcno stunjc nujvišc svcsti. l|i jc, puk.
privrcmcno odbuciviši sopstvcno izbuv|jcnjc, moguo du
propovcdu zukon. Muru jc zugovuruo prvi put, u Bruhmu
drugi . Budu nu kruju popusti prcd usrdni m mo|bumu vc-
| i kog bogu. koji musc obrućuo u i mc svih stvorcnju. Po-
tom počc du putujc i nuučuvu, osnovuvši ku| uđcrski rcd i
stvorivši okvi r zu budističko ruzdob|jc i ndijskc civi|izuci j c.
Jcdnogu dunu ncko dctc požc| c du mu pri ncsc dur u| i nc
i mušc ništu nu ovom svctu. Òno ncvi no dudc Budi go-
mi | i cu pruši nc nu b| ugos|ov, u ovuj jc pri mi uz osmch. Zu
Rečni k svetske mito|ogi|c I 05
dctc sc priču du sc ponovo rodi | o kuo cur /šoku, koji jc
v| uduood 2T2. do2J2. prc n. c. 1uj monurh nc sumo dujc
ši romsvogcurstvu osnovuoncbrojcnc munusti rc i izgrudi o
osumdcsct hi |judu stupa, i | i rc| i kvijuni h svcti | i štu, vcćjc
svojcbudističkcmi si onurcs| uosvcdoSi ri j ci Igi ptu.
Oarmu
Orcvni hi nduistič ki mudruc, ri."i, koji sc ožcni o s trinucst
Oukši ni h kćcri . Prcmu Mahabharati, Oukšu jc izušuo iz
dcsnog, u njcgovu suprugu iz | cvog pu|cu Bruhmi nog. Nji -
hovc broj nc ćcrkc, očito pcrsoni |i kucijc vr| i nu i vcrskih
obrcdu. udu|c su sc zu Ourmu, moru| nu dužnost, zu Kus-
j upu, drugogdrcvnog mudrucu i dcdu Munuu, prurodi tc|ju
čovcčunstvu, i zu Somu, kru|ju bruhmi nu, čuvurâ žrtvcni h
durovu. Danna u hi ndui sti čkoj rc| igiji prcdstuv|ju učcnjc o
dužnostimu i pruvi musvukc pojcdi nučnc kustc u i dcu| nom
društvui , kuotukvo, og| cdu| oj csvukogmoru| nogdc| unju.
Ocv|
\c| i kuhi ndui stičkubogi nju - Muhudcvi. KuoŠi vi nu druž·
bcni cu, poštujujcu ruznoruzni mob| i ci mu, koji odgovuruju
dvumunjcni mvi dovi mu÷ dobrohotnosti ijurosti . lsvoj i m
b| užim ispo|juvunji muonujc lmu, ,svct|ost",Cuuri , . žutu
i | i sjujnu", Purvuti , , gorjunku", i Đugunmutu, ,mujku svc-
t u". Njcni struhobni vidovi su Ourgu, ,ncpristupučnu",
Ku| i , , crnu", Č'undi , ,.svi rcpu", i Bui ruvi,,užusnu".
Ši vu i Ocvi smutruj u sc dvojuki m o| ičcnjcm prvobitnc
supstuncc, Bruhmunu. Kuo i \i šnu, Šivu nijc u ncposrcd-
nom dodiru su opi p|jivi m c| cmcnti mu svcmi ru i moru
izruči t i pojuvni ob| i k, ispo|jcnu cncrgiju, šakti, koju mit
prcdstuv|ju bi | o kuo suprugu bi | o kuo ćcrku. l hi ndu-
i sti čkoj i konogru|iji , prisustvo šakti. družbcni cc božunstvu,
vužno jc umnogomc i zuto što onu priv| uči pok| oni ku i
pomužc mu. Òbožuvunjc Ocvi dostig|o jc vrhunuc tokom
ruzdob|ju1untri , počcvod \l l vcku, kudu sc smutru|o du
jc izbuv|jcnjc mogućc postići maitbunom,
·
dvojcdnošću".
1 00 . I I I?"" i sr c' dnj ; rZi j:l
Nr tjSl t Hi ji ¸·z. . u| i ¸rimc r toµ b| i skoµ zaµr|ju, a ¸o| |oni |u
pndst avl j r l . mcdu| . m. rczbarija na jcdnom budističkom
spome n i k u u Sančiju iz ll vcka p. n. c. Razuzduni obrcdi
|oji s u Sl vrši | i rudi p| ođcnja t | a rasprostranjcni su. na-
ruvno. ¸occ| omsvct u. baš kaoštosc na tragovc obrcdnog
izgovaru u , u ruzvra| ni h rcči koj i ma sc budi uspavana
sc|sua| noživo| na cncrgija možc n ai ći i dandanas u mas-

ni m vi ccvi ma i sva| ovskim doskoči cama. I Zlatnoj gral1J'
govo|i sc cl zani m|ji voj ccrcmoni ji nadv| ačcnja konopca
|oju s u izvodi | i pri padnici pojcdi ni h i ndoncžanski h na-
rodu | u kobi prizva| i kišui obczbcdi | i rastuscva. Muškarci
i žcnc nu | azi | i bi sc nu suprotni m krajcvima konopca i ,
vu|ući svukonasvoju strunu. pokrcti ma oponaša| i tc|csno
sjcdi njčranj c l zg| cdu da jc prcd kraj vcdsko

razdob|ja
postoj a| o ncko| i ko boginju |ojc su smatranc

i vi ni m i | i
Rudri ni m. žcnamu. dok su drugc boginjc poštova| i pri-
¸adnici ruz|iči | i h |astu u raz| i či t i m dc| ovima l ndijc. 1a
razno| i ka božanstva nu kraj u su sc stopi | a u jcdnu vc|iku
bogi nj u. Ocvi . čijcjc prai zvorištc možda bi|a bogi n,| a maj-
kai zcivi | i zacijcdo| i ncl nda. Kaovrhovnobožanstvo. Ocvi
drži ,vasi onu u mu| cri ci ". Òna ,pa| i svcti | jku mudrosti" i
,unosi rados| u srcc Ši vc. svoga gospodara". 1ako jc u lX
vcku pisao Šankara. a i danas jc božanska maj ka najvcća
si | au hi ndui zmu.
\c| i ka bogi nja najprc sc i spo|j i | a kao Ourga, prcdivna
žutoputadcvica ratni ca natigrovim| cđi ma. Njcnočudcsno
prispcćc , svojcvrsno izrastanjc moći i z zajcdni čkc srdžbc
bogovu. izuzvanojc sumovo|jom čudovišnog dcmona Ma
hi šc. koji strahovi t i m uzdržavanjcm i strogi m i sposničkim
životom bcšc stckao ncsav| adivu snagu. Bogovi su sc p| a
ši | i togogromnogbi vo| a. jcrni \i šnu ni Ši va ni sumog|i da
ga pobcdc . Či ni | o sc da jcdi no združcna cncrgij a svih
ncbcski hbi ća. .fakti, možc da porazi Mahi šu. i tako osam-
nacstoruka Ourga izađc ovomc n a dvoboj . Pos| c t i tanskc
'
PoznaIo a nI ropo|oško dc| n lžc]msa Lžurdža lrcjzcra (J a i¡¡cs Lcorgc
lrazcr. TIJe GoIdelI 1oii¿lt) iz 1 922 (pnjn. preF. ).
Rcči ii | svc| º|c mitoIogi|c I 0T
borbc, ona nadj ača i bi ka i njcgovo oružjc. strašni buz-
dovan. Isponjojpotombcšc obczbcdcn. Kad bi sc naš| i u
ncvo|j i , bogovi su Ocvi prcdava| i svc svojc oružjc i moć.
Posta| ajc ,svcobuhvatna".
íajstrašnijcispo|javanjc tc boginjcj cstc Ka| i , koju pri -
kazuju kako stoji na tc| u Ši vc ispružcnom na postc| ji od
| otosa. Òdcvcna u prcdi vno ruho i urcšcna skupoccni m
ukrasi ma. Ka| i nosi pojas od odscčcni h ruku i ogr| i cu od
| obanja. Pa| acajczi kom, vcrovatno uživaj ući u ukusu krvi .
l ma čcti ri rukc. Jcdnom| cvi comstcžc okrvav|jcn mač, a u
drugoj za kosu drži odscčcnu g|avu i m| atara njomc. 1cd-
nom dcsni com dajc b| agos| ov. a drugom pokazujc pok| o-
ni ci mada sc ncmajučcgabojati . Popri mi | ajc ncumo|jivost
Rudrc i Ši vc, kao Bai ravc. l pak, u atributc tog ob| i ka
božunskcmajkcspadajui životi smrt. ,Ltvoji mrukama",
govori o jc Šankara, ,na| azc sc uži t aki bo| . 1voji su scnka
smrti i c| i ksi rbcsmrtnogaživota' "
Oataka
. Pričc o rođcnj u", nj i h pct stot i na čctrdcsct scdam, jcsu
Hudi ncpovcsti o njcgovi mprcđašnj i mrođcnji ma kao pti -
cc, ži voti njc i čovcka. l zvcstan broj ti h priča prcdbu-
di sti čkogjc porck| ai na| azi sc u i ndijski mzbi rkama poput
Panča tan tre. Orugc su, pak, nasta| c i zvanjužnc i srcdnjc
/zijc. Pamti | i su i h i zapi si va| i Budi ni s| cdbcni ci ubrzo po
njcgovom prc| asku u ni rvanu. Zabudi stuonci maj u auto-
bi ogra|ski i mora| ni značaj, pošto sc prctpostuv|ja da sc
osobi nci | i si tuacijc oni h o koji ma sc u tim pričama govori
mogu barcm dc| i mi čno obj asni ti nji hovi m ponašanjcm u
prcthodni mživoti ma, onakokakosu oni opisaniu Đataki
Kroz svc tc pri čc s|avi sc i razmatra ni t ponovnog rađanja
koja sc završava životom i mi sijomsamoga Budc. Podjcd-
nako sc obrađuj u i vr| i nc i poroci . 1i pi čnajc priča o psu
parij i . I njojsc govori o tomc kakoj cBuda jcdnom uzco
ob| i čj c psa | uta|icc i živco od otpadaka na grob|j u. Za-
hva|j uj ući svomckaraktcru, postaojcvođasvih pasa | uta-
| ica tc ga ovi pozvašc da ih odbrani od kra|jcvog gncva.
ìº .l UŽI liI i -rcdnja Azija
O|ua koj asckori sti l aza kral ¦ cvskc koči]c bcšc ostav|]cna
da |cž| u dvorištu pa| atc. a k�ko]c noćna ki ša omckšala i
|askvasi|a kožncdc| ovcoprcmc. kral]cvipsi ]c rastrgnušc i
požd|ašc. lada mu dvor] ani rckošc da su za to krivi psi
luta| |cc ko] | u dvori štc pal atc ul azc krozodvodnc kanal c.
k|a|] oa|cdi da sc oni potamanc. Pas Buda umi ri svo]c
uzoudcnc s| cdbcni kc. a zati m sc uputi ka pal ati . ¹cdno-
st . voi upozivan]c¤ nai sti nu. bczgrcšnipaspari]a uspc da
ocuzocm| |avan stignc do samoga prcstol a. Potom ubcdi
k|a|]a da o ahrani svo] čopor travom i ml aćcnicom, na što
k|a|]cv| psi i spovraćašc kožnc dcl ovc ormc, dokazavši ta-
ko ocvinost ludi ni h sl cdbcni ka. Odušcvl]cn tom mud-
|ošću, k|a|] narcdi dapaspari]adc|isn]imn]cgovuv|astitu
h|anu. Ta kodc usl i ši mol bu da poštcdi životc svih živih
stvo|cn]a luda] cbio pog| avica pasa,a kral]]c bi oAnan-
da. n]cgovg| avni učcn| k.
Cancša
S| onoglavi si n Ši vi n i hi ndui stički pandan Hcrmcsu. Lk-
| an] a prcprckc i udc|]u]c mudrost. Lmil ošćava sc prc sva-
kogvažni]cgpoduhvata i zazivanapočctku kn]iga. Oanas
sc ul ndi]ičcstopo]avl]u]c na koricamaškol ski hsvczaka.
Cancšascprikazu]c kaoni zak, trbušastžutoputi čovck,
s čctiri rukc i glavom s| onabcz]cdnc kl]ovc. Ponckad sc
prcdstav|]a na l cđima pacova i | i u pratn]i tc ži votin]c. L
]cdno] ruci drži ško|]ku, u drugo] kolut,u trcćo] tol]agu. a
u čctvrto] l okvan] . Na Dckanu i ma mnogo n¦ cgovih svc-
ti l išta, a | i kovno ]c prcdstav|]cn i u bro] ni m
Š
i vi ni m hra-
movima
Prcda]a ob]ašn]ava Cancši nu slonovskug|avu kao po-
s| cdi cu prcpi rkc. Parvati ]c otišla u kupati l o, rckavši s
]
nu
da stražari na vrati ma. l zvršava] ući nal og, Cancša ni Sivi
nc dopusti da uđc tc mu ova] odrubi g|avu. Bogin]a Par-
vatibcšctol i kopotrcscnaobczglavl]ivan]cm Cancši ni mda
mu Šiva nađc sl onovsku gl avu. prvu ko]a mu ]c dopala
ruku, ncbi li]cumi ri o Cubitak]cdnckl]ovc ob]ašn]avasc
u priči u ko]o] Parašurama, ,Rama sa scki rom
,
, poscću]c
Rečni k svet ske mitologije iº
usnul og Ši vu. l tu Cancša nc dozvo' ]ava ul azak
.
i Par

šu-
rama gazato povrcđu]c, madaCancša d
'
b|ovol
¦
nopnn

a
udarac po kl]ovi. vidcvši da poscti | ac vit|a scki r.·i·¡ koj u
Ši vabcšcpok| oni otomavataru.
Gomatešvara
Đai nizam ]c dostigao vrhunac u V vcku. a u vcrskom ži -
votul ndi]

ostao]c moćna si l asvc do musl i manski h osva-
¦ an]a scd�m stol cća docni]c. N]cgov ncpovratni pad i
.

o-
�ačni ncstanakprcdvi đali su đai nski vi dcoci višc odhi lja

du godina. l mc poslcdn]cg đai nskog kal uđcra

r

ba| o
º
i
da budc Dupasahasuri . L srcdn]cm vcku, đai i: izam j c
i mao vcl i ki bro¦ sl cdbcni ka u ] užno] l ndi] i . gdc]c na Sra-
vana Bcl gol i ºº. podignut Comatcšvarin kip visok sc-
damnacstmctara.
Bahubal i , poznat kao Comatcšvara, bi o ]c s
.
i n Riša

c,
prvogđai nskogspasitcl]a, i bra|Barati n.
¸
Prcdanjcg
¸
vono
borbi braćc oko carstva. Borba sc zavrsava tako sto Ba-
hubal i . pobcdi vši , gubi i l uzi]c i prcpušta zcmal]sko kra-
l]cvstvoBarati , a samsc povl ači u šumu
'
a u

.
i
.
ni pokoru.
Tosc, prcma| cgcndi , dogodi l ou scvcno¡ l n
'
ij i , namcstu
zvanom Paudanapura. Tu ]c Bahubal i god| i¡ u dana n

-
pokol cbl]i vosta]aou samadhUu. Vi nova loza
.
puzal a mujc
po nogama i rukama. mravi n]aci su mu rash oko
.
nogu
`
¸
a
društvo u samotni čkom bdcn] u pravilc su muzmijc. Pnca
sc da ]c Barata. u namcri da ovckovcči ta] ncvcrovatni
podvig- ko] i m]c Bahubal i u odbacivan]usvctovi
¸
ogž
.
ivo-
ta oponašao n]i hovog oca - podigao ogromai
¹
kip, visok
prckopctstodužinal ukova.Tol i ko]cčuvcnabi l atasku| p-
tura da ]c čak i Ravana. dcmonski kra| ] Cc]l ona hodo-
častionatomcsto.
Kol osal ni va¦ ani lik na Sravana 1clgoIi možda ]c po-
stavi oC�amund�ra]a, vi ši mi ni starkral ]aRađamalc izdi na-
sti]c Canga. Čamundara]a] cboravio u monaški m hram
¸
-
vi ma na grani tnom brcgu Čandragiri]u kada mu pažn] u
pri vučc sl i čno uzvišcn]c, Vi nd]agiri , nas uprot gradu Sra-
1 1 0 J \ lžl la i srednja Azija
vuna lc| go| i . Kudu sc uspco sto pcdcsct mcturu do vrhu
\i ndj agi riju.tumogupozdruviboginjuzcm|jc.Kusmundi , i
ot kri mu svcto mcsto nu koj cm bcšc sukrivcn Comutcš·
vari n ki p. Rušči stišczcm|ji štci dovcdošczunut|ijcdu stutui
povr.i t c sj uj . Moždu jc svrhu tc pri povcsti o čudcsnom
otk riću iz 983. bi | u du sc ki p povcžc su Buruti ni m spo-
mc ni kom. i | i jc to prosto bio pcsnički izruz si | nogu trudu
koji jc trcbu| o u| ožiti du bi sc izrczburi | u tu s| obodno·
st oj.. ća sku|pturu. višu od bi|o kojc stutuc cgi putskog |u-
ruonu Rumzcsu. Prcmudrugoj | cgcndi , Čumundurujujc žc-
| copomuzunjcm du odu poštovunjc tck izvujunomki pu. u|i
ust anovi dumu ko| i kobićupovum|ckui mcdui spruzniosu
skc|a postuv|jcni h nud Comutcšvurinom g|uvom umu buš
ni št u nc bi docurc| o do njcgovi h stopu|u. Nu to sc pojuvi
Kusmandi u ob| ičju sturicc i s vc| i kom pobožnošću iz|i
j cdnujcdi nušo|j u m| cku nug| uvu kipu,štobi dovo|j nodu
okupu čituvo tc| o Comutcšvuri no. l dun-dunus površi nu
kipu izg|cdu svcžc i čistozutošto sc pomuzujc svuki h dvu·
dcsct pctgodi nu. Zudnji putjc touči njcno30. murtu I9oT.
Iujugri vu
Bukvu| no. ,konjovruti ". Prcmu jcdnom prcdunju. dcmon
koj i j cukruosvctcspisc i z ustu usnu|ogBruhmc i kojcgjc
ubio \i šnu ovup| oćcn u ri bi , kuo maL�ia-avalara. Prcmu
drugoj vcrziji | cgcndc. sum \i šnu jc popri mi o to ob| i čjc
kukobi oddcmonâpovrutioukrudcnc\cdc.
I tibctskom budizmu lujugrivu jc postuo gospodur
gncvu, prvi od osumstrušni hbogovu, drag-gšheda. Òstu| i h
scdum tukođc poti ču i z hi nduističkc mito|ogijc, u mcđu
nj i mu su 1umu. njcgovu scstru 1umi i Ocvi . I ovi m bo-
žunstvi mu očitujc sc tibctsku vcšti nu u prikuzivunju stru-
hobnc strunc duhovni h si | u, užusuvujućc viđcnjc kojc po-
mručujcčuki uobi čuj cnudobronumcrnostbodi sutvi .
Rečl li k s\"el ske mito|ogijc 1 1 1
Iunumun
I hi nduističkoj mi to| ogij i . mujmunski pog|uvicu i \ujuov
si n. Bi o jc Rumi n suvczni k u njcgovoj bi ci s Ruvunom.
Iunumunovu božunsku pri rodu bi | ujc vcomu ruznovrsnu.
omogućuvujući mudrumutičnc promcnc ob| i čju i vc| i či nc i
dujući mu i moć| ctcnju. Kudusc Hunumunzu| ctcokukobi
prcskočio morc i dospco nu Ccj | on. uporištc Ruvuni no,
dcmonicu Surusu pokušu dugucc| og progutu. Ou bi izbc-
guo tu ncpri | i ku. Hunumun rustcžc svojc tc| o. nutcruvši
Surusu du si l no izduži ustu. u ondu sc i zncnudu smunji do
vc| i či ncpu| cu. proj urijoj krozg|uvui izuđcnunjcnodcsno
uvo. Bczbcdno sc prizcm|jivši nu ostrvu. on potučc Ru-
vuninc snugc i spu| i muprcstonicu. Zu mnogobroj nc us| u-
gc njcgovc, Rumu nugrudi lunumunu vcčni m životom i
m| udošću.
I budi sti čkoj mi to| ogij i . priču o mujmunskom božun-
stvu ukrušcnu jc mnogi m dodutni m pojcdi nosti mu. Nuj-
s| uvnijupovcsto njcgovimpodvizimunu| uziscu ki ncskom
romunuHodočašće na zapad \uČcngcnu( I 505÷I 580). 1u
sc pri povcdu o Iunumunovoj pomoći 1ripituki nu njc-
govom dugom putovunju u l ndiju rudi pri buv|j unju svctih
budističkihspi su.
I ndru
Kru|j bogovu u Rjg vedj, runoj zbirci hi nduistički h hi mni .
l ndru i mu v|ust nud ncbcski m svodom i po sopstvcnom
nuhođcnjušu|jc kišui gromovc. Oosvogupo| ožuju dospco
jc ubivši \ri tru. i | i /hiju, zmiju sušc koju jc progutu| u
kosmi čkcvodci | cžu| usk| upčunuu p| uni numu. Òd| učujući
udur gromu rusccpi ojc /hijcvu utrobu. os|obodivši vodc.
rodivši život i izbuvivši zoru. 1u pobcdu bogu ncbu nud
zmijom, utc| ov|jcnjcm mujkc zcm| jc. vcomu jc stur mit.
Kod Crku jc gor|ji vu boginju zcm|jc Hcru. scstru i žcnu
Zcvsu. ncbcskog bogu ocu. pos| u| u svojc zmijskc pod-
vorni kc du ubi ju Hcruk| u. dctc proistck|o i z tuj nc vczc
Zcvsu i smrtni cc /| kmcnc.
I I 2 .l I IŽ I l< l i srcdnja .zi ja
l ndru jc spasao svctc kravc bogova od asura, ili dc-
monu. i odmcravao snagu s ljudskim protivnicima na boj-
nompol ju. gdcjc njcgovopri sustvonagovcštaval aduga na
ncbu. Muda običnovozi zl atnc kočijc u kojcs uuprcgnuta
dvuut u ri đana. ponckadsc pri kazujc i kakojašcsl ona. 1a
život i n j u jc hi l a vcdski si mbol carcvanja. pa sc katkad i
|udu naziva sl onom. l ndra. si n boga i žcnc i l i kravc. po-
kuzivuojci zuzctnuskl onostka razuzdanosti . !1ahabharata
bclcži da jc jcdna od žcna kojc jc zavco bi l a Ahalja, sup-
ruga mudracaCotamc, koji sc tol i koražcstiozbogtoga da
jc kl ctvom uti snuo na kral ja bogova hi l jadu bcl cga nal i k
nu sti dni cu. 1akojc l ndra bi opoznatkao Sa-joni svc dok
scsti dni ccsrcćomncprcobražišcu oči .
loruz koji jc l ndri nanco dcmon Ravana, rakšaski kralj
Ccj l ona, i njcgovo puštanjc izzatočcni štva po |1rahmi nom
nal ogu pri pi si val i su sczavođcnju /ha| jc. Pripovcst o toj
poni žavajućoj kazni , prcpri čana u Ramajani, vcrovatno
i pak ni jc bi l a ni šta drugo do priznanjc sl abljcnja l ndri nog
ncbcskogpol ožaja, čcmus umožda kumoval i brahmi ni na-
mcmi da umanjc uticaj božanskog zašti tni ka ratničkc kas-
tc.
.|ama
li nduistički bog smrti . Ònj c , obuzdaval ac", i u počctku
jc smatran kraljcm duhova pokoj ni ka koji obitavaj u na
gornjcm ncbu. Jama i njcgova scstra Jami . prvi smrtni ci .
bchu dcca Surjc, boga sunca. Jami na ul oga prijatclja mrt-
vih postcpcnosc promcni l a u ul ogu manj c bl agonakl onog
božanstva. Zclcnog tcl a, oboružan omčom i batinom tc
jašući bi vol a, postaojc strašn| sudija i kažnjavač lj udskih
ncdcl a. Ovanczasita čctvorookapsa raši rcni hnozdrva ču-
vala su put koj i jc vodio donjcgovog prcbivališta. Napus-
tivši tclo, duša žurno prol azi mi mo ovih ¡arosnih zvcri i
nastavlja ka pal ati smrti. 1amo bc|cžni k Čitragupta či ta
svoj izvcštaj na osnovu kojcg 1ama trcba da doncsc od-
l uku. Prcsudomdušabi va upućcna ili u rajsko obi tavalištc
ili u ncki oddvadcscti jcdnog pak| aili natragusvctdasc
lcčui | s\ c|skc mito|ogijc I I J
ponovo rodi . Na podzcmljc iz grčkc mitologijc podscćaju
\ai tarani . rcka koja sc grani či sa zcmljom mrtvi h, i iskc-
žcnc njuškc pasa čuvara, koji su svoj u glasovi tost vcro·
vatno dugoval i strvi narski m rođucimu na zcmlj i . Iz tcl a
umrl i h u Crčkoj pri l agani su mcdcnj aci koj i ma j c u pod-
zcmnomsvctutrcbal onahrani ti Kcrbcra.
.| uga
Jcdno od čcti ri svctska doba u hi nduističkoj kosmol ogij i .
1o su krita, trcta, dvapara i kal i , a razdvojcna su razdob-
l ji ma sumraka, od kojih svako trajc jcdnu dcscti nu jugc.
Kri ta juga, prvo doba svcta, trajc čctiri hi ljadc božanski h
godi na. trcta j uga. drugodoba ÷ tri hi ljadc. dvaparajuga.
trcćc doba÷ dvchi ljadc. i kal i juga. čctvrto doha÷ hi ljadu
godi na. Či tav ci kl us svctski h doba i mcđurazdobl ja trajc
vi šc od dvanacst hi ljada godi na, što. budući da jcdna b�-
žanska godi na prcdstavlja trista šczdcsct ljudski h, iznosi
ukupno4J20000godi na. 1ajcdi nica kosmol oškogvrcmc-
na poznatajc kao mahajuga, a dvc hi ljadc mahaj uga činc
jcdnu kalu, Brahmi n dan i noć. ili 8 o40 000000 godi na.
Mada Brahma iznova stvara svct napočctku svakc kal pc.
taj proccs trajc svcga jcdnu paru, jcdno stol cćc takvi h
dana i noći . Prcma hi ndui sti čkoj tradicij i . ži vot Brahmc i
vascljcnctrajcjcdnuparu. Sadašnja kalpa nal azi sc na po-
čctkudrugc pol ovi nc tcpare, izčcga proizi l azi dajc Hrah-
ma pcdcsctogodi šnj ak. Samo jc jcdna jcdi na hi nduistič�ka
|i l ozo|ska škola pori cal a da jc svct konačan u vrcmcnu.
dcl cći sa đai nizmom poj am o vcčnom ncstvorcnom svc-
mi ru.
1okom kri tajugc vl adapravcdnost. Lj ud| suvrl| i | spu-
njavaju dužnosti bcz zlobc. tugc. ohol osti i l i prctvomosti .
Ncmani čcgaštobi naruši l omi rtogadoba. Zu vrcmc trct a
] ugc počinju promcnc u odnosi ma. Oužnosti vi šc ni supri -
|odni zakoni ljudskog ponašanja vcćscmoraju učiti . Pot-
|chnc su žrtvc. Ijudi slcdc isti nu i posvcćuju sc pravcd-
nostiputcmsvctkovi na, kojc sc smatrajusrcdstvomza po-
sti zanjc odrcđcni h ci |jcva. 1okom dvapara j ugc ncravno-
I I 4 .J l l Žl lil i srcdn|a Azija
tcža sc povcćava, a pravcdnost sc stal no smanj ujc. Pojav-
lju¡c sc Rig veda. Bolcsti , žudnjc i ncsrcćc mučc ljudc, od
koji h ncki tražc oslobođcnjc u strogosti obrcdni h postu-
paka. Napokon, kal i jugu, današnjc mračno doba, razdi ru
razmiri cc, svađc, kavgc i ratovi . Ijubav i pol nost su raz-
dvojcni . Mal o l judi pozna i sti nu. l movi nsko stanjc a nc
pravcdnost odrcđuj c pol ožaj pojcdi nca, dok sc spoljašnji
ukrasi brkaju sa unutarnjom vcrom. Našcm razdoblju,
kojc jc počcl o JI 02. prc n. c. , prcdstoji još čcti ri sto dva-
dcsct scdamvckova.
Kama
Sl i čno lrosu, Kama sc pojavi o pri stvaranju svcta, kao
prvorođcni bog. Žudnja jc bi l a i skonska kl i ca uni vcrzal-
nog uma. l pak, hi ndui sti čki bog lj ubavi nijc Kupi don. Za
razl i ku od tog putcnog dctcta, kako Kupi dona prcdstav-
ljaju zapadni umctni ci , Kama jc izuzctno sprctan ml adi ć,
suprugRati , bogi njc pohotc. Iukomod šcćcrnc trskc, koji
zatcžc tctiva od pčcl a, Kama odapi njc strclc na čij i m vr-
hovi macvcćcmi risomnaj avlj u¸|csl adak, probojani ncodo-
lji vnapadlj ubavi . Kami notajanstvcnoporcklo i opšti uti-
caj njcgovc moći uč� i ni l i su da i ma raznorazna zani mljiva
zvanja. Òn j c Oi paka, ,uspaljivač", Critsa,
"
oštri ", Maj i ,
·obmanj i vač", Mara, ·uništitclj", Ragavri nta, ,vl at stras-
ti ", i 1i tha, ,vatra".
Kami n napad na Ši vu staj ao ga jc njcgovog di vnog
obl i čj a. l ndra bcšc narcdi o Kami da odapnc strcl u na bo-
žanskogj ogi na kako bi prcki nuo njcgovu savršcnu mcdi-
taciju i raspal i o u njcmu ljubav prcma bogi n¸ji Parvati , al i
Kama oscti svu si l i nu Ši vi nog trcćcg oka, kojc ga sprži .
Zato sc Kama opi suj c i kao ananga,
·
bcstcl csni ". l jcd-
nom kasni jcm životu. Kami jc, mcđuti m, pošlo za rukom
da probodc Ši vi no srcc i i spuni ga ljubavlju prcma Sati ,
utclovljcnju božanskc majkc. Podstrck ač tog drugog na-
pada bi o jc Brahma, koj i sc vcoma bri nuo da Ši vi n as-
kctski ži votpotpunonczaustavivasclj cnu.
Rečni k s\'cl ske mitologi|c ¡ ¡5
Iakšmi
Boginja l otosa u hi ndui stičkoj mi tol ogij i . žcna \išnuova i
si mbol njcgovc stvaral ačkc cncrgijc. Onajc boginja ratar-
stva, što jc naznačcno l otosom. biljni m si mbol om pri ka-
zani m ispod njc, kao i cvctom lotosa u n| cnoj lcvici . lak-
šmi , ,srcća'. nijc samo svcopšta maj ka života u svom
dobrohotnom vidu podsti catclj kc života. no u još vcćoj
mcri , vcl i kodušno dodcljuj ući mudrost. prcdstavlja ul az u
transccndcntal ni život.
Prcmajcdnom mitu, na počctkusvakc obnovc svcta, iz
kosmički h voda izrasta lotos odčistoga zlata s hi ljadul ati -
ca, a iz njcga sc rađa Brahmatvorac. S tomvascljcnskom
matcricom Iakšmi jc povczana kao Ioka-mata, ,maj ka
svcta", i Đal adi -đa, ,rođcna i z okcana'. Sa oči ma poput
l otosa, tcl abojc l otosa i ukrašcnalotosovi mvcnci ma, ona
j c si mbol majči nskc bl agonakl onosti, a njcnc punc grudi
stal ansuizvorpomoćii uži tka.
Mahavi ra
Poslcdnji đai nski spasitclj i savrcmcni k Hudi n. lmro j c
oko 500. prc n. c. Octinjstvo mu jc bi l o obcl cžcno čudc-
si ma. 1cdnom jc savladao guj u koja j c prcti l a njcgovi m
prijatclj i ma, či mc j c stckao zvanjc Mahavi rc, ,vclcj u-
naka'. Za života roditclj a, Mahavi ra jc bi o obi čan doma-
ći n. ožcnjcn čovcki otacjcdnc kćcri . Al i , či m sumumaj ka
i otac. kao pokl oni ci Paršvi ni , izvcl i obrcd sallekhane,
pošćcnja do smrti . on zaključi da prcd njcgovom sopstvc-
nomskl onošćukaaskczivišc ncstojcni kakvc prcprckc. l
tri dcsct drugoj godi ni života Mahavira razdcl i svu svoju
i movi nu si romasi ma i započc unutanj u potragu. Ncbcsa
odmah odgovorišc nataj zcmaljski događaj . Ncbcski svod
zabl i sta ¡oput jczcra prckrivcnog l otosovim cvctovi ma,
vazduh sc i spuni zvucima prcdivnc muzi kc, a bogovi sc
spustišc nazcml judaodajupočastMahavi ri .
Ncko vrcmc i mcna Mahavi rc i Makal i Cosalc dovo-
dcna su u vczu jcdno s drugi m. Nji h dvojica su možda ži-
vcl a u istoj vcrskoj zajcdni ci . Za Cosal i nu nauku zani m
1 1 6 .J l IžI la i srctln|a Azi|a
|j ivojc to štojujc Buduosudi o kuo nujgorc odsvi h tuduš-
njih pogrcšni h učcnju. lporcdi o ju jc su odcćom od ko·
nop|jc . koja jc ncudobnu i nc štiti ni od zimskc h| udnoćc
ni od |ctnj cvrc| i nc. Cosu| ujc tvrdio dusvu bi ću. svc što jc
stvorcno, vrcmcnomdostižc suvršcnstvo. Ništu sc nc možc
uči niti da bi sc ubrzuo tuj proccs, koji trujc čituvo ruzdob-
|jc bczbrojni h utc| ov|jcnju. Rusko| izmcđu dvu pusti njuku
izazva|i su nj i hovi ruz|ičiti pog| cdi nu s|obodu vo|jc. Zu-
stupaj ući trudi ci onu| no đui nsko vcrovunjc, Muhuvi ru jc
pn
(
ovcduo du pojcdi nučnu dušu, sc| i | učku điva, i mu s|o
bodu da sc sumu izbuvi postoj uni m sumoporicunjcm. Nu
suprot |udinom stuvu. Muhuviru jc dušu smutruo |izički
zarob| jcnom, okovunom kurmi čkom tvuri, tuko du jc put
ku os| obođcnj u. duhovni uspon do vrhu vusc|jcnc. pod-
razumcvaodusc duša moru potpunoiščuputi i ztih | unucu.
Đai nski ka| uđcri nosi | i su vco prcko ustu. pu jc čuk i svc-
tovnjucimubi | ozubrunjcno da pozu|uskusuncu pi juvodu,
kuko nc bi progutu| i kukvog si ćušnog kukcu. 1uko jc nc-
nusi |jc, ahimsa, dovcdcnodokrujnosti.
Potpuno sumoporicunjc kod tirthankara, od koji h jc
pos| cdnji bi o Muhuvi ru. moždu jc nujstroži si mbo| i kudu
smi š|jcn. Òn sc nu| uzi nu bcz| i čnom kruju spcktru drcvni h
mi tovu, du|cko od zupudnjučkog vcrovunju u prcživ|ju-
vunjc | i čnosti . l l ndiji ni kudu nijc postojuo Hud zu scni
mrtvih ni ti I| i scj u koji su prcnošcni ži vi . Rci nkurnuciju
is k|j učujcpojcdi nučnu | i čnost.
Mui trcj u
l | i Mctcju. l mc Budc koji tck trcbu du dođc. 1o jc u sk| u-
du s budistički mshvutunj cm du postoji čituv ni z prosvct-
|jcni ku, koji su živc| i prc i | i ćc živcti pos|c istorijskog Bu-
dc. SmuIru sc du Muitrcju sudu ži vi u tušitu-ruju nu vrhu
ču| nc vusc|jcnc. l Ki ni . gdc gu zovu Mj Lo, tuj vi d njc-
govog mi tu doži vco j c znutnc promcnc, pri čcmu mu sc
dompoistovcćujc su utoči štcm od bcskrujnog krugu ruđu-
nju. l 1ibctu i Ki ni nu| uzc sc zupisi u stcni koji g|usc.
,Oođi .Mui trcju, dođi ' '
Rcčui k svc|skc i1to| ogi|c I I T
Munj đušri
Bodisutvu koji sc. s| i čno /vu| oki tcšvari . poštujc kuo bo-
žunstvo u muhujunskom budi zmu. U Ncpu| u i 1i bctu tuj
bodi sutvu uzdi gnut jc do rungu ludc. Omi |jcnojc božun-
stvo i vcrujc sc du jc Hi mu| uj i ma donco civi| izuciju. Njc-
govujc briguduputni čkubi ćuvodi kuprosvct|jcnju. Òkovi
ncznunjui žudnjc| omc sc pod njcgovi m udurccm. l svom
struhobnomvi duonjc . uni šti tc|j 1umc. gospoduru smrti ".
Munj đušri , pruuzor mudrosti . u rukumu drži muči knjigu.
l Ki ni jc postuo znučujun bodi sutvu, u tckstovi o njcmu
prcvođcni su ncšto prc 420. godi nc. Kuo što du| uj-| umu
1i bctunci smutruj u utc|ov| jcnjcmAvu| oki tcšvurc. tukosci
prcmudriv| uduri u istočnoj Aziji smutruju Munjđušrijcvi m
ovup| oćcnji mu.
Munu
li nduistički Nojc. 1cdnogu dunu, u vodi koju mu donc-
sošc du njomc opcrc rukc. Munu otkri ribicu koju gu
usrdno zumo| i du joj poštcdi život. ·Sučuvuj mc', rcčc
ri bi cu, ,, iju ču sučuvuti tcbc. ' Kudujc Munu upi tu kukoćc
to onu njcgu sučuvuti , ribicu mu odgovori du ćc uskoro
nustuti potop koj i ćc su sobom odncti svu živu biću. Munu
stuvi ribicuućup, u| i jc onurus| utuko brzo du jc moruodu
jcprcmcsti usprcmištczuvodu. potom ujczcro,i nukruj u
u morc. Nu to ribu prcdskuzu potop i rcčc Munuu du
pri prcmi brodu kojcmćcsc spustipogibc|j i , štoon i uči ni .
Kudu scvodu podižc i Munu zup| utu po površi ni , ribu sc
vrutii užctompri čvršćcni mzurogkormi | ustudcvućibrod.
Nji hov put j c dugo trujuo, dovcvši i h ponud potop|jcni h
vrhovu li mu| uj u, gdc sc usum|j cni Munu mo| i o du ostuvi
potomstvozusobom. Mo|bu mu bi us|išcnui on dobižcnu.
l ztogubrukuproistckošc poko|cnjuMunuovu,pruroditc|ji
čovcčunstvu.
Po jcdnom prcdunju, ribu otkrivu svoj i dcnti tct kuo
\i šnu, u podrugom kuo Bruhmu. l hi ndui sti čkoj kosmo-
| ogij i , mcđuti m. postoji čctrnucst Munuu, pošto u svukoj
I I 8 J I IŽI I < l i srcun|a Azi|a
kRIpi postoji čctrnucst man van tara, Munuovih potopu.
Zuk·ni k koji sc pri pi sujc Munuusustuviojcjcdun od njih
čct r<l cst ori ce . Sudušnjc ruzdobl jcjcstcscdmu kajpa, u naš
poto¸ |i ćc poznut. kudu za to dođc vrcmc. kuo potop
. Munuu. sinu bl i stuvogusuncu".
M.|rCl
U i ndijskoj mi tol ogiji . Kumu i Muru prcdstuvljuj u dvc
st ranc postojunja. žudnju za životom i struh od smrti ÷
ukusni mamaci oštru udi cu. Tc dvc silcgospodurc svctom
ncpibudcni h. oni h kojcjcprcvuri l u muju. Kuo put izbuv-
ljc nju iz tog stunja ncprosvctlj cnosti . Budu jc propovcduo
sopstvcnoučcnjc, zvuno.iana, ,vozi l o". spluv koj i mscprc-
lazi na drugu obal u. tumo gd.: vi šc ncvl ududuhovno ncz-
nun]c.
Maru. čurobnj ak i mujstor vurkc. postuo jc zl i kovuc u
budisti čkom mi tu. Pošto j c Buda oslobuđuo l judc žudnjc.
rođcnja i smrti , Muramujc bi o nuročiti ncprijutclj. kušuč
njcgov i svih oni h koji bi sl cdi l i Budin zukon. Igrožcn
prosvctljcnjcm. moćni dcmon naprcgnu svc svojc snugc
kuko bi zurobi oCuutumi n um. ul i pod ruši rcni m granamu
drvctu Bo mudruc ostu ncuzncmi rcn u mcdi tucij i . Nu-
padnutMuri ni msi l umu. Huduj cdnostuvno dodi rnu zcmlju
jugodicamu prstij u, nu šta bogovi zugrmcšc u znuk odo-
bruvunju i si đošc na zcmlju kako bi Budi ukuzuli poš-
tovunj c. .u Muru sc kužc du. prcmdu poružcn i osramo-
ćcn, i duljc boruvi u svctu. u nudi du ćc sc dočcputi dušu
sumrtni ku.
Mi | i ndu
LJ MjJjndanpan.ihj ( Milndinim pjtaI}ima) zubcl cžcno jc
Mcnundrovo prcobrućcnjc u hudizum. 1uj grčki vojsko-
vođu zuposco jc scvcrnu l ndij u. nupuvši jc iz grčko-buk-
trijskogkruljcvstvuCundurcoko¡90.prcn. c. . i uspostuvi o
zuscbno kruljcvstvo, u koj cm jc kovun novuc su dvo-
jczi čni m. grčko-i ndijski m nutpi si mui kombi nucijom l i kov-
ni hmotivuizobcju kul turni htrudi ci ju.
Rcčni k svetske mi!o|ogi|c I ¡9
Kuo Mi l i ndu, Mcnundur jc postao l cgcndu mcđu bu-
disti mu. Njcgovposmrtnipcpcosuhranjcnjc u stupi . u i mc
musc dovodi l ouvczus porcklom ki pusmurugdnog Budc,
koji jc njcgov uči tclj Nuguscnu natpri rodni m putcm nu
či ni oodčurobnogsmurugdu.
Muču| i ndu
Oži novski zmijoduh kojij cboruvi o u korcnju drvctu Bo.
pod čij i m j c grunuma Hudu stckuo nujvišu svcst. Mcdi-
ti rujući u stunju bl užcnstvu, mudruc nc primcti kako sc
sprcmu strušnu ol uj u. tc Mučul i ndu scdum putu pobožno
obvi Budi notclovl astitim prc ncgo što ćc svoj ši roki kl o-
buk ruši ri ti nudnj i mkuo kišobrun. Kudu ncvrcmc umi nu,
monurh naga sc ruskl upču, prctvori u ml udi ću i . ruku
skl opljcni h u znuk poštovunju, do zcmljc pokl oni spusi -
tcl ju svctu. Òvuj mi t prcdstuvlju kl usi čno očitovanjc nc-
dvojstvu÷ prosvctljcnjcjcsvcobuhvutno.
Nugc
Zmijodusi u mi tol ogiji hi nduizmu. đui nizmu i budi zmu. 1o
su zmij ol i ki bogovi vodc čiji jc nučcl no prijatcl jski stuv
suprotun si mbol i ci suprotstuvlj unj u spusitclju i zmijc u
zapudnoj /zij i . Pri mcrzutojcstczuštitukoj ujc Mučul i ndu
pružio Budi , kuda sc za vrcmc scdmodncvnc ncpogodc tu
moćnu kobru uvi l u oko mudrucu utonul og u mcdi taciju i
raši ri l usvoj kl obuknadnji mkuoki šobrun.
Nugusc pri kuzujc kuostvors l judski m l i ccmi zmijski m
rcpomi ši roki mvrutomkobrc. Nugc su potcklc od Kudru,
ćcrkc Oukšc, si nu Bruhmi nog, i žcnc drcvnog mudrucu
Kusjupc. Nustunjuju podvodnc rujcvc i živc nu dnu rcku.
jczcru i moru. Ocvoj kc su i m čuvcnc po |cpoti . bi stri ni i
umi lj utosti . Mcđu prctki njumu j užnoi ndijski h di nustiju
nul uzcsci mnogc nagjne.
Zuštitničku |unkciju nugà očigl cdnu jc u hrumovnoj
urhi tckturi ÷ oncstružurc nu u|uzi muu svcti l i štu. L j užnoj
l ndi ji ncrotki njc podi žu. kuo zuvctni dur, n aga kaJe, ku-
mL' l 1 jl ' u k l aŠel 1 C j cLi nCm i l i dvcmu i sprepl e ten i m zmi jam;! .
Ke I da sc flakal izduoi . .stavlja sc da stoji u kakvom jc·
ze lu· t u n e ki h šest mcscci prc ncgoštoscritual nopostavi u
dvori št u h |uma. bl izu kapi jc, pod drvctom i l i porcd
ri bnj ak ' \ '
|uršvu
1. ( 1 dvadeset trećcg đai nskog ti rthankaru, laršvu, ili Parš-
vanat u. tvrdi sc da jc živco u \l l l vcku prc n. c. , ncki h
:samdcsct čcti ri hiljadc godi na poslc smrti njcgovog svc-
tuč| og preteče , Ncmi natc. lrcma prcdanju. laršva jc na
zc mlji ¸ ioboruvi ojcdno stol cćc. napustivši porodicu kada
mujc bi l o tridcsct godi na kako bi postao isposni k. Biojc
ovupl oćc njc l ndrc. lcp i otmcn čovck, čiji su rođaci pri-
hvati l i njcgovu rcšc nost da sc zavctujc na sanija.m, odri-
canje od svctu, tek kuda ni su i mal i drugog izbora. Paršvin
otac. kralj Asvascna iz Bcnarcsa. saznao j c iz prctporo-
daj ni h snova svojc kralji cc da ćc mu sin bi ti ili svctski
monarh ili spasi tclj svcta.
l zg|da du jc susrct osmogodi šnjcg laršvc s Mahipa-
lom. dcdom s m.ijči nc str.i nc. bio prckrctni ca u njcgovom
razvoj u. Jašući na slonu kroz džungl u. Paršva nabasa na
Mahi pal u, koj i jc živco kao i sposni kvišc oddcsctgodi nu,
j oš odsmrti laršvi ncbakc. Stari pusti njak bi oj cvanscbc
od bcsa. njcga. koj i nckada bcšc kralj, laršva jc omco
usrcd najstrožc pokorc. uz to ga j oš ncpropi sno pozdra-
vivši ' lohvativši sckiru. M.i hi pal a krcnu da rasccpi ncku
kl udu naJv· | c. kada mu |aršva rcčc da ćc tako ubiti dvc
gujc u drvct �I . .. A ko si ti ´Bruhma´ \išnu´ Ši va´ Kakosc
i'i ni , ti svud< svc vidi š¨ . dobaci mu prczrivo Mahi pal a.
zam.i hnu scki rom i raspolovi zmijc skrivcnc u ccpani ci .
Ncvolj ko. samotni k pri znadc unuku daj c vcl i ki mudrac.
narocito kada sc laršvi nopojanjchi mni pokaza dostatni m
da obczbcdi ponovno ovapl oćcnjc dvcju umi rući h životi ·
n| a kuo /nantc. kosmičkc zmij c, i lakšmi . \išnuovc sup·
rugc .

Rcčui k svctske nu|o|ogi|c I 2I
Zamorcnncsavršcnostimapostojanja. Paršvas cokrcnu
mcdi tacij i , a svcstmujct akobrzo narastal a da bogovi na
ncbcsi mazadrhtašc. a potom zajcdnosi đošc nazcm|j unc
bi l i ga umol i l i da svi m ži vi m stvorovima otvori put ka
bl ažcnstvu. Paršva ski dc svu odcću, poslcdnjc ostatkc zc-
mal jskcžudnjc, i zauzc ukočcn, uspravan stav,postcći bcz
prcki da, svc dok ncpostižc najvišusvcst. Ništa nijcmoglo
da ga smctc. osim iskrcni h mol i tava bogova i njcgovog
gl avnog učcni ka, Svajambua, koj i ga nagovori da propo-
vcda put koj i m sc možc izbaviti iz vcčitog ci kl usa po-
novni hrađanja.
Pušan
Č
csto pomi nj ano u Rjg vedj, to hi ndui stičko božanstvo
stckl o jc j asno odrcđcn karaktcr tck u potonjim vrcmc-
ni ma. ,lrani tclj ', pribavljač stokc i svoj i nc, lušan nosi
badal j, a vukugakozc. Zbognjcgovc obczubcl osti,vcrni ci
mu pri nosc kašu i drugu skuvanu hranu spravljcnu od
sml cvcni h sastoj aka . .lcdna pri ča o tomc kako jc taj bog
ostaobczzuba kazujcdajc, nasvoju ncsrcću,Pušanoscti o
svusi l i nuŠi vi nc pcsnicc u ncbcskom mctcžu nastalom pri
Oakši nom pri nošcnjužrtvc.
Ri šaba
Si n pol ubožanski h roditclja � oca mu ponckad smatraju
j cdni m od čctrnacstoricc Manua � Rišaba jc bi oprvi tirt
hankara i osni vač đai nizma. l mao jc stoti nu si nova. Prc-
pustivšikraljcvstvonajstarij cmodnj i h, Barati , povukaosc
u i sposni čku izbu,gdcjc živco tol i ko strogi m životom da
j c nasamrti bi o samakosti koža. Mada sc tcma si l aska s
prcstol a i pov| ačcnja iz svcta stal no ponavlja u l ndi ji ,
đai nskoučcnjco karmičkomzatočcništvudušci duboxom
oscćajuokužcnosti u običnomživotupodrazumcvalojc da
sconi što tcžc duhovnom osl obođcnju moraju sasvi m od-
voj i ti od svakodncvni h i skustava. Na Sravana Bcl gol u,
grani tno uzvi šcnj cposvcćcno đai nama u Mi sori , stigao jc
! 22 .J I IŽ l lil i ·rcdnja Azìja
sa sc

c r| . zajcdno sa svoj i mguru om, Badrabahuom. osta-
rc |i Cundragupta Maurj a, zavctovaši sc, s| ično Ri šabi , da
sc odričc svcta. 1aj monarh došaojc nav|astJ22. prc n. c. .
pct godi na pošto j c A| cksandar \c| i ki prodro u scvcro-
zapudnc ravnicc l ndijc. Za njcgovc od| učncv| adavi nc, dr-
žavc do| i nc Canga stopi | c su sc u jcdi nstvcnu moćnu i m-
pcrij u, Kao i Buda, Čandragupta Maurja pri padao jc
prcurijskom p| cmstvu, či ji subodriji si novibi | i u stanju da
vaspost avc domaćc di nastijc či m bi arijski zavojcvači
pok.

i za| i znakc iscrp|j cnosti. Đai nizam vcrovatno potičc
od tc autohtonc | ozc i njcnc tradi cijc, mada sc uvck sma-
tra| o da jc ncmogućc izračunati datum Rišabi nog pojav-
|jivanja ui storij i .
Ri šaba. prvi od dvadcsctčctvoricc ti rthankara tvora-
ca gaza". prcdstav|jaojc prauzorčiji ćc ctcrični | .k
·
�rczan
u stcnu zauvck usrcdsrcđivati posvcćcni kov um na ni r-
vanu, konačnu s| obodu duha. Jcdi ni znak i ndivi dua| nosti
pri sutan na ki povi ma toga svcca j cstc bik pod njcgovi m
stopa| i ma.
Ri šij i
li ndui stičkividcoci. 1i božanski nadahnuti mudraci sasta-
vi|i su vcdskc hi mnc, koj c si mbo| i čni m jczi kom prcnosc
skrivcnctajnc i naj dub| juli | ozoli ju arijskogvcrovanja. Ri -
ši ji subi | i prctcčc brahmi na i utcmc|j ivači njihovc rc| igijc.
Poczija im prcvazi | azi vcrska obzor¸| a stočara osvajača. l
stanju samadhija doživ|java| i su vizijc kosmičkogjcdi nstva
vasc|jcnc, unutarnjc otkrovcnjc naznačcno zvanjcm ,scd-
moricc rišija". za narod oni su bi | i prađapat/i, Brahmi ni
,umno rođcni si novi ". Na naj starijcm poznatom spisku
rišija na| azc sc i mcna Cotamc, Baradvađc \išvami trc
Đamad-agnija, \asi štc, Kasjapci Atrija.
·
,
Ò Baradvađisc pri ča da jc proživco
·
triživota", nakon
čcgasc
·obcsmrtio i uzdi gao doncbcskogsvcta, dojcdi n-
stva sa sunccm". Đamad-agni j c i mao jcdan j cdi ni . a| i
mnogo zani m|jiviji ži vot ÷ ži vot ratni ka brahmi na. Sav| a-
davši vasko| i ku svctu nauku, on sc ožcni o Rcnukom,
!cčuik svc! º|c iutologi|c ¡2J
sunčcvompri ncczom.koja mujc rodi |a pctoricu si nova i s
nji m dc| i | a askctski život. 1cdnoga dana ona otidc da sc
okupa u rcci tc u p| i ćaku spazi |jubavni par. 1aj prizor
i spuni jc | jubomornom žudnjom. Pri mctivši da j c Rcnuka
·posrnu| a u savršcnosti i izgubi | asjaj svctosti ". Đamad-
-agni jc ukori , a si novi ma narcdi da jc ubi ju. Čctvorica
si nova odbi šc da ga pos| ušaju, zbog čcga razj arcni otac
baci na nji h k|ctvu s| aboumnosti. a| i pcti , Parasurama,
izvrši očcvu narcdbu, odrubivši Rcnuki nu g|avu j cdni m
jcdi ni mzamahomscki rc. 1aj či n pokornosti umi ri Đamad-
-agnija, tc ovaj rcčc svom vcnom si nu da ga zamo|i što-
god. Parasuramazaiska odocadaRcnukudovcdc u stanjc
prcđašnjc čistotc, a osta|oj braći da vrati razum. Svc to
us|iši ratni k brahmi n. Orugo prcdanjc dajc i Parasurami
k|jučnu u| ogu. Kada hi | jadoruki Kartavirj a poscti ispos-
ni čko obi tava| i štc Đamad-agnij a i njcgovi h si nova, tokom
nji hovog odsustva, on z| oupotrcbi Rcnuki no gostopri m-
stvo tc poruši drvcćc oko kućc i ugrabi tc|c svctc kravc.
Surabi , koj u ratni k brahmi n bcšc stckao zahva| juj ući
askctskom životu. Parasurama krcnu u potcru za Karta-
vi rjom i dođc mu g|avc, a|i krad|jivčcvi si novi i zvcdošc
i zncnadni proti vnapad u kojcm okrutno umorišc Oamad-
agni ja. Našavši očcvo tc| o, Parasurama sc zak| c da ćc
i skorcni ti svc kšatrijc. 1o obcćanjc i spuni o j c dvadcsct
scdamputa.
Mi tovi o \asišti , ,najbogatijcm", i \i švami tri , si nuCa-
dija, koji j c bi o utc| ov|jcnjc l ndrc, obrađcni su u po-
scbni m odrcdni cama, a| i jc ovdc potrcbno rcći ncko| i ko
rcči o osta| i m prvobi tni m rišiji ma. Za Atrija, ,ždcrača",
docnijcsctvrdi | odajcotacSomc.mcscca,kaoi askctskog
Oatatrcjc, u kojcm jc ovap| oćcn dco Brahmc, \i šnua i
Šivc. Cotami sc pri pisujc a utorstvo jcdnc pravnc knj i gc,
dokjc Kasj apa. ,kornjača" povczan s \i šnuomkaojcdan
vi d vrcmcna. Kao vamana-avatara, \i šnu jc rođcn kao
kcpcc. si n Kasj apc i Adi ti , pcrsoni |i kacijc vi d|jivog ncba.
Scdmoricu rišija na ncbu prcdstav|ja scdam zvczda saz-
vcžđa\c| i kogmcdvcda.
I 24 1 | iž| i:i i srcdn|a Azi|a
S vrcmcnom su tom uzvišcnom društvu pri dodati i
lrigu i lakša. 1ada tc mudracc prozvašc dcvctoricom
bru hma- rišij a. Bri gua. si na Manuovog. zamo|išc jcdnom
osta|i rišij i da sazna kojc božanstvo najvišc zas| užujc da
mu brahmi ni i skazuju poštovanj c. Ši vi na svađa sa žcnom
sprcči Hrigua da stupi u bi | o kakav dodir s nji m tc ovaj
mudracprimoraŠi vuda uzmc ob| i k| i ngama. Sa Brahmom
i spi ti vač nijc i mao mnogo višc uspcha pošto jc uobražc-
nost toga božanstva oncmogućava| a bi | o kakav razuman
razgovor. Stoga Bri gu isk|j uči Brahmu iz rcdovnog bo-
goštovanja i pohi ta \i šnuu, kojcg zatcčc usnu| og. Na|ju-
ćcn tom ravnodušnošću prcma svctu, riši udari nogom o
t|c i probudi zaspa| og boga, koj i , umcsto da pokažc gncv,
ncžno pritisnu Hriguovu nogu u znak poštovanj a. \i šnu i
Brigu porazgovorašc, a potonji sc, zadovo|jan susrctom,
vrati osta| i m rišij i ma da i h izvcsti kako samo \i šnuzas| u-
žujc poštovanjc bogova i |judi . sa či m sc oni j cdnog| asno
s| oži šc.
Oakša, , oštroumni , vcšti ", bi ojc si n Brahmi n, proiza-
šao i z dcsnog pa| ca tog boga. Oakša i Aditi zami š|jani su
kao nczavisni . Cna jc bi | a vcčna i bcskraj na, van svih
mcđa i ograni čcnja, dok jc on bi o unutarnji duh, rodi | ac
bogova u vcčnosti . Prcma Mahabh ara ti, Oakša sc ponovo
rodi o zbog k| ctvc svoga zcta Ši vc. Priča o Oakši nom pri-
nošcnju žrtvc \i šnuu tičc sc drugog ncsporazuma sa Ši -
vom, koji jc nasi | no prcki nuo obrcd i u| ctco mcđu vcr-
ni kc, napravivšipravi| om. l ndrujc oborio na zcm| ju, 1ami
po| omi oštap. boginji Sarasvati otki nuo nos. Mitri iskopao
oči , Pušanu sasuo zubc u gr| o, Briguu iščupao bradu, a
osta|c rišijc tukao, probadao nožcm i kop|jcm i gazio po
nji ma. Krivcu za ovu katastro|u, Oakši , koji bcšc zabora-
vio da ga pozovc na svcčanost, Ši va¸|c odrubi og| avu i ba-
cio Uv žrtvcni oganj. Pos|c mnogo izvinjavanja i prck|inja-
nj a. Sivapristadc davrati svojc žrtvc u nji hovo prcđašnjc
stanjc, a|i jc Oakša morao da sc zadovo|ji ovnujskom
g| avom pošto njcgovu v| astitu ni su mog| i da pronađu. I
drugoj vcrziji tog mi ta, Ši vi n p| a mcni trozubac uništava
Oakši nu žrtvu i s ogromnom si | i nom pada na \išnuovc
Rcčni | svc!s|c n to|cgi|c ¡ 25
grudi. Borbu kojaj cus| cdi | aizmcđunjihdvojiccprcki nuo
j c Brahma. ubcdivši Ši vu, kao Rudru. da umi|ostivi \i š-
nua. kaoNarajanu, , hodačapovodi
·
.
Sarasvat|
Cang. Đumnai Sarasvati svctc surckcu hi nduističkoj mi -
to| ogij i . Sarasvati jc bi | a mcđa Hramvartc. postoj bi nc pr-
vih Arij aca. pcrsoni li kovana kao rcčna hoginja koja i h jc
b| agosi | ja| aproči sni mvodama. Kasnijcjc Sarasvati doda| a
svoj i m atributima i zvuk÷ posta| a jc \ak. bogi nja govora
koji podscća na proti canjc rckc. I jcdnoj bcnga| skoj
|cgcndi obj ašnjava sc njcno vcnčanjc s Brahmom. Shva-
ti vši da su tri pamctnc suprugc i pak prcvišc za njcga,
\i šnu dadc Sarasvati Brahmi , a Cangu pok| oni Ši vi . za-
državši za scbc samo lakšmi . Rcka Cang, kojajc takođc
bogi nja, izvira|ajc i z\i šnuovog nožnog prsta, a u si | asku
na zcm| ju pomagao j oj jc Šiva, čiji su zamršcni uvojci
skrcta| i i kroti | i njcnomoćnopropi nj anjc.
Sumcru
Mcru, i | i Sumcru, jcstc svctska p| ani na u hi nduističkoj
mi to| ogiji . Ispravna osa svcmira, p| ani na Sumcru uzdižc
sc do ob| aka kao divovski vavi | onski zigurat, nudcći na
svoj i m pri rodni m tcrasama prijatna obitava|išta mnoštvu
bogova. nad koji ma carujc l ndra. Suncc. mcscc i zvczdc
kružc oko njcnogvc| i čanstvcnogob| i čja. Šivinraj na| azisc
na Kai | asi , p| ani ni u Hi ma| aji ma. l li ma| aji i p| ani nski
vcnac \i ndj a dugo s u smatrani prcbiva| išti ma bogova.
\indj a. koji scna| azi nakraj njcmscvcruOckana, bi ojcza
Arijcc mcstogdc sc rađa suncc, dok su rckc kojcizvi ru iz
prcvoj a Hi ma| ajabi |cvodcživota.
Surj a
I Rig vedi, bogsuncabi oj cjcdnoodtrig|avnabožanstva
÷ druga dva bi | a su l ndra, bog kišc, i Agni , bog vatrc.
Surju, naji zrazitijcg od ncko| i ko hi nduističkih bogova
1 26 .J I IŽl lil | srcdn|a Azi|a
suncu. pri kazuj u kako ni s kog stasa i sjaj nog tcl a bakarnc
bojc. jczdi ncbom u kočij ama u kojc jc uprcgnuto scdam
rid.i nu i čija j cvozarka Aru na, zora, njcgova žcna i l i maj-
ku,
´u višc razl i či ti h bogova tvrdi sc da su mu rodi tclj i . a
jcdun od nji h jc i Hrahma. l njcgovo potomstvo spadaj u
1amu. kralj mrtvi h, i 1amuna, današnja rcka Đumna. 1o
dvo¡ c,brata i scstru, ncki smatrajuprvi m ljudskim bi ći ma,
buš kuo što jc i 1ama bi o prvi čovck koji j c umro i otpu-
tovuo u drugo carstvo. Kada jc Surji na žcna Sanđna. za-
slcpljcna njcgovi m sjaj cm, u obl i čj u kobi l c utckl a u šum·
sku hl adovi nu i tamo sc bavi l a mcdi tacijom, bog sunca
prišuojoj jc kao pastuv. Kasni jcjc njcn otac, \išvakarma.
smanji o bl i stavost Surj i ni h zraka odrczavši osmi nu njc-
govog bi ća, pri čcmu vatrcnc okrcsinc padošc na zcml | u
kao \išnuov kol ut i Ši vi n trozubac. Na obožavanjc Su

j c
možcscnai ći u Hi haru i 1ami l nadu, gdc scnjcgova dobro-
hotnostzazivaradii scclji vanjabol csni h.
Š| va
l mc Šiva nc pomi njc sc u drcvni mspisi ma, al i sc Rudra ÷
·url ač', ,ri kač' i l i ,užasni ' ÷ štojc drugo i skorojcdnako
uobičajcno i mc za to božanstvo, čcsto pojavljuj c. Šiva jc
rano u razvoju hi ndui sti čkog trojstva apsorbovao vcdskog
Rudru. ol ičcnjc ncumolji vi h zatoničkih si l a. Šiva jc bi o
,povrati l ac i l i odnositclj ' . Svctl oput jc, i ma čctiri rukc,
čcti ri l i ca i tri oka. 1rcći m okom, smcštcni m posrcd čcl a,
upućujc pl amcnc pogl cdc prcd koji ma uzmičc svc živo.
1rcćc Ši vi no oko katkad jc prcdstavljcno tri ma vodorav-
nim crtama, oznakom koj u danas nosc posvcćc ni ci toga
boga, Ši va jc obučcn u tigrovo krzno, a oko vrata mu sc
obavija zmija. 1a dva komada odcćc stckao jc pobcdi vši
ovc životi njc, kojc zavidlj i vi rišij i , i l i mudraci . poslašc da
ga uništc. Biojc isposni knadi sposni ci ma, Božanski j ogi n
koji scdi sam na brdu Kai l asi , vi soko u Hi mal aj i ma. Po
l ndri noj narcdbi , bog l jubavi Kama odapc strcl u žudnjc
kakobi prcnuo Ši vu i z njcgovog bczvrcmcnog snatrcnja i
skrcnuo mu pažnju naParvati , ,gorj anku", božansku kćcr
Rcčni k s\ c| skc n| Io|ogi|c 127
pl ani nskoga kralja Hi ma|aja i ovapl oćcnjc vrhovnc bogi-
njc. /li kadacvctnastrcl apogodisvoj cilj. uzdrmavši Šivu
u njcgovoj savršcnoj mcdi taciji . munjcvit bl csak gncva
scvnu mu i z srcdnjcg oka i sprži Kamu. l ako jc Šiva do-
zvol i o bogu lj ubavi da sc ponovo rodi kao Rukmi ni , si n
,varkc" i l i maj c, Kami nodivnotcl oni jcsc mogl o obnoviti
tcKamuprozvašc ananga, ,bcstcl csni ¨.
NaŠi vi nurazoritcljskustranuupućujc i njc

ovozvanjc
Bai ravc,
'
radosnog proždirača". l tom vi du. Si va obil azi
grobl ja i mcsta za spaljivanjc mrtvi h. sa zmi jama oba-
vij cni mokogl avc i ogrlicom od l obanja, a pratc ga vojskc
dcmonai đavol aka. l pak, suprotnastrana njcgovc prirodc
postajc jcdnako oči gl cdna u njcgovom kosmičkom plcsu,
kadakaoNatarađa, ·
kraljplcsača", igra prcdlarvati ncbi
l i ol akšaopatnjcsvoji h slcdbcni ka. 1u nailazi mo najcdan
od najbl istavij i h si mbol a u svctskoj mi tologiji , duboku
mi sao oprcdmcćcnu u prcdi vni m bronzani m kipovima
j užnc l ndijc. Oa su sc transcvi izazvani plcsom i jogom
smatral i i stovctni m vi di sc iz propisa vczani h za obrcdni
pl cs prcd svcti m l i kom u hi ndui stičkom hramu. Šiva Na·
tarađa opkoljcn jc prstcnom pl amcnova, životni h proccsa
stvaranja svcta, i, s jcdnom nogom podignutom. stoji na
mal oj |iguri zgrčcn oj na l otosu. 1aj patuljasti dcmon jcstc
l judsko ncznanjc. varkc majc, čij i poraz prcdstavlja po-
stizanjcmudrosti i izbavljcnjci zokovasvcta. lj jcdnoj ruci
bog drži doboš.si mbol govora.izvorotkrovcnja i tradicijc.
Orugom rukom dajc bl agoslov i okrcpu. ll amcn i jczik na
dl anu trcćc podscća na uništcnjc, dok čctvrta ruka poka
zujc n adol c, prcma podignutom stopal u, vcćspascnomod
si l a opscnc. Òno označava utočištc i spascnjc poklo-
ni kovo.
l Mamal apuramu, j užno od Madrasa, nal azi scčuvcna
rczbari jal stcni koj aprcdstavlja si | azak Canga. Ònaslavi
drugi . jcdnako čuvcn događaj vczan za Ši vi no posrcdo-
vanjc u svojstvu Canga-darc, ·
održavatclja Canga". Nc-
kada zcmlja bcšc l išcna v|agc, a živodaj nc vodc Canga
tckl csu ncbcsi ma, natapaj uć| samo nj|hovc vi si nc. Zcmlja
I 28 .l I I ŽI I H i srednja Azi|a
sc toli ko napuni pcpcl om mrtvih da sc či ni l o kakojc nc-
mogućc očistitijc. Oabi prcki nuotu užasnusušu, mudrac
|ugi rut.i namcridaspustiCangs ncba. /l i zbogogromni h
di mcnzi ja svctc rckc, njcn pad bi izazvao razaranjc na
zcmljidus cŠivanijcumcšaoi dočckuosvu njcnusi l i nuna
sopstvcnuglavu,gdc suvodc moglc da mu vijugaju mcđu
zum|šcni m uvojcima i ul i ju sc u scdam mi mi h pri toka.
l zglc du da to prcdanjc, kao i l ndri noubistvo\ri trc. zmijc
sušc. prc prcdstavljaju pri čc o nckoj pri rodnoj poj avi koja
sc rcdovno ponavlja ncgo povcsti o stvaranju svcta. Po-
stoj coči glcdncvczcsadi vlj i mmonsunski molujamai navi -
runj cmvc| i ki hrckanabujal i hodotop| jcnogsncga.
Š
i vi no prcvozno srcdstvo jcstc Nandi , mlcčnobcl i bi k,
upudlji vo prcdstavljcn s a spoljašnjc stranc ul aza u Ši vi nc
hramovc. Nundijczašti t ni kčctvoronogihstvorcnja.
1ara
U tibctskombudizmu, Aval okitcšvaruprati supruga 1ara.
Ònajc bodi satvi na šakti, cncrgija njcgovc sušti nc. Ònajc
bila ta koja ga jc podstakla da na zcm|ji s
[
vori Cautamu
Si dartu. Smatra sc da su ki ncska i ncpalska pri nccza, dvc
suprugc Stron-btsan-sgam-poa, prvog budi stičkog kralja
1i bcta, bi l cutclovljcnjabcl ogi zcl cnogvida1ari nog.
Mada jc najranij i dokaz o poštovanju 1arc javanski
zapis iz TT8, ima razl oga da sc vcrujc da sc vcl i ki ki ncski
hodočasni k. Sjucn Cang, koji j c putovao u l ndiju izmcdu
o29 i o40. susrco s 1arom u hramu bl i zu Nal andc. Òn iz-
vcštava da l i kkoji prati Aval okitcšvaru, poznat kao to-lo,
prcdstavlja,omi ljcnprcdmctobožavanja". S drugcstranc,
ujcdnombonskommi tuo porckl u1ibctanaca govori sc o
tomc kako su ,đavo i l judoždcrkastolovali u kraj u koji sc
nazi vao zcmljom dvcju ncmani . Òdatl c proistckošc crvc-
nol i ki mcsoždcri ". l vcrziji toga prcdanja pri l agođcnoj
budi zmu tvrdi sc da su tibctski narod začcl i majmun
Bodi satra. ovapl oćcnjc Aval oki tcšvarc, i pohotnakamcna
l judoždcrka, utclovljcnjc1arc. Najvcrovatnijcjc dajc1a-
rin kultu 1ibctuuvcdcn zahvalj uj ućincpal skoj žcni Stron-
Rcčuik svet ske miIo|ogi|c J29
btsan-sgam-poa. Zanj usc znadajc sa sobom u 1i bctdo-
ncl aki pboginjcnačinjcnodsandalovi nc.
Poštovanjc 1arc jcdan jc od najrasprostranjcni ji h kul ·
tova u 1ibctu. Òna prcvazi l azi društvcnc razl i kc i pruža
svoj i mpokl oni ci mal ični odnos kakavncnudinijcdnodru-
go pojcdi načno božanstvo. 1ara jc dobrostiva i puna l ju·
bavi , uprkos j azu bi vstvovanja koji jc nužno razdvaja od
obi čni h|judi .
Vađrasatva
Òn jc od
·
ncrazorivc tvari ",
·gromovni k". 1aj Buda jc
j cdan od šcstoricc dhjani buda, ·mcditirajući h Buda". I
¸
ibctu sc smatra iskonski m Budom, iz kojcg su proizašl i
svi ostal i , i zaziva sc kaozašti tni k pokl oni ka u potrazi za
prosvctljcnjcm. Bronzani ki povi otkrivaju tu usmcrcnost
ka unutarnjcm. Jab-Jum, vcčni zagrljaj muškog i žcnskog
pri nci pa. 1cdi nstvo\ađrasatvc i njcgovc šakti prcdstavlj a,
kao i u Ši vi nom sl učaju, sl aganjc suprotnosti , postizanjc
jcdnosti . 1akosc ni rvanai samsara,prosvctl¸j cnoutmućc i
bcskrajni krug ponovni h rađanja, nc posmatraj u kao suš-
tinski različiti vcć prcdstavljaju suprotna i spoljavanja
transccndcntnogi zvora,koji nadi laziobojc.
l pak,\ađrasatvi napri roda ima i svoju okrutnu stranu.
Njcgova si l ovi ta j arost oči tujc sc u ki ši , gradu i sncgu ÷
cl cmcntarni msi l amakojc\adrasatvačcsto kori sti kakobi
zašti ti onagc odsurovih

kandžidžinovskihpti ca garuda.
Vaju
Ooslovno, ,vazduh, vctar". I RJg vedj sc čcstopovczujc
sa l ndrom, s koj i m dcl i kočij c. Hi nduistička cgzcgcza tvr-
di.
"
Agni obi tava na zcmlj i , \aju i l ndra boravc u vaz-
duhu, a Surj i nakućajc na ncbu. " l potonji m svctim spi -
si ma\aj uscsukobljavasVi šnuom.Kadaj cmudracNara-
dapodbovctar da skrši vrh pl ani ncMcru,\i šnuova ptica
Carudazakl oni l ajcpl ani nukri l i mai takoubl aži l aoštri nu
vctrovih udara. Al i u Carudi nom odsustvu, Narada ko-
I J0 J nžna i srcdnja Azì|a
nučno uspc u svom nuumu, odsckuvši vrh p| uni nci bucivši
gu u morc.gdc od tcgromudcnustudc ostrvo Ccj | on.
\urunu
.lcdno od nujsturiji h hi nduistički h božunstuvu. Zu ruz| iku
od lndrc, čijcjc rođcnjc opisunokuoproizvodsjcdi njcnju
"
bodroghogu" i , junučnc žcnc", \urunujc ncstvorcn. On
jc svcopšti obuhvuti tc|j , o| ičcnjc svczukri|j uj ućcg ncbu,
izvor i okrcpu stvorcnjà. Povczun s Mitrom. v| udurcmdu-
nu, vcrovutno b| i ski m pcrsijskom Mitri, \urunu j c upruv-
|j uo noćni m ncbom, čiju jc osutost zvczdumu u svim dc-
| ovi mu svctu izuzi vu| u div|jcnj c prvi h | judi . Oocnijc jc iz-
gubi o po| ožuj vrhunskog božunstvu i postuo ncku vrstu
Ncptunu, bog morà i rckà i j uhuč Mukurc, |untustičnc
morskc životi nj c koju jc dc| om krokodi | , dc| om ujku|u u
dc| omdc| |i n.
\usi štu
1uj hi nduistički mudrucbi ojcposcdni ksvctc kruvczvun
_
Nundi ni , koj u mu jc mog|u poduriti štu god bi zužc|co.
Njcgov supuni k mcđu rišiji mu, \i švumitru, nijc uspco du
sc dočcpu tc čudcsnc životi njc, u ncprijutc|jstvo izmcđu tc
dvojiccsvctucusrcdi šnjujc tcmu ncko| i kotckstovu. Prcmu
jcdnoj tcoriji , \usi šti no i \i švumi tri no nudmctunjc odru-
žuvu borbu zu prcmoćizmcđu nji hovi h dvcj u kustu ÷ prvi
jcbi obruhmi n, u drugikšutriju.
I drugoj | cgcndi pri povcdu sc o sukobu u kojcm jc
učcstvovuo riši Cotumu. Ni mi , kru|j Mi ti | c, zutruži du \u-
sištus| užižrtvcni obrcd koji jc trcbu| odu trujc hi |judugo·
di nu. \i dc| ucobjusni kukozbog obuvczukojc ćc i mutiprc-
mu l n dri tokoms| cdcćih pctstoti nugodinu ncćc moći od-
muh du činodcjstvuj c. Mudu jc i zg| cdu| odususc obc stru-
nc s| oži | cdu\usi štu tuj obrcd s| uži kusnijc, ovuj doznu du
jcNi mi zu tounuj mi oCotumutcstoguprokun u kru|¸|u po-
žc| cvši mu du izgubi sopstvcno tc| o. Òvuj mu uzvruti isto-
vct nom žc|jom tc obojicu nupusti šc svoju tc| csnu ob| ičju.
Rcčni k svctskc mitologije I JI
Nu kruju Mi tru i \urunu pribuvišc \usišti novo tc| o. u| i
Ni mi bcšc suvišc potrcscn du bi sc ponovo rodio tc sc
bogovi s| ožišc du možc postuti dco očij u svih živih bi ću.
1ukojcnumigivunjc,njmjša, postu| oopštunuviku.
\i šnu
Kuoodržuvutc|ji obnovi tc| j, \i šnujc vcomu omi|jcno bo-
žunstvo hi ndui stičkih vcrni ku. Korcn njcgovog i mcnu, vjš
znuči ,prožcti ", u \i šnu sc smutru svcproži muj ućim pri -
sustvom, či ju sc moć svctu očitujc u ruz| ičitim ob| i ci mu
zvuni m avatarj, ,si| usci ", pri čcmu sc dco njcgovc božun-
skc sušti nc ovup| oćujc u |judskom i|i nutpri rodnom ob| i č-
j u. Avutur sc poj uv|jujc kudgod jc potrcbno brzo ispruviti
dcjstvo nckogvc| i kog z|u u svctu. ,Kudusu ugrožcni rcd,
pruvdu i smrtnici ", pri mcćujc \i šnu,
·
tudu ju si | uzii¬ nu
zcm|j u. "MuduŠi vi ni pok| onici tvrdc dunji hovobožunstvo
i mu dvudcsct osum utc|ov|jcnju,g| uvnu u| ogu u hi nduisti-
čkoj mi to| ogiji i puk igru \i šnuovi h dcsct nujvužni ji h
uvuturu.
\išnu sc nujčcšćc | i kovno prcdstuv|ju kuo |cp m| udi ć
| umnop| uvogtcnui odcvcn poput kukvogdrcvnogcuru. I
svoj i mčcti rmurukumu drži ško|jku, ko| ut, huti nui |otosov
cvct. lrcvozno srcdstvo mu jc Curudu, sunčunu pticu i
suvružni ksvi h zmiju. 1o ncprijutc|jstvo drumutično jc pri -
|uzuno u Kri šni noj pobcdi nud vodcni m gujccm Ku| i jom.
Nukon što gu jc Bu| urumu podsctio nu njcgovu božunsku
¸ |i rodu, \i šnu sc, u vi du Kri šnc, pokrcnu i z poči nku nu
dnu jczcru i zuigru nu Ku| ij i noj go| cmoj , prctcćoj g|uvi .
| 'oštcdcvši iscrp|jcnog zmijskog kru|j u, Krišnu mu rcčc.
,\i šc ncćcš prcbivuti u rcci Jumuni , vcć u bczdunu okc-
unskom. l di sud' l još ti vc| i m du ćc tc Curudu, z|utnu
su nčunupti cu, smrtninc¡rijutc|j svih zmiju i mojcvozi | ou
|cskruj nomprostoru.poštcdcti zunuvck÷ tcbc kojcgdotu-
|oh. " Prcmu jcdnom tumučcnju, u toj omi|jcnoj |cgcndi
rcčj c, zupruvo, o zumcni domućcg božunstvu pri rodc un-
I ropomor|ni m bogom, Kri šnom. koj i sc kusnijc stopi o s
\i šnuom. Puru| c| u tom mi tu mog|o bi u grčkoj mi to| ogiji
I J2 J l lžna i srcdn|a Azija
prcdstav|jati /po| onovo sv| adavanjc podzcmnog udava i z
|c| |a, čijcjcproročištc prisvoj i otaj grčki bog. ubivši zmi-
ju. Carudinznačaj ncograni čavascnai ndijskumi to| ogij u.
pošto u kambodžanskoj arhi tckturi čitav hram počiva na
| cđi matc mi tskcpti cc.
lo| ovi na \i šnuovi h g| avni h avatara su | judska bića. a
po| ovi na životinjc. Ri b|jc utc| ov|jcnjc, mats ja-a vatara,
povczanojc sa spasavanj cmManuaodpotopa. Oo kurma-
-avalire doš| o jc kada jc božanstvo, u ob| i čju kornjačc,
tajnopri pomog| opcnušanjcokcana. \cprovskoovap| oćc-
njc, va.raha-avata.ra, tičc sc izbav|jcnja zcm|jc i z vodcni h
dubi na, gdc su j c tokom nckog drugog povodnja odnc| i
moćni dcmoni krad|j ivci . A kao nrs¡mna-ata!ara, ·| avo-
čovck", \i šnu j c s prcsto| a svrgnuo Hi ranjakasi pu, dc-
monskog kra|ja koji jc zbog svog strogog isposničkog
života od Brahmc dobi odovo|jno snagc da l ndru istisnc s
ncba. Na poziv osta| i h bogova, \išnu jc uzco ob| i čjc pa-
tu|jka, vamana-avala.a, kako bi ponovo osvoj i o tri svcta
koja bcšc prisvoj i odcmon Ba| i . Ook jc taj otimač bio za-
okup|jcn pri nošcnjcmžrtvc na obali rckc, priđc mu patu-
|jakbrahmani zamo|i gaza us| ugu. Pun poštovanja i svcs-
tansvoj i hdomaći nski hobavcza, Ba| i muus| i ši mo| bu, ma-
da mu bi jasnodaćc vcrovatnobi ti nagubi tkuzbogtoga.
Patu|jak rcčc.
·
1raži m od tcbc samo komadi ćzcm|jc, tck
ko|iko moguprcmcriti s tri koraka. Nc ištcm ti ni šta višc,
jcr mudracu va|ja da traži samo ono|iko ko| i ko mujc po-
trcbno. "Jadasi ćušni svcštcni knarastc u kosi¬ičkog goro-
stasa, u dva korakaprcđc čitavu vasc|jcnu, a trcći m kora-
komstadcporažcnomdcmonunag|avu. \i šc ratobornosti
pokazaojcParasu.ama,
·Ramasasckirom",avatarkoji jc
ubio kra|ja Hi ma| aj a, Kartavirju. 1aj hi |jadoruki monarh
·
bcšct|ačioi bogovci | judc".
1unak najran ijcg sanskritskog cpa, Ramajane, jcstc
\i šnuovo ovap| oćcnjc Rama, potomak drcvnc so| arnc
di nastijc. Rama sc rodio kaosinkra|ja Oašaratc i zAjodjc
zbog zastrašcnosti bogova prctnjama dcmona Ravanc,
rakšaskog kra|ja Ccj| ona, koj i bcšc stckao izuzctnusnagu
Rcčnik s\clskc mitologije I JJ
tcškompokorom i strogim obožavanjcm Brahmc. Naimc,
kada uplašcni bogovi zamo| išc \i šnua da i h spasc, on sc
pojavi prcd Oašaratom u žrtvcnom ognj u i uruči mu ćup
ncktara da dà suprugama da pi ju iz njcga. Oašarata dadc
po| ovi nu ncktara Kausa|j i , koj a rodi Ramu s po|ovinom
božanskc sušti nc, čctvrti nunapi tka dobi Kai kcj i , čijijc si n
Haratajcdnom čctvrti nom svojom bi obog, a ostatak dobi
Sumi tra,koja rodi dvasi na, Iakšmanu i Satrugnu, od ko-
jihjcsvakiposcdovaopoosmi nubožanskcsušti nc.
Mudrac \išvami tra potraži m| adoga Ramu kako bi sc
ovaj suprotstavi o rakšasama. Òprcm|jcn ncbcskim oruž-
jcm i ohrabrcn \i švamitri ni m rcči ma, Rama sav|ada sop-
stvcnu ncvo|jkost da sc bori protiv žcnc tc ubi dcmonicu
1araku. Pos|c toga mudrac dovcdc Ramu, zajcdno s
njcgovom braćom, na dvor Đanakc, kra|ja \i dchc. 1aj
v| adar i maoj c prcdivnu kćcr po i mcnu Si ta, čij u jc ruku
nudi osvakomc kobi uzmogao dasavijcčudcsni |ukštojc
nckada pri padao Ši vi . Rama ncsamo da savi | ukvcćga i
prc| omi . Sita sc udadc za njcga, a braća mu sc požcnišc
njcni mscstrama i rođakama.
Kada dođc vrcmc da Rama budc prog|ašcn naslcd-
ni komsvogaoca, Kai kcj i , maj kaBarati na, nagovori Oaša-
ratu da usto| i či Baratu kao kra|ja a da Ramu poša|jc u
pctnacstogodi šnjc progonstvo. Rama, Si ta i Iakšmana
krcnušc iz /jodjc i , putujući na j ug, nastani šc sc u šumi
|andaki . Mada Barata odbi prcsto i zamol i Ramu da sc
vrati , ovaj ustraja na tomc da izdrži svih pctnacst godi na
izgnanstva i postavi Baratu za svog namcsni ka. 1okom
toga razdob| ja, Rama jc živco u Pančavati¸|u, ob| asti pod
vl ašću rakšasà, a njcgova ravnodušnost prcma udvaranju
Surpanakc, Ravani nc ćcrkc, dovcdc do sukoba sa Ccj| o-
nom. Oa bi sc osvcti | a Rami , Surpanakapodstačc u svom
bratutakvu strastprcma Siti dajctaj dcmonsi | omodvcdc
u svojc kra|jcvstvo. l potcri za Si ti ni moti mačcm, Rama i
|akšmana ubi šc Kabandu, bczg|avo čudovištc, čiji ih duh
posavctovadapotražcpomoćSugrivc,kra|jamajmuna. lz
podršku svoga majmunskog domaći na, Sugrivc, i Hanu-
I J4 J užna i srcdnja Azi|a
mana. okrctnog majmunskog pog|avicc, braća prcđošc na
tcj | on na Rama-sctuu, , Rami nom mostu¨, | ancu stcna u
kana| u izmcđu l ndijskog potkonti ncnta i tog ostrva, koji
Janašnjc mapc bc| cžc kao Adamov most. Zauzcvši dc-
monsku prcstoni cu, oni ubi šc Pavanu i os| obodi šc Si tu,
maJasc upočctku Rama odnosi o dostasumnji čavoprcma
njoj Ncvinostjoj , ipak, bidokazanačinomisti nc, drcvnim
vcrovanjcm da ćc onaj koji jc bcz ijcdnc grcškc čitavoga
života ispunjavao svoju dann u, dužnost i | i u| ogu, bi ti u
stanju da izvcdc čaro| ij u jcdnostavno pozivajući samu tu
či njcnicuzasvcdoka. To uči ni i Si ta,
-
brazda¨. Majkazcm-
|jajojposvcJoči,otvorivšisci pri mi všijcusc. Ncmogavši
Ja izJržiživotbcz suprugc, ncutcšni Ramakrcnuza njom
u vcčnost, ugazivši u vodc rckc Saraj u. Višnu sc, naravno,
dovodi u vczu sa prvobi tni m vodama kao Narajana,
,hodač po vodi ¨. OJmara sc na uvoji ma /nantc, svctskc
zmijc.
Kao Kri šna, avatar i z Mahabharate, sanskrit

kog cpa
koji sadrži Bhagavad-gitu, ,Pcsmu o božanstvu¨. Višnu
posmatra zbivanja sa uzvi šcni jc tačkc. lpak, Kri šna, naj-
omi |jcnijc božanstvo u l ndiji danas, ispo|java i nckc
vcoma |juJskc s| abosti - prcvanost ncpoštcnjc i | ukav-
šti nu Taj junak, o kojcm su sc i sprc| c brojnc | cgcndc i
skaskc. vcrovatno jc živco u razdob|ju nakon paJa ci-
vi | i zacijc do|inc l nda, dokArijcijošncbchustig| i da|jc od
svoji h prvi h nascobi na na scvcrozapadu. Pozni ji Jodaci
pri povcstima o njcgovi m j unački m podvizi ma uzdig|i su
Kri šnu do ranga božanstva, a u |iku ,svcmoćnog pri nca
mudrosti ¨ on . /rđuni pokazujc najviši ob| i k vc| i koga
boga¨. Ova kosmičkavizija otkrivascdok Krišnavozi Ar-
đuni nabojna ko|a u bici izmcđuPandavâi Kauravâ. Tada
sc
·
pojavišc bczbroj nc oči i usta i ncbrojcna taj novita
ob| i čja, sasvct| i mukrasi mai p| amcni mncbcsni moružjcm.
Kruni san i b| istav stajašc Ćudcsni , Bczmcđni , Svcpri sutni .
Kada bi sc sjaj hi | jadusunaca mogao sakupiti najcdnom
mcstu,biobi totcks| abašanodb| csakb|istavosti najvišcga
gospodara ¨Arđunuprcstravii porazi to otkrovcnjc. kojc
Rcčni k svcIskc m to|ogijc ¡J5
,ni ko dotadancvi dc¨. KadagaKrišna, vrativši sc u | jud-
sko ob| i čjc, umi ri , Arđuni scotc uzdah o| akšanj a. ,Pono-
vo sam onaj prcđašnj i ' ¨ Možda s| i čno Pctru, 1akovu i
1ovanu nakon prcobražcnja Hristovog, Arđuna počc da
zaborav|j a avatarovu božanskuprirodui pri hvata njcgovu
spo|jašnju, |judsku pojavnost lvck su sc, mcđuti m, prc-
poznavalc opasnosti takvog iz|aganj a. Svami Vivckanda,
g|avni Pamakrišni n učcni k, koji sc objavi o kao utc| ov|jc-
njcVišnua, ovojcrckaookoI 885. ,Kadasc |judi trudcda
upražnjavaju rc| igij u, osamdcsct posto nji h postanu va-
ra| i cc, a oko pctnacst posto i h po|udi. Tck prcosta| i h pct
posto stcknc nckakvo ncposrcdno znanjc o istini i tako
zadobijcb| ažcnstvo. Stoga,buditc naoprczu' ¨lprkosna-
ras|oj narodnoj prcdaji o Kri šni , a naročito o njcgovom
ncstašnom dcti njstvu mcđu govcdari ma, vizija i z Bha-ga­
yad-gite ostajcsvctaknjigahi nduizma.
Krišna, ,mračni ¨, bio jc pos|cdnji pri padni k ¹adavâ,
starogpasti rskog naroda. Vi šnumu iščupa Jvc v| asi kosc,
jcdnu crnu a drugu scdu, i postavi prvu u Dcvaki nu, a
Jrugu u Rohi ni numatcricu. Crna v| asrodi sc kao Kri šna,
a scda kao Ba| arama. Kansa, osvaj ač Maturc, saznadc od
nckog mudraca da ćc ga uni štiti Dcvaki n si n. tako da jc
ncsrcćna majka mora| a da zamcni Kri šnu za tck rođcnu
kćcr kravara Nandc i žcnc mu 1asodc. Tokom tog puto-
vanja kroz scoskc krajcvc, Krišna prcduzc broj nc podu-
hvatc Naroči to su sc istica| i pobcda nad Ka|ijom, otmica
kćcri kra|ja GanJarvc i uništcnjc Saubc, | ctcćcg grada
Dai tjâ Od Agnija, boga vatrc, pri bavi o jc ko| ut. Takvi
podvizi vcrovatnosupodstak| i grčkc nasc|jcni kcu scvcro-
zapadnoj l ndi ji , čija su kra|jcvstva cvcta| a tokom l l vcka
p. n c. , daKri šnupoi stovctcs Hcrak| om. 1asodajcprviput
posta| a svcsna Krišni ni h naročitih moći kada mu jc s| u-
čajnozavi ri | augr| o. Zaprcpasti| ascug|cdavši tamočitavu
vasc|j cnu. Današnjc poštovanjc Kri šnc, kao savršcnog
obogotvorcnjaživota,nag|ašcnojc u njcgovoj | jubavi prc-
mam| ckarici ,govcdari ci )Radi .
I Jo J UŽl ln i ·rcdnja Azija
Dost igavši zrc|ost, Kri šna napusti govcdarc i vrati sc u
Mat utu. gdc ubi Kansu. I ratu izmcđu Pandava i Ka-
urava- a i sjcdni mai sdrugi maKri šnaj cbi ousrodstvu-
odigtao jc k|jučnu u|ogu, umnogomc tako što jc privo| co
/tdunuda učcstvujcu bi ci kojojbcšcsuđcnodasczavrši
kao ocsmi s| cn poko|j prijatc|ja i rođaka. Krišna podscti
Atdunu da mu jc, kao kšatrij i , dužnost da sc bori, tc mu
tcčcdajc , jcdi nojunakčij u dušunc dotičuoko| nosti , koji
mino pti ma kako uži tak tako i bo| , podoban za bcs-
mttnost¨. Na samom boj nompo|ju, Arđunujc podržavao
ltišna, dokjc Kauravama pomaga| a Kri šni navojska. Nc-
ko vtcmc po obustavi ncprijatc|jstava, u Dvaraki , ,gradu
kapi ja" u Cuđaratu, izbi pi jana tuča u kojoj Ba| arama
pogibc i spod dtvcta. Tada i samoga Kri šnu nchoticc strc-
| omubi | ovacDatas, i|i . st arost".
S| cdcći Vi šnuovavataroi ćc Ka| ki ,
"
đogat¨. Pojavićc sc
tokom s| cdcći h 428 vckova ka| i jugc, sadašn¸|cg svctskog
doba. I mcđuvtcmcnu, pok| oni ci Vi šnuovi smatraju tog
boga najvi ši m od svi h. Vi šnujc tvoracjcr mujc i zpupka
izašao Brahmana|otosu. Onjc, kaoi Kri šna, održavatc|j.
A poput Šivc, koji mu jc, prcma Mahabharati, izašao iz
čc| a, onjczatorni k.
Vi švami tra
¹cdanodscdmoriccvc| i ki h rišija. Poticaoj codkra|jcvskc
|ozc i bi o kšatrijski sin sa osobi nama brahmi na. I Rig
vedi, zbi rci drcvni h hi ndui stičkih hi mni , posrcdno sc
pomi njcsuparništvoizmcđuVišvami trci Vasištc,borbaza
prvcnstvo zbog kojcg ti vi dcoci ni su prcza| i ni od nasi |ja.
¹cdnom pri | i kom Višvami tra natcdi rcci Sarasvati da mu
privcdcVasištudaga pogubi , a| i , umcsto dagapos| ušaj u,
vodcodncsošcVasi štuvanVi švami tri nogdomaša¸| a. Nato
razjarcni Vi švami trapromctnu Sarasvatinuvoduu krv. l
Ramajani, mcJutim, Vasištaponižava svogncpopust|j ivog
protivni ka, tc kšatrija od| učujc daprcv| ada taj poraz sop-
stvcni m uzdizanjcm do kastc brahmi na. Na kraju Viš-
vamitra ncvcrovatnom pokorom i i sposni štvom ÷ čak sc i
Rcčui k svctskc i1to|ogi|c ¡JT
l ndra to|iko bcšc uzncmi ri o zbog vidcočcvc naras|c moći
dapos|ani m|u damuopči ni ču|a- stičc pov|asti cc kojcjc
traži o. tcscnapokonpomi ri i sVasištom.
S I B I R
BAJK 1 A KO
JEZERO
Karakorum
G
M
f
I
a

zf
- �iakO
� o
� Kamakura
. . ,.
u

UDŽI



ISTOČNA AZI JA
Sibir Mongolij a Kina Japan
j ugoistočna Azija
Na prostori ma što ih jc od Kinc odvaj ao Vc| i ki zi d
odvajkada jc prcov|adavao nomadski način ži vota. Bcs-
krajni m pusto| i nama tumara| a su krda koja su pri pada| a
scvcrni m narodi ma Mongo| i ma, Turci ma, Tatari ma,
Tunguzi ma, Huni ma. Stcpa. taj svct za scbc, svc do po-
čctka Xl X vcka prcdstav|j a| a jc sta|an izvor zcbnjc za
Aziju i Evropu, čijc suci vi | izacijc oduvck počiva|c na i n-
tcnzivnoj zcm|joradnji i gradskim nascobi nama. P|jačkaš-
kckonjicc upada| csui zstcpcstakvomsi | i nomdajcstrah
koji sutinomadi izaziva| i ušao u |cgcndu. Najoz| og| ašcniji
mcđu njima bio jc Džingis Kan ¸oko I I ô2-I227), koji jc
narcdiodasc svaki otpormongo|skom oružju i makazni ti
potpuni m i strcb|jcnjcm proti vni ka.
¨
Najvcća ¸|c radost¨.
rckao jc Dži ngi s Kanjcdnom pri | ikom, ,potući svojc nc-
prijatc|jc,progoni ti i h, pri svoj i ti i mi movi nu, vi dctinji hovc
porodicc u ri tama, jahati im konjc i otcti nji hovc kćcri i
žcnc ¨ l ako mongo|skomnajczdom u Xl l l vcku nijcstvo-
rcna svctska i mpcrija, razaranja izazvana tokom broj ni h
mongo|skih pohoda bi | a su strahovita, pri čcmujc Ki na
podnc| anajvcćitcrctnapada
Mongo| sko osvajanjc Ki nc ¸ I 279I3ô5) i pak j c za
pos| cdicu i ma| o uvođcnjc budizma u Mongo| i ji i Si bi ru.
poštojcti bctski ob|ik budizma usvojcn kaozvani čnarc| i -
gija tog nomadskog carstva. ,Crna vcra¨, prvobi tna ani -
mi sti čko-šamani sti čka rc| i gi ja scvcra, ustupa| a jc mcsto
novoj,
¨
žutojvcri ¨ Mnogistari narodniobi čajiprcži vc| i su
sa izmcnjcni mznačcnji ma, doksu sc rani mi tovi sačuva| i
zahva|jujućiumcćupri povcdača. S| abioj c, mcđuti m, uti caj
šamana, ,vrača¨, koji višc nijc bi o isk|jučivi čuvar dušc.
Nckada su šamani , ti duhovi ma opscdnuti |judi , traži | i i
I 40 I ºl Očna Azi|a
vraća| i izgub|jcnci | i otctc dušc bo| csni ka. L transui mah-
ni tosti . šaman sc uzdizao do svcta duhova, gdc j c sticao
v|ast nad odrcđcni m bcstc|csni m bićima, a naročito nad
bi ći mavczani mzabo| csti smrt,kako bi ih izagnaoi z|j udi .
Takopri padni ci burijatskogp| cmcna, kojinastanj uj uoba-
|c |aj ka| skogjczcra,tvrdcdajcMorgon-Kara,nji hovprvi
šaman, bi ou stanjudavraćana zcm|ju čak i dušc umr| i h.
To| i kojczbogtogabi ouzncmircngospodar
·
drugogasvc-
ta" da scpoža| i ouzvišcnomgospodaruncbcsa,koj i od|uči
da i skuša šamana tako što ćc sc dočcpati dušc nckog
čovcka i staviti jc u bocu,začcpivši pa|ccm gr| i ć. Kada sc
ta] ncsrcćni k razbo| c, njcgovi rođaci zamo|išc Morgon-
laru da mupomognc. Šaman uzj ahasvojčarobni bubanji
prctraži svaki kutak svcmira dok na kraju nc nađc mcsto
gdc jc gospodar ncbcsa čuvao ncsta| u dušu. Tada sc vis-
prcni šaman promctnu u osu, s| ctc božanstvu na čc| o i
ubodcgatakosnažnodascgospodarncbcsatržc i pomcri
pa| ac s otvo

a bocc. lra|j ncba i

ak nc htcdc da dozvo|i
Morgon- Kan potpunu pobcdu. amanov | ct sa os|obo-
đcnomdušomzama| oscncprctvori u strmog|av pad kada
mu razgncv|jcni bog razdcra bubanj nadvojc. Od tada,
obj ašnjava burijatska prcdaja, magijski bubnjcvi i maju
samojcdnukožu,kaoznakšamanovcsmanjcncmoći .
S ki ncskcstrancVc| i kogzida,vračarijcscvcrnoazijskih
naroda naš|c su svojc mcsto u taoizmu, ki ncskoj rc|igiji
pojcdi načnog spascnja. Taoizam jc i mao dva izvorišta.
Prvo suprcdstav|j a| i li| ozoli i z razdob|ja zaraćcni hdržava
,48I 22I p. n. c. ) , koji su sc pov| ači | i sa dvorova lcuda|nih
kncžcva i provodi | i život u šumama i|i po p| ani nama,
mcdi ti rajući opri rodi . LaoCc, ,stari li|ozol¨,jcdnostavno
jc napusti oci vi | izaciju. Tom
-
skrivcnommudracu" nijc sc

nao grob, što jc bi o upad|ji v propust za doba kojc jc
izuzctnomnogodrža| odopoštovanjaprcdaka. ,Konlučijc
sc krcćc u društvu, " pisao jc Džuang Cc ,350275 prc
n. c. ) , naj istaknutiji s| cdbcni kLao Cca,
·
dok scjakrcćcm
van njcga. " Taoi sti su oscća| i mudrost ·
u kostima",
odbacujući razradu društvcni h dužnosti za koju su sc
!cči uk s\ctskc i1Io|ogi|c I 4I
to| i ko za| aga| i konlučijanci . Lmcsto da nag|ašavaju poro-
dicu i p|cmc, traga| i su za žcnskim i pri m|jivim znanjcm
kojc sc mog|o pojaviti jcdi no kao p| od pasivnog stava i
prcdavanja pri posmatranju pri rodni h pojava. To li| ozol-
sko shvatanjc bi | o jc važno za rani razvoj naukc u Ki ni ,
pošto taoističko posmatranjc i ckspcri mcntisanjc u a| hc-
mi ji prcdstav|jaju mag| ovitc začctkc naučnog mctoda. Ti
upućcni ci pokušava|i su da pronađu c| i ksi rživota, hcmi j-
sko srcdstvo za postizanjc bcsmrtnosti. Lporno sc vcro-
va|o daj ctomogućc, kaoštopokazujc pričaiz lX vcka u
koj oj s| učajno otkrićc davno zakopanog kamcnog kov-
čcga i spunjcnog svi | om uzncmi rava scdokosog čovcka
dostojanstvcnog izraza | ica, koji sc pri dižc iz škri njc, po-
prav|jaodcćui ncstajc.
Drugi korcn taoizma bi | oj c čarobnjašIvo VU8 ¯ čudo-
tvorki i čudotvoraca. Nji hova simpatička magija o| akša-
va|ajc tcgobni životsc| jaka, umi rujući z|obnc i zazivajući
dobrostivijc duhovc. Sačuvanc su pojcdi nosti jcdnog ob-
rcdavczanogza iz|aganjc pri rodni msi | ama očckiva| o sc
daćckapi znojaštosuscs| i va| cni z| i cc i tc| ovcšca koj i jc
i graoukrugpodužarcni msunccm izazvati padanjc ki

ni h
kapi . Mcnta| nc moći vuâtakođc suomogućava| cstupanjc
uvczus duhovima na onomsvctu,madap| cmstvo nij ccc-
ni | otcnji hovcsposobnosti . Vu čarobnjaci ,zajcdnos cc| o-
kupnom tradi cijom scoski h vcrovanj a, osta|i su ncpo-
dobni , potpuno odc|jcni od društvcno ccnjcni h obrcda.
Nijc sc bcz raz|oga taoizam, konlučijanskom pravovcrj u
nasuprot, os| anjao na pri mi ti vnu snagu vuâ, či¸ji su ša-
mani zamsta| noosnaži va| i novi ta| asizavojcvačasascvcra.
Godi ncôI 5. ug| cdtaoizma na dvorupočcojc da rastc.
Ki ncski car jc tada po prvi put pri nco žrtvu Lao Ccu, a| i
taj obrcd nij c zaista ugrožavao prcmoć konlučijanstva.
Samojcmahajanskibudi zamsta| notcžio dapostancn aci -
ona| narc| i gi ja, pajcutakmi ca s tomstranomvcromprco-
brazi | ataoi zamu organi zovanucrkvu. Budi noučcnjcvrši -
| ojcsnažanuticaj nasvi mrazi namaki ncskogdruštva. Svc
donašcgdoba, samojcl ndija, svctazcm|jazaistočnu Azi -
1 42 I s t očI IiI .\zija
j u. .ti .. . ana |i n. | ¡a'jc |a jcdi ns.vcna ki ncskasposo|
no-. a¸-o|bovanja dru¡i h naroda. bi | o Tatara bi | o Mon-
go| a bi | o mandžu|ski h osvajača, utica| a i na razvoj budiz
ma. Na kraj ujc uvczcnavcra pri | agođcnakakobi odgova-
ra| a ki ncskom društvu. umcsto da nova rc| i gija promcni
li nu. |udisti čka crkva pri | agodi | asckon|učij anskoj drža
Vl .
|rcma prcdanju, kadasc55! . prc n. c. rodio Kon|učijc ,
pojavi o sc č /n ,jcdnorog) i isp|j unuo komad žada na
kojcm jc pi sa| o da ćc Kon|učijc bi ti . nckruni sani car'.
1cdnorogovo proročanstvo pokaza|o sc tačni m. Mada jc
lon|učijczaživotaostao ma| opoznati zancmarcnučitc|j .
uticaj njcgovc mi s| i na potonju istoriju Ki nc bi o jc og-
roman. Ovosvctsko učcnjc tog mora| nog |i|ozo|a prcd-
stav|ja| ojc |cuda| nu cti ku kojajc od monarha očckiva| a
da v|ada dobrohotno i i skrcno. V|adarjc bi osi n ncba čij i
jc sk| adanodn·ssa duhovni mcarstvom obczbcđi vaodob-
robit naroda. Ncdostoj nost monarha odražava| a bi sc na
stavncba, .5ang n, b�š kaoštosc,zcm|ja trcs| a¨i
-
rckc
sahnu| c" tokom sušni hgodi naza v| adavi nc dcspota. |ošcg
si na. Primitivni obrcdi obožavanjaprcdaka, kojcjc kon|u-
čij anska |i | ozo|ij a tako uzdig|a doni voa mora| nogzakona,
prcdstav|j a| i su ccrcmonij a| no susrctanjc dvaju svctova,
duhovnogi zcma|jskog. Ti obrcdi |cža|isu u osnovi v| asti
- prcsto| a, p| cmcnai porodicc.
Kon|učijcv stav prcma rc| i giji bi o jc sasvim praktičan.
.Prcma duhovi ma sc odnosi m sa strahopoštovanjcm¨.
govori oj c učcni ci ma. .a| i i h držim na odstojanju`. Nijc
poricao postojanjc duhova. vcćjc jcdnostavno morao da
razmiš|ja o mnogo čcmu drugom na ovomc svctu. Bio jc
pri | ičnosumnji čavprcma |judskoj moćishvatanja. I tajnc
ncbcskog carstva nijc sc mog|o proniknuti gatanjcm i | i
zvczdoznanstvom. Ta ncsk| onostlon|učijcva dasci zjasni
o rc| igiji proizvc| ajc oscćaj ravnotcžc kakonaduhovnom
takoi naovozcma|jskom p| anu. Ta ravnotcžapomaga|ajc
tradici ona| i sti ma koji su sc protivi | i gor|jivosti budizma.
Car Tang Hucj Čang zak|juč�io jc 845. da jc svcštcnstvo
Rcčnk svc!skc mi!o|ogi|c I43
posta|o suvišc brojno, a mcrc kojc jc prcduzco kako bi
rcšiotopi tanjc bi | csupri | ičnojcdnostavnc. Svi ka| uđcri i
ka| uđcri cc u Ki ni , nji h dvcsta šczdcsct hi |jadapctsto, car-
skim dckrctomposta| i su svctovnjaci . Nakon toga, pos| ovi
vcrski hrcdovastav|jcni su pod strogu pasku, koja jc obu-
hvata| ai vrbovanj cnovih vcrskihs| užbcni ka, kao i v|asni-
čkapi tanja. lakojc zahva|j uj ući tom skcpticizmu ki ncska
istorija osta| a ncuka|jana vcrskim ratovi ma, nji mc jc, s
drugc stranc, ograni čcna maštovitost vcrskc spcku| acijc.
Mito| ogij a jc mahomosta| abranjcvi nataoi zma i budizma,
naroči to nakon štoj cbudizam pok| cknuoprcd ki ncskom
po| i tičkom tradicijomj akc srcdišnjc v| asti , prihvativši u|o-
gu narodnc,a nc državnc, rc| igijc. Ki ncski um obogatiojc
budističku kosmo| ogij u, podstakavši razvoj ncko| i ko na-
prcdni hško| abudističkcmis| i , a| i scu i stočnojAziji razvoj
tc rc|igijcdovršiou1apanu. l Xl l vckuistaknuti ncokon-
|učijanac Ču Si smc| o jc ustvrdio. ·Ncma na ncbu ni ka-
kvogčovckakojiprosuđujcogrcsi ma. ¨
Kncz Šotoku ,572ô2I ) , japanski pandan caru Kon-
stanti nu, uporcdi oj ctrictičkasi stcmasvojczcm|jc sa dc-
| ovi ma drvcta. Ši ntoizam jc prcdstav|jao g|avni korcn
urastaou bogatot|c narodnogprcdanja, kon|učijanstvojc
bi | o čvrsto stab| o i krošnja društvcnog porctka i naukc,
dok j c budizam izazivao cvctanjc vcrski h oscćanja. zrc| i h
p|odova duhovnog razvoja. Shvatanjc dasc ta tri raz|ičita
puta os| anj aju jcdan na drugi prcv|adava|o jc svc do
po| i ti čki h prcokrcta u Xl V vcku, kada su vcrski sukobi
bcsnc| i naporcdos |cuda| ni mratovi ma.
Ši ntoi zam, . put bogova¨, autohtona rc|igija japanskog
naroda, za raz| i ku od bucuda,
-
Budi n og puta¨, uvck jc
ostao u žiži naci ona| ni h strcm|jcnja, jcrjc poštovanjc v| a-
dajućc porodicc ncrazdvojivo povczano sa s| av|jcnjcm
Amatcrasu, bogi njc sunca. Kaoprctkinj akra|jcvskc kućc,
ona jc g| avno božanstvo u vc| i kom narodnom pantconu,
a| i jc i samatck najvi šc očitovanjc ncvi d|j ivog duha vasc-
|jcnc, Kuni tokotačija. Mada su v| asti podržava| c šinto-
izam,čiji sc hramovi na| azcposvuda po zcm|ji , on ni kada
I 44 lstočna Azi|a
nijcdostigaoorganizovanostnaci ona| nccrkvc. Lmcstoto-
ga, ši ntoizam jc svojcvrsno poštovanjc domaćih duhova,
prcdačkih si | a, prcsto|a i porodi cc. Taj mora| ni nag|asak
osnaž| a jc kon|učijanska cti ka, koja jc

os|c l l l vcka
prodr|a u 1apan zahva|jujući Korcjci ma. ak su usvajani
ki ncski nazivi za raz|ičitc odnosc i vr| i nc ncophodnc u
društvcnomopštcnju. Prvi ncposrcdnii zvani čni kontakts
li nom, mcđuti m, zbi osc ô07,kadajc kncz Šotokupos|ao
pok| i sara u li nu. lskorosu ka| uđcri i učcnici krcnu|i za
pos| anici ma, što jc kao pos�di cu ima|o ogroman uti caj
ki ncskcku| turc na1apan.
Najsnažnijc su na .lapan uti ca| i novi pravci u budizmu
ko¸j i su nastaj a| i u to vrcmc, kao npr. Ćan Cung, i|i
-
ško|a
unutanjcg svct| a¨, čiji jc vrhunac u .lapanu bio zcn. L
mi to| ogij u jc ta nova vcra prcnc| a dosta od i ndijskc
maštovitosti , kao i ogromncvrcmcnskc razmcrci bczbroj-
nc ob| i kc, zajcdno s tanani m dodacima ki ncskc umnosti .
Nc samodajc razuđcnaikonogralija,vc|i kogvozi | a¨pod-
sti ca| a razvo¸¦ ¦ apanskc mi to| ogijc vcć jc pri sustvo budis-
tičkc knjižcvnosti izuzctno uti ca| o na japansku narodnu
prcdaj u. Otvorcna spo|jašnj i m uticaji ma. baš kao što jc
bi | a otvorcna i za pri padni kc naroda koji su nasc|java| i
konti ncnt na zapadu i ostrv|jc na istoku -
-
zcm|ja koja
g| cda suncc" nij csc mnogo s kanj iva|a da prcuzmc stranc
i dcjc i da|jc ih razvija. ¹apan prcdstav|ja Sici | iju istočnc
Azij c.
Rcč l ndoki na, stari naziv za zcm|jc najb| ižc južnoj
ki ncskojgrani ci , upućujcna i storijskoiskustvolambodžc,
Laosa i Vijctnama. Tu su sc srcta| c dvc drcvnc tradicijc,
i ndijska i ki ncska, mada su po| i tičkc i vcrskc i dcjc kon-
|učijanstva čvrsto ukorcnjcnc samo u Vijctnamu. li nczi
ni su uspc| i da izvczu svoju ku|turu u ob| asti kojima ni su
ncposrcdno uprav|ja| i . Od uda|jcniji h kra|jcva bi o i m jc
dovo|jan pri stanakna ncjasno odrcđcn vazal ni odnos. Za
prckomorsku po| i ti ku Ki nc karaktcrističan jc odnos prc-
masu| tanuMa| akc, b| izučijcgj cgradaI 40ô.s| avni kincski
vojskovođa Ćcng Ho osnovao pri vrcmcnu pomorsku ba-
RcčnI svc!sIc i1!o| ogi|c I45
zu. Ki nczi su bi | i dobrodoš| i u Ma| aki , državi koj a skoro
bcšc stck|a nczavisnost i čiji jc v| adar tri puta putovao u
Pcki ng kako bi sc kincskom sizcrcnu zak|co na vcmost
Toštojcsu|tanpočco da v| ada kao budista da bi kasnijc
postao mus| i man nij c uopštc zabrinj ava|o trpc|jivog Si na
ncba.
lambodžai Laos, zajcdnosTaj| andom,Burinom, Ma-
|czijom i zapadni m dc| om l ndonczijc, Sumatrc, ¹avc i
Ba| i ja, prvobitnosu bi | i podhi nduističkimuticajcm, mada
ih ni kadanijcdnai ndijskadržavanijcpokori | a. Nc postojc
zapi si iz koji hbi scvi dc| okakojc tačnodo toga doš| o, a| i
suvcrovatno u tckrajcvc najprc sti g| i trgovci izj užnc ln-
di jcu potraziza zači ni ma, koristcći sc monsunski m vctro-
vi makako bi | akšcuprav|ja| i brodovi ma. Zanji masudoš|i
brahmi ni , koji su prcobraća| i pog| avicc v| adajućih p|c-
mcna u pok| oni kc hi nduističkog pantcona i osniva|i kra
|jcvstva po uzoru na drcvni i ndijski sistcm kra|jcvanja.
Prcmajcdnoj kambodžanskoj| cgcndi , i ndijskibrahmi npo
i mcnu laundi nja dospcojc u Kambodžu na trgovačkom
brodu u l vcku i ožcni osc domaćompri ncczom, postavši
tako v| adartc oba|skc zcm|jc. Za pri ncczusc tvrdi | odajc
bi | a l1agini, zmija-dcvojka, jcdna od mnogih kojc sc po-
minju kao prctkinjc j užnoi ndijski h di nastija. Lticaj tih
dosc|jcni ka bi o jc snažan i trajao jc ncko|iko sto|cća, a
docnijcgajcpovcćaodo| azakbudi stičkihka|uđcra,kojisu
napusti | i l ndiju kada jc oživ|javanj c hi nduizma zaprcti|o
da ugasi njihovu rc|igiju. la| uđcri-misionari donc| i su
stariju od dvcju budi stičkih tradi cija, hi najanu, i | i ,ma|o
vozi | o", koj a jc bi|a posvcćcna pojcdi načnom spascnju a
monaško samoobuzdavanj c pri kaziva| a kao srcdstvo za
postizanjc tog ci|ja. lra
j
jcvi Šri vi džavc iz saj | cndraskc
di nastijc pozdravi | i su novu rc| i giju, a natpis iz 778. svc-
dočio izgradnjisvcti | ištau nji hovi mob| astima na.lavi . ls-
koro jc nasrcd tog ostrva sagrađcn najvc|ičanstvcniji saj-
| cndraskispomcni k- ogromnastupa koja prcdstav|j a Bo-
robudura. Njcno podizanjc s počctka lX vcka dokaz jc
bogatstva Šrividžavc, domi nantnc državc u jugoistočnoj
I 4o ls|nčna Azi|a
Aziji , dok i konogralija stupc otkriva si l aznu l i niju , mal og
vozi | a
-
. kojc vcć tada zaostajc za snažniji m ,vcl i ki m vo-
zi l om" - mahajanskom tradi cijom, s njcni m i dcal om spa-
scnjazasvc i razvij anjcm disci p| i nc narodnc pobožnosti i
uni vcrzal nog svctovnog bogoštovanja. Danas sc hi najana
mahomodržavau BurmiiTaj l andu.
Opadanjcmoći hi ndui sti čko-budističkih država u i ndo-
ncžanskom arhi pcl agu bi l o jc poslcdica vu| kanski h crup-
cija, gladi, krvavi h ratova i postcpcnog prodora musl i -
manskc rcl i gijc lsl am sc. nai mc, širio ovi m ostrvljcm ot-
kadjcprcdkraj Xl l l vcka stckaoprvouporištc nascvcro-
zapadnoj obal i Sumatrc. lskorojc Mal aka postala musl i -
manska, a posl ctogajci vcći nadoscljcni kai zl ndijc i spo-
vcda| atuvcru. lrcobraćanjcl okal ni hnarodaug|avnomsc
odvijal o mi no, a|i ništa manjc odlučno. Sa izuzctkom
ostrvca Ba| i , kojc sc tvrdog| avo držalo svojc hi nduisti čkc
kul turc, mi tol ogija i umctnost ovc prckomorskc l ndijc
sahnul i su i ncstajal i prcdi konoborstvom i s| ama. Samo na
istočnoazijskom konti ncntu hi nduizam i budizam opsto-
javal i sukaonaci onal ncrcl i gijc,i porcdtogaštojcsukobs
Tajl anđani ma pri morao Kambodžancc da I 450. napustc
svojogromni hramovni kompl cks Ankor Vati povukusc
nižcprcmaizvorurckcMckong.
Ostatak jugoistočnc Azi jc prcdstav|ja ob| ast koja nij c
pri mi l a ni ki ncsku ni i ndi jsku civil izaciju i koja svoju sa-
dašnjukul turunajvišcdugujcskorašnjcmprodorui sl amai
hri šćanstva. Tu spadaj u li | i pi ni , kojc su Španci zauzc| i
l 52I , znatan dco vc| i kog ostrva Bornca. Ccl cbcs i Am-
bojna. Autohtonu rcl igiju či ni o jc pri mi ti vni ani mizam. a
tamo gdc on i danas postoji - npr. u istaknutoj usmc�oj
tradiciji pl cmcnaBornca - nai l azimo na mi tol ogiju punu
duhova i utvara vczani h za pri rodnc poj avc. To jc uda-
| jcna oba| a mi tol oškog svcta, tik izvan struja glavnih tra-
di cija. l ndijskc i ki ncskc i dcjc nikada ni susti gl cdo njc, a
zapadnoazijska mi sao dospcl a jc tu prcko posrcdni ka,
hrišćanskclvropci l i arapskogi sl ama. Tajdcojugoistočnc
Azijc prcdstavlja kraj svcta, uju - imc kojc jc narod
Rcčnik svcLºkc mito|ogì|c I 47
Dajaka is Saravaka nadcnuo u džung| u zaras| oj unu
trašnjostizcmljc.
Adži si t
Bukval no, ,rodilj a¨. Boginja maj ka ¹akuta. naroda tur-
skog porck| a koji nastanjujc područjc oko rckc lcnc u
Si �i r

. Za ,maj k

kol cvki ¨ vcroval osc da prisustvujc po-
rođaj u svakc svojc pokl oni cc. Bi l a jc Adžisil-idksil-ko­
;an,
-
majkarodi|jai hrani tcljka
-
. S ncbcsajc spuštala du-
su no

¸
rođcnčcta
.
k

kobi moglo da nastancccl ovi toljud-
sko
.
bi cc.

ruga si bi rska pl cmcna vcrovala su da boginja
ma¡ ka ob.

av

na ncbu na scdmospratnoj pl ani ni , gdc
sv
��
ompoj

d. ncuodrcđujcsudbi nu, zapisujući jc u z| atnu
kn¡i gu pon¡cgovomrođcnju.

l tajs

i Tatari pri zcaval i su boginju zvanu ,maj ka
m|ccnogj czcra
-
. a|i kod samih 1akutapostoji čudan mito
b

| om ml a
��
ću koj i jc nai šao na mi rno
¨
m|cčno jczcro¨
b| i zu kosmi ckog drvcta, svctskoga stuba l Iin-aJ-lodžona,
,bc| oggospodara tvorca
-
. Potraživšib| agoslovdrvcta. bcli
m| a
³
i

oscti topl i nu l ahora, začu drvokakopuca i ug|cda
bog. |:j u kakosc dižc i zkorcnja i nudi mu m| cko izsvojih
puni h grudi . ltaživši tako žcđ, on oscti da mu sc sn�ga
usto
��
ru

ujc. Tako su združcni boginja maj ka ml ckopi -
tatcl j| ca I drvo života. Značaj kosmi čkog drvcta, bi | o kao
ncbcsko

stubabi l
'
kaoizvora pl odnosti , vidi sc i zdrugc
u|o

c koj uonovrši kaoko| acza privczivanjc zvczda što
lutaj u ncbom.
Amatcrasu
.

| apanskaboginja sunca. Mi tovi o njoj či nc najvažniji dco
, apanskcautohtoncvcrcši ntoizma, ,putabogova¨. Tana-
rodna
.
tradici ja u osnovi nijc tol i ko rcl igija kol i ko skup
drcvni h vcrovanja i običaja koji su sc mal o promcni l i za
pro

ck| i hhi ljadu godi na, uprkos prodoru konlučij anstva i
budizma u ¹apan. Amatcrasujc istočnoazijska scstra l na-
cc. sumcrskcboginjcp| odnostii| jubavi .
I 48 Isločna Azi|a
C| avno prcdanjc vczano za Amatcrasu jcstc pnca o
izmam|jivanju tc b| istavc bogi njc iz njcnc ncbcskc pcćinc
u k|jučnomtrcnutku zasvct Amatcrasuscbcšcpovuk|au
pcći nu zbog | ošcg v| adanja svoga brata Susanova, boga
o| ujc. Prcmdajc morc bi | onjcgovo carstvo, to , hitro,nc-
obuzdano božanstvo¨ zapostav|ja| o jc svojc dužnosti vc-
zanczamorc, pravcći svakojakc izgrcdc i dižući graju na
zcm|j i , koj om jc prcthodno dobrohotno i mudro v|ada| a
/matcrasu Og| ušivši sc o scstri noprck| i njanjc, Susanovo
jc uni štavao pi ri nčana po| ja, čupao drvcćc, rušio čak i
svctc građcvi nc Na kraju jc probio rupu u krovu njcnc
tkaonicc, nasmrtjojprcp| ašivšidvorki njc, a samubogi nju
sunca otcraojcupcći nu. TckkadajcAmatcrasuzatvori | a
u| az svoga pri bcžišta, zakračunavši vrata tako da sc ni su
mog| apomcri ti , bogovi shvati šcko| i koj cosi onbi o Susa-
novo On bcšckrivzatraj anncstanaksunca,bczčiji hb| a-
gotvornih zraka ncma ni vasc| jcnc. Tama prckri svct, z| i
dusi scrazu| ari šc, ancbcskomnoštvoobuzcpani ka
Nadnumi rncncbcskcrckc, ama-no-jasu-gavare, skup-
šti na bogova zak|juči da mora privo| cti Amatcrasu da sc
vrati. Bogovi iz|ožišc mnogc dokazc svojc dc|otvornosti ,
kaoštosu og| cda| o, mač i ponudc u odcći Posadišc i vc| i -
kodrvo i ukrasišcgadragimkamcnjcm. Postavišc pct| ovc
pri u| azu u pcćinu kako bi mog| i bcz prcstanka da ku-
kuriču. Zapa| išc vatrc i pri rcdišc p| cs, uz pratnju g|asnc
muzi kc. To| i kozabavnai po| ctnabcšcigračica,boginjapo
i mcnuLzumc. dasc
-
osam mi | i onapri sutni hbožanstava¨
smcja| o svc dok sc vazduh nc i spuni nji hovom grajom,
potrcsajućivc| i kuncbcskuravnicu.
Začuvšizvukcvcsc|ja,bogi nj ancbapožc|cdasaznašta
sctodcšavanapolju. Otškri nuvšivratasvoga utočišta,ona
upi tabogovc kakoi m u takvoj tami možc bi ti dosmcha.
Lzu mcjoj| ukavo odgovori . ,Padujcmo sc i vcsc| imo jcr
postoji j oš svct|ijc božanstvo od boginjc sunca. ¨ Dok j c
Lzu mcgovori | a, dva bogapri ncsošcog|cda| oi spunopo-
štovanja pokazašc ga Amatcrasu, koju zab|csnu odraz
v| astitoga| i ka. Dokjconaposmatra|aog|cda| o, jcdansna-
RcčìuI svctsIc iulo|ogìjc I 49
žan bogproširi otvorpcći nc, uhvati Amatcrasu za ruku i
izvučc jc iz skrovi šta. Na to drugi bog rastcžc s| amnato
užc, zvano §imenava, prcko u| aza u pcćinu i rcčc. ,Lći
unutra višc ni kada ncćcš. ¨ Tako sc Amatcrasu ponovo
pojavi Svcmirponovobcšcb| i stavoobasjan,z|csi | cscpo-
vukošc,arcdi mirvratišcscnazcm|j u. Pos|ctogasunccjc
bi | oodsutnosamonoću,poštojcužcšimcnavasprcčava| o
Amatcrasudazauvckncstanc.
Pobcda boginjc sunca nad bogom o| ujc obczbcdi | ajoj
jc v| ast nad svctom, a vcrovanjc u nju kao u najvažnijc
božanstvobi | ojcpovczanos tradicijompokojoj v| adarska
porodica potičc od bogi njc sunca. Amatcrasu jc bi | a naj-
višc očitovanjc Kuni tokotačij a, ncvi d|jivog, transccndcnt-
uog a| i i imancntnog duha svcmi ra Suncc sc rctko jav|ja
kao boginja a nc kao bog, što jc možda ostatak i z naj-
arhai čnijcg razdob| ja svctskc mi to| ogijc. L zap| ašcnosti
Amatcrasuinoj , njcnoj patn¸|i zbog Susanovovog haranja i
ujcnom bckstvu prcd njcgovi m ncsmi|jcni m ncprija-
tc|jstvom možcmo nazrcti ncšto od onc nežnosti koju su
prvi ¹apanci oscća| i prcma daru svct| osti . Amatcrasu |c
bi | a prcdivna bogi nja, dobrostiva, sami|osna i b| ag

a,
božanstvokojcjcuživa| odaposvoj i momi|jcni mostrvima
rasi paživodajncsunčanczrakc.
Ami da-ni oraj
Odsvih bogovaujapanskombudističkompantconu,
·
Bu-
da bcskrajnc svct| osti ¨ najb| iži j c zapadnoazijskom i cv-
ropskompojmuuzvišcnog a ipak | i čnogboga. Ami da-nio-
raj , japanski Amitaba, prcdstav|ja vc|cbno pri bcžištc na
kojcpok| oni kpomi š| jausamrtnomčasu.
Strogo posmatrano. budizam poričc postojanjc trajnog
odmori štadušc i govori o vcčnomtokupromcnc u mora| -
noj pri rodi pojcdi nca. A| i taj konti nuitct, bcskraj ni krug
ponovnog rađanja prouzrokovan karmom, grchom, u
mahajanskoj tradiciji obuhvatao jc brojna carstva posto-
janj a, od najviših ncbcsa do naj ni ži h pak|ova. ¹apanska
mi to| ogija obi | ujc pojcdi nosti mao hodočašću dušc do tih
I 50 [st očna Azija
carstava i njcnompovratkui znji h, kaoi o duhovima oni h
koji , možda kaotcngui , | cbdc u mcđuprostori ma. Najomi -
|jcnija prcdanja ti ču sc raja čistc zcm|jc, Cokuraku Džo-
doa, carstva Ami da-ni oraj a. L tomncbcskomprcbi va| i štu
na| azi sc | otosovojczcros gajcvima ambrozijc. Na drvcću
posutom dragu|ji ma mi | ozvučni zvončići visc sa grana, na
koji ma čučc prckrasnc pticc, dok iznad Budc i njcgovi h
svctaca kružc anđc| i , rasi pajući | aticc nošcnc umi | ni m
povctarccm.
Scktu džodo, i | i ,čistu zcm|ju", osnovao jc monah
Ccnku, poznati ji kaoHoncn , I I 33-I2I2). Nasta| ajckako
oi zadovo|j i | a duhovnc potrcbc razdob| ja društvcnc i pri -
vrcdnckrizc. Prcthodnosus| cdbcniciAmi da-ni orajavcro-
va| i dajc njcgovasami | ostjcdi ni put spascnjai da sc b| iži
kraj svcta. S Honcnovi m učcnjcm pojavi | a sc poscbna
doktrinapobožnosti, zasnovananajcdnostavnojvcri u Bu-
di nu dobrotu i njcgovu mi | ostivu sprcmnost da spasc svc
|judc. Prcmalloncnu, ko godi skrcnasrcazazivasvctoi mc
Amida-ni oraja moći ćc da po svršctku svoji h zcma|jski h
dana uđc u zapadni raj čistc zcm|jc. Na Honcnovu svcst
duboko i traj no jc utica| o razbojničko ubi stvo njcgovog
oca. Lmi rući , ovaj jc zatraži o od svoga m| adog si na da
oprosti njcgovi m napadači ma i da sc ,trudi da |judc vodi
putcmvcčnogaspascnja
,
. Honcnovumctoduči ni | ojcpot-
puno uk| anj anj cmistični hc| cmcnatai ka| uđcrskc strogos-
ti i z obožavanja Ami da-ni oraja. Od| i kova| a ju jc otvorc-
nost dctcta punog povcrcnja. Taj jcdnostavni pristup nijc
bio bczopasan, umnogomc i zato što sc zazivanjc svctog
i mcna mog| o izroditi u mchaničko izgovaranjc praznc
|ormu| c.
Bcntcn
Sarasvati , hi nduističkarcčnaboginja, prcobražcnaj cu ja-
panskoj narodnoj prcdaj i , kao Bcntcn, u duha muzi kc,
čuvarki nju rcči tosti i donositc|jku bogatstva. Kao božan-
stvosrcćncsudbi nc, omi | jcnajcodXl l vcka, aonjoji njc-
nim svcti| i šti ma isprc|c su sc mnogc | oka| nc |cgcndc. Na
Rečnik s\'etske mi tologije I5I
jcdnomostrvcctub| izuKamakurc sagrađcnj chramu ko
jcmscs| avi vcnčanjc tcboginjc i zmijskoga kra|j a. Prcma
prcdanju, zmijo| i kost njcnog |jubavni ka uzruj a| a jc Bcn-
tcn, koj ascvcomancvo|jkoprcpusti | anjcgovomzagr|jaj u.
Davnašnjc jc vcrovanjc da u mori ma koja zap|juskuju
1apanobi tavajuzmijskinarodi.
Bi šamon-tcno
1cdan od ncbcski h čuvara svcta. Lspcšno ga jc zazivao
kncz Šotoku 587. tokompohoda na anti budističkap| cmc-
na1apana. l i konogra|iji sc Bi šamon-tcnopoj av|jujc kao
moćanmonarhu ok| opui naoružankop|jcm.
Bodi darma
Ki ncski Ta-mo i japanski Daruma osnivač budističkc
,ško| c unutarnjcg svct| a", Čan Cung. Ta sckta prcdstav-
|ja| a jc jcdan od naji staknuti ji h i naji zvorniji h proizvoda
ki ncskog uma, dok jc zcn, kao njcn vrhunac, duboko uti-
caoncsamonai stočnuAzijuvcći naZapad.
Bodi darma jc oko 520. sti gao u Nanki ng i z južnc ln-
dijc. Okotogzagonctnogčovcka, kojijcubrzo postaos|a-
van, i zatka| c su sc mnogc | cgcndc. O snazi Bodi darminc
| i čnostii danasscponcštomožcnas| utitiizs| cdcćcpričco
njcgovom razgovorus kincskimcarcm. Audijcncijajc bi | a
kratka i bczmnogo ncpotrcbni h rcči. Carobjasni kakojc
osnivaomanasti rc, podržavaoprcvodi occiči ni omi | osrdna
dc| a nc bi |i podstakao vcru, a zati m upi ta Bodi darmu
kakvcjc zas| ugc stckao ti msvoj i mpostupci ma- štojc sa
stanovišta mahaj anskc doktrinc postcpcnog prosvct|jcnja
prcdstav|ja| o sasvi m razumno pitanjc. Bodi darma mu
odgovori . ,Ama baš ni kakvc. " Zapanjcni car upita posc-
tioca za prvo načc| o budizma. . Nc postoji takvo načc| o",
bcšcodgovor, ,jcr,kakojcsvcprazni na, ništascncmožc
smatrati svcti m. "
"
Ko si ti onda7"zapi ta car.
·
Nc znam",
odgovori Bodi darma. Napustivši Nanki ng, Bodi darma jc
oti šaonascvcri skrasi osc u jcdnommanasti ru, provcvši
ostatakživotaumcditaciji-
"
zurcćiuzi d".
I 52 [SLOČI l H Azi|a
l drugoj | cgcndi pri povcda sc o prcnosu svcsti sa
�'
di darmcnanjcgovognas| cdni ka HucjKoa, drugogpat-
nj arha Hucj Komo|

jašci ndijskog mudracadagapoduča-
va, a|i gajc ovaj sta|no odbi jao. Ki ncski učcni k ipak osta-
dc d
.
a mcdi ti ra isprcdhrama. strp|jivo čckajući u sncguda
Bodi darma konačno popusti . ¹cdnoga dana, nc mogavši
višcdaizdrži nci zvcsnost,Hucj Koodscčcsvojulcvušaku
i pos|ajc unutra. Na to ga Bodi danna upi taštažc| i . Hucj
Ko zatraži umnu smircnost, a| i kada mu Bodi darma rcčc
da pokažc svoj um,ovaj nc mogašc daga pronađc. Na to
i ndijski mudracrcčc.,Vi di š, smi ri osamtium' ¨
Hucj Kojc doživcojcdi nstvcnb| csak uvida. izncnadno
buđcnjc ¯ tUI1 vu prcma ki ncskoj ško| i čan, i | i salOli u
zcnu |odi darma jc u i stočnu Aziju uvco duhovnu tra-
di


ju �o�a jc izbcgava| a svctc spisc i nijc upotrcb|java| a
rcci . |io j ctomctod,ncposrcdnog ukazivanja načovcčij u
dušu¨, koji mscopaža| ounutarnjc,budi nstvo¨svi h. Svaka
spona s |judskim društvom. izražcna bi | o svctovnim bi | o
monaški mpropi si ma, iščczava| ajcpoputprašincutakvom
trcnutku. BczumanjivanjaBodi darmi nogdopri nosa,možc
sc rcći datupostojc očig| cdncpara| c| cs taoistički mkvijc-
tizi
''
om, i
¹
aroči toupog| cduncpostojanja |orma| ncorgani -
zac|¡c koja sc smatra ncophodnom u potrazi za znanj cm.
Han Šan, čuvcni ki ncski pcsni k monah i z lX vcka, b
j
o jc
vcomana| i ktaoističkomi sposni ku družiosc sa ob|acia
nastcnovi tojpadi ni , gdc j cčitaolaoCcova dc| a i budis-
tičkcspi sc.
Lcgcndc o Bodi darmi zadrža|c su dco snagc udanog
ta| asa koji jc on proizvco. ¹cdnompri | i komBodidarmajc
zaspao tokom mcditacijc i to| i kosc ražcsti odajcodsckao
sopst
`
cnc očnc kapkc. lz nj i h jc izras| o prvo čajno drvo,
odkojcgsumonasi potomsprav|ja| i napi tak.
Buga
Bukva| no, ,bog¨. Vrhovno božanstvo Tunguza u Si bi ru.
Odgvožđa, vatrc i zcm|jc stvorio jc prvo dvojc |j udi . Od
zcm|jc imj cnačiniomcso i kosti , odgvožđasrca,odvodc
krv,a odvatrctclcsnutop| otu.
Rcčni I svc!skc imI ologi|c I 53
CaoČucn
Ki ncski bog kuhi nj c, taoističko božanstvo i z davnc proš-
| osti . Hrammuprcdstav|ja ma|a nišab| izupcći, dugo sma-
trana najvažniji mkomadomnamcštajaukući . l shranajc u
Ki ncza prcdmct sta| nog zani manja, mada jc jcdan Cao
Čucnovpok| oni kbi odugogvckazahva|j ujući dvostrukom
daru. nijcstari o, a mogaojcdaživia dancjcdc. CaoČucn
scpri kazujc kaob| agorodandostojni kokružcn dccom.
Dai ni či -ni oraj
Buda Mahavai ročana, ,vc| i ki prosvct|itc|j ¨, prcdstav|jaojc
Prosvct|jcni kov poscban ob| i k u ši ngonu Tu japansku
scktu, čijc i mc znači ,isti ni ta rcč¨,osnovaojc Kukaj ,774-
835), poznatiji po svom posmrtnom zvanju Kobo-daišij a,
,ši ri tc|ja zakona¨. Codi nc804. Kobo-daiši stigaojc u Ki -
nu, gdcsugauputi | i uczotcričnoučcnjcčcnjcna, i | i ·ško-
| ci sti ni tc rcči ¨. Vrati vši sc u ¹apan80ô, osnovaojcmana-
sti r nabrdu Koj ai propovcdao tajnovito učcnjc ši ngona.
Kobo-daišijcpostaonaciona| navc| i či na82ô, kadajc i mc-
novanzaopata vc| i kog hramovnog komp|cksa u Mijaku.
Zak|j učivši dcsctak godi na docnijc da jc svoj u ovozc-
ma|jskumisijuprivcokraju,tajjckontcmp| ati vni monahu
samadhjju dao da ga živog sahranc na usam|jcnom mcstu
na brdu Kajo. Vcrujc sc da njcgovo tc|oni kada nijc stru-
nu| o vcć ćc uskrsnuti po do| asku Mirokubosacua. Budc
koji tcktrcba dastignc.

Lcgcnda kažc da ga ništa nijc mog|o uzncmi ri ti . 1cd-
nomsumorskcgujcpokuša| cdamuporcmctcmcditacij u.
a| i i hKobo-daiši rastcra mađi jom, usmcrivši nanji hzrakc
zvczdc vcčcrnj ačc. Drugom pri | i kom, doksc mo| i ou hra-
mu, upotrcbi ojcmagičnikrugkakobi zbuni odcmonskog
Oni ja. Kobo-dai ši jc tvrdio da božanstva i dcmoni iz raz-
| i či ti hrc| igijaprcdstav|jajuispo|j avanjaDai niči -ni oraja, či-
j ctc|o obuhvata vascc| i kosmos Dai niči-ni oraj pri sutanjc
čaki utrunčicipraši nc. Takvoshvatanjcodražavapokušaj
ujcdi njcnja raz| i či ti h pantcona, prona| ažcnja jcdi nstva
unutarrastućc tco| oškcrazuđcnosti.
I 54 lst.očna Azi|a
Dai ni či ni oraj sc pri kazujc kako scdi na bc| om | otosu,
u dubokoj , smi rcnoj kontcmp| aciji Od njcga sc kružno
ši rc njcgovc cmanacijc bodisatvc, svcci i bczbrojnabića
koja či nc uni vcrza| ni porcdak. Ta ispo|javanja su idca|ni
ob| ici . ncuni štivc mogućnosti koj i ma jc suđcno da sc
očituj u u di nami čkom vi du vasi onc. To su kon-ga-kaj,
,c| cmcnti dijamanta", a njihovaoči tovanjasc poj av|jujuu
tal-za-kaJ', ncpročišćcnom, , pri mi ti vnom c|cmcntu". lo-
moću s| ožcnog obrcda, kako tvrdi ši ngonska sckta, mogu-
ćcjc pri zvatičarobncmoći kojc Dai niči-ni oraju dopuštaju
JabuJcprisutannazcm| ji .
Džizo-bosacu
Kincski 1i Cang,japanski Džizo bodi satva Kši tigarba
vcčno | uta pak| cnski m carstvi ma. tcšcći namučcnc dušc i
izbav|jujući ih iz tamc sopstvcni m pri sustvom. l zg|cda da
Kšitigarba, ,onaj čij a matcrica bcšc zcm|ja" nijc bi o od
omi |jcniji hbodi satvi u l ndiji , gdc sc pojaviorc| ati vnokas-
no, a| i njcgova povczanost s prcsuđi vanjcm umr| i ma vc-
omajc pri v| ači | a ki ncskc budistc. Ti Cang, docnijc Džizo,
postaojcsavctni ki utcši tc|j mrtvi h. Obi čnosc prcdstav|ja
kao monah b| agog izraza | i ca i obrij anc g|avc. odcvcn u
dugačku ha| jui sa štapom na čijcmjcdnom kraj u zvckcću
prstcnovi . Štap - koji sc prvobi tno, u l ndij i , zvao hakara
zbogzvuka,hak" koji jc proizvodi o najav|jujc i načc ti
hog prosjaka koji hoda u| icom i | i pri | azi s prosjačkom
zdc| ompo svoj dncvni obrok Budi sti čkimonah ni kadanc
traži mi | osrđc ni ti gapriznajc.1cdi ni zvuk do|azi odštapa,
kojijc u rukama Džizo-bosacua dovo|jnomoćan darazag-
nasi | cz| a.
1apanska sckta džodo ,
¨
čista zcm|j a") ncgujc mi t o
Džizo-bosacuu kaoo
"
ocui majci" dctinjih duša zarob|jc-
ni h na pak| cnskoj rcčnoj oba|i a svc zbog ža| opoj kc nji-
hovi hroditc|ja. Lmcstodascmo|czaponovnorođcnjctih
duša, očajni roditc|ji obuzcti su gorkom tugom zbog ras-
padanja nji hovi h tc| ašaca. Vcrujc sc da ta nasukana dcca
danc provodc gradcći od kamcnja s rcčnc oba| c ma|a
!cčink svctskc mto|ogi|c I55
svcti| išta zasvojc porodicc, koj a dcmoni noću rušc gvoz-
dcni mši pkama.
Erlanga
.lcdi ni ba| i nczijski pri nckoj i j c v| adao ostrvi ma Ba| ijcm i
1avom Okonjcgovogzani m|j ivogživota i sp| c| csuscbroj -
nc| cgcndc. a njcgov posmrtni ki p prcdstav|jao jc Vi š.ra
koji scdi naGarudi ,z|atnojsunčanojpti ci .
lr| anga sc rodio ººì . a rodno ostrvo napustio jc kao
m|adić da bi stigao na javanski dvor,gdc sc ožcni opri n-
cczom i postaojuvarada,
"
m| adi kra|j' zadužcn da v| ada
odrcđcnom pokraji nom Godi nc I 00ô. kra|jcvstvojc pok-
| ck| oprcdstranom najczdom, kra|jcvska kućajc dcsctko-
vana, | oka| nc pog|avicc uvuk| c su stanovništvo u građan-
ski rat, a j uvarađaj cbi o pri nuđcn da, poput pustinjaka,
| uta šumama i p| ani nama. Trcba| o jc tri dcsct godi na žcs-
toki hborbi dascobnovi naci ona| nojcdi nstvo,a| i lr|anga,
obavivši taj zamašni posao, podc|i kra|jcvi nu - pos|c
v| astitc kratkotrajnc v|adavi nc izmcđu svoja dva sina, a
sam sc povučc u samoću i sposni čkc ćc| ijc. gdc jc i umro
I 050. lr| anga jc bio vc|iki obnovitc|j i održavatc|j i utc-
| ov|jcnjc Vi šnuovo. Tu počast dc| i o jc sa kmcrskim kra-
|jcvimaKambodžc
Ir| i k
L si birskoj mi to| ogiji , duh z| a koji s c katkad smatrao
prvi m, u ncmi |ostpa| i m, čovckom. l | aponskoj mi to| ogiji
uvck jc bi o
"
gospodar podzcmnog svcta", čudovišni za-
šti tni kdušapokojni kâ
Kod a| tajskih Tatara postoji |cgcnda o lr|i kovom na-
stanku . .lcdnom pri | ikom L| gan spazi parčc b| ata sa |jud-
ski m crtama kako p| uta okcanom Lzvi šcni bog udahnu
život toj grudvi b| ata a stvorcnju nadcnu i mc lr| i k Pri -
jatc|jstvoizmcđuL| ganai lr| i ka, mcđutim,ncbcšcdugog
vcka, jcr jc oho| ost ovog potonjcg dovc| a do njcgovog
progonstva u morskc dubi nc, gdc jc postao kra|j mrtvi h.
I 5o |stnčna Azi]a
lprkos toj njcgovoj strahobnosti . koju jc dc|om bczsum-
njc dugovaotibctskom shvatanj u ¹amc kao simbo|a uni š-
tcnja. a| tajski Tatari ni kada ni su porica| i da jc Er| i k pra-
otac čovcčanstva. On jc i da|jc bi o
·
otac
·
. Na para| c| an
mi to oprcdc|jcnjuzaz| onai | azi mou pcrsijskojpri či oocu
i majci |judskoga roda, Mašjcu i Mašjanc, koji su odbaci | i
mudroga gospodara zarad z|og Ahri mana. Zani m|j ivo jc
da su1unguzi okorckc Amuravcrova|i dasuprvodvojc
|j udi . Kadau i Mama| di , bi | i šamani koji su svojc čarobnc
moći koristi | i kako bi zagospodari | i ·zcm|jom s drugc
stranc
·
.
lr| i k jc za scbc pri svaj ao mrtvc, ostav|jajući L|ganu
,onc s dahom". Ta ravnodušnost L|ganova prcma mrt-
vi ma bi | ajc tipična za tvoračkc bogovc scvcrnc /zijc L
j cdnom mi tu govori sc o tomc kako jc tvorčcv si n prvi
otvorioputka
·
zcm| ji s drugcstranc
·
- onjcprcdstav|jao
arhcti pski |cš, konačno stanjc svih ·koji dišu
·
. Prcma
a| tajski mTatari ma, Er| i kjc stvorio ncprijatna, močvana
mcsta Kadaj cL| gan prvomčovcku narcdiodai zdubi na
prvobi tnog okcana doncsc grudvu zcm|jc, ovaj u ustima
sakrijcdnoparčc, u namcri dastvoriv|astitisvct. Kada taj
komadi ćpočc da sc ši ri , kao i grudva zcm|jc koj u L|gan
bcšc bacio na površi nu vodc, Er| i k sc gotovo uguši. Pro-
zrcvšiEr|i kovnaum, L|ganmurcčcdaisp|junczcm|ju, što
ovaji uči ni , aodi sp| junutogb| ata nastašcmočvarc.
Crni Tatari tvrdi | i su da čovcčanstvo Er| i kovoj p|ju-
vački dugujc svoj sadašnji i zg| cd. Stvorivši prva |judska
bi ća, dcmij urgustanovidai mncmožcdatiživodaj ncdušc.
Stoga jc morao das cuspnc na ncbo i zamo|i Kudaja, vr-
hovnobožanstvo, zapomoć,ostavivši ·nagog
·
psa dačuva
ncdovršcnočovcčanstvo. Er| i ktada priđcpsui ponudi mu
z| atno krzno u zamcnuza
·
stvorcnjabczduša
·
. Pas pod-
| cžc i skušcnjti i pristadc narazmcnu. Er| i kupr|japrvc|ju-
dcp|junuvši na nji h, tc odcsvoj i mputcm. Kada sc dcmi-
j urgvratis dušama i vidcštasc dcsi|ozanjcgovogodsust-
vovanja, onizvrnu | judskatc|a naopako. Zatonamsc s| uz
na| azi ucrcvi ma.
Rcčni k s\ctskc mito|ogijc I 5T
ludo-mju
Čuvarmudrosti , ,ncpoko| cb|jivi duh¨. ¹cdna od ncko| i ko
si | a i | i |ormu| a pcrsoni li kovani h u japanskom budi zmu.
DrugajcAjzcnmju- |jubavprcobražcnaužudnjuza pro-
svct|jcnjcm. Madasamnji hov izg|cd užasava,srdžba mj uâ
usmcrcnaj csamo naonoštohodočasni kamožcdaskrcnc
s pravoga puta. ludo-mj u, snažni spasi tc|j duša, zaštitni k
jcaskcta.
ludžij ama
Ncvo|jc kojc su zadcsi | c srcdnjovckovni ¹apan bi | c su
g|avni uzrok oživ|javanja ši ntoističkog vcrovanja. Lsrcd
građanskog rata nijc bi | o mnogo prostora za staru trpc-
|jivost rijobua, ·dvostrukogputabogova
·
, u kojcm sc do-
maći ši ntoi zam bi o stopi o sa uvczcni m budizmom. Novc,
rodo|jubivc scktc i zni k| c su u XVl i XVll vcku, nauča-
vajući dajc¹apang|ava mcđu narodi mai srcdištc svcta, a
dajc p| ani na ludži obi tava| ištc najvišcg božanstva, Kuni -
tokotačija. Tako jc ludžijama, svcta duh-p| ani na posta|a
čuvarnacijc, i na nju sc mog|o uspcti tck pos|c obrcdnog
pročišćcnja. l danas sc svakoga ju| a hi |jadc hodočasni ka
pcn u na vrhtcp| ani nc
i ntoi stička prcdaja objašnjava i izg|cd p| ani nc ludži.
1cdnom davno nckakav starac koji uzgajašc bambus na
njcni m obroncima pronađc dcvojči cu, još bcbu, zvanu
Kaguja-hi mc. Staracj ujcpodizaosvcdokjc ncprog|asišc
naj |cpšom dcvoj kom u zcm|ji i udašc za cara. Scdam go-
di na po svomvcnčanj u, pri nccza Kaguja-hi mc obznani da
nijc smrtna tc da sc mora vratiti svomc ncbcskom domu.
Da bi ub| aži | a mužcv|jcvu tugu, ona mu dadc čarobno
og| cda| o u kojcm jc uvck mogao da j oj vidi |ik. / onda
Kaguja-hi mcncstadc Carjcbioto| i koncsrcćan da od| uči
da pođc za njom na ncbo. Noscći og| cda| o u rukama. on
sc popc nap| ani nuludži , a| i na njcnom vrhu nc bcšc ni
traga od i zgub|jcnc pri ncczc, ni ti sccarbi | okako mogao
uspcti jošvi šc. Lj ubav mu prova| i iz grudi , a njcgova p| a-
I 58 IslOčna Azi|a
mcna sttast zapa| i og| cda| o. Od toga dana dim sc sta|no
di žcsvthavu| kana.
|ugcn-bosacu
U 1apanu, bodi satva Samantabadta, koji ćc bi ti pos| cdnji
luda. dok sada, podstaknut božanskom sami |ošću, bad­
rom, ši ti ,.ptosvct|jujuću mudtost", samantu. Ptikazujc sc
kao m| adi ć koji scdi na s| onu - obično bc|om i sa šcst
k|jova - sk| op|jcni h tuku i | i , poput bodi satvc Ava|oki-
tcšvatc, dtžcći u njima | otosov cvct. I stcdnjovckovnom
1apanu žcnama jc natočito bi o ptiv|ačan lugcn-bosacu,
koji sc u Xl l l vckuobjavionckommonahu kao kuttizana,
pokazavši takodasvastvotcnjamogubiti Buda. Danasjc
poštovanjctogbodi satvcgotovozamt|o.
Samantabadta jc bi o taj koj i jc Sudanu uputio u pot-
puno i savtšcno ptosvct|jcnj c. Taj m|adi indijski askcta
obi šaojesvamcstai |j udcpovczancs Budomubtzonakon
što j c Šakj amuni ptcšao u ni tvanu. On jc ptvi ktcnuo u
duhovnupottagu u svctu kojcm jc ncdostajao živi , |izički
Buda - otuda vcza s ncbcski m bodi satvom. Sudana jc
athctipski hodočasni k, a uzot jc i današnjim budistima.
Naučivši o Budi nom životu i dc|u od Manj duštija, po
bcdni ka nad smtću, Sudana jc | utao od mcsta do mcsta,
uptažnjavaj ući svc vcći askctizam, svc dok nijc stigao do
Mai ttcjc, budućcg Budc. Dospcvši na ktaju do Saman-
tabadtc, tcvnosni hodočasni k konačno postižc ptosvct-
|jcnjc. Sudani na pottaga ptcdstav|ja značajan motiv na
tc| jc|i magotostasncBotobudutovcstupc na1avi .Tajspo-
mcni k iz Vl l l i lX sto|cća podi gnut jc u vtcmc kada jc
mahajanski ob| i kbudizmazamcnj ivaohi najanski naovom
osttvu. Botobudutmožda nc znači ništadtugo do .,mnogo
Buda".
luSi
Lcgcndatni ki ncski catza koga s c vctujc da jc v|adao na
počctku ttcćcg mi | cni juma ptc n. c. Pa kua, ,.osam tti -
!cčnik svctskc mi!O|ogi|c I59
gtama' kojisckotistc p ti ptoticanj u. pti pisujusclu Si ju,
a| i su izmiš|jcni tck oko ! 000. ptc n. c. Ti ttigtami , u
šczdcsct čcti ti kombi nacijc, činc osnovu kincskc kos
mo| oškc spcku|acijc, čiji jc k| asi čni pti tučni k Jj Džjng
( Kl�llga promene) . Poj cdi ni pti kazi lu Sija ptcdstav|jaju
togdtcvnogv|adatas ti b| ji mtcpom.
Gi mokodan
Donji svct p|cmcna Bagobo na |i | i pi nskom osttvu Mi n-
danao. Na tamnoj tcci koja opasuj c taj vi|ajct ptcbi va
otijašicačijcjc tc|optcktivcnobtadavicamai koja usi sava
duhovc odojačadi ptc ncgo što ova umtu. Sam Gi moko-
dan sastoji sc od dva dc| a. ctvcnog, namcnjcnog pogi nu-
| i ma u boj u, i bc| og, koj i jc na| i kgotnjcmsvctu, s ti mšto
jc svc i zoktcnuto. Duhovi tumataj u noću, a danj u sc ptc-
tvataju u tosu i odmataj u u uzdc| i čcnom | i šću. Za vc| i kc
životi njc i |j udska bi ća vctujc sc da i maju po ncko| i ko
duša, i | i gjmokoda.
Hači man
Bog tata u šintoizmu, omi |jcno božanstvo u 1apanu. Lj u-
bi macjc vojni ka, a| i ga poštuj u i kao čuvata života -na-
toči to dccc - kao boga tatatstva i kao božanskog zaštit
ni ka japanskog athi pc| aga. Godi nc 783 dobi o jc zvanjc
bodi satvc, budućcg Budc, i poi stovcćcnjcsaosmosttuki m
putcm i z budističkc cti kc. Tokom tog tazdob|ja domaću
ši ntoističku vctu gotovo jc potpuno apsotbovao uvczcni
bucudo, ,Budi nput". To učcnjc bi | ojc poznato kaotijo-
bu, ,dvosttukiputbogova'.
Hari -Hara
Dos| ovno značcnjc. ,uzgajivač-odsttani tc|j ". HaI], omi-
| jcnoi mczaVišnua, podtazumcvaobnav|janjc i tastbi |ja-
ka, dok jc Hara Ši vi n uobičajcni atti but. Zajcdno si m-
bo| izuju vc| i kc suptotnosti , stvatanjc-uništcnjc, život-smtt
- pti sni sk| ad dvaju vthovni h supatni čkih božanski h
I oJ I st "Čilo Azije
načc| a Vi J| ]i vi o|| i k .og|a]ans|vc no
·
g ¡o]m.]cs. c llari
| | a| a. či] a dcsna strana ¡rcJstav|ja Si vu. a | cva Viš. ua.
|a do|rc pri mcrc nai | azimo u rušcvi nama hramova u
Kambodži . nc kadas|avnom hi nduisti čko-budističkom kra-
| j cvstvu

|odi ncI I I 2, podkra|jcmSurj avarmanoml l , Kmcrisu
¡očc| i da graJc ogroman hram, Ankor Vat. b| izu ¡rc-
stonicc Ankor Tom, usrcJ do| i nc rckc Mckong. LJ tom
raskošnomhramui kra| cvskomobi tava|ištu. sa ncki hsto-
ti nak mctara bcdcma i Šanaca duž svakc stranc, s|avi|i su
sc mi tski poduhvati Višnua, čijc jc utc| ov|]cnjc, kako sc
vcrova| o. bi o kmcrski monarh. U kra|jcvom tc| upočivao
]c Jco t

ga božanstva. či mc sc ob]ašnjava obi ča] Kam-
bodžanacadaki povimakra|jcvadajustavna]viši hbogova.
Ta vc| ičanstvcnagrađcvi na s|avi još i Ši vu i Budu. lzg|cda
Ja jc imc ,pa| ata manastir". ankor vat, pri hvaćcnoza v|a
da
¸
i nc kra| j a Džaj avarmana Vl l ( I I 8¡ -I 20¡ ) , gor|jivog
budi stc Ču

cni mukha-lingami, ,l i ngami s | i ccm", izva]ani
na broj ni m ku| ama hrama Bajon, �oji sc na| azi b| izu
Ankor Vata, prcdstav|]aju čctiri | i ca Si vc utonu| og u mc-
Ji taci] u. U pozni jo] mito|ogi] i . čctvoro| i ki Ši va odsckao]c
pctu Brahmi nug| avu, ko]uova] bcšc pusti oda muizrastc
kakobi dokazaosvoju prcmoć. Zapokoru, Šiva jc morao
da nosi odscčcnu g|avu na dugom hodočašću. čcga su ga
nakra] u os| obodi | csvctcvodc Gangau Bcnarcsu.
Prcma]cdnomi ndijskomprcdan]u. s]cdinjcnjcVišnuai
Š| vc bi | o]c zajcJni čki oJgovor na o¡asnost koju ]c prcd-
stav| j ao Cuha, .pri krivač". ]arosni Jcmon ncograničcnc
snag

. Strašni m samomučcn]cm Cuha ]c
|
risi | i o Brahmu
Ja ga uči ni ncran]i vi m čak i za Vi šnua i Si vu, ko]i su sc
uza| ud. ] cdanza drugi m. b·ri | i protivkosmičkognaJiranja
togd..ona. Kadai mništa Jrugoni]cprcosta| o, spo]išcsc
kaolari Hara. suočišcsc sa svctskimti rani nomi svrgnušc
ga. l dc]a ko] a | cži u osnovi ovc pri čc ]cstc jcJnakost
Vi šnua i Ši vc. održavatc|jskog i zatorničkog božanskog
vi da Vi šnu postajc Šiva kada sc život okonča. dok Šiva
posta]c Vi šnu kada daru]c mudrost i mir. S ti m mi tom
!cčriik svctskc tm!ologi|c I oI
para| c| an j c mi t o androginom Ši vi , ardh an ariju,
·
po| u-
žcni " . i tujc Ši va nadcsnojstrani , dokjcžcna na|cvoj U
ti bctskom budizmu to pozno pri kazivanjc naporcdnosti
dvcj u suprotnosti kojc podržavaj u jcdna drugu popri mi | o
jc ob| i k jab-j uma. tc|csnog jcdi nstva bodisatvc i njcgovc
šaklj, ,žcnskog vi da". Sa stanovišta mcdi tacijc, žcnski
ob| i k, ju m, smatra sc vrcmcnom, a muški , jab, vcčnošću.
Zajcdno, oni prcdstav|jaju ni rvanu, transccndcntni po-
či nak.
HouTu
Ratarska pri roda kincskc civi | izacijc og| cda sc u pošto-
vanju Hou Tua, i|i Šca, ,kncza zcm|jc". L svakom sc| u
posto] a| o jc svcti |ištc, obično humka zcm|jc koja jc sim-
bo| izova| ap| odnostt| a, a uvažniji mgradovima na| azi |csu
scvcćc humkczajavnc svctkovinc u okviru toga ku|ta. L
Pcki ngu,b|izu ¹ungTingMcna, i | i 1užnc kapijc, na| azi sc
O| tar ratarstva, na čiji m jc tcrasama car rukovodio žrt-
vcni m obrcdi ma vczani m za pro| cćno p| užcnjc, keng čl.
Taj godišnji obrcd kon|uči]anskog pravovcr] a, tokom
kojcg bi car svojcručno zaorao prvu brazdu, ncobi čno jc
pri v| ači o cvropskc philosophes i zXVl l l vcka. Za njih jc
to bio savršcn si mbo| zabri nutosti v|adara za sopstvcni
narod i n]cgovc oči nskc dobrohotnosti , i to to| i ko da jc
! T5o. Luj XV. na nagovor cncik| opcJistc Kcnca ,Qucs-
nay) a posrcds tvom Madam Pompadur, od| uči o da s|cdi
pri mcrki ncskihcarcva,odavšitakopočastHouTuu.
HuangTì
Bukva| no,
·
žuticar
,
. Svctaczašti tniksvih taoista. PrcmJa
na

|stariji mcđu | cgcndarnim carcvi ma, Huang Ti ]c zapra-
vo pos|cdnji izmiš|jcn, a u ki ncskoj mito| ogiji nijc sc
pojav|jivao svc do lV vcka prc n. c. Lvck sc povczu]c s
LaoCcom.
L Knjzj Lije Cea, sastav|]cno] moždapos|cl vckan. c. ,
vc| i ki odcljakposvcćcnjcHuangTi ] u, čijcjccarstvopos|c
I o2 Is!očna Azi|a
pctnacstgodi nazapa| ou nc
¸
o| jc. Dok su podani ci uživa| i
unjcgovojb| agonak| onosti .Zuti car,zabav|jaoj coči i uši ,
ugađao nozdrvama i usti ma, svc dok mu | i cc nc popri mi
žućkastu boju a ču| a potpuno otupcšc¨. Nakon s| cdcći h
pctnacstgodi na na prcsto| u, usrcd svc vcćih ncmi ra, ,| i cc
mu bcšc ispijcnoi b| cdo, dokmuomam|jcnaču|aj oš višc
otupcšc. ¨ 1ada Huang 1i od| uči da državnc od| ukc
prcpustimi nistri ma, tc otpusti dvoranc, pojcdnostavi svojc
rcdovnc dncvnc pos| ovc i nastani sc ,u ko|ibi u g|avnom
dvori štu. gdcjc posti o kako bi obuzdao tc|o i um¨. 1cd-
nogadanazaspa, usnivši carstvo Hua Sj u,majkc mi tskoga
v| adara |u Sija. Do toga carstva ,nijc sc mog|o stići ni
brodom ni kočij ama ni ti nogama bi | o kojcg smrtni ka.
1cdi no jc duša mogl a putovati tako da|cko¨. Bi | a jc to
i dca| na država,
¨
bcz pog|avara i | i v| adaoca. Ona j c jcd-
nostavnopostoja| asamaod scbc. Narod u njoj bi ojc bcz
žc|j a i žudnj i , prosto s| cdcći svojc pri rodnc nagonc. Ljudi
nisuoscća|i ni radostživotani užassmrti ,takodani konij c
umi rao prc svoga vrcmcna. Ni su oscća|i ni privržcnost
sopstvu ni ravnodušnost prcma drugi ma. Na taj način
bchu os|obođcni i |jubavi i mržnjc. . . 1czdi | i su prostorom
kao da hodaju po čvrstoj zcm|j i , a na vazduhu su spava|i
kao napostc|ji . Ob| aci i mag|c nczak|anj ahu im vidik. nc
zag| ušivašc i h grm|javi na, | cpota i ružnoća nc uzncmira-
vahu im srca, p| ani nc i do|ovi nc sap| i tahu ih - jcr oni
putovahusamou duhu¨.
Probudivši sc, Huang1i sabrasvojc mini strc i rcčc i m
dascput, Tao, , nc možctražiti ču| i ma. 1atoznam, jasam
ga našao, a| i javamto ncmoguprcncti rcči ma¨. Provcvši
j oš dvadcsct osam godi na na prcsto| u, pri čcmu jc u njc-
govom carstvu v| adao rcd koji sc gotovo mogao mcriti s
rcdom u Hua Sjui nomcarstvu. Huang1i sc uspc do ncba
kao sjen, bcsmrtni k. Narod]c bczprcstankaža| i oza nji m
s| cdcći hdvcstagodi na.
Lcgcnda o čudcsnom caru, čija jc duga v|adavi nabi | a
pravo z|atno doba, prcdstav|ja i | ustraciju mudrosti . Hu-
ang1i jcdostigaounutarnjci spo|j ašnjcsavršcnstvo. Onjc
!cčm k svc!skc mi! o|ogi|c ! oJ
i ku|turni junak. Osi m što jc sav|adao pobunjcni kc
jcdnom pri | i kom prcdstav|jcnc kao čudovištc gvozdcnc
g|avc, bronzanog čc| a, v| asi nakostrcšcni h poput i sukani h
mačcvai kopa| ja. i vo| ovskogtc| asašcstrukui sapoosam
prstiju nasvakoj ruci Žuti carjc uvco i ustanovc v|asti.
Pojcdi nc tradicijc pri pi suju mu prona| azak kompasa i
kovanog novca. koji jc kao srcdstvo razmcnc zamcni o
kauri ško|jkc. dok mujcžcna bi |avcoma uspcna u uzga
janju svi|c i domaćim vcšti nama. Kada jc njcgov g| avni
mi nistar izumco pi sanc znakc, ,svi duhovi kri knušc u
agonijijcrsc takootkrišc najskrivcnijctajncpri rodc¨ .
l nari
Bog pi ri nča u ši ntoi sti čkoj mi to| ogij i . Ponckad sc naziva
,bogom hranc¨ i poi stovcćujc sa lkc-moči, . dobrom dc-
monicom¨. Kada jc Lkcmoči primi | aboga mcscca. Cuki-
jomija, da bi ga zabavi | a, napuni | ajc zcm|ju ,provrc| i m¨
pi ri nčcm, morc ribom. a p| ani nc div|jači. /| i bog mcscca
bcšc nczadovo|j an jcr su joj ti darovi do| azi|i i z usta. tc
stoga umori svoju ncsrcćnu domaćicu. lz njcnoga mrtvog
tc| a. mcđuti m, izrastošcbi |jkc, stokai svi|cncbubc.
1om mi tu o porck| u donck|c manjka istorijska vrcd-
nost kada jc rcč o uzgoju svi|cncbubc, jcrjc ki ncski mo-
nopo| prcki nut tck u l l vcku, kada su jaja svi | cnc bubc
prokrij umčarcnau Korcju. Pojmom univcrza| ncp| odnosti
nag|ašava sc sušti nski značaj obnav|janja za| i ha. umi ranja
t|akakobiscrodionovi život.
Svako japansko sc| o i ma svcti | i štc posvcćcno l nariju,
kao davaocu bcri ćctnosti . a u mnogim kućama taj sc bog
poštujci kaodonosi | acbogatstvai prijatc|jstva.
l ri n- aj-todžon
Dos| ovno značcnjc. . bc| i gospodar tvorac¨. Prcma 1aku-
tima, koji ži vcuzrckuLcnuu Si bi ru, l ri n-aj-todžon bi oj c
vrhovno bi ćc. čiji jc ko| aczaprivczivanjc životi nja prcd-
stav|jaostubsvcta,džinovskodrvo.Svrhamoćnogabrcga.
I o4 !stočna Azi|a
u
-
pupku"svcta,kosmičko drvo strcmi | ojcuvi s Grancsu
mu nadgornjava|c scdam ncbcski h spratova, dok mu jc
korcnjc pod zcm|jomscza| o do ponora gdcjc či ni | o pot-
porni kc u kućama zcma| jski h duhova. Kora toga drvcta
ni kada nij c puca| a, ni ti jc njcgovo bujno | išćc ikada vc-
nu| o
l počctku. l ri n-aj-todžon | cbdco jc nad prvobi tni m
okcanom, kada ug|cda ncku mcši nu kako p| uta po vodi .
Odgovarajući na njcgovo pi tanjc, mcši na rcčc da jc ona
zapravo duh z| a, stanovni k zcm|jc skrivcnc pod vodom.
l ri n-aj -todžon rcčc.
¨
Ako zaista postoji zcm|ja ispod
okcana, pohitaj i doncsi mi jcdan grumcn. ¨ Z| i duh
napusti mcši nu, zaroni i vrati sc sa šakom punomzcm|jc,
koju bc| i gospodar tvorac b| agos| ovi , po| oži na površi nu
okcana i scdc na nju. Kadaz| i duhpokuša da udavi l ri n-
aj-todžona raši rivši kopno, zapanji sc ustanovivši da što
višcrastcžczcm|juto čvršća ona postajc, takoda nakraju
odonogagrumcnanastadcčitavkonti ncnt.
Saradnja dobra i z|a u tom mi tu o ob| i kovanju svcta
nipošto nijcjcdi nstvcna u Si bi ru i | i Mongo|iji . To, mcđu-
ti m, nijc mi t o stvaranju, pošto .lakuti vcruju da
-
jc svct
oduvck bi o tu¨. Prcma drugoj vcrziji tc pričc, zcm|ja jc
pa| a, i | i bi | a ispuštcna, s ncba. Ki rgijska p|cmcna, raš-
trkanapoši rokojob| astiscvcrnoodrckcl rtiš,vcrova| asu
daupočctkuuopštcnijc nibi | ovodc. Prvobitnivonači ni o
j c jczcra i rckc kopajući zcm|ju rogovi ma. Motiv vodc
takođc sc pojav|jujc u
.
j cdnoj | cgcndi Burijata. koji nasc-
|javajuoba| cBajka|skogjczcra. Moćni L| gan, štojcdrugo
i mc za l ri n-aj -todžona, stvori o jc kopno na vodi , a pod
ko| utzcm|jcpostavio,kaopotporu,tri go|cmcri bc. Otuda
Burijatiobjašnjavajuzcm|jotrcsckrctanjcmriba.
Izanami
Pramajka u ši ntoizmu. Bi | a j c scstra i supruga l zanagija,
kojijcbczuspcšnokrcnuozanj omu donjisvct.
Prcma drcvni mjapanski m zapi si ma, u počctku jc po-
stojao samo okcan haosa. l z toga g|i ba, u ob| i čj u trskc
Rcčnik svctskc im! o|ogi|c I o5
izrastošcKuni tokotači .
-
vcčniv| adarzcm|jc", i dva njcmu
potči njcna božanstva, koja su po svcmu sudcći si mbo| i -
zova|ažcnski i muški pri nci p, s| ično mcđuzavi sni msi | ama
j i naijanga u ki ncskoj kosino| ogiji . lzanami,
-
pozivačica" i
l zanagi ,
-
pozivač",bchupotomci tih dvcju si | apotči njcni h
Kuni tokotačij u. Zajcdno su stvori | i zcma|jski svct. kao i
njcgovcbožanskcv| adarc,bogi njusuncaAmatcrasu,boga
mcsccaCuki-j omi jai bogao| ujcSusanova.
Začudo, boginja koja jc prcdstav|ja|a žcnski pri ncip
kasnijc jc prcobražcna u duh raspadanja, nakon što jc
umr| a rodivši vatru i prcšavši u podzcmno mcsto gdc jc
v| ada| a tama. lzanagi j c putovao u jomocu-kul1 ', ,zcm|ju
sumora", nadaj ući sc da ćc vratiti l zanami , pošto posao
stvaranja
¨
j oš ncbcšcokončan¨. Susrcvšisc s nji mnau| a-
zu,l zanami gazamo| i dajcsačckatudoksconasabožan-
stvi ma smrti nc dogovori oko svoga os|obađanja, upozo-
rivšigadajcncg|cdai zb| iza. Poštoprođcdosta vrcmcna,
l zanagi od| omi j cdanodkraj nji hzubacanačcš| ju u svojoj
kosi,i zapa| i vši gakaobak|j u, uđcujomocu-kuni i osmotri
to mcsto. Prizorjc bio užasan. posvuda su sc roj i | i crvi , a
lzanami jc trunu| a
Skrhanvizijomraspadanja i s vcšticomzapctama, l za-
nagi sc dadc u bcg. Da bi umakao tom groznom stvo-
rcnju,onzbaci ukrassg|avc,kojisc prctvoriugrozd. Dok
sc njcgova progoni tc|jka odmara|a jcdući grozd, l zanagi
nastavi da bcži . Potom s|omi čcša|j i baci ga na zcm|j u.
Čcša|j sc prctvori u sočnc bambusovc m| adicc, a kad sc
vcštica zaustavi da i h poždcrc, l zanagi po¸|uri da| jc. Zna-
jući zatcsmi ca| i cc, lzanami pos| aza bratom i suprugom
osam gromovni ka s vojskom strahobni h ratni ka. l zanagi
sc, mcđuti m, dočcpa graničnog k|anca koji j c razdvaj ao
obi tava| i štc živi h od staništa mrtvi h, i kada sva ona si | a
nahrupi na njcga, on hi tnu tri brcskvc i porazi svojc
progoni occ.
Konačno, lzanami | i čno utvrdi da jc l zanagi zatvori o
k| anacogromnomstcnom. kojuni hi |jadu |judi ncmogahu
da pomcrc. Tako sc božanski supružnici oprostišc jcdno
¡ oo IsIOčna Azi|a
oddrugog. Ona zaprctidaćc
·
svakoga dana ubi ti pohi |ja-
du | judi u njcgovom kra|jcvstvu¨, a on joj uzvrati da ćc
,uči ni ti da sc svakoga dana porodi hi |jadu pct stoti na
žcna¨.
l dokscmi tzavršava pitanjcm ravnotcžc izmcđu umi-
ranjai rađanja. takovažni mza opstanak drcvnogdruštva,
u cc|oj priči izg| cda da jc najznačaj ni ji sam grob. l zana-
gijcvi postupci uk| oni | i su jczovitost ncposrcdnc smrti , a
moćnastcna obczbcđiva|a jc njcgovim podani ci ma kratak
i ncpomućcnživotnivck.
¹akuši -ni ora

j
Bukva| no, ,gospodar | ckova¨, jcdan od šcstoricc ·mcdi-
ti rajućih Buda¨ ¹apanci togspasi tc|ja poštuju kao onoga
koji jc obcćao da ćc iz|cčiti svc bo|csti i čovcčanstvu pri-
bavi ti | ckovckojisumupotrcbni .
¹cnVang
¹cnVangu Ki ni , lma-o u¹apanu prvobi tno¹ama, hi n-
duistički bog smrti uvczcn jc kao dco budisti čkc mi to-
| ogijc. Zadatak mujc bio dasprovodizakon odmazdc, a|i
pojam točka ponovnog rađanja koji sc vrti sam od scbc
poti snuojc idcju o pak| cnskomsudu, ostavivši
·
kra|ja đa-
vo|â
,
damuči samo najgroznijc dušc. I Kini sc ¹cn Vang
stopi o sa domaći m tradicijama vczani m za carstvo smrti ,
Žutc izvorc,hU8Jg ČU8n. 1osumornoprcbi va| ištcs|iči|ojc
našcm v|astitom svctu, a rudari su sc uvck bri nu| i da s| u-
čajnoncprodruu njcga. Naj raniji zapi si opoštovanjuprc-
daka ukazuju na ondašnji strah od porodični h duhova
Pronađcni natpi si čcsto sadržc pi tanja o tomc da |i su nc-
zadovo|jni prcci prouzrokova| i odrcđcnc bo| csti i | i nc-
srcćc.
L ¹apanu, tamno| i ki bog smrti v| ada kra|jcvstvom za
kojcscsmatradajcsuštasuprotnostrajučistczcm|jc. Kao
anti tcza Ami di -ni oraju, lma-o jc ncmi|osrdni sudija na
koga ncutičc prck| i njanjc Džizo-bosacua. Otuda i omi |jc-
lcčnk s\c!skc mitoIogi j c ¡ oT
na pos| ovica. ,Lzajm|juj sa Džizovi m| i ccm,a| i dugvraćaj
slmi ni mpog|cdom. ¨
Ji
Ki ncski Vi|jcm1c| . L davnavrcmcna na ncbuscpojavi | o
ni šta manj c ncgo dcsct sunaca, pržcći zcm|ju i mučcći jc
užasnom vrc| i nom. Ncki junak po i mcnu ¹i, ,izvanrcdni
strc| ac¨, čarobni m | ukom oborio jc dcvct sunaca. Zna
čcnjc tc pričc jc ncjasno. S jcdncstranc, pojava ncko| i ko
sunaca bi | ajc jasanznak ncrcda- takosu sc prc pada ti -
rani na Džou Si na, pos| cdnjcg monarha i z di nastijc Šang,
mog| a vi dcti dva sunca. S drugc stranc, u ki ncskoj mi s| i
ranoscj avi | asvcstoprostoru.
Sj uan¹c,i|i ,ško|abcskraj nogptaznog prostora¨, tvrdi-
| a jc prcd kraj l l vcka da jc ,ncbo prazno i bcz i kakvc
tvari . Kada ga pog| cdamo, vi di mo dajc ncizmcrnovi soko
i uda| jcno i bcz granica. . . Suncc, mcscc i druži na zvczda
| cbdc u praznomprostoru, krcćući sc i | i mi rujući . Svi oni
prcdstav|jaju zgusnutu paru¨. Zbog suštinskc u| ogc pri -
rodcu ki ncskoj civi| izacij i - tc drcvnc prisnosti čovcka sa
oko| i nom izražcnc u tcoriji o ji nu i jangu astronomi ,
astro| ozi , i nžcnjcri i čarobnjaci bi | i su svi dco carskc
admi nistracijc.Naukai čarobnjaštvopostoja|isunaporcdo
zahva|juj ući g|cdištu da su pri rodnc pojavc, kao potopi ,
zcm|jotrcsi i pomračcnja ncbcski h tc| a, povczanc s nat-
pri rodni msi | ama. Dobrohotnost Šang1ija prizivao jc car
žrcc, Si nncba. Zatosc ogromnapažnja posvcćiva| a astro-
nomij i , čij a sc |unkcija prcdviđanja krctanja ncbcski h tc| a
smatra| a državnom tajnom. Posmatranjc jc prcdstav|ja| o
ozbi |jan posao. Podaci o sunčcvim pcgama sistcmatski su
bc| cžcni od28. godi nc. Carski astronomi su ncbcska tc|a
najvcrovatnijc posmatra|i kroz tankc | i stovc žada i|i ka-
kvogs| i čnogprovi dnogmatcrija| a.
L drugoj |cgcndi o ¹i u govori sc o c| iksiru života. 1aj
strc| ac pri bavi o jc dragoccni | ck, a| i mu ga jc ukra| a
supruga, od|ctcvši na ncbo. ¹i učarobni | uk očig| cdno nijc
bi oodkori sti uovoms| učajujcr
·
bcšcvr| otužanzbogtog
I o8 |s|očna Azi|a
ncnadoknadivog gubitka¨. Tako jc Džuang Cc ,J502J5
prc n c. ) pisao da ,1i ni kad nijc mogao da spazi ¨ Pu| i | i
Tao.
1i nij ang
Dvc mcđuzavisnc si | c kojc održavaju ki ncski kosmos,
,dcscthi |jadastvari ¨. Nisu u sukobu,vcćsc na| azc u osct-
lji voj ravnotcži , čijc rcmcćcnjc donosi ncsrcćc čovcčan-
stvu. Odtc ravnotcžc zavisi sklad svcmi ra. 1in prcdstavlja
ncgativnost, žcnskost, tamu, zcmlju. 1ang jc pozi tivnost,
muškost, svct|ost, ncbo. Stari Ki nczi su ncbo, kao izvor
vrcmcnskih pri | i ka, smatra| i carstvom Šang Tija, čij u jc
b| agonak|onost morao da i zmo| i v|adar, Sin ncba. Takvo
vi đcnjc pri rodni h si | a poticalo jc od svakodncvnog is-
kustvaprvih ratara na lcsnom t| udo| i ncŽutc rckc,gdcjc
izncnadna prova| a ob| aka mog|a dramatično da izmcni
krajo| i k. Priroda j c bi l a jcdi nstvcn, tanano uravnotcžcn
organizam u ncprcstani m mcnama, a čovck jc morao na-
učiti dapravi | norcagujc natcmcnc. Tojcoduvckbi l opi -
tanjc pri | agođavanja prcthodno urcđcnom sk|adu I�ia,
univcrzal nogobrasca.Takojc1u, ,vc| i ki i nžcnjcr¨, kopao
dub|ja korita rcka i pravi o niskc nasi pc. Tragao jc za
pri rodni mputcm,taoinuprav|j anjavodom.
.u
Po|u|cgcndarni ki ncski car i s| avni i nžcnjcr hi draul i kc.
Prcma.

u Džingu ( Knjizi povest), 1uasuzamol i | i da obu-
zdapovodanj koj i jc izazvaobožanskimonarh Šucn. ,Bu-
ji ca kao da jc napada| asamo ncbo¨, govoriojc 1u, ,gr| i | a
jc brcgovci nadvi si va| avc| i kc humkc,tcsu ljudi bi | i zbu-
njcni i prcstrav|j cni . . Otvori osampro| azc vodcni mtoko-
vimakrozdcvctpokraj i nai takoi hsprovco do mora ¨1u
jctrinacstgodi na,krotiovodc¨, nijcdnomncposctivšižc-
nu i dccu za svc to vrcmc. Svoji m umcćcm narodujc do-
nco,koristiodvodc¨ pop| avcsuprcsta|c, a po|jasubi l a
navodnjcna. Njcgovoj v| asti toj porodici pri pal a jc pov|as-
Rcčiuk s\ctskc mi!o|ogijc I o9
ti ca da zasnujc prvu di nastij u, Sja L do| i ni Žutc rckc u
počctku nijc bi | omogućc navodnjavanjc vcćcg obi ma, a| i
su kasni jc, uz navodnjavanjc, sprovođcni i svc zamašniji
pl anovi odvođcnja vodc i sprcčavanja pop| ava Konluči-
janci majc1ubi ouzorvrl i nc, drcvnomcri l ovršcnjajavnc
dužnosti . Taoi sti su, mcđuti m, bi | i ubcđcni da njcgova or-
ganizacija rada u vodoinžcnjcrstvuprcdstavlja uda|javanjc
od pri rodnog rcda stvari. Pl aši | i su sc promcnc u lcu-
da| ni modnosi ma.
Kadak| an
,Najvcćc¨ božanstvo Ti ngujana, naroda koji nastanjujc
p| ani nsku unutrašnjost Luzona, najscvcrnijcg li l i pi nskog
ostrva. Kao gromovni k, Kadak| an živi na ncbu s vcnim
psom Kimatom, munjom, koji ćc ugristi kuću, drvo i | i
po|jckadgodsc božanskigospodarzažcl i kakvc poscbnc
svctkovi nc. Porck| o Kadak| anovo jc ncjasno jcdna tc-
orija ukazujc na Špancc a manjc jc ccnjcn od p| c-
mcnski h prcdaka. Pogrcb prcdstav|ja g|avni ti ngujanski
obrcd,pri čcmujc najvažnijcdapokojni kbczbcdnodospc
u magla vu, podzcmni svct.
Ki ši mo-dži n
Zašti tnica dccc i japanski pandan bogi njc Hari ti , ,grab-
| ji vi cc¨, koj ujc Buda ubcdio da nc kradc i nc jcdc dccu.
Di rnuta učcnjcmo sami | osti . tim duboko i ndijski m oscća-
njcm ahimse ,¯ncpovrcdi ti nijcdnoživobi ćc¨) , dcmonska
bogi nja odrck| a sc razaranja i posta|a zašti tni čko božan-
stvo dccc, svcopšta majka okružcna bcbama kojc čuva i
ncguj c.
Prcobraćcna| judoždcrka bi | ajc omi|jcna u budističkoj
l ndi ji i Ki ni , gdc su jc obožava| i kao darovatc|jku dccc.
Hari ti jc u scbi spaja| a tri arhcti pskc dc| atnosti boginjc
majkc. dava| a jc, podstica| a i uništaval a život. I tom
budi sti čkom mi tu i pak jc narušcna ravnotcža božanskog
trojstva stvaranja, održavanja i zatiranj a. L pri kazivanju
I TO lsIočna Azi]a
lIariti kao stvorcnja na| i k Bogorodici nai |azimo na jasan
pomakprcmadobrohotnosti i di | i porodičnogži vota.
Ku| t Kiši mo-dži n postaojc omi | jcn u 1apanuprcdkraj
Xl l l sto|cća. Prcma prcdanj u, | judi sujc čak i vi dc| i jcd-
nom pri | i kom. Od toga doba u svcti| ištima sc pri kazujc
kao doji |ja s dctctom, a si mbo| j oj jc nar, koji prcdstav|ja
p| odnost.
KucnTi
Bograta u kon|učijanskojtradicijii omi |jcni |ik u ki ncskoj
narodnoj prcdaji . l storijski Kucn Ti bi ojcjcdan od g|av-
nih vojskovođatokom razdob|jancjcdi nstvapoznatogkao
San Kuo, i | i Tri carstva (22I÷o5). On nijc, mcđuti m, kao
Mars,bi oratoboran i ncumo|jiv,vcćjcsprcčavaorat. Kao
Kucn ¹u gorostas vi sok jcdanacst mctara, bradc dugc
prcko po| a mctra, rumcnog tcna i vcđa poput usnu| i h
svi | cni hbuba nadvijcni h nadskcr| ctnocrvcni m oči makao
u |cni ksa - | atiosc oružja u zamršcnom građanskom ratu
jcrjc htcoda ,otp| ati državi dugvcnostii podari mi rsvo-
jim cnokosimzcm|jaci ma¨. Cao Cao, svrgavačpos| cJnjcg
cara i z di nastijc Han i začctni k trvcnja, rckao j c jcdnom
pri | i kom.
¨
Bo|jc da ja i zdam cc| i svct ncgo da svct izda
mcnc. ¨
Kucn ¹ua ubi | i s u pri padni ci moćnoga k| ana Sun os-
novanog u Č`cng Tuu. a| i njcgova hrabrost i do| i čnost
prcdstav|ja| i su živi prckor savrcmcni ci ma, ogrcz|im u iz-
Jajstvo i nasi |jc. Njcgov ku| t Joživco jc apotcozu ¡ 594,
kaJa mu jc car dodc| i o zvanjc tija, vc| i kog podupi ratc|ja
ncba i zašti tni ka carstva. Kucn Ti jc postao ncbcski za-
točni k, uvck sprcman da sc suprotstavi svima koj i naru-
šavaj u mir pobunjcni ci ma, čarobnj aci ma, dcmoni ma i
stranci ma.
Kumang
Bogi nja majka l banaca, morski h Dajaka sa Bornca. Ku-
mang, čijasu
¨
bc| a | cđa¨ sprži | i zraciza| azcćcgsunca, bi | a
Rečni k svet ske I l li \l ogi je 1 71
je zaJužcnaza .aj . el om ladžanga. prvog l baca Ta zem­
|j a na| azi | as cb| izu Mckc. odak|c s uBudžangovi potomc|
do|uta|i do Sumatrc, a p·tom do Bornca, čcsto u pratnji
p| cmcnski h božanstava. Ta | cgcnda o scobi iz zapadnc
Azi jcodnosiscmoždanavažnci dcjc kojcjc donc' oncko
| i kovođa,a nc nancku stvarnu migracij u. Oscćajb| i skosti
s duhovni m svctom obc| cžjc jc svakodncvnogživota u za-
jcdničkim kućama l banaca, sc| i ma podjcdni m krovom, a
tokom svakoga ga vaja, i | i svctkovi nc, uobičaj cno jc zazi-
vatiprctkci božanstva. Brojncsui pričc opoj av|jivanjutc
boginjcusnovi ma.
1cdnom pri | i kom Kumangsc pri kaza| a sti d| ji vom m| a
dom ratni ku i obavcsti|a ga da jc okamcnjcna stab| ji ka
bambusakojuovajbcšcpronašaozapravota| i smankoji ćc
od njcga nači ni ti vc| i kog vojskovođu. Svc doncdavno jc
| ovna |judskc g| avc bi onajvcći dokaz mužcvnosti , umno-
gomc zato što su sc poscdovanjcm g| ava stica|c čarobnc
moći . Vojskovođu čuva {ua, i | i duh zaštitni k. Ako j c tua
udav, u bi ci ga usmcravaj u prcci , akojc tua kobra, usmc-
rava ga K| i ng, bograta. Duhovi zaštitnici najčcšćc su zmi -
jc, mogubi ti i Ji v|jc mačkc ijc| cni . Pojcdi nacobi čnospoz-
najcv| astitutuupomoćusna.
Kvan.|i n
Ki ncska Kvan 1i n, japanska Kvanon, ,Bogorodica istočnc
Azijc¨, darovatc| jkaj cdccci svcsami|osna bogi nj a majka.
lodisatvaAva| oki tcšvara. ,saža|jivigospodaroborcnapo-
g| cJa', .¡ož| vco jc taj prcobražaj u Ki ni . vc tovatno pod
uticajcm tantričkog buJi zma. Samo jc Amitolo, i | i Ami -
|aba, bi oomi | jcniji oJ Kvan .li n, kaobogi njc sami | osti . l
mnogim | cgcndama pri povcda sc o postupci ma Kvan .lin
kao božanstva što i skup|jujc i oJržava svct i kojc j c. svc-
sno njcgovc patnjc. zasta|o na pragu ni rvanc. Androgi na
pri roda tog bodisatvc nijc razjašnjcna - psi ho| oški ona
zadircuob| astgdcdvojstvuncmamcsta.
I .|apanu prcov| adava Kvanoni n muški ob| i k. l ko-
nogra|ijapri kazujc togbodi satvuu pri nčcvskom ob| i č] u. a
I T2 !s!očna ¹zi|a
i samoga kncza Šotokua,5T2÷o2I ) . g|avnogpobornikabu-
dizma, za ži votasupri hvata| i kaojcdno od njcgovih utc
| ovljcnja. Drugi pri kazi imaj u hi |jaduočiju i ruku, i | i jcda-
nacstg|ava, i | i konjskug| avu. Svrha tc vizuc| ncs| ožcnosti
jcstc daprcncsc uti sako Kvanoni noj bcskrajnoj moći , sa-
mi | osti i krcposti .
LaoCc
,ludakizČua'. prvi mcđu,ncodgovorni mpusti njaci ma',
bio jc, prcma kon|učijanci ma, Li lr,rođcnoO4. prc n. c. ),
a| i sc u Ki ni uobi čaji | o da sc o osnivaču taoizma govori
kao o LaoCcu,,starom|i |ozo|u'. l akojcmoždabi očuvar
kra|jcvskc arhi vc u Lojangu, vr|osc ma|o zna o njcgovom
životu. Lao Cc jc bi o ,skri vcni mudrac`', kojcm sc nijc
mi | i | odaosnivaško| ui|ističcs| cdbcni kc.
Kakoprcdanjctvrdi , LaoCcj cj cdnostavnood| uči o da
napusti društvo. Bi obi ncstao bcz traga da ga carinici na
grani ci nisu zamo| i | i da napi šc knjigu prc ncgo što sc
povučc izsvcta. Takojc taj mudracnapisaoknjiguo , pra-
vi | nom životu', a zatim produži o svoji m putcm. Ni ko nc
znagdcjcumro. Prcma docnij oj taoističkoj mi to| ogiji . put
nazapadomogući ojcLaoCcudakaoBudaposctil ndij u.
Lao Ccova i Budi na ćut|jivost, kao produb|jcno ukazi-
vanjc ti h mudraca na ncmoć rcči da iskažu ono što jc
zaista potrcbno rcći, da|a jc maha ovakvom poi stovcći-
vanj u, mada jc ši rcnjc toga mi ta podstica| a nada da ćc sc
nji mc umanj i ti uti caj budističkih svcštcni ka na stanov-
ni štvo. Da bi izašao na kraj sa suparničkim kon|učijan-
stvom,i DžuangCc (J5O÷2T5 prc n. c. ) pozivaosc naarhc-
tipski susrct Lao Cca i Kon|učij a. Opravši kosui rasp|cvši
jc ni z|cđa kakobi sc osuši | a, Lao Ccjcs| i či obcživotnom
tc| ukadagajc srco Kon|učijc. Kadagaovajupi ta štajc to
proi zvc| otakavutisak, LaoCc oJgovorikakojc ,| utaopo
ncrođcnom'. Lpi tan šta sc dobi ja takvi m | utanjcm, Lao
Cc rcčc Kon|učiju da su njcgova pos| cdica
-
savršcna do-
brota i savršcna srcća'. Džuang Cc tvrdi da jc to otkro-
vcnjcdotak| oposcti očcvosrcc,a| i jcma|o vcrovatnodasc
Rcčn¡k svctºkc milo|ogi|c I TJ
Kon|učiju dopaošamani zamsadržan u njcmu- uko| i kojc
do tog razgovora i kada doš| o. Go| cmost vasc|jcnc, a na-
ročito duhovnc ob| asti koji ma jcprošao Lao Cc, ni supri -
v| ači | cKon|učijau njcgovomrc|ormatorskomžaru.
Lì jcCc
Taj po| u|cgcndarni mudrac savršcn jc primcr taoi sti čkc
ncdokučivosti . ,Čctrdcsctgodi naj cproboravi o najcdnoj
parcc| i u povrtnjaku a da ni ko nijc znao šta jc on zapra-
vo. ' Prcma ki ncskoj tradiciji , mudrac dostižc uzvišcnost
a| i obav|ja običnc pos| ovc. Kao i drugi sjeni, bcsmrtni ci ,
Li jcCcjcjahaonavctru, a uži vaoj cu zagonctni mizrcka-
ma taoističkc |i| ozo|ijc. Lčcni ci ma jc zborio. ,l ako ni šta
ncgovori i ni šta nc zna, ncma zaista ni čcg što čovck nc
kažc,ni čcgštočovcknczna. '
Lì Tjcn
Prvi čovck za kojcg sc zna da jc protiv dcmona kori sti o
praska| i cc. Li Tjcnov uspch u Xl vcku navodno jc dovco
do rasprostranjcnc upotrcbc vatromcta. L stvari , barut,
koj i j c izmiš|jcn stoti nak godi na prc Li Tjcnovog vrcmc-
na, najprc sc koristi o u kosmo|oškc svrhc, dok jc mo-
gućnostnjcgovcvojncupotrcbcposta| aočig| cdnatckkas-
ni jc.
Lung
Zmaju ki ncskojnarodnojprcdaj i . Zaraz| i kuodjarosnogi
z|ogstvorcnja iz zapadnoazijskc i srcdnjovckovnc cvrop-
skc mi to| ogijc, | ungjc u sušti ni dobrohotno i uvažavano
božanstvo. Daždonosacjci gospodarvoda ob| aka, rcka,
močvara, jczcra i mora. Nadrcvni mnatpisimazazivaj u sc
brojnì | ungovi kako bi zcm|ju osvcži| i kišom. Ti bogovi
vodc mogusc smanjiti dovc| i či ncsvi | cncbubc i | i uvcćati
to| i kodazascnc čitav svct. Moguscvi nuti mcđuob| akc i
zaroni ti donaj dub|j i hi zvora. l zg| cdomprcdstav|jaju kom-
I 74 lstočna Azi|a
bi naci]udclovatcl arazl i či ti hživotin]ai lantastič

i hbi �a
¯
i ma] u]c| cn]c rogovc,kami | ]uglavu,dcmonskc oci , zm.js�i
vrat, ribl]u krl]ušt, or| ovskc kandžc, tigrovskc šapc, b| -
kovskcuši i dugcmač]cbrkc.
Zma]scdovodiou tcsnuvczus ki ncski mcarcm. a l ung
s pct kandži prcdstav|]ao ]c i mpcri]al no znamcn]c Z

na-
jcvi sučcsto pokušava| i da ugrizu suncc. svoga supani ka

Vcrovaloscdau ustimasvakog | ungapočiva ,bi scrmud-
rosti '. Mudraccsunaziva| i ,zma] ol]udima¨, a u bici protiv
potopa1u]c odzma]skogata dobi očarobnumapuko]a]c
izašl a izŽutcrckc
Mi Lo
Budući Buda, ko]i trcnutno živi kao bodisatva u tušita-
ra] u. l lndi]i ]c Mai trc]a, ,ona] što tck trcba da dođc¨,
igrao man]c važnu u| ogu, a na znača]u] cdobi o tck pošto
]c dospco u Ki nu. Pok| onici su mu sc mol i l i za svo]c
l
o-
novno rođcn]c u n]cgovom ra] u, al i ]c u Vl l vcku č|sta
zcml]a Ami to|oa, ili Amitabc. baci | a Mi loovo pribcžištc
u za�cnak. Kada ]c kult Mi loa oživco šcststo godi na
docni]c, izglcdtoga bodisatvc znatno scpromcni o. Popri-
mi o ]c oblič] c dcbc| og vcsc|]aka, a pomi n]al i su

ga kao
Nasmc]anog Budu l zglcda da sc ta promcna zasi¡ i va| a na
| cgcndamaoži votunckog ki ncskogmonahai zX vckana-
boranogčc| a i ogromnogtrbuha StanovnicimaKa]|cnga
ta] monah ]c svo]i m postupci ma navcštavao kakvo ć�
vrcmci mati Kadgodbi spavao napi]ačnommostu,mog i
su bi ti sigurni da ćc narcdni dan bi ti | cp, al i ako bi sc ,
skupivši komadodcćc ko] i m]c pokrivaosl abi nc. odgcgao
do kakvog zakl ona, mogl i su očckivati proval u ob| aka.
Novog, okruglastog Mi loa prati l o ]c ]ato dccc, što ] c
odražavaloki ncski i dcal vcl i kcporodicc.
l 1apanuscMai trc] a, kaoMi rokubosacu,običnoprcd
stav|]a u stavu zami šl]cnosti . Scdi s glavom nagnutom na-
prcd i os| on]cnom o dcsnu šaku, dok sc drugom rukom
drži za g| cžan] dcsnc nogc podignut iznad kol cna l cvc
Ponckadnosimi ni] aturnustupu kaoćivot.
Rcčnik s\c| skc mito|ogijc I 75
Okuni nuši
Bukval no, ,vcl i ki gospodar zcml]c¨. Zct Susanova, boga
ol u]c u šintoističko] tradi ci]i . Do rukc Susano

vi nc kćc

i
došao ]c krađom, što ]c n]cgov tast vcoma ccmo Oku|:i -
nuši]c prcko noći privczaosvukosu boga o| u]

zagrcd

c
kućc i utckao s n]cgovom ćcrkom. Susanovo jc Okun. -
nuši]a i mcnovao kra| ]cm pokra]i nc lzumo, ko]a glcda na
¹apansko morc i ko]om ]c ova] v| adao uz pomoć pa-
tul]astogbogaSukuna-bi koa.
Drugi kral] l zumoa bi o ]c Omicunu, ,gospodar �al a¨.
Ta] unuk Susanovov uvcćao ]c svo]c ca

stvo k
¸
nti |¡ c|
¸�
talnim dclovi ma Korc]c i obl ižn]i m ostrvl¡cm, pnvukavst
ih 1apanskom arhi pcl agu pomoću dugačkc vrpcc. Trcba
podscti ti da ]c vol oglavi bog ol u]c prvi kol onizovao Ko-
rc]u
l zumo ]c potpao pod utica] bogin]c sunca Amatcrasu
nakon što jc ova organizoval a pohodprotiv Okuni nuši]a.
Susanovovi potomcidobi l i suograni čcnumoć, ukl] uču]ući
,skrivcni ¨svctmađi]c. a| i su svi morali priznati vl
.
ad

] uću
porodicu. Nadmctan]c bogin]c

unca i boga
·

ol

¡ c , as|

o
odražavaranuborbuzaprcvl astizmcđuvodcci h japanski h
kl anova
Oni
¹apanski dcmoni l ši ntoi zmu, oni scpovczu] u s bolcšću,
ncsrcćom i bcdom. Ti duhovi ko]i sc mcša] u u l]udskc
poslovc u osnovi sučovckol i kog izg|cda,al i s tri oka, raz-
i apl]cni h usta, s rogovima i po tri oštrc kandžc na obcma
rukama i nogama. Moguda l ctc, čcstosc obrušu]ući s vc-
l i kc vi si nc na dušc zli kovaca samrtni ka. Obrcd alJi-jarahi,
,i stcrivanjc dcmona", i maobl i kdramcko]asc izvodi pos-
| cdn]cg d�na u godi ni i tokom ko]c sc izgone pcrsoni |i -
kovancbol csti ,zl akobi razncncsrcćc.
Smatra sc da su budi sti čki monasi smrt za alJie. Ni -
či rcnskascktapovrcmcnosc povl ači i zsvcta kakobi istc-
rivalazlc duhovc svi h vrsta. Ni či rcn ( I222÷I282) osnovao
I To Istočna Azi|a
jcbudi stičkuškol uu vrcmc kadajc- prcmanjcni mvlasti-
timi storičari ma- ..svcbi l omračnou1apanu. . Smcnjivalc
susc mongolskc najczdc. . . zcmljotrcsi . pošastii gl ad, kao i
grcškc nas¹apanaca, koji osnovasmoprcstonicu u lama-
kuri ,gdcvl adašcvojnadi ktatura upl ctcnau bratoubi l ačkc
borbc¨ Ni či rcnjcsvudavi dcodcl ovanjc onija, a zcn scktu
nazivaojc,đavolj i mizumom¨.
Drugi dcmonski duhovi bi l i su tengu, na zl om glasu
zbogsvojcjarostii prctcćcgponašanja. ¹cdnavrstati hdu-
hovajcpol ul judska, s kri l i mai kandžama ogromnog orl a.
dokjc drugapotpunopticol i ka. lzori mjcmoždabi l apti -
ca Caruda i zhi nduističkogprcdanja, prcmda i h japanska
tradicija objašnjava kao utcl ovljcnja ponosni h i ohol i h
ljudi , naročitosvcštcni kai voj ni ka. Opscdnutost tenguima,
mcđuti m, prati l c su manjc ncpodopšti nc od oni h kojc su
scvczivalcza onije.
PanKu
U ki ncskoj mi tologiji , prvobi tni čovck,rođcni zkosmičkog
jajcta. l počctkuvascljcnc, ili ,dcscthi ljadastvari ¨, bcšc
jajc. ¹cdnoga danaja¸jc sc raspol uti . lznjcgovc gornjc po-
l ovi nc nastadc ncbo, a i z donjc zcmlja. Pan lu, koji sc
ispi l i o i z raspukl og j ajcta, rastao jc po tri mctra dncvno,
kaoštojci ncbosvakoga dana raslopotrimctrau vi si nu.
a zcmlja i sto tol i ko dobijal a na dcblji ni Pan lujc umro
posl c osamnacst hi ljada godi na, rasccpivši sc, poput kos-
mi čkogjajcta, na nckol i ko dcl ova. Od njcgovc gl avc na-
stal i susuncc i mcscc, od krvi rckci mora, odkoscšumc,
od znoja ki ša, od daha vctar, od glasa grmljavi na, a od
njcgovihvaški postadošcprccičovcčanstva.
Taj mitvcrovatnojcpri dodattaoističkoj kosmol ogiji u
l V vcku prc novc crc. To jc manjc povcst o stvaranju a
vi šc objašnjcnjctcorijcji naij anga OdPanluapotičuji n
i jang, mcđuzavi snc si l c pri sutnc u svim pojavama. Za-
panjujc nizak pol ožaj dodcl jcn čovcku. on nije srcdištc
stvaranjai gorostas usrcd krajol i ka, vcćmalapri l i kau og-
romnom pokrctu pri rodc. Bcznačajnost čovcčj a, onako
Rcčnik s\ctskc i m! o| ogi|c I TT
kakojc datau mi tuo Pan luu, nal azi svoj savršcn izrazu
ki ncskom pcjzažnom sl i karstvu, gdc su sitnc |i guricc po-
stavljcnc usrcd vcl i čanstvcnosti pri rodc. pl ani na i dol i na,
rckaijczcra. obl aka ivodopada,drvcćai cvcća.
Radi n
Vođa l banaca, morski h Dajaka sa Bonca, i z XVl l l sto-
lcća. ljcdnoj l cgcndi o Radi nugovoriscogl adnomduhu
koji mu jc kosio narod opakom bol cšti nom, vcl i ki m bo-
gi njama. Dobivši bi tku kod Bctonga i pribavivši mnoštvo
ncprijatcl,j ski h gl ava, Radi n odl uči da pri rcdi pti čju svct-
kovi nu, gavaj bUfong. Na tu gozbu pozvao jc svc ostalc
vojskovođc i značaj nc l i čnosti Dok su oni pi roval i , ncki
od stariji h gostiju rckošc Radinu da lik pticc klj unorošca,
posvcćcn pti čjcmbogu Scngal ang Burongu, zašti tni ku l o-
vacanaglavc,mora da sc ukl oni i zscla tri danapookon-
čanju sl avlja. kao i da l judi moraju napusti ti to mcsto.
Radi ni spuni zahtcv kojiscticaosvctogl i ka, ali nc napusti
zajcdni čkupl cmcnsku kuću, scl o podjcdni m krovom. Nc
prođc mnogo dana a vcl i kc bogi njc počcšc da mu satiru
narod. Tri noći zarcdom. lcžcći bcz sna,zabri nut zbogsvc
vcćcgbroja umrl i h. Radi njcsl ušao divnu mcl odiju pcsmc
u kojoj sc sa uživanjcm govori l o o ncsrcći što jc zadcsi l a
njcgovc pl cmcni kc Čctvrtc noći uzc mačctu i sakri sc u
asuri svijcnoj u rol nu. lada sc, pcvajući o sl atkoći ljud-
skog mcsa, gl adni duh pojavi bl izu mcsta na kojcm sc
Radi n bcšc sakri o, ovaj iskoči i z asurc i mačctom sascčc
ncvi dl ji vu avct. Čuo jc kako jc ncšto pal o, al i ni šta nijc
vi dco Otišavši ujutro da obi đc drvcnu skul pturu kljuno-
rošca, Radin utvrdi da ju jc ncko bacio na zcmlju, prct-
hodnojc isckavši nckakvim vcl i ki m nožcm. Zbunjcn, po
tražisavctodl]udi scbi ravni h porangu. a oni mu rckošc
da jc svcti l i k bi o suvišc moćan i prcporučišc mu da ga
odmah ukl oni j oš daljc Tako Radi n i njcgov narod i
uči nišc, a staru zajcdničku kuću od tada su koristi l i kao
grobl jc
I 78 Istočna Azi|a
Rati
Bukva| no. ,ljubavnažudn] a¨ Bal i nczijskavcrzi]a hi ndui s-
ti čkc bogi n]c matcrinstva i pl odnosti . lma ncčcg nadrca|
nog u pri kazivanjuRati kaožcncu poodmak|oj trudnoći i
pohotnogpog|cda P| odonosnamatcricai bujncgrudi . kao
atributi bogin]c majkc, dramatično su kombinovani s dc-
monskomrazbl udnošću,što moždaprcdstavl]amračnona-
s| cđcpol i nczijskcproš|ostitogaostrva. ¹ava]c oduvckslo-
vi | a kao ,ostrvo bogatojcčmom¨. javadvipa, dok jc Ba| i .
po svcmu sudcći , zadržao svo]u staru sl avu ostrva avcti .
prcdački hduhovakoji obi tavaju naizvorima rcka. Drcvna
ba| i nczijska vcra. opscdnuta duhovi ma. na| azi savršcn iz-
raz u | i ku Rati . Bogin]a sc ruga svi ma ko]i sc pri k| an]a]u
uvczcni mi sposni čki mi dcal i ma
Sjcn
Bukval no, ,bcsmrtni k¨ ko]i živi nazcm|ji i l i iznad n]c. al i
unutarpri rodni hstvari , matcrija| nabcsmrtnostpri kojo]]c
tc| o i da| i c potrcbno, ma kol i ko bi | o sačuvano u . osvct-
|jcnom¨ ob| i ku Sjeni su bi | i taoi sti čki bcsmrt
.
ni ci

za k

]c
sc vc roval oda su kuša| i cl i ksi rživota. a u raam hkovn| m
pri kazi ma čcsto sc pojav|]u]u kao pcrnati l]udi D

cvni
Ki nczi vcrova|i su u posto] anjc opojni h srcdstava koj a sc
mogu uzimati radi produžcnjaživota. Po]amc| i ksi ra po]a-
vi osc u lV vckuprc n. c. , podstaknut moždag|asi nama i z
l ndi]c. Pcrsijci | i Mcsopotamijcokakvo] narkotičko]bi |]ci.
lsl cdi ojc do tada ncviđcn ta|as a| hcmijskogckspcri mcn-
tisan] a Odsustvo jasnc grani cc i zmcđu dobra i zl a u ki -
ncskoj mi sl i sputal ojcrazvoj ctičkc cshato| ogijc kojombi
sc ,razl uči val c ovcc od jaradi ¨ Onojc otvorilo put uvc-
rcn]u da postojc tchni čka srcdstva pomoću koji h l,j udi
moguproduži ti trajanjc svoj i hdana to)i koda postanugo
tovo bcsmrtni . i to nc u podzcm|]u Zutih izvora vcć na
pl ani namai ugoramaovogasvcta
Ki nczi su čovcka smatral i tcl om kojc spaja dvc dušc
Dušahun dol azi | ajcs ncbai vraćal asc njcmu,dokjcduša
Rcčnik s\c!skc milo|ogi|c I 79
lo poticala iz zcm|]c i vraćal ajoj sc poslc smrti . Nji hova
životnaravnotcža u tcl uodgovara| ajc uni vcrzal no] tcori]i
jina i ]anga Ko Hung. i staknuti autor al hcmi ]ski h spisa i z
l l l vcka. pomi njc dvcvrstc cl i ksira ]cdnajc ograni čava| a
| ct[aa, a druga opoziva| a hun. ZaKo l!unga prc| azak i z
stanjasmrtnosti ustan]cbcsmrtnostibio]csamojcdanvi d
promcna i prci naka ko]i ma obi | ujc priroda. Mctal i su sc
mcn]al i . prcdc| i izob| i čaval i . |judi prctvaral i u životi n]c.
zmi]c posta] a| c zma]cvi . guscni cc prcobražavalc u noćnc
| cpti rc - svudajcvl adal asamodclatnostprirodc. lstotako.
pi sao]c on. ,gospodari na]višc katcgorijc u stan]u su da
izdignu svo]c dušc i tcl a svc do vazdušnc prazni nc. N] i h
nazivamo ncbcski m bcsmrtni ci ma. ljen sje/7. Cospodari
drugc katcgorijc od| azc u čuvcncp| ani nci šumci nazivaju
sc zcmaljski m bcsmrtni ci ma. li sjeno Što sc oni h iz trcćc
katcgori]c tičc, oni jcdnostavno odbacu]u tc|o kao zmi]a
košuljicu poslc smrti , i to su bcsmrtnici oslobođcni lcšcva.
.i i Č sd' . Nc ob] ašn]ava sc, dodušc, gdc prcbiva]u gos
podari iztrcćc katcgori]c. a|i sc prctpostav|]a da]c to mc-
stougodnijc odŽuti h izvora
Prcma | cgcndi . Ko Hung jc uspco da pri pravi pi l u| c
bcsmrtnosti ¹cdnu pi l ul u dao ]c psu koji sc skl jokao mr-
tav. lotom ]c i sam uzco ]cdnu pi | u| u. sa istim i shodom
l pak. i KoHungi pasoži vc| i suusrcdpogrcbni hpri prcma
Najdramatičniji ]c bi o od| azak Čang Dao Li nga. za kojcg
sc tvrdi da ]c živco od34. do I 5o, dak|c sto dvadcsct dvc
godi nc. Za tog prvog ljen lija, i|i ,ncbcskog uči tc|]a¨ tao-
i stičkc crkvc . kažc sc da jc za sobom ostavio samo svoju
odcću Osi m što su pi | i cl i ksi r. taoistički upućcnici upraž-
n]ava| i supcttchni ka. kontro| u disanja. , nošcnjc sunčcvi h
zraka¨, gi mnasti ku. ,vcšti nci zspavaćcsobc¨, i dijctu.
,Ostarc| i al i ncumrl i ¨. sjeni su s| obodno | uta|i vasc-
| ]cnom, a svoji m postupci ma i , čudcsi ma' stvara| i su nc-
običnu mitologi]u San č, , tri čistotc¨. či nc taoističko
tro]stvo. g| avna božanstva najvišc k| asc. (jen sjeI7. Prvo
božanstvo,¹ucnŠi . jcstcsi n Pan Kua. prvogačovcka. i Ta]
.l ucn, svctc žcnc. ¹ucn Ši jc bio u stanju da hoda i govori
I 80 !s!očna Azi|a
na rođcnju,dokmujc tcl ookružavaooblakupctrazl ičitih
boja. Drugi bcsmrtni kpovczujc sc sa VuVangom. plcmi -
ćcmkoji jc I02J. prc n. c. svrgnuo s vlasti ncpravcdni ka i
tl ačitclja Džou Si na, poslcdnjcga cara iz di nastijc Šang.
Poroci ti rani nai njcgovcsuprugc- razvratncigrc,opijanjc
i mučcnjc - možda su tck suparni čko iskrivljavanjc izvcš-
tajâ o vcrski m svcčanosti ma posvcćcni m bogovima pl od-
nosti , ali sc sjenu Da Čucnu, kao Vu Vangu, u svakom
sl učaju pri pi sujc ustanovljavanjc raci onal nc vlasti. Trcći
čl antrojstvajcstclaoCc,prvitaoi sti čkililozol
Mcđu drugc i staknutc sjene spadaju. knji žcvni gcnijc
Vcn Čang, bri lj antni naučni kizVl stol cća koji sc uzdigao
dovisokogpol ožajaa potomizncnada ncstao. upućcni kli
TjcKucj , strogi askcta i lao Ccovučcni k, sudija luTung
Pi n, nagrađivač poštcnja, i Ho Sjcn Ku, dcvojka koja jc
stckl abcsmrtnostpojcvšiscdclniprah.
lzdizanjc do statusa s/ela zahtcval o jc brižljivo raz-
rađcnupri prcmu. Danas znamo da su pri l i kom pogrcbnih
obrcda i mućni l judi troši l i ogromncsvotc na žad, koji sc
dugo smatrao zašti tom od lizičkog propadanja. Ko Hung
jcuočiozašti tni učinak komadića žadasmcštcni h, u dcvct
otvora¨, a otkri ćc grobnicc pri ncczc Tou Van I 9o8. pot-
vrdi l ojc da su ljudi sahranjivani u ,odcći od žada proši -
vcnoj zl atni m konccm¨. Njcna pogrcbna odcžda obuhva-
talajcvišcoddvchi ljadc komada žada upl ctcni hzlatnom
i posrcbrcnomgvozdcnom žicom. Zani mljivojc dasužad,
kao i vcrovanjc da on sprcčavatcl csnoraspadanjc, možda
uvczcni iz Si bi ra, najbl ižcg izvora tog dragog kamcna u
drcvnavrcmcna.
S ukuna-bi ko
Bog kcpcc u Japanu. l ši ntoi sti čkoj mi tol ogij i , ,slavni
gospodarčić¨ bi o jc savczni k Okuni nušija, Susanovovog
zcta i kralja lzumoa. Sukuna-bi kojc naroči to bi o vcšt u
mcdi ci ni i zcmljoradnji . Prcmda ni skoga rasta i sporihpo-
krcta,patulj asti bogznaojcsvcn a ovomsvctu,kojijcpro-
Rcči uI svctskc |m!o| ogi¸(c I 8I
putovaouzduži poprcko. Njcgovncstanaknijcrazjašnj cn
lzgl cdadajcsavl ati prosakatapul ti ranusvcmir.
.
Susanovo
Takeha/a Susalovo, ,smcl o, hi tro i ncobuzdano božan-
stvo", bog jc ol ujc u ši ntoizmu, autohtonom japanskom
vcrovanju. Zato što jc ki nji o Amatcrasu, bogi nju sunca,
izgubi o jc bradu, oduzcta mu jc i movi na i osuđcn jc na
progonstvo. Svctbcšcizdcljcn izmcđu tri božanstva. dccc
prarodi tclja lzanagija i lza�ami Carstvo svctl osti, kojc jc
obuhvatal o ncbcsa i zcmlju, dodcljcno jc boginji sunca,
carstvonoći Cuki -jomij u, bogu mcscca, dokjc morc dato
Susanovu na upravljanjc. Nc mogavši da savl ada nasi l ni
vi d svojc l ičnosti, bog ol uj ni k pustošio jc zcmlj u i po-
mračivao ncbo, navukavši tako na sc srdžbu ,osam mi l i -
on
.
abo
ž

nstava
,
,kojavratišcAmatcrasunamcstokojcjoj
pnpadasc.

usanovojc uizgnanstvuzapočcosvoja l utanja i pusto-
| ovi nc. l lzumousc borioprotivzmijcsaosamčudovi šni h
gl ava. Kadajoj jc l cši nu i sc kao na komadc, sa zmijskog
rcpa otpadc mač, tc bog ol ujc posl a scstri to čudcsno
oružjc u znak vlasti tog pokoravanja. Mač,zajcdno sa og-
l cdal om i draguljcm, prcdstavljaojc si mbol vladajućc po-
rodic

. U ostal cnjcgovc poduhvatcspadaju potči njavanjc
Korcj c, obuzdavanjc kugc i pošumljavanjc obalc Ti hog
okcana. Na pl ani nama jc zasadi osopstvcnukosu, od kojc
nastadc drvcćc. Vcrujc sc da musc grobnicanal azi na i

s-
točnojobal i Kija.
Šaka- ni oraj
l ¹apant
¦
, Buda poznat kao Šakjamuni . ,tihi mudrac iz
pl cmcnaSakja¨, savršcnojc ovapl oćcnjcvrl i nc. Sa izuzct-
kom scktc džodo. koj asc usrcdsrcđujc isključivo na obo-
žavanjc Ami da-ni oraja, u svakom budi stičkom manastiru
postoji svcti l ištc posvcćcno Šaka-ni oraju. Tog ncmog
mudracai paknajvišcpoštuj upri vržcni ci zcna.
I 82 Istočna Azi|a
Mada ]c učcn]c Čan Cunga. i l i , škol c unutan]cg svct-
l a¨. prviputsti gl oizKi nc I I 9I , pravim utcmcl]ivačcmsck-
tczcnsmatrascDogcn , I 200÷I 25J), ko] i ]cosnovaovcl i ki
manasti r l] i hc] i dži Dogcna su čctiri godi nc podučavali
ki ncski uči tcl] i . a i današn]i¹apanci prizna] u da učcn]c zc-
na mnogo toga dugu]c taoizmu Smatrasc da]c luda. kao
i lao Cc, uvi dco da iskustvo prosvctl]cn]a nc možc da sc
prcncscrcči ma Stogasc nciskazivoučcn]c rodilo i zosmc-
ha Šaka-ni ora]a prcd l otosom. Zcn ]c nova sckta. Mctodi
podučavan]a su mu usmcni i i ntuitivni , bcz kanonski h
kn]iga i tckstova. Ma]stori zcna pokušava]u učcni kc da
dovcdu do trcnutnog i izncnadnog osvcšćcn]a, sa ton/a,
, buđcn]a¨, tokom ko]cg ovi trcba i ntui ti vno da spozna]u
samu pri rodustvari. To] cncdual ističkovi đcn]c. Dogcn]c
govorio. ,/ko posmatramo obalu dok pl ovimo čamccm,
či ni nam sc da sc obala pomcra. /li ako poglcdamo vodu
bl izučamca,vidcćcmo da sczapravočamacpomcra. Kada
vascl]cnu posmatramo u zbrci tcl a i uma, čcsto pogrcšno
povcru]cmo da ]c naš um posto]an Ali ako pođcmo pu-
tcmzcnaivrati mosc scbi,shvatićcmoda]ctopogrcšno ¨
Vcl i ki prazni k Šaka-ni ora]a ]cstc n]cgov rođcndan. 8.
apri l Narodni naziv tc svctkovinc ]cstc Hanamacuri,
,prazni kcvcća¨. Dok]c luda.zadubl]cn u kontcmpl aci] u,
scdco i spod drvcta Bo, dcmon Mara ]c hi tnuo na n]cga
pl amcni kol ut ko]iscprctvorioucvctni bal dahi n.
ŠcnNung
lcgcndarni vl adarŠcnNungbi o] cti pi čan Ki ncz Lči o ]c
l]udc ratarsko]vcšti ni i otkrivaobl agotvornasvo]stvabi l]a-
ka Lmro]ckada]cnasamomcscbi pokušaodai spi tadc]-
stvo ,travc što probi]a crcva¨. Vcroval o sc da ]c n]cgov
providni žcl udac omogućavao starim Ki nczima da spoz-
na] u ta] nc zdravl] a. L Ki ni su sc od na] rani]i h vrcmcna
prcpl i tal i kuvarskoumcćci mcdici na
!cči±k s\c!skc i1¡io| ogi|c I 8J
Šo|cn
.lapanska vcrzi]a Cancšc. sl onoglavog hi ndui sti čkog boga
prcduzctnosti ko] i ukl an]a prcprckc i dodcl]u]c mudrost
Kulttogabožanstva.kaodcobudističkc mitol ogi]c,cvctao
]c u okvi ru razni h czotcrični h sckti , dospcvši u .lapan na
počctku lX vcka. Šotcn]c povczivan s tantrički mpostup-
cima,a]cdanodn]cgovi h l i kovabio]cdvotcl csan¨, prcd-
stavl]a]ući scksual no ]cdinstvo muškarca i žcnc. Šotcn i
Kvanon su tako u]cdin]cni u ncdvo]stvu. Oni su božanski
par, živasl i ka ostvarcnogprosvctl]cn]a.
Taj Šan
Bukval no, ,vcl i ka pl ani na¨, na]poštovani]a od pct svcti h
pl ani naKi nc..lcdnakosu]cobožaval i konluči]anci , budisti
i taoisti. Svakogprolcća na n]cnomvrhucarcvisuprinosi l i
žrtvu ŠangTi] u, a tokomvckova pl ani naTa] Šan postala
]cglavnosrcdi štc hodočašća.Zataoistc.božanstvcnostTa]
Šanaprcdstavl]ana]vcćuzcmal]skusi l u, poznatu kao Šcng
Ti , Svcti car. On
¸
pravl]a sudbi nom, odrcđu]c rođcn]c
smrti stolu]cnadZutimizvori ma, podzcmni msvctom.
Tengri
Bukval no znači , bog¨ i l i ,ncbo
,
. Bog ncba u Mongol a,
n]i hovotvoračkobožanstvo. Tcngri]a susmatral i nači ni tc-
| ]cm svcga vi dl]i vogi ncvidl]i vog. vl adarcm sudbinc i gos-
podaromsvcta ,Ncbo]codl uči l o. ¨Tosnažnovcrovan]cu
sudbi nuMongol i su moždanasl cdi l i odPcrsi] anaca Alina
Mongol c, kao i na drugc scvcnc narodc, dubok utisak
ostavl]al csui pri rodncpo]avc Smatral i sudamctcorido-
nosc srcću, a ko god bi spazio takvu ,pukoti nu u ncbu
,
mogao]c u tomčasu od proviđcn]a da zatraži kakvu uslu-
gu. Ctad i ol u] a donosi l i su ncsrcću. Zbog vcl i kog ncvrc-
mcnasgradom kodKarakorumaI 5. avgusta I 24o,odložc-
no ] c, po savctu šamana, ustoli čcn]c Cu] uga kao kana,
tako da ]c ccrcmoni]a obavl]cna na drugommcs|u dcvct
danadocni]c. Tcngri]cviatributi su,vcl i ki
,
, ,mi l ostivivla-
I 84 Istočna Azi|a
dar¨. i ,bogati ¨. Sam Dži ngi s Kan boji o jc tcl o kako bi
postaoncbu najmi l ij i pogl avar Ncbojci doncloodl ukuo
njcgovi mvc| i ki mpobcdama.
Tri pi t aka
lstorijski Sj ucn Cang, vcl i ki ki ncski hodočasni k Codi nc
o29. krcnuojckopnomna dugputu l ndiju. gdcjcpri mi o
poduku iz budističkc mctali zi kc. i sam joj dopri ncvši prc
ncgo što ćc sc oko o40. natovarcn rukopisima i l i kovni m
pri kazi ma. vratiti u Čangan Kadaj ci ndijskimprijatclj i ma
objavi ožc| judascvrati kući , ovi muzaprcpašćcnorckošc.
,Lovoj sczcmljirodi o Buda, i akobudcšposctiosvasvc-
ta mcstavczanaza njcga, i maćcš dovo|jnotoga da razgl c-
dašdo krajaži vota. Kadasi vcćjcdnomstigaoovdc,štcta
bi bi l a da odcš ' ¨Tri pi taka jc morao da i m objasni da jc
Budi na poruka upućcna čitavom čovcčanstvu i da jc on,
Tri pi taka, hodočastio u l ndij u radi ki ncskih vcrni ka koji
sui mal i ncpotpunoznanjco Budi nomučcnju
Ncznasc kadajctačnobudi zam stigaouKi nu. Okoo5.
godi nc u Šantungujc živco kncz koji jc ,govorio tananc
rcči lao Cca i pun poštovanja pri nosio plcmcni tc žrtvc
Budi ¨. Madau tom prvompomcnubudizma nai l azi mona
karaktcri stičnu mcšavi nu taoisti čki h i budistički h cl cmc-
nata mal o sc zna o ranom ki ncskom budizmu. lkl cktici-
zam

jc bio poslcdica oko| nosti . tckstova jc bi l o malo, a i
onc tckstovc koji su staj al i na raspo| aganj u nijc bi l o l ako
prcvodi ti . Zbog ncpoznavanja i ndi jski h jczi ka pozadi na
budi zma ostajal ajc ncpoznata Ki nczi ma Scm toga, i učc-
njaraz| i či ti h sckti stizal asu doKi ncu različitovrcmc. Tri -
pi takajc, dabi raspl cozamršcnc ni ti ncizvcsnosti,krcnuo
na zapa d, usnuvši kri stal ni vrh pl ani nc Sumcru kako sc
izdižc i z kosi+:ičkog okcana. Kada jc pokušao da prcđc
moćnc vodc, kamcni l otos izroni mu pod nogama i bcz-
bcdno ga prcvcdc do Svctskc pl ani nc Kada Tripi taka iz-
gubi uporištcnanjcni mstrmi mpadi nama, i zncnadannal ct
vctrauzncscgasvcdovrha.
Rcčnik svctskc mi Io|ogijc I 85
lcgcndajc Tripi taki nohodočašćc prctvori l a u najomi -
| jcni ji ci k| uski ncski hnarodni hpriča.Prcmatojprcdaj i . on
nijc ti ho krcnuo naputu l ndi ju. vcćmujc car daokonja
bcla, a na samom putu, i spunjcnom pusto| ovi nama, Tri -
pi takajcsusrcomnogobroj nabožanstva.TakojcKvan.li n
pri si l i | a zmaja koji j c izroni o i z dubokc rckc i proždrao
Tri pi taki nog đogata da budc zamcnapojcdcnom atu. Bo-
ginjami l ostipri moral ajc kralja majmunadabudcTri pi ta-
ki nvodič,savctni ki prijatclj kaous| ovzanjcgovo oslobo-
đcnjcod kazncnakojubcšcosuđcnzbogncbcski h ncdc-
la. Taj dovitljivi majmun bio jc ni ko drugi do Hanuman.
onjcbi oSunHouCc, ,ncumorni , ncuništivil ukavac
,
koji
sc hrani osokom od žada. Pođcn i z kamcnog j ajcta, Sun
Hou Cc mogao jc da l cti , pravi skokovc od gotovo dva
dcscthi ljadaki l omctara i ncvcrovatnovcštorukujc čarob-
nompal icom. To čudcsno oružjc moglojc da sc pri | agodi
svi m njcgovimžcljama da poprimi kosmi čkc razmcrc i l i
da sc smanj i do vcl i či nc najmanjc iglc kako bi ga maj-
munski bog zakačio za uho. Drugi Tripi taki n pomoćni k
bi ojc ČuPaČijc, grotcskno svinjol i ko božanstvo, naoru-
žano vi | ama za gnoj ali skoro potpuno razoružano vl a-
sti ti m životi njski m strasti ma Sun Hou Cc i Ču Pa Č�ijc
uval i l i su Tri pi taku i Ša Ho Šanga, ,svcštcni ka Ša

, njc-
govogsmrtnogsaputni ka, u raznoraznc ncvo|jc, a|i su ih i
spasl i najrazl i či tiji h opasnosti Taj grubi humor vrhuni u
Hodoča.�-ću na zapad, romanuVuČcngcna izXVl stolcća
zasnovanomnaživotuSj ucnCanga
Lku| an-todžon
Vodcni duh ¹akuta. L dol i ni rckc lcnc, kao i u čitavom
Si bi ru i Mongolij i , od pamti vcka sc vcroval o da vascljc-
nom upravlj aj u duhovi . L svim ,živim¨ stvorcnji ma dr-
vcću, p| ani nama, rckama. jczcrima, životi njama - obi tava
duh, čijc odsustvo dovodi do propadanja i smrti . Al ta,i ski
Tatari rcčjukut označavaju dušckakoljudski hbi ća takoi
prcdmcta u pri rodi Vrhovni duhovi , poput Lkul an-to-
džona, gospodara svih voda, vl adaj u drugim duhovi ma,
I 8o Is!očna Azi|a
zadužcni mza pojcdi ncživcvrstci l i ti povckrajol i ka. Mon
goli su sc s naroči ti m poštovanjcm odnosi l i prcma vodi .
kojajcoduvckbi l aprcdmctposcbnogobožavanjauscvcr-
noj Azij i Prinosi | i sužrtvc radi bczbcdnog prclaska rckc.
a ncurcdan izgl cd ti h osvajača Ki nc možc sc pri pisati ta

buuprotivpranjai | i nošcnjaodcćc opranc u tckućoj vodi
Šta

i šc, mcđuscvcni mnarodima rasprostranjcnoj�vcro-
van]c dasc pojcdi nc rckc ul ivaju u ogromncl cdcncza|ivc
koji mavl adajupakosni duhovi - proždiračilj udski h duša
lraši ma
Dcčak ribo| ovac u japanskoj narodnoj prcdaji Ožcni o sc
morskom dcvicom i živco u pal ati pod ta| asi ma Kada ga
obuzc žc|ja da ponovo vidi roditcljc, supruga mu dadc
kovčcžić koji ćc mu osigurati bczbcdan povratak u morc
pod uslovom da ga nc otvara. Zastrašcn saznanj cm da su
čitava stol cća mi nu| aod njcgovogodl aska, Lraši maski nu
pok| opac. l stoga časa pramcn bc| og dima izvi sc i z kov-
čcžićai od| c| ujakamoru,dokjcLraši macvokotaonastu
dcnom vctru koj i gaprctvori najprc u ncvcrovatno starog
čovckaa potomu | cš. Danassc Lraši mi nosvcti l i štc nalazi
naoba| i Tangoa
EVROPA
Grčka Rim keltske zemlje
severna i istočna Evropa
Prci storijski bogovi i boginjc obl asti kojc savrcmcni
arhcolozi nazivaju ,starom lvropom¨ - cgcjskog arhi pc-
l aga, ¹adrana, Ba| kana i zapadnc Lkraji nc - i mal i su za-
datak da održavaju život. Zmi jc, pti cc i j aja prcovl adaval i
su u do danas otkrivcni m kul tovi ma. Cl avna božanstva
bi l asu boginja majka, čijcjc područjc dcl ovanja obuhva-
talopl odnosti zagrobni život,i bogbilja,prauzorDi oni sa.
Moć boginjc majkc nad smrću dobi | a jcl i kovni izraz u
prcdmcti ma kaošto su guscni ca, čahura l arvc i lcptir. Po-
što ncma dokaza i zml ađcg kamcnog doba da sutadašnji
|judi razumcl i mchanizambi ol oškog začcća,svcprisutnost
lal usni h simbol a ukazujc na vcl ičanjc spontani h životni h
si l a S rađanjcmpoljoprivrcdc, mcđutim,prvi ratari počcl i
s u da posmatraju prirodnc poj avc pomnijc i i ntcnzi vnijc
ncgo raniji l ovci i skupljači p | odova. Pojavi l a sc zascbna
boginjabi |ja. povczanas vcl i kommajkom al i prvcnstvcno
odgovorna za sctvu svctog scmcna od kojcg jc svc višc
zavisioživot
Prcistorijski pantcon odraz jc društva koji m domi ni ra
majka. Po svcmu sudcći , ul oga žcnc nijc bi l a potčinjcna
ul ozimuškarca. takodajcu mi nojskojcivi l izacijidrcvnoga
Kri ta ¸oko 2000-¡ 450. prc n. c. ) žcnski duhmogao i daljc
da cvcta. Ta prva cvropska civi l i zacija bi l ajc prcdgrčka i
zasigurno jc ncšto dugoval a rani m dodi ri ma s Mal om
Azij om, Sirij omi lgi ptom. Čaksui l cgcndarnog Mi noja,
po kojcmjc scr Artur lvans skovao tcrmi n ,mi nojski ¨,
otkopavši njcgovu pa| atu u Knosu, Crci zapamti l i kao
potomkanckogzapadnoazijskogkra|j a. NjcgovotacZcvs,
-
skup|j ač obl aka
-
, otco mu jc majku, luropu, s dvora
Agcnora,kral jaTi ra
Rcčnik svctskc m to|ogi|c I 89
Crci, nujvcći tvorci cvropskih mi tovu, dodu| i su sop-
stvcnui ndocvropskuvcrovunjun us|cđu
"
sturcIvropc"nc-
gdc tokom drugog mi | cnijumu prc n. c. Mikcnsku cru
( I550-I I 50. prc n. c. ) , prvu luzu nji hovc prcv| usti , nuzvunu
jcpovc| ikoj tvrđuvi Mi kcni , Agumcmnonovom scdištu nu
Pc| oponczu. Rc| i giju tog ruzdob|ju prcdstuv|j u| u jc spoj
mi kcnskci mi nojskcpruksc,pri čcmu jc i ndocvropski ku|t
bogu ncbu Zcvsu nudv| uduo domućc trudicijc kojc su s|u-
vi| cboginjuzcm|jc. /|i ku|t Hcrc, ,gospc", bio jc dovo|j-
no s nužun u Argo| idi du dovcdc do usimi| ucijc tc | oku| nc
bogi njcmujkckuoscstrci suprugcZcvsovc. Susvimjcmo-
gućc du su docnijc |cgcndc o njcnoj |jubomori i svud-
|jivosti odjck snužnogsupurništvu kojc jc runijc postoju|o
izmcđunji hovudvuku|tu.
Lbrzo pos| cT00. prc n. c. pcsni kHcsiodpokušuojc du
sc i zbori su zumršcnošću grčkih mitovu, koju sc dc| imično
možc obj usniti scobumu i rutovi mu. Ruzvoj bogovu prcd-
mct jc njcgovc Te og onije, u kojoj sc zu univcrzu| ni m po-
rctkom trugu u gcncu| oškim odnosimu. I toj pocmi go-
vori sc o Zcvsovom usponu, o doguđujimu u koji mujc tuj
moćni si n Kronu, prvog svctskog osvujuču, ostvurio prc-
moć i utcmc| jio svojc obituvu|ištc nu p| uni ni Ò| i mp. Teo­
gonija sudrži mnoštvo bogovu i j unuku koji potiču još iz
mi kcnski h vrcmcnu, kudu jc v| udursku kuću u svukom
vužnijcmgruduposcdovu|umi tski rodos|ov, u u podvizimu
| cgcndurni h j unaku nu| uzimo jcdi nstvcno obc|cžjc grčkc
mi to| ogijc. L mu| otrudicijunu| uzimopundunc1usonu, Hc-
ruk| u i Ask|cpij u. I l ndiji, učcnjc o uvuturu ni kudu nc
dopuštudusc zuboruvi božunsku prirodu Rumc i | i Krišnc,
doksuu drcvnoj Mcsopotumiji Ci|gumcšuod drugihsvcš-
tcni ku kru|jcvu izdvuj u|c ncvo|jc kroz kojc jc prošuo. I
Igiptujc vcomu zuokružcnu mi to|ogiju poni k| u iz ncobič-
nc prcmoći luruona i svcštcnstvu ÷ onu sc usrcdsrcđivu|u
nusudbi nudušcpos| csmrti . KodsturihCrku nc nui | uzimo
nu tukvu zuokup|jcnost onostrunošću, jcr su sc bogovi nu
u|icimog|isrcstiko| i koi u hrumu. 1uzizmcđubcsmrtni kui
smrtni kuni kudunijcbi ovc| ik- i jcdni i drugi pri pudu| i su
I 90 Ivopa
istoj zujcdnici. ,ljudi i bogovi ", pi suojc Pinduru \ vcku
prc n. c. , ,od jcdnog su soj u. Rođcni smo od istc mujkc,
mudujcvcl i ku ruz| i kuusnuziizmcđubogovui |judi . "
Putni ki istoričurHcrodot, suvrcmcni kpcsnikuPi nduru,
vcrovuojc dujcvcći nugrčkih bogovupozujmljcnuizIgip-
tu. čiju jc očcvi dnu drcvnost nu njcgu ostuvi l u dubok uti-
suk. Mudu jc pogrcšio odubruvši tu zcm|ju zu izvorištc
grčkc mi tol ogijc, pruvi | nojcuočio du istočno Srcdozcm|jc
vcćdugoprcdstuv|ju ku| tumi konti nuum. Oodiris Mu| om
Azijom svukuko su i grul i odrcđcnu ul ogu u mctcorskom
ruzvojugrčkcci vi| izucijc.
Ounus smo svcsni kul tumi h dodi ru izmcđu mi kcnskc
Crčkc i Ictitu. koji su do I400. prc n. c. v|uduli vcći m dc-
lom Mu|c /zijc. Štuvišc, ku|t Zcvsu lubruundosu dostu jc
pozuj mi oodhctitskogboguvrcmcnski hpri| iku, umori tclju
zmuj u l l ujunkc. Kulturni dodi ri nu Ki pru, gdc su sc Crci
nusc| i | i prc I 250. prc n. c. . donc| i su Ivropi /|roditu,
potomki njubogi njc mujkcAsturtciztckstovu iz Rus Šum-
rc, kojiprcdstuv|jujuurhivu drcvnogusi rijskoggrudu Lgu-
ritu. /lroditu, boginju |j ubuvi , l cpotc i pl odnosti , čuk jc
uvcl uzupudnouzijski običuj hrumovncprosti tucijc u grčki i
rimski svct. Lbrzosc, mcđuti m, juvi | usumnjičuvost prcmu
mi tol ogiji i ncpodnošcnjc subl užnjivog ponušunju bogovu.
L \l sto| cću prc n. c. , Kscno|un i z Ko| olonu. nupudujući
vi dno | judskc utri butc o| i mpski h bogovu, izjuvio jc du bi
stokukudubi mog|u du crtu,svojc bogovc nuči ni | upo vlus-
titom l i ku. 1o |i|ozo|sko g|cdištc nijc uticulo nu grčku nu-
rodnu rcl i gij u. mudu jc onu vrcmcnom ruzdvoji l u logos,
,um", od myth osa, , . mi tu". Lmovunjc, kojc jc nckol iko
godi nukusnijcHcruk| i tizIlcsunuzvuomudrošću, postu|o
jc srcdstvo zu spoznuvunjc shvut|jivogsvcmiru. Kuoštojc
govorio Hcrukl i t. ,Òvujsvct,jcdun i sti zusvc. nijc stvorio
niko odbogovu i ni kood |j udi , vcćjcuvck bio,jcstci bi ćc
vcčnoživuvutru,kojusc dc| ompul i u dc|om gusi . " Codi nc
J Io. prc n. c. sici|ijunski li | ozol Iuhmcr, koji jc živco nu
mukcdonskomdvoru,moguojc duustvrdidususvi drcvni
mi tovi bi | i istorijski doguđuj i . Njcgovu Sveta jstodja pri-
Rcčni k svctskc mito|ogi|c I 9 I
kuzivu|uj c bogovckuo|judckojis usc ncčimistuk|i i zbog
čcgu i m jc zuhvu|ni nurod posmrtno dodc|jivuo božunsku
od| ičju.
Òsvuj unjczcmu|jukojc opusuju Srcdozcmnomorc÷ što
jc istorijsko doguđunjc od nujvcćcg znučuj u, gotovo pot-
puno dovršcno do Hri stovog rođcnju ÷ stvori | o jc od
curskog Rimu mctropo| u drcvnogu svctu, u ujcdno i nus-
l cdni ku ncko|iko mi to| oški h trudiciju. l dok sc ni ko nijc
moguosuprotstuviti nuprcdovunjurimskih|cgij u, pokorcni
nurodi su. nu svojc vc|iko izncnuđcnjc, uvi đul i du su gru-
đuni Rimu potpuno bcspomoćni prcd struni m rcl i gijumu.
1o sc nuroči to odnosi l o nu odnos Crčkc i Ri mu. Proccs
usi mi | ucijc otpočco jc u drugoj po|ovi ni l \vcku prc n. c. ,
kudu jc Ri m, kuo nujvcću si l u u l tu| iji , došuo u dodir s
grudovimu držuvumu grčkogu svctu. Skorojcvićki Ri m iz-
jcduo sc zbog ncdostutku trudicijc, ncpostojunju sl uvnc
prošl osti i spunjcnc bogovimu i junuci mu, u njcgovim po-
vcsničuri mu pu| ojc u zudutuk du stvorc hronol ogiju dos-
tojnurimskc vcl i či nc. Òni sutudužnosti i spuni | i , u Rimjc
konučno dobi o nucionul nu trudiciju koju jc sczul u svc do
1rojunskog rutu, trudiciju cc| ovitu i sk| udnu muhom zuto
što susc rimski istori čuri trudi|i dujc tukvom uči nc. Muš·
tovitu |cgcndu o porck| uRi m| junu dobi | ujc držuvno priz-
nunjc 2J9. prc n. c. , kudu jc Scnut od|učio du zuštiti Akur-
nunjunc, kojc sustul nonupudul i Itolci , zutošto sc odsvih
Crkusumo Akurnunj uni nisuncprijutc|jski odnosi l i prcmu
1rojunci mu, nuvodni mprcci murimskogu nurodu. Kl usičnu
obrudu tog mi tu i mumo u \crgi|ijcvoj Ene;di, spcvunoj u
s|uvuAvgustovogustunov|jcnjucurstvuJ I . prc n. c.
Bi | ojc i drugih uticuj u nu runc Ri m| junc. L suscdstvu
su im sc nu| uzi l i g|uvni supurnici , Itrurci i Kurtugi nj uni .
,Moć Itrurucu. prc usponu Riml junu", pi suo jc istoričur
livijc,suvrcmcni k\crgi |ijcv, ,prosti rul usc ši rom kopnui
moru. . . od A| pu do Si ci | ijunskog tcsnucu. " Sumi m Ri mom
nckudusuv| udu| i ctrurskikru|jcvi,u Ri m| juni subi l i svcsni
ul ogc Itrurijcu šircnjugrčkci zupudnouzijskcku| turc mc
đu i tu|ski m nurodi mu. Zbog nušcg dunušnjcg ncpoznu-
I 92 L\opa
vunju ctrurskog jcziku, nc možcmo donositi ni kukvc ko-
nučnc sudovc. Nc znumo gdc sc tučno nu|uzi|u prupo-
stojbi nu Itrurucu, mudu jc to vcrovutno bi | u Mu|u Aziju.
Poznuti su numctrurskuvcšti nugutunju izutrobc žrtvcni h
životi njutcimcnuctrurski hbogovu,u| i tojcug| uvnomsvc.
\i šc sc znu o Kurtugi ni , ko| onij i koju su 8I4. prc n. c.
osnovu| i lcni čuni , u| i jc njcn uticuj nu Rim bio potpuno
ncgutivun i možc sc sužcti u j cdnu jcdinu rcč. Huni bu| .
Mukc kojc su Ri m|j uni prctrpc| i zbog njcgovogpohodu-
pctnucst godinu poruzu i pustošcnju ,2I J÷20J prc n. c. ) ÷
usudi | i su u nji h struh od vc| i ki hsi | uu opusnoj b|izi ni Apc-
ni nskog po| uostrvu. Rim jc nustojuo du nudzirc Srcdo-
zcm|jc, obrušuvujući sc nu svuku držuvu koju bi pokuzu| u
znukc osumostu|jivunju.
Č
ukj cI4ô. prc n. c. ruzoriovcćos-
| ub|jcnc grudovc Kurtugi nui Kori nt. Pos|cdicutukvc po| i -
ti kc bi | ujc propustRimskc rcpub| i kc i osnivunjc Rimskog
curstvu.
Ltcmc| jitc|jrimskcprcmoći bi ojc1u| ijc Cczur. Prc nc-
goštojcsvrgnuo Rcpub| i ku, provcojc dcsctgodi nuosvu-
jujući i pri pujujući Cu| i ju, srcc kc| tskogu nurodu. Codi nc
55. prc n. c. izvidco jcj užnu obu| u Britunijc, u| i jc ri msko
osvuj unjc tog ostrvu us| cdi | o tck sto| cćc docnijc. Ougi
pohod nuCu|ijustvorio jc od njcgovih |cgiju ncpobcdivu
vojsku, u njcgu sumog uči ni o vrhovni m vojnim zupovcd-
ni kom i monurhom, što jc on i ostuo svc do utcntutu 44
prc n. c. 1u| ijc Cczurjc postuvio rimsku grunicu nu Ruj ni ,
stvorio ncko| i kovc|iki h provi nciju i ÷ štoj cposcbnovuž-
no ÷ vcći nu Kc|tu dovco u ncposrcdun dodir s untičkim
svctom.
Kc|ti su sc nujprc pojuvi | i u Ncmučkoj. OdX vcku prc
n. c. tu|usi sc|i | ucu stizu| i su u Cu| i ju, nu Ibcrijsko po| u-
ostrvo, u scvcrnu Itu| i ju, n u Bu| kun, u Mu|u Aziju i Bri -
tunij u. 1cdnuski tučkugomi | učukjcpohuru|ugrudRi mJ8o
prc n. c. Ccogru|skim ruscjuvunjcm kc| tskog nurodu obju-
šnjuvu sc ncdostutukjcdi nstvu u nji hovoj mito|ogiji , pošto
jc svuku grupu, nusc|juvuj ući sc, nui | uzi|u nu ruz|ičitc | o-
ku| nc us| ovc. Pos|cdnj u scobu prcdstuv|ju| o jc osvujunjc
Rcčnìk svc!skc imto| ogìjc I 9J
Bri tmijc u I vckuprc n. c. od strunc Bc| gijunucu. Mudu su
žrcci poznuti kuo druidi postu|i poznuti zuhvu|jujući spi -
si muproučuvu| ucuunti kc. mu| ojc dokuzu du su oni zuuzi-
mu|i nujviši po| ožuj u kc| tskoj rc| igiji . 1uj svcštcnički rcd
bio jc moždu ogruničcn nu Britunijui Cu| ij u. 1u| ijc Cczur
suznuo jc du jc druidsko učcnjc .izmiš|jcno u Bri tunij i , u
odut|c prcncto u Cu| i ju, i. . . du vrcdni s|cdbcnici tc dis-
ci p| i nc muhom putuju tumo du jc proučuvuj u". Štuvišc,
povczivunjc drui dskog guju su Stounhcndžom to|iko sc
ustu| i | o kuo dco britunskc usmcncprcdujc du čcsto zubo-
ruv|jumokukojctu tcoriju sturutckncki h tri stotincgodi-
nu. Iunkciju Stounhcndžu, prctkcltskog spomcni ku čijujc
izgrudnju vcrovutno dovršcnuoko ¡ 500. prc n. c. , ostu| u jc
ncpoznutu. Poštosusc Kc|ti os|unju|i nuusmcnu trudiciju
,1u| ijc Cczurjc primctio du druidi
"
nc žc|
¸
, kuo prvo, du
sc nji hov sistcm obukc ruzg|ušuvu u drugimzcm|j umu mc-
đu prosti m pukom, i , kuo drugo, du sc učcni k os|unju nu
pisunu rcču zuncmurujc pumćcnjc"), postoji mu| o izvoru
podutuku o nj i hovoj rc|igij i , tc ćc onu zuuvck ostuti tuj nu.
Kc| tsku mito| ogiju stogu prcdstuv|juju | cgcndurni ci k| usi
srcdnjovckovnc I rskc i iz njih izvcdcnu urturovsku tru-
dicijuu\c| su, Brctunjii Ing| cskoj.
KudujcJI J. hrišćunstvo dobi|o puno pruvo gruđunstvu
u Rimskomcurstvu,tujsrcćniobrtu ruzvojuovczupudno-
uzijskc vcrc uticuo jc isto to| i ko nu Kc|tc unutur curski h
gruni cu ko| i koi nusvc drugc nurodc podrimskomv|ušću.
1ojcbi oznuk zu opšti uzmuk mito| ogijc koju su hrišćuni
nuzivu|i ,pugunskom". Codi nc JI 2. curu Konstunti nu pri -
kuzuo sc u snu Hristos, rckuvši mu du ćc pobcditi pro-
tivni kc uko nu šti tovc svoj i hvoj nikustuvihrišćunski znuk.
Nus| i kuvši krst nu štitovi mu burcm nckih od svoj i h |judi ,
Konstunti njckrcnuou bi tkukodMi|vijskogmostu,gdcjc
njcgovu vojsku ncnudunoodnc| upobcdu. Prcmdujc Kon-
stunti nv| ustito krštcnjc odguđuosvc doksc nijc nušuo n u
sumrtničkoj postc|ji dvudcsct pct godi nu docnijc, ukuzom
iz JI J. poni šti o jc diskri mi nutorskc zukonc i dozvo| i o
vcrsku s| obodu, pučuk i nurcdio povrućuj svcko| i kc i mo-
I 94 LvIopa
vinc otctc od Crkvc tokom runi ji hprogonu. Su izuzctkom
1u| ij unu, koji jc vl uduo od Jo0. do JoJ, curcvi su jcdun zu
drugi m izduvu| i ukuzc protiv nchrišćunskih žrtuvu, obo-
žuvunju l i kovu, ul usku u hrumovc i mugijc. Pugunskc upo-
l ogctcbi l i suu dc|unzivi,priznuj ući vc|ikidcoonoguštojc
Crkvu tvrdi | u. Hrišćunski lunutici su. štuvišc, ugrubi | i
pri | i ku du uništc drcvnu ku| tnu srcdištu, poput Scrupcju u
A| cksundriji . Codi nc J9I . biskup 1coli | jc povco svoju
mi | i tuntnupustvu u nupud nu tuj hrum, zu koji sc govori|o
du jc nujsturiji u untičkom svctu, i spul i o gu do tcmc|ju.
Pugunski hrumovi su bi | i i | i ruzuruni , pri čcmu su sc od
nj|hovog mutcrij u| u grudi|c crkvc, i | i prctvuruni u hrišćun-
skc bogomo|jc tuko što bi i h svcštcnstvo obrcdno očisti | o
odpugunskihvczu. 1cdun od prvi htukoosvcćcni h hrumo-
vu u Rimu bi | ojcokrug|osvcti | i štc Iuunu, rimskogu Punu,
koj i jc pupu Si mp| icijc (4o8÷48J) prozvuo Rotondom sv.
Stclunu.
Pos|cdicu tukvc pol itikc pri l ugođuvunju bcz sumnjc j c
b| | oprcživ|juvunjc pugunstvu. \crnici su |zvcštuvu|i o pri-
sustvu dcmonà, kojc jc moždu trcbu| o du odugnuju doc-
nijc uvcdcni grotcskni |judski i život| njski | i kovi nu fusu-
dumucrkuvu. Codi nc 5J0. sv. Bcncdiktjc nu Montc Kusi-
nu n ubusuo nuguj posvcćcn Apo| onugdc su sc i duljciz-
vodi | i drcvni obrcdi . Kudu jc ruzoriosvcti l i štc i pri|ugodio
to mcsto hrišćunskoj upotrcbi , pojuviosc sutunu susvoji m
pri tužbumu. ul i svctuc nc rcčc ni rcči . Njcgovi pruti oci su
ču|i, u|i nisu mog|i duvidcđuvo| u. L sturimzupudni mpro-
vi ncijumu Ri mskogu curstvu pugunski mi tovi otvorcno su
opstoj uvu| i , nuročito u scoskim ku| tovimu prirodc. Hriš-
ćunskibiskup| i svcci dugosuscbori | i protivtihjcrctičkih
skrctunj u, kojc jc dc|imično snuži | u nurodnu prcduju gcr-
munski h nurodu što su stizu| i s drugc obu|c Rujnc. lpuk,
srcdnjovckovno hrišćunstvo nijc bi | obczv| ustitih |cgcndi .
Lmovc vcrni ku zuokup| ju| i su, izmcđu ostul og, Anti hrist,
dies irae, gncvsudnjcgu dunu, mošt| , kult Ocvicc, čudcsni
doguđuj i , znuci i znumcnju, kuoi svcprisutncsi|c z|u. Oobu
vcrcdul ojcsvojdoprinosriznici svctskcmito|ogijc.
Rcčnik svctskc m` !o|ogi|c I 95
L Y vcku Zupudno rimsko curstvo prcguzi | i su gcr-
munski nurodi koji su prcd Huni mu bcžuli nuzupud. Sum
Ri m opustoši l i su \izigoti 4I 0. i \undu| i 455. Òvi potonji
uči ni | i su to tuko tcmc|jno du sc i mcnom togu ski tučkog
p| cmcnui dunus nuzivuju oni koji uživuju u obcsnom uni -
štuvunju | cpi hprcdmctu. \undu| i su iz Špunijcstig| i u A|·
riku 429,svcgudvcgodi ncpošto suprcš|iRujnu, u sv. Av-
gustin živco jc dovo|j no dugo du prisustvujc vundu| skom
osvuj unjugruduHi ponu, svogu biskupskogscdištu. Avgus-
ti novu čuvcnu ruspruvu De Civitate Dei, i|i Božja dva,
možc sc smutruti pokušujcm nul užcnju nckukvogsmi s| uzu
hrišćunc u propusti ri mskc vlusti. Nuro�ito su bo| nc bi lc
g|usinc du pud Ri mu prcdstuv|ju
¿
uznu nchr|šćunskih bo-
govuzbogpotiskivunjunji hovih ku| tovuodJ9I. do392.
l dokjcsv.Avgustinpobijuojcrctičkcistorijskc tcorij c,
scvcrni uljczi dovršuvu| i su osvuj unjc zupudni h provi ncij u.
Poruz koj i jc luni mu nunc| u združcnu vojsku Ri m|junu i
\izigotu kod grudu 1rou 45I . i smrt hunskog vojskovođc
Ati|c dvc godinc kusnijc i puk ni su bi | i dovol jni du spusu
Zupudnorimskocurstvo,kojcjcvišc biložrtvu unutrušnjih
s| ubostincgosnugcgcrmunskogoružju. Ònonijc moglodu
izdrži vc|ikc pokrctc nurodå, i hcgcmoniju nud zupudnom
lvropomprcšl u jc u rukc njcgovih trudici onu| ni h ncpriju-
tclj u. 1ošodvrcmcnu kudujc1ul ijc Cczurpomcriogrunicu
do Rujnc, Rim|juni su znu| i du rutničku pl cmcnu koju
krsturcšumumus drugcstruncrckc živc u drukčijcm mito-
|oškom svctu. Codinc 98. 1ucit u svoji m spisimu pomi njc
gcrmunsku |cgcndu o porck| u p| cmcnu. ,Lsvojim sturim
bul udumu. njihovoj jcdi noj zubcl cžcnoj istoriji , oni s| uvc
1vistu. bogu izni k| og i zzcm|jc, ocu Munusu, koji jc prcko
svoju tri si nu nji hov prcduk. " Ri m| juni su tukođc bi | i
potpunosvcsni dujc Skundi nuviju vagina na tion um,
"
mu-
tcricu nurodu", koju i m stu| no šu|jc novc tul usc sc| i | ucu.
Òno što nisu mogli znuti bi | o jc to du su gcrmunski nu-
scl jcnici nuscvcru pri pudu| i i ndocvropskoj jczičkoj grupi
odkojcsupotckl i i i tu| ski diju|ckti. Nu s|ičunnuči n, Ang| i ,
Susi i 1uti , koji suzuuzc|i Brituniju popovlučcnju rimskih
I 9o Evropa
| cgija42J, suoči | i su sc tokomdocnijih vi ki nški h osvujunju
s nupudommunjcdu| cki hu| i zutosurovijih rođuku.
Covornici i ndocvropskog prujczi ku ruzmi| c| i su sc iz
ncpoznutc prupostojbi nc oko2500. prc n. c. Njihovu grunu
poznutuRi m| juni mukuoCcrmuni sopstvcnoporck| oizvo-
di|ujcizSkundi nuvijc. L dunušnjcpotomkctc |ozc spudu-
juNcmci , Ho| unđuni , Ounci, Švcđuni , Norvcžuni , l s| unđu-
ni, Ing|czi i svi koji od njih potiču. Mu| o togu sc znu o
gcrmunskoj mito| ogiji iz dobu pudu Ri mskogu carstvu.
Òsim krutki h runski h nutpisu, svc do hrišćunskc crc nijc
bi | opi suni h spomcni ku, pri čcmu sc n u ls| undu oni pojuv-
l¸juju tck J 000. godi nc. Mito|ošku knjižcvnost nujvišc jc
sučuvunu nu tom ostrvu, kojc sc nukon scobc i z 8T4.
pridruži | ovi ki nškomsvctu. Nujvcći dopri nos ruzumcvunju
gcrmunski h | cgcndi duo jc i s| undski nuučni k i držuvni k
Snori ( Snorri) Stur| uson ( I I T9÷I24I ), čijc dc|o Przna
Eda sudržipri ručni kzupcsni kc o svctudrcvni hbogovu,su
objušnjcnji mumctuloruzusnovuni hn u sturimmitovi mu. L
dobu \i ki ngu (T50-J 050) snužno sc ruzvi l u kosmo| ogiju u
čijcm su srcdištu bi | u j unučku dc| u Òdi nu, 1oru i božun-
stuvuIrcju i Ircjc, brutu i scstrc. Lpruvo tu poznu trudi-
ciju tumuči num Snori . Orugdc u zupudnoj Ivropi , gcr-
munski zuvojcvuči brzo su bivul i prcobrućcni u hrišćun-
stvo. \| uduvi nu Kur|u \c| ikog (To8÷8I 4) prcdstuv|j u| u jc
trijum| hri šćunskc crkvc. Irunučko kru|jcvstvo bruni | o jc
kuto| i čku vcru, koj usc bori | u i protivjcrctiku i protiv pu-
gunu. 1okom pohodu protiv svojih suksonski h rođuku,
Kur|o \c| iki jc pokazivuo izruzitu nctrpc|j ivost prcmu
nchrišćunski mobičuj i mu. l dokstunovni ci Skundi nuvijc ni -
su bi | i uzncmi ruvuni , mi si onuri su pronosi | i vcru du| cko
prcko grunicu frunučkc držuvc. Codi nc 59T. A vgusti n sc
iskrcuonuostrvo1unctu misijiprcobrućunjuIng| cza.
Rusi jujc hrišćunstvo pri mi | u 989, pri čcmu su obrućc-
nici pri š| i i stočnoj pruvos| uvnoj u nc ri mokuto| ičkoj crkvi.
1uj doguđuj omogućio jc istočnoj hrišćunskoj trudiciji du
sc proši ri nu scvcr svc do obu| u Arktičkog okcunu i nu
istokdo obu| u1i hogokcunu. Crčki mi si onuri nui š| i sunu
Rcčnk s\ctskc imto|ogi|c I 9T
pri mi tivnu mi to| ogiju kodS| ovcnu, u| i nujsturiju vcrovunju
ni sudugo živc| upozvuničnom ukidunjupugunskogbogo-
čušću poštojc hrišćunstvo i mu| o civi | izujući uticuj . lzg|cdu
du su bogovi S| ovcnui Bu| tu, S| ovcni mu nujb| ižihjczičkih
suscdu, i mcni mu ncodo|jivo podscću|u nu i ndoirunsku i
trukijsko-lrigijsku božunstvu. 1ukosc smutru du s|ovcnski
raj prcdstuv|ju ncposrcdnupozujmicu i runskcrcči ray, ko-
ju oznučuvu ncbcsku b| istuvost i | i |cpotu. Cromovni ku i
boguo| ujc Pcrunuprircđivuni su ruskošni obrcdi u Kijcvu
svcdoX vcku. 1ojcjcdno ods| ovcnskihbožunstuvu o ko-
ji muznumoncštovišc, prcmdu sumo nuosnovuizvcštujuo
uki dunjunjcgovog ku|tu. Òstutuk mito|ogijc istočnc Ivro-
pcizgub|jcnjc u mug| umuprcthrišćunskccrc.
Konučno, u nujscvcrnijim dc| ovimuIvropci dunus po-
stojcruštrkuni ostuci drcvnogu nurodu Lru| ucu. luponci u
Ii nskoj, Sumojcdi u Rusij i , zujcdno s ncko| i ko munji h
grupukojc nusc|juvuju tundru,sučuvu| i su u svojoj nurod-
noj prcduji trudicijc nurodučijcjc ruscjunjc vcrovutno po-
čc|o ncgdc u čctvrtom mi| cnijumu prc n. c. Njihovu vcro-
vunju s|ičnu su vcrovunjimu si bi rski h p| cmcnu, i tu vczu
snužno upućujc nupostojunj cprvobitnog šamuni zmu. Oo-
kuzi o šamunski m dc|utnosti muvručcvu, svcštcni kuopscd-
nuti h duhovi mu. nu| uzc sc u izvcštuji mu prvi h poscti|ucu
| uponski h krujcvu. Ncki dunski putni k i z X\l l l vcku
prisustvovuo jc transu u koji jcjcdun tukuv mcdijum puo
pos| c ni zu vrtog|uvih p| csovu. Ook jc bio ncsvcstun svogu
ncposrcdnog okružcnju zu njcgov duh sc tvrdi|o du jc
otputovuo u zcm|ju mrtvih kuko bi tumo suv| uduo sub|ust
koju mujcmuči| upucijcntu ÷ mcdijumjcbi o ustunjudu u
rukumu drži zupu|jcncccpuni cc i du sc uduru oštricom sc-
ki rc po ko| cni mu ni mu| o sc nc oz|cđuj ući . Òsvcstivši sc,
objuvio jc pri rodu bo|csti i vrcmc kojc ćc bo| csni ku biti
potrcbnodusc oporuvi . Nutrugovcvručunju nui | uzimoi u
drcvni m vcrovunji mu Iinucu, \ogu|u i Muđuru, koji svi
potiču od urul skc | ozc. Shvutunjc du jc svuko stvorcnjc
oživ|jcno duhom Muđuri su izg| cdu ruzvi | i do tvrdn¸|c du
svuki ud i orgun imu svoju zuscbnu dušu. lctopis iz 899.
I 98 I\ropa
bclcž| da|z mađ|jski h razloga Mađar| jcdusrca svoj | h za-
robljcn| ka
·
\A��
. . .
Crčka bog|n¡alj ubavi. Za razl i ku od n¡cnog nmsk

g pa


-
dana Vcncrc, s kojom su jc po| stovcć|val | , Alrodita |¡ijc
bi l asamobog| njačul ncljubav|vcćnak| onost|uopštc,ka
'
| sv|h por|va koj| l cžc u osnov| društ

cn

g
.
�ivota. Alrodi-
t | na putcnost dcl i mi čnosc možc objasi:i tt jcdnom od | c-
gcnd|o njcnomrođcnju. ladajclron oštr| msrpomo?sc-
kao lranov |al us. bac|o jc bcsmrtn| ud u morc L bozan-
skom mcsu, kojc }c p| utal o nab

| oj pcn| . odra
¸
| a jc bog
.
| -
nja koju su Crc| prozval | A|rod|tom, ,onom sto dođc
.
iz
pcnc¨ Nataj nač|n j c st|gla | do

morcm opasanog �ip-
ra¨, gdc su joj , u Palu | Amatu, sagrađcn

dva �azna
svcti l | šta Ono u Amatu b| | o jc posvcćcno n¡ cnom l | ku s
bradom, koj| jc podscćao na as|rsku lštar.

L stv

ar| , Alro-
d| tajc putoval ausuprotnomsmcru. došla}� s
.
li pr

,

str-
va kojc jc od davni nab| l o pod zapadno
.
azijskim u

i ca
)
c
¦
n.
Supan| štvo s Hcrom, autohtonom majk
'
i
º
zc

|jc i
.
zc

nom Zcvsovom, uči ni l o jc A|rod| tu bogii:jom lj ubav. . S
vrcmcnom jc Alrodi ta posta| a majka lrosa.
.
·o�ans

v

s
koj | mprvob|tnon|jc| mal an| kakvc vczc. Stan¡ ivi dov

njc

nogku| ta grčko prcobražcnjcsumc

skcl nanc

rcz.vcl|
su u njcn| m | mcn| ma A|rod|ta jc bi | a Apostro¡ a, ,ona
koja sc okrcćc¨. Androlona, ,umor| tc|jka m

�kar

c

¨.
T| mbor| h. ,.grobarica¨. Anos|ja. ,ncsvcta¨, lpi ti mbi d. ja,
,onâ na grobn| cama¨, a prc svcga. Pas|lacsa, ,.

¡ada|
.
cko
svct| a¨kralj |ca podzcml ja At| njan| sujc smatra|

,n
.
ajst

-
rijom Mojrom¨, gl avnom mcđu s uđajama Alrodita jc st|-
cala poscbnccp| tctci kaobog| njaljubavi. lal | p|go ,onâs
prckrasnom stražnji com¨. Morlo, ..lcpo

građcna¨, |
.
Am

bol ogcra, ,odložitcl jkastarost| ¨. L lonntu su postojal c |
hramovncbl udni cc.
Prcma prcdanju, Alrodi tu su na l| pru pr| mi |

H

rc

pokrivšijoj nagotupri kl adnomodcćom. Hor

su �

l c
.
kccn
Tcm| dc, bog|njc odgovornc za rcd, pravdu I godisnja do-
Rcčnk s\ctskc mito|ogi|c I 99
ba. Prvi ki p nagc Alrod|tc nač| ni ojc vajarPraks|tc| | po
stavi ogau lni du, najugozapadnoj obal | Mal cAz|jc u l V
v prc n. c ln| đan| su poštoval | vaganj, j crsuvcroval | da
jcboginjalj ubav||zrasl autoj školjc|
Alrod|ta,ncvcrnasuprugaHclcsta,sakatogboga kova-
ča, | mal aj c nckol | ko dccc s bogom rata Arcjcm l spl cvš|
mrcžuod tanan| h n| t| | nj omc uhvat|všiljubavn| kc doksu
| cža| i u postc|j | . razgncvljcn| muž pozva o| | mpskc bogovc
da budu svcdoc| njcgovc sramotc. Ovi sc, mcđut| m, na-
smcjašc scm Poscjdona. koji u | mc bogova obcća Hc-
|cstu odgovarajuću nadoknadu Tcktada Hclcst pr| stadc
daoslobodiAlrod|tu| Arcja.
Alrod| taj cnajv|šcvol cl aAdon|sa,s| r|jskogbogakojcg
jc umorio d| vl j| vcpar. Adon| s jc rođcn | z rodoskvnog
odnosa nckog kralja | njcgovc dvanacstogod|šnjc kćcr|
vcrovatnokral jal| bana kogajc prcvari l apr| nccza M| ra
| bi o jc to| | ko l cp da su sc Alrod|ta i Pcrsclona, kral j| ca
mrtv| h, posvađalc oko toga kojoj ćc pr| past| . Nj | hova
žcstoka prcpi rka st|gla jc | prcd Zcvsa, koj | odl uč| da ćc
Adon| strcć| nugod|ncž|vct| sam, trcći nus Pcrsclonom, a
trcć| nusa A|rod|tom. Takojc taj sir|jsk|bogsvakcgod| nc
um| rao| ož|vljavao, dok mujc majka prctvorcna u drvo,
kojc jc svoj | m pl ačcm proizvod|lo m| r| snu smo| u |z-
m| rnu.
Od povcsnog su značaja dvc pr|čc kojc Alrod| tu po-
vczuj u s Troj om. Tol | ko jc moćna bi l aboginja ljubav| da
jc čak i Zcvsa natcral a da sc zaljubljujc u smrtni cc | za-
ncmar| njcnu suparn| cu Hcru, kćcr lrona i Rcjc. Za-
uzvrat,Zcvsjujcpr| moraodasc zaljubi u trojanskogpas-
t|ra Anh| sa. Prcrušcna u lrigijsku princczu, ona j c posc-
ćival aoborc. zasl cplj uj ući jadn|ka svojom lcpotom. Prcm-
da sc Anhisov strah poslc ljubavnc noć| sa Alroditom
pokazaoopravdan| m, tcši l oga,}csaznanjcdaćc nj| hovsi n,
lncja, utcmclj iti l ati nsku naciju u Ital ij i . Zato što jc
spavaosabog| njom- štojczasvakogsmrtnikab| l a skupa
povl astica Anhis bcšc i l i osakaćcn munjom | l | osl cpl jcn
pomoćupčc| a. I akoj cAlroditapomogl adasc spasu prc-
200 Lvropa
ostu| i 1rojanci obczbcdivši i m Incji novođstvo nukonpu-
dugrudu u grčkc rukc, i sumu jc bi | u dopri nc| u tom kob-
nomsukobu. L žc|ji dujc Puris, sin Prijumu i Ickubc,koji
jc tudu s| užio kuo pustir, prog| usi nuj|cpšom mcđu bogi-
njumu, A|roditu mu obcću ruku 1c| cnc, tudu vcć suprugc
spurtunskog kru|ju Mcnc| uj u. Purisovu otmicu 1c|cnc
dovc|ujcdo1roj unskogrutu.
1unuk lomcrovc fjade, cpskcpovcsti izI Xvckuprc n. c.
o opsudi 1roj c, doguđuju koji sc vcrovutno zbi o čctiri
sto|cću runijc. Ahi | , sin tcsu| skog kru|ju Pc|cju i ni mlc 1c-
t|dc, bi o jc ncpobcdiv rutni k, u|i sk|on ncobjušnjivi m
iz|ivi mujurosti . Svuđuo sc s drugi m grčkim g|uvurimu, du-
rio sc u svom šutoru, u prcko bojnog po|ju vukuo tc|o
troj unskog zutočni ku llcktoru, ko¸|cg jc ubi o u dvoboju.
Prcmu | cgcndi , 1ctidujc pokušu| u du Ahi | u uči ni bcsmrt-
ni m potopivši gu u podzcmnu rcku Stigu, nc pokvusivši
mu pri tom jcdi no pctu zu koj u gu jc držu| u. 1o runjivo
mcsto pronuđc strc| u odupctu i z Purisovog | uku tc Ahi|
umrc prc pudu1rojc.
Anti hr| st
L srcdnjovckovnoj hrišćunskoj mi to|ogiji , strušni tirunin
pos|cdnji h dunu svctu, di n-dušmuni n Hristov. L pojmu
Anti hristuzdružcni supcrsijskiduu| izumi judcohrišćunsku
upoku| i psu. Anti hri st sc nujprcj uv|ju u .Òtkrivcnju" kuo
| užni mcsiju
·koji sc protivi i podižc višc svcgu što sczovc
Bog | | i sc poštuj c . . . i duno mu bi du sc bijc su svcti mu, i du
ih pobijcdi. i dunu mu bi ob| ust nud svukij cm ko|jcnom i
nurodomij czi komi p| cmcnom". L srcdnjcmvcku, mcđu-
ti m, Anti hristjc pri kuzivun ncsumokuosvctski tiruninvcć
i kuo | ctcću zvcr ogromnc g| uvc, p| umcni h očij u, mugu-
rcćih ušijui gvozdcni hzubu.
Rcču` k svctskc milo|ogi|c 20I
Oo| uzuk Antihristovnupcto sc iščckivuo. Codi nc I 09o.
pupu Lrbun jc hrišćuni mu nu| ožio du izugnuju mus| i munc
iz 1crusu| imu pošto ćc ti runi n uskoro doći u srcdištc njc-
govc v| usti bi ćt Svctu zcm|ju. 1uko jc Lrbun pokrcnuo
Prvi krstuški rut. L vrcmcnu kudu prctnju suruccnskc, tu-
turskc i|iturskcnujczdc ncbi podgrcvu|umito Anti hristu,
Ivropujc njcgovc pristu| icc pronu| uzi | u u scbi sumoj . Su-
tunu j c postuo ·otuc 1cvrcju", što jc zu pos|cdicu i mu| o
krvuvcprogoncpri pudni kutogunurodu. A| i , dokj cvcći nu
|j udi vcrovu|u dućcAnti hrist bi ti 1cvrcji n, mnogi su smu-
tru|i du ćc on bi ti sin kukvog bi skupu i | i oputicc. 1uko jc
doš| o do ncobičnog prcp| itunju unti k| criku|izmu i Anti-
hri stu. I kuo što jc pupu Boni|ucijc \I I I I29o. nupi suo.
. Antički pisci pri povcduju kuko svctovnjuci pokuzuj u duh
ncprijutc|jstvu prcmu svcštcnstvu, u tojusnodokuzujc du-
nušnjc iskustvo. " Ni jc ni čudo du su tokom Rc|ormucijc
protcstunti smutru|i du jc pupu Anti hrist, dok su kuto| i ci
tuj komp| i mcntuzvruću| i lutcru.
��
Brut b| izunucArtcmi dc, dcvičunskc | ovki njc, i si n Zcvsu i
ti tunkclctc. Crci su gu nuzivu|i Icbom,
"
sjujni m". Ku| tnc
usocijucijcs Mu| omAzijomprcthodcusocijucij umusu Crč-
kom. zu lctu sc tvrdi | odujc rodi|u Apo|onu i Artcmi du u
likij i , mudujc mcstokojcsc nuj tcšnjcpovczujc su Apo| o
novi m rođcnjcm bi | o svcto ostrvo Oc| . Nu rođcnju j c rc-
kuo. ,Orugi ćc mi bi ti | i ru i | uk, u u proročištimu otkrivuću
|j udi muncumo|jivuvo|ju Zcvsovu. "
Prcmu jcdnom prcdunju, m| udi Apo|on stiguo jc u
Oc| lc kudu mu jc bi | očctiridunukukobi ubiozcmnuzmi-
ju koju mu jc ugrožuvu|u muj ku tokom trudnoćc. 1uj pi-
ton. Ccj i n sin, s| uojc otkrovcnju nu površinu zcm| jc kroz
pukoti nu u stcni . Proročicu Pitiju nuduhnjivu|u sc udišući
juku i spurcnju i izgovuru| u zugonctnc rcčcnicc ÷ prcdsku-
zunju dc| lskog proročištu. Apo|on j c ubio vc|iku zmiju i
zuuzco njcnomcsto. Prcmudrugoj | cgcndi , svrgnuto stvo-
202 Ivopa
rcn]cbi l a]czma]cvicapoi mcnuDcl |i na, ,matcricis|ična"
Otudai i mcDcl |i .
Mcđu n]cgovi m l]ubavni m pustolovi nama na]vrcdni]c
pomcnabi l csu n]cgovc vczc s Koronidom, ma]kom boga
mcdici nc, Askl cpi ]a, sa Dalnom, div|]omdcvicom i zTcsa-
l i ]c, ko]a sc prcobrazi | a u | ovorkako bi izbcg|a napastvo-
van]c, s ni mlom Dri opom, ko]o] ]c pri šao prcrušcn u
korn] aču. i sa dcčakom Ki parisom, , čcmprcsom¨, nckom
vrstom dvo] ni ka samoga /pol ona. Dalna i Ki paris mora
dapotičuizstari]c posto]bi nc togboga,izdiv|]ih scvcrni h
prcdcl a Apol on ]c prvobi tno bi o zaštitni k pastira. Pos|c
usto| ičcn]a u Dcl |i ma, stckao ]c vl ast nad strc|]an]cm iz
l uka, muzi kom i mcdi ci nom. Pi ml ]ani su prvi Apol onov
hramsagradi l i 4J2. prc n. c. Moždasu ga usvo] i l i od grčki h
dosc|]cni ka i l i od ltruraca, či]c ]c božanstvo Vc]ovis
poistovcćivanosaApol onom.

|rčki bog rata, Zcvsov i Hcri n si n. To ncomi l]cno bo-
žanstvo ozbi l ]no] cpoštovano]cdi nou srcdn]o] i scvcrno]
Crčko] . lj mi tol ogi] i sc po] avl ]u]c kao podstrckačnasi l]a,
ncobuzdan l] ubavni k i l i ncpouzdan pri]atcl ]. Arc] ncma
ni kakvi h moral ni hatributa, i - u oštro] oprcci prcma rim-
skom Marsu - možc bi ti krvav, ncmil osrdan, p| aš|]iv i
mal odušan.
\�
Kada bi zas]ao mcscc, po]avi l a bi sc Artcmi da, a zvcri i
bi l ]kcpočcl i bi da pl cšu. Pl csači i pl csačicc i zvodi | i su svo-
]c tačkc u časttc bogin]c, a sc|] aci u Arkadi]i , na Pcl opo-
nczu, ki ti l i su dcvo]kc lal usi ma. Ati njani su oscća| i prcd-
grčkoporck| odcvičanskc l ovki n] cArtcmidc, bogin]c Jiv-
l]i h mcsta i di vl] i h stvari, a kul t ]o] ]c bio ograničcn na
prcdco ko]i ] c okružavao Ati nu, gdc su] c dvoril c arktoi,
,mcdvcđc dcvicc¨. L n]cnom kul tu mogu sc naći ostaci
l ]udskcžrtvc. i zmalc posckoti nc na vratu žrtvovanog krv
supuštalcpokl oni cc nckadašn]cbogin]cmcdvcdicc
Rcčm k svcIskc mito|ogi|c 20J
Crčka lcgcnda pri povcda kako]c Aktcon i mao tu nc-
srcću da lovcći nabasa na Artcmi du dok sc ova kupal a.
Onagaprctvori u]c| cna, a n]cgovivl astitipsi potckošc za
n]i m i rastrgošc ga na komadc. L rani]o] vcrzi]i tc pričc.
l ovacAktcon pri šao]c nago] Artcmi di pokri vcn]cl cn]om
kožom. Poput Atcnc, Artcmida ]c ponckadnosi l astrašnu
maskuCorgonc navratu, ]cr]c, za]cdnosaAtcnomi Hcs-
ti]om, bl agomzašti tni comdoma,bi | a]cdna odbogin]anad
ko] i maAlrodita ni ]c imalavl ast. l Ma| o] Azi] i , mcđutim,
Alrodi ta]cčcsto poistovcći vana sa Artcmidom u n]cnom
vidudcvičanskcl ovki n]c.
Artcmi da, kao Kori ta| i]a,
¨
| ovorova dcva", bi l a ]c kći
Zcvsai titankclctc, i Apol onovascstrabl iznaki n]a. Kada
div Ti ti]c napadc lctu na n]cnom putu u Dcl |c, ubi ga
j cdnaodArtcmi di ni hstrcla ili udaracApol onov. Odisc]]c
,rcstupni ka vidco u Hadu. dži n bcšc okovan | ancima, a
dva | cši narabczprcstankasu muki dal a]ctru
Artur
Hic jacet ArlfJ Urus, rex quondam, rexque �UlUru

. ,Ov!c
počivaArtur,ncgdašn]iibudućikra|] . ¨Ovaj natp| s n

njc-
govo] grobni ci u C| astonbcri]u na]bol]c dočarava |
¹
jcgov
| cgcndarni život i ncumrlost. L Vcl su, Konvo| u I Brc-
tan]imcđupukom]cv| adal očvrstouvcrcn]c da Arturni]c
mrtavvcćdaćcscvratitikakobi svo]narodspasaoodnc-
pri] atcl] a On ]c bi o srcdištc i nadahnućc poznc kcl tskc
mi tol ogi]c
.
L]cdnom od na]rani ]i hspomcna Artura,u dcl u ¡Þstc-
ria Briltonum vclškogmonahaNcni ]ai z lX stolcća,Artur
sc opi su]c kao dux bel/orum, , vođa vo]ni ka¨
,
Poput
.
lrca
Ii na Makul a, Artur]c bi oratni k ko]i ]c braao zcmlju od
strani h zavo]cvača. A| i n]cgov lcgcndarni l i k dalcko
nadmašu]cn]cgovu istori]skus| avu, ma kol i ka onabi l a. l
romantično] kn] ižcvnosti, kral] Artur i vitczovi okrug|og
stol aprcdstavl]al i suprauzorcvi tcštva.
Artursc rodio kao vanbračnodctc¹utcra Pcndragona,
kral]a Bri tani ]c, i I grc]n, suprugcvo]vodcCorl oa i zKorn-
2O4 Evropa
vol a. a odgoji ogajcčarobnjakMcr| i n. l zvadivšičudotvor-
ni mač lkskal i bur i z stcnc iz kojc ni ko drugi ni

jc mogao
daga i ščupa, Artursc otkrio- madajc tada biotckdctc -
kao sudbi nski prcdodrcđcn za kralja Kruni san jc s pct-
nacstgodi na u Vcl su, a uskorojc pokazao i svojc umcćc
vojnog zapovcdni ka, stigavši čak do grada Ri ma tokom
jcdnog pohoda. Proti vno Mcrl i novom savctu, ožcni o sc
Ci ni vcrom.kojajcvol cl ascrlanscl ota i bi l ancvcrna Ar-
turu. Ncsrcća jc zadcsi l anjcgovo kraljcvstvo u obl i ku us-
tankakojijc podigao Mordrcd, njcgovncćak. Došl ojcdo
vcl i kcbi tkc. l zgi nul i sugotovosvi vi tczovi okrugl ogstol �,
a samArturbi tcškoranjcn. ScrBcdi vijcr,poArturovom
nal ogu, baci lkskal i bur u jczcro, a tri vilc povcdošc
/rtura čamccm u Aval on, ili Aval ah, koji sc poi stovcćujc
saClastonbcrijcm.
Asi
Lgcrmanskoj mi tologijipostojal csudvcvrstcbogova, asi,
i tnni. Snori Sturl uson ( I I T9÷I 24I ) smatraojc da asipoti -
ču odrcči Azija, tvrdcći dajc Tor unuk trojanskog Prija-
ma, a da jc Odin njcgov potomak u dvadcsctom kol cnu.
Vani su prvobi tno nascljavali zcmlju oko rckc Don, ,nc-
kadazvancVanakvi sl ¨. Mada to tumačcnjc skandi navskc
tradicijcdanasncmapodršku, sasvimjc mogućc dasuvani
kasno stigli i z Malc Azijc i da nji hovo prvobi tno supar-
ništvo sa asima prcdstavlja pri l agođavanjc u okviru nckc
starijc mi tol ogijc. Odinjcbi ogl avni bogmcđuasi ma, dok
jc boginja Ircja igral a vodcćuul ogu mcđuvani ma, naro-
čito u vrcmc kada su tc dvc vrstc božanstava bi l c si nkrc-
tizovanc
Bogovi ma sc suprotstavljao rod mrazni h divova, poto-
maka Bcrgclmija, koji jc prcživco krvavi potop izazvan
umorstvom l mija. Bogovi suočigl cdnobi l i u rukama sud-
bi nc i ncumi tno sc krctal i ka sopstvcnom kraj u, ragna­
roku. Na taj dan, si l c zl a nadvl adaćc bogovc i nji hovc
savczni kc, ejnhelije, ubijcnc ratni kc i mi ljcni kc Odi novc.
Dva | judska bića, li li li |trasi , trcba da prcživc tu kata-
Rečnik svetske mtologije 2O5
strofu. nji hovi potornci nascl i ćc novu zcmlju i na novom
ncbuobožavatiOdi novogsi na Bal dcra.
/sk| cpi `c
-----
L grčkoj mi tol ogij i , zašti tni k mcdi ci nci si n Apol onov. Nc
samo daj c vi dao bol csnc vcć jc i oživljavao mrtvc. Ta
rctkavl astnadHadompoti cal ajcmožda i zokol nostî njc-
govogrođcnja. 1czcrsku ni m|u Koroni du opl odi ojc Apo-
l on, al i sc onai porcdtogadrznul adapotajnouzmcsmrt-
ni kazasvogdrugogljubavni ka. Apolon sc tol i koražcsti o
doznavši za njcnonc�crstvo da jc poslao scstru Artcmi du
da umori Koroni dubolcšti nom. Kadjcvatravcćpl amtcl a
okojczcrskcni mlcnanjcnoj pogrcbnoj l omači ,Apol onsc
saža| i na ncrođcnog si na i izvadi ga iz Koroni di nog l cša.
Takojc Asklcpijc došao na svct. Vcšti ni lcčcnja pod
.
u

a-
vaoga jc Hi ron, naj mudriji mcđu kcntauri ma, zvcrok| m
čudovištimakojasuobi taval au šumama. Njcgova poduka
bi l ajctol i ko uspcšna da sc Zc vspoboja dabi ljudi mogl i
doskočitii samoj smrti tcmunjom ubiAskl cpi ja. l pak. na
Apol onovzahtcv, onpostaviboga mcdi ci ncmcđ�zvczdc.
Cl avni hrambi omujc u lpi dauru, bl izuArga. Bi l csu mu
posvcćcnczmijc- jcdi naživoti njska vrsta kojajc u stanju
da svučc sopstvcnu kožu. Ri ml jani su obožavanjc /sk|c-
pijaprimilii zCrčkc29J. prc n . c. , ncbil i sprcči l i pošasti .
Atcna
Kći Zcvsa i Mcti dc. .savctni cc¨, Atcnascrodi l a i zočcvc
glavc kao sasvi m odrasla i potpunonaoružana, nakon što
jcZc vsprogutaotrudnuMcti du. Bog kovač Hclcst možda
]c svojomscki rompri pomogaonjcnorođcnjc. Dcvi
.
čanska
ratni ca,Atcna Palada, za razl i kuodboga rata Arc] a, klo�
ni l ascbcsmislcnog nasilja,radijcscoslanjajući na smcl cst
mudrosti . Lspcšno sc raspravljal a sa bogom mora Poscj-
donom oko toga ko ćc upravljati Atinom. L tom sporu
Zcvs jc prcsudi o u njcnu korist zato što bcšc zasadi l a
masl i �u. Njcnaćudi mal ajci svojutamnustranu, jcrAtc-
20o Evropa
na jc bi l a C| aukopida, ,sovooka¨, i Corgopi da. ,gorgo-
nol i ka¨.
Bi | a j c zašti tni ca zanat|ija. naročito kovača. tka| aca i
prcl aca Ti mc sc ob]ašn]ava n]cno zvanjc Hc|cstijc. druž-
bcnicc boga kovača. Al i odnosi Hclcsta i Atcnc ni su bi l i
i dcal ni , kaoštopokazu]c mi t o lri htoniju Da bi sprcči l a
Hc|cstadajoj oduzmcncvinost,Atcnagajc odgunul aod
scbci l i jcnačudotvorannačin iščczl a i zsvadbcncpostcljc.
Prosuto scmc boga kovača pal o jc na zcm|] u, gdc jc i z
njcgaizrastao zmi]ac lri htoni jc. Boginja]c trima kćcrima
Kckropa,prvog atinskog kralja i čovckazmi]c. dal akuti]u
u kojojjcbioIri htonijc, rckavši im danczavi ru] u unutra.
Al i dvc mcdu nji ma nisu moglc da savlada]u radozna| ost
tc pol udcšc uglcdavši božansko dctc zmiju. Atcna ipak
nijcgradu uskrat i | azašti tu. Štavišc, uvck ]c bila odl učna i
dcl otvornabogi n]a Svojom akti vnompodrškom pomogl a
jc Odi scju na n]cgovom cpskom putu kući iz Tro]anskog
rata.
Ba| dcr
,Bogkoji krvari ¨ ugcrmanskoj mi tol ogiji . čuvcnpo|cpoti
i mudrosti . Odi novdrugisi nbiojcscvcn]ačkiodjckAdo-
ni sa, Ati sa. Tumuza i Ozi risa. Samrtni Bal dcrvratićc sc u
novomsvctu. posl cragnaroka, uništcnja bogova. kadazc-
l cnazcml]aizroni izmora.
Bal dcra jc ubi | a strc|a od granči cc i mcl c. ko]a jc od
pamtivcka u lvropi smatrana tajanstvcnom i svctom bil]-
kom. Smrtonosnustrc|u odapco]cs| cpi bogllod. ko]cgjc
u tusvrhu i skori sti ol ukavi Loki . Nakon Bal dcrovogpada
mcdu bogovi ma su vl adal i zbun]cnost i nci zvcsnost, svc
dok Iriga ncprcdl oži danckoodjašcdo he/a, carstva mrt-
vi h, i ustanovi kol i ki sc otkup tražizaBal dcra. To mračno
mcstobi | o]czapravotamni cai spunjcnadušamakojc ćc sc
bori ti protivbogovaza vrcmc ragnaroka. Njcgova kral]ica
Hcl i mal ajc pal at uzvanuKi šomraz i muči l a onc kojcbi
]o] posl a| i - onc koji ni su slavno nastradal i u bojuvcćsu
umr| i od bol csti , starosti i l i pogi nul i ncsrcćni m s| učajcm.
Rečni k svetske mtologije 20T
Bal dcr ]c bio poznat kao , bog suza¨ ]cr ]c njcgov brat
Hcrmod dojahao i z he/a na Slcjpniju, Odinovom osmo-
nogom konju. s vcšću dajc za Ba| dcrovo puštanjc i zcar-
stva mrtvih potrcbno da sva stvorcnja pl aču za n] i m Sva
su zai sta i pl akal a - osim lokija. kojcg bogovi svczašc
zbogtc drskosti . Ccrmanski narodi uvcksuvcroval i da ć

sc jcdnoga dana, posl c kosmičkc katakl izmc. Bal dcr. koji
zapravo ni]c mrtav, vrati ti podml adcnom svctu. S vrcmc-
nom ]c Bal dcra u srci ma scvcrn]aka zamcni o umi rući i
vaskrsavaj ućisi nhrišćanskogbožanstva.
Bcs|ij ari jumi
Zbi rkcpriča o životi njama. na]čcšćc izmišl]cni m, omi ljcnc
usrcdnjcmvcku. Najčuvcni]imcdumi tskimzvcri mabi ojc
¹cdnorog, stvorcn]c kojcm su sc divilc dcvicc. Najsmrto-
nosniji jc bi o Bazi l i sk, zmi]ica svcga pctnacst ccnti mctara
dugačka. To| i ko ]c otrovan bi o Bazil iskov dah da jc

to
gnusno stvorcnjc živcl o u pusti n]i ko] u ]c
.
samo stvon| o

Na]čudniji ]c bi o azijski Bonakon. zvcr b|�ovskc

l a
\
c �
konjskogtcl a. Col cmi rogovi bi | i su mu tohko zaknv|, c|u
dai hni]cmogaokoristi ti za odbranu. lpakni]cbi obczza-
štitc. ]cr ]c pri bcgu progoni tc|]c zasipao vlastitom i z| u-
čcvi nom. Tom pl amcnom tvari , opasnom po bi |]kc, živo-
ti n]ci ljudc,mogao]cdaprckrijcvišcodtri]utrazcmljc.
Bor
lukval no. ,rodcn¨. Prcma gcrmansko] prcda] i . prvobi tna
krava AuJuml a, ,hrani tcl ]ka¨. l i zal ajc l cdcncstcnc kojc
sujojizg|cdalcsl anc. Do vcčcri prvoga dana, namcstuko-
]c jc l i zala i z lcda jc izrasla ljudska kosa. Drugoga dana
pojavi l asc lj udskag|ava, a trcćcga danaccočovck. T

]c
bi o Buri . ,rodcni k¨, l cp, vi sok i snažan. On ]czačcosma
zvanog Bor, ko]i sc ožcni o Bcstl om, kćcrkom mraznog
di va Bor i Bcstla i mal i su tri sl avna si na. Odi na, Vi l ija i
Vcja. Tabožanstva su ubi | astaroga ori]aša l mija, kojcgjc
u ži votu održaval o Auduml i no m| cko. Od l mijcvog l cša
208 Evropa

tvori l i SU svct,a krv što jc l i p talaizl mijcvogtc| apodavi | a
jcskorosvcdrugcmrazncdivovc.
��
L�_�rej J
l mc kojc su Crci dal i scvcrcu. Mada su bogovc vctra obo-
žavali i Crci i Pi m|jani . Borcjjczauzi maoposcbno mcsto
u mitol
¸
giji jcr jc nanco vcl i ku štctu pcrsi]skoj lloti za
vrcmcbi tkckodArtcmi si ja480. prc n. c.
Bran
Si n Icbal ov i kra|jcvski junak i rskog cpa iz Vl l l sto| cća

:

nc.c,otc.on]e :,osto .:ne Putovanja morcm op-
cmj aval a su i rskc pri povcdačc, koji su razl i koval i ccot:o:.
-
pustol ovi nc¨, od :mm:~mo.putovanja¨, pri čcmusuov�
potonja obuhvata| a i posctc ostrvima na onom svctu. L
priči o Branukombi nujusc obc tradicijc. Onapočinjcsrc-
brnom granom prckrivcnom bcl i m cvctovi ma. žcnom u
čudnom ruhu i njcnom pcsmom o čudcsi ma koja sc na-
hodc u svctui zamora,s broj ni mostrvima od koji h]c sva-
ko vcćc od l rskc. s prcdi vni m žcnama i umi | nom muzi-
kom, u svctu gdc su ncpoznati izdajstvo, ža|ost, bol cst i
smrt. Tamo su od]cdri l i Bran i njcgovi l judi Mcđu mcs-
tima koja jc poscti o Bran bchu Ostrvo radosti , gdc svi
bczbri�no zijaju i smcj u sc, i Ostrvo žcna, ko]c ]c Bran
napustio
.
tck
·
P
oslc mnogo nago

aranja sadruga žcljnog
doma. Sti gavsi u l rsku, Bran otkn da ga tamo znaju samo
kao lcgcndarnogputni ka u drugisvct.tc on ponovo dižc
tc�r
'
Onaj član njcgovc posadc, pak, ko]cg jc mori l a
ccznja za rodnom grudom, i skoči na obal ui prctvori sc u
gomi l upcpcl a
Brcs
lcgcndarni i rski kralj. Si n El atc, kncza Iomorijana, na-

oda

iji supri padni ci i mal i pojcdnu ruku i nogu, i l riju,
zcnc IZ naroda zvanog Tuata Dc Danan, ,ljudi boginjc
Danc¨. Si ni msc zvao¹ohcj, ,lcpotan¨, i rastaojc dvap�t
Rečn ik svetske mito|ogi jc 209
bržc od osta| i h dcčaka Brcs sc još zvao i Cormak, , po-
korni si n¨, al i nijc opravdao to i mc. Tuata Dc Danan su
mudal i dakral jujc l rskom,nadajućiscdaćc njcgovavlast
obczbcdi ti miridobruvo|juizmcđunjih i lomorijana Al i
Brcsscnijcpokazaodostoj ni mkraljcvskogpo| ožaja Pat-
ni kcjcponižavaodajući i msl ugi nskcposlovc,dokjcobič-
nc ljudc tlačio. Kada su ga svrgl i , pobcgaojc Iomorijani -
mai snjimapodigaoogromnuvojsku. L strašnompokol ju
Drugc bi tkc kod Mati rcda, Tuata Dc Danan odncl i su
pobcdu nad Iomorijani ma Pat ti h mi tski h naroda najvc-
rovatnijcjc od]ckrani hborbi za prcmoćizmcđuscl i l aČki h
pl cmcna. Kada suscTuata DcDananprvi put i skrcali na
obal ul rskc, odl učnos uspal i l i svojc brodovc ,kako u nj i -
mancbi moral i dabcžc¨stogostrva
,
Či s|i | i štc
¹c
.
dan od najtvrdokonijih mi tova srcdnjcga vcka bi o jc
|nt o čisti l i štu, čiji m sc stanovni ci ma - umcrcno grcšni m
hrišćanski m pokojni cima - možc pomoći mol itvom L
srcdn
{
cmvc�u prctnja čisti l i šni m p| amcnovimabi | ajc go-
tovo | sto tohko strašna kol i ko i pak| cnski oganj, uprkos
mogućnosti naprcdovanja u čistil ištu - uspi njanja P| ani -
n

m očišćcnja, kroz pokoru i samoodricanjc, svc do raj-
ski h vrata. Mada jc grčka pravosl avna crkva poricala
čisti l ištc, onojc u zvani čnu katol ičku dogmu ušl o I245. i
osta| o dco tc dogmc svc do danas. Pazumno čisti | ištc¨
mnogi mvcrni ci maizgl cdakaopri hvatljivastanica na putu
kastrašnomsudu.
Dagda
Dosl ovno znači ,.dobri bog¨. Drcvno i rsko božanstvo
života i smrti. .lcdni mkrajcm štapa mogaojc da ubijc dc-
vctoricu ljudi . a drugimda ih oži vi . Dagdajc bio poglavar
mi tskog naroda Tuata Dc Danan, mnogo mu pomogavši
tokom Drugc bi tkc kod Mati rcda. Bi o jc ld, ,vatra¨,
Ol atcr, ,svcotac¨, Puad Polcsa, ,gospodar vc| i kog zna-
2 I 0 Evropa
nj u", i bog drui di zmui | i muđi jc, dIaJdeht. I njcgovu svctu
i movi nuspudu| i su nci scrpni kotuo. dvc čudotvornc svinjc
÷ jcdnu kojusc uvckpcčc i drugukojuuvckrustc÷ i voćkc
vuzdubogutcp| odovi mu.
Ć
crku mu sc zvu| u Brigit i bi l u jc boginju vutrc, pl od
nosti , stokc i pcsništvu. I gul ski m i britunski m nutpi si mu
pojuvl jujcsc kuo Bri gi ndo i Bri guntu. Pojcdi ni vi dovi njc-
nc| i čnosti . nuročito njcnuvc| i kodušnost, prcncti su nu sv.
Bri gi tu (45J-52J) . 1u hrišćunsku svcticu dovc| u jc ocu do
očuj unjuši rokogrudo ruzdc|juj ući porodičnu i movi nusi ro-
musi mu. Njcncdobrc žc|jc uš|c suu |cgcndu. ,vc| i kojczc-
ro pivu Kru|ju kru|jcvu", ,ncku ncbcsku porodicu pijc iz
njcgu do kruju vrcmcnu", ,ncku lsus budc mcđu ovim
vcsc| i m |judi mu", i
·
ruzduti brodov|jc puno oružj u". Oun
sv. Brigitczupruvojcsturi pruzni kpro|cću.
Ounu
Muj kudrcvni hi rski hbogovui zuštitnicu čurobnjukå1uutå.
Moždu jc bi|u povczunu s rckumu. Njcn hi ndui stički pun-
dun bi | ubi sturubogi nj uOunu, , ncbcskcvodc". lsti korcn
juv|jusc u i mcni mucvropski h rcku Oonu, Onjcpru, Onjcs-
tru, Oonviju. 1uutu Oc Ounun, ,nurod bogi njc Ounc",
v| uduojc l rskom prc do| uskuMi | ovi hsi novu, prcdukudu-
nušn| i h stunovni ku ostrvu. Kudu su i h Mi|ovi si novi pobc-
di l i ,

dodc|jcno i mjc podzcml jc ÷ . brcgovi i vi | i nski prc-
dc| i , tuko du i m vi | cnjuci pod zcm| jom bchu potči njcni ".
, Mu| i ljudi " i z nurodnc prcdujc o vi| cnjucimu u hrišćun-
skoj l rskoj prcdstuv|juju umunjcnc vcrzijc sturiji h pugun-
ski hbožunstuvu.
Ocdu|
lcgcndurni grčki zunut| ij u. Nu zupovcst kritskog krulju
Mi noju, p| uni ruojc i sugrudi o | uvi ri nt, u kojcm sc skrivuo
Mi notuur, čudovi šnostvorcnjc rođcno iz ncobičnc |jubuvi
kri tskckru|jiccPusi |ujc prcmu Poscjdon ovombi ku. Mi noj
jc od Poscj donu zutružio znuk kudu sc su brućom nud-
Rcčink s\cIskc mitologije 2 I I
mctuookoprcstol u, tc sc dogodidu prcdivni bi kštogu tuj
hog pos| u i z tul usu prohudi u Pusiluji ncukrotivu strust,
koju onu zudovo|ji pomoću bronzunc kruvc u koju sc
sakri | u kukobi zuvuru| uzvcr. l bronzunukruvu bi | ujc dcl o
lcdu| ovi hruku.
Prcmu |cgcndi . Mi noj jc zutvorio ¨| ukuvog" Ocdu| u
zuto štojc ovuj oduo tujnu | uvi ri ntu. u| i jc Ocdu| pobcguo
sagrudivši kri | u zu scbc i sinu l kuru. Iprkos očcvom upo-
zorcnju, dcčukjc lctco suvišcb| izu Suncu. Njcgova topl i nu
rustopi vosuk koj i m su kri|u bi | u spojcnu tc l kur pudc u
morc i utopi sc. Sum Ocdu| bczbcdno sc pri zcmlj i o nu
Si ci | ij i .
\ |cm���
¬=~"
|cmctru u Crčkoj , Ccrcru u l tu| ij i ÷ boginju rust| i:¡ u i
p| odnosti , nuročito ži turicu ÷ i mul ujc ncko|iko |jubuvni ku,
mcđu kojc spuduju i Zcvs i Poscjdon. Kudujc zu|jub|jcni
hogmor u počco du progoni Ocmctru, onu jc vcć bi | u zu-
uzctu potrugom zu otctom ćcrkom Pcrsc|onom. |cmctru
sc prcobruzi|u u kobi | u i pomcšu|u s konjimu nu i spuši , u| i
jc Poscjdon pri mcti o njcnu prcvuru i , u oh| i čj u pustuvu,
spari osc s njom. Nji hovu dccu bi | usu tujunstvcnu kći i crni
pastuv. Su Zcvsom j c boginju žituricu rodi |u Pcrsconu,
kćer koju umi rc i oživ|javu. Prcmu orličkoj trudi ciji - jcd-
com od grčki h ku| tovu . mistcriju" ÷ Rcju, kuo Ocmctru,
zuhrani | u jc Zcvsu da sc ožcni . Nu to jc tuj bog ncbu po-
k ušao du si | ujc muj ku. Kudu sc Rcju prctvori | u u guju, i
Zcvs jc uči ni oto i sto, tc su sc, kuo dvc zmijc. spuri l i . Zcvs
]c takođc uzco zmijsko ob| ičjc dok jc uživuo u nj i hovoj
ćc rki Pcrscloni , s koj omjczučco Oi oni su.
/ti nj uni subi | i gor|jivi poštovuoci Ocmctrc. 1vrdi | i su
d·ijc|cgcndurni prcduk1riptolcmizumcop| ugi ruturstv
¸
,
pa stogui ci vi | izucij u. Ònjcbi otuj koji jc utcmclj i oobrcdc
u l| cusi ni , gdc su gu umctnici prikuzivu|i kuo m| udiću u
hoj ni mko| i mui sužcz|omi k| usjcm žituu rukumu. 1ri pto-
| cm, .. trostruki rutni k", moždu jc prvobitno bio bog rutu,
2I 2 Ivropa
umoritc|j | judi . 1usnu jc bi | u htoni čnost c|cusinskih mi -
stcriju ÷ Ati njuni su mrtvc nuzivu|i ,Ocmctri ni m nuro-
dom".
Ocvi cuMuriju
I osobiOcvicc Murijc,bogi njuzcm|jui | i
"
vc|ikumu¸|ku" iz
drcvni h rc| igiju uspc|u jc donck| c du vuspostuvi svoj nc-
kudušnji po| ožuj. I prvo vrcmc. Ocvicu Muriju nijc bi | u
poštovunuvišc oddrugihsvctucu i svcticu, u| ipočcv odI \
vcku njcn ku| t svc jc višc jučuo mcdu hrišćunimu. Ilcski
subor sc 4JI . sustuo u crkvi zu koju sc vcrovu|o du čuvu
njcnc zcmnc ostutkc i potvrdio joj ti tu| u theotokos,
"
Bo·
gorodicu", što jc nu | uti nski prcvcdcno kuo Mater Dei,
mujku Božj u. 1uj nuziv odružuvuo jc viziju sv. 1ovunu iz
Putmu,onuko kukojconuopisunuu
"
Òtkrivcnju".
"
I znuk
vc|iki pokuzu sc nu ncbu. žcnu obučcnu u suncc,i mjcscc
pod nogumu njczi nijcm, i nu g|uvi njczi noj vijcnuc od
dvunucstzvijczdu. "
Bi | ujc Mater Virgo, dcvicu mujku, prvobitnusupstuncu,
docnijc izdc|jcnu u mnoštvo stvorcni h stvuri, Stella MaTis,
zvczdu moru. ncoku|junumutcricu božunskogizvoru, kuo i
prui skonskc vodc nud koj i mu jc |cbdco Ouh, i , stub| o
1cscjcvo", osovi nu vusc|jcnc i grunu nu kojoj ćc ,počivuti
Ouh Cospodnji ". Mudu su to bi | i utributi očig| cdno nu-
s| cdcni i znurodnctrudicijc, Crkvujc moru|uduscpomi ri s
ku| tom Ocvicc i | cgcndumu vczuni m zu nju. Pritisuk puč-
kih vcrovunju nudjučuo jc tco|oško čistunstvo. Izu| ud jc
sv. Bcrnur , I 090÷I I5J), bruni | uc kuto|ičkog pruvovcrju,
pokušuvuoduobuzdup| i mu. Ncki monuhizK|crvou, sturc
oputijc sv. Bcrnuru, snovi dco jc mrtvog svccu s tumnom
mr|jomnugrudi mu, kuopos| cdicomnjcgovogodbijunjudu
pri hvutitcorijubczgrcšnogzučcću. Pri | ugoduvunja scvršci
dun-dunus. pupuPijcXI I jc I 950. bu| om Munifcenlissimus
Dei prog| usiodogmuo tc| csnom uzncscnj u Ocvicc Murijc
nu ncbo. I Pruvos|uvnoj crkvi omi |jcnost njcnog ku| tu
og|cdusc u obi |j usvcti hs| i ku, i konu.
!cčnik svctskc n:ito|ogi|c 2I J
Bogorodicuj cuvck tcši | u onc koji bi zupu| i u duboko
očujunjc.Prcmujcdnoj srcdnjovckovnoj |cgcndi , nckisiro-
mušni vitczprodudc žcnusutunizu vc| i ko bogutstvo. Kudu
muž ncsrcćni cu povcdc du j c prcdu duvo| u i tuko ispuni
svoj dco pogodbc, onu potruži utočištc u jcdnoj crkvi i
prcpusti svoj u sudbi nu Ocvici Muriji . Bogorodicu sc zu·
mcni sužcnom, bczvitczovogznunju, i udcu grot|opuk| u.
1umo sutuni oduzc v|ust nud onimu koji nju pozovu. u
zuti m gu otpusti . \i tczu rcčc du ruzdu svojc bogutstvo. što
ovuji uči ni , dobivšipotom odnjcjošvcćcb| ugo.
Postoju| i sustvurni ruz|ozi zu duvo|ovo nczudovo|jstvo.
Bogorodicujc o| ukšuvu|u mukc
"
judnim dušumu" u či sti | i -
štu, obituvu| i štu grcšni ku krivi h zu munjc prcstupc, pu jc
čuk i izbuv|j i vu| u i zpuk| u onc koji bchu umr| i u smrtnom
grchu.1cdun srcdnjovckovni | ctopisuczubc|cžiojc nuvod-
nu duvo|ovupri tužbu. ,Svukogu dunužu|imsc Bogu nutc
ncpruvdc, u|i on jc g| uv kudu jc rcč o Njcgovoj Mujci , i
puštu jc du budc gospoduricu i gospu od ruj u. " Nu ovozc-
mu|jskom p| unu, Bogorodi cu jc pomugu|u siromušnimu i
iscc|j ivu|ubo| csnc. Suvrcmcnusrcdištu njcnog ku| tu u Zu-
pudnoj Ivropi nustu| u su u lurdu ¡858. i u Iuti mi . u
Portugu| u, I 9 I T, nukon vcsti du sc pri kuzu|u u ovim mcs-
ti mu.
|i cs i ruc
, lut. ,dun gncvu". ) Srcdnjovckovni hrišćuni bi | i su zu-
okup|jcni krujcm svctu. Prcdvidu|i su strušni sud, pos| c
kojcgćcdoći mi | cni jum. Hri stovo hi |judugodišnjc curstvo.
Nukon pudu Zupudnog rimskogcurstvu,oživc| ojc vcrovu-
njc u smuksvctu. Codi nu I 000. tukodcjcpodsticu| u mito-
| oškodomiš|j u nj c. kuoštosutočini| ii g| ud, kugui zcm|jo-
trcsi . Nujuticuj ni ji su bi|i pog|cdi vidovnj uku 1ouhi mu iz
ljorc ,I I 45-I202) . Òn jc istoriju podc|io nu ncko| i ko do-
hu, prorckuvši dućcsc I 2o0. okončuti dobu Ouhu. kojcjc
počc| o su sv. Bcncdi ktom ,480÷550). 1c godinc čovcčun-
stvo možc očckivuti novo otkrivcnjc, do|uzuk Anti hristu i
pos|cdnjc dunc gncvu. 1uj mi t, zupi sun po pupskom nu-

2I 4 Evropa
| ogu. moćnojc uticuonusrcdnjovckovnu misuo. u svojom
vizijom budućcg svctu u kojcm ćc Svcto rimsko curstvo i
Ri msku crkvu ustupiti mcsto s| obodnoj zujcdnici usu
vršcni h biću koj i muni supotrcbni svcštcnstvo,svctctuj nci
svctispi si nuvcstiojc suvrcmcncmi | cnurističkctcorijc.

i
��
I grčkoj mito| ogij i , dcčučko božunstvo bi | ju. vi nu i ckstu·
zc. Sin Zcvsu i tcbunskc pri ncczc Scmc|c. Oi oni s jc bio
,ur| uč', , bivorogi bog", jcr sc čcsto očitovuo kuo bik vc-
| i kc p| odnosti i snugc . Oi oni sovu mujku,kojujcobmunu|u
| jubomornu l lcru, zahtcvu| u jc du joj njcn božunski
| jubuvni kdođc u svom pruvom ob| ičju, u kukojc Zcvsbi o
bogmunj c. onjcprctvori upruh. /| i iznjcni h ug|jcni suni h
ostutukuZcvs uzcncrođcnodctci uši guscbi u bcdro,gdc
ono ostudc svc do svojc zrc| osti . 1rukiju i lrigiju nudmc-
tu| c su sc zu počust du i h smutruju Oi oni sovim zuvičujcm,
prcmdu Oionis moždupotičcsuostrvuKritu. Crcimujcon
bi ostrunobožunstvo ncvcrovutnc snugc ÷ 1cbunci su od-
bij u| i du mu sc k| unjuju, zbog čcgu, prcmu | cgcndi , bchu
kužnjcni | udi | om i ubistvom. Oi oni s jc bio Oi mctor, . od
dvc mujkc". lnorh. , oprcm|jcn scmcnicimu". Arscnotc|is,
,muškožcnskust", Indcndur, ,onuj nu drvctu". Òmudijc,
,ždcruč si rovog mcsu". Mist,
"
posvcćcni k". dok jc kuo
Bromijc i u drugim zvunji mu nudziruo pij unu muhni tost
svoj i hpok| oni ku.
Htoni čnost Oi onisovu očig| cdnu jc iz drugc pričc o
njcgovom rođcnju. zmijusti Zcvs, sk| upčuvši sc zujcdno s
mujkom Rcjom, kojusc bcšc prcobruzi | u u zmiju kuko bi
izbcg|u si nov|jcvc |jubuvnc nupudc, zučc Pcrsclonu. sup-
rugubogu podzcm|ju Hudu. Zmi jo| i ki bog ncbu ponovo sc
spuri o, ovogu putu su ćcrkom Pcrsc|onom, koju rodi Oi o-
ni su. Zmijujc tuj ni si mbo| zcm|jc i vodc. Kuo rcku štoIri-
vudu, onubcšumnopuzi pozcm| ji . Prcbivuu t| u. u izsvojc
rupcizbijukuoizvori | i m|udicu. Nudusvc, zmijumožc pro-
drcti u grobnicu, u odbucivunjc košu|ji cc si mbo| išc uskrs-
n ućc mrtvi h.
Rečnik svetske rnitologije 2¡ 5
Oi oni sj cbi o omi |jcno božunstvo, pri čcmu su vcći nu
njcgovih s| cdbcni kuči ni | cžcnc mcnudc. Ònc scprcduju
div|jcm, ckstutičnom gorskom p| csu i izvodc obrcdc koji
uk|jučuju trgunjc mcsu, čuk i |judskog. Òbožuvunjc tog
vc|ikog uk| oni tc|ju psi ho| oških zuprcku s vrcmcnom jc
obuzduno uvođcnjcm povorki zu pojcdinu godišnju dobu,
kuoi svctihdrumu.
Ž
csti nuOi onisovui njcgovdu| ckoscžni
uticuj nu |j udsku oscćujnost ipuk su utkuni u ncko| i ko |c-
gcndi . Nujčuvcniju jc bi | u trugcdiju tcbunskog kru|ju Pcn-
tcj u. Ònjc pokušuo du sprcči obožuvunjc tog bogu, u| i su
gu mcnudc, u svojoj orgijustičkoj pomumi, rustrg|c nu ko-
mudc. 1c bcsomučnc pok| onicc prcdvodi| u j c, štuvišc,
Pcntcjcvurođcnumujku.
Oi onis sc uvck dovodio u vczu s vinovom | ozom, u| i
ni jc, kuo njcgov rimski pundun, Buh, isk|jučivo bi o bog
vi nu. Codi nc I 8ô. prc n. c. , rimski Scnut donco jc višc zu-
konu protivorgij ustički hobrcduuvczcni h.mistcrij u". Sus-
vimjc mogućc dujcncko| i ko hi | judu |j udi pogub|jcnoprc
ncgo štojczvunični ku|tbogu vinu Buhu uhvutio korcnuu
l tu| i ji .
Di OSk�
Zcvsovi si novi ÷ Kustor i Po| i dcuk, i|i Po|uks kod Rim-
|j unu. Homcr i h zovc brućom 1c| cnc, koju su izbuvi | i iz
Atikc pošto jujc 1czcj tumo odvco. Bi | i su mcđu Argo·
nuuti mu, tokom čijcg jc pohodu Po| i dcuk go| i m rukumu
ubi o Amiku, kru|ju Bcbriku, nurodu iz Bitinijc. Njihov
pos| cdnji podvig, pokušuj otmicc, zuvršio sc Kustorovom
smrću, mudu | cgcndu tvrdi du su obu Zcvsovu si nu stck|u
bcsmrtnost. Ku| t Oi oskuru bio jc vcomuvužun kod Spur-
tunucu, koji su gu povczivu|i s trudicijom dvoj nog kru|jcv-
stvu. I u Rimu su sc Kustor i Po| uks poštovu|i od \ vcku
prc n. c. pu nudu|jc. Covori | o sc du su oni Ri m|j uni mu
| i čnopriskuku| i upomoćnuboj nompo|j u.
2I o Ivropa
Di vcs
(lat ,bogat ' ) Srcdnjovckovna hrišćanskapcrsoni || kac|ja
bogataša D|vcsjc bi o osuđcn na pakl cnsk| oganj, dok sc
prosjak lazar, njcgova sušta suprotnost, odmarao na
Avrahamovimncdr| ma I i konogra|ijisc Divcs pojav| jujc
kao ol i čcnjc škrtosti Vrcća s novccm vučc ga nadolc kao
tcg.dokgađavoliudarajunamukc
Drui di
Drcvni kcl tski rcd svcštcn| ka, uči tcl ja, gatalaca i čarob-
njaka Vcrujc sc da sâmo | mc potičc od i mcna hrasta,
drus. ¹ul ijc Cczar izvcštava da su sc druidi sastaj al | svakc
godinc na mcstuza kojc sc vcroval o dajc srcdištc Cal ijc.
On takođc pomi nj c i vrhovnog drui da. ¹cdi ni podroban
pri kaz nckc drui dskc svctkovinc zabcl cžiojc drug| ri mski
pisac.Vrcmcvršcnjatogobrcdaodrcđi vaojcrasti mcl cna
hrastu. Drtt i d u bcl oj odcždi popco bi sc na drvo i ,zlat-
nim srpom¨ odsckaogranu i mcl c, koj ubi nazcm| ji dočc-
kivali na bc| | pl ašt Potombi bi | ažrtvovanadvabc| abi ka,
a ondabi usl cdi | a gozba Ncjasnojc značcnjctogobrcda,
kaoi mnogočcgadrugogvczanogzadrui dc.
ldi p
Bukva| no. ,natcčcnostopal o¨ S| ntcbanskogkralj a lajai
kraljicc¹okastc. lajjc, saznavši odproročištada mujcsu-
đcn�dapogi ncodrukcsopstvcnogsi na, ostav|old|pa na
pl ani ni , s probodcni mi sapcti mstopal i ma, odmahpo njc-
govomrođcnj u Dctcjc pronašao ncki pasti r i odncob
���
dctnomkori ntskomkra\u i kra|jici ,a ovisu ldi paodgoji h
kaovl asti togsi na
ldipu jc proročištc u Dcl |i ma u ml adosti rckl o da ćc
ubi ti oca i ožcni ti sc majkom, tc on, užasnut, odl uči dasc
ni kada nc vratiu Kori nt. Ncznajući ništao svoj|m pravim
roditc| ji ma, on krcnuput Tcbc i srctc kralja laja, kojcg
ubi tokom svađc oko prvcnstva prol aza. Stigavši bl|zu
grada, ld|p razrcši zagonctku koju j c postav|l a Sli nga, u
!cčiuk svclskc mito|ogi|c 2I T
to vrcmc pošast svi h p utn| ka Zato što j cporazio tu ču-
dovišnu krilatu l avicu, Tcbanci ga prog|as|šc kraljcm. On
sc ožcn| obudovclom.lokastom.tc tako. | ncznaj ući , i spu-
n| proročanstvo Vrcmcnomjc postaosvcstan sopstvcnog
occubi stva | rodoskvrnuća. Zbog tog samootkrića oduzco
jc scb| vi dprc odlaska u i zgnanstvo.gdcsu u Kol onovom
gaj u, bl izu Ati nc, lumcni dc konačno oslobodi l c ldi pa
zcmaljskog bivstvovanj a ¹okasta sc ubrzo posl c toga
obcs| | a.
lj a

.
·
k

I o o . P H

d Kr| ata bog. i¡j a zorc u grc oj mi to og|j i rcma csro u,
bi | ajc kćcrka titana Hi pcri ona i Tcjc. Kao | Arunu, njcn
hi ndui st|čkipandanč|jc imcznači . ružičasta¨, zamišlj a| i su
jc kako ti k prcd svanućc ncbom vozi trijumlal na kol a.
lj i nadvaatazval asuscBl i stavii Svct| | . Bogsunca I1l i jc,
s drugc stranc. i mao j c čctvoroprcg, što jc ukaziva| o na
njcgovvi š| pol ožaj.
lji nurcputacijuboginjcsk| onc | jubavnimpustol ovi na-
ma nij l ako objasni ti , prcmdasc u jcdnom mitu govori o
moći Štoj ujc i ma| a nadbogom rata Arcjcm, uspchukoji
joj A|rodi ta ni kada nij c oprosti l a Vcćina njcn| h ljubav-
nikabi l i suotct|ml adi ći , poputTitona. kojcgjclja držal a
svcdok n|jcsasvi mi zncmogao od starosti Čaki tada nc-
vo| jkosc rastalaodnjcga, uprkos njcgovom ncprck| dnom
bl cbctanju l | i ga jc ona zatvori | a u spavaonicu i l i jc on
postaocvrčak, kojii dan-danasbczprcstankacvrči
Zarazl i kuodljc.sbogomsuncanijcpovczanomnogo
mi tova. Vcrovalo sc da IIl ijc, prcšavš| ncbo, noću p| ov|
okozcmljc u z| atnoj posudi , opasuj ućirckuOkcan, i prcd
samu zoru st|žc natrag na istok ¹cdnom jc Icton. si n
Hc||jcV, pokušao da vozi bl istavu kočiju, al i jc ubrzo iz-
gubi o kontrol u nad njom. Tck jc Zcvs uspco da obuzda
jogunastc konjci sprcči o dasc zc
J
n|ja nczapal i . Ictonjc
pogi nuou ovoj strci , upavši kodCi l i barskihostrva u rcku
lri dan, uči jcjcpostojanj cHcrodotsumnjao.
2! 8 Eyropa
Ncobičnc poj uvc vczunc zu Suncc bi | csu zu sturc Crkc
i sto to|iko ozbi | jnc koliko i zu njihovo g|uvno božunstvo
Zcvsu. l puk sc prvo pomručcnjc Suncu ko|c |c tučno
prcdvidco ncki Crkzbi | ojoš585. prc n. c. , kud�| �1u| cs iz
Mi|ctu, vcrovutno kori stcći bc|cškc što su ih v�di | i vuvi-
l onski žrcci , uspco du prcdskužc drumutično zutumnjc n| c
ncbu zbog kojcg su li đuni i Mcdcjci prcki nu| i bi tku �u
obul umurckcHul i s.
[
j| cjtij�J
--
Crčku boginju ruđunju, koju su Ri ml juni poi stovcćivu|i s
luci nom, jcdni m od Junoni ni h utributu. Prvobi tno mi noj-
sku dvojnu bogi nju, s pcći nskim svcti | ištcm bl izu Knosu
Ij|cjtijujcigru|u vcomu podrcđcnuu| ogu u božunskimpo�
sl ovi mu. Bi | ujc nujvcćmu znučujnu po svom odsustvu, kuo
ondu kudujoj Hcru nijc dozvo| i l u du pruti lctu nu ostrvo
Oc
.
l . K
.
uo pos|cdicu tog odl ugunj u, /po| onovo rođcnjc
truj ul ojcdcvct dunui noći .
Impcdok| c
1uj grčki |i l ozo|, rođcn u /kurgu, dunušnjcm /gri đcntu
nuSi ci | ij i , živcojc i stvuruo u \ v. prc n. c. Òsimposvo| i m
spi si mu i prcduvunji mu. |mpcdok|c jc bi o čuvcn i

po
uspcšnom | cčcnju bo| csti i uktivnoj podršci dcmokrutski m
nučcl i mu. Prcdunjc tvrdi duj c ncstuo u ognju Itnchotcći
cu dokužc dujc postuobog. 1uj motivmujc pripisun kudu
j c vu| �un izbucio jcdnu od njcgovih bronzuni h pupuču.
\utrujcmožduoduzc| uživoti njcgovomučitc|ju÷ gruđuni
Krotonc u I tu| i ji ncko| i ko godi nu runijc zupu| i | i su Pitu-
gori nu ško|u. Òčig|cdno dujc brutstvo

li | ozou morul o du
upruv|ju grudom držuvom uko|iko nijc žc|cIo du nustrudu
kuo pi tugorcjci . Pruuzor pu| i kućc bi o jc, nuruvno, llcro·
strut, koji jc J5o. prc n. c. do tcmc|ju spu| i o vc| i ki Artc-
mi di n hrum u Ilcsu kuko bi sc nutuj nuči nobcsmrti o.
!cčiuk svcIskc mto|ogi|c 2J9
Incj u
Č
uvcni trojunsko-rimskijunuk. s i nAnhi sui bogi njc \cnc-
rc ÷ A|rodi tc. Ri m|juni su vcrovu| i du jc jcdun njihov vu-
žun ctni čki c| cmcnt stiguo i zMu|c Azijc ÷ 1roj unci koji su
umuk| i grčkom pustošcnju 1rojc i krcnul i zu Incjom. 1uj
mitjc doživco kl usičnu obrudu u \crgil ijcvoj Eejdj, pri -
povcsti o | utunj i mu bcguncu Incjc svc do njcgovog dosc-
l juvunju u l tu| i ju. Curski i ntcrcsbi ojc vcomu izružcn u toj
cpskoj pocmi . L pi smu \crgi | iju iz 26. prc n. c. . /vgust,
prvi rimski cur, truži o jc od njcgu skicu i | i dc| ovc cnejlde,
koju bcšc zupočctu ncgdc u to vrcmc. \crgi | ijc jc s|uvio
sudbinu Ri ml junu kuo božunski nuduhnuti h v| uduru untič-
kog svctu. to oscćunjc bcšc b| i sko /vgustu, pobcdni ku
kod/kciju.

Oopl ovivši do Kri tu, gdc j cu snusuznuo du jc Ourdun,
prcduk trojunskc kruljcvskc porodicc, rodom i z l tul ijc,
Incju produži ku Ipiru nu i stočnoj judrunskoj obu| i , u
zuti mku Si ci l iji i Kurtugi ni , prc ncgo što ćc sc iskrcuti kod
pcći nskog svcti l ištu kumcjskc Si bi |c. U scvcrnu /|riku
Incju jc skrcnuo zbog izncnudnc ncpogodc što jc pos|u
bogi nju1unonu, koju gu jc tokom putu ncprcstuno progu-
nj u| usvojom omruzom.1oncprijutcljstvo izg| cdudujc dc-
|om bi | o posl cdi cu Icri nc mržnjc prcmu grčkom junuku
Hcrukl u. I Kurtugi ni , \cncru sc posturu du sc lncju i
kurtuginsku kru|j icu Oi donu zu|j ubc jcdno u drugo. Kudu
Incju. pos| ušuvši 1upi tcrovu nurcdbu, nupusti Oidonu,
ovuscspu| i nupogrcbnoj |omuči.
Zuni mljivujc i lncji nuposctu podzcmnomsvctu. Si bi | u
mu nu| oži du sc domogncz| utncgrunc. tczujcdnosiđošc u
,zcm| juscni ". Kudu Incju tumosrctc Oi donui pokušu du
j oj sc obruti , onusc ćutkc okrcnu. /l i Incju tudu nubusu
nu Anhi su, svog ocu. Òvuj mu otkri buduću s|uvu Ri mu,
koji ćc vrhunuc doživcti zu /vgustovc v| uduvi nc. Òstutuk
El1cji'de buvi sc ujcdi njcnjcm 1rojunucu i luti nu u jcdun
nurod, što j c bi l o vcl i ko mi tsko postignućc , pobožnogu"
Incjc.
220 Lvopa

lri ni
Bukval no. ,srditc¨ To su bi l a osvctnička božanstva u
grčko] mi tologiji , luri]c ko]c su progoni l c oskrnavitcl i c
običaj a Tctri htoničncbogi n]c . rođcncizkrviosakaćcn�g
Lranau Cc|inoj matcrici, stari Crci zamišljali su kao ruž-
ncžcnc, sagu]amaupl ctcni mu kosc i sbakljamai šibama
u rukama. Bilc suncmi l osrdnc i uživotui u smrti . Ali. za
razl i kuodsatanci drugi h zapadnoazijski h duhovazl a, lri-
nijc ni kada nisu bi l c bczrazložno zloćudnc. Zvalc su sc
Al ckta, ,bcskraj na¨, Ti si |ona, ,glas osvctc¨, i Mcgcra,
,zavi dljivigncv¨.
lri ni]csu progoni l c onc koji bi ncpravično prol i l i krv,
a naročito majči nu. Tako su zbog matcroubistva bi lc za
pctama Orcstu, i ako jc ovaj dcl ovao po ncposrcdnom
narcđcn] u Apol onovom. Orcsta bcšc Kl i tcmncstra, njc-
gova majka,posl al a od kućc dok mujcotacAgamcmnon
bio zauzctopsadom Troj c. kako bi mogla uživati u svojoj
nczakoni toj vczi sa lgistom. Si nsc vratio ugradArg kada
su Kl i tcmncstra i Igist ubili Agamcmnona po njcgovom

ovratk
.
u iz rata. Orcst sc osvcti o ubivši majku i njcnog
l jubavni ka. Prcma dramati čaru lshi l u (525÷45o prc n. c. ),
lri ni jc su pristalc da prcki nu svoj progon nakon štojc
Orcstakrivicc os| obodi oArcopag, drcvnisavctnačijcmjc
čcl ustajal a Atcna. Prcsudajc smi ri l ajarostlurija, ko]c�u
od tog doba bilc poznatc kao lumcni dc, ,umi rcnc bogi-
njc¨ Mogućc jc, mcđuti m, da su Crci primcnji val i nanj ih
taj cu

cmizam zato što su sc pl aši l i da upotrcbc nji ho

vo
pravoi mc.
¸luropa
grčkojmi tologiji , kći ti rskog kralja Agcnora Nj cnotac.
Li bi ji no i Poscj donovo dctc, napusti o jc lgi pat�da bi sc
nascl i ouIcni ki ji sasvoj i hpctsi nova, Kadmom.Icni kom
Ki l i kom, Tasom i Ii ncjom. Ti ml adi pri nčcvi posl ati sud�
potražc scstru nakon što jc Zcvs, prcrušcn u bi ka. dopl i -
vaodoKritasaluropomnal cđi ma. Natomostrvuonajc
Rečni k s\'etske m¡to|ogijc 22I
Zcvsu rodi l a tri si na, Mi noja, Radamanta i Sarpcdona.
Pri l ično]cuvcrljivatvrdnjadajcluropabi l abogi njanoći ,
poštoj oj jc i mc povczano sa scmitski m korcnom gl agol a
,zalaziti ¨. L tckstu iz si rijskog grada Lgari ta. naprcdnog
trgovačkog srcdišta poznatog mi kcnski m Crci ma prc njc-
govog razaranja oko ! I 90. prc n c. , govori sc o ,našoj
Cospi , bogi nj i , ncvcstipodvclom . . koja ncsta]c u zal asku
sunca¨ Tojc u sušti ni mi to luropi , odvcdcnoj dal cko na
zapadradiudajc.
Poštojc Zcvsu rodi l a tri si na, Europa sc udal aza krit-
skog kralja Astcrij a, koji ]c usvo]i o Zcvsovc si novc. a od
nji hovog oca kao nadoknadu dobio čudcsnog bronzanog
čovckazvanogTal da mubrani kraljcvstvo. Za Tal a, koji
moždaprcdstavljamaglovitugrčkuuspomcnunami nojsko
mctal urško umcćc, govori l o sc da jc nc�cljcnc strancc
odbijao gađaj ući ih ognjcni m kamcnjcm i l i pak, pržcći i h
svojom usij anom kopčom. Taji drugi božanski darovi do-
palisuMi noj uponjcgovomdolaskunaprcsto
Iin Maku!
ll i Iin Makumcj| , li on Makumal. Fana, stari ci kl us spc-
vova o li nu i njcgovom si nu Oi zi nu sl avi sja] i rski h kra-
ljcva iz l l l v. 1cdna od ti h povcsti. ,Progon Dij armajda i
Cri janij a¨, prauzorjc pri čcoTristanui lzol di
Druži nai skusni h ratni ka, Icni jana,
¨
Ii novog naroda¨,
u svojc rcdovc pri mal a]csamohrabrc, učcnc i sposobnc.
¹cdani spi tdi skval i |i kovao bi vcći nu kandi data. ,Ni ko nc
bi bi o pri mlj cn dok u t l u nc bi bi l a i skopana rupa koja
čovcku seŽc dostruka, a on stavljcn u njuza]cdno sašti -
tomi | cskovomgranom duži ncpodl akticc. Tada bi dcvct
ratni ka s dcvct kopalja i stovrcmcno nasrnul i na njcga s
razdalj i nc od dcsctbrazdi . Akobi ga povrcdi l i , nc bi bi o
pri ml jcnubratstvo. ¨
Fortuna
l talska bogi nj a poi stovcćcnas grčkombogi njom srcćc Ti -
hom, ,dctctom Zcvsa osl obodioca¨ Crci su vcroval i da
Ti hadcl uj c potaj no, uzdižući jcdnog čovcka i rušcći dru-
222 Erpa
gog. Bi | u jc ol i c�njc s| ucuj u. L l tu| i|i jc Iortunu, i | i Iors,
poccl u kuo donosi tc|jku pri rustu, bcrićctu i vcl i kih studu.
Postcpcno jc njcn ku| t u Ri mu dobi o mnogo ši ru u|ogu,
možduzutoštosrcću nc obruću pužnju nu | i cnosti. Štuvišc,
njcnujc bi|u j cdnu od ncko| i ko prvih svctkovi nu ÷ održu-
vul u sc svukogu junu- koj oj su mog|i du prisustvuju kuko
s| obodni |judi tukoi robovi . l nučcscsmutru| odu robovi i | i
zutvorcnici pr|juj u svuki vcrski obrcd kojcm prisustvuj u,
tuko du su prcduzi munc opscžnc mcrc prcdostrožnosti
kuko bi im sc oncmogući o pri stup još prc pocctku ccrc-
monij c. Òmi | jc nu Iortunu prcživc|u jc do srcdnjcg vcku
kuo tocuk srcćc. Kult lc| i citus, boginjc srcćc, zvunicno jc
ustunov|jcn pod rimskim curcvi mu, koji su jc smutru|i
suvczni com \i ktorijc.
Ircj
Mcđu vuni mu bi | u su nu
.
j cuvcniju b| izunučku božunstvu,
Ircji lrcj u, sin i kći Njordu, |cpog bogu moru. L gcrmun-
skoj mito|ogiji lrcj i lrcju dopri ncl i su spujunju dvu bo-
žunsku rodu. asu i vunu, tuko du sc lrcju stopi l us lrigom,
Òdi novomžcnom.
lrcj znuči .gospodur", a lrcju ,.gospu" . što upućujc nu
vczu s kul t om svctog bruku u drcvnoj Zupudnoj /ziji . L
hrumu Lpsu| u, prcmu Adumu iz Brcmcnu, nu| uzio se oko
I 200. pri kuz lrcju su izružcni m lul usom. Svcštcnici su gu
zupruvo zvu| i Iri ko, ,| jubuvni k", u ri mski pundun bi o mu
jc Prijup. Oi oni sovi /lrodi ti n si n. Buš kuo štojc lrcj bi o
nuj | cpši mcđu bogovimu i v| uduo kišom, sunccm i p| od-
nošću pri rodc. tukojclrcju bi | unuj| cpšuboginjui su Òdi -
nom ruvnopruvno dc| i l u ubij cnc. Nu putovunjimujc kori ·
sti | ukol uu koj usu bi|cuprcgnutcdvc mučkc.
Irigu
.
L gcrmunskoj mi to| ogij i , žcnu Cdi novu i mujku bogovu.
1u boginju p| odnosti koju
"
ncćc rcći sudbi nu, u|i dobro
poznujcusudc", vcrovutnojcdoš| u suscvcruprc vunui pri
tom izgubi l u ukti vni vid svojc božunskc pri rodc. Kudujc
Rcčink ºvctºkc mito|ogi|c 22J
Bul dcr usnio prcdstojcćc z|o, Irigu jc od svi h stvorcnju
osi m i mc|c iznudi | u obcćunjc du sc ni kukvo z| o ncćc do-
goditi njcnom si nu. l nučc jc lrigu nujčcšćc bi | u pusivno
božunstvo. znu| uj cbudućnost, u|i nijc imu|u moć du uticc
nu nj u.
Cuvcjn
L Arturovoj smrti 1omusu Mu| ori ju (1homus Mu| ory),
kojujcI 485. izduo Kukston (Wi | l i um Cuxton), scr Cuvcjn
jc suvršcn vi tcz, strogi bruni | uc ritcrstvu i proti vni k scr
lunscl otu. L dcl u Ser Gave;il i Zni vitez, runoj u| i tc-
ruti vnoj pocmi , njcgovu rcputuciju stuv|ju sc nu probu i
dovodi u sumnju tokom njcgovog ncobicnog susrctu su
Bcrsi | u
¿
om dc Òdczcrom, Zc| cni m vitczom. 1u pustolo-
vinu otpočcl ujcu Arturovoj dvoruni nuBudnjcvcčc,kudu
jc zc| cni div izuzvuo vi tczovc nu tukmičcnjc u odsccunju
gl uvu. Scr Cuvcjn jc pristuo i jcdni mzumuhom scki rc od-
rubi ostrunčcvug| uvu. Nui zncnuđcnjcokup|jcnog društvu,
orijuš sc ponušuo kuo du sc ni štu nijc dogodi | o. Mi mosc
sugnuvši , podiguo jc odscčcnu g|uvu i uzjuhuo svog zc|c-
nog utu. 1udu sc nukrvuvoj g|uvi pokrcnušc strušnc usnc,
nu| oživši scr Cuvcj nu du sc kroz godi nu dunu srctnc su
strunccm kod usum|jcnc kupc| c kuko bi pri mi o svoj dco
oštricc. Pos|c mnogo pcri pctiju i iskušcnju koj i munc bcšc
susvi m odo|co,scrCuvcjnjcdošuonusustunuk. u| i jc ustu-
knuo kudu jc zc| cni gorostus zumuhnuo svoj i m oružjcm.
Mudu scvruti o u Kumc| ot. Arturovo prcbivu| i štc, sumo s
posckoti nom, scr Cuvcjn jc spoznuo unuturnjc runc sop-
stvcncncsuvršcnosti .
Cuvcjn jc prvobi tno vcrovutno bi o povczun s ku| tom
suncu. Snugu mu jc rus|u do podncvu, du bi potom pl us-
nu| u. Ncšto dugujc i Kuho| i nu, urhctipskom rutni ku iz
i rski h cpovu. Òboji cu su nosi | i čurobni pojus koj i i h jc
ci ni oncrunji vi m.
Č
urobnicu kojujcscrCuvcjn srco tokom
svojc potrugc bi | u jc Morgunu |u Icj, po|uscstru kru|ju
Arturu. Ònu sc tukođc poi stovcćujc s Nincvom. Mcr| i no-
vom|j ubuvnicom.
224 Lvropa
Cogmugog
I|i Curmcjon, ko| osu| ni |ik urczun u krcdi nu brdu kod
Kcmbridžu. Mudusu ncpoznuti sturost i i dcnti tct tog prct-
kc|tskog| i ku, kuo i ostu| i h| i kovuurczuni hu krcdu nu kojc
sc možc nui ći u južnoj Ing| cskoj , ncmu mnogo sumnjc du
jc on bi o povczun su obrcdimu pl odnosti i z prcistorijskc
rc| i gijc. Lkuzom iz c| izubctunskog dobu zubrunjujc sc
kcmbrički m studcnti mu du poscćuju pros| uvc kojc su sc
tuduodržuvu|ckodCogmugogu- bilc su,nui mc, suvišc ru-
zuzdunc.

Corgonc¸
.
L grčkoj mi to| ogij i , tri struhobnc scstrc Stcnu, Iuriju| u i
Mcduzu. Kosui mjc bi | usuči njcnuodzmiju, u ko godbi ih
pog|cduo prctvorio bi sc u kumcn. Mcduzu, koju jcdi nu
mcđu nji mu tri mu bcšc smrtnu, bi | u jc u počctku | cpog
ob|i čj u, u|i jujcAtcnuprcobruzi | uu kri|uto čudovištc zuto
što jc spuvu| u s Poscjdonom, bogom moru. .l unuk Pcrscj
ubiojc Mcduzu nc pog| cduvši ni kudu pruvo u nju vcćsu-
mo u njcn odruz nu svom šti tu. Potonjc trudi cijc smcštuj u
Corgoncu li bij u.
Cru|
Sungri | , svcti Cru| . .lcdnuod nujrusprostrunjcnijih srcdnjo-
vckovni h| cgcndi . 1vrdi | osc dujc Crul posudu kojujc ko-
rišćcnu zu vrcmc 1ujnc vcčcrc i u koju sc tokom ruspcću
Hristovog s| i vu| u krv s kop|ju zubodcnog u njcgovu s| u-
bi nu. L Bri tunij u gu jc donco .losil iz Ari mutcjc, bogutuš
koji jc suhruni o lristu i osnovuo hrišćunsko nusc|jc u
Cl ustonbcrij u. Crul sc docnijc izgubi o i potrugu zu njim
zuokup| ju| u jc vi tczovc kru|ju Arturu. Pcsnici su bi|i uvc-
rcni du jc Cru| | oš uvck u Brituniji, u|i u tujunstvcnom
zumku okružcnom pusturom i dc| ovi mu rcčnog toku.
Č
u-
vurCru| ujc Kru|j ribur, kojijc |cžuo runjcn i ncpokrctun,
ni živ ni mrtuv. \crovul o sc du oporuvuk Kru|j u ri buru i
obnovu njcgovog uništcnog poscdu zuvisc od uspcšnog
1 . Mitra ubija bika -
rimska skulptura
2. Egipatski prikaz boginje
Iziđe s kravljim rogovima
i sunčevim kolutom
3. Buda - tibetanska rezbarija
4. Krišnina ljubav prema mlekarici Radi - rukopis iz XVII veka
-
'
' ..
O :
� o.
" -
> :
� �
3 �
' '
1 :�
.
"
.- c:
.� :
'
'
C .
-
5. Aaterasu, boginja sunca u šintoističkoj religiji, izlazi iz pećine - japanska gravira
|
7. Rađanje Atine iz Zevsove glave, koju je Hefest raspolutio sekirom ¯
ati nska vaza iz VI veka pre n.e.
8. Afrodita zakriljena školjkama - grčka terakota iz II veka pre n.e., pronađena u južnoj Italiji
!cčnik svctskc mito|ogijc 225
okončunju potrugc. Sumo jc scr Cu| uhud i muo cc|ovitu
vizij u Cru| u.
Crkvu ni kudu ni jc bi | u nuk| onjcnu toj | cgcndi , koju jc
zudržu| u čvrstc vczc su znumcnji mu i posudumu koriš-
ćcni m u prcthrišćunski m obrcdi mu. L pozudi ni jc stujuo
kc| tski kotuo, bi | o onuj koji jc upotrcb|juvu|u vcšticu Ku-
ridvcn kuko bi priprcmi | u kupi nuduhnuću, bi | o onuj koji
jc moguo duoživi mrtvc, kotuoponovnogruđunju otkrivcn
nu dnujcdnogi rskogjczcru.
frcndc|
Č
u

dovištc i zung|osuksonskog sp cvu BeovuJf i z\l l vcku.
mrknuti proždr|jiv,zvcrski okrutun" bi ojcCrcndc|,tuj
,jczivi poscti | uc kruji nc, koji sc šunjuo po pištu| i numu,
ritovi mu i oko tvrđuvc". Ou bi dunskog kru| ju Hrotguru
os|obodio tog užusu. m| udi pri nc rutni k Bcovu| |postuvio
j czumkui u |jutomboju Crcndc| u odsckuo ruku. Kusnijc
jc Bcovu| f ubio ruzjurcnu mujku tc grdobc, u, pronušuvši
Crcndc| u nu sumrtničkoj postc|ji , odrubio mu jc g|uvu.
|i | u su potrcbnu čctiri čovcku du tro|cj odvuku u dvor
ll corot.
Ia�J
U grčkoj mi to| ogiji jcdun od Kronovu čctiri si nu koji su
v| udu| i svctom. brutZcvsov i muž Pcrscfoni n. Priruzdcobi
svctu. pos| c svrgnuću Kronovog, Zcvs jc prcuzco ncbo,
|oscjdon morc. u Hud podzcm| jc. Zcm|ju jc trcbu|o du
dc| c mcđu sobom.
"
Kuću Hudovu" bi | ujc obi tuvu| ištc sc·
ni, mrtvi h. Njcnom upruvni ku bi | o jc i mc Po| i dcgmot+ ,
, . pri mu| uc mnogi h gostiju", zbog mnoštvu kojc j c u|uzi|o
kroz njcnc dvcri . Hudjc bi oZcvspodzcm|ju chthonjos
tumnog curstvu. nusuprot ku| tu bogu ncbu, hypsjstos. 1o-
| i kojcsvircp i ncumo|jivbio bog smrti du sunjcgovipok-
| onici skrctu| i pog|cd pri noscći mužrtvu. Zvu| i su gu P|u-
ton,
"
durovutc|j bogutstvu", zuto štosc niko nijc usuđivuo
du izgovori strušno i mc Hudovo. 1o i mc odnosi | o sc, nu-
22o Evopa
ravno, na bl agos| ovczcmljc. uscvc,mi ncralc|b| struizvor-
sku vodu Had kao prcbi val i štc mrtv|h pripada poznijcm
razvoju. al| čak ni tadato tamno mcstonijc slič| l ohrišćan-
skompakl u. Hadni kadan|jcb|omcstokažnjavanja.
-
-
O
(�

�ron
Vrcmcšni čamdžija grčkog podzcmlja L usta mrtvaca
stavlj anjcnovčić kako bi sc i sp| at| l a Haronova nadnicaza
prcvožcnjcscniprckorckâHada.
Hcka��
-
¯Bukva| no, ,odaljcna¨. Crc| su jc povcziva| | s mcsccom
Bl agotvorno jc ut|cal a na dc| atnosti kao štojc ratarstvo,
al| jc bi l a | bog| nja tamni h časova - duhovi i vcšt|čarcnjc
opč| njavali su oda|jcnu bogi nju, koja jc prcbi val a , na
grobni cama¨, na mcsti ma ,gdc sc prcsccaju dva puta¨ i | |
,bl i zu krvi ubijcni h¨. Ati njani su jc rcvno um| l ošćaval i .
ostavljajući joj svakog mcscca ponudc u hrani na raskrs-
ni cama. Hckata jc bi l a rođaka Artcmidc, božanskc | ov-
ki njc
\ Hc|cs

¸
----
|rčki bog kovač. Bi ojc hromjcrsc up| co u svađu svoj i h
rodi tc|j a, Zcvsa i Hcrc. To| i ko Zc vs bcšcpobcsnco da jc
s| nabaciosa Ol i mpa i pusti ogada trcsnc na ostrvo lcm-
nos. Pozn|ja varijanta tog prcdanj atvrdi da sc Hclcst ro-
diopatu|jasti hromi dagajc Hcra, zgađcna.baci l au mo-
rc,gdc biscutopi odagani m|c ni suspaslc.
Hc|cstjcizglcdauvczcn iz Ma| c Az|jc. Povcz|val i suga
spodzcmni mvatrama Crcisu. nai mc, vcrova|i da lcmnos
pokazujcznakcvul kanskcakti vnosti . L Ati ni . kaoi u Jru-
g|m zanatskim srcd| šti ma, bog vatrc prcobražcn jc u bo
žanstvo majstorâ koji u radu koristc vatru. Njcgova sop-
stvcna rad| onica nal azi | asc u vul kanultn| na Sici l |j | . Tu
i dcjuRi mljani suusvoj i l i zasvogbogavatrc,Vul kana.
!cčnik svctskc m¡to|ogi|c 22T
| | cra \
.~ . .J
|ukvalno, ,gospa" Bog|nja zcm|jc |z Arga. prcdgrčko
oožanstvo. asi mi l ovanokao Kronovai Rcji na kći i scstra |
s.

pruga Zcvsova Bi | ajc zašt| tni ca braka,rađanja i doma
|, ubomorom i svad|j|vošću čcsto jc uncsrcći val a bogovc.
]unakc | ljudc, mučcći Zcvsovc ljubavn|cc i progoncći i |�
dccu. Na odojčc Hcrakl a. kojcgjc Zcvs začco sa A| kmc-
nom, posl al ajcdvcgujc,al i i hjc novorođcni junak zada-
v| o u kolcvci Taj antičk| natčovck na kraju jc ipak b| o
žrtva Hcrinog ,|jutog gncva¨ Kadajc Zc vs rodi o Atcnu
ocznjcnc pomoć| , Hcra j c rodi | a Ti laona, bcz Zcvsovog
učcšća Tostrašnostvorcnjc ,nijc l ičilo ni na bogovc ni na
| ]udc. a podscćal ojc na čudov|štc Ti |ona, kojcjc izazva' o
Zcvsau¸

�mcprvobi tncbog|njczcm|jcCcjc.
I l crakl c ¸
| | i rimski Hcrku| . Najvcć| od svih junaka u grčkoj m|to-
' og|ji . Si nTcbankc A| kmcnci Zcvsa. Hcrakl ovživotob| | -
kova| ojcncprijatcljstvoHcrc. kojagajcprogoni l asvojom
ocm| | osrdnom mržnjom Otcral a ga jc u l udi l o tc jc ubi o
v| astituporodicu. Dabiokajaotajstrašnizloči n, prcduzco
]cčuvcn| hdvanacstpoduhvata. Tosubi | i . ubij anjc ncmcj
skog l ava,štojc post|gao go| oruk, usmrći vanjc Hi drc, dc-
vctoglavczmajcv| cc posvcćcnc llcri . hvatanjc arkadijskog
]c| cna. ub|janjc cri mantskogvcpra,čišćcnjc Aug|jcvih šta-
| a. ukoji majcbi l otr| h| |jadcgovcda.ub|stvosti m|al i dsk| h
pti ca, opaki hstvorcnjaboga rata Arcja,otmi ca bi ka kojcg
]c loscjdon posl ao kr|tskom kralju Mi noju. hvatanjc mc-
soždcrskih konja u Trakij i , prisvajanjc pojasa kral]icc
^mazonk| , naroda ratn|ca. hvatanjc govcda koj a su pri -
padal aCcri onu, španskomkraljus triglavc,šcstruku| tr|
tclaspojcnaustruku. donošcnjczlatni hjabukaHcspcr| da.
čuvark|nja pl oda koj i jc Ccja pokl oni | a Hcri za njcno
vcnčanjc sa Zcvsom. i , konačno, dovođcnjc trogl avogpsa
|crbcraizpodzcml ja.
228 Evropa
Hcruk|cjcbi o omi |jcn | i k kod sturih Crku, koji su po-
kuzi vu| i izruzitu nuk| onost prcmu po| ubožunski m junuci-
mu. Òn sc punoj božunskoj čusti pri bl ižiovišc od bi l okog
svog mi tskog suvrcmcni ku ÷ Pcrscju, 1czcju, 1usonu i | i
Ask| cpij u. L \ vcku prc n. c. Pi ndur gu jc nuzvuo heros
[h e os,
"
junukbog". Njcgovi zcmni ostuci nisu pri pu| i ni -
jcdnomgrudu i l i držuvi. S pogrcbnc | omučc prcnct jcpru-
vo nu p| uni nu Ò| i mp. Kusnijc su Ri m|juni bcz ok|cvunju
usvoj i | i Hcrku| ukuobogutc|csncsnugc.

.. - . . -�
Hcrmulrodi t J
-- -- -
Si n božunskog skorotcčc Hcrmcsu i Alroditc, boginjc
|jubuvi . Prcmu grčkoj |cgcndi , tuj |j upki pctnucstogodiš-
njuk posctiojc Mu| u Aziju i probudi o strust u Su| mukidi ,
ni mlijcdnogizvoru kodHu| i kurnusu. Kudujc Hcrmulrodit
odbio njcno udvurunjc, Su| muki du zumo|i bogovc du joj
omogućc du sc s nji mzuuvcksjcdi ni .
Ž
c|ju joj bi us|išcnu,
u prvu pri | i ku j oj sc ukuzu kudu sc Hcrmulrodit kupuo u
zučuruni m vodumu izvoru. Su| muki du gu hrubro zugr| i .
Ni mlu i čudcsni dcčuk stopišc sc tc|csno, i od tudu rcč
hcrmu|rodit oznučuvu žcnskustog m| udiću ÷ u| i nc poput
lrigijskogAtisu,kojijcodsckuosvoj u muškost.
�rmcs
Òmi l jcnobožunstvo u grčkoj mito| ogiji , sin Zcvsu i ni m|c
Mujc. Bi ojc g| usni kbogovu koji jc čcsto ljudc odvodio s
pruvog putu. Kuo psychopompos, . vodič dušu", prutio jc
mrtvc u podzcm|jc, Hudovo curstvo. 1u njcgovu |unkciju
objušnjuvu docnijc poistovcćivunjc gcrmunskog boga
Òdi nus Mcrkurom, rimskom vcrzijomHcrmcsu÷ Òdin jc
bio otucubijcni h.
Hcrmcsususmutru|i zušti tni kom s¡cćc i sudbi nc, čuvu-
rcm trgovucu i | opovu. Kri | utc sundul cpomog|c su mu du
ukrudc kruvc kojc supripudu|c njcgovompo| ubrutu Apo-
| onu, doksugu kri | utc mi sl i spuslc Apol onovoggncvu,jcr
mu jc duo svoj izum, |iru, kuo n uknudu zu ukrudcnu go-
!cču k svctskc m to|ogi|c 229
vcdu. Hcrmcs jc bio i bog pu|cvu i p| odnosti. 1i njcgovi
vidovi sudržuni su u hermeia, čctvorougl ustim stubovi mu
su bistom bogu postuvljcnom nu vrhu i pod njom izrcz·
burcni m |u| usom. l svom nujrunijcm ob| iku, tu njcgovu
krujputnu svcti l i štu bi | usupukc gomilc kumcnju,i putni ci
koji bi i sku| i njcgovu zušti tu dodu|i bi po jcdun kumcn nu
tukvu gomi l u. Kuko jc vrcmc pro|uzi | o, postulo j c uobi -
čujcnopro| i ti u| jc. L l l l v. prc n. c. , 1colrustjc, izrugujući
sc pruznovcrju, nupi suo du ncki čovck,
"
kudu pro| uzi mi -
mo izrczburcni h stubovu nu ruskršći mu, pro|ivu u| jc nu
njih i zp|j oskc, pudu nu ko| cnu, k| unju s ci tck tudu pro-
dužuvu svoj i m putcm". Ounus sc kruj p| uni nskih putcvu
Crčkc nu| uzc muli hrišćunski svcti l i šni stubovi svctučki
potomci hermeia.
'
I J j IQ o
|ukvu| no,
"
sun". Prcmu Hcsi odovoj Teogoniji, Hipnos jc
obituvuo u podzcm|ju i ni kudu nijc uglcduo suncc, u|i jc
t okom čusovu tumc ti ho u| uzio u svct i donosio |judi mu
sl utki poči nuk. L Iijad� onjc nujprc čovck kojcgjc, kuko
| ažc Homcr, sumo Noć spus| u Zcvsovog gncvu. Prcobru-
zivši sc u pticu, Hi pnos jc od|ctco dulcko od dncvnc
svctl osti i potružio utočištc kodstruh obncNoći,kosiuičkc
silc koju jc Zcvs izuzctno tog putu, iz nckog ncpoznutog
raz|ogu. od| učio du poštuj c. 1ri Hi pnosovu sinu s| u| i su
snovc ÷ Morlcj l judskim bi ći mu, lobctor životi njumu,
| antusncživi m oblici mu.
1unutosu, mito|oško o| ičcnjc smrti , Crci su tukođc
smutru|i donosioccm utchc umoni mu od životu. 1unutos
] � umnogomc bio nul i k ,| uci miru" si mbo| i čno prcdstuv-
|jcnoj grobom u srcdnjcm vcku. Nuruvno, Crci su sc i
pl aši | i smrti . icgcndugovori kukojc Si zi ljcdnompri l i kom
vczuo1unutosutuko du ni konijc umi ruosvc dokbogrutu
Arej nijc spusuo1unutosu u njcgovog zurob|jivuču prcduo
I l udu du gukuzni . lpuk, Si zi ljc uspco du umukncizpod-
z� m|j u, ul i mujc Hud nupokon duo vcčni zudutuk du vu| ju
/
/
2J0 Evropa
s|cnu uz brdo, su čijcg bi sc vrhu onu uvck skotr|ju| u u
podnožjc.
l || gcn| ju
Kći kojujc žrtvovuo Agumcmnon kuko bi gu doburvctur
pra|io do 1rojc. Atinjuni su l |igcnijin ku|t spuju| i s po
štovunjcmArtcmi dc. I Bruuronu. nuistočnoj obu|i A|ikc,
zu jcdnu pcći nu b| izu Artcmi di nog svcti | i štu vcrovu|o sc
du jc l li gcnij i nugrobnicu i | i kcnotu|. Orugu | cgcndu, puk,
nuvodi nuzuk|j učuk dujc l |i gcniju moždu bi | u Artcmi di nu
svcštcni cu, poštoj oj jc zudutuk bio du toj bogi nji pri nosi
nu žrtvu svc struncc uhvućcnc u zcm|ji 1uuri di , gdc jc ži-
vc|ojcdnoskitskop| cmc.
l gdrus| |
Kosmički juscn u gcrmunskoj mito|ogij i . Crunumujc nut�
kri|juvuo svc svctovc i nudgorjuvuo ncbcsu. l muo jc tri
moćnu korcnu. jcdun jc sczuo do zcm|jc divovu, gdc sc
nu| uzio Mimijcv izvor mudrosti . drugi sc zuvršuvuo u
mug|ovi tom Ni || hcjmu, b| i zu izvoru Hvcrgc| mi . ,bučnog
kot| u", i zmujuNi dhogu, ,strušnog grizuču" koji jc odozdo
izjcduokorcn, pos| cdnji korcn biojcusuđcn u ncbo. u pod
njim sc nu| uzi o svcti izvor Ird, gdc su bogovi donosi| i
prcsudc.
lgdrusi|znuči ,utstruhotni ku', tj. Òdi nu. Kukojc Òdin
otkrio tuj nu runskc mudrosti obcsivši sc o kosmičkijuscn
÷ zupruvo žrtvujući sc sumom scbi - l gdrusi| jc vcrovutno
smutrun drvctom znunju. lcgcndu o Òdinovoj smrti , kuo
[
uru|c| u hrišćunskoj priči o ruspcću, imuzuscbnoporck| o.
Zrtvcno drvcćc jc u scvcrnoj Ivropi postoju| o od nujru
ni j i h vrcmcnu. Nu užus i gncv nurodu. posccu| i su gu hriš-
ć�nski tui si onuri . kuo sv. Boni |ucijc ,oko oJ4J54), koji i
sum nu kruju bi poscčcn kod Ookumu. b| izu lrizijskc
obu| c.
!cčiuk svctskc n+i tologijc 2JI
.|umbc- uku
|ukvu| no. ,sturicu mrtvi h". I | uponskoj mito| ogij i . v|u-
du|uj cpodzcm|jcm, kojcjc.izg|cdu,zumiš|juno kuo mcsto
s|ično ovozcmu|jskom svctu, izuzcv što su duhovi pokoj-
ni ku hodu| i iznudt| u. l zg|cduduscprc do|usku hri šćunstvu
nijc vcrovu| o du smrt ruskidu jcdinstvo duhu i tc| u, u prc-
musi rjunskoj prcduj i , duh usnu|c osobc možc izići iz njc u
mišjcm ob| ičju. 1uko su dušc prcmi nu| i h ponckud u| uzi |c
u životi njc, pti cc i|i i nscktc. Zu to su čcsto bi ru| c | cptirc,
koji su | cpršu| i po osunčuni m čisti numu scvcri h šumu
tokomkrutkih|ctnj i hmcscci .
luponci su mrtvc suhrunjivu|i oprcmljcnc zu dugo pu-
tovunjc. Òbičnosu i h obuvu|i u ci pc| c odbrczovc korc, u
u grob sturcu stuv|j u| i bi štup kuko bi moguo da sc os| oni
nunjcgu. Nukovčcg dcvicc uvckjc po| ugunu hrpuodcćc i
ukrusu zbog vcrovunju du muškurci koji umiru ncožcnjcni
proscdcvojkcs mi ruzom. Svcdokscgrobncbi uruši o, što
hi oznuči | o potpuno lizičko propudunjc tc| u, bi ojc običuj
du rođuci kuvuju hrunu nu grob|ju. Ako bi pokoj nicimu
bi | u uskrućcnupruvu, oni bi sc mog|i uvrcditi i, vrutivši sc
izpodzcmnogsvctu. nurušiti mir oni h koji su ih nudživc| i .
Misionuri su zubc| cži | i i pogrcbni običuj s| ičun i rskom
bdcnj u÷ ,pogrcbnopi vo" troši| obi sc u ogromni m ko| iči-
numu nukon što bi op| ukivuči zumoči | i prstc u njcgu i nji-
mc nukvusi | i | i cu.
\crovu| o sc du u| uz u podzcmni svct prcdstuv|ju ušćc
rckc u | cdcni okcun. 1umbc-uku jc v| udu| u tim sumornim
carstvom, mudu u ncki m |cgcndumu sturuc, u nc sturicu,
, nosi ' zcm| ju, pošto jc pukuo podupi ruo zcm|j u živih u
zcm|ju sc trcs|u kud god bi zudrhtulc njihovc sturučkc
rukc.
1unus
Sturo itulskobožunstvo,prcdstuv|jcnosu dvu | icu kojug|c-
duju u ruz| ičitim pruvci mu. Njcgov hrum s dvc kupijc nu
rimskom lorumu i muo jc simbo|ično znučcnjc - bi o jc
2J2 Ivopa
otvorcn u vrcmc rata i zatvorcn l doba mira. ¹anus jc
možda bio povczan s ratnom srcćom. jcr jc svaka vojska
prc pohoda moral adaprođc kroz nckakvu kapiju Ianua,
ul aznakapija,i madvcstranci vcrujcsc daprcdstavl]ad


moguća i shoda bi l o kojcg budućcg događaja - uspch i | i
propast
.
lz ti h voj ni čki h asocijacija¹anus sc razvio u boga svih
¨
počctaka¨

Posvcćcnmujcbiojanuar- lvropljani

ajci
dan-danas to prvi mcscc u godi ni . Kao¹anus Kvadn|ons,
¨
čctvorogl avi ¨, nadziraojc čcti ri godišnja doba Ri mljani
su ¹anusa prvog navodi l i na svakom spi sku bogova za-
zivani hu mol i tvama.
¹ason
lcgcndani grčki junak i vođa Argonauta, odvažnika koji
sul ađomAl;O stigli u Kol hi dukakobi sc domoglizlatnog
runa. ¹ason jc prcbrodio čudcsno morc, izvrši

tcš�c
zadatkc, savl adaozmaja koji jc čuvaozl atno runo I vrati

sc kući s pl cnom i moći da svrgnc oti mača prcstola
,
Svoj
uspch dcl i mi čno jc dugovao mađiji kol hi dskc pnncczc
Mcdcjc, kojom sc i ožcni o, kao i pomoći boginjc At

nc.
Mcdcjajc, posvcmusudcći , bi l a povczanasa

crcčcnjc

n
Kada su Argonauti žurno zapl ovi l i natrag kuĆi sa zl at|¡ i m
runom onaprcdl ožidaraskomadajunjcnogbrata Apsi rta
i dcl ov�njcgovogtcl abacc u morc kakobi usporili njih
.
o

vog oca ljcta, koji im jc bi o za pctama T? Argonauti i
uči nišc natcravši Kol hi đanc da skupc Aps| rtovc ostatkc
kako b

i i h dostojno sahrani l i . Kada su sc junaci vrati l i u
Crčku, Mcdcj a ubcdi kćcrkc Pcl i jc, kralja¹ol ka, da iscku
oca na komadićc i skuvajugakakobi muvratilc ml adost.
Oncjc posl ušašc, sa ishodom koji sc l ako mogao prctpo-
staviti či mcbiosvcćcnasmrt1asonovogoca
Po�l c nckol i ko godi na, ¹ason jc napustio Mcdcju radi
Cl aukc al i sc bivša žcna osvcti l a ubivši Cl auku i vl astitu
dccu. S�m junakpogi nuojckada mujc na glavupao ko-
mad drvcta s vcć trulog Al;a. Mi tovi o .lasonu prcd-
stavljaj u mcšavi nu razl i či ti h cl cmcnata. junakovo i mc,
!cčiuk svclskc n¡ito|ogi|c 2JJ
npr. , znači ,isccl i tclj ¨i navodi nazakl¡učakdajc on prvo-
bi tnobiosasvimdrukčijil i k
!unona
U ri mskoj mi tol ogij i , ncbcska kraljica i supruga .l upi -
tcrova. Porckl ojojjcncjasno, al i či ni scdajc bi l ai ta| ska
boginja majka. L Ri mu sujc obožavali zajcdno s .l upitc-
rom i Mi ncrvom. Kao duh-zašti tni k žcnskosti , obczbc
đi val ajc pl odnost, rođcnjc i brak. Mcscc jun, koji sc nc-
kada zvao junonijus, smatran jc najpovoljnij i m mcsccom
zavcnčanja. LctrurskomgraduVcju,¹unoni nodrugoi mc
bi l o jc Rcgi na,
¨
kralji ca¨. Docnijc jc poi stovcćcna sa
grčkomboginjomHcrom.
¹upi tcr
lati nskavcrzija i ndocvropskog boga ncba Zajcdnos .lu-
nonomi Mi ncrvom, či ni ojc trojstvobogova kojc su obo-
žaval i u hramu na rimskom Kapi tol u. Kult¹upi tcra Opti -
musa Maksi musa, ,najboljcg i najvcćcg¨, ustanovljcn jc
podctrurski mkraljcvi ma, čijc sc vrhovnobožanstvozvalo
Ti nija
Prvobi tnobogncba, povczan svrcmcnski mpri l i kama i
zcmljoradni čki m ci kl usom, ¹upi tcr sc razvio u poscbnog
zašti tni ka rimskog naroda. Njcgovim i mcni ma kao što su
Tonans, ,gromovni k¨. i Fulgur, ..gospodarmunja¨, dodati
su još Imperatol� ,.vrhovni zapovcdni k¨, invictus, ,

nc-
pobcdi vi ¨, Triumphator, , . pobcdni k¨ i traed�tor, ,.�|, a

-
kaš¯ Sa urbanizacij omi svc vcćimznača]cm R| |na, bi l ojc
sasvi m normal no da sc to zašti tničko božanstvo, poput
Marduka u Vavi l onu, još višc uzdignc u svojoj prcmoći.
doki cMarsodbaci ovczcsratarstvomi stckaoratoborniju
nara� Pod i mcnom Juppiter Capitolinus nadglcdao jc
ri mskc igrc, kojc su uvck bi l c važno obclcžjc života tog
antičkoggrada. Lvođcnjcobožavanjacara,kaonačina i s-
pi tivanja vcrnosti podani ka, al i i kao zvani čnc rcl i gijc.
donckl cjc umanji l o¹upi tcrovupol i tičkulunkcij u. prcmda
2J4 Ivropa
su i

da]n| kc | da|jc baca| i u ponor s Tarpcjskc stcnc na
Kapi tol

,
On vi šc ni]c bi ojcdi no o| i čcnjc vc| i č| nc i nap-
rctka Ri mskog carstva Lmcsto toga, postao ic božanski
v

di č svcta. uprav|jaj ući izdal cka ljudsk|m sudbi nama
�iccron, komcsu4J. prc n c. odrubi l i glavu| odsck| i šakc
¡cr
·
scza|

gaoza
.
povratakrcpubl i kanski mnačc| i ma. |zjcd
nacavao jc ¹up| tcra sa numen praestantissimae mentis
``
straš

�|

pr|sust

om vrhovnog uma¨ Ta |dcja b| | a]c sl i

cna hnscanskomj cdnoboštvu čijc jc pr| hvatanjc od stranc
cara Konstanti na JI 2. označ| l o počctak kraja paganskog
dobau lvrop| .

Kadmo
Osni vačTcbc PrcmaCrci ma, Kadmo i njcgova čctvorica
braćc �cau po
·

l ati pol

ur
'
pu

sa uputstvom da sc bcz n]c
nc vr�ca] u kuci Mada ti si i¡ovi Agcnora. kralja Ji ra. nisu
uspc| i d

v

atc scstru koj u bcšc otco Zcvs. izg| cda da su
dosta uti ca| i na mcsta koja su na kraju nascl | | i . Po savctu
dc| |s�
'
g pr

roč| šta, Kadmo jc osnovao grad Tcbu u
Bco�i¡ | .

Da b| pri b

v| ovodu,ubi ojc zma]a. s| naboga rata
Arcj a, i osam
(
odi i¡ a

morao da sl uži Arcja Atcna mu jc
rck|

da

oscjc zma]cvc zubc tc |z njih izn| košc ljut|
ratmc| . koj i ma Kadmo zagospodari nahuškavš| ih da sc
borc jcdni proti v drugi h. Vcroval osc da tcbanska ar|sto-
kratijapot|čcodpct prcživc| i hratni ka.
|rci

su smatra| | i da jc Kadmo u lvropu i z lcni ki j c
uvcoa| | abctodšcsnacstsl ova L stvari , kodantičk|h pis�-
ca

c višc puta pomi n]c lcni čansko dcl ovan]c u lgcjskom
arhi pc| agu. Hcrodot kažc da su /|rodi ti no svcti | |štc na
o

tr�uK|
.
t

ri ,
.
napol aputa izmcđu Pcl oponcza i Kri ta. po-
digli Ici¡ i cai¡ i po uzoru na hram tc bogi njc u Aška| onu.
On d

dajc
.
da jc Kadmo tražio luropu po cgcjski m ostr-
vi maI dajc na Tcri , današnjcm Santori nu. ostavi o. . bi |o
zato što jc
.
zcmlja pr| ]atna i l i iz nckog drugog raz| oga . .
mcđudrugimIcni čan| masvogrođakaMcmb| |jara¨.
Rcčin k svc!skc i1to|ogi|c 2J5
Ki k| opi
lukva¹no. okrug|ook| ¨. ¹cdnook| di vovi u grčkoj m| to-
l ogi] | Hcsi odjc u svojoj Te ag ani;;, sastav|jcnoj s počctka
Vll v prc n. c
,
, tvrdi o da su ki k| opi dal i Zcvsu n]cgovo
naročito oružjc. grom i mun] u L Odise kojajc nastal a
barcmstopcdcsctgodi narani jc. Homcrjcopi saoki k| opc
kao,bahatc bczakoni kc¨. Tosubi | | svi rcp| pastiri . skl oni
|]udoždcrstvu. Odiscj jc nai šao na nji hovog okrutnog vo-
du. Poscjdonovog si na Pol i |cma. u njcgovo] pcći ni bl i zu
p| ani ncItncnaSi ci l | ]i . Osl cpivši ugarkom pi ]anog] cdno-
okogor|jaša, Od|scj i njcgoviprcž|vcl i drugovimogl i suda
utcknu. al i su nasc navuk| i vcči tu mržnj u boga mora. Tc
dvc | cgcndc u ncsk| adu su jcdna s drugom, a ki kl opi , ti
čudnigrmalj|sjcdni mokomna čcl u. zauvckostajutajna.
K` ka
l Homcrovoj Odise;i, bogi nj a koja jc živcl a na mi tskom
ostrvu lji , kasnijc poi stovcćcnom sa l tal |jom Njcnc vol -
šcbncmoći prctvorilc suOdiscjcvc| judcu svi njc. LzHcr-
mcsovt| pomoć,junakjc odol co njcni mči ni ma, vrati oč| a-
novimasvojc posadc ljudskoobl i čjc. a odsamc Ki rkc do-
b| o savct kako da prcbrodi vodc si rcna | opasn| prol az
izmcđuSki l ci Haribdc.
Homcr nc op| sujc izglcd si rcna. či]c supcsmc namam-
| jivalc morcp| ovcc u smrt. Lmctni ci i hpri kazuju kaožcnc
pti cc. Ski | a. šcstoglavomorskočudovištc,s tr| rcdazuba i
dvanacst nogu, živcl a jc u pcći ni nasuprot pogi bcljnom
vrt|ogu Hari bdi Vcroval o sc da jc strašni tcsnac izmcđu
Sk| | c| Hari bdczapravoMcsi nski morcuz.
KormakMakar|
lrski So| omon. Njcgova sl avnav| adavi na tra]al a]c možda
izmcđu 226. i 266, kada jc Tara užival a razdob|jc dotad
ncvi đcnog b| agostanja. 1cdan od Kormakovih savrcmc-
nika biojcIi nMaku| . kojijcsvojuratni čkudruži nuvod|o
u vc| i kc poduhvatc. Kormakova mudrost izvi ral a]c i zču-
2Jo Lvropa
dcsnogz|atnogpchara koji bi sc raspao na tri dc| a akobi
s c nad nji m izrck| c tri | aži , dok bi mu izgovaranjc triju
i sti na vrati | o prvobi tni , cc| oviti ob|ik. Kra|j jc takođc
poscdovaomuzičkugranu, nači njcnuodsrcbra,striz|atnc
jabukcnanjoj . Kadabi Kormakprotrcsaogranu, bo|csni ,
ranjcni i porodi |jc zaspa| i bi probudivši sc tck narcdnog
dana. l čarobni pchar i grana bi | i su darovi Mananana
Mak| i ra,
-
s| avnog trgovca koji živ|jašc na ostrvu Man¨.
Obaprcdmctai ščcz|asupoKormakovojsmrti .
Kron
-
L grčkoj mi to| ogij i , Kron jc bi o titan, si n Gcjc, zcm|jc, i
Lrana, ncba. Lškopi o jc svog ncbcskog oca i prigrabi o
v| ast nad svctom. Ožcnivši sc scstrom Rcjom, s| cdi o jc
očcv pri mcr, ubij aj ući v| astitc si novc, a svc zbog upozo-
rcnja proročišta da ćc ga svrgnuti jcdan od nj i h. Kron jc
svoju dccu proždi rao či m bi sc rodi | a, ali supruga mu, na
Ccji n savct, dadc kamcn zavijcn u pc| cnc umcsto tck
rođcnog Zcvsa, kojcg potaj no odvcdošc na Kri t kako bi
tamo mogao bczbcdno da odrastc. Kada Zcvs bcšc vcć
sasvim vc| i k, on natcra Krona da izb|jujc njcgovu braću i
scstrc- Poscj dona, Hada, Hcru, Hcstijui Dcmctru- kaoi
da os|obodinjcgovcstričcvci tctkc,kojcjc Kron, uk|oniv-
šiLranasv|asti,ostaviou | anci ma. Mcđuovimanajznačaj-
niji subi | i ki k| opi ,jcdnooki di vovi koji su, u znak zahva| -
nosti,pok| oni | i Zcvsu munjc i gromovc,štosu potom bi | a
znamcnjanjcgovcv| asti i srcdstvazanjcnoodržanjc. lron
i 1i tani izgubi | i su borbu koja jczatim us| cdi | a. Kron jc,
zajcdnosjcdni mdc| omz|atnogdoba,pos| atu progonstvo
na Ostrva b| ažcni h, na samoj ivici svcta, dok su Ti tani
bačcni u 1artar, zcm|ju i spodHada. Stanovnici 1artara -
vrcmcnom su okovani 1i tani dobi | i društvo- ni subi | i vc
|ikigrcšnici,vcćprcstupni ci koji suuvrcdi | i vc| i kc.
Rcja, supruga i scstra Kronova,poistovcćcnajc sa bo-
gi njom majkom lrižana, Ki bc| om. Za ckstatičnc p|csovc
njcni hpok| oni ca, čuvcnc po bučnomzvckctanj u, govori | o
scda zag| ušuju p|ač dctcta Zcvsa sakrivcnog od Krona u
!cčink ºvctskc mto|ogìjc 2JT
kritskojpcći ni . 1ojc očig| cdno mi to| oško objašnjcnjc tog
obrcda,povczanogsaorgijastički mobožavanjcmzapadno-
azijskcboginjczcm|jc.
Kruni sanje
Drcvna zapadnoazijska idcja o božanski usto| i čcnom mo-
narhuuhvati | ajc korcnau Evropi25. dcccmbra800, kada
jc Papakruni sao Kar| aVc| i kog. NcmoćVizantijc !a sma
nji pri tisak Langobarda na Ri m T5J. podstak| a j

.
pap

Stclanal l daprcđcA|pckakobi od lranakazatrazi ovoj-
nu pomoć u l ta| ij i . lranci su porazi | i Langobardc i pa-
pi nstvu da| i ob| ast oko Ravcnc koja jc ranij c bi | a u
rukama Konstanti nopo|ja. Lprkos snažnom protiv|jcnj u
Vi zantijc, koja jc nag|ašava| a načc| ojcdi nstvcnog carstva,
Konstanti nopo|j jc primoran da Kar| u Vc| i kom dodc| i
titu| uVasi|cja,,kra|ja¨.
Hri šćanski m obrcdima vczani mza kruni sanjc kra|jcva
uvck sc jasno istica|o da sc svctovni monarh u izvcsnom
smi s| u zarcdujc jcr biva svctotaji nski mi ropomazan, a
biskup ga rukopo| ažc kao kadzarcđujc svcštcni ka. Crkva
jc opravdava| a postojanjc Krunc, baš kao što su i stari

j cvrcjski kra|jcvi sl užbova| i kao .lahvcovi pomazani ci .

.V| adavi na pod Bogom po ncbcskom pravu¨ bi | ajc mi t
prcdvi đcn da po| i ti ku povcžc s rc| igijom, kao što sc do-
godi | oulng| cskoj uXVl l v.
Kuhol i n
Po| u| cgcndani i rskijunakzakogas ctvrdi daj cživco u l
vcku. Otacmujc bi oLug,pog| avi ca narodaTuataDcDa-
nan. Kuho| i njc bi om| adićizuzctnc|cpotc i stasai vcsc| c
naravi . mi |j cni k dama i pcsni ka, a| i jc postaj aostrahoban
. kada bi g� obuzcIa bojna pomama". 1c|o bi mu sc si|o-
vi totrcs| o. Pctc i | istovipojav|ji va| i bi musc sprcda,jcdno
oko bi musc uvuk| o u g|avu, dok bi mudrugoštrča|o na
obrazu,vc| i ko i crvcno. Čovcčja g| avamog| ajc da musta-
ncu usta. Kosa bi musc nakostrcši | akao g|ogovo trnjc, a
2J8 Erpa
na svakoj d|aci staja| a bi po jcdna kap krvi . S vcnca njc-
govc krunc dizao sc gust stub tamnc krvi kao j arbo| ka-
kvog vc| i kog broda. Tog arhctipskog ratnika bi | ojc stra-
šno g|cdati u takvom grču. 1cdnom pri | i kom, dok su mu
bojna ko|a
-
krasi|c krvavcg|avc ncprijatc|ja¨, Kuho|in jc
juri šao okotvrđavc Emcn Maha, ur|ajući od žc|jc za bor
bom. Trcba| ojc što prc naći nači na da sc ub|aži njcgova
ogromna jarost, tc i z tvrđavc iziđošc sto pcdcsct nagih
žcna, s bačvama h| adncvodc, kako bi smiri|c ratni ka lu-
ho| i n, zbunjcn i | i možda zapanjcn takvi m ispo|javanjcm
žcnskosti ,skrcnupog| cdu stranu, naštaga oncgunušc u
prvubačvu s h| adnomvodom. Ta sc bačva mcđuti m ras- , ,
padc. Voda u drugoj bačvi prok|juča, a u trcćoj sc samo
dobrozagrcja.Takoj unakbi obuzdan, atvrđavaspascna
Drcvni i rskijunaci bi | i susvircpi | ovci na|judskcg| avc,
odvažni krad|jivci stokc i vc| i ki proždr|ji vci . Nji hovc goz-
bc, kao i njihovc bi tkc, odvija|c susc na nad|judskoj razi-
ni . Čcsto bi izazov i | i hva| i sanjc u dvorani dovc|i do
nadmctanjačijijc ci |j bi oda odrcdi ratnikakoji ćc odscći
pobcdnički komad mcsa, prvi rcžanj pcčcnc prascti nc A| i
luho| i nunijc bi | oravnog. Snagom mi šica krši ojc oružjc.
Mrvio jc boj na ko| a. Sa čitavi m vojskama suočavao sc
samsamcit, bcz ičijc pomoći . Čudovišta su bcža| a prcd
njcgovi msmrtonosni mudarci ma. Ma| ojcbi | ooni hko¸ji bi
sc usudi|i daga izazovu nadvoboj , ažcncsuga obožava| c.
Ci k| uspričaoluho| i nuvcomajcuticaonarazvojtradici ic
okra|j uArturuuVc| su, Erctanjii lng|cskoj.

Ku|
Si rj anski duh vodc, z| o bi ćc kojc obi tava u duboki m vo
dama. l ma| ojc |judski ob| i k. Kodsuscdni hnaroda, mcđu
tim, Ku| -džunk, i|i , . duh ri ba¨, nijc i mao z|oćudnu narav
vcćjcsmatranduhom-zaštitni komriba Starostavniobičaji
na| aga| i su da sc l kasno pro| cćc, kada popuca |cd na rc-
kama, do mcsta za ri barcnjc doncsc ribo|ika li gura nači
njcnaod drvcta i | i brczi nc korc. Takojc dcoprvog u| ova
posvcći vanboguriba, koji jc, poputboga mcdvcda, Lcjb-
!cčnik svclskc i mIo|ogi|c 2J9
-o| maja,pomagaoscvcrnjacima u nji hovoj tcškoj borbi za
opstanak.
Kupi don
| ta|ski Kupi don i | i Amor, grčki Eros - bog |j ubavi ,
A|roditin si n. Otac mu jc bi o Zcvs, Arcj i | i Hcrmcs
|upi dona su smatra| i prckrasnim a| i ncstašni m dcčakom,
naoružani mz| atni m tobo| ccmpuni m ,strc| i častih žudnji
-
.
|rcmajcdnompoznomprcdanju. Vcncrajc posta| a| jubo-
corna na di vnu Psi hu, , dušu¨, i narcdi | a si nu da u ovu
adahnc |j ubav prcma najružnijcm muškarcu Sam lupi -
oonsc,mcđuti m, za|jubi ou Psi hu,i , ncvid|jiv,poscći vaoj c
svakc noći Narcdi o j oj jc da nc pokušava da ga vi di , a
kada jc ona, obuzcta radozna|ošću, prckrši | a njcgovu za-
povcst, onj cnapusti . Psi hajc | uta|asvctomtražcći Kupi
dona i sav| ađujući broj nc prcprckc kojc jc prcd nju po-
stav|ja| a Vcncra, svc dok joj 1upi tcr napokon nijc pok-
| oni obcsmrtnost tc sc dvojc |jubavni ka ponovo sjcdi ni šc.
|rčko-ri mskom shvatanju boga |j ubavi, mcđuti m. nc-
dostaju b| i stavost i domi š|jatost njcgovog hi ndui stičkog
pandanaKamc.
Kvi ri n
U rimskoj mi to| ogiji , bog rata povczan s 1upi tcrom i Mar-
som. Kvi ri na su prvobi tnopoštova|i Sabi njani . koji su na-
scjava|i najvišc dc| ovc srcdnjih Apcni na. 1cdna od ko| o-
nij atognaroda obi tava| ajc na brdu Kvi ri na| . a ncko| i ko
vc| i ki hri mski h porodica ponosnoscpoziva|o nasvojc sa-
bi njansko porck| o. l stori čar Livijc jc u l vcku prc n c
pi sao dajc nas| cdni k Romu| a, osnivača Ri ma, bi o Sabi -
njani n Numa Pompi | ijc, kojcg su Ri m|jani , zbog njcgovc
pros| av|jcnc pobožnosti,pozva| i da im budc kra|j. Prcmda
suNumi kasni ji naraštaji dodc| i | i kuću na Kvi ri na| u, koja
jc još u Livijcvo vrcmc prcdstav|ja| a atrakcij u za turistc,
ma|o jc vcrovatno da jc mcđu istorijski m kra|jcvi ma ra-
240 Lvropa
noga Ri ma bi | o pri padni ka i jcdnog Jrugog naroda scm
ltruraca.kojisutadagospodari | i l ta| i jom.
Lansc|ot
Lansc| ot dc Lak, Lansc| ot od ¹czcra, najpri v| ačniji jc i
najb| istaviji mcđu vitczovi ma kra|ja Artura. i porcd toga
što krši zak| ctvu odanosti svomc gospodaru,sramoti i dca|
gvozdcnog ri tcrstva i svojom brako|omnom |j ubav|j u prc-
makra|jici Gi ni vcri oncpodob|j ujcscbczatražcnjcsvctog
gra| a. Kada mu jc bi | ogodi nudana, Lansc| otajc ukra|a i
odgoj i | a Ni mua, Gospa od 1czcra, koja jc takođc pok| o-
ni | a Arturu pouzdani mač lkska| i bur. Scr Lansc| otjc sa
žcnskogstanovištabi oi dca| anvi tcz,jcrjc njcgova |jubav
prcma Gi ni vcri ob| i kova| a cc| okupnu njcgovu sudbi nu.
Pos|c Arturovc ncsmrti , Lansc| otsczarcdi oi vodiobrigu
okra|jcvomgrobu.
Lcjb-o| maj
Dos| ovnoznačcnjc.
-
čovckj ovc¨. Čovck-mcdvcd,i | i mcd-
vcđibogkojcgpoštujuLaponci . Lovcimajcdonosiosrcću,
sprcčavajući da sc povrcdc u okršaju s mcdvcdom. Na
mcdvcđi m gozbama, | ovci bi u počast Lcjb-o| maja prska| i
| i ccckstraktomjovi nckorc.
Ovda, napadač li nski h goroscča, bi o jc ncprijatc|jski
šumski duh i sušta suprotnost mcdvcdcm bogu. Lutao j c
šumom kao nago |judsko bi ćc, a| i sa stopa| i ma posuvra-
ćcni m unazad. Katkadbi sc pojavi o kao muškarac, a kat-
kadkaožcna. Mctodrazaranj a kojijc koristio Ovdabiojc
izuzctnodomi š|jat. mamiojc | judc dap| cšui | i dasc rvu, a
ondabi ih usmrtiogo|icanj cmi | i p| csom.
Li mb
,Lat. Jmbus,
·
i vi ca¨. ) Prcdvorjcpak| ai carstvo umr|i hpa-
ganski h krcposni ka. Hrišćanstvojcrcši | opi tanjc onihkoj i
su živc| i čcsti ti m životom prc Hristovog do|aska. kao i
Rečnk svetske mtologje 24¡
nckrštcnc dccc smcstivši tc dušc u poscbanodc|j akpakl a
nazvan | i mb. Tu oni ni suoscća| i ni kakavbo| , a| i i mjc bi | o
ncdostupno rajsko b| ažcnstvo. L Božanstvenoj komediji,
pcsni ka Dantca (J2o5-JJ2J) kroz| i mb provodiVcrgi | ijc, i
sâmnjcgovstanovni k.
loki
Smut|ji vac mcdu gcrmanski m bogovi ma. Prcvrt|ji v i prc-
varan, bi stari | ukav, bog-vara| i ca Loki bi ojc
¨
otac | aži ¨.
1o
¨
prcprcdcno božanstvo¨, vcrovatno o|ičcnjc šumskog
požara,jcdncod naj razorniji hsi | apoznatihdrcvni mnaro-
dima, na kraju ćc ubrzati do|azak ragnaroka, sumraka
bogova. Zbog njcgovc pakosti Ba| dcr jc završio u hc| u,
tamnici umr| i h, a si | cz| asakupi | csusc napo|j ani Vigri d
radipos| cdnjcbi tkc.
S jcdnom gorostasnom |judoždcrkom Loki j c dobi o
trojcstrašncdccc. vukalcnrija, morskuguju1ormungand
i Hc| , kra|jicu i stoi mcnog carstva mrtvi h. Taz|astvorcnja,
zajcdnos podani ci ma hc| a, dig|a suvojskuproti vkojcsu
se Odi n i Tor uza| ud bori | i tokom ragnaroka. Tada j c
Loki , u ob|ičju ognjcnog diva Suta, vasko| i ki svct prct-
voriou prahi pcpco.
Lukrcci j a
Napastvovanjc Lukrccijc bi ojc z|očin koji jc donco pro-
pastpo| u| cgcndarni mctrurskimkra|jcvima Rima. Codi nc
5J0. prcn. c. , Scks toTarkvini jc, si nkra|jaTarkvi nij aOho-
| og, si |ovao jc tu ri msku gospu, koja sc zbog toga ubi | a
probovšiscmačcm. Lukrcciji nasahranaražcsti | aj cnarod,
čijijc gncvgovorni čki darLucija1unija Brutaprctvorio u
žc|j u za svrgavanjcm monarhijc. Tako su potonji ri mski
istoričariobjasni | i mi tskoosnivanjcRcpub| i kc.
ManananMak| i r
lponi mni junak stanovni ka ostrva Mana. On i m jc bi o
prvi kra|j i vc| i ki čarobnjak i vrač. Ostrvo Man, Inis Ma-
242 Ivropa
nal, bi l o jc možda staro trgovačko srcdištc. Mananan
Makl i rjcbi o,si n mora", mac Lir, najs| avniji kormi l ar n�
zapadu lvropc i trgovac koji jc irskom kralju Kormaku
pokl oni o čarobni pchar i granu. Morski bog Mananan
pojavljujcscu i rski mivcl ški mpričama,zajcdnosadrugim
kraljcvimavo|šcbni ci ma.
Mars
Poslc¹upitcra,Marsjcuži vaonajvcćcpočasti u Rimu. Vc-
l i čajući voj ni čku moć i sl avu, Ri mljani su tog boga rata
uzdig

l i dalcko i znad njcgovog grčkog pandana, Arcja.
Crčki Arcj bi o jc ncomi l jcno božanstvo - krvožcdan i
s

ro

, o

n j chval i savac, pačak i kukavica. Marsa su, pak,
Ri mljani smatral i occm Romul a, koji jc izgradio rimskc
bcdcmc. Tajbogratašti ti ojci scljakci stočarc,a ponckad
jckoristioi i mc Si l van.
L martu, Marsovom mcsccu, održavao sc niz svcča-
n

sti

po

vcćcni hbogurata i zašti tni kurasta. Prvogamarta
Ri inl jani suponovo pal i l i svcti pl amcn u Vcsti nom svcti -
l ištu,a kućcsvcštcni ka i drugc svctczgradcukrašavancsu
granama l ovora, drvcta kojc jc oduvck povczivano s
Ma

som. Čctrnacsto

marta navcl i kom Marsovom polju
o

rzaval c su sc konjskc trkc, na kojc su hrl i l i građani
Ri ina. Dvadcsct trcćcg marta obrcdno su čišćcnc svctc
ratnctrubc.
Mcrl i n
Arhctipskičarobnjaki zl cgcndi o kralju Arturu Spoji ojc

rturovcrodi tcljc, kralja¹utcra Pcndragonai l grcjn, koja

c u t

.
vrcmcbi | as
.
uprugavojvodcodKornvol a. Mcrl i njc
izmađijaozavođcn]c l grcj n, a potomjcsam pazi o na ml a-
dog Artura, potajno ga pri prcmajući za ono što mu jc
sudbi na namcni l a. Prcma jcdnoj tradiciji , svoju mađiju
upotrcbi o jc i da bi sagradio Stounhcndž, čiji su kamcni
bl
º
kovi doprcmljcni i z l rskc i podignuti kao spomcni k
bntanskom plcmstvu koj c su zatrl i Sasi . Vcrujc sc da j c
!cčni k svctskc mi| o|ogì|c 24J
Mcrl inovodcl oi Okruglisto,čijakopijamoždajoš postoji
uVi nčcstcru.
Samog Mcrl i narodi l ajc kći nckog kralj a, začcvši ga s
tajanstvcni m ml adi ćcm koji sc noću uvukao u njcnu ma-
nasti rsku odaju L svojoj Isto]]}! kraljeva (Historia Pc-
gum) iz Xl l v , Džclri od Monmuta ¸Ccollrcy ol Mon-
mouth), tvrdiojc dajcMcrli nov otacbio dcmon. Njcgova
proročanstva tol i ko su utical a na srcdnj ovckovnulvropu
da ih jc Tri dcntski sabor uvrstio u �pi sak zabranjcni h
knjiga Index librorum prohibitorum. Mcrl i nov kraj bi ojc
dokaz vcl i kc moći vil i nskog svcta, a to jc motiv koji sc
st al noponavlja u kcl tskoj mi tol ogiji Volcći Ni ncvu, koja
]c moždabi l akćisi ci l ijanskcsi rcnc, dovolj nojujcpodučio
čarobnjaštvu dajc onabi l a u stanju da baci či ni na njcga.
Takojczauvckostaozarobljcn uzačaranoj šumi . l kaošto
jc rckao scr Cavcj nu, kojijcjcdnompri l i komprošao po-
tcd njcga
¨
.la sam takođc najvcća budal a. Vol i m ncko
drugo bićc višc ncgo scbc samog. Svoju voljcnu naučio
sam damcvcžczasc,asadamcni koncmožcosl oboditi . ¨
Mi da
Mi tski kralj lrigijc. O njcmu postoji nckol i ko lcgcndi ,
mcđu koji ma jc najčuvcnija ona o ,Mi di nom dodiru¨.
|ralj jc, nai mc, i l i uhvatio pijanog sati ra i l i mu jc po-
mogao, a Di oni s mujc zauzvrat obcćaoda ćc muispuniti
]cdnužclju. ma kakva ona bi l a. Midazaiska dasc svc što
dotakncprctvori u zlato. Lskoro, mcđuti m, otkri da sc to
odnosi i na njcgovu hranu, tc zatraži od Di onisa da ga
osl oboditakvogdara. Tasc lcgcnda bczsumnjcodnosi na
|ogatstvo lrigijc, a kasnijc i li dijc Tc suzcmljcbi l cbas-
oosl ovnobogatc, i iskoval cprvi Crci mapoznat novac.
Lcvc!nacstì vasc||cnsk sabor !imokaIo|ìčkc cr!vc (IJ4J-IJoJ). ko|ì |c sazvao
¡�pa Pav|c III i čìjc su rclonuc l doguc prcds|av||a|c osnovu Protivclonuaci|c (rim.
/Iel�).
244 Evropa
Mi ncrvu
Rimska boginja mudrosti i umctnosti, poistovcćcna s grč-
kom Atcnom. l mc joj možda sadrži isti korcn kao i rcč
mens,
¨
misao¨. Ku| t j o| jc bi o rašircn u l ta|iji , mada jc
samou Ri mubi | a izrazito ratničkc naravi. 1ujc Mi ncrva
prcdstav|janas kacigom,štitomi ok| opom. Posvcćivanjoj
jci ratnipl cn.
Mi noj

Grčka mito| ogija dvojako sc odnosi prcma Minoju, kri t-
skom kra|ju koji sc poj av|jujc i kao zakonodavac i kao
surovi t| ačitc|j. Pošto jc Minoj, po svcmu sudcći , bi | o
zvanjc a nc | i čno imc, stari Grci scća|i suscs| avnih dana
civi | i zacijc kojudanas nazivamo mi nojskom po tombczi-
mcnom kra|ju. ZaMinojajcu njcgovoj|cgcndarnoj pa| ati
u Knosu radio Dcda| , kojcg su Grci poštova|i kao arhc-
tipskogzanat| iju i umctni ka. Za njcgova dc|avcrova|o sc
dau scbi sadržc primcsubožanskog. 1o| ikosuživotnibi | i
njcgovi kipovi dasumora| i dai hprivcžu| ancima kakonc
bi pobcg| i . Ncštopraktičniji posaoštogajc Dcda| obavio
za Mi nojcvukra|jicu, uk| ctuPasilaj u, uni štiojc togzanat-
| iju, jcr jc ova pomoću Dcda| ovc | ažnc kravc namami l a
Poscjdonovog bi ka da j oj pri đc i op| odi jc tc jc s tom
životinj omzačc| anakaznogMi notaura. Mi nojjcsvc|ikom
l| otom progonio bcgunca Dcda|a do Si ci | ijc, a|i jc kra|j
kodKami kosa, naSici| iji, okončaoživot. Posvcmusudcći,
kćcri| oka| nogv| adara nisu htc|cdaizgubcDcda| a, kojiim
jcpraviodivnc igračkc, tc suzajcdnos njimsmis| i | ckako
da Mi noj u dođu g| avc. Dcda| jc kroz krov kupati | a pro
vukao ccv u koju su sasu|i vrc| u vodu i | i u|jc na Mi noja
dok sc kupao. Mi nojcv | cš docnijc jc prcdat Krićani ma,
koji su kra|¸| asahrani | i u grobnici unutar loka| nog hrama
posvcćcnogAlroditi. 1ckjcu V v. prc n. c. 1cron, tiranin
ob|ižnjcgAkraga,vrationavodncposmrtncostatkc Mino-
jcvcnaKrit.
Rečnik svetske mitologije 245
Na neko| i ko ita|skih vaza Minoj jc pri kazan kao prc-
suditc|j mrtvi ma, i ta sc tradicija održa|a svc do srcdnjcg
vcka L drugom krugu Dantcovog pak| a, Mi noj, straho-
ban i iskcžcn, ispi tujc prcstupc ncsrcćni ka pos| atih u
,kuću bo| a¨. Svojuprcsudusaopštava
¨
obavijajući sc sop-
stvcnimrcpom¨- nai mc, broj zavojaoznačavau kojcmćc
od dcvctpak| cnski hkrugovaprcbivatiizgub|jcnaduša.

Grčkcboginjcsudbinc. Rodos| ov|jc imj czbrkanoi odra-
žava njihov prc| az od htoni čni h božanstava povczani h sa
smrću ka upravitc|jkama | judskog usuda, onima kojc od-
| učuju šta ćc zadcsiti pojcdi nca Obično i h jc bi| o tri.
K| oto,
¨
prc|j a¨, Lahcsa,,dodc| i tc|jka¨, i Atropa,
¨
ncumi t-
na¨. Kasnijc sc javi | o shvatanjc da suđajc prcdu ni t koja
prcdstav|jasmrtnikudodc|jcnživotnivck.
Nag| lar
Sab| asni brodsagrađcn od noktiju pokojni ka. Otuda gcr-
manskinarodi umr|ima obavcznopodrczuj u noktc prc nc-
go štoi hpokopaju. Za vrcmc ragnaroka, uništcnja bogo-
va, `u¿!Iuzćcscotctisvomsi drištuudiv| jcmmorukojcćc
uzburkatirazj arcnamorskancman¹ormungand.
Ncmcza
Grčka boginj a kojujc bczuspcšno progoni o Zcvs. Vcći na
njcni h dc| a povczana jc sa odmazdom,
¨
ncizbcžnom¨
kaznomza| judskudrskost.
Ncstor
Stari grčki državnik za vrcmc 1rojanskog rata. Bi o jc
,majstor ug| ađcnc rcči, govornik jasnoga g| asa¨ koji jc
pokušaodaizmiri gncvnog Ahi | ai Agamcmnona, g|avnog
zapovcdni kagrčkcvojskc,kada sc ovadvojicaposvađašc
natrojanskojravnici.
246 Lvropa
Za Ncstorasc tvrdi | odajc doživcodubokustarost.Bi o
j c si n Nc|cja, koji jc došao nav| astu Mcscniji i sagradio
pa| atu u Pi | u. Prcma Homcru. čuvcna jc bi | a vc| i ko-
dušnostPi | a. gdcgostima ,z| atni pchari uvckbchurubom
puni vi na" Savrcmcna arhco| ogijajc možda pronaš|a od-
rcđcnc dokazc tog |cgcndarnogbogatstva u vi dubczbroj-
ni h čaša i kondi ra i dugačkih spi skova napi taka i namir-
nica korišćcni h pri žrtvcni m gozbama Homcr kažc da sc
Odiscjcv si n Tc| cmah, stigavši na Atcni no nagovaranjc.
| ađomuPi | . zajcdnosasvoj i ms| cdbcnicimasrconaoba|is
Ncstorom, žrtvovavši osamdcsct jcdnog ,ug|jcnocnog
bi ka Poscjdonu, zcm|jotrcscu, bogu tamni h uvojaka".
P| očc ispisanc | i ncarni m B pismomotkrivcnc u arhivi pa-
| atc zai sta potvrđuju prvobi tnu Poscj donovu prcmoć I
Pi | u, poštožrtvc pri nošcncnjcmunadmašuj užrtvc Zcvsu.

Boginjapobcdc u staroj CrČkoj . Poštovaoju jc Zcvs jcr sc
bori | a na strani bogova a proti v Ti tana. At i njani su joj
posvcti | i kip u Dc| |i ma pos|c pomorskc pobcdc nad Pcr-
si janci ma kod Sa| ami nc ,480 prc n. c. ). l sportisti i vozači
trijum|a| ni h ko| a iskazi va| i su j oj počast zbog svoji h
uspchauigrama. Ri m|jani majcNi kaposta| asi mbo|pobc-
dc nad smrću, dok i m jc nj i hova v| astita Vi ktorija obcz-
bcđi va| a ovozcma|jska osvajanja Vi ktoriji n najznačajniji
o| tar postavio jc /vgust 29. godi nc prc n c. u zgradi
Scnata
Num
Bog ncba kod Samojcda. Ncbo jc i ma| o na]vi si znacaj u
ura|skojkosmo| ogij i , a Vogu|i su čak vcrova| i da jc nji hov
bogncba Numi torcms|ao životinjc l šumc i ribc u rckc.
Samojcdi ni su | i kovno prcdstav|ja| i Numa, a| i prcmajcd-
nom mi tu, on jc pos|ao pti cc da istražc vodcni haos na
počctku svcta i nači ni o zcm| ju od b| ata kojc jc jcdna od
nji h donc| a u k| junu. Prcma li nskoj |cgcndi . or| ovica j c
Rcčiuk svctskc m` to|ogi|c 24T
|ctc| a
1
rckobcskraj ni h voda. tražcći suvomcstona kojcm
oi po| oži|a jaja lzncnada, ona opazi ko|cno čarobnjaka
Vcj ncmcjncnakakovi ri i zvodc Tuor| ovica savi gnczdoi
po| oži jaja. Kada drcm|jivi čudotvorac oscti nc| agodu u
ko| cnu, onscpromcško|jii pomcri nogc,nchoticc oborivši
jajc u vodu,kojcistogčasapučc. Odžumancctapostadošc
Suncc i Mcscc, dok od komadića ||uskc nastašc Zcm|ja i
zvczdc.
Vcjncmcj ncn, arhctipskičarobnjakda|ckogscvcra,bi o
je si nboginjcvazduhal | matar. Taj ku|turnij unaki zumco
jc citru, a njcgova svirka na tom drcvnom i nstrumcntu
. spunjava| ajcšumc radošću. Di v|jc zvcri susc pi tomi | c, a
sti hijc jcnjava|c. Vcj ncmcjncn jc takođc krcnuo u pot-
ragu za čudcsni m m| i nom sampom, koji jc
¨
m| co¨ b| ago-
stanj c
Odi n
U gcrmanskoj mito| ogij i , jcdnooko božanstvo bi tkc. ma-
dijc, nadahnuća i pokojni kâ. Stariji si n Bora i orijaški njc
|cst| c. Odinjcbi o
-
vrhovni i najstariji mcđu bogovi ma".
|išući u Xl l l v. , vc| i ki i s| andski učcnjak i državni k Snori
Stur|uson ovakojc pokušao da objasni Odinov uspon to-
komvi ki nškograzdob|ja(T50-I 050), kadajc bog rata prc-
uzco mnogc lunkcijc boga ncba. ,Svc jc bi | o kako jc on
htco. Ma kakomoćnibi | i drugi bogovi . ipak suga svi s|u-
ži | i . kao dcca oca. " Odi n jc bio /| lod.
-
otac bogova".
Va| |od. , otacubijcni h¨, Vcrati r.
-
gospodar|judi ¨, Bi |cjgi
| 1a|cjg,
-
| ukavooki ¨ i
-
p| amcnooki ", C| apsvi di r, ,brz na
obmani ", ljo|svi di r,
-
vc| i k u mudrosti ", larmati r,
-
bog
tovarâ", Oski,
-
i spunitc|j žc|ja", Si dlod,
¨
otac pobcda", a
i maojc i mnogcdrugcnadi mkc. kojcjc dobi o, po ncčcmu
štoj cuči ni o¨.
l mc Odi n - ponckadVodcn, Votan i Vuotan - vcro-
vatno jc znači | o
-
di va| j¨ i | i
-
bcsan". Nadahnjivao jc stra-
šnc berseIke, gncvncratni kc koji sunagijuriša| i u najžcšći
okršaj. Kao Va| lod. Odi n jc posi ni o svc ubijcnc u boju.
Va| ha| a, dvorana izgi nu| i h ratni ka, bcšcispunj cna ejnhe-
2
4
8 Evropa
rijima, dušama boraca kojc su tu okupi l c Val ki rc. Na ra-
nomstupnj u, Odinjcvcrovatnozamcni oTi ra, gcrmansku
vcrziju prvobi tnog i ndocvropskog boga ncba, jcr jc jcd-
noruki Tir nazi van
¨
si nom Odinovi m¨. Tir jc bi oprastari
si noni ni mzaboga,a u glavnommi tu pokojcmscsvrgnuti
Allod pamti o, pri kazan jc kao čuvar ncba. Kada jc vuka
lcnrija sprcčio daproždrc ,svctlost¨ ncba, zapravo Suncc
i Mcscc, odgri zcna ruka ostala mu jc u vučjoj čclj usti . l
dok sc Ti r- i l i Tvisto, kako ga jc 98. nazvaoTacit- pri-
lagodiomanjcznačaj noj ul oziboga rata u poznoj gcrman-
skoj mi tol ogij i , Odin i njcgova dva brata, Vili i Vcj, uz-
dignuti su do pol ožaja tvoračkih božanstava. Odi n, kao
Al lod, postojaojc
¨
odpočctkavrcmcna¨, ,stvorio ncbo i
zcmljui svc na nji ma¨i poscdovao
¨
apsolutnuvl ast¨.
Borovi si novi - Odi n, Vi l i i Vcj ÷ ratovali su protiv
mraznogpradi va l mija. Kada usmrtišc moćnog gorostasa,
iz njcgovi h rana iz| i sc toliko krvi da sc podavišc svi
mrazni divovi, osi m Bcrgcl mija i njcgovcžcnc. Si novi Bo�
rovi tada odncsošc l mijcv lcš u ginungagap, prvobitni
bczdan, tc stvorišc tlo od njcgovog mcsa, pl ani nskc | i ticc
odnjcgovi hkostijui stcnjcodnjcgovih nožnihprstij u. Od
prcostalc krvi načinišc jczcra i mora. lz l mijcvog lcša i s-
crvljašcscbczbrojni patuljci ,koji mabogovi dadošcljudski
razum i obl i čjc. Staništa su im bi l au zcmlji i stcnama. Od
l mijcvc| obanjcstvorcnojc ncbo,kojcsupri državalačctiri
patulj ka, dok su od orij ašcvog mozga, bačcnog u vctar,
nastali oblaci .
Ovaj mi to stvaranjui potopu dobiojc bi b| ijskiprizvuk
u XVl vcku, kada sc Bcrgclmi nijc spasao ,pcnj anjcm na
vodcnicu¨ vcć ,uzlažcnjcm u l adi ¨. Drugi vcli ki mi t o
Borovim si novi ma govori o stvaranju ljudi. 1cdnoga dana
namorskomžal uoni nadošc dvc ccpani cc kojcjcmorctu
izbaci l o, tc i hpodigošci izdcljašc u ljudskabića. Odi n lju-
dimadadc
¨
dragoccnudušu¨,Vi l i razumi oscćanja, a Vcj
ljudskcsposobnosti i obl i čjc. Ta priča ukazujc na prvobi t-
nu dužnost Odi na kao bogavctra i vodiča duša kojc j urc
kroz vazduh. L jcdnoj odrcdnici i z 1 127. u AngJo-
Rečnik svetske mitologije 2
4
9
saksonskoj hronic
/
govori sc o tomc kako jc jcdnc noći
mnoštvo | judi posmatralo ncbcskc |ovcc koji su
¨
bi li crni ,
golcmi i zastrašujući . 1ahal i su vrânc konjc i crncjarcc, a
psi su im bi l i strahobni , ugljcnocrni , očiju vclikih kao
zdc| c. Vi dcl i sui hl judi usamomlovištugradaPctcrburga,
i u svim šumama što sc protcžu od toga grada do Stam-
|orda,i čitavusui hnoćmonasi slušali kakoduvaj ui trubc
u rogovc¨. l zglcda da jc i poslc prcobraćcnja Ccrmana u
hrišćanstvo, pomamna vojska Odi na Atri da,
¨
jahača¨,
jczdi l agcrmanski mncbcsi ma.
1cdan od či ni | aca koji su konačno dovcli do opadanja
Odi novog ku|ta i uspona hri šćanstva u scvcrnoj lvropi
ncsumnjivojcbi l opovcćano naglašavanjc nasi lja, kojcsc
vrcmcnskipokl opi l osadobomvi ki nškogckspanzionizma.
latal i stičkc ratni kc iz dugački h čamaca opči njavaojc po-
jam ragnaroka, uništcnja bogova. Kao što jc ciklus gcr-
manskc mi tol ogijc počco sa svctom okupani m l mijcvom
krv|j u, tako jc poslcdnji prizor prcdstavlj al o bojištc na
ogromnom po|j uVi grid, gdc jc bogovi ma bi | o sudcno da
izgi nu. Ragnarok, sumrak bogova, počco jc smrću Ba| dc-
ra, Odi novog drugog si na, i spoznajom bogova da su do-
zvol i | i zludarastcuLokiju, šumskompožaru i umoritclj u.
l ako su Lokija privczali l anci ma, znal i su da j c vcć
prckasno. Kraj -
¨
doba vctra,vučjc doba¨ ÷ biojc bl i zu.
VukIcnri uspcojc daproguta Suncc i ugrizc Mcscc, dok
jc morska zmi ja 1ormungand zagrcja| a morc do kiptanja,
razvcjavaj ući kužnc oblakc svukud po zcmlji i ncbu. Na
ravni ci Vi gri dsakupilcsuscsi l cz| a- lcnri i 1ormungand,
zajcdno s Lokijcm i lIri mom, koji jc prcdvodio mraznc
di vovc- aprotivnji hstupal i subogovi i cj nhcrij i , potpuno
svcsni svog prcdstojcćcg poraza. Tada uzdrhta kosmički
j ascn l gdrasi l , dok jc užas obuzimao svct. L opštcm su-
kobupa| i suOdi n, Tor,Tir,vuklcnri i morskazmija, kao
bczbrojni drugi borci, da bi na kraju Loki , u obličj u
Istorijsko-knjižemo delo, započeto na podsticaj engleskog kralja Alfeda Velikog
�849-899) ì sačuvano II čtiri verzije, od kojih najduža beleži događaje o Cezarovog
osvajanja Britanije 55. pre n.e. sve do 1 154 (Iim. prev).
250 Lvopa
Surta,
-
c¡nog" ognjcnog di va, prckrio zcm|ju p| amcnovi -
ma. a ncbo prctvorio u prah i pcpco. Opis tc katastro|c
ncobičnopodscća na vu| kanskccrupcijcnalsl andu, poput
crupcijc p| ani nc Hck| c u XVl l l vcku. Pos| c ragnaroka.
kojijcmoždai sk|j učivo p|od skandi navskog uma, ,zcm|ja
ćc sc izdići i z mora, zc| cna i | cpa", a bi |jkc ćc rasti tamo
gdc nc bchuposcjanc. ,.Nastupi ćc i di | i čnodoba", pi saojc
Snori , isvićc ,živctiu|jubavi ".
Drugi mi tovi o Odi nugovorc o njcgovim poduhvatima
u raz| i čitimsvctovi ma. Kao svipall,
-
promcn|jivi ", | utaojc
prcrušcn - najčcšćc u jcdnookog, scdobradog starca sa
štapomi šcširomopuštcnog oboda. Dabi stckaodarmud-
rosti , Odi njc baci ojcdno oko u bunarčuvcnog mudraca
Mi mija. 1aj taj anstvcni bunar. povczan s podzcmni m
svctom, na| azi o sc pod jcdni m od lgdrasi |ovi h korcna.
Prcmadrugojvcrziji , Odi njcpri mi oMimijcvuodrub|jcnu
g| avu, koju jc sačuvao pomoću bi |ja i čaro| ij a. Kc| tsku
para| c| u tom mitu prcdstav|ja Eranova g|ava koja govori.
Sasvi m jc raz| i či t mi t o zadobij anju mudrosti u kojcm sc
Odi n obcsio o kosmi čki jascn kako bi naučio tajnc runc.
Čovck čijc jc ncraspadnuto nago tc|o staro dvc hi |jadc
godina pronađcno I 950. u to| undskoj močvari na 1i | andu,
bi ojc možda obcšcn o žrtvcnavcša|au scćanjc na Odi na.
Na kraju, trcba spomcnuti i zvor pcsničkog nadahnuća,
čudcsnu mcdovi nu koju su patu|jci spravi | i od mcda
pomcšanog s krv|ju najmudrijcgčovcka, Kvasij a, i kojujc
Odi nukrao.
Odi scj
l | i l| i ks kod Pi m|jana. 1aj grčki junak bio jc kra|j l takc,
ma|og ostrva u 1onskom moru. lčcstvovao jc u 1rojan-
skom ratu i stckao zvanjc si zi li da zbog svoji h | ukavi h
smi ca| i ca, od koj i h jc ncsumnji vo najuspcni ja bi | a iz-
gradnja drvcnog konj a. Nascvši raznim prcvarama, 1ro-
j anci uvukošctuska| amcrijuna točkovima u svoj ncosvo-
ji vi grad, a zajcdno s njom i Grkc koji su sc skriva|i u
njcnom šup|jcm trbuhu. l Odiscj jc bi o mcđu ti m voj-
!cčnk svctskc mitologi|c 25I
nicima, koji izi đošc noću i otvorišc kapijc saborci ma koji
suihčcka| i sdrugcstrancbcdcma.
Nakon pustošcnja 1rojc, Odiscj j c krcnuo natrag na
ltaku, i taj put, koji prcdstav|ja tcmu Homcrovc Odiseje,
sastav|jcnc u l XV. prc n. c. , trajaojc dcsctgodi na, i akojc
boginja Atcna pruži | a Odiscju poscbnu zaštitu. Pusto|o-
vi naj cbi | o mnogo. Na Si ci | iji jc Odi scj u Poscj donustc-
kao vcčitog ncprijatc|ja os|cpi vši sina tog boga mora,
ki k|opa Po| i lcma. Susrco sc s |j udoždcrskim narodom,
lcstrigonci ma. Na Ki rki nom ostrvu, odo|co jc či ni ma uz
Hcrmcsovu pomoć i pri morao čarobni cu da vrati |j udsko
ob| i čj c njcgovi m |j udi ma, kojc Ki rka bcšc prctvori | a u
svinjc. Odiscjcvc |ađc na brodo| omno stcnjc zama| o nisu
navuk|c pri v| ačnc sircnc, o| ujnc žcnc pticc, i nakazna
Ski|a, šcstog| ava stanovnica pcći nc u tcsnacu i zmcđu l ta-
|ijci Si ci|ijc. Odiscjjcposctioi Lotolagc,
-
ždcračc | otosa",
si šaou podzcmnisvcti provco ncko| i kogodi nanaostrvu
ni mlc Ka| i pso, prc ncgo što ćc sc, kao jcdi ni prcživc| i ,
prcrušcn vratiti na l takudabi u v| astitom dvoru zatckao
pcdcsctoricu obcsni h prosaca svojc žcnc Pcnc| opc. Su-
prugu jc ubcdi o da sc obcća proscu koji uzmognc da
odapncstrc| ui znjcgovogmoćnog| uka. Samo Odiscjbcšc
u stanju da zatcgnc strunu na svom oružju, tc njcgovim
smrtonosni m strc| ama pobi proscc svc do jcdnog. l toj
oorbi , jcdi ni savczni ci bi | i su mu dvc vcrncs| ugc i m| ađani
si n1c| cmah.
Oi zi n
l | i Osij an. ,.1c| cnčc", i rski junak koji jc provco trista
godi na kao kra|j lir na n-Og-a,
-
zcm|jc m| adosti ". l šumi
jc srco tajanstvcnužcnu prcdivnog tc|a a|i sa g| avom svi -
njc. Ona mu rcč. da jc svinjska g| avapos| cdi ca drui dskc
čaro| ijc, obcćavšidaćc ta nakaznostiščcznuti čim scožcni
njomc. 1osci zbi , i oni proživcšc mnogosrcćni hgodina u
,.zcm|ji m| adosti ". Kada Oizin požc|c da ponovo poscti
l rsku,žcna murcčcda susto|cćaproš| a, a| i akovcćmora
dai dc, onda nckajašcđogatai nckastopa| omnc dotaknc
252 Lvropa
zcm|ju. Na ncsrcću, Oizi n sc spotačc na putu, što istoga
časa doncsc smrt njcgovom čudcsnom atu, dok on sam
ostada |cžinazcm|ji , stari s| cp.
Okcan
Rckakoja okružujc zcm|ju i i zvor svih voda na njoj. 1aj
rani pojam u grčkoj mito|ogi ji vcrovatno potičc izvc| i ki h
rcčni h civi| izacija Egipta i Mcsopotamij c, čijc su kosmo-
| ogijc pri kaziva|c zcm|ju kako poput sp| ava p| uta na pra-
iskonskimvodama. Čakjci prvi grčki |i | ozo|1a| csizVlv.
prc n. c. smatrao da jc voda prvo načc| o i z kojcg jc svc
nasta|oi i zkojcgsvcdobijasvojuživodaj numoć. Homcru
dva maha naziva rcku koja opasujc zcm|ju
-
roditc|jkom
svi h¨, mada iz tc tvrdnjc nc i zvodi ni kakvu kosmo| ošku
tcoriju. Aristotc|jcul Vv. prc n. c. smatraodajcstvaranjc
za Homcra čcdo toka i krctanja. Mi to| oški Okcan bio jc
muži brat1ctijc,kojajcrodi | arckc, uk|jučujući i otrovnu
Sti gu u podzcm|ju. Drugi drcvni bog mora bi o jc Ncrcj,
mudri prorok koji jcživco u p| avi m dubi namazajcdnosa
kćcri maNcrci dama.
Or|cj
Lcgcndarni grčki pcsnik i junak. Sin Apo| ona i muzcKa-
| i opc, Orlcj j c bi o vc| i ki muzičar. Njcgova svi rka uzbuđi -
va| aj cncsamoživotinjci bi |jkcvcći stcnjc i druguncživu
pri rodu. Kada mu jc žcna Euri di ka umr|a od zmijskog
ujcda, Or|cj si đc u podzcm|jc, gdc njcgova |ira ,izmami
gvozdcnc suzc¨ bogusmrti Hadu. Ovaj muprcdadc Euri-
diku, a|i jc on, prcma jcdnom prcdanju. ponovo izgubi .
Ža| cćizaEuri di kom, Or|cj prczrc drugc žcnc, kojc ga, i z
osvctc, rastrgošc nakomadc u pomami svoj i hdionizijskih
orgija. lčcnjc or|izma,grčki h mi stcrija, potica|ojc iz pc-
samakojcsupri pi sivancOr|cju.
RcčniI svclsIc milo|ogi|c 253
Pan
Gi poštovaoci ovog kozorogog i kozonogog boga ni su
uopštc bi | i sigurni da | i on prcdstav|jajcdnobožanstvoi | i
višcnji h. Prcmaprcdanju, Panjcbi oHcrmcsovsi ni mi |jc-
ni k Di oni sa, boga p| odnosti. Rodi osc u Arkadij i , pastir-
skojzcm|jiusrcdPc| oponcza. Svi raojc na pastirskoj |ru|i i
obi | azi opcćinc i vr| ctna, ncnasc|jcna mcsta. Bi ojc ncsta-
šani bodar,a| i i razdraž|jiv,naročito kadabi ga uzncmi ri | i
tokom podncvnog odmora. Znao jc da |judc i životinjc
i spuni strahom, i zncnadnom i bczraz|ožnom prcstrav|jc
nošću. Duvajući u ško| jku, izazvaojc paniku kadajc Zcvs
povco bogovc protiv Krona i 1i tana. Poput drugih
o| i mpski hbogova, uživaojc daproganjani m|c, a naročito
Eho.
O Panovojsmrti sti g| i suizvcštajizav|adavi ncrimskog
cara 1i bcrija ( 1 4-37). Brod koj i jc p| ovio i z Grčkc za
l ta| i ju ostaojc bczvctra ncda| cko od ostrva Paksa. l znc-
nada, g|as sa oba|c povi ka tri puta. . 1amuzc' ¨ Kormi | ar,
koji sc zvao1amuz,odgovori napoziv,ag| assa oba| cmu
rcčc. ,Kažii mdajcvc| i ki Panmrtav. "Kadamorskastruja
pri b| iži | ađu oba| i , a|i na drugom mcstu, kormi | arpovi ka
da j c Pan mrtav, na šta narod na kopnu udari u p| ač i
kuknjavu. Čimmorcp| ovci stigošc u l ta| iju, car pozva kor-
mi | ara, a učcnjaci sazvani da protumačc ovajdogađaj s| o
ži šc sc da dotični Pan nij c bog vcć istoi mcni dcmon. Po
svcmu sudcći , mornari su ču|i obrcdnu narica|jku za
Adoni som i | i , čak. vavi | onski m 1amuzom. Prvi hrišćani
na| azi | i su utchu u toj priči , vcrujući da ona navcštava
počctakkrajapaganskogdoba.
Pcrsc|ona
¯¯¯
Pcrsc|onu u Grčkoj , Prozcrpi nu u l ta| iji - kra|ji cu pod-
zcm| ja- otcojc Kronov i Rcj i nsi n Had. Onasc i gra| asa
kćcri ma Okcana, kružnc vodc, bcrući cvcćc na buj noj | i -
vadi , kada ug|cda stocvcti narcis koji jc posadi | a majka
zcm|ja Gcja kako bi ugodi | a bogu smrti Hadu. Kada sc
254 Lvropa
Pcrsc|ona sažc dč ga ubcrc obcma rukama, otvori sc po-
nor i z kojcg izroni Had, ščcpa jc i odvcdc u svojc pod-
zcmno carstvo. l stoga časa prcsahnušc izvori p| odnosti .
rastinjcuvcnu, životi njcprcstašcdascmnožc,arukasmrti
dodirnu |judski rod Pcrsc|oni namajka- Dcmctra u Grka
i CcrcrakodPi m| jana tumara| ajczcm| joms dvcbak|jc
u rukama. Nijc htc| a ni dajcdcni dasc mi jc. Na kraju sc
umcša Zcvs, na| oživši svom podzcmnom bratu da prcda
zarob| jcnu ncvcstu, osi m ako ona, rcčju i|i dc|om, nc
pri hvati sopstvcnu otmicu. Na Hadov nagovor, Pcrsc|ona
pojcdcscmcnara, štobi dovo|jnodaodtadasvojcvrcmc
jcdnakodc|ii zmcđumužai majkc.
Pcrsc|ona jc možda bi | a prcdgrčka boginja podzcm| ja.
Kao Kora, ,dcvi ca¨, bi | ajc moć rasta u samom ži tnom
zrnu, ši ri vi dbogi njcži tari caDcmctrc,njcncmajkc Njcno
rcdovno godi šnjc iščcznućc i patnja štoj ujc taj ncstanak
izazivaomog|i suscporcdi tijcdi nos radošćubogovazbog
njcnog povratka na O| i mp. Taj mit jc zapravo pri ča o
svctoj drami koja sc izvodi | a u E|cusi ni , b| izu Ati nc. Za
|ctnjc žcgc, nakon što bi | cti nabi | apobrana, boginja žita-
ricancstaja| abi podspržcnomzcm|jom,poputžitasprcm-
| jcnogu podzcmni m ambari ma. E|cusinskc mi stcrijc obu-
hvata|csusvctibrak, kao i drugc obrcdci ni cijacijc zajcd-
ničkc ku|tovi ma p| odnosti u zapadnoj Azij i l Ati ni , o
mrtvima sc culcmistički govori | o kao o
¨
Dcmctri nom
narodu¨
Pcrscj
Lcgcndarni grčki junak. Si n argivskc pri ncczc Danajc i
Zcvsa, koj i j oj jc pri šao kao z| atan dažd. Pcrscj jc ubi o
Gorgonu Mcduzu a njcnu g|avu pok| oni o bogi nji Atcni ,
kojamuj cda| azrca| ni šti t.
Pcrun
Drcvni s|ovcnski bog gromovni k. Bi ojc vrhovno, štavišc
tvoračkobožanstvo,a u KijcvuscsvcdoX sto|cćana| azi | o
!cčluk svc!skc mito|ogijc 255
njcgovovažnoku| tnosrcdištc. l ako postojc očig|cdnc pa-
ra| c| c s Torom, kojc ukazuj u na mogući uticaj tog gcr-
manskogboga, vr|ojcvcrovatno dajc Pcrun proizašao i z
autohtonog ku| ta groma u Pusij i . l mc mu sc povczujc s
hrastom,hrastovomšumom i | i brdom obras| i m hrastovi m
drvcćcm. Sačuvanc su pojcdi nosti obrcda izazivanja kišc.
ncvi na dcvojka, naga i pokri vcna cvcćcm. pomamno sc
vrtc| a u srcdi ni kruga, zazivajući Pcrunovu p| odonosnu
v| agu. lzg| cdadasuvijcnjcukrugi opijanjcigra|iznačaj nu
u| ogu u obožavanju Pcruna. Pri kaziva| i su ga kao muš-
karca, obično ,i zdub|jcnog u drvctu,srcbnc g|avc i z| at-
ni hbrkova¨.
Poscjdon
Vodcćičn grčkogpantcona. Sin Kronov i Rcji n, i brat
Zcvsov i l·ladov, Poscjdon j c bi o gospodar ta|asâ, morski
bog sk|on i z| i vi ma žcstokog gncva. Putovao jc morski m
dubi nama u kočijama u koj c bchu uprcgnuti prcdi vni
z| atni konj i . lj rukama mu sc na|azio moćan trozubac,
koj i mjc mogao dauspomami vodc, poputi zncnadnco| ujc
u Egcjskom moru. Poscjdon jc bi o ncobuzdano i ncza-
vi snobožanstvo. Po u| ozi kojujc imao,bi ojcnapo|aputa
i zmcđu pos| ušnog družbcni ka majkc zcm|jc i nadmoćnog
oca ncba. Začco jc mnoga konjo| i ka morska stvorcnja, a
žcna mu jc bi | a boginja mora Am|itrita. Tvrdi sc da jc,
zajcdnosa/po| onom, sagradi otrojanskcbcdcmc. l Od¡-
seji, kojujcHomcrsastavi o oko850. prc n. c. , prcdstav|jcn
jc kao ncumo| ji v protivni k Odiscja, koji jc os|cpio njc-
govogjcdnookogsi naPo| i |cma.
Poscjdon j c naročito u| i vao strah kao donosi | ac zcm-
|jotrcsa, koj i ma jc lgcjski arhi pc| ag i dan-danas sk| on
Stogasu
¨
zcm|j otrcscu¨gradovii pojcdi ncipri nosi | i izdaš-
nc žrtvc Pi m| jani su Poscj dona poistovcćiva|i s Ncptu
nom, i ta|ski mbogomvodâ.
256 Lvropa
Pri jam
Ostarc| i kra| jTrojc u vrcmc grčkc opsadc i razaranja tog
grada Trojanski rat sc, po svcmu sudcći , vodio u drugoj
po| ovi ni Xl l l v. prcn. c. Prcma prcdanju,ncprijatc|jstvasu
otpočc| azbog¹c| cni nog bckstva u Troju. Kći Zcvsa i Nc-
mczc, pcrsoni li kacijc osvctc, ¹c| cnajc bi | a supruga spar-
tanskog kra|ja Mcnc| aja, a| i jc pobcg|a s Parisom, jcdni m
odPrijamovi hsi nova.
L počctku svojc v| adavi nc, Pri jamjc podržavaoborbu
lrižana protiv Amazonki , naroda ratnica kojc su živc| c
b| i zu granicc svcta. Kada su sc Crci iskrca|i na trojansku
oba| u, Prijamjc bi o prcstar da bi učcstvovao u ratu. Tro-
jancc su prcdvodi | i njcgovi si novi , mcđu koji ma sc
naročitoisticao Hcktor, kojcgu dvobojuubi Ahi | . Dok su
Crci pustoši | i grad, Prijama jc usmrtio Ahi | ov sin Pir
¹c| cnascvrati | a u Spartus Mcnc| ajcmi tihoživc|a svc do
smrti . Tvrdi | osc, mcđuti m, dajc u podzcmnomsvctuna-
pusti | amužazaradAhi | a.
Pri jap
Bogp| odnosti , kojcgsu najprc poštova|i grčki nasc|jcni ci
Lampsakau Ma| oj /zij i . Obi čnoscpri kazujc kaosmcšno
gnomo| i kostvorcnjc sa ogromni m |a|usom u crckciji . lo-
s| c A| cksandrovc smrti , 323. prc n. c. , ku|t muj c dopro i
do Crčkc, a potom i do l ta| ij c. Costi oni ca čiji su ostaci
i skopani kod Hcrku| anuma rck| amira|a sc Prijapovim | i
kom napadno i+ as| i kani mi zatczgc kako bi ga svi pro| az-
nici mog|i vidcti . Pošto sc vcrova|o da taj bog p| odnosti
uspcšno otk|anja urokc, v| asni kkrčmcočig| cdnojc na taj
nači n htcodamuštcrij amadoncscsrcću.
Promctcj
Dos| ovnoznači .
-
smotrcnost
-
. Crčki bog vatrc i prijatc|j
čovcčanstva, sin ti tana ¹apcta i nim|c K| i mcnc, tc At| an
tov, Mcnctijcv i lpi mctcjcv brat. ¹apctovi si novi , kao
Zcvsovi ncprijatc|j i , nai š| i su na scbi ravnog u tom ši ro-
Rečnik svctskc ìmto|ogijc 257
kovi dom bogu ncba, mada jc sam Promctcj izvojcvao
|i rovupobcduistrpcvši mučcn¸|c i nc odavši pri tomsvojc
tajnoznanjc o budućim događaji ma. Znaojc da ako Zcvs
dobijc si na sa boginjom mora Tcti dom, ovaj ćc oca is-
tisnuti s po| ožaja g|avnog mcđu bogovi ma. Zcvs jc ,oho-
|og
-
Mcncti ja oši nuo munjom, natcrao
·
tvrdog|avog
-
At-
|anta da podi gnc ncbo, razornu Pandoru podario
·
buda-
| astom
-
lpi mctcju. a ,| ukavog
-
Promctcja okovao na
stcni , ša|jući or|a da sc danju hrani njcgovom bcsmrtnom
jctrom, kojabiscsvakcnoći obnav|ja| a. Mučcni čkogboga
vatrc možda jc os| obodi o junak Hcrak|c, bcz pristanka
o| i mpski hbogova.
Hcsi odj cu Vl l vckuprc n. c. pi saodapostoji pct|jud-
skih rasa,koji maodgovara pctsvctski hdoba. Tosuz|atna
rasa- Kronovizadovo|j ni podani ci . kratkovcčnasrcbrna÷
koju jc bczbožnom uči ni o Promctcj , svircpa bronzana ÷
bczi mcni Arcjcvi pok| onici, ratni ci prcdodrcđcni za pod-
zcmni svct,junačka- časniji nas| cdni ci bronzani h |judi, i,
konačno, gvozdcna- u kojuspada Hcsi od, kao i mi sami.
Cvozdcna rasa ncćc prcstati sa uni štavanjcm svc dok jc
Zcvs ncpočisti sa| i ca zcm|jc,kaoštojc to uči ni oi s prct-
hodnc čctiri rasc. Prvobi tno zcma|jsko obi|jc, i z kojcg jc
izni k| očovcčanstvo,Zcvsjcuk| oni onakonštojc Promctcj
naučio |judc da tom vrhovnom bogu prcvano uskraćuju
dužnu mu žrtvu. Zcvs jc takođc | judi ma oduzco vatru,
c| cmcnt ncophodan za postojanjc ci vi | i zacijc. Promctcj sc
drznuodaukradcp| amcn. bi | oizHclcstovcradi oni cc bi | o
sa ognjišta bogova na O| i mpu, a Zcvs sc osvcti o obcćavši
da ćc stvoriti z| o. To bcšc , svcnadarcna
-
Pandora, koju
Hc|cst nači ni po Zcvsovom na| ogu. Lprkos Promctcjo-
vom upozorcnju da nc prima ni kakvc darovc od Zcvsa,
lpi mctcj pri hvati Pandoru i njcn krčag, i z kojcg iziđošc
-
svc pogubncncsrcćc|judskoga roda
-
. Pos|c togapcstadc
sasvi m očig|cdnapodc| anasmrtni kci bcsmrtni kc.
Promctcjjc dvojak| i k. l maoj cdvavi dabožanskogpo-
magača. oganj jc bi o njcgov dar čovcčanstvu ,u ncki m
pri čama to jc bi o sam život), a| i ccna tchno| oškog na-
258 Evropa
prctka bi | i s u jad i razaranjc. kao obc| cžjc gvozdcnog
doba Dva koraka n ap rcd. jcdan korak nazad - u porc-
đcnju sa z| atni m dobom, možda čak tri koraka nazad.
Promctcj, svcjcdno, ostajc priv|ačan si mbo| , o| i čcnjc nc
porobivcvo|jc koja sc suprotstav|ja nadmoćnijoj si | i , vcč-
nookovani patni k, a|i si guran u konačnu pobcdustvariza
koj uscbori .
Pui |
Vc|ški p| cmi ć i j unak jcdnog od dc| ova Mabinogi/ona,
srcdnjovckovnogci k| usa | cgcndi . Pui | jc srco u sivo odc
nutog Arauna, čarobnjakai kra|ja podzcmnog svcta. ano­
vena, tc sc s nj i m dogovori da na godi nu dana razmcnc
ob| i čjai dužnosti. Docni jcjcPui|uzcozažcnuPijanon. a| i
mu ju jc pri vrcmcno prcotco var|j ivi Cvau| , razočarani
prosac kojcg jc podržava| a njcna porodica. Pui| j ujc po-
vrati o smi ca| icom, a| i j c njcgov v|astiti narod | juti | a nji -
hovabczdctnost,tc Rij anon zadcsiža| osnasudbi na. Mada
i mscsin konačnoi pak rodi o. porodicujci da|jcptogoni | a
z|a kob. čak i pos| c Pui | ovc smrti. Proš|c su godi nc i
godi ncpuncža|ostiprc ncgo što bchuski nutc či ni kojc na
Pui | ovuporodicubaci šcCvau| ovirođaci .
Pui | asu zva| i pog| avaromDavcda.ob| asti uj ugozapad-
nom Vc| su. i gospodarompodzcmnog svcta, anovena. 1o
drugo zvanjc izg| cda daj c stckao potči njavanjcm i trp|jc-
njcm, a| i j cprvo uma| o i zgubi ovcnčanjcms Pijanon. Ona
jc bi | a ncdvosmis| cno povczana s konj i ma - kad sc prvi
put poj avi | a, jaha| ajc , najbržcg ata
-
- a moždajc bi | a i
-
vc| i kakra|jica
-
lpona, kc| tskabogi nja poznatas rimskih
natpi sa. lponusupri kazi va| i kakojašc nakobi | i . a i ma| a
jc v| ast i nad putovanjc mdušc pos|c smrti . l mc Gvaul jc
znači | o. svct| ost
-
. takodajcpozadi nasukobakojijc i zbi o
tokom svadbcnog pi ra vcrovatno bi o drcvni obrcd borbc
godišnjih doba.
!cči1k svc|skc niIo|ogi|c 259
|adamant
||cdgrčko i mc ncpoznatog značcnja. l grčkoj mi to| ogij i .
t o j cbi o Zcvsov i Iuropi n si n, a Minojcv i Sarpcdonov
o|at. Njcgovo ncjasno porck| o možda obj ašnjava i njcgov
ncsvakidašnji kraj. Za raz| i kuoduzrujani hscni kojc susc
-pušta|c u Hadovo carstvo, Padamantjc dospco u l| i scj ,
·aj koji jc lIomcr smcstio na da|cki zapad, na oba|c svc-
opasujućc rckc Okcana. Vcrgi | ijc u Ee/idi kažc da Pada-
cantnadzi rcTartar. mag|ovitiza| i vdubokopodzcm|jom.
|ao i Mi noj a. Padamanta su smatra|i mudri m sudijom.
t ¦ |ci su takođc tvrdi | i da j c u Bcotij u vratio krutu trsku.
od|ičnuzaprav|jcnjckopa|jai |ru| a
|c| i kvijc
[ j udi od davni na čuvaju prcdmctc za kojc vcruju da su
zoogsvoji h ranij i hvcza i spunjcni vr| i nom lIrišćanski ku| t
·c| i kvija takođc jc nastao rano, u vczi s mošti ma mučc-
n| ka. ladsusv. l gnjatija I 07. pojc| i | avovi,pri čcmusuod
nicga osta| c samo dugc kosti , ovc su prcnctc u njcgov
·odni grad Anti ohiju. gdc su čuvanc kao , ncptoccnjivo
o| ago ostav|jcno Crkvi mi | ošću što bcšc u mučcni ku¨.
Vcrovanjc u dc| otvonost takvih prcdmcta dovc|o jc do
|aspodc|czcmni hostataka i zmcđumnogi hcrkava i vcrni
-a. lbrzo jc ku| t rc| i kvija obogaćcn krađama. zanatski m
cajstorijama i prcvarama. Sv. Avgusti n ¸354-430) ža| i osc
-ako pojcdi nci . prcrušcni u ka| uđcrc. | utaju unaoko| o i
prodaju mošti mučcni ka i drugc |ažne amaj| i jc. 1amo gdc
sc zna|o da su rc| i kvijc autcnti čne, hrišćani su. puni pouz-
danja. očcki va| i da sc dcsc čuda. Codi nc 4I 5. iskopano
t c| o sv. Stc|an a izaziva| o jc čudcsna i scc|jcnja dok su
hodočasni cihr| i | i kanjcgovomhramuu1crusa| i mu.
lobičaj i | oscdascrcI i kvijc nosckaosrcdstvozazašti-
tuodrđavi huticaja. Vi | i jamOsvajačkrcnuojc ¡0oo. ubi t-
-u kod Hcjsti ngsa noscći ogr|icu od rc| i kvija koj u mu jc
pok| oni oPapa. Bi | ojc i g| asova protiv toga ku| ta. A| kui n
¸735-804), crkvcni savctni kKar| a Vc|i kog, rckaojc dajc
260 E\opa
boljc sl cditi pri mcr svctaca ncgo čuvati njihovc kosti, al i
pomama za rcl i kvijama nijc izgubi | a na snazi do kraja
srcdnjcgvcka.
Ro| and
Baski sukodRonscvoa778. uni šti l i zašti tni cu vojskclar|a
Vcl i kog, kojascvraćala izpohoda u Španiji kako bi ugu-
ši l a ustanak ncdavno pokorcni h Saksona u Ncmačkoj . L
toj bici pogi nuo jc |ranački zapovcdni k Rol and. Oko tog
poraza i splc| c su sc |cgcndc, a u Pesmi o RoJandu iz Xl
stolcća,pal i ratni kpojavljujcsckaohrišćanskijunakkojcg
su savladalc si l c i sl ama. Spcv cpskom radnjom pri kazujc
|cudal ni sistcm i otkriva i zncnađujuću dubi nu hrišćanskc
mržnjcprcmaMuhamcdovimsl cdbcnicima. Ohol ,hrabari
ncmi losrdan, Rol andjc odbijao da trubljcnjcm u rog po-
zovc pojačanjc svc dok nijc bi l o prckasno. A kada ko-
načnodunuu rog,odnaporamu
¨
krvl i nui zustaišiknui z
čcl a¨.
Romu|
Lcgcndarni osni vači prvikralj Ri ma. Romul i Rcmbi l i su
si novi boga rata Marsa i vcstal kc Rcjc Silvijc. Mališani su
ostavljcni da u čamčiću pl utaju nabuja| i m Ti brom, ali sc
nasukašc kraj jcdnc smokvc, gdc ih jc spasla i podoji l a
vuči ca. Otkri o i hj c i usvoji o kraljcv pastirlaustu| . lada
su odrasl i , osnoval i su Ri m, al i mcđu nji ma izbi svađa u
kojoj Romulubi brata. SamomRi mu, kaoutočištuodbcg-
l i h robova i ubi ca. manjkalo jc žcna, što jc Romul rcši o
otmi com sabi nj anski h dcvojaka tokom jcdnc svctkovi nc.
Poslc čctrdcsctogodišnjc vladavi nc, Romul jc iščcznuo i
postaobogKvi ri n.
Krajcm l Vvcka prc n. c. mi tuo Romulubi oj csuprot-
stavljcn mit o Encji kaoprctpostavljcnom osnivaču grada
Ri ma. Vučica jc bi l a simbol nacijc od osnivanja Rcpub-
l i kc 51 0. prc n. c. Mada jc carska zaštita Encji dodcl i l a
zvaničnu sl avu ( 1 48, na dcvctstogodišnjicu tradicional nog
Kcčiuk svctskc mitologije 261
osnivanjaRi ma,i skovanj cnovackoj i mjctrojanskompo-
tc kl u gradadataprcdnost), zani manjczaRomul ai Rcma
ni kadanijcspl asnul o.
Sarpcdon
L Homcrovoj Jijadi, Sarpcdon jc zapovcdni k l i kijskih
jcdi ni ca mcđu Prijamovi msavczni ci ma. lgraojc istaknutu
u| ogu u odbrani Trojc, izvco smco napad na grčki l ogori
bi o najuboji tiji na grudobrani ma svc dok ga nij c oborila
oštrica Patroklovog koplja. Prcma drugoj tradiciji , Sarpc-
donjcbio Mi nojcvbrat,i posvađaoscs nji mprc ncgo što
jc pobcgao u Mal u Azij u, gdc jc osnovao čuvcni grad
Mi | ct. Vrcmcnski raspon koji razdvaja njcgovu j unačku
smrt pod trojanski m bcdcmi ma od svađc na ostrvu Kritu
objašnjavascprctpostavkomdajcživcotrilj udskavcka.
Sat i ri
Duhovi divlji ncu grčkoj i rimskoj mi to|ogiji . Životinjskih
pori va i ponašanja, pri kazivani su kao konji ili j arci , a
najčcšćc su ih dovodi l i u vczu sa Di onisom, moćni m bo-
µombi lja, vi naizanosa. Skorosuistovctnisastarci masi l c-
ni ma, učijaobclcžjaspadajui konjskcuši .
lada jc u Vl vcku prc n. c. Pratina uvco sati rsku igru
na kraju slcda tragcdi ja, glumci su sc pojavlji val i kosti-
ci rani kaosi | cni prcobražcni u smcšnc pijancc. Tragcdija
j. u Grčkoj bila vcrski obrcdjcr jc činila dco Di oni sovih
svcčanosti. Sl ična tradicija cvcta danas mcđu prckomor-
ski m li nczi ma u jugoistočnoj Aziji - prcdstavc sc izvodc
na traj noj pozorni ci koja glcda na budistički i l i taoi stički
hram s drugc stranc puta. Ati nski građani posmatrali su
ttagcdijcu Di onisovompozorištu, naistočnojstrani Akro-
polja.
Saturn
Drcvni italskibogži ta. Ri mlj ani sugapoistovcći val i s gr-
čki m Kronom,al i višcsličnosti i maojcs Dcmctrom, bogi-
262 Ivopa
njombi lja. Tvtdi | osc da mu jc i mc povczanosa sctvom
salus, nai mc, znači ,poscj an". Njcgovptazni k, Satuna| ijc.
svctkovaosc u dcccmbtu i ttaj ao ncdc|¸¦ u dana. a donck| c
jc sačuvan u naši m boži ćni m ptos|avama. Tokom Satut-
na| ija, tobovi majcpti vtcmcnodopuštanodačincšta i mjc
vo|ja, na lotumujc pti tcđi vanajavna gozba kojoj jc mo-
gao svako da ptisustvujc, a tazmcnjivani su i pok| oni .
Lažni kta|j. i | i ,gospodat nctcda¨, v| adao jc ti m povtat-
kom u z| atno doba. Tojc bi | a timska vctzija gtčkih lto-
nija,svctkovi nc ltona, najm| ađcgmcđuTitani ma. Po Sa-
tunu jc nazvana istoi mcna p| ancta, a i govoni ci cng-
|cskog jczi ka svoju tcč za subotu, Saturday, duguju tom
bogu.
Scjdc
lod |aponaca, svcto kamcnjc, ncobtađcno |judskom tu-
kom. Scj dc su mahom bi | i kamcnovi koji majc voda da| a
ncobičan izg| cd, ponckad čak i |j udsko i | i životi njsko ob�
| i čjc. Takvi čvotugavi, ko| utasti, vcttom i kišom izjcdcni
komadi čcstosusakup| jani na svctom mcstu,i tada Sl vc-
tova| oda ptcdstav|jaju potodicu. Od ti h kamcni h bogova
mog| c susc i skati us| ugc i ptcdskazanjabudući h događaj a.
Osi mkamcni h, laponci su i ma| i i dtvcnc scjdc. To su
bi | i i | i panjcvi ukopani u zcm|ju i | i čvtsto pobijcni koci .
McđuSamojcdi mau Rusijipostoja| csuttadicijcvczancza
kamcnjc kojc jc postav|jano na pojcdi ni m p| ani nski m
vthovi maLta| ai za kojcsc vctova|oda ,pti dtžava' vasc
|jcnu. Osi m si mbo| i čnc. ono jc. ptcma shvatanju Samo-
jcda, vtši | oi ptaktičnu |unkcij u - podupi ta| ojc ncbo. lo-
jam ncbcskog stuba jav|ja sc u mi to| ogij i tazni h scvcni h
natoda. Pti mcti zato bi | i suzimzc| cnodtvo potcd htama
u lpsa| i i i tmi nsu| ski stub koji jc uni šti o lat| o Vc| i ki
tatujućiptotivSaksonacakodltczbutga772.
Scrmcnì s
Dugc daćc kodBa| ta. KadasuvitczoviTcvtonskogtcdau
Xl l l vcku ognjcm i mačcm uvc| i hti šćansku tc| igiju u
Rečnik svetske iuto|ogijc 263
|tusiju i li tvaniju. bi | i su zadiv|jcni oçtomnom pažnjom
koju su nj i hovi i ndocvtopski tođaci u tim ktajcvima
posvcći va| i sahtanama. Bi ojc običaj da kada ncko umtc,
cjcgovi tođaci i ptijatc|ji po mcsccdana, i | i još dužc,s| avc
daću. Pojcdi nap| cmcnazna| asukakodazamtznu|cštako
oa još višc vtcmcna ptotcknc ptc njcgovog spa|jivanja.
Ovi pogtcbni obi čaji potiču i z ptastati h vtcmcna, na šta
ukazujuznaci dasuscustcdnjoj lvtopi u btonzanodoba
|atvc mušica htani | c |judski m skc| cti ma. Znamo da su sc
|a| ti stata| i da pokojni kkako do| i kujc otputujc u zcm|ju
..ptckobtcgova. . . gdcscna| azi suncc¨. Takođcsuvctova| i
da sc dušc ptcmi nu| i h sc|c u dtvcćc, cvcćc, životinjc i
pticc. Zato i dan-danas poncgdc nai | azimo na zabtanu
oktcsivanjadtvcćai košcnjattavcnastati mgtob|jima.
Si bi | a
|totočica. Najčuvcnija u ti mskoj mi to| ogiji bi | ajc kumcj-
ska Si bi | a. kojajc lncji pomog|a dasiđcu podzcmnisvct.
U Eneji'di, napi sanoj na ktaj u l vcka ptc n. c. , Vctgi|ijc o
lumi govoti kao o mcstu na kojcm jc Dcda| , do|ctcvši s
lti ta. sagtadi ohtamApo| onu, gdc jc osvcštaosvo¸j a kti | a.
Vctgi| ijc takođc opi sujc svcti l i štc ptotočicc kaozamtšcnu
mtcžupcći na. , . Sttašna špi | ja uscčcnajc u kti | okumcjskc
stcnc. Do njc vodi stoti nu ši toki h pti | aza. sa stoti nama
otvota. lznjcsttujistoti nuzvukova- Si bi | i ni odgovoti . ¨
Sbi/ske knjige, zbitkaptoročki hiztckazakojcs cvcto-
va| o da ptcdskazuju budućnost. stig|c su u Ri m za v|a-
oavinc |cgcndatnog cttutskog kta|ja Tatkvi ni ja Pti ska.
Ncka,sttanki nj a¨ponudimudakupi odnjc dcvctknji ga.
lada ovaj odbi njcnuponudu, onaspa| i tti knji gc, a ptc-
osta| i hšcstponudi mupoistoj ccni . ladaTatkvi nijc odbi
i tu ponudu, ona spa|i još tti knji gc, ponudi vši mu ptcos-
ta|c ttipodi sti mus|ovi ma. Tujcponuduv| adatmotao da
pti hvati . lnj i gc jc na lapi to| u čuvao zbot svcštcni ka, a
mog|c su sc otvoti ti samo po natcđcnju Scnata. lonačno
suncsta|c kada suVanda| i 410. taztuši | i Ri m.
I
I I
2o4 Evropa
Si | van
Pi mskobožanstvo ncobrađcnogzcmljišta, ncpouzdana si-
l
·
a u s
.
vakodncvn
'
m živ

tu Trcbal ogajcpažljivo umi loš-
cav

t| kadg

d b| sczadi ral ou njcgovopodručjc. Si l vanjc
anti tczall on, vcscl oj ital skojboginjibi ljakaucvatu.
Si zi f
,Najprcprcdcniji mcđu ljudi ma¨, prcma stari m Crci ma
kažn,
l
cn z
º
o

sv

ji h smi cal i ca bcskonačnim radom u pod

zcmlj u. Bi ojc pnmoran da ccl uvcčnost na vrh brda val i a
mcrmcrnu stcnu, koja bi sc, dospcvši tamo, skotrl j al a u
podnožjc. Sizil, taj simbol uzal udnosti, bio j c rani j c
pohl cpnikraljKori nta.
+
�a
.
osujcćcnost bcšc osuđcn i Tantal , kojcg jc Zcvsu
rodi l a

jcdna ni mla. Zbognjcgovogncpodobnogponašanja
na Ol i mpu- smrtni ci majc i l i otkrioštabogovi pričaj uza
trpczon
�.
i l i im jc, pak, odnco hranu bogova, nckt�r i l i
ambrozi¸(u - Zcvs ga jc protcrao u Tartar, tamni cu ispod
podzcmnogsvcta. Tujc Tantal stajaou vodi do bradc, nc
moga

ši da
.
utaži sil nu žcđ, pošto sc voda povlači l a kad
godbi spusttogl avu. Zatovrcmc, nadglavommujcvisilo
sočno
-
g
.
rožđc, kojc jc takođc ostajal o tik van n;cgovog
domasa] a.
Svaroži ć
Drcvni sl ovcnski bogvatrc, naročitoonckoj asc koristila
za sušc

njc žita. Otac mu jc bio Svarog, ,oistovcćcn s
Hclcstom, grčkim bogom kovačcm. Svarožićcvo t mc sa-
čuvanojcurumunskojrcčis/arog, ,spržcn¨.
Svc|ovi d
L sl ovcnskoj mi tol ogiji , čctvoroglavi bog rata. Atri buti su
mu bi l i mač, oglav, scdl o i konj bcl ac. Svctovi du jc bi l o
posv

ćc

`
nckol i

o važniji hhramova, a svaki od nji hču�
val oj cvtscodstotmu |judi .
Rečnik svetske mitologije 265
Tal ijcsi n
Vclški čarobnjak i pcsni k Ži vcojc možda u Vl vcku. u
doba poglavara koji jc u docnij�j vitcškoj knjižcvnosti
prcobražcn u kralja Artura. Tal ijcsi novc l cgcndc i pcsmc
sačuvanc su u cpu Mabinogion. Vcštica Karidvcn pri prc-
malajcusvomkotl učudcsnukašuodkojcjcposl cgodi nu
danakuvanja trcbal o da dobijc tri bl agoslovcnc kapi . Ko
god bi i h progutao. doznao bi svc taj nc prošl osti, sa-
dašnjosti i budućnosti. l grom sl učaja, to sc dcsi Cvionu
lahu, dcčaku koji jc ispod kotla pomagao da sc održi
vatra. Kada mu uskipcl c kapi padošcnaprst,on gastavi u
usta, al i sc, shvativši opasnost u kojoj sc našao, dadc u
ocg. Kari dvcn ga jc ncmi l osrdnoprogoni l a Poslc broj ni h
prcobražaja, grabcžljiva vcštica, u obl ičju kokoši , pojcdc
malogbcgunca prcrušcnoguzrnopšcnicc.
Dcčak na krajuoi bačcn u morci uhvaćcn u zamku za
ri bc. Oni koji su ga ugl cdal i prozvašc ga
¨
Tal ijcsi n¨ zbog
cjcgovog svctlog čcl a Znanjcm jc zbunjivao kraljcvskc
pcsnikc i zaprcpašćivao puk. ,Starsam i nov sam¨, govo-
riojc. ,Bi osammrtav,iživcosam. ¹asamTal ijcsi n. ¨
Tcutatcs
Kcltski bog rata kojcm su sc u Caliji pri nosi l c ljudskc
žrtvc. l mc mumožda poti čc od rcči
¨
plcmc¨i l i ,narod¨ -
loula na gal skom, i l i tuath na irskom. ¹cdni tvrdc da j c
Tcutatcs,kakogajc nazivao¹ul ijc Cczar,bi ogl avni bog u
galskom pantconu, dok drugi prctpostavljaju da to nijc
bilo i mc pojcdi načnog božanstva vcć opšti atributkoji sc
mogaopri pi sati razl ičitimbožanstvima. Lkol i kojcbi obog
rata,TcutatcsjcpoistovcćivansMarsom.
Tczcj
lcgcndarni grčki junak. Ati njani sutompri ncu pripisival i
brojncpoduhvatc kojibchuzačcci dcmokratijc. Svrgavao
jc tiranc, osl obađao zcmljakc tlačcnja i uki dao bcskrajno
pl aćanjcdankastrani msi l ama. Najčuvcniji podvigTczcjcv
266 Evopa
bi l o jc ubijanjc bi koglavog Mi notaura. kojcm su Krićani
svakcgodi nc žrtvovali po scdam ati nski h dcvojaka i ml a-
di ća. L toj pustol ovi ni 1czcjuj c pomogla kritska princcza
Arij adna, davši mu kl ubc konca kojc mu omogući da
pobcgnc iz Ocdal ovog l avi ri nta nakon što jc usmrtio Mi-
notaura. l tom mitu nai l azimo možda na iskrivljcnu vcr-
zij u mnogo starijih priča o svctoj borbi s bi kovima kojc
potičui zprcdgrčkograzdoblja kritskc istorij c.
L ostalc 1czcjcvc podvigc spadaj u. poraz Amazonki i
hvatanjc nji hovc kral jicc /nti opc, uspcšno savczništvo s
tcsal ski mkralj cmPi ritojcmproti vkcntaura. nasrtljivih ko-
njolj udi , i smcl i si l azak u podzcmni svct, zajcdno s Piri·
tojcm, kako bi otcli Pcrsc|onu, kraljicu mrtvi h. Za vrcmc
togpoduhvatanai šl i su na žcstok otpor, a 1czcjjc umakao
samo zahvaljujući tomc što sc lcrakl c umcšao. \crovalo
sc da jc umrli 1czcj 490. prc n. c. u bici kod Maratona
pomogaoAtinj ani madaodbijupcrsijskczavojcvačc.

Ti ni ja
Itrurski bog ol uj c, pandan ri mskom 1upi tcru i grčkom
Zcvsu. L grad Ri m 1i nija-1upi tcr uvcdcn jc u razdoblju
ctrurskc monarhijc ,oko o50-5I 0 prc n. c. ) . Crani cc jc
smatrao svcti m. nadzirao i h jc i obczbcđivao nj i hovu nc-
povrcdivost.
1or
Kada su /ngl osaksonci oko 300. usvoji l i rimski kalcndar.
čctvrtaksu nazval i Thunres-daeg, pol atinskom Jovis dies,
,.Jupi tcrov dan". Ncobuzdani crvcnokosi 1or bi o jc gcr-
manska vcrzija i ndocvropskog gromovni ka. Njcgovi par-
njaci bi l i su 1upi tcr. Zcvs, l ndra i hcti tski bogvrcmcnskih
pri l i ka. Mada su ga priznaval i Iao zakl ctog ncprijatclj a
mrazni h divova, 1or jc po mnogi m svoj i m atributima ÷
snazi , vcl i či ni , cncrgij i , ncutol ji vom apctitu - višc nal ičio
divovi mancgobogovima.
Rečn ik s\'etske mitologije 2o7
Kočijc sumuprckoncba pokrctalc dvc kozc, čija i mc-
nabchuZubodrobi l i ca i Zuboškrgutka. Njcgovatri čudcs-
na oružja bi l i su grom-čckić. gvozdcnc rukavicc pomoću
koj i hjc držaočckić,i pojaskoji mujc umnožavaosnagu i
uvcćavao ga za pol a. Pišući krajcmXl l vcka, AdamizBrc-
mcnanasl cdcćinačinjc osl i kaotri boga koji subi l i pošto-
vani u vcl i kom hramu u Ipsal i . .1or, najmoćniji mcđu
nj i ma troji com, stoji u srcdi štu građcvi nc, s \odanom i
|rikoom sa svojc dcsnc i l cvc stranc. 1or, kažu, vl ada
vazduhom. Cospodarigromom i munjom, vctrom i kišom,
vcdrim ncbom i pl odnošću. . . Kada zaprctc kuga i l i gl ad,
1oruscpri noscžrtvc. "
Najčuvcnijc njcgovo putovanjc u zcml ju divova bi l oj c
jcdnom pri l i kom kada jc loki pratio 1ora i kada s usrcl i
Skrimija, ·
Col cmoga", mraznog di va koji jc bi o tol i ko
ogroman da su bogovi spaval i u pal cu njcgovc praznc
rukavicc mi slcći da sc nal azc u nckakvoj sobi . Kada 1or
pokuša čcki ćcm da razbijc l obanju usnul om orijašu, Skri -
mi sc probudi , vcrujući da mu jc čcl o dotakl a l iska i l i
grančica. Potom su stigl i do grada ltgarda, čiji m bcdc-
mi ma ni su mogli da sagl cdaju vrh i ako tcmcni ma bchu
pritisli poti l jkc. Nakon što su ušl i u vcl i ki Ltgard, 1or i
njcgovi drugovi poražcni su u nckol i koborbi , pri čcmu jc
gromovni ka na jcdno kol cno obori l a nckakva
"
stara,
prastara žcna". 1cksu napovratkukući bogovi shvati l i da
su Skrimi i Itgard samo ogromnc opscnc kojc pl ašlji vi
mrazni di vovibchuposl al i dazbunc moćnoga1ora.
.lcdnom su 1or i div li mi zajcdno pošl i da upccaj u
morskuzmij u1ormundgand. Oži novska udica sa golcmi m
vol omnataknutimna nj u kaomamaczagl avi l ascu ždrcl u
čudovi šta, i 1orbi ovaj ul ovi zvukao na kopno daprizor
1ormundgand koja sc dižc i z dubi na n ijc prcstravio Hi-
mija. Oi vjc u pani ci prcsckao konopac, a potom skoči o u
morc kako bi izbcgao srdžbu razočaranog ribara. Orugi
di v koj i jc razljutio 1ora bi o jc Hrungni . Cromovni k j c
morao da prcki nc svoju omi lj cnu razbibrigu, lov na !r·-
love taj anstvcna bi ća Ska ndi navijc koj a su ranijc bi l i
268 Lvropa
divovia| i i mvc| i či nai moćnckakobchuumanj cni takoda
su ih brka|isađavolcimai patu|jcima- kadagabogoviza-
mo| išc da ih brani od kamcnog diva Hrungnija, progo-
ni tc| ja Odi novog. 1or jc u dvoboju oborio Hrungnija čc-
ki ćcm, a| i jc i sam bi o povrcđcn jcr mu sc komad brusa
zabi oug|avu.
1orovčcki ć. bogovi majcdi nazaštitaod divova,pojav-
|jujc sc u jcdnoj od najstariji h pcsama u Edama, i s| and-
skim cpovi ma. L Timskvidi, sastav|jcnoj oko900, pripo-
vcda sc kako su čckić ukra| i di vovi i sakri | i ga u utrobi
zcm| jc. 1ojc Loki saznao od1ri ma, kra|ja mrazni h divo-
va, a ujcdno jc od njcga saznao i us| ovc pod koji ma jc
čcki ćmogaobi ti vraćcn. nai mc, lrcjajc mora|a dasc uda
za 1ri ma. Bogi nja to odbi bcz dvoum|jcnja, tc bogovi od-
| učišcda umcstonjc pođc 1or. .lcdvascprisi| ivši daobučc
ha|j i nu, 1orkrcnu, prcrušcn u lrcju, doksc Lokiprcrušio
us| uški nju. 1okomsvadbcncgozbc, 1rimazačudi toštojc
-
ncvcsta¨ pojc| ačitavogvo|a, osam|ososai svcpos| asticc
za gospc, i svc to još za| i | a s tri bačvc vi na. Lukavi Loki
objasni tu ncobi čnu proždr|j ivost na s|cdcći nači n. ,ncvc-
sta¨jc ncdc|judanaprcdvcnčanjcbi | asuvišcuzbuđcnada
bi bi | o šta jc|a i | i pi | a 1ada 1ri m izvadi čckić, koji 1or
ščcpai nji mcpoobarasvcpri sutncdivovc.
Cromovni kov grom bio jc spascn. Bogovi su mog|i da
prcdahnu u svojoj dugoj borbi s divovima. A| i pos|c iz-
vcsnogvrcmcnabi ćc nadv| adani tokom ragnaroka. 1orćc
ubi ti 1ormungand a| i ćc i sam pogi nuti u tom ti tanskom
okršaj u.
Tri stan
Za truvcrc, tc trubadurc srcdnj ovckovnc Francuskc, 1ri -
stan jc bio i dca| ni ljubavni k� Lcgcnda o 1ristanu i l zo|di
dopr|a jc do nji h i z Brctanjc, a|i jc bi|a poznata i u Kor-
nvo|u, Vc|su, l rskoj i Škotskoj , scžućivrcmcnski u ncpo-
j amnuproš|ost. Bckstva| jubavni kai udvaranjcbi | i suomi-
|jcnatcmaukc| tskoj mi to| ogij i .
Kcčiuk svctskc milo|ogi|c 269
Iran
Hcsiodjcu Vl l v. prc n c. izvcorodos|ov

rčki

.
bogovai z
božanskogpara Lrana i Ccjc, ncbai zcm|jc. Nji hova vcza
bi | ajcstrasna, poštojcLran,
-
pri b|
.
iža

ajućisc i

i rcćisc
.
u
svim pravci ma. žc|jan |jubavi , obuj m| ji vao zcm|j u sa svih
strana¨ A|ibi | ajctoi razorna|jubav. Lran
.
sc ncprcstan

sjcdi njavao sa Ccjom, a nji hovu dccu

knv

o
.
u utrobi
zcm|jc . .lcdno od tc zakopanc dccc,

ajm| aJ| si
.
n Kr
¸
n

od| uči da zbaci boga ncba mrskog mu i mcna. Ccj a nac

i:i
moćan srp sa oštri m zupcima, tc Kron z

mahnu titn
oružjcm tako si | no da odscčc Lranov ud, koj i osta
.
u tc| u
zcm|jc. Lškop|jcno ncbo razdvoji sc tada
.
od zcm|

.
c, ka

što gajc u zapadnoazijskommitu
.
od

cm|j

.
r

zdvoj

o
.
pr
_
i
mcđubogovi ma. Od njcgovc krvi Ccj a naci ni
-
moci:i kc ,
lri nijc, 1i tanc i druga stvorcnja, dok sc iz odscčcnog uda
umorurodi | aAlrodi ta. Lranjcpotompaouzaborav,dok
jc Kron v| adao svctom, ožcnivši sc scstrom Rcjom
-


1�
razdob|jcpoznatojckaoz|atno doba, vrcmck

dasu

ivch
1i tani . A|i i Kron, kojcgjc proročištc upozonl o da cc ga
svrgnuti jcdan od si nova, uni

tav

o jc

| astitu dccu, svc
dok sc nijc rodi o Zcvs, kojcg jc ma]ka spas|a takvc
sudbi nc. Pos|c dugotraj nc borbc, Kronova dcca, prcd-
vođcnaZcvsom, porazišcoca i 1itanc,kojcpos|ašc u 1ar-
tar dubokopodpovrši nomzcm|jc.
·
Svrgavanjc Lrana priziva u scćan
1�
priču ,� Pesme o
Ulikumiju, hurijskogmitaizdrugoghi |j adugod
.
ist
� �
rc n. c.
Kumarbi jc sa svoji m tiranskim occm postupi o jos suro-
vijc Progutao jc božanski ud, začcvši tako nckohko ,.za-
st�ašujućih bogova¨, uk|j učujući i o| uj ni ka 1cšub

, kom

bcšcsuđcnodazbacii samogKumarbi ja. KodHcsi oda, taj
tcogonijski s| cd činc Lran, Kron i

Zcvs. Dva sto|cća ra-
nijc, Homcrjcj ošuvckznaoza prais

onskcvodc

.
-
Okcan
i z kojcg i zni košc bogovi ¨. Kod Hcsi oda, mc

uti m, prvo-
bi tni haostamni hvodaa|cgorijskijcprcdstav|jcnkaodctc
Lrana i Ccjc. Okcan postajc voda koja opasujc kopno,
mcstogdczcm| jadodi rujcncbo
270 Enopa
Urd
Z| atnodoba u gcrmans|oj mi to| ogiji o|onča| osc |adasu
,tri džin-dcvoj |c stig|c iz zcm|jc di vova". doncvši sa so-
bom vrcmc Nj i hova imcna bchu Lrd proš| ost" Vcr-
«
, , .
dandi . ,sadašnjost', i S|u| d, ,budućnost'. Tc tri scstrc
bi | c su poznatc pod zajcdni č|i m i mcnom Nonc. a obita
va|c su porcd izvora Lrd. koji sc na| azio ispod trcćcg
|orcna |osmi č|ogjascna lgdrasi | a Ei | c su suJajc |ojc su
mora| i da poštuj u Odin i bogovi . Ang| osa|sonci su Lrd
naziva| i Vird, što jc znači | o ,sudbi na". a vcrovanjc u
ogromnumoćtrijuscstarazadrža| i sudugo na|on do|as|a
hrišćanstva Vcšti cc suJajc iz Šc|spi rovog Magbeta oči-
g| cdnosuncštoodsvogporc|| adugova|cNonama.
Val ki re
L gcrmans|oj mi to| ogij i . | i čnc prati |jc Odi na. oca pa| i h
ratni |a. 1czdi | c su bojni m po|j i masvcta |ako bi odabra|c
onc što moraj u umrcti . 1cdan od boraca u vojsci n.nvcš-
|og |ra|ja Hara| da Hardradija usni ojc va| |i ru ncposrcd-
no prc ncgo što ćc. scptcmbra Ioo, njcgovustranupotući
|

a|j Haro| d |od Stam|ord Bri dža. Sncvač jc u toj viziji
b|o nabrodusvoga |ra|ja. a na ostrvujcstaja| avc| i |avcš-
tica i grabi | apogi nu| cvi | ama, |ojcjc drža| a ujcdnoj ruci ,
do|jc va| ovom, u drugoj,s|up| ja| a |rv L Edama, is| and-
s|imcpovimao drcvni mbogovi ma, Va| |i rcsubi | cratni cc
kojc su jcdna|o dobro s| uži | c pi ćc u dvorani i naoružanc
jaha| c u boj C| avni zadata| bi o i m jc da vraćaj u dušc
pa| i hjunaka, C;ilbclija, usvojcni hsi novaOdi naVal|oda, u
Va| ha| u, dvoranuizgi nu| i hratni ka
Venera
l tal s|a bogi nja. naročito poštovana u Ri mu, gdcjc 1u| ijc
Cczar tvrdi odaj oj jcpotomakprc|osvogaprctkaLncjc.
L znakzahva| nosti za svojc voj nc uspchc u CraJans|om
ratu, Vcncri rodi tc| j|i ( Venus Genetri) posvctio jc 46.
godi nc hram, kojcmjc darovao bogatratni pl cn. Ncjasnc
Rečni k s\'el ske I l li I ol ogi je 2J |
s u Vc ncri nc caj rau ijc lun|cijc, scm povc·anosti s vrto-
vi ma Oo l l l vc|a prc n. c. poistovcćivanajcsa A|rodi tom,
i za |i m|jancjcus|oroposta| apandantcboginjc |j ub ai
Vcj | cnd
log kovač |od Ang| osaksonaca. l s| andskc I�dc pri povc-
Jaju o susrctuVo| unda. i|i Vcj| cnda, i njcgova dva bratas
tri | abud-dcvoj|c na oba| i jczcra. Scdam godi na ži v|jahu
zajcdno u | jubavi, a onda jcdnoga dana pri ncczc od| cpr-
šašc. Ža| osna braća dadošc sc u potragu za izgub|jcni m
draganama, s| cdcći raz| ičitc putcvc Vcj| cnda, mcJuti m,
zarobi supani č|i |ra|j Ni Jud, tvrdcći da mu jc |ovač
u|rao z|ato Ni dud. za |aznu,prcscčc Vcj| cndunožnc tc-
tivc i prcmcsti njcgovu |ovačni cu na da|c|o ostrvo. Vcj-
| cnd, |oji nijc mogaočvrsto da stoji na nogama, osvcti sc
ubivši dva Ni dudova sina, |oji potajno bchu doš| i da mu
vi dc b| ago, i pos| a Nidudu nji hovc odscčcnc g| avc u|ra-
šcncdragim|amcnjcmipostav|jcncnasrcbrnoposto|j c
Vcsta
li ms|a bogi nja ognji šta Bi | a jc i sto što i grč|a Hcstija,
|ronovai Rcji nakći , i dovoJcnajc uvczusvatrom ognj i-
šta. Vcstusupoštova| i usvim|ućama, do|jc u Ri mu. |ao
zašti tni ca nacijc, prcbi va| a u vcčnom p| amcnu |oji jc bio
pohranjcn u |ružnom hramu na Iorumui o |ojcmsc sta-
ra|o šcstvcsta| |i Svako |ršcnjc zavcta čcdnosti surovojc
|ažnj avano svcštcnicc čijabi |rivica bi | austanov|jcnaživc
-usahranjivanc
Vešti ce
Žr|vc strašni h progona u lvropi poznog srcdnjcg vc|a.
Vcr·va| osc Ja jc vcštica žcna- madajc bi | oi muš|araca
vcšt aca - |oja upražnjava malel/dum, vcšti nu činjcnja z| a
o|u| tni m srcdstvi ma Ta|oJc scvcrova|o dasc vcšti ca, u
Jos| uhus Javo| om i povczanas div| jim i pusti m mcstima,
prctvara I vampi ra i| i pti cu. i| i da možc da| cti |a|o bi sc
272 E\opa
sas| ul a s drugi m vcšticama. Na tim sastanci ma onc bi jcl c
l judsko mcso kojc bi pribavil a jcdna od nji h. a posl astica
su imbi | anovorođcnčad.
\cšticc ni su uvckproganjanc kaojcrctici . Kar| o\cl i ki
jc donco zakonc proti v l ova na vcšticc, tvrdcći da vcro-
vanjc u postoj anjc vcštica prcdstav|ja pagansko sujcvcrjc.
Zvani čan stav sc promcni ou Xl l l vcku, kada jc osnovana
l nkvizi cija radi otkrivanja i iskorcnj ivanja jcrcsi . |odinc
1 252. papa lnoćcntijc l\ dopustio jc korišćcnjc torturc
tokom sudskog proccsa kao srcdstva pomoću kojcg su
i nkvizitori potvrđi val i vcštičarcnjc. Codi nc 1 484. papa
l noćcntijc \l l l izdao jc bulu Summjs desideranles afec­
libus, kojomj cvcštičarcnj cprog| asioza jcrcs, a l nkviziciji
dao još šira ov| ašćcnja. K| imava struktura srcdnjovckov-
nog društva, uzdrmanacpi dcmij amacmc smrti , kugc,bi | a
jcsprcmnazasvoj najsramnijiho| okaust. Ncznasc ko|iko
jc l judski hbi ća spal jcno na|omači. 1ol udi | ozapočcl ojc II
X\, a vrhunac dostig|o krajcm X\l vcka. Razmcrc tog
mitskog tcrora mogu sc nas| utiti iz sačuvani h pojcdi nosti .
1akojc oko grada1ri ra izmcđu 1 587. i 1 593, ukupno 368
žcna spaljcnopod optužbom da su vcšticc, zbog čcga jc u
dva sc| a u ovoj obl asti osta|asamopojcdnažcnska osoba
u ži votu. Scm toga, i katol i ci i protcstanti . tokom hajkc na
anabaptistc, progoni | i su i vcšticc, kako bi dokazal i svoju
doktri namu i spravnost i gor|jivost. Sam Marti n lutcr na-
rcdi ojcdascčctirižcnc spa| ckaovcšticc u\i tcnbcrgu.
Zal ti s
l ndocvropski Ba|ti - litvanci . lrusi i Ictonci ÷ poštoval i
subczopasnu zc| cnu zmiju, | i tvanskog zal ti sa. Kao si mbol
pl odnosti , ta ncžna životinja i mal ajc mcsto u svakoj kući .
pod krcvctom. u ug| u sobc. čak i za sto| om. Za| ti sa jc
vo| cl a Saul c, boginja sunca. lbitizal tisabi | ojc svct ogrdc.
Saul c jc i zgl cda bi | a p| ač|jivo božanstvo. 1cca| a bi nad
prizorom mrtvoga za| ti sa. a crvcnc bobicc na brdu bi | c su
njcnc suzc. Ba| ti su suncc smatra| i ćupom ili kut| ačom, a
njcgovu svctl ost zl atnom tcčnošću. Orugi tajanstvc ni do·
Rečnik svetske mitologije 273
nosi | acbogatstva mcdu životi njama bio jc Ai tvaras, lctcći
zal tis ko|i jc zračio svct|ost. \crovanjc sc|jaka u zc| cnu
zmiju ni j

c �c ništa smanji | o ni pos|c zvani čnc hri stijani za-
cijc li tvanijc 1 387, takodaj cu narodnoj prcdaji susrct sa
zmijom znači o i | i vcnčanjc i | i smrt. Svc to prcdstav|ja
ostatakopštcraši rcnogprcistorijskogpoštovanjazmijc.
Zcvs
\rhovno božanstvo u grčkoj mi to|ogij i , oti mač v| asti i sin
ti tanàKronai Rcjc. L Teogonijj, nasta|oj s počctka \l l v.
prc n. c. , Hcsi od pripovcda da jc Zcvs bi o
·
mudar u sa-
vcti ma, otacbogova i |judi od čijc grm|javi nc drhti zcm| ja
uzduž i poprcko". Sav| adaoj c oca Krona i natcrao ga da
os| obodi sopstvcnudccukojubcšcprogutao- mcdunji ma
i loscjdona i IIada ÷ kaoi zatočcnu dccu v|asti tog oca a
Zcvsovogdcdc, Lrana. L znakzahva| nosti , prvobi tni Ki k-
l oppok| oni ojcZcvsusvojcmoćnooružjc ÷ gromi munju.
|oražcnc 1i tanc, potomkc Lrana i Ccjc, Zcvs jc utam-
ni či ou1artaru, carstvuispoddonjcgsvcta.
Crčki bog ncba bi ojc s| ožcna| ičnost. Lčcstvovaojc u
svakodncvni m ovozcmal jski m pos|ovi ma, a| i ni kada nijc
bi o smatran tvorački m božanstvom. Porck| o svcta bi | o jc
davnašnjc, up| ctcno, kako pri mcćujc Hcsi od, u mi tovc o
lranu, ncbu, i Ccji , zcm|j i . Stari Crci nadogradi | i su
i ndocvropski ku| t oca ncba na autohtonu cgcjsku tradi -
cij u. u kojoj j c boginja zcm|jabi | avcoma moćna, baš kao
što su sc u l ndiji Arijci namctnul i kul turi do| i nc l nda.
Mada j cprcdgrčka Hcra prcživc| a kao Zcvsova supruga,
on jc bi o taj koji jc kao Nc|c| gcrct,
·
sabi rač ob| aka",
vl adao svi mc. Òsta| a i mcna bi | a su mu Òmbrijc, . bog
kišc", Katai bat,
·
spuštač", Kcraun, ·munj a", Camc| i jc,
..bog braka", 1c|cj, ·dava| accc| ovi tosti
·
, Patcr, .otac", i
Sotcr,

spasi tc|j ¯, dok sc Had, bog pokoj ni ka, i Poscj don,
bog mora, mogu smatrati nosi oci ma Zcvsovc moći u nji -
hovi mv| asti ti mcarstvi ma. Òni s ui ma| i svoja poscbnami t-
ska ob| i čj a, a| i sc, i pak, v| ast o| i mpskog Zcvsa, .vučjcg"
li kcj a, oscća| a svuda, i jcdi nojc on dosudivao pobcdu i
274 Ivopa
poraz. 1akođc jc opštio s mnogi m bogi njama, ni ml�ma i
žcnama, bi | o da bi ostavio potomkc, poput Apo| ona i
Artcmidc, bi | o da bi stckao moći kojc su poscdova|c
njcgovc družbcni cc. Lprkos Hcri noj |jubomori i gncvu,
Zcvsova nczakoni ta dcca osta| a su g|avni g|umci na kos-
mi čkoj pozornici. Hcrak|c jc zacc| o najupcčat|jiviji pojc-
di načni| i kugrčkoj mi to| ogiji .
l mitovc o Zcvsuugrađcnaj cčaki kritskatradi cij a.
Natoj costrvosk| onjcnkadaj cRcjaKronuumcstonovo-
rođcnog Zcvsa da| a kamcn zamotan u povojc. Na Kritjc
Zcvs dovco lcničansku pri ncczu Europu, kada sc ta dcva
buda| asto drznu| a da ga uzjašc kao pitomog bi vo| a Na
Kritu jc Zcvsu rodi | a Mi noj a i drugc junakc. Druga
tradicijaukoj ojjcZcvs igraok|jučnuu|ogubi ojcorlizam,
mistična rc| i gija vcomaomi|j cnamcđuRim|jani ma. 1ujc
Zcvs bi o,tcmc|j zcm|jc i zvczdanog ncba. . . mužjak i bcs-
mrtna žcna. . . začctni k svcga, bog zas|cp|jujućcg sj aja. L
scbi jc skrio svc stvari i ponovo ih izncdrio u radosnu
svct| ost,izsvogasvctogsrca, čudcsačincći
-
.
AMERI KA
Severna Amerika Srednj a Amerika Južna Amerika
ljudi su na amcrički konti ncnt prodr|i i z Si bi ra prck
¹
p|ivrcmcnog zcm|jouza prcd kraj |cdcnog doba. Ako j c
opštcprihvaćcnomi š|jcnjcdasusc našiprcci razdvoji | i od
svoji h životi njski h rođaka, vc|ikih majmuna, u istočnoj
A|rici - a tojc. izg|cda, ispravnoviđcnjc porodičnogstab-
l a | ¦ udskcvrstc- onda putkoji jc čovcčanstvo pcškcprc-
ši o
'
odat|c do Ognjcnc Zcm| jc prcdstav|ja pohod c

ski h
|azmcra. l ndijanska p| cmcnakoja živc nago| ctnom i stc-
novitom rogu ¹užnc Amcrikc mcđu najpri mi tivnijii

su
|judski mzajcdni camanaZcm|ji. Onasuopsta|

, a
.
u nj i h
.

-
vim pričama i običaji ma sačuvani su tragovi mtto|ogijc
kojusuprvi dosc|jcnici donc| i u taj dco
.
svcta
l
rc mn
.
ogo
hi lj ada godi na. Ć| anovi p| cmcnâ¹agan i �na i z Ognj

n
.
c
Zcm|jc, jcdni ribari a drugi | ovci , zadržah su obrcd i ni -
cijacijczani m|ji vzbogncprij atc|jskogodnosaprcma�na-
.¡¡ a. Mada postojc sporcnja oko porck| a tog ncobicnog
stava, primi ti vnc para| c| c bi b| ijskom padu, prc

oć mu-
škarcancmožcscdovcstiu pi tanjc, a odražavasci u po| u
|voračkog božanstva. Kao tcksttog obrcda | akobi mog|

pos| užiti ¹ahvcovc rcči lvi . ,1cbi ću mnogc mukc zadati
-adzatrudniš, s mukamaćcš djccu rađati , i vo|ja ćc tvoja
stajatipodv| ašćumužatvojcga,i onćctibi

igospodar.
-
. .
Ratnik jc bi o srcdišnja | ičnost u vcĆim prctko| umbrj-
ski hdruštava. Astcci , domi nantni narodSrcdnjcAmcrikc
u vrcmc do| aska Hcrnanda Kortcsa i njcgovih španski h
voj nika J 5I 9, bi | i su izrazito puritanski n

s

rojc
º
i . �vako
zani manjc za žcnc bi | ojc grchmcđu ratnici inajcrj c od-
v|aćanjc pažnjc od vojcvanj amog|o ugroziti astcčku prc-
moć. Prc|jubabcšcsramanz| očin koji sckažnjavaosmrću,
a smrtu boj ubi | ajc najvišcpročišćcnjc. Mada druga p |c-
mcna nijc od| i kova| a astcčka krutost, značaj hrabrog ra

-
ni ka nc možc sc porcći . 1ako su l ndij anci scvcrnoamci-
Rečni k svetske mitologije 277
čki h n izija strogo držal i do posta i uzdržavanja od pol nog
opštcnjaprcncgo štobi krcnul i u l ov i l i u rat.
Kada su Ivropljani u X\l l vcku počcl i sistcmatski da
nascljavaju ScvcrnuAmcriku, u njojjc živcl o višc od dvc
hilj adc nczavisnih i ndij anski h pl cmcna. Mnogi od ti h n a-
roda bi l i su zaklcti ncpri jatclj i , što su i skoristil i cvropski
doscljcni ci ,takodanijcbi l omogućc organizovati cfi kasan
otpor. Nizijski l ndijancisprcmnosupri hvati l i konjci puš-
kc,alijcsamaraznol i kosti ndi janski hnarodasprcči l astva-
ranjc vclikog savcza. Raštrkanapl cmcna dostigla suraz|i -
či tc stupnjcvc razvoja - odprostihl ovaca i ribara do nap-
rcdni hstanovni kagradova s a izražcni m društvcni mpodc-
l ama. Ncugl cdni Mcnomi ni s aobal a\cl i ki hjczcra,pl cmc
kojc jc živclo od skupljanja divljcg pi ri nča, i mal ojc mal o
zajcdničkogsasuscdi mal rokczi ma, koji sugaji l i kukuruz.
l pak, i jcdni i drugibi l i su nomadi u porcđcnju s Pucb|o
lndi janci mai zKolorada, gdc suodgaj cnj akukuruzaživc-
| a vcl i kan asclja navrhovi ma brda, i gdcjcnastal a možda
naj razvijcni ja mi tol ogija Scvcrnc Amcri kc. Oanas tri sto-
tinc prcostal i h i ndij anski h plcmcna živi u rczcrvati ma.
|roccs nji hovog konccntrisanj a i izncvcravanja odistinski
jczapočcou Xl Xvcku,kadas užclczničkcprugcpovczal c
obal uAtl antskogsa obal om1i hog okcana, doksufarmcri
uni štaval i pri rodni bi l jni i ži voti njski svct \cl i ki h ni zij a.
Nczcmlj oradničkapl cmcnadoživcl asunajvcćcpromcncu
svomnači n u života. baškaoštobi zoni višc nc l utaju i zvan
granicazool oški hvrtova,takoi i ndijanskcl ovačkcdruži nc
danasjcdi noi dustazom koja vodi do samoposl ugc u nji -
hovomrczcrvatu.
Prc ncgo što su i ndijanska pl cmcna Scvcrnc Amcrikc
postal a prcdmct turističkc znatižcljc kakav su to danas,
odl i koval a i h jc vcli ka raznovrsnost mi to|ogijc. Najvišc
očaravaj u vcrovanja naroda koji živc duž scvcrnc obal c
1i hogokcana. Poznataposvojojskl onosti kaplcmcnskom
suparni štvu, u viduotmicci l i obrcdnograzmctanja, p|cmc-
na Hai da, S nohomiši l i Kvi nol t takođc suzapanji va|aprvc
cvropskc dosc|jcni kc raznovrsnošću kosmol oški h prcd-
278 Amcrika
stava. 1ajanstvcni Kojotpostajcnamjasnijikadascsctimo
da su ti ljudi vcroval i da su ži voti njc bi l c prvi stanovni ci
zcmljc i istovctnc s l judi ma osi m što su bilc mnogo vcćc i
moglc da obl ačc i ski daju krzno kao odcću. Kada jc bog
prci načivalac Kvati stvorio l judska bi ća. on jc tc ogromnc
zvcroljudc prctvori o u prctkc današnjih životi nja, ptica i
ri ba. Kvinolti kažu da jc on promcni o stvari kako bi pri-
prcmio svctza ljudc kojcj c trcbal o da stvori od vl asti tog
znoja i odpasa. Madasc moćna božanstva kaošto jc Kvati
pri bl i žavaju statusu vrhovnog bi ća, tcžnja ka j cdnoboštvu
nc postoji izvan tradi cija Mai du l ndijanaca u Kal i |onij i ,
Al gonki na na Srcdnjcm Zapadu i Scl iša u Kanadi . 1a su
pl cmcna, mcđuti m, posvcmusudcći,vcomastara.
Jošstarijc ci vi l izacijcpostojal csuu Srcdnjoj i 1užnoj
Amcrici . Kada su iz nckog ncpoznatog razloga ratoboni
Òl mcci napusti l i svoja nasclja na obal i Mcksičkog zal iva
oko400.g. prc n. c. , tojc prcdstavljal okrajokupacijc koja
jc traj al agotovo hi l jadu godi na. L mcđuvrcmcnu su Majc
s vcl i kog pol uostrva Jukatana pod uticajcm Òl mcka po-
čcl c da koristc kamcn u arhi tckturi , podigavši ubrzo svoja
vcl i kaobrcdnasrcdi šta. kompl ckscbogato ukrašcni h dvo-
rišta,pi ramida i hramova. Pomal oudal |cnc od žižc kultur-
nog razvoja, koja sc nal azi l a na visokoj Mcksičkoj viso-
ravni , Majc surazvi l csvoju poscbnu civi l i zacij u, mada su,
izgl cda, u X vcku i zbcgl i cc ili pustolovi iz toltcčkog grada
1ol ana osnoval i novu državu na scvcrozapadu .l ukatana.
1ol tcci su pal i oko 980. zbog di nastičkih svađa i pobunc
potči njcni h pl cmcna. 1ol tcčki pl cmi ći susc posvoj pri l ici
povukl i iz 1ol ana sa svoj i m posl cdnjim vladarcm, Kccal -
koatl om. i brodovljcm stigli do tcritorijc Maj a, gdc su
podi gl i grad po i mcnu Či čcn l ca. Poslc njcgovog pada u
Xl l l vcku i razdoblja sl ožcnc pol i tičkc borbc, tol tcčko
pl cmstvoi plcmstvoMaja udruži l i susc dabi osnoval i no-
vuprcstoni cu u Maj apanu, prvomgradus bcdcmi mau toj
obl asti . l pogl cdu rcl i gijc, dol azak1ol tcka značiojc uvo-
đcnjc novih božanstava, vcrovanja i obrcda. naročito ma-
sovnog prinošcnja l judski h žrtava. Antoni o dc Hcrcra,
Rečnik svetske mitologije 279
. vani čni i storičar španskog kralja za tzv. Zapadnu l ndiju,
. apisao jc l 598. da
·
jc broj žrtvovani h ljudi bio vcl i ki . A
| aj običajdoncl i su u.l ukatanMcksi kanci ".
Znamo vrlo mal o o ol mcčkoj rcligij i . Nc postojc čvrsti
dokazi dasu l judskcžrtvcpri nošcncboginjizcmljc, čak ni
u njcnomstrašnom obl i čj u aligatora, ni ti jaguarskc maskc
n , cnogmužaprcdstavljajudokazobrcdnogubij anj a. lj ud-
s|cžrtvcsumoždai postojal cutojdrcvnoj i gotovo izgub-
ljc noj civil izaciji , ali sačuvani podaci govorc da su prvi
ljudi koji su ustanovi l i tu praksu bi l i 1ol tcci , koji su go-
spodari l i tom visoravni od oko 750. do 980. Pa i pak, 1ol -
| c ci izglcdajubl agi u porcđcnjusljutimAstcci ma, čiji nam
copisi s ponosom govorc o dcscti nama hi l jada žrtava
koji ma jczasvcčancpri l i kc srccčupanoizgrudi . L 1cno-
u| i |l anu, i zvanrcdnom ostrvu gradu koj i stì Astcci podigli
napl utajućimspl avovi ma najczcru1cšokoko,l judskcžrt-
vc či ni l c su sastavni dco svakodncvnogživota. Ncpoznato
jc porckl o graditclja 1cnohti tl ana,
·
kaktusnc stcnc", s
mi l i on stanovni ka, al i nji hov uti caj na Srcdnju Amcri ku
| okomjcdnogstol cća usponabi ojc ogroman. Ratovi pro-
| · v suparni čki h gradova i mal i suzaci l j pri bavlj anjc zarob-
jcni karadipri nošcnjažrtvc.1i pohodi bi l i supoznati kao
,cvct ni ratovi ".
·
Rascvctal osrcc" i krvžrtvc moral i su sc
¸ |i nosi ti bogovi ma, naročitobogusunca1onatij uu, kojcm
jc bi l a potrcbna sva snaga što su mu jc ljudi mogl i dati .
| ' |cma /stcci ma, čovck jc bi o odgovoran za održavanjc
vascljcnc ÷ hranjcnjcm bogova krvlju | strogim poštova-
u j cm pravi l à društvcnog ponašanja kojc sc grani či l o s
l udi l om. Astcci su bi l i pri mi tivannarodkadasu prispcl i na
Mcksičku vi soravan. Òni su samo povcćal i okrutnost do-
morodačkcrcl igijc kojusunaslcdi l i , zatomljujući duhovna
s| rcmljcnja čija j cjasnaodl i kabi l oprczi ranjc tcl a. l pak jc
dubok cscćaj vl astitc ncpodobnosti proži mao stanovni kc
1c nohti tl ana, koji su scbc surovo kažnjaval i ÷ sakati l i su
| ca kaktusovi m trnjcm, probadal i uši i jczikc vrbovim
¸|ućcm i čupal i srca i z grudi žrtava kojc sc nisu opi ral c.
|osl c i skrcavanja Hcrnanda Kortcsa, dcspotski nastrojcni
.v ..
r
280 AmcriIa
Montczuma, astcčkivl adar, održavaosczahvaljujućipri si l i
i strahui Iantastični mvcrovanji maMontczuminognaroda.
Brzapropast njcgovog carstva i gotovo potpuno uništcnjc
Astcka i mal i su vczc s |atal izmom kol i ko i s vatrcni m
oružjcm. Kortcs j cbi o božanski Kccal koatl koji sc vratio
posvojc.
L i sto vrcmc kadasu Astcci započcl i ni z pohoda koj i -
masupostavi l i tcmcljc svojc moći,visoko u Andima l nkc
s ustvaral cdržavukojascpoprostranstvu moglaporcdi ti s
Ri mskom i mpcrijom. Òko 1438, jcdan suparnički narod
gotovojc dotcmclja razoriogradKusko. Započclajcočaj-
ni čka borba po ul icama, a najvcći tadašnji junak, ml adi
pri nc Pačakuti , postao jc kralj l nka. Òn jc krcnuo da
pokori i pri poji ncsamotcritorijuporažcni h napadačavcć
i ostatak paci ličkc obalc. Pod njcgovi m moćni mvođstvom
i vođstvom njcgovog si na 1opa l nka Jupankvija, koji jc
vl adao od 1 471 . do 1 493, Kusko jc prctvorcn u prcstoni
gradprostranog kraljcvstva. Lprkos ncpoznavanju točka i
ncpostoj anju cl cmcntarnog pi sma, l nkc su uspclc da up-
ravl jajubroj ni mpokraj i namai narodi ma. Plcmstvol nkajc
proši rcno pri paj anjcm plcmićkih porodica potčinjcni h na-
roda kakobi sc obczbcdi l i dodatni či novni ci i vojni zapo-
vcdnici , dokjcvojskal nkausvojcrcdovcprimalaporažc-
nc ratni kc i novc rcgrutc. Pol i ti ka prcscljavanja stanov-
ni štva umnogomcjcubl aži l astara ncprij atcljstva i stvori l a
odnosczasnovancnanovi mvi dovi maodanosti .
Porckl odi nastijc l nka zaprctcnojc u maglamalcgcndi .
Po prcdanj u, prcd kraj Xl vcka tri čovcka i jcdna žcna i z
amazonskcdžungl cstrmompadi nomuspcl i suscnapl ani -
nc. Stigavši nabrdai znadKuska, utabori l i susci postavil i
na zcmlju zl atan kl i nzakoji sutvrdi l i da i mgaj cpovcrio
nji hov otac, suncc. Rcčcnoi mjc daćc im njihova zcmlja
bi ti tamo gdc sc kl i nzarijc u tlo. 1osc dogodilo upravo u
Kusku. Ovoj i ca braćc su sc zati mprctvori l au svctc stcnc i
tokom nckol i ko pokol cnja porodica l nka vlada|a jc kao
mal a di nastija u kojoj susc braća žcni l ascstrama. Oo na-
padana nji hov gradjc došl okadas udruga plcmcna koja
KcčiuI svclsIc ¡mlo|ogì|c 281
suživcl au bl izi ni shvati l aosvajačkc tcžnjc l nki . Posl cdi ca
tc borbcbi l ojc uspostavljanjcvl astil nka ši romAnda.
Arhcologijajcutvrdi l adasul nkc ušlc kasno u i storiju
prctkol umbovskogPcrua. Čitavadvami l cnijumaprc ncgo
štosu l nkcosvoji l cKusko, i ndijanski narodi obrađi val i su
zcmlju, tkal i odcću, vrši l i vcrskc obrcdc u vcl i čanstvcni m
hramovi ma, pravi l i sl ožcnu grnčariju i obrađi val i mctal .
Kultura Moči ka l ndij anaca, čiji scglavni l okal i tcti nal azc
hlizuckvadorskc grani cc, cvctal ajc izmcđu 1 00. prc n. c. i
800. n. c. Òna jc muzcj i ma ostavi l a zapanj ujućc bogatstvo
rukotvori na, al i ncpostojanjc nji hovih vlastitih zapi sa o
istorijski m događaj i ma pruža istraživaču mitologijc mal o
podataka o nji hovi m vcrovanjima. l z tog razl oga, kad sc
govori o prctkol umbijski m civi l izacij ama 1užnc Amcrikc,
uvcksc misli narcl i gi jul nka.
Našc znanj co l nkamapotičcodšpanski hposmatrača i z
vrcmcna pohoda Iransi ska Pisara, uspcšno završcnog
1 525. Samosu ostaci vojskcl nkapružal i otporjošpcdcsct
godi na na atl antskoj padi ni Anda, gdc jc tropska šuma
omogućaval a gcrilsko ratovanjc. Nji hovo posl cdnjc uto-
čištc, napuštcni grad Maču Pi kču, otkrivcno jc tck 1 91 1 .
Ono što sc izdvaja u pri či o rcligiji l nka jcstc vl adarcva
hožanskami sij a. Njcgoval ičnosti moćbi l i su ol i čcnjcdob-
rohotnogboga sunca l nti ja. Sažal ivši sc na lj udsku bcdu i
zaostal ost, l ntijc na zcmlj uposlaosvojudccu,l nkc.
Kaoštosupružal cpri rodanzaklon l nkamai zbcgl i cama
u X\l vcku, tako su gustc šumcamazonskog bascna svc
do prc nckol i ko dcsctlcća štitilc i staroscdcl ačka i ndij an-
ska pl cmcna. Prodor u unutrašnjost Brazi l a novijcg jc
datuma. Oo 1940. malo sc znal oo amazonski m narodi ma,
a ta pl cmcnaznal a suj oš manjc o savrcmcnoj ci vi l i zaciji .
|ol azak tragača zazl atom, nascljcni ka i antropol oga do-
ncojcmnogcpromcnc, al i i danaspostojcgrupckojci ma-
j uvrlomal ododi ra saspoljnim svctom. Pohod na zapadu
lrazi l u n ai šao jc na čudnu i značaj nu prcprcku u prc-
obraćanju braćc \i ljas Boas u i ndijanski nači n ži vota. 1u
trojicu pustol ova opscni l i su lcpota i kul turno bogatstvo
282 .mc¡ika
pl cmcnasa obal arckc Ši ngu. Òni su ostal i u džungl i . živcl i
sa l ndi janci ma i či ni l i svc što su mogli da i h zaštitc od
špckul anata, pol i tičara,misi onara i bolcsti . 1vrdi l i sudabi
svaki pokušaj da sc l ndij anci i ntcgrišu bi o ravan pl ani -
ranju nji hovog uni štcnja osim ako .civil izovani ' narodi
i zmcđu scbc nc bi stvori l i uslovc za tu i ntcgracij u. Òstajc
da sc vi di da l i ćc radbraćc \i lj as Boas budućim pokolc-
nj i ma izgl cdati bcskoristan. ali sa stanovišta izučavalaca
mi tol ogijc, to jc izvanrcdan pri mcr. Ako ni šta drugo, nji-
hovo poštovanjc vrcdnosti i i dcja l ndij anaca podstaklo jc
pri kuplj anj cpri ča i mitova.
Putovanjc lransiska Òrcl anc
·
rckomAmazonki " I540.
potvrdi l o jc ranijc pričc o ostrvu nascljcnom bogatim i
ratoborni m žcnuma kojc su povrcmcno dopuštalc posctc
muškaraca al i im nisu dozvoljavalc datraj noboravc mcđu
nji ma. Špancc su napal cskupi ncčijc suvođc bi l c žcnc i u
koj i ma su sc žcnc najvišc i sti cal c u borbi . 1c Amazonkc
bi l c su .vcoma visokc. snažnc građc, svctlc puti i dugc
kosc koju su obavijalc oko gl avc, dok su im sl abi nc bilc
pokrivcnc kožama. a u rukama su držalc l ukovc i strcl c".
Madaj ctaj okršaj bi o dovolj an da najdužoj rcci na svctu
då i mc, ncma sumnjc da taj mi t ncma ni kakvu drugu
čvrstu osnovu osim običaja pojcdi ni h pl cmcna da naoru-
žavaj u i žcnc. Čak su i posadc s brodova Kristolora Ko-
l umbanaišlc u Karipskom zal i vu na ostrvljankc kojcsu sc
hrabrobori l cramcuzramcsmužcvi mai braćom.
Oanas su karipska ostrva nascljcna narodi ma cvrop-
skog i alričkog porckl a. 1u vcl i ku promcnu izazval o jc
masovno dovožcnjc crni h robova u Novi svct za rad na
pl antažama, kao i ncobuzdano i skorišćavanjc i ndijanskih
domorodaca od stranc konkvistadora žclj ni h bogatstva.
l zgl cda da su tradicijc prvobi tni h Kari b|j ana bi l c sl ičnc
tradicij ama aravačkih pl cmcnaJužnc Amcrikc ÷ njihovo
vrhovno bi ćc bi o jc odaljcni bog ncba koji jc .živco na
suncu" ÷ al i s u za izučavaoca mi tol ogijc tc l ošc zapisanc
l cgcndc i z prošl osti manjc važnc od ži vi h kultova bivših
robova, mcđu koj i ma jc najpoznati ji hai ćanski vudu. Rcč
Rcči 1k svctskc mito|ogijc 283
7ombi, tclobczdušc, ušlajci u cngl cskijczik, alijcsvcdo
¸rc nckol i kodcccni jabi l ouobi čajcnoodbacivanjchai ćan-
ski h vcrovanja kao nckakvc izopačcnc magijc. naročito
stoga što sc božanstva vudua poj avljuju u živom obl i čju.
zaposcdanjcm duša svoj i h pokl oni ka. Zahvaljujući radu
]cdnog i l i dvojicc naučni ka, danas znamo da jc vudu, ta
¸rvcnstvcno a|rička rcligija, pri hvati oraznoraznccl cmcn-
| c nc izgubivši pri tom svoju unutrašnju strukturu. Svcci i
si mbol i tol i ko su sc stopi l i s mi tol ogijom vudua da hriš-
ćanski misionari tu nc mogu ni šta. 1aj začuđujući razvoj
možda jc poslcdica zaroblj avanja i prcvoza hugana, , gos-
¸odarå duhova", svcštcni ka i upućcni ka zapadnoa|ričkc
|l i gijc. Òni su najvcrovatnijc obczbcdi l i konti nui tctvcro-
vanja koja bi rascljcnc osobc, izmcšanc i bačcnc u novo
okružcnjc,i načcsigurnozaboravi l c.
/gvc
| | ai ćanski bog mora. Sl ožcni obrcdi vršc sc da bi sc na-
urani l o to ponosno božanstvo, a poklonici vudua u njc-
¡ovu vcl ičanstvcnu podvodnu pal atu šalju brodovc nato-
varcncpokl oni ma.
/h Puč
|og smrti u Maja. lrikazivan jc kaoskclcti l i naduvcn l cš
ukrašcn zvonci ma. Kao Iunhau. poglavica dcmonå. vla-
dao jc dcvctim i posl cdnji m podzcmni m svctom, užasni m
mitna/om. l savrcmcni m pri čamasačuvan jc kao.lum Si
mi l , .gospodar smrti ¨ koji u ncprcki dnoj potrazi za pl c-
nom opscda kućc bol csni ka. Majc su sc, za razl i ku od
svoj i h ratobornijih suscda, uvck vcoma pl aši l c smrti -
španski osvajači bi l i su i zncnađcni ncizmcni m bol om i
| ugom ucvcljcni h. Majc su i mal c obi čaj da tiho pl aču to-
kom dana, a noću, kada bi zcmlj a udvostručil a tamu
| l unhauovogcarstva, puštal i bi gl asnci strašncjccajc kojc
nc bi mogl i podncti ni prol azni ci ni suscdi .
284 Amerika
1cl ani ži hrodompokapanasui spodpodovakućai l i iza
nj i h. Ista su im uvck puni l i saml cvcni m kukuruzom, a
zrna žada stavljal i i m u rukc kao novac. 1cla osoba višcg
društvcnog statusa spaljivana su, a nji hov pcpco odl agan
jc u vcl i kc urnc za kojc sugrađcna poscbnasvcti l išta. Na
scvcrnomJukatanupcpcojcčakstavljan l praznc kipovc
nači njcncodgl i nci l i drvcta.
AjApack
Kasni ji naziv za dcl atnog boga Močika l ndij anaca. Arhc-
ološki dokazi navodc na zaključak da jc ta ci vi l i zacija iz
vrcmcna prc l nka i mal a odaljcno, gotovo ravnodušno,
vrhovnobi ćc i tvoračko božanstvo, kojcjc bi l obog ncba,
podnjcgovimprcstol om, običnonakakvojvisokoj pl ani
p
i ,
krctaoscAj Apack. Kaoi bczi mcno tvoračko božanstvo,
taj bog jc i mao mačj a usta. 1akođc jc nosio naušnicc od
zmijski h gl ava i ukras za glavu napravljcn od j aguarovc
glavc. Aj Apackjcmoždabi osi nbogapl ani na.
Amotkcn
1voračko božanstvo Scl i ša, jcdnog od najstariji h scvcrno-
amcri čki hi ndij anski hnaroda. Prcma nji hovoj kosmologiji ,
vascljcnuči ncpodzcmni svct,zcmljai ncbo, a svakuodtc
tri ravni obi tavanjapodupi rc dži novskistub. Amotkcnživi
na ncbu, sam i bcz igdc ikoga. 1ojc mudari dobarstarac,
uvck zabri nut za svoj a stvorcnj a. Cl asni k mu jc Kojot,
koj i , mcđuti m, nc i spoljava l ukavšti nu koju mu pripisuju
kal i |ornijska plcmcna. lrcma jcdnom mitu o stvaranj u,
Amotkcn j c stvori o pct ml adi h žcna od pct svoj i h vlasi .
Kada i hjc upi tao šta bi žclclc da budu, dobi ojc pct raz-
l i čiti h odgovora. Prva požclc dabudc majkapokvarcnosti ,
druga maj ka dob
¡
otc, trcća majka zcmljc, čctvrta majka
vatrc, a pcta maj ka vodc. Amotkcn im i spuni žcljc i rcčc
da ćc u počctku rđavi ljudi bi ti u vcći ni , al i da ćc docnijc
dobrozavl adatisvctom.
Rečnik svetske mitologi j e 285
^ngakok
.|dno odi mcna cskimskogšamana, i l i vrača. Kako rcl i gi -
·znc prcdstavc stanovni ka arktičkih zcmalja ni kada ni su
Jobi l c dovršcn obl i k, angakok jc rizničar narodni h prc-
Janj a, prcsuditclj u pi tanji ma tradicijc i srcdstvo sporazu-
mcvanja s duhovnim svctom. Angakok, čarobnjak, možc
|i ti i žcnai muškarac, ali sc smatra da žcnama ncdostajc
hrabrost da či nc zlo. Angakok koji možc da prizovc nc-
srcću na sapl cmcni kc naziva sc i/isi{sok. Njcgovu žrtvu bi
napal ajcdna od njcgovi h magi čni h životi nja, tupi/ak, naj-
čcšćc u obl i čj ufokc.
Ncka osoba postajc angakok kad stcknc zaštitu toma­
ku,
·
duha čuvara". Postojc tri vrstc tornaka. u ljudskom
ohl i čj u, u obl i ku kamcna i oni kojiživc u mcdvcdi ma. Za
ovc posl cdnjc vcrujc sc da su najmoćniji od svi h. Zahva-
| juj ući tornaku, vrač isccljujc bol csnc, upravlja vrcmcn-
ski m pri l i kama, obczbcđujc dobarul ov i umi l ošćujc gl ad-
nubogi njumoraScdnu.
/sgajaCi gagcj
|osl ovno,
¨
crvcni čovck". Bog gromovni k kod Čcroki
l ndij anaca, koj i su dugo bi l i pod vl ašću l rokcza. Čcroki
imajui bogovcnižcgrcda, poznatc kao
·
dcčacigroma".
/tacnsì k
|rcmal rokczi ma, Atacnsi kjc bi l ai ncbcskažcnai bogi nja
zcml jc. Po prcdanju, umrl a jc rađajući bl izancc Hagvc-
dij ua i Hagvcdactgaha. Poslc njcnc smrti, Hagvcdij u jc
stvori osvctodnjcnogl cša.
^ti jus1i rava
1voračkobožanstvokodPoni l ndi janaca. Ònj c, poprcda-
nju,utvrdioputanjcsunca, mcsccai zvczda. Poni pl cmcna
nazvanasutakojcrsu nji hovi ratnici kosu obl i koval i kao
.rog". Poj am Atijusa 1i ravc možda dugujc ncšto cvrop-
286 Amerika
skim doscljcni ci ma kojc su Poni srcli na \cl i ki mni zijama,
al i jcobožavanjc zvczda oduvckbi l oobclcžjc nj i hovi h vc-
rovanja.
^vonavi l ona
Ooslovno, , svcsadržatclj ¨. Kao dvojno tvoračko božan-
stvo Pucbl oZunji l ndij anaca,Avonavi l onajcpostoj ao prc
svcgadrugoga. sopstvcnomvoljomstvorio/stvori l ajc život.
, Maglc uvcćavanja i buj i cc rasta" potckošc iz njcgo-
vog/njcnog bi ća kada jc popri mi l o obl i k sunca i opl odi l o
praiskonsko morc. Prljava zcl cnaskrama prckri bcskraj nc
vodc, ščvrsnu, a zati m sc podcl i na /vitcl i n Cta, majku
tcmlj u, i Apoj an1ačij a, ncbcskog oca. Òd togbožansko¡
parapostašcsvaživabi ća.
Scmcži vota kl i jal ojc u čcti rma matcricama. l svakoj
sc nal azi l o mnoštvo ncdovršcni h stvorcnja koj a su u tami
puzi l a jcdno prcko drugog, grčcći sc i izvijajući poput
gmizavaca nc bi l i sc pri bl i ži l a topl i ni sunčcvih zraka. 1u
bcšc i Pošaij ankjo, prvi i najmudriji mcđu lj udi ma. Smi -
šlj aojc kako da sc izbavi odatl c. Pronašavši prol az, krcnu
njimc uvis svc doknc izbi nasvctlost dana. 1u, u pl i ćaku
svctskogokcana, stojcći ncčuj no uvodi kojagajc zaplj us-
kival a, Pošaijankjo zamol i suncc da oslobodi stvorcnja
kojajoš bchu zatočcna u čctvorostrukoj matcri ci /vitcl i n
C'a. l takoAvonavi l onaposl abožanskcbl izancc namcsto
rađanja. Òni rasccpišc zcml ju gromovi ma, a pošto bchu
l agani , spustišc sc na ni ti ma pauči nc. Stvorcnja u matc-
ricama uputišc kako da sc pri prcmc za rođcnjc. 1ako su
vcći nuoni hzakojcsc Pošaij ankjo mol i o u gornjcprcdcl c
odvcl i božanski bl i zanci . al i bi l o jc i mnogo žrtava jcr su
ncki pal i . spasavši sc kasnijc kao čudovišta. bogalji i ma-
l oumni ci .
Prvi ljudi koji doprcšc do svctla bi l i sujako ncobični .
Bchuscpri l agodi l i matcri camau koji masuživcl i i i mal i su
krljušti , kratkc rcpovc,oči kaousovci kožicc izmcđuprs-
tij u nanogama. Prvi i zl azaksunca dočckašckri ci mapuni m
straha. Sporo suscpri vi ka val i naživot na površi ni zcmljc,
Rečnik svetske mitologije 287
mada jc vrač 1anaul uha mnogo dopri nco tom muko-
trpnomproccsu.
Boči ka
ltcmcljivačkul turc Či pča l ndij anaca, čij ajc rana civi l i za-
cija u Kol umbiji vcrovatno bi l a naj naprcdnija poslc civi l i -
zacijc l nka. Bočika jc sti

ao sa i stoka i l utao zcmljom u
obl ičju bradonjc. Prctkc

i pča l ndi janaca uputiojc u mo-
ral nczakonci nauči o i h kako dapravcstvari . Na koncuj c
ncstao nazapadu ostavivši otiskc stopal a na nckol i ko stc-
na. Njcgovom strogom moral nom učcnju, mcđutim, sup-
rotstavljal a sc žcnapo i mcnu
Č
i , kojaj c ljudima govori l a
da s c vcscl c i uživaj u. Mada Boči ka prctvori
Č
i u sovu,
ona i pakpomožc bogurada
Č
i pčakumu dapopl avi zcmlju
Č
i pča l ndi janaca. Òvi sc, u ncvolj i , obratišc za pomoć
svom osni vaču. Boči ka sc poj avi u dugi, posla sunčcvc
zrakc dai sušc vodu i izdubi rcku koja povodanj sprovcdc
domora.
Č
i pčakumodtadaživipodzcmljomi držisvctna
ramcni ma.
|cl arons
|ri nccza-žaba u mi tol ogiji naroda Hai da. 1o značaj no i n-
di jansko pl cmc ribolovaca, kojc jc živclo na paci|ički m
ostrvi ma Kanadc. spomi njc Cclarons i kao ·vul kansku
žc nu". l zašl a jc iz mora sa šcst kanua puni h l judi . što jc
prcdstavlj al o čitavo pl cmc u obl asti gdc su izdubljcni ka-
nui bi l i dugački dvanacst do pctnacst mctara. Mužj oj jc
hi oKai ti , bog mcdvcd.
fi -da| taj
|ctiši kojc nosc Apači iz Novog Mcksi ka. Òbično su iz-
rczbarcni od smol astog drvcta, borovi nc ili kcdrovi nc i l i
] cl ovi nc s pl ani na. Poobl i ku mi nijaturni ki povi , c-daJtaj
prcdstavljaj u ,mađijc
·
i oni makojii hnoscpružajuzašti tu,
poput svctoga pcrja datog j unacima Navaho l ndij anaca
Najcnczgani jui1obacisci n ij u.
288 Amerika
Coavi c
Ògroman |judoždcr. Prcma Šošonima, rc| ativno pnmi tt v-
nom narodu Ncvadc i 1utc, Coa vic jc ukrao Co| ubi či no
dvojc dccc. Mada su Òrao i
Ž
dra| pomog|i Co| ubici da
vrati dccu,čudovištcj ckrcnu| ozanjima i priš| o i mto| i ko
b| izu da su mora| i da sc sakriju u jcdnoj od lasiči ni h
j azbi na. Čak i tada bi Coavicpronašao bcguncc dascnijc
umcšao1azavac. Kada| judoždcrupita 1azavca gdc sc sak-
ri | aCo| ubica s dccom, on ga pos|a u naročito pri prcm|jcn
otvor, i kada ovaj uđc unutra, 1azavac na njcga baci uža-
rcnokamcnjctczatvorirupugromadom.
Cohanoaj
Bogsunca kod Navaho l ndij anaca. Zamiš|jaj u ga kao čo-
vcka koji na | cđi ma nosi suncc. Za Cohanoaj a, , sunco-
nosca", kažc sc da noću vcša suncc o k| i n na zapadnom
zidusvojckućc.
Č
ak
BogkišckodMaj a, parnj akastcčkom1| a| oku. Madasuga
pri kaziva|i sa dva izvij cna očnjaka i očima iz koj i h tcku
suzc,
Č
ak jc bi o prijatc|j |j udi , gospodar vctra, groma,
munjc, kišc i p| odnosti. Ponckad su ga obožava| i nc kao
jcdnog vcć kao čctiri boga ÷ po jcdan za svaku stranu
svcta.
Č
a| č| hu| t| i kvc
Oos| ovno znači . ,krasna zc| cna gospa". Astcčka boginja
vodc, o| ičcnjc m| ada| ačkc | cpotc i snagc, prcdstav|j anajc
kaorckaizkojcjc, kaosimbo| | judskogsrca,rastaokaktus
opuncijapunp| odova.
Č
| m| n| gagva
1voračko božanstvo u Či pča ku| turi Ko|umbijc. Nači nivši
crncptičuri nc kojc suprcnos| | c svct|ost prcko p| aninski h
Rečnik svetske mitol ogi.ie 289
vrhova, Či mi ni gagva drugim božanstvima prcpusti stvara-
njc osta| i h bi ća. Boginja Bačuc, ,prsata¨, bi | a jc majka
čovcčanstva, dok mu jc otac bi o njcn si n. Òbavivši svoj
kosmički zadatak, oni sc, u zmijskom ob| i čj u, vratišc u
svctajczcra.
lamba| a
|amba| a \cdoj c moćni zmijski bog i zmito| ogijc vudua.
|ri kazujc sc na ncbu iznad ostrva Hai tija u društvu svojc
žcnc, Aji dc, kao duga. Òpasujući svct kao vazdušni omo-
tač,tc isprcp| ctcnczmijcsimbo| i šutc|csnosjcdi njcnjc.
Rcčniguj acSi mbi nazcm|ji dc| ujckao manji Oamba|a.
Òn j c zašti tni k izvora i kiša. Oan Pctro, mcđutim, jcstc
ncmi | osrdna
"
zmija na drvctu
¨
, nas|cđc ustanka robova
protiv Napo| conovi h trupa iz 1 804, kada jc Ha| ti postao
druga os|obođcna ko| onija Novoga svcta, pos| c Sjcdinjc-
nih Amcričkih Oržava. lpak, ta tri kosmičkazmijca, Oam-
ba| a, Si mbi i Pctro, višc suvidovi životnc si | cncgo mcđu-
sobno suprotstav|jcna božanstva. Oamba| a \cdo sc u
i konogra|iji poi stovcćujc sa sv. Patri kom, koji jc svc zmijc
I rskcpos| aou morc.
|okv| buč
U mi to| ogiji Snohomiša, sporo božanstvo stvaranja i mc-
njanj a. 1oscvcrozapadnoi ndijanskop|cmc vcrova|ojcda
j e čovcčanstvo bi | o nczadovo|j no svctom kakvi m ga jc
stvorio Ookvibuč. Mada prvi | judi nisu mog| i da razgo-
varaj uzbog raz| ičitihjczika kojc im jc podari o Ookvibuč,
uskoro otkrišc dasusvi udara| i g| avom o ncbo, kojc jc iz
nckog ncpoznatog raz|oga |cža| ovcoma nisko. 1akođc sc
dcšava| o da sc | judi uzvcru uz visoko drvcćc i odu u
.. ncbcskisvct¨.
Ncki mudracn aumi tadas| cdcćc. Akobi svi |judi , rcčc,
i svc životi njc i svc pticc istovrcmcno gurnu| i ncbo uvi s,
mog|i bi ga odići od zcm|jc. Oa bi taj ncvcrovatan podu-
hvat što bo|jc izvc| i , dogovorišc sc da im uzvi k ,ja-ho"
290 AmcIika
budc znakzapodizanjcdugački hmotkipriprcm|jcni hu tu
svrhu. I takodođc i taj čas. Začuscuzviktc svi stadošc da
guraju svc dok ncbo nc dođc tamo gdc sc i danas na| azi .
A| i ncko| i ko|judi nijczna| oza to guranjcncba. Òni bchu
| ovi | i | osovc,i baš kadaosta| i |judi , životinjci pti cc gurnu-
šc ncbo uvis, potckošc zasvojom| ovi nom u ncbcski svct.
Nasukani tamo. | osovi i | ovci postadošc zvczdc \c| i kog
Mcdvcda.
Ik
Č
uah
Bukva| no,
·
crni vojskovođa". 1obožanstvo Maj a, pri ka-
zivanosacrno uokvircni mokom, bi | ojcokrutnoi si | ovito.
Ik
Č
uahsc bavi oi oni makoji bi pogi nu| i u boj u. Njcgovu
pri jaznij u stranu prcdstav|ja| a jc zaštita koju jc pružao
trgovci ma pošto jc ponckad pri kazivan kako, poput pu-
tujućcgtrgovca,nosi naramakrobc.
I| Oorado
Poz| aćcni kra|j . Španci koji su stig|i u Amcri ku u X\l
vcku s|uša|i su pri povcsti o taj anstvcnom narodu čiji su
gradovi bi | i pop| očani suvi m z| atom i o kra|jcvstvu u
kojcmjc sto|ovaokra|j svcštcni kzvan I| Ooradozatošto
mujc tc|o bi | oprckri vcno z| atni m prahom. 1a i skriv|jcna
pri ča l nka podstica| a jc konkvi stadorc u njihovoj potrazi
za z| atom. Ova motiva j ača od svih drugih vodi | a su tc
| judc. gramzivost i vcrski zanos. lznad svcga, traži | i su
dovo|j nu Ii nansijsku nagradu za ncprcstanc opasnosti
koj i masubi | i iz|ožcni u bi tkamai na putovanji ma. Mnogi
voj ni ci Hcrnanda Kortcsa strada| i su zato što su, nato-
varcni p|cnom, pokušava| i da prcgazc močvarc kojc su
okruži va| c1cnohti t | an.
I| -| a|
lcgcndarni j unaki ndij anski hp|cmcnaPatagonijc. Njcgov
otac, Noštcj, požc|cvši da ga pojcdc, istržc ga i z majči nc
utrobc. I| -| a| jc spas dugovao Pacovu, koji gaprcncsc u
!cčiuk svcIskc mitologije 291
svoju bczbcdnu jazbi nu. Naučivši od svog pooči ma svctu
prcdaj u, I| -| a| izađc u svct i posta mu gospodarcm zahva-
ljujući v| asti tom izumu ÷ |uku i strc| i . Borio sc sa srditim
Noštcjcm, kao i s tamošnji mdivovi ma i svci hpobcdi o, da
bi na kraju od| učio da napusti zcm|j u. lbudućc, kako jc
rckao,|judićcmoratisami dascstarajuoscbi .
|numk| o
lukva| no,
"
grom". 1cdnom su dva brata, Inumk| o i Ka-
puni s, | ovi | i duhovczaštitni kc kako bi i h ovi prctvori | i u
vc|ikcvračcvc. Prcma i ndijanskomprcdanju iz državc\a-
ši ngton, Kapuni s jc pronašao duha vatrc i pomoću njcga
mogao da napravi munju. l mcđuvrcmcnu jc Inumk| o
postao stručnjak za bacanjc kamcnj a. Ncbo-otac jc bi o
to| i kozabri n utzbognji hovihnovostcčcni h moći daInum-
|| oauči ni duhom gromaa Kapunisa duhom munjc.
|rzu| i
( I ·ginja | jubavi u pantconuvudua. Irzu| i nijc majka zcm-
lja ni ti maj ka| judi vcć /oa, i | i bogi nja, c| cmcntarni h si | a ÷
i dca| na a| i tragična gospodarica.
Ž
i vi u basnos| ovnoj ras-
|oši i poj av|j ujc sc napudcri sana i nami risana. Ši rokc jc
|ukcu | jubavi kaoi u davanjupok| ona. Naprsti ma nositri
|urmcjcrsuj oj mužcvizmijskibog Oamba| a, morskibog
.\gvc ij unački ratni kÒgoun.
Kaolrzu| i
Ž
c-Ružscdišćućurcna, ko| cnapri |j ub|jcni h
uztc| oi sti snuti h pcsni ca, dokjoj ni z| i cc tckusuzc. P| ačc
cadkratkoćomživotai ograničcnošću| jubavi .
| .scan at| chì
|ukva| no znači
·
prcobražavatc|jka". Najpoštovanijc bo-
žunstvo Navaho l ndij anaca ÷ |ovaca koj i su živc| i u po| u-
pustinjskoj ob| asti .ri zonc. Pripovcda sc da Iscanatl chi
cikadancostajcistavcćscrazvijai postajcstari ca, a svrc-
mcnomsc ponovo prctvara u dcvoj ku. 1ako pro| azi kroz
|cskraj antokživota,uvcksc mcnjajući i ni kadnc umi rući .
292 Amerika
Kuo upotcozu godišnjih dobu, Iscunutl chi obituvu u kući
kojupl utu nu .vcl i koj vodi nuzupudu . . . i tujcSuncc posc-
ćujckuduzuvršiput.svukogu dunu kudprcđcncbo".
Prcmu l cgcndi , prvi čovck i žcnu pri mctišc jcdnom ku·
kosc crn obl uk spuštu nu pl uni nu.

Moru duscncštodo-
godi l o", rcčc prvi čovck,
"
huj dcmo du vidimo.

1uko sc
nji h dvojcuspcšcnuvrh pl uni nc, i zncnudivši sckudu tumo
zutckošc dcvojčicu, još bcbu. 1ojc bi l u Iscunut|chi , koju
bcšc kći Nucstun,

vodoruvnc žcnc" i .ludil i l u,

gomjc
tmi nc". Prvužcnupodižc bcbu i odncscjckući . Hrunjcnu
pol cnom koj i jc donco bogsuncu Cohunouj, Iscunut| chi
zuosumnucstdunuizrustcu žcnu.
Orugompri l i kombogi nju koj uscmcnj uoscti scusum-
ljcnu u svom domu numoru, gdc nijc i mul u ni kukvo dru-
štvo. Pomi sl i kuko bi mogl u du nuči ni l judc du sc družc s
njom tc jcdnogu dunu uzc dcl i ćc vl usti tc kožc i od nji h
stvorimuškurcc i žcnc.
Ca-gah
Mudru vrunu. Kudu jc tu božunsku pticu odlctcl u i z kru-
ljcvstvu suncu, po prcdunju l rokczu, u uhu jc nosi l u zrno
kukuruzu kojc jc Hugvcdij u, dobro tvoručko božunstvo,
posudi l o u tclo bogi njc zcmljc. 1uj kukuruz - gluvnu nu-
mi rni cu i rokcških l ndijunucu ÷ bi o jc vcliki dur čovc-
čunstvu.
Ccdc
U hui ćunskojmi tologijivuduu, izgl udncl i l i ksucrni mci l i n-
drom, u dugučkom crnomlraku i s tumni m nuočuri mu, nu
vcčnoj ruskrsni ci , gdc prol uzc dušc umrl i hnuputuzugjnj,
mi tskorodnomcstoi prcbi vul i štcbogovu. Ccdcjc mudriji
odsvi hostulihjcr!uobogpokoj ni kuposcdujcznunjcsvi h
koji su i kudu živcl i . Òn jc i
"
gospodur životu", |ul ičko
božunstvo÷ održuvuživc, uvcćuvu imbroj i vuskrsuvumrt-
vc. U oduji posvcćcnoj obožuvunju Ccdcu, Iul usni kip lcži
tikporcdgroburskogul uta.
Rečnik svetske mitologije 293
Kuo čuvur mrtvi h, ,.krst Buronu Sumcdiju", kuko Cc-
dcuponckudnuzivuj u, nul uzi scnusvukomgroblj u, doksu
rukc kojc šti ti njcgov žcnski pundun, Mumun Brižit,
oznučcnc gomi l umu kumcnj u. Kuo Iog ljubuvi , Ccdc jc
poznut po ncprcdvi divoj bcsti dnosti i ncumcrcnoj žudnji
zu jukim rumom. U stunju jc du dođc nu svcčunost po-
svcćcnu drugoj loj i srumno prckinc obrcd. Huguni ,
..gospoduri duhovu", nc mogu du obuzduju opscdnutost
n| cgovih pokl oni ku. Prc nckol i ko godi nu, grupu Ccdcu ÷
svi odrcdubchuhuguni opscdnuti tim bogom i svi obučcni
Ll njcgovu crnu odcću ÷ upul i su u prcdscdničku pul utu
l ražeći novuc. Ruzmctlj ivci mu jc udovoljcno i nu kruj u su
. · | i šl i . kuko jc prcdscdni k moguo du odbijc kosmički
si mbol di numi čkogživotu i ncizbcžncsmrti¨
|i ncčcn
|osl ovno,
"
gospodurlj udi ". \rhovnobi ćc Aukupl cmcnà
L Či l cu, nujvcćih proti vni ku vl usti lnku u kusnijc i Špu-
nucu. Zvuli su gu i Ci ncmupun, ,gospodur zcmljc". l muo
jc vlust nud pri rodni m pojuvumu i plodnošću ljudi , živo-
| i nju i biljuku. ljcmu slično božunstvo bio jc Pi l un, komc
su sc pripi si vul c ncpogodc, kuo što su izncnudnc ol ujc,
¸opl uvc i vul kunskc crupcijc. /l i krajnji izvor zl u bi o jc
l | ucku|u,zloćudni duhkoj ij cposluopotop.
| � l uskup
|rcmu Abnuki l ndi junci mu, pl cmcnuulgonki nskogporck-
lu. Cl uskup j c kul turni j unuk koji sc povukuo iz svctu
pošto jc u i mc bogovu i l judi izvco izvunrcdnc podvigc.
, | cdnomjc čuk juhuo ki tu. Kuo u sl učuju krulju Arturu i z
|cltskc trudi ci jc. očckujc sc du ćc sc Cl uskup jcdnogu
dunuvrutitiduspuscsvoj nurod.
f | ugvcdiju
L J i rokcškoj mi tol ogij i , dobro tvoručko božunstvo ÷ si n
|. ·gi njcncbu/tucnsi ki brutbl i zunucHugvcductguha, zlog
294 Amerika
duha Hagvcdiju jc d| anom ob| i kovao ncbo. postavio | icc
mrtvcmajkcnancbo kao suncc, a od njcni hgrudi nači ni o
mcscci zvczdc. Zcm|jijcdaomajči notc| okaoizvorp|od-
nosti , uči ni vši tako Atacnsik bogi njom zcm|jc. Hagvc-
dactgah jc pak postavio tamu na zapad, izmi s| i o zcm|jo-
trcsc i uraganc i prkosio dobroti bratov|jcvog dc|a. Na
kraj u su sc b| i zanci bori | i u dvoboju ogromni m trnovima s
drvctadži novskc div|jcjabukc,oštrimkaostrc| c Na srcću
po čovcčanstvo, dugotrajni boj sc okončao Hagvcdactga-
hovi m porazom i njcgovim progonom u podzcmno car
stvo.
Hi javata
l i rokcškoj tradi cij i , Hijavata j c mudrac i z XVl vcka
Dopri nco jc stvaranju savcza pct i rokcških p| cmcna po-
znatog kao
-
pct naroda¨. Hij avata koji jc j unak poznatc
Long|c| ouvcpcsmcbi ojcncki a| gonki nskipog|avica.
Hi saki tai mi si
l | i Hisagitai mi si .
-
Cospodar daha¨, vrhovno božanstvo
Kri k l ndijanaca, graditc|ja humki na jugoistoku Sjcdinjc-
ni h Država l b| i skom srodstvu sa sunccm, Hi saki -taimisi
jcpoznati kaol bo|anga,, onajštoscdi gorc¨.
Huakc
Svcti njc. Pod oda|jcni m tvoračkim božanstvom Vi rako-
čom i dc| atniji mbogom sunca l ntijcm, l nkc su obožava|c
ncbrojcnc bogovc pri rodc za kojc sc vcrova| o da sc ispo-
|javaj u u huakama kaoštosustcnc. proročištai | i kumiri.
Hui ci | opočt| i
1cdi no božanstvo čisto astcčkog porck| a, Hui ci | opočt| i ,
-
p| avi ko| i bri na| cvoj strani ¨, bi oj cbog rata. Napočctku
nji hovogosvaj ačkogpohoda na Mcksičkuvi soravan, Hui-
ci | opočt|isc obrati osta| i mastcčki mpog|avicamas|cdcćim
Rečnik svetske mitologije 295
|cči ma. ,Rat jc mojc pos| anj c i moj zadatak . . Moram
cotriti narazncnarodc i sukobi ti sc s njima, i to bcz mi -
' osti . ¨Pos| cosni vanjaTcnohti t| ana 1325, najvcći hramna
tomgraduostrvuposvcćcnj ctomsvojcg|avombogurata.
Vcrova| o sc dajc Hui ci | opočt|isuncc, m|ad ratni kkoji
sc rađasvakogadana, koji pobcđujczvczdc noći i komc u
njcgovomumi ranju na zapadui vaskrsavanjupomažudušc
|atni ka. Štavišc,znamcnj anjcgovcv| asti- ko| i bri i vatra-
odgovarajuosobi nama
Š
oči pi | ij a, gospodaracvcća i čuvara
duša. Obabožanstva tcsnosupovczanas pojmom ponov-
nograđanja. L XVlvckulranjcvački istoričarBcrnardi no
dcSahagun primctiojc dasu nagozbi posvcćcnoj Hui ci -
| opočt| iju
-
svcštcni ci tom i do| u pri nosi | i cvcćc, tamjan i
c |anui ukrašava|igavcnci ma¨. A| i nckadabi bogratapri -
cao i krvavijc žrtvc Njcmu i Ši pctotcku, bogu sa odra-
nom kožom, nastav|ja Sahagun, žrtvovani su svi zarob|jc
ni ci-
-
muškarci,žcnci dcca. V| asni ci tihsužanjaprcdava| i
su i h svcštcni cimau podnožju hrama, a ovi bi i hvuk| i za
- osu, svakopojcdnog. uzstcpcni kc¨. Nakonšto bi pobi | i
..| rob|j cni kc, izvadi | i i msrca, ogu| i | i kožus |cšcva i | i raš-
čc tcči | i i h, svcštcni ci bi dc| ovc mcsa s|a|i v|adaru i p| cm-
-tvu da ih jcdu. Domorodački istoričar lšti|i |šočit| obj a-
šnjava ncprcstanc voj ncpohodcAstckakaonači n pri bav-
| janja zarob|jcni ka radi nji hovog žrtvovanja proždr|j ivi m
oogovi ma Ta obrcdna ubi stva, naravno, samo su poja-
č. t va| apo| itičkcsukobckojcjctrcba| odasprcčc.
| | ui taka
U mito| ogiji Či pča l ndij anaca, boginja raska|ašnoguži -
vanja, pijanstva i razuzdanosti . Kao Či , proti vi | a sc stro-
µom mora| nom zakonu Bočikc, ko| umbijskog junaka, a
.oogbcsti dnostiprctvorcnajc usovu.
| | unab
| | i Hunab Ku,
-
jcdini bog¨. Oda|jcnotvoračko božanstvo
u vcrovanjuMaja Obnovi ojcsvctpos|ctripotopa, koji su
navr| i i z usta ncbcskc zmijc. Prvi svctjc bi o nasc|jcn pa-
296 Amerika
tuljci ma, gradi tclji mavcl i ki h uništcni hgradova. u drugom
svctu živcl i su c% b, i l i ·prcstupni ci ', pri l i čno ncpoznat
narod.utrcćcmsub| l csamcMajc. sadašnjisvct, nastanjcn
mcšavi nom pl cmcna, takođc ćc sc završiti potopom. 1o
naizmcni čno razaranjc i obnavljanjc odsli kava dvojnost
rcl igijc Maj a. Čak, bog kišc, ncgovao jc novc ml adicc
drvcta, dok jc bog smrti , Ah Puč, nastoj ao da odscčc sc-
mcnosnol i šćc.
I camna
Najdcl atnijc i najvažnijc božanstvo u pantconu Maj a. Si n
tvoračkog boga lunaba, l camnaj c bi o ncbcski vl adar, i
gospodur dunu | noći. Pri kazivan jc kao l¸j uba�an, bczubi
starac, upal i h obraza i i staknutog nosa. Bio jc i kul turni
hcroj. l zumcojc pi smoi knji gc, ustanoviovcrskc obrcdci
·podclio zcmlj u'. l camna, čcsto poistovcćivan sa sunccm,
bi o jc potpuno dobrohotan i ni kad ga ni su smatral i od

govoni mni za kakvorazaranjci l i ncsrcću.
I gul uk
1cdno od i mcna cski mskog boga mcscca. Nu Aljasci l ga-
l uk jc vrhovno božanstvo. upravlja pri rodni m pojavama.
Pod njcgovom su vl ašću sva stvorcnja koj a drugdc pri -
padaj umorskoj boginjiScdni .
Iski mski narodi Crcnl andu kažu da su suncc i mcscc
brat i scstra. 1cdnc davnc zi mc, tokom arktičkc noći , mu-
škarci i žcnc prcpustišc sc ljubavni m igrama u i gl oi ma pr|
ugašcni msvcti lj kama. Potommuškarci ,jcdanpojcdan, i z-
vcdošc napoljc žcnc s koj i masu bi l i , upal ivši bakljc kako
bi vidcli ko su onc. 1ako muškarac-mcscc otkri da mujc
ljubavni ca bi l ažcna-suncc, vl astita scstra. lžasnuta, žcna-
-suncc otki nusvojcgrudi | baci ih na zcmlj umuškarcu-mc-
sccupodnogc, tcscsazapaljcnombakljomu ruc|popc na
ncbo. Bratj ujcprogoni o, al i pl amcn njcgovc bakljc zgas-
nu tako da jc još samo svctl ucao. Sada i maju kuću na
ncbu, podclj cnunadvc sobc. a mcsccncmasunčcvsjaj.
Rečnik svetske mitologije 297
lkt| n| kc
|rcvarni si n boga sunca u mi tol ogiji Ajova, gl avnog pl c-
mcna Sijuksa. Mnogi i ndij anski narodi nauči l i su od l kti-
ci kca svojc ratnc običajc tc su ga zato ponckad smatral i
hogom rata. l pri čama o njcgovim pustolovi nama glavnc
tcmcsuizdajstvoi podval a.
| j ut | ku
logi nja kukuruza Kcrcsan Pucbl o l ndi janaca. Čovcčan-
stvojc izašl oi z§ipapa, njcnogpodzcmnog carstva. l danas
o|uda sti žu novorođcnčad i tamo odl azc umrl i . Koči ti
|ucbl ol ndi janci smutraj uMascvijajunakomkojijcprctkc
|ogpl cmcnaizvcoizšipapa.

l nt|
logsunca kod l nka. Smatral i su ga prctkom l nka, kojc jc
posl aonazcmlj u da pomognu razvoj civil izacijc. Poistovc-
ćivanjc l ntij a s krunom l nka dovcl ojc do stapanja nji ho-
vi h kul tova. Posl c smrti Pačakuti Jupanki l nkc, osnivača
curstva, osušcna tcl a njcga i njcgovc žcnc postal a su src-
di štc vcl ičanstvcnoggod|šnjcgobrcda. 1cla su| mizvađcna
iz grobni cc u pal ati , postavljcna na pozlaćcnc mrtvačkc
c osi lj kc i prcncta da scdc u vcl i kom hramu posvcćcnom
hogusuncu.
l Maču Pi kčuu i dan-danas postoji ,suncovcz
¨, inli­
huatana, obrcdni sat sa scnkom koj| sc koristio pri praćc-
dj u l ntijcvogputa. Òkotihvcl i ki hkamcni hs|ubova okup-
lj ul i bi sc svcštcni ci , mudraci i astrol ozi kako bi spoznal i
zakonomcrnost kosiuičkih događaj a. l ntija su, mcđuti m,
uvck smatral i mi l ostivi m i vcl i kodušni m božanstvom, po-
putnjcgovcžcnc, bog|njcmcscca.
| ščc|
l mi tol ogiji Maj a, ljutita starica kojajcgncvi skaljivala na
zcmlj| i pomagal a ncbcskoj zmiji da stvori potop. l ščcl jc
298 Amerika
bi l a boginjapopl ava i proval a obl aka, zlonamcrno božan-
stvo sklono i zncnadnom razaranju u vidu tropski h ol uja.
Kao suprugu l camnc, ..gospodara nchcsa", rcvno su jc
smi ri val i i umi l ošćaval i žrtvama. l svom najstarijcm ob-
l ičj u, l ščcl sc poj avljujc kao bogi nja vodc s kandžama,
okružcnasimbol i masmrti i uni štcnj a, sa sklupčanom zmi-
jom nagl avii ukrštcni mkosti manasuknji .
I štub
Bogi njasamoubistvakodMaj a. l štab suprcdstavljal i kako
vi si s ncbas konopccm okovrata. Òči sujojbi l c mrtvački
zatvorcnc, a obrazi su j oj vcć pokazival i prvc znakc ras-
padanja. \croval osc da oni koj i scbi oduzmu život vcša-
njcm, ratnici pogi nul i u boj u, lj udi žrtvovani bogovi ma,
žcnckojcumru na porođaju i čl anovi svcštcničkogstalcža
odmah odl azc u raj . l štab jc dol azi l a da pokupi tc srcćnc
dušc. L ugodnoj scnci kosmičkog drvcta, jaša, stanov-
ni ci raja mogli sudascodmorc odtcškograda i pobcgnu
odvaskolikcpatnjci oskudi cc.
Juguur
Bogs vcl i ki m očnjacima i zprctkol umbijskc rcl i gijc iužnc
Amcri kc. Postojc ki povi božanstava izbuljcni h očiju i
dvostrukih očnjaka iz naj drcvnijc prošlosti . L kul turi
Moči ka l ndijanaca odaljcno tvoračko božanstvo pl ani nc
bi l ojc mačkol i kog izgl cda. Mcđuplcmcni ma Bol i vijc, gdc
jc jaguarautohtonuvrsta, muškarci i dan-danas odl azc da
ubij u tu životi nju bcz ičijc pomoći , naoružani samo drvc-
ni mkopljcm,kakobi stckl i statusratni ka.
Č
�inisc, i pak, da
tcsna vcza izmcđuvračcva i duhovajaguara drugdc prcd-
stavlja ostatak drcvnog tabua vczanogza jaguaru i pumu.
Jaguar jc moć. dvoznačna si l a, koj u upućcni k mora da
savl ada. Òn jc i ol i čcnjc pl odnosti u najšircm smi sl u tc
rcči , o čcmusvcdočcki povi j aguarakojiopštcsažcnama.
Rečni k svetske mitologije 299
.l anau| uhu
Vcl i ki vrač u mi tol ogij i Zunji l ndijanaca. l zašavši i zmatc-
rica majkc zcmljc, prvi ljudi shvatišc kol i ko ncobi čno
izgl cdaju. Navi knuti na ži vot pod zcmljom, bi l i su čudna
stvorcnja, crna i ljuskava,kratkihrcpova, očij u kaou sovc,
ogromni h ušijui stopal as kožicamaizmcđunožni hprstij u.
l zl az i z tadašnjc nci zvcsnosti potražišc u mudrosti Jana-
ul uhc. Òn doncsc sud vodc iz prvobi tnog okcana, scmc
bi l | akaipal i cu koj ajc i mal aživodajnusnagu. Janaul uhajc
|u

c¡l o Zunjijc naučio civil izacijskim vcšti nama. obradi
zcmljc, uzgoju stokc i urcđcnjudruštvcnogživota. Njcgov
moćni mađi j sko-isccl i tcljski štap, obojcn jarki m boj ama i
ukrašcn pcr]cm, školjkamu i kamcnjcm, prcdstav l ja osno-
vu rcl i gijc Zunji l ndij anaca. Òn jc znamcnjc prvosvcš-
tcni ka.
.| o| kuj Iscun
|rcma Navaho l ndij anci ma, Jol kaj Iscan, ,žcna-bcl a
školj ka", stvorcnajc u istovrcmc kad i njcnascstra Isca-
natlchi ,

prcobražavatcljka`. Iscanatl chi jc izglcda bog
.
i -
njazcmljc,povczanasgodi šnji mdobi ma i kopnom, dokjc
1ol kaj Iscan povczanas morcm.
JumKuks
Bukval noznači
·
gospodaršuma". Božanstvoratarstva kod
Maja. l zgl cda da jc kasnijc obuhvatio i lcpuškastog ml a-
do, boga kukuruza. Mada postojc upcčatljivi ki povi tog
ml ađahnogbogavi sokačcl a. ncznamo mu imc. Kao i Jum
Kaksa, štiti o ga jc bog kišc,
Č
ak, koji jc možda prcuzco
ul oguboga pl odnosti .
Kunusu
l mi tol ogiji Kui kurul ndij anaca, tvoračkobožanstvoi do-
nosil acvatrc. l počctku, kakopripovcdaju Kui kuru l ndi-
j ancisaobal arckcŠi nguu Brazi l u, Kanasa nijc mogaoda
300 Amerika
vi di šta radi . Nacrtao jc ražu u bl atu tik uz rcku. al i u
mraku nijc ništa vidco tc stadc na vlastiti crtcž, koji ga
ugrizc. Či mgajc povrcdi l a. raža zaroni u dubi nu. Cncvni
Kanasa rcčc.
·
1ckštojc stvori h. a vcćmcjcpovrcdi l a. 1o
jcsvičcvakri vi ca zato što nc odajc ni mal osvctl osti. ¨ 1ada
sc scti da jc kraljcvski lcši nar, ugvu-kuengo, gospodar
vatrc. Kanasa smi sl i ¡l an ÷ i poput boga sunca Kuata iz
kamaivranskc tradicijc ÷ zgrabi ptičuri nuza krilo i natcra
jc da doncsc žcravicu s ncba. Mada su žabc pokušalc da
pošpricaj u vodu popl amcnovi ma kojcjc uzgorco Kanasa,
svctosvctl o nijc izgubljcno. a zmijajc tom bogu pomogl a
dagabczbcdnoi zncsc i zl agunc.
Kasogonaga
l pri čamapl cmcnå
Č
ako, prvobi tni hstanovni kapampasa.
ki šujcproizvco žcnski duh kojijc vi si o na ncbu. 1o bcšc
Kasogonaga. l drugoj vcrziji tog mi ta pomi njc sc crvcni
mravojcd, dokjc svct stvorio divovski kukac, koji jc na-
či ni oi duhovc, kaoi prvogčovckai žcnu. Njih dvojc bchu
spoj cni svcdokih onnijcrazdvoji o.
lzglcda da l ovci iz pampasa ni su i mal i vrhovno bićc.
Postoj al i su bl agonakl oni duhovi . čak i božanstva koji ma
susc obraćal i rcči ma,dcda" i l i ·maj ka". al i razl ičitim pl c-
mcni ma ncdostaj al ajc dosl cdna mi tol ogij a. Suparništvom
braćc objašnj aval osc dvojstvo u jcdnom pl cmcnu, drugo
pl cmc jc vcroval oJa duga ubi ja jczi kom, a trcćcjc optu-
ži val ozvczdc.
Č
akjc i lcgcndamogj unaka Karanča, koga
suponckadpoi stovcći val i sj astrcbom, začaral al i sica.
Kcca| koat|
Pcrnati bogzmij aciz Srcdnjc Amcri kc. Oarodavacjc daha
i bogvctrova.1akođcjc tvoračkobožanstvo,poi stovcćcno
sasunccm, i bog koji sc spusti o u carstvo mrtvi h, mikt!an.
gdc sc
·
stropoštao kaO mrtvac". Òporavivši sc, možda u�
pomoć dvoj ni ka. saku¡i ojc skupoccnc kosti. vratio sc na
zcmlju i , poprskavši i h sopstvcnom krvlju, prctvorio i h u
l judskabi ća.
Rečni k svetske mitologije 301
1ajanstvcnost koja obavij a Kccal koatlov l i k pos|cdica
jc njcgovc dvoj nc pri rodc. S jcdnc stranc, oči glcdnojc da
jc on božanstvo u srcdištučudcsnog mita. S drugcstranc,

kao čovck, stckao jc pol ožaj lcgcndarnog utcmclj ivača
kul turc. L Istorij Nove Španije i z X\l vcka Bcrnardi no
dc Sahagun zapisao j c.
·
L gradu 1ol anu godi n ama j c
vl adaokraljpoi mcnuKccal koatl . . . Bi oj cizuzctan posvo-
jim vrl i nama. . . taj kralj jc kod domorodaca isto što i kralj
Artur kod Inglcza. " Pirami dal ni hram posvcćcn Kcca| -
koatl u u tom naprcdnomgradu izgradi l i su 1ol tcci , a Kc-
cal koatl jc bi onjihov dcvcti i mpcratorsvcštcni k. 1ri sto-
lcća nakon pada tol tcčkc vlasti, astcčki vladari su scbc
rado nazival i
"
Kccal koatl ovi m nasl cdni ci ma". Smatral i su
ga najvcćim kraljcm ÷ istorijskom l i čnošću. Lvcojc gajc-
njc kukuruza, tkanjc, gl ačanjc kamcna i izradu pcrnati h
pl aštcva. Naučiojc ljudc da mcrcvrcmc i proučavaj ukrc-
tanjc zvczda. lzumco jc kal cndar, sa ustaljcni m svctkovi-
namai mol i tvcni mdani ma. 1akođcjc izlagaovcrska učc-
nj a. Surovi Astcci , kod koj i hjcj oš višc ncgokod1ol tcka
bi l a i zražcnaopscdi+utostpri nošcnjcmljudskihžrtava, ko-
ri sti l i su mi t o Kccal koatl u da bi osnaži l i svoju voj ni čku
državu. l oni su, mcđuti m, nasl cdi l i proročanstvo prcma
kojcmćcscjcdnoga danataj kralj vratiti s mora dapono-
vo zatraži prcsto. 1o vcrovanjc u sudbi nsku prcdodrcđc-
nostkoristiojc i Hcrnando Kortcs od1519. do 1 520, prcd-
stavlj ajućisckaoncumrl i Kccal koatl .
L mi tusc govori o padu i izgna nstvu Kccal koatl ovom.
Ncpri jatclj mu bcšc 1cskatl i poka, ratnički poglavica koji
osl abi kralja
·
davši mu tclo" ÷ drugim rcčima, n amamivši
ga u pij anstvo i putcnost. Bol tada i spuni Kccal koatl ovo
srcc tc, posl cl ažnc smrti u kamcnom kovčcgu, on narcdi
da svi napustc 1ol an. Spal ivši pal atu i zakopavši bl ago,
ukrasi sc svoj i mpcrnati mznamcnjcm i zclcnommaskom,
pai sampođc u dubokojžalosti . Sti gavšidomorskc obal c,
Kccal koatl sc možda spal i o na pogrcbnoj lomači , a rctkc
pti cc uzlctcšc i z njcgovog pcpcl a. l l i jc, kako jc vcći na
vcroval a, otploviona istokna spl avuodzmija,obcćavši da
302 Amerika
ć

sc vrati ti . l storijski gl cdano, svrgnuti vladar jc možda
st|gao na1ukatan. pošto zapi si Maja ncposrcdno prc 987.
gov
'
rc o dol asku Kukul kana, ,pcrnatogzmijca¨, i o osni -
vanjunovcdržavcna1ukatanu
Ki si Mani tu
Bukval no znači .
-
vcl i ki duh¨. Vrhovno božanstvo kod
Alg

nki i
`
a, najrasprostranjcnijcg i ndijanskog naroda. Ki si
Mai:itu ¸,c stvori o ncbo, zcmlju, ljudc, životinjc i bi l kc.
Čovcčanstvo jc napravio od zcmljc a duh ud�hnuo t

l u.
Ostatakstvaranjatckaojcprckoposrcdni ka.
Prcma Arapahosi ma, zapadnom al gonki nskom pl cmc-
nu,
¨
prcdaksasvctom l ul om¨l utaoj cgolcmom vodcnom
pustin
j
o
'
na
l
očctku svcta. To bcšc Ki si Mani tu,

koji
pl ak

sc I post|šc¨ tražcći mcsto gdc bi sc mogl a ukazati
z

mlja
,
Gl asnodozva svc vodcnc pticc i gmizavcc, stvorc-

j a

kojavcćbchupostojal a, i zamoli i hzapomoć. Kornja�
caj cznalagdc sc možc naći zcmlja, a vodcnc pti cc donc
so�c
.
mal o

cmljc u kljunovi ma. Kisi Mani tuosuši gl i nuna
l ul i i stvon svct, uživajući u njcgovoj l cpoti Čak ni do-
l aza| Corkog čovcka, ol i čcnja bolcsti, starosti i smrti , nc
mogašcpokvari ti tajtrcnutak.
S
.
drugc stranc, pl cmc i z Dcl avcra vascljcnu scbi prcd-
stavlj a
��
o
¨
i sti nski Vcl i ki šator¨, čiji jc srcdišnji stub
kol acKisiMani tua, ,oca¨.
Koa|l i kvc
Do

l ovno

z�ači,,




jskagospa¨ astcčkaboginjazcmljci
.�a¡

a Hui i l opoct
|
a, pl cmcnskogboga Astcka. Madajc
bi l aj cdnaodžcna Mi škoatl a, gujca i zobl aka, koji jcbi oi
bog lova, Koatl i kvc jc na čudcsan način začcl a Hui ci l o-
počtl

ja ¹cdno

gadanadokjcči sti l apokući , pcrnatal opta
spusti
.
¸do

¸, c kao kl ubc tcjc ona uzc i pri vi na grudi .
Obavivsr kucnc posl ovc, bczuspcšno jc traži l a kl ubc
zahvaljujući kojcm jc, po l cgcndi , bczgrcšno zatrudncl a
¸
Točudcsnozačcćcizazval ojc bcs njcncdccc,čcti ri stoti nc
Rečnik svetske mitologije 303
si nova i kćcri ojadcni h tim očigl cdni m zancmarivanjcm
porodičncčasti . Oni bi i ubi l i svoj u zcmaljsku zmijomajku
da sc Hui ci l opoč¡l i , u punoj ratnoj oprcmi , nijc pojavio iz
njcnc matcricc i krcnuo na svoj u braću i scstrc, pobivši
mnogcmcdunji ma
Koatl i kvc jc bi l a zcmaljska zmijska boginja. l zglcd joj
jc bi oposcbno strahotan. suknja joj jc bi l a načinjcna od
zmija kojcsu sc izvijalc, naogrl i ci od ljudski h srdaca i ša-
kavi si l ajoj jc l obanja,na rukama i nogama i mal ajc kan
džc, dojkc sujoj bilc mlohavc, a hranila sc lj udski m lcšc
vima Koatl i kvcjcprcdstavljal amajkuproždiračicukojajc
istovrcmcno bila i matcricai grob. Kod Astcka ni ko nijc
poscdovaozcmlju. Koatl i kvcjcprcdstavl jal azcmaljskišar
ljudi ma jc bcsplatno davala svojc pl odovc, ali ni ko nijc
mogao očcki vati daćc uncdogl cdobraJivati odrcdcni dco
tc boginjc. Sl užbcni ci bi nakon dvc-tri godinc s pravom
zaklj uči l i da sc pl odnost nckc njivc iscrpl a i da jc došl o
vrcmcdascostavinaugar.
Kojo| šaukvi
Dosl ovno, ,zl atna zvona¨. Prcma Astcci ma, kada jc zc-
maljskazm|jskaboginjaKoatl i kvczatrudncl apoposlcdnji
put, njcni ncbrojcni potomci bi l i su užasnuti . 1ol i kobchu
ubcdcni daimjcmajkapoči ni l anckakavgrozanzločinda
sc dogovorišc da jc ubij u prc ncgo što sc porodi . Kojol-
šaukvi jc bilaprotivtogatckrcnui sprcdbraćc i scstarada
upozori majku Al i iz vcl i kc pcći nc u kojoj jc Koatli kvc
obitaval a izjuri novorodcni Hui ci l opočtl i , jarostan i pod
punom ratnom oprcmom. On ubi Kojol šaukvi i napravi
pomormcdu drugomzvczdanomdccom koja sujc pratil a
u stopu. Poslcboja,vratiscmajci, koja mui spriča o dob-
roti njcgovc scstrc. Ontada odscčc Kojolšaukvi nuglavu i
baci jc na ncbo da bi od njc postao mcscc, gdc bi zlatna
zvona njcni hobrazai daljcmogladabl i staj u.
304 Amerika
Kojot
Podva| adžijsko božanstvo i z j ugozapadni h scvcrnoamc-
rički h mi tova - da|cki rođak Li sca Rcnara. Kod Maidu
l ndij anaca, tog drcvnog naroda Ka| i |ornijc, tvoračko bo-
žanstvoVonomi ustupi | oj cmcstosvomncprijatc|juKojo-
tu- a| i toscnijcdogodi | ozatoštojcsuparni kbi ojačivcć
zato što su, kako jc Vonomi tužno pri mcti o, |judi s|cdi | i
Kojotaumcstosvogatvorca.
Pos|cstvaranjasvcta, Kojot i njcgovpas, Zvcčarac,iza-
đošc i zzcm|jc. Kojotjc posmatraoVonomija kakostvara
Kuksua, prvog čovcka, i Lai dam| u| um-ku| c, Žcnu Vcčcr-
njaču, njcgovu družbcni cu. A| i kada podva| adžija pokuša
da i sam stvori |judc, nasmcja sc tc ih načini stak|cno-
okima. Kojotjc posmatrao | agodni život koji jc Vonomi
podari o prcci ma čovcčanstva pa od| uči da bi bi | o zani m-
|jivijc kada bi takvom životu dodao bo|cst, tugu i smrt.
Kojotscčak obradova kadajcprva osoba kojajc umr|a¯
od ugriza Zvcčarca - bi o njcgov v| astiti si n. Možda jc
podva| adžija očckivaoda ćc taj napodm| ađivanja prcncta
Kuksuuspastidcčaka. Kakosc i spostavi | o, Kojotovsi nnc
oživcni kadamutc|ozaron išcu jczcro,štobcšcpostupak
podm| ađi vanja kojcm jc Vonomi naučio prvog čovcka. l
tako Kuksu pokopa | cš, govorcći . ·Ovo moratc činiti svc
dopromcncsvcta.
·
PričascdascKojotkasnijc ubio i kao
duh| utaosvctom.
Kojotj cobcšcnjačka, | ukavai razorna si | a, koja dc|ujc
u okvi ru stvorcnog svcta. Podva| c su mu tajanstvcnc i
čudovi šnc, baš kao što i očig| cdno zadovo|jstvo kojc mu
pruža izazivanjcncvo|ja prcdstav|ja ncprijatnustranusva-
kodncvnogi skustva. Mai dul ndi janci i drugajugozapadna
p|cmcnaznajudamoguočcki vati daćcbi ti žrtvc njcgovi h
bcskraj ni h| ukavština.
Kononatu
Dos| ovno,
·
naš tvorac
-
. Varau l ndijanci i z Gijanc vcruju
dajc Kononatužc|co da oni ži vc na ncbu. Oni , mcđutim,
Rečni k svetske mitologije 305
si đošc nazcm|jukada m| ad| ovacotkri otvor na ncbu, a| i
nc mogahu da sc vratc jcrsc u otvoru zag|avi | a ncka dc-
bc| a žcna. Ncpokornost Varaua na zcm|ji rastuži još višc
tvoračkobožanstvo tc ono od| uči da ncpravi drugi otvor
na ncbu. l zg|cda da su sc dvc dcvojkc kupa|c u zabranjc-
nomjczcrui dajcdctcjcdncodnj i h, kojcsnjomzačcbog
vodc, izrodi | ozmijski soj. Varau l ndijanci po svaku ccnu
izbcgavajukupanjc, štomorabi ti povczanosti mmi tom.
Košarc
Prcma Pucb| o l ndijanci ma, Košarc su bi | i prvi | judi . Nc-
kakva boginja htcdc da zabavi svojc društvo tc tr|janjcm
ski dc grudvu kožc sa scbc kako bi nači ni | a Košarc. I
|cgcndama Navaho l ndijanaca bogi nja Escanat| chi koristi
isti postupak stvaranj a. Danas su lošarc k| ovnovi koji
unosc živost u p| cs Pucb| o l ndijanaca svojim ncmogući m
| akrdijama. l maj u u| ogu kritičara jcr njihovi sati rični ko-
mcntari i stavovi o tckućim događaji ma nc pod| cžu ccn-
zun.
Kuat
log sunca u mi to| ogiji Kamajura l ndijanaca. Prcma tom
amazonskom p| cmcnu sa oba| a rckc Ši ngu, na počctku
svuda bcšc tama. Ivck jc bi | a noć. Lj udi živ|j ahu oko
tcrmi tnjaka. L takvojzbrci životjc bi obcdan. Braća Kua

i 1ac, suncc i mcscc, ni su zna| i šta da radc. Ni su mog| |
stvori ti svct|ost. Kako su pticc vcć poscdova|csvct| ostda-
nau svomcsc|u,suncc od| uči dagaukradcodLrubuci na,
-
| cši narskog kra|ja
-
. Ono pos| a muvc s ki pom napunjc-
ni m | arvama, a| i Irubucin nc mogašc da razumc zujanjc
muva. Kada jcdan od njcgovi h podani ka konačno protu-
mači poruku,ptičj i pog|avica shvati daukusnc | arvc bchu
dar i da muvc donosc poziv pticama da posctc suncc i
najcduscjošvišc| arvi.
ltakopticcobrijašcg|avc i krcnušc naput. I mcđu-
vrcmcnu, Kuati ¹ac sakrišc sc u drugi kip. Čim sc Uru-
306 Amcrika
bucin spusti na njcga da jcdc. suncc ga čvrsto zgrabi za
nogu. Pošto ga drugc pti cc napustišc, Lrubuci n pristadc
da dâ suncui mcsccu dan, koji im doncšc kao otkup On
i m objasni i smcnu dana i noći, uvcrivši i hna kraj u da sc
dan
¨
uvckvraća¨.
Kuku| kan
Možda bog vctra u Maja, pandan astcčkom pcrnatom
zmijcu, Kcca| koat| u. Prcma zapi si ma Maja, osvajač po
i mcnu Kuku| kan stigao jc na 1ukatan morcm sa zapada
987. i|i koju godi nu kasni jc. Kuku|kan,
¨
pcrnata zmij a¨,
jasno podscća na Kcca| koat|a, i mc i | i zvanjc to|tcčkog
vođc kojijcnapustiovc| i ki grad1o| ansuočcns pobunom
podjarm|jcni h naroda. Kuku| kan jc, po svcmu sudcći ,
ku|turnijunakko| i kogodi bogvctra.
Kumuš
PrcmaModok l ndijanci ma i z scvcrnc Ka| i lornijc, Kumuš
jcbi o
¨
staracdrcvni hnaroda¨. 1cdnomsc saćcrkom spu-
stio u podzcmni svct duhova. L tom prcdivnom carstvu
bi ojc obi čaj da duhovi pcvaju i igraju noću, a|i �ada bi
svanu| ovraća| i bi s cu svojapočiva| i šta i prctvara| i u osu-
šcnckosti Pos|cšcst danai šcst noći provcdcni h u zcm|ji
duhova, Kumuš od| uči da sc vrati u gornji svct i povcdc
ncko|iko duhova. tc u vc| i ku košaru sakupi puno kostij u.
1ri putajcpoku
Š
aodasc uspncdugačkimi strmi mputcm
koji jc vodio i z podzcmnogcarstva. Dvaput sc sap| co. a
duhovi , vičući i pcvajući , iskočišc iz košarc i vratišc sc ta-
mogdc subi | i . Pritrcćcmpokušajuon imsc|jutito obrati ,
govorcći i mkakojc prckrasan gornji svct. Zakoračivši u
b|cštavi | o sunčcvih zraka na u| azu u podzcmno carstvo,
Kumušbacikošarui povi ka. ,l ndijanskckosti ' ¨
1ada otvori košaru i počc da bi ra kosti raz| i či ti h p| c-
mcna. Konačnosaod| učizaModokl ndijancc, svoj hrabri ,
izabrani narod. ,Mada ćctc biti ma| o p |cmc s broj ni m
ncprijatc|ji ma¨, rcčc Kumuš, , porazićctc svc koj i krcnu
Rcčnik svctskc imto|ogi|c 307
protivvas. ¨Tada završi sa urcđi vanjcm svcta. prođc sun-
čcvi m putcm i posrcd ncba sagradi kuću za scbc i kćcr.
1amoi dan-danasživc.
Kururumani
|rcma Aravak l ndijancima, koj i živc u do| i ni Orinoka u
1užnojAmcrici . Kururumanijc bi otvoracmuškaraca,dok
jc Ku| i mi nastvori | ažcnc. Kururumanijc uvco smrt u svct
či mjc saznaoza pokvarcnost čovcčanstva. Svctu jc dodao
i zmijc. guštcrc i buvc. lzg|cda da nad Kururumanijcm
postoji oda|jcn i ravnodušan prvi uzrok, A| ubcri . Kuru-
·umani jc možda u počctku bi o mrav|ji bog - graditc|j
svctai posrcdni kdokonogvrhovnogbića.
Kvati
l | i Ki vati Eog prcobražava|aci | i podva| adžija i ndijanskih
p| cmcnakojaživc u ob| asti Pjudžit Saund u državi Vašin-
gton Kvati, ,prci načiva|ac¨, i njcgovi mitski pomoćnici
prctvori | i su drcvni svctu svct kakav danas poznajcmo L
počctku su divovski zvcro|judi kao što su Pauk, Mrav,
Dabar, Lisac i Kojot, poscdova|i zcm|ju, a |judskih bi ća
nijcuopštcbi | o. /| i Kvatijc. kakokažu Kvi no| tl ndijanci .
.krstario zcm| j om uzduž i poprcko, mcnjaj ući stvari. . .
pri prcmajućis

ctzanovc|judckojićc doći . ¨
Kada di vovski zvcro|judi pokušašc da ga zaustavc u
tom pos| u, Kvati i hprctvori u običnc životinjc. ¹cdan nc-
suđcni ubica Kvatijcv postadc jc|cn, a drugi dabar. 1ada
Kvatiprotr|j a rukamasopstvcnotc|odokncnapravigrud-
vicc odpr|j avšti nc i znoja. Od njih stvori |judc, prvc lndi -
jancc. 1okomsvoji h| utanja stvoriojcdrugc | judcodpasa
i pokazao im kako da koristc kamcnjc kao čcki ćc i rczni
a| at.Vcćcnjcgovojunaštvobcšc ubi janjcčudovištakojcjc
živc| o u jczcru Kvi no|t. Kada sc duboko ždrc|o tc zvcri
otvori daprogutaKvatijcvogbratai njcgovkanu, bogprc-
inačiva|acbaci užarcno kamcnjc u jczcro. Voda provrc, a
mrtvo čudovištc i sp| ivana površi nu. Rasporivši mu trbuh,
308 Amcrika
Kvati os| obodi brata, koji sc bi o prctvorio u oca rakova
samaca.
Na koncu, Kvati , vcćstar i umoran. osvrnu sc na svoj
prcobražava| ački rad i zak|juči da jc izvco svc promcnc
kojc jc mogaodaizvcdc nc bi |i pomogaočovcčanstvu. Sc-
dc na stcnu, posmatrajući suncc kako ncstajc na zapad
nom obodu okcana, tc pos| c smi raj a povučc dcku prcko
| i ca i prctvoriscukamcn.
Lcgba
Potckao od zapadnoa|ričkogprcdačkogboga Lcbca, ,sta-
rac na vratima" u hai ćanskom ku|tu vudua jcstc Lcgba,
bog i | i loa poistovcćcn sa sunccm. ,Otvori mi P tit", mo| i
muscvcrni k, ,ncdopustiz| i mdusi madamigaprcprcčc".
l dokLcgbauprav|jadncvni mbožanstvima,Karc|urv| ada
duhovi ma noći. Ovog potonjcg smatraju od|učni m čovc-
kommcsccom,sposobni mi zadobroči nstvaizaz|odc| a.
MankoKapak
l|i Aj ar Manko. Po|ul cgcndarni osnivač di nastijc l nka.
Postojc tri vcrzijc toga mi ta. Po prvoj , čctiri brata i čctiri
scstrc putova| i su u pravcu Kuska, tražcći gdc bi sc skra-
si | i . Natomputu,AjarKačija, kojijcposcdovaočudotvor-
nu snagu, braća su zazi da| a u pcći nu jcr su ih p| aši | c
njcgovc ruši| ačkc sk| onosti . Zati mscAjarOkoi samprc-
tvori u svcti kamcn, a Ajar Ajka postadc zašti tnik po|ja,
ostavivši pos| cdnjcg brata, Ajar Mankoa, da zauzmc Ku-
sko sa scstrama, od ko| i h mu jcdna postadc žcna. To ¸|c
bi | aMamaOk|o.
Podrugojvcrziji , bogsuncal nti , vidcvšikako|judibcd-
noživc,saža| i sc na nji hi pos|a nazcm|ju, na ostrvo ujc-
zcru 1i ti kaka, svojc dvojc dccc, Manko Kapaka i Mamu
Ok|o, brata i scstru, da izgradc civi | izaciju. Oni putovahu
nascvcr,noscćiz|atank| i n. Bcšci mna| ožcnodascnasc| c
tamogdcsctajk| i nbudczari ou zcm| ju. Tosc dogodi na
t | u ravni cc na kojoj stoj¡ Kusko. l z toga grada, di nastija
Rcčm k svctskc ì1to|ogijc 309
-oju su oni vaspostavi | i pokori | a jc svc narodc Anda U
jcdnojvarijanti tcvcrzijc, postojctribrataijcdnascstra
Prcma trcćoj vcrziji . koju su španski povcsni čari rcv-
cosnozabc|cži | i , kruna l nkastck|ajcbožanski statuszbog
MankoKapaka, | ukavogv| adarask|onograzmctanju. Njc-
govaprcdivnaodcždai s| ožcni dvorskiobičaji ostav|ja| i su
snažan utisak na | akovcmi narod. Prctpostav|ja sc, mcdu-
|i m. dajc MankoKapakbi oprvi impcratorl nka.
Mascvi
Mascvi i Ojojcva su braća b| izanci u mi to| ogiji Pucb| o
I ndijanaca.Majkavasc|jcncpos| a| ai hj cu svctdapostavc
s

nccnapravomcstona ncbu i raspodc|c|judcpop| cmc-
u|na.
Mavuci ni m
|amajura l ndi janci , koji živc na oba|ama rckc Ši ngu u
|razi | u, tvrdc da jc u počctku postojao samo Mavuci ni m,
| vorac. Prctvorio jc ško|jku u žcnu i s njom začco si na,
p|vogčovcka. Zati mjcMavuci ni modvcodctc,a up| akana
·ajkaotiš|ajc u | agunu, ponovoscprcobrazivši u ško|jku
. Mi smo unuci Mavuci ni movog si na", tvrdc Kamaj ura
| ndijanci.
Mi kt| antckut| i
Astcčki bogsmrti , koji jc v| adao mi rni m i ti hi m kra|jcv-
s| vom mrtvi h, mjklfal1om. Kada jc i mpcrator Montczuma
Šokojocin pri mi o izvcštajcvračcvao prcdstojcćoj ncsrcći ,
s vizijama ncugasivih požara¸ komcta i čudnovati h pti ca,
oc pos| a Mi kt| antckut|iju pok|i sarc s tovari ma bogatih
darova- odrani h |judski h koža
¸
Žudcojcza mi rom mi kt-
' anajcrsugamori | i ncizvcsnostistrahzbogpri ča o Kcca| -
|oat| ovompovratku.
31 0 Amerika
Najcnczgani
Bukvul no, .ubi cu struni h bogovu". Nuvuho l ndijanci kužu
dajc, zujcdnos1obacisci nijcm,
"
dctctom vodu", Nujcncz-
guni nunco strušnc udarcc zl i m duhovimu koji su ugrožu-
vul i svct. Nujcnczguni i 1obucisci ni mogu sc posmutrati
kuo bogovi ratu, uli su višc nal i k kul turni mhcroji mu. Kuo
dccu Iscunatl chi , ,prcobružavatcljkc", i Cohunoaja, boga
sunca, Nujcnczguni sc poj uvlj ujc kao gospodur svctlosti ,
dok jc 1obucisci ni , vlužun i taman, njcgovu suprotnost,
gospodurmraku.
Jcdnompri l i kom bruću srctošc Nastc Iscun, dobroćud-
nu
Ž
cnu-puuka. Njih dvoj icu bchu na putu ku kući boga
sunca kudu pri mctišc dim koji sc podizuo sa zcmljc. Òs-
motrivši poi zbl ižc, ustunovišc du sc dim izvija i z ispusta
nckcpodzcmncodujc u koj u sc moglo si ći lcstvama. Kuda
scbruća spusti šc niz prcčkc tih od dimu pocrncl i h l cstuvu,
pozdravi i h ¦ustc Iscun, koja i m rcčc daćci h put u Co-
hunoajcvo obi tuvulištc provcsti porcd čcti ri opasnu mcsta.
1o subi l cstcnckojc drobc putni kc, trska koja i hisccu na
dcl i ćc, kuktusi koji i hrustržu na komadci ključalipcsuku
kojcm sc utapuju. Ou bi im pomogla u potrazi, Nustc
Iscan dudc brući dvc umuj l ij c. pcro za pobcđivanjc ncpri-
jutcljai pcrozačuvunjcživotu.
Posl c mnogi h pustolovi nu, zahvulj uj ući čurobni m pcri-
ma, Nujcnczguni i 1obucisci ni stigošc do čctvrtastc kućc
bogu suncu gdc posmutruhu njcncprcdi vnc stunurkc. Ovc
dcvojkc ustudošc bcz rcči , umotušc bruću u zavcžljuj i
stuvišc ih nu ¡ol i cu. \rutivši sc kući . Cohanoujzapitu kosc
to usudi odasvrutiunjcgovomodsustvu.
Ž
cnaga prckori ,
al i razbcsncl i bogsuncaizvučcbraćuizzavcžljujui počc da
i mprovcrvusnagu. Najprc ih hit nunuoštrcši ljkc, al i bru-
ću čvrsto stcgošc pcru što im ih dudc Nustc Iscan. Zutim
bo¿ sunca pokuša da ih ubijc vrclom parom, ul i bcz uspc-
ha. Na kruj u i h natcru du probaj u l u| u n upunjcnu otro-
vom. Cuscnica i hupozori na opasnost i dudc im ncšto da
stavc u usta. Cohanoaj bcšc zadovoljun dvojicom braćc tc
ih pri znadc za si novc. Kada ih upi ta za svrhu nji hovc po-
Rečnik svetske mitologije 3 1 1
sctc, oni mui spri čašc o ana jma,
"
čudovištima i l i zl i m bo-
govi mu", koji proždiru ljudc, i zamol išc gu da i h oprcmi
božunski m oružjcm. Prcmdu jc braću obuvcsti o du jc po-
gluvicu unuju, di v Jcico, takođc njcgov si n, Cohunoaj i m
dudc moćno oružjc izmcđu ostulog i strclu s a izl omljc-
nom munjom, strcl u s munj om bl cskuvicom, strcl u su
sunčcvimzrakomi strcl us dugom.
Nujcnczguni i 1obucisci ni izađošc zutim kroz otvor nu
ncbu, jagahoku, i spustišc sc na zcmlju prcko strmih i
sjuj ni h l i tica kako bi sc bori l i su anaji ma. Nai đošc na kr-
lj uštastog 1ci cu porcd jczcru i , uz mul u pomoć Cohuno-
ajcvu, ubišc gu i odrašc mu kožu s gluvc. Zati m Nujcnc-
zguni sumubi strašnog1i l gcta- vcl i ku, čctvoronožnuzvcr
]cl cnji hrogova. Kori stcći tuncl koji jckrozkožu čudovišta
provrtcl u tckuni cu, on sc probi do 1i lgctovog ogromnog
s rcu tc ga probodc strcl om sa izl omljcnom munjom. Ruz-
gncvljcni unuj iscčc scbc na komadićc vlastitim rogovima
I lC bi l i sc dočcpao Najcnczgani ju prc ncgo što sc mrtav
s|ropoštanazcmlju.
1rcća vrsta anaja koj u zadcsi zla sudbi na bchu Ccna-
hul i , vcl i kc zvcri nal i k orlovima kojc svoji m kandžama
gotovo zdrobišc Nujcnczguni ja. Ponovo strcl usa i zl omljc-
nommunjompronuđcsvojumctutc scjunak osl obodi tog
užusu. Roditclji Ccnuhul i bchu ubijcni , u nji hovo počupa-
no pcrjcprcobruzisc u ptičicc,curićc i crnoglavkc, doki m
s c dccu prctvorišc u orl ovc od koji h s uljudi kusnijc do-
bi jul i pcrjczapcrjunicc. Orugi podviziNujcnczgunijcvibi l i
su. spusuvunjc svctu od Bi najc Ahunija,
"
ljudi koji ubijaju
oči mu", pobcda nud Ccnagahi jcm,
"
putujućim kumcnom",
zl očcstim duhom stcnju, i odrublj ivanjc glavc surovom
mcdvcdu.
Napi
lukvul no znači ,starac". 1voručko božunstvo kod i ndi -
] anskogplcmcnual gonki nskogporckluCrni hStopul a. Na-
pi |c, kakoncki autori navodc, prcbi obogsvctl osti ncgo
sol urnobožunstvo. Òtuda bi njcgovo imc bi l o .čovck-bo-
j c-svctl osti-zorc".
312 Amerika
Iik Starca prcdstavl ja čudnu mcšavi nu suprotni h oso-
bi na. l vczi sa stvaranjcm svcta, o njcmusc govori kao o
pažlji vom i mudrom ocu ncba. Al i u odnosima sa čovc-
čanstvom on sc po vragol anstvu, čakpakosti, možc mcriti
s podval adžijski m bogom Kojotom. Crna Stopal a, mcđu-
tim, uvcrcnasuu njcgovu bcsmrtnost. Òni kažu da sc Na-
pijcdnostavnopovukaou pl ani nci obcćao daćcsc vratiti
jcdnog dana. l zgl cda da jc Natos,
·
suncc
·
, prcuzco mcsto
Napija kaonji hovogvrhovnogbožanstva. njcgovasupruga
jc Kokomi kcji s,
·
mcscc
·
. Kako prcdanjc kažc, svu dccu
Natosa i Kokomi kcj i s, osim Apisuaca,
¨
zvczdc Oanicc
·
,
pojcl i su pcl i kani .
Stvorivši i urcdivšisvct,Napi odgl i nc nači ni prvc lj udc.
Prcdstavivšii mscporcdnckakvcrckc,izncnadi sc pi tanju
kojcmupostaviprvažcna.
·
Štaćcbiti s nama¨ Oa li ćcmo
vcčnoživcti,dali ćcsc ovoi kadazavrši ti ¨
·
Napi odgovori .
·
Ni kad o tomc ni sam razmišljao. Moramo da odl učimo.
Baciću ovaj i vcrak u rcku. Ako zapl uta, ljudi ćc oživcti
čctiri dana posl c smrti . Smrt ćc trajati svcga čcti ri dana.
Al i akopotonc, smrti ncćc bi ti kraj a.
·
Napi baci i vcrak u
rcku, i i vcrak pl utašc. Prva žcna podižc kamcn i rcčc.
·
Ako zapl uta, vcčno ćcmo živcti , al i ako potonc, l judi
moraju umi rati .
·
Kamcn odmah potonu, a Napi rcčc.
¨
Òdl uči l a si .
·
Oocnijc jc žcni umrla bcba i ona tck tada
shvatištajcuči ni l a.
Ògoun
Ratni k-j unak u hai ćanskom vuduu, božanstvo srodno ni -
gcrijskom bogu gvožđa Ògunu. Postoji mnoštvo Ògouna.
borac, pol itičar, žrtva oborcnc gl avc i rašircni h ruku,
poputraspctogIri sta, čarobnjak,škodlji vac, terd; vratar,
poznatkaoÒgounPanama,
·
sl amnatišcši r
·
,ičuvarvatrc.
Ògounusc ni kada nc pri nosi voda. Imcstotoga, rum sc
prosipa po zcml ji i pal i ši bicom kako bi sc proizvcl a njc-
govasvctaboj a, crvcno. Kadajcpokl oni kopscdnutnji mc,
taj j arosni bogtraži žcstokopi ćc, vi čući .
·
Scmcnici su mi
hl adni '
·
Rečnjk svetske mitologije 313
Òi
|rcma pl cmcni ma koj a živc duž rckc Ši ngu u Brazi l u,
drcvna prošlost pripadal a jc lcgcndarni m narodi ma kao
što su bi l i Òi , koji su bi l i vcoma vi soki i i mal i ncobi čan
obi čaj dapcvaj u ugl as dok hodaju. Pošto su Òi ncstal i tck
ncdavno, i ndijanski narodi zapamti l i su njihovc mcl odijc
tc i danas mogu da i h pcvaj u. Orugi mi tski narod bio jc
Mi nata-Karaj a, čiji su muškarci imali otvor na tcmcnu
pomoću kojcgsuproizvodi l i visokci gl asnczviždukc. Pod
pazuhom su i m rasli kokosovi orasi . 1c pl odovc su trgal i ,
razbij al i osopstvcncgl avci jcl i .
Òmctckut| i
lukval no,
·
dvojni gospodar
·
. \išc svi h drugih bogova u
astcčkompantconu, dal ckoi znadsvctski hzbivanja, staj ao
j c Òmctckutl i , dvopol ni gospodar dvojstva i izvor svcko-
| i kog postoj anja. lzvan prostora i vrcmcna, , ponad zvcz-
da
·
, to vrhovnobićc prcdstavljal ojcjcdi nstvo suprotnosti
÷ muškogi žcnskog, svctl osti i tamc, krctanja i mi rovanj a,
rcda i haosa. l spod Òmctckutl ija nal azi l i suscvcl i ki duh
svcta,1cskatl i poka, i njcgov suparni k, Kccal koatl , kojij c,
kako su Astcci vcroval i , bi o u privrcmcnom i zgnanstvu.
|crnati zmijski gospodar vratićc sc na kraju da uspostavi
novurcl igij u.
lačakamak
|osl ovno.
·
stvoritclj zcml jc
·
. Orcvnotvoračko božanstvo
|crua. Možda jc nastao mcđu pri obal ni m narodi ma kao
hog ribà. l nkc su usvoji l c njcgov kul t, a i mc muscpojav-
| j ujc u zvanji ma nckol i ki h vl adara. Prcmajcdnom mi tu o
stvaranju, Pačakamak jc zaboravio da obczbcdi hranu
prvomčovckui prvoj žcni . Kadajcčovck umro odgl adi ,
žcna optužis uncczancmar, naštajc taj bogopl odi . Pača-
kamak ubi si nakojcgjc rodi l a i iscčc mutcl o na komadc
izkoj i hni čc povrćc i voćc. Orugogsi na, poi mcnu\i čama,
nijcuspcodauhvati , al i zatoubi prvužcnu. l zosvctczbog
31 4 Amerika
majči nc smrti , \i čama jc progoni o lačakamaka, otcravši
ga u morc.
lačamama
Bogi nja zcmljc kod l nka.
Ž
rtvovanc su joj l amc i drugc
životinjc. lrc ncgo što su prvc l nkc ušlc u Kusko, svoju
prcstoni cu, ubi l c su l amu. 1cdna od čctiri scstrc iz tc sku·
pi nc uhvati životi nj u, izvadi joj pl uća i naduva i h vctrom.
Noscći tu krvavu lačamami nuzastavu i zlatan kl i nboga
sunca l ntija, uđošc u grad. Oo danas sc očuval o oboža
vanjc boginjc zcmljc, koja sc poi stovcćujc i s Ocvicom
Mari jom.
PagcAbc
Bukval no, ,suncc otac". 1voračko božanstvo 1ukano l n-
dij anaca, koj i su živcli u gornjcm toku Amazona, duž
kol umbijsko-brazi l skcgranicc.
l počctku su,poprcdanju1ukanol ndijanacapostojal i
suncc. lagc Abc, i mcscc, zva n Njami Abc, i l i .noćno
suncc". lošto Nj ami Abc nij c i mao žcnu, bi o jc usamljcn
tc pokuša da obljubi sunčcvu suprugu. čuvši za to, lagc
Abc l iši mcscc pcrj ani cc koj a mu jc krasi l a glavu i narcdi
mu da sc drži podaljc od porodicc. Višc ni kada suncc i
mcsccni sudcl i l i isti prostornancbu. loslc tc svađc, lagc
Abc stvori zcmlj u i postavi na nju životinjc, bi ljkc i ljudc.
l tom posl u pomoglo mu j c pol ubožansko bi ćc zvano
lamuri -masc. al i j c sunčcva kći , Abc Mango, bi l a ta koja
j csi šl a na zcml j u kakobi narod1ukano nauči l ada dobro
živi . Njcni darovi bchuvatra, građcvi nc, grnčarstvo,tkanjc
i kuvarskoumcćc.
lamuri masc
l mi tol ogiji 1ukano Indi janaca, pol ubožanski pomoćni k
bogasunca i tvoračkogbožanstva lagc Abca. Amazonski
l ndi janci tvrdcdaj clamuri -masc nazcmljudovcomnogc
opasnc zvcri, uklj učujući i vcl i kc rcčnc zmijc. Jcdan og
Rečnik s\·etske mitologije 315
romni scdmoglavi zmijac zalj ubi sc u dcvojku t c bi jc i
ukrao da sc ni su umcšal i vrač i pas. loslc žcstokc borbc
oni usmrtišc svi hscdam glava. Zatim vrač doncsc drvo za
potpal u i zapal i zmijčcv lcš, al i vctar odncsc svc do mora
crni dim koji sc podizao s vclikcvatrc. 1amo di m, u vidu
kišc,padc potal asima, tcsczmijacponovorodi .
|i nga
U pojcdi ni m cskimski m mitovima. bog mcscca l gal uk
potči njcn j c tajanstvcnoj li ngi , ,ncbcsni ci ". 1a bogi nja
čuva divljač, upravlja l ovom i štiti živc, a pomažc i un¿u-
kutima, vračcvi ma. Oruga pomagačica šamanå jcstc Azi -
jak, bogi nj avrcmcnski hpri l i ka.
Potl ač
Bukval no, .davanjc". Rasi pna svctkovi na pl cmcnå sa sc-
vcnopaci ličkc obal c, naročito Hai da, Nutka i Kvakij utl
l ndijanaca. Òbrcdni muništavanjcmi l i razdcljivanjcmsop-
stvcnc i movi nc uspostavlja sc društvcna i l i pol iti čka nad-
moć pogl avi ca i najvcćih ratnika ili sc omogućava prc-
uzi manjc nasl cdni h prava. 1cdan pogl avica mogao bi
.postidcti " drugog uni štavajući vrcdnc krčagc, ubijaj ući
robovci spal jujući kućc. /kodrugi poglavica nc bi poklo-
nio ili uni šti o višc i movi nc, narod bi ga manjc poštovao.
|rcma lcgcndi , na prvompoljaču razmcnji val a susc pcra,
koja scvcrnoamcrički l ndi janci odvaj kadasmatraj u svctim
prcdmcti ma.
Punoci hjo
lrcma Crni m Stopal i ma i z Montanc, zcml ja pri pada lu-
noci hju, ,zcmljanom čovcku". Vcoma ga ccnc i pri nosc
mu mnogoþroj nc žrtvc. Aj isoji mstan. .tvorac hl adnoćc",
smrzava zcml ju i l i jc prckri va sncgom. lri kazujc sc kao
bcl oput, bcl okos muškarac obučcn u bcl o i na bcl om
konj u.
31 6 Amerika
Scdna
Z| okobna bogi nja mora iz cski mskc mi to| ogijc. Samo an-
• gakok, , vrač".možcdaizdrži prizornjcncodvratncjcdno-
okosti .
l razni m| cgcndama govori sc o njcnoj div|joj prirodi i
v| asti nad adJivunom, ,oni mai spodnas¨, ncsvctim mrtva-
ci ma. Kći dži novskih roditc|ja, Scdna bcšc ncukrotivo
čc|jadc. Grabi | ajc i jc|a živo mcso kadgod bi joj sc za to
ukaza|a pri | i ka. ¹cdnc noći počc da jcdc majči nc i očcvc
udovc dok su joj roditc|ji spava| i . Oni sc probudišc
užasnuti , zgrabi šc proŽdr|ji vu kćcr i čamccm jc odvcdošc
da| cko na puči nu. Kada jc izbacišc i z čamca, Scdna sc
uhvati za njcga, tc otac moradc daj oj odscčcprstc jcdan
pojcdanncbi |i gapusti | a. Kakosuodscčcni prsti dotica|i
ta| asc, prctvara| i bi sc u ki tovc, fokc i j ata riba. 1ada
bcsprstna Scdna potonu na morsko dno, gdc i dan-danas
obi tava,pomnočuvajućisvcštotamoži vi .
I drugoj vcrziji Scdna sc pri kazujc kao ,ona što nc
htcdc da sc uda". Odbij a| a jc proscc. a nak| onost poka-
ziva|ajcdi noprcmaptici i|i psu. Razbcsnc| i roditc|jibacišc
jcbcsprstnu u morc.Njcnjcdnooki otac,mcđutim,imaoj c
j cdnurukui pomoćutri prsta nanjoj hvataobi samrtnikc.
Porodičnanakaznosti njcnavczasmrtvimanavodc,stoga.
na zak|j učak dajc Scdni n si | azak na dno okcana bio tck
mi t koji m sc objašnjava| o njcno usto| i čcnjc kao gospo-
dariccpodzcmnogsvcta.
Ad| i vun. njcnstrašniposcd, biojcstccištcduhova oni h
koji jojsczaži votanisupokorava| i . Eski mi poncgdcvcru-
ju dasctc ncsrcćcnc dušc vraćaju svojim sc|ima u |cprša-
voj odcći, kao z|oćudni duhovi . Suprotnost Scdni nom
carstvubi oj ckudJivun, utchaoni makoji suscz|opati | i za
životai | i oni makoji subi | i darcž|jiviprcmadrugi ma.
Si
Bog mcscca kod Močika l ndi janaca. Zubati Aj Apack
ustupi o j c mcsto drugom božanstvu, b|cštavom i ok|op-
Rečnik svetske imto|ogi|c 31 7
| j cnombogurata,kojijcprcdstav|jaouzorpotonj cmbogu
.

cscca. Vc|iki Si prcuzco jc v| ast nad osta| i m bogovi ma
jcrjcuprav|jaosti hi jama. o| ujamai ka|cndarom.
Si naj a
Mačji prcdak Zuruna l ndijanaca, p| cmcna kojc j c živc| o
duž rckc Šingu u Brazi | u. Si naj i n otacbi oj cogromanja-
guar,a majkamujcbi | ažcna. l zncpoznatograz| ogai otac
i si novi ima|i su oči na poti |jku. Si naja.c bio vcoma star,
.a| i sc podm|ađivao kad god bi sc okupao, sv|ačcći kožu
prcko g|avc kao vrcću. " Prcma Zurunama, smak svcta ćc
doći kada Si najakonačno od| uči da obori go| cmi račvasti
štapkojipodupi rc ncbo.
Si ntcot|
Astcčko božanstvo kukuruza. l apri | u |judi su mu pri -
nosi | i v| astitu krv, pro| i vcnu po trski koju su i z| aga| i na
vrati ma svoji h kuća. L tcsnoj vczi sa Šoči pi | ijcm, bogom
cvcća i gospodarcm duša,bogomsaodranom kožom, Si n-
tcot| jc bi o bog čija jc pokora čovcčanstvu obczbcđi va| a
rcdovnc za| i hc hranc. Šti tiogajc bog vodc 1| a| ok i i mao
j craznoraznažcnskaob| i čja.
Sta-au
Duhovi z| i h |judi . Prcma Crni m Stopa| i ma, scnka nckc
osobcjcstc njcnaduša. Prcmi nu| i obi čnonasc|javajuodrc-
Jcni p| ani nski vcnac, a|i z| oćudni duhovi tumaraj u u
b| i zi ni | ogora i nanosc štctu živi ma, naročito po za|asku
sunca.
ŠamanEk
Prćasti bog zvczdc Scvcrnjačc. Bi o jc
-
vodič trgovaca", a
Majc sunjcgovu b| agonak| onost uporcđiva|c s dob

oh

t

nošću boga kišc Čaka. 1rgovci su Šaman Eku pnnosi l i
tamjannao| tarimapokrajputcva.
31 8 Amerika
Šìjutckut| i
l astcčkoj kosmol ogij i , bogvatrc Šijutckutli bi oj c vcl i ki
stub. Njcgovo tajanstvcnovrctcnoprosti raloscprckocclc
vascljcnc. od ognji šta u mi ktl anu,
"
zcml ji mrtvi h", prcko
vatrc u domovi ma zcmlj c, poscda zmijskc bogi njc Koat-
l i kvc i njcnog uobičajcnog družbcni ka 1l atckutlija, nc-
običnog žapca naoružanog ogromni m zubi ma, kojcg su
čcsto pri kazi val i kao proždi ruću raku÷ pasvc do ncbcsa.
Kao psihopamp,
"
vodič duša", Šijutckutli jc duhovi ma
pokojni kapomagaoda i h u scupi jczcmlj a.
Š
i pctotck
Bukval no,
"
gospodar sa odranom kožom". Ši pctotck, za-
gonctnoastcčkobožanstvo,i maojcdvavi da. bi ojc novo-
posađcno scmc, bog ratarstva i bi lja, onaj koji jc čovc-
čanstvu podari o hranu dozvol i vši da ga živog odcru, baš
kao što kukuruz gubi scmcnjc kada ml adi izdanak počnc
da izbija. a bio j ci gospodarpokajničkog mučcnja, simbol
žrtvovanja, put duhovnog oslobađanja. 1a poslcdnja stra-
na Šipctotckovc l i čnosti i spolj avala sc u bol cstima kojc jc
slao ljudskom rodu. vcl i ki mboginjama,kugi,šugi i slcpi l u.
Kaoi Kccal koat| , odrani gospodar pokazivaojc ogromno
zani manjcza mi ktl an, podzcmni svct.
Šočì kccut|
Bukval no znači ,najdragoccniji cvct". /stcčka bogi nj a
cvctanja i pl odnog tl a. Njcna vcza s podzcmni m svctom
sl avljcna jc na svctkovi nama za pokoni kc kada su joj
pri nošcni ncvcni . Prcdaja kažc da jc očikccatl ukrasi l a
svct cvcćcm i l cpotom za vl adavi nc Kccal koatl a, al i j c
poslcnjcgovogodl askai z1ol anai pada isIorijskc toltcčkc
vl astibi l amanjc dcl atna i darcžljiva. /stcci suj csmatrali
darovatcljkomdccc.
Rečnik svetske mitologi j e 31 9
Š
oči pi | ì
/stcčki bogcvcća i gospodar duša. Prcma /stcci ma drcv·
noga Mcksi ka, čcti ri godi nc posl c smrti ratni ka nji hovc
dušc posta¡ul c bi pticc raskošnog pcrj a. Kao bog cvcća,
crvcnol i ki Soči pi l i bi o jc ol i čcnjc duha, a bcskožno mcso
na njcgovim prikazima govori l o jc o njcgovoj ravnoduš-
nostiprcmamatcrijal ni mobl i ci ma.
Šo
|
ot|
las i l i ncka druga zvcr. Astcčko božanstvo izobl ičcnog
izglcda, čcsto pri kazi vanosa stopal i ma okrcnuti m unazad,
Šol otl jc smatran udcl i tcljcm ncsrcćc. Kao gospodar zvc-
zdc \cčcnj ačc, gurao jc suncc u tamu noći, mada su ga
smatral i i Kccal koatlovim dvoj ni kom. Njcgovo raspukl o
oko bi l o jc znak pokajanja, a njcgova smrt kuvanjcm u
l oncu bi l a jc možda obl i k duhovnog odvaj anja. Samo-
mučcnjc i obrcdno ubijanjc prcdstavljal i su dvc stranc
astcčkcrcligijcpatnjc.
1uvi skuru
Ouhzl akodlurona. Mcscčcvibl izanačkipraunuci ,1avis-
kara i 1oskcša, prcdstavljaju suprotstavljcnc silc prirodc.
1okom nj i hovc krvavc borbc za prcmoć, 1oskcša sc
naoružaojcl cnj i mrogovi ma, doksc1avi skara mogao do-
čcpati sumodi vljc ružc,tczl i duh bi otcran, krvarcći ·krc-
mcnjc", a 1oskcša postadc bog čuvar Hurona, Mohoka i
1uskarora.
1cskut| ì poku
Bukval no,
"
ogl cdal o kojc sc di mi ". l mc mu sc odnosi na
crnoopsidija nsko oglcdul okojcsu astcčki čarobnjaci ko-
risti l i da bi proni kl i u budućnost. 1cskatl i poka jc i mao
nckol i ko poj avni h obl i ka. bi o jc zašti tni k ratni ka, poisto-
vcćcn s Hui ci l opočtlijcm, prvobi tno suncc kojc jc Kccal -
koat| izbacio s ncbai prctv
¸
ri ou tigra,podval adžijski bog
povczan s vcšticama, l opovi ma i zl otvori ma uopštc. i svc-
320 Amerika
moćno božunstvo sposobno du uzi mui dujc život. Sučuvu-
nc su pojcdi nosti obi čuj u prcmu kojcm bi ncki ml udić
godi nu dunu oponušuo 1cskutl i poku du bi u prolcćc bi o
obrcdnoubijcn u njcgovosrccpri nctosuncunužrtvu.
1cks| stckutl
l ustcčkoj mi tol ogij i , sturuc koji jc nosio ogromnu bcl u
morsku školjku nu l cđi mu. 1cksi stckutl ,
·
sturi bog mcsc-
cu
·
, prcdstuvljuojc muški obl | k pl unctc, upruvo njcno iz-
dizunjci zokcunu.
1|j ch o| cod|
\odcno čudovištc u mi tol ogiji Nuvuho l ndijunucu. 1ijc-
holcodi jc prvobi tno bi o ncprij utclj čovcčunstvu, ul i jc
dunus vcć postuo munjc ncnuvi dun, prcmdu sc j oš uvck
vcrujc du jc odgovorun zu sl učujcvc duvljcnju. Kuo krulj
okcunu, nijcsc moguo oduprcti zuhtcvimu 1oncni l iju, bo-
gu kišc,i Huscczi ni ju, boguvutrc,kudusuoviprvcNuvuho
l ndi juncc spusuvul i duvljcnjuu moru.
1| u| ok
l drcvnomMcksi ku, bogki šc kojcgsuobožuvul i 1ol tcci i
nji hovi nusl cdni ci , Astcci . lpruvlj uo jc obluci mu, kišom,
munjumu i pl uni nski m i zvori mu. l svojc kruljcvstvo pri

muo jc duhovc strudul i h od uduru gromu, vodc, l cprc I
drugih zuruzni h bo|csti . l mc tog kruljcvstvu bi l o jc !Iu/o-
kan, zcmuljski ruj .
1I uso| tcot|
l ustcčkoj mi tol ogiji , bogi nju prljuvšti nc. Povczi vunu jc s
čurobnjuštvomi očišćcnjcm od grchà. Oclovulujc kuopo-
srcdni cu i zmcđupokuj ni kui bogu1cskutlipokc, ,oglcdulu
kojcscdi mi
·
. Astcci su1l usol tcot| u osnovivi dcl i kuosi l u
i z� svi h ob|iku ncčistog ponušunju. nuročito jc koristi l u
pol no opštcnjc kuko bi ul ivul u struh. Ou bi sc funutizum
Rečnjk svetske mj tol ogije 321
rutni kusučuvuou 1cnohti tl unu, postojul ujc skupi nublud
ni cu kojc supoticulc i z obični hgrudski h porodicu. 1c dc-
vojkc, pokl onicc ovc bogi njc, obučuvunc su i povrcmcno
puštunc u kusurnc. Poslc tukvih svctkovi nu tu crnoustu
·ruđubogi njc1l usol tcotlhvutunusui obrcdnoubij unu.
1| uu| škul puntckutl |
U 1ol unu, ruzorno božunstvo poistovcćcno s pl unctom
\cncrom. Astcci su u 1cnohti tl unu zudržul i to tol tcčko
shvutunjc,vcrujućiduu svojimruzl ičitimluzumu1l uuiškul-
puntckutl i ,
·
gospodurkućcsvunuću
·
, prcti zlom ruzl ičitim
društvcni msl ojcvi mu.
1onupu
l l i Konupu,
·
donosi l uc vrcl i nc
·
. 1cdun od božunski h po-
moćni ku\i rukočc,tvoručkogbožunstvu u drcvnomPcruu.
Moždujc bio vczun i ostuvljcn dupl utu pojczcru1i tikuku
zu kuznu zbog pobunc protiv \i rukočc. 1onupi noznumc-
njc, krst, i njcgovo i konoborstvo nuvcl i su prvc mi si onurc
dugupovcžus hrišćunstvom.
1onut| ju
/stcčki bog suncu.
Č
ctvrti u nizu sunucu, 1onutiju j c
duvuo snugu rutni ci mu, u zbog svojc vrcl i nc i žcđi primuo
jcsrcui krvkojisu muscsvukogu dunu pri nosi l i nužrtvu.
/stcci su tog bogu zumišljuli kuo moć koju ncprcstuno
izguru u si l nom zudutku dncvnog ruđunju i putovunju i
noćnc borbc i umi runju. Suncc ćc sc održutijcdi noncprc-
stuni m pri nošcnjcm žrtuvu i čcstitošću. Orcvno mcksičko
glcdunjc nu život, shvutunjc dujcsrcću pl odnuporu i put-
nji, bczsumnjcsci zopuči l ou ustcčkommusovnompoko|ju
obrcdni h žrtuvu, uli nc možc sc ni pošto rcći du jc to
rutni čki ruspol ožcno plcmc odstupul o od svoj i h duboki h
uvcrcnju. Oo| uzukhrišćunstvu u Mcksi ko bcšc prorcknut,
tuj no�i porcduk donco jc Kccul koutl utclovljcn u Hcr-
nunduKortcsu.
322 Amerika
1oncni | i
Bukval no, ..raspršivač vodc
¨
. Bog ki šc kod Navaho l ndi -
j anaca u Arizoni . 1obožanstvoskl onozabavii podval ama
nosi l oj ckrčagvodc. L pl cmcnski mpl csovima prcdstavlja
gamaski rančovckkoji igra ulogu kl ovna. l umi tovi maon
jc l uda koja plcšc kako bi pokazal adajczadovolj naoni m
štoscdogađa.
1u| unguºak
Iski mi naAlj asci vcruju dajc vrani -ocu 1ulungusaku l as-
tavica pomogladaobl i kujcsvct. l zgl cdadata lcgcnda du-
gujcponcštoscvcrnoamcričkoj prcdaj i jcru cskimskoj rc-
l i giji ncpostoji poscban mi to stvaranj usvcta. Crupc kojc
živc na Crcnlandujcdnostavnosmatrajudajc zcmlja
¨
pa-
l a odozgo
¨ a da su l judi ,izašl i i z zcmljc¨. Bogi nja mora
Scdna , koj ajc uži val a da utapa mnoštvo lj udi, sprcčaval a
jcprcnascljcnost.
Iski mska umctnostodražava odsustvo pojma stvaranja
svcta. Nc postoji pravi ckvival cnt našim rcčima .stvoriti
¨
i l i .n apravi ti ¨. Najbl i ži izrazznači ,raditi na ncčcmu
¨
. 1o
jc ograni čcna dcl atnost, poput napora cskimskog rczbara
u bcl okostidaoslobodi naroči tu|ormukomadakoji musc
nal azi u ruci .
Iaj i ka
Askl cpijc
Ž
uruna l ndijanaca, koji živc duž rckc Ši ngu u
Brazi | u. 1cdnoga dana laj i ka, koji jc lovio po šumi , pri-
mcti mnoštvo mrtvi h životinja pod nckim vcl i ki m drvc-
tom. Kada scpri bl iži gomi l i zvcri nj i h lcšcva, zavrtc mu sc
u glavi tcpadc i zas
]
a. l dubokom snu on uglcda Si naj u,
jaguarskog prctka Zuruna l ndij anaca. koji porazgovara s
nji m. 1o sc dogodi ncko| i ko puta svc dok mu božanstvo
ncrcčcdancpri l azivi šc.
laj i kaga posl uša. 1akođc spravi pi ćc odkorc drvcta.
1ajj a ki napi takdadc mumnogc moći. laji kaposta vcl i k
vračkoj i jcdodiromrukcmogaodaodagnabolcsti . Si naj a
Rečni k svetske mitologije 323
I I l U jc ponovo svraćao u snovc. i nji h dvojica su zadovo-
l

¡ uval i s

c ljudskc potrcbc u svojim razgovori ma. lod pri -
| · s |om Zuruna. laji ka pristadc dasc ožcni . al i mu žcna
|cšc ncvcrna. Zb

gtcmanci pokušajažcni nogl jubavni ka
l u ubijc laj i ku. Zurunc i zgubi šc svog vrača. laji |a, koji

¸ c i mao oči na potiljku, opazi toljagu koj a sc nadvij al anad
n j i m i istog časa ncstadc u rupi koju i skopa udarivši o
zcmlju. laj i ka rcčc. ,Ncću sc vrati ti. Strclc i toljagc bi ćc
vam sudbi na. lokušao sam da vas naučim onomc što jc
Si naja ž

l co, al i sadi dcm.
¨
Pri povcdascdajc vračkasni jc
¡ : ozvao Zurunc da ga sl cdc u podzcmljc, al i da su oni bi l i
suvišczbunj cni i upl ašcni dabi touči ni l i .
| l cuckojot|
|u|val no, , stari , stari kojot
¨
. lodval adžijski bog starog
Mcksi ka. luri tanski nastroj cni /stcci vcoma su sc pl aši l i
njcgovc ncusi l jcnosti , naročito kada bi njcgova razuzdana
vcsclostpodrazumcval atcl csnuljubav.
| l jštosi huat|
Astcčkc žcnc sl avi l c su u j unu svctkovi nu ljštosi huatl .
..boginjc sol i ¨ . Staricc i dcvojkc igral c su zajcdno, gl ava
u|rašcni h cvcćcm, a vrhunac obrcda bi l o jc pri nošcnjc
ljudskcžrtvc na pi rami di 1l al oka. bogaki šc.
\ai -masc
|oslovnoznači ,gospodarzvcri
¨. 1ukanol ndi janci iz gor-
njcg toka Amazona smatral i su \ai -masca najznačaj ni ji m
šumski m duhom. Patul jakcrvcnoobojcnogtcl a, \ai -masc
upravlja šumskom divljači , ribama u rckama i bi ljkama
pod drvcćcm. Posvcćcni s u mu pojcdi ni brcžuljci , a l judi
pazc da ga nc najcdc. \ai -mascovo smrtonosno oružjc
jcstc kratka, vcoma ugl ačana, crvcna pal ica. Prctcrani m
zani manjcm za pl odnost obj ašnjava sc njcgova bczobzir-
nost prcma trudni cama i porodiljama, koj i ma šaljc bo-
| cšti nczatoštoonnijcbi ouzroknj i hovctrudnoćc.
324 AmcIika
Òstal i šumski duhovi suBaram,
·
bcl ci ¨. \isoki su. ma-
l javi hgrudi i vcl i ki hfal usa. Iši i mštrčc naprcd, a stopal a
unazad. Kako ncmaju kol cni zgl ob, tcško sc podižu sa
zcml jcposl c pada. Ako Boraro nosi kamcnu moti ku, za-
si gurnotraži nckogakogabi proždrao.
Vakonda
. Cornja si l a
·
, vcl i ka taj na Si juksa, najvcćih l ovaca i rat-
ni ka \cl i ki h ni zija Scvcrnc Amcri kc. Srodan irokcškom
poj mu ·čarobnc moći
·
, orenda, i al gonki nskom man¡/oo,
·
duhu
·
, \akondajc bi o izvor vaskol i kc mudrosti i snagc,
vcčnovrcl okojcodržava svct i prosvctljava vrača. Oakota
l ndi janci takođc obožavaju\akondu, al i kao moćnu pticu
gromovni cu i protivnikapodval adžijskogbogalnktomija.
Vataui nci va
Bukval noznači
·
najdrcvniji
·
. Madajc
Ć
arl s Oarvin sma-
trao da l ndij anci Ògnjcnc Zcmljc ncmaju ni kakvc rcl i -
gi ozncprcdstavc, potonja i straživanja pokazal asuda nijc
tako. Pl cmc 1agan mol i l o sc \ataui nci vi , dobrohotnom
bogu ncba koji ¡c stvorio i održavao svct. Za plcmc Òna,
nji hovc suscdc, vrhovno bi ćc bio jc 1cmaukcl . Òn jc, po
prcdanju, bcstcl csan, bcz žcnc i dccc. Oušc, kaspj, puto-
val c su do1cmaukclovogstani štaposlc smrti . Òbrcdi i ni -
cijacijckoj csuvrši l at advapl cmcna, poput obrcdaaustra-
l ijski hAbori dži na, pri padal i susamo muškarcima. Štavišc,
nji hov srcdi šnji mi t bio j c sl avljcnjc nadmoći muškarca
nakon počctnog razdoblja žcnskc prcmoći . Oanas su sta-
novni ci ÒgnjcncZcmljcnarodkojijc na putudancstanc.
Vij ot
L mi tol ogijama ncki h i ndij anski h plcmcna i z Kal i |ornijc,
\i jot jc začco rod bića koj a su prcthodi l a čovcčanstvu.
Kakosctaj n arodmnoži o,zcmljajcrasla najug,askupi nc
t i hstvorovascl i l csusc u tompravcu. l zglcdadasu\ijota
otroval i . Možda jc Kojot, bog-podvaladžiju, imao udcla u
Rečnik svetske mitologije 325
smrtisvogapoglaviccpoštojcskočionanjcgovupogrcbnu
l omaču,otki nuokomadmcsas |cšai progutaoga.
Vi rakoča
\rhovnobi ćc kod Inka- bog o| ujci sunca. Bio j cvcoma
značaj anu Pcruui prcusponai mpcrijc Inka. \i rakočusu
pri kazi val i sasunccm kao krunom i s gromovi ma u ruka-
ma, doksumui zočijul il csuzckaokiša. Biojc Il a,
»
svct-
l o
»
, i 1i si ,
»
počcl ostvari
»
, a samo njcgovoi mc, Virakoča,
možda jc značil o
»
jczcro stvaranja
»
. Prcma jcdnom prc-
danju, na j czcru1i ti kakastvorcn i susuncc, mcscc i zvcz-
dc. l pak, tokom svoj i h |cgcndarni h |utanja zcm|jom Vi -
rakoča jc i mao obl i čjcprosjaka. Oronjavi , poruzi i zl ožcni
bogoradni k, vcrovatno jc bi o povczan s \irakočini m jc-
di nstvcni mobclcžjcm, njcgovi mkosmičkim suzama.
Ž
ivo-
tvornc vodc bilc susuzctog tvoračkog božanstva, kojcjc
poznaval opatnju svoj i h stvorcnja a ipak oscćalo obavczu
dai h održavauživotu.
\i rakočajcstvoriozcml ju, zvczdc,ncboi čovcčanstvo.
Ali taj prvi svct nijc ga zadovolji o tc on pos|a potop na
njcga, pobivši prvc ljudc, koji s u vcrovatno bi | i divovi .
Zati m stvori novc i boljc ljudc, mcđu koji ma |utašc kao
prosj ak, učcći i hosnovamaci vi l izacijci čincćibrojnačudc-
sa. L docnijoj kosmologij i , mcđutim, opisujc sc pctdoba.
prvo dobajcbi | o\i rakočinodoba, kadasuv|ada|i bogovi
a smrt bcšc ncpoznata, drugo - doba divova, pok|oni ka
\i rakoči ni h, trcćc÷ doba prvi h|judi , koji subi l i navcoma
pri mi ti vnoj razini , čctvrto - doba auka runa,
»
ratni ka
»
,
osnivačaprvi hcivil i zacija, kaoštosubi l i Moči kaI ndijanci,
i pcto- vladavi naInka, okončanado|askomŠpanaca1531.
Sam\i rakočancstaojcna1i homokcanu,
»
putujući prc-
kovodc kao kopnom, ncpotonuvši
»
. l nkcni su zaboravi l c
togbogai akosuuzdig|cI ntija,bogasunca.
Vi špuš
Prcma Ncz Pcrsc l ndijancima iz državc \ašington, čudo-
višni dabar\i špuš nijc ni komc dozvo|javao da |ovi ribu.
326 Amerika
Kadgod bi ncko došao najczcrogdcjc \išpuš živco, ovaj
biribarazgrabiosvoj i mdivovskim kandžamai odvukaoga
na dno. Zato Ncz Pcrsc l ndijanci zamol išc podval adžij-
skog boga Kojota da im pomognc. Kojot nači ni ogromno
kopl jc s dugačkom, jakom drškom i l ancni m konopccm
pričvrstigazazgl avak. Zatim odcna jczcrodal oviri bu.
\i špuš uhvati podval adžijskog boga al i zadobi udarac
dugi m kopljcm. Kojot i \išpuš bori l i su sc na dnu jczcra
takožcstokodasc obl ižnjcpl ani ncpovukošc nabczbcdnu
udalj cnost. Kada jc čudovišni dabar pokušao da umaknc
ni zstruj u, Kojot ga probodc koplj cm dovolj no čvrsto da i
sam krcnun izvodnozajcdnos \i špušom. Nj i hovatitanska
borba razmica| a jc rcčnc obalc, probij al a brda i uscca| a
gol cmckl ancc. Stigavšidopaci |ičkcobal c, \i špušzaroni u
tal asc. hvatajući ki tovc i proždirući ih nc bi li povratio
snagu, a Kojot sc zaustavi da sc odmori. lukavstvo i moć
prcobražavanjapomogošc umonomborcu. Ònsc prctvori
u jcl ovu grančicu i otpl uta do \i špuša, koji ga nchoticc
proguta. L žclucu čudovišnog dabra Kojot ponovo popri-
miživoti njskoobl i čjc i probodc \i špušovosrcc oštri m no-
žcm. Sckaojc i sckaosvc dok \išpuš nc izdahnu.
Òdl cši ncKojotstvori novi rodl j udi . 1osubi l apl cmc-
na scvcrozapadncobalc i šuma-
Č
i nuk, Kl i kitat,1aki ma i
Ncz Pcrsc l ndij anci . l svom stvaral ačkom zanosu Kojot
zaboravi da im då oči i usta. Kasnijc uvidc svojugrcšku tc
jc i spravi , al i mu nož toliko bcšc otupco da j c ncka usta
napravi o i skrivljcna a ncka prcvcl i ka. Zato, po prcdanju,
NczPcrsc l ndijanci i majutakoružna usta.
Von omi
Bukval no. ,.bcz smrti ". Òtac ncba i vrhovno bićc Maidu
l ndij anaca i z Kal i |ornijc. Poznat j c i kao Kodo-j apcu,
,tvoracsvcta". Kodo-janpc, . i mcnovatclj

svcta", i Kodo-
-jcponi ,

svctskipogl avica". Stvorivši ljudskabi ća i pokrc-
nuvši pri rodnc proccsc, \onomi jc bi o ncprikosnovcni
vl adarsvcdokscnijcpojavi onjcgovncprijatclj Koj ot. 1aj
podval adžijski bog uspco jc da razvl ast| ncbcskog oca iz
Rečni k s\·etske mitologije 327
jcdnog jcdi nog razl oga. |j udi susl cdi l i Kojota a nc \on0-
mija. Oušc umrl i hjoš uvckmogusti ći do .cvctnc zcml jc"
ncbcskog oca iznad obl aka, što jc znak njcgovc ncusahl c
brigc. al i pod ncbcski m svodom stol ujc podval adžijski
bog.
Zomb|
1cl o bcz dušc. L kul tu vudua na
¸Hai tiju, zombi jc ča-
robnjakov rob. Ouša scvradžb| namamožcodvoji ti odživc
osobci l i sctcloncdavno prcmi nul og možc podići izgroba
nakon što jc duša odvoj cna od njcga uobi čajcni m pog-
rcbni mobrcdi ma. Kao gospodarmrtvi h, Ccdci ma moćda
l cšcvcoživljavakaozombi jc.
Sa hara
��


��
� �� HA USA
o; DOGONI ""

. NUPE
MENDE
MiANTI
JORUBA
( �
��� AKAN FON
IBO l
'
'

OVAMBO
HERERO
HOTENTOTI
BUŠMANI
Pustnja
Kalhari
AFRIKA
Sahara zapadna obala istočna
Madagaskar
j užna Afrika
A|ri kajcprcbogatami tol ogijama. Njcnaplcmcnaposc-
duj u vl asti tc tradicijc. Čak i tamo gdc dcl c jczik sa susc-
di ma, kao što jc to sl učaj sa govornici ma bantu jczi ka u
istočnoj i j užnoj A|rici , ono što i zncna đujc jcstc razno-
l i kost l okal ni h vcrovanja a nc dokazi o zajcdničkoj baš-
ti ni . l mavi šc či ni l aca koji doprinosc toj mi tol oškoj razno-
vrsnosti . Prc svcga, to jc sama vcl i či na kontincnta, uz
njcgovu k| i matsku raznol i kost. Pojcdi na plcmcna l utaj u
otvorcni mravnicama, čuvaj ućistokui l ovcćidivljač,druga
uzgajaju uscvc i l i živc na pl odni m čisti n ama na obal ama
rcka usrcd gustih ckvatorski h džung| i . Za tc narodc prc-
dcli kojc nasclj avaju Bušmani ncpodnošljivi su za život.
Hušmanc, tc nckada jcdi nc stanovni kc područja j užno od
rckc Zambczi , dcsctkoval a su Bantu pl cmcna, a potom i
bcl i doscljcni ci , dok prcosta| a pl cmcna do dan-danas op-
staj una rubovimapusti njc Kal ahari . Stogajcdrugi či ni l ac
scoba naroda, istorijski proccs kojcg smo tck maglovito
svcsni . Pi sana istorijapočinjc kasno u A|rici tako da zak-
ljučkc trcba izvlačiti na osnovu usmcnc tradicijc, nado-
punjcnc ÷ tamo gdc postojc ÷ podaci ma prikupljcni m i z
dncvni kaputni kai istraži vača. Pos| cdnji či ni l ac koji trcba
uzcti u obzi r jcstc prisustvo razl i či ti h ctničkih grupa. Sc-
vcrno odogromncpusti njc Saharc to stanjcjc očcvi dno u
odnosi ma izmcđu domaćih Bcrbcra i nji hovih arapski h
osvajača. Òstaci bcrbcrskc kul turc sačuval i su scsamo u
pl ani nskoj unutrašnjosti Al ži ra i Maroka. lpak, zapadna
A|rikaprcdstav|ja dco konti ncnta s nujvcćom konccntra-
cijomrazl i Či ti hnaroda. l zmcđurckc Scncgal i gornjcg to-
ka rckc Kongo postoji dvc hi lj adc poznati hjczika i dij a-
l ckata.
Cotovo svi a|rički narodi vcruju u vrhovnog, svczna-
j ućcg i svcprisutnogboga. Akani i zCancn azivaju to bo-
330 Afrika
žanstvo Brckji ri hunuadc, ,svcznal aci svcvi dcl ac¨, dokga
Zul u narod s j uga Afri kc j cdnostavno zovc
"
mudrac",
Ikvi l i . Božjc
"
vcl i ko oko", prcmanaroduCanda izIgan-
dc, motri uvck i svuda, ni kada nc trcpćući . Òd njcga sc
ništa nc možc sakri ti , tvrdc pri padnici naroda 1oruba i z
Nigcrijc, j crsvojimvi domobuhvata
"
i unutrašnjost i spo-
ljašnjost čovckovu". 1og ncbcskog boga smatraju occm,
majkom, dcdom, starcši nom, vrhovni m prctkom, pri jatc-
ljcm i prati occm. Narod Koma i z Iti opi jc, plcmc kojc
žrtvujc psc ÷ nj i hov kralj jcdc pscći rcp na godišnjoj svc-
čanosti ponovnog ustol i čcnja ÷ naziva ncbo
"
božji m trbu-
hom". Kadamunja pogodi stoku, pri padnici naroda Zul u
kažu da j c Ikvi l i
"
pokl ao sopstvcnu hranu. . . gl adan jc,
ubi ja za sc". Crom sc, s drugc strunc, smatra igri vi m bo-
gom. Mada ga najvcćma smatraju bl agonakl onim, putcvi
boga ncba ncprozirni su. Òn ljudi ma šaljc i ncsrcćc.
Akambc i zKcnijctvrdc daj cAsa,
"
otac", rckao.
"
1a sam
taj što jc stvorio ljudc. Ònaj koga vol i m ÷ naprcdovaćc.
Koga odbi jcm÷ umrcćc. "l pak, pri padnici naroda Hcrcro
izj ugozapadncAfri kcza smrtjcdnostavnokažuda to bog
scbipozi vastarcc.
Mi t koj i kruži libcrijom pruža sasvim drukčijc objaš-
njcnjc porckl a smrtnosti . Jcdnom ¡c Sno-Njsoa, bog tvo-
rac,posl aosvoja čctiri si nau svct. Zclcojc dasc vratc, al i
oni htcdošc da ostanu, a i Zcmlja pokuša da i h zadrži.
1ada Sno-Njsoaupotrcbisvoj umoći vratisi novc nancbo.
Kada uj utro nc mogahu da sc probudc, on rcčc Zcmlji .
,lozvao sam i h kući . 1cbi ostavljam nji hova tcl a. " Òtada
Sno-Njsoakoristisvojumoćdaodvodiljudc izsvcta, a put
do pokoj ni kà j c zatvorcn zbog Zcmlj i nog pokušaj a da
zadržibožanskudccu. Mcđuti m, bolcst, patnja i smrtbchu
ncpoznati prc ncgoštosusc SnoNjsoai Zcmljaposvađal i .
ljudi s u r azmišljal i šta i m valja či ni ti . Na kraju vraču
poslašcmačkudadoncsc l ckkoji ćc izlcčiti bol csnci pro-
budi ti mrtvc. Napovratkumačka stavi l ckna panj, odc da
sc okupa u rcci i potpunozaboravi na svoj zadatak. 1ada
l judi posl ašc mačkuda potraži l ck, al i ga ona nc nađc tc
Rečnik svetske mitologije 331
ponovo odc vraču. Òvaj sc n aljuti na mačku zbog njcnc
ncmarnosti i žcstokojc i zgrdi . 1ošjoj rcčc. ,Òdsada, ako
sc drvo poscčc i od njcga ostanc samo panj, ono ćc po-
novoizrasti, al i kadljudiumru, toćci mbi ti kraj . "
Òd kl jučnog jc značaja vračcv gncv. Òn jc posrcdni k
izmcđubogai čovcka. Afri kanci , kaoi vcći nadrugih naro-
da, oscćaju da nc mogu i l i nc trcba da sc pri bl ižc božan-
stvu sami i l i ncposrcdno i dat omoraju či ni ti posrcdstvom
naroči ti h osoba. Kod Masaja iz istočnc Afri kc, npr. , vra-
čcvi , i l i iloibonok, potiču i z jcdnog plcmcna, a njihovc
nasl cdnc moći scžu dcscti nu pokol cnja unazad, svc do
prvog vrača, koji jc, potpuno odrastao, pao s ncba. l dok
sc svi Masaji mogu obraćati In-kaju,
"
ncbu", u moli tvi ,
i l oi bonoci sc svakodncvnosporazumcvaj u s njimkroz sno-
vc, trans i znamcnja. Òd In-kaja sc, prcko nji h, mora
dobi ti dozvol azasvakuvažnij u dcl atnost. lodzaštitnički m
okomti h i skusni h upućcni kau svctc taj nc, odvijascusta-
l jcni pl cmcnski život. rođcnjc, vcnčanjc, punol ctstvo i
smrt. I svcsti Masajamal oi mamcstaza prctkc,jcrMasaji
ncmaj ujasan pojam l ičnogprcživljavanja poslc smrti . lcš
sc obično ostavlja u grml ju da ga pojcdu hijcnc. U naj-
boljcm sl učaj u, rođaci prckrivaju prcmi nul c starcšinc tcš-
ki m kamcnjcm. Masaji poscbnovcruju da sc dušc staraca
moguvratitiu zmijskomobl i čj u.
Sa izuzctkom nomadski h Masaj a, kul tovi prcdaka vc-
omasupri sutni u mi tol ogi jamai stočnc i j užncAfrikc,dok
uzapadnojAfriciprošircni pantconpružavi šc mogućnosti
za bogoštovanj c i spckul acij u. lostoj i , dakl c, prostor i za
druga božanstva osimboga tvorca, kaoi za sudbinskc do-
gađaj c, tol i ko bitnczarazvoj mi tol ogijc. Anansija, ili Cos-
podi na lauka, poštuju gotovo kao naci onal nog junaka u
Sijcra lconcu. 1aj obcšcnjak jc oštroumni splctkaroš i
scbičnj ak. Bczbcdan na drvctu, Cospodi n lauk uživa u
zabavi čijcmjc stvaranju dopri ncosvoj i m| ukavim umom,
koristcćiscsvoj i mžrtvamakakobiscbi pri bavio hranu. Ni
sl on n i n il ski konj nc mogu sc mcriti s nj i m, i on i h na-
mamljujc u takmi čcnjckojcsczaoboj icu završava pogub-
JJ2 Afrika
no.
·
Moždu stc juči
¨
, ruzmiš|ju Anunsi , .u| i stc zuto i
g| up|j i . ¨
l Ouhomcju još postojc bczbroj ni hrumovi posvcćcni
| oku| ni m bogovi mu, nu čijc su poštovunjc mu| o uti cu| i i s-
| um i hrišćunstvo. l spod Muvuu, | unc, i njcnog brutu b| i -
zuncu li sc, suncu, koji sc čcsto zumiš|juju kuo undrogi no
tvoručkobožunstvo Muvu-li su, v| uduju njihovudccu - bo-
govi povczuni s vrcmcnski mpri | i kumu, zcm|jom, šumom i
mctu| i mu. Pri pudni ci nurodu Ion smutruju du su mctu|i
nustu|i od izmctu bogovu. Mnogi svcštcnici posvcti | i su sc
s| užcnj u bogovimu Ionu, vodujma. Prcmu prcduj i , božun-
stvo Muvu-lisu urcdi | o jc vusc|j cnu prc ncgo štojc stvo-
ri | o bi |jkc, životi njc i |judc. Nurod Ion s| uvi to čctvoro-
dncvnom ncdc|jom,vcruj ući dujcprvogu dunu tc ncdc|jc
božunstvo uspostuvi | o svcopšti rcd i stvori | o čovcku od
vodc i g| i nc. Orugog dunu zcm|ju jc postu|u pogodnu zu
ži vot |j udi . 1rcćcg dunu čovck c dobi o vi d, dur govoru i
ruzumcvunjc svctu oko scbc.

ctvrtog, pos| cdnjcg dunu
stvurunju božunstvo jc čovcku pok| oni | o poznuvunjc nc-
ophodni hvcšti nu.
NurodIon, rutničkop| cmc susi nkrctički mpuntconom,
nujvcrovutnijc jc prisvoj i o bogovc svojih poružcni h nc-
prijutc|j u. A| i i
¸
ukobi koji i zbi jujuu okvirujcdnc istorod-
nc grupc moruju sc uk| opi ti u božunsku promisuo. Jcdun
mit nurodu 1orubu ncdvosmi s| cno optužujc podvu| udžij-
skog bogu Idšuu. Nckom pri | i kom to spudu| učko božun-
stvo šctu| ojcstuzom izmcđu dvu po|ju. Nu obu po|ju pri -
mcti po jcdnog sc|juku u pos| u tc od| uči du sc poi gru s
nji mu. Nu g|uvu nutuknu šcši r koji s jcdnc strunc bcšc
crvcnc u s drugc bc|c boj c, nuprcd zc|cn u pozudi crn.
Kusnijcistogu dunu onu dvusc|j ukuvrutišcsc u sc|oi dru-
gimu i spričušc o struncu kojcg bchu vi dc| i . l dokjc jcdun
od njih govorio du jc strunuc nosi o crvcn šcši r, drugi jc,
jcdnukoubcđcn, tvrdio dujc šcšir bio bco. Ruzgovorubr-
zo prcrustc u svuđu, pri čcmu jc svuki sc|juk optuživuo
onog drugog zu s| cpi | o i pij unstvo, tc sc nu kruju i potu-
košc. Kudupotcgošc nožcvc,suscdi ih odvcdošc prcdstu-
rcši nu du im sudi . Idšu jc bi o u gomi | i koju jc prisus-
Rečnik svelske milologije JJJ
tvovu| usuđcnj u, i kudusturcši nupri znudc dujc i sumzbu-
njcn, bog podvu|udžij u sc ruzotkri , objusni svimu šu| u i
pokuzu i m šcši r. ,.Òvu dvu sc|j uku nisu ni mog|u du iz-
bcgnusvuđu
¨
, rcčc.
·
Ju sum tuko htco. Zupodcvunjc kuv-
gc mi jc nujvcći uži tuk. ¨ Ò| i čuvujući čctiri strunc svctu,
prcdstuv|jcnc crvcnom, bc| om, zc| cnom i crnom bojom,
Idšu otkrivu ko| i ko su shvutunju čovcčunstvu ogruni čcnu.
Kuoštojc\i | i jumB| cjkpri mcti o. ,lr| i kunjc | uvovu,zuvi-
junjc vukovu, ruzgoropuđcnost uzburku| og moru i smrto-
nosni mučdc|ovisuvcčnostiprcvc| i ki zučovcčjc oko. "
Božunsku mi | ost pokušuvu sc, nuruvno, zudobi ti žrt-
vom. Pomi rnc ponudc pri nosc sc tokom sušu, g| udi i | i tc-
škcbo| csti . l nučc, svrhuim možc bi ti du odugnujunupudc,
z| o i|i ncsrcću. Nujčcšćc žrtvc jcsu životinjc kuo što su
kruvc,ovcc,kozc, psi i pcrud, u|i i mudokuzu dusunckudu
korišćcnu i |judsku bi ću. Kod Mukoniju iz Zi mbubvcu
postoji | cgcndu o. duv|jcnju tokompri nošcnju ki šnc žrtvc.
Jcdnom duvno sušujc v| udu| u godi nudunu. Kudu su van­
gange, vručcvi , nurcdi | i du sc žrtvujc dcvicu p| cmcnitu
rodu, dcsi sc tc nc moguhu pronući ni jcdnu ncvi nu dc-
voj kustusu| uzu uduj u. Zutovungungc prcd| ožišc dujcdnu
još ncsuzrc| u dcvojčicu držc u zutvoru svc dok nc stusu.
Mudu jczu to bi | o potrcbnodvc godi nc, tokom koji h kišu
uopštc niju pudu| u u svu stoku bcšc skupu| u, čvrsto su sc
držu| i nuumu. Nupokon dođc i čus du sc pri ncsc žrtvu.
\ungungc zuduvišc dcvicu, u tc| o j oj pokopušc u mruvi-
njuku i spod korcnju jcdnog vc| i kog drvctu. 1ri dunu su
Mukoni p|csu| i oko drvctu, kojc jc rus| o svc dok nijc
doscg| oncbo. Zuti m scpojuvi \cncru, u krošnjudrvctusc
ruširi po ncbu, zuk| oni vši mcscc i zvczdc. Podižc sc o|uju,
ki dujući | išćcvc| i kogdrvctusugrunui bucujući gu nuncbo
u vi du o| uj ni h ob| uku i z koj i h su sc tridcsct dunu nc-
prcki dnonususušcnuzcm|jui z| i vu| c ncbcskcvodc. 1ukvo
jc,kužuMukoni , bi | oporck| oki šncžrtvc.
l novijc vrcmc Afri ku su zuhvuti | c promcnc. Ougo-
truj nu i zo| uciju konti ncntu okončunujc ropstvom, i mpcri-
ju| i zmom, urbuni zucij om, novccm, putcvi mu, mi si onurimu
i, nu kruj u, nczuvi snošću. Sturc rc| igijc sc pov| učc, u
334 Afrika
aIrička i dcj a o vrhovnombožanstvu ugrađcnajc u i s| am i
hrišćanstvo. Mnogi hramovi su ncsta| i , al i ku|tovi prcdaka
i da|jc živc istom snagom. Sačuvanc su, i pak, brojnc živc
mi to| ogijc, odkojih nckc ni supravi | noni zabclcžcnc, kao
svcdočanstvo o bogatoj proš| osti kontincnta koji jc, na
kraj u krajcva,ko|cvkačitavogljudskogroda.
Abas|
Cor|jivi bog I|i ka. Mada jc, po savctu svojc žcnc, Ataj ,
bog ncba Abasi dozvo| i o ljudskom paru da sc nasc|i na
zcm|ji , vcomascupl aši o nc samo da bi mu ovi mog| i po-
stati ravni vcći da ćc ga nadmaši ti u mudrosti. Ataj obcća
daćcscpobri nutidasc tako ncštoncdcsi. Zatomuškarcu
i žcni bi zabranjcno da sc množc i da radc,pasu čak mo-
ra|i i da obcduj u na ncbu,
¨
kada bi Abasi pozvoni o za
ručak". \rcmcnom su sc čovck i čovcčica svc manjc
pri država| i ti hpravi l a. Òbrađiva|isuzcm|ju,kuvalizascbc
i rađa| i dccu. Zaboravišc Abasij a, koji svojoj družbcnici
ukaza n a to ža|osno stanjc. Ataj opct obcća da ćc uzcti
stvaru svojcrukc. Òna usmrti mužai žcnu, a mcđudccom
im poscja razdor. Ccnaprividnc nczavisnosti kojujc, prc-
ma tom c|ičko
_
mitu. čovcčanstvo moralo da plati bcšc
dol azaks mrtiiz|a.
Adroa
Bognarodalugbara,či jasctcritorija prostira|aprckogra-
nicc Zai ra i lgandc. Pojavljujc sc u dva vida. kao trans-
ccndcntni /droa,
¨
bog na ncbu", oda|jcnodčovcčanstvai
ol1jJru,
¨
dobar", i kao i mancntni Adro,
¨
bog na zcm|ji ",
b| izak čovcčanstvu i ol1zi,
¨
rđav". Kao izvor vasko| ikc
moći i v| asti, topodvojcnotvoračko božanstvouspostavi| o
jc društvcni rcd prcko p| cmcnski h prcdaka, čijc , rcči "
prcdstav|j aj u običajno pravo. Ncjasan jc odnos izmcđu
Adroc i prcdaka,madalugbarctvrdc.
"
Zaborav|jamoihi
ša| jcmoovnaup| ani nc. "
Rečnik svetske mitologije 335
l mancntni Adrorani jcjc umi | ošćavan žrtvovanjcm dc-
cc, a|i od tri dcsctih godi naovogvckaumcsto dcccžrtvuju
sc ovnovi. Adro boravi na zcm|ji , naročito u rckama.
Prcmda ncvid|jiv za običnc |j udc, samrtni ku možc postati
opaziv. Adrojc vi sokibco. l mapo| atc| a÷ jcdnooko. jcd-
no uho, jcdnu ruku i j cdnu nogu na koj oj skakućc. Njc-
gova dcca, adroalzi, poscćuju potokc, vc| iko drvcćc i
stcnjc. Ako sc čovck nc osvrnc za adroanzi ma, koji vo| c
das|cdc | judskabića u noći, ncprcti muni kakvaopasnost.
l suprotnom, ti duhovi čuvari mrtvih ubijaj u. Adro olzi,
¨
|ošBog", jasnojcpovczansasmrću.
Adžok
l | i Adjok, Nai džok. Sudanski narod lotuko vcrujc da sc
Adžok, mada po prirodi dobrohotan, mora održavati u
takvomraspo| ožcnjustal ni mžrtvama i mo| i tvama.
Č
ovck,
a nc božanstvo, smatra sc uzrokom ncs| ogc. 1ako j c i
jcdnaporodi čna svađauvc| asmrtusvct.
Ncko dctc bcšc umr| o tc očajna maj ka prck|injašc
Adžoka da ga oživi. \rhovno božanstvo uči ni to, a| i jc
dctctov otac bio nczadovo|j an. on izgrdi žcnu i ubi dctc.
1adarcčc Adžok.
¨
P| aka| asi i traži| ada ti oživimdctc, a| i
to višc ni kada ncću uči ni ti . Òdsadasmrtćcbi ti traj na za
narodlotuko. "
Ajgamuksa
L hotcntotskoj mi to| ogij i , ncobično l judoždcrsko čudovi -
štc kojc sc ponckad srcćc mcđu pcščani m di nama. Ajga-
muksamasu oči na svodu stopa| apa sc moraj uspustiti na
rukc i kol cna i podićijcdnu nogu akohoćc dasaznaj ušta
scdogađa.
Anans|
Cospodi nPauk. vc| ikospada| ou zapadnoaIričkoj prcdaji .
Prvobi tno su mu pri pi si va| i stvaranjc svcta. Kasnijc jc
336 Afrika
Anunsi postuo kulturni junuk. Njcgovi podvizi či nc cik-
l usc nurodni h priču u koj i mu l judi uživuju čuk i nu zu-
pudnoi ndijski m ostrvimu. Cospodi n Puuk nudmudrcn jc
tcku susrctus \oštunom Ocvojkom. Kudu onu ,nc htcdc
du govori ", on j c uduri nogumu tc sc zul cpi zu nju. L
gncvnombutrgunju i grudi mu sc pri lcpi šc. Lvidcvši du jc
u kl opci , Cospodi n Puuk
"
počc du kukumuvči i prckl i nj c
dugupusti ". Al i prcmu pri č| i zSij cru lconcu, nijc bi l oni
odgovoru ni izl uzu jcr ,sc tuko bi o ul cpi o u vosuk du gu
l judi splj ošti šc udurcimu i pl josnut ostudc do dunu du-
nušnjcg".
Andr|jambahomununu
Prvi čovck u muduguskurskoj mi tol ogiji . Kudubog pri mcti
duAndrijumbuhomununui njcgovu žcnu, Andrijumuhi l ul u,
i muju mnoštvo dccc, pu čuk i unukà, on i h upitu kukvu
smrt žcl c. Prvičovckodubru du umrc kuo bununi nu stub-
lji ku, koj u uskoro ponovo pusti i zdunkc, dok prvu žcnu
bogposl unumcscc,gdc onusvukogmcsccu umi rc dubi sc
sl cdcćcgponovorodi l u.
Asu
Bukvul no,
"
otuc". Bog nurodu Akumbu i z Kcnijc. Asu j c
"
snužni gospodur", iznud duhovu, ul i i mi l ostivo božun-
stvo. Òn j c Mvutuungi, ,ruzdclj ivuč", Mul ungu,
"
stvori-
tclj ", i Mumbi , ,obl i kovutclj ". Bog utchc i hrunjcnju, Asu
dcl uj ckudujclj udskupomoćsporu i l i ncdcl otvornu.
Azra| |
PrcmunuroduHuusu iz1uni su, unđcosmrti Azruil uvcojc
u svctprcruno umirunjc. Prvi lj udi ži vcl i su nckoliko vc-
kovu. Ncku dcvicuumrlujc u pctstotojgodin i životu. Kudu
jc Mojsi jc nušuo njcnu gri vnu zu glcžnjcvc, on zumol|
A| uhudumudopustiduvidivl usn| cu. Al uhdovcdcžcnu|z
grobu, uli sc ovupožuliMojsij u nu to uskrsnućcjcrjojduh
bcšc sl oml jcn umorom od svcta. Mojsijc tudu zumol i
Rečnik s\'etske mitologije 337
Al uhu du dopusti l j udi mu du umi ru runijc, tc ovuj nul oži
Azrui l u du sc posturu du svi umi ru poslc šczdcsct i l i
scdumdcsctgodi nuživotu.
Cocdc
Kul tumi junuknuroduNupc. Oošuvši nuprcsto nukonšto
jc ubi o stricu, pri ncCocdc proširi gruni cc kruljcvstvu Nu-
pc, u podunicimu pokuzu osnovc ruzni h vcšti nu. Nuuči i h
du obruđuj u mctul i pruvc kunuc. L drugc lcgcndumc
novi ncspudulisuuvođcnjcbrukui žrtvcni hobrcdu.
Č
| juta
Bukvul noznuči , vcl i ki l uk nu ncbcsi mu". \rhovnobožun-
stvo nurodu 1umbuku u Mul uvij u. Kutkud sc pomi njc i
kuoMul cngi , ,tvoruc". Čijutujc moćunbog,sumostvorcn i
svcznuj ući. Lz to jc i Mvcnko, ,vl usni k svcgu", i \um-
tutukuju,,vcčni ". lznudsvcgu, Čij utujcbogki šc, pomuguč
nurodukojičcstostruduodsušc.
Č
uku
Oosl ovno,
"
vcliki duh". \rhovnobožunstvo nurodu l bou
istočnoj Ni gcriji .
Č
uku jc ,prvi vcl i ki uzrok". Òn jc i
¡
�i-
nckc, ,tvoruc". Nurod lbo smutru dujc on sušti nski dobur
i du od njcgu možc doći sumo dobro. Porcklo smrti ob-
jušnjuvu sc mitom o vcsni ku. Jcdnom jc Čuku l judi mu
posl uo psus porukom dutclo prcmi nul og trcbu du lcži nu
zcmlj i posutopcpcl omtc ćcmrtvucoživcti . Psusuzudržuli
gl ud i umortc Čuku poslu ovcusu istom porukom. | ovcu
sc zuustuvi nu putu du bi jcl u, u po prispcću ni jc sc višc
scćul urcčiporukc kojujc prcnosi l upu ljudimu rcčc du lcš
trcbu pokoputi u zcmlj u. Kudu j c pus stiguo s pruvom
porukom, nisu muvcrovul i .
"
Rcčcnonumjc dupokopumo
mrtvucu", rckl i su pri pudni ci nurodu lbo, ,i to smo vcć
urudi l i . " 1ukojcsmrtn ustul unuzcml ji .
Pojcdi no drvcćc posvcćcno j c Čukuu. Ponudc i žrtvc
pri nosc sc u gujcvimui i spod drvcću u dvorišti mu. Pomoć
338 Afrika
sc traži i od A|c, boginjc zcm|jc i kćcri Čukuovc. Kao i
njcgovi zapadnoa|rički suscdi , narod l bo pokušava da
umi | ostiviprctkci drugc duhovc.
Ožok
Bukva| noznači ·tvorac". Bog p|cmcna A| ura i z lgandc i
Zai ra. Poznatjc | kao Ožok Òdudu,
·
bograđanja". A| uri
vcrujudajcsvctispunjcn duhovi ma, džak, i da imscprcci
objav|juju u zmijskom ob| i čj u i|i u kamcni m gromadama.
Ožoku sc žrtvuju cmc kozc, naročito kada j c A| uri ma
potrcbnak| ša.
Ožuok
Bog Ši | uka, p| cmcna kojc nasc|java gornji tok N||a. U
ši | učkoj kosmo| ogiji svct prcdstav|jaju dvc božanskc vck-
nc, apune ¯ ncbo i zcm| ja razdvojcni vc| i kom rckom Ni -
| om. Ožuokjcsvcpr|sutnobožanstvos mnoštvom| i ca. Òn
jc Ši | uci ma podari o stoku, proso i ri bu za i shranu, a još
uvck dahom darujc i održava život. 1akođc ·podižc"
bo|csnc.
Ši | uci obi čn·zazivajupo| u|cgcndarnog kra|ja Nj i kanga
kao posrcdni ka kada sc u mo| itvi obraćaju Ožuoku. Nji -
kangjc možda očitovanjc vrhovnog božanstva na zcma|j-
skoj vckni . l zg|cda da jc društvo utcmc|j i o taj prcdak, za
kogasc ni kadanc kažc da jc umro. Nji kangsc i | i , uspco"
| | i ·prctvori o u vctar". Po prcdanj u, njcgovi nas|cdni ci ,
potonji stanari ·božanskog prcsto| a", nastavi | i su njcgovu
misiju, potpomaganjc | judskogdruštva. Ši | uci svoga kra|ja
nazivaju ,božj i m dctctom",
·pos|cdnji m od boga rođc-
ni m" i ·odrazomprcdaka".
ln-kaj
Bukva| no,
·
ncbo
,
. Bog ki šc kod Masaja u istočnoj A|rici .
In-kaj, oda|jcno božanstvo, jcstc Parsaj,
·
obožavani ", i
lmaj i an, ·b| agosi |ja| ac". l svoj| m obrcdi ma nomadsk|
Masaj i koristctravu.
Rečnik svetske mitologije 339
Cu
Ncbcskikovaču mito|ogiji narodaIon. Orugogdanastva-
ranjaMavuli sa, tvoračkobožanstvo,pos|aCua dazcm|ju
uči ni pogodnomza život|j udi , i on ·taj posao ni kada nijc
napusti o". Po drugoj vcrzij i , Cu jc čarobno oružjc kojc
Mavu dadc li si , rckavši mu da odc na zcm|j u, raskrči
šumc i pokažc |judskim bi ći ma kako da od mcta| a pravc
oruđc.
Haj-ur|
Čudovištc kojcgscvcoma p| ašcHotcntoti. 1cdnonog,jcd-
noruk, samo s jcdn| m bokom i po| uncv|d|j|v, začuđujućc
žustri Haj-uri prcskačc prcko ši pražja u potrazi za |jud-
ski m p| cnom. 1i kdošc, pakosni patu|jak i z Zu|u tradicijc,
ima s| i čnugrađu tc| a i uživa da sc bori prot|v |judi . Poraz
znači smrt, a pobcda nad nji m možc da znači sticanjc
čarobni h moći jcr ćc 1i kdošc pobcdni ku ponuditi da mu
pokažc ·mnoštvomađija".
Hcj| c| -cj| bi b
lcgcndarni j unak lotcntota. Si n kravc i nckakvc čudo-
tvornc travc, kojujcta krava pojc| a, Hcjici-cjib|bjc vc|iki
vo|šcbni k, zašti tni k |ovaca | ncnadmašan borac. Samo jc
on mogao os|oboditi Hotcntotc čudovišnog Ca-gori ba,
·oba|ji vača". 1ostvorcnjc i ma| ojc obi čaj da scdi na ivici
vc| i kc j amc i izaziva pro|azni kc da bacaju kamcnjc na
njcga. Kamcn bi sc uvck odbi o od Ca-gori ba i usmrti o
onoga koj i ga jc bacio tc bi ovaj završi o u grabi . Kada sc
Hcj ici -cji bi b pri b| iži Ca-goribu, on odbi da hi tnc kamcn
svc dok nc uspc da odvrati pog|cd čudovišta u stranu.
1ada udari Ca-goriba i spod uha i strova| i ga u njcgovu
v| asti tu zamku. Podrugoj vcrz|ji pričc o toj borbi,Hcjici-
-cj ibi b uma| o n i¸jc bio poražcn pošto ga jc Ca-gorib pro-
goni o okojamcsvcdokscHcj i ci -cji bi b nc pok| i znui upa-
dc u nju. l ako sc i znjc i zvukao, j unakunc bcšc | ako. ls-
pcojc dagurnc Ca-goribau j amutckpos|c dugog rvanja.
340 Afrika
Prcma | cgcndi , Hcji ci -cji bi b jc gi nuo mnogo puta, pos|c
čcgabi sam scbcvaskrsavao÷ svuda pozcm|ji Hotcntota
na| azcscnjcgovckamcncmogi l c.
Hol avaka
Mi tskapti cakojujcbogpos| aopri padnicimanaroda Ca| a
u Iti opi ji kakoncbi umi ra| i . Ho| avakajc|judi matrcba| o
dakažcdasvukuv|astitukožu kadaustanovcdasuostari|i
i osl abi | i i takoponovopostanum|adi. Naputupticanai đc
nazmiju kojajcjc|aživoti njskucrkoti nu. Ho|avaka obcća
zmiji da ćc joj dozvo|iti da sasluša poruku ako podc| i s
njom l cši nu. l tako lol avaka i zmcni značcnjc porukc tc
rcčc.
·
Č
ovckćc umrcti kada ostari , a| i cc zmija promcni ti
kožui podm| aditi sc". l takoi bi .
Honvum
\rhovni duh u vcrovanju Pigmcja. "U počctkubcšc bog.
Oanasjcbog. Sutraćc bi ti bog. " Bczob|ičani vcčan, Hon-
vum sc s |judi ma srcćc prcko životinjskog posrcdni ka,
obi čno kamc|cona. Nakon stvaranja svcta, Honvum jc na
zcm|ju s ncba spusti o prvc |judc, Pi gmcjc. 1akođc jc tc
pri mi ti vnc | ovcc i skup|jačc p| odova snabdco bogatim
bi | jni m i životinjski m svctom ckvatorij al ni h šuma. Òb-
nav|j anj c sunca prcdstav|ja Honvumov noćni zadatak. l
svojuvrcćuskup|jakrhoti nczvczdai naramkctih krhoti na
baca na suncc kako bi sc ujutro ponovo podiglo u svom
prvobi tnomsjaju.
Huzvane
luvcdu, j užno Bantu p| cmc kojc živi u scvcroi stočnom
1ransva| u, ¡okazujc jcdi nstvcnu ravnodušnost prcma
kosmo| oški m spcku| acij ama. Mada svog boga Huzvanca
luvcdu nazivaju
·
tvorccm" i kažu dajc, stvorivši čovcka,
ostavi o oti skc stopa| a na stcnama kojc još bchu mckc,
očig| cdna oda|jcnost ostatka stvorcnog svcta od nji hovog
svakodncvnog života oncmogućava isprcdanjc |cgcndi .
Rečnik svetske mitologije 341
Narod luvcdu na¡vi sc jc zaokup|jcn sadašnjim ustroj-
stvom pri rodc, kojom, kakovcruju, uprav|ja nji hova v| as-
ti ta
"
božanska" kra| ji ca. Sl ožcni obrcd okružujc tu osobu
nc bi |i jc zaštitio od zl i h uticaja i sačuvao snagu njcni h
čaro| ija. 1vrdiscdasuznaci kra|j i či nckrcpkosti otpornost
na bol csti i dcl otvornost njcni h mađi ja za zazivanjc ki šc.
ljudi sc j oš sa užasom scćaju godi na kojc su nastupi | c
pos| c smrti kra|ji cc Madžudži Orugc 1 894. P|cmcnsku
zcm|ju opustoši | i su suša, skakavci , g| ad i bo|cšti nc. Sva
stokajc skapa|a, a umr| ajc i gotovo trcći nastanovni štva.
Smrt kra|jicc, objašnj avaj u pri padni ci naroda luvcdu,
stvarjcnjcnc| i čncvo|jc.
I mana
Bukval no,
·
svcmoćni ". Bog naroda Banjarvanda i z Ru-
andc, ob| asti koju lvrop|j ani ni suposcti | i svcdo 1 894. 1o
gusto nasc|jcnokra|jcvstvosačuva|oj csvoju drcvnu mi to-
|ogiju nctaknutu svc doncdavno. Za njcgovc podani kc
·
ncvid|jivisvctjc strašnastvarnost". 1cdannjcgov dcona-
zivasc idžuru i na| azi sc i znadstcnc kojaprcdstav|ja ncbo
kojc vi di mo. l znad t|a jc drugi dco, poznat kao ikuzimu.
1rospratnavasc|jcnanaroda B
¸
njarvandaizg|cda da pol a-
ko stari , izopačujc sc i troši . Potpuno bi propa| a bcz po-
moći I manc, tvorcai održavaocasvctskogrcda.
l mana
·
jcdi ni zna svc". Òn jc Hatcgcki mana,
·
jcdi ni
v|adar". Hašaki mana.
"
onaj koj i smi š|ja", Habjari mana,
·
jcdi ni dava| acdccc", Ndagidži mana,
"
zašti tni kposcda", i
Bigiri mana.
·
v|asni ksvcga". Zamišlj an kao moćna osoba,
l mana ima
·
vcoma dugačkcrukc", a na| azi sc i na ·straš-
nim mcsti ma", mada sc njcgov uti caj uvck smatra b| ago-
tvorni m za |judska bi ća. Òn jc da| ck izvor svih darova.
lcgcnda, mcđutim, upućujc na mnogo dc|atniji vi d tog
boga. Jcdnomjc ncki čovck pozajmi o pasu|j od raz| i či ti h
| judi . Kada su mu traži| i da p| ati pozajm|jcno, onjc uvck
uspcvao da izvrda. A| i Smrt,jcdan odpovcri|aca, uporno
jc traži | a odnjcgadap| ati dug,tcbi sc i dočcpa| atogčo-
vcka da sc l mananijc umcšao i spasao ga. Izg|cdada bog
342 Afrika
nijc to| i ko prog|cdao čovcku kroz prstc zbog njcgovog
ponašanja ko| i ko jc odgovori o na zazivanjc svog svctog
t mcna.
l mana postoji naporcdo sa Smrću. l počctku jc | ovi o
Smrt, di v| ju zvcr. Narcdiojc |j udi ma da ostanu kod kućc
kako njcgov p| cn nc bi imao gdc da sc sakrijc. Kada sc
ncka stari ca zaputi u šumarak gdc su ras|c bananc, Smrt
zatraži njcnu zaštitu tc jc ova sakri pod suknju. Oa bi jc
kazni o, l manaod| uči da Smrt ostanc s |judi ma. l drugi mit
o gubi tkubcsmrtnosti sva|jujc krivicu na žcnu. �cšc tako
nckaporodi ca kojusuči ni | i muž, žcnai svckrva. Zcnanijc
ni ma| ovo| c| asvckrvui oscti o| akšanjckadaovaprcmi nui
bi sahranjcna. 1ri dana pos| c pokopa ona poscti grob i
ustanovi da jcpunpukoti na, kao da ćc pokoj nica svakoga
časa ustati i z njcga. \rativši sc s tcškim tučkom, počc da
udara nj i mc pozcm|ji , vičući. .Òstani mrtva'
.
lsto sc po-
novi | o s| cdcća dva dana, a|i pos| c toga žcna nc nađc višc
pukoti na. Snaga pokojni cc bcšc iscrp|jcna. Mada jc to
odušcvi | o žcnu, zbog njcni h postupaka |judi zauvck iz-
gubišc moćoživ|javanja.
Narod Banjarvanda vcrujc da su duhovi mrtvih, bazi­
mu, sumorni i ncprijatni . l dok sc bazimu ponckad vra-
ćaj u u ovaj svct, ponovo obi | azcći mcsta gdc su živc| i ,
vcći na ostajc u ikuzmuu. Cataoci , bapfumu, nudc odrc-
đcnu zaštitu od pokojni ka tumačcći l mani nu vo|ju i tako
ukazujući na najmudriji pravac dc|ovanja. S drugc stranc,
čarobnjaci , barozi, potaj no su u dos| uhu s duhovi ma
mrtvi h, bazimu. K
¸
du tc vcšcc otkriju, obično i h ubijaj u.
Stanovni ci idžurua, skrivcnczcm|jc na ncbu, dc| uj umanjc
strašno i posvcmusudcći manjcsuvažnabožanstva.
I tcrtcr
Irai skonski bizon u kabi | skoj mi to| ogiji . Kabi | i iz A|žira
sačuva| i su u svoj i m|cgcndama poncšto od drcvni h prcd-
s tava bcrbcrski h naroda, koji su bi | i na vrhuncu razvoja
prc arapskogosvajanja(643-700).
Rečni k svetske mitologije 343
l počctku su na zcm|ji živc|i bizon Itcrtcr i j unica
1amuac. Òbojc su doš|i s mračnog mcsta pod zcm|jom
zvanog1| am, gdcvišc nisu htc|i da sc vratc. Ači mi , nji hov
si n j unac, pobcžc i dospc u sc| o kojc bchu izgradi | i prvi
|judi . Kadasc|jacipokušašc dagauhvatc, onpožuri natrag
rodi tc|ji ma. L mcđuvrcmcnu ncki mudar mrav pričao jc
|j udi mao juncu, a Ačimiju govorio o drugim životi njama.
l ako mrav prcd|oži da bi bi | o bo|jc za životinju da s| uži
čovcku, koji možc da otcra grab|jivcc i obczbcdi obi |jc
hranc, j unacnchtcdc dapos| uša njcgovsavct. Lmcsto to-
ga vrati sc kući,spari sc s majkom i tck rođcnom scstrom
tcprognaoca.
l takojc l tcrtcr | utao brdi ma. Nijc mogao da zaboravi
kravu1amuac. Kadgod bijcscscti o, scmcbi mupotck|o
u jcdn u pri rodnu udubi nu u stcni . Òd tog scmcna suncc
stvori div|jač - najprc gazc|c ÷ kojoj l tcrtcr bcšc maj ka.
Svcdi v|jczvcrisvcta, osim| ava, proi stckošc iztcudubi nc.
Prvi | av, pri povcdaju Kabi | i , bi o jc nckakav |judoždcrski
nastrojcnčovck.
Kaang
l | i Kang, Kanj , Ko, 1ora. 1voračko božanstvo u bušman-
skoj mi to| ogiji , oda| jcni bog ncba. Po prcdanj u, Kaangjc
nači ni o svc što postoj i , a| i jc nai šao na takvo suprot-
stav|janjcu svctu dagajc napusti o. Na spržcni m obodima
pusti njc Ka|ahari, surovc postojbi nc | uta| ačkih bušman-
ski h skupi na. kiša pada vcoma rctko, a kad pada, to su
izncnadncprova|c ob| akapraćcnc jaki m vctrom. Kada sc
to dcsi , Bušmani kažu da jc Kaang ·bog kišc, vctra i da-
ha
.
. l načc ga smatraju ncvi d|ji vi m duhomprirodni h poja-
va, koj i sc naročito i spo|j ava u kagenu, bogomo|jki , i | i
ngou, guscnici . Òdnos Kaanga i l Kagcna, duha bogo-
mo|j kc, tcškojcrazjasni ti , a| i izg|cdadajcovajprvi , vc| i ki
čarobnj ak
.
čijasnaga| cži ujcdnomnaročitomzubu.
Kaangajc razdraži | a ncpokornostprvi h|judi kojc bcšc
stvori o. Zatojcnazcm|j upos| aorazaranjci smrt,sk| onivši
v| asti ti dom na vrh ncba.
Č
ovcčanstvo bcšc nczahva|no
344 Afi ka
uprkos pri sustvu Kaangovi h v|astitih si nova, Kogaza i
Ccvija. Ta božanstva si đošc s ncba da postanu pog|avicc.
Nači ni šc štapovc za kopanjc sa oštri m kamcni m vršcima i
pokazašc | judi ma kako da pomoću njih kopaju korcnjc.
Kaangovakći uda|asczazmijcatcsc otadazmijc nazivaju
-
Kaangovi mnarodom
-
.
Kaangovc pusto|ovinc i podvizi činc osnovni cik|us
bušmanskcmi to| ogijc. 1cdnomgaj cprogutao|judoždcr, a
zatim ga povrati o. Drugom pri | i kom ga jc usmrti | o tnjc.
Mravi gasvcgog| odašc,a| i tajumi rućii vaskrsavajućibog
sakupisvojckostii oži vc. Kaangjc, kažulušmani , stvorio
mcsccodstarcci pc| c.
C| avni ncprijatc|j tvoračkog božanstvajcstcCauna, i | i
Cava. i | i Cavama, vođa duhova pokojni kâ. Mada s| abiji
od svog suparni ka, Cauna pokušava da razori njcgovo
dc|o i ki nji |judc i životinjc. To ncnavi dno božanstvo vc-
rovatno jc potck|o i z pantcona nckog ncprijatc|jski ras-
po| ožcnog naroda. A|i pokojni ci kod Bušmana i sami
igraju značaj nu rđavu u| ogu u ovosvctskim pos| ovi ma.
Duhovi obi tavaj u u tamnom podzcmnom svctu odak|c
nastojc da pobcgnu. Crobovi sc smatraju opasni m mcsti-
mazatoštopokojnicii majuz|osrcćnužc|judaživcpovuku
sasobom u donjisvct. l zg|cdadasc ti z|oćudni prcci os|o-
bađaju kršcnjcm tabuua. Pravi | ni m ponašanjcm Bušmani
mogudai zbcgnugncvKaangai mrtvi h. Postojc. mcđutim,
zajcdni čki obrcdi. poput p|csa za i stcrivanjc duhova. koji
scmogu koristiti kaoodbranaodCaunc.
Ka| umba
Prcma naroduluba i zZai ra, tvorački bogKa|umba znao
jcdaćc Životi Smrtuskoroposc
|
i ti čovcčanstvo.Zatona-
rcdi kozi i psu dapazc naputi Zivotudozvo|cda prođc,
a| i nc i S mrti . Životi njcscposvađašc tckozaostavipsana
dužnosti . Smrt, , zamotana u tkani nu od travc, privczana
za motku. kao za sahranu
-
, bczbcdno prođc porcd us-
nu| og psa. A| i sutradan, kada jc koza bi | a na dužnosti ,
pojavisc Životi koza gagrcškomuhvati .
Rečni k svetske mitologije 345
Katonda
Bukva| no, ,tvorac
-
. Canda. istočnoa|ričkop| cmc sjakom
monarhi stičkom tradicij om. o v| asti svog vrhovnog bo-
žanstva razmiš|ja u okvi ri ma ku|ta prcdaka. On jc otac
bogova koj i živc na ncbu, kao štojc prvi kra|j
.
ot
.
ac |ju!i
kojiživc na zcm|j i . Taj narodvcrujcusnažanut|caj m

tvi

na živc, starajući sc da sc duhovi vcštaca. samoubi ca i
ncnorma| no r�đcni h nc vraćaj u da donosc ncvo|jc. Du-
hovcprcđašnji hv| adara i značaj ni h|judi , za kojc ponckad
mis|c da su utc| ov|jcni u ži voti njama, smatraju duhovi ma
zaštitni ci ma. S| ožcni obrcdi vczuju sc za ku| tmrtvih kra-
|jcva,dokscobični mprcci manudcpivoi top| i na.
.
Katondajc lisodcnc,
-
vc| i kooko
-
na ncbu. On jc Ka-
gi ngo,
-
gospodar života
-
. Scvanak

,
-
vcč

i
-
,

u
.
gaba,
-
darovatc|j
-
, Scbi ntu, ,gospodar svih stvan , Njii¡igu| u,
-
gospodar ncba¨. Namugi nga,
-
ob| i kova| ac
-
, Scvaunak

,
-
sami | osni k
-
. Cu| udcnc, ,di v
-
, i Namugcrcka, ,dodc| j i -
vač
-
.
Candc tvrdc da Katonda
-
spasava mučcni kc po sop-
stvcnoj vo|ji
-
. On jc konačni sudija, mada svoju vo|ju
možc da izrazi prcko postupaka bogova i |judi . Katonda
prirodnim svctom uprav|ja prcko p

i rodni h duhova
`
ba/ubaa/e. l ma ih višc od pcdcsct, ncki su obogotvorci:i
junaci , a drugi prosto pcrsoni li kacijc pri

odni h pojava i
| judski h dc| atnosti. Va| umbc jc smrt, a Ki buka r

t. Pos|c
smrti svaki duh poscćujc Va| umbcov podzcmi:i svct, a
potom sc vraća na p|cmcnsko grob|jc, gdc sc pokapa | cš.
SvcdoncdavnonarodCandaj ci maovcomarazvijcnosvc-
štcnstvo za svojc bogovc, a u mnogi m hramovima posto-
j a| asuproročišta. Ako bi žcnamcdi jumbi | ag

asno
"
ovor

ni ca božanstva, smatranajc svctom ncvcstom i osta] a| a bt
krcposna dokrajaživota.
Kazi kamuntu
Bukva| no znači ,čovcčj i korcn
-
. Prvo|j udskobi ćc u mito-
|ogiji naroda B

njarvanda. Stvorio ga jc l mana, vrhovni
346 Afrika
bog. i mao jc mnoštvo dccc, a| i sukobi izbišc i zmcđu
njcgovi hsi nova. Nji hovi m prvobi tni mncsporazumi ma. po
prcdanju tog naroda, objašnjava sc podc| a |judi na raz-
| i či ta p| cmcna.
Ki ntu
Po| u| cgcndarni kra|j Igandc. Bcsmrtni Ki ntu i mao jc
običaj da poscćujc Katondu, vrhovno božunstvo, kako bi
mu podnosio izvcštajc o svom radu na zcm|ji . 1i sastanci
održava| i su sc na nckom brdu. .lcdnoga dana Katonda
rcčc kra| ju da ga višc nc poscćujc. 1akođc povcri Ki ntuu
vrcću od kojc ovaj nij c smco da sc odvaja i koju ni ko
drugi nijc smco da dodi nc. Pod uti cajcmjakogpića Ki ntu
zaboravi Katondi na uputstva, odc na brdo i tamo ostavi
vrcću. Srdi ti Katonda| i ši ga bcsmrtnosti tc pos|a bo|cštinc
i smrt u Lgandu.
Kvot
\c| i ki duh p| cmcna Nucr, kojc živi u južnom Sudanu.
Kvot, nj i hovbog, ncma ni ob| i k ni sta| noboravištc, a| i sc
oči tujc u pri rodni m pojavama. Narod Nucr vcrujc da jc
Kvotmi | osrdan i du poštcđujc si romahci ncsrcćni kc. Svct
jc nastao kao izraz njcgovc vo|jc a održava ga njcgova
dc| atnost. Za Kvota, kao pravično božanstvo. kažc sc da
, prc i | i kasnijc'kažnjavaz| c.
!cbc
Prcmadogonskoj tradicij i , lcbcj cbi oprvi prcdak koji jc
umro. Oogoni zapravo i maj u dvc vrstc prcdaka. onc koji
su živc|iprc ncgoštojcsmrtuš| a u svct|judi i kojisustoga
bi | i i osta| i bcsmrtni , i onc koji su živc|i pos|c do| aska
smrti i zato bi |i smrtni . lcbc j c bi o vcoma, vcomastar tc
zatraži od Amc, vrhovnog božanstva, da ga os|obodi njc-
govogi strošcnog tc| a. 1ako i umrc, a|i njcgovi rođaci, mi-
s| cći da spava, pokušašcda gaprobudc. Kada tc|opočc da
musc raspada, oni gapostavišc u otvorkoji bchui skopa| i
Rečnik svetske mitologije 347
uzcm|ji . Mnogogodi nadocnijcOogoniod| učišcdasc prc-
sc|cu druguzcm|jui poncsulcbcovc kostisasobom. Ka-
da otvorišc grob. nađošc zmiju umcstonjcgovih ostataka.
Poštoi hjc zmij a s| cdi | anaputu. bi | i susi gurni dajctobi o
lcbc. prvi ži vi mrtvac.
!c-cjo
\c| i ki prcdak Masaj a. 1cdnoga dana lc-cjo dozna da ako
bi ncko dctc umr| o, on. bacajući |cš, trcba da kažc. ,
Č
o-
vcčc, umri i vrati sc. Mcscčc, umri i ostani da|cko. ' Potom
zaista umrc ncko dctc, a|i lc-cjo, bacivši | cš, rcčc. ,
Č
o-
vcčc umri i ostani da| cko. Mcscčc. umri i vrati sc. " S| c- ,
.
dcćc dctc kojc jc umr| o bi | o jc njcgovo sopstvcno. Òn
pokuša daizgovori pravc či ni . a| i uvidc dajc izgubi o moć
da oživi dctc. Mcscc, a nc čovck, zadrža sposobnost vra-
ćanja.
!cza
Prcma narodu Kaondc s jugu A|ri kc. vrhovno božanstvo
lcza pozva| ojc pticu mcdojcda i da|o j oj tri ti kvc zutvo-
rcnc sa oba kruj a. Mcdojcd jc trcba| o da odncsc tc p| o-
dovc prvim| judski mbi ći mai kažc im da moguotvoriti dvc
ti kvc u koji mu jc bi | o scmcnjc. 1rcću ti kvu ni su smc| i da
otvorc svc dok sam lcza nc bi sišuo na zcm|ju i dao i m
uputstva vczanaza njcn sudržaj . Na svom putu, mcđuti m,
mcdojcd nc mogašcdasav| adaznatižc|ju tc otvori ti kvc. l
dok su dvc sadržava|c obcćano scmcnjc, u trcćoj bchu
smrt,bo| cst, svakojuki grab|jivci i opasni gmizavci . Ni mc-
dojcd ni lcza ni sumog| i pohvatati ta ncprijatna stvorcnja
pasu |j udi mora|i da izgradc ko|ibc i sk| oništa kako bi sc
zaštiti | i .
Mavu- !i sa
Božanstvo naroda Ion, ratni ka iz Oahomcja. Burna po-
vcst kra|jcvstva Ion, njcgovi porazi i pobcdc, og|cda sc u
s| ožcnoj pri rodi |onskog pantcona. 1aj n arod jc prcuzi-
348 Afrika
mao bogovc od poražcni h p| cmcna kako bi obczbcdio
scbi nji hovu b| agonak|onost, a i povrcmcna prisvajanj a
strani h di nastija dovodi|a su do značaj ni h promcna

u
'
o
²
oštovanju. DvojnobožanstvoMavu-Lisa. npr. . potck|o
jcizAdžcuzapadnomDahomcj u.
M
.
a

a sc Mavu-Lisasmatra tvoračkim božanstvom,pri -
padi: | ci naroda lon ponckad kažu da jc prc Mavu-Lisc
postoj aodrugi bog. TobcšcNana Bu| uku, androgi no bo-
žanstvo i rod

itc|j dvojnog tvorca. Na počctku sadašnjcg
svcta, mcJuti m, narod lon priznajc postojanjc samo
Mavu-Li si i vodUJlna, njcnoj/njcgovoj dcci- bogovima nc-
ba i bogovima zcm|jc. lzg|cda da jc to dvoj nobožanstvo
-
stvori | o¨,
¨
ob| i kova| o¨i
-
urcdi | o¨svctkori stcćiza to vcć
postojcćugradu.
Mavujcžcnsko,a Lisamuško. Oni su ksokso,
¨
b| izan
ci ¨, a nji hovo jcdi nstvo smatra sc tcmc|jcm svctskog po-
r

tka. T
¸
shvatanjcimapara| c| cu drugi m mi to| ogijama. L
k

n

skoj , praiskonska žcna, Taj ¹uan, ponckad jc objc-
di |:j ava| a muški ¸j ang i žcnski j i n ÷ dvc mcđuzavisnc si|c
kojc održavaju kosinos. Kod Zunji l ndijanaca u Scvcrnoj

m

rici , Avonavi | ona. tvoraci održava|acsvcta, ujcdnoj

i on i ona. Narod lon poistovcćujcMavus mcsccom.noći .
p| odnošću.matcrinstvom,b| agošću.praštanjcm. odmorom
i radošću, a Lisu povczujc sa sunccm, danom, vrc| i nom,
radom,moći,ratom.snagomi čvrsti nom.
L lonsko¸j kosino| ogiji zcm|ja p| uta po vodi . podzcm-
nom izvoru kiša i potoka. Nadzcm|jom, kao po unutraš-
njoj površi ni tikvc. kružc ncbcska tc| a. Zmijska moć. Da.
si n božanskog para, pomažc u urcđivanju tog svcta.

Kao
zmi ja, on prc i ma dvoj nu prirodu ncgo žcnskomušku | i č-
nost. Kada sc pojavi u dugi , ,muškarac jc crvcni dco a
žcnap| avi ¨. Nad zcm|jom Da i ma 3500 ka| cmova,ksasa­
-k�

sa, i istoto| i koispodnjc. Onizajcdnopodupi ru Mavu-
-Li si |: svct. Mog|o bi sc rcći da jc u ovom kosmičkom
odnosuMavu-Li samisao a Da dc| ovanjc. Naravno,i drugi
vodu igraju u| ogu u v|adanj usvctom. ncbo jc pod upra-
vom androgi nog Hcjvosoa, ,groma¨, zcm|jajcodanadvoj-
Rečnik svetske mi tologije 349
nom božanstvu Sakpati , čijc su užasno oružjc boginjc
,bo|cst), morc i vodc su poscd Agbc-Nactca. b| izanaca
suprotnogpo| a, aAgc raspo| ažcbcsp| odni mpustarama.
Na odjckc Da Ai do Hvcdoa, kosini čkc zmijc, možc sc
naići naHai tijui uSuri namu. NaHaitijuscvcomapazi da
sc ni kada nc izazovc gncv i | i |jubomora tog božanstva.
Pri | i komvcridbc m| adi parovi pri nosc darovc vcčno bud-
nojvc| i kojzmiji .
Mvambu
Prcma p| cmcnu Aba| uji ja i z Kcnijc. prvi |judski par,
Mvambu i Sc|a, živc| i su u kući koja jc staja|a na stub 0-
vi ma, odi gnutaodzcm|jc. Lvcksupazi | i dapovuku|cstvc
zasobomjcrsučudovi šta. amanani, vrcba| anazcm|ji . Ku-
ća nastubovima,umanj cnavcrzija ncbcskogdomakojujc
tvorački bogVc|c sagradi o za scbc, osta| ajc Mvambuu i
Sc| i , a| i su sc nji hova dcca spusti | a na t|o i počc| a da
nasc|javajuzcm|ju.
Mvucci
L mi to| ogiji p|cmcna Makoni i z Zi mbabvca, prvobi tni
čovck i mcscc. Bog ncba Maori stvori ojc Mvuccija. dao
mu rog ispunjcn ngoni ni m u|jcm i ostavio ga da živi na
dnu j czcra. a|i jc Mvucci traži o da sc prcsc|i na zcm|ju.
Kada otkri da je zcm|ja pusta. bcz travc. grm|ja, drvcća i
životi nja. Mvuccigorkozaj cca. . Pokušavaosam da tc upo-
zori m¨. rcčc Maori . . Krcnuo si putcm načijcmćcš kraju
umrcti . A|i daću ti jcdnu od tvog roda na dvc godi nc. ¨
Tako j c stvorcna Masasi . dcvojka i zvczda Danica. Njoj
dadc krcsivo. Lz pomoć Mvuccijcvog roga s n

o|: i ni m
u|jcm, Masasi rodi travc.grm|jc i vi soko drvcćc. Zivc|i su
u izobi |j u svc dok nc dođc vrcmc da ga Masasi napusti .
Mvuccibcšcto| iko tužan da Maori od| uči damu dâ drugu
žcnu. Zva|a sc Morongo, zvczJa Vcčcrnjača. lz njihovog
brakaproi stckošckokoškc,ovcc, kozc,kravci dcca. Mada
mujc Maori najavioskorusmrt. upozorivšigada ncpravi
350 Afri ka
višc potomaka. Mvucci jc i da|jc spavao s Morongo. Ona
tada rodi | avovc.| copardc.zmijci škorpijc. Morongo kas-
nijc zavo|c zmijca. a Mvucci sc posvcti kćcri ma. A|i jcd-
noga dana on napastvova Morongo tc ga zmijac ugri zc.
Mvucci sc razbo| c. Kiša nij c pada|a. bi |jkc su vcnu| c, po-
toci sahnu| i , životi njc i |j udi umi ra| i . Pomoću ,svctih koc-
ki". h aka ta, Mvuccijcva dcca saznašc da ćc i m sc otac
vratiti u prai skonskojczcro. ZadavišcMvuccij a. sahrani šc
ga i odabrašc scbi novog kra|ja. Kasni jc jc Morongo
sahranjcnab| izunjcgovoggroba.
1ojc mi t o razvojusvcta. Ngoni no u|jc jc moćna tvar,
povczana s munjom, živodaj nom vanicom. L drugoj | c-
gcndi naroda Makoni govori sc o tomc kako jc kra|j
od|omiomcscčcvcrogovc. Odmahscpojavišcnovi rogovi .
a| i su čovcčanstvu osta|a dvatajanstvcna roga napunjcna
ngoni ni mu|jcm. Mvuccijc nastavioputcmkasmrti . poput
povrcđcnogmcscca,ostavivši dcci dapazc na svct.
Mokc|c-Mbcmbc
Mi tska životinj a o kojoj su izvcštava|i prvi cvropski posc-
ti oci zapadnc Alri kc. Vc| iči nc s| ona. Mokc|c-Mbcmbc jc
i maodugačak vrat.jcdan rog i|i zub. kaoi snažan zmijski
rcp. Mada jc napadao brodi ćc i obi tavao u morski m pc-
ći nama, pri ča| oscdaschrani bi |jcm.
Mukuru
Oda|jcni bog ncba naroda Hcrcro izjugozapadnc A|ri kc.
Mukuru j c
-
samsamcat". bczroditc|ja i | i prati | aca. Tojc
dobrohotno božanstvo. kojc svoju b| agost pokazujc živo-
dajnom kišom, iscc|jujući bo|csnc i pomažući starci ma.
Čak sc i smrt smatra b| agonak| oni mči nom÷ pozivanjcm
božji h stvorova kući . lošto Mukuru
-
či ni samo dobro¨,
kako tvrdi narod Hcrcro,
-
nc prinosimo mu žrtvc". 1o
značidasužrtvcncpotrcbanukrassvcštcničkogku| ta.
Rečnik svetske mitologije 351
Mu| ungu
Bog naroda Njamvczi i zTanzanijc.
.
Poprc�anju.
.
do �u-
| ungua sc nc možc doći ncposrcdni m o�ozavai

j
.
cm. �

-
obraćanjc s nj i modvija sc prcko posrcdi:i ka - hijcr

rhi¡c
svcštcni ka - pri čcmu najvcći dco čovcčan

tva
.
ostajc n

dnu dugačkc |cstvicc. Lsam|jcnošću prvi h | judi m

g|o bi
scobjasni ti nj i hovoodbacivanjc c| iks
.
i

a bcsmrtnosti . P
��
a
žcna smatra|a jc da ćc ih smrt vrati ti svctu duhova. l a
idcja pojav|juj� sc i drugdc na j ugu Al

i kc. gdc

c pr

t

postav|j a da su sc da|ckovidi|ju
.
di up| aši | i
.
prc
.
nasc|
|
cn

sti�
stoga pozdravi | i do| azak smru kako br
-
|judsk| s
.
i |:

vi
mog| i bi ti pri m|jcni nancboputcmtc|csnograspadanja .
Njamvczivcrujuu čudovišnogduha z|anaoružanogku

tijaa s bo| csti ma i ncsrcćama. �o bi ćc u
¸
u�ama dr�i
kosu smrti . Mu|ungua nc smatraj u ravnodusi: i m. On jc
Kubc.
"
onaj koji gr|i svc". Prc bi sc mog|o

c�i da_c uda-
|jcn, Li mi ,
-
suncc". ¹ošjcdnonjcgovo zvanjc jc likuba|a.
-
broj ač svakogkoraka¨.
Ndžambi
1voračkobožanstvo naroda |c| c. Njcgov najvcći dar.po-
s|cživota samoga.jcstctropska šuma ÷ ,moćna kuća¨. 1o
jcizvorsvcgadobrogai suprotnostsasušcni msav

na
.
ma.
Ndžambi ,poscdujc |judc". šti ti i h i narcđ

j
.
c | in, ,c
isprav|jancpravdc. l šumskcživoti njc su podboz¡o
'
nv|

s-
ću mada su narodu |c|c datc kao hrana. Duhovi , ml-
gete, takođc zavisc od Ndžambij a. Živc duboko u �ui
,
ni i
utiču na p| odnost žcna i u| ov muškaraca. Čarobnjac

sc
upoš|javajukakobi scizaš|o na kraj s ćud|ji vi mduhovi |na
mingehe.
Ngcvo
Bog p |cmcna Mcndc iz Sijcra Lconca. Poznat j c i pod,
kako sc či ni , mnogo starijim i mcnom - Lcvc, ,.

zvišcni' .
NarodMcndcosvoji mobičaji makažcs| cdcćc. ,,1 0 namj c
Lcvc davno dao. " Kao Ngcvo, bog ncba jc odvojcn od
352 Afrika
|judski h posl ova, mada sc vcrujc da mu sc snaga ncpo-
srcdno oči tujc u pri rodni m poj avama. 1ako on ša|jc ki šu
da mu padnc na ,žcnu", zcml ju. l zmcđu Ngcva i čovc·
čanstva nal azc sc duhovi ÷ prcdački duhovi i dcmoni ,
dJinjinga. Òvi potonji povczani su s rckama, šumama i
stcnjcm, a ku| t prvih trcba da ol akša sporazumcvanjc
izmcđu |j udi iboga ncba.
Poslc obrcda {indjamej:
¨
prc|aska prcko vodc", duša
pokoj ni kastižc do zcmljc mrtvi h. Natomputu, pokoj ni ku
pomažuprcdmcti pol ožcni u grob, kojiscnaziva .kućom"
jcr
¨
na drugoj strani " duhovi očckuju da od pridoš|icc
pri mc pok| onc. Òdrcći nckomc pogrcbnc obrcdc znači
osuditi njcgov duh da ostanc nazcm|ji a scbc iz|ožiti pro-
gaujanjuti m istim duhom. Prcma pl cmcnuMcndc,zcm|ja
mrtvih vcoma jc nal i k svctu ži vi h. Nc postoji strah od
prcdaka, koj i sc u snovi ma čcsto pojav|juju kao g| asnici ,
donoscći rcči upozorcnja i l i savctc. 1ako sc možc i spo-
stavi ti da sc bo| cst u porodi ci pojavi l azatošto ncko ni jc
·nahrani o" odrcđcnog prctka. Prcci masc pri nosc pi ri nač,
kokoši i duvan. 1okomvažni hdana, kaoštosudani sctvc,
narod Mcndc pri nosi žrtvc prcdački m duhovi ma, čija jc
pomoćncophodnaza obczbcđi vanjcvisokihprinosa.
l umi | ošćavanjc dcmona d}inlinga s| cdi usta|jcn obra-
zac. Pri mcrza to bila bi žrtva koja sc pri nosi .gncvnom"
duhu rckc koja rcdovno p| avi svojc obal c tokom jcscnji h
ki ša. Ocmoni poprimaju razl i či ta tcl csna ob| ičja. {ingoi sc
pojavlj uj u kao prcdivnc žcnc mckc bc| c puti i obi čno su
dobrohotni , n dogbodžusu i, bc| i ljudi dugačkc bcl c bradc.
sk| oni s uobcšcnjaštvu,a| i i h| ukavčovck možc nadmudri ti
a scbi pri baviti značajnc darovc. Narod Mcndc vcrujc da
jc potrcbna drskost pri saobraćanju s dJin}ingama. l | i ćc
čovckprcuzctivl astnaddcmoni mai l i oni nadnjim.
Pomoću svojc magijc, ha/e, pri padnici naroda Mcndc
zazivaj u pomoć d;injinga kao i Nvcga. Postoji , mcđuti m,
zani m| ji vmi tkoji mscobj ašnjava oda|jcnostboga ncba. l
počctkuonl judi maporuči da dođukodnjcgazasvc štoi m
budc potrcbno. A|i oni s u tako čcsto dol azi l i da Nvcgo
Rečnik svetske mi tologije 353
rcčc scbi . ·Ako ostancm b| i zu ovih |judi , izmorićc mc
svoj i mmol bama. " Stogaon scbi napravi drugi domda| cko
od nji h, i doksuspava| i uputi sc tamo. ÒdtadaNvcgonijc
napuštao svoja stvorcnj a, a|i jc čovcčanstvo pri morao da
manjczavi si odnjcga.
Mjamc
Bukva| no znači ,svct| i l ac". 1o jc vrhovno božanstvo u
akanskoj mi to|ogiji . Njamc sc zovc i Nana Nj ankopon,
,dcda Njamc koji jc jcdi ni vcl i k", Amovija, , darovatc|j
svct| a", Amosu,
"
darova|ac ki šc", Amaomcc, , . dava| ac
dovo|jnosti ", Brckji ri hunuadc, . svczna| ac i | i svcvi dc| ac",
Abomubuva|rc,
·
utcšitclj¯, Mjamanckosc, ,okrcpi tc|j ",
Nana, ,vc| i ki prcdak", i Borcborc,., tvoracgraditc|j ".
\cčan i bcz prcmca, Njamc jc bog kojcm sc |judi s
puni mpovcrcnjcm mogu obrati ti u vrcmc patnji i ncvo|ja.
Akani nag|ašavaj u odanostsvogboga. l zas| ugu mu pri -
pi suju i to što jc život stvorcnj i ma uči ni o radosni m. Òn
,čovcku otvara žc|ju za životom, čini život vrcdni m živ-
|jcnj a. "
Momo
lzor stvaranja u dogonskoj kosiuo| ogij i . l zg|cda da j c
vrhovni bog Ama stvorio kosmičko jajc, kojc sc podc| i | o
na dvc b| izanačkc postc|j icc, od koj i hjc svaka sadržaval a
par bl i zanački h nomaa, i spo|jcnja božanskc pri rodc. 1i
božji si novi , pos|c dvadcsctogodišnjc stvaralačkc i nkuba-
cijc, upustišc sc u svctskcpos| ovc kaoštosupo|joprivrcda
i ratovanjc. Razvoj svakc osobc u sk| adu jc s tcmc|j ni m
načc| omnomoa. Zato jc novorođcnčc g| avanomoa, m| ad
pasti r prcdstav|ja njcgovc grudi , vcrcni k stopa| a, m| a-
dožcnj arukc, a pri uvođcnju u zrc|ostčovckpostajc, pot-
puni nomo". lz nckogncpoznatograz|ogaOogoni kažu da
jc počctak stvaranj a bi | a
¨
zvczda koja sc okrcćc oko
Si rijusa", navodcći kao dokazza to njcnutcži nu, otcža|ost
¨
k| i cc svih stvari
·
. Kod naroda Ion, takođc i z zapadnc
354 Alrìka
A|ri kc, posto¸|i s|ičan mi t o stvaranju u kojcm Mavu, nji-
hovom vrhovnom božanstvu, u urcđivanju svcta pomažc
Oa, .prvo stvorcnobi ćc". Oa jc postavio čctiri stuba koji
podupi ru ncbo i izgradio vodcnc putcvc, a od v| asti tog
izmcta n apraviojcp| ani nci mcta|c na zcm|j i .
Mtoro
Bukval noznači .duh". Ašanti vcruju da svaka osoba pri -
ma sunsum, .cgo". i kra, .životnu si | u". Òni mis|c i da
čovck svom dctctu prcnosi v|astiti n tora. L tomznačcnju
sunsumi ntorosusi noni mi . ° kra bi scmog| ogovoriti kao
o dc|iću tvoračkogbožanstva koji ži vi u svakom |j udskom
bi ću. Nc kadajc postoja| odvanacstodc|itih ntorogrupa, a
za pri padni kc svakc od njih vcrova| o sc da ispo|javaju
odrcđcnc osobi nc. Pripadnostjc podrazumcva|a poštova-
njc odrc đcni h tabua i upotrcbu usta|jcni h pozdrava. Oa-
nas su Ašanti manjc strogi u pog|cdu podc|a na ntoro
grupc, a poj amnaslcđcnog .duha"jci ndividua| izovani ji .
Ovanacsttradiciona| ni h ntoro grupa ovakosc opisuj u.
čvrsti, čovcčni , istaknuti , smc|i, čudni . mahni ti , krcposni ,
ratoborni , vcšti , izbi rljivi , s|obodoumni i pl cmcni ti . L
jcdnom mi tu objašnjava sc kako sc pojavio bosomuru
ntoro, ,i staknuti duh
.
. Nckudadavno, čovcki žcnasi đošc
s ncba, a istouči ni i pi ton, koji sc nastani u rcci Bosomuru.
Pošto ni su oscćal i požudu niti poscdova|i znanjc o raz-
množavanju, muškarac i žcna nisu i ma| i dccc. Jcdnoga
dana pi ton i h upi ta da l i i maju potomaka, i kada mu ovi
rckošc da ncmaju, on i mrcčcdaćc uči niti da žcnazancsc.
Poprska im trbuhc vodom i izgovori odrcđcnc rcči. na-
|oživši i m potom da scvratckući i |cgnu zajcdno. Lskoro
i msc rodi šc i prva dcca tc uzcšc Bosomuru zasvoj ntoro,
tako da jc svaki muškarac taj ntoro prcnosio svojoj dcci .
Zato oni koji pri padaju toj grupi pokapaju mrtvog pitona
ako nabasaj unanjcga.
Rečnk svetske mtologje 355
Nzambì
Bog naroda Bakongo iz Ango|c. Poistovcćcn sa sunccm,
Nzambijcsamoopstojan, svcmoćani
"
zna svc". Pripadni ci
narodaBakongo kažu.
"
Mi koga nijcstvori o, ni kogancma
iznad njcga. " Nzambi ,
"
čudo nadčudi ma", dobrostivo jc
božanstvo, kojc
"
vodi računa o si romahu". Izg|cda da jc
taj bog ncba susrctljiv i prcma n ajbcdni ji m pri padnici ma
društva. Mcsposoban dananosi z|o i | i grcši ,
"
onjc pravi-
čani mi|osrdan",v|adari održavatc|jsvcta, izvordobrotc.
Marod Bakongo pri pi sujc Mzambiju raz| i kc mcđu |ju-
di ma. Mc samo daNzambi stvarapojcdi ncc vcći mdajc i
raz|ičitcukusci osobi ncdušc. Hakongotvrdc.
"
Ònomcšto
do|azi s ncbanc možc sc oduprcti. " Po prcdanju, postoji
poscba n odnos izmcđu tvoračkog božanstva i čovcka, što
scponckadopisujcizrazom
"
čovckjcbožjičovck".
Ògun
Bog gvožđa i rata kod naroda Joruba. Prcma |cgcndi ,
prvobi tnojc bi o |ovac i prcko paukovc n iti spustio sc n a
močvarnu pustaru koja jc postoj a| aprc stvaranja zcm|jc.
Ògun jc po pri rodi surov, žcstok i strašan, a|i nc i zao.
Zahtcvačcstitosti odgovarajućc poštovanjcjcrjc|judi ma
podario duhovna oruđa ÷ izvor bogatstva i pobcdc. L
proš| osti su mu sc prinosi|c |judskc žrtvc. Kovači su žrt-
vova|i pscsvakih pctnacst dana, a n a njcgovim godišnji m
svctkovi namal judi sutri dana p|csa| i ijc| i psc.
Ò| orun
|os|ovnoznači
"
poscdni k". C| avni bogu p antconu naro-
da Joruba, koji sadrži 1700 božanstava. Òn jc Ò|oli n-Ò-
run ,
"
gospodar ncbcsa", kao i Ò| odumarc,
"
svcmoćni " i
"
vrhovni ". Za n arod Joruba iz Migcrijc taj bog ncba
proni čc u |judska srca ÷
"
vi di unutrašnjost i spo|jašnjost
čovckovu". Oc|atan u ncbcski m i zcma|jski m pos|ovi ma,
Ò| orun možc svc. ljudi ma omogućava da postignu svojc
ci|jcvc. Mi kon ikadanijcvidcotog
"
kra|ja kojiscncmožc
356 Afrika
pronaći ", ul i on jc svcpri sutun. moćnu, vcčnu stcnu, nc-
promcnlji vui pouzdunu.
Òl orunjcstvoriovusclj cnu, ustunovi o noći dun, urcdi o
godi šnju dobu i utvrdio sudbi nu lj udi . Kud god ncsrcću
zudcsi kukvog zli kovcu, pri pudni ci nurodu 1orubu kažu.
"
lodbožji mjcbi čcm. " l smrtjc njcgovo dclo. l počctku
ljudi ni su umi rul i . Nurustuli bi doogromncvcliči nc, nukon
čcgubi scsmcžuruvul i i postujul i sl ubi sturci . Zutoštojc po
svctu puzul o mnoštvo tukvi h sturucu, ljudi sc moljuhu
Òl orunu, ištcći du ih osl obodi dugogživotu, tc tuko sturci
poumrcšc.
Kuo i drugc bogovc u puntconu nurodu 1orubu, 01 0-
runusl užc svcštcnici . Òni uživuju vi sok stutus u društvu, i
gotovo sc ni šta nc rudi bcz nji hovog učcšću. Svcštcni ci sc
ponckudobučuvujui po tri godi nc.
Ònijankopon
Bukvul noznuči
"
vcl i ki ". lrcmuAšuntimu,svctjc, pundu-
hovu", ul i kuoBorc-Borc,
"
tvorucsvcgu", Òni junkoponjc
bio bog koji i h ¸|c svc nuči ni o. l spod puntcona bogovu,
abosom, i božunstuvunižcg rcdu, asumaI7, nul uzc sc munji
duhovi koji duju život drvcću, životinjumu i l i čurol ijumu.
lostojc i vcčno pri sutni I7samanio, duhovi prcduku. Òni -
junkopon jc Òtum|u.
"
moćni k", Òtomunkoma, ,vcčni k",
Anunsc Kokroko,
·
vcl i ki mudri puuk", i Ònijunkopon
Kvumc,
"
vcl i kunkoji sc pojuvi ou subotu".
Nuj prc jc bog ncbu Ònij unkopon živco vcomu bl izu
ljudi . Moruo jc du sc prcscl i nu vrh ncbu zuto što gu jc
nckukvu sturicu udurulu svoj i m dugučkim tučkom kudu bi
mrvi l u j um.
Č
i m jc bubuskcru pri mcti l u štu sc dogodi l o,
onunul oži svoj množi ni svojc dccc dupri kupcsvc tučkovc
kojc su mogl i du pronuđu i nusl užu ih jcdun nu drugi . Òni
tuko i uči ni šc, svc dok i m n ijc ncdostujao sumo jcdun tu-
čuk du bi doscgl i Ònijunkoponu. Sturica i m rcčc du uzmu
jcdun s dnuhrpc i stuvc gu nu vrh. Occajcposl ušušc, go-
mi l u sc zukl uti i ruspudc, a tučkovi koji sc stropoštušc
pobi šc mnoštvo ljudi . Òtudu sc
"
vcl i ki " drži poduljc od
Rečni k svetske mitologije 357
l judi , uli gu nc smutruju ncpristupučni m pojcdi ncu. Zu
ruzl i kuodabosom bogovu, on ncmuposcbnosvcštcnstvo.
Moć abosom bogovu poti čc od Ònijunkoponu. Òni , po
prcdunju,
"
dol uzc od njcgu",
"
njcgovi su dcl ovi " i dcl uj u
kuo posrcdni ci i gl usni ci izmcđu njcgu i drugih stvorcnju
jcrjc . vcl i ki "posl uorckci morc, koji bchunjcgovu dccu,
"
du pri mc počusti od ljudi i zuuzvrut či nc dobro čovc-
čunstvu".
Òsavu
lrcmunurodu lkoi , bogncbu Òsuvuposl uojcl judi mužu-
bu s porukom du ćc smrt bi ti kruj svcgu. l stovrcmcno jc
posluo i putku s porukom du ćc sc l judi podići i z mrtvi h.
Nu ncsrcću, sumo jc žubu izvrši l u Òsuvi n zudutuk jcr j c
putkuprcvuri l opul mi nouljctcljudincčušcnjcnuporuku
nudc.
lambu
Bog pl cmcnu Òvumbo. lumbu,
"
pogluvicu", tvoruc jc i
održuvulucživotu. Mutri l i ncumi Òvumbo i zjuvljujc. .Muj-
kul onucujc otvor uzcmlji . Mujku ljudijcbog. "
lcmba
lrcmu nurodi mu Bumburu s rckc Nigcr, stvurunjc svctu
prcdstuvlju stul un proccs. lcmbu i Iuro, po prcdunju ti h
nurodu, sišli su s ncbu, ul i jc u počctku lcmbupokušuo du
zuvl udu svctom. 1o jc bi o duh drvctu, tvoruc prvc žcnc i
krulj drvcću. Muso-koroni , prvužcnu, posudi l ujc lcmbuu
tlo,u njcnoljudskoi životi njskopotomstvoprol i l ojc svoju
krv kuo žrtvu njcgovo¸| božunskoj prirodi . Ali onu nij c
vol cl ulcmbi notrnjc,prcstul ujcdumubudc družbcnicui ,
umcsto togu, l utul u svctom prouzrokujući ncrcd i žulost.
Ni duhuvodcIurounijcsc svi đul usvcvcću moćlcmbi nu
tc gu iščupu i z korcnu. loslc togu, po prcdunju nurodu
Bumburu, skl udsvukodncvnogživotu zuvi si ojc od stvuru-
l učkogruduIuroui njcgovi hduhovu.
358 Afrika
Rugaba
Oosl ovno,
·
duvul uc". lgundski nurod Ankorc smutru gu
moćni m tvoručki m božunstvom. Òn jc Ruhungu.
·
stvori -
tclj ", Kazubu,
·
suncc". i Mukumciguru,
·
vl udar nu ncbu".
Rugubu jc vcl i kun , koji urcđujc stvuri , stvuru svc i dujc
novi život". Pri pudnici nurodu Ankorc takođc tvrdc du
,božji osmch donosi život", dok njcgovo nczudovol jstvo
znuči bol cst i smrt. Òstuli posmutruči ljudskog ponuŠunju
jcsu dvc vrstc duhovu. emandva, čuvuri pl cmcnu, dobro-
hotni i s usrctlji vi . i emizimu, nusi l ju skl oni ji porodični
duhovi kojikužnjuvuj uzlodcl u.
Ruhanga
Hog ugu ndskih pl cmcnu Hunjoro. Ruhungi nu promisuo
ol i čcnu jc u duhu obi lju i pl odnosti koji snubdcvu pl cmc
Hunj oro dccom, životinjumu i l cti nom. Muda sc njcgovo
zuni munjczu l judskusrcću oči tuj cu drugom duhu, čuvuru
zdruvlj u, Ruhungujci vi novni kbolcstii smrti . Ranijcsusc
mrtvu stvorcnju, osim životinju, vrućul a u život. Svc što jc
bi l opotrcbnozu tovuskrsnućc bi l ojc du živi izruzc rudost
zbog togu. Mcđuti m ncku žcnu odbi du obučc nujbolju
odcću i srctnc sc s novouskrsl i muzuto što j oj pusljubi muc
bcšcl i psuo. .Zuštodui dcm",pi tul usc, ,kudmogupsuvišc
ncmu¨" Ruhungu ču to i rcčc. ,Oukl c, ljudc ni jcbrigu štu
sc dcšavu s pokoj nicimu. \išc ncćc vuskrsuvuti jcr ćc sc
nji hovi ži votiokončuvutismrću. "
S asabonsam
Prcmu Ašunti ma, rutuvi Susubonsum i muojc vcl i kc zukr-
vuv|jcnc oči. dugačkc nogc i stopul u koju su štrčulu i nu-
prcd i nuzud. Òmi ljcnu l udoriju bi l u mu jc du scdnc nu
visokc grunc nckogdrvctu i ml uturu nogumu ncbi l i u n¸j i h
zupl co ncoprcznog lovcu. \crovunjc u to šumsko čudo
vi štcsl ubi , u njcgov ncobičnimi tol oškirođukmoždujcbio
Ski japodi zsrcdnjovckovncIvropc. Skijupodjcbi očovck
s j cdni m stopul om toli ko vcl i ki m da jc moguo du lcži
pol cđuškci koristigukuo suncobrun.
Rečnik svetske mitologije 359
Soko
Nupc. pol unomudski narod i z scvcrnc Nigcrijc, obožuva
Sokou. l počctkujctaj bogtvorucotkriolj udimu kukodu
koristcodrcđcnckosmičkcsi l cpomoću obrcdu, kutIja. Al i
onj cu svctuncoi moćvcštičurcnju. Prcma narodu Nupc,
pokoj ni ci su u bl i skoj vczi sa Sokoom i dcluju kuo po-
srcdni ci izmcđu njcgu i živi h. Mcđuti m, živi moraj u du sc
čuvuju prcvurc,kuo što kuzujc slcdcća nurodnupriča.
.Icdnom ncki lovac oti dc u ši pražjc tc tamo pronuđc
sturu l judsku l obunj u. Kada sc nuglas zapitu šta ju jc tu
dovcl o, l obunju rcčc.
·
Priču mc jc dovcl u ovamo. " lz-
buđcn, l ovuc otrča i obuvcsti kralju o | obunji koja govori .
Zbunj cni kralj odl uči da pošalj c stražarc s lovccm u ši p-
ružjc kako bi ust
¸
novi o da l i jc ovuj govorio isti nu. Krulj
narcdi stružurimu du ubij u l ovca uko j c lugao. Kadu stru-
žuri i l ovuc stigošc do l obanj c, l ovuc sc prcncrazi kudu
lobunj u nc htc du odgovura na njcgovu pitunju. Stražari
nuvcčc rckošc lovcu du natcru l obunju du govori , u kuda
on to nijc bi o u stanj u, ubi šc ga i pođošc nutrug. lobunja
tudu upitu mrtvog l ovca. ,Štu tc j c dovclo ovumo¨" A
njcgovugl uvu odgovori . ,Priču mc jc dovcl uovumo' "
Sopona
Hog bol csti vcl i ki h bogi nj u kod nuroda 1orubu. Šunju sc
unuokol o ,obučcn u skcrl ct, kudu jc suncc vrcl o". Mudu
gu rcvnosno umil ošćavaju, ncdostujc mu uutoritct Isua,
či ji j czudutuk du provcravu i spruvnostpoštovunju i pri no-
šcnju žrtuvu i du izvcštuvu Òl orunu o dcl imu l judi i bo-
žunstava, orisa. Sopona jc hi rovito i spoljuvunjc bol csti ,
izncnadnu ncsrcću, dok Isu prcdstavlju budnost ncba i
prcsuđujckrivcimui bl užcni ma.
1čuc
Kul turni junuk kod Hušmunu. Njcgovih dclu i prcobru-
žavanja bi l o jc ,mnogo, mnogo, u nc jcdno". Hi o jc duh
voću. 1akođc jc u razl ičita vrcmcna bi o mušica, guštcr,
sl on, pti cu i poji | o. Òd1čuapoti čc i darvutrc.
360 Afrika
Ti l o
Bogp| cmcna1ongau Zambi ji i Ma| avij u. Prcmda sc1i | o
povczujc s munjom, njcgovo i mc možc da znači i ,p|avo
ncbo". Kaodc| atnobožanstvo,taj bog ncba ,ubija i oživ-
|java". Šti ti pojcdi nca,a njcgovoodsustvodonosincsrcćui
očajanjc Kadanckoga sv| adajuncvo|jc, on uzvi knc. ,1i | o
mcjcnapusti o' "OnjcM| cngi ,
"
tvorac".Njangoi ,,vcčni ",
Vantazizosc, .svcmoćni ". Mkana Nji |Va, ,onaj koji nc
možc umrcti ", Kadžati , ,samostvoritc|j ", Mtaski, ,.spasi-
tc|j ", Msungi . ,.održava| ac", M|czi, ,darovatc|j hranc". i
M| cngavuva, ,kišotvorac"
L| i ku1i | oanarodTonga objcdinjujcdvatcmc|j napoj-
ma - božansku ncograni čcnost, svcmoć, i božansko mcša-
njc, | i čni obzi r KaoLcsa,onjc
-
vc|ikiotac", koji ncgujc i
pazi |j udsku porodicu, a| i i zastrašujućc prisustvo u
pri rodni mtokovi ma. Poprcdanju- ,ncbo ni kada nc umi -
rc, samo| judi ".
Tohvijo
Bukva| no, ,osnivači ". Božanski osnivači i prcci p| cmcnâ
lon. Dok jc zcm|ja još bi | a rctko nasc|jcna, si novi la,
,rcčiMavu- li sc", si đošc s ncba da propovcdaj u,učcnjc o
sudbi ni i prcdskažu kako ćc sc pojaviti natprirodna bi ća i
zasnovati porodična stab| a". 1i tobv{jo začc| i su p| cmcna,
ustanovi | i i mzakonc i ku| tovc. Rc|ativna poznost togdo-
gađajau mi to| ogiji narodalonodrazjcnjcgovctcškc bor-
bczaos| obođcnjcodnaroda.loruba.
Unkul unkul u
Bukva| no, ,pog|avica" Pri padnici naroda Zu| u, nckada
naj ratobornijcgnajugu A|rikc,osvcmoćisvogboga ncba
razmiš|j a| i suu po| itički mokvirima. Onjclgukvabadc| c,
"
ncodo|ji vi ", Lgobunkvonkvo,
"
onaj koj i savijačak i vc| i -
čanstva", i Lmabonga·kutuk-izizvc-zonkc, ,onaj koji ur| i -
kom užasava svc narodc¨. Poput drcvni h vojski naroda
Zu|u,bogncbancdopušta|izičkosuprotstav|janjc.
Rečnik svetske mitologije 361
Lnku| unku| u - koj i sc ponckad zovc i Lkvi| i mud- ,
"
rac" - j cstc samonastajućc božanstvo. Pri padnici naroda
Zu| u opi suj uga kao Lzivc| c| ca. ,onog koji jc od samoga
scbc" ,Postavši , daojcbi vstvovanjcčovcku", kojcgjcpo-
digao i z ,travnatih |cžaja". Lnku| unku| uj c bogstvori tc| j
čiji su putcvi ncrazum|jivi i tajanstvcni . Čovck nc zn

,ni šta o njcgovom nači nu života ni ti o načc| i ma njcgovc
v| adavi nc. Njcgovi udarci jcdi no su što znamo". To jc
stoga što Lnku| unku| u uprav|ja munjama kao lduma-
kadc,·gromovni ki zuda|jcni hvrcmcna". 1voracsvcga,on
jc posrcdno bi o odgovoran i za do| azak smrti na zcm|j u.
.lcdnom pri | i kom pos|ao jc kamc| cona s porukom o vcč-
nom životu i guštcra sa objavom smrti . Kamc|con jc bi o
spori zaustavi osc u šipražj udabi sc nahrani otakodajc
guštcrprvi stigao. ladajc kamc| condošaodo|judi ,bi ojc
očaj anjcrsuovi guštcrovuporukupri hvati | i kaoispravnu.
Mitoporuci rašircnjcpocc| oj ^|rici,madasci ovcaipas
pojav|juju kao vcsnici. L Zi mbabvcujcdna izrcka naroda
Bcmba, U/ui]eni-embe a/i-lua naka/i, ,,kamc| conjc odav-
no umro") najbo|jc ods| ikava odnos prcma tom stvorcnju
kojc j c doi sta zas| uži |o smrt zato što ni jc prcnc| o vcst o
životu.
Na zani m|j i v kontrast nai | azimo u pri či o čovckovoj
žudnji za smrću koju pripovcda narod Bamum i z Kamc-
runa. Ndži nji , ,svcprisutni ", nači ni o jc | judc zdravima i
snažni ma i nijc razumco zašto mnogi od njih najcdnom
postaj u h| adni i krutitcupita�mrtda| i jcona uzroktomc.
Smrt odgovori da |judi sami žc| c da umru i da mu možc
pokazati dajc tako. Ndži nji sc sakri iza banani nc živicc, a
Smrt scdc pokraj puta. Prva osoba koja naiđc bcšc ncki
stari rob, koji jc kukao nad svojom sudbi nom, govorcći.
" O kako su srcćni mrtvi ' Bo| jc da sc ni kada ni sam ni
rodi o' "lzncnadapadc mrtav.
¡
os|c njcga nai Jc jcdna sta-
rica. Čim sc poža| i nasvojcživotnc mukc, padc bcživotno
na zcm|j u. Smrt tada rcčc Ndži nji ju. ,Vi di š |i kako mc
prizivaj u'" Ndži nji odcrastužcnjcrstvorcnjazaistabchu
dozi va| aSmrt
362 Afrika
Inkul unkul uov odgovor na gubi takbcsmrtnosti bi ojc
ustanovljcnjc braka tako
"
da sc dcca mogu rađati i ljudi
širiti po zcmlji ". Òn jc lj udi ma dao i .l ckarc" za l cčcnjc
bol csti i vatru za pri prcmanj c hranc. Zdravljc, pl odnost i
rast očigl cdno su brigc boga ncba ÷ .izvor bi ća jc gorc i
dajc život lj udi ma" - a njcgova odbojnost prcma rđavim
postupci ma ljudi očitujc sc u grmljavini i gradu. Òdgovor
Zul ua na tc prirodnc pojavc jcstc

Oovcdi stvari u rcd' "
Òni , mcđuti m, smatraj u da stoka pripada lnkul unkul uu,
onajc njcgov darčovcčanstvu, i kadamunjapogodi stoku,
oni jcdnostavnokažu dajc
"
pokl aohranuzasc".
Inkul unkul u nc zaboravlja pokojnikc sasvim, mada
Zul u vcruju da zaboravljcni duhovi postaju ncmoćni i
ncvažni . Òbitaval ištc mrtvi h nal azi sc na ncbu. Po prcda-
nju, zvczdcsu oči pokojni ka kojc posmatraju lj udski svct.
l Bušmani smatraj u da su zvczdc nckada bilc životinjc i l i
ljudi .
Iti kso
Boglotcntota÷ bl agonakl onobožanstvo kojc živi na nc-
bu, šaljc kišu uscvi ma i govori gl asom groma. Prcma ho-
tcntotskoj mi tol ogiji , prvi ljudi , poputlcgcndarnogj unaka
lcjici -cji bi ba, i mal i su darponovnog rađanja poslc smrti .
Kao i u vcći ni drugih a|ričkih tradicija, smrtnost sc objaš-
njava mi tom ovcsni ku. Poprcdanju. mcsccjc posl aozcca
s porukom da ljudi ncćc vcčno bi ti mrtvi. Kada sc zcc
zbuni o i obavcstio ljudc d ncćc vaskrsavati , mcscc sc to-
l i konalj utidamusnažni mudarccmrasccpi usnu.
\c| c
Oosl ovno, , vi soki ", vrhovno božanstvo kod Abal ujija u
Kcni ji , grupcscvcrni h Bantunaroda. Òn jc Hakaba, .raz-
dcl ji vač", i l sajva, , onaj komcscposvcćujusvcti obrcdi ".
\cl cjcstvorioncboi
"
poduprogasasvih stranastub0-
vi ma baš kao štokrov okruglc kol i bc podupiru stubovi ".
Potomjc stvorio dva pomoćni katc zajcdno postavišc mc-
Rečnik s\·etske mito|ogi|c 363
scci suncc na ncbo. Al i ti izvorisvctlostiborahuscjcdans
drugi m. Prvo jc mcscc izbacio suncc s ncba da bi zatim
suncc obori l ostarijcgbrata .hi tnuvši ga u bl ato. Poslc to-
gajc suncc poprskal o cco mcscc bl atom kako višc nc bi
sijao". \cl c jc morao da razdvoji zavađcnu braću i pro-
glasi da ćc suncc sijati danju, dokćc noć pri padati.blcdom
mcsccu.
Zati m jc \cl c stvorio oblakc. ši lj ak munjc. zvczdc, ki -
šu, dugc
"
pomoću koj i h bog zaustavlja ki šu", vazduh i
,hl adni vazduh" koji stvara zrncvljc grada. 1o jc bi o po-
sao oddva dana. Sl cdi l ojc stvaranjc zcmljc, zajcdnos pr-
vimčovckom, po i mcnu Mvambu, i prvom žcnom, Scl om.
Ònda \cl c i spuni zcmlju životinjama i dovrši stvaranjc
svcta
"
zašcstdana".
ljcdnom mi tugovori scovcnčanjusuncai abal ujijskc
dcvicc. Prcdi vnu dcvoj ku, koja jc odbi l a svc ml adi ćc i z
svogscl a, sunccj codvukl okonopccm. Jamojuj cpri mi l a
sunčcva majka, koja j oj rcčc da njcn si n žcl i da sc ožcni
njomc. Kada sc suncc, zami šljano kao bogati poglavica,
vrati l o i z svojc baštc, udvaralo sc dcvojci tc jc osvoji po-
kl oni vši j oj svojc zrakc, kojc ona stavi u l onac s poklop-
ccm.
Posl c nckol i ko godi na braka i rođcnja tri si na, ona
zamoli muža da joj dopusti da poscti rodi tcljc. Zajcdno s
dccom, pomoću konopca spusti sc na zcmlju i nai đc na
radosnu dobrodošl i cu u svom scl u. Kaoštojc obi čaj nal a-
gao, otaczakl akravczbognjcnog dugogi zbivanja i zkućc.
Kada sc sa si novi ma vrati l a u sunčcv dom, ona otvori
l onac u kojcm su bi l i zraci kako bi obasjal i zcmlj u. Za-
hvaljujući tomc, mnogc kravc dospcšc na poscd njcnog
oca, a či tavu zcml¸j u ogrcjašc sunčcvi zraci. Poslc toga
zcmljajcbi l apl odna, a ljudiživljahuu izobilju.
l dok zvczdc pcmažu suncu i mcsccu, narod Abal uj ij a
pl aši scpoj avc komctapoštosuoncznakskorog i kobnog
rata. I prošl osti su sc vrši l i raznorazni obrcdi kako bi sc
izbcglc takvc ncsrcćc. I pak sam \cl c dozvoljava ncpri-
jatnc događajc kao kaznu za lošc ponašanjc. Jakojc smrt
364 Afrika
uvcdcna u svct samo zbog čovcčjc pakosti . Ncki čovck
jcdnom pri | i kom odbi da podc| i hranu sa g| adnim kamc-
| conomtczbogtogabi prok| ct. Kamc| con rcčc.
-
Od| azi m
sada, a| i vi svi možctc umrcti . ¨ S drugc stranc, zmij i na
darcž|jivost obczbcdi | a j oj j c kamc| conov b| agos|ov i
bcsmrtnost.
Verc
Bukva| no značcnjc.
-
otac mi | osti ¨. Narod Luo iz Kcni jc
i ma broj nai mcnazasvojc vrhovno božanstvo. Onjc Vu
onva,
-
naš otac¨. Vuon Kvcrc, , otacprcdaka¨.Vuon dži ,
-
otacsvi h¨. Dža Mri ma,
-
razdraž|jivi ¨, Džan gvono,
-
|ju-
bazni
-
, Džahcra, ,, mi | osrdni ¨. Njaka|aga,
-
drcvni ¨
, Dža-
ncn,
¨
vi dovnj ak¨,VuonOgcndi .
-
otacsvihnaroda¨.Vuon
| ovo,
-
gospodar zcm|jc¨. Hono,
¨
čudotvorac¨, Ratcgo,
-
svcmoćni ", Dža|vcni ,
-
vc| i ki ratnik¨, Po| o, , bog ncba¨,
Pi ni knj a| , ,ncpobcdivi
-
. Vuon oru,
-
gospodar budu-
ćnosti . Ruod Ruodi,
-
kra|j kra|jcva¨. i Vang Č:jcng,
,sunčcvooko¨.
Vcrc jc moćno i dc|atno božanstvo,za kojc narod Luo
vcrujc da i zaziva i rođcnjc i smrt pojcdi naca. Priroda jc
podnjcgovomv| ašću,i on kori sti gromovc kakobi oborio
z| otvorco • Ponudc i žrtvc pri nosc sc Vcrcu pod vc| i ki m
drvcćcm u kojcm sc čcsto prcpoznajc njcgovo prisustvo.
Prisnost sa božanstvom jcdna jc od od| i ka života naroda
Luo- mo| i tvc, zazivii znamcnj aprcdstav|jaju ncšto svaki -
dašnjc. Vcrc bi va obavcštcn o svakom društvcnom doga-
đaju. a starcši nc prizivaju njcgov gncv na ncpos|ušnc sa-
p| cmcni kc. 1utro jc uobičaj cno vrcmc za s| užcnjc Vcrcu,
mada sc m| ađi raspituju kod mcscca,
-
njcgovog drugog
sunca¨, osvoj i mbračnimdrugovimai dcci .
Zanahari
Vrhovno božanstvo u madagaskarskom pantconu. Višc-
strukobožanstvosažcnski mi muški mvi domi ncbcski m i
zcma|jski m i spo|javanji ma. Prcma jcdnom mitu o stva-
Rečnik svetske mitologije 365
ranju, Zanaharijcstvoriozcm| ju, a|ijujcostavi opustom.
Natoj cRatovoantani ,
-
samostvorcni ¨,poputbi |jkc ni kao
i z zcm|jc. Kada i zncnađcni i znatižc|jni Zanahari si đc s
ncba da bi posctio Ratovoantanija, to novo božanstvo
suši | ojc g| i ncnc ki povc |judski hbića i životinja kojc bcšc
napravi | ona suncu. Mcđuti m, nijc mogaoda oživi statuc.
Zanahariscponudi dai mudahncživot,a|ij czahtcvao da
ih povcdcnancbo. Ratovoantani toodbi . Nakrajuscspo-
razumcšc da Zanahari podari život tim stvorcnji ma, a|i i
da i mga uzmc kada umru. Dogovorcno jc da im tc|a za-
uvck ostanu kod Ratovoantani ja. Otuda madagaskarski
obi čajostav|janjapokoj ni ka nazcm| ji .
Prcmadrugoj varijanti togmi ta, svađa|i suscncbcski i
zcma|jski Zanahari 1cdnom pri | ikom potonj i jc od g| i nc
i zvaj ao raz|ičita stvorcnj a. uk| j učuj ući i muškarcc i žcnc.
Žu
¿
cći da sc dočcpa žc

na, nc
¡
cs
¿
i bogponudi suncu da
mu dopusti da obasj a zcm|ju, a| i nijc bi o vo|jan da svim
ki povimapodariživot. Nakrajujcmoraodapri stancdato
uči ni , a|i zcma|jski Zanahari odbi da prcda sad vcć živa
|j udska bića svc dok nc dobi ju potomstvo. l zbi žcstoka
prcpi rka i od tada ncbcski Zanahari čini svc što možc da
stvorcnji mazcma|jskogboga uzmcživot.
Zanaharijcva žcnajc Andrij amani tra,ncbcskakra|jica.
Prcma | cgcndi njcgov dopri nosstvaranjučovcčanstva bi | i
su mcso i tc| csni ob| i k. Druga božanstva obczbcdi | a su
kosti ,krvi životnidahi | i duh.
°

"
t
.0
OKEANIJA
Polinezija Melanezija Mikronezij a Australij a
Òkcunijuj cuvck poscbnoopči njuvu|u cvropski um.
Putni kc, s| i kurc, untropo| ogc i psi ho| ogc Òkcunij i
.
|c pri -
v|uči|o očckivunjc du ćc tumo moždu n uići nu pri mi ti vnc
ku|turc kojc i |ustruju kuko su prvi prcci čituvog lj udskog
rodu ži vc| i i mis| i | i . Mudusuvrcmcnu nuuku nc opruvduvu
to očcki vunjc, či njcni cu jc du bi sc dunušunji uustru| ijski
Aboridži n i mog|i gotovo n uzvuti
"
ži vi m |osi | i mu". Mi|c-
nijumsku izo| uciju Austru|ijc, koju sc jusno očitujc u njc-
nim urhui čni m životi njski m vrstumu, kuo što su pti cc
nc|ctuči cc, sisuri koji po| užu j uju i torburi , nu| uzi izruz i u
jcdi nstvcnom |izičkom ti pu ubori dži nski h stunovni ku. Ò
p|cmcni mu iz kumcnog dobususrcdiš nj i hp| uni nu Pupuc,
drugog povc| iči ni ostrvu nusvctu, dunus sc mulo znu, u| i
izgl cdu dusui onuzudržu| uvcomupri mi ti vunnuči n životu
zbogncdostutku dodi ru s nuprcdnij i m društvimu. Kod pu-
ci|ički hostrv|junu, sdrugcstrunc, postojc|cgcndco scobu-
mu, u u nj i hovi m mi tovi mu božunstvu s| obodno prc| uzc s
jcdnog ostrvu nu drugo. Ipcčut|jivo obc|cžjc mi to|ogijc
Òkcuni jcuopštcjcstcnjcnubl iskostsuoni mštoKur|.Iung
nuzivu urhctipovimu, zu kojc sc tvrdi du u nušu svuko-
dncvnu svcst unosc ncpoznuti psi hi čki život koji pri pudu
du|ckoj prošlosti. Mcđuti m, su izuzctkomccntru| nc Pupuc
i Austru|i jc, to područjc n ijc bi | ozutvorcnozu spo|j ušnjc
uticujc i ncodrživo jc stunovištc du j c ono sučuvu|o nuj-
sturijci ntc|cktuu|nci duhovncpojmovc.
Òkcuni ju, zupruvo, či ncčcti ri vc| i kc trudicijc. Po| i nczi-
ju, Mc| uncziju, Mikronczijui Austru| i ju. Po| i ncziju, nujjuž-
niju ku| turnu ob|ust, ši ri sc u vc| i kom troug|u od Novog
Zc| undudoHuvujui lskršnjcgostrvu, u u njcnomsrcdištu
su ostrvskc skupinc 1ongu, Sumou, 1uhi ti i 1uumotu. l
toj ogromnoj ob|ustibi | ojc višcscobu, u| i scsmutru dujc
368 Okeanija
najvažnija bi l a dol azak prvi h Pol incžana iz j ugoistočnc
AzijcprckoMi kronczijc. Òni su stigli prc ncki hdvc hi l ja-
dc godi na, značaj no homogcnizujući svoji m ustaljcni m
kul turni mobrasci mami tologijuraštrkani harhi pcl aga kojc
sunascl i l i . Ògromncrazdalj i ncizmcđu ostrva÷ odHavaja
do Scvcrnog ostrva na Novom Zclandu i ma višc od šcst
hi l jada ki l omctara ÷ dovcl c su do lokal ni h varijacija ÷
ncgdcdorazl i či tognaglaskau kakvojlcgcndi , a drugdc do
novog pojma božanskog, al i bi sc tc varij acijc najboljc
moglc opi sati kao prci nakc zajcdni čkc tcmc. Polinczijski
l jubi mac, Maui , nc pripada nijcdnom poscbnom ostrvu, a
njcgovo obcšcnj aštvo udahnjujc život l cgcndama o raz-
l i či ti mbogovi mai bogi njama.
Maori s Novog Zcl anda, ti vrhovni kosmol ozi i mito-
l ozi , objašnjavaju razbijanjc jcdnoga u mnoštvo sukobom
izmcđuboga ncba Rangija i njcgovcdccc, kojujc otacza-
točio u Papi noj zcmaljskoj matcrici bcskraj ni mvođcnjcm
l jubavi . Poputgrčkog lrana, Rangijajc trcbal o razdvoji ti
od njcgovc posl ušnc suprugc i otcrati ga na ncbo, al i ni jc
bi o uštrojcn u sukobusa si novi ma. Poslc tc kosmi čkc pri -
l agodbc i borbcza prcmoći zmcđuRangijcvc dccc,broj na
bi ća skrivcna u zcmaljskoj matcrici mogl a susc slobodno
množiti i širiti po zcmlj i . Konačni pobcdni k u božanskoj
bi ci bi o jc ratoborni 1u-mataucnga, bog surovih ljudskih
bi ća. Njcgova dugaborba s bogom olujc1auhi rima-tcom,
kakotvrdcMaori , poslcdi či l ajcvcl i ki mpotopomod kojcg
jc nastao1i hi okcan. Kod Havajaca,pak, odaljcni bog ra-
đanj a postao jc tvoračko božanstvo. Njcgovo povl ačcnjc
pri pisanojc nczahvalnosti i rđavom ponašanjuprvih ljudi .
Kanc, Ku i lono obl i koval i su Kumu-honuu, prvog čo-
vcka, od vlažnc zcmljc, dal i mu lalo-honuu za žcnu a
njcgaprogl asi l i poglavicomkoj i ćc vladati čitavimsvctom.
Prvi

ljudski par živco jc srcćno svc dok lal o-honua nc
srctc Aja- nui - nukca-a-ku-lavaju,
·
vcl i ku morsku pticu
bcl ogaklj unakojastoji l ovcći ri bu" i kojaj ujcnagovori l a
da pojcdc Kancovc svctc jabukc. Pol udcl a j c i postal a
morskapti ca, a mužjojj cosuđcnnasmrt.
Rečnik svetske mi tologije 369
Složcnobožanstvo Kanca, Kuua i lonoa ustanovilojc
smrt kao kaznu za lal o-honui nc prcstupc. lono-nui-no-
ho-i -ka-vai , ·
vcl i ki lonokojiživi u vodama", objcdi ni ojc
pojmovc dobrc žctvc, ulova ri bc, uspcšni h i shoda i pro-
dužctka ljudskog roda. a Kanc, vrhovnobožanstvo, bio jc
bogncba,zvanKanc-i ka-pahu-vai , ,Kanc s ti kvompunom
vodc", i Kanchcki l i , .Kanc gromovni k". Ponckad su ga,
mcđuti m, povczi val i s Kahoal i jcm, bogom čarobnjaštva,
možda zato što jc taj bog vl adao podzcmni m svctom. l
loli nczi ji scvcroval oda dušcpokoj ni kaputujuujcdnuod
dvcju zcmalja. dušc poglavica i drugih odl i čni ka odlazilc
su u raj bogova, ostrvo u vazduhu, dušc obi čni h ljudi išlc
su na scnovi to mcsto ispod okcana i l i zcmljc. Havajci su
podzcmni svct nazi vali lua-a-milu, .Mi l uova jama". po
svadlji vompogl avi ci kojcgjc Kanc bacio ·u najvcćc dubi-
nc noći ". l tajscsvctulazilo krozpukotinc u zcmlji kojc
su Havajcizval i .odbacivališta" i koj i hjcbi l ou svakoj na-
scljcnoj obl asti .
Putpol i nczijski hjunaka do sunca, do podzcmnog svcta
zbogvatrc i l i doncbcsa,podscća na čarobnjakovu potragu
za duhovi maod koj i h zavisc bolcst i zdravljc, životi smrt.
l maorskoj lcgcndi o lakavauu i natpri rodnoj glavi, ju-
nak i vcštacsu objcdi njcni u istoj l i čnosti . 1ajc mi tol oška
crta manjc izražcna u drugi m okcani jski m tradicijama.
lpak. svi ma su i m zajcdni čkc l cgcndc o ljudoždcrstvu. l
vrcmc kada su cvropski putnici otkri l i paci |ičko ostrvljc,
kani bal izam jc bi o jako raši rcn i brodol omnici su moral i
bi ti oprczni , kao i posctioci s drugi h arhi pcl aga. Mada su,
po svcmu sudcći , stanovni ci havajskih ostrva prctpo-
stavlj al i obi čajc ,ljudomorstva" obi čaj i ma ·ljudoždcrstva".
sačuval i su pojcdi nosti odvratni h postupaka kani bal izma.
Č
uvcn jc bi o Ka-l o-ai kanaka, , . lo ljudoždcr", strašni
pogl avi ca ogromnc snagc i proždrlj ivost|1ogratni ka, koji
jc po tcl u i mao istctoviranc sl i kc pti ca, ajkul a i drugih
riba, i stcrali su i z doma prcdaka zbog sl abosti prcma
pcčcni mljudskimbi ći ma. l srodnommi tugovori sc o pc-
ćnici nastaloj od tcl aboga koji jc nckada došao na ostrvo
370 Ckcaia|a
kao stran ac i uzcoscbižcnu. Kadanastupi glad, on izgradi
i zagrcja pcćni cu, uđcu njutcga prckrišczcmljom. Pošto
prođc dovolj novrcmcna da bi sc tclo dobro ispcklo, l judi
otvori šc pcćnicu i otkri šc svakojaku skuvanu hranu, a
samoga čovcka uglcdašc kako sc, potpuno ncozlcđcn po-
novo pomal ja iz mora. 1akođc otkrišc sl atkovodni potok
koji jci zbi jaoizmoratamogdcscstranacponovo pojavi o
prokopavši ki l omctari poputaodpcćni cc.
Mcl ancziju, srcdišnju kul turnu obl ast, činc vcl i ko ostr-
voPapua, prstcnvulkanski harhi pcl aga,uk|j učujući Admi -
ral ska ostrva, Sol omonova ostrva, Banksova ostrva, Novu
Bri tani ju, Novc Hcbridc i Novu Kal cdonij u i, malo poda-
ljc od nji h, Òstrva Iidži . Nasuprot pol i nczijskoj, mcl anc-
zijska mi tol ogija ističc sc ogromnom raznovrsnošću, koju
j c možda podstakl o očigl cdno odsustvo pojma vrhovnog
božanstva.
l svoj oj uticajnoj studiji Melanežani, R. H. Kodri ngton
jc pri mcti o da u njihovom svctu ni jcdno natprirodnobićc
nczauzi maposcbnovisoko mcsto. Naprotiv, ,mcl anczijski
um", kažc on,
·
potpuno j c opscdnut vcrovanjcm u nat-
pri rodnusi l u i l i uticaj, koj u skoro svi nazivaju mana. Òna
svoj i m dcl ovanjcm proizvodi svc ono što prcvazi lazi sva-
kodncvnu ljudsku moć, uobičaj cnc pri rodnc proccsc. Pri-
sutna j c u atmos|cri života, vczujc sc za lju
j
c i stvari , a
i spoljava u posl cdicama kojc sc jcdi no mogu pri pi sati
njcnom uticaju. Ònaj ko j c poscdujc možc jc koristiti i
usmcravati , al i njcna si l a možc uvck da sc otmc. . . " Mada
savrcmcni i zučavaoci dovodc u pi tanjc prctpostavljcnu
bczl i čnostmanc, tvrdcći dajctonatpri rodnaosobi naa nc
bczl i čna si l a, opismclanczijskc rcl igijc kaomcšavi nc obo-
žavanja duhovai prcdaka u Kodri ngtonovompi oni rskom
radunijcizgubi onavažnosti . ZatoštoMcl ancžani i maju÷
i l i su, bar doncdavno, i mal i ÷ kosmogonijskc mitovc u
koj i ma sc podrazumcva p rcthodnopostojanjc svcta i njc-
govi hn ajvažni ji h osobi na tcsamoopi suj upotonjc promc-
nc obl i ka, mal oi ma prostora za dcl ovanj� moćni h božan-
stava. 1voračkil i kpoputKatabioj c vui,
·
duh", a ncbog.
lcčiak svclskc nutoIogijc 371
živco jc i mislio kao ljudi , a svojc izuzctno znanj c i moći
dugovaojcvlastinad manom.
Stanovni ci Novc Bri tanijc objašnjavaju dobro i zl o su-
purništvom dvojicc braćc, 1o-Kabi nanc i 1o-Karvuvua.
Ncsrcćnc i ncprcdvi đcnc bi l c su poslcdicc postupaka bu-
dul astog brata, njcgovog ncukog podražavanja 1o-Kabi -
nuni ni h čarol ija. 1oKarvuvu jc jc stvorio prvu ajkul u,
si mbol užasa u obl asti 1i hog okcana. \cčno suparništvo
|ih bl izanaca odraz jc vcčnc ncstal nosti ljudskc sudbi nc i
sadrži istančano shvatanjc da sc ncsrcćc dcšavaju kol i ko
zbogsvcsnog ncpri jatcljstva okol i nc toliko i zboggl uposti
i pogrcšni h prcgnuća. Stanovni ci Novc Bri tanijc tvrdc da
čovck mora strcmi ti ravnotcži unutar društva i pri rodnog
okružcnja. Orugi kul turni mi tovi prcuzi ma|u tu tcmu,
madajcnaPapuinaglasaknapl odnostii razmnožavanju.
Najscvcrnija kul turna oblast jc Mi kronczija, sazvcžđc
raštrkani h ostrva. Postojc čctiri glavna arhi pcl aga ÷ Ci l -
bcrtova, Marša| ska, Marij anska i Karolinska ostrva. lda-
|jcnu od svctski h trgovačkih putcva, Mi kroncziju su na-
učni ci zancmarivalisvcdokraj a Orugogsvctskograta, a ni
dan-danas nc postoji svcobuhvatna studija o njcni m mi-
tološkim tradicijama, ko c i zgl cda objcdi njuju cl cmcntc
Mclanczijc i Poli nczijc. Štavišc, mogućc jc razlučiti mi to-
loškctcmc kojcsu nastal cu Ivropi i pomcšalcsc s domo-
rodačkomgrađomnakon štojc Magcl anstigao doCuama
1 521 . 1o sigurno važi za narodnc pričc kojcjc scr Artur
|ri mbl prikupi o na Ci l bcrtovi m ostrvi ma. Shvatanjc dajc
smrtdošlausvctzatoštosu prvi ljudi povrcdi l i svcto drvo
poslcdicajcdcl atnosti hri šćanski hmisionara.
Orcvna rcl i gija Mi kronczijc vcomajc nagl ašaval a obo-
žavanjcprcdaka. Stanovnici Karol i nski hostrvapažljivosu
umi l ošćaval i takozvanc ani, ·obogotvorcncprctkc", spaja-
jući svoj totcmski kul ts kul tom l okal ni h božanstava. Ani
su poštovani u obl i čju naroči tc pticc, životi njc, ri bc i l i
drvcta u koji masu, kako sc vcroval o, prcbi val i i s kojima
su ih poistovcći vali . Pokoj ni ci su, mcđutim, putoval i do
jcdnog od dva počival i šta. odl azi l i su ili u pačet, raj pod
372 Okeanija
morcm, i l i u mručni podzcmni svct, pueJko, čijc su vrut-
ni cc čuvulc dvc pukosncvcšticc. L drugi m dclovi muMi k-
ronczijc, zu ncsrcću i pokvurcnost okrivljuvun jc podvu-
l udžij u Òlofut. 1uj bog vutrc bio jc odgovorun zu ruzno-
ruznc prcdmctc i poj uvc, od zubà ujkul c do rušircnosti
prcljubc. Prcobružuvujući sc ncbrojcno putu, Òl ofut jc
uspco du uzncmi risvcti izbcgncposl cdicc svogdcl ovunju.
Mnogo munjc ruzdorc izuzivuli su kulturni j unuci poput
lugci l unu, pronul uzuču tctovi runju i vlusulj urstvu i učitclju
ruturski hvcšti nu.
Kudu jc 1 788. Hri tuniju unckti rul u poslcdnju kul turnu
oblust, Austruliju, tumo jc bilo oko tristu hi ljudu Abori-
dži nu podcljcni h u višc od čctiri stoti nc plcmcnu. 1i ljudi
nisu poscdovuli ni kukvu znunju o poljoprivrcdi , mctu-
l urgiji i grnčurstvu, ni su i mul i ni kukvo pismo ni ti su guji l i
domućc životinjc,osi mdi ngu. Ncgostoljubivom okružcnju
bchu sc pri l ugodi l i nomudskim nuči nom životu, l ovom i
skupl junjcm divl ji h pl odovu. Ncmogućc jc rcći kudu su
Abori dži n i stigli u Austruliju, ul i i zglcdu du su u ncko do-
bu kojc povcst nc bclcži druži nc skupljuču hrunc krcnul c
nu jug su i ndonczijskog urhipcl ugu i ruširi l c sc po konti-
ncntu, ruzvivši odcl i tc jczikc i di jul cktc. lprkos ni skoj
ruzi ni mutcrijul nc kul turc. tu su pl cmcnu stvori l u sl ožcn
društvcni porcduk i rcl igiju. Ako zuncmurimo l okul nc
vurijucijc, gl uvnccrtctcrcl igijcjcsuvcrovunjc u poscbnog
bogu ncbu i drugu, munju ul i dclutniju božunstvu, čcsto
kul turncj unukc, bl iskuvczu mitui obrcdu, pri čcmul cgcn-
durnc doguđujc pri kuzuju učcsni ci pojcdi ni h svctkovi nu,
tujni obrcdi i nicijucijczumuškurcc, i totcmizum, vczivunjc
pojcdi nucu i grupu zu prirodnc poj uvc. Kod plcmcnu
Arundu u srcdišnj oj Austruliji postoji svcst o pruiskon-
skom ncbcskom bi ću, aina itdža arbamanakaja, ,ncstvo-
rcnom", koji jc živco prc aJčerc, ,snovrcmcnu". 1okom
·
snovrcmcnu" duhovikoji suspuvul i podzcmljom diglisu
sc i l utul i zcmljom, obli kujući prcdcl c, stvurujući čovcku i
podučuvujući gu vcšti numu prcživljuvunj u. Òbuvivši svoj
posuo, ti totcmski prcci ponovo utonušc u sun. Mudu jc
Rečni k svetske mitologije 373
pl cmc Arundu, poputdrugihskupi nususličnim mitovima,
ugluvnom zuboruvi l o prui skonskog ocu ncbu, s vcl i kom
nostulgijom scću sc dobu kudu su htoničnu božunstvu ho-
dulu pl cmcnskim tcri torijumu. l obrcdi mu i nicijucij c. kuo
domcnu muškurucu, od nujvcćcg jc znučuju prcnošcnjc
svctihpl cmcnskihtrudi cijuo ul čcri . 1csimboličkcccrcmo-
nijc prcdstuvljuju ostutuk ncvcrovutno drcvnog si stcmu
duhovnog upućivunju i obuhvutuju obrcdnojcdcnjc prvo-
bitnog ocu pošto i nicij unti pij u nctom puštcnu krv sturij i h
ljudi . l runijuvrcmcnutusckrvuzi mul uodčovcku koji j c
ut usvrhubivuoi ubijcn, buškuoštosuscdclovinjcgovog
tcl uj cl i . Zupisunojcdusujcdnompri l i komprcdkruj Xl X
vcku puštunjc krvi i l judoždcrstvo pri mcnjcni nu i ni cijun-
timunukonšto su dvu dcčukupodi gl ugl uvc i spuzi l uncšto
štoni su smcli duvidc. Mudu sctvrdi dusuprvi obrcdi i ni -
cijucijc obuvljuni tuko du su svi ml udi ći ubijuni , ovukvo
drumutično izvrtunjc ul ogu bi l o jc ncobično, umnogomc
zuto što pijcnjc krvi u sprczi su obrczivunjcm i nicijunutu
uvck i mu zu cilj du dcčuku odvoji od mujkc i pri ključi gu
druži ni rutničkih potomuku totcmski h prcduku. Ncki h
dvunucst mcscci posl c i skušcnju obrczivunju, i nicij unt u
mužcvnostpodvrguvu sc drugoj obrcdnoj opcruciji . subi n-
ciziji ÷ prosccunju otvoru u urctri s donjc strunc udu. Cilj
togotvurunju fuličkc mutcriccjcstc du odi nicijuntu nupru-
vi ncštojošvcćc od muškurcu. Stogu nc izncnuđuj c zuni -
munjc kojc su uustrul ijski Abori dži ni pokuzivuli zu hri š-
ćunskiobrcdpričcšću kudu suzunjcgusuznuliodprvi hmi -
si onuru.
^hoci tu
lcgcndurni 1ui 1ongu, krulj 1ongc.
"
Nujprc sc nu zcmlji
pojuvišcljudskudccucrvui l i l i či nkc, u gluvucrvu postu1ui
1ongu. l mc mujc bilo Kohui . . . Potomci togcrvu, njcgovi
poduni ci , bchuvcomubroj ni . "
Nckudu duvno bog litumutupuu si đc s ncbu ni z ncko
vcl i kodrvoi zužcnuuzcl l uhcvu, potomki nj ucrvu. Zuti m
sc vrutin u ncbo, dok žcnui njcnodctc,Ahocitu,ostudošc
374 Okeanija
nazcmlj i . ČimAhoci tu odrastc,onodluči daposctioca n

ncbu. l l ahcvamu rcčc da ćc zatcći litumatupuukakol ovi
gol ubovc Tako sc Ahoci tu uspc �zd

vo i srctc

sa occi
¸
tc. radosni , protr|jašc noscvc. Ah l| tumatupuma srcca
zbog dol aska zcmaljskog si na rasrdi Ahoci tuovu braću -
li tumatupui nc ncbcskc si novc. Oni zat

sa�cka

c A

o-
ci tua u zascdi , raskomadašc ga, skuvašc I po, cdosc. litu-
matupuajcsumnjao da jc poči njcn zloči n tc nar

di Aho-
ci tuovoj braći da ,pri đu i i spovraćajusc¨ Došavšt takodo
svi hdcl ovasvogazcmaljskogsi na, ncbcski otacgaponovo
napravi uz pomoć čarobnog bilja. Potom rcčc. ,L
·
bi l i st

/hoci tua. On ćc sići kao vl adar Tongc, dok cctc v| .
njcgovabraća,ostatiovdc. ¨Al i oni molj ahuza opr
¸
štaj

c
s vrcmcnom Ahoci tuovoj braći bi dopuštcno da siđu niz
vcl i ko drvo. Potomci Ahoci tua, čijc imc znači
-
danjc sva-
nuo¨, postaj al i sujcdanzadrugimTuiTonga.
/l čcra
Dosl ovno snovrcmc¨. Davnomi nul odoba kada su prc-
dački dua�vi aboridži nski h pl cmcna Austral ijc hodal i
zcmljom. Vcrujcscdasusctihtoničkiprccivrati l i u svojc
podzcmnoobi tavalištc.
/| tdži ra
Dokoni otac ncba kod pl cmcna Aranda u srcdišnjoj Au-
stral ij i . Zami šljajuga kaočovckanancbusastopal i ma na-
l i k cmuovi m Njcgovc žcnc i kćcri i maju pscća stopal a.
Ncobična i dc|ormisana stopal a prcdstavljaju čcstu oso-
bi nu duhova i l i prcdaka u aboridžinskom vcrovanj u. O
tomc govorc izrazi kao što su
-
stopa| ni pas¨,
-
stopal no
tcl o¨, ,prsti -stopal a-grubi ¨i
-
stopal oodkosti
,
. Al tdžirajc
erina itdža arbamanakafa,
-
|¡cstvoicni ¨. lmc mujc povc-
zano i s glagolom ,spavati ¨. Stoga ga smatraju odaljcni n
¸
božanstvom
-
snovrcmcna ¨, tokom kojcg su sc podzcmni
duhovi prcdaka trgli iz usnul osti kako bi l utal i zcmljom.
Al tdžirajcsvctudao sadašnji obl i ka zati m otišao navrh
Rečnik svetske mitologije 375
ncba, dok su ostal i ,snovcčni ci ¨ ponovo potonul i u svojc
zcmal jsko prcbival i štc Arandc kažu da jc Al tdžira danas
ravnodušanprcmačovcčanstvu.
Atea
U mi tol ogiji Tuamotua, prvobi tni pokrctni ncbcski pro
stor, bi ćc bcz obl i ka Atca sc prcobrazio u boga ncba, a
|ahotu mu jc postal a žcna. Prcma l cgcndi , prvi lahotuin
sin, čarobnjakTahu, umrojc od gladi jcr sc doj i o nanjc-
ni m ravni m grudi ma. Kako su ga i druga dcca slcdila na
tom kratkom putu do groba, Atca i Iahotu razmcnišc
pol ovctcjcncbopostaloiotaci maj kai doji l odccu.
¹cdan od vcl i ki h pol i nczijski h mi tova o sukobu jcstc
borba Atcc i Tanc-mahutc koju su Maori zamišljal i kao
razdvajanjc ncbcskogocaod zcmaljskcmajkc, Pangija od
lapc. Stanovnici Tuamotua vcroval i su da jc Atca poku-
šao da zarobi ml adog boga Tanca i da j c za nji m poslao
vojsku manjih božanstava. Pošto jc Tanc umakao svojim
progoni tcl ji ma na zcmlji i l utao obl aci ma, tol i ko ogl adnc
da ubi i pojcdcjcdnogodsvoji hprcdaka, štobcšcpočctak
lj udoždcrstva. Dostigavši mužcvnost,Tancobjavi ratbogu
ncba i . koristcći gromovc svoga prctka Iatu-ti rij a, . grm-
ljavi nc¨, ubi /tcu. ¹cdna oddi nastijaarhi pcl agaTuamotu
tvrdi l ajcdavodiporckl oodtogzbačcnogvladara ncba.
Auve
Svctarodnamcstaprcdaka, pUlvaija. Kodpripadni kapl c
mcnaVi kmunkan u scvcrnoj Austral ij i , auvc, i l i totcmska
srcdi šta prcdstavljaju gnczda i l i pl odi šta ptica i drugih
životi nj a. Svaka auva i ma poscbna obcl cžja, mada sc u
bl i zi ni svakcnal azi vodau obl i kurckc, l agunc i l i poj i l išta.
Vcrujc scdatotcmski prcci obi tavaju i igrajusc ncdalcko
od a�vc. Bl izu tih podzcmni h duhova održavaju scvcl i kc
pl cmcnskc svctkovi nc, a u ncki m obl asti mamogu sc naći
starcpcći nskcsl i kcpovczancsti mobrcdima.
376 Okeanija
B agadž| mb| r|
NarodKaradžcri u scvcrozapadnoj Austral iji svc pri pi sujc
dvojici prcdačkc braćc zvanc Bagadži mbi ri . Prc ncgo što
suscu obl i čj udvadi ngapoj avi l i nanjcnoj površi ni , zcmlja
bcšcbczobl i čna. Nijc na njoj bilo ni drvcća, ni lj udi ni ži-
voti nja÷ ničcgaživog. Bagadži mbi ri nači nišcpoji l išta,a od
otrovnc pcčurkc i nckakvc gljivc napravišc pol nc organc
prvi mbcspol ni mljudi mai ustanovišcritualobrczivanja.
Nakon štosu dvojica braćc narasl a doncba i , kao go-
rostasni l judi , putoval i zcml jom, posvađašc sc s mačji m
čovckom zvani m Ngari man, kojcg bchu naljutili svoji m
smchom. Ngariman i njcgovi rođaci ubišc Bagadži mbi rc
koplj i ma. OUga, njihova zcmaljska majka, tol iko jc bi l a
gncvna da j oj i z grudi ml cko potcčc pod zcmlju, svc do
mcsta ubi stva. Òtuda izbi kao buji ca, podavivši krivcc i
oživcvši žrtvc. Poslc nckogvrcmcna, ponovorođcni Baga-
dži mbi ri odl učišcda umru. 1cla i mscprctvorišc uzmijc, a
duhovi i msc podigošcdoncbakaovcl i ki obl aci .
Baj amc
1otcmski prcdak pl cmcna Kami l aroj i z Novog j užnog
\clsa. Orcvni bogncba i , otacsvih stvari ¨, Bajamcj c bio
gospodar života i smrti ÷ arhcti pski vrač. lzumco jc ka-
mcnu zamku za ribc. Šaljc ki šu oni ma koji jc prizivaju,
dok njcgova omiljcna žcna, Bi ragnul u, šaljc poplavc kada
sctoodnjctraži.
Bamapana
Podval adžijskijunaknarodaMurngi ni zscvcrnc Australijc
÷
¨
l udak". Nancskrivcni užas i pri kri vcnuradost tog abo-
ri dži nskogpl cmcna, Bamapanajc biolcstidan i krši o ta-
buc rodoskvrnuća. lzazvao j c bczbrojnc svađc i ncspora-
zumc.
Rečnik svetske mitologije 377
Hano|
.l cdno od imcna koja sc na Novi m lcbri di ma koristc za
zcmlj u mrtvi h. l tom dcl u Mcl anczijc vcrujc sc da duh
pokoj ni ka nckol i kodanaboraviu svctuživihprcncgošto
ćc ga napustiti . Banoi , koji možda prcdstavlja podvodno
carstvo,i masvcpogodnostigornjcgsvctaosimvrtovazato
što u njcmu nc postoji rad. Prcma lcgcndi , avctinjski sta-
novnici Banoija odcljuj usc jcdni od drugi h prcma nači nu
umi ranj a. 1akosconi koj iumruodkašljadržczajcdno.
Po prcdanju stanovni ka Banksovih ostrva, podzcmni
svct,koj i oninazivajupanoi, i stojctol i kobl izuzcmljckao
što j c smrt bl i ska životu. l zgl cda da jc njihov podzcmni
svct mrtvih čak di vno mcsto, gdc proslavc i drugc druš-
tvcncaktivnosti pružaju utchu oni ma
·
koji sudošli da tu i
ostanu". Ncsvcstica i l i pri vrcmcni gubi takpamćcnja uvck
su sc smatrali kratkom posctom panoiju. l pak, duh po-
kojni ka, tamale, kako sc či ni , nc poscdujc znanjc o dalc-
ki m stvarima kao štoj c vui ÷ dcmon i l i pol ubog. 1amatc
jc, u sušti ni , umrloljudskobi ćc.
Na Sol omonovi m ostrvi ma, duh prcmi nul og poglavicc
i l i kakvog drugog odl i čni ka, tinda/o, poštujc sc kao spona
s ncvi dljivim svctom i moćan savczni k u svim časovi ma
kri zc. Al i ncumi l ostivlj cni duhpokojni kamožcbi ti opasan
ncprijatcl j. \crujc scda duhovi pokojni ka koji boravc na
moru mogu bi ti strahotnog i zgl cda i ponašanj a. Sači njcni
odri ba, napadaj u usaml jcnckanuc i pl ivačc.
Bob| bob|
.lcdan odprcdački hzmij aca abori džinskog naroda Bi nbi n-
ga, i zscvcrnc Australijc. .lcdnom jc Bobi -bobi ljudimapo-
sl ao nckol i ko l ctcćih l i si ca za jcl o, al i t| golcmi ši šmi ši
uspcšc da pobcgnu i zpcćni cc. Zatozmi j ac, koji i h jc po-
smatrao pod zcmljom, uzc jcdno svojc rcbro | hi tnu ga
uvis. Koristcći kost kao bumcrang, ljudi su lctcćc l i sicc
ubij al i za kuvanjc. Oocnijc pomoću istc kosti načinišc ot-
vor na ncbu, što razl juti Bobi-bobija, koji zgrabi rcbro
378 Okeanija
kudujc pu| o nu zcm| ju. Ovojicu m| udiću koji pokušušc du
sc ponovo dočcpuju svctog bumcrungu zuvršišc u zmijčc-
vojgubi ci .
Orugi zmijski duh zvuo sc l| undži . l znckog ncpoznu-
togruz| ogutujprcdukvcruoscpostcnumukukobi zubi mu
odsccuog| uvc|ctcći m | i sicumu. S| ičnoBobi -bobiju, izvudio
jc dvu svojurcbrui srcc. l nicijunti munurodu Bi nbi ngu ku-
žcscduzmijskiotuctruži nji hovcprcpucijumc.
Buc
l mi to| ogiji Ci | bcrtovih ostrvu, si n žcnc kojuj cnučudo-
tvorun n uči n op| odi | o suncc. Buc jc putovuo nu istok u
kunuu, tružcći ocu i svojc nus| cđc u pumcti, te rabakau, i
znunj u, le atajbai Poput po| i nczijskog junuku Muuiju,
odl učni Buc nupudcbogusuncu tc ostvurisvojužc|j u. Mu-
du jc otuc pokušuo du osujcti si nov|jcvc potonjc numcrc,
Bucjcpostuoku| turnijunuk. Nuuči ojc|judcdu grudc ku-
nuuci kućc, podižuvctrovc pomoćučuro| iju, obczbcdcsc-
bizdruv|jci bl ugostunjci smiš|juj upcsmcuzkojcscp|cšc.
Ouhun
P| cmc Kubi sukvi nsl cndskc obu|c Austru|ijc obožuvu Ou-
hunu, dugu, prcdučkog duhu koji jc dc|om ribu u dcl om
zmiju i prcbi vu u duboki m poji | išti mu. Ook prc| uzi s jcd-
nogpoj i | ištunudrugo,pojuv|jujcsc nu ncbukuodugu.
Ožunguvu| i
Božunskutrojku u scvcrnouustru| ijskoj mi to|ogiji÷ dvc sc-
strc i brut koj i su došli nu zcm|ju prcko beralkua, ostrvu
duhovui | i pokojni ku, i krujo| i kudu| i ob| i ki vcgctuci ju. 1o
supostig| i uzpOahunvcti h štupovu, zvuni hranga, odkoji h
su nckc ostuvi | i zusobom nuodrcđcni mmcstimu kuosvc-
tc prcdmctc. Òd so| urni h božunstuvu ukrušcni h crvcni m
pcrjcm, scsturu Ožunguvu| i , nustu| i s u prvi |judi i žcnc,
tukođc zvuni ranga. Òbrcdc ti h trojc prcduku, koji su sc
ug| uvnomodnosi | i nup| odnost,dunusvršcmuškurci,mudu
Rečnik svetske mitologije 379
su prvobi tno spudu|i u žcnski dc|okrug. 1ukvu promcnu
izuzvu| oj cmoždusi | ovunjc,kuou drugojtrudicij i .
Oudugcru
l pupuunskoj mitol ogij i , ,dctc iz nogc" kojc jc postul o
suncc. 1cdnogu dunu ncku žcnu koju jc bi | u u bušti kruj
okcunupri mcti vcl i kuribu koju scigrul uu morskoj pcni tc
uđc u vodu i poigru sc s nj om. Posl c nckog vrcmcnu. žc-
ni nunoguo kojuscributrl ju| upočc du otičci bo| i svc dok
žcnu nc zumol i ocu du proscčc otck| i nu tc i z njc i spudc
bcbu.
Oudugcru, kukogumuj ku nuzvu, rustuojcu sc| u, ul i gu
drugi dcčuci ni suvo| c| i zbog njcgovc nusi l nosti . P| ušcći sc
du mu sc ncšto nc dcsi . Oudugcri nu mujku od| uči du gu
pošu|jc ocu. Kudu otiđošc dožul u, vcl i kuribu izroni , zgru-
bi gu usti mu i odncsc du| cko nu istok. Prc ncgo što sc to
dcsi | o, Oudugcru upozori mujku i njcnc rođukc du sc suk-
rijui spodjcdncvcl ikcstcncjcrjctrcbu| odupostunc sun-
cc, vc| i kuncsrcćuzusvct. Òni pos| ušušc Oudugcrin suvct.
l z scnkc svogu skl oni štu posmutru|i su kuko sunčcvu
vrcl i nuuništuvu|judc,bi |jkci životi njc. Oubi sprcči | u uni -
štcnjc svckol i kogživotu, mujku suncu, doksc jcdnogu du-
nuuspi nj u| o, buci krcču | i cc, postuvivši tukoob|ukc i zmc-
đuzcmljci ncmi losrdni hsunčcvi hzruku.
Pupuunci objušnjuvuju mcscčcvu ncdovo|jnu sjuj nost
mi tomo prcvrcmcnomrođcnj u. Jcdnomncki čovckkojijc
kopuo bunur pronuđc duboko pod zcmljom sjujun mul i
kol ut. 1obcšcmcscckoji sc, utckuvši mui zruku, uspc nu
ncbo. Oujc ostuo u zcm| ji do kruju svojc i nkubucijc, mc-
sccbi bi osju¸j nij i . Po drugoj vcrziji togmi tu, mcsccjc po-
bcguoi ztcstijc.
Cogu
NurodMusi ms Pupucvcrujc duvutru potičcodsturicc po
i mcnu Cogu. Òdnjc s uj cukru| i prvi |j udi . Boginjukišc i
vutrc, Cogu pokušu p| juskom du ugusi ukrudcni uguruk,
" ¯ ÆWæ
380 Okeanja
al i , na srcću po čovcčanstvo, zmija na svom rcpu sačuva
p| amcn.
Prcmadrugom mi tuo vatri , prvi ljudipri mcti l i su kako
sc dim podižc s mora. Òdncko| i ki hživotinja kojc pos| ašc
po pl amcn, pas uspc da ukradc gl avnju sa ostrva boginjc
vatrc.
Cora-dai | cng
Na Karol i nski m ostrvi ma, bog koj i jc zli kovcc kažnjavao
pos|c smrti. Cora-dai | cng živco jc porcd podzcmnc rckc
ncpoznatc duži nc. Nakon što bi pokvarcnc dušc izmučio
vatrom, i maojcobi čaj dai hgurnc u turcku, čijabi ihjaka
strujaodnc| auzaborav.
Iakavau
Najvcći maorski vcštac. Pros| avi o sc nadjačavši čarobnu
drvcnu g| avu koj a jc pri pada| a vcšcima Puarati i 1au-
tohitu. Moćnag|avazačara| abi svakoga kobi scdrznuoda
pri đc utvrdi u kojoj su jc čuva| i , a gl as o njcnoj moći ra-
ši ri osc po ccl om Novom Zcl andu. Svi na ostrvi ma pričali
su o pogibc|ji vc| i kog broja |j udi , pa Hakavau, napokon,
odl uči da joj i spi ta snagu i l i čnoj cposcti. Samo s jcdni m
|judski msaputni kom, starivcštacpođc katvrđavi . bczprc-
stanka vračajući i ponav|jajući čarobnc rcči kako bi oda-
gnao zlc duhovc. Na užas svoga prati oca. prođošc mimo
raspadaj ućih lcšcva nji hovi h prcthodni ka, a|i lakavau
bcšc vcćsaznaoodsvoj i hduhovazaštitnika da Puarati ni i
1autohi tovizloćudni duhovii nisubaš takomoćni kakosc
to u prvi mah či ni l o.
Š
tavišc, njcgova vojska dobri h du-
hovabi | ajc u stanju da osvoji tvrđavu. a kada očaj ni Pua-
rata zatraži pomoć odčarobncg| avc, ona višc n ijc mog|a
da ričc takog|asno kao prc, vcćjc samopušta| a s|abc kri-
kc i jccajc. Popcvši sc prcko ogradc utvrđcnja, Hakavau
j avno pokaza svoju čarobnjačku nadmoć i, pos| c kratkog
obi l aska svctih mcsta unutar utvrdc, ncpovrcđcn i zado-
volj an, krcnu natrag sa svoj i m saputni kom. Prcthodno
Rečnk svetske iuto|ogì|c 381
zapljcska rukama, naštapoumi rašc svi u utvrđcnj u. 1ako
susavl adani Puaratai 1autohi to.
Haumca
1ajanstvcnaboginjap| odnosti u havajskoj mi tologij i . Iau-
mca sc ponckad poistovcći val a sa bogi njom zcm|jc Pa-
pom. Bi l ajc .p| odovi ta" i .žcnaiz da| ckczcmljc", koj ajc
rađal a ,čudna, bučna stvorcnja
,
. Covori l osc da jc pono
vni mrađanjcm laumcaprcl azi | ai zstarosti u mladosti da
sc vraćal a da požcni i poudajc dccu i unukc. Mada jc ta
bogi nj a pomaga|a pri porođaju. uži vajući u ljudskom pri ·
raštaj u, bi l a j c skl ona i razaranju. Najčuvcnija jc bi l a po
povczanostisačudotvomi mdrvcćcm i štapom.kojijc pri -
vlačio ribc
¨
. lj udi s ubi | i u stanju da narcdc tom svctom
drvcću da proizvodi hranu, madajc ncsrcća koja jc zadc-
sila .ri bl jcdrvo¨razbaca| aribcpovodi svudaokoHavaj a.
Hi joj oa
Podzcmni svct p| cmcnå \agavaga na Papui . Kada ncko
umrc, za njcgovu dušu. aruga, kažc sc da napušta tc|o i
putujc u hijajau, carstvo pod morcm. 1umudurcrc, bc|c
kožc i g| atkc kosc, gospodar jc mrtvi h. Aruga mu obdc-
| ava vrt, o čcmu mogu da posvcdočc posctioci iz svcta
ži vi h. 1vrdi scčakdasupojcdi ncbi ljkcdonctcotuda.
l čo-Ka| aka|
Po| ul cgcndarni pog| avi ca. Prcma stanovni c| ma Karol i n-
ski h ostrva, l čo-Kal akal prcdvodiojc vc| i ki pohods j uga.
najvcrovatnijc i zMc| anczijc. Nijc poznato da l i sc upl aši o
masivni h kamcni h utvrda na pojcdi ni m ostrvi ma. 1c di -
vovskc tvrđavc bchudc| obožanskihb| i zanacazvani h01 0-
·si pai Òl o-sopa.
I ki -havcvc
Bukva| no. ,trbuh nczna". Papuanski opi sckstati čkogkul -
takoji scpojavi ou \ai l al i oko 1919. ljudc suvi đal i kako
382 Okeanja

posl c nckol i kožurni h korakastanui počnu dabrbljaju i
mašu rukuma, istovrcmcno nji šući gl avom lcvo-dcsno i
izvijajućitcl osjcdncstrancnadrugu u bokovimu.pri tom
na izgl cdčvrsto stojcći na nogama

. 1ukva ckstutička op-
scdnutost,posrcdna poslcdicukol onij al nogprodora, našl a
j ckul tnog vođuu starcu po i mcnu Ivara. Òn jc proricao
dol azak parobroda s duhovi maprcduka, koji ćcsa sobom
doncti

tcrct

¦cargo) . l njcgovim otkrovcnjimu očiglcd-
na su bi l a unticvropska oscćanja pošto su sc mcđu očcki -
vani m darovi ma nal uzilc i puškc. Mcđuti m. idcju o po-
vratku mrtvih pomalo jc i skompl i koval o vcrovanjc da su
prcci bi l i bcl i . Ivarajckusnijcproricaodućcaviondoncti
svcti tcrctobi l ja.
Svuda su sc pojuvlj i val c stvurčicc povczanc sa savrc
mcnomtchnol ogijom. Pri mcrza to bi l i su l ažni radi o-upu-
ratizastupunjc u vczu s prcci ma. Napuštani su plcmcnski
obi čuji i vcrovanjapošto su ckstutički nastrojcni Papuanci
očcki val i dol azakmi l cnij uma. \cl i kozani manjcza cvrop-
ska mutcrij ul na dobra, korcn

kul tova tcrctu

, .kargo
kul tova

) . odružavul o sc u mi tskoj odcći nji hovog novog
bogu, l hovca. nosiojc kaput, košulj u, pantal onc, šcši ri ci-
pcl c. Madu su t� novavcrovanju u \ul i ul i gotovo potpuno
i ščczl a do I 923, njihovo nusl cđc prcdstuvlja savrcmcni
,kul ttcrcta

,,kargo kul t

) . podstaknut Orugim svctski m
ratom. Avi oni , brodovi . vozi l a i bazc za snabdcvanjc
zbunji vul i su i opči njuval i nurodc koji su tck izlazi l i iz
kamcnog doba. Nji hovu radoznalostpobuđivulajc i umc-
ri čkavojsku kadajc. poprcstanku ncprijatcljstava, počcl a
da i skopuvu tcl a svoji h pogi nul i h pri padni ka. Oanašnji
usaml jcni posmatrači mcđunurodni hl ctova ostaju svcdoci
mi tol oškogpotcncijal akul turni hpromcna.
Ju| ulut
1voručkobožanstvo naJupu, jcdnom odKarolinskih ostr-
va. Smatrul i su ga dobroćudni m al i l cnj i mbi ćcm, a ponc-
kads uvcroval i dajcutcl ovlj cnu al batrosu.
Rečnk svetske mi!o|ogi jc 383
.| url ungur
\cliki bakarni pi ton naroda Murngi n i z scvcrnc Austru-
| ijc. .lcdnom pri l i kom dvc dcvojkc kojc bchu spavalc s
muškurci mu izzubranjcnogpl cmcna dođošc u auvu, svcto
mcsto kojc jc pri padal o .l url unguru. 1o jc bi l o poj i l ištc
zvanoMirirmi na,

l cđapi tonai zstcnja

. l dubokimpod
zcmni m vodama i spod poj i l i štu prcbivao jc duh zmijskog
prctka. Kada starij a od tih dvcju dcvojaku počc da kuva
životinjckojc bchu uhvati l c. ta stvorcnju i skočišc i zvatrc,
pojurišc ku svctom poji l i štu i uskočišc u njcga. Starija dc-
vojkapotomodcdaprikuplja koruza novorođcnčc mluđc
dcvojkc. Ònu pri đc bunaru Mirirmina tc j oj mcnstrual nu
krv otcčc u poj i l i štc i stižc do1url unguiovog obi tuvul išta.
Cl ava

vcl i kogzmijskogocu

mi rnojc poči val u na dnuja-
mc, al i onotvori nozdrvci dobroonjušizagađcnukrv koja
sc sl i vul u k njcmu. .lurl ungurzatim uspravi glavu i pol uko
sc uspuza. Ookscdi zuos dnuburc i voduu bunarusc po-
dizala i pl avi l a zcmlju. .l url ungur spazi onc dvc dcvojkc,
svojcpotomki njc. l akosupcval cncbi l i sprcčil cpovodunj
da i h proguta, duh zmijskog prctka dadc sc u potcru zu
nj imai nakraj u ih uhvati . Izaoi hjc,odgrizaoi mnoscvc i
napokon ih progutao, zajcdno s bcbom. Kasnijc su zmijc
održalc sastunak. Svaku odnji hstajul ajcvcomuuspravno,
u .lurl ungur pri znadc daj c pojco svojc rođakc. Zmijc sc
onda dogovorišc da.l ur| ungurizbljujc dvc dcvojkc i novo-
rođcnčc.
1url ungur jc ,.vcl i ki otac

. Cl as mu jc grmlj avi na. a
voda u bunuru u kojcm živi prcsijava sc kuo duga. Òn jc
,zmiju dugc

, moćno božanstvo u abori dži nskoj rcl igiji .
Napovczanost s vrcmcnski mpri l i kama, nuročito s ki šni m
obl uci ma, nui l uzi mosvudugdcpl cmcnaobožavaju pi tonu.
Jurlungur jc, oči gl cdno, srcdištc kulta pl odnosti . 1okom
vl ažnoggodišnjcg doba vodc su sc podi zal c. a zmijc izla-
zi l c i zzcmljc poputnovi h bi ljni h izdanaka. Prcma jcdnoj
trudiciji , ki šni pogl uvica, .tui ntdži na, koristisczmijomku-
ko bi stvorio ki šu. Nu nckoj dal ckoj zupudnoj obul i Ata-
i ntdžina u gubi cu morskc zmij c stavlja

ki šnog m| adi ća

.
384 Okeanija
l trbuhutogstvorcnja žrtva živi dvc godinc i u svom tcl u
pri kupl ja·svctl ucavcškoljkc" svcdokgazmij a ncispljunc
na obal u. Atai ntdži na zati m då žcnama da ,. kišnog mla-
di ća" dobro isušc di mom. Slično kaouobrcdi mai ni cijacijc
naroda Murngi n. to bi trcbal o da ga ,ojača". Pri prcmc su
dovršcnckadažrtva upotrcbi taku/u, ,svctl ucavu školjku"
kako bi sc prcobrazi l a u obl ak. Podigavši sc do ncba.
·ki šni ml adić"okrcncsc nagl avcc i razvcžc kosui zkojc sc
ki ša prol ijc po zcmlj i . Kad god i spusti takul u, scvnc mu-
nja. Ouga, oprcznaAtai ntdži ni naduša, u stopu prati kišo-
tvorca, koji jc obično pričvršćujc za glavu. ·Ki šni mladić",
obavivši svoj zadatak, vraća sc naudaljcnuzapadnu obalu
i ponovo pokušava da sc prcobrazi u ljudsko bi ćc. Ponc-
kad ga Atai ntdži na sprcči u tomc. nchoticc izazivajući
sušu. l n ačc, ki šni pogl avica svojc
¨
ki šnc ml adićc" drži u
pri pravnosti i šaljc prcko austral ijskog konti ncnta brojnc
vcl i kcobl akc.
Kahausi bvarc
Zmi jski žcnski duh kojcg poštuj u na Sol omonovim ostrvi-
ma. Nckada davno. dok su pl odovi zcmljc rasl i bcz ljud-
skog rada, Kuhausibvarc nači ni l judc, svinjc, drugc životi-
njc i drvcćc. Ali onausvctuvcdci smrt. Kadajcprvažcna
ostavi l aprvubcbukodzmijci oti šl ada radi u vrtu, odojčc
udari u pl ač. Nc mogavši da izdrži tu buku ÷ to jc. slu-
čaj no. bi l a mana i mcsopotamski h bogova ÷ Kahausibvarc
sc skl upča oko bcbc i zadavi j c. Majka sc vrati dok jc
zmij i no tcl oj oš dcl i mično bi l o obavijcno oko njcnog dc-
tcta, tc potcžc scki ru i počc da komada gmizavca. l akojc
Kahausi bvarc poscdoval a moć da sastavi otkinutc dclovc,
to j oj sc nijc svidclo tc otpl iva na ncko udaljcno ostrvo.
Ookjc odl azi l a, naruga sc žcni .
·Ko ćc sad da ti pomog-
nc¨" Òtadaništa višc nijcisto.
Jcdan kul turni mi tsa Admi ral ski hostrva takođc sc vrti
oko zmijoduha. Ncka žcna ušl a jc u šumu i srcl a zmijca.
Poslc počctnog opi ranja, žcnapri stadc da sc uda za njcga
tc mu rodi dcčakai dcvojčicu. Zmijacjczatim otcra kako
Rečnik svetske mitologije 385
bi sam mogao da podižc dccu. Kada su vcć bi l a dovoljno
vcl i ka, on i m rcčc da uhvatc i skuvaju malo ribc. Al i oni
zagrcjašcribunasunčcvimzraci mai pojcdošcjcjošsi rovu
i krvavu. Na to zmijac rcčc. , Ouhovi stc, ždcrači si rovog
mcsa. Moždaćctci mcncpojcsti . " Zatim narcdi dcčakuda
mu ugmi žc u trbuh, ali dctc sc upl aši i upi ta za razlog tc
narcdbc. ·l zvadivatru", rcčczmijac,
·
i dajjc svojoj scstri '
Zatim nakupi kokosovi h oraha, jamova i banana. " Ocčak
uči ni kako mu bi narcđcno tc ovc pl odovc skuvašc na
vatri. Kadasudccazavrši l asjcl om, zmijaci h upita. ,Oa li
jc bol ja moja i l i vaša hrana¨" Òni odgovorišc. , 1voj a'
Naša nc valja. " 1o su, prcma stanovnicima Admi ral ski h
ostrva, bi l i začcci društva.
Kai nti kuaba
Oosl ovno znači. ·drvo s mnogo grana". Svcto drvo na
Samoi . Prcma stanovni ci ma Ci l bcrtovih ostrva, koji s usc
sa Samoc prcscl i l i na scvcr oko 1 400, Kai nti kuaba jc po-
stao od kičmc Na Ati bua, oca bogova, koji jc umro kako
bi svct mogao bi ti pri prcmljcn za čovcčanstvo. lj udi su
rasl i kao pl odovi na granama Kai nti kuabc. Ncki čovck,
mcđuti m, slomiojc drvo. to bcšc Koura-abi . Na to svcto-
grđc navco ga jc izmct koji mu jc s grana pao na gl avu.
Zbog Koura-abijcvog nasi l ja lj udi sc rasušc s drvcta i ža-
l ostuđc u njihovsvct.
Kamapua
Bukval no, , krmcćc dctc" ÷ popul ani l i k u havajskoj mi-
tologij i . Svojom ogromnom gubicom rio jc zcmlju i , po-
digao vcliku humku. brdo za bogovc, brdo s proval ijom
sprcda". 1a lcgcndamoždasc odnosi nautvrđcnjc kojcjc
pripadal omoćnoj porodi ci potomakasvinjskogboga.
lprkos brojni m nasrtaji ma na ži vot dctcta Kamapuc,
on izrastcu odl učnoi moćnobožanstvo. Njuškomjc izko-
rcna čupao l ctinuncpri jatclj a, pobcđivao i h u borbi . div-
ljački vi tl aj ući toljagom u svoj i m l judski mrukama i odno-
386 Okeanja
scći nj ihovc dragoccnosti kao p| cn. Kao dobrodošao sa-
vczni ku ncprcki dni mratovima na Havaji ma, Kamapuasc
ožcni o dvcma kćcri ma vodcćcg pogl avicc i vcno mu sl u-
ži o na bojnom polj u, oduzimajući . pcrnatc ogrtačc i ka-
cigc" mnogimsuparničkimpogl avicama.
1cdnomjc, kao l cp čovck, Kamapua pokušao da osvoji
bogi njuvatrc Pclc. Ònaga odbi , vrcđajući ga i nazivajući
ga ·
svi njomi svi nj i ni msi nom". Počcšc da razmcnjuju po·
rugc i,kakosunji hovcbožanskcpri stal i ccpristizalc,svađa
jc prcrastal a u okršaj. Pcl ci ni rođaci blj uval i su vatru na
svi njskogboga, dok su njcgovi prij atclji prcti l i da ćc mag-
lom i ki šomugasi ti vul kanskc vatrc.
"
Svinjcsu trčalc svu·
da unaokol o. 1ama sc puni l a vodom. . . l Pclc popusti tc
Kamapuaostvarištojc naumios njom. "
lj ubavni čki i ratni čki vi dovi svi njskog boga smcnjuju
sc u ci kl usu lcgcndi o njcmu. Ponckad sc njima objašnja-
vaj u pri rodnc poj avc. 1cdnom pri l i kom on ncgdc opazi
dvc lcpc žcnc i pojuri za nj i ma. 1o bchu boginjc kojc nc-
stašc u zcmlj i . Kada ogromnanjuška počc darijc u potrazi
za nj i ma, iz zcmljc izbišc dva izvora vodc, poslc toga
poznatakao
"
Kamapui ni izvori ".
Kanc
u poznoj havajskoj mi tol ogij i , gl avni bog rađanja. Kao i
pol i nczi jski podval adžijski junak Maui , imao jc ,zadiv-
ljujući " |al us. Bi ojc, prcdakpogl avi ca i prostih l judi ", kao
i tvoractrijusvctova÷ gornjcgi donjcgncbai zcmljc.
lpočctkuKancživljašcu tami . Zati mjcstvorcnosvct-
l o, a Ku, prcdačko božanstvo, zaj cdnos lonoom, bogom
ncbcsa, pomožc Kancuda obl i kujczcmlj u i stvari na njoj.
Kasnij c su stvori l i čovcka i žcnu, al i su ncpodopštinc tog
parapri moralcKancadanapustizcmlj u i povučc sc na nc-
bo, uči nivši čovcčanstvo smrtni m. Oa jc njcgova prvo-
bi tna namcra bi l a da živi mcđu lj udi ma vi di sc i z naziva
datog svctu. Ka-hon ua- nui -a-Kanc, , Kancovavcl i kazcm-
l ja".
Rečnik svetske mitologije 387
Kancu ni kada nisu pri nošcnc l judskc žrtvc zato što
,mujc životbi osvct ". Njcgovipri kazisurctki. a kao ol tar
obično j c korišćcn vi sok kupast kamcn. Njcgovc moći ,
mcđuti m, j asnosu uočavanc. Bi ojc Kanc-hcki l i . ,.gromov-
ni k", Kanc-vavahi-l ani . , probijač ncbcsa", i Ka-ui l a-nui -
maka-kchai -i -ka· l ani . ,munja što scva na ncbcsi ma". Po
odsustvu krvi obožavanjc Kanca razl i kujc sc od poštova-
nja mnogih drugih havajski h bogova. 1ako
,
jc bog čarob-
njuk Kahoal i primao na daročnujabučicu ribc kao i očnu
jubučicu ljudskc žr|vc. l spij anjc žrtvi nog oka s pi ćcm od
hi ljkc kavc kao mi l odar božanstvu bi l o jc uobičajcno na
|ol i nczij i , madasu1ahi ćani čuvaliokozasvogkralja.
Kanca su čcsto dovodi l i u vczu sa bogom l i gnji Ka-
nal oom, havajskim 1angaroom. Kanal oa jc bio , smrdlji -
vi ", osvctoljubivi proti vni k Kancovi h stvorcnj a. Poisto-
vcći val i su ga s hrišćanski m đavolom i zcmljom mrtvi h.
matral i su da j c Kanal oa, kao i Kanc, božanstvo kojc
obitava u ljudskom tcl u na rajskom ostrvu što pl ovi na
ohl aci ma bl izu llavajski h ostrva. Čarobno os|rvo zval o sc
Kanc-hna-moku,.Kancovaskri vcnazcmlja".
Kut
|obroćudni duh-junaksa Banksovih ostrva. l akoncki tvr-
dc da i mjcprcdak. taj mcl anczijski j unak ni kada ni | c bi o
čovck. bi oj c vui, ..duh". Rodi ogaj c Katgoro,kamcnkoj i
jc pukao. Ka| j codmah por astao i progovorio. Nujpozna-
tiji od njcgovc jcdanacstori cc braćc bi l i su 1angaro Ci l a-
gi l al a, ·mudrac" koji j c razumco svc i mogao da poučava
drugc, i 1angarolol okong, , budal a", koj i ni šta nijcznaoi
ponašaosc kao sl aboumni k.
Kat jc stvorio stvari al i nc i svct koji jc postojao prc
nji h. Nači ni ojc svi njc, drvcćc, l judc i noć. ljcdnom mi tu
o porckl uživota i smrti govori sc o tomc kako Kat i Ma-
rava, vui pauk, zajcdni čki stvaraj u. Šcst dana jc Kat u
drvctu dubi otcla muškaraca i žcna. Zati m ih jc skrivaotri
dana. Potom ih jc otkri o i poslc tri dana plcsanja i uda-
ranja u bubanj . . namami o u život" tako dasu mogl i sami
388 Okeanja
da stojc. A| i Marava, nakon što su Katovi drvcni |judi
pokaza| i znakcživota,i skopajamu, pokrij oj dno| i stovi ma
kokosa i ostavi i h da šcst dana |cžc zakopani u njoj . ls-
kopavšitc| judci sastrugavši zcm|ju s nji h, on ustanovi da
suscsvi vcćraspa| i . 1akvojcporck|osmrtimcđu|judi ma.
Kat i Marava, koji su prc dobrohotni suparnici ncgo
|juti ncprijatc|j i , pomaga| i sujcdandrugomcu ncvo|j i . Vi -
šcputajcMaravaspasaoKata i zzamkc koj usupotonjcm
pri prcmi | a braća. Ljubomorni zbog Ro Lci , Katovc prc-
krasncžcnc, kao i njcgovih čudotvorni h moći , braća sko-
vašc zavcru protiv njcga. 1cdnom pri | i kom pokušašc da
udavc Kata i ugrabc Ro Lci tc u kanuu odvcs|ašc do
nckog uda| jcnog ostrva. 1ada Kat uzc bocu naprav|jcnu
odško| jkckokosovog oraha i u njustavi svc svojc stvari ,
umanji sc i sam uđc u bocu tc rcčc majci da jc hi tnc u
morc. 1akojc p| ovi o u boci dok nijcprošao mimo kanua
svojc braćc. Pojcvši bananu, Kat baci koru u morc tamo
gdcjckanutrcba| odaprođc. Braćapri mctišckoruodba-
nanc, a| i nc povcrovašc 1ongaro Ci | agi | a| i kad ovaj rcčc.
. . Katjc pojco ovu bananu i bacio jc koru ovdc da jc vi -
di mo, kakobi nasobavcsti oda nijc mrtav,dajc umakao i
da nas prati . ¨ Tck kad su sc prib| iži|i oba| i . shvati | i su da
ih tu čckasamKat. On i m rasccpi kanuscki rom i zamo| i
i hdaubudućcži vczajcdnous|ozi .
ljudoždcr Kasavara, čudovi šni vuj, pojco jc Katovu
braću kada su poš| i da tražc voćc. Kat ubi Kasavaru i
pronađc kosti svojcbraćc u ostavi tog čudovišta. Oživc i h
duvajući u trsku i pozivaj ući i h dasc nasmcju ako su bra-
ća. Stanovnici Banksovih ostrva kažu da jc najbo|jc od
svcga oti š| o sa ostrva kada i h jc Kat napustio. Svc do-
ncdavno oni su očcki va| i njcgov povratak. Po prcdanju,
Kat, njcgova žcna i braća, sa svom i movi nom, otiš|i su u
kanuuubrzonakonštojcKatubioKasavaru.
Kava
Bukva| no, ,. gorak¨. Opoj no pi ćc kojc sc sprav|ja od ko-
rcnja i | i | išća jcdnc od b i|jki i z porodicc papri ka. l gra
Rečni k svetske mitologije 389
važnu u|ogu u po| i ncz|jskim svctkovi nama, mada sc po-
nckadkoristii dabi sc uto| i | ag| ad. U jcdnommitus1on-
c, ncki kra|j posctio jc mcsto na kojcmjc v|ada|a g| ad.
|oštonijc i ma| ani kakvc hranckojombi gapočasti | a, jcd-
na p| cmkinja pri prcmi i skuva svoju bcbu kao pcčcno
prasc. Kada otkri prcvaru, kra|j rcčc.
¨
Ni sam |judoždcr.
dncsitc jc i sahrani tc onako kako sc sahranjuju pog| a-
vicc. ¨1ako i uči ni šc. ljutro|j udi pri mctišc dajc nckakva
bi |jka i zni k| a i z dctctovog groba. Kra|j im rcčc da ncguju
tubi |jku, kavu, kojaćci m biti i | i prok| ctstvo i|i b| agos|ov,
zavi snoodtogakakoscbuduponaša| i prcmanjoj.
Kumu-honua
Dos| ovno z
]
ači ,počctak zcm|j c¨. Prvi čovck u havajskoj
mi to| ogiji . Zcna mu sc zva| a La| o-honua,
¨
donja zc

|j a¨.
U prvobi tnomvrtukojijcčovcčanstvusagradiobog Kanc
na| azi | c su sc voćkc i životi njc, i svc j c to bi | o dostupno
lumu-honui i njcgovoj žcni , osi m svctog drvcta. 1abukc i
kora s tog drvcta bchu zabranj cni , a| i kao i bi b| ijski par,
oni prckršišc zakon zbogčcga ih j c i z vrta istcrao vc| i ki
bc| i a| batros.Prcmajcdnojvcrzijitogmi ta, ,vc| i kamorska
ptica bc|og k|j una¨ ubcdi|a jc La| o-honuu da proba Ka-
ncovcsvctcjabukc.
Kunapi pi
logi nja majka aboridži nskih p| cmcna i z scvcrnc Austra-
| ijc. Danastck mag|ovitoi dokono duhovnobićc. ..stari ca¨
jc nckada putova|azcm|jomsaskupi nomj unaka i junaki -
nja, a tokom prcdačkog razdob|j a rađa| a jc muš
¿
arcc i
žcnci stvara|a pri rodncvrstc. ,Dugi nazmij

¨ i š| ajc prcd
nj omkakobij ojpri prcmi | aput.
|au|akanaa
log vctra na Ati , niskom ostrvu 1ongc. Prcma |cgcndi .
bog ncba 1amapaou| ija| ama|oa pos| ao j c Laulakanau na
390 Okeanija
zcm| ju kao v| adara Atc i nadzorni ka vctrova.
,
Ako n

cki
čamac budc i mao | oš vctar". rcčc 1amapaou|i] a| amaloa,
, a | judi dođukodtcbc, laulakanaa, i zamo|ctczapomoć

morašim dati dobrcvctrovcza top| ovi|o.
-
l tako,kadabi
stanovnici ma 1ongc bi | i potrcbni savršcni us| ovi za p| o-
vi dbu. mornari bi obi čnoposcti | i Atui pri nc| i Lau|akanai
h|cbpri prcm| jcnnau| juodm| cvcni hkokosovih oraha.
.
Madajc. kakosc či ni , ta ponudagodi| abogu vctra, 11 1 -
kaJa nijcbi opoistovcćivan s kokosovimorahom. lmcsto
toga, p� prcdanju | judi s 1ongc, Lau|akanaa jc s ncba
doncoi naAtiposadi obananui ncko| ikojcstivih korcna.
1akođc mu sc u zas| ugu pri pi sujc izum ribarskc mrcžc.
l mc muznači ,govor", lau,
"
utišati ", lakanaa. l tom mi tu
ozanatuzani m|jivojcda1ongancivcrujuuprcthodnopo-
sto an c ncba i mora. Maui , podva| adžijski junak |o| i -
ncijc

upccao jc brojna ostrva svojom jakom ri barskom
udi com a| i su druga ostrva, poput Atc, bačcna u morc s
,
I ' k k
.
"
l)
ncba i nazvana ma ka {Oil ua,
-
zcma ]s o amcn]c . rcma
jcdnoj varijanti togmi ta, Mauijcupccaoi Atu. Odvukavš

jc s mora, skočiojc na oba| u i svom tcžinom stao da gazi
po najvi šoj p| ani ni . ,Dok jc tabanao, zcm|ja sc trcs| a
.
, a
p| ani na mu sc mrvi | a pod stopa| i ma i kot
'
| ja| a u
-
d
.
o| i nc
pod njom svc dok sc ni su napuni | c do svo]c s
.
a�

sn
'
c ra-
zi nc. 1ojc uči ni osačctiri odscdambrda,ostav.vs|tnbrda
ncugažcnajcrscbcšcumori ood togpos| a. "
|í oumcrc
Avcti ni ski duhs Karo| i nski h ostrva. Kadabi ta dcmoni ca
dugač
g
i hgvozdcni hzubaposcti | anckoostrvo, |judi

i

o-
staj a| i oprczni . A| i ncki čovck jc to|iko žud

o za n]

i:. m
gvozdcni močnj aci madasmi s| i p| ankako daihscdoccpa.
PostigavšidascLi oumcrc nasmcjc| akrdijamanckog mno-
goružnogk| ovna. onsc ustrcmi nanjutcihjoj izbi kam

nom. Odmahnastadcgužva,jcrsu svihtc| i da scdokopaju
gvozdcni hočnj akazbognj i hovcčarobncmoć¡ .
Rečnik svetske mitologije 391
|oa
'a Marša| ski m ostrv| ma, vrhovno bi ćc i tvoračko božan-
stvo, pandan tahi ćanskom 1aaroi . l počctku jc Loa, i|i
|oua,prcbivaosamu praiskonskommoru. lzusam| jcnosti
i dosadc podi žc koral no grcbcnjc i pcščanc oba| c, načini
¬i |jkc i pti cc i postavi pojcdnog boga za svaku od čctiri
stranc svcta. lz Loi nc nogc proistckošc Vu| cb i Li mdu-
nanidž, prvi čovck i prva žcna. Kada sc nji hova dcca na
mcrišcdaubi juVulcba, ovajpobcžc i padc nazc|j u, odak
| c su mu i znogc izaš| ajošdva si na. ldao, m| ađi si n, po-
stao j c vc| i ki čarobnjak i doživco mnoštvo pusto| ovi na,
s|ičnihO| o|atovi m.
Prcma jcdnoj vcrziji tog mi ta, Vu| cb i Lcdžman, mu-
žjak i žcnka crva koji su živc| i u ško|j ki , bi | i su prva | jud-
skabi ća. Odjcktc i dcjcj av|jasc i naostrvima1ongc. Crvi
su podig| i gornji dco ško|jkc kako bi posta| a ncbo, osta
vivši donji dco kao zcm| ju. Loa tu ostajc u pozadi ni kao
prauzrok.
|ugci | an
|rcmastanovni ci maKaro| i nskihostrva, Lugci | anj csišaos
ncba da bi po prvi putučio |j udc ncki mvcšti nama, poscb-
no tctovi ranju, v| asu|jarstvu i po| jopri vrcdi . Lugci | ana su
uvckpovcziva| i skokosovompa| mom.
Si n mu jc bi o mi kronczijski junak O| o|at. 1aj podva
|adžija čcsto jc poscći vao ncbo, a pos| c jcdnc od poscta
donco jc tajnuvatrc s ncba. O| o|atovo | ukavstvo i prcva-
nost vcrovatno su dovc| i do poistovcći vanja lugci |ana s
ptičji mbogomLukom, božanstvomsmrtii bo|csti .
Mangar-kundžcr-kundža
lukva| noznači. ,muvo| ovac¨. Poprcdanjup| cmcna Aran-
da i z srcdnjc Austra| i jc, svct jc prvobi tno bi o prckrivcn
okcanomi tck sc ncko| i ko brda poma| ja| o i zs| anc vodc.
Na obronci ma ti h prai skonski h brda ži vc| i su rela ma-
392 Okeanija
I erhldža, ,dvojc sras|i h¨. 1i m ncrazvijcni m bićima OCI l
uši bchuzatvorcnc. lmcsto usta i ma| a su ma| cnc otvorc.
Šakc su imbi | cstcgnutc, a rukc i nogc pričvršćcnczatrup.
Ougo s utakoživc|i u tom si mbi otskomstanju. 1ada vodc
opadošc i poj avi sc Mangar- kundžcr-kundža, guštcrski
prcdak tc ih razdvoji kamcni m nožcm. Zati m i m proscčc
svc otvorc, davši im oči. uši , nozdrvc i svc drugo. S| cdcći
njcgovi darovi , nakon što jc obavi o obrcdc obrczivanj a i
s ubi ncizijc, bi | i su kamcni nož, vatra, kop| jc. štit, bumc-
rang i t.urul1ga, svcti prcdmct koji jc čovcka povczi vao s
njcgovi m prctkom i pružao mu zaštitu od opasnosti . Na
kraju i m jc Mangar-kundžcr-kundža urcdi o bračnc od-
nosc.
Prcma drugoj vcrziji tog mi ta, s

ncba su si š| a dva bi ća
zvana lumbakula, , samopostojcći ". Nai š| a su na stvorcnjc
kojc jc | i či | o na |judska bi ća zamotana u k| ubc. Pos|c nc-
kog vrcmcna ono počc da popri ma ob| i k dvcju osoba, a
numbakula i mpomogošc u toj cvo| uciji prc ncgo što sc i
sami prcobrazišc uguštcrcmuvo| ovcc.
Cuštcrjc tabuza i nicij antc p| cmcna Aranda. Kazna za
ubi stvoguštcrajc ncnorma| nosnažnapožuda. Kod drugi h
abori dži nski hp| cmcnapostojc mi tovi o ncpotpunim |j udi
ma, al i božanski pomoćnici obi čno su pti cc i | i ptico|judi .
Prcmatradiciji Kai tiša,tokom
·
snovrcmcna¨, dvajastrch-
-čovcka, ula-kupcra, s|ctcšc i prcobrazišc gomi|c ncdovr-
šcni h i | i potcncija| ni h stvorcnja u muškarcc i žcnc. Òbrc
zi va| i su muškarcc i vrši | i im subi ncizij u, a žcnama otscca| i
sti dni cc. Orugojcdnopl cmc, pak, smatra dajcprvi čovck
nastaokaoguštcr.
Marava
Mc| anczi jski duh pauk. Prcma stanovni ci ma Banksovih
ostrva, Marava jc bio i prij atc|j i protivni k Kata, drugog
moćnog vw/a,
·
duha`. Maravan ijcbi oodgovoran samoza
čovckovu smrtnost. Òn sc ncposrcdno suprotstav|jao Ka
tovomosvaj anj umora. Noćujc uk| anjaoivcrjckojcjcKat
otki dao s dcb| a drvcta od kojcg jc pravio kanu. Kada ga
Rečnik svetske mi tologije 393
I , a| i zncnadi jcdnc noći, Marava pristadc da pomognc
Katu tc zajcdno nadmudrišc Katovu braću, koja bchu
| juhomorna i osvcto|j ubi va. Jcdnom pri | i komovi uhvatišc
Kata u rupukopncncrakovicc i zatvorišcotvor kamcnom.
Kada sc vratišc kući , i zncnadi šc sc zatckavši svoju nc-
suđcnu žrtvu kako scdi pokraj žcnc, prcdi vnc Ro lci .
Katuj cMaravapomogaou njcgovomčudcsnombckstvu.
Matagai gai
|apuanski duhovi drvcta. Mužj ak sc opisujc kao običan
čovck. ažcnka imajcdnuvc| i kui jcdnu ma|u dojku. Mata-
gaigai sc |judi ma pokazuj u samo u s| učaju bo| csti . ako i m
prsti utonu u bo| csni kovo mcso, smrtjc ncizbcžna. Zlo-
ćudni su duho
¸
i močvarc, i | i matabiri, ružna stvorcnja s
trbuši namai naduti h obraza. \o| cdastav|jaju . mađijc¨na
|j udc.
Maui
|o| i nczijski ku| turni j unak i podva|adžija ma| cna rasta.
|ojav|jujc sc u mi tovi ma od Novog Zc| anda do Iavaj a,
gdc jc s| avan poput lcrak| a. Maui ja, koji jc obično naj-
m| ađi si n, a ponckad i napuštcno dctc, bi|o pobačak bi | o
ncdonoščc, u morc jc baci | a majka. 1aranga. koja ga jc
prcthodno zamota| a u pramcn v| astitc kosc. Pošto ga jc
spasao njcgov vc| i ki prcdak, 1ama-nui -ki-tc-Rangi . Maui
sc na kraju vratio na zcm|j u i ponovo pridružio porodici .
1ada ga maj ka nazva Maui -ti ki-tiki-a-1aranga. . Maui
stvorcnod1arangi nogčupcrka¨.
Mauijcvi najpoznatiji | cgcndarni podvizi bi | i supccanjc
ostrva s morskoga dna, hvatanjc sunca u zamku kako bi
muscusporio hod, podizanjc ncbakakobi |judi i ma| i višc
prostora na zcm|ji i pri bav|j anj c vatrc. l maorskom mi tu,
Maui jc koristiočc|jusnukostsvojcprctki njc, Muriranga-
-vcnuc, kao čudotvorno oružjc. Njcgovim oštri m vrškom
odvoj i o jc kopno od mora, a| i braća, nc obazi rući sc na
njcgova upozorcnja, raskomadašc kopno, načinivši tako
394 Okeanja
po| i nczijski trougao načičkan ostrvi ma, kao i p| ani nc No
vog Zc| anda. Pomoću si | nc čc|j usnicc i | ancnog konopca
Maui jc napaoi suncc. ¹unaksc toga zadatka | ati o ,kada
mu jc pa| o na um da noć do| azi prcbrzo nakon iz|aska
sunca". Lhvatiojcsuncc omčomi zadaomu mnogo žcsto-
kih udaraca tako da jc suncc, os| ab| jcno ranama, jcdino
bi|o kadrodapuzisvojomputanjom.
Tonganci kažudajcncboponckadmračnozbogžarača
koj i mscMaui koristiokakobi ga podigao. Dcsi | osc dajc
Maui pri prcmao zcma|jsku pcćni cu kada mu sc žarač
zag| avi na ncbu, koj cjc tadabi | omnogo ni žc ncgodanas.
Bcsan, Mauiokrcnužarači gurnu ncbouvis. Prcmajcdnoj
havajskoj | cgcndi , mcJuti m, Maui jc podigao ncbo da bi
stckaonak| onostnckcžcnc.
Porck| ovatrc raz|ičitosc tumači . Pojcdi nctradicijc ob
jašnjavaju dajc Maui ukraotaj nuvatrc od ,b| atni h koko-
ši" dok su prži|c bananc. Kad god bi sc pri b| ižio tim nc
bcski m kokoškama, i z nji hovih kandži suknu| i bi p| amc
novi . Kadajc konačno uspco da ščcpa najmanju od nji h,
ona murcčc dascvatrana| azi nadrvctuzvanom vai-mea,
-
svcta voda", i pokaza mu kako da dođc do njc. Prcma
maorskoj vcrziji , drcvna bogi nja vatrc, njcgova rođaka,
otki nu| ajcv| astiti nokat kako bi Mauij uda|a p| amcn. A|i
njcgovo obcšcnjaštvo gotovo da mu jc pomuti | o moć ra-
suđi vanja u toj pusto| ovi ni jcr jc zatražio višc p| amcni h
nokatancgoštojcmogaobczbcdnodaponcsc.
Drugc pri čc o Mauijutičusc njcgovog rođcnja, brakai
smrti . Zani m| ji va jc pri ča o Hi ni i Mauiju zabc|cžcna na
arhi pc| agu Tuamotu, koji sc na| azi i stočno od Tahi tija.
Svojcg| avaHi na napusti | ajcmuža, čudovišnogjcgu|jca Tc
Tunu i da| asc u potragu po svctu za novi m |jubavnikom.
Vi ka| a|c nasavg| as.
-
¹asamžcnakoj ućci matijcgu|jo|iki
| jubavni k, žcna koj ajcčakovamosti g| akakobisc naoba·
| i sjcdi ni | auborbi strasti. . . prvažcna kojajcdoš|abczika-
kvogsrama, tražcćijcgu|jo| i ki |jubavni štap. "Nikosc nijc
usuđi vaodazadovo|jiHi ni nužudnj ubojcćisc gncva čudo-
višnog j cgu|jca svc dok Mauija nc uputi na Hi nunjcgova
Rečnk svetske mitologije 395
v|astita majka. TcTunai sprva nijc obraćaopažnju na nj i -
hovu vczu, a| i ruganjc suscda konačno probudi bcs u
njcmu. lzmcđusmračcni hncbcsa, gromova koji su sc pro-
| ama| i , munja štosu scva|c i praznoga mora s nasukani m
čudovi šti ma, suparnici Tc Tuna i Maui upotcđi va| i su
svojcmuškosti . Svoji mdži novski m|a| usomkojij cdržaou
ruci , podva| adžijski j unak obori tri strašna prati oca ču-
dovišnogj cgu|jca,prcp| aši svogprotivni kai odncsc pobc-
du. Tako j c Hi na, arhcti p ncvcrnc žcnc, samouvcrcno
promcni | a
¡
nuža. lasni jcTcTunajošjcdnomnapadc Ma-
uija, a| i bi
-
rastrgnut", pod|cgavši njcgovim nadmoćni m
čaro|ij ama. l zTcTuni ncsahranjcnc g| avc izrastaoj cprvi
kokosovorah.
Maori Hi nu smatraj u bogi njomsmrti , Hi nc-nui -tc-po.
Oni vcruj u dajujcMaui pronašaodokjcbi | audubokom
snu. Pokušaojc dajoj prođckroztc| o a| i njuprobudicvr-
kutpti catcga onausmrtistczanjcm. DajcMauibczbcdno
prošaokrozHi nc-nui -tc-po, | judskabi ćavi šcncbi umi ra| a
poštobi i samasmrtbi | a uni štcna. ^| i naHavaji ma su nc-
ukrotivogpodva| adžij uposvoj pri | i ci ubi | i sami domoroci ,
kojc su | juti | i ni cgovi postupci . Po prcdanju, crvcna boj a
morski hračića,kaoi dugi ncbojcpotičuodnjcgovc krvi .
Menehune
Mitskarasapatu|jaka. Havajcisuvcrova| i dasumcnchunc
.vi soki okopo| amctra". |judi su na nji hova.krivonoga"
ob|ičj anai | azi | i ušumama, gdcsuputni ci mora|i dobro da
sc pazc. Mcnchunc su odapi nja| i strc| i cc na ncoprcznc i | i
znatižc|j nc, a| i svc dok i hni koncbi uzncmiravao, srcćno
suži vc| i u pcći nama.
Docnijc suscprcsc| i | i na Novi Zc| and, a Havajci su i h
pomcša| i s Maori ma. Lcgcndc o čovcču|jcima postojc ši -
rom Pacilika. Dok su i m na da| ckoj 1avi pri pi si va| i iz-
gradnju hramova, na Tongi subi | i šumari i , tokom jcdnc
jcdi nc noći " pošum|java| i či tava ostrva, a na li džiju nc-
vi d| ji vi kcpcci
"
kovrdžavc kosc" uči | i s u|judc dapcvajui
igraju.
396 Okeanija
Mi nuvuru
Mi nuvurui Mul tul tu÷ dvu prcdučkujunukupl cmcnuNum-
butdži izsrcdnjcAustrulijc÷ jcsul judi kcnguri . lzušli su i z
vcl i kc nupl uvi nc koj u jc donco ·potop
·
i , nu svc čcti ri ,
pošl i nuj ug. Kudu su sc ul ogori l i , i skopušc rupicu u kojoj
su spuvul i pokri vcni otpuci mu. 1o vidcčovckpucov i oštro
i h prckori . ,Nc či ni tc isto što i ju
·
, rcčc. ,Scdi tc u scnci
porcd drvctu.
·
Òtudu, od a/čeTe, prcdučkog

snovrcmc-
nu
·
, kcngurscodmuru u scnci. Stckuvši rcp podotpuci mu,
Mi nuvuru i Mul tul tu nustuvi šcsvoj put u pustinju, gdc su
sc zuki ti l i pcrjcm. Òd nji hovc sl uzi i pl uću postulo jc ku·
mcnjc, istotuko, jcdno nji hovo rcbro prctvori l osc u stub,
kojc pl cmc Numbutdži i dunus prcmuzujc crvcnom zcm
ljom. Kcngur-ljudi stuvi l i su svojc mošnjc nu spruvuzu hu-
cunjc kopulju, u zutimih ski nul i s njc,produživši putdržcći
jcdundrugogzutc dcl ovc tcl u. 1ujurhuični mi t, tuj numuš-
kurucu u pl cmcnu, u srcdištuj ci ni cijutički hobrcdu pl cmc-
nuNubutdži .
Mokoi
Bukvul no znuči ,.zl i duh
·
. ·zloduh
·
. Pri pudni ci pl cmcnu
Murngin i z scvcrnc Austrulijc vcruju du jc sturost rctko
uzroksmrti . Kobnubolcst ili ncsrcćupri pi suj umokoij u, i l i
obrcdnoj ncčistoti. 1ukoj c1url ungur. prcdučki zmijoduh,
progutuo dvc žcnc i nj i hovo potomstvo zuto što su prc-
krši l i tubu rodoskvrnuću. 1vrdi sc, mcđuti m, du zli duh
usmrćujc žrtvu zbog crnc mugijc vcštucu. Pl cmc Mungin
vcomu sc pl uši ti h ljudi , u u vrcmc ncvoljc obruću sc zu
pomoć dobrim čurobnjucimu. kojisc mogu prcpoznuti po
vrcćici koju im vi si s trukc zuvczunc oko gl uvc. Pri l i kom
nudmctunju s mokoijcm. čurobnjukzuzivu vl ustitc duhovc
zuštitni kc.
Nuni um| ap
Nu Kurol i nski mostrvi mu. bogpl odnostii svctkovunj u. Nu
ni uml up sc sturuodubi lj kc rustu, duscživoti njcdcbljuj u i
Rečni k svetske mitologije 397
du žcnc ruđuju dccu. Posvcćcnc su mu bi l c kornjuču i još
nckcživoti njc. kojcsusumopogl uviccsmcl cdujcdu.
Narcau
|os|ovno, ·puukgospodur
·
. 1voručkobožunstvoi zl cgcn-
di su Ci lbcrtovih ostrvu. l počctkujc Nurcuu hoduo sum
po1c 10 mu1c Muki , ..tumi i pri unjunju
·
. Bio jc Nurcuu
tcMou-ni -bui , .puukgospodur, prvumcđustvurimu

. lšu-
vši u prui skonsku mutcrij u, stvori ojc dvu bi ću od pcsku i
vodc,Nu Atibuui Nci 1cukcz. l z nji hovogbrukunustul i su
bogovi1cl kuvui , ,nujsturiji
·
, Nci Murcnu, ,žcnuizmcđu
·
,
1c Nuo, ·tul us
·
, Nu Ki ku, ,.hobotni cu-gospodur
·
. Ruki ,
·
jcgulju
·
, i mnoštvodrugi h. Posl

dnjijc bi oNurcuu ml uđi ,
poznuti kuo1cKi ki nto,·obcšcnjuk
·
.
Nurucuu tc Mou-ni -bui jc smutruo du jc njcgov posuo
zuvršcn. Òbj uvi ojcdućcotputovuti , ostuvivšiNuAtibuuu
zudutuk du stvori svct lj udi . Nc sumo du jc Nurcuu mluđi
bio nuj dcl utnijc božunstvo vcć jc Nu Ati bu si nu puuku
dozvol
¡
o du gu ubijc kuko bi svctu donco svctl o. Òvuj jc
dcsno oko Nu Atibuu bucio nu i stočno ncbo kuo suncc u
l cvo nu zupudno ncbo kuo mcscc, od njcgovog zdrob-
l jcnog mozgu stvorcnc su zvczdc, u njcgovo mcso i kosti.
ruzvcjuni po vodumu, prctvorišc sc u ostrvu i drvcćc. l
izgrudnji urhi pcl ugu bog hobotni cu Nu Ki ku pokuzuo sc
vcomu umcšni m jcr jc svoj i m dodutni m rukumu moguo
pri kupi ti vcl i kc kol ičinc pcsku i kumcnju. Kudujcsvc bi l o
sprcmno zu izgrudnj u, ml udi bog puuk stvori prctkc čo-
vcčunstvu, kojcmjckusnijcči ni osvukojukcpukosti .
Nduuti na
Bukvul no, ,bukljonošu
·
. Bogmorcpl ovstvu i riburcnju nu
li dži ju. Bi ojc i bogvutrc. Prcmul cgcndi , mujkumujc zu
gl uvu zuvczul u upuljcnu trsku kudu jc bi o dctc, i od tudu
noću l utu morski mgrcbcni mus pl umcni m mungulom kuo
kukul ji com. Nduuti nu, po prcdunju, noću či ni ncpodop-
šti nc. l zmcđuostulog,zušti tni kjci prclj ubni ku.
398 Okeani ja
Ndcngci
Zmi jskotvoračkobožanstvoIi džij a. \crovaloscdaNdcn-
gci i zazi vazcmljotrcscpomcraj ući sci okrcćući sc u svojoj
pcći ni . 1aj bog jc bi o pogl avica tzv. .bogova korcnja",
kalo-vu, autohtonogpantcona ostrva li dži . Orugozmijsko
božanstvo bio jc Ratu-mai-mbul a, koji jc vl adao zcmljom
mrtvi h. Bi o jc i bog pl odnosti . Zahvaljujući njcmu bi l jni
sokstruj i krozdrvcćc, auscvi kl i jaj u.
Nc| 1| tuaab| nc
Bogi nj a rasti nja na Ci lbcrtovim ostrvima. lrcma l cgcndi ,
vcl i ki poglavicaAurij arij a, crvcnoputi gorostas.zalj ubi osc
u Nci 1i tuaabi nc, crvcnoputu dcvu čijc su oči scvalc kao
munj c. Al i njihova lj ubav ostadc bcz ploda. a Nci 1i tua-
abi nc sc uskoro razbol c i umrc . lzgrobatc prckrasnc dc-
voj kc, mcđutim, i zrastošc tri drvcta - iz gl avc j oj jc ni kl a
kokosova pal ma, i z pupka badcm, a iz pcta pandan. Nci
1i tuaabi ncsc takoprcobrazi u tri boginjc.a scćanj cna nj u
bcšcsačuvano.
Ndži rana
Prcma pl cmcnu Ožumu i zzapadnc Austral i jc. Ndži rana i
Ožul ana bi l i su otac i si n, al i sc potonji možc smatrati
produžctkom Ndži rani nc l i čnosti . Òn jc čak njcgov |alus,
koj i sc porcdi s di vovskom . ml ati l icom
.
, ccrcmonij al ni m
kamcnom koji sc vrti na uzici . Ožul ana uživa da ganja žc-
nc. kojc izncnađujc putujući ispodpcska. 1aj čuvcni dvo-
jac krstario jc konti ncntom tokom , snovrcmcna
.
÷ kada
su sc duhovi prcdaka koji spavahu podzcmljomprobudi l i
i l utal i svctom ÷ a podvizi | mči nc ciklus mitova. l zncpo·
znatog razloga Ndži rana sc povczujc sa psi ma. \crujc sc
da jc pobi o l ošc psc. a zašti tio dobrc ÷ prctkc današnj i h
pasa. Ožul anajcmoždaubi j aoi pacovc.
Rečnik svetske mitologije 399
Nu
| l avajski Noj c. Nupul c. . Nu koj i sc mol i ". umakao jc
potopuu vcl i koj lađis kućom navrhu. l skrcavšisc navrhu
jcdnc pl ani nc na Havaji ma i žrtvovavši kavu, svinju i
kokosc ncbu. bogKancsi đc ni zdugu i objasni ,svoju grc-
šku". 1al as pl i mc, uobi čajcna ncsrcća u 1i hom okcanu,
bio jc povczan s podizanjcm . boginjc podzcmnog mora
.
iz dubi na. Stanovnici Banksovi h ostrva pri povcdaj u da jc
mcl anczi jski junak Kat sagradio kanu na uzvi si ni i tu čc-
kao dol azak povodnj a. Bi bl ijska pri ča o potopu isprcplc-
tcna jc i s mcl anczijskoiu i pol i nczijskom lcgcndom, al i
ncma razl oga da sc prctpostavi da nczavisnc pri čc nisu
postoj al cprc ncgo što su misionari došl i . Na Havaj i masc
pričalo da postoji odrcđcno dr
,
o kojcrastcnaKa-vai-o-
-ul u, ,vodama rađanj a" i svoji m vcl i ki m korcnjcmdrži tc
vodc na okupu. Oa nijc bi l o tog drvcta, voda bi potopi l a
svcdol i nc.
ÒaRove
|apuansko božanstvo bczgraničnog života i snagc. 1užna
plcmcna koja govorc j czik roro, smatraju ga prci načiva-
lačkim bogom, l utal i com i ,.svcccm" koji možc da mcnja
izglcdpo volj i . 1cdnom pri l ikomjc ubcdi osvcžcnc u sclu
da uđu u vcl i ki kanu, koj imjc otkormi l ari odo vrha nckc
pl ani nc. 1o jc bi l a kazna za to što su mu ljudi uzi mali
divlj ači ribu. Kadasc uvrcđcni mužcvi popcšc na pl ani nu
da vratc svojcžcnc. zatckošc Òa Rovca kakoscdi na nc-
pristupačnoj stcni , s kojc i m baci kopl jc, luk i strcl u i to-
ljagu. Zatim jc hi tnuo i kamcn i jcdan lcš. Svc to oružjc
bacioi mjc kakobi moglil akodascpoubij aj u.
Olofat
Mi kronczijski j unak. Na Karol i nski m ostrvi ma Òl o|at, i l i
Òlo|ad, bìo jc si n lugci l ana. božanstva poi stovcćcnog s
podval adži jski mbogomlukom. Maj kamujc bi l asmrtnica
kojajc doživcl ačudotvornozačcćc.
400 Okeanija
Prcmu|cgcndi , Òl o|ut jc od| učio du poscti ncbo nu stu-
budi mukukobi od ncbcskih rođukuzutružiodugupri znu-
j u. Pos| cdi cc togu bi l c su dug rut protiv ncbcski hbogovu,
punruzni h doguđuj u, i njcgovuv| ustitu smrt. /| i lugci l un
scsužu|i nudÒl o|utom. Cn oživcoho| ogusi nui zumo|i bo-
govc duovomc nupruvc mu| o mcstu nu ncbu. Prcmu jcd-
nom prcdunj u, Òl olut jc postuo bog vutrc. 1im uzdizu-
njcm, mcđuti m, drsku i vrugo|ustu strunu njcgovc pri rodc
ni jcni mu| obi l uumunjcnu. Ookjc tumuči o očcvc nurcdbc
lj udi mu, nijc moguo u du im nc podvuljujc i du i h nc vuru
tuko du su nckc njcgovc šul c i mul c ncprcdvi dlj ivc po-
sl cdi cc. 1ukojcujkul unuoružuozubi mu.
Òl o|ut jc protivrcčun | i k. Ci kl us mi tovu o njcgovim
podvizi mu sudrži osnovnu tcmu÷ božunsko nus|cđc kojc
obi tuvu u tc| usmrtni ku. Òl o|utjcrustrzunizmcđudvu svc-
tu. poput sumcrskog j unuku Ci | gumcšu, nc možc du sc
pomi ri su stvunošću smrti , mudu jc, izg| cdu, bio uspcšni ji
odCi | gumcšu u nupori mudui zbcgncnjcnczumkc.
Òro
1uhi ćunski bog rutu. lvrcmcmi ru nuzivu|i su gu Òro-i -tc-
-tcu-moc,
'
Òro položcnog kop|ju". Si n li nu-tuu-u-utc,
, . lli nc od zcmljc", i 1uuroc utc| ov|jcnc u gruni hl cbovcu,
Òrojc bi o,ubi cu ljudi ' kojijc uživuou krvuvim borbumu
i |judski m žrtvumu. l muo j c tri strušnc kćcri ÷ 1oi -mutu,
..okutu scki ru¨, /i -tupuui . . ždcručicu p| uni nskog vrhu". i
Muhu-lutu-ruu, ,žubu mnogi hvl usni ku
·
. Jcdini sin bi o mu
jcIou-tupu, ,osvcdočcni prijutc|j ".
Puhuunui upi tuui tcrui
Prci¬u 1uhi ćuni mu, morski dcmon, jcdun od ncprijutc|ju
moru. Kuo pcrsoni |i kucijc opusnosti kojc su vrcbu| c po-
morcc. Puhuunui upi tuui tcrui , ,vc| i kun koji sc otvuru nc-
bu", i njcgovi rođuci ul i vu| i su vc| i ki struh |judimu. Òstu|i
dcmoni bi | i suPuututuhi , ,usum| jcnu korul nustcnu", /hi -
Rečni k svetske mitologi,ie 401
|utumounu. ,morsku zmiju", Arcmuturorou, ,dugučki tu-
l us", i Arcmutupopoto. , krutkitul us".
lukuu
Bog vctru. lri pi si vu| i su mu otkrićc jcdru. Pukuu jc nu-
s| cdi ov| ust nud vctrovi mu i o| ujumu od svojc bukc loc.
Bi ojcjcdunod munji hhuvujski hbogovu. Ousc nc bi ispu-
sti l o nijcdno od mnogobroj ni h munji h božunstuvu stvorc-
nih od Kuncovc p|j uvučkc kudu jc ovu
.
| ob| i kovuo svct .
bi l ojc uobi čujcno ovuko zupočcti molitvu. ,.Zuzi vumo su-
du čctrdcsct hi |j udu bogovu, čcti ri stoti nc hi |judu bogovu,
čctirihi |judcbogovu. . . "
Pupu
Prctkinjuhuvujskognurodu. Bi l ujcbogi njuzcm| jc, kru|jicu
podzcmnogsvctu i mujku bogovu. Pupu znuči ,ruvnu", što
scmožduodnosi nupodvodnc tcmc|jcnu koj i mu, kuko sc
vcrovu| o, lcžc lluvuj i . Zvu| i su jc Pupu-hunuu-moku, , ro-
di tc|jku zcmlj c". Nusuprot tom božunstvu stujuojc smrtni
prcduk \ukcu, od kojcg potiču svi huvujski rodos| ovi . Si n
Kuhi ko-| uumcc. , vcomu drcvnogu i svctogu", \ukcu j c
v|uduo kuovc| i ki pog|uvicu i ožcni o sc Pupom, koju rodi
kćcr Hoohoku-ku-l uni . \ukci nu rodoskvrnu |jubuv prcmu
kćcri izuzvulu jc Pupi nu srdžbu i dovc| u do ruzdvuj unju
mužu i žcnc i do| usku smrt i . l Ioohoku-kul uni rodi|u jc
prvodctcsuoccm nckuo |judsko bi ćc vcćkuokorcn i od-
buci | ugu. Òno izrustc u bi ljku tukodu \ukcu nuzvu nji ho-
vo drugo dctc, |¸| udsku bcbu, lu-l ou,
'
dugi korcn". lu-
vujci su sc prcmu rustu bi |j u odnosi l i s vi šc rcl i gi oznog
struhopoštovunju ncgo prcmu životinjumu zuto što i m sc
či ni | odubi ljc nij cpovczunoni sjcdni mčovckom.
Hruk Pupc i \ukcc, vcrovutno vczu brutu i scstrc. od-
ružuvudrcvni obi čuj mcđu p| cmićkimporodicumuÒkcuni -
jc. l zg|cdu dujc u .lupunus| i čun običuj uki nut zuhvuljuj ući
ki ncskom uticuju. Ruspudom prvogbruku objušnjuvu|o sc
porck| o ruzl iči ti h k| usu u trudici onu| nom huvujskom dru-
štvu. Po prcdunj u, k| usu robovu i mu zu prctku jcdno od
402 Okeanija
Papi nc dccc s njcni m drugi m mužcm. Òsim tih | cgcndi .
sačuvan jc i ma| i mi t o stvaranju, prcma kojcm jc Papa
rodi | ati kvui njcnpokrivač. \akcajc pokrivačhi tnuo uvis
kako bi stvori o n cbo, od mcsa jc napravio suncc. od sc-
mcnja zvczdc, odbc| og s|oja mcscc, odzrc| og bc|og tkiva
ob| akc, a odsoka ki šu. Òd samc ti kvc nači ni ojc zcm|j u i
okcan. Maorskavcrzij a stvaranjasasvimjc drukčija. poput
grčkog Irana, Rangi nijc htco da os| obodi Papi nudccciz
zcma|jskcutrobc.
lc| c
Po| i nczijska boginja vatrc povczanas buj icom | avc. Čuvc-
na sa svojc | cpotc ÷ |cđa su joj bi | a prava kao | i tica, a
dojkc okrug|c kao mcscc- Pc| cjc | uta| asvctom prc ncgo
što ćc scskrasi ti na Iavaj i ma. Prcmajcdnoj | cgcndi , traži-
| ajc muža, \ahi c| ou, kogajc odmami | asupanica. S njom
jc doš| o i morc, kojc joj sc s g| avc pro| i va| o po do tada
suvoj zcm| ji ÷ bi | ajc to pop| ava suza. A|i kada bi jc ncšto
ražcsti | o, |judc i životinjc prctvara| a bi u kamcn. . Njcna
odmazdastižcbrzo. ¨
Popri mivši ob| i čjc prckrasnc dcvojkc, Pc|c osvoji srcc
m| adog pog|avicc po i mcnu lohi au, ,l cpoga tc| a¨. Osta-
vi | a ga jc trcćc noći braka i rck| a mu da sačc ka njcnog
g| asni ka koji ćc ga odvcsti do kućc koj u jc sprcma|a za
njcga. lohi aujc umro od tugc zatoštojcnjcni mscstrama
i prati oci matrcba| odugovrcmcnadastignu do sc|a u ko-
jcm jc m| adi pog| avica živco. Nczastrašcni tom ncvo|jom.
oni pozvašc njcgov duh i vratišc ga tc| u. Zati m, po Pc-
| ci ni m uputstvi ma, krcnušc natrag božanskoj stvori tc|jki
zaj cdno s lohi auom. Put jc opct bi o dug i naporan. čak
to| i ko da jc Pc|c bi | a bcsna što kasnc tc ih zasu vatrom.
Najvišc ju jc pogađa|o otvorcno div|jcnjc njcni h scstara
prcma| cpuškastom Iohi auu. Kao pos| cdi ca tc svađc, Pc-
| ci na porodi ca sc raspa| a, i po drugi putjc lohi auov duh
| utao po svctu. Prcma ncki m vcrzijama tc | cgcndc. m|adi
pog| avi ca ponovo oživ|java i žcni sc Hi i akom, Pc| cinom
najdražomscstrom.
!cči)k svc!skc iu|o|ogi|c 403
1apri čaop| ahovi toj boginjivu| kanskc vatrc sadrži du-
boku svcst o ncočckivanoj i ncobj ašnjivoj prirodi božan
�tva. ,Pc| ci masvct|o do| c u zcm|j i , bcztop|otc¨. govori | i
s u stari lavajci . ,iznad jc vatra koja vcčno gori. . . l znc-
nada, onaćcp| anuti . uzri kui buku. "
Pulo tu
Zcm| jamrtvi h. Stanovni ci 1ongc prvobi tnosu vcrova| i da
jc to zcm| ja koju ni ko nij c vi dco i u koju sc putujc čam-
ccm. Cotovoistovctansasvctom, Pu| otujcpomagaomno
gim bogovi mai dušamapokoj ni hpog|avica.
Rakim
lukva| no znači .duga
,
. 1o j c bio bog drvodclja na Po-
napcu, jcdnom od Karo| i nski h ostrva. Zahva|jujući njcgo-
vojpomoći |j udi sugradi | i kućc i kanuc . I mi kronczijskoj
mito| ogijidobronaprav|jcni kanui mog| isui da|ctc.
Rangi
Maorski Iran. 1o|ikojcRangi , ,ncbo", čvrstogr| i oPapu.
, zcm|j u", da im dcca ni su mog| a i zaći i z matcricc. Na
kraj u, nc mogavši višc da izdržc ncprcstani mrak, dcca sc
posavctovašc tcsurovi1umataucnga rcčc. .lrcdujc ako
ih ubij cmo. ¨/|i1anc- mahuta, otacšumai svihstvari kojc
sc na| azc u nji ma. drukčijc jc savctovao. ,. Ho|jc jc da ih
razdvoj i mo
,
. rcčc. ,. i ncka ncbo stanc visoko iznad nas, a
zcm|ja

nck nam |cži pod nogama. Ncka nam ncbo budc
stranac, a| i ncka zcm|ja, kao naša maj ka hrani tc|jica, osta-
ncb| i zunas. "
Ncko| i kobraćc uza| udj cpokušava| o da razdvoji ncbo
odzcm||c. Nakrajujcsam1anc-mahutaizvršiotajti tanski
zadatak. Postaviojc g| avu na Papu a stopa| a na Rangij a.
Zati m jc ,moćni mnaporom" i stcgnuo | cđa i udovc. Po| a
ko a| i si gurno, njcgovi roditc|ji razdvoj i | i su sc jcdno od
drugoga.
404 Okeanija
Bog o| ujc 1auhi ri -ma-tca, mcđuti m, stao jc na Rangi -
jcvustranu, protivbuntovncbraćc i scstara. S| aojcstrašnc
ncpogodc,kovi t| acc,gustcob| akc. o| ujc i uraganc. Orvcćc
u šumama čupao jc iz korcna, ki dao šipražjc i udarao u
oba| c visokim ta| asi ma. Samo jc 1u-mataucnga, bog ok-
rutni h |judskih bića. izdržao napad boga o| ujc. 1u-mata-
ucnga sc zatim okrcnu svojoj kukavi čkoj braći i , proguta
ih svc,i zosvctcštosuga napusti | i i ostavi | i dasc sam bori
protiv1auhi ri -ma-tcci Rangi ja". Pošto nijc mogao da po-
bcdi boga o|ujc, ,jcdući ga kao hranu', ostavi o ga jc da
čovcku budc ncpri jatc|j na kopnu i moru. Nji hova duga
borba, kako su Maori uvck tvrdi | i , izaziva| a jc p| av|jcnjc
prostrani hob|asti .
Òvakavjcbi okosmogonijskis| cd. izni štavi | a, 1c Korc,
pojavi | i su sc noć, dan i prostor, u prostoru su sc razvi | a
dva bczob| i čna bi ća, muško i žcnsko. od njih su nasta|i
Rangi i Papa, božanski roditc|ji kojc jc 1anc-mahuta
razdvoji o na ncbo i zcm|ju, pos| c tog događaja i borbc
izmcđu 1u-mataucngc i 1auhi ri -ma-tcc, bića skrivcna u
utrobi zcm|jc mog| a su da sc razmnožavaju. L a| tcrna-
tivnommituostvaranjugovorisc o kosmičkomjajctukojc
jc ptica ispusti | a u prai skonskc vodc. Òno sc razbi | o÷ što
sc mog|o i očcki vati ÷ a i z njcga su sc ispi | i | i jcdna po-
rodi ca,jcdnasvi nja, jcdanpas i , na srcćusvih nj i h. kanu.
Roko| a
Bog drvodc|ja na Iidžij u. Cradi oj c kanuc koji su Iidžij-
cima omogući | i da p| ovc mori ma i nasc|c sc na svojim
grupama ostrva. Za vrcmc 1ukajcrcsi , s| cdbcnici Ndugu-
moij a, nas| cdnog svcštcni ka, poi stovcći va| i su Roko|u s
Nojcm. Mada su 1876. svi Ii džijci nomi na| no pri hvati|i
hrišćanstvo, taj čovck jc povco si nkrctički narodni pokrct
koji jc prcdstav|jao prcthodni cu mc|anczijski h . ku|tova
tcrcta" (
"
kargo ku| tova") . Poznat kao Navosavakandua,
"
onaj što govori samo jcdnom", Ndugumoi jc vi dco ob-
| akc punc| ctcći h kočija i naučavaodasu u počctkuposto-
j a| adva boga, Jahvci Ndcngci , autohtono zmijsko božan-
Rečnik svetske mitologije 405
stvo. Jahvcjc izazvaoNdcngcij a da nači ni |judc, a| i onnijc
uspco u tomc tc ga ovaj protcra. Kada jc Ndugumoi ob
javio do| azak mi | cni juma a svojc pri sta| icc usmcrio protiv
bri tanski h v| asti . uhapšcn jc i osuđcn na dugu zatvorsku
kaznu. Postojc mnogc |cgcndc o tom proroku. \| asti su
hczuspcšno pokušava| c da ga ubiju ÷ bacivši ga ni z dim-
njak parobroda i stavivši ga izmcđu ogromni h va| jaka u
šcćcrani . Napori admi ni stracijc i mi si onara da skršc 1uka
jcrcs bi | i su bczuspcšni , a Ndugumoijcva vcrzija hrišćan-
stvaosta| aj cdomi nantnadugopos| cnjcgovcsmrti .
Roo
Pcvač mo| itvi. Na 1ahi tiju Roo jc bio bog s mnoštvom
imcna. Hi o jc Roo-i -tc-hi ri poi , , Roo u ncvo|ji ", Roo-ani -
nia,
"
Roo s vrtog|avicom", Roo-tui aroha,
"
Roo u ncsvc-
stici ", Roo-i -tc-mohi mohi , ,g| upi Roo", Roo-tc-hamama,
"
zab| cnuti Roo", i štoštadrugo. Roosc zazivao kakobisc
otcra|cbo| csti , a bo| csnci povrcđcnc| cči ojc istcruj ući z|c
duhovc. Hogpcvačmo| i tvi biojcsin bogancbaAtcc.
Si si matai | aa
l |cgcndama s 1ongc, s i nsunca. Ncka žcna rodi | aj c Si -
simatai | auzatoštojc ,čcsto i š| a da | ovi ri bui i ma| a običaj
da sc okrcćc prcma zapadu i zastajkuj c | cđi ma okrcnuta
suncu". Kada jc dcčak porastao, odj cdri o jc na Samou.
1amosc i za|jubi , tcscvrati da roditc|j i maispriča o svom
skorom vcnčanju. Majka mu rcčc da sc popnc na brcg i
porazgovara sa sunccm kojc sc rađa| o. 1o Sisi matai | aa i
uči ni tc od svogncbcskogoca dobidvazavcž|ja¸j a. jcdan
.
j c
mogao da otvori kako bi stckao bogatstvo, a drugi nijc
smco da otvori . Pos|c vcnčanj a Si si matai | aa prcd| oži da
odu na 1ongu. Na putu jc žcna nava| ji va| a na njcga da
otvori i zabranjcni zavcŽ|jaj.1o| i kostvari i zađci znjcgada
čamacpotonua njihdvojcsc udavišc.
406 Ckcatnja
1aaroa
Na ostrvu1ahi t i , vrhovno bi ćc i tvoračko božanstvo. Hi o
j c tvorac života i smrti . Zva| i su ga Ruai tupra, ,. izvor
rasta' , scnkc mu bchu kit i p| ava ajku| a. Òdv|astitog tc|a
1aaroa nači ni prvu lare-alua, ,božj ukuću', kojajcposta| a
uzor za svc hramovc. 1u kuću su zva| i krcvctom vc|ikog
gospodara, roi -i -tc-|atu1aaroa. Codi tìc 1 769, toko|u po·
sctc 1ahi tij u. kapctan Kukjc zapi sao dajc , s|ičnost izmc
đu ovog sk| oništa i Zavctnog kovčcga kod 1cvrcja izu
zct na".
I drcvnavrcmcna|judc pogodi vc| i ka sušat cuzvi knu-
šc. . 1aaroa, tvorac svcta, čij a k| ctva jc smrt, gncvan jc.
Proždi rc nas' "Zatonjihov kra|j narcdi svc�tcnicima dasc
mo| c za spascnjc, a| i oni nc mogahu ugodi ti bogu. Ònda
kra|j rcčc da moraj u dadrhtc i unizc sc |j udskom žrtvom
jcr bogovi vo| c |judsko mcso, kojc sc zva| o ,dugonogu
ri ba
·
. te a vac rora. lj udska žrtva sc svidc 1aaroi. i ki ša
ponovo padc. /| i tosc rctko dcšava| oprc potopazato što
jc proždr|jivi bogrataÒrotada i maoma| ov| asti . Žrtvc su
odabi rancmcđuratni mzarob|j cni ci ma.
1ahi ćanski mi t o stvaranju postav|ja 1aarou u tamu
kosmi čkogjajcta. Òn , sc razvi o u samoći . Hi o jc v|astiti
roditc|j, bcz oca i maj kc. 1aaroi nc pri rodc bchu bczbroj-
nc. Hi ojcgorc,do|ci u kamcnu. 1aaroajc biobožja kuća.
Kičma mu jc bi | a s| cmcnjača. a rcbra potporni stubovi . '
Zati m bogprobi |jusku. i spi | c sc i stadc na krhoti nc. Zu·
rcćiu prai skonskutamu,shvati dajcsam. Nijcbi|oni kop-
na ni ncba ni mora. Postoja| oj c samo ništavi|o. lmoran
odti ši nc i prazni nc, 1aaroa upotrcbi dco |j uskc kao . vc-
| i ki tcmc| jsvcta,zastcnjc i t| o". drugidcoposta ,ncbcska
kupo| a¨
, pošto sam postadc osoba. bog stvori svc što sc
danas na| azi u vasc|jcni . Prcma varij anti tc |cgcndc,
1aaroaj cstvoriosvctodv| asti togtc| a, izuzcvg|avc.
Rečnik svetske mi tologije 407
1aburi mai
U mi to| ogiji Ci |bcrtovi hostrva,si n Bakoc,po| ubožanskog
prctka. Stanovni ci Ci |bcrtovih ostrva raz| ikova| i su tri vr-
stc bi ća. bogovc. alli, po| ubožanskc prctkc, anti-ma ao­
mata, i |judc, uomu!u.
Prvi potomci Bakoc i njcgovc žcnc, Nci Ngui ri ki , bi | i
su, svi rcdom. ri bc. Kasnijc sc rodišc čovck 1aburi mai i
njcgov brat 1canoi , , čckićog|ava ajku| a'. Pošto jc 1abu-
ri mai bio drukčijcg ob|ika odnj i h. dccu-ribc bcšc sramota
tc skovašc zavcru da ga ubi ju. 1canoi upozori Bakou i
ovaj pos| a1aburi maij a da| cko odat|c na | cđi mabrata-
-ajku| c. l skrcavši 1aburi maij a, 1canoi zadobi ncbo i po-
stadc zvczda. 1abu-ri mai osta na zcm|j i . 1cdiio jc izmcđu
ostrva i našaoscbižcnu. Sin i mjc bio pusto|ovni1c-ari ki -
-n-tarava, koji j c po| agao pravo na svcto drvo, zvano
uekcra, kojcjcdoscza| odoncba, a zažcnujcuzcoNc1c-
rcrc,boginjudrvcća. l znj i hovogbraka potckaojc Kirata-
-n-tc-rcrci , ,naj | cpši čovck'. prcdački osnivač čija jc
|cpotabi | adovo|j nazarađanjcdccci bczžcnc.
Jagaro
Na Novi m lcbri di ma, mudrom i dobrohotnom duh-ju-
naku 1agarou suprotstav|ja sc Sukcmutua, duh koji jc
htcodasvcbudc | ošc. 1agarojcsi šaos ncba, nači ni o|judc
i svc drugo i vratio sc na ncbo. Raš|jog|avi Sukc-mutua.
pak. pri padao jc zcm|j i , a z|oćudna narav dovc| a ga jc do
progonstva u prova| i ju bcz dna. gdc v|ada nad duhovima
pokoj ni ka.
U tomdc| u Mc| anczijcpostojc raz| i či tc tradicijc vczanc
za duhovc zvanc vui . Na ncki m ostrvi masc vcrujc da su
1agaroi njcgovavrstabcsmrtni i isti kao|judi , osi mšto nc
jcdu i nc piju. !ji h. mcđuti m, samo mrtvi mogu vi dcti .
Oruga ostrva i maju vuijc za svcta mcsta i kamcnjc. l jcd-
nom mitu govori sc o dubokom ncs| aganj u izmcđu1aga-
roa i Sukc-mutuc oko prirodc čovcčanstva. Kada su stvo-
ri | i |j udc, 1agaro rcčc da· |j udi trcba da hodaju na dvc
-
408 Okeallija
nogc, u Sukc-mutuu du trcbu du sc krcću kuo svinjc. Nu
srcću, 1uguroovu rcč bi posl cdnj u, tc |judi scbi izgrudišc
scl u. Žcnu spusi tc|ju čovcčunstvu bi | u jc \i nmuru, . , opno
kri| a'. 1cdnogu dunu 1aguro ug|cdu kri l utcžcnc kuko s|c
ćus ncbu du sc okupuju. \i dcvši kukoski duju kri | u, ukru-
dc jcdun puri sukri ga kod kućc. Zuti m sc vruti nu žu|o i
vidc du su svc odl ctc|c osim onc bcz kri | u, kojom sc i
ožcni . Oocnijc jc prckorcvunjc 1uguroovc brućc rustuži lo
\i nmuru. Ònu odc u kuću,scdc i počc dujccu svcdokjoj
suzc nc sprušc zcm|j u koj u joj jc pokrivu|u kri l u. Pomoću
krilu ponovojcod|ctc| ununcbo.
Junc- muhutu
l muorskoj mi to|ogij i , otucšumui svihstvurikojcsc nulu-
zc u nji ma i|i kojc su sugradcnc od stubu| u. Ruzdvoji ojc
Rungi ju, ocu ncbu, od Pupc. mujkc zcm| jc. u| i gu jc poti-
snuo 1u-mutuucngu, bog i otuc okrutni h |judskih biću.
C| uvni ncprijutclj, mcduti m, bio mu jc bog moru 1ungu-
roa. Nu1uhi ti ju, Avc-ai tu, ,rcputi bog", bioj cvoduvojski
1unc-muhutc u vrcmcrutu. /vc-ui tu j cvcrovutno bio bog
čarobnj ak, zumi š|jun kuo mctcor, kupustog ob| i ku, vc| i kc
gluvc i dugačkog p| umcnog rcpu. Huvujci s u1unc-muhutu
zvul i Kuncovi m i mcnom, a za proti vni ku su mu da| i boga
| i gnj i Kunu| ou, koji jc povczivun s vcštičl ukom i podzcm-
nim svctom. I |cgcndumu sc 1unc-muhutu i 1anguroa, ili
Kanc i Kunul ou, pojuv|juju kuoonuj koji čovcčunstvumis|i
dobro i onuj koji mu mis|i zlo. Òni prcdstuvljaju ckvi-
vulcnt mc| unczijskom mitu o1o-Kubi nuni i 1o-Kurvuvuu.
1ukojc,npr. , 1unguroi nuk| ctvuuvc| usmrt usvct.
Jungurou
Po| i nczijski bog ri bui gmizuvucu. Nu Huvuji mujc bi o po-
znut kuo bog| i gnji Kuna| ou. Po muorskomprcdunj u, 1un-
guroujcpotružiobczbcdnosk| oništc u okcunukudujcbog
o| ujc1uuhi ri - mu-tcubcsncozbogRungij u, nji hovogocu.
Rečnik svetske mitologije 409
Ljcdnoj pri či su urhi pc| ugu1uumotu, koji jc čuvcn po
urhcti pskom kvu| i tctu svoji h | cgcndi , govori sc o borbi
izmcdu1unguroc,i l i 1uguroc, i Rogo-tumu-hcrcu,dcmon-
skc hobotni cc. 1cdnom jc 1ugurou jcdrio do ostrvu lu-
umcc, pundunu taj anstvcnc huvujskc bogi njc Huumcc.
luumca jc bi l u žcnu s jcgulj amu u rodni ci kojc su ubijulc
|judc, u|i jc 1ugurou nuuči | u kuko du i h izmumi nupoljc.
Òn | cžc s njom tc onu rodi 1u-nui -ku-rcrcuu i 1uri-u-|u-
umcu. Potonji uzczu žcnuIi nu-a-ruuri ki . M|udcnci su uži-
vu| | du jcdrc nu tulusimu, u| i jcdnogu duna dcmonsku
hobotnicu Rogo-tumu-hcrc ugrubi Hi nu-u-rauri ki i odvučc
jcnu dno okcunu. 1udu1ugurou, 1u-nui -ku-rcrci 1uri-u-
-|uumcu sugrudišc kunu. Kudu 1ugurou izgovori nupcv zu
pori vunjc kunua, Iuumcu povučc vctur u znojjod svoji m
puzuhom pujc moruo du izgovori nupcv zu njcgovo os|o·
budunjc. 1ugaroazumo|i Iuumcudu potruži1u·nui -ka-rc-
rcu, koji sc u mcduvrcmcnu izgubi o nu ncbu. 1uko su
sumo1uri-u-|uumcui 1ugurou otp| ovi | i doRogo-tumu-hc-
rcovc juzbi nc. Pomoću udicc nu kojoj ¸|c kuo mamuc bi | o
zukučcno svcto pcrjc, 1agurou izvučc dcmonsku hobot-
nicu nu površi nu. Sck|i su j oj pi pkc jcdun zu drugim svc
dok sc ni su susvim prib| i ži | i čudovišnoj g| uvi . 1ugurou jc
odscčc i izvučc Ii nu-u-ruuri ki iznjcnc|ji guvcgubicc.
Prcmu Muori mu, supurni štvo1unguroc i 1unc-mahutc,
ocu šuma, vodi porck| o od sukobu su 1uuhiri-mu-tcom.
Ncku 1unguroi nu dccu od| uči l u su du nc podu zu njim u
okcun vcć du potružc utočištc nu kopnu. Pos|c togu jc 1u-
nc-muhutusnubdcopotomkc1u-mutuucngc, boga surovih
|j udsk| h biću, kunui mu, kop|j i mui udi cumuzu ribukojcjc
nuči ni oodsvogudrvcću i mrcžumukojcjc i sp|coodsvojih
vl uknusti h bi | juku kuko bi uni šti | i 1unguroi nu dccu. 1un-
gurou j c i z osvctc uživuo du potupu kunuc, p| avi zcm|ju i
otki dukopnood obu|c.
Jc Ho ma Jc Muk|
Bukvu| no, ,tumui priunjunjc". Prvobi tnutvuru mi tologiji
Ci | bcrtovi h ostrvu. Po tom , ncbu i zcm|j i ", koji bchu
41 0 Okean.ja
mrač� ni i zbijcni na počctku stvari , šctao jc Narcau, pauk
tvorac.
Prcma varijanti tog mi ta o stvaranju. ncbo i zcml ja sc
pokrcću. kao dvc lj udskc šakc kojc sc trljaju jcdna o
drugu. iz čcga nastaju 1abakca. ,prvi od svi h'. i Na-Kaa,
,. njcgov brat. l tami . zvanoj 1cbongi -ro, ti bogovi po-
krcćuvascljcnu.
Jo-Kab| nana
Mcl anczijski tvorački j unak. Stanovnici Novc Hri tanijc
govorc o duhukojijcpostoj aoprc svcga drugoga. ,onomc
koji jc prvi tu bi o'. Òn jc nacrtao dvc ljudskc |i gurc na
zcmlj i , otvoriosopstvcnukožu i poprskaocrtcžc vlasti tom
krvlj u. Zatim jc nad li gurama napravio scnkc pomoću
vcl i ki h l i stova svc dok od crtcža ni su postala dva čovcka,
zvana1o-Kabi nanai 1o-Karvuvu.
Ook jc svc što j c 1o-Kabi nana či ni o bi l o od kori sti
svctu, 1o-Karvuvu ni kada nijc uspcvao da izbcgnc zlo-
srcćnc postupkc. Jcdnoga dana 1o-Kabi nana uzvcrao sc
uzdrvokokosovog oraha, ubraodvazrcl apl oda i baci o ih
na zcml ju. Òni sc raspol utišc i iz nj i h iziđošc dvc prcl cpc
žcnc. 1o-Karvuvui msc di vi otczapi tabratakakojcdošao
do nji h. Òtkrivši njcgovu taj nu, i 1o-Karvuvu sc popc na
kokosovorah. odabra dvajoš ncdozrcl aploda i baci ih na
zcmlj u. Na ncsrcću, pl odovi padošc navrhovc tc su žcnc
kojc izađošciznjihi mal cružnc spljoštcnc noscvc.
Orugom pri l i kom 1o-Kabi nana izvaja ribu u drvctu i
baci jc u morc, gdc jc mogl a vcčno da živi . lz zahval nosti .
ri baj ctcral adrugc ribc ka obal i takoda 1o-Kabi nananijc
morao ni šta drugo da radi scm da i h pokupi . Zadivljcn
timc, 1o-Karvuvu izvaja aj kul u i postavijc na tal asc. Ka-
da ta nczahvalna ribu nijc tcrala drugc ribc prcma .·bal i
vcći hjcsamaproždi ral a, 1o-Karvuvuuscražalostitckaza
bratu šta jc uči ni o. 1o-Kabi nana rcčc. ,Zasl užujcš prczi r.
Sada ćc naši potomci pati ti . 1voja ajkul a jcšćc i ri bc i
lj udc. "
Rečni k svetske mitologije 41 1
1i bl i zanci prcdstavljaj u protivrcčan karaktcr pri rodc.
Stanovni ci Novc Bri tanijc objašnjavaju ncpri jatnc, uznc-
mi rujućc i zastrašujućc stranc svcta kao 1o-Karvuvuovu
gl upost. Kažu da. i akojcstvaranjc dobro, a tosc i pokaza-
lo u postupci ma 1o-Kabi nanc. on. na ncsrcću, i ma buda-
l astogbrata kojiscuvckmcša u onoštoovaj radi . Orugim
rcči ma, 1oKarvuvustvorcnomsvctudodajc tamnu stranu
zl a. krvkoj ascizlivaizralj a ajkul c. togarhcti pskogubi cc.
1pcrcak|
Mi kronczijsko tvoračko božanstvo. 1pcrcakl i njcgova
družbcni ca latmi kai k. i zašl a i zstcnc o koj usu udarali ta-
l asi . zajcdno su upravljal i vascljcnom. l dok jc 1pcrcakl
živco na ncbu, latmi kai kjcprcbi val ana dnu mora, gdcjc
rodila dva si na, kao i jata riba. Zcmlju su. po svcmu su-
dcći . izgradi l c ri bc. baš kaoštoj cparcnjc pojcdi ni h bogo-
vas ribamastvori l olj udski rod.
\at| -kutdžara
Ovatotcmska prctka iz mnogi h l cgcndami hci kl usa. lj udi
guštcri . Jcdan odnji hzvaosc Kurukadi .a totcmmujcbi l a
iguana. l mc drugoga bi l o jc Mumba. a totcm mu jc bi l a
crna iguana. Narod Mandžindža u zapadnoj Austral iji vc-
rujc da su \ati kutdžara sišli s pl ani na tokom ,.snovrcmc-
na'. dobau komcsu sc prcdački duhovi koji spavahu pod
zcmljomprobudi l i i počcl i da l utaj usvctom. \ati kutdžara
su pravi l i obrcdnc napravc , kao štojc i nma pl oča. 1amnc
mrljc na Ml cčnom putu. poznatc kao kadli-paruvilpi-ulu,
i l i ,ncborcčnogtoka'. jcsupl očc kojc su stavljali na ncbo,
dok pl očc kojc su daval i lj udi ma na zcml ji prcdstavljaju
srcdstvozaostaj anjcuvczi s prccima, . sncvači ma¨.
Kada jc čovckmcscc Kul u. i l i Ki di l i . pokušao da na-
pastvujc prvužcnu, ljudi guštcri udarišc ga i ranišc svoj i m
čudotvorni m bumcrangom. Kul uj c uskoro umro na nc-
komncpoznatompoj i l ištu. 1obcšc prva smrt. Prcmajcd-
noj varijanti tog mi ta, kupasta humka koj a sc povczujc s
4I2 Okeanja
tim sukobom predstavlja Kidilijev falus, koji su Vati-kut­
džara odsekl i. Tvrdi se da su zlostavljane žene, koje su pre
predački duhovi nego prva ljudska bića, pobegle na nebo i
postale sazvežđe Vl ašića.
LITERATUA
UVOD
Barthes, R. , Mythologies, trans. A. Lavers (London, 1972).
Blacker, c. , and Loewe, M. , Ancient Cosmologies (London,
1971) .
Breasted, J. H. , The Dawn of Conscience (London, 1933).
Campbell, J. H. , The Hero with a Thousand Faces (New York,
1949) .
Campbell, J. , The Mask of God' Primitive Mythology (New
York, 1 959) .
Day, M. S. , The Many Meanings of Myth (London, 1984).
Eliade, M. , Patters in Comparative Religion (London, 1958).
Frankfort, H. , Before Phiosophy (Harmondsworth, 1949).
Frazer, Sir J. , The Golden Boug (London, 1922) [Džejms Džordž
Frejzer, Zlatna grana: proučavanje magie i relgije, Beograd,
1977, prev. Živoj in V. Simić].
Gimbutas, M. , The Goddesses and Gods of Old Europe: 6500-
3500 B. C. Myths and Images (London, 1982).
Graves, R. , The White Goddess (London, 1948).
James, E. O. , Myth and Ritual (London, 1958).
James, E. O. , Prehistoric Relgions (London, 1957).
Jung, c. , Man and Hs Symbols (London, 1964) [Karl Gustav
Jung, Čovjek i njegovi simboli, Zagreb, Ljublj ana, 1977, prev.
Marija i Ivan Salečić].
Kirk, G. S. , Myth, Its Meaning and Functions in Ancient and
Other Cultures (Cambridge, 1970) .
Levy, R. J. , Relgious Conceptions of the Stone Age and their
Infuence upon European Thought (New York, 1963) .
Levi-Strauss, c. , The Raw and the Cooked' Introduction to a
Science of Mythology, trans. J. and D. Weightman (London,
1970) [Klad Levi-Stros, Pcsno i pečeno, Beograd, 1980, prev.
Danilo Udovički].
Malinowski, B. , Myth in Primitive Psychology (London, 1926) .
Marshak, A. , The Roots of Civilzation, The Cognitive Beginn­
ings of Man 's First Art Symbol and Notation (New York,
1946) .
414 Literatura
Mazzarino, S., The End ofthe Andent Wodd trans. G. Holmes
(London, 1 966) .
'
ZAPADNA AZIJA
Aldred, c. , Akhenaten and Nefertiti (London, 1 973).
Aldred, c. , The Egyptians (London, 1 961 ) .
Be, H. L, egpt from the Reign of Alexander t o the Arab Con-
quest (Oxford, 1 948) .
Begen, C. W. , Troyand the Trojans (London, 1 963).
Bright, J. , A HistOy of Israel (London, 1 952) .
Budge, Sir E. A. W. , Babylonian Life and HistOY (London,
1 884) .
�urrows, M. , The Dead Sea Scrls (New York, 1 956) .
Cerny, J. , Andent Egyptian Religion (London, 1 952) .
Dhal la, M. N. , Zoroastrian Civilization (New York, 1 922) .
Driver, G. R. , Canaanite Myths and egends (Edi nburgh, 1 956) .
Emery, W. , Archaic Egypt (London, 1 961 ) .
Frankfort, J. , Ancient Egyptian Reigion (New York, 1 948) .
Fraser, Sir J . , Folklore i the New Testament (London, 1 91 8) .
Gaster, T. H, Thespis, Ritual Myth and Drama in the Andent
Near East (New York, 1 950).
Grant, R. M. , Onostidsm, An Anthology(London, 1 961 ) .
Gurney, O. R. , The Httites (Harmondsworth, 1 952).
Hal lo, W. W. and Simpson, W. K. , The Ancient Near East
(London, 1 971 ) .
Harden, D. B. , The Phoenicians (London, 1 962) .
Herm, G. , The Phoenicians (London, 1 975) .
Hooke, S. H. , Babylonian and AssyIian Religion (London,
1 953).
Hooke, S. H. , Middle Estern Mythology (Harmondsworth,
1 963) .
James, E. O. , Ritual and Myth in the Andent Near East
(London, 1 958) .
James, M. R. The Apocrhal New Testament (Oxford, 1 924) .
Kaster, J. , The Literature and Mythology of Ancient Egypt
(London, 1 970) .
Kenyon, K. , Amorites and Canaanites (London, 1 966).
Kramer, S. N. , Hstory Begins at Sumer (London, 1 958).
Rečnk svetske mi tologije 41 5
Kramer, S. N. , SumeIian Mythology (London, 1 961 ) .
Lang, D. M. , Lives and Legends of the GeOlgian Saints
(London, 1 956) .
Moret, A. , The Nile and Egyptian Civilization (London, 1 927) .
Moscati, S. , The Wodd of the Phoenidans, trans. A. Hamilton
(London, 1 968).
Moulton, J. H. , EadyZoroaslIianism (London, 1 91 3) .
O' Leary, de Lacy, The Saints of Egypt (London, 1 937).
Olmstead, A. T. , History of Assyria (London, 1 923) .
Oppenheim, A. L. , Andent Mesopotamia (Chicago, 1 964).
Postage, J. N. , The First Empires (Oxford, 1 977) .
Pritchard, J. B. , Ancient Near Estern Texts Relating to the Ol
Testament (Princeton, 1 950) .
Redford, D. B. , Akhenaten, the Hereti King (Princeton, 1 984) .
Ringgren, H. , Israelite Religion, trans. D. Green (London,
1 966).
Ringgren, H. , Relgions of the Ancient Near East, trans. J .
Sturdy (London, 1 973).
Shorter, A. W. , The Egyptian Gods (London, 1 937) .
Steindorff, G. , and Steele, K. c. , When Egypt Ruled the East
(Chicago, 1 942) .
Zaehner, R. c. , The Dawn and Twilight of Zoroastlianism
(London, 1 961 ) .
JUŽNAI SREDNJA AZIJA
AI I chin, B. and R. , The Birth of Indian Civilzation (London,
1 971 ) .
Babbit, 1 . (trans. ) , The Dhammapada (New York, 1 936).
Bhattacharji, S. , The Indian Theogony (Cambridge, 1 970) .
Bouquet, A. c. , Hinduism (London, 1 947) .
Conze, E. , Buddhism: Its Essence and Development (London,
1 951 ) .
Coomaraswamy, A. K. , Elements of Buddhist Jconography
(Cambridge, Mass. , 1 953) .
Cowel l , E. B. (trans. ) , The Jataka, or Stories al the Buddha 's
FOmer Births (Cambridge, 1 895-1 907) .
Davids, T. W. E. , Buddhism, Its Hstory and Literature
(London, 1 896).
416 Literatura
Eliade M. Yoga Immortality and Freedom, trans. W. ER. Trask
(London, 1 958) [ Mirča Elijade, Joga: besmrtnost i sloboda,
Beograd,1 984, prev. Zoran Zec].
Elwin, V. , The Tiibal Myths of Olissa (Oxford, 1 954).
Fairservis, W. A. Jur. , The Roots of Ancient India (London,
1 971 ) .
Hoffman, H. , The Religious of Tibe, trans, E. Fitzgerald
(London, 196] ) .
J aini, J. , Out/ines of Jainism(Cambridge, 1 940) .
Keith, A. B. , The Relgion and Philosophy of the Veda and
Upanisads (Cambrigde, Mass. , 1 925) .
Kosambi, D. D. , The Culture and Cvilzation of India in
HistoJical Out/ine (London, 1965).
Kramrisch, S. , The Hndu Temple (Calcutta, 1 946) .
Lengyel, E. , Aso
k
a the Great. India ' Royal MissionaIY (Lon-
don and New York, 1969) .
Levy, P. , Buddhism-a 'MysteIY Religion? (London, 1 953) .
Nikhilanada, S. (trans. ), The Bhagavad Gita (New York, 1 944) .
O'Flaherty, W. D. , The Hindu Myths (Harmandsworth, 1 965).
O'Flaherty, W. D. , The 01igins of Evil in Hndu Mythology
(Berkeley, 1 976) .
Piggot, S. PrehistOie India ( Harmandsworth, 1965) .
Renou, L. , Relous of Ancient India (London, 1 951 ) .
Zaehner, R. C, Hndu and MuslimMysticism(London, 1 959) .
Zimmer, H. , Myths and Symbols in Indian Art and Civilization
(New York, 1 946) .
Zimmer, H. , Philosophies of India (New York, ] 951 ) .
I STOČNA AZIJA
Aneskai, M. , HistoIY of Japanese Religion (Tokyo, 1 963).
Bynner, W. (trans. ) , The Way of Lif according to Lao Tzu
(New York, 1 962) .
Christie, A. , Chinese Mythology(London_ 1 983).
Cole, F. C, The Peoples of Malaysia (New York, ] 945) .
Coomaraswamy, AA. K. , HistOlY odlndian and Indonesian Art
(New York, 1 927) .
Cotterell, A. , The First Emperor of China (London, 1 981) .
Creel, H. G. , Confucius and the Chinese Way (London, 1 960).
Graot, J. J. L. de, The Religious of China (Leiden, 1 892) .
Rečnik svetske mitologije 417
Hori, 1. , Folk Religion in Japan: Continuity and Change (Tok­
yo, 1 968) .
Ishida, E. , Japanese Culture: A Study of Origins and Charac­
leJstis (Tokyo, 1 974) .
Kitagawa, J. , Religion in Japanese HistoIY (New York, 1 966).
Needham, J. , Science and Civilization in China, 2 HistOJy of
Scientifc Thought (Cambridge, 1 959) .
Sandin, B. , The Sea Dayaks ofBorneo before white Rajah RuJ
(London, 1 967) .
Saunders E. D. , Buddhism in Japan (Philadelphia, 1964) .
Smi th, D. H. , Confucius (London, 1 971 ) .
Steinilber-Oberlin, E. , The Buddhisl Sects of Japan, trans. M.
Loge (London, 1 938) .
Varley, H. P. , Japanese Culture: A Short History (New York,
1973).
WaJey, A. , The Way and Its Power: A Study of the Tao Teh
C"hing and its place in Chinese Thought (London, 1 934).
Watts, A. W. , The Way of Zen (London, 1 957) [AJen Vats, Pul
zena, Beograd, 1 982, prev. Branislav Mil i n-ković].
Wright, A. F. , Buddhism in Chinese HstO (New Haven,
1 959) .
EVROPA
Altheim, F. , Hj�tOlY of Roman Religion, trans. H. Mattingly
(London, 1 938) .
Benett, E. L. , The Pylos Tablets (Princeton, 1 955) .
Branston, B. , Gods ofthe North (London, 1955).
Branston, B. , The Lost Gods of England (London, 1957) .
Cook, A. B. , Zenus (Cambridge, 1 91 4-20) .
Cotterell, A. , The Minoan Wodd(London, 1 979) .
Crossley-Holland, K. , The Norse Myths (London, 1980) .
Cumont, F. , Afterlife in Roman Paganism (New Haven, 1 922).
Curtin, J . , Myths and Folk Tales of h'eland (Boston, 1 890) .
Darrah, J . , The Real Camelot: Paganism and the Arthurian Ro-
mances (London, 1 98] ) .
Davidson, H. R. E. , Scandinavian Mythology (London, 1 969).
Evans, Sir A. , The Palace of Minos (London, 1921 -35).
Farnell, L. R. , Greek Her-Clts and Ideas of Immortality
(Oxford, 1 921 ) .
418 Literat ura
Frend, W. M. e, Martyrdom and Persecution in the Early
Church (Oxford, 1 963) .
Gimbutas, M. , The Balts (London, 1 963).
Grant, M. , Roman Myths (London, 1 971 ) .
Guthrie, W. K. e, OJpheus and Greek Religion (London,
1 935).
Humphreys, E. , The Taliesin Tradition. A Quest [or the Welsh
Identity (Bury St Edmunds, 1983) .
Jeffery, L H , Archaic Greece: the Cty-states, c. 700-50U B. e
(London, 1 976) .
Kerenyi, C, The Gods of the Greeks, trans. N. Cameron, (Lon­
don, 1 981 ) .
Kerenyi, e, The Heroes of the Greeks, trans. H. J . Rose (Lon­
don, 1 959) .
Kirk, G. S. , Raven, J. E. , and Schofield, M. , Te Presocratic
Philosophers (Cambridge, 1 983).
Lethbridgc, T. e, Gogmagog. The Bwied Gods (London,
1 957) .
Lloyd-J one s, H. , The Justice of Zeus (Berkeley, 1 971 ) .
Luce, J . V. , Homer and the Herk Age (London, 1 975).
MacCuIIoch, J. A. , Medieval Faith and Fable (London, 1 932) .
Markus, R. A. , ChJistianity in the Roman World (London,
1 974).
Momigliana, A. D. , The Confict betlVeen Paganism and Chl-
tianityin the Fourth Centwy(Oxford, 1 963) .
Murray, G. G. A. , Five Stages of Greek Religion (Oxford, 1925).
Nilsson, M. P. , Minoan-Mycenaean Religion (Lund, 1 950) .
Ogilvie, R. M. , The Romans aad Their Gods (London, ] 969) .
Ogilvie, R. M. , Early Rome and the Etruscans (London, 1 969) .
Pallottino, M. , Thc Etruscans, trans. J. Cremona (Harmond-
sworth, 1 955) .
Pal mer, L. R. , Mycenaeans and Minoans (London, 1 976) .
Piggott, S. , The Druids (London, 1 968).
Rees, A. and B. , Celtic HeJitage. Ancient Tradition in Ieland
and Wals (London, 1 961 ) .
Rose, H. J . , Ancient Greek Religion (London, 1 946).
Rose, H. J. , Ancient Roman Religion (London, 1 948).
Trump, D. H. , Central and Southern Italy before Rome
(London, 1 966).
Rečni k svetske mitologije 41 9
Verant, J . P. , Myth and Society in Ancient Greece, trans. 1
Ua yd (London, 1 980).
WaIcot, P. , Hesiod and the Near East (Cardiff, 1 966).
Willets, R. F. , O'etan Cults and Festivals (London, 1 962) .
Wilson, S. , Saints and their Cults: Studies in Religious Sociology,
Folklore and HistoIY(Cambridge, 1 984) .
AMERIKA
Jdams, R. E W. , PrehistOJie Mesoamerica (Boston, 1 977) .
Haas, O. V. , and Xingu, e V. , The Indians, Their Myths
(London, 1 974) .
Burland, e A. , The Gods of Mexico (London, 1 967) .
13urland, e A. , Montezuma (London, 1 973) .
arpenter, E. ,
E
skimo (Toronto, 1 959).
Clark, E E, Indian Legends o[ the Pacifc NorthIVest
(Berkeley, 1 963).
Derek, M. , Divine HOJ·semen. Voodoo Gods of Haiti (London,
1 953).
Grinnel, G. B. , Blackfoot Lodge Tales. The StOJY of a PraiJie
People (New York, 1 892) .
Hemming, J. , The Conquest of the Incas (London, 1 970) .
Johnson, E. P. , Legends of Vancouver(Toronto, 1 922).
Kroeber, A. L, 'The Arapaho' , Buletin of the AmeJican Mu­
seum alNa t ural History, 1 904, vol. XVIII.
Lumbreras, L. G. , The Peoplesand Cultures al Ancient Peru,
trans. B. J . Meggars (Washington, 1 974) .
Matthews, W. , Navaha Legend (Boston, ] 879) .
Morley, S. G. , The Ancient Maya (Stanford and Londo, ] 946) .
Rasmussen, K. , The People of the Polar North. A Record (Lon-
don, 1 908) .
Reichel-Dolmatoff, G. , Amazonian Cosmos. The sexual and
Religious Symbolism of the Tukana Indians (Chicago, 1 971 ) .
Sahagun, Fray Bernardino de, General Histo(v of the Things of
NeIV Spain (Utah, 1 960-70) .
Schmidt, W. , Hgh Gods in North America (Oxford, 1 933) .
Sejourne L, Burning Water. Thought and Relgion in Anient
Mexico, trans. I. Nichol son (London, 1 956).
Spence, L, The Myths of the North AmeJican Jndians (London,
1 91 4) .
420 Literat ura
Thompson, J. E. S. , Maya HistOY and Religion (London, 1 971 ) .
Thompson, S. , Tales of thc North Amelican lndians (Camb­
ridge, Mass. , 1 929).
Valiant, G. e, Aztcc.�· of Mexico. Oligin, Rise and Fall of the
Aztec Nation (New York, 1 944) .
Weaver, M. P. , Thc Aztecs, the Maya, and their Predecessor s
(London, 1 972).
AFRIKA
Abrahamsson, H, The OJigin of Death. Studies in African
Mythology (Uppsala, 1 951 ) .
Brown, J . T. , Among the Bantu Nomads (London, 1 926).
Cronise, F. M. , and Ward, H. W. , Cunnie Rabbit, Mr Spider and
the Other Beef West Afican Folk Tals (New York, 1 903) .
Dornan, S. S. , Pygmies and Bushmen of the KalahaJi (London,
1 925).
Forde, D. , Afican Worlds. Studies in the Cosmological Ideas
and Socal Values of Afican Peoples (Oxford, 1 954) .
Frobenius, L. , and Fox, D. e, African Genesis (London, 1 938).
Hollis, A. e, The Masai (Oxford, 1 905).
Little, K. L, Thc Mene ofSieiTa Leone (London, 1 951 ).
Lystad, R. A. , The Ashanti (New York, 1 958) .
Mbi ti, J. , Concepts of God in Afica (London, 1 970).
Middleton, J. , Lugbm' Religion. Ritual and A uthoIity among an
East Afican People (Oxford, 1 960).
Parrinder, E. G. , AFrican Traditional Relgion (London, 1 962) .
OKEANIJA
Beckwith, M. , HalVaiian Mythology (Honolulu, 1 970).
Christi an, F. W. , Easter Pacilic Lands: Tahiti and the Mar­
quesas Islands (London, 1 91 0) .
Christi an, F. W. , The Caroline Islands. Travel in the Sea of the
Little Islands (London, 1 899).
Codrington, R. H. , The Melanesians. Stud
/
es in their Anthro­
pologyand Folk Love (Oxford, 1 891 ) .
Elkin, A. P. , The Australan AboJigines. l-ol V to Understand
Them (Sudney, 1 938).
Furness, W. H. , The Island of Stone Money, Uap of the
Carolines (London, 1910) .
Rečnk s\'etske mitologije 421
Gifford, W. , 'Tongan Myths and Tales', Banice Pauahi Bishop
Museum, Buletin 8 (Honolulu, 1 924) .
Gill, W. W. , Myths and Songs frm the South Pacfc (London,
1 876).
Grey, Sir G. , Polynesian Mythology and . Ancient Traditional
Hstof the Maors as told by their Priests and Chiefs
(London, 1 855).
Grimble, Sir A. , Migrations, Myth and Magic kom the Gilbert
Islands. Early Writings alTanged by R. Oimble (London,
1 972) .
Henry, T. , 'Ancient Tahiti' , Banie Pauahi Bishop Museum,
Bulletin 48 (Honolulu, 1 928).
Roheim, G. , The Eternal Ones of the Dream (New York, 1 945) .
Seligmann, e G. , The Melanesians of British New Guinea
. (Cambridge, 1 91 0).
.
.
Spencer, B. , and Gil1en, F. J. , The Native Tribes of Cntral
Australa (London, 1 899) .
Stair, J. B. , OlSamoa (London, 1 897):
Thomson, B. , The Hns. A Study of the Decay of Custom
(London, 1 908) .

Westervelt, W. D. , Legends of Main, a Demi-god of Polynesia,
and his Mother Hna (Honolulu, 1 91 0) .
White, J . , The Ancient HStOY of the MaOl His Mythology and
Traditions (Wellington, 1 887) .
Worsley, P. , The Trumpet Shal Sound A Study of 'Cargo' Clts
in Melanesia (London, 1 957).
INDEKS
Abalujija, 349, 363, 364
Abasi, 334
Abe Mango. v. Page Abe
Abzu. v. Tijarat
Ačimi. v !terter
Adam. v. Satana
Adapa, 27
Aditi. v. Rišiji
Adjok. v. Adžok
Admiralska ostrva, 370, 385
Adonis, 24, 28, 1 99, 206, 253
Adroa, 334, 335
Adžisit, 147
Adžok, 335
Afrika, 283, 329-366; v. takođe
Zapadna, Istočna i Južna
Afrika
Afrodita, 24, 28, 50, 1 90, 1 98,
199, 200, 203, 21 7, 21 9, 222,
228, 234, 239, 244, 269, 271
Agaremnon. v. Erinije
Agbe-Naete. v Mavu-Lisa
Age. v. Mavu-Lisa
Agni, 96, 1 25, 1 29, 1 35
Agve, 283, 291
Ah Puč, 283, 296
Ahetaton, 66
Ahifatumoana, 401
Ahil, 200, 245, 256
Ahoeitu, 373, 374
Ahriman, 22, 28, 44, 53, 57,
69, 70, 77, 1 56
Ahura Mazda, 28, 30, 44, 52,
5
6, 57, 69, 70, 77, 98
Aido Hvedo. v Mavu-Lisa
Ai-tupuai. v. Oro
Aj Apaek, 284, 317
Ajar Ajka, Ajar Kači, Ajar
Manko j Ajar Oko. v
Manko Kapak
Ajgamuksa, 335
Ajida. v. Dambala
Ajisoj imstan v. Punocihjo
Ajzen-mju. v Fudo-mju
Akambe, 330, 336
Akani, 330, 353
Akat, 33, 40
Akteon. v Artemida
Alčera, 374
Alah, 25, 26, 31, 54, 77, 337
Alalus. v. Ulikumi
Ale. v.
Ć
uk u
Alekta. v. Erinije
Algonkini, 278, 293, 294, 302,
31 1 , 324
Al ilat, 31
Altdžira, 374, 375
Aluberi. v. Kururumani
Aluri , 338
Ama. v. Lebe iNomo
Amaterasu, 1 43, 1 47, 148,
149, 1 65, 1 75, 181
Amazonke. v. Prijam
Amenhotep. v Imhotep
Amenofis IV, 1 8, 66, 74
Amerika (Severna, Srednja i
Južna) , 275-327
Amfitri ta. v Posejdon
Ami da-nioraj, 1 49, 150, 1 66,
1 81
Amitaba, 96, 97, 99, 149, 171,
1 74
Am-mut, 58, 64, 70
Amor. v. Kupidon
Amotken, 284
Amrita, 97
Amnn, 31 , 62, 66
An, 32, 41, 42, 49, 60
424 Indeks
Anšar. v Tij amal
Anansi , 331 , 332, 335
Ananta, 98, 1 20, 1 34
Ana1. v Aslarta i Bal
Andrij amahilala. v.
Andrij ambahomanana
Andrij amani tra. v Zanahari
Andrijambahomanana, 336
Angakok, 285, 31 6
Angra Mainja. v. Ahriman
Anhis. v. Afrodita
Ankor Vat, 94, 1 46, 1 60
Ankore, 358
Ant i hrist, 1 94, 200, 201 , 21 3
Antiopa. v Tezej
Anu. v. Adapa i An
Anubi s, 32, 63, 78
Apači, 287
Apis. v. Ptah
Apofis. v. Ra
Apoj an Tači. v A vonavilona
Apolon, 1 32, 194, 201 , 202,
203, 205, 218, 220, 228, 252,
255, 263, 274
Apsirt. v. Jason
Arabija i Arapi, 25, 26, 31, 52,
70, 76, 77, 1 46, 329
Aranda, 372, 373, 374, 375,
392
Araun. v. Pu il
Aravak I ndij anci , 282, 307
Arđuna, v. Višnu
Arej , 1 99, 202, 205, 217, 227,
229, 234, 239, 242, 257
Arematapopoto, 401
Aremataroroa, 401
Arijadna. v. Tezej
Artemi da, 201 , 202, 203, 205,
21 8, 226, 230, 274
Artur, 203, 204, 223, 224, 238,
240, 242, 265, 293, 301
Aruna, 21 7
Aruru. v. Gilgameš
Asa, 330, 336
Asgaja Gigagej, 285
Asi, 204, 222
Asirija i Asirci, 24, 32, 34, 44,
51 , 60, 61, 82, 1 98
Asklepije, 49, 1 89, 202, 205,
228, 322
Astarta, 24, 28, 33, 50, 190
Asteci, 275, 279, 280, 288, 295,
301, 302, 303, 306, 309, 31 3,
31 7, 318, 319, 320, 321 , 322,
323
Asure, 98
Ašanti, 354, 356, 359
Ašoka, 94
Ašur, 32, 34, 51
Ata, 390
Ataensik, 285, 293, 294
Atai ntdžina. v. Jurlungur
Ataj . v. Abasi
Atea, 375, 405
Atena, 203, 205, 206, 220, 224,
227, 232, 234, 243, 246, 251,
254
Athirat, Athtar j Athtart. v.
Astarta
Atij us Tirava, 285
Ati s, 27, 34, 57, 206, 228
Atlant. v. Prometej
Aton. v. Ra
.
Atrahasis. v. Enlil iNoje
Atri, 122, 123
Atum. v. Ra
Audumla. v Bor
Auka, 293
Aurijarij a. v. Nei Tituaabine
Australija i Aboridžini, 324,
367, 372, 373, 374, 375, 376,
377, 378, 383, 384, 389, 392,
396, 398, 41 1
Auve, 375
Avalokitešvara, 95, 99, 1 17,
1 28, 1 58, 1 71
Ave-aitu. v. Tane-mahuta
Avitelin eta. v. Avonavi10na
/ vonavilona, 286, 348
/ vraham, 24, 58, 76, 216
Azija, v. Istočna, J užna i
Srednja, i Jugoistočna
Azija
Azijak. v Pinga
Azrai l , 336, 337
Aži Dahaka, 28, 30, 70
Bačue. v. Čiminigagva
Bagadžimbiri, 376
Bagirata. v. Šiva
Bah. v. Dionis
Bahubali. v. Gomatešvara
Baj ame, 376
Bakoa. v. Taburimai
Bakongo, 355
B, 33, 35, 36, 40, 46, 73
Balarama, 98
Balder, 205, 206, 207, 223,
241 , 249
Bali, 1 45, 1 46, 1 55, 178
Balti, 197, 262, 263, 272
Bamapana, 376
Bambara, 358
Banjarvanda, 341 , 342, 346
Banjoro, 358
Banksova ostrva, 370, 377,
387, 388, 393, 399
Banoi , 377
Bantu, 329, 341 , 363
Baradvađa. v. Rišiji
Barata, 1 09, 1 1 0, f21 , 1 33
Baron Samedi. v. Gede
Baruh, 25
Baštet, 37
Bazilisk. v. Bestijarijumi
Behemot. v. Levijatan
Belzebub. v Satana
Benten, 1 50, 1 51
Beovu1f. v. Grendel
Bergelmi. v. Odin
Bersi1ak de Odezer. v. Gavej n
Rečni k svetske mitologije 425
Bes, 37
Bestijarijumi, 207
Bestla. v. Bor
Binbinga, 377, 378
Biragnulu. v. Baj ame
Bišamon-teno, 1 5 1
Bobi -bobi, 377, 378
Bočika, 287, 294
Bodidarma, 1 5 1 , 1 52
Bonakon. v. Bestij arijumi
Bor, 207, 247, 248
Boraro. v. Vai-mase
Borej, 208
Borneo, 146, 170, 1 71 , 1 77
Borobudur, 145, 1 58
Braća Viljas Boas, 282
Brahma, 89, 90, 91 , 96, 98,
1 00, 101, 1 02, 1 04, 1 05, 1 10,
1 12, 1 13, 1 1 4, 1 15, 1 17, 1 19,
120, 1 23, 124, 125, 1 26, 132,
133, 136, 1 60
Bran, 208, 250
Bres, 208, 209
Brigi1. v. Dagda
Brigu. v Rišiji
Britanija, 192, 1 93, 1 95, 203,
224
Budžang. v Kumang
Buda, 89, 91 , 94, 95, 96, 99,
1 01 , 1 02, 103, 1 04, 1 07, 1 08,
1 12, 1 15, 116, 1 17, 1 1 8, 1 1 9,
122, 129, 141, 1 43, 1 49, 150,
1 53, 1 58, 1 59, 160, 1 66, 1 69,
172, 174, 1 81 , 1 82, 184
Budizam, 13, 26, 29, 91 , 92, 93,
94, 95, 99, 1 02, 1 1 0, 1 1 1 ,
1 1 6, 1 17, 1 18, 1 19, 128, 1 39,
1 41 , 1 42, 1 43, 1 44, 1 45, 146,
1 47, 1 49, 1 51 , 152, 1 54, 1 57,
158, 1 59, 1 60, 1 61 , 1 66, 169,
171, 172, 175, 176, 1 81 , 1 83,
1 84, 261
Bue, 378
Buga, 1 52
426 Indeks
Buri, 207
Burij ati, 1 40, 164
Bušmani, 329, 343, 344, 360,
362
Cao Ca�. v Kuen Ti
Cao Čuen, 1 53
Cejlon, 92, 94, 95, 99, 1 02, 1 09,
1 1 1 , 1 1 2, 1 30, 1 32, 133, 134
Cel arons, 287
Cenagahi . V. Najenezgani
Cenahal e. v Najenezgani
Cerera. v Demetra
Ci-da ltaj, 287
Cimer, 1 3
Coavic, 288
Coede, 337
Cohanoaj, 288, 292, 310, 31 1
Crna Stopala, 31 1 , 31 2, 315,
317
Cuki-jomi, 1 63, 165, 18J
Čak, 288, 296, 299, 3] 8
Čako, 300
Čalčihuitlikvc, 288
Čandaka. V. Buda
Čandragupta Maurja, v
. Rišaba
Čeroki, 285
Či, 294
Čičen Ica, 278
Čijuta, 337
Čiminigagva, 288, 289
Čipča I ndij anci, 287, 288, 294
Čipčakum. v Bočika
Čistilište, 209
Ču Pa Čij e. v Tripi taka
Čuku, 337, 338
Da. V. Mavu-Lisa
Da Čuen, 1 80
Dafna. v Apolon
Dagda, 209
Dagon, 36. V. Bil
Dahan, 378
Dai niči-nioraj , 1 53, J 54
Dakša, 1 05, 1 1 9, 121, ] 24
Dakota Indijanci , 324
Dal aj -lama, 95, 99, 1 1 7
Dambala, 289, 291
Dan Petro. V. Dambala
Dana, 210
Danaj a. V. Persej
Danilo, 22, 38, 39, 40
Dardan. V. Eneja
Darma, 1 05
.
Daruma. V. Bodidarma
Datatreja, 123
Decije. V. SV. Hristofor
Dedal , 21 0, 2] ] , 244, 263, 266
Demetra, 21 1 , 236, 254, 261
Demijurg. v Simon Čarobnjak
Devi, 89, 93, 1 05, 1 06, ] 07,
1 10
Devica Marija, 212, 21 3, 314
Didona. v Eneja
Dies irae, 21 3
.
Dilga. V. Bagadžimbiri
Dionis, 1 87, 21 1 , 21 4, 215,
222, 244, 253, 261
Dioskuri , 21 5
Dives, 21 6
Djainizam 92, 93
Dogen. V. saka-nioraj
Dogoni, 347, 353, 354
Dokvibuč, 289
Driopa. v Apolon
Druidi, 1 93, 21 0, 21 6, 25]
Druj . V. Rašnu jSaošjant
Dudugera, 379
Durga. v Devi
Dusura. v Alilat
Džangavuli, 378
Džizo-bosacu, 1 54, 1 66
Džodo. v Amida-niOaj
Džok, 338
.
Džou Sin. v Sjen
Džuang Ce, 1 40, 1 68, 172
Džul ana. V. Ndžirana
Džumu, 398
Džuok, 338
Ea. V. Enki
Ebe. V. I nana
Edšu, 332, 333
Edao. V. Loa
Edip, 76, 21 6, 21 7
Egipat i Egipćani, 9, 17, 18, 19,
21 , 23, 24, 26, 31, 32, 33, 37,
47, 48, 52, 53, 54, 56, 58, 62,
63, 64, 65, 66, 70, 72, 73, 74,
75, 77, 78, ] 1 0, 1 87, 189,
1 90, 220, 252
Egist, 220
Ehnaton. V. Ra
Eho. V. Pan
Eitumatupua. V. Ahoei tu
Eja, 2 1 7
Ejet. v Jason
Ejlejt ij a, 21 8
Ejnheriji, 204, 248, 249, 270
Ek čuah, 290
Ekskalibur, 204
El, 24, 33, 35, 36, 39, 40
El Dorado, 290
El ata, 208
Eleusina, 9, 212, 254
Eli!. v. Enl i l
El-l al , 290, 291
Ema-o. v Jen Yang
Empedoklc, 21 8
Enej a, 1 99, 200, 21 9, 260, 263,
270
En-kaj, 331 , 338
Enki, 41, 43, 50, 60, 61
Enkidu. V. Gilgameš
Enl i l , 21 , 32, 34, 41 , 42, 45, 49,
54, 60, 76, 80, 83, 85
Enoh, 25
Enumklo, 291
Epimetej. V. Prometej
Rečnik svetske mi tologije 427
Epona. v Puil
Ereškiga! . v lnana, Ištar j
Nergal
Eridu, 27, 41
Erihtonije, 206
Erinije, 220, 269
Erl anga, 155
Erlik, 1 55, 156
Eros. V. Kupidon i Afrodita
Erzuli, 291
Escanatlehi, 291 , 292, 299,
305, 310
Eskimi, 1 0, 296, 315, 316, 322
Esu. V. Sopona
Bra, 77
Etana, 43
Etiopija, 9, 68
Etna, 73, 218, 226, 235
Etrurci, 191, 192, 233, 240,
241 , 263, 266
Eumenide. v Erinije j Edip
Euridika. V. Orfej
Eurijala. V. Gorgone
Europa, 1 87, 220, 221 , 234,
259, 274
Fahotu. V. Atea
Faro. V. Pemba
Fatu-tiri. V. Atea
Faumea. V. Tangaroa
Faustu! . V. Romul
Fenri. V. Odin
Feton. v Eja
Fidži, 370, 396, 398, 404
Filipini, 1 46, 159, 1 69
Fin Makul, 203, 221 , 235
Flora. v Silvan
Fomorij ani . V. Eres
Fon, 332, 339, 348, 354, 361
Fortuna, 221 , 222
Frej, 1 96, 222
Freja. v Frej
Friga, 222, 223
428 Indeks
Frigija, 9, 3� 197, 199, 21 �
228, 236, 243, 244, 256
Frojd, Zigmund, 1 1
Fudo-mju, 1 57
Fudžijama, 1 57
Fugen-bosacu, 1 58
Fu Si, 1 58, 1 59, 1 62
Ga-gab, 292
Ga-gori b. v. Hejici-ejibib
Gajomart, 44, 70
Gala, 340
Galahad. v Gral
Ganda, 330, 345, 346
Ganeša, 1 08, 1 09, 183
Ganga. v. Sarasvati
Garuda. v Oni i Višnu.
Gauna. v Kaang
Gava. v Kaang
Gavama. v Kaang
Gavejn, 223, 243
Geb. v. Nut
Gede, 292, 293, 327
Gej a. v. Uran.
Genku. v Amida-nioraj
Gerion. v. Herakle
.
Germani , 1 94, 1 95, 196, 204,
206, 207, 222, 228, 230, 241 ,
245, 247, 248, 249, 255, 266,
270
Gevi. v. Kaang
Gilbertova ostrva 371 378
385, 397, 398, 4
'
07, +1 0
'
Gil gameš, 1 0, 1 3, 21 , -B, 44,
45, 61 , 1 89, 400
Gimokodan, 1 59
Gi nečen, 293
Ginemapun, 293
Ginivera. v Artur
Glastonberi, 203, 204, 224
Glauka, 232
GIuskap, 293
Goga, 379, 380
Gogmagog, 224
Gomatešvara, 92, 1 09, 1 1 0
Gora-dai l eng, 380
Gorgone, 203, 224, 254
Gosal a. v Mahavira
Gospodin Pauk, 336
Gotama. v. Rišiji
Gral, 224, 225
Grčka i Grci, 9, 10, 1, 1 4, 1 9,
22, 24, 27, 28, 32, 36, 37, 47,
49, 52, 63, 65, 73, 76, 78, 84,
87, 1 1 1, 1 13, 1 18, 1 31 , 1 32,
1 87, 1 89, 1 90, 191, ] 97, 1 98,
200, 201 , 202, 203, 205, 208,
21 0, 21 1 , 21 4, 217, 2 18, 21 9,
220, 221 , 224, 225, 226, 227,
228, 229, 232, 233, 234, 235,
236, 239, 242, 243, 244, 245,
246, 250, 252, 253, 254, 255,
256, 259, 261 , 262, 264 265
266, 269, 271, 273, 274 368,
402
Grendel , 225
Gu, 339
Guekufu. v. Ginečen
Guha. v. Hari-Hara
Gvaul . v. Puil
Gvion Bah. v Talijesin
Hačiman, 1 59
Had, 1 1 6, 203, 205, 21 4, 225,
226, 228, 229, 236, 252, 253,
254 ?55 ?59 ?73
Hadac,·6
'
-
,
-
Hagvedaetgah. v. Hagvediju
Hagvediju, 285, 292, 293, 294
Haida Indijanci, 277, 287, 315
Haiti, 283, 289, 292, 308, 312,
327, 349
Hajagriva, 1 1 0
Haj - uri, 339
Hakavau, 369, 380
Ha-Ioa, 401
Hanahana. v Telipinu
Hanan, 1 5, 22, 23, 24, 25, 28,
31, 33, 35, 39, 5 1 , 55, 58, 66,
71 74, 85
Han san. v. Bodidarma
Hanibal, 84, 192
Hanuman, 1 1 ] , 1 33, 1 85
I-Iaoma, 46
Hapi, 47, 72
Haremhab. v. Ra
Hari -Hara, 1 59, ] 60
Hariti. v. Kišimo-džin
Haron, 226
Hascezini. v TijehoIcod\
Hator, 33, 38, 47, 52, 67
Haumea, 381 , 409
Hausa, 336
Havaji, 367, 368, 369, 38] , 385,
386, 387, 389, 393, 394, 395,
396, 399, 40] , 402, 403, 408,
409
Hefest, 65, 1 99, 205, 206, 226,
257, 264
Hejici-eji bi b, 339, 340, 363
Hejvoso. v Mavu-Lisa
Hekata, 226
Hektor. v. Ahil
Hel, 206, 241
He/ij e. �
"
¿ja
llera, 1 0, 76, 1 1 1 , 189, 1 98,
1 99, 202, 214, 21 8, 219, 226,
227, 233, 236, 273, 274
Herakle, 1 0, 55, 84, 1 1 1, 1 35,
189, 219, 227, 228, 257, 266,
274, 393
Heraklit, 1 90
Herero, 330, 351
Herkul, 228. v Herakle
Hermafrodit, 228
Hermes, 1 08, 228, 229, 235,
239, 251 , 253
Hermod. v Balder
Herodot, 1 7, 32, 37, 46, 51 , 55,
1 90, 217, 234
Hesiod, 1 89, 21 7, 229, 235,
257, 269
Rečnik svetske mitologije 429
Hesperide. v. Herakle
Hestij a. v. Artemida i Vesta
HetitI, 26, 27, 48, 55, 79, 82,
1 90, 266
Hidra. v. Herakle
Hiiaka. v. Pele
Hijavata, 294
Hijojoa, 381
Himalaji, 1 17, 125, 1 26, 127,
l .? . L
Himi. v. Tor
Hina, 400. v Maui
Hina-a-rauriki. v. Tangaroa
Hi na-tua-a-uta. v Oro
Hinduizam, 1 3, 87, 88, 89, 91,
92, 93, 94, 96, 97, 98, 99,
1 00, 1 02, 105, ] 06, 108, 1 10,
1 1 1 , 1 12, 1 1 3, 1 1 4, 1 1 5, 1 17,
1 19, 121, 122, 125, 1 26, 127,
1 3� 1 31 , 1 35, 136, 1 45, 1 46,
1 50, 1 60, 1 66, 176, 1 78, 1 83,
210, 21 7, 239
Hine-nui-te-po, 395
Hiperion. v Eja
Hipnos, 229
Hiranjakasipu. v Višnu
Hiron, 205
Hisagitaimisi. v. Hisakitai misi
Hisakitaimisi, 294
Hmun, 80
Hoa-t apu. v Oro
Hod. v. Balder
Hol avaka, 340
Honen. v Amida-niOl-aj
Honvum, 340
Hoohoku-ka-Iani. v Papa
Hore. v Afrodita
Horus, ] 8, 47, 48, 52, 63, 64,
67, 72, 73
Hotentoti, 335, 339, 3-10, 363
Hou Tu, 1 6 ]
Hrišćanstvo, 1 3, 25, 27, 3] , 54,
58, 61 , 71 , 73, 74, 75, 77, 78,
82, 87, 94, 146, 193, 1 94,
430 Indeks
1 95, 196, 1 97, 200, 201 , 207,
209, 21 0, 212, 21 3, 216, 224,
226, 229, 230, 231, 234, 237,
240, 249, 253, 259, 260, 262,
270, 273, 283, 321 , 322,332,
334, 373, 387, 405
I-Irim. v Hrim
Hristos, 25, 26, 58, 71 , 74, 77,
78, 1 02, 1 35, 1 91 , 1 93, 200,
21 3, 224, 240, 31 2
Hrungni. v Tor
Huake, 294
Huang Ti , 1 61 , 1 62
Huej Ko. v Buda
Huicilopočtli, 295, 302, 303,
320
Huitaka, 294
Hunab, 295, 296
Hunhau, 283, 284
Hupasij a. v. lluj anka
Huri j ci , 27
Huroni, 319
Huvava. v Gilgameš
Huzvane, 340
Iščel , 298
Išt ab, 298
Ištar, 33, 34, 45, 50, 5 1 , 83, 1 98
Ičo-Kal akal , 381
Ibo, 337, 338
Icamna, 296, 298
Ifigenij a, 230
Igal uk, 296, 315
Igdrasil, 230, 249, 250, 270
Igrej n. v Artur
Ihova. v Iki-haveve
ljatiku, 297
Ikar. v Dedal
Iki -h aveve, 382
Ikti nike, 297
lIaheva. v Ahoei tu
lIma tar. v. N um
Il uj anka, 48, 1 90
I mana, 341 , 342, 346
Imhotep, 49
Iri. v Odin
Inana, 20, 33, 46, 49, 50, ] 47,
1 98
Inara. v. lluj anka
I nari, 1 63
.
Indija, 1 2, 13, 1 4, 22, 30, 46,
87, 88, 89, 90, 91 , 92, 93, 94,
95, 97, 99, 1 02, 1 04, 1 06,
1 07, 1 08, 1 09, 1 1 1 , 1 1 6, 1 1 8,
1 1 9, 1 22, 127, ] 28, 1 32, 1 34,
1 35, 141 , 1 44, 1 45, 1 46, 1 5 1 ,
1 52, 1 54, 1 58, 1 60, 169, 1 72,
1 74, 1 78, 1 84, 1 85, 1 89, 273
Indokina, 1 44
Indonezija, 1 06, 1 45, 1 46
I ndra, 88, 89, 90, 97, 98, 1 1 1 ,
1 1 2, 1 14, 1 20, 123, 1 24, 125,
1 26, 128, 1 29, 1 30, 1 32, 1 37,
266
Inke, 280, 281 , 284, 287, 290,
293, 294, 297, 308, 309, 31 3,
31 4, 325, 326
Inti , 281, 294, 297, 308, 31 4,
326
Iriju, 208
Iri n-aj-todžon, 1 63, 1 64
Irokezi, 277, 285, 292, 293,
294, 324
Irska, 193, 208, 209, 2 10, 221 ,
223, 225, 235, 237, 238, 242,
251 , 268
Islam, 13, 25, 26, 54, 69, 87,
1 46, 332, 334
Ismail . v. Alilat
Istočna Afrika, 275, 329, 331 ,
339
Istočna Azija, 1 17, 1 41 , 1 43,
1 44, 1 46, 1 47, 1 5 1 , 152
!terter, 342
Izanagi, v. Izanami
Izanami, 1 64, 1 65, 1 81
Izida, 9, 1 9, 38, 47, 52, 64, 67,
73
[zrailj, v J evreji
J adili! . v Escanatiehi
J ae. v Kuat
J agan, 275, 324
J aguar, 298
Jahve, 22, 24, 33, 37, 39, 40,
54, 58, 59, 60, 61 , 71 , 85,
237, 275, 405
J akuši - ni oraj, 1 66
J alafa t, 383
J am. v Bal
J ama, 95, 1 1 0, 1 1 2, 1 1 7, 1 24,
1 26, 1 56, 1 66
J ambe-aka, 231
Jami. v. Jama
Janauluha, 287, 299
Janus, 231 , 232
Japan i Japanci, 92, 97, 1 43,
144, 1 47, 1 49, 1 50, 1 51 , 1 53,
1 54, 1 57, 158, 1 59, 1 63, 1 64,
166, 1 69, 1 70, 1 71 , 174, 1 75,
176, 1 80, 1 81 , 1 82, 1 83, 186,
402
Japet . v Prometej
J ason, 10, 1 89, 228, 232
Java, 1 28, 1 45, 1 55, 158, 1 78,
396
Jednorog. v Bestijarijuri
Jeha, v. Ahriman
Jeico, 3 1 1
Jelena, 75, 200, 21 5, 256
Jen Yang, 1 66
Jerrenij a, 84
Jevrej i, 22, 23, 24, 25, 31 , 33,
36; 38, 39, 40, 70, 74, 85,
201, 237, 406
Jezckilj . v. Ištar
Ji, 1 67
J ima, 46, 52, 53
Ji n i j a ng, 1 65, 1 67, 1 68, 1 76,
179
Joahi m iz Fjore. v. Dies Irae
J okasta. v. Edip
Jol kaj Escan, 299
Rečni k svetske mitologije 431
Jona, 24
Jormungand. v Naglfar j Odi n
Joruba, 330, 332, 355, 356, 360,
361
J oskeša. v Taviskara
Jov. v Satana
Ju, 1 68, 1 69, 1 74
J uen Ši. v Sjen
J uga, 1 1 3
Jugoistočna Azija, 92, 94, 1 45,
1 46, 261 , 368
Julij an, 1 94
J uliJe, 27
J ulij e Cezar, 1 92, 193, 1 95,
216, 265, 270
Jum Kaks, 299
Jum Simi!. v. Ah Puč
Jung, Karl, 1 1 , 367
Junona, 2 1 8, 2 1 9, 233
Jupiter, 2 1 9, 233, 234, 239,
242, 266
J urlungur, 383, 384, 396
Juter Pendragon, 242. v Artur
Južna Afrika, 329, 331
Južna Amerika, v. Amerika
Kšitigarba. v Džizo-bosacu
Kaang, 343, 344
Kaba. v Alilat
Kabi, 378
Kabili, 343
Kadakl an, 1 69
Kadau v. Erlik
Kadmo, 220, 234
Kaguj a-hime. v Fudžijama
Kahausibvare, 384
Kahiko-lua-mea. v. Papa
Kahoali. v. Kane
Kai ntikuaba, 385
Kaiti, 287
Kali, 87, 88, 93, 94, 1 05, 1 07
Kaliopa, 252
Kalipso. v Odisej
Kalumba, 344
432 Indeks
Kama, 1 1 4, 1 1 8, 1 27, 239
Kamajura Indij anci, 305, 309
Kamapua, 385, 386
Kambodža, 94, 1 32, 1 44, 1 45,
1 46, 1 55, 1 60
Kamel o! . v Gavejn
Kami l aroj, 376
Kamruse,a. v Telipinu
Kanaloa v. Kane jTangaroa
Kanasa, 300
Kane, 368, 369, 386, 387, 389,
399, 401 , 408
Kang. v. Kaang
Kanj . v Kaang
Kaonde, 347
Kapunis. v. Enumklo
Karadžeri, 376
Karančo. v. Kasogonaga
Karefur. v. Legba
Karidven. v Talijesin
Kamak, 1 7, 31
Karol inska ostrva, 371 , 380,
381 , 383, 390, 391 , 397, 400,
403
Kartagina, 23, 36, 58, 84, 1 91 ,
1 92, 21 9
Kartavirj a. v. Rišiji i Višnu
Kasavara. v Kat
Kasjapa. v. Oanna i rišiji
Kasogonaga, 300
Kastor. v Oioskuri
Kal, 371 , 387, 388, 393, 399
Katgoro. v Kat
Katonda, 345, 346
Kava, 389, 399
Kazi kamuntu, 345
KecalkoatI , 278, 280, 300,
301 , 302, 306, 31 0, 31 3, 318,
319, 320, 322
Kefren, 66
Kekrop, 206
Kelti, 1 92, 1 93, 203, 21 6, 225,
243, 250, 258, 265, 268
Kentauri. v. Asklepije iTezej
Kenti-Amentiju. v. Oziris
Kepra, 53
Kerber, 1 1 3. v Herakle
Keret. v El
Keteš, 38
Ki. v. Enli!
Kišar. v Tijamat
Kišimo-džin, 1 69, 1 70
Kibela¡ 27, 34, 50¿ 236
Kibuk. v. Katonda
Kidili . v. Vati-kutdžara
Ki klopi, 235, 236, 273
Kimat . v. Kadaklan
Kina, 26, 91 , 92, 95, 97, 99,
1 03, 1 1 1 , 1 1 6, 1 17, 1 28, 1 39,
1 40, 1 41 , 1 42, 1 43, 1 44, 1 45,
1 46, 1 51 , 1 52, 1 53, 1 54, 1 58,
1 59, 1 61 , 1 63, 1 65, 1 66, 1 67,
1 68, 1 69, 1 70, 1 71 , ] 72, 1 73,
1 74, 1 76, ] 77, 1 78, 1 82, 1 83,
1 84, 1 85, 1 86, 261 , 348, 402
Kingu. v Tijamat
Ki ntu, 346
Kiparis. v. Apolon
Kir, 22, 38, 84
Kirka, 235, 251
Kirtimuka. v. Amrita
Kisi Manitu, 302
Kivati, 307
Klimena. v. Prometej
KI i ng. v. Kumang
.
Klitemnestra. v Erini je
Ko. v. Ko
Ko Hung, 1 79, 1 80
Košare_ 305
Koatlikve, 302, 303
Kobo-daiši. v. Oai niči-nioraj
Kodrington, R. li. , 370
.
Kogaz. v. Kaang
Kohai. v. Ahoeitu
Kojolšaukvi, 303, 304
Koj ot, 1 1 , 278, 284, 304, 31 2,
325, 326, 327
Koma, 330
Konfučije i konfučij anstvo,
1 02, 1 40, 1 41 , 1 42, 1 43, 1 44,
1 47, 1 61 , 1 69, 1 70, ] 72, 1 73,
1 83
Kononatu, 305
Konstantin, 25, 1 43, 1 93, 234
Kora. v. Persefona
Koreja, 92, 1 44, 1 63, 1 75, 1 8 1
Kormak Makart, 235, 236, 242
Koroni da. v. Asklepije
Kortes, Hernando, 275, 279,
280, 290, 301 , 322
Koura-abi. v. Kaintikuaba
Kralj ribar. v. Gral
Krišna, 96, 98, 1 31 , 1 34, 1 35,
136. v Višnu
Krik I ndijanci, 294
Kristofor Kolumbo, 282
Krit, 1 87, 21 0, 21 4, 2] 9, 220,
22] , 227, 234, 236, 237, 244,
261 , 263, 266, 274
Kron, 36, 84, 1 89, 1 98, 1 99,
225, 227, 236, 253, 255, 257,
261 , 262, 269, 271 , 273, 274
Krunisanje, 237
Ksenofan, 1 90
Ku. v Kane
Kuat, 300, 305, 306
Kudaj . v. Erlik
Kuen Ju. v Kuen Ti
Kuen Ti, 1 70
Kuhol in, 223, 237, 238
Kuikuru Indijanci, 300
Kukaj . v. Oainiči-nioraj
Kuksu. v. Koj ot
Kukulkan, 302, 306
Kul, 238
Kulimina. v. Kururumani
Kulu. v. Vati-kutdžara
Kumang, 1 70, 1 71
Kumarbi . v. Ulikumi. v.
Ulikumi
Kumuš, 306
Kumu-honua, 368, 389
Rečnik svetske mitologi je 433
Kunapipi, 389
Kunitokotači, 1 43, 1 49, 1 57,
1 65
Kupidon, 1 1 4, 239
Kurukadi. v. Vati-kutdžara
Kururumani, 307
Kusko, 280, 281 , 308, 309, 314
Kvakijutl Indijanci, 31 5
Kvan Jin, 99, 1 7 1 , 1 85
Kvanon, 1 71 , 1 72, 183
Kvasi, 250
Kvati, 278, 307, 308
K vinolti, 277, 278, 307
Kvirin, 239, 260
Kvot, 346
Labu, v. EnIiI iTijamat
Lahmu j Lahamu. · v. Tij amat
Laidamlulum-kule. v. Kojot
Laj. v Edip
Lakšmana. v. Višnu
Lakšmi, 1 00, 15, 1 20, 1 25
Lalo-honua. v. Kumu-honua
Lanselot, 204, 240
Lao Ce, 91 , 1 40, 1 41 , 1 52, 1 61 ,
1 72, 1 73, 1 80, 1 82, 1 84
Laos, 1 44, 1 45
Laponci, 1 97, 231 , 240, 262
Latmikaik. v. Tpereakl
Laufakanaa, 390
Lebe, 308, 346
Ledžman. v. Loa
Le-ejo, 347
Legba, 308
Lejb-olmaj, 238, 240
Lele, 351
Leto. v. Artemida
Leve. v. N geve
Levijatan, 36, 53, 54, 82
Leza, 347
Li Er. v. Lao Ce
Li Tjen, 1 73
Libij a, 32
Lije Ce, 1 61 , 1 73
434 Indeks
Lilitu. v. Satana
Li mb, 240
Limdunanidž. v Loa
Lioumere, 390
Li sac Renar, 1 1 , 304
Loa, 391 , 401
Lohiau. v Pele
Loki, 206, 207, 241 , 249, 250,
267, 268
Lono. v. Kane
Lotuko, 335
Loua. v. Loa
Lu Tung Pin. v. Sjen
Luba, 345
Luci na. v. Ejlejtija
Lug. v. Kuholin
Lugbara, 334, 335
Lugei l an, 372, 391 , 400
Luk. v. Lugeilan
Lukrecija, 241
Luksor, 31
Luog, 1 73
Luo, 364, 365
Luvedu, 341
1aču Pikču, 281 , 297
1adagaskar, 336, 365
11ahatma Gandi , 87
11ahavairočana. v. Dainiči-
nio raj
1ahavira, 92, 1 1 5, 1 16
11ahiša. v. Devi
11ahu-fat u-rau. v. Oro
1aidu Indijanci , 278, 304, 327
1ait rej a, 1 16, 1 58, 1 74. v.
takođe 1i Lo
11aj a. v Buda
11a,e, 278, 283, 288, 295, 296,
298, 299, 302, 306, 318
11a koni , 333, 349, 350
11al a Azij a, 26, 27, 84, 1 87,
190, 1 92, 1 99, 201, 203, 204,
219, 226, 228, 256, 261
11alinovski, 1 1
11ama Oklo. v Manko Kapak
MamaIdi. v. Erlik
Maman Brižit. v. Gede
Mananan Maklir, 236, 241 ,
242
Mandžindža, 41 1
Mangar-kundžer-kundža, 392
Manjđušri, 1 1 7, 1 58
Manko Kapak, 308, 309
Manu, 1 05, 1 17, 1 1 8, 1 21 , 1 24,
1 32
Maori, 349, 350
11aori (narod), 368, 369, 375,
380, 394, 395, 396, 402, 403,
404, 408, 409
Mara, 1 04, 1 1 4, 1 1 8 .
Marava, 388, 393
Marduk, 21, 32, 34, 48, 54, 55,
66, 81 , 82, 85, 233
Marij anska ostrva, 371
Mars, 1 70, 202, 233, 239, 242,
260, 265
11aršalska ostrva, 371 , 391
Masa
.
j i , 331, 339, 347
1asasi. v. 11vueci
Masevi, 297, 309
11asim, 379
Mašje i Mašjane . v Erlik i
Gajomart
-
Mat, 21, 54
Matagaigai, 393
Maui, 13, 1 4, 368, 378, 386,
390, 393, 394, 395
Mavuci ni m, 309
Mavu-Lisa, 332, 339, 347, 348,
360
11edej a. v. Jason
11eduza. v Gorgone
Megera. v Erinije
1el anezija, 367, 370, 371 , 377,
381, 387, 393, 399, 405, 407,
408, 410
Melkart, 55, 58, 84
11emfis, 1 8, 66, 72, 73
Menandar. v. Milinda
Mende, 352, 353
Menehune, 395
Menel aj . v Prijam
Menet ij e. v Prometej
Menomini, 277
Merkur. v Hermes
Merl i n, 204, 223, 242, 243
Mesopot ami j a. 1 9, 22, 23, 1 78,
1 89, 252
Meti da. v Atena
Mi Lo, 174
M i da, 243, 244
Mikronezija, 367, 368, 371 ,
372, 391 , 400, 403, 41 1
Mi ktl antekutli, 309
Mi l i nda, 1 1 8, 1 1 9
Mi lita. v Ištar
Mi mi. v. Odin
Mi n, 55, 56, 72
Minat a-Karaja. v Oi
Mi navara, 396
Mi nerva, 233, 243
Mi noj , 1 87, 21 0, 221 , 227, 244,
245, 259, 261 , 274
Mi not aur. v Dedal i Tezej
Mi rokubosacu, 1 53, 1 74 .
Mi tra, 56, 57, 68, 77, 124, 130
Mi tras v Mitra
Miškoatl, 303
Močika Indijanci, 281 , 284,
298, 317, 325
Modok Indijanci, 306, 307
Moj re, 1 98, 245
Mojsije, 23, 24, 58, 337
Mokcle-Mbembe, 350
Mokoi, 396, 397
Moloh, 58
Mongolija i Mongoli, 95, 1 39,
1 42, 1 64, 176, 1 83, 1 85, 1 86
Montczuma, 280, 309
Mordred. v Artur
Morgana la Fej . v Gavejn
Morgan-Kara, 1 40
!cčink s" erske nto|ogi]c 435
Morongo, 350
Mot . v BaJ
Mučalinda, 1 04, 19
M uhamed, 25, 26
Mukuru, 350
1ul engi . v. Čijuta
1ultultu. v Minavara
Mul ungu, 351
Mumba v Vati-kutdžara
Mumu. v Tijamat
Muri -ranga-venua. v. 11aui
11urgin, 376, 383, 384, 396,
397
Muslimani, 23, 26, 31 , 1 09,
1 45, 1 46, 201
Muso-koroni. v Pemba
Mvambu, 349, 363
M vueci, 349, 350
N a Atibu. v. Kaintikuaba i
Nareau
Na Kika. v Nareau
Nabuhodonosor. v Danilo
Naestan. v. Escanatl ehi
Nagarđuna, 91
Nage, 91 , 1 04, 1 1 9, 1 29
Naglfar, 245
N aidžok. v. Adžok
N ajenezgani , 287, 31 0, 31 1
Na-Kaa. v Te Bo ma Te Maki
Nambutdži, 396
Namu. v Enlil
Nana Buluku. v. Mavu-Lisa
Nanak Čand, 1 4
Nandi. v Šiva
Nani umlap, 397
Napi, 31 1 , 312
Narada. v. Vaj u
N arajana, 1:�5'
Nareau, 397, 41 0
Naste Escan. v. Najenezgani
Natos, 312
Navaho Indij anci, 287, 288,
291, 299, 305, 310, 320, 322
436 Indeks
Ndauti na, 398
N dengei, 398, 405
Ndugumoi. v Rokola
Ndžambi , 351
Ndžinji. v. Unkul unkulu
Ndžirana, 398, 399
Ne Te-rere. v Taburimai
Nehebkav, 58, 72
Nei Marena. v Nareau
Nei Nguiriki . v. Taburimai
Nei Teukez. v. Nareau
Nei Tit uaabine, 398
Nemeza, 245, 256
Nepti s. v Set
Neptun, 1 30. v Posejdon
Nerej . v. Okean
Nergal, 58
Nestor, 245, 246
Nez Perse Indij anci , 326
Ngariman. v Bagadžimbiri
Ngevo, 351
Ni či ren. v. Oni j Kiši mo-dži n
Nidud. v Vej l end
Nika, 246
.
Nimi . v Vasišta
Ni mrod, 59
Ni neva. v Gavcj n i MerI in
Ninhursaga, 4( 60
Nin iva, 2.4, 44
Ni nl i ! . v. Enl i l
Ni nurta, 60, 85
Noštej . v El-lal
Noje, 60, 61 , 62, 1 1 7, 399, 404
Nomo, 353
Nome. v Urd
Nova Bri t anija, 370, 371 , 410,
411
Nova Kaledonij a, 370
Novi Hebridi , 310, 377, 407
Novi Zel and, 367, 368, 380,
393, 394, 396
Ntoro, 354
Nu, 399
Nuer, 346
Num, 246
Numa Pompilij e. v. Kvirin
Nun, 1 8, 62, 65
Nupe, 337
Nut, 52, 62, 64, 66
N utka Indijanci, 31 5
Nvego, 353
Nzambi, 355
Njame, 353
Njami Abe. v. Page Abe
Njamvezi, 351
Njikang. v. Džuok
Oa Rove, 399
Odin, 1 3, 1 96, 204, 205, 206,
207, 222, 228, 230, 241 , 247,
248, 249, 250, 268, 270
Odisej, 1 4, 203, 206, 235, 246,
250, 251 , 255
Ognjena Zemlj a, 275, 324
Ogoun, 291 , 312
Ogun, 312, 355
Oi, 3 1 3
Oizin, 221 , 251 , 252
Ojojeva. v. Masevi
Okean, 252, 253, 269
Okuni nuši, 1 75, 1 80
Ol imp, 63, 1 89, 226, 228, 253,
254, 257, 264
0Imeci, 278
Olofad. v Olofat
Olofat, 372, 391 , 400
0l0run, 355, 360
Olo
-
sipa j Olo-sopa. v lčo-
Kalkal
Ometekutli, 31 3
Omicunu. v. Oku ni n uči
Ona Indi j anci, 275, 324
Oni , 1 53; 1 75
Onijankopon, 356, 357
Orest. v Erinije
Orfej , 1 5, 252
Orm
'
uzd, 22, 69
Oro, 400, 406
Osava, 357
si j an. v Oizi n
t k. rivenje, 25, 71
Ovambo, 357
Ovda. v Lejb-ol maj
zi ris, 18, 32, 47, 52, 54, 56,
63, 64, 65, 67, 72, 73, 206
Pačakamak, 31 3, 31 4
Pača kuti , 280, 297
Pačamama, 31 4
l af, 28, 1 98
Page Abc, 31 4, 31 5
Pahuanuiapitaaiterai, 401
Pakaa, 401
Pamba, 357
Pamuri -mase, 31 4, 315
Pan, 1 94, 253
Pan Ku, 1 76, 1 77, 1 79
Pandora. v Prometej
Papa, 368, 375, 381 , 401 , 402,
403, 404, 408
Papua, 367, 370, 371 , 379, 381 ,
382, 393, 399
Parasurama. v Rišiji
Paris. v Ahil j Afrodita
Parvati . v. Šiva j Devi
Paršva, 1 01 , 1 1 5, 1 2� 1 2 1
Pasifaja. v Dedal j Minoj
Patroklo, 261
Pelc, 386, 402, 403
Pelej . v. Ahi l
Pel ij· a. v Jason
Pemba, 357
Penelopa. v Odisej
Pentej, 21 5. v Dionis
Persefona, 28, 1 99, 21 1 , 21 4,
225, 253, 254, 266
Persej, 224, 228, 254
Persija i Persij anci, 21 , 22, 28,
29, 30, 38, 39, 44, 46, 52, 56,
57, 68, 69, 70, 77, 79, 84,
1 56, 1 78, 1 83, 200, 208, 246,
Rečni k svetske mitologije 437
266
Peru, 281 , 31 3, 321 , 325
Perun, 1 97, 254, 255
Pigmeji, 340
Pi l an. v. Gi nečen
Pindar, 1 90, 228
Pi nga, 31 5
Pir. v Prij am
Piritoj . v. Tezej
Pisara, Fransisko, 281
Pitagora. v Empedokle
Platon, 1 0
Plemena s a obala reke Šingu,
282, 300, 305, 309, 31 3, 317,
322
Pl uton. v. Had
Polideuk. v Dioskuri
Polinezija, 1 78, 367, 368, 369,
370, 371 , 375, 378, 386, 387,
389, 390, 393, 394, 399, 402,
408
Pol uks. v. Dioskuri
Ponape, 403
Poni, 285
Posejdon, 1 99, 205, 21 0, 21 1 ,
220, 224, 225, 227, 235, 236,
244, 246, 251 , 255, 273
Pošaij ankj o. v. Avonavi l ona
Pot lač, 31 5
Prijam, 200, 204, 256, 261
Prij ap, 55, 222, 256
Prometej, 256, 257, 258
Prozerpi na. v Persefona
Psiha. v Kupidon
Plah, 65, 72
Puarat a. v Hakavau
Pua tu ta hi, 401
Puebl o Indijanci, 277, 286,
297, 305, 309
Puil, 258
Pul ot u, 403
Punocihjo, 315
Pušan, 1 21 , 124
438 Indcks
Ra, 1 8, 31, 47, 48, 52, 53, 54,
58, 63, 65, 66, 70, 76
Rada. v Višnu
Radamant, 22] , 259
Radi n, 1 77
Ragnarok. v Odin
Rahu. v Amrita
Rahula. v Buda
Rakim, 403
Rama, 1 09, 1 1 1 , 1 32, 1 33, 1 34.
v Vi šnu
Ramakrišna, 87, 88, 93, 94, 135
Rarzes II, 26
Rangi , 368, 375, 402, 403, 404,
408, 409
Rašnu, 68
Rati , 1 1 4, 1 78
Ratovoant ani . v Zanahari
Ratu-mai-mbul a. v Ndengei
Ravana. v Višnu
Reja, 1 99, 21 1 , 21 4, 227, 236,
253, 255, 269, 271 , 273, 274
Reja Silvij a. v Romul
Rel i kvije, 259
Rem. v Romul
Renuka. v Rišiji
Rijanon. v. Puil
Rim i Ri mljani , 9, 1 5, 1 9, 23,
25, 27, 34, 52, 57, 58, 64, 73,
74, 75, 78, 84, 1 90, 1 9] , 1 92,
1 93, 1 94, 1 95, ] 96, ] 98, 202,
204, 205, 208, 2 13, 215, 21 6,
21 8, 2] 9, 222, 226, 227, 228,
231 , 232, 233, 237, 239, 240,
24] , 242, 243, 246, 250, 254,
255, 258, 260, 261 , 262, 263,
264, 266, 270, 271 , 274, 280
Rimuš. v Ninurta
Rišaba, 1 09, 12] , 1 22
Ri šij i , 1 22, 1 23, 1 24, 1 26, 1 30,
136
Ro Lei. v Kat
Rogo-turu-here. v. Tanga
Rokol a, 404
Rol and, 260
Romu) , 239, 242, 260, 26]
Roo, 405
Rudra. v Šiva
Rugaba, 358
Ruhanga, 358, 359
Ruki, 397
Rusija, 1 96, 197, 255, 262
Saba, 68
Safon, 33, 35, 39, 85
Sahara, 329
Sakpata. v Mavu-Lisa
Samantabadra. v Fugcn-
bosacu
Samoa, 367, 385, 405
San čing. v. Sjen
Saošj ant, 69, 70
Sarasvati, 1 24, 1 25, 1 36, 1 50
Sarpanitu. v. Marduk
Sarpedon, 221 , 259, 26]
Sasabonsa m, 358
Satana, 62, 70, 71 , 77, 82, 1 9�
201 , 21 3, 220
Satiri, 261
Satrugna, 1 33
Saturn, 26], 262
Saule. v Zaltis
Sebek. v Baštet
Sedna, 285, 296, 31 6, 322
Sejde, 262
Seker, 72
Sela. v. Mvambu jVel e
Sel iši, 278, 284
Semela. v Dionis
Semiti, 20
Serapis, 1 9
Sermeni s, 262
Set , 1 8, 48, 64, 66, 73
Sfi nga, 75, 76, 21 6
Si, 31 7
Sibila, 21 9, 263
Sibir, 95, 139, 1 47, 152, 1 55,
]63, 1 64, 1 80, 1 85, 1 97, 275
Sidarta. v Buda
Sijuksi, 297, 324
Sileni, 261
Silvan, 264
'imbi. v. Dambala
Si mon Čarobnjak, ] 5, 25, 72,
74, 75
Sin, 24, 76
Sinaja, 31 7, 323
' inajska gora, 23, 76
Si nteotl, 31 7
Sion. v Zavetni kovčeg
' irene. v Ki rka j Odisej
irija, 23
Si si matai l aa, 405, 406
ita, 1 33, 1 34
Sizif, 229, 204
Sjen, 173, 1 78
Sjuen Cang. v Tripitaka j
Tara
Skandinavija, 1 95, 1 96, 204,
250, 267·
Skila. v Ki rka i Odisej
Skrimi . v. Tor
.
S\ejpni . v Tor
Sloveni, 1 97, 254, 264
Snohomiši, 277, 289
Sno-Njsoa, 330
Snori Sturluson, 1 96, 204, 247,
250
Soko, 359
Solomon. v Saba
Solomonova ostrva, 370, 377,
3S4
Soma. v Darma n-Iaoma
Sopona, 359
Spenta Mai nj a. v Ahriman
Sraoša, 68, 77
Sta-au, 31 7
Stena. v Gorgone
Stounhendž, 1 93, 242
Stron-btsan-sgam-po, 95, 1 28
Sudana. v. Fugen-bosacu
Sudodana. v Buda
Rečni k svctskc m¡to|ogi]c 439
Sugriva. v Višnu
Suke-mut ua. v Tagaro
Sukuna-biko, 1 75, 1 80
Sumer i Sumeri, 1 2, 1 3, ] 9, 20,
21 , 26, 27, 32, 41 , 42, 44, 49,
55, 59, 60, 61 , 76, 80, 85,
1 47, 1 98, 400
Sumeru, 1 25
Sun Hou Ce. v Tripitaka
Surasa. v Hanuman
Surj a, 1 1 2, 1 25, 1 26, 129
Surpanaka, 1 33
Susanovo, 1 48, 1 49, 1 65, 1 75,
1 80, ] Sl
Sv. Antonije, 25, 77
Sv. Avgustin, 1 95, 1 96, 259
Sv. Benedikt, 21 3
Sv. BernaL v Devica Marija
Sv. Boni facij e. v Igdrasil
Sv. Brigi t a. v. Dagda
Sv. David iz Garesje v
Tijarat
.
Sv. Đorđe. v. Tijarat
Sv. Hri st ofor, 78
Sv. Ignj at ij e. v Relikvije
Sv. Jovan iz Patra. v Devica
Mari j a
Sv. Pavi e, 71 , 74
Sv. Petar, 15, 25, 71 , 74
Sv. Simeon, 3]
Sv. Si meon Stilit, 79
Sv. Stefan. v Relikvije
Svarog. v Svarožić
Svaroži ć, 264
Svetovid, 264
Svici s Mrtvog mora, 22
Ša Ho Šang. v Tripi taka
Šaka-ni oraj, 1 8] , l S2
Šakjamuni, 1 8] . v. Buda
Šamaš, v. Etana i Gilgamaš
Šaman Ek, 31 8
Šamanizam, 1 39, 140, ] 41 , 1 56
Šang Ti . v Ji n i Jang
440 Indeks
Šantung, 1 84
Še, 1 61
Šeša. v Ananta
Š
en Nung, 1 82
Šeng Ti . v Taj Šan
Šeol , 22
Š
ij utekutli , 31 8
Šiluci, 338
Šin to izam, 1 43, 1 44, 1 47, 1 57,
1 .9, 1 63, 1 64, 1 75, 1 80, 1 81
Šipetotek, 295, 31 8
Š
iva, 88, 89, 90, 91 , 93, 97, 1 00,
1 01 , 1 05, 1 06, 1 07, 1 08, 1 09,
1 1 4, 12� 1 21 , 123, 12� 1 25,
126, 127, 1 28, 1 29, 131, 1 33,
1 36, 1 59, 160, 1 61
Š
očikccatl , 31 8
Š
očipili, 295, 31 7, 31 9
Šolotl , 31 9
Š
oten, 1 83
Šotoku, 1 43, 1 44, 151 , 1 72
Španij a i Španci, 1 46, 1 69, 1 95,
260, 275, 281 , 282, 283, 290,
293, 309, 326
Šu. v Nut i Ra
Šuen. v Ju
Taaroa, 391 , 400, 406, 407
Tabakea. V. Te Bo me Te
Maki
Taburi mai, 407
Tagaro, 407, 408
Tagaroa. v Tangaroa
Tahiti, 367, 387, 391 , 394, 400,
401 , 405, 406, 408
Tahu. V. At ea
Taj Juan. v MavucLisa
Tajland, 1 02, 1 45, 1 46
Taj
Š
an, 1 83
Ta!. V. Europa
Talijesin, 265
Tama-nui-ki -te-Rangi. v Maui
Tamapaoulij al amafoa. v
Laufakanaa
Ta-mo. V. Bodidarra
Tamuac, 343
Tamuz. v. Ištar
Tanatos. V. Hipnos
Tane. V. Tane-mahuta
Tanc-mahuta, 375, 403, 404,
408, 409
Tangaro Gilagi l al a, 387
Tangaro Lolokong, 387
Tangaroa, 387, 408, 409
Tanta!. v Sizif
Taoizam, 1 40, 1 41 , 1 43, 1 52,
1 53, 1 61 , 1 69, 1 72, 1 73, 1 76,
1 78, 1 79, 180, 1 82, 183, 1 84,
261
Tara, 99, 128, 1 29
Taraka. v Višnu
Taranga. v Maui
Tartar. v Kron
Tasmisus, 83
Tauhiri-ma-tea. v Rangi i
Tangaroa
Tautohito. V. Hakavau
Tavert, 38
Taviskara, 3 1 9
Tčue, 359
Te Bo ma Te Maki, 397, 41 0
Te Ikavai. v Nareau
Te Kikinto. v Nareau
Te Nao. v Nareau
Te Tuna. V. Maui
Tešub. v Ul ikumi
Teanoi, 407. V. Taburirai
Te-ariki-n-tarava. V.
Taburirai
Teba (Egipat ), 31, 66, 67
Teba (Grčka), 32, 76, 21 4, 21 .5,
21 6, 21 7, 234
Te-bongi-ro. V. Te Bo ma Te
Maki
Tdnut. v Nut i Ra
Teksistekatl, 320
Telemah. v Odisej
Telipi nu, 79, 80
Temauke!. V. Vatauineiva
Temida. v Afrodita
Tengri, 1 83
Tengu. V. Oni
Tenohti ti an, 279, 290, 295,
320, 321
Teskatlipoka, 301 , 31 3, 31 9,
320
Tetida. V. Ahi l i Promctcj
Tetij a, 252
Teutates, 265
Tezej, 1 0, 215, 228, 265, 266
Ti Cang, 1 54. v Džizo-bosacu
Tibe� 94, 95, 99, 1 1 0, 1 1 6, 1 1 7,
1 28, 1 29, 1 39, 1 56, 161
Tifon, 73, 84, 227
Ti ha. V. Fortuna
Tijamat, 21 , 43, 48, 54, 66, 80,
81, 82, 85
Tijeholcodi, 320
Tikdoše. V. Ha
.
j - uri
Tilget, 31 1
Tilo, 360
Tinija, 233, 266
Tir. V. Odin
Tisifona, 220
Titani, 236, 246, 253, 256, 262,
269, 273
Titije . v Afrodita
Tlalok, 288, 317, 321 , 323
Tlasoiteotl, 320, 321
Tlatekutli. v. Šij utekutii
Tlauiškalpantc
'
kutli, 321
Tobaciscini, 31 0, 31 1 . v
N ajenezgani
Tobvijo, 360
Toi -mata. V. Oro
To-Kabi nana, 371 , 408, 410,
41 1
To-Karvuvu. v To-Kabinana
Tolan, 278, 301 , 302, 306, 31 9,
32 1
Toltcci, 278, 279, 301 , 306,
Rečnik svetske mitologi]c 441
31 9, 321
Tonapa, 321
Tonatiju, 279, 321
Tonenili, 320, 322
Tonga, 360, 367, 373, 374, 389,
390, 391 , 394, 396, 403, 405,
406
Tongaro Gilagilala, 388
Topa Inka Jupankvi, 280
Tor, 1 96, 204, 241 , 249, 255,
266, 267, 268
Tora. V. Kaang
Tot, 64, 82
Tpereakl, 41 1
Trim. V. Tor
Tripitaka, 1 1 1 , 1 84, 1 85
Triptoiem. V. Demetra
Tristan, 221 , 268
Troja i Troj anci, 14, 191 , 1 99,
200, 204, 206, 21 9, 220, 230,
245, 250, 251 , 255, 256, 261
Tuamotu, 367, 375, 394, 409
Tuata De Danan. V. Bres,
Dagda i Dana
Tukano Indijanci, 31 4, 3] 5,
323
Tulungusak, 322
Tu-matauenga. V. Rangi
Tumbuka, 337
Tumudurere. v Hijojoa
Tu-nui-ka-rere. v Tangaroa
Turi-a-faumea. v Tangaroa
Tutankamon. V. Ra
Tvisto V. Odin
Uaj ika, 322, 323
Ueuekojotl, 323
Ugarit, 23, 85, 1 90, 221
Ujštosihuatl, 323
Uke-moči. V. Inari
Ukulan-todžon, 185
Ukvili. v Unkulunkulu
Ulandži. V. Bobi-bobi
Ulgan, 1 55, 1 56, 164
442 Indeks
Ul i ks. v Odisej
Ul ikumi, 82, 269
Unkul unkulu, 360, 361
Upel uri . v Ulikumi
Ur, 2--, 44, 76
Urašima, 1 86
UraJ ci , 1 97
Uran, 84, ] 98, 220, 236, 269,
273. 368, 402, 403
U rd, 230, 270
Urubuci n, 305, 306
Ut i kso, 362
Utnapi šti m. v Noje
Uzumc. v Amaterasu
Vađrasat va, 129
Vahanj, 84
Vahic1oa. v Pel e
Vai-mase, 323, 324
Vaj u, ] 1 1 , 1 29
Vak, ] 00, ] 25
Vakea. v. Papa
Vakonda, 324
Val ki re, 2--8, 270
Val umbe. v. Katonda
Vani . v Asi
Varuna, ] 30, 1 31
Vasi št a, 1 22, 1 23, 1 30, 1 31 ,
] 36, 1 37
Vatauineiva, 32--
Vati-kutdžara, -1 1 , 412
Vavi l on i Vavilonci, 20, 21, 22,
32, 38, 5] , 55, 70, 125, 21 8,
233, 253
Vavil onska kula. v. Nimrod
Vede, 1 2, 88, 89, 96, 97, 98,
1 00, 1 06, 1 10, 1 1 1 , 1 12, 1 21 ,
1 22, 1 25, 126
Vej. v. Bor
Vejl end, 271
Vejnemejnen, 2--7
Vel e, 349, 362, 363
Ven �ang. v Sjen
Venera, 1 98, 21 9, 239, 270,
271 . v Afrodita
Vepvavet . v. Anubi s
Vere, 364, 365
Vergi lije, ] 91 , 21 9, 259, 263
Vesta, 242, 271
Veštice, 271
Vičama. v Pačakamak
Vij etnam, ] 44
V:· t ",
-
IJO , J_J
Vi kmunkan, 375
Vi ktorij a, 222, 246
Vi ndj a: 125. v Sumeru
Vinmara. v Tagaro
Vi rakoča, 294, 321 , 325, 326
Višnu, 89, 90, 94, 97, 98, 1 00,
1 01 , 105, 1 06, 110, 115, 1 17,
1 20, 123, 1 24, 125, 1 26, 1 29,
13] , 1 32, 1 33, 1 34, 1 35, 1 36,
1 55, 1 59, 1 60
Vi špuš, 326
Višvami tra, 122, 1 23, 1 30,
133, 1 36
Vodan. v. Odin
Volund. v Vejlend
Vonomi, 304, 327
Vu Yang. v Sj en
Vudu, 283, 289, 291 , 292, 312,
327
Vuleb. v. Loa
Vul kan. v. Hefest
Zal t i s, 272
Zanahari, 364, 365
Zapadna Afrika, 329, 331, 336,
338, 354
Zapadna Azija, 12, 1 3, 1 8, 19,
22, 23, 26, 3J , 50, 61 , 70, 77,
79, 1 19, 146, 1 -9, 1 71 , 1 73,
1 87, 1 90, 1 91 , 1 93, 1 98, 220,
222, 237, 254, 269
Zaratustra, i l i Zoroaster, 22,
28, 46, 52, 56, 70, 1 02
Zavetni koVčcg, 84, 406
Zen, 1 44, 1 51 , 1 52, 1 76, 1 81 ,
1 82
Zevs, 32, 73, 84, 1 ] 1 , ] 87, 1 89,
198, 1 99, 20] , 202, 203, 205,
21 1 , 214, 215, 2] 7, 218, 220,
22] , 225, 226, 227, 228, 229,
234, 235, 236, 239, 245, 246,
253, 254, 255, 256, 257, 259,
264, 266, 269, 273, 274
Rečnk svetske mitologije 443
Zijusudra. v. Enki, Enl i l j
. Noje
Zombi , 327
Zu, 61 , 85
Zuiu, 330, 339, 360, 361
Zunji Indijanci, 299, 348
Zurvan Akarana. v Ahriman
Žuti izvori, 1 66, 1 78, 179, ] 83
CIP - katalogizacija u publikacji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
291 (031 )
KOTEREL, Artur
Rečnik svetske mitologije / Artur Koterel
; preveo s engleskog Pavle Perenčević. -
Beograd : Nolit, 1 998 (Subotica :
Bi rografika). - 442 str. ; 22 cm. -
(Biblioteka Odrednice)
Prevod dela: A Dictionary of World Mytholog
/ Arthur Cotterell. - Tiraž 2000. -
Bibliografija: str. 413-421. - Registar.
ISBN 86-19-02185-0
a) Mitologija - Leksikoni
ID=70616076
ARTUR KOTEREL: REČNIK SVETSKE MITOLOGIJE . GLAVNI URED­
NIK: RADIVOJE MIKIĆ . UREDNIK: SLOBODAN ĐORĐEVIĆ . TEH­
NIČKI UREDNIK: SLOBODAN NIKOLIĆ • KOREKTOR: BOJANA
FRANK . I ZDAVAČ: DIP NOLIT BEOGRAD, TERAZIJE 27/II • ZA
IZDAVAČA: RADIVOJE NEŠIĆ, GENERALNI DIREKTOR . SLOG:
KOMPJUTERSKO ODEUENJE DIP NOLIT • ŠTAMPA: "BIROGRAFI­
K, SUBOTICA • ŠTAMPANO U 2.000 PRIMERAKA 1998. GODINE
Ilustracije na koricama: Actečki ceremonijaini štit s figurom kojota u središtu (prednja);
hirduski bog Šiva u plesu (zadnja).
.