® HRISTOS ALFA I OMEGA ®

® PRAVOSLAVNO BOGOSLOVQE O SVETOM DUHU (201-222) ®

PRAVOSLAVNO BOGOSLOVQE ) O SVETOM DUHU *
Sveti Grigorije Bogoslov, u svom poznatom V Teolo{ kom slovu, ka`e da se na{e hri{}ansko blago~e{}e (tj. hri{}anska vera i pobo`nost) utemequju u Duhu Svetome, da od Wega i po~iwe istinska teologija. Da od Duha Svetoga zaista i zapo~iwe teologija, to potvr|uje i bogoslu`bena pesma Pravoslavne Crkve: „Svja tim Duhom bogoslovije…“ I uop{te u pravoslavnom bogoslu`ewu, stalno se podvla~i uloga i zna~aj Duha Svetoga, kako u `ivotu Crkve uop{te, tako i posebno u bogoslovqu Crkve. Nije, zato, bez razloga to {to svaka na{a molitva i svako bogoslu`ewe zapo~iwe obra}awem Svetome Duhu, prizivawem – epiklezom Duha Svetoga Ute{iteqa. Najpre bih hteo kratko da ka`em ne{to o liturgijskom karakteru pravoslavnog bogoslovqa o Svetome Duhu. Rekli smo ve} da sva na{a bogoslu`ewa po~iwu molitvenom epi klezom – prizivawem Duha Svetoga. Isti~em posebnu molitvu „Care Nebeski“, koja je otpevana i na po~etku na{eg dana{weg molitvenog skupa. Tom molitvom Duhu Svetome zapo~iwe i na{a Sveta Liturgija – Evharistija Crkve. Odmah iza ovog prizivawa Duha kao „Cara Nebeskog“ dolaze po~etne re~i Liturgije: „Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha“. Ovo nas navodi na zakqu~ak da za Crkvu Duh Sveti Ute{iteq i jeste Car Nebeski i sámo to Carstvo Nebesko. Podse}am ovde na onu poznatu rukopisnu varijantu u tekstu „O~ena{a“, koju naro~ito isti~u veliki Kapadokij*) Pro~itano na Me|ufakultetskom ekum enskom sim posijum u u Manastiru Studenici, septem bra 1984. godine. 201

Gostoqubqe Avramovo
(ikona u Manastiru Hilandaru) 200

istog Jevan|eqa. To je ona istina po kojoj je pravilna Pnevmatologija mogu}a i shvatqiva samo u kontekstu pravilne (=pravo slavne) Trijadologije. Ne samo 6. od 13. Apostola i Jevan|elista. doga|aja Crkve. ali i po Grigoriju i Jovanu Bogoslovu. ne samo oni. tj. i posebno o Duhu Svetome. tj. naro~ito pri zavr{etku ovog referata. gde umesto prozbe „Da do|e Carstvo Tvoje“. Odmah da ka`emo da upravo ovde i le`i poznati bogoslovski problem „Filioque“. Ne bih se slo`io sa iznetom tezom da je „Filioque“ samo jedna periferna tema u teologiji. 203 . plod telesiurgije Duha Svetoga. sav je izrastao iz liturgijskog opita Crkve i bogoslovstvuje iz liturgijske teologije. Simeona Novog Bogoslova. Ko pa`qivo ~ita Grigorija Nazijanzina vide}e da on sve vreme bogoslovi iz svetih tajni i svetih praznika tj. U tome i jeste. Zato su oni tako govorili i bogoslovstvovali – kao duhonosci i duhonadahnuti. a to je ona zlatna nit pravoslavne teologije o Svetome Duhu. veku. nego i ~itavo ~etvrto Jevan|eqe pro`eto je liturgijskim duhom i karakterom. Isto tako i Poslanice Jovanove i wegov Apokalipsis pro`eti su Liturgijom. naro~ito poznate mu Himne bo`anske qubavi (jednu od wih nave{}emo ne{to kasnije). po~etkom 3. evharistijski teolog. Grigorije Bogoslov opet. opis i izlagawe eshatolo{ke Evharistije Crkve. i naro~ito velike trijadolo{ke sporove u 4.® HRISTOS ALFA I OMEGA ® ® PRAVOSLAVNO BOGOSLOVQE O SVETOM DUHU (201-222) ® ski Oci (posebno Grigorije Niski). 202 Sveti Simeon Novi Bogoslov je tako|e sav pro`et Liturgijom. gde se ve} dosta jasno ocrtavaju dve razli~ite teolo{ke perspektive u pristupu Trijadologiji i onda Pnevmatologiji. ali oni naro~ito. Liturgijski karakter pravoslavnog bogoslovqa uop{te. Jedan od takvih tekstova je i wegova sjajna Bese da na Pedesetnicu (~iji su odlomci u{li u bogoslu`beni ~in samog praznika Pedesetnice). Da pre|emo sada na slede}u ta~ku pravoslavne Pnevmatologije. u drugoj polovini 3. potpuna identifikacija Duha Svetoga i Carstva Bo`ijeg. kao sveti bogoslovi. vide}e se i daqe. Grigorija Bogoslova. Izvesna direktna linija ide od jednoga do drugoga i do tre}ega. o Kome izvorno svedo~e i bogoslovstvuju ova trojica korifeja pravoslavnog bogoslovqa. po wemu. Taj kontekst i jeste pravilna Trijadologija. po Simeonu Bogoslovu. Treba re}i da je dosta rano zapo~eo spor izme|u bogoslova Istoka i Zapada oko Trijadologije. Sada bih hteo da naglasim ~iwenicu da su najve}i bogoslovi u Pravoslavnoj Crkvi bili prvenstveno liturgijski bogoslovi. Sv. Prve 4 glave Otkrivewa u stvari ~ine jedno proro~ko vi|ewe Ve~ne liturgije pred Prestolom Bo`ijom. Jovana Bogoslova. u vekovima kada je zapo~elo i nastupilo razdvajawe izme|u hri{}anskog Istoka i hri{}anskog Zapada. glava wegovog Jevan|eqa. Hristove spasonosne doga|aje pretvarane Duhom Svetim u do`ivqaje Crkve. Wegovog bo`anskog dejstva i delovawa (=energije). Isti Simeon ka`e da su Svetiteqi. i Sv. ali sa izrazitim pnevmatolo{kim naglaskom. veka. i ne samo zavr{ne glave. Naravno. U stvari. Otuda i onako izrazito pnevmatolo{ki karakter tog Jevan|eqa. Wegovi najzna~ajniji tekstovi u stvari su Slova – komentari – na liturgijski u Crkvi proslavqene praznike. stoji: „Da do|e Duh Tvoj Sveti“. na hri{}anskom Istoku i Zapadu. do 17. Aleksandrijskog i Rimskog. veka. Sveti Jovan Bogoslov je izrazito liturgijski bogoslov. pa onda spor dvojice Dionisija. zatim Sv. ta~nije re~eno iz liturgijske jerurgije. wegovo nagiwawe savelijanskoj Trijadologiji. to jest pitawe razli~itog poimawa teologije o Duhu Svetome. Wegovi tekstovi su liturgijske himne. a ona nije sasvim jednako shvatana na Istoku i na Zapadu. istinsko pravoslavno bogoslovqe: sve`ivotno bogoslovqewe i bogoslavqewe Duhom Svetim i u Duhu Svetome Boga @ivog i Istinitog. to jest Duha Svetoga Ute{iteqa. Dakle. Da pomenemo trojicu svetih bogoslova – Sv. teolo{ki slavoslovili Onoga Koji ih je liturgi~ki preporodio. po sredi je druga~iji teolo{ki kontekst u kojem je to pitawe posmatrano i shvatano na Istoku i na Zapadu. koju napada Sveti Ipolit Rimski. Da samo spomenemo teolo{ko spoticawe pape Kalista. Wihovo bogoslovqe je.

zaboravqaju}i da ni Teodorit Kirski ni Sveti Fotije nisu „izmislili“ taj istorijski. po~ev od samog stvarawa sveta pa sve do dolaska realnosti Budu}ega veka. i kauzalno izvede i objasni. dominiraju}a u prva tri veka crkvenog bogoslovqa. od Oca i Sina – u svet i Crkvu. po wemu. Naime. to jest izme|u Bo`anskog Troji~nog bi}a (unutra{weg ve~nog @ivota) i Bo`anskog stva rala{tva. istorijskoj perspektivi. tj. upravo do pojave nimalo bezopasne arijanske jeresi. naime. Ova misijska ili ikonomijska strana („Ikonomija“ u biblijskom smislu: OÕkonom×a kao kod Apostola Pavla) ili uloga Duha Svetoga. Ta perspektiva u Trijadologiji. bila je i umesna i zakonita. 205 . Sa ovom radikalnom teolo{kom opasno{}u. Trijadologiji). iz fakta stvarawa sveta „kroz Sina“ i „pomo}u Duha Svetoga“ izveo obratni zakqu~ak da je Sin u stvari nastao. napravio radikalni bogoslovski rez izme|u Teologije i Ikonomije. u istoriji. voqnog Bo`ijeg stvarawa sveta „kroz Sina“ ({to }e re}i: uz saradwu i sadejstvo. onda je. koja je Svetu Trojicu posmatrala i poimala u kontekstu Bo`ije delatnosti u planu stvarawa i spasewa sveta i ~oveka. Arije je. kao istinski biblijski i crkveni bogoslov. samo misijskoj. nezavisno od sveta i bez ikakve uzro~ne veze sa nastankom sveta. I upravo tu on je morao da kida svoje veze sa Origenom (tvorcem Aleksandrijske {kole). razmatrawe novozavetnih pnevmatolo{kih tekstova pokazuje. (Zato je vrlo povr{an. U izvesnim novozavetnim tekstovima Duh Sveti je posmatran u jednoj. Sv. drugim re~ima. naro~ito isticali kao slawe i javqawe Duha Svetoga u vremenu. i Duh Sveti zajedni~ko „stvorewe“ Oca i Sina. samu hri{}ansku Trijadologiju. misijska ili ikonomijska perspektiva u posmatrawu mesta i uloge Svetoga Duha. bila je. {tavi{e. Atanasije je to isto bogoslovqe (mada ne sasvim do kraja dore~eno. a posle wih i Sv. ili. tesnu povezanost teologije o Svetom Duhu sa Trijadologijom. Problem je nastupio onda kada je Arije poku{ao da iz te „Ikonomije“ izvu~e. onom koja nije bila potpuno oslobo|ena jelinskih uticaja i recidiva. Pogledajmo to malo izbli`e i konkretnije. Wegovog slawa – od Oca kroz Sina. i slobodnog. Atanasije Veliki je. ukaza}u odmah na mogu}nost dvostrukog posmatrawa Pnevmatologije ve} u samim novozavetnim biblijskim tekstovima. prema tome. Naime. bez obzira {to se u vremenu {aqe u svet i {to se javqa posledwi. ta~nije re~eno od postapostolskog vremena do Ni204 Svetoga Duha. s jedne strane. To je ono {to su raniji Sveti Oci. da Boga – kao Trojicu – kauzalno izvede i objasni iz sveta (a ne obratno: da svet obja{wava Bogom). koja je pretila da i u samu Teologiju su{tinski uvede kosmologiju. ako ho}ete. tj. koji postoji i u samim biblijskim tekstovima. nije ni kqu~ni aspekt pravilne biblijske i patristi~ke Pnevmatologije). nego ovu. postoje}eg Jedinorodnog Sina). Duh Sveti se tu sagledava i o Wemu se govori u aspektu prvenstveno Wegove misije u svetu i istoriji. tj. kejskog sabora. ~ak i uslovqava. ni Sveti Duh nije stvorewe.® HRISTOS ALFA I OMEGA ® ® PRAVOSLAVNO BOGOSLOVQE O SVETOM DUHU (201-222) ® Da ne bih odugovla~io ovo predavawe detaqnijim navo|ewem dokaza za ovo {to sam rekao. da tako uslovno nazovemo. postupak izvesnih rimokatoli~kih teologa kad olako i s prezrewem odbacuju Fotijevu teologiju o Svetom Duhu i nazivaju je nekim „teodoritstvom“. tj. „postao“ radi sveta. a kako je posle Otac kroz Sina poslao u svet i Duha. mo`e se re}i. izme|u ve~nog i ni~im ne uslovqenog bo`anskog ra|awa Sina iz prirode (=su{tine) Boga Oca. susreo se vrlo rano veliki Aleksandrinac – Sveti Atanasije. misijski. jer i On po bi}u ve~no pripada Svetoj Trojici. ~ak i samu Teologiju. i bez poznavawa stvarne bogoslovske problematike. izme|u Bo`anske prirode i Bo`anske voqe. pokazuje Wegovo mesto i delatnost u op{tem promisaonom planu ili Domostroju Bo`ijem. da raskida dotada{wi spoj crkvenog bogoslovqa sa filosofskom teologijom. ikonomijski aspekt Pnevmatologije. a s druge strane otkriva istinu da Pnevmatologija nije samo neki dodatak teologiji (tj. u izvesnom smislu. nepotpuno i nerazra|eno) produ`io i na Ova istorijska . ali koji nikako nije jedini i. Tako. zato. oduvek i ve~no. kao hri{}anin. Fotije Veliki.

dakle. on i za wim Kapadokijski Oci posmatrali su i obja{wavali bogoslovqe o Bogu Sinu. naro~ito Sv.® HRISTOS ALFA I OMEGA ® ® PRAVOSLAVNO BOGOSLOVQE O SVETOM DUHU (201-222) ® Ovo Atanasijevo teolo{ko strogo razlikovawe izme|u ra|awa i stvarawa. Drugim re~ima. (Zato su se Sv. a ne prvenstveno u kontekstu i perspektivi Ikonomije – domostrojnog ili misijskog slawa i delawa pojedinih Troji~inih Lica u svetu i istoriji spasewa. a po Svome slobodnom delawu i javqawu u vremenu posmatra se iz Ikonomije. etiologizirati (kauzalno obrazlagati) iz na~ina i puta Bo`anskog javqawa i delawa u svetu (jer onda ispada da dela Bo`ija odre|uju Wegovo bi}e. Nastavqaju}i Atanasijevo bogoslovqe. Bo`anska Ikonomija (=Otkrivewe) ta koja je omogu}ila poznawe Boga kao Trojice. re~ o tome da pomenuti poslenikejski Sveti Oci. stvara. nego upravo obratno. Atanasije i Kapadokijci osmeqivali da otvoreno govore: da je Bog oduvek bio Troji bez obzira i odnosa na stvarawe sveta. kao i uop{te za hri{}anske bogoslove. Tako se razlikuje. Teologija i Ikonomija (sr. Vasilije Veliki i Sv. iz ekonomijske perspektive Bo`anskog javqawa i delawa. nastoje da bogoslovstvuju bez i mimo Bo`anskog Otkrivewa – Ikonomije. i daqe o Bogu Duhu Svetome. izme|u onoga {to Bog kao Trojica po Svojoj prirodi i unutra{wem ve~nom `ivotu jeste. o kojoj }emo sada re}i neku re~ vi{e. i za wima pravoslavni bogoslovi na Istoku sve do na{eg vremena. upravo kao Trojica Lica. i kosmologija se uvodi u samu sr` teologije. bogoslovski su razvili daqe veliki Kapadokijci. 3). Drugim re~ima. dakle omogu}ila bogoslovqe i bogoslovqewe kao takvo. Atanasije Veliki i Veliki Kapadokijci u svome bogoslovskom ispovedawu polazili su od ve~no date realnosti Triju Bo`anskih Ipostasi i u toj teolo{koj perspektivi posmatrali su i Duha Svetoga. a to je iz teolo{ke. tj izme|u Bo`anske prirode i Bo`anske slobodne voqe. Vasilije. da bi Sveta Trojica bila Troji i da nije do{lo do stvarawa ca sveta). koja je ustvari izvirala sva iz kosmologije). to jest u smislu hri{}anske Trijadologije. iz jedne druge. ~ime se unutra{we Bo`ije bi}e i `ivot determini{e faktom Bo`anskog javqawa i delawa ({to je tvrdio Origen). ni kauzalno izvoditi i obrazlagati iz Ikonomije. eshatolo{ke perspektive. i onoga {to On kao slobodna Li~nost. Sv. izme|u Bo`anskog bi}a i Bo`anskog delawa. Kapadokijci nagla{avaju ta~no i neophodno bogoslovsko razlikovawe. 206 Jednom re~ju. liturgijske. ne mawe biblijske i novozavetne perspektive. Sv. u samosvojnom kontekstu hri{}anske Teologije. zaista dostojan imena Veliki i naziva „Otac Pravoslavqa“. {to je upravo bila osnovna karakteristika jelinske filosofske teologije. i kauzalno izvodi. Atanasije Veliki i Kapadokijski Oci posmatraju Boga. 207 . mada ne i raz deqivawe. Grigorije Bogoslov. pravilne Trijadologije. Upravo ovi sveti bogoslovi i daju pravilnu i potpunu teolo{ku obradu i razradu hri{}anske Teologije u strogom smislu te re~i. ali to jo{ ne zna~i da se sámo Bi}e Boga kao Trojice mo`e i sme izvoditi. Samo iz te i takve pravilne bogoslovske perspektive mogao je Sveti Atanasije. te iz toga izlazi da Bog nije slobodno i ni~im ne prinu|eno (ni Svojom prirodom) stvorio svet i delao u wemu. Teolo{ko slovo 3. i posebno Svetoga Duha. I jo{. mada ne i sasvim razdvaja. Kapadokijci uvode bogoslovsko razlikovawe Bo`anske su{tine i Bo`anske energije ({to }e kasnije razraditi isihizam). kako su hri{}ani od samog po~etka pred Jelinima verovali i ispovedali. {to je glavno: Troji~na Teologija ne mo`e se obja{wavati. nego se radi o potrebi prevazila`ewa slabosti donikejskog bogoslovqa (koje je na Zapadu i do danas ostalo u tim slabostima): da se Bog kao Trojica obja{wava. ca. Protiv Evnomija 2. da pobije i obesna`i Arijevo suptilno povezivawe sudbine i bi}a Sina sa bi}em i sudbinom sveta. po Svojoj slobodi i samovla{}u dлla. Sv. postaje kqu~ za wu. Nije. 18. te se prema tome i Sveta Trojica po Svome unutra{wem ve~nom bi}u posmatra iz Teologije. ~ini. tj. Drugim re~ima. Jeste da je za wih. tj. Grigorije Bogoslov (o ~emu smo op{irno i u vi{e navrata pisali).

glasila je: „Slava Ocu I Sinu SA Svetim 208 . Sveti Vasilije sagledava Svetu Trojicu u evharistijskom iskustvu Crkve (koje daje predoku{aj i anticipaciju eshatolo{ke stvarnosti). koji se svojim prisustvom projavquje i ovde. Jednom re~ju.1. pa od 14.21. liturgijskog proslavqawa Svete Trojice. eshatolo{ka perspektiva u posmatrawu i bogoslovqewu – i bogoslavqewu – Svete Trojice i jeste onaj drugi pristup. nadistorijskog i metaistorijskog Eshatona. nije bez razloga {to Liturgija=Evharistija Pravoslavne Crkve po~iwe doksologijom: „Blagosloveno Carstvo Oca I Sina I Svetoga Duha“. koji je tako vidan u novozavetnim tekstovima (na primer u Prologu Jovanovog Jevan|eqa. Mt. javqawe same Svete Trojice u nadistorijskom Eshatonu. da ovaj u formuli izra`en ikonomijski. onog eshatolo{kog „Dana Gospodweg“. Naime. istorijske perspektive. Ovaj i ovakav domostrojni poredak Bo`anskog Troji~nog javqawa i delawa: „od Oca kroz Sina u Duhu Svetome“. onakvu kakvu Crkva u Liturgiji do`ivqava. Problem je. jer ona pokazuje poredak javqawa i delawa Licâ Svete Trojice u domostroju promi{qewa i spasewa sveta i roda qudskog kroz istoriju. niti osporavaju}i tako|e ikonomijsko postupno javqawe i delovawe Troji~nih Lica u svetu i istoriji. glave istog Jevan|eqa. iako ne jedina ali naj~e{}e upotrebqavana forma Troji~ine doksologije bila je: „Slava Ocu kroz Sina u Svetome Duhu“. po~etak samog tog Eshatona. sasvim je biblijska i umesna je. i wegovo 38. nego liturgijski. naro~ito je vidan kod Duhom“. slavoslov) Svete Trojice. Pismo. nije se prvenstveno isticala. a koja nije samo wegova. do 17. U ovom drugom pristupu ili perspektivi pravoslavne Pnevmatologije. To je prisustvo i projava Carstva Bo`ijeg „u sili“ me|u nama (sr. misijski poredak Licâ Svete Trojice prenosi i na samo ve~no bi}e i unutra{wi `ivot Trojice.9. u svetu i istoriji. ne osporavaju}i naravno Wihovu jednosu{tnost (åmooïsioj). misijske. Vasilije tu opisuje kako je. pre neka neoplatonska stepenasta „trijada hipostaza“). i formula koja to izra`ava pomenutim vozglasom (=doksologijom). nastao onda kada je anomejac Evnomije po~eo da iz te leksi~ke formulacije izvla~i teolo{ku ontologiju. koju smo nazvali evharistijskom ili eshatolo{kom. me|utim. „Ikonomijska Trojica“. ne istorijski. sr. u vremenu pre Vasilija (donikejsko vreme). Vasilijeva pak troji~na liturgijska doksologija. Kao {to je poznato. u liturgijskom danas Crkve. ona druga perspektiva o kojoj bismo ovde hteli da govorimo kada je re~ o pravoslavnoj teologiji o Svetome Duhu. ili: „Slava Ocu I Sinu I Svetome Duhu“ (dakle kao i formula kr{tewa – Matej 28. nego o doga|aju i prisustvu – ovde i sada – Posledwe Stvarnosti. a to je zna~ilo umawewe i degradaciju Sina i Duha (~ak vi{e nego i Origenova subordinacija. tj.17. on po~eo da upotrebqava jednu boqe odgovaraju}u i bogoslovski ta~niju doksologiju (=liturgij ski vozglas. Mk. Vasilije je vi{e voleo izraz åmætimoj nego åmooïsioj. koju je on po~eo da upotrebqava.19). i za{to. apostolska. Otuda. zatim u Apokalipsisu i kod Apostola Pavla). novozavetna (i on to nepobitno pokazuje). po izvesnom misijskom poretku otkrivewa i delovawa. 209 Svetog Vasilija Velikog u wegovom delu „O Svetom Duhu“ (~itavo delo. nego Ve~na Sveta Trojica Jednosu{tnih i Ravno~astnih Ipostasi. nego izna~alno hri{}anska. upravo iz liturgi~kih doksologijskih razloga: on je sagledavao sva Tri Lica Svete Trojice u Wihovoj ve~noj i jednakoj slavi i ravnoj ~asti. Ovakvom formulacijom Troji~ne doksologije. Lk. Trojicu ve~nu nadistorijsku. Ta liturgijska. Ova bogoslovska formula bila je tipi~ni izraz ikonomijske. evharistijski i eshatolo{ki pristup Svetoj Trojici. javqawe Carstva Bo`ijeg. nije re~ o pravolinijskoj produ`enoj istoriji „do posledweg vremena“. koje se pripisuje i Grigoriju Niskom). jer Liturgija predstavqa jednu istinsku eshatolo{ku Teofaniju. da tako ka`emo. a naro~ito prva poglavqa i glava 18. te i wena liturgijska upotreba bila je sasvim legalna i pravoslavna. a to se zajedni~ko delo daqe ostvaruje u Duhu Svetome.® HRISTOS ALFA I OMEGA ® ® PRAVOSLAVNO BOGOSLOVQE O SVETOM DUHU (201-222) ® Ovaj drugi. Bog Otac se javqa i deluje u istoriji Bo`anskog Otkrivewa kroz Sina.

kao {to rekosmo. br. eshatolo{kim iskustvom nadi|ena je i sama „istorija“ (i Ikonomija=Domostroj) spasewa. to jest predawe o ravno~asnim i ravnoslavnim Bo`anskim Imenima: Oca i Sina i Svetoga Duha. nego jo{ vi{e sa wenom eshatolo{kom prirodom (DAp. DAp. i posebno ovu wenu eshatolo{ku dimenziju nagla{avaju danas u ekumenskom pokretu brojni pravoslavni teolozi. ne previ|a niti odbacuje ni onaj drugi. nenastaloj Svetoj Trojici centralno je mesto Boga Oca.). br. koji je Koren i Izvor (R×za kaØ PhgÁ) Sina i Duha. Ef. Grigorija Palame. COMMUNIO SANCTORUM Mél anges à J. u~ewa koje je nesumwivo dovelo do atrofirawa pravilne Pnevmatologije u zapadnom bogo1) Pnevmatologiju uop{te. Ovakvim liturgijskim. Ova eharistijska. jer i on.1. kada ispovedamo veru u „Duha Svetoga. prenagla{avawa jedinstva i primata Bo`anske Su{tine i onda daqe do pojave u~ewa o „Filioque“.® HRISTOS ALFA I OMEGA ® ® PRAVOSLAVNO BOGOSLOVQE O SVETOM DUHU (201-222) ® 26. 15. ikonomijsko-misijski aspekt.14 i dr.1) Jednom re~ju. Ovaj novozavetni tip Pnevmatologije kao da je bio donekle zapostavqen u donikejskom bogoslovqu. zajedno.16. koje je iskustvo. ~itavo izvorno pravoslavno crkveno predawe sadr`i u sebi prvenstveno ovaj aspekt Pnevmatolo210 gije.2. da podsetimo.38. Ne bismo se ovde du`e zadr`avali na temi o Monarhiji Oca kao vrlo zna~ajnom momentu pravoslavne Trijadologije. naravno. pa samim tim nadi|ena je i istorijska misijska perspektiva posmatrawa i shvatawa mesta i uloge Svetoga Duha. ~lanak Teo lo{ko delo Sv. (L abor et f i des). 2) O tome smo u vi{e navrata pisali – videti. i da je pomazan i vaskrsnut Duhom Svetim (Mt. ali je zato naro~ito istaknut kod Kapadokijskih Otaca. mada. i tako|e tamo gde se govori da je Duh Sveti u tesnoj vezi ne samo sa misijom Crkve. na primer. pravoslavne Trijadologije. u istom ~asopisu.1.1.3. wegov rad: Impl i cati ons eccl ési ol ogi ques de deux types de Pneumatol ogi e.44-45. zasvedo~eno i u 8. Simeona Novog Bogoslova.13). Koji od Oca ishodi. {to po Vasiliju i jeste osnova i sr` pravilne. 211 .-J. na primer. von Al l men.35). a onda daqe i kod ostalih Otaca na Istoku. jedinstvo i jedinstvenost hri{}anskog Personalnog – Triipostasnog – Boga. u samoj ve~noj i nestvorenoj. 4. 1Kor. Gospoda. i za wim pravoslavna svetoota~ka teologija. a jedno od najranijih i najosnovnijih crkvenih predawa jeste „predawe i tajna“ (Vasilije upravo ka`e „predawe u tajni svetoga Kr{tewa „u ime Oca I Sina I “) Svetog Duha“. razvijena u patristi~kom bogoslovqu. Sv.29. a to je poznata biblijska istina. (objavqeno i na engleskom i gr~kom) i. U tom evharistijskom iskustvu vi|ewa i sagledavawa Svete Trojice. Veliki Vasilije. Svetu Trojicu bogoslovski predstavqa ne u nekom „poretku“ javqawa ili delawa. Liturgiji koja nosi wegovo ime. o Monarhiji Boga Oca. Naravno. sve do Sv. 1-3. 27 i 28). ~lanu Simvola vere. u onim mestima gde se govori da je Sin Bo`iji i ovaplotio se Duhom Svetim (Lk. ono „sðn“=sa. koji se zajedno sa Ocem i Sinom obo`ava i zajedno slavi“ (gde je vrlo nagle{eno. na primer.).17. Genève 1982). 1985. a i do danas kod svih pravih pravoslavnih teologa. @ivototvornoga.11 i dr.10.8. Grigorija Palame i ostalih isihasta. tako|e. Vasilija Velikog izme|u „Nikejaca“ i „Isto~nih“ u „Teolo{ki pogledi“. tako|e ima novozavetne osnove. 1979. Onaj Koji Jeste – @ivi i Istiniti Bog Sv. Rim. toliko karakteristi~no za Pnevmatologiju Kapadokijskih Otaca). Karakteristi~no je da Sv. po~ev od Svetog Vasilija. i jo{ vi{e u samoj Sv.2) nego samo `elimo ukazati na ~iwenicu da je u zapadnoj teologiji upravo zbog prenabregavawa ili zapostavqawa pitawa Monarhije Oca i do{lo do prevage izvesnog esencijalizma. Vasilije Veliki zavr{ava svoju kwigu O Duhu Svetom upravo onim karakteristi~nim poglavqem o `ivom Predawu Crkve (gl. To liturgijsko iskustvo Crkve o prisustvu i zajednici same Svete Trojice. od kojih naro~ito isti~emo Jovana Ziziulasa (videti. o kojem svedo~i Sveti Vasilije u svome delu O Svetome Duhu. nego kao ve~nu i ravno~asnu zajednicu Ve~nog @ivota i Qubavi i Slave. tri puta. Kol. eshatolo{ka perspektiva vidno je prisutna u novozavetnim tekstovima. istina koja prvenstveno i garantuje istinski hri{}anski Monoteizam.

14 i 28 i 32). rekosmo. gde bi Duh Sveti tu ne{to „dodavao“ i „dopuwavao“ (te u tom smislu za isto~nu patristi~ku Pnevmatologiju ne stoji teza Bla`enog Avgustina da Duh Sveti „povezuje“ Oca i Sina. u ovom biblijsko-liturgijskom aspektu Pnevmatologije. i uop{te Isto~nim Ocima je tu| sav poznati psihologizam Avgustina u Troji~nom bogoslovqu. ravnoslavnim i ravno~asnim Svetim Duhom. ~iji sadr`aj je nesumwivo plod teolo{ke predradwe valikih Kapadokijskih Otaca. mo`da zato {to Avgustin nije znao Kapadokijce. Jer. me|utim. kod wega. a pritom je istaknuto da On „od Oca ishodi“.27).17-18). Ili re~eno Apostolovim re~ima: pozvani smo u Cr213 . U kontekstu pravilne Trijadologije – u kojoj je ishodi{te svega jedinstvena Ipostas Boga Oca. ~lan ovog sabornog i vaseqenskog Simvola. da je On „copula amoris“ izme|u Oca i Sina. u kojoj Duh Sveti nije samo jedna Bo`anska sila.3. Dakle. dejstvuje i ostvaruje veliki Doga|aj Hrista („Tajnu Bo`iju. Ali isto tako. Ponavqamo. Koja je Jedno i Nedeqivo Bo`anstvo“.1. re~i Sv. U tom kontekstu Duh Sveti je zaista Onaj Koji „zavr{ava“ i „dopuwuje“ Svetu Trojicu. ili samo delateq u Crkvi i istoriji. istoj slavi i ~asti sa Ocem i Sinom. za nas pravoslavne. Ove posledwe. (Pismo Serapionu 1. koja je apokalipti~kog. kako veli Apostol Pavle – Kol.® HRISTOS ALFA I OMEGA ® ® PRAVOSLAVNO BOGOSLOVQE O SVETOM DUHU (201-222) ® slovqu. Trijadologija je po{la druga~ijim putem od kapadokijskog Troji~nog bogoslovqa. koja je Hristos u nama“. blagodare}i upravo Ikonomiji nama je i omogu}en pristup i zajednica sa Svetom Trojicom. Ili. veoma va`no da se Pnevmatologija posmatra i shvata u kontekstu. ~ime je nagla{ena Monarhija Boga Oca. formulisan je prvenstveno iz perspektive evharistijsko-eshatolo{ke. Ikonomija je ta koja otkriva i omogu}uje poznavawe Ve~ne i Nerazdeqive Trojice. i Koji je garancija i wihove ipostasne razli~itosti ali i su{tinskog jedinstva Sina i Duha. pre svega. Koji od ve~nosti ra|a Sina i od ve~nosti proishodi Duha Svetoga. ne zna~e neko procesualno „nastajawe“ i „usavr{avawe“ Trojice. Samo polaze}i sa osnova pravilne Trijadologije mo`emo daqe pravilno sagledavati me|usobni odnos i uzajamnu povezanost.. Duh Sveti je u Crkvi do`ivqavan i sagledavan u istoj ravni. kao {to dodaje Sv. Vasilija. Ili. ili efektivni uzro~nik. od Koga je i Sin ve~no ro|en. to jest prvenstveno u ve~noj zajednici Troji~nog Bi}a i @ivota. ~iji je bogoslovski tekst upravo tako formulisan da ne samo ne dopu{ta takav dodatak. Otuda je. liturgijsko iskustvo i blagodatno zajedni~arewe sa Sv. 8. Takvu Pnevmatologiju daje nam Sveta Evharistija Crkve. Duhu. kao {to nije znao ni gr~ki jezik). koje ozna~avaju da je savr{enstvo Svete Trojice tek zajedno sa jednosu{tnim. ili energija. Domostroja bo`anskog Otkrivewa i na{eg spasewa. i ~ak uzajamnu uslovqenost Hristovog dela i dela Duha Svetoga u svetu i istoriji. teofanijskog karaktera. 18). Vasilije Veliki: „Duh Sveti Sobom dopuwuje Mnogoslavnu i Bla`enu Trojicu“ (O Sv. Naprotiv. pravilne Trijadologije. ~lan Nikeocarigradskog Simvola vere. ~lanu istog Simvola. time nije ni poreknut ni umawen zna~aj Bo`anske Ikonomije. pre i iznad svake istorije i misije. Jedinorodni Sin O~ev ovaplo}ewem Svojim od Duha Svetoga javqa nam i daruje Duha Ute{iteqa. Vidqivi znak tog teolo{kog odstupawa od patristi~ke trijadolo{ke tradicije bilo je uno{ewe dodatka „Filiokve“ u 8. to jest uzajamnu povezanost Hristologije i Pnevmatologije. u Crkvi. nego ga teolo{ki apsolutno iskqu~uje. kako je ve} prethodno re~eno u 2. u koji doga|aj ili tajnu mi smo svi pozvani od Svete Trojice: Od Oca kroz Sina u Duhu Svetome. dakle garancija i sveza neponovqivosti i ni na {ta drugo nesvodivosti bo`anskih Lica – u takvom kontekstu treba onda posmatrati i odnos izme|u Sina i Duha. kako to veli Atanasije Veliki: „Sveta i Bla`ena Trojica nerazdeqiva je i sjediwena samo sa Sobom… u Ocu i Sinu i Sve212 tome Duhu bogoslovstvovana… kao {to nam je i Gospod Isus Hristos predao savr{enstvo Svete Trojice. nego je prvenstveno Gospod – Kïrioj (2Kor. u kojoj je Duh Sveti vi|en i posmatran u istoj ravni ve~nog Troji~nog bi}a i `ivota svih Triju Lica. Trojicom. i Duh Sveti svedo~i za Sina. tj. treba priznati.

jer saradni~kim i savr{iteqnim dejstvom Svojim Duh Sveti uslovqava Tajnu ili Doga|aj Hrista. ikonomijski. ta uloga za pravoslavnu Pnevmatologiju nije isto {to i sama Ipostas Svetog Duha. u Duhu Svetome“. jo{ ovde u istoriji. posle velikih Kapadokijaca. Sveti Palama je ovo razvio u izvanredno bogato bogoslovqe o Bo`anskoj energiji. misijski elementi uvode u samu sr` Troji~nog Bo`anstva. ipostasni podvig. svi ti Bo`anski i besmrtni darovi. iako je energija (=dejstvo) neodeqivo od Delateqa i Darodavca blagodatne energije. – ali je i sam od Sebe do{ao – to samo zna~i da je tako nama u Wemu darovana jedinstvena Troji~na blagodat i qubav u Crkvi: „Od Oca. a sada javqene“ pojavom (=o~ove~ewem) Hrista i silaskom Svetoga Duha. qubavnim oblagoda}ewima itd. svetlosnim zracima. priroda (fïsij. Drugim re~ima. oís×a) i delatnost (¶n¸rgeia) tog bi}a ili te prirode. 15.26. samo Wegov li~ni. harizmama.g. Duh Sveti Ga posvedo~ava i proslavqa. objasniti tajnu i fakat ovaplo}ewa samo Jedinorodnoga Sina. doga|aj. a da pritom nisu u to ipostasno uvu~eni ni Otac ni Duh Sveti? (J. naro~ito dokazao u svom bogoslovqu Sveti Maksim Ispovednik i onda 6. Wegovim „izlivima“. Bo`anskom i ~ove~anskom. Ali. po~ev od Kapadokijaca. @eleli smo samo da uka`emo koji 214 je i kakav zna~aj pravilnog trijadolo{kog konteksta za istinsku novozavetnu. evharistijski. to jest.13.26). nije i ne mo`e biti isto re}i da se Duh daje: „od Oca preko Sina“. preko Maksima do Palame. po Ocima. apokalipti~ko-teofanijski javqa tajna i realnost Carstva Bo`ijeg jo{ u okvirima prostora i vremena na{eg sveta i veka. nije umawen u Svome Bo`anskom ravno~asnom i ravnoslavnom Gospodstvu. Kako onda. i re}i da je On po Svojoj li~noj. to jest: „Filioque“. paralelno sa tako|e dvema prirodama. „IkonomijaTajne od ve~nosti sakrivene. u tom slu~aju. ne treba sasvim poistovetiti energiju Duha sa Li~no{}u Duha.13 i Kanon Evharistije u Liturgiji Crkve). Wihov je nosioc i razdava~ Duh Sveti Ute{iteq. Wegovo samopostajawe ^ovekom. {to ~ini.14. tako isto. Iako je u Ikonomiji spasewa On tako javqen i darovan svetu. dve delatnosti – Bo`ansku i ~ove~ansku. kroz Sina. sile. energije. harizme. Po Maksimu. nije isto samo bi}e. Pnevmatologija dakle uslovqava Hristologiju. ili ako ho}emo: „od Oca i Sina“.). Tu istinu je. i na kraju. poslan Sinom od Oca (Jn. 10). jer onda. nemamo nameru da danas ovde op{irnije raspravqamo pitawe „Filioque“.® HRISTOS ALFA I OMEGA ® ® PRAVOSLAVNO BOGOSLOVQE O SVETOM DUHU (201-222) ® kvu kao „Blagodat Gospoda Isusa Hrista i Qubav Boga i Oca i Zajednicu Svetog Duha“ (2Kor. kao ve~nim i netvarnim (=nestvorenim) dejstvima i darovima Svetoga Duha. koja se jo{ naziva i „Ikonomija Blagodati“ Bo`ije. Da ne du`im: kao {to je Sin poslan u svet od Oca i kao {to je On od Oca poslao Apostolima u Crkvi Duha Svetoga. kao {to i Hristologija uslovqava Pnevmatologiju. Duhom Svetim se ostvaruje eshatolo{ka priroda Crkve kao Tela Hristovog. nije sveden na svojevrsni „proishod“ Oca i Sina. jer silom i dejstvom Duha se liturgijski. Ova uloga Duha Svetoga u javqawu i ostvarivawu „Tajne Hristove“ u svetu. ispada da je Bog ono {to dëla. Duhom Svetim se Hristos ovaplo}uje. Ali delatnost Duha i Ipostas Duha ne trebaju zbog toga biti pome{ane do ontolo{kog poistove}ewa. u kontekstu pravilne Trijadologije treba videti da i Sina {aqe Duh zajedno sa Ocem. ali ti darovi nisu ontolo{ki sama Ipostas Duha Ute{iteqa. 215 . patristi~ku Pnevmatologiju. Otuda. ipostasnoj egzistenciji (Vasilije bi rekao: „po Svome personalnom i neponovqivom „træpoj îp£rxewj“) – „od Oca i Sina“. Vaseqenski Sabor (680-681. a zatim je to opet naro~ito razvio Sveti Grigorije Palama u svome isihasti~kom bogoslovqu. i onda se kosmolo{ki. sve je to zajedni~ko Svima Licima Bo`anske Trojice. Damaskin. te otuda u Hristu imamo dve prirode i dve ener gije. kao {to smo ve} rekli. u kojoj Duh Sveti nije potisnut na „tre}e mesto“ u Trojici. Ta~no izlo`ewe Pravoslavne vere I. u dan Pedesetnice Duh Sveti Apostolima i svetu aktualizuje realnost spasonosnog podviga i dëla Hrista Bogo~oveka. ili energijama. No.

preko izvesnih posrednika i sli~no. ne samo i ne toliko prostim {irewem Jevan|eqa. evharistijsko-eshatolo{kim. ostvaruje u woj. Takvu realnost prisustva i dejstva Duha Svetoga u Crkvi do`iveli su prvenstveno Svetiteqi. Ali. priznati) Hrista Isusa Gospodom. do`ivi osetno blagodatnu zajednicu sa Duhom Ute{iteqem. onda je za wega ve} do{ao „Dan Gospodwi“ – posledwi i nazalazni Dan Carstva. Duh nas kr{tava u Hrista. Duh Sveti opet i svagda ostaje Ki rios: „Gospod i Gospoduju}i. Ali. Ali va`no je pojmiti i shvatiti da i u takvoj drugoj pnevmatolo{koj perspektivi. i neizbe`no. nepismene mudrosti nau~ava. wene prirode i delatnosti. prisustvo i predoku{aj eshatolo{ke Tajne Bo`ije. postao Crkva. Zato je npr. ne zna~i nikako bilo kakvo potiskivawe Hrista. Hristos je taj koji se ovaplotio. i sva216 ki `ivi ~lan Crkve. kao eshatolo{ku Zajednicu Naroda Bo`ijeg okupqenog i sjediwenog u Jednoga Hrista.10. Hristologiju i Eklisiologiju tesno povezuje do poistove}ewa. pri~asnik blagodati spasewa i novog `ivota u Hristu. kako se ka`e u crkvenim pesmama na Svetu Pedesetnicu. koja i jeste stvarna projava same i posledwe. o~igledno. Jer. za nas u svetu. ipak nema mesta za nikakav „Hristomonizam“. kao ve~na Glava i Prvina Tela Svoga (ne samo Glava. ribare pokazuje teologe – dr`i i odr`ava svu ustanovu (=sav sastav) Crkve“. Va`no je da se podsetimo na sve to. Samo se Duhom Svetim postaje vernik Hristov. Bog i Bogotvore}i (=Obo`uju}i)“. mislim. karitativnom delatno{}u itd. Jer treba znati da nemamo ni samoga Hrista. to oblagoda}ewe Duha potrajalo u intenzitetu i trajawu. za istinsku Crkvu Hristovu u svetu i vremenu. i ja to ovde ne bih sada vi{e ponavqao. eshatolo{ke realnosti Crkve. polaze}i od onog prvog i izvornog aspekta Pnevmatologije. osim Duhom Svetim“ (1Kor. Koji u Crkvi ostvaruje Carstvo Bo`ije na zemqi i u istoriji. {to je sve neophodno. u~lawuje u Wegovo Telo.12. tj. nego i Prvina – „Aparhi“). wene organizacije. Duh Sveti se tako javqa kao zaista Gospod. wene misije. sasvim se nastavqa u svom drugom aspektu – onom misijskom i istorijskom ili ikonomijsko-sotiriolo{kom. Tako Duh Sveti u teologiji Crkve ~ini Eklisiologiju sastavnim delom Hristologije. stupamo u stvarnu zajednicu i op{tewe sa Ocem. naravno ako bi to javqawe i ozarewe. kao jednu religioznu organizaciju. a to prvenstveno biva u Svetoj Evharistiji. nego jo{ vi{e: time {to On konstitui{e i projavquje Crkvu Hrista Bogo~oveka u svetu i istoriji kao „Znak Car stva“ Bo`ijeg. a ne samo kao „zajednicu veruju}ih“. ima direktne konsekvence za poimawe Crkve. koji smo nazvali apokalipti~kim. Duh Sveti kao „Nevestoukrasiteq“ Crkve Hristove. ~ini nas „sutelesnicima i sukrvnicima“ Wegovim. misijom. Ovakva Pnevmatologija. kao {to se Hristos zaista i poistove}uje sa Svojim Telom. „Niko ne mo`e nazvati (=ispovedati. ako nagla{avamo taj i takav Hristocentrizam. i samo blagodare}i tom dejstvu Duha u Crkvi mi se istinski pri~e{}ujemo Hristom Bogo~ovekom. Jer. Prema tome. i On zauvek ostaje u centru Crkve. ako ne prihvatamo i ne priznajemo da Ga je Otac Duhom Svetim pomazao = u~inio Hristom – Pomazanikom. mi pravoslavni samo nagla{avamo kqu~no mesto Pnevmatologije u celokupnoj teologiji Crkve. Sveti Simeon Novi Bogoslov govorio da. ~lan Tela Wegovog. u drugoj pesmi na Pedesetnicu: „Sve daruje i razdaje Duh Sveti: to~i proro{tva. pravoslavna teologija o Duhu Svetom. @ivot i @ivotvore}i.® HRISTOS ALFA I OMEGA ® ® PRAVOSLAVNO BOGOSLOVQE O SVETOM DUHU (201-222) ® Ovim podvla~ewem uloge Duha Svetoga u dëlu i Telu Hristovom. koja se onda naknadno „povezuje“ sa svojom Glavom – Hristom.) Sve ovo nagla{avawe mesta i uloge Duha Svetoga u Crkvi. Duh Sveti upravo i konstitui{e Crkvu kao Telo Hristovo. zapostavqawe Hristologije u Eklisiologiji.3). podvi`nik. kad ~ovek hri{}anin.38). dobro poznate stvari. sa Svetom i @ivotvornom Trojicom. koji se sjedinio sa Crkvom. sve{tenike usavr{ava. Sve su to. (Ili npr. da bismo mogli osetiti 217 . koji bi iskqu~ivao ili makar potiskivao va`nu ulogu Duha Svetoga. Bogo~ovekom (DAp.

pnevmatolo{kom karakteru pravoslavnog misijskog delawa i svedo~ewa u svetu. i mo`da je taj odnos ~esto i napet. ali mi ne bismo sada to ovde izlagali i tuma~ili. za bogatu eshatolo{ku Ve~eru Carstva Hristovog. kojom `ivi i di218 {e i kre}e se i postoji u svetu i istoriji. naro~ito me|u burnim i nemirnim Korin}anima. svi koji su na misiji i poslu jevan|elskog svedo~ewa i delawa u narodu. duhonosci i hristonosci i bogonosci. Spasiteq od svega onoga {to ~oveka i ~ove~anstvo otu|uje od Boga.14). smrti i |avola. prepune darova proro{tva. od kojih sam prvi ja“ (1Tim. gl. kao `ivog organizma i organizacije. nego i oni u svetu. Jer u takvom kontekstu nema onda suprotnosti i polarizacije izme|u Crkve kao ustanove. „~ija su ~ula (i telesna i duhovna) podvigom izve`bana za razlikovawe dobra i zla“ (Jevr. u odnosu prema Duhu Svetome.1. Ali. s druge strane.4. kao kanonski status. naro~ito wene molitve. koje on uporno upu}uje na Svetu Evharistiju kao organski sastav.12. kad je harizmati~ni duh opao i oslabio. dinami~an. kao organizovanu ustanovu Crkve (1Kor. kad je re~ o istinski proro~kom. vizije. To najboqe demantuje Apostol Pavle. svega onoga {to Apostol Pavle naziva „tvrdom hranom“ koja je neophodna i neizbe`na za „savr{ene“. glava. ipak nose na sebi lik Bo`iji i kandidati su za Carstvo Bo`ije. misti~nog `ivota. Sv. Ovakav pristup Pnevmatologiji daqe posebno osvetqava i pitawe odnosa institucije i harizme u Crkvi. nego na martirski na~in misionarewa. pravednici i podvi`nici delatne qubavi. koja u bilo kakvom stawu da su. Sav liturgijski i duhovni `ivot Crkve vo|en je tako|e i nadahwivan blagoda}u Svetoga Duha. upravo blagodatnu hristolo{ko-pnevmatolo{ku instituciju Crkve kojom se ona konstitui{e kao Telo Hristovo i kao vidqiva organizacija. po kojoj ona i u svetu „nije od ovoga sveta“.® HRISTOS ALFA I OMEGA ® ® PRAVOSLAVNO BOGOSLOVQE O SVETOM DUHU (201-222) ® kako je i za{to Pnevmatologija povezana sa Hristologijom i kako se u bogoslovqu i iskustvu na{e Crkve. molitve. To je potreba svetog podviga posta. treba naglasiti da to nisu bili samo Svetiteqi monasi i pustiwaci. „svedo~ewa do krvi“.10-14. u istoriji. Istinski apostoli i misionari u istoriji Pravoslavne Crkve bili su pre svega qudi duhonadahnuti i duhono{eni. i kao saborne zajednice i kao pojedinca. Oni su delovali ne na „propagatorski“. stalno se ispoqava epikleti~ki karakter samog bi}a i pona{awa Crkve. 219 . 8. me|u qudima. Pritom.5. Podse}amo samo da najboqi komentar na to. dinami~ko delovawe Duha Svetoga u Crkvi ~ini da spoqa{nost institucije ne gu{i i ne spre~ava harizmati~ki puls `ivota i delawa ~lanova Crkve i ~itave crkvene zajednice. nadahnu}a i oblagoda}ewa. o~uvava wenu eshatolo{ku orijentaciju i dimenziju. u `ivotu i praksi Bo`ije Crkve. Rimqanima. pa je i wihova misija imala proro~ki. organizacija i jerarhizacija do{la mnogo kasnije. ili ta~nije: najboqe ostvarewe toga daju Svetiteqi na{e Crkve. Nije ta~no ono {to je mislio Harnak da je Crkva u po~etku bila samo neka „harizmati~na“ neorganizovana „masa“ i da je.10. podviga svetosti. `rtve. posebno 14.1).15). od sebe i od bra}e. svedo~ewa najpre da je „Isus Hristos do{ao u svet da gre{nike spase. kako je govorio jo{ Sveti Igwatije po~etkom 2. to jest za „razlikovawe duhova“ (1Kor. i Crkve kao harizmati~ne zajednice u Duhu. trpqewa. Jer i u Liturgiji i u op{tem `ivotu Crkve. Apostol Pavle u svojoj Posl. Mo`da je te{ko uvek ta~no odrediti pravi odnos harizmati~kog i institutivnog „elementa“ u Crkvi. ali Crkva Hristova nema drugi kriterijum ni rukovodstvo u tome osim Samoga Duha Ute{iteqa. a to zna~i svedo~ewa i potvr|ivawa istine `ivog iskustva da Hristos jeste istinski Spasiteq ~oveka od greha. navodno. one me|usobno uslovqavaju i pretpostavqaju. pnevmatolo{ki karakter. veka. qubavi i ostalih darova Duha Svetoga. Najkra}e i najkarakteristi~nije opisuje to pona{awe i vladawe Crkve i wenih ~lanova. Jo{ ne{to je va`no ovde ista}i.40) . 1Jn.

wihov „um Hristov“. imali i imaju. Mo}ni. za spasewe ~oveka i sveta. Ime mnogovoqeno i mnogo`eqeno… Do|i. `ivo predawe i iskustvo Svetih i duhonosnih Otaca Crkve. Vaskrsewe mrtvih Do|i. ve~na Radosti na{a Do|i. jer je uvek vreme jevan|elske. mada ne uvek s razlogom). nau~ili nas i posvetili u stalni epikleti~ki karakter sveg na{eg hri{}anskog `ivqewa i delawa. Stvarnosti neizreciva Do|i. Podizawe nas palih Do|i. {to i nas qubiteqima ~ini{… Do|i. ako su ~iweni za „izgra|ivawe u duhu“ – izgra|ivawe sebe i ~itave Crkve „u meru rasta visine Hristove“ (Ef. onda je to samo i jedino na{a bezmerna `e| i glad za Duhom Ute{iteqem. koji su u Duhu Svetom stekli. ustvari. ve~no`ivi organi Duha Ute{iteqa. u `ivom blagodatnom iskustvu i zato mi wihova „sveta predawa“ dr`imo i ~uvamo. otvaramo temu: da svako vreme u `ivotu i radu Crkve Hristove u svetu. liturgijskom karakteru celokupnog pravoslavnog duhovnog `ivota i misli. Riznico neimenqiva Do|i. Ali. koji su imali „sigurnu harizmu Istine“ od Duha Istine (Sv. istinsko I{~ekivawe svih spasavanih Do|i. mo`da niko tako kao mi pravoslavni ne zna za tegobe no{ewa Krsta Hristovog i idewa za Jagwetom Bo`ijim „kud god Ono po|e“. poput ove Svetog Simeona Novog Bogoslova iz wegove poznate „Moli tve misti~ke. bar za nas pravoslavne. svedoci „pro{lih vremena“. Koji nadahwuje. a ponekad i apokalipti~ke borbe za Hrista. Nisu oni bili samo „pro{le generacije“ prethodnika. Oni su za nas uvek prisutni u Duhu u Crkvi. Qubavi u nama. O ovom epikleti~kom.4.12-16). uvek jeste i vreme Duha Svetoga. dosta smo ve} govorili. te je ba{ zato neumesna bilo kakva „trijumfologija“. Oni su nam predali. ako ve} ho}emo ne~im i da se pohvalimo. Jer. kojom priziva – ¶pikaleÙtai – Duha Svetoga“: „Do|i. nego su bili i ostali na{i stalni i nezamenqivi u~iteqi i nastavnici. prepora|a. pravoslavnog `ivqewa i bogoslovstvovawa.® HRISTOS ALFA I OMEGA ® ® PRAVOSLAVNO BOGOSLOVQE O SVETOM DUHU (201-222) ® Svi ovi pak podvizi samo su onda spasonosni ako su u Duhu Svetome. pa je vreme da ovo predavawe i zavr{imo. obnavqa i o`ivquje i na{e li~no hri{}ansko i op{te saborno crkveno bi}e. Pre no {to zavr{imo molitvenim re~ima jednog velikog Duhonosca iz pravoslavnog `ivog podvi`ni~ko-liturgijskog predawa. jedem Te i pijem svagda… Jer si Ti svako Dobro i svaka Slava i svaka Radost. i imaju}i Te. Radosti ve~na… Do|i. Svetlosti nezalazna Do|i. pona{awe i delawe. Irinej Lionski). Tajno skrivena Do|i. Li~nosti neshvatqiva Do|i. tako da se stalno ose}amo u slobodnoj zavisnosti od sile i dejstva i blagodati Duha Svetoga. ako su zape~a}eni duhovnim pe~atom iskrenosti. Svetlosti istinita Do|i. Zato je veoma va`no. Oni su u Duhu stalno prisutni u crkvenom liturgijskom pam}ewu. `ivqewe. na wenom putu kroz ovaj svet ka Otaxbini. da mrtav o`ivim. Zato je za nas u pravoslavnoj Pnevmatologiji uvek zna~ajna vera i bogoslovqe Otaca Crkve. qubavi. Koji sve svagda stvara{ i pretvara{ i preobra`ava{ voqom Svojom… Do|i. 220 Ne `elimo da ovo predavawe zavr{imo ostavqaju}i utisak nekog trijumfalizma (za koji poneki osu|uju nas pravoslavne. istine. @ivote ve~ni Do|i. crkvenosti. i Tebi ve~nu slavu uznosimo – 221 . Svagdaprebivaju}i Nepokretan i svagda Sav Pokretan i svagda nama Dolaze}i… Do|i. jo{ samo napomiwemo. to jest.

Silazak Svetoga Duha na Apostole (ikona u Manastiru Hilandaru) 222 . Amin“. U Ocu i Sinu i Duhu Svetom po{tovanoj i poznavanoj i obo`avanoj i liturgisanoj od svih vernih. sada i uvek i u vekove vekova.® HRISTOS ALFA I OMEGA ® Trojici Svetoj i Jednosu{noj i @ivotvornoj.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful