Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

7 .Okt.Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. FPPS . 2011.

kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. U njima nismo napredovali.Okt. imamo imunološki sistem. Kao i ostali. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. 2011. 8 . niti smo ih sami stvorili FPPS .

Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari.Nervni sistem • Ipak. komponovali ili svirali.Okt. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. 2011. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. FPPS . 9 • • . To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. Sve se uklopilo – misli i osedanja. pisali. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola.

10 .Okt.. vezivno tkivo.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS .Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj. 2011..

Okt. tanji od svetlosti. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . na hemijski način Međutim. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. 11 • . 2011. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi.

metabolički i funkcionalno. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. 12 . 2011. FPPS . • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. • neuroni imaju telo. koje su nezavisne strukturno.Okt.

Okt.Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS . 2011. 13 .

Okt. 14 .Građa tipičnog neurona FPPS . 2011.

2011. • Mitohondrije u kojima se pravi energija.Okt. zato “siva masa” FPPS . i druge • Za razliku od drugih delija. 15 . neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini.

Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. 16 . da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . 2011.Okt. a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona.

17 . 2011.Okt. trnova.Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS .

2011. završetak u obliku dugmeta FPPS . 18 .Okt.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.

Okt. 19 .Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. na koju se prenosi impuls iz aksona. 2011. može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS .

bolesti ga ošteduju – npr. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. 20 . provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. dugi i vrlo brzi. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . 2011. tanki i spori (5m/s) • MS.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona.Okt.

monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. 21 . 2011. endokrinim žlezdama. imenu osobe koja ih je prva uočila itd. FPPS . eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni.Okt. bipolarni. mišidima. u čulima.

• Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama.Okt. Obično su u CNS-u. Obično su u čulima. CNS-u. obično od senzornog ka motornom neuronu. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. 2011. 22 . odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS .

uzimaju se kao standardan tip neurona. Služe kao motorni i interneuroni. Multipolarni neuroni.Okt. Retki su i služe kao interneuroni. 2. 2011. Vrlo su brojni.Tipovi neurona 1. 3. uvu. a ima ih u oku. a s druge aksonsku (otpremnu). 23 . FPPS . Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. nosu. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju.

ali i iz posebnog produžetka tela. 2011. 24 .Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. vršnog dendrita. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS .Okt. a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona.

25 .Piramidalni neuron FPPS . 2011.Okt.

26 .Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .Okt. 2011.

27 .Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS . 2011.Okt.

Razni oblici neurona FPPS . 2011.Okt. 28 .

U tom pogledu. oblik akcionog potencijala. propusnost sinapsi. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. osetljivost na neurotransmitere itd. – variraju od neurona do neurona . 2011.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. 29 . . .Okt. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. diversifikacija i organizacija FPPS .

30 . a senzorni do 1. 2011.Okt.5 m FPPS .Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.

Prenos signala .

2011.Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja.Okt. 32 . delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .

• U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). glukoze i sl. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. FPPS . negativno naelektrisanih molekula proteina. u protoplazmi. • U unutrašnjosti neurona.Okt. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. 2011. 33 .

što znači da je neuron iznutra negativan FPPS .Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. 2011. protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV. 34 .Okt.

2011. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . 35 . Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi. K+ kanali ili kapije.Okt. postoje • pasivni natrijumovi.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe.

Okt. 36 . napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS .Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. 2011. tj.

tj. a ova faza se naziva depolarizacija. ona postane propustljiva za jone Na+. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. • Joni Na+ pohrle u akson. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag.Okt. oko +40mV. FPPS . 2011. 37 .

• Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. 38 . ali na jaču draž.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. a kanali K se otvaraju.Okt. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. 2011. FPPS .

Okt.Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS . 2011. 39 .

• Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle. FPPS . draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. 2011.Okt. 40 .Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi.

tzv. Ceo proces se ponavlja.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. 41 . Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. 2011. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. ne gubedi intenzitet. FPPS . deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. kao iskra. prekidi u mijelinskom omotaču. tj.Okt. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. • • • • Lokalni anestetik novokain. koji koriste zubari.

ac.bris.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.html FPPS .uk/synaptic/public/basics_ch1_1.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_. 42 .youtube.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.Okt.mcgraw- hill. 2011.

43 . debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS .000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1.000 sinapsi. ali najčešde ih imaju 5-10.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100.Okt. presinaptički deo – aksonska kvržica 2. između ove dve. 2011. sinaptički prorez/pukotina. postsinaptička membrana sa receptorima 3.

jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm).Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. 2011. sporije su (imaju kašnjenje od 0. ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). imaju kompleksan način prenošenja. jednostavne i brze (npr. ali se danas zna da nisu ni toliko retke.Okt. Ima ih manje od hemijskih.5 ms). FPPS . šire su (oko 20nm). 44 .

Okt. 45 .000x FPPS . 2011.Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.

2011.Okt. 46 . mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi.

FPPS . 2011. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. 47 .Okt. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. receptor se “otvori” za prolaz jona. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane.

48 .Okt. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. FPPS . individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. 2011. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. Dakle.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen.

ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .000x 49 . 2011. presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.Okt.

FPPS . nego su to njihovi receptori. Ipak. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. što dovodi do depolarizacije membrane. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini).Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje.Okt. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. obično na više njih. 50 • • • • • . Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. 2011. a za GABA inhibicijski. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski.

Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. 51 . FPPS . sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. 2011. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore.Okt. • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja.

podložan iskustvu FPPS . nego kontrolisan iz više izvora. 2011. 52 .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski.Okt. podložan uslovima i što je posebno zanimljivo.

FPPS . od kojih je samo jedan prirodan. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. 53 . neurotransmiter. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). na primer. za dopamin. 2011. meskalin i psilosibin. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. • Poznati su brojni agonisti. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor.Okt.

nego • blokira pristup drugim agonistima. 2011. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. sa malim molekulama. FPPS . Međutim. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. tj. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. hlorpromazin i drugi).Okt. 54 . Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. Antagonist acetilholina je atropin. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. istovremno. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. pa i poznati afrodizijak johimbin. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. Dok je antagonist vezan za receptor. neurotransmiterima. ali ga ne otvara. razni agonisti i antagonisti su. • Na primer. droge).

Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS .Okt. 55 . 2011.

2011.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.Okt.mcgrawhill.html • http://www.h tml FPPS .Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.sumanasinc.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_. 56 .

2011. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama..Okt. širenja. a povezani su FPPS . 57 . aktivnostima. u kakvoj su interakciji sa lekovima. raspoloženjima.. molekularne. hranom. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine.

.Okt. 58 . . inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. .. Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. . 2011. Glutamat Histamin. .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. FPPS .

a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore.Okt. ako ga ima previše. pa je glutamat najprisutniji transmiter. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. • Dejstvo mu je brzo. pogoduje epilepsiji. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. • Luče ga piramidalne delije. 59 . 2011. • Deluje i kao neuromodulator. • Ako ga ima premalo. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. FPPS .Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina.

interakcije i protivrečna dejstva. Dobro proučena. epilepsije. smanjujudi anksioznost. i uzrokuje mišidne konvulzije. 60 . 2011. FPPS . Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e.Okt. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. Ima mnoge uloge. Sintetiše se iz glutamata. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA.

Nađen je u hipokampusu. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. FPPS . zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. posebno u • • somatskom NS.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti.Okt. 2011. 61 • • .

deluje kao antagonist u mišidnim delijama. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. 2011. 62 . • kurara. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. FPPS .Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi.Okt. kao i u autonomnom NS. otrov južnoameričkih indijanaca.

• Oni deluju komplementarno. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. 2011.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. 63 . ali i antagonistički. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu.Okt. FPPS .

Pojačava budnost i spremnost. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). 2011.Okt. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. 64 . a suprotne su funkcijama dopamina. FPPS . posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti.

• postoji u telu i kao hormon. • sintetiše se iz triptofana. 65 . nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. 2011. pod imenom raphe nuclei. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola.Okt. • Osim kod životinja. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. gde učestvuje u peristaltici. FPPS .Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. • grupisani u jedra duž retikularne formacije.

seksualnu funkciju i drugo. 2011. • potreban je pravilan odnos triptofana. a triptofana ima u proteinskoj hrani.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. apetit. osetljivost za bol. 66 . nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. FPPS . koji postoji u urmama. Utiče na pobudu/spavanje.Okt. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. fenilalanina i leucina. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. bez njega se ne osedamo dobro. raspoloženje.

samoubistvom. • droga LSD imitira serotonin.Okt. sirup protiv kašlja. amfetamini. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. kokain. impulsivnošdu. • Antidepresivi. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . 2011. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. tako da on ostaje duže u sinapsama. 67 . • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. alkoholizmom. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola.

napadi panike. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. alkoholizam. Nesanica.Okt. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. bipolarni poremedaj. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. PMS. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . anksiznost. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). bulimija. 68 .Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. • energična telesna aktivnost. poremedaji apetita. 2011. • uzimanje triptofana. gojaznost.

• Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima.Okt. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. 69 . b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije.Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. u smislu da je ono kod žena slabije. FPPS . 2011.

2011. noradrenalina i serotonina FPPS .Strukturne formule dopamina.Okt. 70 .

2011. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. azota. kiseonika i vodonika.Strukturne formule dopamina. 71 . a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. samo u jednoj hidroksilnoj grupi.Okt. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika.

strepnja. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja.Okt.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . tenzija. 72 . 2011. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah.

FPPS . takođe jedna od aminokiselina. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. 73 . a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. 2011. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. bolest fenilketonuria). služi za proizvodnju tirozina. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema.Okt.

Dopamin postoji i kao hormon.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. mleko. 2011. jaja. FPPS .Okt. 74 . i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. a luči ga hipotalamus. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. kao i neki orasi i semenke. kada su u istoj hemisferi. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. neki proizvodi soje. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin.

koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. Antagonisti dopamina.Okt. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. • • • serotonina i noradrenalina. 75 . FPPS . amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. 2011.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. kao što je haloperidol.

u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. • limbički sistem. na prvom mestu nucleus accumbens. 76 .Okt. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. • corpus striatum. FPPS . 2011.

2011. 77 .Okt.Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS .

Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska.Okt. 2011. 78 . a vodedi je za radnu memoriju FPPS . a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.

što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. 79 . Desna hemisfera je. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. 2011. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. • On snažno usmerava ka cilju. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . posebno za telesna čula.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. vezana za čula. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina.Okt. naprotiv. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva.

Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS . modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). socijalni odnosi. • Osedanje za ljude. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema.Okt. motivaciju. 2011. 80 . emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina.

Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. vradamo se „po još“ FPPS . 81 .Okt. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. • dopaminergički sistem stvara prijatnost. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. 2011.

• Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. FPPS . 2011.Okt. On potkrepljuje. 82 . ali nije neophodan da bi se naučilo. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu).Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. Takođe.

Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. shizofrenijom. FPPS . autizmom. 2011.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. manijom. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. Huntingtonovom bolešdu. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu.Okt. pažnje i rešavanja problema. 83 .

Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. 2011.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. Nakon više uzimanja. u jednom trenutku. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. 84 . koristedi spoljne agense kao što je droga.Okt. FPPS . konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu.

• Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. 2011.Okt. FPPS . do nekoliko minuta. 85 . Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu.Neuromodulatori. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone.

aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. Kada se ključ i brava poklope. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. 86 . FPPS . prostorno ili vremenski. a • čim se to desi.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. • Dakle. 2011. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. ali SE odvija po principu “ključa i brave”.Okt. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”.

2011.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. a sinapsa je spremna za slededi impuls. U oba slučaja. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag.Okt. ili može primiti signal od više neurona. Na+ za ekscitaciju. tako da je prenos impulsa kratak i tačan.za inhibiciju. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. okida se akcioni potencijal u aksonu B. npr. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. ili Cl. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. 87 • • • • • • • . Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. FPPS . one izazovu lučenje neurotransmitera. preko više mesta (sinapsi).

posebno u sinapsama. 88 . ali to nije zbog zamora FPPS . nervnim centrima. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. adaptacija čula).Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. 2011.Okt.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

4 kg. ružičasta. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. FPPS . 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). teška oko 1. Hrani se (i hladi) krvlju. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza.Mozak .Okt.encephalon • meka. • • sastavljena vedinom od masti. • oko 20% krvi. 94 . a u tome verovatno ima ulogu i likvor. želatinozna masa. 2011.

Okt. mrtve delije i druge nepoželjne objekte. ako nedostaje neki neurotransmiter. razgrađujudi bakterije.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. S druge strane. 2011. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. 95 .Mozak . on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. FPPS .

Neurona izvan mozga ima znatno manje. 96 . od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. FPPS . 2011.Okt. nekoliko milijardi.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu. npr.

ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. 2011. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . 97 .encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. koji deluje na hipofizu.Okt. koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa.Mozak .

..26..Veličina mozga .71 slededi je delpfin = 0.Okt..53. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0. 98 . mali glodari 0.19.06.. pa šimpanza = 0. • FPPS ..komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela. slon = 0. 2011.

Okt. 2011.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS . 99 .

Okt. srednji i prednji mozak.Razvoj mozga • Iz ektoderma. 100 . 2011. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. 3-4 nedelje od začeda. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS .

neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. motorna. emocionalna i druga iskustva. da bi se pravilno razvila. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. jasno povezani.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. 101 • • .Okt. U njima jedinka mora da doživi čulna. 2011. FPPS .

na dva mesta u mozgu. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). do kraja života. FPPS . Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). brzo raste prvih • • • • pet godina. godine. povedanja broja glijalnih delija itd. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0.5kg pri rođenju. povedanja broja puteva. 102 . mijelinizacije. svake sekunde umre 5 neurona. najveda je u dobi 18-30 g.. Otprilike.Okt. a kasnije opada. 2011. Nakon 20. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona.

• bela masa – mijelinizirani aksoni.Okt.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. 103 . • kora (cortex) velikog mozga. 2011.. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. • sive (i crne) strukture moždanog stabla. s obzirom na građu itd. funkcionalna. • sive strukture velikog mozga: talamus. bazalne ganglije itd. razvojna i evoluciona. hipotalamus. FPPS .

• bela masa. • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum).Glavni delovi mozga • Anatomski gledano.Okt. • mesencephalon – srednji mozak. FPPS . 2011. • telencephalon – moždane hemisfere. 104 . u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). • bazalne ganglije. • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). • moždani korteks.

vertikalno. lateralni – smešten na strani.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. vertikalno. bazalni – pogled odozdo. na bazu mozga. ventralni – prema dole. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. 2011. 105 . koronalni presek – presek mozga poprečno. FPPS . donji ili na dnu. gornji ili na vrhu. bočno.Okt. medijalni – smešten u sredini.

106 . 2011.Okt.FPPS .

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

2011. a ne prema lokaciji. u nama postoje tri mozga. neokorteks.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. FPPS . mozak gmizavaca. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. koji kontroliše naše emocije. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. koji reguliše primitivno ponašanje.Okt. • na obodu je novi mozak sisara. vlastitom subjektivnošdu. • oko njega je stari mozak sisara. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. vrlo različite starosti. koji su međusobno povezani. koji reguliše naše više intelektualne procese. MacLean ga je nazvao limbički sistem. 112 .

• amygdala. • cyngulate gyrus itd. • telencephalon. • limbički sistem. • cerebellum – mali mozak. • bela masa • diencephalon. • prednji ili veliki mozak.Okt. • hippocampus. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. 113 . siva masa. hemisfere. • cortex – kora. 2011. • srednji mozak – mesencephalon. • medulla oblongata – produžena moždina. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). FPPS . • pons – most. • thalamus.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak.

Okt. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost.Moždane komore • Ima ih četiri. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. 114 . 2011. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. • Prve dve su daleko najvede. FPPS . • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima.

FPPS . 2011. Ima je ukupno oko 120-150ml.Okt. smanjivanju težine mozga.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. CST služi mehaničkoj zaštiti. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. 115 .

Ispod nje je arachnoidea. 116 . Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. Ispod nje je pia mater. udara. od potresa. 2011.Okt. bogata krvnim sudovima. FPPS . Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. • Služe za zaštitu CNS-a.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. trenja sa • • • • kostima itd.Moždane ovojnice . tanka i fina ovojnica.

Zadnji mozak FPPS .Okt. 117 . 2011.

probavu. gutanje.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. FPPS . 2011. disanje. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu.Okt. 118 .

U ponsu se nalazi četvrta moždana komora.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. • • • FPPS . sluhu. 2011. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. 119 .Okt. a ima i neke parasimpatičke funkcije. između ostalog iz dve strane mozga.

Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija).Okt. On čini oko 10% mase mozga. finu mišidnu koordinaciju. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. FPPS . Zadužen je za • • • • posturalni tonus. 2011. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). 120 . ravnotežu i druge motorne. položaj tela u prostoru.

121 • • .Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa.Okt. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. FPPS . pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. 2011. ali gubimo koordinaciju. poprečnoprugasta muskulatura svih udova.

• učenju i proceduralnoj memoriji. • kao i u emocijama. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . 2011.Okt.Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. 122 . • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta.

2011. • Dakle . takođe. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla.Okt. • Substantia nigra se. FPPS . 123 . • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum.

2011. malog mozga. FPPS . kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. • Opsesivan.Moždano stablo • Čine ga pons (most). seksualnu aktivnost). produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. umor. ritualistički i paranoidan. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje.Okt. kompulsivan. uriniranje i defekaciju. 124 • • . prenosi čulne informacije između velikog mozga.

2011.Okt. FPPS . hipokampus i amigdale).Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. 125 .

čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS .Okt. glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem. 2011. 126 .Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga.

On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. 2011. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. zajedno sa retikularnom formacijom. spavanju i svesnosti.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. relejni sistem mozga. kao i razne zone neokorteksa međusobno. Učestvuje i u prenosu motornih signala. 127 • • • . Učestvuje u kontroli budnosti. u visini očiju i ima dve polutke. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). FPPS .Okt. a nalazi se u centru • • mozga. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. Osim toga.

Okt. 2011. seksualne pobude. težak oko četiri grama. • kao deo limbičkog sistema. bežanja. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. 128 . • Nalazi se ispod talamusa.Hypothalamus • Deo je međumozga. • 4F FPPS . emocija i motiva. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. učestvuje u kontroli napada. veličine je zrna pasulja (ili badema).

2011. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. žeđ. 129 . telesnu težinu. malo i sporo. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point).Okt. glad. puls. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. cirkadijalne ritmove itd.. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. FPPS . Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. krvni pritisak. telesnu temperaturu.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu).

130 .Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. FPPS . 2011. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. nego funkcionalna. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. Osim diencefalona. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije.Okt.

ali ne prepoznaju nove osobe.Okt.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. Preciznije. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. simetrično. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. 131 . 2011. šta i kada nam se dogodilo. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. u svakoj hemisferi po jedan. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. ma koliko ih često viđali. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga.

ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). 2011. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost.Amygdala • grupa jedara. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. FPPS .5 cm. u obliku badema. 132 . u svakoj hemisferi. • Nalaze se na vrhu hipokampusa. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). dužine oko 2.Okt. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti.

Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih.Okt. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. • na primer. FPPS . • Primer. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. 2011. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. 133 . Kad se snima mozak.

• donošenje odluka. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. • Dakle. bes iz koga ne možemo da izađemo. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. emocije. nekooperativnost itd. pa se čak naziva i cingularni korteks. 2011. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. FPPS . • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. 134 . • empatija itd. tj.Okt. izgleda. koja • • prekriva corpus callosum. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. • široki dijapazon autonomnih funkcija. limbički sistem. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. tvrdoglavost. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje.

• „accumbens“ označava “naginjanje ka.Okt. 2011. a u zadnje vreme i u lečenju depresije. zadovoljstva. smeha. zavisnosti FPPS . 135 . • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti..Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam).”. strahu. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. bes. u ovom slučaju ka septumu. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. straha. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku.. placebo efekta itd. strah.

136 .Limbički sistem FPPS . 2011.Okt.

cerebrum ili telencephalon FPPS .Okt.Veliki mozak. 2011. 137 .

Veliki mozak. prva i druga. 2011. osim kore. Sivu masu velikog mozga čini. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu.Okt. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. FPPS . 138 . Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. aksoni i dendriti.

• Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju.Okt. 2011. FPPS . longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. npr. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. pokazuju razlike u funkcionisanju. Postoje i ipsilateralni putevi. iz očiju i ušiju. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. 139 . tj.

FPPS . Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. 2011. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. sa obe strane talamusa. 140 .Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. Povezuju moždano stablo.Okt. limbički sistem i korteks.

FPPS .Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. jezik. 2011. svest. a neuroni čine oko 19% mozga.5 mm. ispeglana. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. • • • prosečno 2.5 mm. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. Njena masa čini oko 80% mase mozga. 141 • • . Čine je tela neurona (zato je siva). ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. percepciju. pažnju.Okt. mišljenje.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS .Okt. 2011. 147 .

Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. 2011. Naime.Okt. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. ispred motornog korteksa. • FPPS . Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. 148 .Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. Za mnemoničke svrhe.

levi različito od desnih. 2011. 149 . Obični ispitanici to obavljaju bez problema.Okt. ali ne i fizičke karakteristike okoline. FPPS . učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. odlučivanju. prosuđivanju preferencija i sl. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. nagađanju. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. proceni rizika.

Okt. Osim promena u ličnosti. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. Frontalna lobotomija FPPS . 2011. suđenje.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. • • • • • 150 . Oštedena je i kompleksna motorika.

FPPS . Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. ne brinu se o sebi.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. 151 . Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. pažnja im je slaba i kratka.Okt. rade nešto samo ako im se naredi. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. nemaju nagle padove u memoriji. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. Na primer. perserveriraju. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. Slab socijalni uvid. Apatični. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. ali je memorija trajno slaba. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. 2011. gube snagu u nogama.Frontalni korteks .

2011. masovno krvarenje u mozgu. 152 . FPPS . bilo je puno slomljenih koštica. pomeranja poluge tokom vađenja itd.Okt. g. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848.Slučaj “Phineas Gage” • 25. apsces. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo.

153 .Phineas Gage FPPS . 2011.Okt.

2011. 154 .Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .Okt.

staložen. neozbiljan. 2011. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. vulgaran..Okt. 155 .i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS .Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten.. • • • • • efikasan. pouzdan. Nakon oporavka: naprasan. tvrdoglav. obziran. bez poštovanja prema drugima. odlučan. kapriciozan.

2011. ali ne može da formuliše FPPS .Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti.Okt. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže. 156 .

Okt. vrlo sličan senzornom FPPS . 157 . 2011.Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus.

Okt. 158 . 2011.Senzorni homunkulus FPPS .

2011.Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS . 159 .Okt.

2011. čak i vlastito FPPS . nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice. pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom.Okt. 160 .Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje.

Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina.Okt. dolazi do Wernickeove afazije. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena. 2011. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . 161 .

Okt.Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. 162 . V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS . V3. 2011.

• • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta.Okt. očiju i ušiju. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. Međutim. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. srce i jetra). • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. ali ne mora biti u svim procesima. 163 . FPPS . 2011.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr.

164 . a neke desnu šapu. 2011. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. FPPS .Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu.Okt.

• 85%-90% ljudi je desnoruko. kod velike vedine ljudi. 2011. a produkcija govora je isključivo u levoj. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. što znači da im je dominantna leva hemisfera.Okt. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona).Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. ali besmisleno. • Što se tiče jezika. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. FPPS . 165 . ne ošteduje govor. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi.

prostornih odnosa.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. nego obrnuto. mentalne rotacije. kao retardirana.Okt. 2011. tj. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. nobelovac Sperry je 1964. Ona postaje nema i autistična. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. FPPS . pokreta itd. 166 .

a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. ljut na ženu. 2011.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. FPPS . dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. digao je levu ruku da udari ženu. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona.Okt. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. 167 .

FPPS .Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. 168 .Okt. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. 2011.

nacrtade testeru Dakle. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . 169 . a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. crta jedno. 2011. ali u stvarnom životu de pomerati oči. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema.Okt.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera.

• „leva ličnost“ je aktivna. a na drugom vizuelno-holistički. bolji u vizuelnim manipulacijama. FPPS . bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. dok je desna više na zemlji i emocionalna.Okt.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. konkretan. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. • „levi stil“ je verbalno-analitički. posebno trodimenzionalnim. kad deluju razdvojeno. 2011. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. orijentisan na sadašnjost. 170 . kontrolisana i emocionalno uzdržana. dok je desni vizuelno-holističan. apstraktan i orijentisan na bududnost.

2011. FPPS .Okt. simultano. a “desni mozak je stvaralački.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. naučnički”. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. 171 . jedan za drugim. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. deo po deo. npr.: “levi mozak je analitičan. pesnički. a desna hemisfera to radi paralelno. serijski. matematički. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. pa čak i kad sa njima ne raspolaže.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. holistički.

• Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. pa su ih majke uvek nosile levom rukom. a desna je služila za bacanje. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce. a mač i koplje u desnoj itd. 2011.Okt.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. 172 . što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. FPPS .

posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. leže glavom nadole. FPPS . što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. 2011. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti.Okt. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. • Vedina u zadnjem tromesečju. 173 . • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. dakle asimetrično. leđima napred. u materici. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. vezano za položaj u prostoru.

.. 2011.Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). • Prilagođavanja sredini. • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga). moždanog udara) itd. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). 174 . Jill Bolte Taylor FPPS .Okt. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. uslovima. • Slučaj dr.

175 . • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. 2011.Okt.

176 . imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt. 2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.

Okt. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 2011. 177 .

Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. 178 . na standardnim mestima. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna.Okt. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . 2011.

179 . simetrična distribucija. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. obe strane.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja.Okt. 2011. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. aktivan. talasi niske amplitude budan/tokom rada. najbolje frontalno. veća amplituda na dominantnoj strani. zaposlen ili anksiozno razmišlja. bebe mala deca. pozadi kod dece. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . pospanost.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

Okt.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. 2011. kroz talamus do senzornog korteksa. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. 185 . iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. • • FPPS .

• Drugim rečima. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. 2011. 186 .Okt. nisu “centralno modulisani”.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. bezuslovnih refleksa. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. • Nevoljni su. svega 40 ms). FPPS . ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. tj.

187 . eferentni – od moždine ka telu. FPPS .Okt.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. aferentni – od tela ka moždini. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. levi i desni. • Trbušni (ventralni) je motorni. 2011.

Okt. 2011.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS . 188 .

neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. . a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. 189 . . FPPS . 2011.Okt.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. tj. tj. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima.

Okt. u nekom iznosu.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. prilično autonoman. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. FPPS . 2011. Svaka ganglija pobuđuje više organa. 190 . sa leve i desne strane kičme.

u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču.Okt. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. • Npr. 191 . 2011. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. FPPS .ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje.

parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. 2011. bilo kakvog naglog poremedaja.Okt. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . 192 • • . aktivira se simpatički deo. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju).Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa.

usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 . 2011.Okt.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS .

Endokrini sistem – hormoni .

• flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. pljuvačne ili znojne.Okt. 195 . prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. ambiciju i bes – kolerici. • Postoje i egzokrine žlezde. kao što su suzne. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. 2011. FPPS . odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. luče u krv. Po toj podeli.

Okt. FPPS . .Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). 2011. . 196 .

ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. prijem programa nije vremenski precizan. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. hormoni sporo. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. • Nervi prenose brzo. FPPS . čuvaju je i luče kad je potrebno. 2011.Okt. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. a hormonskih dugo. • Zna se ko je uputio poziv. 197 . • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. svaki se uključuje u program ako prima te talase. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. prijemnici su raštrkani po telu. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. • program se u obliku talasa emituje na sve strane.

Okt. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. • • • svaka svoj. u krv. FPPS . oni ga uvlače u deliju. 2011. 198 .

2011. 199 .Okt.FPPS .

• Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. 2011. kontroliše je hipotalamus. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. 200 . FPPS . Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd.Okt.

. preko kontrole metabolizma belančevina. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast.Okt. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus. indirektno. mlečne žlezde FPPS .Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. 2011.

aktivira mozak. 202 . 2011. primarni stresni hormon u našem telu. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol.Okt. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. između ostalog i hipotalamus. FPPS . preko čula.Hipofiza i stres • stresna situacija. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda.

nadražljivost. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. usporenost.Okt. anksioznost. proizvodnju belančevina itd. FPPS . glavni hormon je tiroksin. umor. a • • preko toga rast i razvoj. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. 2011. mišidnu slabost. gubitak težine. 203 .Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom.

2011. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. • Moždina i kora luče različite grupe hormona. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). energiju i reakciju na stres. FPPS .Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona.Okt. 204 . • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex).

krvni pritisak. najmanje nodu. 205 . kada se sprema veštački.Okt. • Kortizol. FPPS . jedan od hormona stresa. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. 2011.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. glukokortikoid. reakciju na upale i alergije. • luči se stalno. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. najviše rano ujutru. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija.

Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. 206 . 2011. važnih za pripremu tela za odgovor na stres. FPPS . • Kortizol izaziva niz promena u telu. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije.Okt. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH).

ali razlike u dejstvu postoje. 2011. adrenalin. 207 .Okt. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. ova dva hormona su vrlo slični. a u sklopu reakcije na stres. FPPS .Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. Po sastavu. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin.

Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. FPPS . • Međutim. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. 208 • . kao neurotransmitera. povedavajudi krvni pritisak i puls. emocije. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. pobudu. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna.Okt. 2011. motivaciju. više nego hormonska. nagon. ali nema psihoaktivni efekat. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. budnost.

209 . a s time i poletnost.. FPPS .) Utiču na razvoj i ponašanje.) i progestine (progesteron... Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron.) Estrogene (estradiol..... 2011. glad.Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi.Okt.... posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike.

• imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. a pozitivne ga jačaju.NS. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. 2011.Okt. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. endokrini i imunološki sistem su povezani. . 210 . što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. . ES i IS • Nervni. FPPS .

Evolucione i genetske osnove .

Nema mesta za sve.Nasleđivanje.Varijacija. 212 . zato postoji nadmetanje oko parenja. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. 2011.Okt. FPPS .Pet Darvinovih principa evolucije 1. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. hrane i mesta za život. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene.Nadmetanje.

Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. Adaptacija. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5.Pet Darvinovih principa evolucije 4. Kao rezultat prirodnog odabiranja. Prirodno odabiranje. 2011. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli.Okt. 213 . svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS .

ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije.Okt. FPPS . nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. 214 . Uticaji koji su opstali.Evolucija • Evolucija je promena. 2011. tokom vremena. tj. evolucija se obavlja na genima.

• Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. 2011.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. FPPS . • osedamo. 215 . a geni čine “našu ljudsku prirodu”. odnosno da se: • ponašamo.Okt. • pa i da mislimo na određeni način.

• kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. zračenje. 2011.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. virusi). a neke mogu biti takve da se prenose na potomke.Okt. 216 . FPPS . hemijski agensi.

Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). FPPS .Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti.Okt. 2011. 217 .

• Nasleđe je “istorijsko”. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. • genetski. 2011. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. 218 . “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. FPPS . • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka.Okt.

• Ipak. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. rođenje magarca je reproduktivni uspeh.Okt. 219 .Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. odnosno broj ženki sa kojima se pari. 2011. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . • Kad se radi o mužjacima.

žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. 220 . nego i drugi srodnici. • inkluzivna podobnost . Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. čak i ako jedinka roditelj živi krade. FPPS . 2011. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive.Okt.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. a ne samo dece. Mi pomažemo najbližima. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. • Selekcija srodnika . Time ugrožavaju svoj život.

Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. znoj. Sluz. 221 . 2011. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. Eritrociti imaju srpast oblik. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . • Srpasta anemija. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen.Okt. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik.

222 . „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. 2011. frustracijom.Okt. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. statusom u grupi koji jedinka ima. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . • Međutim.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. isto kao i nivoom serotonina.

što znači da imaju vedu uspešnost parenja. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. 223 • • .Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja.Okt. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. 2011. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni.

• od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. 224 . • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. Pojam „podobnosti“. 2011. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. zašto iskazujemo emocije itd. recimo.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. to je postavljanje hipoteza. obično izaziva konfuziju kod ljudi. zašto su ljudi agresivni.Okt. FPPS .

Okt. ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS . ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro). 225 .Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. 2011.

• Npr. moda. porodica. empatija.Okt. 226 . ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. sagledati podatke sa svih strana FPPS . da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. 2011.

Okt. što znači da genetska azbuka ima 4 slova. 227 . Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. • genetska azbuka počiva na bazama. 2011. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P). • Baze su vezane za molekule S (šedera). • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). timin.Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. FPPS . • Nukleotidi su slova genetske azbuke. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. guanin i citozin (ATGC).

Okt. Ljestve su spiralno uvijene u desno.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. 2011. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). FPPS . a prečage čine parovi baza. 228 . Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom.

229 .Okt.Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 2011.

2011.3 nm. ali najvedi hromozom.DNK • “Ljestve” su široke 2.Okt. Nukleotidi • • su dugački 0. iznosi oko 1. Zato ukupna dužina DNK čoveka.2 do 2. 230 .6 nm (10-9). iz svih hromozoma. ima 220 miliona parova baza.8 m. prvi. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS .

Okt. sastavljen od niza nukleotida. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. namenjenu replikaciji pri deobi delija. FPPS . održavanju DNK i vedinom nepoznatu. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. U čoveka. 231 .Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. 2011. Mnogi geni različitih živih bida su isti.

Okt. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. 2011. 232 . nasleđivanjem. • ipak. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. FPPS . • Ali ne svi. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane.

Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. pa je odgovor tri slova. plus tzv. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. bilo je sve jasno. Dakle.Okt. • • • • • nukleotidi kao slova. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. FPPS . a kodoni kao reči tog jezika. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. 233 . Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. 2011. start i stop reči-kodoni.

Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. FPPS . dakle i gene. 234 . samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu.Okt. • Međutim. 2011.

Okt.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. 235 . odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi.000 koliko se očekivalo. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25.000 gena. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. • Određene su “reči” njegove azbuke. odnosno sekvence nukleotida. znatno manje od 100. FPPS . 2011. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi.

Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. • Genotip se vidi samo iz DNK. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. može se redi sledede. • Fenotip je skup osobina jedne individue. 2011. 236 . • Genotip stičemo rođenjem. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke.Okt. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. recimo zbog interakcije gena. FPPS .

Okt. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. put od proteina do ponašanja je vrlo dug. FPPS . 2011. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. Na primer.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). Gen može imati više varijanti. Međutim. ali ne i od razlika u transmiterima. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). recimo pigmenta za boju kose). 237 . neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. formi ili alela. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen.

onda ved možemo poverovati u taj članak. Sve u svemu. nego samo da postoji korelacija. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. 238 • • . te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. recimo serotoninergičkim. lakoda da se plane. preuzimanje previše rizika itd. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin.Okt. 2011. koji je to gen. daleko je od gena do ponašanja. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. FPPS . Zatim.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. a kod osoba koje nisu. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. nego zajedno sa drugim sistemima. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A.

Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. Ako su obe kopije gena dominantne.Okt. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. 2011. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. Ako su obe kopije gena recesivne. osobina de se ispoljiti. osobina de se ispoljiti. 239 . FPPS .

gen za crne oči je dominantan. FPPS . 2011.. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja.Okt. a za plave recesivan.Dominantni i recesivni efekt • Npr. 240 .

teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. godine.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. govor i memoriju. 241 . 2011. potrebna su oba roditelja). Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. FPPS .Okt. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije.

242 . makar i recesivni. paru. 2011. kod muškaraca. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS .Okt. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma.

Nasleđe-sredina. Dakle. Da bi organizmi bili adaptabilni. konstruiše • • • genom. Kako je to sprovedeno? FPPS . odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. 243 • .Okt. suština živog sveta je adaptabilnost. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. 2011. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. priroda-odgoj • Evolucijom se. oni moraju biti tako građeni. na osnovu fenotipa. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim.

a ponekad i RNK. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. 244 . FPPS . 2011. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein.Okt. koji je obično protein.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline.

• U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. 245 . 2011. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima).Okt. FPPS . ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima.

2011. a koje nisu proistekle iz promene DNK. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. koji geni de se iskazati u fenotipu. tj. FPPS . osim putem pet Darvinovih principa evolucije. a koji ne. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. Epigenom se nalazi izvan genoma.Okt. 246 . dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. Ključni adut epigenetike je epigenom. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti.

• U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. koji • čine drugi genetski sloj.Okt. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. fizička aktivnost. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. matične delije diferenciraju u ciljne delije. tako što neke gene prigušuje. a druge da aktiviraju tokom života. 247 . a druge ostavlja aktivnim. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). FPPS . izloženost toksinima i stres. 2011. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. • Na osnovu epigenoma se. u zavisnosti od životnog iskustva. • za DNK važi centralna dogma. ali za epigenom ne. verovatno.

koje modifikuje naš epigenom. • Pušenje. možemo preneti na naše dete. Tako nestaje vedina oznaka.Epigenetika • epigenom se reprogramira. posebno ako nam se dogode rano u životu. resetuje. previše jela ili stres. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. neko životno iskustvo. Zahvaljujudi njima. 248 . ali su neke u stanju da prežive.Okt. mnogo pre nego što su začeta. 2011. FPPS . mogu da osude našu decu na skradeni život. One su osnova epigenetskog nasleđivanja.

ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS .Okt. nasleđivanja psihičkih karakteristika. 249 . koji imaju isti genom.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. zbog koga mogu da imaju različite osobine. 2011. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti.

2011. a ne i kod drugih. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. Npr. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa.Okt. kod drugih nije. a u drugima ne. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. a kod tredih je šarolik FPPS . Tokom razvoja. a drugi su otporni. 250 • • .Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine.

što pretpostavlja aditivnost. Da bi neki činioci bili aditivni. 2011. pošto su G i E u interakciji. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama.Okt. 251 .Interakcija gena i sredine • Npr. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . genetska formula: fenotip = genotip + sredina. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. oni moraju biti nezavisni.

Okt. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. FPPS . odnosno kvantitativno.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. Međutim. ona se nasleđuje poligenski. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. • Dijabetes. 252 . • Slično važi za shizofreniju. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. drugi ima svega 50% šanse da oboli. 2011. Međutim. recimo. ako jedan MZ blizanac oboli. ima poznatu genetsku osnovu. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika.

• Na primer. 253 • • • . 2011. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. ali su oni prigušeni. Vedina naših osobina je poligenska. FPPS .Okt. kokoš ima gene za zube. Jedan gen može da prigušuje druge.

Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. U celini.. sve to je uslovljeno. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi.Okt. jednim delom. Izbor bračnog partnera. našim genotipom. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. drugova. posla itd. FPPS .Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. 2011. 254 .

• roditelji. prema sebi. 255 .Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. nego genotipa.Okt. FPPS . ili je prilagođava sebi. takođe. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. a ljudi mogu i da je menjaju. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. a ne samo da im prenose gene. mogu da stvaraju sredinu za decu. 2011.

Okt. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. 256 . sredine i ponašanja. Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). ali u kompleksnoj interakciji. ali je interaktivnost genetski programirana.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. FPPS . 2011. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). Npr.

bihejvioralna neuronauka. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . molekularna genetika.Okt.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. 2011. 257 . bihejvioralna genetika. komparativna biologija i sl.

Okt. 258 . za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . 2011.Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini.

npr.Okt.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0.47 FPPS . 259 . pol • Npr.60 • Brada/sestre = 0.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable. 2011. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.

260 . 2011.Okt.FPPS .

FPPS . 261 . 2011.Okt.

31 0.60 0.25 0.70 0.45 262 FPPS .25 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr. 2011.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.40 0.28 0.36 0.80 0.Okt.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0. .

Okt. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. 263 . može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. 2011. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS .Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama.

2011.-KRAJ – FPPS . 264 .Okt.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful