Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. FPPS . 7 .Okt. 2011.

imamo imunološki sistem. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza. Kao i ostali. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. 2011.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. niti smo ih sami stvorili FPPS . U njima nismo napredovali. 8 .Okt.

Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. komponovali ili svirali.Nervni sistem • Ipak. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. Sve se uklopilo – misli i osedanja. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje.Okt. pisali. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. 9 • • . FPPS . 2011. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim.

2011.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi.Okt.. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS .. 10 . vezivno tkivo.

problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. na hemijski način Međutim.Okt. tanji od svetlosti. 2011. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. 11 • . i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS .

metabolički i funkcionalno. FPPS . • neuroni imaju telo. koje su nezavisne strukturno.Okt. 12 . • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). 2011. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih.

13 .Okt.Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. 2011. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .

2011.Okt.Građa tipičnog neurona FPPS . 14 .

Okt. i druge • Za razliku od drugih delija.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. • Mitohondrije u kojima se pravi energija. 2011. zato “siva masa” FPPS . 15 . neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto.

a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . 16 . 2011.Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji.Okt.

Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. 2011. 17 . trnova.Okt. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS .

18 . 2011. na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale.Okt. koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu. završetak u obliku dugmeta FPPS .Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona.

Okt. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . 19 . može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. 2011. na koju se prenosi impuls iz aksona.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona.

bolesti ga ošteduju – npr. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. 2011. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava.Okt. dugi i vrlo brzi. 20 . autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. tanki i spori (5m/s) • MS.

21 . mišidima. u čulima. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. imenu osobe koja ih je prva uočila itd. 2011. FPPS . kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona.Okt. bipolarni. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. endokrinim žlezdama.

Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama.Okt. Obično su u CNS-u. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. 22 . obično od senzornog ka motornom neuronu. CNS-u.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. 2011. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. Obično su u čulima.

Vrlo su brojni. 2. nosu. uvu. uzimaju se kao standardan tip neurona. Multipolarni neuroni. a s druge aksonsku (otpremnu). a ima ih u oku. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. FPPS .Tipovi neurona 1. 23 . Retki su i služe kao interneuroni. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju.Okt. Služe kao motorni i interneuroni. 2011. 3.

Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. 24 . ali i iz posebnog produžetka tela.Okt. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. vršnog dendrita. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . 2011. a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv.

25 . 2011.Piramidalni neuron FPPS .Okt.

26 . 2011.Okt.Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .

27 .Okt.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS . 2011.

28 .Okt. 2011.Razni oblici neurona FPPS .

Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. diversifikacija i organizacija FPPS . a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. 2011. 29 . osetljivost na neurotransmitere itd. . U tom pogledu. – variraju od neurona do neurona . . neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija.Okt. propusnost sinapsi. oblik akcionog potencijala.

30 .5 m FPPS .Okt. a senzorni do 1. 2011.Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.

Prenos signala .

32 .Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja.Okt. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS . 2011.

Okt. glukoze i sl. negativno naelektrisanih molekula proteina.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. FPPS . u protoplazmi. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. • U unutrašnjosti neurona. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. 2011. 33 .

protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV.Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . 2011. 34 .Okt.

2011. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . 35 .Okt. postoje • pasivni natrijumovi. K+ kanali ili kapije. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe.

tj.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. 2011.Okt. 36 . napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS .

a ova faza se naziva depolarizacija. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. tj. FPPS . ona postane propustljiva za jone Na+. 37 . • Joni Na+ pohrle u akson. oko +40mV. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma.Okt. 2011.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag.

Okt. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. 38 . • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. FPPS . • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. a kanali K se otvaraju. 2011. ali na jaču draž. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja.

Okt. 39 .Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS . 2011.

draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle. 40 .Okt.Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. 2011. FPPS .

ne gubedi intenzitet. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. • • • • Lokalni anestetik novokain. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. koji koriste zubari. 41 .Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne).Okt. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. kao iskra. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. tj. prekidi u mijelinskom omotaču. Ceo proces se ponavlja. FPPS . tzv. 2011. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog.

html FPPS .Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.Okt.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.mcgraw- hill.bris.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.uk/synaptic/public/basics_ch1_1. 2011.ac.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.youtube. 42 .

između ove dve. sinaptički prorez/pukotina.000 sinapsi. 2011. presinaptički deo – aksonska kvržica 2.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100. postsinaptička membrana sa receptorima 3.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1. ali najčešde ih imaju 5-10. 43 . debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS .Okt.

sporije su (imaju kašnjenje od 0. ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem).Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. šire su (oko 20nm). jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). imaju kompleksan način prenošenja. Ima ih manje od hemijskih. 44 . jednostavne i brze (npr.Okt. ali se danas zna da nisu ni toliko retke.5 ms). FPPS . 2011.

Okt.000x FPPS . 45 . 2011.Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.

Okt. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS . mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera.Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. 2011. 46 .

što se naziva hiperpolarizacijom membrane.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. 47 . • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. 2011.Okt. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. FPPS . • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. receptor se “otvori” za prolaz jona.

njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK.Okt.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. 48 . 2011. Dakle. FPPS . to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine.

presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez. 2011.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS . ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.Okt.000x 49 .

svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski.Okt. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. nego su to njihovi receptori. obično na više njih. FPPS .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. 2011. 50 • • • • • . Ipak. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). što dovodi do depolarizacije membrane. a za GABA inhibicijski.

• Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. 2011. FPPS . 51 .Okt. • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske.

Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. 52 . podložan iskustvu FPPS . 2011. podložan uslovima i što je posebno zanimljivo.Okt. nego kontrolisan iz više izvora.

od kojih je samo jedan prirodan.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. 2011. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. neurotransmiter.Okt. FPPS . Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. meskalin i psilosibin. 53 . najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. za dopamin. na primer. • Poznati su brojni agonisti.

droge). antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. Antagonist acetilholina je atropin. Međutim. 54 . najčešdi izazivači poremedaja (na primer. FPPS . nego • blokira pristup drugim agonistima. tj. sa malim molekulama. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. istovremno. Dok je antagonist vezan za receptor. pa i poznati afrodizijak johimbin. ali ga ne otvara.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. razni agonisti i antagonisti su. 2011. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. • Na primer. hlorpromazin i drugi). receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. neurotransmiterima.Okt. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja.

2011.Okt. 55 .Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS .

2011.html • http://www.mcgrawhill.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.sumanasinc.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.Okt. 56 .h tml FPPS .

katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama.. aktivnostima. hranom. širenja. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. 2011.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine.. molekularne. 57 . a povezani su FPPS . raspoloženjima. u kakvoj su interakciji sa lekovima.Okt.

inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. Glutamat Histamin. 58 . . .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin.Okt. Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. 2011. FPPS . .. . .

Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina.Okt. • Ako ga ima premalo. pogoduje epilepsiji. ako ga ima previše. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. FPPS . • Deluje i kao neuromodulator. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. 59 . • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. • Luče ga piramidalne delije. pa je glutamat najprisutniji transmiter. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. • Dejstvo mu je brzo. 2011. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji.

Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. Dobro proučena. interakcije i protivrečna dejstva.Okt. Ima mnoge uloge. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. FPPS . smanjujudi anksioznost. Sintetiše se iz glutamata. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. 2011. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. epilepsije. 60 . i uzrokuje mišidne konvulzije.

Nađen je u hipokampusu. posebno u • • somatskom NS. 61 • • .Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. FPPS . 2011. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima.Okt. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem.

FPPS .Okt. • kurara. 2011.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. kao i u autonomnom NS. otrov južnoameričkih indijanaca. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. 62 . blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje.

2011. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. 63 . • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. FPPS .Okt. ali i antagonistički. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. • Oni deluju komplementarno.

2011.Okt. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. a suprotne su funkcijama dopamina. Pojačava budnost i spremnost. Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. 64 . FPPS . posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje).

• sintetiše se iz triptofana. FPPS . • grupisani u jedra duž retikularne formacije. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. • Osim kod životinja.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. pod imenom raphe nuclei. 65 . • postoji u telu i kao hormon. gde učestvuje u peristaltici.Okt. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. 2011.

Okt. raspoloženje. FPPS . fenilalanina i leucina. apetit. bez njega se ne osedamo dobro. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. seksualnu funkciju i drugo. osetljivost za bol. a triptofana ima u proteinskoj hrani. koji postoji u urmama. • potreban je pravilan odnos triptofana. 66 . 2011. Utiče na pobudu/spavanje. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin.

• droga LSD imitira serotonin. tako da on ostaje duže u sinapsama. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. impulsivnošdu. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. amfetamini. sirup protiv kašlja. samoubistvom. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. 2011.Okt. kokain. • Antidepresivi. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. alkoholizmom. 67 .Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost.

napadi panike. PMS. • energična telesna aktivnost. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). 2011. bipolarni poremedaj. poremedaji apetita. bulimija. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. 68 . alkoholizam. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. anksiznost. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS .Okt.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. • uzimanje triptofana. gojaznost. Nesanica.

Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema.Okt. u smislu da je ono kod žena slabije. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije. 2011. FPPS . 69 . • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima.

Okt.Strukturne formule dopamina. 2011. 70 . noradrenalina i serotonina FPPS .

noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. azota. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS .Okt. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. 2011.Strukturne formule dopamina. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. 71 . kiseonika i vodonika. samo u jednoj hidroksilnoj grupi.

nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . 2011. strepnja.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini.Okt. tenzija. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. 72 . iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah.

Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti.Okt. služi za proizvodnju tirozina. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. 73 . FPPS . takođe jedna od aminokiselina. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. bolest fenilketonuria). Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. 2011.

mleko. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. neki proizvodi soje. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. 2011.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. Dopamin postoji i kao hormon. FPPS . 74 . jaja. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin.Okt. a luči ga hipotalamus. kao i neki orasi i semenke. kada su u istoj hemisferi.

• • • serotonina i noradrenalina. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. kao što je haloperidol. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. Antagonisti dopamina.Okt. 75 . FPPS . 2011. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje.

76 .Okt. FPPS . u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. • corpus striatum. 2011. • limbički sistem. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. na prvom mestu nucleus accumbens.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina.

77 .Okt.Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS . 2011.

Okt. a vodedi je za radnu memoriju FPPS .Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom. 78 . 2011.

• On snažno usmerava ka cilju. posebno za telesna čula. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima.Okt. Desna hemisfera je. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . 2011. vezana za čula. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. 79 . on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. naprotiv.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije.

Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. • Osedanje za ljude. motivaciju. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS .Okt. 80 . mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. socijalni odnosi.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. 2011.

81 .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. vradamo se „po još“ FPPS . 2011. • dopaminergički sistem stvara prijatnost.Okt. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje.

2011. ali nije neophodan da bi se naučilo. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. On potkrepljuje. Takođe.Okt. 82 .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. FPPS .

2011. pažnje i rešavanja problema. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. shizofrenijom. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. Huntingtonovom bolešdu.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. manijom. FPPS . Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. 83 . • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina.Okt. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. autizmom.

Nakon više uzimanja. FPPS . 2011. koristedi spoljne agense kao što je droga. 84 . Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema.Okt. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. u jednom trenutku.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti.

Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone.Okt. do nekoliko minuta. FPPS . • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni.Neuromodulatori. 2011. 85 .

Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi.Okt. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. • Dakle. Kada se ključ i brava poklope.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. a • čim se to desi. 2011. FPPS . prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. 86 . prostorno ili vremenski. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi.

Na+ za ekscitaciju.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. one izazovu lučenje neurotransmitera. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. ili Cl. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. npr. okida se akcioni potencijal u aksonu B. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. a sinapsa je spremna za slededi impuls. preko više mesta (sinapsi).za inhibiciju.Okt. 87 • • • • • • • . Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. ili može primiti signal od više neurona. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. FPPS . U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. U oba slučaja. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. 2011.

ali to nije zbog zamora FPPS .Okt. nervnim centrima. posebno u sinapsama. 88 . adaptacija čula).Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. 2011.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

4 kg. Hrani se (i hladi) krvlju. teška oko 1. želatinozna masa. 2011. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. 94 . • • sastavljena vedinom od masti. a u tome verovatno ima ulogu i likvor.Mozak . brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). • oko 20% krvi. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. FPPS .Okt. ružičasta.encephalon • meka.

ako nedostaje neki neurotransmiter.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. 95 . Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga.Okt.Mozak . 2011. S druge strane. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. razgrađujudi bakterije. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. FPPS . mrtve delije i druge nepoželjne objekte.

nekoliko milijardi. npr. Neurona izvan mozga ima znatno manje.Okt. 96 . od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. 2011.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). FPPS . kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu.

encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji.Okt. 2011. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS .Mozak . ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. koji deluje na hipofizu. 97 . Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa.

. 2011.. 98 .06.Okt. mali glodari 0. pa šimpanza = 0.19.71 slededi je delpfin = 0.26.. slon = 0. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.53...komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela..Veličina mozga . • FPPS .

99 .Okt. 2011.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .

počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji.Okt. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . 100 .Razvoj mozga • Iz ektoderma. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. 2011. srednji i prednji mozak. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. 3-4 nedelje od začeda.

Razvoj mozga • Nakon što migriraju. U njima jedinka mora da doživi čulna. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. 2011. 101 • • . da bi se pravilno razvila. motorna. jasno povezani. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. FPPS . emocionalna i druga iskustva.Okt.

mijelinizacije. Otprilike. brzo raste prvih • • • • pet godina. povedanja broja puteva.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). do kraja života. 2011. svake sekunde umre 5 neurona. najveda je u dobi 18-30 g.. Nakon 20. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). na dva mesta u mozgu. 102 .Okt. a kasnije opada. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. FPPS . povedanja broja glijalnih delija itd. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju.5kg pri rođenju. godine.

razvojna i evoluciona. FPPS . • sive (i crne) strukture moždanog stabla. 2011. bazalne ganglije itd. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona.Okt. • sive strukture velikog mozga: talamus. • bela masa – mijelinizirani aksoni. funkcionalna. s obzirom na građu itd.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska.. hipotalamus. 103 . • kora (cortex) velikog mozga.

Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. 104 . • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). • telencephalon – moždane hemisfere. • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • moždani korteks. • mesencephalon – srednji mozak. 2011. • bazalne ganglije. • bela masa. FPPS .Okt. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata).

lateralni – smešten na strani. gornji ili na vrhu. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. na bazu mozga.Okt. vertikalno. 2011. FPPS . koronalni presek – presek mozga poprečno. ventralni – prema dole.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. vertikalno. donji ili na dnu. 105 . bazalni – pogled odozdo. medijalni – smešten u sredini. bočno.

FPPS . 106 . 2011.Okt.

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

FPPS . • na obodu je novi mozak sisara. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. neokorteks. a ne prema lokaciji. mozak gmizavaca.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. 2011. u nama postoje tri mozga. • oko njega je stari mozak sisara. koji su međusobno povezani. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. MacLean ga je nazvao limbički sistem.Okt. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. vrlo različite starosti. koji reguliše primitivno ponašanje. vlastitom subjektivnošdu. koji reguliše naše više intelektualne procese. koji kontroliše naše emocije. 112 .

• srednji mozak – mesencephalon. • limbički sistem. • pons – most. • medulla oblongata – produžena moždina. • prednji ili veliki mozak. • hippocampus. • amygdala. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • bela masa • diencephalon. hemisfere. • cyngulate gyrus itd. siva masa.Okt. 113 . • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. 2011. • telencephalon. • thalamus. • cerebellum – mali mozak.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. FPPS . • cortex – kora.

• U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. FPPS . • Prve dve su daleko najvede. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. 114 .Okt. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama.Moždane komore • Ima ih četiri. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. 2011. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova.

115 . Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. FPPS . 2011.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. Ima je ukupno oko 120-150ml. smanjivanju težine mozga. CST služi mehaničkoj zaštiti. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu.Okt. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga.

tanka i fina ovojnica. udara. trenja sa • • • • kostima itd. od potresa. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom.Okt. FPPS . Ispod nje je arachnoidea. bogata krvnim sudovima.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. 116 .Moždane ovojnice . • Služe za zaštitu CNS-a. 2011. Ispod nje je pia mater. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta.

2011.Zadnji mozak FPPS .Okt. 117 .

disanje. • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. 2011.Okt. gutanje. 118 . probavu. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. FPPS .

119 . između ostalog iz dve strane mozga.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. a ima i neke parasimpatičke funkcije. sluhu.Okt. 2011. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. • • • FPPS .

a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). 120 . Zadužen je za • • • • posturalni tonus. 2011. ravnotežu i druge motorne.Okt. FPPS . položaj tela u prostoru. finu mišidnu koordinaciju.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. On čini oko 10% mase mozga.

ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. 121 • • . trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. ali gubimo koordinaciju. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. 2011.Okt. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. FPPS .Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni.

Okt. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta.Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. 2011. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . • kao i u emocijama. 122 . • učenju i proceduralnoj memoriji.

• U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu.Okt. 2011. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. 123 . FPPS . • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. • Substantia nigra se. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. • Dakle . takođe. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem.

seksualnu aktivnost). 2011. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. FPPS . • Opsesivan. uriniranje i defekaciju. prenosi čulne informacije između velikog mozga.Moždano stablo • Čine ga pons (most). kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema.Okt. kompulsivan. 124 • • . umor. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. ritualistički i paranoidan. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. malog mozga.

hipokampus i amigdale).Okt. 125 .Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. FPPS . 2011.

glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem. 126 . čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . 2011.Okt.Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga.

127 • • • . u visini očiju i ima dve polutke. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom.Okt. relejni sistem mozga.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. a nalazi se u centru • • mozga. spavanju i svesnosti. kao i razne zone neokorteksa međusobno. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. Učestvuje u kontroli budnosti. FPPS . Osim toga. zajedno sa retikularnom formacijom. Učestvuje i u prenosu motornih signala. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. 2011.

128 . ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. • kao deo limbičkog sistema.Okt. bežanja. veličine je zrna pasulja (ili badema).Hypothalamus • Deo je međumozga. • 4F FPPS . težak oko četiri grama. učestvuje u kontroli napada. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. seksualne pobude. • Nalazi se ispod talamusa. emocija i motiva. 2011.

Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. krvni pritisak. žeđ. puls. FPPS . Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. telesnu težinu.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. 2011. telesnu temperaturu. glad. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. 129 .. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. cirkadijalne ritmove itd. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). malo i sporo.Okt. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point).

Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean.Okt. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. 130 . u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. FPPS . nazvavši ga stari mozak • • • sisara. nego funkcionalna. Osim diencefalona. 2011. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga.

što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . ali ne prepoznaju nove osobe. šta i kada nam se dogodilo. 131 . simetrično. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde.Okt. Preciznije. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. u svakoj hemisferi po jedan. ma koliko ih često viđali. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. 2011.

ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. 132 . u obliku badema.5 cm. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). FPPS .Amygdala • grupa jedara. • Nalaze se na vrhu hipokampusa. dužine oko 2. u svakoj hemisferi.Okt. 2011.

a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. • Primer.Okt. • na primer. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. FPPS . • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. 133 . od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. 2011. Kad se snima mozak.Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“).

bes iz koga ne možemo da izađemo. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. emocije. izgleda. nekooperativnost itd. tj. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska.Okt. FPPS . ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. koja • • prekriva corpus callosum. • široki dijapazon autonomnih funkcija. limbički sistem.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. 2011. 134 . • Dakle. pa se čak naziva i cingularni korteks. • empatija itd. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. • donošenje odluka. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. tvrdoglavost.

2011.Okt. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. • „accumbens“ označava “naginjanje ka.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). u ovom slučaju ka septumu.. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. zadovoljstva. strah.. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. strahu. smeha. straha. a u zadnje vreme i u lečenju depresije. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. bes. 135 . a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. zavisnosti FPPS . placebo efekta itd.”.

136 . 2011.Okt.Limbički sistem FPPS .

137 .Veliki mozak. 2011. cerebrum ili telencephalon FPPS .Okt.

U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. aksoni i dendriti. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. prva i druga. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. 2011. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. 138 . osim kore. FPPS .Veliki mozak.Okt. Sivu masu velikog mozga čini.

Okt. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. tj. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. iz očiju i ušiju.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. 2011. FPPS . • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. pokazuju razlike u funkcionisanju. Postoje i ipsilateralni putevi. 139 . npr.

2011.Okt. 140 . FPPS . limbički sistem i korteks. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. sa obe strane talamusa.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. Povezuju moždano stablo.

percepciju.Okt. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. a neuroni čine oko 19% mozga. 2011. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. Njena masa čini oko 80% mase mozga. svest. 141 • • . jezik.5 mm.5 mm. Čine je tela neurona (zato je siva). mišljenje. ispeglana. • • • prosečno 2. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. pažnju.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. FPPS .

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

2011.Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS .Okt. 147 .

oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. 148 . • FPPS . za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. Naime. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija).Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). Za mnemoničke svrhe. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. 2011.Okt. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. ispred motornog korteksa. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks.

ali ne i fizičke karakteristike okoline.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. proceni rizika. nagađanju. 2011. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. FPPS . Obični ispitanici to obavljaju bez problema. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. prosuđivanju preferencija i sl. odlučivanju.Okt. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. 149 . procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. levi različito od desnih.

Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. Frontalna lobotomija FPPS . uvid u vlastitu i tuđu situaciju. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni.Okt. • • • • • 150 . suđenje. Oštedena je i kompleksna motorika. Osim promena u ličnosti.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. 2011.

FPPS . 151 . Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. 2011. pažnja im je slaba i kratka. rade nešto samo ako im se naredi. perserveriraju. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. Apatični. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive.Frontalni korteks . Na primer.Okt. ne brinu se o sebi. Slab socijalni uvid. ali je memorija trajno slaba. nemaju nagle padove u memoriji. gube snagu u nogama.

došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. 152 . apsces. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. bilo je puno slomljenih koštica. masovno krvarenje u mozgu.Slučaj “Phineas Gage” • 25. FPPS . 2011. pomeranja poluge tokom vađenja itd. g.Okt.

Phineas Gage FPPS .Okt. 2011. 153 .

Okt. 154 . 2011.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .

staložen. Nakon oporavka: naprasan. kapriciozan. neozbiljan.. 155 . • • • • • efikasan. odlučan. bez poštovanja prema drugima.. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. pouzdan. tvrdoglav.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS .Okt. 2011. vulgaran.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. obziran.

Okt. ali ne može da formuliše FPPS . 156 .Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže. i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. 2011.

Okt. vrlo sličan senzornom FPPS .Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. 157 . 2011.

Senzorni homunkulus FPPS . 2011.Okt. 158 .

2011.Okt. 159 .Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS .

pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom. nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice. 2011.Okt. 160 . čak i vlastito FPPS .Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje.

2011. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena.Okt.Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. dolazi do Wernickeove afazije. 161 .

162 . V3. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS .Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2.Okt. 2011.

• • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. očiju i ušiju. srce i jetra). FPPS . Međutim. ali ne mora biti u svim procesima. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. 163 . • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. 2011.Okt. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu.

a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. FPPS .Okt.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. a neke desnu šapu. 164 . 2011. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu.

a produkcija govora je isključivo u levoj.Okt. ali besmisleno. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). • Što se tiče jezika. 2011. kod velike vedine ljudi. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. što znači da im je dominantna leva hemisfera. 165 . • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. FPPS . ne ošteduje govor.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. • 85%-90% ljudi je desnoruko. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona).

prostornih odnosa. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. kao retardirana. pokreta itd. nobelovac Sperry je 1964. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. mentalne rotacije. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. nego obrnuto. FPPS . 166 . tj. 2011. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. Ona postaje nema i autistična.Okt.

pacijentu se leva ruka borila protiv desne. 2011.Okt. digao je levu ruku da udari ženu. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. 167 . dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. ljut na ženu. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. FPPS .

Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”.Okt. 2011. FPPS . 168 .

nacrtade testeru Dakle. crta jedno. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom.Okt. 2011. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. ali u stvarnom životu de pomerati oči. 169 .Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera.

• popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. 170 . apstraktan i orijentisan na bududnost. kad deluju razdvojeno. dok je desni vizuelno-holističan. orijentisan na sadašnjost. • „levi stil“ je verbalno-analitički. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. a na drugom vizuelno-holistički. FPPS . kontrolisana i emocionalno uzdržana.Okt.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. posebno trodimenzionalnim. • „leva ličnost“ je aktivna. konkretan. bolji u vizuelnim manipulacijama. 2011. dok je desna više na zemlji i emocionalna.

simultano. naučnički”.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. 2011. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. serijski. matematički. npr. holistički.: “levi mozak je analitičan. pesnički. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. deo po deo. a desna hemisfera to radi paralelno. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. jedan za drugim. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. pa čak i kad sa njima ne raspolaže.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača.Okt. FPPS . • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. a “desni mozak je stvaralački. 171 .

Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. a mač i koplje u desnoj itd. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. FPPS . pa su ih majke uvek nosile levom rukom. 172 .Okt. a desna je služila za bacanje. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. 2011. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce.

leđima napred. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. u materici. leže glavom nadole. 2011. dakle asimetrično. 173 . licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. FPPS . posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu.Okt. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. vezano za položaj u prostoru. • Vedina u zadnjem tromesečju.

moždanog udara) itd. 174 .. Jill Bolte Taylor FPPS . • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga).Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). • Prilagođavanja sredini. • Slučaj dr.Okt. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede.. 2011. uslovima.

175 . 2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .Okt.

Okt. 2011. 176 .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 177 . imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt. 2011.

• tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. na standardnim mestima. 178 .Okt. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . 2011.Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu.

Okt. zaposlen ili anksiozno razmišlja. 179 . simetrična distribucija. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . pospanost. obe strane. 2011. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. talasi niske amplitude budan/tokom rada. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. najbolje frontalno. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. pozadi kod dece. veća amplituda na dominantnoj strani. bebe mala deca. aktivan.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. • • FPPS . Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. 185 . 2011. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora.Okt. kroz talamus do senzornog korteksa.

u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. 2011.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. nisu “centralno modulisani”. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. 186 . tj. • Drugim rečima. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. bezuslovnih refleksa. FPPS . • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. • Nevoljni su.Okt. svega 40 ms).

eferentni – od moždine ka telu. • Trbušni (ventralni) je motorni. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. FPPS . levi i desni. 2011. aferentni – od tela ka moždini.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. 187 .Okt.

2011.Okt.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS . 188 .

tj. . neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. 2011.Okt. . a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. tj. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. 189 . FPPS .

gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. 2011.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. prilično autonoman. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. FPPS . u nekom iznosu. sa leve i desne strane kičme. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. Svaka ganglija pobuđuje više organa.Okt. 190 .

u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. FPPS . ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. 191 . • Npr.Okt. 2011. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ.

a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. bilo kakvog naglog poremedaja. 192 • • .Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. 2011.Okt. aktivira se simpatički deo. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”.

Okt.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS . usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 . 2011.

Endokrini sistem – hormoni .

prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. kao što su suzne. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. ambiciju i bes – kolerici. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. 195 . luče u krv.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. Po toj podeli. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost.Okt. pljuvačne ili znojne. • Postoje i egzokrine žlezde. FPPS . 2011.

Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). . 196 . . 2011. FPPS .Okt.

hormoni sporo. FPPS . a hormonskih dugo. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju.Okt. • Zna se ko je uputio poziv. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. prijemnici su raštrkani po telu. prijem programa nije vremenski precizan. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. • Nervi prenose brzo. čuvaju je i luče kad je potrebno. svaki se uključuje u program ako prima te talase. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. 197 .Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. 2011.

oni ga uvlače u deliju.Okt.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. 198 . Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. • • • svaka svoj. u krv. FPPS . 2011. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon.

199 .FPPS . 2011.Okt.

a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. 200 .Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa.Okt. FPPS . 2011. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. kontroliše je hipotalamus.

masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus. preko kontrole metabolizma belančevina. mlečne žlezde FPPS . 2011. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. indirektno.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. .Okt.

• Postoje mnogi prijemnici za ACTH.Okt. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. između ostalog i hipotalamus. 202 . koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. primarni stresni hormon u našem telu. 2011. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH).Hipofiza i stres • stresna situacija. aktivira mozak. FPPS . preko čula.

FPPS . umor.Okt. 2011. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. mišidnu slabost. gubitak težine. glavni hormon je tiroksin. usporenost. nadražljivost. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. anksioznost. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. 203 . a • • preko toga rast i razvoj. proizvodnju belančevina itd.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu.

Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. 204 . 2011. energiju i reakciju na stres. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. FPPS . • Moždina i kora luče različite grupe hormona.Okt. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex).

2011. • Najmodniji po dejstvu je kortizol.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. 205 . krvni pritisak. najmanje nodu. jedan od hormona stresa. glukokortikoid. • luči se stalno. FPPS . • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. najviše rano ujutru. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. reakciju na upale i alergije.Okt. kada se sprema veštački. • Kortizol. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija.

kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. • Kortizol izaziva niz promena u telu. 206 .Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. važnih za pripremu tela za odgovor na stres. FPPS . • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH). 2011.Okt.

a u sklopu reakcije na stres. 2011. adrenalin. 207 . ali razlike u dejstvu postoje. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. FPPS . Po sastavu.Okt. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. ova dva hormona su vrlo slični.

ali nema psihoaktivni efekat. emocije. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. budnost. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. kao neurotransmitera. motivaciju.Okt. pobudu.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. 208 • . povedavajudi krvni pritisak i puls. 2011. FPPS . više nego hormonska. nagon. • Međutim.

. FPPS . a s time i poletnost..Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi.. 2011.. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike.) Estrogene (estradiol... Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron.Okt... 209 .. glad..) i progestine (progesteron.) Utiču na razvoj i ponašanje.

2011. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. . a pozitivne ga jačaju. . ES i IS • Nervni. FPPS . a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. endokrini i imunološki sistem su povezani. 210 .Okt. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem.NS. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone.

Evolucione i genetske osnove .

Nadmetanje.Varijacija.Okt. 212 . Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti.Pet Darvinovih principa evolucije 1.Nasleđivanje. Nema mesta za sve. hrane i mesta za život. zato postoji nadmetanje oko parenja. 2011. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. FPPS . Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene.

Pet Darvinovih principa evolucije 4. 2011. Prirodno odabiranje. Kao rezultat prirodnog odabiranja. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. 213 . svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS .Okt. Adaptacija. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5.

FPPS . učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. tj. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. 214 .Okt. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. tokom vremena.Evolucija • Evolucija je promena. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. evolucija se obavlja na genima. Uticaji koji su opstali. 2011.

• osedamo. 2011. a geni čine “našu ljudsku prirodu”. FPPS . 215 . • pa i da mislimo na određeni način. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. odnosno da se: • ponašamo.Okt.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi.

2011. virusi). • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. zračenje. FPPS . • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. 216 . • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. hemijski agensi. a neke mogu biti takve da se prenose na potomke.Okt.

Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti.Okt. FPPS . 2011.Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. 217 . Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu.

218 . • genetski. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. 2011.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. FPPS . ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. • Nasleđe je “istorijsko”. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi.Okt.

važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. rođenje magarca je reproduktivni uspeh. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . 2011. • Ipak. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. odnosno broj ženki sa kojima se pari. • Kad se radi o mužjacima. 219 .Okt.

Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja.Okt. nego i drugi srodnici.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. • inkluzivna podobnost . Mi pomažemo najbližima. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. a ne samo dece.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. 220 . čak i ako jedinka roditelj živi krade. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. Time ugrožavaju svoj život. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. • Selekcija srodnika . 2011. FPPS . Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi.

221 . Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. Sluz. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. znoj. 2011. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. • Srpasta anemija. Eritrociti imaju srpast oblik.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS .Okt. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije.

„zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. statusom u grupi koji jedinka ima. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. • Međutim. 222 .Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. 2011. frustracijom.Okt. isto kao i nivoom serotonina. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS .

Okt. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . 2011. što znači da imaju vedu uspešnost parenja. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. 223 • • .

Pojam „podobnosti“. to je postavljanje hipoteza. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan.Okt. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. obično izaziva konfuziju kod ljudi. zašto su ljudi agresivni. 2011. recimo. FPPS . 224 . zašto iskazujemo emocije itd.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako.

a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro).Okt. 2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS . 225 . ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro).

porodica. 2011. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. sagledati podatke sa svih strana FPPS . da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. 226 . moda. ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. • Npr.Okt. empatija.

Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). guanin i citozin (ATGC). što znači da genetska azbuka ima 4 slova. • genetska azbuka počiva na bazama. 2011. • Baze su vezane za molekule S (šedera). 227 . • Nukleotidi su slova genetske azbuke. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P). Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. FPPS . • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK.Okt. timin.

228 .Okt. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G).Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. a prečage čine parovi baza. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. 2011. FPPS . Ljestve su spiralno uvijene u desno.

Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 2011. 229 .Okt.

230 .8 m. Zato ukupna dužina DNK čoveka.6 nm (10-9).2 do 2. 2011.3 nm. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . prvi. ima 220 miliona parova baza. iznosi oko 1. ali najvedi hromozom.Okt.DNK • “Ljestve” su široke 2. Nukleotidi • • su dugački 0. iz svih hromozoma.

231 .Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine.Okt. FPPS . namenjenu replikaciji pri deobi delija. održavanju DNK i vedinom nepoznatu. Mnogi geni različitih živih bida su isti. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. 2011. sastavljen od niza nukleotida. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. U čoveka. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK.

nasleđivanjem. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane.Okt. 2011. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. • ipak. FPPS . • Ali ne svi.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. 232 .

a kodoni kao reči tog jezika. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. 233 . Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. Dakle. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. start i stop reči-kodoni.Okt. bilo je sve jasno. pa je odgovor tri slova. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. FPPS . • • • • • nukleotidi kao slova. 2011. plus tzv. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina.

• Međutim.Okt.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. 2011. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. dakle i gene. FPPS . 234 . samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu.

Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi.000 gena.Okt. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. 2011. FPPS . • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. znatno manje od 100. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi. odnosno sekvence nukleotida.000 koliko se očekivalo. 235 . odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. • Određene su “reči” njegove azbuke.

2011.Okt. 236 . • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. • Genotip stičemo rođenjem. može se redi sledede. • Genotip se vidi samo iz DNK. recimo zbog interakcije gena. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. • Fenotip je skup osobina jedne individue. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. FPPS . • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa.

ali ne i od razlika u transmiterima. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. Međutim. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. 237 . Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. formi ili alela. 2011. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen.Okt. Na primer. recimo pigmenta za boju kose). U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). put od proteina do ponašanja je vrlo dug.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). FPPS . Gen može imati više varijanti.

onda ved možemo poverovati u taj članak. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. koji je to gen. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. Zatim. a kod osoba koje nisu.Okt. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. preuzimanje previše rizika itd. daleko je od gena do ponašanja. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. nego samo da postoji korelacija. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. 238 • • . nego zajedno sa drugim sistemima. lakoda da se plane. FPPS . Sve u svemu. 2011. recimo serotoninergičkim. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin.

Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. Ako su obe kopije gena dominantne.Okt. 2011. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. osobina de se ispoljiti. FPPS . Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. 239 . Ako su obe kopije gena recesivne. osobina de se ispoljiti. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena.

a za plave recesivan. 240 . gen za crne oči je dominantan.Okt.. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. 2011.Dominantni i recesivni efekt • Npr. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. FPPS .

241 . teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. godine.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. potrebna su oba roditelja). govor i memoriju. 2011.Okt. FPPS . Teško ošteduje mnoge motorne funkcije.

paru.Okt.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. 2011. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. 242 . makar i recesivni. kod muškaraca.

Da bi organizmi bili adaptabilni. priroda-odgoj • Evolucijom se. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim.Okt. oni moraju biti tako građeni. Kako je to sprovedeno? FPPS . Dakle. 243 • . suština živog sveta je adaptabilnost. na osnovu fenotipa. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. konstruiše • • • genom. 2011.Nasleđe-sredina. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu.

• Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. FPPS .Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. 2011. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. 244 . koji je obično protein.Okt. a ponekad i RNK.

• neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. 2011. 245 . FPPS .Okt. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena.

2011. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. a koje nisu proistekle iz promene DNK.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. koji geni de se iskazati u fenotipu. Ključni adut epigenetike je epigenom. tj. a koji ne. Epigenom se nalazi izvan genoma. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. FPPS .Okt. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. 246 .

tako što neke gene prigušuje.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. verovatno. izloženost toksinima i stres. matične delije diferenciraju u ciljne delije.Okt. 2011. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. fizička aktivnost. • za DNK važi centralna dogma. ali za epigenom ne. 247 . • Na osnovu epigenoma se. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). koji • čine drugi genetski sloj. a druge da aktiviraju tokom života. a druge ostavlja aktivnim. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. u zavisnosti od životnog iskustva. FPPS . Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije.

možemo preneti na naše dete.Epigenetika • epigenom se reprogramira. Zahvaljujudi njima. FPPS . One su osnova epigenetskog nasleđivanja. mnogo pre nego što su začeta. ali su neke u stanju da prežive. neko životno iskustvo. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. • Pušenje. Tako nestaje vedina oznaka.Okt. mogu da osude našu decu na skradeni život. resetuje. 2011. posebno ako nam se dogode rano u životu. 248 . koje modifikuje naš epigenom. previše jela ili stres.

• Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. 249 . ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . koji imaju isti genom. zbog koga mogu da imaju različite osobine. nasleđivanja psihičkih karakteristika.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca.Okt. 2011.

a kod tredih je šarolik FPPS . 250 • • . Tokom razvoja.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. a u drugima ne. a drugi su otporni.Okt. 2011. kod drugih nije. Npr. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. a ne i kod drugih.

Da bi neki činioci bili aditivni. pošto su G i E u interakciji. oni moraju biti nezavisni.Interakcija gena i sredine • Npr. 251 . istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. 2011.Okt. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. što pretpostavlja aditivnost. genetska formula: fenotip = genotip + sredina.

ima poznatu genetsku osnovu.Okt. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. Međutim. • Slično važi za shizofreniju. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. • Dijabetes. ako jedan MZ blizanac oboli. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. 252 . Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. FPPS . recimo. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. drugi ima svega 50% šanse da oboli. Međutim. 2011. odnosno kvantitativno. ona se nasleđuje poligenski.

2011. Vedina naših osobina je poligenska.Okt. kokoš ima gene za zube.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. • Na primer. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. Jedan gen može da prigušuje druge. FPPS . ali su oni prigušeni. 253 • • • . • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa.

drugova. Izbor bračnog partnera.Okt. 2011. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. našim genotipom. sve to je uslovljeno. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. U celini. FPPS . Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. 254 . posla itd. jednim delom.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu..

nego genotipa. • roditelji.Okt. FPPS . 255 . prema sebi. a ne samo da im prenose gene. a ljudi mogu i da je menjaju. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. ili je prilagođava sebi. 2011. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. takođe. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. mogu da stvaraju sredinu za decu.

Okt. ali u kompleksnoj interakciji.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. 2011. sredine i ponašanja. Npr. FPPS . Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. 256 . ali je interaktivnost genetski programirana.

bihejvioralna neuronauka. 257 . • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . bihejvioralna genetika.Okt. 2011. komparativna biologija i sl.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. molekularna genetika.

Okt. 2011. 258 .Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini.

60 • Brada/sestre = 0. 2011. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.Okt.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.47 FPPS . 259 . pol • Npr. npr.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0.

FPPS . 2011. 260 .Okt.

2011.FPPS .Okt. 261 .

80 0.45 262 FPPS .28 0. .70 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.36 0. 2011.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.31 0.60 0.Okt.25 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.25 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.40 0.

Okt. može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS . 263 . 2011.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr.

2011.Okt.-KRAJ – FPPS . 264 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful