Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

Okt. FPPS . 7 . 2011.Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije.

niti smo ih sami stvorili FPPS . 8 .Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. Kao i ostali. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. imamo imunološki sistem. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza.Okt. U njima nismo napredovali. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. 2011.

Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari.Nervni sistem • Ipak.Okt. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. pisali. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. 9 • • . komponovali ili svirali. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. FPPS . 2011. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. Sve se uklopilo – misli i osedanja.

Okt.. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj.. 2011.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS . 10 . ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. vezivno tkivo.

na hemijski način Međutim. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . 11 • . 2011. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. tanji od svetlosti.Okt.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona.

• neuroni imaju telo.Okt.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. 2011. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). metabolički i funkcionalno. FPPS . • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. 12 . koje su nezavisne strukturno. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija.

Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. 13 . “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .Okt. 2011.

Okt.Građa tipičnog neurona FPPS . 2011. 14 .

Okt.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. zato “siva masa” FPPS . neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto. • Mitohondrije u kojima se pravi energija. i druge • Za razliku od drugih delija. 15 . 2011.

2011. 16 .Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS .Okt. a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona.

17 .Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. 2011.Okt. trnova. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS .

18 . na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.Okt.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. 2011. završetak u obliku dugmeta FPPS .

sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. 2011. 19 .Okt. na koju se prenosi impuls iz aksona.

Okt. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. dugi i vrlo brzi. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. 20 . 2011. bolesti ga ošteduju – npr. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. tanki i spori (5m/s) • MS. autoimuna bolest razara mijelin FPPS .

mišidima. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. u čulima. FPPS . bipolarni.Okt. imenu osobe koja ih je prva uočila itd. 21 .Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. 2011. endokrinim žlezdama.

Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom.Okt. 2011. obično od senzornog ka motornom neuronu. Obično su u CNS-u. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. Obično su u čulima. 22 . odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. CNS-u. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama.

a s druge aksonsku (otpremnu). a ima ih u oku. uzimaju se kao standardan tip neurona. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. uvu. FPPS . 2.Tipovi neurona 1. nosu. Služe kao motorni i interneuroni.Okt. Vrlo su brojni. Multipolarni neuroni. 23 . 2011. 3. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. Retki su i služe kao interneuroni.

vršnog dendrita. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. 24 . 2011.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. ali i iz posebnog produžetka tela.Okt. a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv.

25 .Okt.Piramidalni neuron FPPS . 2011.

2011.Okt. 26 .Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .

2011.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS .Okt. 27 .

Razni oblici neurona FPPS . 28 .Okt. 2011.

Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. 29 . osetljivost na neurotransmitere itd. 2011. propusnost sinapsi. oblik akcionog potencijala. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. U tom pogledu. . . – variraju od neurona do neurona .Okt. diversifikacija i organizacija FPPS .

30 .Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.Okt. a senzorni do 1.5 m FPPS . 2011.

Prenos signala .

Okt. 2011.Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. 32 . delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .

33 . postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. negativno naelektrisanih molekula proteina. 2011. glukoze i sl. u protoplazmi. FPPS .Okt. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). • U unutrašnjosti neurona.

Okt.Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. 2011. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . 34 . protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV.

koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . K+ kanali ili kapije. 2011. 35 . postoje • pasivni natrijumovi.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe.Okt. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi.

Okt. tj. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . 2011. 36 .Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje.

oko +40mV. ona postane propustljiva za jone Na+. 37 . • Joni Na+ pohrle u akson. tj. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag.Okt. FPPS . • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. a ova faza se naziva depolarizacija. 2011.

38 . Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. a kanali K se otvaraju. ali na jaču draž. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. FPPS . 2011.Okt.

Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS . 2011.Okt. 39 .

2011. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle. FPPS .Okt. draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. 40 .Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi.

Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. ne gubedi intenzitet. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. kao iskra. koji koriste zubari. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. FPPS . ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne).Okt. 41 . 2011. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. tj. prekidi u mijelinskom omotaču. tzv. Ceo proces se ponavlja. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. • • • • Lokalni anestetik novokain.

bris.mcgraw- hill. 42 .Okt.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_. 2011.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.html FPPS .ac.youtube.

između ove dve.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100. presinaptički deo – aksonska kvržica 2. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS . 2011. sinaptički prorez/pukotina. 43 .000 sinapsi.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1.Okt. postsinaptička membrana sa receptorima 3. ali najčešde ih imaju 5-10.

Ima ih manje od hemijskih. sporije su (imaju kašnjenje od 0. ali se danas zna da nisu ni toliko retke. FPPS . jednostavne i brze (npr. 2011. 44 .Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. šire su (oko 20nm).5 ms). jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). imaju kompleksan način prenošenja.Okt.

Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10. 45 .Okt.000x FPPS . 2011.

mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera.Okt. 46 . 2011. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi.

• Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. FPPS . • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. što se naziva hiperpolarizacijom membrane.Okt.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. 2011. receptor se “otvori” za prolaz jona. 47 .

individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. 48 . FPPS .Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. 2011. Dakle.Okt. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija.

000x 49 . presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez. ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50. 2011.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .Okt.

a za GABA inhibicijski. 2011. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. 50 • • • • • . FPPS . Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski.Okt. obično na više njih.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. Ipak. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. nego su to njihovi receptori. što dovodi do depolarizacije membrane.

2011. FPPS .Okt.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. 51 . • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore.

Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. podložan uslovima i što je posebno zanimljivo.Okt. 2011. podložan iskustvu FPPS . 52 . nego kontrolisan iz više izvora.

• Poznati su brojni agonisti. FPPS .Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora.Okt. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. 53 . za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. za dopamin. od kojih je samo jedan prirodan. meskalin i psilosibin. 2011. na primer. neurotransmiter.

razni agonisti i antagonisti su. hlorpromazin i drugi). nego • blokira pristup drugim agonistima. tj. pa i poznati afrodizijak johimbin. istovremno. neurotransmiterima. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. • Na primer. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. Dok je antagonist vezan za receptor. ali ga ne otvara. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. FPPS . 2011. sa malim molekulama. droge). najčešdi izazivači poremedaja (na primer. 54 . koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. Međutim.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. Antagonist acetilholina je atropin.Okt. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori.

55 .Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS .Okt. 2011.

h tml FPPS .html • http://www.sumanasinc.Okt. 56 .com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.mcgrawhill.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_. 2011.

aktivnostima. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. 2011. 57 .Okt. hranom. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. u kakvoj su interakciji sa lekovima. raspoloženjima.. molekularne. širenja. a povezani su FPPS ..Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine.

. 2011. 58 .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin.. . . . . Glutamat Histamin. inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin.Okt. Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. FPPS .

2011. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. • Ako ga ima premalo. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. • Dejstvo mu je brzo. • Deluje i kao neuromodulator.Okt. ako ga ima previše. • Luče ga piramidalne delije. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. 59 . pogoduje Alchajmerovoj bolesti. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. FPPS . pogoduje epilepsiji. pa je glutamat najprisutniji transmiter. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju.

Sintetiše se iz glutamata. i uzrokuje mišidne konvulzije. epilepsije.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. smanjujudi anksioznost.Okt. FPPS . interakcije i protivrečna dejstva. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. Dobro proučena. 2011. 60 . Ima mnoge uloge. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e.

U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. 2011.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. 61 • • . zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. Nađen je u hipokampusu. posebno u • • somatskom NS.Okt. FPPS .

Okt.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. 62 . kao i u autonomnom NS. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. • kurara. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). 2011. otrov južnoameričkih indijanaca. FPPS . koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje.

2011.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. FPPS . 63 . • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin.Okt. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. • Oni deluju komplementarno. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. ali i antagonistički.

Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). 64 . 2011. Pojačava budnost i spremnost. FPPS . Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. a suprotne su funkcijama dopamina. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a.Okt. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti.

nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. • postoji u telu i kao hormon. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. 2011. 65 . • sintetiše se iz triptofana. gde učestvuje u peristaltici.Okt. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. • Osim kod životinja. pod imenom raphe nuclei. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. FPPS .

bez njega se ne osedamo dobro. • potreban je pravilan odnos triptofana. apetit. FPPS . fenilalanina i leucina. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. raspoloženje. Utiče na pobudu/spavanje.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. osetljivost za bol. koji postoji u urmama.Okt. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. 66 . a triptofana ima u proteinskoj hrani. seksualnu funkciju i drugo. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. 2011.

alkoholizmom. sirup protiv kašlja. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. 2011. tako da on ostaje duže u sinapsama. 67 . samoubistvom.Okt. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. • droga LSD imitira serotonin. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. amfetamini. • Antidepresivi. impulsivnošdu. kokain.

bulimija. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. alkoholizam. Nesanica. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. • uzimanje triptofana. • energična telesna aktivnost. poremedaji apetita. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. bipolarni poremedaj. anksiznost. 68 . sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme.Okt. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). napadi panike.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. PMS. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . 2011. gojaznost.

2011.Okt. u smislu da je ono kod žena slabije.Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. FPPS . c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. 69 . b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije.

2011. 70 .Okt.Strukturne formule dopamina. noradrenalina i serotonina FPPS .

• sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika.Okt. 71 .Strukturne formule dopamina. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. kiseonika i vodonika. samo u jednoj hidroksilnoj grupi. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. 2011. azota.

Okt. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . 72 . tenzija. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. strepnja.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. 2011.

a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. 2011. 73 .Okt. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. FPPS . Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. bolest fenilketonuria). služi za proizvodnju tirozina. takođe jedna od aminokiselina.

Okt. kao i neki orasi i semenke. jaja. Dopamin postoji i kao hormon. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. a luči ga hipotalamus. FPPS . 74 .Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. neki proizvodi soje. mleko. kada su u istoj hemisferi. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. 2011.

Antagonisti dopamina. • • • serotonina i noradrenalina.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. 2011. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. FPPS . amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. 75 . kao što je haloperidol.Okt.

2011. FPPS .Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina.Okt. 76 . na prvom mestu nucleus accumbens. • limbički sistem. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. • corpus striatum.

2011.Okt. 77 .Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS .

2011. a vodedi je za radnu memoriju FPPS . a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.Okt. 78 .Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska.

• On snažno usmerava ka cilju.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. 79 . • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. 2011. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. posebno za telesna čula. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. Desna hemisfera je. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. vezana za čula. naprotiv.Okt. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima.

Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). 2011. • Osedanje za ljude. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. 80 .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS . emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. socijalni odnosi. motivaciju.Okt.

motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. 2011. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje.Okt.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. 81 . vradamo se „po još“ FPPS . • dopaminergički sistem stvara prijatnost.

• Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). On potkrepljuje. Takođe. ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. 2011. FPPS .Okt. 82 . ali nije neophodan da bi se naučilo.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja.

• Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. pažnje i rešavanja problema. 83 . autizmom. shizofrenijom. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. FPPS . 2011. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. manijom. Huntingtonovom bolešdu.Okt.

84 . u jednom trenutku. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. 2011. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. Nakon više uzimanja. koristedi spoljne agense kao što je droga. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način.Okt.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. FPPS .

• „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. 2011. do nekoliko minuta. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. 85 . i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. FPPS . kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni.Okt.Neuromodulatori.

Okt. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. a • čim se to desi. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. 2011. 86 . Kada se ključ i brava poklope.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. prostorno ili vremenski. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. • Dakle. FPPS . ali SE odvija po principu “ključa i brave”.

okida se akcioni potencijal u aksonu B. Na+ za ekscitaciju.Okt. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron.za inhibiciju. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. preko više mesta (sinapsi). ili može primiti signal od više neurona. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. 87 • • • • • • • . Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. one izazovu lučenje neurotransmitera. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. FPPS . ili Cl. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. U oba slučaja. a sinapsa je spremna za slededi impuls. npr. 2011.

ali to nije zbog zamora FPPS . 2011. adaptacija čula). 88 . nervnim centrima. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr.Okt. posebno u sinapsama.Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

2011. • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. • • sastavljena vedinom od masti. ružičasta.Okt. želatinozna masa.encephalon • meka.Mozak . teška oko 1. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). FPPS . Hrani se (i hladi) krvlju. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). • oko 20% krvi.4 kg. a u tome verovatno ima ulogu i likvor. 94 .

Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. 2011. 95 . razgrađujudi bakterije.Mozak . ako nedostaje neki neurotransmiter. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. S druge strane.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. FPPS .Okt. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. mrtve delije i druge nepoželjne objekte.

Neurona izvan mozga ima znatno manje.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). nekoliko milijardi. FPPS . npr. 2011. kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu.Okt. 96 . od toga oko milijarde u kičmenoj moždini.

encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. 97 . Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. koji deluje na hipofizu. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. 2011. koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS .Okt.Mozak .

06.26.19.. mali glodari 0.Okt.53. slon = 0..komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela. • FPPS .71 slededi je delpfin = 0.. 2011... pa šimpanza = 0.Veličina mozga . mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.. 98 .

2011. 99 .Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .Okt.

a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . 100 . 3-4 nedelje od začeda. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji.Okt. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone.Razvoj mozga • Iz ektoderma. 2011. srednji i prednji mozak.

da bi se pravilno razvila. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. motorna. jasno povezani. FPPS . 2011.Okt.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. 101 • • . neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. emocionalna i druga iskustva. U njima jedinka mora da doživi čulna.

Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. godine. Otprilike. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. FPPS . a kasnije opada. 102 .5kg pri rođenju. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). brzo raste prvih • • • • pet godina. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. 2011. svake sekunde umre 5 neurona. na dva mesta u mozgu. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). mijelinizacije. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. povedanja broja puteva. Nakon 20.Okt. najveda je u dobi 18-30 g. povedanja broja glijalnih delija itd. do kraja života. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%..

Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. • kora (cortex) velikog mozga. s obzirom na građu itd.. bazalne ganglije itd. funkcionalna. • sive strukture velikog mozga: talamus. razvojna i evoluciona.Okt. • bela masa – mijelinizirani aksoni. hipotalamus. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. 103 . 2011. • sive (i crne) strukture moždanog stabla. FPPS .

u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). • bazalne ganglije. FPPS . • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus).Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. • mesencephalon – srednji mozak.Okt. 2011. • bela masa. • moždani korteks. • telencephalon – moždane hemisfere. 104 .

Okt. koronalni presek – presek mozga poprečno. FPPS . 105 . bazalni – pogled odozdo. vertikalno. vertikalno. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. 2011. ventralni – prema dole. na bazu mozga. medijalni – smešten u sredini. lateralni – smešten na strani. gornji ili na vrhu. bočno.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. donji ili na dnu.

FPPS . 2011.Okt. 106 .

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

112 . • na obodu je novi mozak sisara. • oko njega je stari mozak sisara. koji su međusobno povezani. MacLean ga je nazvao limbički sistem. vlastitom subjektivnošdu. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. koji kontroliše naše emocije. vrlo različite starosti. • U početku je podela izazvala veliku pažnju.Okt. neokorteks. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. koji reguliše naše više intelektualne procese. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. koji reguliše primitivno ponašanje. a ne prema lokaciji. u nama postoje tri mozga. mozak gmizavaca. FPPS . 2011.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka.

2011. • thalamus.Okt. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • cyngulate gyrus itd.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • hippocampus. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. • medulla oblongata – produžena moždina. • bela masa • diencephalon. 113 . • amygdala. • pons – most. • cerebellum – mali mozak. • telencephalon. hemisfere. • cortex – kora. • srednji mozak – mesencephalon. FPPS . siva masa. • limbički sistem. • prednji ili veliki mozak.

• U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. FPPS . • Prve dve su daleko najvede. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova.Moždane komore • Ima ih četiri. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima.Okt. 2011. 114 .

FPPS . CST služi mehaničkoj zaštiti. 115 . smanjivanju težine mozga. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. 2011. Ima je ukupno oko 120-150ml.Okt.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater.

trenja sa • • • • kostima itd. Ispod nje je arachnoidea.Okt. od potresa.Moždane ovojnice .meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. tanka i fina ovojnica. udara. • Služe za zaštitu CNS-a. bogata krvnim sudovima. Ispod nje je pia mater. FPPS . 2011. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. 116 .

117 . 2011.Okt.Zadnji mozak FPPS .

Okt. disanje. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. 2011. FPPS . • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. 118 . gutanje. probavu.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina.

sluhu. a ima i neke parasimpatičke funkcije.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. 2011. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. • • • FPPS . između ostalog iz dve strane mozga.Okt. 119 . U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže.

Zadužen je za • • • • posturalni tonus. položaj tela u prostoru. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. ravnotežu i druge motorne. 120 . a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%).Okt. FPPS . 2011. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. finu mišidnu koordinaciju.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). On čini oko 10% mase mozga.

ali gubimo koordinaciju. FPPS . • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. 121 • • . ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo.Okt. 2011.

Okt. • učenju i proceduralnoj memoriji. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . • kao i u emocijama. 2011. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. 122 .Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju.

takođe. 123 . • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. 2011. • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga.Okt. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. • Substantia nigra se. • Dakle . FPPS .

produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. prenosi čulne informacije između velikog mozga. seksualnu aktivnost). ritualistički i paranoidan. umor. uriniranje i defekaciju.Okt. FPPS . • Opsesivan. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. kompulsivan.Moždano stablo • Čine ga pons (most). 124 • • . malog mozga. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. 2011. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema.

125 .Okt.Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. FPPS . 2011. hipokampus i amigdale).

Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. 2011. glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem. 126 . čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS .Okt.

Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). kao i razne zone neokorteksa međusobno.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. spavanju i svesnosti. a nalazi se u centru • • mozga. Učestvuje i u prenosu motornih signala. 2011. 127 • • • .Okt. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. zajedno sa retikularnom formacijom. Osim toga. relejni sistem mozga. FPPS . u visini očiju i ima dve polutke. Učestvuje u kontroli budnosti. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa.

ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. emocija i motiva. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. bežanja. težak oko četiri grama. 2011. veličine je zrna pasulja (ili badema). učestvuje u kontroli napada. • kao deo limbičkog sistema. seksualne pobude. 128 . • Nalazi se ispod talamusa.Hypothalamus • Deo je međumozga. • 4F FPPS .Okt.

2011. glad. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. 129 . telesnu temperaturu.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize.Okt. žeđ. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). telesnu težinu. puls.. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. krvni pritisak. malo i sporo. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). FPPS . Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. cirkadijalne ritmove itd.

nazvavši ga stari mozak • • • sisara. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. FPPS . što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. nego funkcionalna. 130 . motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. 2011. Osim diencefalona.Okt. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture.

2011. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. ali ne prepoznaju nove osobe. simetrično. 131 . • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje.Okt. u svakoj hemisferi po jedan. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. ma koliko ih često viđali. Preciznije.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . šta i kada nam se dogodilo. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije.

2011. u svakoj hemisferi.Amygdala • grupa jedara. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima.Okt.5 cm. FPPS . • Nalaze se na vrhu hipokampusa. u obliku badema. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). dužine oko 2. 132 . • važna uloga u prepoznavanju opasnosti.

od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. • na primer. Kad se snima mozak. • Primer. 2011. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. FPPS . 133 . To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale.Okt. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“).Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“.

izgleda. tj. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. FPPS . emocije. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. tvrdoglavost. nekooperativnost itd. • široki dijapazon autonomnih funkcija. 2011. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. 134 . limbički sistem. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. bes iz koga ne možemo da izađemo. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. • Dakle. • empatija itd.Okt. • donošenje odluka.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. koja • • prekriva corpus callosum. pa se čak naziva i cingularni korteks. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama.

2011. strah. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. u ovom slučaju ka septumu. straha. smeha. placebo efekta itd. strahu. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku.. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. zadovoljstva. bes.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam).”.. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. 135 .Okt. a u zadnje vreme i u lečenju depresije. zavisnosti FPPS .

2011. 136 .Okt.Limbički sistem FPPS .

Okt.Veliki mozak. 137 . 2011. cerebrum ili telencephalon FPPS .

aksoni i dendriti. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. 2011.Veliki mozak. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. FPPS . cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. prva i druga.Okt. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. 138 . Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. osim kore. Sivu masu velikog mozga čini. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija.

pokazuju razlike u funkcionisanju. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. tj.Okt. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. FPPS . masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. Postoje i ipsilateralni putevi.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. npr. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. iz očiju i ušiju. 139 . 2011.

limbički sistem i korteks. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. 2011. Povezuju moždano stablo. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. FPPS . • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. 140 .Okt. sa obe strane talamusa.

Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. FPPS . Njena masa čini oko 80% mase mozga. • • • prosečno 2. mišljenje. 141 • • . percepciju.Okt.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. ispeglana. jezik.5 mm. 2011. Čine je tela neurona (zato je siva). svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. a neuroni čine oko 19% mozga. pažnju. svest. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje.5 mm. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Okt. 147 .Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 2011.

Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“.Okt. oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. ispred motornog korteksa. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. Naime. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. 148 . u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. 2011. Za mnemoničke svrhe. • FPPS .

ali ne i fizičke karakteristike okoline. prosuđivanju preferencija i sl. odlučivanju. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. proceni rizika. FPPS . levi različito od desnih. nagađanju. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom.Okt. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. 149 .Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. 2011.

2011. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. suđenje. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. • • • • • 150 . Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja.Okt. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. Osim promena u ličnosti. Oštedena je i kompleksna motorika.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. Frontalna lobotomija FPPS .

151 . pažnja im je slaba i kratka. Slab socijalni uvid.Frontalni korteks . ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. FPPS . konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. nemaju nagle padove u memoriji.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. perserveriraju. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. Apatični. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive.Okt. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. ne brinu se o sebi. 2011. gube snagu u nogama. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. ali je memorija trajno slaba. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. rade nešto samo ako im se naredi. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. Na primer.

Okt. apsces. masovno krvarenje u mozgu. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. bilo je puno slomljenih koštica. FPPS . g.Slučaj “Phineas Gage” • 25. 2011. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. pomeranja poluge tokom vađenja itd. 152 .

Phineas Gage FPPS .Okt. 2011. 153 .

Okt. 2011. 154 .Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .

staložen. tvrdoglav. 155 . pouzdan.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . neozbiljan. obziran. kapriciozan. vulgaran. • • • • • efikasan.Okt. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. odlučan. Nakon oporavka: naprasan.. 2011.. bez poštovanja prema drugima.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten.

Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. 2011. ali ne može da formuliše FPPS . i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. 156 . dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže.Okt.

vrlo sličan senzornom FPPS .Okt.Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. 2011. 157 .

158 .Senzorni homunkulus FPPS .Okt. 2011.

Okt. 159 .Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS . 2011.

2011. čak i vlastito FPPS .Okt. 160 . nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice. pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje.

koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . 161 .Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. 2011. dolazi do Wernickeove afazije. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena.Okt.

Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2.Okt. V3. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS . 2011. 162 .

2011. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. srce i jetra). Međutim. očiju i ušiju. 163 .Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta.Okt. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. FPPS . ali ne mora biti u svim procesima.

ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. 2011. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. a neke desnu šapu.Okt.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. 164 . • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. FPPS .

imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona).Okt. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. FPPS . a produkcija govora je isključivo u levoj. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. 165 . prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). • 85%-90% ljudi je desnoruko. ali besmisleno. ne ošteduje govor. • Što se tiče jezika. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. 2011. što znači da im je dominantna leva hemisfera. kod velike vedine ljudi.

166 . • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. nobelovac Sperry je 1964. kao retardirana. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. mentalne rotacije. FPPS . 2011. Ona postaje nema i autistična. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. nego obrnuto.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. prostornih odnosa. tj.Okt. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. pokreta itd.

a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. ljut na ženu. 167 . a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. 2011. digao je levu ruku da udari ženu. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu.Okt.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. FPPS . pacijentu se leva ruka borila protiv desne.

2011.Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. 168 . FPPS .Okt. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”.

a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. crta jedno. nacrtade testeru Dakle. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS .Okt. 169 . nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. 2011. ali u stvarnom životu de pomerati oči.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom.

kontrolisana i emocionalno uzdržana. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. orijentisan na sadašnjost. • „leva ličnost“ je aktivna. dok je desni vizuelno-holističan. a na drugom vizuelno-holistički. 170 . dok je desna više na zemlji i emocionalna. • „levi stil“ je verbalno-analitički. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. kad deluju razdvojeno. apstraktan i orijentisan na bududnost. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. 2011.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. bolji u vizuelnim manipulacijama. FPPS . posebno trodimenzionalnim. konkretan.Okt.

naučnički”. jedan za drugim. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. holistički. 2011. a desna hemisfera to radi paralelno. deo po deo. simultano. npr.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. a “desni mozak je stvaralački. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. serijski. FPPS .Okt. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. pesnički. 171 . matematički.: “levi mozak je analitičan.

Okt. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. a mač i koplje u desnoj itd. a desna je služila za bacanje. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. 2011.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. 172 . • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce. pa su ih majke uvek nosile levom rukom. FPPS .

u materici. 2011. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. leđima napred.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. leže glavom nadole. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. 173 . • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti.Okt. FPPS . • Vedina u zadnjem tromesečju. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. dakle asimetrično. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. vezano za položaj u prostoru.

moždanog udara) itd. • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga). • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti).Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede.. • Prilagođavanja sredini. • Slučaj dr. 2011.Okt. uslovima. 174 . Jill Bolte Taylor FPPS ..

• ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS . 175 .Okt. 2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno.

imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt. 2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 176 .

Okt. 177 . imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 2011.

2011. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . 178 . • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. na standardnim mestima.Okt.Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu.

talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. veća amplituda na dominantnoj strani. talasi niske amplitude budan/tokom rada. pozadi kod dece. simetrična distribucija. 2011. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. najbolje frontalno. aktivan. zaposlen ili anksiozno razmišlja.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. bebe mala deca.Okt. 179 . aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . obe strane. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. pospanost.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. 2011. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. kroz talamus do senzornog korteksa. 185 . preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. • • FPPS .Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina.Okt.

• Drugim rečima. • Nevoljni su. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. FPPS . u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. 186 . • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. 2011.Okt.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. bezuslovnih refleksa. tj. nisu “centralno modulisani”. svega 40 ms).

aferentni – od tela ka moždini. 2011. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. eferentni – od moždine ka telu. 187 . levi i desni. FPPS . • Trbušni (ventralni) je motorni.Okt.

Okt. 2011.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS . 188 .

neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. FPPS . a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. tj. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. 2011. . 189 .Okt. tj.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. .

gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. FPPS . 2011. 190 . sa leve i desne strane kičme.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak.Okt. Svaka ganglija pobuđuje više organa. u nekom iznosu. prilično autonoman. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima.

• Npr. 191 . u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. FPPS . 2011.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo.Okt. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema.

a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa.Okt. aktivira se simpatički deo. 192 • • . bilo kakvog naglog poremedaja. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju).Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. 2011.

usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 . 2011.Okt.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS .

Endokrini sistem – hormoni .

• flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. Po toj podeli. • Postoje i egzokrine žlezde. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente.Okt. luče u krv. 195 . odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. 2011. FPPS . ambiciju i bes – kolerici. pljuvačne ili znojne. kao što su suzne.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost.

196 . FPPS . . 2011.Okt. .Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti).

i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. svaki se uključuje u program ako prima te talase. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. a hormonskih dugo. prijemnici su raštrkani po telu.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. 197 .Okt. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. 2011. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. • Nervi prenose brzo. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. hormoni sporo. čuvaju je i luče kad je potrebno. FPPS . Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. • Zna se ko je uputio poziv. prijem programa nije vremenski precizan. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme.

Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. 198 . u krv.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. 2011. FPPS . • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija.Okt. • • • svaka svoj. oni ga uvlače u deliju.

2011. 199 .Okt.FPPS .

• Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. kontroliše je hipotalamus. 2011. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. FPPS .Okt. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. 200 .

mlečne žlezde FPPS . masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast.Okt. indirektno. 2011. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. . preko kontrole metabolizma belančevina. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra.

koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). 202 . preko čula. aktivira mozak. FPPS . ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. 2011. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. između ostalog i hipotalamus.Hipofiza i stres • stresna situacija. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu.Okt. primarni stresni hormon u našem telu.

nadražljivost. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. mišidnu slabost. umor. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. anksioznost. FPPS . proizvodnju belančevina itd.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. gubitak težine. glavni hormon je tiroksin. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. 203 . • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. a • • preko toga rast i razvoj.Okt. 2011. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. usporenost.

204 .Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex). • Moždina i kora luče različite grupe hormona. FPPS .Okt. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. energiju i reakciju na stres. 2011.

FPPS . • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. glukokortikoid. • Kortizol. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. krvni pritisak. 2011.Okt. • luči se stalno. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. najmanje nodu. jedan od hormona stresa. reakciju na upale i alergije. 205 . najviše rano ujutru.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. kada se sprema veštački.

važnih za pripremu tela za odgovor na stres. 206 . • Kortizol izaziva niz promena u telu.Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. FPPS . • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH).Okt. 2011. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena.

adrenalin. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. 207 . Po sastavu. ova dva hormona su vrlo slični.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. 2011. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. ali razlike u dejstvu postoje. a u sklopu reakcije na stres.Okt. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. FPPS .

pobudu. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. kao neurotransmitera.Okt. FPPS . emocije. 2011. povedavajudi krvni pritisak i puls. nagon. 208 • . gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. ali nema psihoaktivni efekat. budnost. više nego hormonska. motivaciju. • Međutim. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr.

glad.) Estrogene (estradiol.) i progestine (progesteron. 2011..Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron. 209 .... posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike.Okt..... FPPS .) Utiču na razvoj i ponašanje... a s time i poletnost.

ES i IS • Nervni.NS. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. 2011. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. a pozitivne ga jačaju.Okt. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. . što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. . endokrini i imunološki sistem su povezani. 210 . FPPS . • imune delije imaju receptore za neurotransmitere.

Evolucione i genetske osnove .

Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. zato postoji nadmetanje oko parenja. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. Nema mesta za sve. 2011.Okt. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti.Nadmetanje.Varijacija. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3.Pet Darvinovih principa evolucije 1. 212 .Nasleđivanje. hrane i mesta za život. FPPS .

Pet Darvinovih principa evolucije 4. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . 213 . Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. Prirodno odabiranje. Adaptacija.Okt. Kao rezultat prirodnog odabiranja. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. 2011.

ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. 2011. 214 . učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava.Okt. Uticaji koji su opstali. tokom vremena. FPPS . evolucija se obavlja na genima. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije.Evolucija • Evolucija je promena. tj.

Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. 2011. FPPS . 215 . • pa i da mislimo na određeni način. a geni čine “našu ljudsku prirodu”.Okt. • osedamo. odnosno da se: • ponašamo.

a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. zračenje.Okt. 2011. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. 216 . • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. virusi). • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. FPPS . hemijski agensi.

217 . FPPS . Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti.Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini.Okt. One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu. 2011.

• Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. 218 .Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. • Nasleđe je “istorijsko”. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. • genetski. FPPS . a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku.Okt. 2011.

važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. • Ipak. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. 219 .Okt.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. 2011. odnosno broj ženki sa kojima se pari. • Kad se radi o mužjacima. rođenje magarca je reproduktivni uspeh. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS .

ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. nego i drugi srodnici. Mi pomažemo najbližima. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki.Okt. • inkluzivna podobnost . 220 . Time ugrožavaju svoj život.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. čak i ako jedinka roditelj živi krade. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. 2011. • Selekcija srodnika . Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. FPPS .Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. a ne samo dece.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika.

Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. Sluz. Eritrociti imaju srpast oblik. 221 . • Srpasta anemija.Okt. znoj. 2011. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . Bolest uzrokuje jedan recesivan gen.

hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. 2011. • Međutim. isto kao i nivoom serotonina. 222 . frustracijom. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. statusom u grupi koji jedinka ima.Okt. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS .

što znači da imaju vedu uspešnost parenja. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . 223 • • . 2011.Okt.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle.

jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. zašto su ljudi agresivni. recimo.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. 2011. zašto iskazujemo emocije itd. 224 . to je postavljanje hipoteza. Pojam „podobnosti“. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. obično izaziva konfuziju kod ljudi. FPPS .Okt.

2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro).Okt. ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS . a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro). 225 .

šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. empatija. moda.Okt. porodica. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. sagledati podatke sa svih strana FPPS .Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. 226 . ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. 2011. • Npr.

guanin i citozin (ATGC). • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P).Okt. 2011. • genetska azbuka počiva na bazama. • Nukleotidi su slova genetske azbuke. • Baze su vezane za molekule S (šedera). • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). timin. FPPS . • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK.Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. što znači da genetska azbuka ima 4 slova. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. 227 .

FPPS . • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. Ljestve su spiralno uvijene u desno. 2011. 228 . a prečage čine parovi baza.Okt. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P.

Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 2011.Okt. 229 .

6 nm (10-9).8 m.3 nm. iznosi oko 1. 2011. ali najvedi hromozom.Okt.2 do 2. prvi. iz svih hromozoma. ima 220 miliona parova baza. Zato ukupna dužina DNK čoveka. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . Nukleotidi • • su dugački 0. 230 .DNK • “Ljestve” su široke 2.

Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. namenjenu replikaciji pri deobi delija. U čoveka. 231 .Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. održavanju DNK i vedinom nepoznatu.Okt. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. Mnogi geni različitih živih bida su isti. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. FPPS . sastavljen od niza nukleotida. 2011.

• ipak. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. nasleđivanjem. 2011. • Ali ne svi. FPPS .Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK.Okt. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. 232 .

bilo je sve jasno. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. Dakle. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. 233 . Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči.Okt. a kodoni kao reči tog jezika.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. • • • • • nukleotidi kao slova. start i stop reči-kodoni. FPPS . reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. 2011. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. pa je odgovor tri slova. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. plus tzv. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik.

234 . dakle i gene.Okt. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. • Međutim. FPPS . • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. 2011.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome.

Okt. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. 235 . • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. odnosno sekvence nukleotida. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi. FPPS . 2011. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi.000 koliko se očekivalo. • Određene su “reči” njegove azbuke. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. znatno manje od 100.000 gena.

2011. recimo zbog interakcije gena. 236 . • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa.Okt. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. može se redi sledede.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. • Fenotip je skup osobina jedne individue. FPPS . • Genotip stičemo rođenjem. • Genotip se vidi samo iz DNK.

Na primer. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. FPPS . formi ili alela. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. recimo pigmenta za boju kose). put od proteina do ponašanja je vrlo dug. Međutim. ali ne i od razlika u transmiterima. 237 .Okt. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču).Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). Gen može imati više varijanti. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. 2011.

FPPS . alela B” nisu dokaz kauzalnosti. 2011. nego zajedno sa drugim sistemima. recimo serotoninergičkim. 238 • • . preuzimanje previše rizika itd. onda ved možemo poverovati u taj članak. lakoda da se plane. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. Sve u svemu. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin.Okt. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. a kod osoba koje nisu. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. Zatim. koji je to gen. daleko je od gena do ponašanja. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. nego samo da postoji korelacija.

Ako su obe kopije gena dominantne. 2011. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. osobina de se ispoljiti. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. Ako su obe kopije gena recesivne. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. FPPS . osobina de se ispoljiti.Okt. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. 239 .

Dominantni i recesivni efekt • Npr. 2011. 240 . • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. a za plave recesivan. FPPS .Okt. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. gen za crne oči je dominantan..

govor i memoriju. potrebna su oba roditelja). 2011. FPPS . Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. 241 . godine. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle.Okt. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30.

nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . odnos dominantnirecesivni gen je u 23.Okt. 2011. paru. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. kod muškaraca.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. makar i recesivni. 242 .

Kako je to sprovedeno? FPPS . suština živog sveta je adaptabilnost.Okt. 2011. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. Dakle. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. oni moraju biti tako građeni. konstruiše • • • genom. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. priroda-odgoj • Evolucijom se.Nasleđe-sredina. 243 • . Da bi organizmi bili adaptabilni. na osnovu fenotipa.

2011. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. 244 . a ponekad i RNK. koji je obično protein.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda.Okt. FPPS .

FPPS .Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima.Okt. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). 245 . 2011. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji.

2011. 246 . FPPS . osim putem pet Darvinovih principa evolucije. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. Ključni adut epigenetike je epigenom. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. a koje nisu proistekle iz promene DNK. a koji ne. tj. koji geni de se iskazati u fenotipu. Epigenom se nalazi izvan genoma. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan.Okt.

Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. 2011. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). 247 . matične delije diferenciraju u ciljne delije. • Na osnovu epigenoma se. u zavisnosti od životnog iskustva. tako što neke gene prigušuje. • za DNK važi centralna dogma. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. a druge da aktiviraju tokom života. ali za epigenom ne. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. koji • čine drugi genetski sloj. a druge ostavlja aktivnim. fizička aktivnost.Okt. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. izloženost toksinima i stres. FPPS . verovatno.

odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije.Okt. posebno ako nam se dogode rano u životu. ali su neke u stanju da prežive. previše jela ili stres. resetuje. mogu da osude našu decu na skradeni život. neko životno iskustvo. Tako nestaje vedina oznaka. mnogo pre nego što su začeta. koje modifikuje naš epigenom. Zahvaljujudi njima. 248 .Epigenetika • epigenom se reprogramira. možemo preneti na naše dete. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. FPPS . 2011. • Pušenje.

koji imaju isti genom. 2011. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. 249 . ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom.Okt. zbog koga mogu da imaju različite osobine.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. nasleđivanja psihičkih karakteristika.

u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa.Okt.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. 250 • • . a ne i kod drugih. kod drugih nije. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. a drugi su otporni. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. Tokom razvoja. a kod tredih je šarolik FPPS . a u drugima ne. 2011. Npr.

2011.Interakcija gena i sredine • Npr. 251 .Okt. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. oni moraju biti nezavisni. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. Da bi neki činioci bili aditivni. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . pošto su G i E u interakciji. što pretpostavlja aditivnost.

za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. 252 . • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. odnosno kvantitativno. • Slično važi za shizofreniju. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. recimo. Međutim.Okt. 2011. ima poznatu genetsku osnovu. drugi ima svega 50% šanse da oboli. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. Međutim. ako jedan MZ blizanac oboli. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. FPPS . • Dijabetes. ona se nasleđuje poligenski.

što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. 2011. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. kokoš ima gene za zube. • Na primer.Okt. 253 • • • . Jedan gen može da prigušuje druge.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. ali su oni prigušeni. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. Vedina naših osobina je poligenska. FPPS .

drugova. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. FPPS . 254 . Izbor bračnog partnera. našim genotipom. 2011. jednim delom. sve to je uslovljeno.Okt.. posla itd. U celini. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi.

• Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. 2011. a ljudi mogu i da je menjaju.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. • roditelji. 255 . a ne samo da im prenose gene. nego genotipa. ili je prilagođava sebi. takođe. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. mogu da stvaraju sredinu za decu. prema sebi. FPPS .Okt.

• • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. ali u kompleksnoj interakciji. sredine i ponašanja. Npr.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. FPPS . genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum).Okt. 256 . ali je interaktivnost genetski programirana. 2011.

• Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . molekularna genetika.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije.Okt. 257 . komparativna biologija i sl. bihejvioralna neuronauka. 2011. bihejvioralna genetika.

za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini. 258 . 2011.Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko.Okt.

2011. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.60 • Brada/sestre = 0.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable. npr.47 FPPS .86 • DZ blizanci (istog pola) = 0.Okt. 259 . pol • Npr.

Okt. 260 .FPPS . 2011.

261 .Okt.FPPS . 2011.

40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.80 0.60 0.45 262 FPPS .36 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.25 0.70 0.25 0.40 0. 2011.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.28 0.Okt. .31 0.

2011. 263 . hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS .Okt.

-KRAJ – FPPS . 264 .Okt. 2011.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful