Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

7 .Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. 2011.Okt. FPPS .

Kao i ostali. niti smo ih sami stvorili FPPS . 8 . razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige.Okt. 2011. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. U njima nismo napredovali. imamo imunološki sistem. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza.

na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. 9 • • . pisali. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. 2011. komponovali ili svirali. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. Sve se uklopilo – misli i osedanja. FPPS . Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim.Okt.Nervni sistem • Ipak.

2011. vezivno tkivo.. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija.. 10 .Okt.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS .

Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. 11 • .Okt. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . na hemijski način Međutim. 2011. tanji od svetlosti. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi.

koje su nezavisne strukturno. FPPS . 12 . pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. 2011.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. • neuroni imaju telo. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. metabolički i funkcionalno. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson).Okt.

“neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .Okt. 13 . 2011.Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu.

Okt.Građa tipičnog neurona FPPS . 2011. 14 .

Okt. 2011. zato “siva masa” FPPS . neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. • Mitohondrije u kojima se pravi energija. 15 . i druge • Za razliku od drugih delija.

a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona. 2011. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS .Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji.Okt. 16 .

17 . koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . 2011.Okt.Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. trnova.

2011.Okt. 18 . na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. završetak u obliku dugmeta FPPS . koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.

koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. 2011.Okt. na koju se prenosi impuls iz aksona.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. 19 .

otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. 2011. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. autoimuna bolest razara mijelin FPPS .Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona.Okt. dugi i vrlo brzi. bolesti ga ošteduju – npr. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. 20 . provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. tanki i spori (5m/s) • MS.

Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona.Okt. 2011. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. u čulima. endokrinim žlezdama. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. FPPS . kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. 21 . mišidima. bipolarni. imenu osobe koja ih je prva uočila itd.

Obično su u čulima.Okt.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama. 2011. obično od senzornog ka motornom neuronu. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . Obično su u CNS-u. 22 . CNS-u. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali.

2011. Multipolarni neuroni. a s druge aksonsku (otpremnu). a ima ih u oku.Tipovi neurona 1. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. 3. nosu. Vrlo su brojni. 23 . uvu. 2. FPPS . Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. Služe kao motorni i interneuroni. uzimaju se kao standardan tip neurona. Retki su i služe kao interneuroni. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni.Okt.

Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. 2011. ali i iz posebnog produžetka tela. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona.Okt. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . 24 . a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. vršnog dendrita.

Okt.Piramidalni neuron FPPS . 2011. 25 .

Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .Okt. 2011. 26 .

27 . 2011.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS .Okt.

Razni oblici neurona FPPS .Okt. 2011. 28 .

Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. oblik akcionog potencijala. . 29 . – variraju od neurona do neurona .Okt. . diversifikacija i organizacija FPPS . U tom pogledu. propusnost sinapsi. 2011. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. osetljivost na neurotransmitere itd. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze.

5 m FPPS .Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m. a senzorni do 1. 30 .Okt. 2011.

Prenos signala .

Okt. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS . 32 . 2011.Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja.

postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. FPPS . u protoplazmi. negativno naelektrisanih molekula proteina. 33 . puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. glukoze i sl. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). • U unutrašnjosti neurona.Okt.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. 2011. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava.

protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV. 2011. 34 .Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS .Okt.

koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS .Okt.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. K+ kanali ili kapije. 35 . 2011. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi. postoje • pasivni natrijumovi.

Okt. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . 36 . tj.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. 2011.

37 . 2011. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. ona postane propustljiva za jone Na+.Okt. oko +40mV. FPPS .Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. tj. a ova faza se naziva depolarizacija. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. • Joni Na+ pohrle u akson.

U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. a kanali K se otvaraju. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. FPPS . • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. 38 . • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. 2011.Okt. ali na jaču draž.

2011.Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS . 39 .Okt.

draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom.Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle. 40 .Okt. 2011. FPPS .

do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. Ceo proces se ponavlja. FPPS . tj. 41 . koji koriste zubari. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona.Okt.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). ne gubedi intenzitet. kao iskra. 2011. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. • • • • Lokalni anestetik novokain. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. prekidi u mijelinskom omotaču. tzv. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama.

html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.ac.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.Okt.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.mcgraw- hill.youtube.html FPPS .bris. 42 .com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_. 2011.

2011. 43 .000 sinapsi.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1. sinaptički prorez/pukotina.Okt. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS . presinaptički deo – aksonska kvržica 2. ali najčešde ih imaju 5-10. postsinaptička membrana sa receptorima 3.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100. između ove dve.

ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). Ima ih manje od hemijskih.Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. 44 .5 ms). jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). 2011. FPPS . šire su (oko 20nm). jednostavne i brze (npr. imaju kompleksan način prenošenja. ali se danas zna da nisu ni toliko retke. sporije su (imaju kašnjenje od 0.Okt.

Okt. 2011.000x FPPS .Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10. 45 .

mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .Okt. 2011.Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. 46 .

• Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. 47 . • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron.Okt. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. receptor se “otvori” za prolaz jona. FPPS . 2011. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane.

Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. 48 . FPPS . individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine.Okt. Dakle. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. 2011. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija.

000x 49 . 2011.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS . presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez. ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.Okt.

nego su to njihovi receptori. 50 • • • • • . • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini).Okt. što dovodi do depolarizacije membrane. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. FPPS . 2011. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. a za GABA inhibicijski. Ipak. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. obično na više njih. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori.

sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja. 2011.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. FPPS . 51 .Okt.

podložan uslovima i što je posebno zanimljivo. 52 . nego kontrolisan iz više izvora.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. 2011.Okt. podložan iskustvu FPPS .

od kojih je samo jedan prirodan. 2011. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. za dopamin. na primer. • Poznati su brojni agonisti.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. meskalin i psilosibin. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. FPPS . Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. neurotransmiter.Okt. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). 53 .

Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. hlorpromazin i drugi). • Na primer. Međutim. FPPS . pa i poznati afrodizijak johimbin. nego • blokira pristup drugim agonistima. tj. neurotransmiterima. razni agonisti i antagonisti su. 54 . ali ga ne otvara. sa malim molekulama. Dok je antagonist vezan za receptor. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. 2011. istovremno. droge). antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. najčešdi izazivači poremedaja (na primer.Okt. Antagonist acetilholina je atropin. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja.

Okt. 55 .Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS . 2011.

sumanasinc. 2011. 56 .Okt.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.mcgrawhill.h tml FPPS .html • http://www.

raspoloženjima. u kakvoj su interakciji sa lekovima. širenja. aktivnostima. 57 . 2011. hranom.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama.Okt.. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. molekularne. a povezani su FPPS ..

Glutamat Histamin. . 58 . 2011. Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini.Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin.. . . . .Okt. inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. FPPS .

pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. FPPS .Okt.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. ako ga ima previše. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. • Ako ga ima premalo. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. pa je glutamat najprisutniji transmiter. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. 59 . pogoduje epilepsiji. • Luče ga piramidalne delije. • Dejstvo mu je brzo. • Deluje i kao neuromodulator. 2011.

pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. 60 . • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. i uzrokuje mišidne konvulzije. smanjujudi anksioznost. epilepsije. FPPS .Okt. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. interakcije i protivrečna dejstva. Sintetiše se iz glutamata.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. 2011. Ima mnoge uloge. Dobro proučena. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e.

posebno u • • somatskom NS. FPPS .Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima.Okt. 61 • • . U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. 2011. Nađen je u hipokampusu. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti.

FPPS . a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. 2011. kao i u autonomnom NS. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete).Okt. otrov južnoameričkih indijanaca.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. 62 . deluje kao antagonist u mišidnim delijama. • kurara. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje.

Okt.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. 63 . 2011. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. • Oni deluju komplementarno. ali i antagonistički. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. FPPS . • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna.

Pojačava budnost i spremnost. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. 64 . Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. 2011.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT.Okt. FPPS . a suprotne su funkcijama dopamina. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a.

2011.Okt. • Osim kod životinja. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. gde učestvuje u peristaltici. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. • sintetiše se iz triptofana. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. FPPS . pod imenom raphe nuclei. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. • postoji u telu i kao hormon. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. 65 . najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. • grupisani u jedra duž retikularne formacije.

66 .Okt. 2011.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. • potreban je pravilan odnos triptofana. koji postoji u urmama. fenilalanina i leucina. apetit. bez njega se ne osedamo dobro. seksualnu funkciju i drugo. Utiče na pobudu/spavanje. a triptofana ima u proteinskoj hrani. FPPS . Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. osetljivost za bol. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. raspoloženje.

odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. • droga LSD imitira serotonin. 67 . pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost.Okt. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. samoubistvom. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. sirup protiv kašlja. alkoholizmom. 2011. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . impulsivnošdu. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. kokain. amfetamini. tako da on ostaje duže u sinapsama. • Antidepresivi.

ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. 2011. bipolarni poremedaj.Okt. poremedaji apetita. anksiznost.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. • energična telesna aktivnost. alkoholizam. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. bulimija. Nesanica. • uzimanje triptofana. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. napadi panike. gojaznost. PMS. 68 . nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom.

Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. 2011. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. FPPS . u smislu da je ono kod žena slabije. 69 .Okt. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije.

Strukturne formule dopamina. 2011. 70 .Okt. noradrenalina i serotonina FPPS .

koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. azota. samo u jednoj hidroksilnoj grupi. kiseonika i vodonika. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala.Okt. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata.Strukturne formule dopamina. 71 . 2011.

72 .Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini.Okt. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. tenzija. 2011. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . strepnja.

bolest fenilketonuria). a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. 73 . 2011. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. služi za proizvodnju tirozina.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. takođe jedna od aminokiselina.Okt. FPPS . • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema.

Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. kada su u istoj hemisferi. 74 . a luči ga hipotalamus. mleko. kao i neki orasi i semenke. neki proizvodi soje. 2011. Dopamin postoji i kao hormon. jaja. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. FPPS .Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko.Okt.

75 . na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija.Okt.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. • • • serotonina i noradrenalina. 2011. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. kao što je haloperidol. FPPS . amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. Antagonisti dopamina.

Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. na prvom mestu nucleus accumbens. • limbički sistem. 2011. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. 76 . u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. • corpus striatum.Okt. FPPS .

Okt. 77 .Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS . 2011.

Okt. a vodedi je za radnu memoriju FPPS . 2011. a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom. 78 .Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska.

naprotiv. posebno za telesna čula. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. • On snažno usmerava ka cilju. vezana za čula. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. Desna hemisfera je. 2011. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija.Okt. 79 . • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva.

Okt. motivaciju. 2011. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). 80 . • Osedanje za ljude. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS . socijalni odnosi.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut.

2011. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. • dopaminergički sistem stvara prijatnost. 81 . motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj.Okt. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. vradamo se „po još“ FPPS .

Okt. Takođe. 82 . • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. 2011. FPPS .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. On potkrepljuje. ali nije neophodan da bi se naučilo.

Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. Huntingtonovom bolešdu.Okt. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. FPPS .Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. 2011. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. pažnje i rešavanja problema. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. manijom. shizofrenijom. 83 . autizmom.

Okt.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. FPPS . Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. u jednom trenutku. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. Nakon više uzimanja. 2011. 84 . koristedi spoljne agense kao što je droga. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti.

do nekoliko minuta. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. FPPS . drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone.Okt. 85 . 2011. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji.Neuromodulatori.

Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. • Dakle. Kada se ključ i brava poklope. a • čim se to desi. FPPS . Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron.Okt. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. 86 . prostorno ili vremenski. 2011. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju.

a sinapsa je spremna za slededi impuls. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. 2011. 87 • • • • • • • . okida se akcioni potencijal u aksonu B. ili Cl. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. U oba slučaja. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip.Okt.za inhibiciju. Na+ za ekscitaciju. FPPS . U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. preko više mesta (sinapsi). npr. one izazovu lučenje neurotransmitera. ili može primiti signal od više neurona.

2011.Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. 88 . adaptacija čula).Okt. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. posebno u sinapsama. ali to nije zbog zamora FPPS . nervnim centrima.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

ružičasta. • • sastavljena vedinom od masti. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. a u tome verovatno ima ulogu i likvor. 2011. • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica.Okt. • oko 20% krvi. Hrani se (i hladi) krvlju. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta).4 kg. 94 . želatinozna masa. teška oko 1. FPPS .encephalon • meka.Mozak . 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta).

95 . FPPS . S druge strane. 2011.Mozak . velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga.Okt. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. mrtve delije i druge nepoželjne objekte. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. ako nedostaje neki neurotransmiter. razgrađujudi bakterije.

Okt. Neurona izvan mozga ima znatno manje. 96 . nekoliko milijardi. FPPS . od toga oko milijarde u kičmenoj moždini.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). 2011. npr. kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu.

encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. 2011. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa.Okt. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava.Mozak . 97 . koji deluje na hipofizu. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS .

.26. • FPPS .komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela.06.53.Okt. slon = 0...Veličina mozga . mali glodari 0.. 2011...19. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0. 98 .71 slededi je delpfin = 0. pa šimpanza = 0.

99 . 2011.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .Okt.

drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. 2011. 100 . a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . srednji i prednji mozak. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji.Razvoj mozga • Iz ektoderma. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. 3-4 nedelje od začeda.Okt.

jasno povezani. emocionalna i druga iskustva.Okt.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. motorna. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. da bi se pravilno razvila. FPPS . U njima jedinka mora da doživi čulna. 101 • • . 2011. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga.

do kraja života. povedanja broja puteva. FPPS . mijelinizacije. 2011. svake sekunde umre 5 neurona. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. godine. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). brzo raste prvih • • • • pet godina. povedanja broja glijalnih delija itd. a kasnije opada. 102 . Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). Otprilike. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%.Okt.. na dva mesta u mozgu. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. Nakon 20.5kg pri rođenju.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. najveda je u dobi 18-30 g.

103 . • sive (i crne) strukture moždanog stabla. • sive strukture velikog mozga: talamus. • bela masa – mijelinizirani aksoni. razvojna i evoluciona. bazalne ganglije itd.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. hipotalamus. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. • kora (cortex) velikog mozga. 2011. FPPS .. funkcionalna.Okt. s obzirom na građu itd.

Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • telencephalon – moždane hemisfere. 2011. 104 . • mesencephalon – srednji mozak. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). • bela masa.Okt. • bazalne ganglije. • moždani korteks. • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). FPPS .

donji ili na dnu. vertikalno. vertikalno. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. na bazu mozga. koronalni presek – presek mozga poprečno. ventralni – prema dole. FPPS . 105 .Okt. bočno. 2011. gornji ili na vrhu. lateralni – smešten na strani.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. medijalni – smešten u sredini. bazalni – pogled odozdo.

FPPS .Okt. 106 . 2011.

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. MacLean ga je nazvao limbički sistem. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. mozak gmizavaca.Okt. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. koji su međusobno povezani. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. • oko njega je stari mozak sisara. koji reguliše primitivno ponašanje. koji reguliše naše više intelektualne procese. a ne prema lokaciji. vlastitom subjektivnošdu. 112 . neokorteks. FPPS . • na obodu je novi mozak sisara. 2011. vrlo različite starosti. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. koji kontroliše naše emocije. u nama postoje tri mozga.

Okt. • pons – most. • amygdala. • prednji ili veliki mozak. FPPS . • cerebellum – mali mozak. 113 . • limbički sistem. • bela masa • diencephalon.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • cyngulate gyrus itd. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. • medulla oblongata – produžena moždina. siva masa. • srednji mozak – mesencephalon. hemisfere. • cortex – kora. • hippocampus. • thalamus. • telencephalon. 2011.

• Prve dve su daleko najvede. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. 2011. 114 . FPPS .Okt. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova.Moždane komore • Ima ih četiri.

Okt. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. smanjivanju težine mozga. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. FPPS . 115 . CST služi mehaničkoj zaštiti. 2011. Ima je ukupno oko 120-150ml.

meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. 116 . Ispod nje je arachnoidea. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. FPPS . trenja sa • • • • kostima itd.Moždane ovojnice . • Služe za zaštitu CNS-a. udara. Ispod nje je pia mater. 2011. od potresa.Okt. bogata krvnim sudovima. tanka i fina ovojnica.

Zadnji mozak FPPS . 2011. 117 .Okt.

• Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. FPPS . • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. disanje.Okt. 2011. probavu. gutanje. 118 .

između ostalog iz dve strane mozga. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. sluhu.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. 2011. 119 . • • • FPPS . Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga.Okt. a ima i neke parasimpatičke funkcije.

Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). On čini oko 10% mase mozga. FPPS . a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). ravnotežu i druge motorne. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. 120 . 2011. finu mišidnu koordinaciju.Okt. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. položaj tela u prostoru.

2011. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. 121 • • .Okt. ali gubimo koordinaciju. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. FPPS .

122 .Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. 2011.Okt. • učenju i proceduralnoj memoriji. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . • kao i u emocijama.

ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. • Dakle . 123 . • Substantia nigra se. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem.Okt. FPPS . 2011. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. takođe.

kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. malog mozga. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. ritualistički i paranoidan. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije.Okt. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. prenosi čulne informacije između velikog mozga.Moždano stablo • Čine ga pons (most). seksualnu aktivnost). umor. 124 • • . • Opsesivan. 2011. FPPS . kompulsivan. uriniranje i defekaciju.

125 .Okt. hipokampus i amigdale).Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. FPPS . 2011.

čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS .Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. 126 .Okt. glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem. 2011.

Učestvuje i u prenosu motornih signala. u visini očiju i ima dve polutke. spavanju i svesnosti. Učestvuje u kontroli budnosti. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. FPPS . Osim toga. zajedno sa retikularnom formacijom. 2011. a nalazi se u centru • • mozga. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). relejni sistem mozga. 127 • • • .Okt.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. kao i razne zone neokorteksa međusobno. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom.

veličine je zrna pasulja (ili badema).Okt. seksualne pobude. bežanja. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. • Nalazi se ispod talamusa. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. • 4F FPPS . • kao deo limbičkog sistema.Hypothalamus • Deo je međumozga. 128 . učestvuje u kontroli napada. 2011. težak oko četiri grama. emocija i motiva.

Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško.Okt. cirkadijalne ritmove itd.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. puls. glad. FPPS . poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu).. krvni pritisak. 129 . telesnu težinu. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. žeđ. 2011. telesnu temperaturu. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. malo i sporo.

što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. nego funkcionalna. 2011. FPPS . nazvavši ga stari mozak • • • sisara. 130 . Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga.Okt. Osim diencefalona.

ali ne prepoznaju nove osobe.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. šta i kada nam se dogodilo. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama.Okt. u svakoj hemisferi po jedan. ma koliko ih često viđali. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. 2011. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . 131 . Preciznije. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. simetrično. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga.

2011. dužine oko 2.Okt. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. 132 .Amygdala • grupa jedara. FPPS . u svakoj hemisferi. • Nalaze se na vrhu hipokampusa. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). u obliku badema.5 cm.

FPPS . 133 . Kad se snima mozak. • na primer. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. • Primer. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale.Okt. 2011. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba.Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih.

• empatija itd. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. tvrdoglavost. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. 2011.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. 134 . limbički sistem. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. nekooperativnost itd. emocije. bes iz koga ne možemo da izađemo. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. pa se čak naziva i cingularni korteks. FPPS . • donošenje odluka. • široki dijapazon autonomnih funkcija. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. • Dakle. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. tj. izgleda. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. koja • • prekriva corpus callosum.Okt.

• „accumbens“ označava “naginjanje ka. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. straha. smeha. u ovom slučaju ka septumu.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam).”. placebo efekta itd. zadovoljstva. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. zavisnosti FPPS . a u zadnje vreme i u lečenju depresije.. strah. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. strahu. 2011.Okt.. bes. 135 . ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku.

Limbički sistem FPPS . 136 . 2011.Okt.

cerebrum ili telencephalon FPPS . 137 . 2011.Veliki mozak.Okt.

2011. Sivu masu velikog mozga čini. aksoni i dendriti. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. 138 . prva i druga. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. osim kore. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija.Veliki mozak.Okt. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. FPPS . U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore.

iz očiju i ušiju. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. FPPS . 2011. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. 139 . • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. npr.Okt. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. Postoje i ipsilateralni putevi. tj. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. pokazuju razlike u funkcionisanju.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje.

• glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva.Okt. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. 2011. 140 . Povezuju moždano stablo. FPPS . izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. limbički sistem i korteks. sa obe strane talamusa.

a neuroni čine oko 19% mozga. • • • prosečno 2.5 mm. pažnju. 141 • • . mišljenje. Čine je tela neurona (zato je siva). jezik. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. svest.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. 2011.5 mm. Njena masa čini oko 80% mase mozga. ispeglana. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. percepciju. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi.Okt. FPPS .

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

2011.Okt.Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 147 .

Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. 2011.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). • FPPS . dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. 148 . Za mnemoničke svrhe. Naime. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. ispred motornog korteksa.Okt. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“.

Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. 2011. nagađanju. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. odlučivanju. prosuđivanju preferencija i sl. 149 .Okt. proceni rizika.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. FPPS . ali ne i fizičke karakteristike okoline. levi različito od desnih. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju.

njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. • • • • • 150 . Frontalna lobotomija FPPS . Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. Osim promena u ličnosti.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. 2011. suđenje. Oštedena je i kompleksna motorika.Okt. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje.

gube snagu u nogama. rade nešto samo ako im se naredi.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. ali je memorija trajno slaba. Na primer. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. 151 . Apatični. FPPS . 2011. ne brinu se o sebi. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. nemaju nagle padove u memoriji. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. perserveriraju. pažnja im je slaba i kratka. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. Slab socijalni uvid.Frontalni korteks . Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive.Okt.

masovno krvarenje u mozgu. pomeranja poluge tokom vađenja itd. apsces.Slučaj “Phineas Gage” • 25. bilo je puno slomljenih koštica. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. FPPS . 152 . 2011. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. g.Okt.

153 . 2011.Phineas Gage FPPS .Okt.

154 .Okt.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS . 2011.

i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . staložen. obziran. neozbiljan. Nakon oporavka: naprasan. tvrdoglav.Okt.. bez poštovanja prema drugima. 155 . • • • • • efikasan. vulgaran. kapriciozan. 2011. pouzdan. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre.. odlučan.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten.

Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. ali ne može da formuliše FPPS . 156 . dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže. i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti.Okt. 2011.

2011.Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. vrlo sličan senzornom FPPS .Okt. 157 .

Okt. 2011.Senzorni homunkulus FPPS . 158 .

Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS . 2011. 159 .Okt.

Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. čak i vlastito FPPS . 160 . nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice. 2011. pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom.Okt.

2011.Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. 161 . dolazi do Wernickeove afazije.Okt. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS .

Okt. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS . 2011.Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. V3. 162 .

FPPS . jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. Međutim. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. ali ne mora biti u svim procesima. 2011. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. 163 .Okt. očiju i ušiju. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. srce i jetra).

nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. 164 .Okt. 2011. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. a neke desnu šapu. FPPS . • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka.

Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). • 85%-90% ljudi je desnoruko. 2011. što znači da im je dominantna leva hemisfera. 165 . • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. • Što se tiče jezika.Okt. ali besmisleno. FPPS . kod velike vedine ljudi. ne ošteduje govor. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). a produkcija govora je isključivo u levoj.

Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. tj. 166 . prostornih odnosa. FPPS . Ona postaje nema i autistična. kao retardirana. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. pokreta itd.Okt. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. mentalne rotacije. nobelovac Sperry je 1964. nego obrnuto. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. 2011.

dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. ljut na ženu.Okt. digao je levu ruku da udari ženu. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. 2011. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. 167 . FPPS .Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko.

Okt. 168 . FPPS . 2011.Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”.

a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. nacrtade testeru Dakle.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera.Okt. 169 . ali u stvarnom životu de pomerati oči. 2011. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. crta jedno. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema.

FPPS . bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja.Okt. dok je desna više na zemlji i emocionalna. posebno trodimenzionalnim. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. • „leva ličnost“ je aktivna. 170 . predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. dok je desni vizuelno-holističan. orijentisan na sadašnjost. • „levi stil“ je verbalno-analitički. bolji u vizuelnim manipulacijama. kontrolisana i emocionalno uzdržana. apstraktan i orijentisan na bududnost. kad deluju razdvojeno. konkretan. 2011. a na drugom vizuelno-holistički.

: “levi mozak je analitičan. serijski. matematički.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. npr.Okt. pesnički. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. holistički. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. simultano. 2011. FPPS . deo po deo.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. a “desni mozak je stvaralački. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. 171 . a desna hemisfera to radi paralelno. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. naučnički”. jedan za drugim.

a mač i koplje u desnoj itd. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. FPPS .Okt. 2011. pa su ih majke uvek nosile levom rukom. a desna je služila za bacanje.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. 172 .

• noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. dakle asimetrično. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. 173 . leže glavom nadole.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. FPPS .Okt. leđima napred. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. 2011. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. vezano za položaj u prostoru. • Vedina u zadnjem tromesečju. u materici.

. 174 . • Slučaj dr. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. uslovima. Jill Bolte Taylor FPPS . • Prilagođavanja sredini.Okt. 2011.. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga).Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). moždanog udara) itd.

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS . 175 . 2011.Okt.

imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 176 .Okt. 2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 177 . imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 2011.Okt.

2011.Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu.Okt. 178 . na standardnim mestima. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna.

EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih.Okt. pospanost. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. 179 . zaposlen ili anksiozno razmišlja. veća amplituda na dominantnoj strani. simetrična distribucija. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. bebe mala deca. pozadi kod dece. talasi niske amplitude budan/tokom rada. obe strane. 2011. najbolje frontalno. aktivan.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

kroz talamus do senzornog korteksa. 185 . iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca.Okt. 2011. • • FPPS . preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr.

tj.Okt. • Drugim rečima. bezuslovnih refleksa. FPPS .Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. 186 . • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. • Nevoljni su. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. 2011. svega 40 ms). nisu “centralno modulisani”.

eferentni – od moždine ka telu. • Trbušni (ventralni) je motorni. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. FPPS . aferentni – od tela ka moždini. 2011.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. 187 . levi i desni.Okt.

Okt.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS . 188 . 2011.

189 . neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama.Okt. . 2011.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. . tj. FPPS . tj. a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije.

u nekom iznosu. Svaka ganglija pobuđuje više organa. 2011. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. prilično autonoman. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca.Okt. sa leve i desne strane kičme. FPPS . 190 . pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima.

• Npr.Okt. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. FPPS . u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. 191 . 2011.

a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . aktivira se simpatički deo. oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa.Okt. 192 • • . parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. 2011. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). bilo kakvog naglog poremedaja.Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji.

Okt.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS . 2011. usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 .

Endokrini sistem – hormoni .

• flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. luče u krv. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. kao što su suzne. pljuvačne ili znojne.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. FPPS . ambiciju i bes – kolerici. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. • Postoje i egzokrine žlezde. 195 . Po toj podeli. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici.Okt. 2011. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem.

FPPS .Okt. 2011. . . 196 .Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti).

i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore.Okt. svaki se uključuje u program ako prima te talase. FPPS . ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. • Zna se ko je uputio poziv. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. čuvaju je i luče kad je potrebno.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. prijem programa nije vremenski precizan. a hormonskih dugo. 2011. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. hormoni sporo. • Nervi prenose brzo. prijemnici su raštrkani po telu. 197 . ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko.

oni ga uvlače u deliju. 198 . FPPS . • • • svaka svoj. u krv. 2011. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija.Okt. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon.

FPPS . 2011.Okt. 199 .

a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. FPPS . • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. kontroliše je hipotalamus. 2011. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava.Okt. 200 . • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa.

TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus.Okt. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. . indirektno. preko kontrole metabolizma belančevina. 2011. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. mlečne žlezde FPPS .Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra.

između ostalog i hipotalamus. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. 202 . primarni stresni hormon u našem telu. 2011. FPPS .Hipofiza i stres • stresna situacija. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. preko čula. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). aktivira mozak. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol.Okt. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu.

umor. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. glavni hormon je tiroksin. 2011. gubitak težine. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. a • • preko toga rast i razvoj. FPPS .Okt. anksioznost. proizvodnju belančevina itd. nadražljivost. mišidnu slabost. 203 . usporenost.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu.

FPPS . • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). energiju i reakciju na stres.Okt. • Moždina i kora luče različite grupe hormona. 2011. 204 . • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex).Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona.

• Najmodniji po dejstvu je kortizol. krvni pritisak. najmanje nodu. • luči se stalno. 205 . glukokortikoid. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. FPPS . reakciju na upale i alergije. 2011. • Kortizol. jedan od hormona stresa.Okt. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. kada se sprema veštački. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. najviše rano ujutru.

• Kortizol izaziva niz promena u telu.Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. FPPS . kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije.Okt. 2011. važnih za pripremu tela za odgovor na stres. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH). 206 . a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena.

noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. ova dva hormona su vrlo slični. a u sklopu reakcije na stres. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. Po sastavu. 207 . FPPS .Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. ali razlike u dejstvu postoje.Okt. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. 2011. adrenalin.

povedavajudi krvni pritisak i puls. emocije. budnost. više nego hormonska. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. 2011. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. nagon. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. FPPS . motivaciju.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. • Međutim. ali nema psihoaktivni efekat.Okt. 208 • . pobudu. kao neurotransmitera. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna.

... FPPS .Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi. glad.) i progestine (progesteron. a s time i poletnost... Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike...) Estrogene (estradiol. 2011. 209 ..Okt..) Utiču na razvoj i ponašanje..

endokrini i imunološki sistem su povezani.Okt. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem.NS. . 210 . . FPPS . • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. 2011. ES i IS • Nervni. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. a pozitivne ga jačaju.

Evolucione i genetske osnove .

2011. 212 .Nasleđivanje.Nadmetanje. zato postoji nadmetanje oko parenja. hrane i mesta za život.Okt. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. FPPS . Nema mesta za sve.Varijacija. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2.Pet Darvinovih principa evolucije 1. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3.

2011. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. Prirodno odabiranje.Okt. 213 . Kao rezultat prirodnog odabiranja. Adaptacija. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem.Pet Darvinovih principa evolucije 4.

ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava.Evolucija • Evolucija je promena. tokom vremena.Okt. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. Uticaji koji su opstali. tj. 2011. FPPS . 214 . evolucija se obavlja na genima.

2011. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. a geni čine “našu ljudsku prirodu”. FPPS . • pa i da mislimo na određeni način.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi.Okt. 215 . • osedamo. odnosno da se: • ponašamo.

FPPS .Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. 216 .Okt. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. 2011. a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. hemijski agensi. zračenje. virusi).

Okt. 217 . 2011. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). FPPS . Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu.Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini.

ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. • genetski.Okt. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. FPPS . Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. 2011. 218 . • Nasleđe je “istorijsko”. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji.

dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . odnosno broj ženki sa kojima se pari. • Kad se radi o mužjacima.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. 2011. 219 . Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke.Okt. rođenje magarca je reproduktivni uspeh. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. • Ipak.

Time ugrožavaju svoj život. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. • inkluzivna podobnost .Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca.Okt. 2011.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. Mi pomažemo najbližima. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. FPPS .jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. 220 . ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. nego i drugi srodnici. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. • Selekcija srodnika . a ne samo dece. čak i ako jedinka roditelj živi krade.

Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. znoj. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. Eritrociti imaju srpast oblik.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. Sluz. 2011. • Srpasta anemija. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima.Okt. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. 221 . osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS .

Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. statusom u grupi koji jedinka ima. isto kao i nivoom serotonina. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. frustracijom. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS .Okt. 2011. 222 . • Međutim. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu.

2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. što znači da imaju vedu uspešnost parenja. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. 223 • • . bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni.Okt.

224 .Okt. zašto su ljudi agresivni. 2011. recimo. to je postavljanje hipoteza.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. zašto iskazujemo emocije itd. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. obično izaziva konfuziju kod ljudi. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. Pojam „podobnosti“. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. FPPS .

225 . 2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro).Okt. a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro). ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS .

Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. 226 . ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. moda. sagledati podatke sa svih strana FPPS . ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. porodica. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam.Okt. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. 2011. • Npr. empatija.

• Baze su vezane za molekule S (šedera). Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P).Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. timin. 227 . • genetska azbuka počiva na bazama.Okt. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. guanin i citozin (ATGC). • Nukleotidi su slova genetske azbuke. 2011. što znači da genetska azbuka ima 4 slova. FPPS . • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma).

Ljestve su spiralno uvijene u desno. 228 .Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. FPPS . 2011. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. a prečage čine parovi baza. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G).Okt.

Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 2011. 229 .Okt.

iznosi oko 1. 2011.6 nm (10-9). 230 . Zato ukupna dužina DNK čoveka.8 m.DNK • “Ljestve” su široke 2. prvi. Nukleotidi • • su dugački 0.3 nm.Okt. iz svih hromozoma.2 do 2. ali najvedi hromozom. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . ima 220 miliona parova baza.

Samo mali deo ukupne DNK čine geni.Okt. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. 231 . održavanju DNK i vedinom nepoznatu. U čoveka. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. sastavljen od niza nukleotida. namenjenu replikaciji pri deobi delija. FPPS . Mnogi geni različitih živih bida su isti. 2011.

FPPS . 2011.Okt. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. nasleđivanjem.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. • ipak. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. • Ali ne svi. 232 . • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane.

DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. • • • • • nukleotidi kao slova.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina.Okt. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. 233 . Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. start i stop reči-kodoni. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. a kodoni kao reči tog jezika. pa je odgovor tri slova. FPPS . koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. 2011. bilo je sve jasno. Dakle. plus tzv. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina.

Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. 2011. dakle i gene. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. FPPS . 234 . • Međutim.Okt.

Okt. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida.000 koliko se očekivalo. odnosno sekvence nukleotida. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. • Određene su “reči” njegove azbuke. znatno manje od 100. FPPS .000 gena. 2011. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. 235 .

• Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. recimo zbog interakcije gena. 236 . • Fenotip je skup osobina jedne individue. 2011. • Genotip stičemo rođenjem. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. može se redi sledede. • Genotip se vidi samo iz DNK.Okt. FPPS . • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine.

recimo pigmenta za boju kose). • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. ali ne i od razlika u transmiterima. Gen može imati više varijanti. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). Na primer. put od proteina do ponašanja je vrlo dug. Međutim.Okt. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. 237 . FPPS . neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. formi ili alela. 2011.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima.

• Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. FPPS . koji je to gen. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. 2011. alela B” nisu dokaz kauzalnosti.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. daleko je od gena do ponašanja. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. Zatim. preuzimanje previše rizika itd. Sve u svemu. 238 • • . • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A.Okt. nego zajedno sa drugim sistemima. recimo serotoninergičkim. lakoda da se plane. a kod osoba koje nisu. onda ved možemo poverovati u taj članak. nego samo da postoji korelacija.

Okt. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. 239 . 2011. osobina de se ispoljiti. Ako su obe kopije gena dominantne.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. FPPS . Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. osobina de se ispoljiti. Ako su obe kopije gena recesivne.

FPPS .. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. 240 .Dominantni i recesivni efekt • Npr. a za plave recesivan. gen za crne oči je dominantan. 2011.Okt.

Okt. potrebna su oba roditelja). govor i memoriju. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. godine. FPPS . 241 . Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. 2011.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen.

kod muškaraca. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. makar i recesivni. paru. odnos dominantnirecesivni gen je u 23.Okt. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. 2011. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . 242 .

Okt. priroda-odgoj • Evolucijom se. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. Da bi organizmi bili adaptabilni. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. Kako je to sprovedeno? FPPS . odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim.Nasleđe-sredina. 243 • . oni moraju biti tako građeni. 2011. na osnovu fenotipa. Dakle. konstruiše • • • genom. suština živog sveta je adaptabilnost.

FPPS . • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. koji je obično protein.Okt. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. 2011. 244 . a ponekad i RNK.

• neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). 245 . FPPS . koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima.Okt. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. 2011.

Okt. Ključni adut epigenetike je epigenom. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. koji geni de se iskazati u fenotipu. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. 2011. tj.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. FPPS . ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. a koji ne. 246 . Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. a koje nisu proistekle iz promene DNK. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. Epigenom se nalazi izvan genoma. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju.

• Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). izloženost toksinima i stres. FPPS . verovatno.Okt. matične delije diferenciraju u ciljne delije. • za DNK važi centralna dogma. • Na osnovu epigenoma se. koji • čine drugi genetski sloj. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. fizička aktivnost. a druge da aktiviraju tokom života. tako što neke gene prigušuje. 247 . Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. a druge ostavlja aktivnim. u zavisnosti od životnog iskustva. 2011. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. ali za epigenom ne.

Tako nestaje vedina oznaka. koje modifikuje naš epigenom. • Pušenje. Zahvaljujudi njima. mnogo pre nego što su začeta. FPPS . možemo preneti na naše dete. 248 . posebno ako nam se dogode rano u životu. neko životno iskustvo. previše jela ili stres. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. ali su neke u stanju da prežive. 2011.Epigenetika • epigenom se reprogramira. resetuje. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. mogu da osude našu decu na skradeni život.Okt.

koji imaju isti genom. 249 . ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. zbog koga mogu da imaju različite osobine. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS .Okt. nasleđivanja psihičkih karakteristika. 2011.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti.

250 • • . a drugi su otporni. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. Npr.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. a u drugima ne. 2011. a kod tredih je šarolik FPPS .Okt. kod drugih nije. a ne i kod drugih. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. Tokom razvoja.

Interakcija gena i sredine • Npr. oni moraju biti nezavisni. što pretpostavlja aditivnost. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. 251 . Da bi neki činioci bili aditivni. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. 2011. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju.Okt. pošto su G i E u interakciji.

Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. ima poznatu genetsku osnovu. Međutim. ako jedan MZ blizanac oboli. drugi ima svega 50% šanse da oboli. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. • Dijabetes. 2011. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. 252 . • Slično važi za shizofreniju. odnosno kvantitativno. FPPS . ona se nasleđuje poligenski.Okt.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. Međutim. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. recimo.

253 • • • .Okt. FPPS . što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. 2011. Vedina naših osobina je poligenska. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. kokoš ima gene za zube.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. ali su oni prigušeni. Jedan gen može da prigušuje druge. • Na primer.

FPPS . sve to je uslovljeno. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. posla itd. 2011. U celini. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu.Okt. drugova.. jednim delom. našim genotipom. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. 254 .Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. Izbor bračnog partnera.

a ljudi mogu i da je menjaju. ili je prilagođava sebi.Okt. 2011.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. a ne samo da im prenose gene. • roditelji. FPPS . • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. mogu da stvaraju sredinu za decu. takođe. 255 . prema sebi. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. nego genotipa. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine.

a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum).Okt. Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. 256 . ali je interaktivnost genetski programirana. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). ali u kompleksnoj interakciji. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. Npr. 2011. FPPS .Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. sredine i ponašanja. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum.

• Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . bihejvioralna genetika. komparativna biologija i sl. molekularna genetika. bihejvioralna neuronauka.Okt. 257 . 2011.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije.

za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . 258 . 2011.Okt.Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini.

Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable. 259 .86 • DZ blizanci (istog pola) = 0.47 FPPS . npr.Okt. pol • Npr. 2011.60 • Brada/sestre = 0. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.

Okt. 260 .FPPS . 2011.

2011.Okt. 261 .FPPS .

Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.60 0.36 0.Okt.45 262 FPPS .40 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.25 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.80 0. .70 0.31 0. 2011.28 0.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.25 0.

može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS . 2011. 263 .Okt.

2011.Okt. 264 .-KRAJ – FPPS .