P. 1
76841404-Bioloske-osnove

76841404-Bioloske-osnove

|Views: 79|Likes:

More info:

Published by: EminyParfemi NakitZoe Lejla on Jan 10, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPSX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/10/2013

pdf

text

original

Sections

  • Nastavnik i asistenti
  • Obavezna literatura
  • Korisna dopunska literatura
  • Nervni sistem – NS
  • Neuroni – neuronska doktrina
  • Neuronska doktrina
  • Delovi ili zone neurona
  • Telo neurona
  • Vrste neurona
  • Aferentni i eferentni neuroni
  • Tipovi neurona
  • Dendrit piramidalnog neurona
  • Razni oblici neurona
  • Neuron u mirovanju
  • Sinapsa
  • Neurotransmiteri
  • Endorfini
  • Da li se NS zamara
  • Centralni nervni sistem – CNS
  • Broj neurona
  • Regresiona linija: EM = T2/3
  • Bazalni pogled na mozak
  • McLean – teorija o tri mozga
  • Medulla oblongata
  • Srednji mozak – mesencephalon
  • Međumozak – diencephalon
  • Thalamus
  • Hippocampus
  • Amygdala
  • Amigdale
  • Cingulate gyrus
  • Septum i nucleus accumbens
  • Hemisfere
  • Bazalne ganglije
  • Cortex
  • Asocijativni korteks
  • Frontalni korteks – oštedenja
  • Frontalni korteks - simptomi
  • Phineas Gage
  • Brocina zona
  • Wernickeova zona
  • Specijalizacija – univerzalnost
  • Elektroencefalografija – EEG
  • EEG talasi
  • ANS
  • Glavni hormoni hipofize
  • Hipofiza i stres
  • Štitna žlezda – tireoidea
  • NS, ES i IS
  • Evolucija
  • Izvori varijacija u genotipu
  • Prirodna selekcija
  • Prirodna selekcija i adaptacija
  • Nasledne bolesti
  • Genetika
  • Dvostruka spirala i nukleotid
  • DNK
  • Geni i DNK
  • Human genome project
  • Genotip i fenotip
  • Nasleđe-sredina; priroda-odgoj
  • Priroda ili odgoj
  • Studije blizanaca i usvajanja
  • Heritabilnost
  • Genetska manipulacija
  • -KRAJ –

Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

Okt.Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. 2011. 7 . FPPS .

niti smo ih sami stvorili FPPS . 8 . 2011. U njima nismo napredovali.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti.Okt. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. imamo imunološki sistem. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza. Kao i ostali.

Okt. pisali. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. FPPS . ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. 9 • • . Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. 2011. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. komponovali ili svirali. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje.Nervni sistem • Ipak. Sve se uklopilo – misli i osedanja. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola.

Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija..Okt. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj.. 10 .) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS . ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. vezivno tkivo. 2011.

koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. 2011.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona.Okt. na hemijski način Međutim. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . 11 • . tanji od svetlosti.

pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. koje su nezavisne strukturno. 2011. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). • neuroni imaju telo.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke.Okt. FPPS . 12 . • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. metabolički i funkcionalno.

Okt. 13 . “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. 2011.

Građa tipičnog neurona FPPS .Okt. 14 . 2011.

Okt. i druge • Za razliku od drugih delija. 2011.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. zato “siva masa” FPPS . neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto. 15 . • Mitohondrije u kojima se pravi energija.

da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS .Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona. 2011. 16 .Okt.

Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. trnova.Okt. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . 17 . 2011.

2011.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona.Okt. koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu. 18 . na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. završetak u obliku dugmeta FPPS .

Okt. može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. 2011. na koju se prenosi impuls iz aksona. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. 19 . koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS .Akson • Akson je “izlazna zona” neurona.

otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. dugi i vrlo brzi. tanki i spori (5m/s) • MS. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . 2011.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. 20 . autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. bolesti ga ošteduju – npr.Okt.

imenu osobe koja ih je prva uočila itd. 21 . mišidima. FPPS . 2011.Okt. u čulima. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. bipolarni. endokrinim žlezdama.

• Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu.Okt.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . Obično su u čulima. 2011. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama. CNS-u. 22 . obično od senzornog ka motornom neuronu. Obično su u CNS-u.

Vrlo su brojni. Služe kao motorni i interneuroni. FPPS . Multipolarni neuroni. Retki su i služe kao interneuroni. nosu.Okt. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. uzimaju se kao standardan tip neurona. 23 .Tipovi neurona 1. 2. 2011. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. uvu. 3. a ima ih u oku. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. a s druge aksonsku (otpremnu).

a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS .Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. ali i iz posebnog produžetka tela. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. 2011. vršnog dendrita. 24 .Okt.

Piramidalni neuron FPPS . 25 .Okt. 2011.

26 .Okt.Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS . 2011.

27 .Okt. 2011.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS .

28 .Razni oblici neurona FPPS . 2011.Okt.

neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. U tom pogledu.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. – variraju od neurona do neurona . 2011. . 29 . oblik akcionog potencijala. propusnost sinapsi.Okt. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. . osetljivost na neurotransmitere itd. diversifikacija i organizacija FPPS .

5 m FPPS .Okt. 2011.Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m. a senzorni do 1. 30 .

Prenos signala .

32 .Okt. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS . 2011.Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja.

izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. 33 . negativno naelektrisanih molekula proteina. FPPS .Okt. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). u protoplazmi. 2011. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. • U unutrašnjosti neurona. glukoze i sl. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle.

što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV.Okt.Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. 2011. 34 .

postoje • pasivni natrijumovi.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe.Okt. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi. K+ kanali ili kapije. 35 . 2011. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS .

36 . tj.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS .Okt. 2011.

Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. FPPS . • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. tj. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. oko +40mV. a ova faza se naziva depolarizacija.Okt. 37 . • Joni Na+ pohrle u akson. ona postane propustljiva za jone Na+. 2011.

Okt. 2011. FPPS . ali na jaču draž. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. 38 . Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. a kanali K se otvaraju.

Okt.Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS . 2011. 39 .

• Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle. 2011.Okt. FPPS . draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. 40 .Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi.

do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. 41 . tzv. ne gubedi intenzitet. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. Ceo proces se ponavlja. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. • • • • Lokalni anestetik novokain. prekidi u mijelinskom omotaču. kao iskra. tj. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. 2011.Okt. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. FPPS .Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). koji koriste zubari. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone.

uk/synaptic/public/basics_ch1_1. 2011.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered. 42 .youtube.bris.Okt.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.html FPPS .com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.mcgraw- hill.ac.

Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100.Okt. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS .000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1. sinaptički prorez/pukotina. postsinaptička membrana sa receptorima 3. 43 . između ove dve. 2011. ali najčešde ih imaju 5-10. presinaptički deo – aksonska kvržica 2.000 sinapsi.

imaju kompleksan način prenošenja. 2011. ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem).Okt. jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm).Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. Ima ih manje od hemijskih.5 ms). sporije su (imaju kašnjenje od 0. 44 . šire su (oko 20nm). FPPS . jednostavne i brze (npr. ali se danas zna da nisu ni toliko retke.

000x FPPS . 2011.Okt. 45 .Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.

46 .Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. 2011. mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .Okt.

47 .Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. što se naziva hiperpolarizacijom membrane.Okt. 2011. FPPS . • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. receptor se “otvori” za prolaz jona.

individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. 48 . FPPS .Okt.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. Dakle. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. 2011. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija.

ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .000x 49 . presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez. 2011.Okt.

• U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). a za GABA inhibicijski. 50 • • • • • . Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski.Okt. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. što dovodi do depolarizacije membrane. Ipak. 2011.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. FPPS . obično na više njih. nego su to njihovi receptori. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori.

• Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. FPPS .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. 2011. 51 .Okt. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja.

nego kontrolisan iz više izvora. 52 . podložan iskustvu FPPS . podložan uslovima i što je posebno zanimljivo.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. 2011.Okt.

najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). • Poznati su brojni agonisti. neurotransmiter. meskalin i psilosibin. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. 2011. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. 53 .Okt. od kojih je samo jedan prirodan. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. FPPS . za dopamin. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. na primer.

tj. sa malim molekulama. 54 . Međutim. pa i poznati afrodizijak johimbin. Dok je antagonist vezan za receptor. ali ga ne otvara. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. FPPS . Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. • Na primer. droge). • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. hlorpromazin i drugi). nego • blokira pristup drugim agonistima. 2011. neurotransmiterima. razni agonisti i antagonisti su. istovremno.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. Antagonist acetilholina je atropin.Okt.

Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS . 55 . 2011.Okt.

html • http://www.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.sumanasinc.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.Okt. 2011.h tml FPPS .com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.mcgrawhill. 56 .

u kakvoj su interakciji sa lekovima. aktivnostima.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. hranom.. 2011. 57 . raspoloženjima. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze..Okt. molekularne. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. a povezani su FPPS . širenja.

. Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. . inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. . .. 58 . . FPPS . 2011.Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. Glutamat Histamin.Okt.

59 . ako ga ima previše.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. • Dejstvo mu je brzo.Okt. 2011. • Ako ga ima premalo. FPPS . pa je glutamat najprisutniji transmiter. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. • Deluje i kao neuromodulator. pogoduje epilepsiji. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. • Luče ga piramidalne delije. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama.

pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. Dobro proučena. Sintetiše se iz glutamata. FPPS . i uzrokuje mišidne konvulzije.Okt.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. epilepsije. interakcije i protivrečna dejstva. smanjujudi anksioznost. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. 2011. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. 60 . Ima mnoge uloge.

FPPS .Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. 61 • • . U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. 2011.Okt. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. posebno u • • somatskom NS. Nađen je u hipokampusu.

koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. FPPS . 2011. otrov južnoameričkih indijanaca. kao i u autonomnom NS. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. 62 . blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). • kurara. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide.Okt. deluje kao antagonist u mišidnim delijama.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata.

Okt. 2011. 63 . • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. FPPS . • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. ali i antagonistički. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. • Oni deluju komplementarno. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju.

posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. Pojačava budnost i spremnost. Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. a suprotne su funkcijama dopamina.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. FPPS .Okt. 2011. 64 . Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje).

• postoji u telu i kao hormon. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. pod imenom raphe nuclei. 2011. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima.Okt. 65 . • sintetiše se iz triptofana. gde učestvuje u peristaltici. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. FPPS . • Osim kod životinja. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu.

FPPS .Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. 66 . raspoloženje. 2011. seksualnu funkciju i drugo. fenilalanina i leucina. osetljivost za bol. bez njega se ne osedamo dobro. apetit. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. koji postoji u urmama. a triptofana ima u proteinskoj hrani. • potreban je pravilan odnos triptofana. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. Utiče na pobudu/spavanje.Okt.

• Antidepresivi. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. sirup protiv kašlja. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . 67 . pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. samoubistvom. alkoholizmom. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. amfetamini. • droga LSD imitira serotonin. tako da on ostaje duže u sinapsama. 2011.Okt.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. impulsivnošdu. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. kokain.

poremedaji apetita. • energična telesna aktivnost. 2011. napadi panike. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. bulimija. gojaznost. alkoholizam. PMS. • uzimanje triptofana. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. 68 . Nesanica. anksiznost. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS .Okt. bipolarni poremedaj.

FPPS . • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima.Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije.Okt. u smislu da je ono kod žena slabije. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. 69 . 2011.

noradrenalina i serotonina FPPS .Okt. 2011.Strukturne formule dopamina. 70 .

71 . 2011. samo u jednoj hidroksilnoj grupi. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika.Okt. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. azota. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. kiseonika i vodonika.Strukturne formule dopamina.

Okt.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . 72 . zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. 2011. tenzija. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. strepnja.

Okt. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. takođe jedna od aminokiselina. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. bolest fenilketonuria). 2011. 73 . Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. FPPS . služi za proizvodnju tirozina.

74 . jaja. kao i neki orasi i semenke. neki proizvodi soje. 2011. FPPS .Okt. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. Dopamin postoji i kao hormon. kada su u istoj hemisferi. a luči ga hipotalamus. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. mleko.

FPPS . kao što je haloperidol. 75 . • • • serotonina i noradrenalina.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. Antagonisti dopamina.Okt. 2011. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija.

Okt. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. • limbički sistem. • corpus striatum. 2011. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. na prvom mestu nucleus accumbens.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. 76 . FPPS .

77 . 2011.Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS .Okt.

Okt. a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. 78 . 2011. a vodedi je za radnu memoriju FPPS .

• On snažno usmerava ka cilju.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. 79 . naprotiv. posebno za telesna čula. Desna hemisfera je. vezana za čula.Okt. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. 2011. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije.

Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. • Osedanje za ljude. socijalni odnosi. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. 2011. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). motivaciju. 80 .Okt. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS .

2011.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem.Okt. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. • dopaminergički sistem stvara prijatnost. 81 . motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. vradamo se „po još“ FPPS . dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin.

On potkrepljuje.Okt. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). Takođe. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. 2011. ali nije neophodan da bi se naučilo. ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. 82 . FPPS .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja.

Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. pažnje i rešavanja problema. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. shizofrenijom. Huntingtonovom bolešdu. FPPS . Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. autizmom. 83 . manijom. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina.Okt. 2011.

u jednom trenutku. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti.Okt. 2011. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. FPPS . droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. koristedi spoljne agense kao što je droga. 84 . Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. Nakon više uzimanja.

• „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. do nekoliko minuta. FPPS .Okt.Neuromodulatori. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. 85 . • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. 2011. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima.

Kada se ključ i brava poklope. a • čim se to desi. 86 . 2011.Okt. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. prostorno ili vremenski. • Dakle. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. FPPS .

prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. FPPS . • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez.za inhibiciju. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. npr. a sinapsa je spremna za slededi impuls. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. preko više mesta (sinapsi). one izazovu lučenje neurotransmitera. 2011.Okt. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. 87 • • • • • • • . Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. U oba slučaja. okida se akcioni potencijal u aksonu B. ili Cl. Na+ za ekscitaciju. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. ili može primiti signal od više neurona. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica.

• postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. adaptacija čula). posebno u sinapsama. nervnim centrima.Okt. 2011. 88 .Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. ali to nije zbog zamora FPPS .

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

Mozak . Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza.Okt. • oko 20% krvi. 94 . 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica.4 kg. FPPS . 2011. • • sastavljena vedinom od masti. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). ružičasta. Hrani se (i hladi) krvlju. teška oko 1. a u tome verovatno ima ulogu i likvor.encephalon • meka. želatinozna masa.

Okt. 2011. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. mrtve delije i druge nepoželjne objekte. razgrađujudi bakterije.Mozak . ako nedostaje neki neurotransmiter. 95 .encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. S druge strane. FPPS .

Neurona izvan mozga ima znatno manje. FPPS . 96 .Okt. 2011. nekoliko milijardi.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). npr. od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu.

koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa.Okt. koji deluje na hipofizu.Mozak . a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . 97 . Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava.encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. 2011. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu.

06..komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela.71 slededi je delpfin = 0..Okt.26.19... slon = 0. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0. • FPPS .. pa šimpanza = 0. 98 ..Veličina mozga . 2011.53. mali glodari 0.

Okt.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS . 2011. 99 .

Razvoj mozga • Iz ektoderma. 100 . a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. 2011.Okt. srednji i prednji mozak. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. 3-4 nedelje od začeda. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS .

Okt. FPPS . 101 • • .Razvoj mozga • Nakon što migriraju. U njima jedinka mora da doživi čulna. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. 2011. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. jasno povezani. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. emocionalna i druga iskustva. da bi se pravilno razvila. motorna.

Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. 2011. 102 . na dva mesta u mozgu. mijelinizacije.Okt. povedanja broja puteva.5kg pri rođenju. najveda je u dobi 18-30 g. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). Nakon 20. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. godine. do kraja života. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). FPPS . Otprilike. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. brzo raste prvih • • • • pet godina. povedanja broja glijalnih delija itd. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. svake sekunde umre 5 neurona.. a kasnije opada.

razvojna i evoluciona. bazalne ganglije itd. 2011. hipotalamus..Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. FPPS . s obzirom na građu itd.Okt. 103 . • bela masa – mijelinizirani aksoni. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. • sive strukture velikog mozga: talamus. funkcionalna. • sive (i crne) strukture moždanog stabla. • kora (cortex) velikog mozga.

• diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). • bela masa. FPPS . • bazalne ganglije.Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum).Okt. • telencephalon – moždane hemisfere. 2011. 104 . • moždani korteks. • mesencephalon – srednji mozak.

vertikalno. 105 . ventralni – prema dole. medijalni – smešten u sredini. 2011. FPPS . donji ili na dnu. koronalni presek – presek mozga poprečno. vertikalno.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore.Okt. na bazu mozga. lateralni – smešten na strani. bazalni – pogled odozdo. gornji ili na vrhu. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. bočno.

2011.Okt. 106 .FPPS .

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

koji kontroliše naše emocije. koji reguliše primitivno ponašanje. vlastitom subjektivnošdu. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. • na obodu je novi mozak sisara. mozak gmizavaca. koji su međusobno povezani.Okt. u nama postoje tri mozga. vrlo različite starosti. neokorteks. • oko njega je stari mozak sisara. MacLean ga je nazvao limbički sistem. koji reguliše naše više intelektualne procese. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. FPPS . 112 . predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. a ne prema lokaciji. 2011. • U početku je podela izazvala veliku pažnju.

• prednji ili veliki mozak. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. • srednji mozak – mesencephalon. • cortex – kora. • bela masa • diencephalon. siva masa. FPPS .Okt. • hippocampus. 2011. • amygdala. • pons – most. • limbički sistem. • cyngulate gyrus itd. 113 . • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • telencephalon. • medulla oblongata – produžena moždina.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. hemisfere. • thalamus. • cerebellum – mali mozak.

Moždane komore • Ima ih četiri. • Prve dve su daleko najvede. 2011. FPPS . simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. 114 . • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga.Okt. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima.

2011.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak.Okt. smanjivanju težine mozga. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. Ima je ukupno oko 120-150ml. 115 . FPPS . CST služi mehaničkoj zaštiti. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu.

Ispod nje je arachnoidea.Okt. od potresa. 2011. bogata krvnim sudovima. trenja sa • • • • kostima itd. udara.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. 116 . tanka i fina ovojnica.Moždane ovojnice . Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. Ispod nje je pia mater. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. FPPS . • Služe za zaštitu CNS-a.

Zadnji mozak FPPS . 117 .Okt. 2011.

FPPS . gutanje.Okt. • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. disanje. 2011.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. 118 . probavu. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls.

Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. a ima i neke parasimpatičke funkcije. sluhu. • • • FPPS . 119 .Okt.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. 2011. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. između ostalog iz dve strane mozga. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže.

Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). finu mišidnu koordinaciju. položaj tela u prostoru.Okt. ravnotežu i druge motorne. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. FPPS . 2011. On čini oko 10% mase mozga. 120 . a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%).

2011.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. ali gubimo koordinaciju. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. 121 • • . trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. FPPS . • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa.Okt. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo.

• Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . • učenju i proceduralnoj memoriji. 122 .Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. 2011. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. • kao i u emocijama.Okt.

Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. • Dakle . zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu.Okt. takođe. • Substantia nigra se. • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. FPPS . 2011. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. 123 . ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga.

2011. • Opsesivan. 124 • • . kompulsivan. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. umor. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. prenosi čulne informacije između velikog mozga. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. ritualistički i paranoidan. uriniranje i defekaciju. FPPS .Okt. malog mozga.Moždano stablo • Čine ga pons (most). seksualnu aktivnost).

FPPS . hipokampus i amigdale). 2011.Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. 125 .Okt.

Okt. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . 126 . glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem. 2011.Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga.

Osim toga. Učestvuje i u prenosu motornih signala. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). a nalazi se u centru • • mozga. spavanju i svesnosti. u visini očiju i ima dve polutke. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. Učestvuje u kontroli budnosti. zajedno sa retikularnom formacijom. relejni sistem mozga. 2011. 127 • • • .Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. kao i razne zone neokorteksa međusobno. FPPS .Okt.

Okt. emocija i motiva. • kao deo limbičkog sistema. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. • Nalazi se ispod talamusa. • 4F FPPS . težak oko četiri grama. seksualne pobude. 2011. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga.Hypothalamus • Deo je međumozga. učestvuje u kontroli napada. bežanja. 128 . veličine je zrna pasulja (ili badema).

krvni pritisak. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). 129 . cirkadijalne ritmove itd. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. puls. FPPS .. glad. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize.Okt. žeđ. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. telesnu temperaturu. malo i sporo. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). 2011. telesnu težinu.

Osim diencefalona. 2011.Okt. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. nego funkcionalna. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. 130 . Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. FPPS .

• registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. šta i kada nam se dogodilo.Okt. Preciznije. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . ali ne prepoznaju nove osobe. ma koliko ih često viđali. 131 . u svakoj hemisferi po jedan. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. simetrično. 2011. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga.

FPPS . u obliku badema.Okt. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). 2011. dužine oko 2.Amygdala • grupa jedara. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. • Nalaze se na vrhu hipokampusa.5 cm. 132 . u svakoj hemisferi. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost.

od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. 2011. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. 133 .Okt. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. • Primer. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. • na primer. FPPS . To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje.Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. Kad se snima mozak.

pa se čak naziva i cingularni korteks. • Dakle. 134 . emocije. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. nekooperativnost itd. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. • donošenje odluka. • empatija itd. tj. tvrdoglavost. koja • • prekriva corpus callosum.Okt. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. • široki dijapazon autonomnih funkcija. FPPS . bes iz koga ne možemo da izađemo. izgleda. 2011. limbički sistem.

”.. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. bes.Okt. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). placebo efekta itd. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. strahu. zavisnosti FPPS . a u zadnje vreme i u lečenju depresije. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. u ovom slučaju ka septumu. zadovoljstva. smeha. 2011. strah.. 135 . straha.

Limbički sistem FPPS .Okt. 136 . 2011.

Okt.Veliki mozak. 2011. cerebrum ili telencephalon FPPS . 137 .

i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. FPPS . osim kore. Sivu masu velikog mozga čini. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. 138 . aksoni i dendriti. 2011. prva i druga. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu.Veliki mozak. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone.Okt.

tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. 139 . masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. pokazuju razlike u funkcionisanju. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. FPPS .Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. Postoje i ipsilateralni putevi. npr. iz očiju i ušiju. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. 2011. tj.Okt.

limbički sistem i korteks. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. 140 . Povezuju moždano stablo. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. FPPS . Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva.Okt. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. 2011. sa obe strane talamusa.

ispeglana. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih.5 mm. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. mišljenje. 2011. Njena masa čini oko 80% mase mozga. 141 • • .5 mm. pažnju. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. Čine je tela neurona (zato je siva). percepciju.Okt. FPPS . • • • prosečno 2. a neuroni čine oko 19% mozga. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. jezik. svest.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

2011. 147 .Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS .Okt.

Za mnemoničke svrhe. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. ispred motornog korteksa. 148 . dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija).Okt. • FPPS . 2011. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. Naime.

nagađanju.Okt. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. 149 . proceni rizika. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. FPPS . odlučivanju. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. 2011. Obični ispitanici to obavljaju bez problema.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. levi različito od desnih. prosuđivanju preferencija i sl. ali ne i fizičke karakteristike okoline.

Okt.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. • • • • • 150 . Osim promena u ličnosti. 2011. suđenje. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. Oštedena je i kompleksna motorika. Frontalna lobotomija FPPS .

pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. ali je memorija trajno slaba. rade nešto samo ako im se naredi. perserveriraju. ne brinu se o sebi. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. Apatični. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. FPPS . konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. 151 . nemaju nagle padove u memoriji. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni.Frontalni korteks . Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. Na primer. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive.Okt. 2011. pažnja im je slaba i kratka. gube snagu u nogama. Slab socijalni uvid.

masovno krvarenje u mozgu.Slučaj “Phineas Gage” • 25. 152 . apsces. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. pomeranja poluge tokom vađenja itd. g. FPPS . 2011.Okt. bilo je puno slomljenih koštica. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848.

Okt.Phineas Gage FPPS . 2011. 153 .

154 .Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .Okt. 2011.

bez poštovanja prema drugima.. neozbiljan. obziran. 155 . 2011.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . Nakon oporavka: naprasan. pouzdan. odlučan. tvrdoglav. kapriciozan. • • • • • efikasan. staložen.Okt.. vulgaran.

Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere.Okt. ali ne može da formuliše FPPS . i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. 2011. 156 . dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže.

2011. vrlo sličan senzornom FPPS .Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. 157 .Okt.

2011.Okt. 158 .Senzorni homunkulus FPPS .

2011.Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS . 159 .Okt.

čak i vlastito FPPS . 2011.Okt. nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice. pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. 160 .

dolazi do Wernickeove afazije. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena.Okt. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . 2011. 161 .Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina.

Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2.Okt. 162 . V3. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS . 2011.

srce i jetra).Okt. Međutim. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. FPPS . ali ne mora biti u svim procesima. 163 . 2011. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. očiju i ušiju. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost.

nije zapažena kod bilo kog drugog sisara.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja.Okt. 2011. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. FPPS . ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. 164 . a neke desnu šapu.

ne ošteduje govor. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). • Što se tiče jezika. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). ali besmisleno.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. FPPS .Okt. 2011. kod velike vedine ljudi. a produkcija govora je isključivo u levoj. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. što znači da im je dominantna leva hemisfera. 165 . Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. • 85%-90% ljudi je desnoruko.

Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. 166 . • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. Ona postaje nema i autistična. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. nego obrnuto. 2011. mentalne rotacije.Okt. nobelovac Sperry je 1964. tj. kao retardirana. prostornih odnosa. pokreta itd. FPPS .

a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. ljut na ženu. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. FPPS .Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. digao je levu ruku da udari ženu.Okt. 167 . • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. 2011. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. pacijentu se leva ruka borila protiv desne.

168 .Okt. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. 2011. FPPS .Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim.

2011. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom.Okt. crta jedno. 169 . menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . nacrtade testeru Dakle.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. ali u stvarnom životu de pomerati oči.

konkretan. apstraktan i orijentisan na bududnost. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. bolji u vizuelnim manipulacijama.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. • „levi stil“ je verbalno-analitički. • „leva ličnost“ je aktivna. 170 . a na drugom vizuelno-holistički. dok je desni vizuelno-holističan. posebno trodimenzionalnim. FPPS . 2011. kad deluju razdvojeno. kontrolisana i emocionalno uzdržana. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. dok je desna više na zemlji i emocionalna. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. orijentisan na sadašnjost.Okt.

a “desni mozak je stvaralački. jedan za drugim. matematički. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge.Okt.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. 2011. 171 .: “levi mozak je analitičan. holistički. FPPS . npr. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. a desna hemisfera to radi paralelno.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. deo po deo. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. pesnički. simultano. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. serijski. naučnički”.

2011.Okt. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. pa su ih majke uvek nosile levom rukom. FPPS . a desna je služila za bacanje. a mač i koplje u desnoj itd. 172 . • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce.

vezano za položaj u prostoru. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. leđima napred.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. u materici. 173 . • Vedina u zadnjem tromesečju. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. dakle asimetrično. FPPS . što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. leže glavom nadole.Okt. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. 2011.

iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. • Slučaj dr. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). moždanog udara) itd..Okt.. Jill Bolte Taylor FPPS . 174 . • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga). uslovima.Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). 2011. • Prilagođavanja sredini.

• ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno.Okt. 2011. 175 .

imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt. 2011. 176 .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.

2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt. 177 .

178 .Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. na standardnim mestima.Okt. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. 2011.

zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. talasi niske amplitude budan/tokom rada. obe strane. zaposlen ili anksiozno razmišlja. 179 . veća amplituda na dominantnoj strani. simetrična distribucija. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. najbolje frontalno. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS .EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. pospanost. pozadi kod dece. bebe mala deca. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. 2011.Okt. aktivan.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

185 . 2011. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. • • FPPS . Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni.Okt. kroz talamus do senzornog korteksa. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca.

• prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”.Okt. nisu “centralno modulisani”. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. 186 . ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. • Nevoljni su.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. FPPS . tj. bezuslovnih refleksa. svega 40 ms). • Drugim rečima. 2011.

• Trbušni (ventralni) je motorni.Okt. FPPS . levi i desni. eferentni – od moždine ka telu. 2011. aferentni – od tela ka moždini.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. 187 .

2011.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS . 188 .Okt.

. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. tj. 2011. 189 . a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. tj. FPPS . .Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima.Okt. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima.

Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. FPPS . sa leve i desne strane kičme. 2011.Okt. u nekom iznosu. 190 . gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. prilično autonoman. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. Svaka ganglija pobuđuje više organa.

• Npr. 191 .ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. FPPS .Okt. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. 2011.

parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. 192 • • . bilo kakvog naglog poremedaja. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . 2011. aktivira se simpatički deo.Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji.Okt.

Okt. usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 . 2011.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS .

Endokrini sistem – hormoni .

195 . luče u krv. • Postoje i egzokrine žlezde. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente.Okt. Po toj podeli. ambiciju i bes – kolerici. pljuvačne ili znojne.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. FPPS . kao što su suzne. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. 2011.

. 2011. FPPS . 196 .Okt.Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). .

Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. a hormonskih dugo.Okt. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. hormoni sporo. • Nervi prenose brzo. prijemnici su raštrkani po telu. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. • Zna se ko je uputio poziv. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. 197 . ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. čuvaju je i luče kad je potrebno. svaki se uključuje u program ako prima te talase. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. FPPS . prijem programa nije vremenski precizan. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. 2011.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano.

Okt. FPPS . 198 . • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. u krv. oni ga uvlače u deliju. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. • • • svaka svoj. 2011.

2011.FPPS .Okt. 199 .

za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. kontroliše je hipotalamus. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa. 2011. 200 . FPPS .Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd.Okt. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija.

TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. 2011. preko kontrole metabolizma belančevina. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. . masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. mlečne žlezde FPPS .Okt. indirektno.

FPPS . aktivira mozak. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). 2011. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. između ostalog i hipotalamus. 202 . ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. preko čula. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja.Hipofiza i stres • stresna situacija. primarni stresni hormon u našem telu.Okt.

• Hipotiroidizam izaziva gojaznost. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. anksioznost. 203 . glavni hormon je tiroksin. proizvodnju belančevina itd.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. umor. 2011.Okt. gubitak težine. a • • preko toga rast i razvoj. mišidnu slabost. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. nadražljivost. FPPS . usporenost. Ako ga ima previše – hipertireoidizam.

Okt. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex). 2011.Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. FPPS . energiju i reakciju na stres. 204 . • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. • Moždina i kora luče različite grupe hormona.

• Najmodniji po dejstvu je kortizol. kada se sprema veštački. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. 2011.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. reakciju na upale i alergije. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. 205 . jedan od hormona stresa. FPPS . krvni pritisak.Okt. glukokortikoid. • luči se stalno. najmanje nodu. • Kortizol. najviše rano ujutru. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata.

kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije.Okt.Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. • Kortizol izaziva niz promena u telu. važnih za pripremu tela za odgovor na stres. FPPS . 206 . a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. 2011. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH).

• Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje.Okt. 2011. ova dva hormona su vrlo slični. Po sastavu. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. 207 .Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. a u sklopu reakcije na stres. FPPS . adrenalin. ali razlike u dejstvu postoje.

motivaciju.Okt.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. emocije. kao neurotransmitera. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. povedavajudi krvni pritisak i puls. budnost. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. pobudu. 2011. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. više nego hormonska. ali nema psihoaktivni efekat. FPPS . • Međutim. 208 • . nagon.

. 2011. a s time i poletnost.Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi..) Estrogene (estradiol.. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron.. glad..Okt.) i progestine (progesteron. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike. FPPS ... 209 ...) Utiču na razvoj i ponašanje..

NS. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. endokrini i imunološki sistem su povezani. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. ES i IS • Nervni. a pozitivne ga jačaju. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. . . 2011.Okt. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. FPPS . • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. 210 .

Evolucione i genetske osnove .

FPPS .Nadmetanje. 212 . Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti.Pet Darvinovih principa evolucije 1. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. zato postoji nadmetanje oko parenja.Nasleđivanje.Okt. 2011. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. hrane i mesta za život. Nema mesta za sve.Varijacija. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene.

Kao rezultat prirodnog odabiranja. Prirodno odabiranje. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . Adaptacija.Pet Darvinovih principa evolucije 4. 2011. 213 . Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem.Okt. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli.

Okt. 214 . Uticaji koji su opstali. FPPS . tokom vremena. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. 2011. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. evolucija se obavlja na genima.Evolucija • Evolucija je promena. tj.

• pa i da mislimo na određeni način. a geni čine “našu ljudsku prirodu”. 215 . FPPS . odnosno da se: • ponašamo. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. • osedamo.Okt. 2011.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi.

FPPS . hemijski agensi. • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. 216 . a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. zračenje. virusi). 2011.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji.Okt.

Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. FPPS . 217 . Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti.Okt. One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu. 2011.

Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. • Nasleđe je “istorijsko”. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. FPPS . 218 . Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji.Okt. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. 2011. • genetski. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka.

rođenje magarca je reproduktivni uspeh. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. odnosno broj ženki sa kojima se pari. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . 219 .Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije.Okt. • Kad se radi o mužjacima. 2011. • Ipak.

• inkluzivna podobnost .jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. a ne samo dece. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. čak i ako jedinka roditelj živi krade. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. FPPS . nego i drugi srodnici.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. 2011. Time ugrožavaju svoj život. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski.Okt. • Selekcija srodnika .Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. Mi pomažemo najbližima. 220 . ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive.

Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. • Srpasta anemija. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. Eritrociti imaju srpast oblik. 221 . osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. Sluz. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. znoj. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik.Okt. 2011. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen.

222 .Okt. frustracijom. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . • Međutim. 2011. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. isto kao i nivoom serotonina. statusom u grupi koji jedinka ima.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi.

ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti.Okt. 223 • • . u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . 2011. što znači da imaju vedu uspešnost parenja.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja.

Okt. recimo. FPPS . 224 . • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. 2011. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. zašto su ljudi agresivni.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. to je postavljanje hipoteza. zašto iskazujemo emocije itd. obično izaziva konfuziju kod ljudi. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. Pojam „podobnosti“.

a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro). 2011. ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS .Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini.Okt. 225 .

empatija. • Npr.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji.Okt. porodica. 226 . šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. sagledati podatke sa svih strana FPPS . da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. moda. 2011.

2011.Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P). • genetska azbuka počiva na bazama. FPPS . • Baze su vezane za molekule S (šedera). što znači da genetska azbuka ima 4 slova. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK.Okt. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. timin. • Nukleotidi su slova genetske azbuke. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). guanin i citozin (ATGC). Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. 227 .

Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. Ljestve su spiralno uvijene u desno. FPPS . 228 . • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). 2011. a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. a prečage čine parovi baza.Okt.

Dvostruka spirala i nukleotid FPPS .Okt. 2011. 229 .

2 do 2.Okt. 230 . iznosi oko 1.8 m. Zato ukupna dužina DNK čoveka. 2011. ali najvedi hromozom. Nukleotidi • • su dugački 0.6 nm (10-9). Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS .DNK • “Ljestve” su široke 2.3 nm. iz svih hromozoma. ima 220 miliona parova baza. prvi.

FPPS . sastavljen od niza nukleotida. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. Mnogi geni različitih živih bida su isti. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. 231 .Okt. održavanju DNK i vedinom nepoznatu. namenjenu replikaciji pri deobi delija. 2011. U čoveka. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. Samo mali deo ukupne DNK čine geni.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK.

• Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane.Okt. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. 2011. FPPS . 232 . nasleđivanjem. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. • Ali ne svi. • ipak. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine.

233 . pa je odgovor tri slova. bilo je sve jasno. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu.Okt. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. Dakle. 2011. FPPS . reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. • • • • • nukleotidi kao slova. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. plus tzv. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. start i stop reči-kodoni.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. a kodoni kao reči tog jezika.

samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. FPPS . 2011. • Međutim.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome.Okt. dakle i gene. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. 234 .

Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. odnosno sekvence nukleotida. 235 . odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. znatno manje od 100.000 koliko se očekivalo. 2011.Okt. • Određene su “reči” njegove azbuke. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. FPPS . • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi.000 gena.

može se redi sledede. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. 2011. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. FPPS . recimo zbog interakcije gena. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. 236 . • Fenotip je skup osobina jedne individue. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. • Genotip se vidi samo iz DNK.Okt. • Genotip stičemo rođenjem.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa.

genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. 237 . FPPS . 2011. ali ne i od razlika u transmiterima. Na primer. Međutim. recimo pigmenta za boju kose).Okt. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. put od proteina do ponašanja je vrlo dug. formi ili alela. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču).Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. Gen može imati više varijanti.

nego samo da postoji korelacija. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. lakoda da se plane. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. onda ved možemo poverovati u taj članak. preuzimanje previše rizika itd. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. a kod osoba koje nisu. recimo serotoninergičkim. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. 238 • • .Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. daleko je od gena do ponašanja. FPPS . 2011. koji je to gen. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. Zatim.Okt. Sve u svemu. nego zajedno sa drugim sistemima.

239 . Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. FPPS . Ako su obe kopije gena dominantne. osobina de se ispoljiti. osobina de se ispoljiti.Okt.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. 2011. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. Ako su obe kopije gena recesivne. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji.

gen za crne oči je dominantan. FPPS .Dominantni i recesivni efekt • Npr.Okt. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. a za plave recesivan. 2011. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja.. 240 .

FPPS . teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen.Okt. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. govor i memoriju.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. 241 . potrebna su oba roditelja). godine. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. 2011.

Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. 2011. 242 . kod muškaraca. paru.Okt. makar i recesivni. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle.

prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. priroda-odgoj • Evolucijom se. Da bi organizmi bili adaptabilni. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu.Nasleđe-sredina. Kako je to sprovedeno? FPPS . konstruiše • • • genom. suština živog sveta je adaptabilnost. na osnovu fenotipa.Okt. 243 • . 2011. Dakle. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. oni moraju biti tako građeni.

FPPS .Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. 244 . koji je obično protein. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. 2011. a ponekad i RNK. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline.Okt.

nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. 245 . • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima).Okt.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. 2011. FPPS . • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji.

tj. 246 . FPPS . nije mogude da sredina vrši uticaj na gene.Okt. 2011. koji geni de se iskazati u fenotipu.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. a koje nisu proistekle iz promene DNK. Epigenom se nalazi izvan genoma. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. a koji ne. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. Ključni adut epigenetike je epigenom.

a druge da aktiviraju tokom života. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. u zavisnosti od životnog iskustva. fizička aktivnost. ali za epigenom ne. tako što neke gene prigušuje. 2011. FPPS . • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). matične delije diferenciraju u ciljne delije. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. 247 .Okt. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. • za DNK važi centralna dogma. koji • čine drugi genetski sloj. izloženost toksinima i stres. verovatno. • Na osnovu epigenoma se. a druge ostavlja aktivnim.

2011. ali su neke u stanju da prežive. možemo preneti na naše dete. Tako nestaje vedina oznaka. koje modifikuje naš epigenom. FPPS . One su osnova epigenetskog nasleđivanja. mnogo pre nego što su začeta. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. resetuje.Okt. Zahvaljujudi njima. • Pušenje. previše jela ili stres. mogu da osude našu decu na skradeni život. neko životno iskustvo. 248 . posebno ako nam se dogode rano u životu.Epigenetika • epigenom se reprogramira.

ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. zbog koga mogu da imaju različite osobine. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. koji imaju isti genom. 2011.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca.Okt. 249 . nasleđivanja psihičkih karakteristika.

a kod tredih je šarolik FPPS . 2011. a ne i kod drugih. Tokom razvoja. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. 250 • • . a drugi su otporni. a u drugima ne. Npr.Okt. kod drugih nije.

Da bi neki činioci bili aditivni.Okt. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama.Interakcija gena i sredine • Npr. pošto su G i E u interakciji. oni moraju biti nezavisni. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. 251 . uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . što pretpostavlja aditivnost. 2011. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju.

• Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. odnosno kvantitativno. • Dijabetes. ona se nasleđuje poligenski. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. ima poznatu genetsku osnovu. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. drugi ima svega 50% šanse da oboli.Okt. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. FPPS . 2011. 252 . Međutim. • Slično važi za shizofreniju. Međutim. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. recimo. ako jedan MZ blizanac oboli. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena.

kokoš ima gene za zube. 253 • • • . ali su oni prigušeni. • Na primer. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. Jedan gen može da prigušuje druge. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine.Okt. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. 2011. Vedina naših osobina je poligenska. FPPS .

254 . drugova. jednim delom. našim genotipom.Okt. U celini.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. posla itd. FPPS . ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. sve to je uslovljeno. 2011. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi.. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. Izbor bračnog partnera.

Okt. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. ili je prilagođava sebi. nego genotipa. takođe.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. a ne samo da im prenose gene. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. prema sebi. mogu da stvaraju sredinu za decu. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. 2011. 255 . • roditelji. a ljudi mogu i da je menjaju. FPPS .

• • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. sredine i ponašanja. Npr.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. ali u kompleksnoj interakciji. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). 2011. FPPS . Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. 256 . a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). ali je interaktivnost genetski programirana.Okt. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum.

257 . komparativna biologija i sl. molekularna genetika. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . bihejvioralna genetika. bihejvioralna neuronauka.Okt.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. 2011.

odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini. 258 . 2011.Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko.Okt. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS .

Okt. npr.60 • Brada/sestre = 0. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0. 2011.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable. pol • Npr. 259 .47 FPPS .

260 .Okt. 2011.FPPS .

2011.Okt.FPPS . 261 .

25 0. . 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.Okt.25 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.60 0.80 0.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.40 0.28 0.36 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.31 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.70 0. 2011.45 262 FPPS .

može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS . 263 . hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama.Okt. može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. 2011.

Okt.-KRAJ – FPPS . 264 . 2011.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->