Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. FPPS .Okt. 7 . 2011.

niti smo ih sami stvorili FPPS . U njima nismo napredovali. 8 . Kao i ostali.Okt. 2011.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. imamo imunološki sistem. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza.

sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. komponovali ili svirali. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava.Nervni sistem • Ipak. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. FPPS .Okt. 9 • • . pisali. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. 2011. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. Sve se uklopilo – misli i osedanja.

2011.. 10 .Okt.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS . vezivno tkivo.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija.. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi.

koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. tanji od svetlosti. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS .Okt. 2011.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. 11 • . na hemijski način Međutim. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi.

• informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). 2011. • neuroni imaju telo.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih.Okt. metabolički i funkcionalno. FPPS . • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. 12 . koje su nezavisne strukturno.

Okt. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. 13 . 2011.

2011. 14 .Građa tipičnog neurona FPPS .Okt.

neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. 15 . zato “siva masa” FPPS .Okt. i druge • Za razliku od drugih delija. • Mitohondrije u kojima se pravi energija. 2011.

2011.Okt. a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona.Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. 16 . da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS .

17 . 2011. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS .Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka.Okt. trnova.

Okt.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. 18 . na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. završetak u obliku dugmeta FPPS . koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu. 2011.

koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. na koju se prenosi impuls iz aksona. 19 .Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. 2011.Okt.

autoimuna bolest razara mijelin FPPS . dugi i vrlo brzi. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. 20 . 2011. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. bolesti ga ošteduju – npr. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu.Okt. tanki i spori (5m/s) • MS.

imenu osobe koja ih je prva uočila itd. 2011. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. endokrinim žlezdama.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. mišidima. u čulima. bipolarni. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji.Okt. 21 . eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. FPPS .

2011. Obično su u čulima. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. obično od senzornog ka motornom neuronu. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS .Okt.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. 22 . • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama. Obično su u CNS-u. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. CNS-u.

3. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. FPPS . Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju.Tipovi neurona 1. nosu. a ima ih u oku. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. Multipolarni neuroni. 23 . a s druge aksonsku (otpremnu).Okt. Retki su i služe kao interneuroni. Vrlo su brojni. 2011. uzimaju se kao standardan tip neurona. uvu. Služe kao motorni i interneuroni. 2.

a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. 24 .Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. ali i iz posebnog produžetka tela. 2011. vršnog dendrita. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS .Okt.

2011.Piramidalni neuron FPPS . 25 .Okt.

2011. 26 .Okt.Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .

Okt.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS . 27 . 2011.

2011.Razni oblici neurona FPPS .Okt. 28 .

Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. osetljivost na neurotransmitere itd. U tom pogledu. oblik akcionog potencijala. diversifikacija i organizacija FPPS . 29 . . 2011. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. . – variraju od neurona do neurona . propusnost sinapsi.Okt. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze.

Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.5 m FPPS . a senzorni do 1. 30 . 2011.Okt.

Prenos signala .

Okt. 32 . delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. 2011.

u protoplazmi.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. 2011. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. • U unutrašnjosti neurona. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. FPPS . • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). negativno naelektrisanih molekula proteina.Okt. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. 33 . glukoze i sl.

protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV.Okt.Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . 2011. 34 .

2011. postoje • pasivni natrijumovi. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . K+ kanali ili kapije.Okt. 35 .Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi.

napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . 36 .Okt. 2011. tj.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje.

FPPS . • Joni Na+ pohrle u akson.Okt. 2011.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. tj. oko +40mV. 37 . • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. ona postane propustljiva za jone Na+. a ova faza se naziva depolarizacija.

• Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. 2011. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika.Okt. a kanali K se otvaraju. 38 . FPPS . Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. ali na jaču draž. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju.

39 .Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS .Okt. 2011.

draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle. 2011.Okt. 40 . FPPS .Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi.

koji koriste zubari. prekidi u mijelinskom omotaču. tzv. • • • • Lokalni anestetik novokain. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. 41 . Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave.Okt. kao iskra. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. Ceo proces se ponavlja. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. FPPS . Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. 2011. tj. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). ne gubedi intenzitet.

bris.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.Okt.html FPPS . 2011. 42 .com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.mcgraw- hill.ac.youtube.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.

2011. sinaptički prorez/pukotina. presinaptički deo – aksonska kvržica 2. ali najčešde ih imaju 5-10.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1.Okt.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100. 43 . debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS .000 sinapsi. između ove dve. postsinaptička membrana sa receptorima 3.

sporije su (imaju kašnjenje od 0.Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. FPPS . šire su (oko 20nm).Okt. ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). jednostavne i brze (npr. 2011. Ima ih manje od hemijskih. 44 . imaju kompleksan način prenošenja. ali se danas zna da nisu ni toliko retke.5 ms). jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm).

Okt. 45 .Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10. 2011.000x FPPS .

2011.Okt.Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS . 46 .

receptor se “otvori” za prolaz jona. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. 2011. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. FPPS .Okt. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. 47 .

individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija.Okt. Dakle. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. FPPS . 2011. 48 .Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen.

Okt.000x 49 . 2011. presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez. ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .

50 • • • • • .Okt. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. 2011. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. nego su to njihovi receptori. a za GABA inhibicijski. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. što dovodi do depolarizacije membrane. obično na više njih. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). Ipak. FPPS .

51 . • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. 2011. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske.Okt. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. FPPS .

52 .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. 2011. nego kontrolisan iz više izvora.Okt. podložan uslovima i što je posebno zanimljivo. podložan iskustvu FPPS .

FPPS . Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. meskalin i psilosibin. od kojih je samo jedan prirodan. 2011. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. na primer. • Poznati su brojni agonisti. 53 . najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). za dopamin.Okt. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. neurotransmiter.

• Na primer. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. hlorpromazin i drugi). nego • blokira pristup drugim agonistima. pa i poznati afrodizijak johimbin. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. Dok je antagonist vezan za receptor. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. istovremno. droge). razni agonisti i antagonisti su. tj. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. Međutim. sa malim molekulama. 54 .Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. ali ga ne otvara. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. FPPS . 2011.Okt. Antagonist acetilholina je atropin. neurotransmiterima.

2011. 55 .Okt.Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS .

h tml FPPS .sumanasinc.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.Okt.html • http://www.mcgrawhill. 2011.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission. 56 .

57 . hranom. raspoloženjima.. aktivnostima. 2011.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine.Okt. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. a povezani su FPPS . u kakvoj su interakciji sa lekovima. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. molekularne. širenja..

. Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. . 2011..Okt. inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. Glutamat Histamin. . . FPPS .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. 58 . .

FPPS . pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. • Ako ga ima premalo. pa je glutamat najprisutniji transmiter. pogoduje Alchajmerovoj bolesti.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. 59 . • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. ako ga ima previše. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. • Dejstvo mu je brzo. 2011. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. • Deluje i kao neuromodulator. • Luče ga piramidalne delije. pogoduje epilepsiji.Okt.

Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. smanjujudi anksioznost. Dobro proučena.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. FPPS . • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. 60 . pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno.Okt. 2011. epilepsije. Sintetiše se iz glutamata. Ima mnoge uloge. i uzrokuje mišidne konvulzije. interakcije i protivrečna dejstva.

posebno u • • somatskom NS. FPPS . 2011. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. Nađen je u hipokampusu. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. 61 • • .Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije.Okt.

koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. kao i u autonomnom NS. 2011. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. • kurara. otrov južnoameričkih indijanaca.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. FPPS . blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide.Okt. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. 62 . • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata.

• Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. FPPS . 63 . • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. ali i antagonistički.Okt. • Oni deluju komplementarno. 2011. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde.

64 . Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT.Okt. Pojačava budnost i spremnost. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). FPPS . a suprotne su funkcijama dopamina. 2011.

Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. pod imenom raphe nuclei. gde učestvuje u peristaltici. 2011. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. • Osim kod životinja.Okt. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. 65 . FPPS . nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. • sintetiše se iz triptofana. • postoji u telu i kao hormon. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu.

koji postoji u urmama. 2011. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. Utiče na pobudu/spavanje. FPPS . raspoloženje. fenilalanina i leucina. 66 . osetljivost za bol. a triptofana ima u proteinskoj hrani. • potreban je pravilan odnos triptofana.Okt. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. seksualnu funkciju i drugo. apetit.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. bez njega se ne osedamo dobro.

amfetamini.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. 2011. sirup protiv kašlja. samoubistvom. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. alkoholizmom. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . • droga LSD imitira serotonin. impulsivnošdu. • Antidepresivi. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. 67 . tako da on ostaje duže u sinapsama. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola.Okt. kokain.

čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. • energična telesna aktivnost. 68 . 2011. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. bipolarni poremedaj. poremedaji apetita. PMS. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac).Okt. gojaznost. Nesanica. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. • uzimanje triptofana. anksiznost. bulimija. alkoholizam. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS .Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. napadi panike.

2011. • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. u smislu da je ono kod žena slabije. FPPS .Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije.Okt. 69 .

Strukturne formule dopamina.Okt. 2011. 70 . noradrenalina i serotonina FPPS .

Okt. 2011. azota. samo u jednoj hidroksilnoj grupi. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . 71 . dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata.Strukturne formule dopamina. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. kiseonika i vodonika.

72 . iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. strepnja.Okt. tenzija. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . 2011.

Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. 2011. takođe jedna od aminokiselina.Okt. bolest fenilketonuria). • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. FPPS . Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. služi za proizvodnju tirozina. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. 73 .

2011. kao i neki orasi i semenke. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. kada su u istoj hemisferi. mleko. neki proizvodi soje. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. FPPS . a luči ga hipotalamus.Okt. Dopamin postoji i kao hormon. jaja.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. 74 . Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno.

Okt. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. kao što je haloperidol. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. FPPS . Antagonisti dopamina. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. 2011. 75 .Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. • • • serotonina i noradrenalina.

u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. 76 .Okt. FPPS . • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. • limbički sistem. • corpus striatum. na prvom mestu nucleus accumbens. 2011.

77 .Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS .Okt. 2011.

a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom. 78 .Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. 2011. a vodedi je za radnu memoriju FPPS .Okt.

ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . 79 . Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. posebno za telesna čula.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija.Okt. vezana za čula. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. Desna hemisfera je. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. • On snažno usmerava ka cilju. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. 2011. naprotiv.

socijalni odnosi. 80 . • Osedanje za ljude. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. 2011. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). motivaciju. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS .Okt. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina.

• dopaminergički sistem stvara prijatnost.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem.Okt. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. 2011. vradamo se „po još“ FPPS . dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. 81 . motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj.

Takođe.Okt. ali nije neophodan da bi se naučilo. ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). 82 . On potkrepljuje. FPPS . • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. 2011.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja.

Okt. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. shizofrenijom. pažnje i rešavanja problema. FPPS . 2011. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. manijom. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. 83 . Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. autizmom. Huntingtonovom bolešdu. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina.

FPPS . Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. koristedi spoljne agense kao što je droga. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. Nakon više uzimanja.Okt. 2011. u jednom trenutku. 84 . Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema.

Neuromodulatori. 85 . 2011. FPPS . i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima.Okt. do nekoliko minuta. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima.

FPPS . • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. 2011. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. • Dakle. a • čim se to desi.Okt. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. Kada se ključ i brava poklope. 86 . prostorno ili vremenski. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju.

Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. Na+ za ekscitaciju.Okt.za inhibiciju. U oba slučaja. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. npr. a sinapsa je spremna za slededi impuls. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. okida se akcioni potencijal u aksonu B. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. one izazovu lučenje neurotransmitera. preko više mesta (sinapsi).Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. 2011. ili Cl. FPPS . Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. ili može primiti signal od više neurona. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. 87 • • • • • • • .

2011. nervnim centrima.Okt. ali to nije zbog zamora FPPS . adaptacija čula). posebno u sinapsama. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr.Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. 88 .

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

Mozak . • • sastavljena vedinom od masti.encephalon • meka. Hrani se (i hladi) krvlju. teška oko 1.Okt. 2011. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta).4 kg. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). • oko 20% krvi. • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. ružičasta. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. 94 . a u tome verovatno ima ulogu i likvor. FPPS . želatinozna masa.

Okt.Mozak . ako nedostaje neki neurotransmiter. 95 . S druge strane. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. mrtve delije i druge nepoželjne objekte. FPPS . 2011. razgrađujudi bakterije. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga.

od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. 96 . kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). npr. Neurona izvan mozga ima znatno manje.Okt. nekoliko milijardi. 2011. FPPS .

Okt.Mozak . ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. 2011. koji deluje na hipofizu. 97 . koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS .encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji.

.53. 98 .71 slededi je delpfin = 0. 2011. • FPPS ... pa šimpanza = 0.06..19.komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela. mali glodari 0.Veličina mozga .26.. slon = 0.. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.Okt.

Okt. 99 . 2011.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .

počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. srednji i prednji mozak. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. 2011.Okt. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS .Razvoj mozga • Iz ektoderma. 3-4 nedelje od začeda. 100 .

da bi se pravilno razvila. FPPS . U njima jedinka mora da doživi čulna. 2011.Okt. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. motorna. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. jasno povezani. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. 101 • • . emocionalna i druga iskustva.

najveda je u dobi 18-30 g. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. mijelinizacije. na dva mesta u mozgu.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. Nakon 20. do kraja života. svake sekunde umre 5 neurona.5kg pri rođenju. 102 . umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. povedanja broja puteva.. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. 2011. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. povedanja broja glijalnih delija itd. Otprilike. a kasnije opada. godine. brzo raste prvih • • • • pet godina.Okt. FPPS .

hipotalamus.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska.Okt. funkcionalna. • sive (i crne) strukture moždanog stabla. s obzirom na građu itd.. • sive strukture velikog mozga: talamus. 103 . Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. razvojna i evoluciona. • kora (cortex) velikog mozga. 2011. bazalne ganglije itd. FPPS . • bela masa – mijelinizirani aksoni.

• bazalne ganglije. • mesencephalon – srednji mozak. • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). FPPS . • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). 2011. • bela masa. 104 .Okt.Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. • telencephalon – moždane hemisfere. • moždani korteks.

donji ili na dnu. na bazu mozga. bazalni – pogled odozdo. vertikalno. gornji ili na vrhu. FPPS . vertikalno.Okt.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. ventralni – prema dole. bočno. lateralni – smešten na strani. 2011. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. koronalni presek – presek mozga poprečno. 105 . medijalni – smešten u sredini.

Okt.FPPS . 106 . 2011.

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

FPPS . mozak gmizavaca. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. vrlo različite starosti. vlastitom subjektivnošdu. neokorteks. • oko njega je stari mozak sisara. u nama postoje tri mozga. a ne prema lokaciji. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. 112 . svaki sa svojom posebnom inteligencijom. 2011. koji kontroliše naše emocije.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. koji reguliše primitivno ponašanje. koji su međusobno povezani. MacLean ga je nazvao limbički sistem. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak.Okt. • na obodu je novi mozak sisara. koji reguliše naše više intelektualne procese.

• pons – most. 2011. • prednji ili veliki mozak. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • cerebellum – mali mozak. • bela masa • diencephalon. siva masa.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak.Okt. • medulla oblongata – produžena moždina. • telencephalon. • thalamus. hemisfere. FPPS . • srednji mozak – mesencephalon. • cyngulate gyrus itd. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. • hippocampus. 113 . • limbički sistem. • amygdala. • cortex – kora.

• Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova.Okt. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. FPPS . • Prve dve su daleko najvede.Moždane komore • Ima ih četiri. 114 . 2011.

izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. Ima je ukupno oko 120-150ml.Okt. 2011. CST služi mehaničkoj zaštiti. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. smanjivanju težine mozga. FPPS . 115 .

FPPS . Ispod nje je pia mater. udara. • Služe za zaštitu CNS-a. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom.Okt.Moždane ovojnice . od potresa. 2011. bogata krvnim sudovima. tanka i fina ovojnica. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. trenja sa • • • • kostima itd. Ispod nje je arachnoidea. 116 .

Zadnji mozak FPPS . 2011.Okt. 117 .

disanje. probavu. 118 . gutanje.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. FPPS .Okt. 2011. • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls.

između ostalog iz dve strane mozga. • • • FPPS .Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. sluhu. 119 . a ima i neke parasimpatičke funkcije.Okt. 2011. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora.

položaj tela u prostoru. 2011.Okt.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). ravnotežu i druge motorne. On čini oko 10% mase mozga. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. finu mišidnu koordinaciju. 120 . Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). FPPS .

• Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. ali gubimo koordinaciju.Okt.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. 2011. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. FPPS . 121 • • .

2011. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. • učenju i proceduralnoj memoriji.Okt. • kao i u emocijama. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS .Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. 122 .

• Dakle .Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. takođe. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. FPPS . • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. 123 . 2011.Okt. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. • Substantia nigra se. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga.

Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. umor. prenosi čulne informacije između velikog mozga. seksualnu aktivnost). nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. kompulsivan. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. • Opsesivan. 124 • • .Okt. uriniranje i defekaciju. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. FPPS . 2011. ritualistički i paranoidan.Moždano stablo • Čine ga pons (most). malog mozga.

hipokampus i amigdale).Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr.Okt. 2011. 125 . FPPS .

glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS .Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. 2011.Okt. 126 .

relejni sistem mozga. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. zajedno sa retikularnom formacijom. 2011. Učestvuje u kontroli budnosti.Okt. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). a nalazi se u centru • • mozga. FPPS . 127 • • • . Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. u visini očiju i ima dve polutke.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. kao i razne zone neokorteksa međusobno. Učestvuje i u prenosu motornih signala. Osim toga. spavanju i svesnosti.

veličine je zrna pasulja (ili badema). • Nalazi se ispod talamusa. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. emocija i motiva. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema.Hypothalamus • Deo je međumozga.Okt. težak oko četiri grama. učestvuje u kontroli napada. seksualne pobude. • kao deo limbičkog sistema. • 4F FPPS . 2011. 128 . bežanja.

FPPS .Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. puls.. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). žeđ. cirkadijalne ritmove itd. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. malo i sporo. glad. 129 . a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. 2011. telesnu temperaturu. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. krvni pritisak. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu.Okt. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. telesnu težinu.

Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. FPPS . Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. 130 .Okt. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. Osim diencefalona. 2011. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. nego funkcionalna.

u svakoj hemisferi po jedan. ma koliko ih često viđali.Okt. ali ne prepoznaju nove osobe.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. Preciznije. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . 131 . • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. 2011. šta i kada nam se dogodilo. simetrično. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje.

Okt.5 cm. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. dužine oko 2. • Nalaze se na vrhu hipokampusa.Amygdala • grupa jedara. FPPS . ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. 2011. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). u obliku badema. u svakoj hemisferi. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). 132 .

Okt. • na primer. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). Kad se snima mozak. 133 . a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. FPPS . 2011. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“.Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. • Primer.

• široki dijapazon autonomnih funkcija.Okt. 2011. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. nekooperativnost itd. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. izgleda. tj. 134 . FPPS .Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. • Dakle. limbički sistem. pa se čak naziva i cingularni korteks. bes iz koga ne možemo da izađemo. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. emocije. koja • • prekriva corpus callosum. tvrdoglavost. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. • empatija itd. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. • donošenje odluka.

• Nucleus accumbens je deo corpus striatuma.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). a u zadnje vreme i u lečenju depresije. placebo efekta itd. 135 .. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. • „accumbens“ označava “naginjanje ka.Okt. 2011. strah. u ovom slučaju ka septumu. strahu. bes. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. zavisnosti FPPS . zadovoljstva. smeha.. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. straha. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade.”.

136 .Limbički sistem FPPS . 2011.Okt.

Veliki mozak. cerebrum ili telencephalon FPPS . 2011. 137 .Okt.

• Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. Sivu masu velikog mozga čini. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. osim kore. 2011. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. 138 . aksoni i dendriti.Okt. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. prva i druga. FPPS . i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija.Veliki mozak.

• Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. iz očiju i ušiju. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. FPPS . masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. 2011. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. pokazuju razlike u funkcionisanju. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. npr. Postoje i ipsilateralni putevi. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom.Okt. tj. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. 139 .

Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. 140 . 2011. sa obe strane talamusa.Okt. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. Povezuju moždano stablo. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. FPPS . limbički sistem i korteks. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija.

svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. pažnju. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. a neuroni čine oko 19% mozga. 141 • • .5 mm. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. FPPS . jezik. svest. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi.Okt. percepciju. mišljenje.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. Čine je tela neurona (zato je siva). 2011. • • • prosečno 2.5 mm. Njena masa čini oko 80% mase mozga. ispeglana.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS .Okt. 2011. 147 .

148 . u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. Naime. ispred motornog korteksa.Okt.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. • FPPS . Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. Za mnemoničke svrhe. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. 2011. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija).

149 . prosuđivanju preferencija i sl. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro.Okt. odlučivanju. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. 2011. FPPS . Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. levi različito od desnih. proceni rizika.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. nagađanju. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. ali ne i fizičke karakteristike okoline. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju.

2011. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. suđenje. Oštedena je i kompleksna motorika.Okt. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. Frontalna lobotomija FPPS . Osim promena u ličnosti. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. • • • • • 150 .Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja.

2011. Apatični. nemaju nagle padove u memoriji. ne brinu se o sebi. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa.Okt. gube snagu u nogama. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. ali je memorija trajno slaba. Slab socijalni uvid. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. pažnja im je slaba i kratka.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. rade nešto samo ako im se naredi. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu.Frontalni korteks . 151 . Na primer. perserveriraju. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. FPPS .

bilo je puno slomljenih koštica. pomeranja poluge tokom vađenja itd. g. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. FPPS .Okt.Slučaj “Phineas Gage” • 25. 152 . 2011. apsces. masovno krvarenje u mozgu. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo.

153 .Phineas Gage FPPS . 2011.Okt.

154 .Okt. 2011.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .

odlučan. 2011. staložen. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre.Okt. 155 . obziran. tvrdoglav. neozbiljan.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. bez poštovanja prema drugima. • • • • • efikasan.. kapriciozan.. vulgaran.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . Nakon oporavka: naprasan. pouzdan.

2011. 156 . i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. ali ne može da formuliše FPPS . dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže.Okt.Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere.

Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus.Okt. vrlo sličan senzornom FPPS . 2011. 157 .

2011. 158 .Senzorni homunkulus FPPS .Okt.

Okt.Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS . 159 . 2011.

160 . 2011. nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice.Okt. pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom. čak i vlastito FPPS .Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje.

161 . u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena. dolazi do Wernickeove afazije.Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. 2011.Okt. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS .

2011.Okt. V3.Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. 162 . V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS .

Okt. Međutim. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. 2011. srce i jetra). jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. 163 . • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. očiju i ušiju. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. ali ne mora biti u svim procesima. FPPS .Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost.

Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. FPPS . • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. a neke desnu šapu. 2011. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze.Okt. 164 .

Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. 2011. kod velike vedine ljudi. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). FPPS . • Što se tiče jezika. 165 . Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. što znači da im je dominantna leva hemisfera. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. a produkcija govora je isključivo u levoj. ali besmisleno. • 85%-90% ljudi je desnoruko.Okt. ne ošteduje govor.

Okt. nego obrnuto. nobelovac Sperry je 1964. Ona postaje nema i autistična. kao retardirana. mentalne rotacije. tj. 166 . 2011. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. prostornih odnosa. pokreta itd. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. FPPS . tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine.

a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. ljut na ženu.Okt. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. FPPS . a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. 167 . dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. digao je levu ruku da udari ženu. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. 2011.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko.

FPPS .Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. 168 .Okt. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. 2011.

Okt. ali u stvarnom životu de pomerati oči. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . crta jedno. 2011. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. nacrtade testeru Dakle.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. 169 .

FPPS . bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. bolji u vizuelnim manipulacijama. apstraktan i orijentisan na bududnost. kontrolisana i emocionalno uzdržana. posebno trodimenzionalnim. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. a na drugom vizuelno-holistički. orijentisan na sadašnjost. dok je desna više na zemlji i emocionalna. • „levi stil“ je verbalno-analitički. konkretan. dok je desni vizuelno-holističan. 170 .Okt. kad deluju razdvojeno.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. 2011. • „leva ličnost“ je aktivna.

jedan za drugim. serijski. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji.Okt.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. npr. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge.: “levi mozak je analitičan. deo po deo. pesnički. matematički. 2011. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. FPPS . holistički. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. a “desni mozak je stvaralački. simultano. naučnički”. a desna hemisfera to radi paralelno. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. 171 .

Okt.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. a desna je služila za bacanje. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce. FPPS . 2011. 172 . pa su ih majke uvek nosile levom rukom. a mač i koplje u desnoj itd.

173 .Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. vezano za položaj u prostoru. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. FPPS . leže glavom nadole. u materici. • Vedina u zadnjem tromesečju. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. dakle asimetrično. 2011. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu.Okt. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. leđima napred. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina.

iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. • Prilagođavanja sredini. 174 . moždanog udara) itd.. Jill Bolte Taylor FPPS . 2011.. • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga).Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). • Slučaj dr. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti).Okt. uslovima.

2011. 175 .Okt.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 176 . imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 2011.Okt.

imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 177 . 2011.Okt.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.

• tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. 178 .Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. na standardnim mestima.Okt. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . 2011.

talasi niske amplitude budan/tokom rada. pozadi kod dece. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. bebe mala deca. 179 . najbolje frontalno. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. 2011. simetrična distribucija.Okt. aktivan. obe strane. zaposlen ili anksiozno razmišlja. pospanost.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. veća amplituda na dominantnoj strani.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. 2011. kroz talamus do senzornog korteksa.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima.Okt. • • FPPS . Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. 185 . Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr.

ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. nisu “centralno modulisani”. svega 40 ms).Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. 2011. 186 . FPPS . • Nevoljni su. • Drugim rečima.Okt. bezuslovnih refleksa. tj. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu.

2011.Okt. aferentni – od tela ka moždini. levi i desni. • Trbušni (ventralni) je motorni. eferentni – od moždine ka telu. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. FPPS . 187 .

Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS . 188 . 2011.Okt.

Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. FPPS .Okt. 189 . neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. . . tj. tj. 2011. a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije.

gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca.Okt. FPPS . sa leve i desne strane kičme. prilično autonoman. 190 . 2011. u nekom iznosu. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. Svaka ganglija pobuđuje više organa.

2011.Okt. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. • Npr. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. 191 . FPPS .

bilo kakvog naglog poremedaja.Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”.Okt. 192 • • . a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). aktivira se simpatički deo. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . 2011.

2011.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS . usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 .Okt.

Endokrini sistem – hormoni .

• flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. 2011. pljuvačne ili znojne. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. 195 . • Postoje i egzokrine žlezde. Po toj podeli.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. ambiciju i bes – kolerici. FPPS . • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. kao što su suzne. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost.Okt. luče u krv.

196 . .Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti).Okt. . FPPS . 2011.

prijem programa nije vremenski precizan. FPPS . svaki se uključuje u program ako prima te talase. • Zna se ko je uputio poziv. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. čuvaju je i luče kad je potrebno. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore.Okt. 2011. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. a hormonskih dugo. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. 197 . • Nervi prenose brzo. prijemnici su raštrkani po telu. hormoni sporo.

Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. FPPS . • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. • • • svaka svoj.Okt. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. oni ga uvlače u deliju. 198 . Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. u krv. 2011.

2011.Okt.FPPS . 199 .

Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd.Okt. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. 2011.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. 200 . • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa. kontroliše je hipotalamus. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. FPPS .

indirektno. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. preko kontrole metabolizma belančevina. mlečne žlezde FPPS .Okt. 2011. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. .

• Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. između ostalog i hipotalamus. aktivira mozak. FPPS . ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. 202 . koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH).Okt. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. primarni stresni hormon u našem telu. 2011. preko čula.Hipofiza i stres • stresna situacija.

• Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. a • • preko toga rast i razvoj.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. mišidnu slabost. glavni hormon je tiroksin. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. 203 . • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. 2011. Ako ga ima previše – hipertireoidizam.Okt. FPPS . proizvodnju belančevina itd. gubitak težine. usporenost. umor. anksioznost. nadražljivost.

2011.Okt. • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex).Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. • Moždina i kora luče različite grupe hormona. FPPS . 204 . • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. energiju i reakciju na stres. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa).

najviše rano ujutru. reakciju na upale i alergije. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. krvni pritisak. 205 . 2011. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. najmanje nodu. • luči se stalno. • Kortizol.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. glukokortikoid. kada se sprema veštački. jedan od hormona stresa. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. FPPS .Okt.

Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH). kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. važnih za pripremu tela za odgovor na stres. 206 .Okt. FPPS . 2011. • Kortizol izaziva niz promena u telu.

2011.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a.Okt. ali razlike u dejstvu postoje. adrenalin. 207 . • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. FPPS . noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. a u sklopu reakcije na stres. ova dva hormona su vrlo slični. Po sastavu.

ali nema psihoaktivni efekat. povedavajudi krvni pritisak i puls. motivaciju. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. emocije. nagon.Okt. • Međutim. budnost. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. više nego hormonska. pobudu. kao neurotransmitera. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. 208 • . 2011. FPPS .

) i progestine (progesteron...) Estrogene (estradiol.) Utiču na razvoj i ponašanje.. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike... Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron. a s time i poletnost. FPPS .Okt. 209 ...... glad.Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi. 2011.

FPPS . a pozitivne ga jačaju. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem.Okt. endokrini i imunološki sistem su povezani.NS. 2011. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. . . 210 . a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. ES i IS • Nervni. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone.

Evolucione i genetske osnove .

Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. 2011.Okt.Nasleđivanje. FPPS . Nema mesta za sve. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2.Nadmetanje.Varijacija. hrane i mesta za život.Pet Darvinovih principa evolucije 1. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. 212 . Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. zato postoji nadmetanje oko parenja.

svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . Kao rezultat prirodnog odabiranja. Adaptacija. 213 . težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli.Pet Darvinovih principa evolucije 4. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. Prirodno odabiranje. 2011.Okt.

tj. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke.Evolucija • Evolucija je promena. tokom vremena. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. FPPS . 214 . evolucija se obavlja na genima. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava.Okt. 2011. Uticaji koji su opstali.

• pa i da mislimo na određeni način.Okt. a geni čine “našu ljudsku prirodu”. 215 . FPPS . 2011.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. odnosno da se: • ponašamo. • osedamo.

• kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. 216 .Okt. zračenje. • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. FPPS . a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. virusi).Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. hemijski agensi. 2011.

Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu. 217 .Okt. FPPS . Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti.Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. 2011.

FPPS . prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. 2011. 218 .Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. • genetski. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. • Nasleđe je “istorijsko”. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji.Okt. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”.

važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. odnosno broj ženki sa kojima se pari. rođenje magarca je reproduktivni uspeh. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. 2011.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. • Ipak. • Kad se radi o mužjacima. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS .Okt. 219 .

220 .Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. čak i ako jedinka roditelj živi krade. FPPS . Time ugrožavaju svoj život.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. • Selekcija srodnika . 2011. nego i drugi srodnici. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke.Okt. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. • inkluzivna podobnost . Mi pomažemo najbližima. a ne samo dece.

Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti.Okt. Sluz. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. Eritrociti imaju srpast oblik. znoj. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. 221 . Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. 2011. • Srpasta anemija.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen.

• Međutim.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. frustracijom. 222 . statusom u grupi koji jedinka ima. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. isto kao i nivoom serotonina. 2011.Okt.

pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. što znači da imaju vedu uspešnost parenja. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja.Okt. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. 223 • • . bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . 2011.

to je postavljanje hipoteza. FPPS . 224 . • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. recimo. obično izaziva konfuziju kod ljudi.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. Pojam „podobnosti“. 2011.Okt. zašto su ljudi agresivni. zašto iskazujemo emocije itd.

ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro).Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS . 225 . a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro). 2011.Okt.

da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. 2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji.Okt. sagledati podatke sa svih strana FPPS . šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. moda. ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. empatija. 226 . • Npr. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. porodica.

guanin i citozin (ATGC). Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. FPPS . • Baze su vezane za molekule S (šedera).Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). • Nukleotidi su slova genetske azbuke. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. • genetska azbuka počiva na bazama. što znači da genetska azbuka ima 4 slova. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P).Okt. 2011. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. timin. 227 .

• Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G).Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. Ljestve su spiralno uvijene u desno.Okt. FPPS . a prečage čine parovi baza. 228 . 2011. a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P.

229 .Okt.Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 2011.

DNK • “Ljestve” su široke 2. Nukleotidi • • su dugački 0. Zato ukupna dužina DNK čoveka. 230 . iznosi oko 1. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . prvi. ima 220 miliona parova baza.2 do 2.6 nm (10-9). iz svih hromozoma.8 m. 2011. ali najvedi hromozom.Okt.3 nm.

FPPS . predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. namenjenu replikaciji pri deobi delija. 231 .Okt. održavanju DNK i vedinom nepoznatu. sastavljen od niza nukleotida. 2011. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. U čoveka. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. Mnogi geni različitih živih bida su isti.

osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. 2011.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. 232 . koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. nasleđivanjem. • ipak. • Ali ne svi.Okt. FPPS .

• Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. a kodoni kao reči tog jezika. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. 233 . Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. pa je odgovor tri slova.Okt. • • • • • nukleotidi kao slova.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. 2011. bilo je sve jasno. FPPS . Dakle. start i stop reči-kodoni. plus tzv. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina.

Okt. FPPS . 234 .Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. • Međutim. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. 2011. dakle i gene.

235 . odnosno sekvence nukleotida. 2011. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida.000 koliko se očekivalo.000 gena. FPPS . • Određene su “reči” njegove azbuke. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. znatno manje od 100.Okt. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi.

recimo zbog interakcije gena. • Genotip se vidi samo iz DNK. FPPS . a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. 2011. • Fenotip je skup osobina jedne individue. 236 . a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa.Okt. može se redi sledede. • Genotip stičemo rođenjem.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa.

FPPS . • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. formi ili alela. ali ne i od razlika u transmiterima.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. Na primer. 237 . Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). 2011. Međutim. recimo pigmenta za boju kose). genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima.Okt. Gen može imati više varijanti. put od proteina do ponašanja je vrlo dug.

Zatim.Okt. nego samo da postoji korelacija. lakoda da se plane. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. 2011. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. a kod osoba koje nisu. preuzimanje previše rizika itd. nego zajedno sa drugim sistemima. koji je to gen. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. daleko je od gena do ponašanja. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. Sve u svemu. recimo serotoninergičkim. FPPS . • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. onda ved možemo poverovati u taj članak.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. 238 • • .

Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. Ako su obe kopije gena dominantne. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. 2011. osobina de se ispoljiti. FPPS . Ako su obe kopije gena recesivne. 239 . kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. osobina de se ispoljiti.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja.Okt.

Okt. a za plave recesivan. 240 .. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. FPPS . • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja.Dominantni i recesivni efekt • Npr. gen za crne oči je dominantan. 2011.

Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. 2011. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. potrebna su oba roditelja). 241 . godine. FPPS .Okt. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. govor i memoriju. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30.

kod muškaraca. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS .Okt. paru. 242 .Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. 2011. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. makar i recesivni. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23.

prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. Kako je to sprovedeno? FPPS . konstruiše • • • genom. suština živog sveta je adaptabilnost. oni moraju biti tako građeni. priroda-odgoj • Evolucijom se. na osnovu fenotipa. Dakle. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. 243 • . Da bi organizmi bili adaptabilni. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. 2011.Okt.Nasleđe-sredina.

a ponekad i RNK. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda.Okt. FPPS . 2011. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. 244 . koji je obično protein.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena.

2011. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. FPPS .Okt. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). 245 . nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja.

ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. tj. 2011. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. a koji ne.Okt.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. Ključni adut epigenetike je epigenom. a koje nisu proistekle iz promene DNK. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. 246 . Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. FPPS . koji geni de se iskazati u fenotipu. Epigenom se nalazi izvan genoma.

ali za epigenom ne. tako što neke gene prigušuje. u zavisnosti od životnog iskustva. a druge ostavlja aktivnim. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. FPPS . koji • čine drugi genetski sloj. • Na osnovu epigenoma se. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. fizička aktivnost.Okt. verovatno. izloženost toksinima i stres. a druge da aktiviraju tokom života. 2011. • za DNK važi centralna dogma. matične delije diferenciraju u ciljne delije. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark).Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. 247 . • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše.

neko životno iskustvo.Okt. koje modifikuje naš epigenom. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. FPPS . mogu da osude našu decu na skradeni život. 2011. Zahvaljujudi njima. 248 .Epigenetika • epigenom se reprogramira. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. • Pušenje. posebno ako nam se dogode rano u životu. resetuje. previše jela ili stres. Tako nestaje vedina oznaka. možemo preneti na naše dete. mnogo pre nego što su začeta. ali su neke u stanju da prežive.

Okt. nasleđivanja psihičkih karakteristika. zbog koga mogu da imaju različite osobine. 249 . 2011.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. koji imaju isti genom. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS .

250 • • . a ne i kod drugih. a u drugima ne. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. Tokom razvoja. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. kod drugih nije.Okt. Npr. 2011. a kod tredih je šarolik FPPS . a drugi su otporni. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine.

pošto su G i E u interakciji. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. oni moraju biti nezavisni. Da bi neki činioci bili aditivni. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. 2011. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS .Interakcija gena i sredine • Npr. što pretpostavlja aditivnost.Okt. 251 .

• Slično važi za shizofreniju. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. 2011. drugi ima svega 50% šanse da oboli. • Dijabetes.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. ona se nasleđuje poligenski. odnosno kvantitativno. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. 252 .Okt. Međutim. recimo. FPPS . ima poznatu genetsku osnovu. Međutim. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. ako jedan MZ blizanac oboli.

2011. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. • Na primer. FPPS . • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa.Okt. ali su oni prigušeni. kokoš ima gene za zube. Vedina naših osobina je poligenska. 253 • • • .Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. Jedan gen može da prigušuje druge. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd.

drugova. U celini. jednim delom. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. Izbor bračnog partnera.. 254 . dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. FPPS . ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. posla itd. našim genotipom. 2011. sve to je uslovljeno.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta.Okt.

• jedinka bira sredinu koja joj odgovara. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. mogu da stvaraju sredinu za decu. a ne samo da im prenose gene. nego genotipa. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. a ljudi mogu i da je menjaju. • roditelji. prema sebi.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja.Okt. ili je prilagođava sebi. 255 . • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. FPPS . takođe. 2011.

Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. ali je interaktivnost genetski programirana. 2011. sredine i ponašanja. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. Npr. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum).Okt. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. 256 . ali u kompleksnoj interakciji. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). FPPS .

Okt. komparativna biologija i sl. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS .Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. 257 . molekularna genetika. bihejvioralna neuronauka. bihejvioralna genetika. 2011.

odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini.Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . 258 . 2011.Okt.

2011.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0. 259 . npr.Okt.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.47 FPPS .60 • Brada/sestre = 0. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0. pol • Npr.

Okt. 2011. 260 .FPPS .

2011.FPPS . 261 .Okt.

31 0.25 0. .80 0.28 0.45 262 FPPS .70 0. 2011.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.40 0.Okt. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.60 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.36 0.25 0.

Okt. 263 . može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS . hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. 2011.

264 .Okt. 2011.-KRAJ – FPPS .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful