Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

FPPS . 7 .Okt.Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. 2011.

2011. niti smo ih sami stvorili FPPS .Okt. Kao i ostali.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. U njima nismo napredovali. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. imamo imunološki sistem. 8 . kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza.

FPPS . 2011. komponovali ili svirali. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. 9 • • . Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. pisali. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim.Okt.Nervni sistem • Ipak. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. Sve se uklopilo – misli i osedanja.

) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS . ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj. 10 .Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija. vezivno tkivo. 2011.Okt...

na hemijski način Međutim. tanji od svetlosti. 11 • . i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi.Okt.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. 2011.

Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. metabolički i funkcionalno. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. 12 .Okt. FPPS . koje su nezavisne strukturno. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). • neuroni imaju telo. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. 2011.

Okt.Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. 13 . “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS . 2011.

2011.Okt.Građa tipičnog neurona FPPS . 14 .

neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto. 2011.Okt. i druge • Za razliku od drugih delija.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. zato “siva masa” FPPS . • Mitohondrije u kojima se pravi energija. 15 .

da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona. 2011.Okt.Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. 16 .

Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka.Okt. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . 17 . trnova. 2011.

Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu. 18 . završetak u obliku dugmeta FPPS . 2011.Okt. na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale.

koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . 19 . može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. 2011. na koju se prenosi impuls iz aksona.Okt.

autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. tanki i spori (5m/s) • MS. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. autoimuna bolest razara mijelin FPPS .Okt. dugi i vrlo brzi. bolesti ga ošteduju – npr.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. 2011. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. 20 .

imenu osobe koja ih je prva uočila itd. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. FPPS . kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. u čulima. endokrinim žlezdama.Okt. mišidima. 2011. 21 . bipolarni.

22 . CNS-u.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. obično od senzornog ka motornom neuronu.Okt. Obično su u CNS-u. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama. 2011. Obično su u čulima.

Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. Retki su i služe kao interneuroni. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. a ima ih u oku. uzimaju se kao standardan tip neurona.Tipovi neurona 1. Služe kao motorni i interneuroni. Multipolarni neuroni. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. FPPS . uvu. nosu. 23 . Vrlo su brojni. 2. 2011. 3. a s druge aksonsku (otpremnu).Okt.

2011. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. ali i iz posebnog produžetka tela.Okt. 24 . piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. vršnog dendrita.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije.

Okt.Piramidalni neuron FPPS . 25 . 2011.

Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS . 2011.Okt. 26 .

Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS .Okt. 27 . 2011.

Okt. 2011.Razni oblici neurona FPPS . 28 .

diversifikacija i organizacija FPPS . propusnost sinapsi. oblik akcionog potencijala. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze.Okt. – variraju od neurona do neurona . . U tom pogledu. .Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. osetljivost na neurotransmitere itd. 29 . 2011. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija.

5 m FPPS .Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m. 2011. a senzorni do 1.Okt. 30 .

Prenos signala .

Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .Okt. 2011. 32 .

glukoze i sl.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. 33 . • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). • U unutrašnjosti neurona. u protoplazmi. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. FPPS . negativno naelektrisanih molekula proteina. 2011.Okt. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle.

što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV.Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. 34 .Okt. 2011.

Okt. K+ kanali ili kapije. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . 2011. 35 . postoje • pasivni natrijumovi. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe.

napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . tj.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje.Okt. 36 . 2011.

• Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. 2011. ona postane propustljiva za jone Na+. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma.Okt. • Joni Na+ pohrle u akson. 37 . a ova faza se naziva depolarizacija. tj. FPPS . oko +40mV.

• Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. 2011. ali na jaču draž. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. 38 .Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju.Okt. FPPS . • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. a kanali K se otvaraju.

39 .Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS . 2011.Okt.

draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. 2011. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle. 40 .Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi.Okt. FPPS .

koji koriste zubari. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). tj.Okt. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. 2011. tzv. • • • • Lokalni anestetik novokain. kao iskra. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. ne gubedi intenzitet. FPPS . Ceo proces se ponavlja. 41 . deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. prekidi u mijelinskom omotaču. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama.

ac.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.mcgraw- hill.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered. 42 . 2011.youtube.html FPPS .uk/synaptic/public/basics_ch1_1.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.bris.Okt.

između ove dve.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1.Okt.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100. postsinaptička membrana sa receptorima 3. presinaptički deo – aksonska kvržica 2.000 sinapsi. ali najčešde ih imaju 5-10. 43 . 2011. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS . sinaptički prorez/pukotina.

Ima ih manje od hemijskih. 44 . jednostavne i brze (npr. sporije su (imaju kašnjenje od 0. 2011. šire su (oko 20nm).Okt. imaju kompleksan način prenošenja. ali se danas zna da nisu ni toliko retke.Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem).5 ms). FPPS .

Okt. 2011.Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.000x FPPS . 45 .

Okt. mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera. 2011. 46 .Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .

47 . što se naziva hiperpolarizacijom membrane.Okt.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. FPPS . što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. 2011. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. receptor se “otvori” za prolaz jona.

Dakle.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. 48 . to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. FPPS .Okt. 2011.

Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS . 2011.000x 49 .Okt. ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50. presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.

što dovodi do depolarizacije membrane. nego su to njihovi receptori. Ipak. obično na više njih. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. 2011. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. 50 • • • • • .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. a za GABA inhibicijski. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. FPPS .Okt. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski.

• Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja. 2011. FPPS . da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske.Okt. 51 .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore.

2011.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski.Okt. podložan uslovima i što je posebno zanimljivo. nego kontrolisan iz više izvora. podložan iskustvu FPPS . 52 .

Okt. neurotransmiter. meskalin i psilosibin. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. od kojih je samo jedan prirodan. FPPS . 2011. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). na primer. za dopamin. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. 53 . • Poznati su brojni agonisti.

tj. FPPS . receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. pa i poznati afrodizijak johimbin. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. Dok je antagonist vezan za receptor. Međutim. ali ga ne otvara. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. sa malim molekulama. droge). antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. • Na primer. Antagonist acetilholina je atropin. nego • blokira pristup drugim agonistima. hlorpromazin i drugi). 2011. neurotransmiterima. istovremno. razni agonisti i antagonisti su.Okt. 54 .

2011. 55 .Okt.Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS .

Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.Okt.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.sumanasinc.h tml FPPS .com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission. 2011.html • http://www. 56 .mcgrawhill.

pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze...Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. hranom. molekularne.Okt. raspoloženjima. aktivnostima. u kakvoj su interakciji sa lekovima. 57 . širenja. 2011. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. a povezani su FPPS .

.Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin.. . inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. 2011. . FPPS . 58 . Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini.Okt. . . Glutamat Histamin.

FPPS . pogoduje Alchajmerovoj bolesti. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. pogoduje epilepsiji. • Deluje i kao neuromodulator. 2011. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. • Luče ga piramidalne delije. pa je glutamat najprisutniji transmiter. ako ga ima previše.Okt. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. • Ako ga ima premalo. 59 . • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. • Dejstvo mu je brzo.

FPPS .Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. epilepsije. Sintetiše se iz glutamata. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. i uzrokuje mišidne konvulzije. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno.Okt. 60 . interakcije i protivrečna dejstva. Dobro proučena. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. smanjujudi anksioznost. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. Ima mnoge uloge. 2011.

FPPS . U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. Nađen je u hipokampusu. posebno u • • somatskom NS. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti.Okt. 61 • • . 2011. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije.

deluje kao antagonist u mišidnim delijama. FPPS . otrov južnoameričkih indijanaca. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. • kurara.Okt. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. 2011. 62 . blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). kao i u autonomnom NS.

• Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. • Oni deluju komplementarno.Okt. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. 63 . ali i antagonistički. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. FPPS . 2011.

Pojačava budnost i spremnost. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). a suprotne su funkcijama dopamina. FPPS .Okt. 64 .Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. 2011.

• Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. • Osim kod životinja. FPPS . nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja.Okt. gde učestvuje u peristaltici. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. 65 . • postoji u telu i kao hormon.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. 2011. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. pod imenom raphe nuclei. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. • sintetiše se iz triptofana.

papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. bez njega se ne osedamo dobro. koji postoji u urmama. Utiče na pobudu/spavanje. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. osetljivost za bol. • potreban je pravilan odnos triptofana. seksualnu funkciju i drugo. FPPS .Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. a triptofana ima u proteinskoj hrani. fenilalanina i leucina. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. raspoloženje. apetit. 66 .Okt. 2011.

2011. kokain. alkoholizmom. 67 . amfetamini. sirup protiv kašlja. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. • Antidepresivi. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. samoubistvom. tako da on ostaje duže u sinapsama. impulsivnošdu. • droga LSD imitira serotonin. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost.Okt.

• energična telesna aktivnost. alkoholizam. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. bipolarni poremedaj.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. PMS. • uzimanje triptofana. bulimija. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). gojaznost. 2011. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. 68 . napadi panike. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . anksiznost. poremedaji apetita.Okt. Nesanica.

• Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije.Okt. u smislu da je ono kod žena slabije. FPPS .Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. 2011. 69 .

2011. 70 .Strukturne formule dopamina. noradrenalina i serotonina FPPS .Okt.

Okt. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. 2011. kiseonika i vodonika. azota. samo u jednoj hidroksilnoj grupi. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. 71 . noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala.Strukturne formule dopamina.

2011. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS .Okt. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. tenzija. 72 .Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. strepnja.

• Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. 2011. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr.Okt. bolest fenilketonuria). Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. 73 . Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. takođe jedna od aminokiselina. služi za proizvodnju tirozina. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. FPPS .

dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. kada su u istoj hemisferi. jaja. 74 . i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. mleko. 2011. a luči ga hipotalamus. Dopamin postoji i kao hormon.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. FPPS . neki proizvodi soje.Okt. kao i neki orasi i semenke.

Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. 2011. • • • serotonina i noradrenalina. FPPS . na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija.Okt. kao što je haloperidol. 75 . koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. Antagonisti dopamina. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje.

Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. 76 .Okt. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. • limbički sistem. • corpus striatum. FPPS . 2011. na prvom mestu nucleus accumbens.

77 .Okt.Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS . 2011.

a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom. 2011. a vodedi je za radnu memoriju FPPS . 78 .Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska.Okt.

tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. • On snažno usmerava ka cilju. Desna hemisfera je.Okt. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. naprotiv. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. 2011.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. 79 . posebno za telesna čula. vezana za čula. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva.

socijalni odnosi. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. 80 .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut.Okt. motivaciju. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. 2011. • Osedanje za ljude. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS .

vradamo se „po još“ FPPS . 81 . • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. 2011. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem.Okt. • dopaminergički sistem stvara prijatnost. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje.

FPPS .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. Takođe. 2011. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). 82 . ali nije neophodan da bi se naučilo. On potkrepljuje.Okt.

shizofrenijom.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. 83 . FPPS . Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. Huntingtonovom bolešdu. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem.Okt. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. 2011. autizmom. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. manijom. pažnje i rešavanja problema.

Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. FPPS . koristedi spoljne agense kao što je droga. 84 . u jednom trenutku.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti.Okt. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. 2011. Nakon više uzimanja.

Okt. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. 85 . • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima.Neuromodulatori. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. FPPS . • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. do nekoliko minuta. 2011. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji.

receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. 2011. • Dakle. prostorno ili vremenski. FPPS . Kada se ključ i brava poklope.Okt. 86 . ali SE odvija po principu “ključa i brave”. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. a • čim se to desi. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi.

prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. npr. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. a sinapsa je spremna za slededi impuls. Na+ za ekscitaciju. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. 87 • • • • • • • . U oba slučaja.Okt. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. ili Cl. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. okida se akcioni potencijal u aksonu B. one izazovu lučenje neurotransmitera. FPPS . Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. 2011. ili može primiti signal od više neurona. preko više mesta (sinapsi).Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona.za inhibiciju.

nervnim centrima. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. 2011. posebno u sinapsama. ali to nije zbog zamora FPPS . 88 .Okt.Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. adaptacija čula).

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

• 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. ružičasta.4 kg. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). FPPS . brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). teška oko 1.Mozak . 94 . želatinozna masa.encephalon • meka. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. • oko 20% krvi. 2011. • • sastavljena vedinom od masti. a u tome verovatno ima ulogu i likvor. Hrani se (i hladi) krvlju.Okt.

on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. ako nedostaje neki neurotransmiter. FPPS . razgrađujudi bakterije.Okt.Mozak . mrtve delije i druge nepoželjne objekte. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. 2011. S druge strane. 95 .

Okt. FPPS .Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). 96 . kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu. nekoliko milijardi. npr. Neurona izvan mozga ima znatno manje. 2011. od toga oko milijarde u kičmenoj moždini.

Okt. 97 . a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu.Mozak . koji deluje na hipofizu. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa. 2011.encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji.

. 98 . • FPPS ... mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.Veličina mozga ..71 slededi je delpfin = 0. slon = 0.Okt..komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela. mali glodari 0.06. pa šimpanza = 0.53. 2011..19.26.

Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS . 99 . 2011.Okt.

3-4 nedelje od začeda. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone.Razvoj mozga • Iz ektoderma. 2011.Okt. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. 100 . srednji i prednji mozak. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma.

Razvoj mozga • Nakon što migriraju. 101 • • . U njima jedinka mora da doživi čulna.Okt. 2011. jasno povezani. motorna. emocionalna i druga iskustva. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. FPPS . da bi se pravilno razvila. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani.

Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. na dva mesta u mozgu.Okt.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). brzo raste prvih • • • • pet godina. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. povedanja broja puteva. povedanja broja glijalnih delija itd. svake sekunde umre 5 neurona. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. 2011. mijelinizacije. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). 102 ..5kg pri rođenju. FPPS . Nakon 20. do kraja života. najveda je u dobi 18-30 g. godine. Otprilike. a kasnije opada.

• kora (cortex) velikog mozga. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. hipotalamus. razvojna i evoluciona. FPPS .. • sive (i crne) strukture moždanog stabla. 2011. bazalne ganglije itd. • sive strukture velikog mozga: talamus.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. 103 . funkcionalna. s obzirom na građu itd. • bela masa – mijelinizirani aksoni.Okt.

• bazalne ganglije. • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • moždani korteks. 2011. • mesencephalon – srednji mozak. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). • telencephalon – moždane hemisfere. • bela masa.Okt. 104 .Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. FPPS .

koronalni presek – presek mozga poprečno. lateralni – smešten na strani. donji ili na dnu.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. bočno. gornji ili na vrhu. vertikalno. 105 . medijalni – smešten u sredini.Okt. vertikalno. 2011. FPPS . na bazu mozga. bazalni – pogled odozdo. ventralni – prema dole.

2011.FPPS .Okt. 106 .

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

koji reguliše naše više intelektualne procese. koji reguliše primitivno ponašanje.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. koji kontroliše naše emocije. u nama postoje tri mozga. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. vlastitom subjektivnošdu. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. neokorteks. mozak gmizavaca. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. MacLean ga je nazvao limbički sistem. 2011. • oko njega je stari mozak sisara. • na obodu je novi mozak sisara. koji su međusobno povezani.Okt. a ne prema lokaciji. 112 . svaki sa svojom posebnom inteligencijom. vrlo različite starosti. FPPS .

• limbički sistem. • prednji ili veliki mozak. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • pons – most. 2011. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo.Okt. • telencephalon. • cortex – kora. • cerebellum – mali mozak. siva masa. • cyngulate gyrus itd. • amygdala. • thalamus.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • medulla oblongata – produžena moždina. • srednji mozak – mesencephalon. • bela masa • diencephalon. 113 . • hippocampus. hemisfere. FPPS .

FPPS . 2011. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima.Okt. • Prve dve su daleko najvede.Moždane komore • Ima ih četiri. 114 . koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama.

Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. FPPS . Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. Ima je ukupno oko 120-150ml. CST služi mehaničkoj zaštiti. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. smanjivanju težine mozga. 115 . 2011. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu.Okt.

tanka i fina ovojnica.Okt. FPPS . 116 .Moždane ovojnice .meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. Ispod nje je arachnoidea. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. trenja sa • • • • kostima itd. od potresa. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. • Služe za zaštitu CNS-a. udara. Ispod nje je pia mater. bogata krvnim sudovima. 2011.

117 .Zadnji mozak FPPS .Okt. 2011.

118 . disanje. • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. 2011. FPPS . gutanje.Okt. probavu.

Okt. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. a ima i neke parasimpatičke funkcije.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. sluhu. između ostalog iz dve strane mozga. • • • FPPS . Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. 119 . U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. 2011.

a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). položaj tela u prostoru. finu mišidnu koordinaciju. 120 . FPPS . 2011.Okt. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. ravnotežu i druge motorne. On čini oko 10% mase mozga.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija).

ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela.Okt.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. 2011. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. 121 • • . • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. ali gubimo koordinaciju. FPPS .

• cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta.Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . • kao i u emocijama. 2011.Okt. • učenju i proceduralnoj memoriji. 122 .

2011. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. • Substantia nigra se. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. takođe. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. 123 . FPPS . • Dakle . • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla.Okt.

prenosi čulne informacije između velikog mozga. • Opsesivan. 2011. 124 • • . malog mozga. FPPS . ritualistički i paranoidan. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije.Moždano stablo • Čine ga pons (most). Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. kompulsivan. umor. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. uriniranje i defekaciju.Okt. seksualnu aktivnost).

FPPS . 2011. hipokampus i amigdale).Okt. 125 .Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr.

Okt. 126 . čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . 2011.Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem.

a nalazi se u centru • • mozga.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. FPPS . relejni sistem mozga. Osim toga. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). spavanju i svesnosti. Učestvuje i u prenosu motornih signala.Okt. zajedno sa retikularnom formacijom. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. 2011. Učestvuje u kontroli budnosti. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. 127 • • • . u visini očiju i ima dve polutke. kao i razne zone neokorteksa međusobno.

Hypothalamus • Deo je međumozga. seksualne pobude. emocija i motiva. težak oko četiri grama. 128 . ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. • kao deo limbičkog sistema. veličine je zrna pasulja (ili badema). • Nalazi se ispod talamusa. 2011. bežanja. • 4F FPPS . učestvuje u kontroli napada. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga.Okt.

krvni pritisak. puls. žeđ. FPPS . a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point).Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). malo i sporo. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri.. telesnu težinu.Okt. glad. 2011. cirkadijalne ritmove itd. 129 . To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. telesnu temperaturu.

Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. FPPS .Okt. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. 2011. Osim diencefalona. 130 . nego funkcionalna.

šta i kada nam se dogodilo. Preciznije. 131 . 2011.Okt. simetrično. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. u svakoj hemisferi po jedan. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. ma koliko ih često viđali. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. ali ne prepoznaju nove osobe. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama.

• Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. FPPS . u svakoj hemisferi.Amygdala • grupa jedara. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. u obliku badema. 132 .Okt. 2011. dužine oko 2. • Nalaze se na vrhu hipokampusa.5 cm. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom.

Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. FPPS .Okt. • na primer. 2011. 133 . To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. Kad se snima mozak. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. • Primer. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena.

ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. pa se čak naziva i cingularni korteks. izgleda. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. FPPS . limbički sistem. bes iz koga ne možemo da izađemo. tvrdoglavost. emocije.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. nekooperativnost itd. • empatija itd. • široki dijapazon autonomnih funkcija. • donošenje odluka. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. • Dakle. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. tj. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. 134 . pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. koja • • prekriva corpus callosum. 2011.Okt.

a u zadnje vreme i u lečenju depresije. zadovoljstva. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. 135 . zavisnosti FPPS . a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. u ovom slučaju ka septumu. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. strahu. placebo efekta itd.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). strah.”. smeha... 2011. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. bes.Okt. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. straha.

136 .Limbički sistem FPPS .Okt. 2011.

Okt.Veliki mozak. 137 . cerebrum ili telencephalon FPPS . 2011.

U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. 138 . cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. 2011. osim kore. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu.Veliki mozak.Okt. prva i druga. FPPS . Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. Sivu masu velikog mozga čini. aksoni i dendriti. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom.

• Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. tj.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. pokazuju razlike u funkcionisanju.Okt. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. npr. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. Postoje i ipsilateralni putevi. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. iz očiju i ušiju. 2011. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. 139 . FPPS .

FPPS . sa obe strane talamusa.Okt. 140 . Povezuju moždano stablo. limbički sistem i korteks. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. 2011. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge.

Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4.5 mm. a neuroni čine oko 19% mozga. svest. ispeglana. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. jezik. percepciju. 141 • • .Okt. FPPS . 2011.5 mm. Njena masa čini oko 80% mase mozga. mišljenje. Čine je tela neurona (zato je siva). Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. pažnju. • • • prosečno 2.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 2011.Okt. 147 .

dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija).Okt. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. 2011. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. Naime. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. ispred motornog korteksa. • FPPS .Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). 148 . u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. Za mnemoničke svrhe. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks.

• Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. FPPS .Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. levi različito od desnih. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. odlučivanju. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. prosuđivanju preferencija i sl. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. nagađanju. ali ne i fizičke karakteristike okoline. 149 . 2011. proceni rizika.Okt.

Frontalna lobotomija FPPS . suđenje. 2011.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. Osim promena u ličnosti.Okt. Oštedena je i kompleksna motorika. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. • • • • • 150 .

Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. nemaju nagle padove u memoriji. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. 151 . gube snagu u nogama.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. FPPS . pa osobe izgledaju sebične i neosetljive.Frontalni korteks . imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. 2011. Slab socijalni uvid. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. perserveriraju. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. ne brinu se o sebi. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. rade nešto samo ako im se naredi. Na primer. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. ali je memorija trajno slaba. Apatični. pažnja im je slaba i kratka. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive.Okt.

došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. masovno krvarenje u mozgu. apsces. FPPS . g. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. 152 . 2011. bilo je puno slomljenih koštica.Slučaj “Phineas Gage” • 25. pomeranja poluge tokom vađenja itd.Okt.

2011.Phineas Gage FPPS .Okt. 153 .

2011. 154 .Okt.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .

neozbiljan. vulgaran. Nakon oporavka: naprasan. tvrdoglav. odlučan. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. • • • • • efikasan. obziran..Okt.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. 2011. staložen.. 155 . bez poštovanja prema drugima. kapriciozan.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . pouzdan.

dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže. ali ne može da formuliše FPPS . 156 . i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. 2011.Okt.Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere.

157 .Okt.Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. vrlo sličan senzornom FPPS . 2011.

2011.Senzorni homunkulus FPPS . 158 .Okt.

2011.Okt.Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS . 159 .

pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom. nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. 160 . čak i vlastito FPPS .Okt. 2011.

161 . koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS .Okt.Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. dolazi do Wernickeove afazije. 2011. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena.

162 . 2011.Okt. V3. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS .Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2.

niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. FPPS . • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. Međutim. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. ali ne mora biti u svim procesima.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. 163 .Okt. očiju i ušiju. 2011. srce i jetra).

ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. 164 . a neke desnu šapu.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara.Okt. 2011. FPPS . a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze.

Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). 165 . a produkcija govora je isključivo u levoj. kod velike vedine ljudi. • 85%-90% ljudi je desnoruko. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). ali besmisleno. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. • Što se tiče jezika. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. što znači da im je dominantna leva hemisfera. ne ošteduje govor. FPPS .Okt. 2011. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi.

Okt. mentalne rotacije. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. 166 . kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. pokreta itd. prostornih odnosa. 2011. nobelovac Sperry je 1964.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. kao retardirana. tj. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. Ona postaje nema i autistična. nego obrnuto. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. FPPS . • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve.

FPPS . a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. ljut na ženu. 2011. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. pacijentu se leva ruka borila protiv desne.Okt.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. digao je levu ruku da udari ženu. 167 . a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent.

168 .Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. 2011. FPPS . levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”.Okt.

crta jedno. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. ali u stvarnom životu de pomerati oči. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. nacrtade testeru Dakle.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . 169 .Okt. 2011. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema.

• popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. FPPS .Okt. 170 . kad deluju razdvojeno. dok je desni vizuelno-holističan. • „leva ličnost“ je aktivna. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. dok je desna više na zemlji i emocionalna. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. a na drugom vizuelno-holistički. 2011. apstraktan i orijentisan na bududnost. konkretan. kontrolisana i emocionalno uzdržana. posebno trodimenzionalnim. bolji u vizuelnim manipulacijama. orijentisan na sadašnjost. • „levi stil“ je verbalno-analitički.

• Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. a “desni mozak je stvaralački. jedan za drugim. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. holistički. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. FPPS . naučnički”. npr. 171 . • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže.: “levi mozak je analitičan. a desna hemisfera to radi paralelno. serijski. simultano. matematički. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. deo po deo. pesnički. 2011.Okt.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički.

FPPS .Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. a mač i koplje u desnoj itd. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju.Okt. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. 172 . pa su ih majke uvek nosile levom rukom. 2011. a desna je služila za bacanje.

• Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti.Okt. 173 .Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. dakle asimetrično. vezano za položaj u prostoru. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. • Vedina u zadnjem tromesečju. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. leže glavom nadole. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. 2011. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. u materici. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. FPPS . leđima napred.

Okt. • Prilagođavanja sredini. uslovima. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti)..Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). Jill Bolte Taylor FPPS . • Slučaj dr. moždanog udara) itd. 174 . • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga). 2011. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede..

2011. 175 .Okt. • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno.

Okt. 2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 176 . imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .

2011. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 177 .Okt.

Okt. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. 178 . na standardnim mestima. 2011.Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS .

2011. simetrična distribucija. pozadi kod dece. talasi niske amplitude budan/tokom rada.Okt. pospanost. zaposlen ili anksiozno razmišlja.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. obe strane. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. bebe mala deca. veća amplituda na dominantnoj strani. najbolje frontalno. aktivan. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. 179 . centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS .

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

• • FPPS . kroz talamus do senzornog korteksa. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. 2011. 185 . preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina.Okt.

nisu “centralno modulisani”. FPPS . • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. • Nevoljni su. svega 40 ms). bezuslovnih refleksa. • Drugim rečima. tj. 2011. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. 186 . • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”.Okt.

FPPS . levi i desni. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. 2011. 187 .Okt.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. • Trbušni (ventralni) je motorni. eferentni – od moždine ka telu. aferentni – od tela ka moždini.

188 .Okt.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS . 2011.

.Okt. . skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. tj. a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. FPPS .Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. 2011. tj. 189 .

jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno.Okt. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. prilično autonoman. Svaka ganglija pobuđuje više organa. u nekom iznosu.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. 190 . FPPS . sa leve i desne strane kičme. 2011.

FPPS . Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema.Okt. 191 . 2011.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. • Npr. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču.

a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). bilo kakvog naglog poremedaja.Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. 192 • • . a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS .Okt. aktivira se simpatički deo. 2011. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”.

Okt. 2011.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS . usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 .

Endokrini sistem – hormoni .

• Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. 195 . odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. 2011. ambiciju i bes – kolerici. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde.Okt. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. Po toj podeli. • Postoje i egzokrine žlezde. luče u krv. kao što su suzne. pljuvačne ili znojne. FPPS . • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost.

196 . FPPS .Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). . 2011.Okt. .

sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. • Nervi prenose brzo. prijem programa nije vremenski precizan. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. FPPS . 2011. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. • Zna se ko je uputio poziv. 197 . • program se u obliku talasa emituje na sve strane. čuvaju je i luče kad je potrebno. svaki se uključuje u program ako prima te talase. hormoni sporo.Okt. prijemnici su raštrkani po telu.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. a hormonskih dugo. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos.

2011. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. u krv.Okt. FPPS . 198 . • • • svaka svoj. oni ga uvlače u deliju. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone.

2011.FPPS . 199 .Okt.

Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. 2011. FPPS . za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa. kontroliše je hipotalamus. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. 200 .Okt. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija.

masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast.Okt. . TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. 2011.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. indirektno. preko kontrole metabolizma belančevina. mlečne žlezde FPPS .

preko čula. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda.Hipofiza i stres • stresna situacija. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. 2011. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. FPPS . • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. primarni stresni hormon u našem telu. aktivira mozak.Okt. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). između ostalog i hipotalamus. 202 . koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol.

mišidnu slabost. umor. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. anksioznost. proizvodnju belančevina itd. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. nadražljivost. 203 . • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom.Okt. FPPS . usporenost. glavni hormon je tiroksin. gubitak težine.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. 2011. a • • preko toga rast i razvoj.

Okt. 2011.Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex). energiju i reakciju na stres. 204 . • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). • Moždina i kora luče različite grupe hormona. FPPS .

FPPS .Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. reakciju na upale i alergije. krvni pritisak.Okt. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. kada se sprema veštački. jedan od hormona stresa. glukokortikoid. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. • Kortizol. najviše rano ujutru. 2011. 205 . • luči se stalno. najmanje nodu. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija.

206 . važnih za pripremu tela za odgovor na stres. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH). 2011. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. FPPS .Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena.Okt. • Kortizol izaziva niz promena u telu.

Po sastavu. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. a u sklopu reakcije na stres. ova dva hormona su vrlo slični.Okt. 2011. FPPS .Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. adrenalin. ali razlike u dejstvu postoje. 207 . • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje.

budnost. nagon. povedavajudi krvni pritisak i puls. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. pobudu. 2011.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna.Okt. kao neurotransmitera. motivaciju. ali nema psihoaktivni efekat. više nego hormonska. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. emocije. • Međutim. 208 • . gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. FPPS .

) Utiču na razvoj i ponašanje..) Estrogene (estradiol...... 2011. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron.) i progestine (progesteron.. glad. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike..Okt. 209 . a s time i poletnost.Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi. FPPS ...

Okt. FPPS . .NS. ES i IS • Nervni. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. 210 . • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. a pozitivne ga jačaju. . 2011. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. endokrini i imunološki sistem su povezani.

Evolucione i genetske osnove .

Nema mesta za sve. hrane i mesta za život. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene.Pet Darvinovih principa evolucije 1. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. 2011. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti.Okt.Varijacija. zato postoji nadmetanje oko parenja.Nasleđivanje. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. FPPS .Nadmetanje. 212 .

213 . svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. Prirodno odabiranje.Pet Darvinovih principa evolucije 4. Adaptacija. Kao rezultat prirodnog odabiranja. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli.Okt. 2011.

FPPS . evolucija se obavlja na genima. 214 . nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. tj. 2011.Okt. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava.Evolucija • Evolucija je promena. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. tokom vremena. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. Uticaji koji su opstali.

Okt. 2011. 215 .Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. a geni čine “našu ljudsku prirodu”. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. • osedamo. FPPS . odnosno da se: • ponašamo. • pa i da mislimo na određeni način.

• Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. 216 . hemijski agensi. • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd.Okt. 2011. FPPS . a neke mogu biti takve da se prenose na potomke.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. virusi). zračenje.

2011.Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu. 217 . Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti.Okt. FPPS .

• Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste.Okt. FPPS . • genetski. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. • Nasleđe je “istorijsko”. 218 . 2011. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji.

Okt. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS .Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. odnosno broj ženki sa kojima se pari. 219 . • Kad se radi o mužjacima. 2011. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. • Ipak. rođenje magarca je reproduktivni uspeh. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke.

pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. 2011.Okt. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. Mi pomažemo najbližima. čak i ako jedinka roditelj živi krade. 220 .Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. Time ugrožavaju svoj život. a ne samo dece. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. nego i drugi srodnici. FPPS . ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. • Selekcija srodnika .jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. • inkluzivna podobnost .

Okt. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. • Srpasta anemija. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. Sluz. znoj. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. 221 . nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Eritrociti imaju srpast oblik. 2011. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS .

statusom u grupi koji jedinka ima. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi.Okt. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. 222 . • Međutim. frustracijom. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. 2011. isto kao i nivoom serotonina. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS .

bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. što znači da imaju vedu uspešnost parenja. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni.Okt. 223 • • . 2011. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti.

Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. 224 . Pojam „podobnosti“. recimo.Okt. zašto su ljudi agresivni. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. obično izaziva konfuziju kod ljudi. FPPS . to je postavljanje hipoteza. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. zašto iskazujemo emocije itd. 2011.

ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). 225 .Okt. 2011. a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro).Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS .

ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. porodica. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. sagledati podatke sa svih strana FPPS . 2011. empatija. • Npr.Okt. moda. 226 . ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji.

• genetska azbuka počiva na bazama. timin. 2011. • Nukleotidi su slova genetske azbuke. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. • Baze su vezane za molekule S (šedera). Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P).Okt. 227 . što znači da genetska azbuka ima 4 slova. guanin i citozin (ATGC). FPPS .Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi.

Ljestve su spiralno uvijene u desno. FPPS . • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). a prečage čine parovi baza. 2011.Okt. a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. 228 .

Okt. 229 . 2011.Dvostruka spirala i nukleotid FPPS .

230 .2 do 2. prvi. iz svih hromozoma. Nukleotidi • • su dugački 0.DNK • “Ljestve” su široke 2. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . iznosi oko 1.6 nm (10-9). ali najvedi hromozom. Zato ukupna dužina DNK čoveka.8 m.3 nm. ima 220 miliona parova baza.Okt. 2011.

Okt. sastavljen od niza nukleotida. namenjenu replikaciji pri deobi delija. 2011. FPPS . 231 . U čoveka. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. održavanju DNK i vedinom nepoznatu. Mnogi geni različitih živih bida su isti.

Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. • ipak. 2011. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. nasleđivanjem.Okt. 232 . • Ali ne svi. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. FPPS . osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja.

Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu.Okt. 233 . • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. start i stop reči-kodoni. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. bilo je sve jasno.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. 2011. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. • • • • • nukleotidi kao slova. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. plus tzv. pa je odgovor tri slova. a kodoni kao reči tog jezika. FPPS . Dakle. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline.

FPPS . • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu.Okt. dakle i gene. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. 2011. 234 . • Međutim.

znatno manje od 100. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. • Određene su “reči” njegove azbuke.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi.Okt. FPPS .000 koliko se očekivalo. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. 235 . • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. 2011. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. odnosno sekvence nukleotida.000 gena. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi.

Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. • Genotip se vidi samo iz DNK. FPPS . 236 . a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. 2011. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. • Genotip stičemo rođenjem. recimo zbog interakcije gena.Okt. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. • Fenotip je skup osobina jedne individue. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. može se redi sledede.

ali ne i od razlika u transmiterima. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. Gen može imati više varijanti. 237 . genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. recimo pigmenta za boju kose).Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). FPPS . 2011. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. formi ili alela. Međutim.Okt. put od proteina do ponašanja je vrlo dug. Na primer.

lakoda da se plane. 2011. Sve u svemu. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. FPPS . Zatim.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. nego zajedno sa drugim sistemima. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. 238 • • . onda ved možemo poverovati u taj članak. koji je to gen. a kod osoba koje nisu. nego samo da postoji korelacija. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. daleko je od gena do ponašanja. preuzimanje previše rizika itd.Okt. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. recimo serotoninergičkim.

Ako su obe kopije gena recesivne. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. 239 . kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. osobina de se ispoljiti. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja.Okt. Ako su obe kopije gena dominantne. 2011. osobina de se ispoljiti. FPPS .

• Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. gen za crne oči je dominantan.Dominantni i recesivni efekt • Npr. 240 . 2011..Okt. a za plave recesivan. FPPS .

241 . FPPS . Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. godine. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. 2011. potrebna su oba roditelja). Teško ošteduje mnoge motorne funkcije.Okt. govor i memoriju. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30.

2011.Okt. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. makar i recesivni. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS .Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. kod muškaraca. paru. 242 .

konstruiše • • • genom.Okt. oni moraju biti tako građeni. 2011. Dakle. Kako je to sprovedeno? FPPS . Da bi organizmi bili adaptabilni. suština živog sveta je adaptabilnost.Nasleđe-sredina. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. 243 • . na osnovu fenotipa. priroda-odgoj • Evolucijom se. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu.

Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. koji je obično protein. 244 . • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. a ponekad i RNK.Okt. 2011. FPPS . Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda.

ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. 245 .Okt. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. FPPS . 2011. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja.

a koji ne. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. a koje nisu proistekle iz promene DNK. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. FPPS .Okt. 2011. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. Ključni adut epigenetike je epigenom. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. tj. 246 . ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. koji geni de se iskazati u fenotipu. Epigenom se nalazi izvan genoma. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti.

Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. a druge da aktiviraju tokom života.Okt. 2011. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. • za DNK važi centralna dogma. FPPS . • Na osnovu epigenoma se. izloženost toksinima i stres. a druge ostavlja aktivnim. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. u zavisnosti od životnog iskustva. ali za epigenom ne. verovatno. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. fizička aktivnost. matične delije diferenciraju u ciljne delije. koji • čine drugi genetski sloj. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. tako što neke gene prigušuje. 247 .

mogu da osude našu decu na skradeni život.Epigenetika • epigenom se reprogramira. • Pušenje. možemo preneti na naše dete. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. posebno ako nam se dogode rano u životu. FPPS . mnogo pre nego što su začeta. Tako nestaje vedina oznaka. koje modifikuje naš epigenom.Okt. Zahvaljujudi njima. resetuje. 2011. 248 . neko životno iskustvo. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. previše jela ili stres. ali su neke u stanju da prežive.

Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. 2011.Okt. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. 249 . koji imaju isti genom. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. zbog koga mogu da imaju različite osobine. nasleđivanja psihičkih karakteristika. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS .

Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. Tokom razvoja. a drugi su otporni. kod drugih nije.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. a kod tredih je šarolik FPPS . a u drugima ne. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. 2011. 250 • • .Okt. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. Npr. a ne i kod drugih. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa.

uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . oni moraju biti nezavisni. što pretpostavlja aditivnost.Okt. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. 251 . pošto su G i E u interakciji.Interakcija gena i sredine • Npr. Da bi neki činioci bili aditivni. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. 2011.

ima poznatu genetsku osnovu. 2011. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. FPPS .Okt. recimo. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. 252 . drugi ima svega 50% šanse da oboli. Međutim. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. ako jedan MZ blizanac oboli.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. Međutim. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. • Dijabetes. • Slično važi za shizofreniju. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. odnosno kvantitativno. ona se nasleđuje poligenski.

što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. kokoš ima gene za zube. 2011.Okt. FPPS . ali su oni prigušeni. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. • Na primer. Jedan gen može da prigušuje druge. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. 253 • • • . Vedina naših osobina je poligenska.

našim genotipom. posla itd. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. 2011. jednim delom. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. drugova. Izbor bračnog partnera.Okt. 254 . U celini. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. sve to je uslovljeno.. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. FPPS .Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu.

Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. mogu da stvaraju sredinu za decu. 2011. FPPS .Okt. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. a ljudi mogu i da je menjaju. 255 . • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. ili je prilagođava sebi. • roditelji. prema sebi. a ne samo da im prenose gene. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. takođe. nego genotipa.

• • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. 256 .Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. ali je interaktivnost genetski programirana. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). sredine i ponašanja. 2011. ali u kompleksnoj interakciji. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). FPPS . Npr. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some.Okt.

257 . 2011. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS .Okt.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. bihejvioralna genetika. molekularna genetika. bihejvioralna neuronauka. komparativna biologija i sl.

2011. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . 258 . odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini.Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko.Okt.

Okt. npr.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable. pol • Npr.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.47 FPPS . 259 .60 • Brada/sestre = 0. 2011.

FPPS . 260 . 2011.Okt.

2011.Okt. 261 .FPPS .

45 262 FPPS .36 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.25 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.Okt.80 0.40 0.31 0.25 0. 2011. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.70 0.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.60 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.28 0. .

može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. 263 . 2011.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS .Okt. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr.

Okt.-KRAJ – FPPS . 264 . 2011.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful