Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. FPPS . 2011. 7 .Okt.

razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. 2011. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. imamo imunološki sistem. Kao i ostali. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. niti smo ih sami stvorili FPPS . U njima nismo napredovali. 8 .Okt.

kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom.Nervni sistem • Ipak. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim.Okt. pisali. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. komponovali ili svirali. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. FPPS . ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. 9 • • . Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. 2011. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. Sve se uklopilo – misli i osedanja.

2011.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS ... 10 . vezivno tkivo.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija.Okt. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi.

i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . 2011. tanji od svetlosti. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona.Okt. 11 • . na hemijski način Međutim.

12 . pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. • neuroni imaju telo. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson).Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. FPPS . koje su nezavisne strukturno.Okt. metabolički i funkcionalno. 2011.

Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. 2011. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .Okt. 13 .

2011. 14 .Okt.Građa tipičnog neurona FPPS .

Okt. 15 . • Mitohondrije u kojima se pravi energija. neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto. 2011. zato “siva masa” FPPS .Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. i druge • Za razliku od drugih delija.

Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona. 2011.Okt. 16 . da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS .

2011. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS .Okt. trnova. 17 .Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka.

2011. koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona.Okt. na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. završetak u obliku dugmeta FPPS . 18 .

2011. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS .Okt. može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. na koju se prenosi impuls iz aksona. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. 19 .

tanki i spori (5m/s) • MS. 20 . dugi i vrlo brzi.Okt. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. 2011. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. bolesti ga ošteduju – npr. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava.

u čulima. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. 2011. FPPS . 21 . eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni.Okt. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. mišidima. bipolarni. imenu osobe koja ih je prva uočila itd. endokrinim žlezdama.

• Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. Obično su u CNS-u. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . obično od senzornog ka motornom neuronu.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. 2011. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama. Obično su u čulima.Okt. CNS-u. 22 .

uzimaju se kao standardan tip neurona. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. FPPS . 23 . 2011. a ima ih u oku.Okt. nosu. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. Multipolarni neuroni. 2. uvu. a s druge aksonsku (otpremnu). Vrlo su brojni. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. Retki su i služe kao interneuroni. 3.Tipovi neurona 1. Služe kao motorni i interneuroni.

vršnog dendrita. ali i iz posebnog produžetka tela. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS .Okt. 2011. a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. 24 .Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije.

Piramidalni neuron FPPS .Okt. 2011. 25 .

Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .Okt. 26 . 2011.

27 .Okt. 2011.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS .

Razni oblici neurona FPPS . 28 . 2011.Okt.

– variraju od neurona do neurona . propusnost sinapsi. 29 .Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. osetljivost na neurotransmitere itd. oblik akcionog potencijala. . a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. . U tom pogledu. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija.Okt. 2011. diversifikacija i organizacija FPPS .

a senzorni do 1.Okt. 2011.5 m FPPS . 30 .Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.

Prenos signala .

Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. 32 .Okt. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS . 2011.

u protoplazmi. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. FPPS . puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. • U unutrašnjosti neurona.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. 33 . postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. glukoze i sl. negativno naelektrisanih molekula proteina. 2011.Okt. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-).

protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV. 34 .Okt. 2011. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS .Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama.

35 . Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. 2011. postoje • pasivni natrijumovi. K+ kanali ili kapije. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS .Okt.

2011. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . 36 . tj.Okt.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje.

• Joni Na+ pohrle u akson. 2011. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. oko +40mV.Okt. FPPS . tj.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. 37 . ona postane propustljiva za jone Na+. a ova faza se naziva depolarizacija.

Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. 2011. a kanali K se otvaraju. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika.Okt. 38 . • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. ali na jaču draž. FPPS . • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju.

2011.Okt. 39 .Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS .

2011. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle.Okt.Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. 40 . draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. FPPS .

akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. koji koriste zubari. Ceo proces se ponavlja. 2011. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. prekidi u mijelinskom omotaču. kao iskra. ne gubedi intenzitet. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. tzv. FPPS . Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. 41 .Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). • • • • Lokalni anestetik novokain.Okt. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. tj.

Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.bris.ac. 42 . 2011.html FPPS .mcgraw- hill.Okt.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.youtube.

000 sinapsi. presinaptički deo – aksonska kvržica 2. između ove dve. ali najčešde ih imaju 5-10. 43 .Okt. sinaptički prorez/pukotina. 2011.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1. postsinaptička membrana sa receptorima 3. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS .Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100.

Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. jednostavne i brze (npr. sporije su (imaju kašnjenje od 0. jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). imaju kompleksan način prenošenja. FPPS . šire su (oko 20nm).Okt.5 ms). ali se danas zna da nisu ni toliko retke. ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). Ima ih manje od hemijskih. 44 . 2011.

45 .000x FPPS . 2011.Okt.Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.

46 . mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera.Okt. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. 2011.

što se naziva hiperpolarizacijom membrane.Okt. receptor se “otvori” za prolaz jona. 2011. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. 47 . FPPS . • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane.

Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen.Okt. 2011. 48 . FPPS . Dakle. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK.

ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.000x 49 . presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.Okt.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS . 2011.

FPPS .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. nego su to njihovi receptori. 2011.Okt. 50 • • • • • . Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. obično na više njih. a za GABA inhibicijski. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. Ipak. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). što dovodi do depolarizacije membrane. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori.

sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal.Okt. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. FPPS . 51 . • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja. 2011.

nego kontrolisan iz više izvora.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. podložan iskustvu FPPS .Okt. 52 . podložan uslovima i što je posebno zanimljivo. 2011.

za dopamin. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). 2011. na primer. FPPS . • Poznati su brojni agonisti. za serotonin poznati agonisti su droge LSD.Okt. meskalin i psilosibin. neurotransmiter. 53 . Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. od kojih je samo jedan prirodan. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd.

• Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. Dok je antagonist vezan za receptor. razni agonisti i antagonisti su. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. istovremno. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. sa malim molekulama. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. hlorpromazin i drugi).Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. ali ga ne otvara. FPPS . 2011. Međutim.Okt. • Na primer. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. neurotransmiterima. Antagonist acetilholina je atropin. pa i poznati afrodizijak johimbin. nego • blokira pristup drugim agonistima. 54 . tj. droge).

2011.Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS .Okt. 55 .

sumanasinc.Okt.mcgrawhill.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.html • http://www.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.h tml FPPS . 56 . 2011.

Okt. 57 . a povezani su FPPS . 2011.. u kakvoj su interakciji sa lekovima. aktivnostima. molekularne.. raspoloženjima. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. hranom. širenja.

Glutamat Histamin. FPPS . .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini.Okt. . inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. . .. 58 . 2011. .

pa je glutamat najprisutniji transmiter. • Dejstvo mu je brzo.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. 59 . pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. • Deluje i kao neuromodulator. pogoduje epilepsiji. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. 2011.Okt. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. • Luče ga piramidalne delije. • Ako ga ima premalo. FPPS . ako ga ima previše.

i uzrokuje mišidne konvulzije. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. FPPS . pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. epilepsije. smanjujudi anksioznost. Sintetiše se iz glutamata. Dobro proučena. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. interakcije i protivrečna dejstva. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema.Okt. 60 . • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. 2011. Ima mnoge uloge.

Nađen je u hipokampusu.Okt. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. FPPS . 61 • • . posebno u • • somatskom NS. 2011.

Okt. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. 2011. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. • kurara. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). 62 . FPPS . koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. otrov južnoameričkih indijanaca. kao i u autonomnom NS.

Okt. • Oni deluju komplementarno. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. FPPS .Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. ali i antagonistički. 63 . 2011. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna.

Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. Pojačava budnost i spremnost. a suprotne su funkcijama dopamina. 2011. FPPS . 64 .Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT.Okt. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a.

Okt. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. 2011. • sintetiše se iz triptofana. • postoji u telu i kao hormon. • Osim kod životinja. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. pod imenom raphe nuclei. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. gde učestvuje u peristaltici. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. 65 . najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. FPPS .Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu.

apetit. osetljivost za bol. fenilalanina i leucina. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. 2011. bez njega se ne osedamo dobro. koji postoji u urmama. Utiče na pobudu/spavanje. raspoloženje. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije.Okt. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. seksualnu funkciju i drugo.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. FPPS . • potreban je pravilan odnos triptofana. 66 . a triptofana ima u proteinskoj hrani.

ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. tako da on ostaje duže u sinapsama.Okt. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. • droga LSD imitira serotonin. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. sirup protiv kašlja. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. impulsivnošdu. samoubistvom. alkoholizmom. kokain. amfetamini. 2011. • Antidepresivi. 67 . odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola.

• uzimanje triptofana.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. napadi panike. poremedaji apetita. bipolarni poremedaj. PMS. • energična telesna aktivnost. Nesanica. 2011. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. gojaznost. 68 . agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema.Okt. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. anksiznost. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). alkoholizam. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . bulimija.

FPPS . 2011. u smislu da je ono kod žena slabije. • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. 69 .Okt. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom.Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema.

2011.Okt.Strukturne formule dopamina. noradrenalina i serotonina FPPS . 70 .

Okt. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . azota. samo u jednoj hidroksilnoj grupi. 2011. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin.Strukturne formule dopamina. 71 . • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. kiseonika i vodonika. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata.

tenzija. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS .Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. 2011. 72 .Okt. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. strepnja.

Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin.Okt. služi za proizvodnju tirozina. takođe jedna od aminokiselina. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. FPPS . bolest fenilketonuria). 73 .Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. 2011.

neki proizvodi soje. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. Dopamin postoji i kao hormon. jaja. mleko. FPPS .Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. kada su u istoj hemisferi. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. 74 . 2011. kao i neki orasi i semenke.Okt. a luči ga hipotalamus.

75 . koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. • • • serotonina i noradrenalina.Okt. Antagonisti dopamina. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. kao što je haloperidol. FPPS . na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. 2011.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina.

na prvom mestu nucleus accumbens. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. • corpus striatum. 76 .Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. FPPS . • limbički sistem. 2011. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije.Okt.

2011. 77 .Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS .Okt.

Okt. a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. a vodedi je za radnu memoriju FPPS . 78 . 2011.

što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. Desna hemisfera je. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. 79 . 2011. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. naprotiv. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. • On snažno usmerava ka cilju. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . posebno za telesna čula.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. vezana za čula.Okt. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija.

2011. • Osedanje za ljude. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. motivaciju. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS . socijalni odnosi. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. 80 . mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema.Okt.

2011. 81 .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin.Okt. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. vradamo se „po još“ FPPS . • dopaminergički sistem stvara prijatnost. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje.

Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). 2011. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. On potkrepljuje. Takođe. ali stvaranje navike se obavlja negde drugde.Okt. ali nije neophodan da bi se naučilo. 82 . FPPS .

• Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. FPPS . Huntingtonovom bolešdu. autizmom. 83 . pažnje i rešavanja problema. manijom. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu.Okt.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. 2011. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. shizofrenijom. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti.

2011.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. u jednom trenutku. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti.Okt. koristedi spoljne agense kao što je droga. FPPS . konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. Nakon više uzimanja. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. 84 . Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe.

• mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. FPPS . 2011. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. do nekoliko minuta.Okt. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni.Neuromodulatori. 85 . • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone.

aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju.Okt. Kada se ključ i brava poklope. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. • Dakle. FPPS .Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. 2011. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. a • čim se to desi. prostorno ili vremenski. 86 . Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”.

• Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. ili može primiti signal od više neurona. npr. U oba slučaja. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. FPPS . Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. Na+ za ekscitaciju. 2011. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. okida se akcioni potencijal u aksonu B. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. tako da je prenos impulsa kratak i tačan.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona.Okt. preko više mesta (sinapsi). a sinapsa je spremna za slededi impuls.za inhibiciju. 87 • • • • • • • . ili Cl. one izazovu lučenje neurotransmitera. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje.

ali to nije zbog zamora FPPS . nervnim centrima. adaptacija čula).Okt. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. 88 . posebno u sinapsama. 2011.Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

ružičasta. Hrani se (i hladi) krvlju. • oko 20% krvi.4 kg. FPPS . Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. teška oko 1.encephalon • meka.Mozak . • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. a u tome verovatno ima ulogu i likvor. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). 94 . 2011. želatinozna masa.Okt. • • sastavljena vedinom od masti. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta).

razgrađujudi bakterije.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. S druge strane. ako nedostaje neki neurotransmiter. mrtve delije i druge nepoželjne objekte. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. 95 .Okt. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga.Mozak . 2011. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. FPPS .

npr. kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). 96 .Okt. FPPS . 2011. Neurona izvan mozga ima znatno manje. nekoliko milijardi. od toga oko milijarde u kičmenoj moždini.

2011.Okt. koji deluje na hipofizu. 97 . koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa.Mozak . a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava.encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu.

53.26.06.71 slededi je delpfin = 0. 98 .19.. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.Veličina mozga . pa šimpanza = 0. slon = 0. mali glodari 0.komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela.Okt... • FPPS .. 2011...

Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .Okt. 2011. 99 .

počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. srednji i prednji mozak. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. 100 . a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . 2011.Razvoj mozga • Iz ektoderma.Okt. 3-4 nedelje od začeda.

emocionalna i druga iskustva. da bi se pravilno razvila.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani.Okt. 101 • • . 2011. U njima jedinka mora da doživi čulna. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. jasno povezani. motorna. FPPS .

povedanja broja puteva. Otprilike. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. brzo raste prvih • • • • pet godina. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. do kraja života.. FPPS . Nakon 20. svake sekunde umre 5 neurona.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. 2011. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. najveda je u dobi 18-30 g.5kg pri rođenju. a kasnije opada. godine. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). na dva mesta u mozgu. povedanja broja glijalnih delija itd. mijelinizacije.Okt. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. 102 .

bazalne ganglije itd. 2011. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. funkcionalna.. 103 . • sive (i crne) strukture moždanog stabla. FPPS .Okt. • kora (cortex) velikog mozga. s obzirom na građu itd. • bela masa – mijelinizirani aksoni. razvojna i evoluciona. hipotalamus. • sive strukture velikog mozga: talamus.

FPPS . • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). • bela masa. 2011.Okt. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • telencephalon – moždane hemisfere. • bazalne ganglije. • mesencephalon – srednji mozak. • moždani korteks.Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. 104 .

ventralni – prema dole. vertikalno.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. medijalni – smešten u sredini. bazalni – pogled odozdo. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. 105 . 2011. lateralni – smešten na strani. koronalni presek – presek mozga poprečno. vertikalno. donji ili na dnu. gornji ili na vrhu. bočno. na bazu mozga.Okt. FPPS .

Okt. 2011.FPPS . 106 .

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

koji su međusobno povezani. neokorteks. FPPS .McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. • oko njega je stari mozak sisara. koji reguliše naše više intelektualne procese. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. 2011. vlastitom subjektivnošdu. a ne prema lokaciji. mozak gmizavaca. vrlo različite starosti.Okt. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. • na obodu je novi mozak sisara. u nama postoje tri mozga. koji kontroliše naše emocije. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. koji reguliše primitivno ponašanje. 112 . MacLean ga je nazvao limbički sistem. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka.

• cyngulate gyrus itd. 2011. hemisfere. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. • prednji ili veliki mozak. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema).Okt. • srednji mozak – mesencephalon. • limbički sistem. • amygdala. • medulla oblongata – produžena moždina. • hippocampus. • thalamus. siva masa.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • cortex – kora. • telencephalon. 113 . FPPS . • cerebellum – mali mozak. • pons – most. • bela masa • diencephalon.

koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. 2011. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga.Okt. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. FPPS .Moždane komore • Ima ih četiri. 114 . • Prve dve su daleko najvede. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima.

2011. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. smanjivanju težine mozga.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. Ima je ukupno oko 120-150ml. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. CST služi mehaničkoj zaštiti. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. 115 . FPPS .Okt.

tanka i fina ovojnica. FPPS . Ispod nje je pia mater.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. 2011. • Služe za zaštitu CNS-a. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. 116 . bogata krvnim sudovima. Ispod nje je arachnoidea.Moždane ovojnice . udara.Okt. trenja sa • • • • kostima itd. od potresa. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta.

Okt.Zadnji mozak FPPS . 2011. 117 .

• Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. gutanje. FPPS . 118 . • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. disanje.Okt. 2011.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. probavu.

sluhu. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. između ostalog iz dve strane mozga. a ima i neke parasimpatičke funkcije. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. 2011. 119 .Okt.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. • • • FPPS .

poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. položaj tela u prostoru. FPPS . finu mišidnu koordinaciju. On čini oko 10% mase mozga. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. 2011. 120 . Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija).Okt. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). ravnotežu i druge motorne.

Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. 121 • • .Okt. ali gubimo koordinaciju. FPPS . • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. 2011. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela.

• učenju i proceduralnoj memoriji. 122 . 2011. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta.Okt. • kao i u emocijama. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS .Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju.

Okt. 2011. • Dakle . 123 . • Substantia nigra se. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. FPPS . ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. takođe.

prenosi čulne informacije između velikog mozga.Moždano stablo • Čine ga pons (most). nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. kompulsivan. ritualistički i paranoidan. uriniranje i defekaciju. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije.Okt. 124 • • . • Opsesivan. seksualnu aktivnost). umor. 2011. FPPS . malog mozga.

FPPS .Okt. hipokampus i amigdale).Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. 2011. 125 .

čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS .Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga.Okt. 2011. glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem. 126 .

On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. 127 • • • . u visini očiju i ima dve polutke. FPPS . Učestvuje i u prenosu motornih signala. a nalazi se u centru • • mozga. zajedno sa retikularnom formacijom. relejni sistem mozga. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). Osim toga.Okt. kao i razne zone neokorteksa međusobno.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. 2011. Učestvuje u kontroli budnosti. spavanju i svesnosti.

• Nalazi se ispod talamusa. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. • 4F FPPS . bežanja. emocija i motiva.Okt. težak oko četiri grama. 128 . ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. • kao deo limbičkog sistema.Hypothalamus • Deo je međumozga. veličine je zrna pasulja (ili badema). učestvuje u kontroli napada. seksualne pobude. 2011.

Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. telesnu temperaturu.Okt. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. telesnu težinu. 129 . puls. krvni pritisak. cirkadijalne ritmove itd..Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. žeđ. FPPS . Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. 2011. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. glad. malo i sporo.

u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. Osim diencefalona. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. 2011. nego funkcionalna. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije.Okt. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. FPPS .Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. 130 .

131 . ali ne prepoznaju nove osobe.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. u svakoj hemisferi po jedan. ma koliko ih često viđali.Okt. šta i kada nam se dogodilo. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. simetrično. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. Preciznije. 2011. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije.

FPPS . • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. 132 . koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). dužine oko 2. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni).Amygdala • grupa jedara. • Nalaze se na vrhu hipokampusa.5 cm.Okt. 2011. u svakoj hemisferi. u obliku badema. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom.

To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. FPPS . U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. • na primer. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. 133 . 2011. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. Kad se snima mozak. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“).Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih.Okt. • Primer.

• Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. • donošenje odluka. koja • • prekriva corpus callosum. • Dakle. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. 134 . nekooperativnost itd. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. izgleda. • empatija itd. FPPS . prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. limbički sistem. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. pa se čak naziva i cingularni korteks. tj.Okt. • široki dijapazon autonomnih funkcija. 2011. tvrdoglavost. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. bes iz koga ne možemo da izađemo. emocije.

Okt. zadovoljstva. 2011. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. u ovom slučaju ka septumu. strah. bes. straha. zavisnosti FPPS . • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. a u zadnje vreme i u lečenju depresije. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma.. smeha. strahu. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. 135 . placebo efekta itd..”.

Okt. 2011. 136 .Limbički sistem FPPS .

cerebrum ili telencephalon FPPS .Okt.Veliki mozak. 137 . 2011.

2011.Okt. Sivu masu velikog mozga čini. prva i druga. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. FPPS . Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. aksoni i dendriti. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. osim kore. 138 .Veliki mozak. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore.

a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. npr. tj. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. 2011. FPPS . masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. Postoje i ipsilateralni putevi.Okt. iz očiju i ušiju. pokazuju razlike u funkcionisanju. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. 139 .

limbički sistem i korteks. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. sa obe strane talamusa. 140 .Okt. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. FPPS . 2011. Povezuju moždano stablo.

2011. a neuroni čine oko 19% mozga. Čine je tela neurona (zato je siva). 141 • • . pažnju. Njena masa čini oko 80% mase mozga.Okt. jezik. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. svest. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. • • • prosečno 2.5 mm. mišljenje. FPPS . ispeglana. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. percepciju.5 mm.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

2011. 147 .Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS .Okt.

u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta.Okt. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. 148 . ispred motornog korteksa. Naime. oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. • FPPS . Za mnemoničke svrhe. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. 2011.

proceni rizika.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. nagađanju. 2011. levi različito od desnih. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. 149 . odlučivanju.Okt. prosuđivanju preferencija i sl. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. ali ne i fizičke karakteristike okoline. FPPS .

Oštedena je i kompleksna motorika. 2011. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. • • • • • 150 . Osim promena u ličnosti. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. Frontalna lobotomija FPPS . njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. suđenje.Okt.

konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano.Frontalni korteks . pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. nemaju nagle padove u memoriji. FPPS .simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. gube snagu u nogama. Slab socijalni uvid. 151 . ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. 2011. ne brinu se o sebi. pažnja im je slaba i kratka.Okt. ali je memorija trajno slaba. rade nešto samo ako im se naredi. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. Na primer. perserveriraju. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. Apatični. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa.

pomeranja poluge tokom vađenja itd. bilo je puno slomljenih koštica. g. 152 . apsces. masovno krvarenje u mozgu. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848.Slučaj “Phineas Gage” • 25. FPPS . 2011.Okt. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo.

Okt. 2011. 153 .Phineas Gage FPPS .

2011. 154 .Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .Okt.

nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. bez poštovanja prema drugima.. Nakon oporavka: naprasan. tvrdoglav. pouzdan. staložen. kapriciozan. obziran.Okt. 155 .i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS .Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. • • • • • efikasan. odlučan. vulgaran. neozbiljan.. 2011.

2011. ali ne može da formuliše FPPS .Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere.Okt. 156 . i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže.

2011.Okt. vrlo sličan senzornom FPPS . 157 .Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus.

Senzorni homunkulus FPPS .Okt. 2011. 158 .

159 .Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS .Okt. 2011.

nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice. pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. 160 . 2011.Okt. čak i vlastito FPPS .

Okt. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . dolazi do Wernickeove afazije.Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. 161 . 2011. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena.

162 .Okt. 2011. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS . V3.Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2.

Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. FPPS . • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. 163 . postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. ali ne mora biti u svim procesima. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. očiju i ušiju. srce i jetra). • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. 2011.Okt. Međutim. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu.

nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. 2011. a neke desnu šapu. FPPS .Okt. 164 . a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka.

Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. 2011. a produkcija govora je isključivo u levoj.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. 165 . kod velike vedine ljudi. ali besmisleno. ne ošteduje govor. FPPS . • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. • 85%-90% ljudi je desnoruko. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. • Što se tiče jezika. što znači da im je dominantna leva hemisfera.Okt. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona).

nobelovac Sperry je 1964. Ona postaje nema i autistična. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. prostornih odnosa.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine.Okt. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. pokreta itd. 2011. mentalne rotacije. FPPS . nego obrnuto. kao retardirana. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. 166 . tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. tj.

Okt. 2011.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. ljut na ženu. FPPS . a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. digao je levu ruku da udari ženu. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. 167 .

2011.Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. FPPS .Okt. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. 168 .

Okt. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . nacrtade testeru Dakle. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. ali u stvarnom životu de pomerati oči. 169 . 2011. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. crta jedno. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera.

kad deluju razdvojeno. FPPS . • „levi stil“ je verbalno-analitički. posebno trodimenzionalnim. dok je desna više na zemlji i emocionalna. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. • „leva ličnost“ je aktivna. a na drugom vizuelno-holistički. konkretan. dok je desni vizuelno-holističan. orijentisan na sadašnjost. 170 . 2011.Okt. apstraktan i orijentisan na bududnost. bolji u vizuelnim manipulacijama. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. kontrolisana i emocionalno uzdržana.

pa čak i kad sa njima ne raspolaže.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. pesnički.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. simultano. deo po deo. holistički. a “desni mozak je stvaralački. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. FPPS . 2011. serijski.Okt. 171 . • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji.: “levi mozak je analitičan. matematički. npr. naučnički”. a desna hemisfera to radi paralelno. jedan za drugim.

FPPS . a desna je služila za bacanje. a mač i koplje u desnoj itd.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju.Okt. 2011. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. 172 . pa su ih majke uvek nosile levom rukom.

Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije.Okt. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. 173 . FPPS . što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. leže glavom nadole. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. vezano za položaj u prostoru. 2011. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. leđima napred. dakle asimetrično. • Vedina u zadnjem tromesečju. u materici. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina.

. moždanog udara) itd. • Slučaj dr. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti).. • Prilagođavanja sredini. Jill Bolte Taylor FPPS . 2011. • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga). iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede.Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). 174 . uslovima.Okt.

2011.Okt. • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS . 175 .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno.

2011. 176 . imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 177 .Okt. 2011.

178 .Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. 2011.Okt. na standardnim mestima. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS .

talasi niske amplitude budan/tokom rada. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. obe strane. veća amplituda na dominantnoj strani. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. najbolje frontalno. zaposlen ili anksiozno razmišlja. simetrična distribucija. 2011. pospanost. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . aktivan.Okt. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. pozadi kod dece. 179 . centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. bebe mala deca.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. kroz talamus do senzornog korteksa.Okt. • • FPPS . 185 . Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. 2011. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni.

bezuslovnih refleksa. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. tj. 186 . FPPS . • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. • Drugim rečima.Okt.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. 2011. nisu “centralno modulisani”. • Nevoljni su. svega 40 ms). ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu.

Okt.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. • Trbušni (ventralni) je motorni. eferentni – od moždine ka telu. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. aferentni – od tela ka moždini. levi i desni. 2011. FPPS . 187 .

188 .Okt. 2011.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS .

. tj. .Okt. FPPS . a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. 189 . tj.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. 2011.

FPPS . pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. 190 . prilično autonoman. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. 2011. u nekom iznosu. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. Svaka ganglija pobuđuje više organa. sa leve i desne strane kičme.Okt.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak.

Okt. • Npr. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. 2011. FPPS . 191 .

Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . bilo kakvog naglog poremedaja. 192 • • . a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju).Okt. aktivira se simpatički deo. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. 2011.

usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 . 2011.Okt.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS .

Endokrini sistem – hormoni .

• Postoje i egzokrine žlezde. pljuvačne ili znojne. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. luče u krv. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. 195 . odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem.Okt.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. Po toj podeli. ambiciju i bes – kolerici. 2011. FPPS . kao što su suzne. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici.

Okt.Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). 196 . . 2011. . FPPS .

ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. 2011. • Nervi prenose brzo. a hormonskih dugo. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. 197 . ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. čuvaju je i luče kad je potrebno. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. svaki se uključuje u program ako prima te talase. hormoni sporo. prijem programa nije vremenski precizan. prijemnici su raštrkani po telu. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. FPPS . • Zna se ko je uputio poziv. • program se u obliku talasa emituje na sve strane.Okt.

• Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. u krv. • • • svaka svoj. 2011. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon.Okt. 198 . Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. FPPS . oni ga uvlače u deliju.

Okt. 2011.FPPS . 199 .

kontroliše je hipotalamus.Okt.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. FPPS . 200 . • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. 2011. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava.

indirektno. preko kontrole metabolizma belančevina.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. mlečne žlezde FPPS . masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus.Okt. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. . 2011.

koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH).Hipofiza i stres • stresna situacija. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda.Okt. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. preko čula. aktivira mozak. primarni stresni hormon u našem telu. između ostalog i hipotalamus. FPPS . • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. 202 . 2011. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH.

a • • preko toga rast i razvoj. gubitak težine. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. umor. glavni hormon je tiroksin. FPPS . • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. 2011. nadražljivost. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. 203 . proizvodnju belančevina itd. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. mišidnu slabost. usporenost.Okt. anksioznost.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu.

FPPS .Okt. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex).Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. energiju i reakciju na stres. 2011. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. 204 . • Moždina i kora luče različite grupe hormona.

• Kortizol.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. reakciju na upale i alergije. 2011. • luči se stalno. krvni pritisak. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. glukokortikoid. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. kada se sprema veštački. 205 .Okt. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. jedan od hormona stresa. FPPS . najviše rano ujutru. najmanje nodu.

FPPS . 2011.Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize.Okt. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH). važnih za pripremu tela za odgovor na stres. • Kortizol izaziva niz promena u telu. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. 206 .

a u sklopu reakcije na stres. FPPS . adrenalin. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. 2011. 207 . Po sastavu. ali razlike u dejstvu postoje.Okt. ova dva hormona su vrlo slični.

Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. ali nema psihoaktivni efekat. 2011. budnost. kao neurotransmitera. emocije.Okt. FPPS . povedavajudi krvni pritisak i puls. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. nagon. 208 • . više nego hormonska. • Međutim. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. motivaciju. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. pobudu. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu.

2011. a s time i poletnost...Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi. glad...) Utiču na razvoj i ponašanje.Okt.. 209 . Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron..) Estrogene (estradiol... FPPS ...) i progestine (progesteron. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike.

Okt. . • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. ES i IS • Nervni. 210 . • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet.NS. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. . FPPS . a pozitivne ga jačaju. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. 2011. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. endokrini i imunološki sistem su povezani. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga.

Evolucione i genetske osnove .

2011.Nadmetanje. FPPS .Pet Darvinovih principa evolucije 1.Varijacija. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. 212 .Nasleđivanje. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2.Okt. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. Nema mesta za sve. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. zato postoji nadmetanje oko parenja. hrane i mesta za život.

Okt. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli.Pet Darvinovih principa evolucije 4. 2011. Prirodno odabiranje. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. Kao rezultat prirodnog odabiranja. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. 213 . Adaptacija.

214 . 2011. tj. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. evolucija se obavlja na genima. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama.Evolucija • Evolucija je promena. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke.Okt. tokom vremena. FPPS . Uticaji koji su opstali. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava.

FPPS . odnosno da se: • ponašamo. 215 . • osedamo. a geni čine “našu ljudsku prirodu”.Okt. 2011. • pa i da mislimo na određeni način. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi.

Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. virusi). a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. 216 .Okt. zračenje. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. FPPS . • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. hemijski agensi. 2011.

Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). FPPS . 2011. 217 . Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti.Okt. One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu.

Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. 2011. FPPS . a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. • genetski. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. • Nasleđe je “istorijsko”. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. 218 .Okt. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste.

dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . odnosno broj ženki sa kojima se pari.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. rođenje magarca je reproduktivni uspeh. 219 .Okt. • Ipak. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. • Kad se radi o mužjacima. 2011.

2011. • inkluzivna podobnost . a ne samo dece. • Selekcija srodnika . pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. Time ugrožavaju svoj život. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. FPPS . 220 . Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. čak i ako jedinka roditelj živi krade.Okt.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. nego i drugi srodnici. Mi pomažemo najbližima. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja.

nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . Eritrociti imaju srpast oblik.Okt. 221 . 2011.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. znoj. • Srpasta anemija. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. Sluz. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije.

ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS .Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. frustracijom. • Međutim. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. 2011. isto kao i nivoom serotonina. statusom u grupi koji jedinka ima. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu.Okt. 222 . agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi.

u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. 223 • • .Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. 2011.Okt. što znači da imaju vedu uspešnost parenja. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. odnosno širenje vlastitih gena FPPS .

to je postavljanje hipoteza. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo.Okt. obično izaziva konfuziju kod ljudi. 224 . jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. recimo. Pojam „podobnosti“. 2011. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. zašto iskazujemo emocije itd. FPPS . zašto su ljudi agresivni.

ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS . a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro).Okt. 2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). 225 .

porodica. ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. 226 . ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. empatija.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. sagledati podatke sa svih strana FPPS .Okt. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. • Npr. 2011. moda.

što znači da genetska azbuka ima 4 slova. • Baze su vezane za molekule S (šedera). • genetska azbuka počiva na bazama. • Nukleotidi su slova genetske azbuke.Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. guanin i citozin (ATGC). Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. 2011. FPPS . 227 . Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. timin. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P).Okt.

Okt. a prečage čine parovi baza. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). 228 . a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. Ljestve su spiralno uvijene u desno. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. 2011. FPPS .Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P.

Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 229 . 2011.Okt.

8 m. ima 220 miliona parova baza. iz svih hromozoma. 230 . prvi.6 nm (10-9). Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . iznosi oko 1.2 do 2. ali najvedi hromozom.DNK • “Ljestve” su široke 2. Nukleotidi • • su dugački 0.3 nm. 2011. Zato ukupna dužina DNK čoveka.Okt.

Okt. Mnogi geni različitih živih bida su isti. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. održavanju DNK i vedinom nepoznatu. 231 . 2011. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. namenjenu replikaciji pri deobi delija. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. Samo mali deo ukupne DNK čine geni.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. sastavljen od niza nukleotida. FPPS . U čoveka.

• Ali ne svi.Okt. FPPS . • ipak. nasleđivanjem. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. 2011.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. 232 . • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane.

233 . 2011. a kodoni kao reči tog jezika. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. pa je odgovor tri slova.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. bilo je sve jasno. • • • • • nukleotidi kao slova. Dakle. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina.Okt. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. start i stop reči-kodoni. FPPS . plus tzv. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova.

samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. • Međutim. FPPS . dakle i gene. 234 . • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu.Okt.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. 2011.

2011.Okt. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. 235 . • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi. znatno manje od 100.000 koliko se očekivalo. • Određene su “reči” njegove azbuke.000 gena. odnosno sekvence nukleotida. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. FPPS . zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida.

može se redi sledede. 236 . FPPS . a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. 2011. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. • Genotip stičemo rođenjem.Okt. • Fenotip je skup osobina jedne individue. • Genotip se vidi samo iz DNK. recimo zbog interakcije gena.

U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). 2011. ali ne i od razlika u transmiterima. Na primer. Međutim.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). FPPS . 237 . neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. put od proteina do ponašanja je vrlo dug. formi ili alela. Gen može imati više varijanti.Okt. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. recimo pigmenta za boju kose).

238 • • . postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. nego zajedno sa drugim sistemima. 2011. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. lakoda da se plane. alela B” nisu dokaz kauzalnosti.Okt. Sve u svemu. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. Zatim. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. nego samo da postoji korelacija. FPPS . recimo serotoninergičkim.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. koji je to gen. daleko je od gena do ponašanja. onda ved možemo poverovati u taj članak. preuzimanje previše rizika itd. a kod osoba koje nisu.

Ako su obe kopije gena recesivne. osobina de se ispoljiti. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. 2011. FPPS . osobina de se ispoljiti.Okt. Ako su obe kopije gena dominantne. 239 . Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke.

Okt.. FPPS . 240 . 2011. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja.Dominantni i recesivni efekt • Npr. a za plave recesivan. gen za crne oči je dominantan. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja.

Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. potrebna su oba roditelja). godine. 241 . Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen.Okt. govor i memoriju. FPPS .Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. 2011. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije.

paru. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. kod muškaraca. 242 . bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS .Okt. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. makar i recesivni.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. 2011.

konstruiše • • • genom. oni moraju biti tako građeni.Nasleđe-sredina. Kako je to sprovedeno? FPPS . Da bi organizmi bili adaptabilni.Okt. 2011. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. na osnovu fenotipa. priroda-odgoj • Evolucijom se. Dakle. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. suština živog sveta je adaptabilnost. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. 243 • .

244 . Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda.Okt. a ponekad i RNK. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. FPPS . 2011. koji je obično protein. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein.

koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima).Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. FPPS . 2011. 245 . • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji.Okt. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja.

Ključni adut epigenetike je epigenom. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. Epigenom se nalazi izvan genoma. a koji ne.Okt. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. 246 . tj. a koje nisu proistekle iz promene DNK. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. FPPS . koji geni de se iskazati u fenotipu. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. 2011.

• za DNK važi centralna dogma. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. • Na osnovu epigenoma se. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). ali za epigenom ne. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. u zavisnosti od životnog iskustva. koji • čine drugi genetski sloj. izloženost toksinima i stres. a druge da aktiviraju tokom života. matične delije diferenciraju u ciljne delije. tako što neke gene prigušuje. FPPS . 2011. 247 . a druge ostavlja aktivnim. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. verovatno.Okt. fizička aktivnost.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone.

neko životno iskustvo. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. Tako nestaje vedina oznaka. mogu da osude našu decu na skradeni život. previše jela ili stres. • Pušenje. posebno ako nam se dogode rano u životu. 248 . možemo preneti na naše dete. ali su neke u stanju da prežive.Epigenetika • epigenom se reprogramira. resetuje. mnogo pre nego što su začeta. Zahvaljujudi njima. koje modifikuje naš epigenom. 2011. FPPS .Okt. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije.

nasleđivanja psihičkih karakteristika. zbog koga mogu da imaju različite osobine.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca.Okt. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. 249 . koji imaju isti genom. 2011. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS .

Tokom razvoja. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje.Okt. a ne i kod drugih. Npr. 2011. a drugi su otporni. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. kod drugih nije. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. a u drugima ne.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. 250 • • . a kod tredih je šarolik FPPS .

2011.Okt. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. Da bi neki činioci bili aditivni. 251 . pošto su G i E u interakciji. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . što pretpostavlja aditivnost.Interakcija gena i sredine • Npr. oni moraju biti nezavisni.

Međutim. FPPS . za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. drugi ima svega 50% šanse da oboli. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. ako jedan MZ blizanac oboli.Okt. • Dijabetes. ima poznatu genetsku osnovu. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. 252 . ona se nasleđuje poligenski. recimo. odnosno kvantitativno. • Slično važi za shizofreniju. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. 2011. Međutim. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena.

što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. 2011. Jedan gen može da prigušuje druge.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. ali su oni prigušeni. kokoš ima gene za zube. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. • Na primer. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. 253 • • • .Okt. FPPS . Vedina naših osobina je poligenska.

dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. jednim delom. Izbor bračnog partnera. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. FPPS . drugova. sve to je uslovljeno. U celini.Okt. posla itd. 2011.. 254 .Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. našim genotipom.

Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. ili je prilagođava sebi. FPPS . • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. a ljudi mogu i da je menjaju. nego genotipa. takođe. • roditelji. prema sebi. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. mogu da stvaraju sredinu za decu. 255 . 2011. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara.Okt. a ne samo da im prenose gene. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine.

Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum).Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. ali u kompleksnoj interakciji. Npr. FPPS . genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. ali je interaktivnost genetski programirana. sredine i ponašanja. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). 256 . 2011.Okt.

Okt. 257 . komparativna biologija i sl.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. bihejvioralna neuronauka. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . molekularna genetika. 2011. bihejvioralna genetika.

za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS .Okt. 258 . 2011.Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini.

pol • Npr.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0.60 • Brada/sestre = 0. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.47 FPPS .Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable. 2011. 259 .Okt. npr.

2011. 260 .Okt.FPPS .

FPPS . 261 .Okt. 2011.

80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.25 0.Okt. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.70 0.25 0.60 0. 2011.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0. .40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.80 0.28 0.31 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.40 0.36 0.45 262 FPPS .

Okt. 263 . hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS . može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. 2011.

Okt. 264 . 2011.-KRAJ – FPPS .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful