Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

2011. 7 . FPPS .Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije.Okt.

Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza. U njima nismo napredovali. 2011. Kao i ostali. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. niti smo ih sami stvorili FPPS . imamo imunološki sistem. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije.Okt. 8 .

ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. FPPS . Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. komponovali ili svirali. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. 2011.Okt. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. Sve se uklopilo – misli i osedanja. 9 • • . na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. pisali. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko.Nervni sistem • Ipak.

vezivno tkivo. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. 2011...) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS . 10 . podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija.Okt.

i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS .Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi.Okt. tanji od svetlosti. 2011. 11 • . na hemijski način Međutim.

više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. FPPS .Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. 2011. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. • neuroni imaju telo. 12 . metabolički i funkcionalno.Okt. koje su nezavisne strukturno. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi.

Okt.Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. 2011. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS . 13 .

Građa tipičnog neurona FPPS . 2011.Okt. 14 .

neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto. 15 .Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. • Mitohondrije u kojima se pravi energija.Okt. zato “siva masa” FPPS . i druge • Za razliku od drugih delija. 2011.

Okt. 16 . 2011. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona.Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji.

Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka.Okt. 2011. 17 . trnova. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS .

2011. završetak u obliku dugmeta FPPS . 18 . na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona.Okt.

Okt. 19 . može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. 2011.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. na koju se prenosi impuls iz aksona.

20 . provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki.Okt. tanki i spori (5m/s) • MS. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. dugi i vrlo brzi. 2011. bolesti ga ošteduju – npr.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona.

Okt. imenu osobe koja ih je prva uočila itd. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. mišidima. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. u čulima. bipolarni.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. 21 . endokrinim žlezdama. 2011. FPPS .

Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. 22 . • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama. CNS-u. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. Obično su u CNS-u.Okt. obično od senzornog ka motornom neuronu. 2011. Obično su u čulima. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali.

uvu. a ima ih u oku. Vrlo su brojni. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. 3. nosu. a s druge aksonsku (otpremnu). 23 . 2011. Multipolarni neuroni.Okt. Retki su i služe kao interneuroni.Tipovi neurona 1. uzimaju se kao standardan tip neurona. 2. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. FPPS . Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. Služe kao motorni i interneuroni.

vršnog dendrita. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. 24 . 2011.Okt. ali i iz posebnog produžetka tela.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije.

Okt. 2011. 25 .Piramidalni neuron FPPS .

2011.Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS . 26 .Okt.

Okt.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS . 2011. 27 .

Razni oblici neurona FPPS . 2011. 28 .Okt.

osetljivost na neurotransmitere itd. 29 . a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. . oblik akcionog potencijala.Okt. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. U tom pogledu. – variraju od neurona do neurona . . 2011. diversifikacija i organizacija FPPS . propusnost sinapsi.

2011. 30 .Okt.5 m FPPS . a senzorni do 1.Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.

Prenos signala .

Okt. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. 32 . 2011.

negativno naelektrisanih molekula proteina. 33 . puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. u protoplazmi. • U unutrašnjosti neurona. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. 2011. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). glukoze i sl.Okt. FPPS .Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode.

Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV. 2011.Okt. 34 . što znači da je neuron iznutra negativan FPPS .

Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi.Okt. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . postoje • pasivni natrijumovi. K+ kanali ili kapije. 2011.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. 35 .

Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS .Okt. 36 . 2011. tj.

• Joni Na+ pohrle u akson. 2011. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan.Okt. ona postane propustljiva za jone Na+. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. tj. oko +40mV. a ova faza se naziva depolarizacija. 37 . FPPS .Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag.

Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. 2011.Okt. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. FPPS . ali na jaču draž. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. a kanali K se otvaraju. 38 .Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika.

Okt. 2011. 39 .Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS .

draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom.Okt. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle.Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. 40 . FPPS . 2011.

tzv. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. Ceo proces se ponavlja. prekidi u mijelinskom omotaču.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. 41 . Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. 2011. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. tj.Okt. koji koriste zubari. FPPS . • • • • Lokalni anestetik novokain. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. kao iskra. ne gubedi intenzitet.

mcgraw- hill.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.ac.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.html FPPS . 42 .youtube.Okt.bris. 2011.

Okt. presinaptički deo – aksonska kvržica 2. ali najčešde ih imaju 5-10. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS .000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100.000 sinapsi. 43 . između ove dve. 2011. sinaptički prorez/pukotina. postsinaptička membrana sa receptorima 3.

jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). 44 . sporije su (imaju kašnjenje od 0. ali se danas zna da nisu ni toliko retke. ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem).Okt. Ima ih manje od hemijskih. 2011.5 ms). jednostavne i brze (npr.Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. šire su (oko 20nm). FPPS . imaju kompleksan način prenošenja.

2011. 45 .Okt.Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.000x FPPS .

Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. 46 . 2011. mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .Okt.

receptor se “otvori” za prolaz jona. 47 .Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. 2011. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. FPPS . • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane.Okt.

njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija.Okt. Dakle. individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. FPPS .Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. 48 . 2011.

000x 49 . presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS . 2011. ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.Okt.

FPPS . neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. Ipak. 2011. što dovodi do depolarizacije membrane. nego su to njihovi receptori. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. 50 • • • • • .Okt. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. a za GABA inhibicijski. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). obično na više njih.

sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. 51 . 2011.Okt.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. FPPS . • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja.

52 . nego kontrolisan iz više izvora.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. podložan uslovima i što je posebno zanimljivo.Okt. podložan iskustvu FPPS . 2011.

Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. neurotransmiter. za serotonin poznati agonisti su droge LSD.Okt. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. na primer. 2011. • Poznati su brojni agonisti. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. 53 . najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). za dopamin. meskalin i psilosibin. od kojih je samo jedan prirodan. FPPS .

Antagonist acetilholina je atropin.Okt. 2011.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. droge). nego • blokira pristup drugim agonistima. istovremno. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. tj. neurotransmiterima. • Na primer. sa malim molekulama. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. ali ga ne otvara. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. razni agonisti i antagonisti su. FPPS . pa i poznati afrodizijak johimbin. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. Dok je antagonist vezan za receptor. hlorpromazin i drugi). 54 . Međutim. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru.

2011.Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS . 55 .Okt.

Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.Okt.html • http://www.mcgrawhill.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.h tml FPPS . 2011. 56 .sumanasinc.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.

molekularne. širenja. aktivnostima.. 57 . hranom. 2011. u kakvoj su interakciji sa lekovima. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. raspoloženjima. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze..Okt. a povezani su FPPS .Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine.

. . 2011. . inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. Glutamat Histamin.. . .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. 58 .Okt. FPPS .

Okt. • Luče ga piramidalne delije. FPPS . • Dejstvo mu je brzo. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. pa je glutamat najprisutniji transmiter. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. • Ako ga ima premalo. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. 2011. pogoduje epilepsiji. • Deluje i kao neuromodulator. ako ga ima previše. 59 . glavni ekscitacijski transmiter u mozgu.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore.

2011. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. interakcije i protivrečna dejstva. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. Dobro proučena. 60 . epilepsije. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno.Okt.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. smanjujudi anksioznost. i uzrokuje mišidne konvulzije. Sintetiše se iz glutamata. Ima mnoge uloge. FPPS . • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema.

U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. FPPS . 61 • • . ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti.Okt. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. posebno u • • somatskom NS. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. Nađen je u hipokampusu.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. 2011.

• Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. • kurara. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje.Okt. 2011. FPPS . blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. otrov južnoameričkih indijanaca. 62 . deluje kao antagonist u mišidnim delijama. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. kao i u autonomnom NS.

• Oni deluju komplementarno. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. FPPS .Okt.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. 2011. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. 63 . ali i antagonistički.

posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. 2011. FPPS . a suprotne su funkcijama dopamina. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). 64 . Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. Pojačava budnost i spremnost.Okt.

• sintetiše se iz triptofana. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva.Okt. FPPS . • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. 65 . • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. 2011. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. pod imenom raphe nuclei. gde učestvuje u peristaltici.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. • postoji u telu i kao hormon. • Osim kod životinja. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina.

papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. raspoloženje. apetit. Utiče na pobudu/spavanje. koji postoji u urmama. FPPS .Okt. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. seksualnu funkciju i drugo. osetljivost za bol.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. a triptofana ima u proteinskoj hrani. • potreban je pravilan odnos triptofana. 2011. bez njega se ne osedamo dobro. fenilalanina i leucina. 66 .

67 . samoubistvom.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. 2011. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. sirup protiv kašlja. • Antidepresivi. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . impulsivnošdu. • droga LSD imitira serotonin. kokain. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. tako da on ostaje duže u sinapsama. alkoholizmom. amfetamini.Okt. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa.

• triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). • energična telesna aktivnost. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. PMS. 2011. anksiznost. bipolarni poremedaj. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. • uzimanje triptofana. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. Nesanica.Okt. 68 . gojaznost. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . bulimija. alkoholizam. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. napadi panike. poremedaji apetita.

2011. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. 69 .Okt.Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. FPPS . • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. u smislu da je ono kod žena slabije. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije.

noradrenalina i serotonina FPPS . 70 . 2011.Strukturne formule dopamina.Okt.

a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. 2011. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata.Strukturne formule dopamina. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . kiseonika i vodonika. 71 . samo u jednoj hidroksilnoj grupi.Okt. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. azota.

Okt.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. tenzija. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . 72 . iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. strepnja. 2011.

služi za proizvodnju tirozina.Okt. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. 2011. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. 73 . a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. takođe jedna od aminokiselina. FPPS . Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. bolest fenilketonuria).

FPPS . mleko. Dopamin postoji i kao hormon.Okt. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. 2011. kao i neki orasi i semenke. 74 .Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. kada su u istoj hemisferi. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. jaja. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. a luči ga hipotalamus. neki proizvodi soje.

2011.Okt. 75 . amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. FPPS . Antagonisti dopamina. kao što je haloperidol. • • • serotonina i noradrenalina. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina.

• To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. 2011. 76 . na prvom mestu nucleus accumbens. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. • limbički sistem. • corpus striatum. FPPS .Okt.

Okt.Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS . 77 . 2011.

78 . 2011.Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. a vodedi je za radnu memoriju FPPS . a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.Okt.

što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. 2011. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije.Okt. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. Desna hemisfera je. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. • On snažno usmerava ka cilju. vezana za čula. posebno za telesna čula. 79 . naprotiv.

modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. 2011. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. • Osedanje za ljude. motivaciju. socijalni odnosi.Okt. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. 80 . • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS .

motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. vradamo se „po još“ FPPS . • dopaminergički sistem stvara prijatnost.Okt. 81 .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. 2011. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”.

dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. 82 . ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. FPPS . 2011.Okt. Takođe. ali nije neophodan da bi se naučilo. On potkrepljuje.

Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. 2011. autizmom. pažnje i rešavanja problema. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. manijom. FPPS . opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. shizofrenijom. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. Huntingtonovom bolešdu. 83 .Okt.

u jednom trenutku. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. FPPS . droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. koristedi spoljne agense kao što je droga.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. 84 . Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. 2011.Okt. Nakon više uzimanja.

85 . • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji.Neuromodulatori. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima.Okt. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. 2011. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. do nekoliko minuta. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. FPPS . • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone.

a • čim se to desi. prostorno ili vremenski. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. Kada se ključ i brava poklope.Okt. • Dakle.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. FPPS . 2011. 86 .

Na+ za ekscitaciju. 2011. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. npr. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. 87 • • • • • • • .Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona.Okt. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. ili Cl. FPPS . okida se akcioni potencijal u aksonu B. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. ili može primiti signal od više neurona.za inhibiciju. one izazovu lučenje neurotransmitera. a sinapsa je spremna za slededi impuls. U oba slučaja. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. preko više mesta (sinapsi).

nervnim centrima.Okt. posebno u sinapsama. 88 . ali to nije zbog zamora FPPS . adaptacija čula).Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. 2011.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

• oko 20% krvi. Hrani se (i hladi) krvlju.Okt. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. želatinozna masa.encephalon • meka. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). FPPS .4 kg. a u tome verovatno ima ulogu i likvor.Mozak . 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). • • sastavljena vedinom od masti. 2011. teška oko 1. ružičasta. 94 .

Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga.Okt.Mozak . 95 .encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. ako nedostaje neki neurotransmiter. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. FPPS . 2011. S druge strane. razgrađujudi bakterije. mrtve delije i druge nepoželjne objekte.

FPPS . npr. od toga oko milijarde u kičmenoj moždini.Okt.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). nekoliko milijardi. Neurona izvan mozga ima znatno manje. 96 . kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu. 2011.

97 . Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava.encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji.Okt. koji deluje na hipofizu. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. 2011. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa.Mozak .

71 slededi je delpfin = 0...Veličina mozga . 2011.06.19. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0...Okt.komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela. • FPPS .53.26.. mali glodari 0. 98 . slon = 0.. pa šimpanza = 0.

99 . 2011.Okt.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .

2011. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . 100 . drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone.Razvoj mozga • Iz ektoderma.Okt. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. 3-4 nedelje od začeda. srednji i prednji mozak. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji.

FPPS . motorna. 2011. emocionalna i druga iskustva. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. da bi se pravilno razvila. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. U njima jedinka mora da doživi čulna. 101 • • .Okt. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. jasno povezani.Razvoj mozga • Nakon što migriraju.

povedanja broja glijalnih delija itd. na dva mesta u mozgu. 2011. do kraja života. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. 102 . prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). Nakon 20. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%.5kg pri rođenju. a kasnije opada. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. mijelinizacije.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. najveda je u dobi 18-30 g.Okt. FPPS . Otprilike.. godine. brzo raste prvih • • • • pet godina. povedanja broja puteva. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. svake sekunde umre 5 neurona.

• sive strukture velikog mozga: talamus. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. 2011. hipotalamus. razvojna i evoluciona. s obzirom na građu itd. • kora (cortex) velikog mozga. • sive (i crne) strukture moždanog stabla.Okt..Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. funkcionalna. bazalne ganglije itd. 103 . FPPS . • bela masa – mijelinizirani aksoni.

FPPS . • bela masa. • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). 2011. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). • moždani korteks. • bazalne ganglije. • mesencephalon – srednji mozak. • telencephalon – moždane hemisfere. 104 .Glavni delovi mozga • Anatomski gledano.Okt. • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus).

koronalni presek – presek mozga poprečno. vertikalno.Okt. lateralni – smešten na strani. 105 . gornji ili na vrhu. FPPS . medijalni – smešten u sredini. bazalni – pogled odozdo. donji ili na dnu. 2011. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. bočno. vertikalno.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. na bazu mozga. ventralni – prema dole.

2011.FPPS . 106 .Okt.

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

koji reguliše primitivno ponašanje. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. FPPS . u nama postoje tri mozga. koji kontroliše naše emocije. neokorteks.Okt. MacLean ga je nazvao limbički sistem. koji reguliše naše više intelektualne procese. vrlo različite starosti. 112 . predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. koji su međusobno povezani. vlastitom subjektivnošdu. 2011. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. • oko njega je stari mozak sisara. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. a ne prema lokaciji. mozak gmizavaca. • na obodu je novi mozak sisara. svaki sa svojom posebnom inteligencijom.

• cerebellum – mali mozak. • medulla oblongata – produžena moždina. hemisfere. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. 113 . • bela masa • diencephalon. 2011. • srednji mozak – mesencephalon. FPPS . • telencephalon. • prednji ili veliki mozak. siva masa. • amygdala. • pons – most. • cyngulate gyrus itd.Okt. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • cortex – kora. • hippocampus.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • limbički sistem. • thalamus.

114 . • Prve dve su daleko najvede. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. FPPS .Moždane komore • Ima ih četiri. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. 2011.Okt.

izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. FPPS . dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. CST služi mehaničkoj zaštiti. Ima je ukupno oko 120-150ml. 2011.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. 115 . smanjivanju težine mozga.Okt. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater.

bogata krvnim sudovima. Ispod nje je pia mater. 2011. trenja sa • • • • kostima itd.Okt. • Služe za zaštitu CNS-a.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. udara. 116 . tanka i fina ovojnica. FPPS . od potresa. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta.Moždane ovojnice . Ispod nje je arachnoidea.

Zadnji mozak FPPS .Okt. 2011. 117 .

Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina.Okt. 118 . probavu. 2011. gutanje. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. FPPS . disanje.

Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga.Okt. 119 . U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. 2011. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. između ostalog iz dve strane mozga. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. sluhu. • • • FPPS . a ima i neke parasimpatičke funkcije.

Zadužen je za • • • • posturalni tonus. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. položaj tela u prostoru. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. 120 . FPPS . On čini oko 10% mase mozga. finu mišidnu koordinaciju. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%).Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). ravnotežu i druge motorne. 2011.Okt.

ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. 121 • • . pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. FPPS .Okt.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. 2011. ali gubimo koordinaciju. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta.

• učenju i proceduralnoj memoriji. 122 . • kao i u emocijama. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS .Okt.Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. 2011. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta.

2011.Okt. • Substantia nigra se. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. takođe. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. FPPS . • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. 123 . • Dakle .

Okt. seksualnu aktivnost). Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. 124 • • . produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. kompulsivan. uriniranje i defekaciju. malog mozga. ritualistički i paranoidan.Moždano stablo • Čine ga pons (most). kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. FPPS . prenosi čulne informacije između velikog mozga. • Opsesivan. umor. 2011.

Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. hipokampus i amigdale). FPPS . 2011.Okt. 125 .

Okt. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem. 2011.Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. 126 .

kao i razne zone neokorteksa međusobno. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). zajedno sa retikularnom formacijom. Učestvuje i u prenosu motornih signala. 2011.Okt. Učestvuje u kontroli budnosti. FPPS . relejni sistem mozga. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. spavanju i svesnosti. 127 • • • . On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. Osim toga. u visini očiju i ima dve polutke. a nalazi se u centru • • mozga.

veličine je zrna pasulja (ili badema). učestvuje u kontroli napada. • Nalazi se ispod talamusa. bežanja. 2011. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. • kao deo limbičkog sistema.Hypothalamus • Deo je međumozga. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. • 4F FPPS . težak oko četiri grama. emocija i motiva. 128 . seksualne pobude.Okt.

malo i sporo. FPPS . jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). cirkadijalne ritmove itd. 2011.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu.Okt. 129 . telesnu težinu. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. telesnu temperaturu. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. žeđ. glad. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). puls. krvni pritisak..

Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. Osim diencefalona. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. 2011. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. 130 . u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. FPPS . što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. nego funkcionalna.Okt.

131 . 2011. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. ali ne prepoznaju nove osobe. šta i kada nam se dogodilo. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. Preciznije. u svakoj hemisferi po jedan.Okt. simetrično. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. ma koliko ih često viđali.

ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj).5 cm. u svakoj hemisferi. 2011. FPPS . dužine oko 2. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. 132 . u obliku badema.Amygdala • grupa jedara. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. • Nalaze se na vrhu hipokampusa. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima.Okt.

• Primer. Kad se snima mozak. 133 . vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju.Okt. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. 2011.Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). • na primer. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. FPPS . To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje.

izgleda. limbički sistem. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. koja • • prekriva corpus callosum. bes iz koga ne možemo da izađemo. pa se čak naziva i cingularni korteks. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. tvrdoglavost. nekooperativnost itd. • donošenje odluka. emocije. FPPS . 134 . danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. 2011. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. • Dakle.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. • empatija itd. tj. • široki dijapazon autonomnih funkcija.Okt.

smeha. zadovoljstva. straha. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. u ovom slučaju ka septumu. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku..”. bes. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije.. zavisnosti FPPS . • „accumbens“ označava “naginjanje ka. a u zadnje vreme i u lečenju depresije. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). placebo efekta itd.Okt. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. 135 . strahu. strah. 2011.

136 .Limbički sistem FPPS . 2011.Okt.

cerebrum ili telencephalon FPPS .Veliki mozak.Okt. 137 . 2011.

138 . i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. prva i druga. FPPS . 2011. Sivu masu velikog mozga čini. osim kore. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. aksoni i dendriti. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu.Okt. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga.Veliki mozak.

• Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. pokazuju razlike u funkcionisanju. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. FPPS . Postoje i ipsilateralni putevi.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. 139 . npr. 2011. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. tj. iz očiju i ušiju. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju.Okt.

limbički sistem i korteks. FPPS .Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. Povezuju moždano stablo. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. 2011. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada.Okt. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. 140 . sa obe strane talamusa. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra.

pažnju. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm.5 mm. FPPS . svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. Čine je tela neurona (zato je siva). mišljenje. a neuroni čine oko 19% mozga. percepciju. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. 141 • • . jezik.Okt.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. svest. Njena masa čini oko 80% mase mozga. • • • prosečno 2. ispeglana.5 mm. 2011.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 147 . 2011.Okt.

Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. ispred motornog korteksa. • FPPS . Naime. Za mnemoničke svrhe. 148 .Okt. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). 2011. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks.

odlučivanju. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. FPPS . • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. nagađanju. prosuđivanju preferencija i sl. Obični ispitanici to obavljaju bez problema.Okt. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. 149 . 2011. proceni rizika. ali ne i fizičke karakteristike okoline. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. levi različito od desnih. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi.

2011.Okt. Oštedena je i kompleksna motorika. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. suđenje. Frontalna lobotomija FPPS .Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. Osim promena u ličnosti. • • • • • 150 .

Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. FPPS . Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. nemaju nagle padove u memoriji. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. Slab socijalni uvid.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. perserveriraju. rade nešto samo ako im se naredi. 2011. 151 .Frontalni korteks . imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. pažnja im je slaba i kratka. gube snagu u nogama.Okt. ali je memorija trajno slaba. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. Apatični. ne brinu se o sebi. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. Na primer.

godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. 152 .Slučaj “Phineas Gage” • 25. 2011. g. masovno krvarenje u mozgu. FPPS . apsces. pomeranja poluge tokom vađenja itd.Okt. bilo je puno slomljenih koštica.

2011.Phineas Gage FPPS .Okt. 153 .

2011.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS . 154 .Okt.

tvrdoglav.. Nakon oporavka: naprasan. • • • • • efikasan. 155 . pouzdan. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. 2011. neozbiljan. vulgaran. odlučan..Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. staložen. bez poštovanja prema drugima.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS .Okt. obziran. kapriciozan.

Okt. 156 .Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže. 2011. ali ne može da formuliše FPPS .

vrlo sličan senzornom FPPS . 157 . 2011.Okt.Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus.

158 .Senzorni homunkulus FPPS .Okt. 2011.

Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS . 2011.Okt. 159 .

Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. čak i vlastito FPPS . nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice. pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom.Okt. 2011. 160 .

2011. 161 .Okt. dolazi do Wernickeove afazije. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS .Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena.

2011. 162 .Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS .Okt. V3.

Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. 2011. Međutim. 163 .Okt. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. srce i jetra). FPPS . • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. ali ne mora biti u svim procesima. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. očiju i ušiju. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo.

2011. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. 164 . a neke desnu šapu.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. FPPS .Okt. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze.

imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). ne ošteduje govor. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). kod velike vedine ljudi.Okt. FPPS . što znači da im je dominantna leva hemisfera. ali besmisleno. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. • 85%-90% ljudi je desnoruko. 165 . a produkcija govora je isključivo u levoj. 2011. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. • Što se tiče jezika. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi.

nego obrnuto. FPPS . • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. pokreta itd. nobelovac Sperry je 1964. tj. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. kao retardirana. Ona postaje nema i autistična. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. prostornih odnosa.Okt. 2011. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. mentalne rotacije. 166 .Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine.

a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent.Okt. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. ljut na ženu.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. 2011. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. digao je levu ruku da udari ženu. 167 . FPPS .

2011. 168 .Okt. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. FPPS .Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim.

Okt. crta jedno. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS .Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. nacrtade testeru Dakle. 169 . ali u stvarnom životu de pomerati oči. 2011.

bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. • „leva ličnost“ je aktivna.Okt. apstraktan i orijentisan na bududnost. dok je desni vizuelno-holističan. orijentisan na sadašnjost. posebno trodimenzionalnim. 170 . FPPS . • „levi stil“ je verbalno-analitički. kad deluju razdvojeno. kontrolisana i emocionalno uzdržana. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. konkretan. a na drugom vizuelno-holistički. dok je desna više na zemlji i emocionalna. bolji u vizuelnim manipulacijama. 2011.

holistički. FPPS .: “levi mozak je analitičan. deo po deo. naučnički”. a “desni mozak je stvaralački. matematički. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. 171 . jedan za drugim. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički.Okt. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. 2011. pesnički. simultano. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. npr.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. serijski. a desna hemisfera to radi paralelno.

što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. 172 . a mač i koplje u desnoj itd. pa su ih majke uvek nosile levom rukom. FPPS .Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. 2011.Okt. a desna je služila za bacanje. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce.

2011. • Vedina u zadnjem tromesečju. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. u materici. leže glavom nadole. 173 . leđima napred.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. FPPS .Okt. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. vezano za položaj u prostoru. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. dakle asimetrično.

Jill Bolte Taylor FPPS . 2011.Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara).. • Slučaj dr. • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga). 174 ..Okt. • Prilagođavanja sredini. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). uslovima. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. moždanog udara) itd.

• ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS . 175 .Okt. 2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno.

2011. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt. 176 .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.Okt. 2011. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 177 .

budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . na standardnim mestima.Okt.Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. 178 . 2011.

179 . zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. zaposlen ili anksiozno razmišlja.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. aktivan.Okt. obe strane. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. najbolje frontalno. talasi niske amplitude budan/tokom rada. pospanost. bebe mala deca. pozadi kod dece. simetrična distribucija. veća amplituda na dominantnoj strani. 2011.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. kroz talamus do senzornog korteksa. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. • • FPPS . U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. 185 . 2011.Okt. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima.

svega 40 ms). tj. bezuslovnih refleksa.Okt. 186 . nisu “centralno modulisani”. • Drugim rečima. 2011. • Nevoljni su. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. FPPS .

• Trbušni (ventralni) je motorni. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. FPPS .Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. aferentni – od tela ka moždini. 2011.Okt. 187 . levi i desni. eferentni – od moždine ka telu.

Okt. 188 . 2011.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS .

2011. a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. FPPS . 189 . tj. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. .Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. .Okt. tj.

sa leve i desne strane kičme. FPPS . 190 .Okt. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. u nekom iznosu. prilično autonoman. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. 2011. Svaka ganglija pobuđuje više organa.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima.

FPPS . 191 . Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. 2011.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. • Npr. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ.Okt. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču.

2011. aktivira se simpatički deo.Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji.Okt. 192 • • . a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. bilo kakvog naglog poremedaja. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”.

Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS . 2011. usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 .Okt.

Endokrini sistem – hormoni .

• žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. • Postoje i egzokrine žlezde. 195 . • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. FPPS . odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. 2011. kao što su suzne.Okt. pljuvačne ili znojne. luče u krv. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. Po toj podeli. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. ambiciju i bes – kolerici.

196 . . FPPS . .Okt.Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). 2011.

• Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. prijemnici su raštrkani po telu. svaki se uključuje u program ako prima te talase. • Zna se ko je uputio poziv. hormoni sporo. FPPS . prijem programa nije vremenski precizan. • Nervi prenose brzo. 197 . Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. čuvaju je i luče kad je potrebno. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. 2011. a hormonskih dugo. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije.Okt. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju.

• • • svaka svoj. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. 198 . • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone.Okt. 2011. u krv. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. oni ga uvlače u deliju. FPPS .

FPPS . 2011.Okt. 199 .

• utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. FPPS .Okt.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa. 2011. 200 . kontroliše je hipotalamus.

. preko kontrole metabolizma belančevina.Okt. 2011. mlečne žlezde FPPS . TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus. indirektno. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin.

• Postoje mnogi prijemnici za ACTH. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. 2011. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. aktivira mozak. između ostalog i hipotalamus. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH).Okt. preko čula. primarni stresni hormon u našem telu. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu.Hipofiza i stres • stresna situacija. FPPS . 202 .

proizvodnju belančevina itd. gubitak težine. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. 203 . a • • preko toga rast i razvoj.Okt. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. glavni hormon je tiroksin. 2011. umor. anksioznost. nadražljivost.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. FPPS . • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. usporenost. mišidnu slabost. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak.

• Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa).Okt. FPPS .Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. energiju i reakciju na stres. • Moždina i kora luče različite grupe hormona. • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex). 204 . 2011. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje.

• Kortizol. • Najmodniji po dejstvu je kortizol.Okt. glukokortikoid. 205 . najviše rano ujutru.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. FPPS . kada se sprema veštački. 2011. reakciju na upale i alergije. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. • luči se stalno. jedan od hormona stresa. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. najmanje nodu. krvni pritisak.

206 . važnih za pripremu tela za odgovor na stres. 2011.Okt. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena.Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH). FPPS . • Kortizol izaziva niz promena u telu.

FPPS . 207 .Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a.Okt. 2011. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. ali razlike u dejstvu postoje. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. a u sklopu reakcije na stres. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. ova dva hormona su vrlo slični. adrenalin. Po sastavu.

208 • . povedavajudi krvni pritisak i puls. pobudu. ali nema psihoaktivni efekat. emocije. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. 2011. motivaciju.Okt. budnost. kao neurotransmitera. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. više nego hormonska. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. nagon. FPPS . • Međutim.

FPPS .. 2011... posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike..) Utiču na razvoj i ponašanje.) Estrogene (estradiol..Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi.. 209 .Okt.) i progestine (progesteron..... a s time i poletnost. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron. glad.

endokrini i imunološki sistem su povezani. . 2011. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem.Okt. FPPS . • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. a pozitivne ga jačaju. ES i IS • Nervni. .NS. 210 .

Evolucione i genetske osnove .

Nadmetanje.Pet Darvinovih principa evolucije 1.Varijacija. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. FPPS . 2011. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3.Nasleđivanje. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. Nema mesta za sve. zato postoji nadmetanje oko parenja. hrane i mesta za život.Okt. 212 .

213 . Kao rezultat prirodnog odabiranja. Adaptacija. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. Prirodno odabiranje. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. 2011. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS .Pet Darvinovih principa evolucije 4.Okt.

Uticaji koji su opstali. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. tj. 2011. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. FPPS . nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke.Evolucija • Evolucija je promena.Okt. 214 . tokom vremena. evolucija se obavlja na genima.

2011.Okt. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. 215 . odnosno da se: • ponašamo. a geni čine “našu ljudsku prirodu”. FPPS . • pa i da mislimo na određeni način.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. • osedamo.

zračenje. FPPS . 2011. 216 . hemijski agensi.Okt.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. virusi). a neke mogu biti takve da se prenose na potomke.

FPPS .Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. 2011. 217 . One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini).Okt.

“Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. 218 . a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. 2011. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. • Nasleđe je “istorijsko”. • genetski. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi.Okt. FPPS .

važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. rođenje magarca je reproduktivni uspeh. • Ipak.Okt. odnosno broj ženki sa kojima se pari. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS .Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. 219 . • Kad se radi o mužjacima. 2011. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke.

Time ugrožavaju svoj život. nego i drugi srodnici. Mi pomažemo najbližima. • Selekcija srodnika .Okt. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. 2011. čak i ako jedinka roditelj živi krade. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. • inkluzivna podobnost . pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. FPPS . 220 . a ne samo dece. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika.

osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima.Okt. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Sluz. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. 2011. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. Eritrociti imaju srpast oblik. 221 .Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. • Srpasta anemija. znoj. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste.

hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. 2011. 222 . ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . isto kao i nivoom serotonina. statusom u grupi koji jedinka ima.Okt. frustracijom.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. • Međutim. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu.

2011. 223 • • . što znači da imaju vedu uspešnost parenja. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni.Okt.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. odnosno širenje vlastitih gena FPPS .

Pojam „podobnosti“. zašto iskazujemo emocije itd. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. 224 . to je postavljanje hipoteza. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. zašto su ljudi agresivni. FPPS .Okt. obično izaziva konfuziju kod ljudi. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. recimo. 2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako.

225 . 2011. ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro).Okt. ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS .Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini.

226 . ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. sagledati podatke sa svih strana FPPS . empatija. moda. porodica. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. 2011. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. • Npr.Okt.

timin. 227 . • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). 2011. guanin i citozin (ATGC). Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. što znači da genetska azbuka ima 4 slova. FPPS . • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK.Okt. • Nukleotidi su slova genetske azbuke. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin.Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P). • Baze su vezane za molekule S (šedera). • genetska azbuka počiva na bazama.

• Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). FPPS . a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. 228 . Ljestve su spiralno uvijene u desno. 2011.Okt. a prečage čine parovi baza. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P.

Dvostruka spirala i nukleotid FPPS .Okt. 2011. 229 .

DNK • “Ljestve” su široke 2. prvi. iz svih hromozoma. ali najvedi hromozom.6 nm (10-9). iznosi oko 1. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS .3 nm. Zato ukupna dužina DNK čoveka. 2011.8 m.Okt.2 do 2. 230 . Nukleotidi • • su dugački 0. ima 220 miliona parova baza.

održavanju DNK i vedinom nepoznatu.Okt. sastavljen od niza nukleotida. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. U čoveka. namenjenu replikaciji pri deobi delija. FPPS . Samo mali deo ukupne DNK čine geni. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. 231 . 2011. Mnogi geni različitih živih bida su isti. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK.

nasleđivanjem. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. 2011.Okt. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. • ipak. 232 . • Ali ne svi. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. FPPS . • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane.

reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. 233 . FPPS . a kodoni kao reči tog jezika. 2011. pa je odgovor tri slova. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. • • • • • nukleotidi kao slova. start i stop reči-kodoni. bilo je sve jasno.Okt. Dakle. plus tzv. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova.

• Međutim. dakle i gene.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu.Okt. 2011. FPPS . 234 .

235 .Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. znatno manje od 100. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. • Određene su “reči” njegove azbuke. FPPS . • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida.000 gena. odnosno sekvence nukleotida. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi.Okt.000 koliko se očekivalo. 2011. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi.

• Genotip se vidi samo iz DNK. FPPS . može se redi sledede. recimo zbog interakcije gena. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. • Fenotip je skup osobina jedne individue. 2011.Okt. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. • Genotip stičemo rođenjem. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. 236 .

237 . genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. put od proteina do ponašanja je vrlo dug. FPPS . formi ili alela. Na primer.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). Gen može imati više varijanti. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. Međutim. recimo pigmenta za boju kose). ali ne i od razlika u transmiterima. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. 2011.Okt. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču).

dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. nego zajedno sa drugim sistemima. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A.Okt. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. FPPS . onda ved možemo poverovati u taj članak. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. Sve u svemu.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. Zatim. lakoda da se plane. daleko je od gena do ponašanja. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. 238 • • . recimo serotoninergičkim. preuzimanje previše rizika itd. 2011. a kod osoba koje nisu. koji je to gen. nego samo da postoji korelacija.

osobina de se ispoljiti. Ako su obe kopije gena recesivne. FPPS .Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena.Okt. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. 239 . 2011. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. osobina de se ispoljiti. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. Ako su obe kopije gena dominantne.

Okt. 240 . FPPS . gen za crne oči je dominantan. 2011..Dominantni i recesivni efekt • Npr. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. a za plave recesivan. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja.

govor i memoriju. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen.Okt.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. 2011. potrebna su oba roditelja). • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. FPPS . godine. 241 . Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije.

242 .Okt. makar i recesivni. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. 2011. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . kod muškaraca. paru. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma.

prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. Da bi organizmi bili adaptabilni. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. Dakle. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. priroda-odgoj • Evolucijom se. suština živog sveta je adaptabilnost. na osnovu fenotipa. konstruiše • • • genom. Kako je to sprovedeno? FPPS . 2011.Okt. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. 243 • .Nasleđe-sredina. oni moraju biti tako građeni.

• Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. 244 .Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. koji je obično protein. FPPS . a ponekad i RNK. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda.Okt. 2011.

Okt. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. FPPS . ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. 245 .Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. 2011. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja.

Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. Ključni adut epigenetike je epigenom. tj. 2011. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. FPPS .Okt. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. Epigenom se nalazi izvan genoma. koji geni de se iskazati u fenotipu. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. a koji ne. 246 . dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. a koje nisu proistekle iz promene DNK.

ali za epigenom ne. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. fizička aktivnost.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. a druge da aktiviraju tokom života. a druge ostavlja aktivnim. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. matične delije diferenciraju u ciljne delije. 247 . • za DNK važi centralna dogma. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). tako što neke gene prigušuje. FPPS . izloženost toksinima i stres. • Na osnovu epigenoma se. koji • čine drugi genetski sloj. 2011. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. u zavisnosti od životnog iskustva.Okt. verovatno.

možemo preneti na naše dete. posebno ako nam se dogode rano u životu. koje modifikuje naš epigenom. neko životno iskustvo. • Pušenje. Tako nestaje vedina oznaka. mnogo pre nego što su začeta. 2011. 248 . resetuje.Epigenetika • epigenom se reprogramira. One su osnova epigenetskog nasleđivanja.Okt. previše jela ili stres. Zahvaljujudi njima. FPPS . odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. mogu da osude našu decu na skradeni život. ali su neke u stanju da prežive.

nasleđivanja psihičkih karakteristika.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. koji imaju isti genom. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. zbog koga mogu da imaju različite osobine.Okt. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. 2011. 249 .

a drugi su otporni. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. Tokom razvoja. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. Npr. kod drugih nije. a ne i kod drugih.Okt. 2011. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. a u drugima ne.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. a kod tredih je šarolik FPPS . 250 • • .

genetska formula: fenotip = genotip + sredina. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS .Interakcija gena i sredine • Npr. oni moraju biti nezavisni. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. što pretpostavlja aditivnost. Da bi neki činioci bili aditivni. 2011. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju.Okt. pošto su G i E u interakciji. 251 .

Međutim. Međutim. 252 .Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. recimo. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. ako jedan MZ blizanac oboli. drugi ima svega 50% šanse da oboli. odnosno kvantitativno. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. ona se nasleđuje poligenski. • Dijabetes. • Slično važi za shizofreniju. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. FPPS . ima poznatu genetsku osnovu. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. 2011.Okt.

ali su oni prigušeni. Jedan gen može da prigušuje druge. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. • Na primer.Okt. 2011. 253 • • • . Vedina naših osobina je poligenska. kokoš ima gene za zube.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. FPPS .

Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. drugova. 254 .Okt. FPPS . našim genotipom. posla itd. Izbor bračnog partnera. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. sve to je uslovljeno.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. jednim delom. U celini.. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. 2011.

takođe.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. 2011. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke.Okt. a ljudi mogu i da je menjaju. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. prema sebi. nego genotipa. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. • roditelji. FPPS . a ne samo da im prenose gene. ili je prilagođava sebi. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. mogu da stvaraju sredinu za decu. 255 .

ali u kompleksnoj interakciji. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. sredine i ponašanja. Npr.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. ali je interaktivnost genetski programirana. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. 256 . FPPS .Okt. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). 2011. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum).

257 .Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . 2011. molekularna genetika. bihejvioralna genetika.Okt. komparativna biologija i sl. bihejvioralna neuronauka.

258 . za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . 2011.Okt. odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini.Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko.

npr.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0. 2011. pol • Npr.47 FPPS .Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.Okt. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.60 • Brada/sestre = 0. 259 .

260 .Okt. 2011.FPPS .

FPPS . 2011. 261 .Okt.

25 0.80 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.28 0. .25 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.70 0.31 0.Okt.36 0. 2011.40 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.60 0.45 262 FPPS .

Okt. 2011. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS .Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. 263 .

-KRAJ – FPPS .Okt. 2011. 264 .