Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

Okt.Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. FPPS . 7 . 2011.

kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza. niti smo ih sami stvorili FPPS .Okt. imamo imunološki sistem. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. U njima nismo napredovali. 2011. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. 8 .Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. Kao i ostali.

sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava.Nervni sistem • Ipak. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. pisali. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. FPPS . Sve se uklopilo – misli i osedanja. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. 2011. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari.Okt. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. 9 • • . komponovali ili svirali.

) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS . vezivno tkivo.Okt. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj. 10 ... ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. 2011.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija.

11 • . i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona.Okt. 2011. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. na hemijski način Međutim. tanji od svetlosti.

Okt. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. FPPS . 2011. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). 12 . • neuroni imaju telo. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. metabolički i funkcionalno. koje su nezavisne strukturno.

2011.Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu.Okt. 13 . “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .

2011.Okt. 14 .Građa tipičnog neurona FPPS .

neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini.Okt. i druge • Za razliku od drugih delija. zato “siva masa” FPPS . 2011. 15 . • Mitohondrije u kojima se pravi energija.

Okt. 16 .Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona. 2011.

Okt. 2011. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . trnova. 17 .Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka.

završetak u obliku dugmeta FPPS .Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. 18 . koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.Okt. 2011.

može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. 2011. 19 .Okt. na koju se prenosi impuls iz aksona. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS .Akson • Akson je “izlazna zona” neurona.

otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . dugi i vrlo brzi. 2011. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona.Okt. bolesti ga ošteduju – npr. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. 20 . tanki i spori (5m/s) • MS. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava.

imenu osobe koja ih je prva uočila itd. endokrinim žlezdama. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. u čulima. 2011. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. mišidima.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona.Okt. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. FPPS . 21 . bipolarni.

CNS-u. Obično su u CNS-u. Obično su u čulima. obično od senzornog ka motornom neuronu. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama. 2011. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . 22 . • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu.Okt.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali.

uvu. FPPS . Multipolarni neuroni. 2. a s druge aksonsku (otpremnu). Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. 3. Vrlo su brojni.Tipovi neurona 1. nosu. Služe kao motorni i interneuroni. Retki su i služe kao interneuroni. a ima ih u oku. 23 . uzimaju se kao standardan tip neurona. 2011. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju.Okt.

24 . a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. ali i iz posebnog produžetka tela. vršnog dendrita. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS .Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije.Okt. 2011. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona.

Piramidalni neuron FPPS . 2011. 25 .Okt.

2011.Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS . 26 .Okt.

27 . 2011.Okt.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS .

Okt. 28 .Razni oblici neurona FPPS . 2011.

29 . neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. – variraju od neurona do neurona .Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. 2011. . propusnost sinapsi.Okt. osetljivost na neurotransmitere itd. . oblik akcionog potencijala. U tom pogledu. diversifikacija i organizacija FPPS .

a senzorni do 1.Okt. 2011. 30 .Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.5 m FPPS .

Prenos signala .

2011.Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. 32 . delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .Okt.

postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. 2011. 33 . glukoze i sl. • U unutrašnjosti neurona. u protoplazmi. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. FPPS .Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). negativno naelektrisanih molekula proteina.Okt.

Okt.Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. 2011. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . 34 . protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV.

2011.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. K+ kanali ili kapije. 35 . postoje • pasivni natrijumovi.Okt. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS .

napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . 2011.Okt.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. tj. 36 .

2011. FPPS . ona postane propustljiva za jone Na+. oko +40mV. 37 .Okt. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. tj. a ova faza se naziva depolarizacija. • Joni Na+ pohrle u akson. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma.

• Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. FPPS . 38 .Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. ali na jaču draž. 2011.Okt. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. a kanali K se otvaraju.

2011.Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS .Okt. 39 .

FPPS . • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle. 40 . draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. 2011.Okt.Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi.

Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. tj. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. • • • • Lokalni anestetik novokain. ne gubedi intenzitet. kao iskra. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. prekidi u mijelinskom omotaču. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave.Okt. tzv. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. 41 . FPPS . Ceo proces se ponavlja. 2011. koji koriste zubari.

com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.youtube.mcgraw- hill.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.html FPPS . 42 . 2011.Okt.ac.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.bris.

Okt.000 sinapsi. ali najčešde ih imaju 5-10.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100. između ove dve. presinaptički deo – aksonska kvržica 2. postsinaptička membrana sa receptorima 3. 43 . sinaptički prorez/pukotina. 2011. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS .000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1.

FPPS . ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem).5 ms). imaju kompleksan način prenošenja. šire su (oko 20nm). 2011. 44 .Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. Ima ih manje od hemijskih. jednostavne i brze (npr. jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm).Okt. sporije su (imaju kašnjenje od 0. ali se danas zna da nisu ni toliko retke.

000x FPPS .Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.Okt. 2011. 45 .

mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera.Okt. 2011. 46 .Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .

FPPS . receptor se “otvori” za prolaz jona. 47 .Okt. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. 2011.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere.

Okt. Dakle.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. FPPS . 2011. 48 .

2011. presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.Okt. ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.000x 49 .Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .

što dovodi do depolarizacije membrane. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. 50 • • • • • . pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). obično na više njih. Ipak. nego su to njihovi receptori. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. 2011. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski.Okt. FPPS . a za GABA inhibicijski.

da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja. 51 . FPPS . 2011.Okt. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal.

Okt.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. nego kontrolisan iz više izvora. podložan iskustvu FPPS . 52 . podložan uslovima i što je posebno zanimljivo. 2011.

za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. na primer. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. meskalin i psilosibin.Okt. za dopamin. 2011. od kojih je samo jedan prirodan. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma).Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. FPPS . • Poznati su brojni agonisti. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. 53 . neurotransmiter.

ali ga ne otvara.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. • Na primer. tj. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. droge). Međutim. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. hlorpromazin i drugi). antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. sa malim molekulama. 54 . nego • blokira pristup drugim agonistima. razni agonisti i antagonisti su. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. neurotransmiterima. Dok je antagonist vezan za receptor. Antagonist acetilholina je atropin. 2011.Okt. pa i poznati afrodizijak johimbin. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. FPPS . istovremno.

55 .Okt.Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS . 2011.

2011.h tml FPPS .html • http://www.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.mcgrawhill.Okt. 56 .sumanasinc.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.

57 . aktivnostima. 2011. a povezani su FPPS .Okt. u kakvoj su interakciji sa lekovima. hranom... katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. raspoloženjima.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. molekularne. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. širenja.

.Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. . Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin.. 2011. . . Glutamat Histamin. .Okt. 58 . FPPS .

a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. FPPS .Okt. 2011. pogoduje epilepsiji. • Ako ga ima premalo. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. • Dejstvo mu je brzo. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. 59 . ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. • Deluje i kao neuromodulator. • Luče ga piramidalne delije. ako ga ima previše. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. pa je glutamat najprisutniji transmiter. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama.

Ima mnoge uloge. Sintetiše se iz glutamata. FPPS . • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. Dobro proučena. 60 . • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. smanjujudi anksioznost.Okt. 2011. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. interakcije i protivrečna dejstva. epilepsije. i uzrokuje mišidne konvulzije.

Nađen je u hipokampusu. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. 2011.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. 61 • • . posebno u • • somatskom NS.Okt. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. FPPS . zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije.

kao i u autonomnom NS. 62 . koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. • kurara. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. 2011. otrov južnoameričkih indijanaca. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata.Okt. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). FPPS . deluje kao antagonist u mišidnim delijama.

• Oni deluju komplementarno. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. 2011.Okt. FPPS . 63 . • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. ali i antagonistički.

Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. Pojačava budnost i spremnost. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. 2011. a suprotne su funkcijama dopamina. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). 64 . FPPS .Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT.Okt.

pod imenom raphe nuclei. 2011.Okt. • postoji u telu i kao hormon. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. • sintetiše se iz triptofana. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. 65 . • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. FPPS . gde učestvuje u peristaltici. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. • Osim kod životinja. • grupisani u jedra duž retikularne formacije.

2011. bez njega se ne osedamo dobro. FPPS . raspoloženje. apetit. seksualnu funkciju i drugo. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. Utiče na pobudu/spavanje.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. a triptofana ima u proteinskoj hrani. fenilalanina i leucina.Okt. 66 . • potreban je pravilan odnos triptofana. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. osetljivost za bol. koji postoji u urmama.

2011. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. impulsivnošdu. tako da on ostaje duže u sinapsama. • droga LSD imitira serotonin. kokain. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . amfetamini. alkoholizmom.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. 67 . ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. samoubistvom.Okt. sirup protiv kašlja. • Antidepresivi. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem.

Nesanica. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. bulimija.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana.Okt. bipolarni poremedaj. napadi panike. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). • uzimanje triptofana. poremedaji apetita. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. PMS. • energična telesna aktivnost. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. 2011. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . 68 . sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. alkoholizam. anksiznost. gojaznost.

u smislu da je ono kod žena slabije. FPPS . c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. 69 . b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije.Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. 2011. • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima.Okt.

Strukturne formule dopamina. 70 .Okt. noradrenalina i serotonina FPPS . 2011.

Okt. azota. 71 . a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. 2011.Strukturne formule dopamina. kiseonika i vodonika. samo u jednoj hidroksilnoj grupi. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika.

zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. 72 .Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini.Okt. 2011. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. tenzija. strepnja. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS .

Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. 2011. 73 .Okt. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. takođe jedna od aminokiselina.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. služi za proizvodnju tirozina. bolest fenilketonuria). FPPS .

2011. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. 74 . Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. kao i neki orasi i semenke. FPPS . Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. jaja.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. a luči ga hipotalamus. kada su u istoj hemisferi. neki proizvodi soje.Okt. mleko. Dopamin postoji i kao hormon.

na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija.Okt. • • • serotonina i noradrenalina. FPPS .Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. Antagonisti dopamina. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. kao što je haloperidol. 75 . 2011. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje.

na prvom mestu nucleus accumbens. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. FPPS . • corpus striatum.Okt. 76 . u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. 2011. • limbički sistem.

Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS . 77 . 2011.Okt.

a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.Okt. 78 .Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. a vodedi je za radnu memoriju FPPS . 2011.

Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime.Okt. Desna hemisfera je. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. 2011. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. • On snažno usmerava ka cilju. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . 79 . tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. vezana za čula. posebno za telesna čula. naprotiv. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija.

Okt. 2011.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. socijalni odnosi. • Osedanje za ljude. 80 . Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. motivaciju. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS .

Okt.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. • dopaminergički sistem stvara prijatnost. 81 . dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. vradamo se „po još“ FPPS . 2011.

82 .Okt. Takođe. FPPS . dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). 2011. ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. ali nije neophodan da bi se naučilo. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. On potkrepljuje.

83 .Okt. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. pažnje i rešavanja problema. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. Huntingtonovom bolešdu. 2011. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. manijom. FPPS . opsesivno-kompulzivnim ponašanjem.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. autizmom. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. shizofrenijom. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije.

Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. FPPS . u jednom trenutku. Nakon više uzimanja.Okt. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. 84 . koristedi spoljne agense kao što je droga. 2011.

FPPS . do nekoliko minuta. 85 . • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“.Neuromodulatori. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu.Okt. 2011. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima.

ali SE odvija po principu “ključa i brave”.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. • Dakle. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. a • čim se to desi. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. Kada se ključ i brava poklope. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. 2011. 86 . prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”.Okt. prostorno ili vremenski. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. FPPS .

Okt. one izazovu lučenje neurotransmitera. FPPS . npr. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. a sinapsa je spremna za slededi impuls. ili može primiti signal od više neurona. okida se akcioni potencijal u aksonu B. Na+ za ekscitaciju. U oba slučaja. ili Cl. 87 • • • • • • • . • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. 2011.za inhibiciju. preko više mesta (sinapsi). U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje.

Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. adaptacija čula). ali to nije zbog zamora FPPS . nervnim centrima. 2011. 88 .Okt. posebno u sinapsama.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

• • sastavljena vedinom od masti. 94 . • oko 20% krvi. želatinozna masa. a u tome verovatno ima ulogu i likvor.4 kg.Okt. FPPS .Mozak . teška oko 1.encephalon • meka. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). ružičasta. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). Hrani se (i hladi) krvlju. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. 2011.

encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga.Okt. razgrađujudi bakterije. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama.Mozak . 2011. S druge strane. ako nedostaje neki neurotransmiter. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. FPPS . mrtve delije i druge nepoželjne objekte. 95 .

Neurona izvan mozga ima znatno manje. nekoliko milijardi. od toga oko milijarde u kičmenoj moždini.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona).Okt. 2011. FPPS . npr. 96 . kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu.

a ova na celokupan endokrini sistem FPPS .Mozak . 2011.encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa. 97 . koji deluje na hipofizu. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava.Okt.

71 slededi je delpfin = 0. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0... slon = 0.Veličina mozga .Okt. • FPPS . 98 .06.53..komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela..26.. mali glodari 0. 2011..19. pa šimpanza = 0.

2011. 99 .Okt.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .

počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. 100 . 2011.Okt. 3-4 nedelje od začeda. srednji i prednji mozak. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS .Razvoj mozga • Iz ektoderma.

jasno povezani. 101 • • . motorna. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. 2011.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. U njima jedinka mora da doživi čulna. da bi se pravilno razvila. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani.Okt. emocionalna i druga iskustva. FPPS .

5kg pri rođenju. godine.. a kasnije opada. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). FPPS . brzo raste prvih • • • • pet godina. na dva mesta u mozgu. mijelinizacije.Okt. do kraja života. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). 102 . najveda je u dobi 18-30 g. povedanja broja puteva. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. povedanja broja glijalnih delija itd. Otprilike. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. 2011. Nakon 20. svake sekunde umre 5 neurona.

Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. 103 . razvojna i evoluciona. funkcionalna.. • sive (i crne) strukture moždanog stabla. • bela masa – mijelinizirani aksoni. s obzirom na građu itd.Okt. hipotalamus. FPPS . 2011. bazalne ganglije itd. • kora (cortex) velikog mozga. • sive strukture velikog mozga: talamus.

FPPS . 104 . 2011. • telencephalon – moždane hemisfere. • bazalne ganglije. • moždani korteks. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). • mesencephalon – srednji mozak.Okt. • bela masa.Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus).

donji ili na dnu. vertikalno. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. vertikalno. koronalni presek – presek mozga poprečno. 2011. bočno. na bazu mozga. FPPS . medijalni – smešten u sredini.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. ventralni – prema dole. gornji ili na vrhu. lateralni – smešten na strani.Okt. bazalni – pogled odozdo. 105 .

2011.FPPS .Okt. 106 .

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

koji reguliše primitivno ponašanje. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. FPPS . vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. a ne prema lokaciji. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. koji su međusobno povezani. MacLean ga je nazvao limbički sistem. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. mozak gmizavaca. 112 . koji reguliše naše više intelektualne procese.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. • na obodu je novi mozak sisara. • oko njega je stari mozak sisara. vlastitom subjektivnošdu. neokorteks. u nama postoje tri mozga.Okt. koji kontroliše naše emocije. 2011. vrlo različite starosti.

Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • telencephalon. • medulla oblongata – produžena moždina. • cyngulate gyrus itd. hemisfere. • pons – most. • amygdala. • hippocampus. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • cerebellum – mali mozak. 113 . siva masa. • limbički sistem. • bela masa • diencephalon. • prednji ili veliki mozak. • srednji mozak – mesencephalon.Okt. • cortex – kora. • thalamus. FPPS . 2011. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo.

Okt.Moždane komore • Ima ih četiri. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. • Prve dve su daleko najvede. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. 114 . FPPS . simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. 2011. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga.

izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. Ima je ukupno oko 120-150ml.Okt. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. 115 . smanjivanju težine mozga. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. FPPS . 2011. CST služi mehaničkoj zaštiti.

od potresa. Ispod nje je arachnoidea. udara. 2011.Okt. trenja sa • • • • kostima itd. bogata krvnim sudovima.Moždane ovojnice . • Služe za zaštitu CNS-a.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. 116 . Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. Ispod nje je pia mater. tanka i fina ovojnica. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. FPPS .

Okt.Zadnji mozak FPPS . 2011. 117 .

118 . • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. gutanje. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. FPPS .Okt. 2011. disanje.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. probavu.

119 . a ima i neke parasimpatičke funkcije. između ostalog iz dve strane mozga. 2011. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže.Okt. sluhu. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. • • • FPPS .Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga.

finu mišidnu koordinaciju.Okt. On čini oko 10% mase mozga. 2011. FPPS . Zadužen je za • • • • posturalni tonus. 120 .Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. ravnotežu i druge motorne. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. položaj tela u prostoru.

Okt. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. ali gubimo koordinaciju. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. 2011. 121 • • . FPPS .Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta.

• kao i u emocijama.Okt. 122 . • učenju i proceduralnoj memoriji. 2011.Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta.

• Substantia nigra se. takođe. • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. 2011. • Dakle . iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. FPPS .Okt. 123 .

Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. uriniranje i defekaciju. seksualnu aktivnost). 124 • • . prenosi čulne informacije između velikog mozga. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije.Okt.Moždano stablo • Čine ga pons (most). • Opsesivan. ritualistički i paranoidan. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. umor. malog mozga. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. kompulsivan. 2011. FPPS .

125 . 2011.Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr.Okt. FPPS . hipokampus i amigdale).

čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS .Okt. glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem.Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. 2011. 126 .

Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). 2011. Učestvuje u kontroli budnosti. FPPS . spavanju i svesnosti.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. Učestvuje i u prenosu motornih signala. kao i razne zone neokorteksa međusobno. Osim toga. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. zajedno sa retikularnom formacijom. 127 • • • . relejni sistem mozga. a nalazi se u centru • • mozga. u visini očiju i ima dve polutke.Okt.

ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. 2011. • kao deo limbičkog sistema. • Nalazi se ispod talamusa. 128 . • 4F FPPS .Okt. težak oko četiri grama. emocija i motiva. učestvuje u kontroli napada. bežanja. seksualne pobude.Hypothalamus • Deo je međumozga. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. veličine je zrna pasulja (ili badema).

a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). krvni pritisak. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. 2011. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). telesnu temperaturu. glad. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. cirkadijalne ritmove itd. žeđ. FPPS . malo i sporo. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško..Okt. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. 129 . puls. telesnu težinu.

Osim diencefalona.Okt. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. FPPS . nego funkcionalna. 130 . Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. 2011. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. nazvavši ga stari mozak • • • sisara.

u svakoj hemisferi po jedan.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli.Okt. šta i kada nam se dogodilo. ali ne prepoznaju nove osobe. simetrično. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. Preciznije. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. 2011. 131 . • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. ma koliko ih često viđali. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde.

Amygdala • grupa jedara. • Nalaze se na vrhu hipokampusa.5 cm. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. dužine oko 2. u svakoj hemisferi. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost.Okt. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). 2011. FPPS . • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. 132 . u obliku badema.

od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. 133 . • Primer. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). 2011. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. • na primer. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale.Okt. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. FPPS .Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. Kad se snima mozak. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena.

• ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. 134 . imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. • Dakle. FPPS . izgleda. tvrdoglavost. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. • empatija itd. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. limbički sistem. koja • • prekriva corpus callosum. pa se čak naziva i cingularni korteks. • donošenje odluka. emocije. tj. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. • široki dijapazon autonomnih funkcija. 2011.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. bes iz koga ne možemo da izađemo.Okt. nekooperativnost itd.

placebo efekta itd. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. u ovom slučaju ka septumu. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma.”.. bes. zavisnosti FPPS . straha.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). 135 . a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. smeha. 2011. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. strahu.. zadovoljstva.Okt. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. a u zadnje vreme i u lečenju depresije. strah. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku.

Limbički sistem FPPS . 2011. 136 .Okt.

Veliki mozak. 137 . 2011.Okt. cerebrum ili telencephalon FPPS .

Okt. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. 2011. osim kore. aksoni i dendriti. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. prva i druga. FPPS . U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. 138 .Veliki mozak. Sivu masu velikog mozga čini. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore.

• Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. npr. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. FPPS . 2011. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. tj. iz očiju i ušiju. 139 . longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. Postoje i ipsilateralni putevi. pokazuju razlike u funkcionisanju. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela.Okt.

izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. 2011. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. limbički sistem i korteks. 140 . • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. Povezuju moždano stablo. sa obe strane talamusa. FPPS . Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva.Okt.

svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. jezik.5 mm.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. 141 • • . percepciju. FPPS . Čine je tela neurona (zato je siva). • • • prosečno 2. Njena masa čini oko 80% mase mozga. mišljenje. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. ispeglana. 2011. svest. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. pažnju. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje.5 mm.Okt. a neuroni čine oko 19% mozga.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

2011.Okt.Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 147 .

može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. Naime. 148 . ispred motornog korteksa. oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks.Okt. • FPPS . za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. Za mnemoničke svrhe. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). 2011.

levi različito od desnih. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. odlučivanju. FPPS . 2011.Okt. 149 . ali ne i fizičke karakteristike okoline. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. prosuđivanju preferencija i sl. nagađanju. proceni rizika.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu.

• • • • • 150 . uvid u vlastitu i tuđu situaciju. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni.Okt. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. Frontalna lobotomija FPPS . 2011. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. Oštedena je i kompleksna motorika. suđenje. Osim promena u ličnosti.

Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. 2011. Na primer. nemaju nagle padove u memoriji.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. Apatični.Frontalni korteks . 151 . imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano.Okt. Slab socijalni uvid. FPPS . pažnja im je slaba i kratka. rade nešto samo ako im se naredi. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. ali je memorija trajno slaba. ne brinu se o sebi. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. gube snagu u nogama. perserveriraju.

FPPS . pomeranja poluge tokom vađenja itd. masovno krvarenje u mozgu. apsces. bilo je puno slomljenih koštica. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. g. 152 . 2011.Okt. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848.Slučaj “Phineas Gage” • 25.

Phineas Gage FPPS .Okt. 2011. 153 .

Okt. 2011.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS . 154 .

2011. kapriciozan. • • • • • efikasan. obziran. tvrdoglav. staložen. odlučan.. 155 . vulgaran. bez poštovanja prema drugima.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS .Okt. pouzdan. neozbiljan..Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. Nakon oporavka: naprasan. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre.

Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. 2011. 156 . i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. ali ne može da formuliše FPPS .Okt. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže.

Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. 2011. 157 .Okt. vrlo sličan senzornom FPPS .

Okt. 158 .Senzorni homunkulus FPPS . 2011.

Okt. 159 . 2011.Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS .

160 . pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom.Okt. čak i vlastito FPPS . nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice. 2011.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje.

koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS .Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. dolazi do Wernickeove afazije. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena. 2011.Okt. 161 .

V3.Okt. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS . 162 .Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. 2011.

niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera.Okt. srce i jetra).Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. FPPS . • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. 2011. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. očiju i ušiju. ali ne mora biti u svim procesima. 163 . Međutim.

a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara.Okt.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. FPPS . ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. 2011. a neke desnu šapu. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. 164 .

imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona).Okt. ne ošteduje govor. ali besmisleno. 165 .Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. kod velike vedine ljudi. • 85%-90% ljudi je desnoruko. • Što se tiče jezika. a produkcija govora je isključivo u levoj. što znači da im je dominantna leva hemisfera. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. FPPS . Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). 2011.

• Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. kao retardirana. tj.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. pokreta itd. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. nobelovac Sperry je 1964. nego obrnuto. FPPS . Ona postaje nema i autistična. prostornih odnosa. mentalne rotacije. 2011. 166 .Okt. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške.

167 . ljut na ženu. FPPS . dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu.Okt. 2011. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. digao je levu ruku da udari ženu.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona.

Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. 168 . FPPS . 2011.Okt.

ali u stvarnom životu de pomerati oči. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. 169 . crta jedno.Okt. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . 2011. nacrtade testeru Dakle.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom.

orijentisan na sadašnjost. FPPS . kontrolisana i emocionalno uzdržana. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. konkretan. apstraktan i orijentisan na bududnost.Okt.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. dok je desna više na zemlji i emocionalna. 170 . • „levi stil“ je verbalno-analitički. 2011. kad deluju razdvojeno. • „leva ličnost“ je aktivna. posebno trodimenzionalnim. bolji u vizuelnim manipulacijama. a na drugom vizuelno-holistički. dok je desni vizuelno-holističan.

simultano. a desna hemisfera to radi paralelno. 2011. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge.: “levi mozak je analitičan. matematički. naučnički”. 171 . deo po deo. a “desni mozak je stvaralački. jedan za drugim. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. pesnički. holistički. npr. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. serijski.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača.Okt.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. FPPS .

pa su ih majke uvek nosile levom rukom. a mač i koplje u desnoj itd. 172 . 2011.Okt. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. a desna je služila za bacanje. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. FPPS . • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce.

• noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. 2011. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. 173 . • Vedina u zadnjem tromesečju.Okt. dakle asimetrično. leže glavom nadole. FPPS . u materici. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. vezano za položaj u prostoru. leđima napred. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani.

• Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga). Jill Bolte Taylor FPPS . • Prilagođavanja sredini. uslovima.Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). • Slučaj dr..Okt. moždanog udara) itd. 174 .. 2011. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede.

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS . 175 . 2011.Okt.

2011.Okt. 176 .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .

2011. 177 .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.Okt. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .

Okt.Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. 178 . 2011. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . na standardnim mestima.

aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS .EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. simetrična distribucija. aktivan. 179 . zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. pozadi kod dece. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. 2011. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja.Okt. najbolje frontalno. veća amplituda na dominantnoj strani. zaposlen ili anksiozno razmišlja. talasi niske amplitude budan/tokom rada. bebe mala deca. pospanost. obe strane.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

185 . 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. kroz talamus do senzornog korteksa. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. 2011.Okt.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. • • FPPS .

Okt. • Drugim rečima. svega 40 ms). ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. 2011. nisu “centralno modulisani”. FPPS . bezuslovnih refleksa. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. • Nevoljni su. tj. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. 186 .Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih.

levi i desni. 187 .Okt. FPPS . eferentni – od moždine ka telu.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. • Trbušni (ventralni) je motorni. aferentni – od tela ka moždini. 2011. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni.

188 .Okt. 2011.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS .

. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima.Okt.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. 2011. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. tj. tj. a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. 189 . FPPS . .

FPPS .Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. prilično autonoman. sa leve i desne strane kičme. 190 . gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. 2011.Okt. Svaka ganglija pobuđuje više organa. u nekom iznosu.

ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. 191 . • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ.Okt. FPPS . • Npr. 2011. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču.

a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS .Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. aktivira se simpatički deo. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). 192 • • . oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”.Okt. 2011. bilo kakvog naglog poremedaja.

2011. usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 .Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS .Okt.

Endokrini sistem – hormoni .

• flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. pljuvačne ili znojne. kao što su suzne. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. FPPS . 2011. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. ambiciju i bes – kolerici. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. Po toj podeli. • Postoje i egzokrine žlezde. luče u krv.Okt.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. 195 . • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici.

196 .Okt.Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). FPPS . . . 2011.

• Zna se ko je uputio poziv. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. 2011.Okt.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. čuvaju je i luče kad je potrebno. hormoni sporo. a hormonskih dugo. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. 197 . Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. svaki se uključuje u program ako prima te talase. prijemnici su raštrkani po telu. FPPS . i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. • Nervi prenose brzo. prijem programa nije vremenski precizan. • program se u obliku talasa emituje na sve strane.

u krv.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. • • • svaka svoj. 198 . • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. oni ga uvlače u deliju.Okt. FPPS . Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. 2011.

Okt. 2011. 199 .FPPS .

Okt.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. kontroliše je hipotalamus. FPPS . za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. 2011. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. 200 . • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa.

indirektno. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. . 2011. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus. preko kontrole metabolizma belančevina. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. mlečne žlezde FPPS .Okt.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra.

202 . između ostalog i hipotalamus. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. aktivira mozak. primarni stresni hormon u našem telu. 2011. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). preko čula.Hipofiza i stres • stresna situacija. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu.Okt. FPPS .

usporenost. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. 2011. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. anksioznost. gubitak težine. Ako ga ima previše – hipertireoidizam.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. 203 . nadražljivost. mišidnu slabost. proizvodnju belančevina itd. glavni hormon je tiroksin. FPPS . a • • preko toga rast i razvoj. umor. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam.Okt.

Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex). energiju i reakciju na stres. 2011. 204 .Okt. • Moždina i kora luče različite grupe hormona. FPPS .

najviše rano ujutru. FPPS . je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. krvni pritisak. 205 . kada se sprema veštački. najmanje nodu. • luči se stalno. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. 2011. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. jedan od hormona stresa. glukokortikoid. reakciju na upale i alergije.Okt. • Kortizol.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida.

a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. • Kortizol izaziva niz promena u telu. 206 . 2011.Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. FPPS . važnih za pripremu tela za odgovor na stres. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH).Okt.

noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. ali razlike u dejstvu postoje.Okt. 2011. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. Po sastavu. 207 . • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. a u sklopu reakcije na stres. adrenalin. ova dva hormona su vrlo slični. FPPS .

ali nema psihoaktivni efekat. 2011. više nego hormonska. povedavajudi krvni pritisak i puls. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. budnost. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju.Okt. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. • Međutim. 208 • . pobudu. motivaciju. FPPS .Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. kao neurotransmitera. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. emocije. nagon.

Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron.. 209 ...Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi.Okt.) Utiču na razvoj i ponašanje..) Estrogene (estradiol. 2011. FPPS .. glad.... posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike...) i progestine (progesteron. a s time i poletnost.

• imune delije imaju receptore za neurotransmitere. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. . FPPS . 2011. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone.NS. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. ES i IS • Nervni. endokrini i imunološki sistem su povezani. .Okt. 210 . a pozitivne ga jačaju. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem.

Evolucione i genetske osnove .

212 .Nasleđivanje. FPPS . hrane i mesta za život. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. Nema mesta za sve.Varijacija. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3.Pet Darvinovih principa evolucije 1. zato postoji nadmetanje oko parenja. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2.Okt.Nadmetanje. 2011. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene.

Prirodno odabiranje. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. Adaptacija. 213 . svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . Kao rezultat prirodnog odabiranja. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. 2011.Okt.Pet Darvinovih principa evolucije 4.

tokom vremena. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije.Evolucija • Evolucija je promena. tj. Uticaji koji su opstali. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. 214 . učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava.Okt. 2011. FPPS . evolucija se obavlja na genima.

• osedamo. a geni čine “našu ljudsku prirodu”. FPPS . 2011.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. 215 . odnosno da se: • ponašamo.Okt. • pa i da mislimo na određeni način. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo.

• prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. FPPS . • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. zračenje. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd.Okt. hemijski agensi. 2011. 216 . virusi). a neke mogu biti takve da se prenose na potomke.

2011. FPPS .Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini).Okt. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. 217 . One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu.

218 .Okt. FPPS . • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. • genetski. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. • Nasleđe je “istorijsko”. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. 2011.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka.

Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. rođenje magarca je reproduktivni uspeh.Okt. • Kad se radi o mužjacima. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . odnosno broj ženki sa kojima se pari. 2011. • Ipak. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. 219 .

Okt. a ne samo dece. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. • Selekcija srodnika . Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. čak i ako jedinka roditelj živi krade. 220 . ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. Mi pomažemo najbližima. FPPS . nego i drugi srodnici. • inkluzivna podobnost . Time ugrožavaju svoj život. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. 2011.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca.

Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. Eritrociti imaju srpast oblik. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. 221 . Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. • Srpasta anemija. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. znoj. 2011. Sluz.Okt.

hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd.Okt. statusom u grupi koji jedinka ima. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. • Međutim. 2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. isto kao i nivoom serotonina. frustracijom. 222 . „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu.

bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. 2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. 223 • • . pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. što znači da imaju vedu uspešnost parenja. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti.Okt. odnosno širenje vlastitih gena FPPS .

Okt. recimo. zašto su ljudi agresivni. 2011. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. to je postavljanje hipoteza. Pojam „podobnosti“. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. zašto iskazujemo emocije itd. obično izaziva konfuziju kod ljudi.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. FPPS . 224 .

Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro). ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS . ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro).Okt. 2011. 225 .

empatija. • Npr. sagledati podatke sa svih strana FPPS .Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. moda. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. 2011.Okt. 226 . ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. porodica.

Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. timin. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. FPPS .Okt. 2011. • Nukleotidi su slova genetske azbuke. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. što znači da genetska azbuka ima 4 slova. • genetska azbuka počiva na bazama. • Baze su vezane za molekule S (šedera). • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P). 227 . guanin i citozin (ATGC). Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida.

Okt. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. 228 . a prečage čine parovi baza. FPPS . Ljestve su spiralno uvijene u desno. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. 2011.

2011.Dvostruka spirala i nukleotid FPPS .Okt. 229 .

ali najvedi hromozom. 2011. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . 230 . iznosi oko 1.8 m.DNK • “Ljestve” su široke 2. Nukleotidi • • su dugački 0.3 nm. iz svih hromozoma. Zato ukupna dužina DNK čoveka. ima 220 miliona parova baza.2 do 2.6 nm (10-9).Okt. prvi.

samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. Mnogi geni različitih živih bida su isti. U čoveka. FPPS . Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. sastavljen od niza nukleotida. održavanju DNK i vedinom nepoznatu. 2011.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK.Okt. namenjenu replikaciji pri deobi delija. 231 .

Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. • Ali ne svi. FPPS . osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. • ipak.Okt. 232 . nasleđivanjem. 2011. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina.

Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. 2011. • • • • • nukleotidi kao slova. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. pa je odgovor tri slova. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. bilo je sve jasno. plus tzv. a kodoni kao reči tog jezika. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. FPPS . Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. Dakle. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. 233 .Okt. start i stop reči-kodoni.

Okt. • Međutim.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. FPPS . 234 . dakle i gene. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. 2011. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu.

• Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida.000 gena. znatno manje od 100. FPPS . 235 .Okt. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi. odnosno sekvence nukleotida. • Određene su “reči” njegove azbuke. 2011. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida.000 koliko se očekivalo.

recimo zbog interakcije gena. • Genotip se vidi samo iz DNK. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. može se redi sledede. FPPS . 2011. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. • Fenotip je skup osobina jedne individue. • Genotip stičemo rođenjem. 236 . • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa.Okt.

genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. Na primer. recimo pigmenta za boju kose). put od proteina do ponašanja je vrlo dug.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). Međutim. 2011. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). Gen može imati više varijanti. 237 . Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. formi ili alela. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen.Okt. ali ne i od razlika u transmiterima. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. FPPS .

daleko je od gena do ponašanja. nego zajedno sa drugim sistemima. FPPS . alela B” nisu dokaz kauzalnosti.Okt. 2011. preuzimanje previše rizika itd. recimo serotoninergičkim. a kod osoba koje nisu. koji je to gen. Sve u svemu. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. Zatim. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. onda ved možemo poverovati u taj članak.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. nego samo da postoji korelacija. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. lakoda da se plane. 238 • • .

2011. 239 .Okt. FPPS . Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. Ako su obe kopije gena dominantne. osobina de se ispoljiti. osobina de se ispoljiti. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. Ako su obe kopije gena recesivne.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna.

. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. 2011. a za plave recesivan.Dominantni i recesivni efekt • Npr. 240 .Okt. gen za crne oči je dominantan. FPPS .

potrebna su oba roditelja). Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. govor i memoriju. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. godine. FPPS . 241 . Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. 2011.Okt.

paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. makar i recesivni. 2011. paru. kod muškaraca. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. 242 . bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS .Okt.

priroda-odgoj • Evolucijom se. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. konstruiše • • • genom. 2011.Okt. Da bi organizmi bili adaptabilni. Dakle. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. suština živog sveta je adaptabilnost. 243 • . Kako je to sprovedeno? FPPS . prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. oni moraju biti tako građeni.Nasleđe-sredina. na osnovu fenotipa.

a ponekad i RNK. 244 .Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena.Okt. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. 2011. koji je obično protein. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. FPPS .

koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. FPPS . 245 .Okt.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. 2011. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja.

Ključni adut epigenetike je epigenom. tj. Epigenom se nalazi izvan genoma. 246 . a koje nisu proistekle iz promene DNK. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. koji geni de se iskazati u fenotipu. a koji ne. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. 2011. FPPS .Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti.Okt.

• Na osnovu epigenoma se. a druge ostavlja aktivnim. • za DNK važi centralna dogma. koji • čine drugi genetski sloj. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. fizička aktivnost. a druge da aktiviraju tokom života. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). u zavisnosti od životnog iskustva. ali za epigenom ne. 2011. izloženost toksinima i stres. verovatno. tako što neke gene prigušuje. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. 247 .Okt. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. FPPS .Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. matične delije diferenciraju u ciljne delije.

posebno ako nam se dogode rano u životu. 248 . 2011. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. neko životno iskustvo. Tako nestaje vedina oznaka. FPPS . odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. resetuje. • Pušenje. možemo preneti na naše dete.Epigenetika • epigenom se reprogramira. ali su neke u stanju da prežive.Okt. mogu da osude našu decu na skradeni život. Zahvaljujudi njima. previše jela ili stres. mnogo pre nego što su začeta. koje modifikuje naš epigenom.

ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. zbog koga mogu da imaju različite osobine. 2011. 249 . nasleđivanja psihičkih karakteristika. koji imaju isti genom.Okt. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom.

Npr. a kod tredih je šarolik FPPS . Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. a drugi su otporni. a u drugima ne. kod drugih nije. 250 • • . a ne i kod drugih.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. 2011.Okt. Tokom razvoja.

Interakcija gena i sredine • Npr. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . 2011. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. 251 . Da bi neki činioci bili aditivni.Okt. oni moraju biti nezavisni. pošto su G i E u interakciji. što pretpostavlja aditivnost.

koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. FPPS .Okt. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. Međutim. ako jedan MZ blizanac oboli. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. drugi ima svega 50% šanse da oboli. recimo. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. Međutim. • Slično važi za shizofreniju.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. odnosno kvantitativno. ona se nasleđuje poligenski. • Dijabetes. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. 2011. ima poznatu genetsku osnovu. 252 .

• Na primer. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. FPPS . ali su oni prigušeni. Jedan gen može da prigušuje druge.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa.Okt. Vedina naših osobina je poligenska. 2011. kokoš ima gene za zube. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. 253 • • • .

U celini. 2011. posla itd. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. 254 .. Izbor bračnog partnera. drugova. FPPS . sve to je uslovljeno. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu.Okt. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. našim genotipom. jednim delom.

• Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. prema sebi. a ne samo da im prenose gene. 255 . ili je prilagođava sebi. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. a ljudi mogu i da je menjaju. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. FPPS . nego genotipa. takođe.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. mogu da stvaraju sredinu za decu.Okt. • roditelji. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. 2011.

Npr.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). FPPS . • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. 256 . ali je interaktivnost genetski programirana. ali u kompleksnoj interakciji.Okt. sredine i ponašanja. 2011. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum.

257 .Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS .Okt. molekularna genetika. 2011. komparativna biologija i sl. bihejvioralna genetika. bihejvioralna neuronauka.

Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini. 258 .Okt. 2011. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS .

npr. 2011.Okt.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0.47 FPPS .60 • Brada/sestre = 0. 259 . pol • Npr.

FPPS . 260 . 2011.Okt.

261 .Okt.FPPS . 2011.

Okt.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.25 0.80 0.60 0.40 0.31 0. .70 0.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.45 262 FPPS .28 0.25 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.36 0. 2011. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.

263 . može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS .Okt.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. 2011. može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr.

2011.Okt. 264 .-KRAJ – FPPS .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful