Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

2011.Okt. FPPS . 7 .Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije.

U njima nismo napredovali. Kao i ostali. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. imamo imunološki sistem.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige.Okt. 2011. niti smo ih sami stvorili FPPS . 8 .

ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom.Nervni sistem • Ipak. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. FPPS . Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. Sve se uklopilo – misli i osedanja.Okt. komponovali ili svirali. pisali. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. 9 • • . na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. 2011.

ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. 2011. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj. 10 .Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija.. vezivno tkivo..) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS .Okt.

koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. tanji od svetlosti.Okt. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. na hemijski način Međutim. 11 • . 2011.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona.

pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. metabolički i funkcionalno. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. FPPS . • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. • neuroni imaju telo. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). 12 .Okt. 2011. koje su nezavisne strukturno.

“neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS . 13 .Okt.Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. 2011.

Građa tipičnog neurona FPPS . 14 . 2011.Okt.

Okt. • Mitohondrije u kojima se pravi energija. 15 .Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. i druge • Za razliku od drugih delija. 2011. neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto. zato “siva masa” FPPS .

Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. 16 . 2011.Okt. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona.

trnova.Okt. 17 . koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . 2011.Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka.

koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.Okt. na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. 2011.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. završetak u obliku dugmeta FPPS . 18 .

koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. na koju se prenosi impuls iz aksona. 19 . 2011.Okt. može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse.

autoimuna bolest razara mijelin FPPS . 2011. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. bolesti ga ošteduju – npr. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. dugi i vrlo brzi. 20 .Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. tanki i spori (5m/s) • MS.Okt. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu.

endokrinim žlezdama. FPPS .Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. u čulima. bipolarni. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. imenu osobe koja ih je prva uočila itd. 2011. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni.Okt. mišidima. 21 .

Obično su u čulima. 22 . CNS-u. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . Obično su u CNS-u. obično od senzornog ka motornom neuronu. 2011. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom.Okt. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu.

Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. uvu. 2011. 3. a s druge aksonsku (otpremnu). Vrlo su brojni. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. 2.Okt. a ima ih u oku. Retki su i služe kao interneuroni. Služe kao motorni i interneuroni.Tipovi neurona 1. Multipolarni neuroni. FPPS . 23 . nosu. uzimaju se kao standardan tip neurona.

ali i iz posebnog produžetka tela. 24 . vršnog dendrita. 2011.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije.Okt. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS .

Piramidalni neuron FPPS . 2011. 25 .Okt.

Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS . 2011.Okt. 26 .

2011.Okt. 27 .Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS .

2011.Okt.Razni oblici neurona FPPS . 28 .

2011. osetljivost na neurotransmitere itd. 29 . diversifikacija i organizacija FPPS .Okt. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. oblik akcionog potencijala. . – variraju od neurona do neurona . .Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. propusnost sinapsi. U tom pogledu.

Okt.Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m. 30 .5 m FPPS . 2011. a senzorni do 1.

Prenos signala .

2011.Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. 32 . delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .Okt.

puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. 2011. FPPS . • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. glukoze i sl. negativno naelektrisanih molekula proteina.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. • U unutrašnjosti neurona. 33 .Okt. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. u protoplazmi.

što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . 2011. protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV.Okt. 34 .Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama.

koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . 2011. postoje • pasivni natrijumovi. K+ kanali ili kapije. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi.Okt. 35 .Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe.

tj. 36 .Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. 2011. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS .Okt.

Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. a ova faza se naziva depolarizacija.Okt. oko +40mV. tj. • Joni Na+ pohrle u akson. FPPS . 2011. ona postane propustljiva za jone Na+. 37 .

Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. ali na jaču draž. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. 38 . 2011. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali.Okt. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. a kanali K se otvaraju. FPPS . • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju.

39 . 2011.Okt.Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS .

FPPS . 2011. 40 . draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom.Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi.Okt. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle.

Ceo proces se ponavlja. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. prekidi u mijelinskom omotaču. 41 . Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. tj. FPPS .Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. • • • • Lokalni anestetik novokain. kao iskra. tzv. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. ne gubedi intenzitet. koji koriste zubari.Okt. 2011. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog.

42 .bris.mcgraw- hill.youtube. 2011.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.Okt.ac.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.html FPPS .Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.

2011.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1. postsinaptička membrana sa receptorima 3. između ove dve.Okt. 43 .Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS . presinaptički deo – aksonska kvržica 2. sinaptički prorez/pukotina.000 sinapsi. ali najčešde ih imaju 5-10.

5 ms). 2011. Ima ih manje od hemijskih. imaju kompleksan način prenošenja. šire su (oko 20nm). ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem).Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su.Okt. sporije su (imaju kašnjenje od 0. ali se danas zna da nisu ni toliko retke. 44 . FPPS . jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). jednostavne i brze (npr.

Okt. 2011. 45 .000x FPPS .Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.

2011. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS . mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera.Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. 46 .Okt.

47 . • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. FPPS . • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. receptor se “otvori” za prolaz jona. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. što se naziva hiperpolarizacijom membrane.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere.Okt. 2011. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron.

Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen.Okt. 2011. 48 . individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. FPPS . to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. Dakle.

2011. ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .Okt. presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.000x 49 .

što dovodi do depolarizacije membrane. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. FPPS . a za GABA inhibicijski. obično na više njih. nego su to njihovi receptori. Ipak.Okt. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini).Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. 2011. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. 50 • • • • • .

Okt. 2011.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. FPPS . da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. 51 . • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja.

52 . 2011. podložan uslovima i što je posebno zanimljivo.Okt. podložan iskustvu FPPS .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. nego kontrolisan iz više izvora.

2011. na primer. od kojih je samo jedan prirodan. • Poznati su brojni agonisti.Okt. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). za serotonin poznati agonisti su droge LSD. meskalin i psilosibin. za dopamin. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. FPPS . za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. 53 . neurotransmiter.

Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. droge). receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. nego • blokira pristup drugim agonistima. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. 2011. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. 54 . neurotransmiterima. ali ga ne otvara. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. hlorpromazin i drugi). • Na primer. Dok je antagonist vezan za receptor. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. sa malim molekulama.Okt. tj. istovremno. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. Međutim. FPPS . razni agonisti i antagonisti su. pa i poznati afrodizijak johimbin. Antagonist acetilholina je atropin.

2011. 55 .Okt.Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS .

sumanasinc.mcgrawhill.h tml FPPS .com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.html • http://www. 56 .Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_. 2011.Okt.

2011. a povezani su FPPS . pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. aktivnostima. hranom.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. raspoloženjima. molekularne. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama.Okt. u kakvoj su interakciji sa lekovima.. 57 . širenja..

Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. 58 . . . .Okt.. FPPS . . 2011. .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. Glutamat Histamin. inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin.

• Ako ga ima premalo. 59 . pogoduje epilepsiji. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. ako ga ima previše. • Dejstvo mu je brzo. • Deluje i kao neuromodulator. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. 2011.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. FPPS . pa je glutamat najprisutniji transmiter.Okt. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. • Luče ga piramidalne delije.

Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. 2011.Okt. i uzrokuje mišidne konvulzije. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. Sintetiše se iz glutamata. FPPS . epilepsije. Ima mnoge uloge. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. interakcije i protivrečna dejstva. 60 . pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. smanjujudi anksioznost. Dobro proučena.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema.

zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. Nađen je u hipokampusu. posebno u • • somatskom NS. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. 2011. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima.Okt.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. 61 • • . FPPS .

gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. FPPS . 62 .Okt. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). 2011. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. • kurara. kao i u autonomnom NS. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. otrov južnoameričkih indijanaca. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi.

ali i antagonistički.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu.Okt. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. FPPS . • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. 2011. 63 . • Oni deluju komplementarno.

posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. a suprotne su funkcijama dopamina. FPPS . Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT.Okt. 64 . 2011. Pojačava budnost i spremnost. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje).

najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina.Okt. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. FPPS . • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. • Osim kod životinja. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. • postoji u telu i kao hormon. 2011.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. gde učestvuje u peristaltici. pod imenom raphe nuclei. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. • sintetiše se iz triptofana. 65 . ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja.

• potreban je pravilan odnos triptofana. 2011. apetit. raspoloženje. bez njega se ne osedamo dobro. osetljivost za bol. koji postoji u urmama. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. a triptofana ima u proteinskoj hrani. 66 . seksualnu funkciju i drugo. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije.Okt. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. Utiče na pobudu/spavanje. FPPS . fenilalanina i leucina.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani.

• Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. sirup protiv kašlja. tako da on ostaje duže u sinapsama. impulsivnošdu. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. • Antidepresivi.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost.Okt. • droga LSD imitira serotonin. samoubistvom. amfetamini. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. alkoholizmom. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . 67 . kokain. 2011.

68 . čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. bipolarni poremedaj.Okt. Nesanica. PMS. gojaznost. alkoholizam. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . bulimija. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. poremedaji apetita. • energična telesna aktivnost. napadi panike. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac).Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. anksiznost. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. 2011. • uzimanje triptofana.

• Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima.Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. 2011. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije. u smislu da je ono kod žena slabije.Okt. FPPS . 69 .

Okt. noradrenalina i serotonina FPPS .Strukturne formule dopamina. 2011. 70 .

a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. kiseonika i vodonika. azota. 2011. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika.Strukturne formule dopamina. samo u jednoj hidroksilnoj grupi.Okt. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . 71 . dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata.

2011.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . tenzija. 72 . strepnja. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja.Okt.

Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter.Okt. FPPS . Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. takođe jedna od aminokiselina. bolest fenilketonuria). 2011. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. služi za proizvodnju tirozina. 73 .

2011. jaja.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. 74 . a luči ga hipotalamus. neki proizvodi soje. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. kada su u istoj hemisferi. mleko.Okt. kao i neki orasi i semenke. FPPS . Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. Dopamin postoji i kao hormon.

kao što je haloperidol. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. • • • serotonina i noradrenalina. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje.Okt. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. 75 . Antagonisti dopamina. 2011. FPPS .Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina.

• corpus striatum. 2011. 76 .Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. na prvom mestu nucleus accumbens. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. • limbički sistem.Okt. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. FPPS .

Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS . 77 . 2011.Okt.

a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom. a vodedi je za radnu memoriju FPPS .Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. 78 . 2011.Okt.

posebno za telesna čula. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. • On snažno usmerava ka cilju. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva.Okt. 2011. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. vezana za čula. Desna hemisfera je.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. 79 . što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . naprotiv.

Okt. 80 . emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. 2011. • Osedanje za ljude. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS . socijalni odnosi. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. motivaciju.

dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. vradamo se „po još“ FPPS .Okt. 2011. 81 . • dopaminergički sistem stvara prijatnost. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj.

2011. 82 . ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. ali nije neophodan da bi se naučilo. Takođe.Okt. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu).Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. FPPS . • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. On potkrepljuje.

opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. manijom. 83 . FPPS . pažnje i rešavanja problema. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. 2011. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. shizofrenijom. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. Huntingtonovom bolešdu. autizmom.Okt. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD.

droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. 2011. 84 .Okt. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. u jednom trenutku. FPPS . konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. koristedi spoljne agense kao što je droga.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. Nakon više uzimanja.

2011. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. do nekoliko minuta. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. FPPS . Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. 85 . • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone.Neuromodulatori. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima.Okt.

• Dakle. Kada se ključ i brava poklope. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. 2011. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. 86 . aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave.Okt. prostorno ili vremenski. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. a • čim se to desi. FPPS . prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”.

npr. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. U oba slučaja. FPPS .Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. ili Cl. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. ili može primiti signal od više neurona. a sinapsa je spremna za slededi impuls. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. 2011.za inhibiciju. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. preko više mesta (sinapsi). Na+ za ekscitaciju. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. 87 • • • • • • • . one izazovu lučenje neurotransmitera. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. okida se akcioni potencijal u aksonu B.Okt. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron.

• postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. ali to nije zbog zamora FPPS . 88 . nervnim centrima. adaptacija čula). 2011.Okt. posebno u sinapsama.Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

FPPS .4 kg. ružičasta.Mozak . a u tome verovatno ima ulogu i likvor. • oko 20% krvi. želatinozna masa. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. Hrani se (i hladi) krvlju.encephalon • meka. • • sastavljena vedinom od masti.Okt. 2011. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. 94 . teška oko 1.

FPPS . razgrađujudi bakterije. ako nedostaje neki neurotransmiter. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga.Okt. 2011.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima.Mozak . velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. S druge strane. 95 . mrtve delije i druge nepoželjne objekte.

npr. Neurona izvan mozga ima znatno manje. od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. FPPS . kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu. 2011.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). nekoliko milijardi. 96 .Okt.

Mozak . a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa.Okt. 2011. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava.encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. koji deluje na hipofizu. 97 .

Veličina mozga .53..26.. 2011.Okt. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0..71 slededi je delpfin = 0. slon = 0.06. 98 .19. • FPPS ..komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela.. pa šimpanza = 0.. mali glodari 0.

Okt.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS . 2011. 99 .

100 . srednji i prednji mozak. 2011. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. 3-4 nedelje od začeda.Razvoj mozga • Iz ektoderma.Okt. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji.

2011. emocionalna i druga iskustva.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. da bi se pravilno razvila. jasno povezani. FPPS . 101 • • .Okt. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. motorna. U njima jedinka mora da doživi čulna.

Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. Nakon 20. a kasnije opada. najveda je u dobi 18-30 g. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. povedanja broja puteva. 2011. mijelinizacije. povedanja broja glijalnih delija itd. brzo raste prvih • • • • pet godina. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). Otprilike. 102 .5kg pri rođenju. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%.. godine. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. do kraja života.Okt. FPPS . na dva mesta u mozgu. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. svake sekunde umre 5 neurona.

FPPS . Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. hipotalamus. 2011. bazalne ganglije itd. • sive strukture velikog mozga: talamus. s obzirom na građu itd. funkcionalna. • bela masa – mijelinizirani aksoni. • kora (cortex) velikog mozga.Okt. 103 .. razvojna i evoluciona.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. • sive (i crne) strukture moždanog stabla.

Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. • mesencephalon – srednji mozak. • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). FPPS . • telencephalon – moždane hemisfere. • bazalne ganglije.Okt. • bela masa. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). 2011. • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). • moždani korteks. 104 .

na bazu mozga. 105 . sagitalni presek – presek mozga uzdužno. ventralni – prema dole. gornji ili na vrhu. donji ili na dnu. vertikalno.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. 2011. vertikalno. FPPS . lateralni – smešten na strani.Okt. bazalni – pogled odozdo. koronalni presek – presek mozga poprečno. bočno. medijalni – smešten u sredini.

Okt. 2011.FPPS . 106 .

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

u nama postoje tri mozga. • na obodu je novi mozak sisara. a ne prema lokaciji. neokorteks. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. koji kontroliše naše emocije. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. 2011.Okt. mozak gmizavaca. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. vrlo različite starosti. FPPS . koji su međusobno povezani. • oko njega je stari mozak sisara. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. MacLean ga je nazvao limbički sistem. vlastitom subjektivnošdu. koji reguliše naše više intelektualne procese. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. koji reguliše primitivno ponašanje. 112 .

FPPS . • telencephalon. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • srednji mozak – mesencephalon. • hippocampus. 113 . • limbički sistem. • cerebellum – mali mozak.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • bela masa • diencephalon. • amygdala.Okt. • cortex – kora. 2011. hemisfere. • thalamus. siva masa. • pons – most. • prednji ili veliki mozak. • medulla oblongata – produžena moždina. • cyngulate gyrus itd. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo.

koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. 114 . 2011. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. • Prve dve su daleko najvede. FPPS . • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost.Okt. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama.Moždane komore • Ima ih četiri.

2011. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. Ima je ukupno oko 120-150ml. FPPS . 115 . dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. CST služi mehaničkoj zaštiti.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak.Okt. smanjivanju težine mozga.

meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. od potresa. • Služe za zaštitu CNS-a.Moždane ovojnice . Ispod nje je pia mater. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. FPPS . 116 . udara. bogata krvnim sudovima. Ispod nje je arachnoidea. trenja sa • • • • kostima itd. 2011. tanka i fina ovojnica.Okt.

Okt. 117 .Zadnji mozak FPPS . 2011.

gutanje. 2011. disanje. FPPS . • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. probavu. 118 .Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls.Okt.

Okt. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. a ima i neke parasimpatičke funkcije. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. između ostalog iz dve strane mozga.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. 119 . sluhu. • • • FPPS . Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. 2011.

2011. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija).Okt. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). On čini oko 10% mase mozga. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. 120 . položaj tela u prostoru. FPPS . finu mišidnu koordinaciju. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. ravnotežu i druge motorne.

ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. FPPS .Okt. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. ali gubimo koordinaciju. 2011. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. 121 • • .

2011. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta.Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. • učenju i proceduralnoj memoriji.Okt. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . • kao i u emocijama. 122 .

• U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. takođe.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu.Okt. FPPS . • Substantia nigra se. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. 2011. • Dakle . 123 . ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga.

produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. malog mozga. 124 • • . 2011.Okt. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema.Moždano stablo • Čine ga pons (most). prenosi čulne informacije između velikog mozga. • Opsesivan. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. seksualnu aktivnost). kompulsivan. uriniranje i defekaciju. ritualistički i paranoidan. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. FPPS . umor.

hipokampus i amigdale).Okt.Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. FPPS . 2011. 125 .

Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. 126 . čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . 2011.Okt. glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem.

127 • • • . povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. Učestvuje i u prenosu motornih signala.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. a nalazi se u centru • • mozga. Učestvuje u kontroli budnosti. zajedno sa retikularnom formacijom. 2011. FPPS . Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). kao i razne zone neokorteksa međusobno. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu.Okt. spavanju i svesnosti. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. relejni sistem mozga. u visini očiju i ima dve polutke. Osim toga.

ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. 2011. veličine je zrna pasulja (ili badema). učestvuje u kontroli napada. • Nalazi se ispod talamusa. bežanja. • 4F FPPS . • kao deo limbičkog sistema. 128 .Okt. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. težak oko četiri grama. seksualne pobude. emocija i motiva.Hypothalamus • Deo je međumozga.

poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). puls..Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. žeđ. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. telesnu težinu. glad. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. FPPS . cirkadijalne ritmove itd.Okt. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. 129 . malo i sporo. krvni pritisak. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. telesnu temperaturu. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. 2011. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point).

Osim diencefalona.Okt. FPPS . što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. nego funkcionalna. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. 2011. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. 130 .

• Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. simetrično.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli.Okt. 2011. u svakoj hemisferi po jedan. 131 . Preciznije. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. ma koliko ih često viđali. šta i kada nam se dogodilo. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. ali ne prepoznaju nove osobe. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS .

132 . • Nalaze se na vrhu hipokampusa. dužine oko 2.Okt. u svakoj hemisferi. FPPS .Amygdala • grupa jedara. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj).5 cm. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. 2011. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. u obliku badema. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom.

Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. 2011. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. Kad se snima mozak. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“.Okt. • Primer. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. FPPS . 133 . vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. • na primer.

FPPS . 134 . koja • • prekriva corpus callosum. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. bes iz koga ne možemo da izađemo. • empatija itd. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. emocije.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. • Dakle. nekooperativnost itd. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. utiču na naše razmišljanje i ponašanje.Okt. limbički sistem. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. 2011. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. • donošenje odluka. izgleda. tvrdoglavost. • široki dijapazon autonomnih funkcija. tj. pa se čak naziva i cingularni korteks. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska.

”. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. straha. bes. placebo efekta itd. u ovom slučaju ka septumu. a u zadnje vreme i u lečenju depresije. zavisnosti FPPS . 2011.. strahu. zadovoljstva.. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. strah. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma.Okt. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. smeha.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). 135 .

Limbički sistem FPPS . 136 . 2011.Okt.

Veliki mozak.Okt. cerebrum ili telencephalon FPPS . 2011. 137 .

2011. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. Sivu masu velikog mozga čini. FPPS . osim kore. aksoni i dendriti.Veliki mozak. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu.Okt. 138 . cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. prva i druga.

tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. FPPS . a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. iz očiju i ušiju.Okt. pokazuju razlike u funkcionisanju. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. 2011. tj. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. Postoje i ipsilateralni putevi.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. 139 . npr. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake.

140 . sa obe strane talamusa. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. Povezuju moždano stablo. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. limbički sistem i korteks. FPPS . Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. 2011.Okt.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge.

Njena masa čini oko 80% mase mozga. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. 141 • • . jezik. 2011. mišljenje.5 mm. svest. a neuroni čine oko 19% mozga.5 mm. pažnju. • • • prosečno 2. ispeglana.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4.Okt. Čine je tela neurona (zato je siva). ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. FPPS . percepciju. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Okt.Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 147 . 2011.

za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). 148 . ispred motornog korteksa.Okt. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). Naime. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. • FPPS . Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. 2011. Za mnemoničke svrhe.

Okt. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. 149 .Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. 2011. levi različito od desnih. prosuđivanju preferencija i sl. proceni rizika. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. ali ne i fizičke karakteristike okoline. nagađanju. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. FPPS . odlučivanju.

Oštedena je i kompleksna motorika. Frontalna lobotomija FPPS . suđenje.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. 2011. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. Osim promena u ličnosti.Okt. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. • • • • • 150 . uvid u vlastitu i tuđu situaciju.

nemaju nagle padove u memoriji. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. 2011.Okt. 151 . konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. FPPS . Slab socijalni uvid. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja.Frontalni korteks . imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. rade nešto samo ako im se naredi. perserveriraju. gube snagu u nogama. ali je memorija trajno slaba. Na primer. Apatični. pažnja im je slaba i kratka. ne brinu se o sebi. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu.

Slučaj “Phineas Gage” • 25.Okt. g. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. apsces. masovno krvarenje u mozgu. FPPS . 152 . 2011. bilo je puno slomljenih koštica. pomeranja poluge tokom vađenja itd. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo.

Okt. 153 .Phineas Gage FPPS . 2011.

Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .Okt. 154 . 2011.

2011. tvrdoglav.Okt. odlučan. pouzdan. neozbiljan. vulgaran.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. bez poštovanja prema drugima.. • • • • • efikasan.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . kapriciozan. staložen. 155 . Nakon oporavka: naprasan.. obziran. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre.

156 . 2011.Okt.Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. ali ne može da formuliše FPPS . i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže.

Okt. 2011. 157 . vrlo sličan senzornom FPPS .Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus.

158 .Senzorni homunkulus FPPS . 2011.Okt.

Okt.Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS . 159 . 2011.

čak i vlastito FPPS .Okt. 160 . pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom. 2011.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice.

Okt. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena. 2011. 161 . dolazi do Wernickeove afazije. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS .Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina.

2011.Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS . 162 . V3.Okt.

ali ne mora biti u svim procesima. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. srce i jetra). Međutim. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. 2011.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr.Okt. 163 . postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. očiju i ušiju. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. FPPS . • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost.

2011. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu.Okt. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. a neke desnu šapu. 164 . FPPS .

kod velike vedine ljudi.Okt. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. 2011. ali besmisleno. • 85%-90% ljudi je desnoruko. 165 . što znači da im je dominantna leva hemisfera. • Što se tiče jezika. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. FPPS . ne ošteduje govor. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). a produkcija govora je isključivo u levoj.

Okt. tj. pokreta itd. mentalne rotacije. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. kao retardirana. nego obrnuto. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. FPPS . 2011. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. prostornih odnosa. 166 . nobelovac Sperry je 1964. Ona postaje nema i autistična. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške.

Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko.Okt. FPPS . pacijentu se leva ruka borila protiv desne. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. 2011. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. digao je levu ruku da udari ženu. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. ljut na ženu. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. 167 .

levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. FPPS .Okt. 2011.Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. 168 .

Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. crta jedno. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema.Okt. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. ali u stvarnom životu de pomerati oči. nacrtade testeru Dakle. 2011. 169 .

2011. orijentisan na sadašnjost. bolji u vizuelnim manipulacijama. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. a na drugom vizuelno-holistički. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. • „levi stil“ je verbalno-analitički. posebno trodimenzionalnim. FPPS . apstraktan i orijentisan na bududnost. dok je desna više na zemlji i emocionalna. • „leva ličnost“ je aktivna. kad deluju razdvojeno.Okt. konkretan. 170 . kontrolisana i emocionalno uzdržana. dok je desni vizuelno-holističan.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja.

171 . • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. serijski. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. simultano. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. FPPS .: “levi mozak je analitičan. 2011. a “desni mozak je stvaralački.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. matematički. naučnički”. jedan za drugim. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. a desna hemisfera to radi paralelno. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. npr. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. pesnički.Okt. deo po deo.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. holistički.

Okt. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. 2011. FPPS . a desna je služila za bacanje. a mač i koplje u desnoj itd. 172 . • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce. pa su ih majke uvek nosile levom rukom.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi.

leže glavom nadole. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. u materici. vezano za položaj u prostoru. leđima napred.Okt. 173 . 2011. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. dakle asimetrično. • Vedina u zadnjem tromesečju. FPPS . a slobodno se razvija u levoj hemisferi.

uslovima.. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga). • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). moždanog udara) itd. 174 .Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). Jill Bolte Taylor FPPS . 2011. • Slučaj dr..Okt. • Prilagođavanja sredini.

2011. • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .Okt. 175 .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno.

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 2011. 176 . imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt.

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 2011.Okt. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 177 .

Okt. 2011.Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. na standardnim mestima. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . 178 .

aktivan. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. bebe mala deca.Okt. simetrična distribucija. pozadi kod dece. 2011. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. obe strane.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. talasi niske amplitude budan/tokom rada. najbolje frontalno. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . veća amplituda na dominantnoj strani. 179 . pospanost. zaposlen ili anksiozno razmišlja.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. kroz talamus do senzornog korteksa. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. • • FPPS . U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr.Okt. 2011. 185 . Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora.

• Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. tj. svega 40 ms). • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. 2011. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih.Okt. nisu “centralno modulisani”. bezuslovnih refleksa. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. • Drugim rečima. • Nevoljni su. 186 . FPPS .

eferentni – od moždine ka telu. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. • Trbušni (ventralni) je motorni. 187 . levi i desni. aferentni – od tela ka moždini.Okt. 2011.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. FPPS .

188 .Okt.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS . 2011.

. tj.Okt. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. FPPS . neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. tj. a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. 189 . . 2011.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima.

190 . prilično autonoman. Svaka ganglija pobuđuje više organa. 2011. sa leve i desne strane kičme. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. FPPS . jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno.Okt. u nekom iznosu.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak.

FPPS . ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. 2011.Okt. • Npr. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. 191 . Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema.

192 • • . oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. aktivira se simpatički deo. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS .Okt. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. 2011. bilo kakvog naglog poremedaja. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju).Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji.

2011.Okt.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS . usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 .

Endokrini sistem – hormoni .

Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. • Postoje i egzokrine žlezde. kao što su suzne.Okt. FPPS . • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. ambiciju i bes – kolerici. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. pljuvačne ili znojne. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. Po toj podeli. 2011. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. luče u krv. 195 .

2011.Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). 196 . . .Okt. FPPS .

nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. svaki se uključuje u program ako prima te talase. 2011. čuvaju je i luče kad je potrebno. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. • Nervi prenose brzo. FPPS .Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. hormoni sporo. 197 .Okt. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. • Zna se ko je uputio poziv. prijem programa nije vremenski precizan. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. a hormonskih dugo. prijemnici su raštrkani po telu.

oni ga uvlače u deliju.Okt. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. • • • svaka svoj.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. 198 . u krv. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. FPPS . 2011.

FPPS . 199 . 2011.Okt.

a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. kontroliše je hipotalamus.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa. 2011.Okt. FPPS . • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. 200 .

masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. 2011. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus. indirektno. preko kontrole metabolizma belančevina. mlečne žlezde FPPS .Okt. .

između ostalog i hipotalamus. FPPS . koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). aktivira mozak.Okt. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. primarni stresni hormon u našem telu. 202 . • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. 2011. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu.Hipofiza i stres • stresna situacija. preko čula. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol.

nadražljivost. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. usporenost. Ako ga ima previše – hipertireoidizam.Okt. 203 . glavni hormon je tiroksin. a • • preko toga rast i razvoj. 2011. mišidnu slabost. umor. gubitak težine. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. FPPS .Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. anksioznost. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. proizvodnju belančevina itd.

FPPS . • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa).Okt. 204 . energiju i reakciju na stres. 2011. • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex).Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. • Moždina i kora luče različite grupe hormona. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje.

i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. kada se sprema veštački. krvni pritisak. najviše rano ujutru. glukokortikoid. • Kortizol. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. najmanje nodu. • luči se stalno. FPPS . reakciju na upale i alergije. 2011.Okt. 205 . • Najmodniji po dejstvu je kortizol. jedan od hormona stresa.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida.

206 . FPPS . važnih za pripremu tela za odgovor na stres. 2011.Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. • Kortizol izaziva niz promena u telu. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH).Okt. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena.

207 . ova dva hormona su vrlo slični. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. 2011. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje.Okt. FPPS . a u sklopu reakcije na stres.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. Po sastavu. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. adrenalin. ali razlike u dejstvu postoje.

gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. 208 • . motivaciju. povedavajudi krvni pritisak i puls. kao neurotransmitera.Okt. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. pobudu. 2011. emocije. • Međutim. FPPS . ali nema psihoaktivni efekat. više nego hormonska. nagon. budnost.

...) Estrogene (estradiol. 2011.) Utiču na razvoj i ponašanje.. glad.. 209 .Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi..) i progestine (progesteron. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron.. a s time i poletnost.. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike... FPPS .Okt.

. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. a pozitivne ga jačaju. ES i IS • Nervni. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. FPPS . a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. endokrini i imunološki sistem su povezani.Okt.NS. . 210 . 2011. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone.

Evolucione i genetske osnove .

zato postoji nadmetanje oko parenja. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene.Pet Darvinovih principa evolucije 1.Okt. 212 .Nadmetanje. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. hrane i mesta za život.Nasleđivanje. 2011.Varijacija. FPPS . Nema mesta za sve. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2.

Kao rezultat prirodnog odabiranja. 2011. 213 . Adaptacija.Pet Darvinovih principa evolucije 4. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. Prirodno odabiranje.Okt. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli.

2011. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. FPPS . tj. tokom vremena. 214 . Uticaji koji su opstali.Okt. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. evolucija se obavlja na genima.Evolucija • Evolucija je promena. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama.

215 . • osedamo. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. 2011. a geni čine “našu ljudsku prirodu”.Okt. odnosno da se: • ponašamo.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. • pa i da mislimo na određeni način. FPPS .

2011. hemijski agensi. • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama.Okt. 216 .Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. FPPS . zračenje. a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. virusi). • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd.

Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti.Okt. FPPS . 217 .Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu. 2011.

Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku.Okt. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. • genetski.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. 218 . “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. FPPS . • Nasleđe je “istorijsko”. 2011. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi.

2011. rođenje magarca je reproduktivni uspeh. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije.Okt. odnosno broj ženki sa kojima se pari. • Ipak. • Kad se radi o mužjacima. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. 219 .

• Selekcija srodnika . • inkluzivna podobnost . 2011. čak i ako jedinka roditelj živi krade.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. FPPS . Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. nego i drugi srodnici. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. Mi pomažemo najbližima. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive.Okt. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. 220 . a ne samo dece. Time ugrožavaju svoj život.

pljuvačka i sve druge tečnosti su guste.Okt. 221 . Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. 2011. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. znoj. Eritrociti imaju srpast oblik. • Srpasta anemija. Sluz. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik.

2011. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. statusom u grupi koji jedinka ima.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. • Međutim. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu.Okt. 222 . isto kao i nivoom serotonina. frustracijom. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS .

2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. što znači da imaju vedu uspešnost parenja. 223 • • . u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti.Okt. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni.

FPPS . zašto su ljudi agresivni. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. to je postavljanje hipoteza.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. Pojam „podobnosti“. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. zašto iskazujemo emocije itd. obično izaziva konfuziju kod ljudi. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. recimo. 2011.Okt. 224 .

a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro).Okt.Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). 2011. 225 . ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS .

sagledati podatke sa svih strana FPPS .Okt. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. empatija. 226 . ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. 2011. porodica. moda. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. • Npr.

• Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). FPPS . • Baze su vezane za molekule S (šedera). • genetska azbuka počiva na bazama. • Nukleotidi su slova genetske azbuke.Okt. što znači da genetska azbuka ima 4 slova. timin. 2011.Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. 227 . • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P). Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. guanin i citozin (ATGC). Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK.

228 . FPPS .Okt. 2011. Ljestve su spiralno uvijene u desno. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. a prečage čine parovi baza.

229 .Okt.Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 2011.

Okt. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . iz svih hromozoma. Zato ukupna dužina DNK čoveka. prvi.DNK • “Ljestve” su široke 2.2 do 2. ima 220 miliona parova baza.8 m. iznosi oko 1.6 nm (10-9). ali najvedi hromozom. 2011. 230 . Nukleotidi • • su dugački 0.3 nm.

2011. U čoveka. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. namenjenu replikaciji pri deobi delija. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. FPPS .Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK.Okt. održavanju DNK i vedinom nepoznatu. Mnogi geni različitih živih bida su isti. sastavljen od niza nukleotida. 231 . Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK.

2011. • Ali ne svi.Okt. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. 232 . • ipak. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. nasleđivanjem. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. FPPS .Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine.

FPPS . dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. Dakle.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. • • • • • nukleotidi kao slova. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. bilo je sve jasno. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. a kodoni kao reči tog jezika. 2011. pa je odgovor tri slova.Okt. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. plus tzv. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. 233 . • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. start i stop reči-kodoni. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina.

2011. 234 . dakle i gene. FPPS . samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. • Međutim.Okt.

odnosno sekvence nukleotida. FPPS .Okt. 2011.000 koliko se očekivalo. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. znatno manje od 100.000 gena. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. • Određene su “reči” njegove azbuke. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. 235 .

• Genotip se vidi samo iz DNK. 2011. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. može se redi sledede. • Fenotip je skup osobina jedne individue. recimo zbog interakcije gena. 236 . • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine.Okt.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. • Genotip stičemo rođenjem. FPPS . Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke.

2011. 237 . put od proteina do ponašanja je vrlo dug. formi ili alela.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). Međutim. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). FPPS .Okt. recimo pigmenta za boju kose). neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. ali ne i od razlika u transmiterima. Gen može imati više varijanti. Na primer.

238 • • . preuzimanje previše rizika itd. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. FPPS . koji je to gen. nego zajedno sa drugim sistemima.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. a kod osoba koje nisu.Okt. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. Sve u svemu. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. lakoda da se plane. onda ved možemo poverovati u taj članak. daleko je od gena do ponašanja. 2011. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. nego samo da postoji korelacija. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. recimo serotoninergičkim. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. Zatim.

Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. Ako su obe kopije gena recesivne. 239 . Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. osobina de se ispoljiti. 2011.Okt. Ako su obe kopije gena dominantne. osobina de se ispoljiti. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. FPPS .

• Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. 2011. a za plave recesivan.Okt. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja..Dominantni i recesivni efekt • Npr. 240 . gen za crne oči je dominantan. FPPS .

godine. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. potrebna su oba roditelja). FPPS .Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. 241 . Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. 2011.Okt. govor i memoriju.

paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . paru.Okt. 242 . 2011. kod muškaraca. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. makar i recesivni. odnos dominantnirecesivni gen je u 23.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23.

2011.Okt. Dakle. Da bi organizmi bili adaptabilni. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. konstruiše • • • genom. na osnovu fenotipa.Nasleđe-sredina. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. suština živog sveta je adaptabilnost. 243 • . oni moraju biti tako građeni. priroda-odgoj • Evolucijom se. Kako je to sprovedeno? FPPS . prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene.

a ponekad i RNK. FPPS . 244 .Okt. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. 2011. koji je obično protein. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline.

2011. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima.Okt. 245 . FPPS . • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena.

tj. Ključni adut epigenetike je epigenom. FPPS .Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. Epigenom se nalazi izvan genoma. a koje nisu proistekle iz promene DNK.Okt. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. 246 . Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. 2011. a koji ne. koji geni de se iskazati u fenotipu. osim putem pet Darvinovih principa evolucije.

koji • čine drugi genetski sloj. verovatno.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. tako što neke gene prigušuje. a druge da aktiviraju tokom života. 2011. FPPS . 247 . matične delije diferenciraju u ciljne delije. ali za epigenom ne. • za DNK važi centralna dogma. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije.Okt. u zavisnosti od životnog iskustva. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. izloženost toksinima i stres. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). fizička aktivnost. • Na osnovu epigenoma se. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. a druge ostavlja aktivnim.

resetuje. previše jela ili stres. Zahvaljujudi njima.Epigenetika • epigenom se reprogramira.Okt. ali su neke u stanju da prežive. posebno ako nam se dogode rano u životu. mnogo pre nego što su začeta. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. 248 . koje modifikuje naš epigenom. možemo preneti na naše dete. 2011. FPPS . • Pušenje. neko životno iskustvo. mogu da osude našu decu na skradeni život. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. Tako nestaje vedina oznaka.

• Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . zbog koga mogu da imaju različite osobine.Okt. 249 . nasleđivanja psihičkih karakteristika.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. koji imaju isti genom. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. 2011.

a u drugima ne. 250 • • . Tokom razvoja. 2011. kod drugih nije. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa.Okt. Npr. a drugi su otporni. a kod tredih je šarolik FPPS . efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. a ne i kod drugih.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima.

2011.Interakcija gena i sredine • Npr. 251 .Okt. pošto su G i E u interakciji. oni moraju biti nezavisni. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . Da bi neki činioci bili aditivni. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. što pretpostavlja aditivnost.

ima poznatu genetsku osnovu.Okt. • Slično važi za shizofreniju. odnosno kvantitativno. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. recimo. • Dijabetes. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. Međutim. Međutim. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. 2011. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. ona se nasleđuje poligenski. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. FPPS . 252 . koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. drugi ima svega 50% šanse da oboli.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. ako jedan MZ blizanac oboli. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem.

Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. • Na primer. Jedan gen može da prigušuje druge. Vedina naših osobina je poligenska. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. kokoš ima gene za zube.Okt. ali su oni prigušeni. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. 2011. 253 • • • . FPPS .

jednim delom. Izbor bračnog partnera. 254 . Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta.Okt. posla itd. FPPS . roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. drugova. 2011. našim genotipom.. U celini. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. sve to je uslovljeno.

255 . • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. FPPS . • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. nego genotipa. takođe. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. a ne samo da im prenose gene. 2011. ili je prilagođava sebi. • roditelji. a ljudi mogu i da je menjaju. prema sebi.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara.Okt. mogu da stvaraju sredinu za decu.

genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some.Okt. Npr. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum).Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). 256 . FPPS . sredine i ponašanja. ali u kompleksnoj interakciji. 2011. ali je interaktivnost genetski programirana.

257 . bihejvioralna genetika.Okt. 2011. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . bihejvioralna neuronauka. molekularna genetika.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. komparativna biologija i sl.

258 .Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . 2011. odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini.Okt.

npr.60 • Brada/sestre = 0.Okt. 2011.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.47 FPPS . korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0. pol • Npr. 259 .

260 .FPPS . 2011.Okt.

2011.Okt.FPPS . 261 .

28 0.31 0.Okt.60 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0. 2011. .25 0.36 0.25 0.70 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.80 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.40 0.45 262 FPPS .

2011. 263 . hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr.Okt. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS .

2011. 264 .Okt.-KRAJ – FPPS .