Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

Okt.Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. 2011. 7 . FPPS .

Kao i ostali. 8 . ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. imamo imunološki sistem. 2011. niti smo ih sami stvorili FPPS . U njima nismo napredovali. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza.Okt.

na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. 9 • • . FPPS . komponovali ili svirali.Nervni sistem • Ipak. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. pisali. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom.Okt. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. Sve se uklopilo – misli i osedanja. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. 2011. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom.

podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS .. 2011.. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. vezivno tkivo.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija. 10 .Okt.

na hemijski način Međutim. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi.Okt. 2011.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. tanji od svetlosti. 11 • .

više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. 2011. FPPS .Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija.Okt. metabolički i funkcionalno. • neuroni imaju telo. 12 . koje su nezavisne strukturno.

Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS . 2011.Okt. 13 .

Okt.Građa tipičnog neurona FPPS . 14 . 2011.

Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto. 15 . i druge • Za razliku od drugih delija. • Mitohondrije u kojima se pravi energija.Okt. zato “siva masa” FPPS . 2011.

Okt.Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona. 2011. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . 16 .

2011.Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka.Okt. trnova. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . 17 .

18 . na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. završetak u obliku dugmeta FPPS . 2011.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona.Okt. koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.

koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . 19 . može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse.Okt. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. 2011. na koju se prenosi impuls iz aksona.

autoimuna bolest razara mijelin FPPS . otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki.Okt.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. tanki i spori (5m/s) • MS. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. dugi i vrlo brzi. bolesti ga ošteduju – npr. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. 2011. 20 .

monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. bipolarni.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. FPPS . kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni.Okt. 21 . 2011. mišidima. imenu osobe koja ih je prva uočila itd. endokrinim žlezdama. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. u čulima.

Obično su u čulima. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. CNS-u. 22 . obično od senzornog ka motornom neuronu.Okt. 2011. Obično su u CNS-u. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu.

Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. 2011. 23 . uzimaju se kao standardan tip neurona. Retki su i služe kao interneuroni. Vrlo su brojni.Okt.Tipovi neurona 1. Multipolarni neuroni. FPPS . 3. a s druge aksonsku (otpremnu). Služe kao motorni i interneuroni. 2. uvu. a ima ih u oku. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. nosu. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson.

vršnog dendrita.Okt. 24 . 2011. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. ali i iz posebnog produžetka tela. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv.

2011. 25 .Piramidalni neuron FPPS .Okt.

Okt. 26 .Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS . 2011.

2011.Okt. 27 .Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS .

2011.Razni oblici neurona FPPS .Okt. 28 .

neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. U tom pogledu.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. . propusnost sinapsi. diversifikacija i organizacija FPPS . 2011. – variraju od neurona do neurona . . oblik akcionog potencijala. osetljivost na neurotransmitere itd. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. 29 .Okt.

Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m. a senzorni do 1. 2011. 30 .5 m FPPS .Okt.

Prenos signala .

Okt. 2011.Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS . 32 .

FPPS .Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. u protoplazmi. glukoze i sl.Okt. 2011. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. negativno naelektrisanih molekula proteina. • U unutrašnjosti neurona. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). 33 .

2011. protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV.Okt.Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. 34 . što znači da je neuron iznutra negativan FPPS .

35 . Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi. K+ kanali ili kapije. 2011. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . postoje • pasivni natrijumovi.Okt.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe.

Okt.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. tj. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . 2011. 36 .

Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. a ova faza se naziva depolarizacija. 37 . 2011. FPPS . • Joni Na+ pohrle u akson. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. oko +40mV. tj. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma.Okt. ona postane propustljiva za jone Na+.

FPPS . • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika.Okt. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. 2011. 38 . • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. ali na jaču draž. a kanali K se otvaraju. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju.

Okt. 2011. 39 .Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS .

Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. FPPS . 2011. 40 .Okt. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle.

41 . 2011. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. Ceo proces se ponavlja. FPPS . ne gubedi intenzitet. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. tzv. prekidi u mijelinskom omotaču. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. koji koriste zubari. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone.Okt.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). tj. kao iskra. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. • • • • Lokalni anestetik novokain.

youtube.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.html FPPS . 2011.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.Okt.ac.mcgraw- hill.bris.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www. 42 .

sinaptički prorez/pukotina. između ove dve.Okt. 43 .000 sinapsi. ali najčešde ih imaju 5-10. postsinaptička membrana sa receptorima 3.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS . 2011. presinaptički deo – aksonska kvržica 2.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1.

jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). ali se danas zna da nisu ni toliko retke. 2011. sporije su (imaju kašnjenje od 0. imaju kompleksan način prenošenja. jednostavne i brze (npr.Okt.Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. 44 . FPPS .5 ms). Ima ih manje od hemijskih. ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). šire su (oko 20nm).

Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10. 2011.000x FPPS .Okt. 45 .

2011.Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS . 46 . mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera.Okt.

• Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. FPPS . receptor se “otvori” za prolaz jona. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. 2011. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. 47 . • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona.Okt.

njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. FPPS . 48 . individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. Dakle. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. 2011.Okt.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen.

Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS . ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50. presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.Okt.000x 49 . 2011.

neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. nego su to njihovi receptori. 50 • • • • • . obično na više njih. Ipak. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). 2011. a za GABA inhibicijski. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski.Okt. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. što dovodi do depolarizacije membrane. FPPS . Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi.

• Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. 2011. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. 51 .Okt. FPPS . da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja.

nego kontrolisan iz više izvora.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. 2011. podložan uslovima i što je posebno zanimljivo.Okt. 52 . podložan iskustvu FPPS .

2011. za dopamin. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. meskalin i psilosibin. od kojih je samo jedan prirodan. • Poznati su brojni agonisti. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. neurotransmiter. 53 . najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma).Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. na primer. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor.Okt. FPPS .

koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. 54 . hlorpromazin i drugi). Dok je antagonist vezan za receptor. FPPS . najčešdi izazivači poremedaja (na primer. • Na primer. neurotransmiterima. istovremno. nego • blokira pristup drugim agonistima. 2011. sa malim molekulama. pa i poznati afrodizijak johimbin. tj. razni agonisti i antagonisti su. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. Antagonist acetilholina je atropin. droge). • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. Međutim.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor.Okt. ali ga ne otvara. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin.

Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS .Okt. 2011. 55 .

mcgrawhill.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.Okt.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered. 2011.html • http://www.sumanasinc.h tml FPPS .com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_. 56 .

.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. 2011. 57 . širenja. molekularne.Okt. raspoloženjima. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. u kakvoj su interakciji sa lekovima. hranom.. aktivnostima. a povezani su FPPS . katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama.

Okt. . FPPS . .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. . Glutamat Histamin. 2011. 58 . . ..

ako ga ima previše. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. 2011.Okt. 59 . • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. FPPS . pogoduje epilepsiji. pa je glutamat najprisutniji transmiter. • Deluje i kao neuromodulator. • Luče ga piramidalne delije. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. • Dejstvo mu je brzo. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. • Ako ga ima premalo.

Okt. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. smanjujudi anksioznost. FPPS .Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. Ima mnoge uloge. epilepsije. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. i uzrokuje mišidne konvulzije. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. 60 . interakcije i protivrečna dejstva. Sintetiše se iz glutamata. 2011. Dobro proučena.

61 • • .Okt. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. posebno u • • somatskom NS.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. 2011. FPPS . Nađen je u hipokampusu.

• Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata.Okt.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. • kurara. 2011. kao i u autonomnom NS. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). 62 . otrov južnoameričkih indijanaca. FPPS . gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide.

2011. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. 63 . • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. • Oni deluju komplementarno. FPPS . • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu.Okt. ali i antagonistički.

a suprotne su funkcijama dopamina.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. Pojačava budnost i spremnost. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). 64 .Okt. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. FPPS . Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. 2011. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a.

ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva.Okt. pod imenom raphe nuclei. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. FPPS . 2011. • Osim kod životinja. gde učestvuje u peristaltici. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. 65 . • sintetiše se iz triptofana. • postoji u telu i kao hormon.

2011. 66 . nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. osetljivost za bol. • potreban je pravilan odnos triptofana. seksualnu funkciju i drugo. a triptofana ima u proteinskoj hrani. Utiče na pobudu/spavanje.Okt. FPPS . raspoloženje. apetit. koji postoji u urmama. fenilalanina i leucina.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. bez njega se ne osedamo dobro.

• droga LSD imitira serotonin. alkoholizmom. amfetamini. • Antidepresivi. sirup protiv kašlja. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . impulsivnošdu.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. tako da on ostaje duže u sinapsama. 2011. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola.Okt. samoubistvom. kokain. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. 67 . pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa.

napadi panike. poremedaji apetita. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. 2011. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). gojaznost. bulimija. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. 68 . alkoholizam. anksiznost. Nesanica. • energična telesna aktivnost. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina.Okt. bipolarni poremedaj. • uzimanje triptofana.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. PMS.

FPPS .Okt. 2011. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. u smislu da je ono kod žena slabije.Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. 69 . • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima.

70 . 2011.Okt. noradrenalina i serotonina FPPS .Strukturne formule dopamina.

a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin.Strukturne formule dopamina. samo u jednoj hidroksilnoj grupi. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala.Okt. 2011. kiseonika i vodonika. 71 . azota.

tenzija.Okt.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. 72 . nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. 2011. strepnja.

Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. 73 . bolest fenilketonuria). Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. služi za proizvodnju tirozina. FPPS . 2011. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. takođe jedna od aminokiselina. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr.Okt.

Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. Dopamin postoji i kao hormon. kao i neki orasi i semenke. kada su u istoj hemisferi. 74 . mleko. FPPS . dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin.Okt. neki proizvodi soje. a luči ga hipotalamus. 2011. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. jaja.

• • • serotonina i noradrenalina. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje.Okt.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. 75 . FPPS . na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. 2011. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. Antagonisti dopamina. kao što je haloperidol.

u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. FPPS .Okt. • corpus striatum. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. 76 . 2011. na prvom mestu nucleus accumbens. • limbički sistem.

2011.Okt. 77 .Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS .

78 . a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.Okt.Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. a vodedi je za radnu memoriju FPPS . 2011.

naprotiv. posebno za telesna čula.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . • On snažno usmerava ka cilju. 79 .Okt. Desna hemisfera je. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. vezana za čula. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. 2011. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija.

Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). 80 . • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS . modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. • Osedanje za ljude. socijalni odnosi. motivaciju. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju.Okt. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. 2011.

• Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. 2011. 81 .Okt.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. • dopaminergički sistem stvara prijatnost. vradamo se „po još“ FPPS . Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje.

ali stvaranje navike se obavlja negde drugde.Okt. 2011. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). ali nije neophodan da bi se naučilo. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. Takođe.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. FPPS . On potkrepljuje. 82 .

manijom. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. autizmom. FPPS . 2011. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. Huntingtonovom bolešdu. pažnje i rešavanja problema. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije.Okt. 83 . Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. shizofrenijom.

Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. 84 . konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti.Okt. koristedi spoljne agense kao što je droga. u jednom trenutku. 2011. FPPS . Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. Nakon više uzimanja.

• „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. do nekoliko minuta. FPPS . kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. 2011. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima.Neuromodulatori. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone.Okt. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. 85 . i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu.

• sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi.Okt. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. a • čim se to desi. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. Kada se ključ i brava poklope. prostorno ili vremenski. FPPS . prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. 2011. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. • Dakle. 86 .

Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica.za inhibiciju. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. Na+ za ekscitaciju. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. preko više mesta (sinapsi). Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. 2011. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. FPPS . 87 • • • • • • • . npr. a sinapsa je spremna za slededi impuls.Okt. ili može primiti signal od više neurona. one izazovu lučenje neurotransmitera. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. okida se akcioni potencijal u aksonu B. ili Cl. U oba slučaja. tako da je prenos impulsa kratak i tačan.

Okt. nervnim centrima. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. ali to nije zbog zamora FPPS .Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. 88 . 2011. adaptacija čula). posebno u sinapsama.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

Hrani se (i hladi) krvlju. ružičasta. 94 .Mozak . brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). teška oko 1.4 kg. FPPS . • oko 20% krvi. želatinozna masa.Okt. a u tome verovatno ima ulogu i likvor. • • sastavljena vedinom od masti. • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta).encephalon • meka. 2011.

Okt. ako nedostaje neki neurotransmiter.Mozak . S druge strane. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. 95 .encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. mrtve delije i druge nepoželjne objekte. 2011. razgrađujudi bakterije. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. FPPS . Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga.

FPPS . kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu. Neurona izvan mozga ima znatno manje. 2011.Okt. nekoliko milijardi.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). 96 . od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. npr.

koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu.Mozak .encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. koji deluje na hipofizu.Okt. 97 . 2011.

. slon = 0.. • FPPS . pa šimpanza = 0. 98 ..Okt.06.Veličina mozga ..19. 2011.komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela. mali glodari 0.26. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.71 slededi je delpfin = 0.53...

Okt.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS . 99 . 2011.

2011. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . 100 . počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji.Razvoj mozga • Iz ektoderma.Okt. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. 3-4 nedelje od začeda. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. srednji i prednji mozak.

neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. U njima jedinka mora da doživi čulna. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. 101 • • .Okt.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. 2011. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. da bi se pravilno razvila. FPPS . emocionalna i druga iskustva. motorna. jasno povezani.

Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. povedanja broja puteva. 2011.5kg pri rođenju. brzo raste prvih • • • • pet godina. najveda je u dobi 18-30 g. 102 . mijelinizacije. godine. a kasnije opada. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. Otprilike. svake sekunde umre 5 neurona.Okt. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. na dva mesta u mozgu. Nakon 20.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. do kraja života. povedanja broja glijalnih delija itd. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije).. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). FPPS .

2011.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. • sive (i crne) strukture moždanog stabla. hipotalamus. FPPS . 103 . • sive strukture velikog mozga: talamus. s obzirom na građu itd. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. • kora (cortex) velikog mozga. razvojna i evoluciona.Okt. funkcionalna.. bazalne ganglije itd. • bela masa – mijelinizirani aksoni.

2011. • bazalne ganglije. • bela masa. FPPS . • telencephalon – moždane hemisfere. • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus).Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata).Okt. 104 . • moždani korteks. • mesencephalon – srednji mozak.

donji ili na dnu.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. na bazu mozga. medijalni – smešten u sredini. gornji ili na vrhu. 2011. bazalni – pogled odozdo.Okt. vertikalno. 105 . vertikalno. ventralni – prema dole. FPPS . koronalni presek – presek mozga poprečno. lateralni – smešten na strani. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. bočno.

106 . 2011.FPPS .Okt.

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

112 . MacLean ga je nazvao limbički sistem. mozak gmizavaca. vrlo različite starosti. 2011. a ne prema lokaciji. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. koji su međusobno povezani. koji kontroliše naše emocije. • na obodu je novi mozak sisara.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. neokorteks. koji reguliše naše više intelektualne procese. vlastitom subjektivnošdu. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. FPPS . ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. koji reguliše primitivno ponašanje. • oko njega je stari mozak sisara. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka.Okt. u nama postoje tri mozga. svaki sa svojom posebnom inteligencijom.

• medulla oblongata – produžena moždina. • prednji ili veliki mozak. • telencephalon. • bela masa • diencephalon. • limbički sistem.Okt. 113 . 2011.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • cerebellum – mali mozak. • pons – most. • srednji mozak – mesencephalon. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • amygdala. • hippocampus. • cortex – kora. hemisfere. • cyngulate gyrus itd. FPPS . siva masa. • thalamus. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo.

FPPS . • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. 2011. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama.Moždane komore • Ima ih četiri. • Prve dve su daleko najvede.Okt. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. 114 .

Okt. CST služi mehaničkoj zaštiti. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. 2011. FPPS . 115 . smanjivanju težine mozga. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. Ima je ukupno oko 120-150ml.

116 .meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. od potresa. Ispod nje je arachnoidea.Okt. udara. 2011. FPPS . Ispod nje je pia mater. tanka i fina ovojnica. trenja sa • • • • kostima itd. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. bogata krvnim sudovima. • Služe za zaštitu CNS-a.Moždane ovojnice .

2011.Okt.Zadnji mozak FPPS . 117 .

Okt. 118 . 2011. probavu. FPPS . • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. gutanje. disanje.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu.

Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. • • • FPPS . U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. 2011. sluhu.Okt. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. 119 . između ostalog iz dve strane mozga. a ima i neke parasimpatičke funkcije.

Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). finu mišidnu koordinaciju. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. ravnotežu i druge motorne. 2011.Okt. On čini oko 10% mase mozga. položaj tela u prostoru. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). 120 . poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. FPPS .

• Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. FPPS .Okt. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. poprečnoprugasta muskulatura svih udova.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. 2011. ali gubimo koordinaciju. 121 • • .

2011. 122 . • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. • učenju i proceduralnoj memoriji.Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju.Okt. • kao i u emocijama.

Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. • Substantia nigra se. 123 . • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. • Dakle .Okt. takođe. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. 2011. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. FPPS .

malog mozga. 2011. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem.Okt. kompulsivan. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. • Opsesivan. prenosi čulne informacije između velikog mozga. seksualnu aktivnost). produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. FPPS . ritualistički i paranoidan. uriniranje i defekaciju.Moždano stablo • Čine ga pons (most). 124 • • . umor.

hipokampus i amigdale). 125 . FPPS . 2011.Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr.Okt.

2011. 126 .Okt. glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem.Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS .

Učestvuje u kontroli budnosti.Okt. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa).Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. 127 • • • . povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. FPPS . zajedno sa retikularnom formacijom. spavanju i svesnosti. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. u visini očiju i ima dve polutke. kao i razne zone neokorteksa međusobno. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. relejni sistem mozga. Osim toga. 2011. a nalazi se u centru • • mozga. Učestvuje i u prenosu motornih signala.

128 . 2011. emocija i motiva. bežanja. • 4F FPPS . učestvuje u kontroli napada. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema.Hypothalamus • Deo je međumozga. veličine je zrna pasulja (ili badema). težak oko četiri grama.Okt. • Nalazi se ispod talamusa. • kao deo limbičkog sistema. seksualne pobude. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga.

129 . telesnu težinu. krvni pritisak. telesnu temperaturu. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point).Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. žeđ. FPPS . Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize.Okt. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. 2011. glad. puls.. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. cirkadijalne ritmove itd. malo i sporo. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu).

Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. Osim diencefalona. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. 2011. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. nego funkcionalna. FPPS . Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. 130 .Okt.

131 . simetrično. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. Preciznije. šta i kada nam se dogodilo. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde.Okt. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. u svakoj hemisferi po jedan. ali ne prepoznaju nove osobe.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. ma koliko ih često viđali. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. 2011. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS .

stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. dužine oko 2.5 cm.Amygdala • grupa jedara. 2011. u obliku badema.Okt. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. 132 . • Nalaze se na vrhu hipokampusa. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. FPPS . koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). u svakoj hemisferi.

Okt. • Primer. • na primer. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. 133 .Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). FPPS . 2011. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. Kad se snima mozak.

bes iz koga ne možemo da izađemo. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. tvrdoglavost. pa se čak naziva i cingularni korteks. koja • • prekriva corpus callosum. emocije. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. utiču na naše razmišljanje i ponašanje.Okt. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. nekooperativnost itd. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. limbički sistem. tj. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. • donošenje odluka. izgleda. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. • empatija itd. • široki dijapazon autonomnih funkcija. FPPS . 2011. • Dakle. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. 134 .

straha. bes. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. strah.Okt. strahu. 2011. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. 135 ... u ovom slučaju ka septumu. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. smeha. zavisnosti FPPS . pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. zadovoljstva. placebo efekta itd.”. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). a u zadnje vreme i u lečenju depresije.

2011.Limbički sistem FPPS . 136 .Okt.

Veliki mozak. 2011. cerebrum ili telencephalon FPPS . 137 .Okt.

U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. Sivu masu velikog mozga čini. FPPS . aksoni i dendriti.Okt.Veliki mozak. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. 2011. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. prva i druga. osim kore. 138 . • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom.

Okt. 2011. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. iz očiju i ušiju. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. pokazuju razlike u funkcionisanju.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. tj. 139 . • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. FPPS . Postoje i ipsilateralni putevi. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. npr.

140 . FPPS . Povezuju moždano stablo. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. limbički sistem i korteks. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. sa obe strane talamusa.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. 2011.Okt. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija.

svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. a neuroni čine oko 19% mozga. Čine je tela neurona (zato je siva).Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. • • • prosečno 2. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje.5 mm. Njena masa čini oko 80% mase mozga. 141 • • . mišljenje. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. jezik. FPPS .Okt. 2011. ispeglana. svest. percepciju. pažnju.5 mm.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Okt. 147 . 2011.Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS .

Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). 2011. • FPPS .Okt. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. Naime. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. Za mnemoničke svrhe. oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. 148 . ispred motornog korteksa.

FPPS . Obični ispitanici to obavljaju bez problema.Okt. nagađanju. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. prosuđivanju preferencija i sl.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. 149 . odlučivanju. proceni rizika. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. ali ne i fizičke karakteristike okoline. levi različito od desnih. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. 2011.

Okt. Osim promena u ličnosti. suđenje. Oštedena je i kompleksna motorika. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. • • • • • 150 . njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. 2011. Frontalna lobotomija FPPS . uvid u vlastitu i tuđu situaciju.

Slab socijalni uvid. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. ne brinu se o sebi. 151 . perserveriraju. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. Na primer. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. pažnja im je slaba i kratka. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. 2011. FPPS . Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. nemaju nagle padove u memoriji.Okt. rade nešto samo ako im se naredi. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. Apatični. gube snagu u nogama. ali je memorija trajno slaba.Frontalni korteks . ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh.

masovno krvarenje u mozgu. g. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. bilo je puno slomljenih koštica. FPPS . 152 . došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. 2011. pomeranja poluge tokom vađenja itd.Okt. apsces.Slučaj “Phineas Gage” • 25.

153 .Okt. 2011.Phineas Gage FPPS .

Okt.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS . 154 . 2011.

neozbiljan. pouzdan. bez poštovanja prema drugima. staložen. 2011. odlučan. obziran. tvrdoglav.. Nakon oporavka: naprasan. 155 .. vulgaran.Okt. • • • • • efikasan. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . kapriciozan.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten.

Okt.Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. ali ne može da formuliše FPPS . dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže. 156 . i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. 2011.

157 .Okt. 2011.Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. vrlo sličan senzornom FPPS .

2011.Okt.Senzorni homunkulus FPPS . 158 .

Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS . 2011.Okt. 159 .

nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice. pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom. 160 . čak i vlastito FPPS .Okt. 2011.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje.

Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . dolazi do Wernickeove afazije. 161 .Okt. 2011. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena.

V3.Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. 162 .Okt. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS . 2011.

• Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. srce i jetra). • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. FPPS . ali ne mora biti u svim procesima. očiju i ušiju. 2011. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. Međutim. 163 .Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr.Okt.

2011. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. FPPS . ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. a neke desnu šapu. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka.Okt.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. 164 .

kod velike vedine ljudi. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). 165 . Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. FPPS . ali besmisleno. • Što se tiče jezika. što znači da im je dominantna leva hemisfera. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore.Okt. • 85%-90% ljudi je desnoruko. a produkcija govora je isključivo u levoj. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. ne ošteduje govor. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). 2011.

2011. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. pokreta itd. kao retardirana. prostornih odnosa. FPPS . • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške.Okt. Ona postaje nema i autistična. 166 . tj. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. nobelovac Sperry je 1964. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. mentalne rotacije.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. nego obrnuto.

Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. digao je levu ruku da udari ženu. FPPS . ljut na ženu. 2011. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. 167 . a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi.Okt.

Okt. 168 . FPPS . levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. 2011.Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim.

menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . ali u stvarnom životu de pomerati oči. 2011.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. 169 . nacrtade testeru Dakle. crta jedno. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema.Okt. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom.

a na drugom vizuelno-holistički.Okt. 170 . FPPS .Lateralizacija hemisfera • hemisfere. • „levi stil“ je verbalno-analitički. dok je desni vizuelno-holističan. konkretan. kontrolisana i emocionalno uzdržana. kad deluju razdvojeno. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. apstraktan i orijentisan na bududnost. orijentisan na sadašnjost. bolji u vizuelnim manipulacijama. posebno trodimenzionalnim. • „leva ličnost“ je aktivna. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. 2011. dok je desna više na zemlji i emocionalna.

pa čak i kad sa njima ne raspolaže. a “desni mozak je stvaralački. deo po deo. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. serijski. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. naučnički”.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. 171 . npr.: “levi mozak je analitičan. FPPS . matematički. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. a desna hemisfera to radi paralelno.Okt. pesnički. holistički. 2011. simultano. jedan za drugim. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest.

• bebe se lakše smire kad čuju majčino srce. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. FPPS . što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. 172 . a mač i koplje u desnoj itd.Okt. pa su ih majke uvek nosile levom rukom. 2011.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. a desna je služila za bacanje.

• Vedina u zadnjem tromesečju. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere.Okt. leže glavom nadole. 173 . leđima napred. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. u materici. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. dakle asimetrično. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. vezano za položaj u prostoru.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. FPPS . 2011. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu.

Jill Bolte Taylor FPPS . • Prilagođavanja sredini. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga). • Slučaj dr.. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. 2011.Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara).. 174 . moždanog udara) itd. uslovima.Okt.

175 . 2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .Okt.

Okt. 2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 176 . imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.Okt. 177 . 2011. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .

178 .Okt. na standardnim mestima. 2011. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS .Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna.

centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. pospanost. veća amplituda na dominantnoj strani. obe strane. aktivan. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. bebe mala deca. talasi niske amplitude budan/tokom rada. zaposlen ili anksiozno razmišlja. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS .Okt. simetrična distribucija. najbolje frontalno. 2011. 179 . pozadi kod dece. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

185 . U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. • • FPPS . Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca.Okt. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. kroz talamus do senzornog korteksa. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. 2011.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina.

Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. nisu “centralno modulisani”.Okt. FPPS . 186 . • Nevoljni su. tj. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. 2011. • Drugim rečima. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. bezuslovnih refleksa. svega 40 ms).

Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par.Okt. eferentni – od moždine ka telu. FPPS . • Trbušni (ventralni) je motorni. aferentni – od tela ka moždini. levi i desni. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. 187 . 2011.

Okt. 2011.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS . 188 .

Okt. 2011. tj. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. FPPS . . skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. 189 . a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. . tj.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima.

sa leve i desne strane kičme. 190 . prilično autonoman. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. Svaka ganglija pobuđuje više organa. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca.Okt. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. u nekom iznosu. 2011. FPPS .

Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. FPPS . 191 . parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. • Npr. 2011.Okt. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu.

bilo kakvog naglog poremedaja. 192 • • .Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. 2011. aktivira se simpatički deo.Okt. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”.

usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 .Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS .Okt. 2011.

Endokrini sistem – hormoni .

luče u krv. pljuvačne ili znojne. kao što su suzne. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. ambiciju i bes – kolerici. FPPS . • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. • Postoje i egzokrine žlezde.Okt. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. Po toj podeli.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. 195 . 2011. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici.

FPPS .Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). .Okt. 196 . 2011. .

sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. hormoni sporo. 197 . ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. 2011. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije.Okt. svaki se uključuje u program ako prima te talase. • Zna se ko je uputio poziv. prijemnici su raštrkani po telu. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. a hormonskih dugo. čuvaju je i luče kad je potrebno. FPPS . • Nervi prenose brzo. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. prijem programa nije vremenski precizan. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos.

2011. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. • • • svaka svoj. FPPS . oni ga uvlače u deliju. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu.Okt. u krv. 198 . Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija.

2011.FPPS . 199 .Okt.

a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. FPPS . 200 . kontroliše je hipotalamus.Okt. 2011. • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija.

. 2011.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. indirektno. preko kontrole metabolizma belančevina. mlečne žlezde FPPS .Okt. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus.

ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH).Okt. 2011. primarni stresni hormon u našem telu.Hipofiza i stres • stresna situacija. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. preko čula. aktivira mozak. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. FPPS . • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. između ostalog i hipotalamus. 202 .

• Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. a • • preko toga rast i razvoj. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. 203 . gubitak težine. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. usporenost. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. FPPS .Okt.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. 2011. proizvodnju belančevina itd. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. mišidnu slabost. nadražljivost. glavni hormon je tiroksin. umor. anksioznost.

• Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex). • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje.Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. 2011.Okt. energiju i reakciju na stres. • Moždina i kora luče različite grupe hormona. 204 . FPPS . • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa).

• Najmodniji po dejstvu je kortizol. • luči se stalno. FPPS . jedan od hormona stresa. 205 . kada se sprema veštački. glukokortikoid.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida.Okt. • Kortizol. krvni pritisak. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. reakciju na upale i alergije. najviše rano ujutru. najmanje nodu. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. 2011.

2011. FPPS . a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. • Kortizol izaziva niz promena u telu. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. 206 .Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. važnih za pripremu tela za odgovor na stres.Okt. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH).

FPPS . • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. 2011. a u sklopu reakcije na stres. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. adrenalin.Okt. ova dva hormona su vrlo slični. 207 . noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. Po sastavu. ali razlike u dejstvu postoje.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a.

Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. ali nema psihoaktivni efekat. povedavajudi krvni pritisak i puls. više nego hormonska. 2011. 208 • . nagon. budnost. FPPS .Okt. kao neurotransmitera. emocije. motivaciju. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. pobudu. • Međutim. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu.

.. glad.) i progestine (progesteron..Okt.. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron.... 209 ..) Utiču na razvoj i ponašanje.) Estrogene (estradiol. a s time i poletnost. FPPS .. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike.Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi. 2011..

• Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. .NS. ES i IS • Nervni. a pozitivne ga jačaju. 210 . endokrini i imunološki sistem su povezani. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. 2011. FPPS .Okt. . • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem.

Evolucione i genetske osnove .

Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. zato postoji nadmetanje oko parenja.Okt. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. hrane i mesta za život. 212 . 2011.Nasleđivanje.Varijacija.Nadmetanje. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. Nema mesta za sve.Pet Darvinovih principa evolucije 1. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. FPPS .

213 . svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . 2011. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem.Pet Darvinovih principa evolucije 4.Okt. Adaptacija. Kao rezultat prirodnog odabiranja. Prirodno odabiranje. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli.

nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. tj. Uticaji koji su opstali.Okt.Evolucija • Evolucija je promena. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. FPPS . 214 . Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. tokom vremena. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. 2011. evolucija se obavlja na genima.

Okt. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. 2011. • osedamo. • pa i da mislimo na određeni način. FPPS . 215 . odnosno da se: • ponašamo. a geni čine “našu ljudsku prirodu”.

hemijski agensi. virusi). • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama.Okt. a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. FPPS .Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. zračenje. 216 . • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. 2011. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd.

Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu. 217 .Okt.Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). 2011. FPPS .

• genetski. FPPS .Okt. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. 2011. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. • Nasleđe je “istorijsko”. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. 218 .Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka.

2011. rođenje magarca je reproduktivni uspeh. 219 . odnosno broj ženki sa kojima se pari. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . • Ipak.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. • Kad se radi o mužjacima.Okt. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke.

jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. Mi pomažemo najbližima.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. 2011.Okt. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. 220 . • inkluzivna podobnost . • Selekcija srodnika . FPPS .jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. nego i drugi srodnici. čak i ako jedinka roditelj živi krade. a ne samo dece. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. Time ugrožavaju svoj život. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja.

221 . Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. Eritrociti imaju srpast oblik. • Srpasta anemija.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. znoj. Sluz.Okt. 2011. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . pljuvačka i sve druge tečnosti su guste.

statusom u grupi koji jedinka ima. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. 2011. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . 222 .Okt. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. isto kao i nivoom serotonina. frustracijom. • Međutim.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr.

u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. što znači da imaju vedu uspešnost parenja.Okt. odnosno širenje vlastitih gena FPPS .Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. 2011. 223 • • . pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti.

Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. obično izaziva konfuziju kod ljudi. Pojam „podobnosti“. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. to je postavljanje hipoteza. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni.Okt. FPPS . • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. 224 . 2011. recimo. zašto iskazujemo emocije itd. zašto su ljudi agresivni.

Okt.Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. 2011. ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS . a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro). 225 . ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro).

šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. empatija. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji.Okt. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. moda. 226 . porodica. sagledati podatke sa svih strana FPPS . • Npr. 2011.

timin.Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. FPPS . guanin i citozin (ATGC). 227 . 2011. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. • genetska azbuka počiva na bazama. • Nukleotidi su slova genetske azbuke. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P). • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). što znači da genetska azbuka ima 4 slova. • Baze su vezane za molekule S (šedera). Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK.Okt.

• Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). 2011. Ljestve su spiralno uvijene u desno. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom.Okt. FPPS . 228 . a prečage čine parovi baza.

Okt. 2011.Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 229 .

iz svih hromozoma.6 nm (10-9).8 m.3 nm. Zato ukupna dužina DNK čoveka. 230 . Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS .2 do 2. 2011. ali najvedi hromozom.Okt.DNK • “Ljestve” su široke 2. ima 220 miliona parova baza. prvi. Nukleotidi • • su dugački 0. iznosi oko 1.

Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. namenjenu replikaciji pri deobi delija.Okt. Mnogi geni različitih živih bida su isti. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. sastavljen od niza nukleotida. U čoveka. 231 . FPPS . samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. održavanju DNK i vedinom nepoznatu. 2011.

FPPS . Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. • Ali ne svi. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. • ipak. 2011. nasleđivanjem. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. 232 .Okt.

Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. a kodoni kao reči tog jezika. • • • • • nukleotidi kao slova. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina.Okt. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. 233 . Dakle. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. bilo je sve jasno. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. 2011. start i stop reči-kodoni. pa je odgovor tri slova. FPPS . Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. plus tzv.

• “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu.Okt. FPPS . • Međutim.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. dakle i gene. 234 . 2011.

odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. znatno manje od 100.Okt. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. 2011. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi. odnosno sekvence nukleotida. • Određene su “reči” njegove azbuke.000 koliko se očekivalo. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida.000 gena. 235 . FPPS .

Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. FPPS . 236 . • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa.Okt. recimo zbog interakcije gena. 2011. • Fenotip je skup osobina jedne individue. • Genotip se vidi samo iz DNK. može se redi sledede. • Genotip stičemo rođenjem. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke.

FPPS . Međutim. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. formi ili alela. recimo pigmenta za boju kose). • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. Gen može imati više varijanti. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. Na primer. put od proteina do ponašanja je vrlo dug. 237 .Okt.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). ali ne i od razlika u transmiterima. 2011.

lakoda da se plane. preuzimanje previše rizika itd. daleko je od gena do ponašanja. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. Sve u svemu.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. a kod osoba koje nisu. nego zajedno sa drugim sistemima. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. nego samo da postoji korelacija. FPPS . onda ved možemo poverovati u taj članak. 2011. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. 238 • • . Zatim.Okt. koji je to gen. recimo serotoninergičkim.

Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. Ako su obe kopije gena recesivne. 239 .Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. FPPS . 2011. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena.Okt. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. osobina de se ispoljiti. osobina de se ispoljiti. Ako su obe kopije gena dominantne.

2011.Dominantni i recesivni efekt • Npr.. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. FPPS . 240 . gen za crne oči je dominantan. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja.Okt. a za plave recesivan.

godine.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije.Okt. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. 2011. govor i memoriju. potrebna su oba roditelja). 241 . Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. FPPS . teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga.

Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . 2011. kod muškaraca. makar i recesivni. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma.Okt. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. 242 . odnos dominantnirecesivni gen je u 23. paru. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23.

suština živog sveta je adaptabilnost. priroda-odgoj • Evolucijom se. Da bi organizmi bili adaptabilni. Dakle. oni moraju biti tako građeni.Okt. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. konstruiše • • • genom. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. 243 • . Kako je to sprovedeno? FPPS .Nasleđe-sredina. 2011. na osnovu fenotipa. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu.

Okt. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. a ponekad i RNK. 244 . 2011. koji je obično protein. FPPS .

2011. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima).Okt. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. FPPS . nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. 245 .

osim putem pet Darvinovih principa evolucije. tj. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. 2011. Epigenom se nalazi izvan genoma. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. a koji ne. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. koji geni de se iskazati u fenotipu. Ključni adut epigenetike je epigenom. a koje nisu proistekle iz promene DNK.Okt. 246 . FPPS .

tako što neke gene prigušuje.Okt. u zavisnosti od životnog iskustva. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). 247 . • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. 2011. izloženost toksinima i stres. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. a druge da aktiviraju tokom života. ali za epigenom ne. • Na osnovu epigenoma se. FPPS . verovatno. • za DNK važi centralna dogma. fizička aktivnost. matične delije diferenciraju u ciljne delije. koji • čine drugi genetski sloj.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. a druge ostavlja aktivnim.

Okt. neko životno iskustvo. ali su neke u stanju da prežive. Zahvaljujudi njima. previše jela ili stres. resetuje. možemo preneti na naše dete. mogu da osude našu decu na skradeni život. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. FPPS . koje modifikuje naš epigenom. mnogo pre nego što su začeta. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. posebno ako nam se dogode rano u životu. 248 . 2011. • Pušenje.Epigenetika • epigenom se reprogramira. Tako nestaje vedina oznaka.

• Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. nasleđivanja psihičkih karakteristika. 249 . 2011.Okt.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. koji imaju isti genom. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . zbog koga mogu da imaju različite osobine.

Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje.Okt. kod drugih nije. a kod tredih je šarolik FPPS . u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. a drugi su otporni. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. a ne i kod drugih. a u drugima ne. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. Tokom razvoja. Npr. 250 • • .Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. 2011.

pošto su G i E u interakciji. oni moraju biti nezavisni. 251 . što pretpostavlja aditivnost. Da bi neki činioci bili aditivni.Interakcija gena i sredine • Npr. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS .Okt. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. 2011.

Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. 252 . FPPS . Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu.Okt. • Slično važi za shizofreniju.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. ima poznatu genetsku osnovu. ona se nasleđuje poligenski. Međutim. Međutim. • Dijabetes. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. odnosno kvantitativno. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. 2011. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. ako jedan MZ blizanac oboli. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. drugi ima svega 50% šanse da oboli. recimo.

253 • • • .Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. ali su oni prigušeni. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. kokoš ima gene za zube. Vedina naših osobina je poligenska. Jedan gen može da prigušuje druge. 2011. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa.Okt. • Na primer. FPPS .

ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. posla itd. Izbor bračnog partnera. U celini. 254 . roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. drugova. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta.Okt. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. sve to je uslovljeno. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. FPPS . našim genotipom. jednim delom.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. 2011..

FPPS . • roditelji. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. a ljudi mogu i da je menjaju. 2011.Okt. ili je prilagođava sebi. 255 . • jedinka bira sredinu koja joj odgovara.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. mogu da stvaraju sredinu za decu. prema sebi. takođe. nego genotipa. a ne samo da im prenose gene. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke.

FPPS . 2011. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum).Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji.Okt. Npr. 256 . ali je interaktivnost genetski programirana. sredine i ponašanja. ali u kompleksnoj interakciji.

komparativna biologija i sl. bihejvioralna neuronauka. molekularna genetika. 257 . bihejvioralna genetika. 2011.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS .Okt.

Okt. 2011. 258 .Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini.

60 • Brada/sestre = 0. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0. 2011.47 FPPS .Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.Okt. pol • Npr.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0. npr. 259 .

FPPS . 2011. 260 .Okt.

261 .Okt. 2011.FPPS .

70 0.Okt. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.31 0.25 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0. 2011.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.60 0.80 0.40 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.25 0.36 0.45 262 FPPS . . a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.28 0.

Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS . hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr.Okt. može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. 2011. 263 .

2011.Okt.-KRAJ – FPPS . 264 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful