Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

Okt.Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. 2011. FPPS . 7 .

8 . 2011.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. imamo imunološki sistem. U njima nismo napredovali. Kao i ostali. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige.Okt. niti smo ih sami stvorili FPPS .

2011.Okt. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim.Nervni sistem • Ipak. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. pisali. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. Sve se uklopilo – misli i osedanja. komponovali ili svirali. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. 9 • • . FPPS . Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola.

.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija.. 2011. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. 10 . podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj. vezivno tkivo.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS .Okt.

na hemijski način Međutim. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi.Okt.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. 11 • . tanji od svetlosti. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. 2011.

12 . • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. FPPS . više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. koje su nezavisne strukturno. metabolički i funkcionalno. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. 2011. • neuroni imaju telo.Okt.

Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu.Okt. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS . 13 . 2011.

14 . 2011.Okt.Građa tipičnog neurona FPPS .

Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. • Mitohondrije u kojima se pravi energija. i druge • Za razliku od drugih delija. zato “siva masa” FPPS . 15 .Okt. neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto. 2011.

2011.Okt. a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona. 16 . da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS .Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji.

Okt. 2011. 17 .Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . trnova.

2011. završetak u obliku dugmeta FPPS .Okt.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. 18 . koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu. na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale.

sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. 2011. 19 . može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse.Okt. na koju se prenosi impuls iz aksona.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS .

dugi i vrlo brzi.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. tanki i spori (5m/s) • MS. 2011.Okt. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. 20 . autoimuna bolest razara mijelin FPPS . bolesti ga ošteduju – npr. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki.

imenu osobe koja ih je prva uočila itd.Okt.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. bipolarni. 2011. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. 21 . kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. endokrinim žlezdama. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. u čulima. mišidima. FPPS .

• Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama.Okt. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . CNS-u.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. 22 . Obično su u čulima. 2011. Obično su u CNS-u. obično od senzornog ka motornom neuronu. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali.

23 . Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson.Okt. nosu.Tipovi neurona 1. Vrlo su brojni. 2. uzimaju se kao standardan tip neurona. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. Multipolarni neuroni. 2011. a s druge aksonsku (otpremnu). FPPS . Služe kao motorni i interneuroni. 3. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. uvu. Retki su i služe kao interneuroni. a ima ih u oku.

a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. 24 .Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. 2011.Okt. vršnog dendrita. ali i iz posebnog produžetka tela.

25 .Piramidalni neuron FPPS . 2011.Okt.

2011.Okt. 26 .Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .

Okt.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS . 27 . 2011.

28 . 2011.Okt.Razni oblici neurona FPPS .

U tom pogledu. oblik akcionog potencijala. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija.Okt. 2011. . propusnost sinapsi. . 29 . a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. – variraju od neurona do neurona . diversifikacija i organizacija FPPS . osetljivost na neurotransmitere itd.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone.

30 . a senzorni do 1. 2011.5 m FPPS .Okt.Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.

Prenos signala .

Okt. 2011.Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS . 32 .

negativno naelektrisanih molekula proteina. FPPS . postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. • U unutrašnjosti neurona. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. 33 .Okt. u protoplazmi. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). glukoze i sl.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. 2011. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava.

Okt.Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . 2011. protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV. 34 .

koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . postoje • pasivni natrijumovi.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. 2011. K+ kanali ili kapije. 35 . Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi.Okt.

2011. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . 36 . tj.Okt.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje.

ona postane propustljiva za jone Na+.Okt. 37 . FPPS .Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. oko +40mV. tj. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. • Joni Na+ pohrle u akson. a ova faza se naziva depolarizacija. 2011.

• Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. 38 . • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. a kanali K se otvaraju. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. FPPS . U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza.Okt. 2011. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. ali na jaču draž. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju.

Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS .Okt. 2011. 39 .

2011.Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. 40 . FPPS . • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle.Okt.

41 . Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). Ceo proces se ponavlja. • • • • Lokalni anestetik novokain. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. tzv. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. koji koriste zubari. ne gubedi intenzitet. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. 2011. FPPS .Okt. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. kao iskra. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. prekidi u mijelinskom omotaču. tj.

com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www. 2011.mcgraw- hill.youtube. 42 .bris.ac.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.html FPPS .Okt.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.

Okt.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100. između ove dve. ali najčešde ih imaju 5-10. 2011.000 sinapsi.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1. 43 . sinaptički prorez/pukotina. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS . postsinaptička membrana sa receptorima 3. presinaptički deo – aksonska kvržica 2.

ali se danas zna da nisu ni toliko retke. jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm).Okt. 2011. ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). jednostavne i brze (npr. sporije su (imaju kašnjenje od 0. Ima ih manje od hemijskih. imaju kompleksan način prenošenja. šire su (oko 20nm).5 ms).Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. FPPS . 44 .

45 . 2011.000x FPPS .Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.Okt.

ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS . 46 .Okt.Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera. 2011.

FPPS . što se naziva hiperpolarizacijom membrane. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. 47 . receptor se “otvori” za prolaz jona.Okt. 2011.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona.

to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. 48 . 2011.Okt. individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. Dakle. FPPS .

Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS . presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.000x 49 . 2011.Okt. ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.

50 • • • • • . a za GABA inhibicijski.Okt. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. obično na više njih. Ipak. što dovodi do depolarizacije membrane. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. nego su to njihovi receptori. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. 2011. FPPS .

2011. 51 . • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja.Okt. • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. FPPS .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal.

nego kontrolisan iz više izvora. 2011. podložan uslovima i što je posebno zanimljivo.Okt. podložan iskustvu FPPS .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. 52 .

neurotransmiter. meskalin i psilosibin. • Poznati su brojni agonisti. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. za dopamin. od kojih je samo jedan prirodan.Okt.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. FPPS . na primer. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. 53 . za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. 2011.

2011. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. istovremno. Međutim.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. pa i poznati afrodizijak johimbin. neurotransmiterima. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. ali ga ne otvara. Dok je antagonist vezan za receptor. droge). Antagonist acetilholina je atropin. nego • blokira pristup drugim agonistima. • Na primer. tj. sa malim molekulama. 54 . antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori.Okt. hlorpromazin i drugi). razni agonisti i antagonisti su. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. FPPS .

2011.Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS . 55 .Okt.

com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered. 56 . 2011.Okt.sumanasinc.mcgrawhill.h tml FPPS .html • http://www.

raspoloženjima. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. a povezani su FPPS . 2011. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. u kakvoj su interakciji sa lekovima.. aktivnostima. hranom.Okt. molekularne.. širenja. 57 .Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine.

Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. . . . 58 . FPPS . . 2011. Glutamat Histamin.. . inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin.Okt.Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin.

Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. ako ga ima previše. 2011. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. pogoduje epilepsiji. 59 . pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. • Luče ga piramidalne delije. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. • Dejstvo mu je brzo. pa je glutamat najprisutniji transmiter. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji.Okt. FPPS . • Ako ga ima premalo. • Deluje i kao neuromodulator.

interakcije i protivrečna dejstva. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. Dobro proučena. 60 . smanjujudi anksioznost. epilepsije.Okt. Sintetiše se iz glutamata. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. 2011. i uzrokuje mišidne konvulzije. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. Ima mnoge uloge. FPPS .

2011. 61 • • . posebno u • • somatskom NS. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije.Okt. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. Nađen je u hipokampusu. FPPS .

otrov južnoameričkih indijanaca. kao i u autonomnom NS. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. 2011.Okt.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. 62 . blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). deluje kao antagonist u mišidnim delijama. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. • kurara. FPPS . • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata.

• noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju.Okt. 63 . 2011.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. ali i antagonistički. • Oni deluju komplementarno. FPPS . • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna.

Pojačava budnost i spremnost. 2011. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. FPPS . Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. a suprotne su funkcijama dopamina.Okt.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. 64 .

• sintetiše se iz triptofana. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. • Osim kod životinja. 2011.Okt. pod imenom raphe nuclei. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. FPPS . • postoji u telu i kao hormon. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. 65 . gde učestvuje u peristaltici.

nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. raspoloženje. a triptofana ima u proteinskoj hrani. bez njega se ne osedamo dobro. fenilalanina i leucina. apetit. osetljivost za bol. koji postoji u urmama. FPPS . • potreban je pravilan odnos triptofana. 2011. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. Utiče na pobudu/spavanje. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. 66 .Okt. seksualnu funkciju i drugo.

alkoholizmom. sirup protiv kašlja. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola.Okt. impulsivnošdu. tako da on ostaje duže u sinapsama. samoubistvom. kokain. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. • droga LSD imitira serotonin. amfetamini. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. • Antidepresivi. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. 67 . 2011.

nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. • uzimanje triptofana. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). • energična telesna aktivnost. 68 .Okt. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. bipolarni poremedaj. napadi panike. PMS. anksiznost. bulimija. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. poremedaji apetita. gojaznost. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. 2011. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. Nesanica. alkoholizam. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS .

69 . b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom.Okt. 2011. FPPS .Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. u smislu da je ono kod žena slabije.

70 . noradrenalina i serotonina FPPS . 2011.Okt.Strukturne formule dopamina.

dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. kiseonika i vodonika. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . samo u jednoj hidroksilnoj grupi. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. 2011. 71 . noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala.Okt.Strukturne formule dopamina. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. azota.

strepnja. 72 . 2011. tenzija. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja.Okt.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini.

takođe jedna od aminokiselina. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. bolest fenilketonuria). služi za proizvodnju tirozina. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema.Okt. 73 . FPPS .Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. 2011. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin.

74 . i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko.Okt. kada su u istoj hemisferi. FPPS . dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. Dopamin postoji i kao hormon. jaja. a luči ga hipotalamus. 2011. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. neki proizvodi soje. mleko. kao i neki orasi i semenke.

amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. FPPS . kao što je haloperidol. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. Antagonisti dopamina. 2011. • • • serotonina i noradrenalina. 75 .Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina.Okt. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje.

• corpus striatum. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. FPPS .Okt. 76 . na prvom mestu nucleus accumbens.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. 2011. • limbički sistem.

77 .Okt.Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS . 2011.

78 . a vodedi je za radnu memoriju FPPS . 2011.Okt. a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska.

79 . posebno za telesna čula. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. • On snažno usmerava ka cilju. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. naprotiv. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. vezana za čula. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . 2011.Okt. Desna hemisfera je.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije.

Okt. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. • Osedanje za ljude. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. 80 . socijalni odnosi. motivaciju. 2011. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju.

2011.Okt. vradamo se „po još“ FPPS .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. • dopaminergički sistem stvara prijatnost. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. 81 . • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj.

dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. FPPS .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. On potkrepljuje.Okt. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. 2011. Takođe. 82 . ali nije neophodan da bi se naučilo.

2011. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. manijom. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. Huntingtonovom bolešdu. shizofrenijom. FPPS . Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu.Okt. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. 83 . autizmom. pažnje i rešavanja problema.

Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. Nakon više uzimanja. FPPS . konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti.Okt. 84 . u jednom trenutku. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. 2011. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. koristedi spoljne agense kao što je droga. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti.

FPPS . 85 . Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“.Neuromodulatori. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. do nekoliko minuta. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima.Okt. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. 2011. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji.

receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron.Okt. prostorno ili vremenski. FPPS . • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. 86 . 2011. a • čim se to desi.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. Kada se ključ i brava poklope. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. • Dakle. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi.

ili može primiti signal od više neurona. one izazovu lučenje neurotransmitera. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. ili Cl. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. okida se akcioni potencijal u aksonu B. Na+ za ekscitaciju. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez.za inhibiciju. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. preko više mesta (sinapsi). U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. FPPS . a sinapsa je spremna za slededi impuls. U oba slučaja. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. 87 • • • • • • • . 2011.Okt. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. npr.

ali to nije zbog zamora FPPS . • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. 2011.Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima.Okt. posebno u sinapsama. adaptacija čula). nervnim centrima. 88 .

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

Okt.4 kg. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). 2011. ružičasta. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). FPPS .Mozak .encephalon • meka. • oko 20% krvi. a u tome verovatno ima ulogu i likvor. 94 . teška oko 1. Hrani se (i hladi) krvlju. želatinozna masa. • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. • • sastavljena vedinom od masti. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza.

FPPS .Okt. ako nedostaje neki neurotransmiter.Mozak . razgrađujudi bakterije. 95 . Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. S druge strane. 2011. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. mrtve delije i druge nepoželjne objekte.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima.

Okt. kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu. od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. npr. nekoliko milijardi.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). FPPS . 2011. 96 . Neurona izvan mozga ima znatno manje.

97 . ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS .Mozak . koji deluje na hipofizu. 2011. koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa.Okt.encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji.

06.... 98 ..19.Veličina mozga . pa šimpanza = 0.Okt.. 2011. mali glodari 0.26. slon = 0.komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela. • FPPS .. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.53.71 slededi je delpfin = 0.

2011.Okt.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS . 99 .

Razvoj mozga • Iz ektoderma. 3-4 nedelje od začeda. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. 2011. 100 .Okt. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . srednji i prednji mozak. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma.

precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. 2011. jasno povezani. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga.Okt. U njima jedinka mora da doživi čulna. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. emocionalna i druga iskustva. 101 • • . da bi se pravilno razvila. FPPS . motorna.

povedanja broja puteva. do kraja života. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. povedanja broja glijalnih delija itd. a kasnije opada. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. Nakon 20. svake sekunde umre 5 neurona. Otprilike. mijelinizacije. 2011.. godine. na dva mesta u mozgu. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako).Okt.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. najveda je u dobi 18-30 g. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. FPPS . brzo raste prvih • • • • pet godina. 102 .5kg pri rođenju.

hipotalamus. razvojna i evoluciona. • kora (cortex) velikog mozga. 2011. funkcionalna. 103 .. FPPS .Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska.Okt. • bela masa – mijelinizirani aksoni. • sive strukture velikog mozga: talamus. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. bazalne ganglije itd. • sive (i crne) strukture moždanog stabla. s obzirom na građu itd.

u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata).Okt.Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. 2011. • mesencephalon – srednji mozak. FPPS . 104 . • bela masa. • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • bazalne ganglije. • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). • moždani korteks. • telencephalon – moždane hemisfere.

sagitalni presek – presek mozga uzdužno. medijalni – smešten u sredini. 105 .Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. na bazu mozga. ventralni – prema dole. vertikalno. 2011. donji ili na dnu.Okt. gornji ili na vrhu. bočno. lateralni – smešten na strani. FPPS . bazalni – pogled odozdo. koronalni presek – presek mozga poprečno. vertikalno.

Okt.FPPS . 106 . 2011.

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

vlastitom subjektivnošdu. koji reguliše primitivno ponašanje. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. koji su međusobno povezani.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. vrlo različite starosti. • oko njega je stari mozak sisara. koji reguliše naše više intelektualne procese. 2011. koji kontroliše naše emocije. u nama postoje tri mozga. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. a ne prema lokaciji. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. mozak gmizavaca. neokorteks.Okt. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. • na obodu je novi mozak sisara. MacLean ga je nazvao limbički sistem. FPPS . 112 .

• srednji mozak – mesencephalon. • telencephalon. • thalamus.Okt. FPPS .Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. siva masa. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • hippocampus. • cerebellum – mali mozak. 113 . • amygdala. • prednji ili veliki mozak. • pons – most. • cortex – kora. hemisfere. • cyngulate gyrus itd. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. • limbički sistem. • bela masa • diencephalon. • medulla oblongata – produžena moždina. 2011.

Moždane komore • Ima ih četiri. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. FPPS . • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. 114 . koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga.Okt. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. 2011. • Prve dve su daleko najvede.

FPPS . Ima je ukupno oko 120-150ml.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. CST služi mehaničkoj zaštiti. 115 .Okt. 2011. smanjivanju težine mozga. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga.

Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. 116 . • Služe za zaštitu CNS-a. Ispod nje je arachnoidea. trenja sa • • • • kostima itd. bogata krvnim sudovima. od potresa.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. Ispod nje je pia mater.Moždane ovojnice . tanka i fina ovojnica. FPPS . 2011.Okt. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. udara.

Zadnji mozak FPPS . 117 .Okt. 2011.

118 .Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. 2011. FPPS . gutanje. probavu. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. disanje.Okt. • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu.

Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. između ostalog iz dve strane mozga.Okt.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. 2011. • • • FPPS . Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. sluhu. 119 . a ima i neke parasimpatičke funkcije.

finu mišidnu koordinaciju. On čini oko 10% mase mozga.Okt. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. ravnotežu i druge motorne.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). položaj tela u prostoru. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. 120 . FPPS . a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). 2011. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno.

Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. 2011. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta.Okt. 121 • • . ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. ali gubimo koordinaciju. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. FPPS . • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa.

• Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . • učenju i proceduralnoj memoriji. • kao i u emocijama. 122 . 2011. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta.Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju.Okt.

• Dakle .Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. takođe. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. 123 . • Substantia nigra se. FPPS . 2011. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima.Okt.

prenosi čulne informacije između velikog mozga. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. ritualistički i paranoidan.Moždano stablo • Čine ga pons (most). kompulsivan. • Opsesivan. uriniranje i defekaciju. 2011.Okt. malog mozga. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. FPPS . nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. umor. 124 • • . seksualnu aktivnost).

Okt. hipokampus i amigdale).Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. 2011. 125 . FPPS .

126 . 2011.Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem.Okt. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS .

kao i razne zone neokorteksa međusobno. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa.Okt. a nalazi se u centru • • mozga. Učestvuje u kontroli budnosti. FPPS . Osim toga. spavanju i svesnosti. 127 • • • .Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. u visini očiju i ima dve polutke. zajedno sa retikularnom formacijom. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. relejni sistem mozga. 2011. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). Učestvuje i u prenosu motornih signala. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom.

bežanja. seksualne pobude.Okt. veličine je zrna pasulja (ili badema). ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. 128 . emocija i motiva.Hypothalamus • Deo je međumozga. • Nalazi se ispod talamusa. težak oko četiri grama. učestvuje u kontroli napada. 2011. • 4F FPPS . ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. • kao deo limbičkog sistema.

krvni pritisak.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. puls. glad. žeđ. 2011. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu.Okt. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. telesnu temperaturu. telesnu težinu. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. 129 . Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. cirkadijalne ritmove itd. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). FPPS . malo i sporo..

2011. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. 130 . motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. nego funkcionalna. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. Osim diencefalona. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga.Okt. FPPS .Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean.

Okt. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. simetrično. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. u svakoj hemisferi po jedan. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. šta i kada nam se dogodilo. 2011. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . ali ne prepoznaju nove osobe. Preciznije. 131 . ma koliko ih često viđali.

• Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. • Nalaze se na vrhu hipokampusa. u obliku badema. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj).5 cm. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. 132 .Okt. dužine oko 2.Amygdala • grupa jedara. 2011. FPPS . u svakoj hemisferi. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni).

• neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. FPPS . a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. • na primer. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. 133 .Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. • Primer. Kad se snima mozak. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). 2011. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba.Okt. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale.

emocije. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. izgleda. • donošenje odluka. bes iz koga ne možemo da izađemo. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. • široki dijapazon autonomnih funkcija. tvrdoglavost. nekooperativnost itd. • empatija itd. limbički sistem.Okt. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. • Dakle. koja • • prekriva corpus callosum. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. 134 . pa se čak naziva i cingularni korteks. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. 2011. tj.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. FPPS . • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo.

strah. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. placebo efekta itd. straha. bes... zadovoljstva. strahu. 2011. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. zavisnosti FPPS . pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti.Okt. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. u ovom slučaju ka septumu. a u zadnje vreme i u lečenju depresije. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku.”. smeha. 135 .

Limbički sistem FPPS . 2011.Okt. 136 .

cerebrum ili telencephalon FPPS . 137 .Okt. 2011.Veliki mozak.

FPPS . cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu.Veliki mozak.Okt. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. osim kore. 138 . Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. prva i druga. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. Sivu masu velikog mozga čini. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. 2011. aksoni i dendriti.

masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. npr. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. pokazuju razlike u funkcionisanju. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. Postoje i ipsilateralni putevi. tj. 139 . 2011.Okt.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. iz očiju i ušiju. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. FPPS . longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu.

sa obe strane talamusa. 2011. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija.Okt. Povezuju moždano stablo. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. 140 . • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. FPPS . limbički sistem i korteks.

a neuroni čine oko 19% mozga. 2011. percepciju. • • • prosečno 2. pažnju.Okt. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. ispeglana. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih.5 mm. Čine je tela neurona (zato je siva). svest.5 mm. 141 • • . jezik. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. FPPS .Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. Njena masa čini oko 80% mase mozga. mišljenje.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 147 . 2011.Okt.

Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). 148 . • FPPS . ispred motornog korteksa. oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks.Okt. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. Za mnemoničke svrhe. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). 2011. Naime.

FPPS . Obični ispitanici to obavljaju bez problema. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. nagađanju. 149 . ali ne i fizičke karakteristike okoline. levi različito od desnih. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. proceni rizika. prosuđivanju preferencija i sl. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. odlučivanju.Okt. 2011. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja.

2011. uvid u vlastitu i tuđu situaciju.Okt.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. suđenje. • • • • • 150 . Frontalna lobotomija FPPS . Osim promena u ličnosti. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. Oštedena je i kompleksna motorika. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje.

Okt. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. Slab socijalni uvid. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. Na primer.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. Apatični. 2011. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. FPPS . rade nešto samo ako im se naredi. 151 . Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja.Frontalni korteks . imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. ne brinu se o sebi. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. gube snagu u nogama. pažnja im je slaba i kratka. perserveriraju. ali je memorija trajno slaba. nemaju nagle padove u memoriji.

pomeranja poluge tokom vađenja itd. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. apsces. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. bilo je puno slomljenih koštica.Okt.Slučaj “Phineas Gage” • 25. masovno krvarenje u mozgu. g. FPPS . 2011. 152 .

Okt. 2011. 153 .Phineas Gage FPPS .

2011.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .Okt. 154 .

neozbiljan. • • • • • efikasan. odlučan. bez poštovanja prema drugima. obziran.. vulgaran.Okt. tvrdoglav.. Nakon oporavka: naprasan.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS .Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. 155 . pouzdan. staložen. kapriciozan. 2011.

i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. 2011.Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže. ali ne može da formuliše FPPS . 156 .Okt.

vrlo sličan senzornom FPPS . 157 .Okt. 2011.Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus.

Okt.Senzorni homunkulus FPPS . 2011. 158 .

Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS . 159 . 2011.Okt.

160 . 2011.Okt. nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice. čak i vlastito FPPS . pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje.

Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena. 2011. dolazi do Wernickeove afazije. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS .Okt. 161 .

162 .Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. 2011.Okt. V3. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS .

Okt. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. očiju i ušiju. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. srce i jetra). • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. 163 . postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. ali ne mora biti u svim procesima. FPPS . 2011. Međutim.

2011. FPPS .Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu.Okt. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. 164 . • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. a neke desnu šapu. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara.

• Što se tiče jezika. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore.Okt. FPPS . 2011. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. što znači da im je dominantna leva hemisfera. • 85%-90% ljudi je desnoruko. a produkcija govora je isključivo u levoj. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). 165 . prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). kod velike vedine ljudi. ne ošteduje govor. ali besmisleno.

nobelovac Sperry je 1964. mentalne rotacije. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške.Okt. Ona postaje nema i autistična. 2011. FPPS . 166 . tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. prostornih odnosa. nego obrnuto. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. pokreta itd. tj. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. kao retardirana.

Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona.Okt. digao je levu ruku da udari ženu. 2011. FPPS . a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. 167 . a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. ljut na ženu.

levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”.Okt.Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. 2011. 168 . FPPS .

a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. crta jedno. 2011. 169 . menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema.Okt.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. ali u stvarnom životu de pomerati oči. nacrtade testeru Dakle.

kad deluju razdvojeno. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. 170 . posebno trodimenzionalnim. apstraktan i orijentisan na bududnost. • „leva ličnost“ je aktivna. bolji u vizuelnim manipulacijama. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. konkretan. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. a na drugom vizuelno-holistički. dok je desni vizuelno-holističan.Okt. • „levi stil“ je verbalno-analitički. FPPS . dok je desna više na zemlji i emocionalna. kontrolisana i emocionalno uzdržana. 2011. orijentisan na sadašnjost.

holistički. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. matematički. npr. a “desni mozak je stvaralački. a desna hemisfera to radi paralelno. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. deo po deo. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. FPPS .: “levi mozak je analitičan. jedan za drugim. pesnički.Okt.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. simultano. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. serijski.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. naučnički”. 2011. 171 .

• Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce. 172 . što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju.Okt.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. FPPS . a desna je služila za bacanje. pa su ih majke uvek nosile levom rukom. 2011. a mač i koplje u desnoj itd.

leže glavom nadole. • Vedina u zadnjem tromesečju. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. leđima napred. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. 173 . dakle asimetrično. vezano za položaj u prostoru. 2011.Okt. u materici.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. FPPS . što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj.

. 174 . • Slučaj dr. Jill Bolte Taylor FPPS .Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga).Okt. 2011. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. moždanog udara) itd. • Prilagođavanja sredini.. uslovima. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti).

• ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .Okt.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. 175 . 2011.

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 2011. 176 .Okt.

2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt. 177 .

178 .Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu.Okt. na standardnim mestima. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . 2011. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna.

aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . simetrična distribucija. zaposlen ili anksiozno razmišlja. obe strane. bebe mala deca. pozadi kod dece. talasi niske amplitude budan/tokom rada. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. pospanost. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane.Okt. 2011. najbolje frontalno. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. 179 . aktivan. veća amplituda na dominantnoj strani.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

• • FPPS .Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. 2011. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca.Okt. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. 185 . kroz talamus do senzornog korteksa.

• Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu.Okt. bezuslovnih refleksa. • Drugim rečima. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. 186 . • Nevoljni su. tj.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. 2011. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. FPPS . nisu “centralno modulisani”. svega 40 ms).

187 . Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. levi i desni. aferentni – od tela ka moždini. 2011. eferentni – od moždine ka telu. FPPS . • Trbušni (ventralni) je motorni.Okt.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par.

188 .Okt. 2011.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS .

FPPS . . 189 . skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. . a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. tj. tj.Okt. 2011. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima.

2011. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno.Okt.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. u nekom iznosu. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. Svaka ganglija pobuđuje više organa. FPPS . pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. 190 . prilično autonoman. sa leve i desne strane kičme.

191 . ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. FPPS . • Npr. 2011. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema.Okt. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču.

parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. 2011. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS .Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). 192 • • . oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. aktivira se simpatički deo.Okt. bilo kakvog naglog poremedaja.

usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 .Okt. 2011.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS .

Endokrini sistem – hormoni .

Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. FPPS . ambiciju i bes – kolerici. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. kao što su suzne. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. 195 . pljuvačne ili znojne. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici.Okt. Po toj podeli. luče u krv. • Postoje i egzokrine žlezde. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. 2011.

. 2011.Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). FPPS .Okt. . 196 .

i neuron i žlezda proizvode hemikaliju.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. svaki se uključuje u program ako prima te talase. • Zna se ko je uputio poziv. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore.Okt. 197 . prijemnici su raštrkani po telu. a hormonskih dugo. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. FPPS . 2011. • Nervi prenose brzo. prijem programa nije vremenski precizan. čuvaju je i luče kad je potrebno. hormoni sporo. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos.

Okt. 2011. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. oni ga uvlače u deliju. FPPS . • • • svaka svoj. 198 . Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. u krv. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon.

Okt. 199 . 2011.FPPS .

Okt. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. kontroliše je hipotalamus. FPPS . • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa. 200 . za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. 2011.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak.

mlečne žlezde FPPS . 2011. indirektno.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. . preko kontrole metabolizma belančevina. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast.Okt. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin.

koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol.Okt. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. FPPS . koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). primarni stresni hormon u našem telu. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. preko čula. 2011. aktivira mozak. između ostalog i hipotalamus. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu.Hipofiza i stres • stresna situacija. 202 . • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja.

mišidnu slabost. proizvodnju belančevina itd. FPPS . depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. a • • preko toga rast i razvoj. umor.Okt. 2011. gubitak težine. 203 . • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. nadražljivost. anksioznost. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. glavni hormon je tiroksin. usporenost.

2011. • Moždina i kora luče različite grupe hormona. FPPS . 204 . • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex).Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. energiju i reakciju na stres. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa).Okt.

glukokortikoid. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. jedan od hormona stresa. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. krvni pritisak. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. FPPS . • luči se stalno. kada se sprema veštački. najmanje nodu. 205 . 2011.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. • Kortizol.Okt. najviše rano ujutru. reakciju na upale i alergije. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti.

FPPS . a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. • Kortizol izaziva niz promena u telu.Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize.Okt. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. 206 . važnih za pripremu tela za odgovor na stres. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH). 2011.

noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. ova dva hormona su vrlo slični.Okt. 207 . ali razlike u dejstvu postoje. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. adrenalin. Po sastavu. 2011. FPPS . a u sklopu reakcije na stres.

gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. ali nema psihoaktivni efekat. kao neurotransmitera. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. FPPS . • Međutim. motivaciju.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. 2011. budnost. emocije. više nego hormonska. nagon.Okt. povedavajudi krvni pritisak i puls. 208 • . pobudu.

..) Utiču na razvoj i ponašanje. glad. a s time i poletnost. FPPS . Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron.) i progestine (progesteron.) Estrogene (estradiol..Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi..... 209 .. 2011..Okt. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike..

ES i IS • Nervni. FPPS . a pozitivne ga jačaju. endokrini i imunološki sistem su povezani.Okt. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. 210 . . • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. . što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. 2011.NS.

Evolucione i genetske osnove .

Varijacija. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. 2011. FPPS . Nema mesta za sve. hrane i mesta za život.Okt. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene.Nadmetanje. zato postoji nadmetanje oko parenja. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti.Pet Darvinovih principa evolucije 1.Nasleđivanje. 212 .

Kao rezultat prirodnog odabiranja. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . Prirodno odabiranje. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. 213 .Okt. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. 2011.Pet Darvinovih principa evolucije 4. Adaptacija.

FPPS . tokom vremena. 2011. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. evolucija se obavlja na genima. tj.Evolucija • Evolucija je promena. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama.Okt. 214 . Uticaji koji su opstali.

odnosno da se: • ponašamo. • osedamo.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. FPPS . 2011.Okt. a geni čine “našu ljudsku prirodu”. 215 . • pa i da mislimo na određeni način. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo.

Okt. zračenje. 216 . FPPS . • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. 2011. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. hemijski agensi. virusi). a neke mogu biti takve da se prenose na potomke.

One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. FPPS .Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. 217 .Okt. 2011. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini).

• genetski. 218 . “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”.Okt. • Nasleđe je “istorijsko”.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. FPPS . a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. 2011. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije.

Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . • Kad se radi o mužjacima. • Ipak.Okt. 219 . 2011. rođenje magarca je reproduktivni uspeh. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. odnosno broj ženki sa kojima se pari.

2011. • inkluzivna podobnost .jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. 220 . nego i drugi srodnici. FPPS . a ne samo dece.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. • Selekcija srodnika . Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. Time ugrožavaju svoj život. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. Mi pomažemo najbližima. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. čak i ako jedinka roditelj živi krade.Okt. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive.

Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. 221 . Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. Eritrociti imaju srpast oblik. 2011. znoj. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. Sluz. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. • Srpasta anemija.Okt.

„zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. 222 . agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. frustracijom. statusom u grupi koji jedinka ima. • Međutim. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . isto kao i nivoom serotonina. 2011. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd.Okt.

bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja.Okt. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. 2011. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. 223 • • . što znači da imaju vedu uspešnost parenja.

obično izaziva konfuziju kod ljudi.Okt. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. recimo. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. zašto su ljudi agresivni. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. to je postavljanje hipoteza. zašto iskazujemo emocije itd. 224 . FPPS . 2011. Pojam „podobnosti“.

225 .Okt. a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro). 2011. ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro).Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS .

porodica.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. 2011. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. 226 . šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. empatija. sagledati podatke sa svih strana FPPS . moda. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam.Okt. • Npr. ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke.

• Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). 2011. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. guanin i citozin (ATGC). FPPS .Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi.Okt. 227 . • Nukleotidi su slova genetske azbuke. timin. • Baze su vezane za molekule S (šedera). Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. • genetska azbuka počiva na bazama. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. što znači da genetska azbuka ima 4 slova. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P).

a prečage čine parovi baza. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). 2011. 228 .Okt. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. Ljestve su spiralno uvijene u desno. a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. FPPS .Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P.

229 .Okt. 2011.Dvostruka spirala i nukleotid FPPS .

2011. 230 . Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS .6 nm (10-9). Nukleotidi • • su dugački 0. prvi. ima 220 miliona parova baza.DNK • “Ljestve” su široke 2. Zato ukupna dužina DNK čoveka.Okt. iz svih hromozoma.2 do 2. iznosi oko 1. ali najvedi hromozom.8 m.3 nm.

2011. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. namenjenu replikaciji pri deobi delija. održavanju DNK i vedinom nepoznatu. FPPS . Samo mali deo ukupne DNK čine geni.Okt. 231 . sastavljen od niza nukleotida. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. U čoveka. Mnogi geni različitih živih bida su isti. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK.

• ipak. nasleđivanjem.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. FPPS .Okt. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. 232 . • Ali ne svi. 2011.

Dakle. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. pa je odgovor tri slova. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. 2011. FPPS . • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina.Okt. bilo je sve jasno. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. 233 . plus tzv. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. start i stop reči-kodoni. • • • • • nukleotidi kao slova. a kodoni kao reči tog jezika.

2011. FPPS .Okt. • Međutim. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. dakle i gene. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. 234 .

odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida.000 koliko se očekivalo.Okt. FPPS . • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25.000 gena. znatno manje od 100. 235 . • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. odnosno sekvence nukleotida.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. 2011. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. • Određene su “reči” njegove azbuke. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi.

a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine.Okt. • Fenotip je skup osobina jedne individue. 2011. • Genotip se vidi samo iz DNK. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. može se redi sledede. FPPS .Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. recimo zbog interakcije gena. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. 236 . • Genotip stičemo rođenjem. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine.

FPPS . put od proteina do ponašanja je vrlo dug. Gen može imati više varijanti. recimo pigmenta za boju kose).Okt. Na primer. 237 .Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). formi ili alela. 2011. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. Međutim. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. ali ne i od razlika u transmiterima. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima.

recimo serotoninergičkim. a kod osoba koje nisu. alela B” nisu dokaz kauzalnosti.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. preuzimanje previše rizika itd. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. lakoda da se plane. daleko je od gena do ponašanja. nego samo da postoji korelacija. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. Zatim. Sve u svemu. koji je to gen.Okt. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. nego zajedno sa drugim sistemima. onda ved možemo poverovati u taj članak. 238 • • . FPPS . • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. 2011.

kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. FPPS . Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. osobina de se ispoljiti. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji.Okt. Ako su obe kopije gena dominantne. 2011. osobina de se ispoljiti. 239 . Ako su obe kopije gena recesivne.

240 . 2011. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja.Dominantni i recesivni efekt • Npr. a za plave recesivan. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. FPPS .Okt.. gen za crne oči je dominantan.

godine. FPPS . Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu.Okt. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. potrebna su oba roditelja). govor i memoriju. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. 241 . teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. 2011.

makar i recesivni.Okt. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. 242 . paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. kod muškaraca. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . paru. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. 2011.

Kako je to sprovedeno? FPPS . Dakle. konstruiše • • • genom. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. suština živog sveta je adaptabilnost. 2011. na osnovu fenotipa.Nasleđe-sredina. priroda-odgoj • Evolucijom se.Okt. 243 • . sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. oni moraju biti tako građeni. Da bi organizmi bili adaptabilni.

Okt. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. 244 . FPPS . 2011. koji je obično protein.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. a ponekad i RNK. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline.

245 . ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima.Okt. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). 2011. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. FPPS . • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji.

koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. tj. Ključni adut epigenetike je epigenom. 2011. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. koji geni de se iskazati u fenotipu. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. a koji ne. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. a koje nisu proistekle iz promene DNK. Epigenom se nalazi izvan genoma. 246 .Okt. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. FPPS .

• U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. verovatno. tako što neke gene prigušuje.Okt. koji • čine drugi genetski sloj. • za DNK važi centralna dogma. 2011. a druge ostavlja aktivnim. FPPS . ali za epigenom ne. 247 . u zavisnosti od životnog iskustva. a druge da aktiviraju tokom života. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. matične delije diferenciraju u ciljne delije. izloženost toksinima i stres. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. • Na osnovu epigenoma se. fizička aktivnost.

previše jela ili stres. • Pušenje. 248 . Tako nestaje vedina oznaka. resetuje. koje modifikuje naš epigenom. One su osnova epigenetskog nasleđivanja.Okt. mnogo pre nego što su začeta. mogu da osude našu decu na skradeni život. Zahvaljujudi njima. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. ali su neke u stanju da prežive. 2011. neko životno iskustvo.Epigenetika • epigenom se reprogramira. možemo preneti na naše dete. posebno ako nam se dogode rano u životu. FPPS .

• Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. zbog koga mogu da imaju različite osobine. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . 249 . nasleđivanja psihičkih karakteristika.Okt. 2011.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. koji imaju isti genom.

a u drugima ne. a kod tredih je šarolik FPPS . kod drugih nije. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. Npr.Okt. 2011. a drugi su otporni. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. 250 • • . Tokom razvoja. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. a ne i kod drugih.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine.

251 .Okt. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . što pretpostavlja aditivnost.Interakcija gena i sredine • Npr. Da bi neki činioci bili aditivni. 2011. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. pošto su G i E u interakciji. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. oni moraju biti nezavisni.

Međutim. recimo. 2011. • Slično važi za shizofreniju. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. • Dijabetes. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika.Okt. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. drugi ima svega 50% šanse da oboli. ako jedan MZ blizanac oboli. ona se nasleđuje poligenski. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. ima poznatu genetsku osnovu. FPPS . Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. odnosno kvantitativno. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. 252 . Međutim.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena.

Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. • Na primer. FPPS . • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa.Okt. 253 • • • . Jedan gen može da prigušuje druge. Vedina naših osobina je poligenska. kokoš ima gene za zube. 2011. ali su oni prigušeni.

ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. posla itd. 254 . sve to je uslovljeno. Izbor bračnog partnera. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. našim genotipom. jednim delom. U celini.. 2011. FPPS . drugova. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi.Okt.

a ljudi mogu i da je menjaju. 255 . • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. nego genotipa.Okt. • roditelji. ili je prilagođava sebi.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. prema sebi. a ne samo da im prenose gene. mogu da stvaraju sredinu za decu. 2011. FPPS . • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. takođe.

sredine i ponašanja.Okt. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. FPPS . a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). ali u kompleksnoj interakciji. ali je interaktivnost genetski programirana.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. Npr. Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. 256 . Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). 2011.

257 . 2011. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS .Okt. bihejvioralna genetika. bihejvioralna neuronauka. molekularna genetika.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. komparativna biologija i sl.

Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko.Okt. 258 . odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini. 2011. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS .

60 • Brada/sestre = 0. 2011. pol • Npr. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0. 259 .47 FPPS . npr.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.Okt.

260 .FPPS .Okt. 2011.

FPPS . 261 . 2011.Okt.

80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.70 0.60 0.45 262 FPPS . 2011.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.40 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.28 0.25 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.25 0.Okt. .36 0.31 0.80 0.

2011.Okt. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS . 263 .Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr.

264 .-KRAJ – FPPS . 2011.Okt.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful