Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

Okt. 7 . FPPS .Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. 2011.

imamo imunološki sistem. 8 .Okt. 2011. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. U njima nismo napredovali.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza. niti smo ih sami stvorili FPPS . Kao i ostali.

FPPS . 2011. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali.Nervni sistem • Ipak. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. pisali. 9 • • . Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom.Okt. Sve se uklopilo – misli i osedanja. komponovali ili svirali. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari.

ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. 10 . podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj.. vezivno tkivo.Okt.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija. 2011.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS ..

Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. tanji od svetlosti. 2011. na hemijski način Međutim. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . 11 • .Okt.

FPPS .Okt. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). 12 . koje su nezavisne strukturno. metabolički i funkcionalno.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. • neuroni imaju telo. 2011. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi.

Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. 13 . 2011.Okt. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .

Građa tipičnog neurona FPPS .Okt. 2011. 14 .

neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto.Okt. 2011. 15 . zato “siva masa” FPPS . i druge • Za razliku od drugih delija. • Mitohondrije u kojima se pravi energija.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini.

16 .Okt. 2011. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona.Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji.

Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. 17 . trnova. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . 2011.Okt.

Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. završetak u obliku dugmeta FPPS .Okt. na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. 2011. koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu. 18 .

Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. 19 . koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . 2011. može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. na koju se prenosi impuls iz aksona.Okt.

20 . bolesti ga ošteduju – npr.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. tanki i spori (5m/s) • MS. 2011. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . dugi i vrlo brzi. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli.Okt. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu.

21 . FPPS . 2011. imenu osobe koja ih je prva uočila itd. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. mišidima.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. bipolarni. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. endokrinim žlezdama. u čulima.Okt.

odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. CNS-u. obično od senzornog ka motornom neuronu.Okt. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . Obično su u čulima. 22 . • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. 2011.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. Obično su u CNS-u.

uvu. Retki su i služe kao interneuroni. 2011. Služe kao motorni i interneuroni. nosu. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. 23 . Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni.Okt. Vrlo su brojni. a s druge aksonsku (otpremnu). 2. FPPS . Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. Multipolarni neuroni. a ima ih u oku.Tipovi neurona 1. 3. uzimaju se kao standardan tip neurona.

2011.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. 24 . piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . vršnog dendrita. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona.Okt. ali i iz posebnog produžetka tela.

2011.Piramidalni neuron FPPS . 25 .Okt.

Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS . 2011.Okt. 26 .

Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS . 2011.Okt. 27 .

Okt. 28 .Razni oblici neurona FPPS . 2011.

neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. 2011.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. – variraju od neurona do neurona .Okt. diversifikacija i organizacija FPPS . 29 . . osetljivost na neurotransmitere itd. propusnost sinapsi. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. U tom pogledu. . oblik akcionog potencijala.

Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.Okt.5 m FPPS . 2011. a senzorni do 1. 30 .

Prenos signala .

32 .Okt. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS . 2011.Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja.

negativno naelektrisanih molekula proteina. FPPS . • U unutrašnjosti neurona. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. 33 . izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. glukoze i sl. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). u protoplazmi.Okt. 2011.

Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . 2011.Okt. protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV. 34 .

K+ kanali ili kapije. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . 35 . Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi.Okt. 2011. postoje • pasivni natrijumovi.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe.

Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. 2011. tj. 36 . napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS .Okt.

Okt. tj. oko +40mV. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. ona postane propustljiva za jone Na+. 37 . a ova faza se naziva depolarizacija. 2011. • Joni Na+ pohrle u akson. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. FPPS .

FPPS .Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. 2011. 38 . U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. ali na jaču draž. a kanali K se otvaraju. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika.Okt.

39 . 2011.Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS .Okt.

FPPS .Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. 40 .Okt. draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. 2011. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle.

do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. kao iskra. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. 41 . ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). ne gubedi intenzitet. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. prekidi u mijelinskom omotaču. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. FPPS . Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog.Okt. koji koriste zubari. Ceo proces se ponavlja. • • • • Lokalni anestetik novokain. tzv. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. 2011. tj.

uk/synaptic/public/basics_ch1_1.bris.html FPPS .ac. 42 .Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.Okt.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www. 2011.youtube.mcgraw- hill.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.

ali najčešde ih imaju 5-10.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100. 2011. postsinaptička membrana sa receptorima 3. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS .Okt. 43 . presinaptički deo – aksonska kvržica 2. između ove dve.000 sinapsi. sinaptički prorez/pukotina.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1.

2011. šire su (oko 20nm). FPPS . ali se danas zna da nisu ni toliko retke. Ima ih manje od hemijskih.Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. jednostavne i brze (npr. jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm).Okt.5 ms). sporije su (imaju kašnjenje od 0. ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). 44 . imaju kompleksan način prenošenja.

Okt. 45 . 2011.Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.000x FPPS .

46 .Okt. mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera.Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. 2011. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .

47 .Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. 2011. FPPS . • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane.Okt. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. receptor se “otvori” za prolaz jona. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom.

to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. 48 .Okt. FPPS . individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. Dakle.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. 2011.

Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .000x 49 . presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez. 2011. ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.Okt.

FPPS . a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. obično na više njih. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. 2011. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. a za GABA inhibicijski.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje.Okt. nego su to njihovi receptori. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). 50 • • • • • . Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. Ipak. što dovodi do depolarizacije membrane.

Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore.Okt. 2011. FPPS . da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. 51 . • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja.

nego kontrolisan iz više izvora. 2011. podložan iskustvu FPPS . podložan uslovima i što je posebno zanimljivo.Okt.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. 52 .

• Poznati su brojni agonisti. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. 2011. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). neurotransmiter. 53 .Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. za serotonin poznati agonisti su droge LSD.Okt. na primer. meskalin i psilosibin. za dopamin. FPPS . od kojih je samo jedan prirodan.

Okt. ali ga ne otvara. neurotransmiterima. nego • blokira pristup drugim agonistima. razni agonisti i antagonisti su. FPPS . receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. Antagonist acetilholina je atropin. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. sa malim molekulama. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. tj. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. Međutim. 2011. droge). istovremno. • Na primer. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. hlorpromazin i drugi).Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. pa i poznati afrodizijak johimbin. Dok je antagonist vezan za receptor. 54 .

Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS .Okt. 55 . 2011.

mcgrawhill.Okt.sumanasinc.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission. 2011.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_. 56 .Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.h tml FPPS .html • http://www.

katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. molekularne. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. a povezani su FPPS . u kakvoj su interakciji sa lekovima. 57 ... raspoloženjima.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. 2011.Okt. širenja. hranom. aktivnostima.

.Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. Glutamat Histamin. 2011. .Okt.. FPPS . . Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. . 58 . inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. .

• Deluje i kao neuromodulator. • Ako ga ima premalo. pogoduje epilepsiji. pa je glutamat najprisutniji transmiter. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. FPPS . pogoduje Alchajmerovoj bolesti.Okt.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. • Luče ga piramidalne delije. • Dejstvo mu je brzo. 2011. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. ako ga ima previše. 59 . glavni ekscitacijski transmiter u mozgu.

2011.Okt. epilepsije.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. 60 . i uzrokuje mišidne konvulzije. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. smanjujudi anksioznost. interakcije i protivrečna dejstva. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. Dobro proučena. Sintetiše se iz glutamata. FPPS . pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. Ima mnoge uloge.

FPPS .Okt. posebno u • • somatskom NS. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. 61 • • .Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. Nađen je u hipokampusu. 2011.

• Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. otrov južnoameričkih indijanaca.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. 62 . blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). 2011. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. kao i u autonomnom NS. • kurara. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. FPPS . koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje.Okt. deluje kao antagonist u mišidnim delijama.

ali i antagonistički. 2011.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. FPPS .Okt. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. 63 . • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. • Oni deluju komplementarno.

2011. 64 . Pojačava budnost i spremnost. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). FPPS . a suprotne su funkcijama dopamina.Okt.

Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. • Osim kod životinja. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. • sintetiše se iz triptofana. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. 2011. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. 65 . gde učestvuje u peristaltici. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. • postoji u telu i kao hormon. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. pod imenom raphe nuclei. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima.Okt. FPPS . aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina.

66 . Utiče na pobudu/spavanje. FPPS . a triptofana ima u proteinskoj hrani. seksualnu funkciju i drugo. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. raspoloženje. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. koji postoji u urmama. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. fenilalanina i leucina. • potreban je pravilan odnos triptofana.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. apetit. bez njega se ne osedamo dobro. osetljivost za bol.Okt. 2011.

tako da on ostaje duže u sinapsama. sirup protiv kašlja. amfetamini. alkoholizmom.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. samoubistvom. 2011. kokain.Okt. impulsivnošdu. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . • droga LSD imitira serotonin. • Antidepresivi. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. 67 . ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina.

Okt. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. 68 . • energična telesna aktivnost. anksiznost. napadi panike. Nesanica. alkoholizam. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. bipolarni poremedaj. 2011.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. PMS. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. gojaznost. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . • uzimanje triptofana. poremedaji apetita. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). bulimija.

c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. u smislu da je ono kod žena slabije. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije. 69 . FPPS . • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. 2011.Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema.Okt.

Strukturne formule dopamina. noradrenalina i serotonina FPPS . 70 .Okt. 2011.

samo u jednoj hidroksilnoj grupi. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. 71 .Okt. kiseonika i vodonika. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . azota. 2011.Strukturne formule dopamina.

zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. tenzija. 72 . 2011. strepnja. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS .Okt.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini.

Okt. 2011. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. FPPS .Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. bolest fenilketonuria). služi za proizvodnju tirozina. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. takođe jedna od aminokiselina. 73 .

kada su u istoj hemisferi. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. Dopamin postoji i kao hormon.Okt. 2011. FPPS .Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. mleko. a luči ga hipotalamus. neki proizvodi soje. 74 . jaja. kao i neki orasi i semenke. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno.

Okt. 75 .Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. kao što je haloperidol. • • • serotonina i noradrenalina. 2011. FPPS . amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. Antagonisti dopamina.

• limbički sistem.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. na prvom mestu nucleus accumbens. • corpus striatum. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. FPPS . 2011. 76 .Okt.

Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS . 2011.Okt. 77 .

78 . a vodedi je za radnu memoriju FPPS .Okt. a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. 2011.

• Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. • On snažno usmerava ka cilju. naprotiv. 79 . 2011. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . posebno za telesna čula. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije.Okt. Desna hemisfera je. vezana za čula. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije.

• Osedanje za ljude. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. motivaciju. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. socijalni odnosi.Okt. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). 2011. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. 80 .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS .

• Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. vradamo se „po još“ FPPS . 81 . motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. 2011. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. • dopaminergički sistem stvara prijatnost.Okt.

2011. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. 82 . ali nije neophodan da bi se naučilo. Takođe. On potkrepljuje.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. FPPS .Okt. ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu).

Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. shizofrenijom. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina.Okt. 2011. manijom. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. Huntingtonovom bolešdu. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. 83 . pažnje i rešavanja problema. FPPS . autizmom.

84 . droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. FPPS . u jednom trenutku.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti.Okt. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. 2011. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. Nakon više uzimanja. koristedi spoljne agense kao što je droga.

do nekoliko minuta. 85 . • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. FPPS . drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni.Neuromodulatori. 2011. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima.Okt. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone.

a • čim se to desi. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. 86 . ali SE odvija po principu “ključa i brave”.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. FPPS . aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. 2011. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. Kada se ključ i brava poklope. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. • Dakle. prostorno ili vremenski. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi.Okt.

Na+ za ekscitaciju. 2011.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron.za inhibiciju. ili može primiti signal od više neurona. one izazovu lučenje neurotransmitera. okida se akcioni potencijal u aksonu B. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B.Okt. ili Cl. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. a sinapsa je spremna za slededi impuls. 87 • • • • • • • . FPPS . tako da je prenos impulsa kratak i tačan. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. U oba slučaja. preko više mesta (sinapsi). Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. npr. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje.

Okt.Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. nervnim centrima. 2011. ali to nije zbog zamora FPPS . • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. adaptacija čula). 88 . posebno u sinapsama.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

teška oko 1.Okt. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). Hrani se (i hladi) krvlju. 94 . 2011.encephalon • meka.4 kg. • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. • oko 20% krvi. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. FPPS .Mozak . ružičasta. želatinozna masa. a u tome verovatno ima ulogu i likvor. • • sastavljena vedinom od masti.

2011. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. 95 .Mozak .encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. razgrađujudi bakterije. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. mrtve delije i druge nepoželjne objekte.Okt. S druge strane. ako nedostaje neki neurotransmiter. FPPS . velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga.

Okt. nekoliko milijardi. Neurona izvan mozga ima znatno manje. kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). FPPS . 2011. npr. od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. 96 .

97 . a ova na celokupan endokrini sistem FPPS .Mozak . Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. koji deluje na hipofizu. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. 2011.encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji.Okt. koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa.

06. pa šimpanza = 0.. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0... slon = 0. 2011.26.53.Veličina mozga .Okt.71 slededi je delpfin = 0... mali glodari 0. 98 .komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela.19. • FPPS ..

Okt. 99 . 2011.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .

počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. 3-4 nedelje od začeda. srednji i prednji mozak. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS .Okt.Razvoj mozga • Iz ektoderma. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. 100 . 2011. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma.

da bi se pravilno razvila. emocionalna i druga iskustva. U njima jedinka mora da doživi čulna. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. FPPS . neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga.Okt. 101 • • . jasno povezani. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. 2011. motorna.

Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). povedanja broja glijalnih delija itd. a kasnije opada.5kg pri rođenju. na dva mesta u mozgu. FPPS . Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. mijelinizacije. brzo raste prvih • • • • pet godina. 2011. Otprilike. svake sekunde umre 5 neurona. najveda je u dobi 18-30 g. 102 .. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije).Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. povedanja broja puteva.Okt. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. do kraja života. godine. Nakon 20.

• sive (i crne) strukture moždanog stabla.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. hipotalamus. • sive strukture velikog mozga: talamus. razvojna i evoluciona. 2011.Okt. • kora (cortex) velikog mozga. 103 .. s obzirom na građu itd. FPPS . • bela masa – mijelinizirani aksoni. funkcionalna. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. bazalne ganglije itd.

• bela masa. • mesencephalon – srednji mozak. • bazalne ganglije. • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). • telencephalon – moždane hemisfere.Okt. FPPS . • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). 2011.Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). • moždani korteks. 104 .

lateralni – smešten na strani. bočno.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. gornji ili na vrhu. 105 . vertikalno. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. na bazu mozga. ventralni – prema dole. koronalni presek – presek mozga poprečno. vertikalno. donji ili na dnu.Okt. 2011. FPPS . medijalni – smešten u sredini. bazalni – pogled odozdo.

FPPS . 106 . 2011.Okt.

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

vrlo različite starosti. • oko njega je stari mozak sisara. koji su međusobno povezani. mozak gmizavaca. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. a ne prema lokaciji. MacLean ga je nazvao limbički sistem. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. koji reguliše naše više intelektualne procese.Okt. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. neokorteks. koji reguliše primitivno ponašanje.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. 2011. vlastitom subjektivnošdu. u nama postoje tri mozga. FPPS . koji kontroliše naše emocije. • na obodu je novi mozak sisara. 112 .

• cortex – kora. • cyngulate gyrus itd. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • amygdala. 2011. • medulla oblongata – produžena moždina. • pons – most. • telencephalon. FPPS .Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. 113 . • limbički sistem. • thalamus. • srednji mozak – mesencephalon. • cerebellum – mali mozak. • prednji ili veliki mozak. hemisfere. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. siva masa.Okt. • hippocampus. • bela masa • diencephalon.

114 . koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. 2011.Moždane komore • Ima ih četiri. • Prve dve su daleko najvede. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga.Okt. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. FPPS .

izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. Ima je ukupno oko 120-150ml.Okt. FPPS . smanjivanju težine mozga. CST služi mehaničkoj zaštiti. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. 2011. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. 115 .

bogata krvnim sudovima. tanka i fina ovojnica. udara. 116 . Ispod nje je pia mater. 2011.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. Ispod nje je arachnoidea. trenja sa • • • • kostima itd.Okt. • Služe za zaštitu CNS-a. FPPS . Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom.Moždane ovojnice . od potresa. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta.

Okt.Zadnji mozak FPPS . 117 . 2011.

gutanje. 2011.Okt. 118 . • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. disanje. FPPS . • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. probavu.

Okt. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. a ima i neke parasimpatičke funkcije. 2011. između ostalog iz dve strane mozga.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. 119 . • • • FPPS . sluhu.

Okt. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. položaj tela u prostoru. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). ravnotežu i druge motorne. finu mišidnu koordinaciju. On čini oko 10% mase mozga.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). 120 . 2011. FPPS .

Okt. 2011. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. ali gubimo koordinaciju. 121 • • . ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. FPPS . • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni.

• učenju i proceduralnoj memoriji.Okt. 2011. • kao i u emocijama.Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . 122 .

• U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu.Okt. • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. FPPS . 123 . 2011. • Dakle . takođe. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. • Substantia nigra se. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima.

malog mozga.Okt. umor. 2011. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. • Opsesivan. FPPS . nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. seksualnu aktivnost). produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. prenosi čulne informacije između velikog mozga. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema.Moždano stablo • Čine ga pons (most). 124 • • . ritualistički i paranoidan. uriniranje i defekaciju. kompulsivan.

hipokampus i amigdale). 2011.Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. FPPS . 125 .Okt.

glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem.Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. 2011. 126 . čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS .Okt.

Okt. Osim toga. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. 2011. Učestvuje i u prenosu motornih signala. FPPS .Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. Učestvuje u kontroli budnosti. a nalazi se u centru • • mozga. spavanju i svesnosti. 127 • • • . povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. relejni sistem mozga. u visini očiju i ima dve polutke. kao i razne zone neokorteksa međusobno. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). zajedno sa retikularnom formacijom.

veličine je zrna pasulja (ili badema). • Nalazi se ispod talamusa. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. bežanja. 128 . ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. 2011. emocija i motiva.Hypothalamus • Deo je međumozga. seksualne pobude. • kao deo limbičkog sistema. težak oko četiri grama.Okt. učestvuje u kontroli napada. • 4F FPPS .

puls. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). malo i sporo. cirkadijalne ritmove itd.Okt. FPPS . To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu.. 129 . telesnu težinu. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. telesnu temperaturu. 2011. glad. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). žeđ. krvni pritisak. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri.

nazvavši ga stari mozak • • • sisara. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. 2011. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. 130 . nego funkcionalna. Osim diencefalona.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. FPPS . Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije.Okt. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga.

ma koliko ih često viđali. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. simetrično. šta i kada nam se dogodilo. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. Preciznije. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. ali ne prepoznaju nove osobe. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . 2011. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde.Okt. 131 . u svakoj hemisferi po jedan.

FPPS . u obliku badema. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost.5 cm. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima.Okt. 2011. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). u svakoj hemisferi. 132 . • Nalaze se na vrhu hipokampusa. dužine oko 2.Amygdala • grupa jedara.

2011. FPPS . vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“.Okt. • Primer. • na primer.Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. Kad se snima mozak. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. 133 .

• donošenje odluka. pa se čak naziva i cingularni korteks. bes iz koga ne možemo da izađemo. nekooperativnost itd. tvrdoglavost. limbički sistem. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. • empatija itd. 134 . utiču na naše razmišljanje i ponašanje. • široki dijapazon autonomnih funkcija. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska.Okt. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. • Dakle. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. koja • • prekriva corpus callosum. FPPS .Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. emocije. izgleda. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. tj. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. 2011. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama.

a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. u ovom slučaju ka septumu. 135 . straha. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. zavisnosti FPPS . • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam).. placebo efekta itd.. strah.”. smeha. bes.Okt. zadovoljstva. a u zadnje vreme i u lečenju depresije. strahu. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. 2011.

136 .Limbički sistem FPPS . 2011.Okt.

137 . 2011. cerebrum ili telencephalon FPPS .Okt.Veliki mozak.

• Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. aksoni i dendriti. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. FPPS . prva i druga. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. Sivu masu velikog mozga čini. osim kore. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone.Okt. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. 138 . 2011. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija.Veliki mozak.

iz očiju i ušiju. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. 139 . masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum.Okt. npr. pokazuju razlike u funkcionisanju. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. Postoje i ipsilateralni putevi. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. FPPS . 2011. tj.

Povezuju moždano stablo. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. 140 . 2011.Okt. limbički sistem i korteks. sa obe strane talamusa. FPPS .Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija.

ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. Njena masa čini oko 80% mase mozga.5 mm. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. svest. 141 • • . mišljenje.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4.5 mm. percepciju. • • • prosečno 2. Čine je tela neurona (zato je siva). pažnju. jezik. FPPS . svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. 2011. a neuroni čine oko 19% mozga. ispeglana.Okt.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

147 . 2011.Okt.Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS .

u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. 2011. Za mnemoničke svrhe. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. • FPPS .Okt. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. ispred motornog korteksa. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). 148 . Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. Naime.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji).

• Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. proceni rizika. odlučivanju. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. 149 .Okt. FPPS . učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. 2011. prosuđivanju preferencija i sl. levi različito od desnih. nagađanju. ali ne i fizičke karakteristike okoline.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu.

Oštedena je i kompleksna motorika. Frontalna lobotomija FPPS . u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. 2011. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. • • • • • 150 . Osim promena u ličnosti. suđenje. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja.Okt.

Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje.Frontalni korteks . ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. ne brinu se o sebi. Slab socijalni uvid. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. Na primer. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. pažnja im je slaba i kratka. rade nešto samo ako im se naredi.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. gube snagu u nogama. perserveriraju. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. 2011.Okt. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. FPPS . Apatični. 151 . Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. ali je memorija trajno slaba. nemaju nagle padove u memoriji. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu.

g.Slučaj “Phineas Gage” • 25.Okt. masovno krvarenje u mozgu. pomeranja poluge tokom vađenja itd. FPPS . bilo je puno slomljenih koštica. 152 . došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. 2011. apsces.

Okt. 2011.Phineas Gage FPPS . 153 .

Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS . 2011. 154 .Okt.

Okt.. tvrdoglav. odlučan. kapriciozan. bez poštovanja prema drugima. obziran. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. 2011.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . Nakon oporavka: naprasan. vulgaran. 155 . neozbiljan. • • • • • efikasan. staložen.. pouzdan.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten.

Okt. 156 .Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. 2011. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže. ali ne može da formuliše FPPS .

Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus.Okt. 2011. 157 . vrlo sličan senzornom FPPS .

2011. 158 .Senzorni homunkulus FPPS .Okt.

Okt. 2011. 159 .Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS .

čak i vlastito FPPS . 2011. 160 .Okt.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice. pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom.

161 . dolazi do Wernickeove afazije. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . 2011.Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina.Okt.

2011. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS . V3.Okt. 162 .Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2.

Međutim. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. ali ne mora biti u svim procesima. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. 163 . FPPS . srce i jetra). • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr.Okt. očiju i ušiju. 2011. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo.

ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. a neke desnu šapu. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. 164 .Okt. FPPS . 2011.

ne ošteduje govor. 2011. a produkcija govora je isključivo u levoj.Okt. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. • 85%-90% ljudi je desnoruko. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. 165 .Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. što znači da im je dominantna leva hemisfera. FPPS . kod velike vedine ljudi. ali besmisleno. • Što se tiče jezika.

Ona postaje nema i autistična. tj. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. kao retardirana. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. prostornih odnosa. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. 2011. nego obrnuto. FPPS . 166 .Okt. mentalne rotacije. pokreta itd. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. nobelovac Sperry je 1964.

ljut na ženu. digao je levu ruku da udari ženu. 2011.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona.Okt. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. 167 . a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. FPPS .

FPPS .Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. 168 . 2011. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”.Okt.

Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. crta jedno. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . 2011. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. ali u stvarnom životu de pomerati oči. nacrtade testeru Dakle.Okt. 169 .

• „leva ličnost“ je aktivna. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. apstraktan i orijentisan na bududnost. 2011. 170 . bolji u vizuelnim manipulacijama. a na drugom vizuelno-holistički. FPPS . kontrolisana i emocionalno uzdržana. kad deluju razdvojeno. • „levi stil“ je verbalno-analitički. posebno trodimenzionalnim.Okt.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. orijentisan na sadašnjost. dok je desna više na zemlji i emocionalna. konkretan. dok je desni vizuelno-holističan.

a desna hemisfera to radi paralelno. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. 2011. FPPS . jedan za drugim. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. a “desni mozak je stvaralački.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. pesnički. simultano. npr. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. deo po deo. matematički. 171 .” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. holistički.Okt.: “levi mozak je analitičan. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. naučnički”. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. serijski. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže.

2011. a desna je služila za bacanje.Okt. pa su ih majke uvek nosile levom rukom. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. 172 . a mač i koplje u desnoj itd. FPPS . • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce.

FPPS . vezano za položaj u prostoru. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. • Vedina u zadnjem tromesečju. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. dakle asimetrično.Okt. u materici. leđima napred. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. 2011. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. leže glavom nadole. 173 . što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj.

moždanog udara) itd. uslovima. • Slučaj dr. 2011.. Jill Bolte Taylor FPPS .Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). 174 . • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga).. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti).Okt. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. • Prilagođavanja sredini.

2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .Okt. 175 .

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt. 2011. 176 .

2011. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.Okt. 177 .

Okt. 178 .Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. 2011. na standardnim mestima. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS .

zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. bebe mala deca. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . zaposlen ili anksiozno razmišlja. obe strane. aktivan.Okt. simetrična distribucija. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. talasi niske amplitude budan/tokom rada. 179 . najbolje frontalno. 2011. pospanost. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. pozadi kod dece. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. veća amplituda na dominantnoj strani.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. 185 . • • FPPS . Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr.Okt. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. 2011. kroz talamus do senzornog korteksa. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca.

• Drugim rečima. bezuslovnih refleksa. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. svega 40 ms). tj. nisu “centralno modulisani”. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. FPPS . • Nevoljni su. 186 .Okt. 2011. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih.

aferentni – od tela ka moždini.Okt. • Trbušni (ventralni) je motorni. eferentni – od moždine ka telu. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. FPPS . 187 . levi i desni.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. 2011.

Okt. 188 . 2011.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS .

a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. tj. . neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima.Okt. 189 . 2011. tj. FPPS .Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. .

Okt.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. prilično autonoman. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. FPPS . jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. 190 . pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. Svaka ganglija pobuđuje više organa. 2011. u nekom iznosu. sa leve i desne strane kičme.

• Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. 2011. 191 . • Npr. FPPS .Okt. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema.

192 • • . parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”.Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. bilo kakvog naglog poremedaja. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju).Okt. aktivira se simpatički deo. oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . 2011.

Okt. 2011.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS . usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 .

Endokrini sistem – hormoni .

• krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. • Postoje i egzokrine žlezde. luče u krv. kao što su suzne. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. 195 .Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. FPPS . pljuvačne ili znojne. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. 2011. Po toj podeli.Okt. ambiciju i bes – kolerici. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente.

. FPPS .Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti).Okt. 2011. . 196 .

• Zna se ko je uputio poziv. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. 2011. čuvaju je i luče kad je potrebno. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. svaki se uključuje u program ako prima te talase. FPPS .Okt. • Nervi prenose brzo. prijem programa nije vremenski precizan.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. prijemnici su raštrkani po telu. hormoni sporo. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. 197 . a hormonskih dugo.

u krv. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. 198 . Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. • • • svaka svoj.Okt. 2011. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. FPPS .Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. oni ga uvlače u deliju.

2011.Okt.FPPS . 199 .

• utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. kontroliše je hipotalamus. FPPS . 2011. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. 200 .Okt.

mlečne žlezde FPPS . 2011. . preko kontrole metabolizma belančevina. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. indirektno. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus.Okt.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra.

2011. primarni stresni hormon u našem telu.Okt. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. aktivira mozak. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. 202 . preko čula. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH.Hipofiza i stres • stresna situacija. FPPS . koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). između ostalog i hipotalamus.

Okt. FPPS .Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. 203 . mišidnu slabost. proizvodnju belančevina itd. gubitak težine. glavni hormon je tiroksin. a • • preko toga rast i razvoj. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. usporenost. anksioznost. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. nadražljivost. umor. 2011. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam.

• Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex). energiju i reakciju na stres. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). 2011. 204 . • Moždina i kora luče različite grupe hormona.Okt.Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. FPPS . • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje.

Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. FPPS . reakciju na upale i alergije. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti.Okt. • luči se stalno. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. 2011. • Kortizol. jedan od hormona stresa. najviše rano ujutru. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. najmanje nodu. krvni pritisak. 205 . glukokortikoid. kada se sprema veštački.

Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH).Okt. važnih za pripremu tela za odgovor na stres. 206 . kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. • Kortizol izaziva niz promena u telu. FPPS . 2011.

FPPS .Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. ali razlike u dejstvu postoje.Okt. Po sastavu. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. 207 . ova dva hormona su vrlo slični. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. adrenalin. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. a u sklopu reakcije na stres. 2011.

• Međutim. kao neurotransmitera. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. nagon. povedavajudi krvni pritisak i puls. pobudu. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. FPPS . 2011. 208 • . više nego hormonska.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. emocije. motivaciju.Okt. budnost. ali nema psihoaktivni efekat.

Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron.. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike.Okt....) Estrogene (estradiol.. 209 .Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi.. 2011...) Utiču na razvoj i ponašanje. glad..) i progestine (progesteron.. a s time i poletnost. FPPS .

• imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. 210 . endokrini i imunološki sistem su povezani. FPPS . a pozitivne ga jačaju. .Okt. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere.NS. 2011. ES i IS • Nervni. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. .

Evolucione i genetske osnove .

FPPS . Nema mesta za sve.Pet Darvinovih principa evolucije 1.Varijacija. 212 . Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. hrane i mesta za život.Nasleđivanje.Okt. 2011.Nadmetanje. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. zato postoji nadmetanje oko parenja. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3.

težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem.Pet Darvinovih principa evolucije 4. Adaptacija. Kao rezultat prirodnog odabiranja. 2011. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. Prirodno odabiranje.Okt. 213 . svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS .

2011. evolucija se obavlja na genima. Uticaji koji su opstali. tokom vremena. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. tj. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. 214 .Evolucija • Evolucija je promena. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. FPPS .Okt.

Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. FPPS . odnosno da se: • ponašamo. a geni čine “našu ljudsku prirodu”.Okt. • pa i da mislimo na određeni način. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. 2011. • osedamo. 215 .

Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. 2011. hemijski agensi. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki.Okt. virusi). • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. FPPS . zračenje. 216 .

FPPS . 217 .Okt. One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu.Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). 2011.

Okt. 2011. 218 . • genetski. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. FPPS . prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. • Nasleđe je “istorijsko”. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka.

Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. rođenje magarca je reproduktivni uspeh.Okt. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . 219 . važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. 2011. • Ipak. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. odnosno broj ženki sa kojima se pari. • Kad se radi o mužjacima.

jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. nego i drugi srodnici. čak i ako jedinka roditelj živi krade. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. 2011. a ne samo dece. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda.Okt. Mi pomažemo najbližima. • inkluzivna podobnost . • Selekcija srodnika . Time ugrožavaju svoj život. 220 . FPPS . Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja.

Sluz. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. 2011. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. Eritrociti imaju srpast oblik. znoj. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. • Srpasta anemija. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. 221 . osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS .Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima.Okt. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije.

222 . 2011. frustracijom. isto kao i nivoom serotonina. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. • Međutim.Okt. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. statusom u grupi koji jedinka ima. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu.

223 • • . ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. što znači da imaju vedu uspešnost parenja.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. 2011. odnosno širenje vlastitih gena FPPS .Okt. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja.

jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. obično izaziva konfuziju kod ljudi. recimo. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. 224 .Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. zašto su ljudi agresivni. to je postavljanje hipoteza. zašto iskazujemo emocije itd. FPPS .Okt. Pojam „podobnosti“. 2011.

225 .Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS . a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro).Okt. ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). 2011.

ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. 2011. sagledati podatke sa svih strana FPPS . empatija. 226 .Okt. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. porodica. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. moda. • Npr. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan.

timin. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK.Okt. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. FPPS . guanin i citozin (ATGC). što znači da genetska azbuka ima 4 slova.Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. • Baze su vezane za molekule S (šedera). • Nukleotidi su slova genetske azbuke. • genetska azbuka počiva na bazama. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). 227 . 2011. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P).

228 . 2011. a prečage čine parovi baza.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. FPPS .Okt. a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. Ljestve su spiralno uvijene u desno. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G).

Okt. 2011. 229 .Dvostruka spirala i nukleotid FPPS .

Zato ukupna dužina DNK čoveka. 2011.Okt.2 do 2. prvi. 230 .DNK • “Ljestve” su široke 2. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS .3 nm.8 m. iznosi oko 1. ima 220 miliona parova baza. ali najvedi hromozom. iz svih hromozoma. Nukleotidi • • su dugački 0.6 nm (10-9).

sastavljen od niza nukleotida. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. namenjenu replikaciji pri deobi delija. 2011. Mnogi geni različitih živih bida su isti. U čoveka. 231 . FPPS . Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu.Okt.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. održavanju DNK i vedinom nepoznatu.

Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. nasleđivanjem. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane.Okt. 232 . osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. FPPS . • ipak. • Ali ne svi. 2011.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine.

start i stop reči-kodoni. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. pa je odgovor tri slova. • • • • • nukleotidi kao slova.Okt. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. FPPS . a kodoni kao reči tog jezika. 2011. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. bilo je sve jasno. 233 . Dakle. plus tzv. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina.

Okt.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. FPPS . • Međutim. 234 . dakle i gene. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. 2011. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu.

• Određene su “reči” njegove azbuke. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida.000 gena. odnosno sekvence nukleotida.Okt. znatno manje od 100.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. 2011. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. 235 .000 koliko se očekivalo. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi. FPPS .

Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. može se redi sledede. recimo zbog interakcije gena. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. 236 . • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. 2011. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. • Genotip stičemo rođenjem. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. FPPS .Okt. • Genotip se vidi samo iz DNK. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. • Fenotip je skup osobina jedne individue.

Na primer. ali ne i od razlika u transmiterima. FPPS . formi ili alela.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen.Okt. Međutim. 237 . neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. put od proteina do ponašanja je vrlo dug. Gen može imati više varijanti. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). 2011. recimo pigmenta za boju kose). Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima.

koji je to gen. 2011.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. 238 • • . preuzimanje previše rizika itd. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. onda ved možemo poverovati u taj članak. lakoda da se plane. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. Sve u svemu. daleko je od gena do ponašanja.Okt. nego zajedno sa drugim sistemima. nego samo da postoji korelacija. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. a kod osoba koje nisu. FPPS . recimo serotoninergičkim. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. Zatim. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A.

čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. Ako su obe kopije gena dominantne. osobina de se ispoljiti. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja.Okt. FPPS . osobina de se ispoljiti. Ako su obe kopije gena recesivne. 2011. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. 239 .

. gen za crne oči je dominantan.Okt. 240 . • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. a za plave recesivan. 2011. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja.Dominantni i recesivni efekt • Npr. FPPS .

Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. 2011.Okt. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. FPPS . potrebna su oba roditelja). godine. govor i memoriju. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. 241 . teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen.

odnos dominantnirecesivni gen je u 23. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . makar i recesivni. 2011. paru. kod muškaraca. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. 242 .Okt. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma.

sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. na osnovu fenotipa. 243 • . suština živog sveta je adaptabilnost.Nasleđe-sredina. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. konstruiše • • • genom. Da bi organizmi bili adaptabilni.Okt. oni moraju biti tako građeni. priroda-odgoj • Evolucijom se. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. Kako je to sprovedeno? FPPS . prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. Dakle. 2011.

Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. a ponekad i RNK. FPPS . 2011. koji je obično protein. 244 .Okt.

2011. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. FPPS .Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. 245 . koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima).Okt. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja.

Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. tj. FPPS . Epigenom se nalazi izvan genoma.Okt. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. a koji ne. Ključni adut epigenetike je epigenom. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. 246 . 2011. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. a koje nisu proistekle iz promene DNK. koji geni de se iskazati u fenotipu.

u zavisnosti od životnog iskustva. koji • čine drugi genetski sloj. FPPS . • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. 247 . • Na osnovu epigenoma se. tako što neke gene prigušuje. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. izloženost toksinima i stres.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. a druge da aktiviraju tokom života. fizička aktivnost.Okt. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. verovatno. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). matične delije diferenciraju u ciljne delije. 2011. a druge ostavlja aktivnim. ali za epigenom ne. • za DNK važi centralna dogma.

Epigenetika • epigenom se reprogramira. koje modifikuje naš epigenom. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. ali su neke u stanju da prežive. posebno ako nam se dogode rano u životu. mogu da osude našu decu na skradeni život. mnogo pre nego što su začeta. • Pušenje. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. Zahvaljujudi njima. resetuje. Tako nestaje vedina oznaka.Okt. previše jela ili stres. FPPS . 248 . 2011. neko životno iskustvo. možemo preneti na naše dete.

zbog koga mogu da imaju različite osobine. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS .Okt. koji imaju isti genom.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. 2011. nasleđivanja psihičkih karakteristika. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. 249 .

2011.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. Tokom razvoja. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje.Okt. a kod tredih je šarolik FPPS . Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. a ne i kod drugih. Npr. a drugi su otporni. 250 • • . kod drugih nije. a u drugima ne. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova.

Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. 251 . uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . 2011.Interakcija gena i sredine • Npr. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. oni moraju biti nezavisni. pošto su G i E u interakciji.Okt. Da bi neki činioci bili aditivni. što pretpostavlja aditivnost. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama.

Međutim. ona se nasleđuje poligenski. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. FPPS . Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. Međutim. • Slično važi za shizofreniju. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. 2011. ako jedan MZ blizanac oboli. odnosno kvantitativno.Okt. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. recimo. • Dijabetes. ima poznatu genetsku osnovu. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. drugi ima svega 50% šanse da oboli. 252 .

253 • • • .Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. kokoš ima gene za zube. • Na primer. ali su oni prigušeni. Vedina naših osobina je poligenska. FPPS .Okt. 2011. Jedan gen može da prigušuje druge. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd.

2011.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. FPPS . posla itd. 254 . U celini.Okt. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. sve to je uslovljeno. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. našim genotipom. drugova. Izbor bračnog partnera. jednim delom.. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu.

a ljudi mogu i da je menjaju. mogu da stvaraju sredinu za decu. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. nego genotipa. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. a ne samo da im prenose gene. • roditelji. 255 . • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. 2011. FPPS . prema sebi. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke.Okt. ili je prilagođava sebi. takođe.

256 . Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). sredine i ponašanja. 2011. ali u kompleksnoj interakciji. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji.Okt. ali je interaktivnost genetski programirana. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. Npr. FPPS . genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum.

2011. 257 . • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS .Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. komparativna biologija i sl. bihejvioralna neuronauka.Okt. bihejvioralna genetika. molekularna genetika.

Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. 258 .Okt. odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . 2011.

2011.Okt. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0. npr.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable. pol • Npr.60 • Brada/sestre = 0.47 FPPS . 259 .

Okt. 260 . 2011.FPPS .

Okt. 2011.FPPS . 261 .

25 0.40 0.25 0.45 262 FPPS . a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.60 0.31 0.70 0. .40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.36 0.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.Okt.80 0. 2011.28 0.

može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. 263 . može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS .Okt. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. 2011.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama.

-KRAJ – FPPS . 264 . 2011.Okt.