Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

Okt. 7 .Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. FPPS . 2011.

ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. U njima nismo napredovali.Okt. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. imamo imunološki sistem.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. niti smo ih sami stvorili FPPS . 2011. Kao i ostali. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza. 8 .

sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. komponovali ili svirali. FPPS . Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje.Nervni sistem • Ipak. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. Sve se uklopilo – misli i osedanja.Okt. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. pisali. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. 9 • • . kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. 2011.

2011.. vezivno tkivo. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija.Okt.. 10 . podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS .

Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . 11 • .Okt. tanji od svetlosti. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. na hemijski način Međutim. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. 2011.

više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). 12 . • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi.Okt. koje su nezavisne strukturno. FPPS . • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. 2011. metabolički i funkcionalno. • neuroni imaju telo. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih.

2011.Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. 13 .Okt. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .

Građa tipičnog neurona FPPS . 14 . 2011.Okt.

• Mitohondrije u kojima se pravi energija.Okt. i druge • Za razliku od drugih delija. 2011. zato “siva masa” FPPS . 15 .Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto.

a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona. 2011. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . 16 .Okt.Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji.

Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. 17 .Okt. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . trnova. 2011.

Okt. 18 . 2011. na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. završetak u obliku dugmeta FPPS .

na koju se prenosi impuls iz aksona. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. 19 .Okt.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . 2011.

Okt. bolesti ga ošteduju – npr.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. 2011. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. tanki i spori (5m/s) • MS. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. 20 . dugi i vrlo brzi.

Okt. endokrinim žlezdama. FPPS . 21 . kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. imenu osobe koja ih je prva uočila itd. u čulima. mišidima. bipolarni. 2011.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni.

Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. CNS-u. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . 2011. obično od senzornog ka motornom neuronu. 22 . Obično su u CNS-u.Okt. Obično su u čulima. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama.

Retki su i služe kao interneuroni. 2011.Okt. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. 2. uvu. a s druge aksonsku (otpremnu). uzimaju se kao standardan tip neurona. Multipolarni neuroni. nosu.Tipovi neurona 1. a ima ih u oku. Vrlo su brojni. 3. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. 23 . FPPS . Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. Služe kao motorni i interneuroni.

Okt. a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. ali i iz posebnog produžetka tela. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. 2011.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. vršnog dendrita. 24 .

Piramidalni neuron FPPS . 2011.Okt. 25 .

26 . 2011.Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .Okt.

2011.Okt.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS . 27 .

28 .Okt.Razni oblici neurona FPPS . 2011.

U tom pogledu.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. – variraju od neurona do neurona . . 29 .Okt. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. propusnost sinapsi. . osetljivost na neurotransmitere itd. oblik akcionog potencijala. diversifikacija i organizacija FPPS . 2011. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija.

Okt.Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m. 30 .5 m FPPS . 2011. a senzorni do 1.

Prenos signala .

Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS . 32 .Okt. 2011.

glukoze i sl. • U unutrašnjosti neurona.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. 33 .Okt. 2011. u protoplazmi. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). negativno naelektrisanih molekula proteina. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. FPPS . izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava.

34 . protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV.Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama.Okt. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . 2011.

Okt. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . 35 . K+ kanali ili kapije. 2011. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi. postoje • pasivni natrijumovi.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe.

Okt. 36 . 2011. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . tj.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje.

oko +40mV. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. • Joni Na+ pohrle u akson. FPPS . 2011. 37 . nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. a ova faza se naziva depolarizacija. ona postane propustljiva za jone Na+.Okt.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. tj.

ali na jaču draž. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju.Okt. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. 38 . 2011. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. FPPS . a kanali K se otvaraju. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja.

39 . 2011.Okt.Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS .

• Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle. 40 . 2011. draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom.Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi.Okt. FPPS .

kao iskra. 2011. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. prekidi u mijelinskom omotaču. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. • • • • Lokalni anestetik novokain. tj. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. koji koriste zubari. 41 . Ceo proces se ponavlja. ne gubedi intenzitet. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu.Okt. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. tzv. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. FPPS .

mcgraw- hill. 2011.youtube.Okt.html FPPS .com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.bris. 42 .ac.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.

2011. ali najčešde ih imaju 5-10. sinaptički prorez/pukotina. 43 . postsinaptička membrana sa receptorima 3. presinaptički deo – aksonska kvržica 2.Okt. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS . između ove dve.000 sinapsi.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1.

5 ms). ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). 2011. šire su (oko 20nm). ali se danas zna da nisu ni toliko retke. Ima ih manje od hemijskih. jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). imaju kompleksan način prenošenja. FPPS . jednostavne i brze (npr. sporije su (imaju kašnjenje od 0.Okt.Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. 44 .

Okt.000x FPPS . 2011.Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10. 45 .

mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera. 46 .Okt. 2011. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi.

• Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. receptor se “otvori” za prolaz jona. FPPS . što se naziva hiperpolarizacijom membrane. 2011. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. 47 .Okt. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere.

njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK.Okt. 2011. 48 . to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. Dakle. FPPS . individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen.

ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50. 2011. presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.000x 49 .Okt.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .

Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. nego su to njihovi receptori. a za GABA inhibicijski. 2011. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi.Okt. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. FPPS . 50 • • • • • . obično na više njih. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. što dovodi do depolarizacije membrane. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. Ipak.

FPPS . • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. 2011. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. 51 .Okt.

52 .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. nego kontrolisan iz više izvora. podložan uslovima i što je posebno zanimljivo. podložan iskustvu FPPS .Okt. 2011.

2011. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. za dopamin. meskalin i psilosibin.Okt. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. 53 . najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). • Poznati su brojni agonisti.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. FPPS . neurotransmiter. od kojih je samo jedan prirodan. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. na primer.

Dok je antagonist vezan za receptor. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. razni agonisti i antagonisti su. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. sa malim molekulama. hlorpromazin i drugi).Okt. droge). FPPS . pa i poznati afrodizijak johimbin. nego • blokira pristup drugim agonistima. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. Međutim. istovremno. ali ga ne otvara. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. tj. 54 . Antagonist acetilholina je atropin. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. 2011. neurotransmiterima. • Na primer.

Okt. 55 .Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS . 2011.

2011.mcgrawhill.html • http://www.sumanasinc.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.Okt. 56 .Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.h tml FPPS .

a povezani su FPPS .Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. širenja. u kakvoj su interakciji sa lekovima. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. 57 ..Okt. hranom. aktivnostima.. molekularne. 2011. raspoloženjima.

Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. 2011. . Glutamat Histamin. 58 . . . FPPS .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin.Okt.. . . inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin.

ako ga ima previše. • Dejstvo mu je brzo. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. 59 . • Deluje i kao neuromodulator. pogoduje epilepsiji.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. • Ako ga ima premalo. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. 2011. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. FPPS . pa je glutamat najprisutniji transmiter. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu.Okt. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. • Luče ga piramidalne delije.

2011. i uzrokuje mišidne konvulzije. Ima mnoge uloge. 60 . pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. Dobro proučena. Sintetiše se iz glutamata. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. epilepsije. FPPS . • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. smanjujudi anksioznost. interakcije i protivrečna dejstva.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi.Okt.

U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. 61 • • . posebno u • • somatskom NS. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima.Okt. FPPS . 2011. Nađen je u hipokampusu.

62 . 2011. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata.Okt.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. FPPS . • kurara. otrov južnoameričkih indijanaca. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). kao i u autonomnom NS.

• noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju.Okt. 63 . ali i antagonistički. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. 2011.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. FPPS . • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. • Oni deluju komplementarno.

a suprotne su funkcijama dopamina. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. FPPS . 64 .Okt. Pojačava budnost i spremnost. Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. 2011.

aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. 2011. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. 65 . • sintetiše se iz triptofana. gde učestvuje u peristaltici.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. • Osim kod životinja.Okt. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. pod imenom raphe nuclei. FPPS . Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. • postoji u telu i kao hormon.

raspoloženje. koji postoji u urmama. bez njega se ne osedamo dobro. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. Utiče na pobudu/spavanje. apetit. seksualnu funkciju i drugo. 66 . fenilalanina i leucina. 2011.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani.Okt. a triptofana ima u proteinskoj hrani. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. osetljivost za bol. • potreban je pravilan odnos triptofana. FPPS . Važan je za stvaranje dugotrajne memorije.

odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. sirup protiv kašlja. impulsivnošdu. amfetamini. alkoholizmom. 2011. • droga LSD imitira serotonin. tako da on ostaje duže u sinapsama. 67 . Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . kokain.Okt. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. • Antidepresivi.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. samoubistvom.

anksiznost.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. bipolarni poremedaj. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . bulimija. napadi panike. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. • energična telesna aktivnost.Okt. alkoholizam. 2011. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). 68 . gojaznost. PMS. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. • uzimanje triptofana. Nesanica. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. poremedaji apetita.

Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije. u smislu da je ono kod žena slabije. FPPS . 69 . c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. 2011. • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima.Okt.

70 . noradrenalina i serotonina FPPS .Okt. 2011.Strukturne formule dopamina.

azota. 71 . a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. kiseonika i vodonika. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. samo u jednoj hidroksilnoj grupi. 2011.Strukturne formule dopamina. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika.Okt.

Okt. 2011. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. strepnja. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. 72 .Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. tenzija. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS .

Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. bolest fenilketonuria). a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. FPPS . takođe jedna od aminokiselina. 2011. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. 73 . Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. služi za proizvodnju tirozina.Okt.

mleko. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. FPPS . a luči ga hipotalamus.Okt. 2011.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. Dopamin postoji i kao hormon. kada su u istoj hemisferi. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. neki proizvodi soje. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. kao i neki orasi i semenke. jaja. 74 .

• • • serotonina i noradrenalina.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. Antagonisti dopamina. 75 . FPPS . na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. kao što je haloperidol. 2011.Okt.

• To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. 2011. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. 76 . • limbički sistem. na prvom mestu nucleus accumbens. FPPS . • corpus striatum.Okt.

Okt.Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS . 2011. 77 .

2011. 78 . a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.Okt. a vodedi je za radnu memoriju FPPS .Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska.

“gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . 79 . on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. vezana za čula. Desna hemisfera je.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. posebno za telesna čula. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima.Okt. • On snažno usmerava ka cilju. 2011. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. naprotiv.

Okt. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). 2011. • Osedanje za ljude. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. motivaciju. 80 . mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. socijalni odnosi. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju.

• dopaminergički sistem stvara prijatnost. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”.Okt. 2011.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. 81 . dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. vradamo se „po još“ FPPS .

On potkrepljuje.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. 2011. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). 82 . ali nije neophodan da bi se naučilo. ali stvaranje navike se obavlja negde drugde.Okt. FPPS . Takođe. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja.

opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. pažnje i rešavanja problema. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. 83 . Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. 2011. autizmom.Okt. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. Huntingtonovom bolešdu. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. FPPS . manijom. shizofrenijom.

84 . Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. u jednom trenutku. FPPS . 2011. Nakon više uzimanja. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. koristedi spoljne agense kao što je droga. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti.Okt. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe.

do nekoliko minuta. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. FPPS . i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu.Okt. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. 85 . • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. 2011.Neuromodulatori.

86 . Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. FPPS . Kada se ključ i brava poklope. 2011. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. a • čim se to desi. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. prostorno ili vremenski. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. • Dakle.Okt. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi.

Na+ za ekscitaciju. 2011. okida se akcioni potencijal u aksonu B. a sinapsa je spremna za slededi impuls. 87 • • • • • • • . ili može primiti signal od više neurona. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. ili Cl. one izazovu lučenje neurotransmitera. U oba slučaja. FPPS .za inhibiciju. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. tako da je prenos impulsa kratak i tačan.Okt. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. preko više mesta (sinapsi). npr. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona.

posebno u sinapsama. adaptacija čula).Okt. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. nervnim centrima. 2011.Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. ali to nije zbog zamora FPPS . 88 .

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

• 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. FPPS . • oko 20% krvi.Mozak . a u tome verovatno ima ulogu i likvor.Okt. želatinozna masa. teška oko 1. 2011. 94 . Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). ružičasta.encephalon • meka. Hrani se (i hladi) krvlju. • • sastavljena vedinom od masti. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta).4 kg.

encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima.Mozak . velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. 95 . razgrađujudi bakterije. FPPS . ako nedostaje neki neurotransmiter. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. mrtve delije i druge nepoželjne objekte. 2011. S druge strane.Okt. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama.

nekoliko milijardi. od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. FPPS . 2011. kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu. 96 .Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). Neurona izvan mozga ima znatno manje. npr.Okt.

Mozak . 2011. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS .Okt.encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. 97 . koji deluje na hipofizu. koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa.

.71 slededi je delpfin = 0.. 2011. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela. 98 .. • FPPS . pa šimpanza = 0. mali glodari 0..Okt..53.19.Veličina mozga ..06. slon = 0.26.

99 .Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .Okt. 2011.

srednji i prednji mozak. 100 . 2011. 3-4 nedelje od začeda. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji.Okt.Razvoj mozga • Iz ektoderma.

Okt. da bi se pravilno razvila. emocionalna i druga iskustva. FPPS . motorna. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. U njima jedinka mora da doživi čulna. jasno povezani. 2011. 101 • • .

5kg pri rođenju. povedanja broja glijalnih delija itd. do kraja života. FPPS . brzo raste prvih • • • • pet godina. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona.. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). a kasnije opada. Nakon 20.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. povedanja broja puteva. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. svake sekunde umre 5 neurona. najveda je u dobi 18-30 g. 102 .Okt. mijelinizacije. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. na dva mesta u mozgu. godine. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). Otprilike. 2011.

bazalne ganglije itd. funkcionalna.Okt. 2011.. • bela masa – mijelinizirani aksoni. • sive strukture velikog mozga: talamus. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. 103 . s obzirom na građu itd. razvojna i evoluciona. • kora (cortex) velikog mozga.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. hipotalamus. FPPS . • sive (i crne) strukture moždanog stabla.

• telencephalon – moždane hemisfere. • bazalne ganglije. • moždani korteks. • bela masa. FPPS .Okt.Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. • mesencephalon – srednji mozak. • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). 104 . 2011. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata).

105 . medijalni – smešten u sredini. bočno. vertikalno. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. ventralni – prema dole. vertikalno.Okt. koronalni presek – presek mozga poprečno. donji ili na dnu.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. bazalni – pogled odozdo. FPPS . gornji ili na vrhu. 2011. lateralni – smešten na strani. na bazu mozga.

Okt. 106 .FPPS . 2011.

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

vlastitom subjektivnošdu. a ne prema lokaciji. koji kontroliše naše emocije.Okt. FPPS .McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. mozak gmizavaca. • na obodu je novi mozak sisara. neokorteks. koji reguliše naše više intelektualne procese. koji su međusobno povezani. MacLean ga je nazvao limbički sistem. • oko njega je stari mozak sisara. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. u nama postoje tri mozga. koji reguliše primitivno ponašanje. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. 2011. vrlo različite starosti. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. 112 .

113 . • cerebellum – mali mozak. • hippocampus. • pons – most. • thalamus. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). 2011. • telencephalon. • srednji mozak – mesencephalon. hemisfere.Okt. • cyngulate gyrus itd. • medulla oblongata – produžena moždina.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • prednji ili veliki mozak. • amygdala. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. FPPS . • limbički sistem. • cortex – kora. siva masa. • bela masa • diencephalon.

FPPS . simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. 2011.Moždane komore • Ima ih četiri. 114 . koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. • Prve dve su daleko najvede.Okt. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost.

Okt. FPPS . dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. CST služi mehaničkoj zaštiti. smanjivanju težine mozga. 115 .Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. 2011. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. Ima je ukupno oko 120-150ml. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga.

od potresa.Okt. Ispod nje je arachnoidea. tanka i fina ovojnica. 2011.Moždane ovojnice . trenja sa • • • • kostima itd. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. 116 . bogata krvnim sudovima. • Služe za zaštitu CNS-a.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. FPPS . udara. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. Ispod nje je pia mater.

2011. 117 .Zadnji mozak FPPS .Okt.

Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. FPPS . disanje. probavu. • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. 118 . 2011.Okt. gutanje.

119 . U ponsu se nalazi četvrta moždana komora.Okt. a ima i neke parasimpatičke funkcije. sluhu. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. • • • FPPS . Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. 2011. između ostalog iz dve strane mozga.

Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). Zadužen je za • • • • posturalni tonus. On čini oko 10% mase mozga. položaj tela u prostoru. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). ravnotežu i druge motorne. FPPS . 2011.Okt. finu mišidnu koordinaciju. 120 .

ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. 121 • • . • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. 2011. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. ali gubimo koordinaciju. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. FPPS .Okt.

Okt. • učenju i proceduralnoj memoriji.Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. 122 . • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . 2011. • kao i u emocijama.

• U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. FPPS . 123 . • Dakle .Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. • Substantia nigra se. takođe.Okt. 2011. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga.

2011. FPPS .Okt. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. malog mozga. umor. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. 124 • • . kompulsivan. uriniranje i defekaciju. prenosi čulne informacije između velikog mozga. • Opsesivan. ritualistički i paranoidan. seksualnu aktivnost). nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem.Moždano stablo • Čine ga pons (most).

FPPS . hipokampus i amigdale). 125 .Okt.Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. 2011.

2011. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem.Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. 126 .Okt.

Osim toga. Učestvuje u kontroli budnosti. 127 • • • . povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. relejni sistem mozga. FPPS . Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). zajedno sa retikularnom formacijom. kao i razne zone neokorteksa međusobno. u visini očiju i ima dve polutke.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. spavanju i svesnosti. Učestvuje i u prenosu motornih signala. a nalazi se u centru • • mozga.Okt. 2011.

Hypothalamus • Deo je međumozga. 2011. težak oko četiri grama. • 4F FPPS . veličine je zrna pasulja (ili badema). učestvuje u kontroli napada. • Nalazi se ispod talamusa. bežanja. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. seksualne pobude. 128 . emocija i motiva.Okt. • kao deo limbičkog sistema. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema.

To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. krvni pritisak. glad. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško.. telesnu temperaturu. malo i sporo. puls. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). cirkadijalne ritmove itd. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize.Okt. telesnu težinu. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). žeđ. FPPS . 129 . 2011.

nego funkcionalna.Okt. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. Osim diencefalona. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. 130 . FPPS . 2011. nazvavši ga stari mozak • • • sisara.

Preciznije. ma koliko ih često viđali. 131 . smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. simetrično.Okt.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. u svakoj hemisferi po jedan. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. 2011. ali ne prepoznaju nove osobe. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . šta i kada nam se dogodilo. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga.

5 cm. • Nalaze se na vrhu hipokampusa. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. 2011. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. 132 . u svakoj hemisferi.Okt.Amygdala • grupa jedara. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. u obliku badema. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). dužine oko 2. FPPS . ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom.

• na primer. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. Kad se snima mozak. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju.Okt. FPPS . 2011. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. 133 . uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. • Primer. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale.Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih.

Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. tj. • empatija itd. 2011. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. nekooperativnost itd.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. • donošenje odluka. FPPS . koja • • prekriva corpus callosum. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. tvrdoglavost. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. pa se čak naziva i cingularni korteks. izgleda. bes iz koga ne možemo da izađemo. • Dakle. • široki dijapazon autonomnih funkcija. 134 . limbički sistem.Okt. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. emocije.

a aktivira se snažno u doživljajima nagrade.. strahu.”. strah.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku.. 2011. zadovoljstva.Okt. 135 . smeha. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. straha. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. u ovom slučaju ka septumu. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. bes. a u zadnje vreme i u lečenju depresije. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. placebo efekta itd. zavisnosti FPPS .

2011.Limbički sistem FPPS .Okt. 136 .

Veliki mozak. cerebrum ili telencephalon FPPS .Okt. 2011. 137 .

Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. aksoni i dendriti. FPPS . 2011. 138 .Veliki mozak. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. prva i druga. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu.Okt. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. osim kore. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. Sivu masu velikog mozga čini.

tj. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. FPPS . • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. iz očiju i ušiju. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. 2011. pokazuju razlike u funkcionisanju. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. Postoje i ipsilateralni putevi.Okt. npr. 139 . longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu.

Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. 2011. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija.Okt. Povezuju moždano stablo.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. sa obe strane talamusa. 140 . Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. limbički sistem i korteks. FPPS .

2011. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. svest. a neuroni čine oko 19% mozga.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4.5 mm.5 mm. percepciju. Čine je tela neurona (zato je siva). ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. pažnju. Njena masa čini oko 80% mase mozga. • • • prosečno 2. 141 • • . Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. ispeglana. mišljenje.Okt. jezik. FPPS . Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Okt. 2011.Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 147 .

2011. Naime. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. 148 . dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). ispred motornog korteksa. oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. • FPPS . Za mnemoničke svrhe. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“.Okt. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks.

• Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. nagađanju. FPPS . 2011. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. 149 . ali ne i fizičke karakteristike okoline. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. proceni rizika. levi različito od desnih.Okt. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. odlučivanju. prosuđivanju preferencija i sl.

njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. uvid u vlastitu i tuđu situaciju.Okt. Oštedena je i kompleksna motorika. suđenje. 2011. Osim promena u ličnosti. Frontalna lobotomija FPPS . • • • • • 150 . Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”.

Slab socijalni uvid. Na primer.Frontalni korteks . rade nešto samo ako im se naredi. Apatični. FPPS . konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. nemaju nagle padove u memoriji. 2011. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. gube snagu u nogama. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. 151 . Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. pažnja im je slaba i kratka. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. ali je memorija trajno slaba.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. ne brinu se o sebi. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive.Okt. perserveriraju. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje.

Slučaj “Phineas Gage” • 25. 152 . masovno krvarenje u mozgu. apsces. 2011. FPPS . pomeranja poluge tokom vađenja itd. bilo je puno slomljenih koštica. g. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848.Okt. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo.

153 .Phineas Gage FPPS .Okt. 2011.

Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .Okt. 2011. 154 .

Okt. pouzdan. 155 . neozbiljan. Nakon oporavka: naprasan.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . • • • • • efikasan. kapriciozan. 2011. obziran.. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. vulgaran. bez poštovanja prema drugima. tvrdoglav. odlučan.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. staložen..

i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. 2011. ali ne može da formuliše FPPS .Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere.Okt. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže. 156 .

2011. 157 .Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. vrlo sličan senzornom FPPS .Okt.

2011.Okt.Senzorni homunkulus FPPS . 158 .

159 .Okt. 2011.Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS .

Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice. pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom. 2011. 160 . čak i vlastito FPPS .Okt.

2011. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena. dolazi do Wernickeove afazije. 161 .Okt.Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina.

V3.Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS . 162 .Okt. 2011.

• • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo.Okt. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. 2011. FPPS . ali ne mora biti u svim procesima. Međutim. očiju i ušiju. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. srce i jetra). • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. 163 .

nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. 164 . 2011. a neke desnu šapu.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. FPPS . ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu.Okt.

FPPS . Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore.Okt. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). a produkcija govora je isključivo u levoj. 2011. što znači da im je dominantna leva hemisfera. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. 165 . prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). • Što se tiče jezika. kod velike vedine ljudi. • 85%-90% ljudi je desnoruko. ali besmisleno. ne ošteduje govor. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi.

mentalne rotacije. FPPS . 166 . kao retardirana. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve.Okt. nobelovac Sperry je 1964. nego obrnuto. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. Ona postaje nema i autistična. tj. pokreta itd. 2011. prostornih odnosa.

pacijentu se leva ruka borila protiv desne. 167 . FPPS .Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. 2011. ljut na ženu. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent.Okt. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. digao je levu ruku da udari ženu.

2011.Okt. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. FPPS . 168 .Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim.

169 .Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. ali u stvarnom životu de pomerati oči. crta jedno. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom.Okt. 2011. nacrtade testeru Dakle. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema.

a na drugom vizuelno-holistički. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. orijentisan na sadašnjost. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. 2011. dok je desni vizuelno-holističan. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja.Okt. apstraktan i orijentisan na bududnost. posebno trodimenzionalnim.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. konkretan. kad deluju razdvojeno. FPPS . 170 . • „levi stil“ je verbalno-analitički. bolji u vizuelnim manipulacijama. kontrolisana i emocionalno uzdržana. dok je desna više na zemlji i emocionalna. • „leva ličnost“ je aktivna.

matematički. simultano. 171 .” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. serijski. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. FPPS .Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. naučnički”. 2011. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. npr. deo po deo. a desna hemisfera to radi paralelno. pesnički. a “desni mozak je stvaralački. holistički.: “levi mozak je analitičan. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. jedan za drugim. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge.Okt. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji.

Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. 2011. a mač i koplje u desnoj itd. pa su ih majke uvek nosile levom rukom. a desna je služila za bacanje. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce.Okt. 172 . FPPS .

a slobodno se razvija u levoj hemisferi.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. 173 . leđima napred. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. u materici. leže glavom nadole.Okt. dakle asimetrično. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. • Vedina u zadnjem tromesečju. FPPS . • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. 2011. vezano za položaj u prostoru.

Okt. uslovima. Jill Bolte Taylor FPPS . 2011. moždanog udara) itd. • Slučaj dr..Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara).. 174 . • Prilagođavanja sredini. • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga). • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede.

Okt. 175 . • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS . 2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno.

imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 2011. 176 .Okt.

imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt. 177 . 2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.

178 .Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. 2011. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS .Okt. na standardnim mestima.

talasi niske amplitude budan/tokom rada. obe strane. najbolje frontalno. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . veća amplituda na dominantnoj strani. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. pozadi kod dece.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. 2011. simetrična distribucija. 179 . zaposlen ili anksiozno razmišlja. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. bebe mala deca. pospanost. aktivan.Okt. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. 2011. kroz talamus do senzornog korteksa. • • FPPS . 185 .Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina.Okt. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima.

• Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. 2011. svega 40 ms).Okt. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. FPPS . • Nevoljni su. • Drugim rečima.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. 186 . nisu “centralno modulisani”. bezuslovnih refleksa. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. tj.

FPPS . eferentni – od moždine ka telu. • Trbušni (ventralni) je motorni. levi i desni.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par.Okt. aferentni – od tela ka moždini. 2011. 187 . Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni.

188 . 2011.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS .Okt.

a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. tj. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. 189 . tj. 2011.Okt.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. . . FPPS .

sa leve i desne strane kičme. FPPS .Okt. prilično autonoman. Svaka ganglija pobuđuje više organa. u nekom iznosu.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. 2011. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. 190 .

parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. 2011. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. FPPS .Okt.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. 191 . • Npr.

Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. aktivira se simpatički deo. 192 • • . bilo kakvog naglog poremedaja. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. 2011.Okt. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju).

Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS .Okt. 2011. usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 .

Endokrini sistem – hormoni .

FPPS . • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. • Postoje i egzokrine žlezde. ambiciju i bes – kolerici. 2011. pljuvačne ili znojne. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. luče u krv.Okt. 195 . Po toj podeli. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. kao što su suzne.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente.

Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). . .Okt. 196 . 2011. FPPS .

hormoni sporo. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. a hormonskih dugo.Okt. • Zna se ko je uputio poziv. 2011. prijemnici su raštrkani po telu. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. FPPS . Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. prijem programa nije vremenski precizan. 197 . sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. • Nervi prenose brzo. čuvaju je i luče kad je potrebno. svaki se uključuje u program ako prima te talase.

Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon.Okt. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. FPPS . 2011. oni ga uvlače u deliju. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. u krv. 198 .Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. • • • svaka svoj.

199 .FPPS . 2011.Okt.

Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd.Okt. FPPS . • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. kontroliše je hipotalamus. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. 200 . za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. 2011.

TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra.Okt. . mlečne žlezde FPPS . indirektno. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. preko kontrole metabolizma belančevina. 2011.

preko čula. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). FPPS . ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda.Hipofiza i stres • stresna situacija. aktivira mozak. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. između ostalog i hipotalamus. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. 2011. primarni stresni hormon u našem telu.Okt. 202 .

• Hipotiroidizam izaziva gojaznost. proizvodnju belančevina itd. 203 . umor. 2011. glavni hormon je tiroksin. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. nadražljivost. anksioznost. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. mišidnu slabost. FPPS . usporenost.Okt.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. gubitak težine. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. a • • preko toga rast i razvoj.

204 . 2011. energiju i reakciju na stres. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. FPPS . • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex).Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona.Okt. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). • Moždina i kora luče različite grupe hormona.

kada se sprema veštački.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. najviše rano ujutru. krvni pritisak. • Kortizol. • luči se stalno. jedan od hormona stresa. najmanje nodu. 205 . 2011. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. FPPS . reakciju na upale i alergije. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata.Okt. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. glukokortikoid.

• Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH).Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. 206 . važnih za pripremu tela za odgovor na stres. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena.Okt. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. • Kortizol izaziva niz promena u telu. FPPS . 2011.

FPPS . noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. ali razlike u dejstvu postoje. adrenalin. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. 2011. ova dva hormona su vrlo slični. Po sastavu.Okt. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. a u sklopu reakcije na stres. 207 .

208 • . budnost. povedavajudi krvni pritisak i puls. pobudu. FPPS . više nego hormonska. nagon. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna.Okt. 2011. emocije. kao neurotransmitera. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. • Međutim.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. motivaciju. ali nema psihoaktivni efekat.

) Utiču na razvoj i ponašanje...Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi.. glad.) i progestine (progesteron.) Estrogene (estradiol.... FPPS . a s time i poletnost.. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike. 2011. 209 ..Okt.. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron..

endokrini i imunološki sistem su povezani.NS. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. FPPS . . ES i IS • Nervni. 210 . što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. . 2011. a pozitivne ga jačaju. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga.Okt.

Evolucione i genetske osnove .

Pet Darvinovih principa evolucije 1. hrane i mesta za život. FPPS .Nadmetanje. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. 212 .Nasleđivanje. Nema mesta za sve.Okt. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. 2011. zato postoji nadmetanje oko parenja.Varijacija. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3.

Kao rezultat prirodnog odabiranja. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem.Okt. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. Prirodno odabiranje. Adaptacija. 2011. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . 213 .Pet Darvinovih principa evolucije 4. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli.

214 . evolucija se obavlja na genima. 2011. tj. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. Uticaji koji su opstali. FPPS . tokom vremena.Okt. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke.Evolucija • Evolucija je promena.

215 . FPPS . a geni čine “našu ljudsku prirodu”.Okt.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. 2011. odnosno da se: • ponašamo. • pa i da mislimo na određeni način. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. • osedamo.

2011. zračenje. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. virusi). FPPS .Okt. hemijski agensi. • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. 216 . a neke mogu biti takve da se prenose na potomke.

2011. 217 . Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). FPPS .Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu.Okt. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti.

FPPS .Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. • Nasleđe je “istorijsko”. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”.Okt. • genetski. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. 2011. 218 . • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste.

2011. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. • Ipak. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. 219 . odnosno broj ženki sa kojima se pari. • Kad se radi o mužjacima. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . rođenje magarca je reproduktivni uspeh.Okt.

Time ugrožavaju svoj život.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. Mi pomažemo najbližima.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. čak i ako jedinka roditelj živi krade. • Selekcija srodnika . 2011. • inkluzivna podobnost .Okt. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. a ne samo dece. nego i drugi srodnici. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. FPPS .Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. 220 . Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda.

pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. Eritrociti imaju srpast oblik. 2011. Sluz. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. • Srpasta anemija. znoj.Okt. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. 221 . Bolest uzrokuje jedan recesivan gen.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS .

2011. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. statusom u grupi koji jedinka ima.Okt. • Međutim. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. frustracijom.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. 222 . isto kao i nivoom serotonina.

ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. 2011. što znači da imaju vedu uspešnost parenja. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. 223 • • . odnosno širenje vlastitih gena FPPS .Okt. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja.

zašto su ljudi agresivni. FPPS . jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. to je postavljanje hipoteza. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. Pojam „podobnosti“.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. recimo.Okt. 2011. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. obično izaziva konfuziju kod ljudi. 224 . zašto iskazujemo emocije itd.

ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro).Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. 225 . ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS . 2011.Okt.

ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. empatija. 226 . • Npr. porodica. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan.Okt. 2011. moda. sagledati podatke sa svih strana FPPS . da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam.

• Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). • genetska azbuka počiva na bazama. • Nukleotidi su slova genetske azbuke. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P). guanin i citozin (ATGC). • Baze su vezane za molekule S (šedera). Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK.Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. 2011. FPPS . što znači da genetska azbuka ima 4 slova. 227 .Okt. timin.

• Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G).Okt. FPPS . a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. 2011. Ljestve su spiralno uvijene u desno. a prečage čine parovi baza. 228 . Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P.

Dvostruka spirala i nukleotid FPPS .Okt. 229 . 2011.

ima 220 miliona parova baza. Nukleotidi • • su dugački 0.6 nm (10-9). prvi. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . iz svih hromozoma. 2011.2 do 2. iznosi oko 1. ali najvedi hromozom.DNK • “Ljestve” su široke 2. Zato ukupna dužina DNK čoveka.8 m. 230 .3 nm.Okt.

U čoveka. sastavljen od niza nukleotida. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. 2011. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK.Okt. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. Mnogi geni različitih živih bida su isti. održavanju DNK i vedinom nepoznatu. 231 . FPPS . Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. namenjenu replikaciji pri deobi delija.

232 .Okt. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. • Ali ne svi. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. FPPS .Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. • ipak. nasleđivanjem. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. 2011.

pa je odgovor tri slova. • • • • • nukleotidi kao slova. 2011. Dakle.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. start i stop reči-kodoni. 233 . DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. FPPS . koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. plus tzv. a kodoni kao reči tog jezika. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu.Okt. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. bilo je sve jasno. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline.

234 .Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. FPPS . samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu.Okt. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. • Međutim. 2011. dakle i gene.

odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. 2011. odnosno sekvence nukleotida. 235 .Okt. • Određene su “reči” njegove azbuke. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. znatno manje od 100. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. FPPS . • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida.000 koliko se očekivalo.000 gena.

• Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. • Fenotip je skup osobina jedne individue.Okt. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. recimo zbog interakcije gena. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. može se redi sledede. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. FPPS .Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. 236 . • Genotip stičemo rođenjem. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. • Genotip se vidi samo iz DNK. 2011. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine.

Na primer. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima.Okt.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). Gen može imati više varijanti. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. put od proteina do ponašanja je vrlo dug. Međutim. 2011. 237 . FPPS . formi ili alela. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. recimo pigmenta za boju kose). ali ne i od razlika u transmiterima.

postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. recimo serotoninergičkim. 238 • • . • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. nego zajedno sa drugim sistemima. 2011. nego samo da postoji korelacija. Sve u svemu.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. FPPS . onda ved možemo poverovati u taj članak. daleko je od gena do ponašanja.Okt. preuzimanje previše rizika itd. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. koji je to gen. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. a kod osoba koje nisu. lakoda da se plane. Zatim.

Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. FPPS .Okt. osobina de se ispoljiti.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. 239 . Ako su obe kopije gena dominantne. osobina de se ispoljiti. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. 2011. Ako su obe kopije gena recesivne. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena.

• Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. gen za crne oči je dominantan. FPPS .Okt.. 240 . • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. a za plave recesivan.Dominantni i recesivni efekt • Npr. 2011.

FPPS . Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. 2011.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. 241 . Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. godine. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga.Okt. potrebna su oba roditelja). govor i memoriju.

Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. kod muškaraca. makar i recesivni. paru. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . 242 . paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. 2011. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. odnos dominantnirecesivni gen je u 23.Okt. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma.

suština živog sveta je adaptabilnost. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. 243 • . priroda-odgoj • Evolucijom se. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. oni moraju biti tako građeni. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. Kako je to sprovedeno? FPPS . Da bi organizmi bili adaptabilni. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. konstruiše • • • genom. na osnovu fenotipa.Nasleđe-sredina. 2011. Dakle.Okt.

FPPS . 244 . Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. 2011. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. a ponekad i RNK.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline.Okt. koji je obično protein.

FPPS . nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. 2011. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. 245 . • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji.Okt.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima.

dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. a koje nisu proistekle iz promene DNK. tj. Epigenom se nalazi izvan genoma. a koji ne. FPPS . osim putem pet Darvinovih principa evolucije. 2011. Ključni adut epigenetike je epigenom. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. 246 . koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene.Okt.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. koji geni de se iskazati u fenotipu.

izloženost toksinima i stres. ali za epigenom ne. matične delije diferenciraju u ciljne delije. fizička aktivnost. koji • čine drugi genetski sloj. a druge da aktiviraju tokom života. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. FPPS . verovatno. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. a druge ostavlja aktivnim. 2011. • za DNK važi centralna dogma. tako što neke gene prigušuje. u zavisnosti od životnog iskustva. • Na osnovu epigenoma se. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije.Okt.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. 247 .

2011. • Pušenje. Zahvaljujudi njima. možemo preneti na naše dete. resetuje. 248 . One su osnova epigenetskog nasleđivanja. mogu da osude našu decu na skradeni život. FPPS . posebno ako nam se dogode rano u životu.Epigenetika • epigenom se reprogramira. ali su neke u stanju da prežive. neko životno iskustvo. mnogo pre nego što su začeta. koje modifikuje naš epigenom. Tako nestaje vedina oznaka. previše jela ili stres.Okt. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije.

• Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. zbog koga mogu da imaju različite osobine. 2011. koji imaju isti genom.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. 249 . ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . nasleđivanja psihičkih karakteristika.Okt.

Tokom razvoja. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. a ne i kod drugih. 250 • • . a u drugima ne. a drugi su otporni. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. Npr. kod drugih nije. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. a kod tredih je šarolik FPPS .Okt. 2011.

Da bi neki činioci bili aditivni. pošto su G i E u interakciji. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. što pretpostavlja aditivnost. 2011. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. 251 . uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS .Okt.Interakcija gena i sredine • Npr. oni moraju biti nezavisni.

• nasledne bolesti izaziva neki određen gen.Okt. • Dijabetes. Međutim. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. • Slično važi za shizofreniju. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. FPPS . 2011. recimo. odnosno kvantitativno. drugi ima svega 50% šanse da oboli. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. ima poznatu genetsku osnovu. Međutim. ona se nasleđuje poligenski.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. 252 . koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. ako jedan MZ blizanac oboli.

što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. 2011.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. FPPS . 253 • • • . Vedina naših osobina je poligenska. Jedan gen može da prigušuje druge. • Na primer.Okt. ali su oni prigušeni. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. kokoš ima gene za zube.

Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. Izbor bračnog partnera. 2011. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. jednim delom. FPPS . drugova. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi.. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu.Okt. posla itd. 254 . U celini. sve to je uslovljeno. našim genotipom.

prema sebi. FPPS . ili je prilagođava sebi. nego genotipa. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. takođe. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. 255 . • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. mogu da stvaraju sredinu za decu. a ne samo da im prenose gene. a ljudi mogu i da je menjaju.Okt. • roditelji. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. 2011.

a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). ali u kompleksnoj interakciji. FPPS .Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. Npr. 2011.Okt. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. 256 . Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). ali je interaktivnost genetski programirana. sredine i ponašanja.

Okt.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. 257 . komparativna biologija i sl. molekularna genetika. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . 2011. bihejvioralna neuronauka. bihejvioralna genetika.

odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini. 258 .Okt.Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. 2011. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS .

47 FPPS . korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0. npr.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable. 259 . 2011.Okt.60 • Brada/sestre = 0. pol • Npr.

FPPS .Okt. 260 . 2011.

Okt. 261 .FPPS . 2011.

25 0. .Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.45 262 FPPS .28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.40 0.80 0.60 0.28 0. 2011.70 0.36 0.Okt.31 0.25 0.

Okt. 263 . može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS .Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. 2011.

264 .Okt. 2011.-KRAJ – FPPS .