Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

Okt. FPPS . 7 . 2011.Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije.

Kao i ostali. niti smo ih sami stvorili FPPS . U njima nismo napredovali. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. 2011.Okt. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. imamo imunološki sistem. 8 .

kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. 2011. FPPS .Nervni sistem • Ipak. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. Sve se uklopilo – misli i osedanja. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. pisali. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola.Okt. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. 9 • • . komponovali ili svirali. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari.

Okt.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija. vezivno tkivo.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS ... ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj. 10 . 2011.

i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. na hemijski način Međutim. tanji od svetlosti. 2011.Okt. 11 • . koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi.

pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija.Okt. 2011. 12 . • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. • neuroni imaju telo. koje su nezavisne strukturno.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. FPPS . • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. metabolički i funkcionalno. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson).

13 .Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. 2011.Okt. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .

Okt.Građa tipičnog neurona FPPS . 2011. 14 .

2011.Okt.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. 15 . i druge • Za razliku od drugih delija. zato “siva masa” FPPS . neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto. • Mitohondrije u kojima se pravi energija.

a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona.Okt. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . 2011.Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. 16 .

Okt. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . trnova. 17 . 2011.Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka.

koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. 2011.Okt. završetak u obliku dugmeta FPPS . na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. 18 .

može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. 19 . koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . na koju se prenosi impuls iz aksona. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. 2011.Okt.

autoimuna bolest razara mijelin FPPS .Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. bolesti ga ošteduju – npr. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. 20 . 2011.Okt. dugi i vrlo brzi. tanki i spori (5m/s) • MS.

21 . u čulima. imenu osobe koja ih je prva uočila itd. bipolarni. FPPS . monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. 2011. mišidima.Okt. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. endokrinim žlezdama.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona.

• Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom.Okt. 2011. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. Obično su u čulima. obično od senzornog ka motornom neuronu. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . CNS-u. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. Obično su u CNS-u. 22 .

23 . nosu. FPPS . Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson.Tipovi neurona 1. Vrlo su brojni.Okt. uzimaju se kao standardan tip neurona. 2011. uvu. Retki su i služe kao interneuroni. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. Služe kao motorni i interneuroni. a ima ih u oku. 3. Multipolarni neuroni. 2. a s druge aksonsku (otpremnu).

vršnog dendrita. ali i iz posebnog produžetka tela. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. 24 . 2011. a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije.Okt.

Okt.Piramidalni neuron FPPS . 2011. 25 .

26 .Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .Okt. 2011.

Okt.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS . 27 . 2011.

Razni oblici neurona FPPS . 28 .Okt. 2011.

. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. 29 . – variraju od neurona do neurona .Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. osetljivost na neurotransmitere itd. . oblik akcionog potencijala. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. propusnost sinapsi. 2011. diversifikacija i organizacija FPPS . U tom pogledu.Okt.

Okt. 2011. 30 .Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m. a senzorni do 1.5 m FPPS .

Prenos signala .

2011.Okt. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS . 32 .Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja.

FPPS .Okt. glukoze i sl. u protoplazmi. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. negativno naelektrisanih molekula proteina. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. 33 . 2011. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). • U unutrašnjosti neurona.

Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama.Okt. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . 2011. protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV. 34 .

Okt. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS .Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. K+ kanali ili kapije. 35 . 2011. postoje • pasivni natrijumovi. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi.

36 .Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . tj. 2011.Okt.

FPPS . a ova faza se naziva depolarizacija. tj. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. ona postane propustljiva za jone Na+. 37 . • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. • Joni Na+ pohrle u akson.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag.Okt. oko +40mV. 2011.

FPPS . a kanali K se otvaraju. ali na jaču draž.Okt. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. 38 .Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. 2011. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane.

Okt. 2011.Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS . 39 .

draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom.Okt. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle. 2011. 40 .Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. FPPS .

koji koriste zubari. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. • • • • Lokalni anestetik novokain. 41 . kao iskra. tj. Ceo proces se ponavlja.Okt.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. ne gubedi intenzitet. FPPS . akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. 2011. prekidi u mijelinskom omotaču. tzv.

youtube.ac.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www. 42 .com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.bris.Okt.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.mcgraw- hill.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www. 2011.html FPPS .

Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100.000 sinapsi. postsinaptička membrana sa receptorima 3. ali najčešde ih imaju 5-10.Okt. sinaptički prorez/pukotina. 2011. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS . između ove dve. 43 . presinaptički deo – aksonska kvržica 2.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1.

5 ms). FPPS . ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). jednostavne i brze (npr. 44 . imaju kompleksan način prenošenja. šire su (oko 20nm).Okt.Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. 2011. sporije su (imaju kašnjenje od 0. ali se danas zna da nisu ni toliko retke. jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). Ima ih manje od hemijskih.

000x FPPS . 2011.Okt.Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10. 45 .

46 .Okt. 2011. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera.

Okt. 2011. FPPS . • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. receptor se “otvori” za prolaz jona. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. 47 . • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom.

2011. individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. 48 .Okt.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. Dakle. FPPS .

Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .Okt. ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50. presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez. 2011.000x 49 .

nego su to njihovi receptori. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. 2011. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. a za GABA inhibicijski. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. što dovodi do depolarizacije membrane. 50 • • • • • . Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi.Okt. Ipak. FPPS . obično na više njih.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje.

da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja.Okt. 51 . • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. FPPS .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. 2011. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja.

Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. 2011. 52 .Okt. podložan iskustvu FPPS . podložan uslovima i što je posebno zanimljivo. nego kontrolisan iz više izvora.

za serotonin poznati agonisti su droge LSD. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. meskalin i psilosibin. za dopamin. na primer. • Poznati su brojni agonisti. od kojih je samo jedan prirodan. 2011. FPPS . Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor.Okt.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. neurotransmiter. 53 . za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd.

receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. 54 . sa malim molekulama.Okt. 2011. Dok je antagonist vezan za receptor. razni agonisti i antagonisti su. tj. FPPS . pa i poznati afrodizijak johimbin. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. nego • blokira pristup drugim agonistima. ali ga ne otvara. hlorpromazin i drugi). neurotransmiterima. istovremno. Međutim. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. • Na primer. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. droge). Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. Antagonist acetilholina je atropin.

Okt. 55 .Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS . 2011.

com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.Okt.mcgrawhill.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered. 56 . 2011.h tml FPPS .sumanasinc.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.html • http://www.

Okt. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. širenja. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. hranom. molekularne. 2011.. a povezani su FPPS . u kakvoj su interakciji sa lekovima.. aktivnostima. 57 . raspoloženjima.

58 . .Okt. Glutamat Histamin. inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin.. . Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. . . FPPS . 2011.

Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. • Ako ga ima premalo. • Deluje i kao neuromodulator. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore.Okt. • Luče ga piramidalne delije. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. 59 . • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. FPPS . pogoduje epilepsiji. 2011. • Dejstvo mu je brzo. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. ako ga ima previše. pa je glutamat najprisutniji transmiter.

interakcije i protivrečna dejstva.Okt.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. i uzrokuje mišidne konvulzije. FPPS . Ima mnoge uloge. epilepsije. Sintetiše se iz glutamata. Dobro proučena. 60 . 2011. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. smanjujudi anksioznost.

U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. 2011. Nađen je u hipokampusu. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije.Okt. 61 • • .Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. posebno u • • somatskom NS. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. FPPS .

Okt. 62 . 2011. kao i u autonomnom NS. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). FPPS . • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. • kurara. otrov južnoameričkih indijanaca.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi.

• funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. FPPS . • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. 2011.Okt. 63 . ali i antagonistički. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. • Oni deluju komplementarno.

a suprotne su funkcijama dopamina. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje).Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. FPPS .Okt. 2011. 64 . Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. Pojačava budnost i spremnost. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti.

• grupisani u jedra duž retikularne formacije. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. 65 . FPPS . čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. pod imenom raphe nuclei. • postoji u telu i kao hormon. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu.Okt. gde učestvuje u peristaltici. • sintetiše se iz triptofana. • Osim kod životinja. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. 2011.

FPPS . apetit. • potreban je pravilan odnos triptofana. a triptofana ima u proteinskoj hrani. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. Utiče na pobudu/spavanje.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. osetljivost za bol. fenilalanina i leucina. seksualnu funkciju i drugo. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. 2011. bez njega se ne osedamo dobro. koji postoji u urmama. 66 .Okt. raspoloženje.

odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. • droga LSD imitira serotonin. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. tako da on ostaje duže u sinapsama. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost.Okt. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . samoubistvom. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. amfetamini.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. kokain. 67 . alkoholizmom. impulsivnošdu. • Antidepresivi. 2011. sirup protiv kašlja.

alkoholizam. napadi panike. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. bipolarni poremedaj. Nesanica. gojaznost. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. • uzimanje triptofana. • energična telesna aktivnost. poremedaji apetita. bulimija. PMS. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. 2011. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju.Okt. anksiznost. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . 68 .

2011.Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije.Okt. • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. FPPS . u smislu da je ono kod žena slabije. 69 .

2011. 70 .Strukturne formule dopamina. noradrenalina i serotonina FPPS .Okt.

kiseonika i vodonika. samo u jednoj hidroksilnoj grupi. 2011. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. azota. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. 71 .Strukturne formule dopamina.Okt. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS .

2011. strepnja. tenzija.Okt. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . 72 .Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja.

2011.Okt. bolest fenilketonuria). • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. služi za proizvodnju tirozina. 73 . takođe jedna od aminokiselina. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. FPPS .

i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. kao i neki orasi i semenke. Dopamin postoji i kao hormon. 2011. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. FPPS . a luči ga hipotalamus. jaja. mleko.Okt. 74 . kada su u istoj hemisferi. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. neki proizvodi soje.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso.

FPPS . • • • serotonina i noradrenalina. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. 2011.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. 75 . koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. Antagonisti dopamina. kao što je haloperidol.Okt.

• To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. 2011. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. na prvom mestu nucleus accumbens. • limbički sistem. 76 . FPPS . • corpus striatum.Okt.

2011.Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS .Okt. 77 .

2011.Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska.Okt. a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom. a vodedi je za radnu memoriju FPPS . 78 .

a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva.Okt. posebno za telesna čula. 79 . 2011. vezana za čula. naprotiv.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. Desna hemisfera je. • On snažno usmerava ka cilju. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije.

Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS . socijalni odnosi. 2011. motivaciju. • Osedanje za ljude. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut.Okt. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). 80 .

vradamo se „po još“ FPPS . 2011. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin.Okt. • dopaminergički sistem stvara prijatnost. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. 81 . • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj.

On potkrepljuje. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). Takođe. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. 82 . ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. FPPS . ali nije neophodan da bi se naučilo. 2011.Okt.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja.

Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. shizofrenijom. pažnje i rešavanja problema. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. manijom. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. 83 . Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. Huntingtonovom bolešdu. 2011.Okt. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. FPPS . autizmom.

2011.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. 84 . u jednom trenutku. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti.Okt. FPPS . Nakon više uzimanja. koristedi spoljne agense kao što je droga. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe.

85 . do nekoliko minuta. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni.Neuromodulatori. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. 2011. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone.Okt. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. FPPS . Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima.

Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. FPPS . Kada se ključ i brava poklope. 2011. prostorno ili vremenski. • Dakle. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron.Okt. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. 86 . a • čim se to desi. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi.

npr. U oba slučaja.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. okida se akcioni potencijal u aksonu B. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. one izazovu lučenje neurotransmitera. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. ili Cl. a sinapsa je spremna za slededi impuls. Na+ za ekscitaciju. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip.za inhibiciju.Okt. 87 • • • • • • • . Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. FPPS . 2011. ili može primiti signal od više neurona. preko više mesta (sinapsi).

ali to nije zbog zamora FPPS . adaptacija čula). 88 .Okt. posebno u sinapsama. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr.Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. nervnim centrima. 2011.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta).Mozak . Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. 2011. 94 . Hrani se (i hladi) krvlju. • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. • oko 20% krvi. • • sastavljena vedinom od masti. teška oko 1. a u tome verovatno ima ulogu i likvor.encephalon • meka. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). želatinozna masa.4 kg.Okt. ružičasta. FPPS .

S druge strane. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. 95 . 2011. FPPS .encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. mrtve delije i druge nepoželjne objekte.Mozak . ako nedostaje neki neurotransmiter. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama.Okt. razgrađujudi bakterije.

kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu.Okt. FPPS . 2011. npr.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. 96 . nekoliko milijardi. Neurona izvan mozga ima znatno manje.

2011. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. koji deluje na hipofizu.Mozak . koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. 97 . a ova na celokupan endokrini sistem FPPS .encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji.Okt.

2011.Okt.komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela.. mali glodari 0. 98 .. pa šimpanza = 0. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.. slon = 0.06.Veličina mozga . • FPPS ..26..71 slededi je delpfin = 0.53.19..

Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS . 99 . 2011.Okt.

drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji.Razvoj mozga • Iz ektoderma. 3-4 nedelje od začeda. 100 .Okt. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. srednji i prednji mozak. 2011.

emocionalna i druga iskustva. motorna. 2011.Okt. jasno povezani. U njima jedinka mora da doživi čulna.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. da bi se pravilno razvila. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. FPPS . 101 • • .

5kg pri rođenju. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. 2011. povedanja broja puteva. brzo raste prvih • • • • pet godina. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). Nakon 20.Okt.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. svake sekunde umre 5 neurona. na dva mesta u mozgu. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. FPPS .. povedanja broja glijalnih delija itd. najveda je u dobi 18-30 g. do kraja života. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. mijelinizacije. godine. a kasnije opada. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. 102 . Otprilike.

103 . Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. 2011.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska.Okt. • sive strukture velikog mozga: talamus. hipotalamus. funkcionalna. • sive (i crne) strukture moždanog stabla. • bela masa – mijelinizirani aksoni. • kora (cortex) velikog mozga. bazalne ganglije itd. FPPS .. s obzirom na građu itd. razvojna i evoluciona.

u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata).Okt. • mesencephalon – srednji mozak. • moždani korteks. 2011. FPPS . 104 . • bazalne ganglije.Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • telencephalon – moždane hemisfere. • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). • bela masa.

koronalni presek – presek mozga poprečno. sagitalni presek – presek mozga uzdužno.Okt. 2011. medijalni – smešten u sredini. na bazu mozga. lateralni – smešten na strani.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. gornji ili na vrhu. ventralni – prema dole. vertikalno. bočno. bazalni – pogled odozdo. 105 . donji ili na dnu. vertikalno. FPPS .

Okt.FPPS . 2011. 106 .

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

112 . vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. vlastitom subjektivnošdu. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. neokorteks. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. koji su međusobno povezani. • oko njega je stari mozak sisara. vrlo različite starosti. • na obodu je novi mozak sisara. MacLean ga je nazvao limbički sistem. mozak gmizavaca. a ne prema lokaciji. u nama postoje tri mozga. koji reguliše naše više intelektualne procese. koji kontroliše naše emocije.Okt. FPPS .McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. koji reguliše primitivno ponašanje. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. 2011. svaki sa svojom posebnom inteligencijom.

• bela masa • diencephalon. • pons – most. • amygdala. • medulla oblongata – produžena moždina. hemisfere. 113 . • thalamus. 2011.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • srednji mozak – mesencephalon. FPPS . • cerebellum – mali mozak. • prednji ili veliki mozak. • cyngulate gyrus itd. • hippocampus. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo.Okt. • limbički sistem. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • cortex – kora. • telencephalon. siva masa.

2011. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. 114 . FPPS .Moždane komore • Ima ih četiri.Okt. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. • Prve dve su daleko najvede. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova.

FPPS . izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. 2011. smanjivanju težine mozga.Okt. Ima je ukupno oko 120-150ml. 115 . CST služi mehaničkoj zaštiti. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater.

Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. bogata krvnim sudovima.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. tanka i fina ovojnica. • Služe za zaštitu CNS-a. od potresa. Ispod nje je pia mater. trenja sa • • • • kostima itd. udara. FPPS . 2011. 116 .Okt. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom.Moždane ovojnice . Ispod nje je arachnoidea.

117 . 2011.Okt.Zadnji mozak FPPS .

• U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. 118 . • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. probavu.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. gutanje. FPPS . disanje. 2011.Okt.

Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže.Okt.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. 2011. 119 . • • • FPPS . a ima i neke parasimpatičke funkcije. sluhu. između ostalog iz dve strane mozga.

položaj tela u prostoru. 2011.Okt. FPPS . Zadužen je za • • • • posturalni tonus. finu mišidnu koordinaciju.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. ravnotežu i druge motorne. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. 120 . On čini oko 10% mase mozga. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%).

2011. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. 121 • • . FPPS . pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. poprečnoprugasta muskulatura svih udova.Okt. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. ali gubimo koordinaciju.

• cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. 122 .Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS .Okt. • kao i u emocijama. 2011. • učenju i proceduralnoj memoriji.

FPPS . 123 . takođe.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. • Substantia nigra se. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima.Okt. • Dakle . ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. 2011.

• Opsesivan. 124 • • . kompulsivan. prenosi čulne informacije između velikog mozga. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. seksualnu aktivnost). Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. malog mozga. umor. ritualistički i paranoidan. uriniranje i defekaciju. 2011. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. FPPS .Moždano stablo • Čine ga pons (most).Okt.

hipokampus i amigdale). FPPS .Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. 125 . 2011.Okt.

Okt. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem.Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. 2011. 126 .

relejni sistem mozga. Učestvuje i u prenosu motornih signala. Učestvuje u kontroli budnosti.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. spavanju i svesnosti.Okt. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. u visini očiju i ima dve polutke. a nalazi se u centru • • mozga. 2011. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. 127 • • • . Osim toga. kao i razne zone neokorteksa međusobno. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. FPPS . zajedno sa retikularnom formacijom.

ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. 128 . • Nalazi se ispod talamusa. seksualne pobude. • 4F FPPS . • kao deo limbičkog sistema. emocija i motiva. težak oko četiri grama. bežanja.Hypothalamus • Deo je međumozga.Okt. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. 2011. učestvuje u kontroli napada. veličine je zrna pasulja (ili badema).

Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. telesnu težinu. FPPS . žeđ. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). 129 . cirkadijalne ritmove itd. 2011. krvni pritisak. telesnu temperaturu. puls. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri.Okt. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu..Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. glad. malo i sporo.

Osim diencefalona. FPPS . što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. 2011. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean.Okt. nego funkcionalna. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. 130 . nazvavši ga stari mozak • • • sisara.

ali ne prepoznaju nove osobe. ma koliko ih često viđali. u svakoj hemisferi po jedan. simetrično. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. 131 . 2011. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS .Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. Preciznije.Okt. šta i kada nam se dogodilo. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje.

2011. 132 . • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. u svakoj hemisferi. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost.5 cm. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj).Amygdala • grupa jedara.Okt. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). u obliku badema. FPPS . • Nalaze se na vrhu hipokampusa. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. dužine oko 2.

Kad se snima mozak. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. 133 . 2011. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. FPPS .Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. • na primer. • Primer. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje.Okt. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“.

• široki dijapazon autonomnih funkcija. emocije. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. FPPS . Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. izgleda. pa se čak naziva i cingularni korteks. • Dakle. 2011. 134 . nekooperativnost itd.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. koja • • prekriva corpus callosum. tj. bes iz koga ne možemo da izađemo. • donošenje odluka. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska.Okt. limbički sistem. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. tvrdoglavost. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. • empatija itd. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo.

2011. smeha. zavisnosti FPPS . strah.”.. a u zadnje vreme i u lečenju depresije. placebo efekta itd. bes.Okt. strahu.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). • „accumbens“ označava “naginjanje ka. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku.. u ovom slučaju ka septumu. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. zadovoljstva. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. straha. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. 135 .

136 .Limbički sistem FPPS . 2011.Okt.

Veliki mozak. cerebrum ili telencephalon FPPS .Okt. 137 . 2011.

aksoni i dendriti. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija.Veliki mozak. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. prva i druga. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. osim kore. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. FPPS . Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone.Okt. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. 138 . Sivu masu velikog mozga čini. 2011.

FPPS . npr. Postoje i ipsilateralni putevi. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum.Okt.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. tj. 139 . longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. iz očiju i ušiju. pokazuju razlike u funkcionisanju. 2011. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju.

2011. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. sa obe strane talamusa. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. Povezuju moždano stablo. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. 140 . limbički sistem i korteks.Okt. FPPS .Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva.

Njena masa čini oko 80% mase mozga. pažnju. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. svest.5 mm. FPPS .Okt. a neuroni čine oko 19% mozga. Čine je tela neurona (zato je siva). 2011. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. • • • prosečno 2. mišljenje.5 mm. percepciju. jezik. ispeglana. 141 • • . ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

2011.Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS .Okt. 147 .

• FPPS . u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. Za mnemoničke svrhe. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. 2011. 148 . za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. Naime. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks.Okt.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). ispred motornog korteksa. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja.

procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. FPPS . dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. odlučivanju. levi različito od desnih.Okt. nagađanju. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. 149 .Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. ali ne i fizičke karakteristike okoline. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. 2011. proceni rizika. prosuđivanju preferencija i sl.

Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. 2011.Okt. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. Osim promena u ličnosti. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. suđenje. Oštedena je i kompleksna motorika. Frontalna lobotomija FPPS . • • • • • 150 . Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja.

perserveriraju. pažnja im je slaba i kratka. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. FPPS .Okt. 2011. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. Na primer. Slab socijalni uvid. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. nemaju nagle padove u memoriji. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. rade nešto samo ako im se naredi. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. gube snagu u nogama.Frontalni korteks . ne brinu se o sebi. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. Apatični. 151 . ali je memorija trajno slaba. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive.

masovno krvarenje u mozgu. g. bilo je puno slomljenih koštica. pomeranja poluge tokom vađenja itd.Okt. apsces. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. 152 . FPPS .Slučaj “Phineas Gage” • 25. 2011. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848.

Okt.Phineas Gage FPPS . 153 . 2011.

Okt.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS . 2011. 154 .

Okt. odlučan.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. tvrdoglav. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. pouzdan. staložen. obziran. bez poštovanja prema drugima. Nakon oporavka: naprasan. 2011.. • • • • • efikasan. neozbiljan. vulgaran.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS .. 155 . kapriciozan.

2011. 156 .Okt. ali ne može da formuliše FPPS .Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže.

157 .Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. 2011.Okt. vrlo sličan senzornom FPPS .

Okt.Senzorni homunkulus FPPS . 2011. 158 .

2011.Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS .Okt. 159 .

160 .Okt.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. 2011. pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom. čak i vlastito FPPS . nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice.

dolazi do Wernickeove afazije.Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina.Okt. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . 2011. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena. 161 .

Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. 2011.Okt. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS . 162 . V3.

ali ne mora biti u svim procesima. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. očiju i ušiju. 2011. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. Međutim. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost.Okt. srce i jetra). jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. 163 . FPPS .

• funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. 2011. FPPS .Okt.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. a neke desnu šapu. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. 164 .

• Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. a produkcija govora je isključivo u levoj.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. 165 . imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). 2011. što znači da im je dominantna leva hemisfera. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. FPPS . kod velike vedine ljudi. ne ošteduje govor. • Što se tiče jezika. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). • 85%-90% ljudi je desnoruko.Okt. ali besmisleno.

kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. Ona postaje nema i autistična.Okt. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. FPPS . 2011. mentalne rotacije. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. tj. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. kao retardirana. nobelovac Sperry je 1964. nego obrnuto. pokreta itd. prostornih odnosa. 166 .

167 . a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. 2011. pacijentu se leva ruka borila protiv desne.Okt. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. digao je levu ruku da udari ženu. FPPS . ljut na ženu.

2011.Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. FPPS .Okt. 168 .

crta jedno. nacrtade testeru Dakle. 169 . 2011. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom.Okt. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. ali u stvarnom životu de pomerati oči.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera.

konkretan. dok je desni vizuelno-holističan. bolji u vizuelnim manipulacijama. • „leva ličnost“ je aktivna. dok je desna više na zemlji i emocionalna. 170 .Lateralizacija hemisfera • hemisfere. kontrolisana i emocionalno uzdržana.Okt. FPPS . bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. posebno trodimenzionalnim. • „levi stil“ je verbalno-analitički. kad deluju razdvojeno. 2011. a na drugom vizuelno-holistički. orijentisan na sadašnjost. apstraktan i orijentisan na bududnost. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil.

• vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. 171 .Okt.: “levi mozak je analitičan. FPPS .” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. matematički. npr. a “desni mozak je stvaralački. jedan za drugim. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. simultano. naučnički”. a desna hemisfera to radi paralelno. deo po deo. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. serijski. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. 2011.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. pesnički. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. holistički.

172 . pa su ih majke uvek nosile levom rukom. 2011. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce.Okt. FPPS . a mač i koplje u desnoj itd. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. a desna je služila za bacanje.

• Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. 173 .Okt. leže glavom nadole. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. FPPS . licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. leđima napred. dakle asimetrično. u materici. • Vedina u zadnjem tromesečju. vezano za položaj u prostoru. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. 2011.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije.

. moždanog udara) itd. 2011. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). 174 .. Jill Bolte Taylor FPPS . • Prilagođavanja sredini.Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga).Okt. uslovima. • Slučaj dr. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede.

175 . • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .Okt. 2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno.

imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 176 .Okt.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 2011.

imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 177 .Okt.

Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. 178 .Okt. 2011. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. na standardnim mestima.

EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . talasi niske amplitude budan/tokom rada. pospanost. simetrična distribucija. obe strane. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. bebe mala deca. 179 . pozadi kod dece. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. zaposlen ili anksiozno razmišlja.Okt. aktivan. najbolje frontalno. 2011. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. veća amplituda na dominantnoj strani.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. • • FPPS . iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. kroz talamus do senzornog korteksa. 2011. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca.Okt. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. 185 . Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora.

• Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. svega 40 ms). • Nevoljni su. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. tj. bezuslovnih refleksa. FPPS . u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. • Drugim rečima. nisu “centralno modulisani”. 186 . 2011. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih.Okt.

2011. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. 187 . FPPS .Okt. aferentni – od tela ka moždini. eferentni – od moždine ka telu. • Trbušni (ventralni) je motorni.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. levi i desni.

2011.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS .Okt. 188 .

Okt. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. 2011. FPPS . 189 . tj. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. tj. . a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. .

Okt. u nekom iznosu. 190 . pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. prilično autonoman. sa leve i desne strane kičme. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. 2011.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. Svaka ganglija pobuđuje više organa. FPPS .

• Npr. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. 2011. 191 . u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. FPPS . ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo.Okt. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema.

bilo kakvog naglog poremedaja. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju).Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. aktivira se simpatički deo.Okt. 2011. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. 192 • • . oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa.

Okt. 2011.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS . usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 .

Endokrini sistem – hormoni .

195 . luče u krv. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. 2011. ambiciju i bes – kolerici. Po toj podeli.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde.Okt. • Postoje i egzokrine žlezde. FPPS . pljuvačne ili znojne. kao što su suzne. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici.

Okt.Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). FPPS . 2011. 196 . . .

čuvaju je i luče kad je potrebno. 197 . svaki se uključuje u program ako prima te talase. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. FPPS . i neuron i žlezda proizvode hemikaliju.Okt.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. prijem programa nije vremenski precizan. prijemnici su raštrkani po telu. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. hormoni sporo. • Zna se ko je uputio poziv. a hormonskih dugo. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. 2011. • Nervi prenose brzo. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore.

u krv.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. • • • svaka svoj. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. oni ga uvlače u deliju. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. 2011. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. 198 .Okt. FPPS .

Okt.FPPS . 2011. 199 .

• Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa. 200 .Okt. FPPS . 2011.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. kontroliše je hipotalamus. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija.

Okt. indirektno. . 2011. preko kontrole metabolizma belančevina.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus. mlečne žlezde FPPS .

2011. aktivira mozak.Hipofiza i stres • stresna situacija. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. između ostalog i hipotalamus.Okt. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). 202 . primarni stresni hormon u našem telu. preko čula. FPPS . • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda.

• Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. umor.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. a • • preko toga rast i razvoj. anksioznost. proizvodnju belančevina itd. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. FPPS . gubitak težine. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. 203 . mišidnu slabost. nadražljivost. glavni hormon je tiroksin. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. usporenost. 2011. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost.Okt.

• Moždina i kora luče različite grupe hormona. 204 . • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. FPPS .Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. 2011. energiju i reakciju na stres. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa).Okt. • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex).

kada se sprema veštački. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. • Kortizol. 2011. reakciju na upale i alergije. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. glukokortikoid. FPPS . jedan od hormona stresa. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. • luči se stalno. 205 .Okt. najmanje nodu. najviše rano ujutru. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. krvni pritisak.

važnih za pripremu tela za odgovor na stres. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. 2011. • Kortizol izaziva niz promena u telu. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH). FPPS . kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije.Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize.Okt. 206 .

Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. ali razlike u dejstvu postoje. FPPS .Okt. 2011. Po sastavu. a u sklopu reakcije na stres. 207 . noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. ova dva hormona su vrlo slični. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. adrenalin. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin.

• Međutim. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. ali nema psihoaktivni efekat. nagon. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. pobudu.Okt. više nego hormonska. povedavajudi krvni pritisak i puls. emocije. 208 • . kao neurotransmitera. motivaciju. 2011. budnost.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. FPPS .

.. 2011..Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi. 209 . posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike.) Estrogene (estradiol. a s time i poletnost.. FPPS ... Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron.. glad.Okt.) Utiču na razvoj i ponašanje..) i progestine (progesteron...

FPPS . • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. 210 . • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet.NS. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. a pozitivne ga jačaju. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. . endokrini i imunološki sistem su povezani. ES i IS • Nervni. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. 2011.Okt. .

Evolucione i genetske osnove .

2011. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2.Varijacija. zato postoji nadmetanje oko parenja.Nadmetanje.Nasleđivanje. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. Nema mesta za sve. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. FPPS .Pet Darvinovih principa evolucije 1. hrane i mesta za život. 212 .Okt.

težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli.Pet Darvinovih principa evolucije 4.Okt. Kao rezultat prirodnog odabiranja. 213 . Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. 2011. Adaptacija. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . Prirodno odabiranje.

Uticaji koji su opstali. tj. evolucija se obavlja na genima. FPPS . 214 . učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. tokom vremena.Okt. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. 2011.Evolucija • Evolucija je promena.

2011. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. 215 . a geni čine “našu ljudsku prirodu”.Okt. FPPS . odnosno da se: • ponašamo. • osedamo. • pa i da mislimo na određeni način.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi.

virusi). • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. 216 . • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. zračenje. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. FPPS . 2011. a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. hemijski agensi.Okt.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji.

217 . FPPS . One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti.Okt. 2011.Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini).

a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. 2011. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. 218 . “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. • genetski. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. FPPS . • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka.Okt. • Nasleđe je “istorijsko”. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji.

odnosno broj ženki sa kojima se pari. rođenje magarca je reproduktivni uspeh.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. • Ipak. 219 .Okt. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. 2011. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . • Kad se radi o mužjacima.

jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. • inkluzivna podobnost . Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. FPPS . ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. Time ugrožavaju svoj život. 2011. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. nego i drugi srodnici.Okt. a ne samo dece. Mi pomažemo najbližima. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. • Selekcija srodnika .Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. 220 . čak i ako jedinka roditelj živi krade.

2011. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. znoj. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS .Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. Eritrociti imaju srpast oblik. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti.Okt. Sluz. • Srpasta anemija. 221 .

222 . isto kao i nivoom serotonina. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. 2011. • Međutim.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . frustracijom.Okt. statusom u grupi koji jedinka ima. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi.

bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. 223 • • . što znači da imaju vedu uspešnost parenja. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni.Okt.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. 2011.

• proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. to je postavljanje hipoteza. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo.Okt. 2011. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. recimo. FPPS . zašto iskazujemo emocije itd. obično izaziva konfuziju kod ljudi. Pojam „podobnosti“. zašto su ljudi agresivni. 224 .Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako.

2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro). ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS . 225 . ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro).Okt.

ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. moda. porodica. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. 226 . • Npr.Okt. empatija. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. 2011. sagledati podatke sa svih strana FPPS . ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce.

guanin i citozin (ATGC). • Nukleotidi su slova genetske azbuke. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P). • Baze su vezane za molekule S (šedera). • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. timin. 227 . FPPS .Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. • genetska azbuka počiva na bazama. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. 2011. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. što znači da genetska azbuka ima 4 slova.Okt. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma).

a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. FPPS . Ljestve su spiralno uvijene u desno. 228 .Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P.Okt. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). a prečage čine parovi baza. 2011. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P.

Okt.Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 229 . 2011.

8 m. 2011.Okt. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . iznosi oko 1. ali najvedi hromozom. Zato ukupna dužina DNK čoveka. prvi. Nukleotidi • • su dugački 0.DNK • “Ljestve” su široke 2.2 do 2. iz svih hromozoma. 230 .6 nm (10-9).3 nm. ima 220 miliona parova baza.

U čoveka. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. namenjenu replikaciji pri deobi delija. Mnogi geni različitih živih bida su isti. FPPS . Samo mali deo ukupne DNK čine geni.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. održavanju DNK i vedinom nepoznatu. sastavljen od niza nukleotida.Okt. 2011. 231 . samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu.

Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. 232 . FPPS .Okt. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. 2011. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. • ipak. nasleđivanjem. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. • Ali ne svi.

plus tzv.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. start i stop reči-kodoni. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. bilo je sve jasno. a kodoni kao reči tog jezika. 2011.Okt. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. pa je odgovor tri slova. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. Dakle. • • • • • nukleotidi kao slova. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. FPPS . 233 . DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu.

FPPS . 2011.Okt. dakle i gene. • Međutim. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. 234 .Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu.

Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu.000 koliko se očekivalo.Okt. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25.000 gena. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. 2011. • Određene su “reči” njegove azbuke. FPPS . odnosno sekvence nukleotida. znatno manje od 100. 235 . odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi.

recimo zbog interakcije gena. može se redi sledede. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. • Fenotip je skup osobina jedne individue. 236 . a fenotip se vidi posmatranjem jedinke.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. • Genotip se vidi samo iz DNK. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. 2011. • Genotip stičemo rođenjem. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa.Okt. FPPS . • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine.

genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. Gen može imati više varijanti. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. Međutim. 2011. ali ne i od razlika u transmiterima. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. formi ili alela. FPPS .Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). Na primer. recimo pigmenta za boju kose). U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). 237 .Okt. put od proteina do ponašanja je vrlo dug. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen.

recimo serotoninergičkim. 238 • • . a kod osoba koje nisu. daleko je od gena do ponašanja. onda ved možemo poverovati u taj članak. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. lakoda da se plane. Sve u svemu. Zatim. nego samo da postoji korelacija. 2011. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. FPPS . preuzimanje previše rizika itd. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. koji je to gen. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. nego zajedno sa drugim sistemima.Okt. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred.

Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. 2011. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. 239 .Okt. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. Ako su obe kopije gena dominantne. Ako su obe kopije gena recesivne.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. osobina de se ispoljiti. osobina de se ispoljiti. FPPS . Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena.

• Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. FPPS .Dominantni i recesivni efekt • Npr. a za plave recesivan. gen za crne oči je dominantan.Okt. 240 .. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. 2011.

FPPS . teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. potrebna su oba roditelja). govor i memoriju. 2011.Okt. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. godine. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. 241 .

Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. makar i recesivni. kod muškaraca. 2011. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS .Okt. paru. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. 242 .

Nasleđe-sredina. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. Kako je to sprovedeno? FPPS . odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene.Okt. 2011. suština živog sveta je adaptabilnost. konstruiše • • • genom. Dakle. priroda-odgoj • Evolucijom se. oni moraju biti tako građeni. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. Da bi organizmi bili adaptabilni. na osnovu fenotipa. 243 • .

244 . FPPS . Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. 2011.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena.Okt. koji je obično protein. a ponekad i RNK. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein.

• neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). FPPS .Okt. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. 2011. 245 . • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja.

Ključni adut epigenetike je epigenom. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. FPPS . tj. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. koji geni de se iskazati u fenotipu. a koji ne.Okt. 246 . Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. 2011. a koje nisu proistekle iz promene DNK. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. Epigenom se nalazi izvan genoma.

• U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. koji • čine drugi genetski sloj.Okt. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. izloženost toksinima i stres. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. a druge da aktiviraju tokom života. matične delije diferenciraju u ciljne delije. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). • za DNK važi centralna dogma. 2011. fizička aktivnost.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. 247 . tako što neke gene prigušuje. • Na osnovu epigenoma se. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. verovatno. ali za epigenom ne. u zavisnosti od životnog iskustva. FPPS . a druge ostavlja aktivnim.

neko životno iskustvo. možemo preneti na naše dete. ali su neke u stanju da prežive. 248 . mnogo pre nego što su začeta. Tako nestaje vedina oznaka.Epigenetika • epigenom se reprogramira. previše jela ili stres. FPPS . 2011. • Pušenje. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. mogu da osude našu decu na skradeni život. posebno ako nam se dogode rano u životu. resetuje. Zahvaljujudi njima. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. koje modifikuje naš epigenom.Okt.

249 . ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom.Okt. zbog koga mogu da imaju različite osobine. 2011.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . koji imaju isti genom. nasleđivanja psihičkih karakteristika.

efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. Tokom razvoja. 2011.Okt. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. Npr. a kod tredih je šarolik FPPS . a ne i kod drugih. kod drugih nije. 250 • • .Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. a u drugima ne. a drugi su otporni. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje.

Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju.Okt. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . oni moraju biti nezavisni. što pretpostavlja aditivnost. Da bi neki činioci bili aditivni. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama.Interakcija gena i sredine • Npr. 2011. 251 . pošto su G i E u interakciji.

ako jedan MZ blizanac oboli. recimo. ima poznatu genetsku osnovu.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. • Slično važi za shizofreniju. 252 . Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. 2011. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. Međutim. • Dijabetes. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu.Okt. odnosno kvantitativno. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. Međutim. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. ona se nasleđuje poligenski. drugi ima svega 50% šanse da oboli. FPPS .

Jedan gen može da prigušuje druge. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. Vedina naših osobina je poligenska. • Na primer. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. 2011. ali su oni prigušeni. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. 253 • • • . kokoš ima gene za zube.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu.Okt. FPPS .

254 .Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. našim genotipom. jednim delom. U celini. 2011. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. sve to je uslovljeno. Izbor bračnog partnera.Okt. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. FPPS . posla itd. drugova.. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu.

a ljudi mogu i da je menjaju. ili je prilagođava sebi. takođe. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. prema sebi. a ne samo da im prenose gene. 2011. • roditelji. FPPS . 255 . • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. mogu da stvaraju sredinu za decu. nego genotipa. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara.Okt. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja.

a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). sredine i ponašanja. FPPS . Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. 256 . Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). ali u kompleksnoj interakciji. 2011. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum.Okt. ali je interaktivnost genetski programirana. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. Npr.

Okt. 2011. komparativna biologija i sl. molekularna genetika. 257 . bihejvioralna genetika. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS .Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. bihejvioralna neuronauka.

Okt.Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini. 2011. 258 .

pol • Npr. 2011.Okt. npr.60 • Brada/sestre = 0.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.47 FPPS .86 • DZ blizanci (istog pola) = 0. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0. 259 .

FPPS .Okt. 2011. 260 .

Okt.FPPS . 2011. 261 .

40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.36 0.25 0.45 262 FPPS . 2011.70 0.80 0.Okt.25 0.60 0. .28 0.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.31 0.40 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.

može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. 2011.Okt. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS . 263 .

2011.Okt.-KRAJ – FPPS . 264 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful