Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

2011.Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. 7 .Okt. FPPS .

Okt. Kao i ostali. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza. U njima nismo napredovali. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. 8 .Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. niti smo ih sami stvorili FPPS . 2011. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. imamo imunološki sistem.

ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. komponovali ili svirali.Okt. pisali. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. Sve se uklopilo – misli i osedanja. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. FPPS . ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. 9 • • . 2011.Nervni sistem • Ipak. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim.

.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS . 2011.Okt. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija. vezivno tkivo. 10 . ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi..

tanji od svetlosti. na hemijski način Međutim. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. 2011. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. 11 • .Okt.

12 . 2011. koje su nezavisne strukturno. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija.Okt. metabolički i funkcionalno. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson).Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. • neuroni imaju telo. FPPS .

13 .Okt. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS . 2011.Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu.

14 .Građa tipičnog neurona FPPS . 2011.Okt.

i druge • Za razliku od drugih delija. zato “siva masa” FPPS . neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto. 15 . 2011.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. • Mitohondrije u kojima se pravi energija.Okt.

da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . 2011. 16 .Okt.Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona.

koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . 17 .Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. trnova.Okt. 2011.

2011.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona.Okt. završetak u obliku dugmeta FPPS . koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu. 18 . na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale.

može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. 2011. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. 19 .Okt. na koju se prenosi impuls iz aksona. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS .Akson • Akson je “izlazna zona” neurona.

2011.Okt. dugi i vrlo brzi. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . 20 . bolesti ga ošteduju – npr. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. tanki i spori (5m/s) • MS.

Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. imenu osobe koja ih je prva uočila itd. u čulima. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. endokrinim žlezdama. mišidima.Okt. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. 2011. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. 21 . bipolarni. FPPS .

obično od senzornog ka motornom neuronu. 22 . Obično su u čulima. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . CNS-u.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. Obično su u CNS-u. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama.Okt. 2011.

uzimaju se kao standardan tip neurona. 3. 23 . Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju.Okt. Služe kao motorni i interneuroni. Multipolarni neuroni. Vrlo su brojni. FPPS . Retki su i služe kao interneuroni. a ima ih u oku. uvu. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni.Tipovi neurona 1. a s druge aksonsku (otpremnu). nosu. 2011. 2.

piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. ali i iz posebnog produžetka tela.Okt. a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. vršnog dendrita. 24 . 2011.

25 .Piramidalni neuron FPPS .Okt. 2011.

26 .Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .Okt. 2011.

Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS . 27 . 2011.Okt.

Razni oblici neurona FPPS .Okt. 28 . 2011.

neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. . .Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. 29 . 2011. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. osetljivost na neurotransmitere itd.Okt. – variraju od neurona do neurona . propusnost sinapsi. oblik akcionog potencijala. U tom pogledu. diversifikacija i organizacija FPPS .

30 . 2011. a senzorni do 1.Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.Okt.5 m FPPS .

Prenos signala .

delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. 32 . 2011.Okt.

• U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). FPPS .Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode.Okt. • U unutrašnjosti neurona. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. 33 . izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. glukoze i sl. negativno naelektrisanih molekula proteina. 2011. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. u protoplazmi.

Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama.Okt. protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV. 34 . 2011. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS .

35 . 2011. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. postoje • pasivni natrijumovi.Okt. K+ kanali ili kapije. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS .

Okt. 36 . 2011.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. tj. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS .

Okt. 2011. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. a ova faza se naziva depolarizacija. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. oko +40mV. 37 . ona postane propustljiva za jone Na+.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. FPPS . tj. • Joni Na+ pohrle u akson.

• Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. FPPS . a kanali K se otvaraju. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. 2011. ali na jaču draž.Okt. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. 38 . U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju.

2011.Okt.Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS . 39 .

FPPS . • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle.Okt. draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom.Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. 40 . 2011.

tzv. ne gubedi intenzitet. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. FPPS .Okt. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. kao iskra. prekidi u mijelinskom omotaču. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. • • • • Lokalni anestetik novokain. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. 41 . akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). 2011. Ceo proces se ponavlja. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. tj. koji koriste zubari. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave.

com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.Okt. 2011.mcgraw- hill. 42 .youtube.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.ac.html FPPS .bris.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.

2011.Okt. ali najčešde ih imaju 5-10. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS . sinaptički prorez/pukotina. 43 .000 sinapsi. postsinaptička membrana sa receptorima 3.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1. između ove dve. presinaptički deo – aksonska kvržica 2.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100.

sporije su (imaju kašnjenje od 0. ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). ali se danas zna da nisu ni toliko retke. šire su (oko 20nm).Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. imaju kompleksan način prenošenja. jednostavne i brze (npr.Okt. Ima ih manje od hemijskih. 44 .5 ms). jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). FPPS . 2011.

2011.000x FPPS . 45 .Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.Okt.

Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera. 2011. 46 .Okt. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .

što se naziva hiperpolarizacijom membrane. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom.Okt. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. 2011. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. FPPS . 47 .Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. receptor se “otvori” za prolaz jona.

Okt.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. FPPS . 2011. 48 . njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. Dakle. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine.

000x 49 . ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50. presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez. 2011.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .Okt.

a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. a za GABA inhibicijski. FPPS . Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski.Okt.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. što dovodi do depolarizacije membrane. 2011. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). nego su to njihovi receptori. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. 50 • • • • • . pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. Ipak. obično na više njih.

da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. 2011.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal.Okt. • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. 51 . FPPS .

Okt.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. 52 . podložan iskustvu FPPS . nego kontrolisan iz više izvora. podložan uslovima i što je posebno zanimljivo. 2011.

• Poznati su brojni agonisti. FPPS . za dopamin. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). za serotonin poznati agonisti su droge LSD. na primer. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. od kojih je samo jedan prirodan.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. meskalin i psilosibin. 2011. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. 53 . neurotransmiter.Okt.

Dok je antagonist vezan za receptor. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. tj. 2011. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. 54 . • Na primer. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. droge). istovremno. FPPS .Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. Antagonist acetilholina je atropin. pa i poznati afrodizijak johimbin. sa malim molekulama. neurotransmiterima. nego • blokira pristup drugim agonistima. hlorpromazin i drugi). koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. najčešdi izazivači poremedaja (na primer.Okt. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. Međutim. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. ali ga ne otvara. razni agonisti i antagonisti su.

Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS . 55 .Okt. 2011.

sumanasinc. 2011. 56 .com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.html • http://www.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.Okt.mcgrawhill.h tml FPPS .

Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. molekularne. hranom. aktivnostima. širenja. u kakvoj su interakciji sa lekovima. raspoloženjima. 57 .. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. 2011.Okt. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama.. a povezani su FPPS .

Okt. 58 . .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. 2011. . Glutamat Histamin. FPPS . inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. . .. Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. .

a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. pa je glutamat najprisutniji transmiter. • Ako ga ima premalo. pogoduje epilepsiji. ako ga ima previše. • Deluje i kao neuromodulator. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. • Dejstvo mu je brzo. • Luče ga piramidalne delije. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. 2011. FPPS . 59 .Okt. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu.

Ima mnoge uloge. epilepsije. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. 2011. interakcije i protivrečna dejstva. Sintetiše se iz glutamata. Dobro proučena. 60 . smanjujudi anksioznost.Okt. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. i uzrokuje mišidne konvulzije. FPPS . • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA.

Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. 2011. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. Nađen je u hipokampusu. posebno u • • somatskom NS. 61 • • .Okt. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. FPPS .

FPPS .Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. 2011. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. kao i u autonomnom NS. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. otrov južnoameričkih indijanaca. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). • kurara.Okt. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. 62 .

• Oni deluju komplementarno. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. FPPS . 2011.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. ali i antagonistički. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu.Okt. 63 . • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin.

Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a.Okt.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. 2011. Pojačava budnost i spremnost. 64 . posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. a suprotne su funkcijama dopamina. FPPS .

ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. FPPS . 2011.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu.Okt. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. pod imenom raphe nuclei. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. • sintetiše se iz triptofana. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. • postoji u telu i kao hormon. gde učestvuje u peristaltici. • Osim kod životinja. 65 .

osetljivost za bol. • potreban je pravilan odnos triptofana. bez njega se ne osedamo dobro. seksualnu funkciju i drugo. raspoloženje. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. Utiče na pobudu/spavanje. a triptofana ima u proteinskoj hrani. fenilalanina i leucina. koji postoji u urmama.Okt. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. apetit. 66 . FPPS . 2011. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije.

kokain. 67 . impulsivnošdu.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. sirup protiv kašlja. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. alkoholizmom. tako da on ostaje duže u sinapsama.Okt. 2011. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. • droga LSD imitira serotonin. samoubistvom. • Antidepresivi. amfetamini. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa.

• energična telesna aktivnost. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . napadi panike. poremedaji apetita. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. PMS.Okt.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. • uzimanje triptofana. alkoholizam. bipolarni poremedaj. Nesanica. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). anksiznost. 68 . bulimija. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. gojaznost. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. 2011.

FPPS . c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom.Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. 69 . b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije. • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. u smislu da je ono kod žena slabije. 2011.Okt.

Okt. 70 . noradrenalina i serotonina FPPS .Strukturne formule dopamina. 2011.

kiseonika i vodonika.Okt. 71 . dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. azota. samo u jednoj hidroksilnoj grupi.Strukturne formule dopamina. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. 2011.

nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS .Okt. 72 . zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. tenzija. strepnja. 2011.

služi za proizvodnju tirozina.Okt. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. 2011. FPPS . bolest fenilketonuria). takođe jedna od aminokiselina. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. 73 . Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti.

mleko. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. Dopamin postoji i kao hormon.Okt. neki proizvodi soje. a luči ga hipotalamus. kada su u istoj hemisferi. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. FPPS . kao i neki orasi i semenke. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. 74 .Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. jaja. 2011.

kao što je haloperidol. 2011. FPPS . koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. Antagonisti dopamina.Okt. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. 75 .Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. • • • serotonina i noradrenalina. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje.

• corpus striatum.Okt. 76 .Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. • limbički sistem. na prvom mestu nucleus accumbens. FPPS . 2011. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije.

Okt. 2011.Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS . 77 .

Okt.Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. a vodedi je za radnu memoriju FPPS . 78 . a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom. 2011.

ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. Desna hemisfera je. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. naprotiv. 2011. posebno za telesna čula.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. • On snažno usmerava ka cilju. vezana za čula. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina.Okt. 79 . tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije.

Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). • Osedanje za ljude. motivaciju. socijalni odnosi. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. 2011. 80 .Okt. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju.

Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. 81 . motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. 2011. vradamo se „po još“ FPPS .Okt. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. • dopaminergički sistem stvara prijatnost.

FPPS . 2011. ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). Takođe. On potkrepljuje. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. ali nije neophodan da bi se naučilo.Okt. 82 .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja.

Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije.Okt. pažnje i rešavanja problema. 2011. FPPS . 83 .Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. Huntingtonovom bolešdu. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. shizofrenijom. manijom. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. autizmom.

Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. FPPS . koristedi spoljne agense kao što je droga.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. Nakon više uzimanja. u jednom trenutku. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. 84 . Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način.Okt. 2011.

do nekoliko minuta. 2011. FPPS . • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone.Okt. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu.Neuromodulatori. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. 85 . kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni.

• sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. FPPS . receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. • Dakle. Kada se ključ i brava poklope. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. 2011. prostorno ili vremenski.Okt. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. a • čim se to desi. 86 .

tako da je prenos impulsa kratak i tačan. FPPS .Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. ili može primiti signal od više neurona. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. one izazovu lučenje neurotransmitera. U oba slučaja.Okt. okida se akcioni potencijal u aksonu B. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron.za inhibiciju. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. preko više mesta (sinapsi). npr. 2011. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. Na+ za ekscitaciju. a sinapsa je spremna za slededi impuls. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. ili Cl. 87 • • • • • • • .

ali to nije zbog zamora FPPS . posebno u sinapsama. adaptacija čula). nervnim centrima. 88 .Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr.Okt. 2011.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

ružičasta.Mozak . • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. 94 . a u tome verovatno ima ulogu i likvor. želatinozna masa.4 kg.encephalon • meka. 2011. • • sastavljena vedinom od masti.Okt. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). • oko 20% krvi. teška oko 1. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). FPPS . Hrani se (i hladi) krvlju.

S druge strane. FPPS .Mozak . Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. razgrađujudi bakterije. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. ako nedostaje neki neurotransmiter.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. 95 .Okt. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. mrtve delije i druge nepoželjne objekte. 2011.

2011. npr.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona).Okt. 96 . Neurona izvan mozga ima znatno manje. FPPS . kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu. nekoliko milijardi. od toga oko milijarde u kičmenoj moždini.

Okt. koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. 2011. 97 .encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji.Mozak . koji deluje na hipofizu. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu.

.. 98 . mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0..19. 2011.. slon = 0.Okt. pa šimpanza = 0.71 slededi je delpfin = 0.06..26. mali glodari 0.komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela.53.Veličina mozga . • FPPS ..

Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS . 2011.Okt. 99 .

drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone.Okt. srednji i prednji mozak. 2011. 3-4 nedelje od začeda. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. 100 . a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma.Razvoj mozga • Iz ektoderma.

101 • • . neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. motorna.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. jasno povezani. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. emocionalna i druga iskustva.Okt. da bi se pravilno razvila. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. U njima jedinka mora da doživi čulna. FPPS . 2011.

. godine. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. svake sekunde umre 5 neurona. na dva mesta u mozgu. najveda je u dobi 18-30 g. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. povedanja broja puteva. FPPS . Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. Otprilike. Nakon 20.5kg pri rođenju. brzo raste prvih • • • • pet godina. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). mijelinizacije. a kasnije opada.Okt.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. do kraja života. 2011. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. povedanja broja glijalnih delija itd. 102 .

Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. bazalne ganglije itd. • sive (i crne) strukture moždanog stabla. funkcionalna. hipotalamus. 103 .. razvojna i evoluciona. • bela masa – mijelinizirani aksoni. s obzirom na građu itd. • kora (cortex) velikog mozga. • sive strukture velikog mozga: talamus. FPPS . 2011. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona.Okt.

104 .Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. • bela masa. • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). • telencephalon – moždane hemisfere. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). 2011. FPPS .Okt. • moždani korteks. • mesencephalon – srednji mozak. • bazalne ganglije.

sagitalni presek – presek mozga uzdužno.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. gornji ili na vrhu.Okt. donji ili na dnu. lateralni – smešten na strani. na bazu mozga. 105 . vertikalno. bazalni – pogled odozdo. 2011. FPPS . koronalni presek – presek mozga poprečno. vertikalno. bočno. medijalni – smešten u sredini. ventralni – prema dole.

Okt. 2011.FPPS . 106 .

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. koji su međusobno povezani. neokorteks. • na obodu je novi mozak sisara.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. mozak gmizavaca. FPPS . • U početku je podela izazvala veliku pažnju. a ne prema lokaciji. u nama postoje tri mozga. 112 . vrlo različite starosti. • oko njega je stari mozak sisara. koji reguliše primitivno ponašanje. vlastitom subjektivnošdu.Okt. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. koji reguliše naše više intelektualne procese. 2011. koji kontroliše naše emocije. MacLean ga je nazvao limbički sistem. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika.

113 . • limbički sistem. • prednji ili veliki mozak. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. • medulla oblongata – produžena moždina.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • amygdala. FPPS . • cortex – kora. siva masa. • bela masa • diencephalon. • thalamus.Okt. • hippocampus. • cerebellum – mali mozak. • pons – most. hemisfere. • srednji mozak – mesencephalon. • telencephalon. 2011. • cyngulate gyrus itd. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema).

koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. FPPS . • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. 114 . • Prve dve su daleko najvede.Moždane komore • Ima ih četiri. 2011. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost.Okt.

115 . Ima je ukupno oko 120-150ml. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. FPPS . CST služi mehaničkoj zaštiti.Okt.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. smanjivanju težine mozga. 2011.

meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. 116 . • Služe za zaštitu CNS-a. od potresa. 2011. bogata krvnim sudovima. tanka i fina ovojnica. trenja sa • • • • kostima itd.Okt. Ispod nje je pia mater. Ispod nje je arachnoidea.Moždane ovojnice . udara. FPPS . Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta.

117 .Okt.Zadnji mozak FPPS . 2011.

118 . disanje. 2011.Okt. gutanje. FPPS .Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. probavu. • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu.

između ostalog iz dve strane mozga. a ima i neke parasimpatičke funkcije. 2011. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. 119 . sluhu.Okt. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. • • • FPPS .Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga.

On čini oko 10% mase mozga. položaj tela u prostoru. 120 .Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). FPPS . finu mišidnu koordinaciju. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. ravnotežu i druge motorne.Okt. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. 2011. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%).

FPPS . trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. 2011. ali gubimo koordinaciju. 121 • • .Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. poprečnoprugasta muskulatura svih udova.Okt.

Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju.Okt. • učenju i proceduralnoj memoriji. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . • kao i u emocijama. 122 . 2011. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta.

Okt. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. 123 . 2011. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. • Dakle . takođe.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. FPPS . ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. • Substantia nigra se. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu.

Moždano stablo • Čine ga pons (most). produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. umor. 124 • • . FPPS . kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. ritualistički i paranoidan. • Opsesivan.Okt. seksualnu aktivnost). kompulsivan. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. malog mozga. prenosi čulne informacije između velikog mozga. uriniranje i defekaciju. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. 2011.

Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. FPPS . 2011. hipokampus i amigdale).Okt. 125 .

Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga.Okt. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . 126 . glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem. 2011.

Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. Učestvuje i u prenosu motornih signala.Okt. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. 127 • • • . relejni sistem mozga. Učestvuje u kontroli budnosti. 2011. zajedno sa retikularnom formacijom. u visini očiju i ima dve polutke. a nalazi se u centru • • mozga. spavanju i svesnosti.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). Osim toga. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. FPPS . kao i razne zone neokorteksa međusobno.

seksualne pobude. učestvuje u kontroli napada. bežanja.Okt. 2011. • Nalazi se ispod talamusa. emocija i motiva. veličine je zrna pasulja (ili badema). • 4F FPPS . ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. težak oko četiri grama. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. 128 . • kao deo limbičkog sistema.Hypothalamus • Deo je međumozga.

2011. telesnu težinu. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). malo i sporo. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. 129 . žeđ.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. telesnu temperaturu.Okt. puls. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. FPPS . krvni pritisak.. cirkadijalne ritmove itd. glad. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize.

nazvavši ga stari mozak • • • sisara. nego funkcionalna. 130 .Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean.Okt. 2011. FPPS . Osim diencefalona. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture.

Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. ma koliko ih često viđali. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. u svakoj hemisferi po jedan.Okt. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. šta i kada nam se dogodilo. simetrično. ali ne prepoznaju nove osobe. 2011. 131 . • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. Preciznije. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije.

• Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). u obliku badema. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. dužine oko 2. u svakoj hemisferi. • Nalaze se na vrhu hipokampusa.Amygdala • grupa jedara. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti.Okt.5 cm. 2011. FPPS . 132 . koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj).

Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. Kad se snima mozak. • na primer. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. • Primer. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). FPPS . 133 . a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje.Okt. 2011.

Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. • donošenje odluka. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. tvrdoglavost. pa se čak naziva i cingularni korteks. emocije. 134 . • široki dijapazon autonomnih funkcija. FPPS . imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje.Okt. izgleda. 2011. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. limbički sistem. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. • Dakle. tj. koja • • prekriva corpus callosum. • empatija itd. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. bes iz koga ne možemo da izađemo. nekooperativnost itd.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte.

a u zadnje vreme i u lečenju depresije. zadovoljstva. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. straha. strah.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). 2011. u ovom slučaju ka septumu. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma.Okt. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku.. 135 . a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. placebo efekta itd. strahu. smeha. bes. zavisnosti FPPS ..”.

Limbički sistem FPPS . 2011. 136 .Okt.

cerebrum ili telencephalon FPPS . 137 . 2011.Veliki mozak.Okt.

138 .Veliki mozak. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. prva i druga. aksoni i dendriti. osim kore. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone.Okt. Sivu masu velikog mozga čini. 2011. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. FPPS .

a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. tj. 139 . • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. FPPS . pokazuju razlike u funkcionisanju. 2011.Okt. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. Postoje i ipsilateralni putevi. npr. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. iz očiju i ušiju.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom.

Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. 2011. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada.Okt. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. sa obe strane talamusa. FPPS . Povezuju moždano stablo.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. 140 . limbički sistem i korteks.

5 mm. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. FPPS . jezik. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. a neuroni čine oko 19% mozga. mišljenje. Njena masa čini oko 80% mase mozga. svest.Okt. 141 • • . ispeglana. Čine je tela neurona (zato je siva).5 mm. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. 2011. percepciju. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. • • • prosečno 2. pažnju.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

147 .Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS .Okt. 2011.

2011. • FPPS . 148 . Za mnemoničke svrhe. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). Naime. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. ispred motornog korteksa. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“.Okt. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks.

dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. FPPS . prosuđivanju preferencija i sl. odlučivanju. nagađanju. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. ali ne i fizičke karakteristike okoline. levi različito od desnih. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju.Okt. 2011. proceni rizika. 149 . procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. Obični ispitanici to obavljaju bez problema.

Okt. Osim promena u ličnosti. Oštedena je i kompleksna motorika. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. suđenje. Frontalna lobotomija FPPS . Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. • • • • • 150 . 2011.

151 . perserveriraju. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. Slab socijalni uvid. Apatični. pažnja im je slaba i kratka. ali je memorija trajno slaba. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. ne brinu se o sebi. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. nemaju nagle padove u memoriji. 2011. rade nešto samo ako im se naredi. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. gube snagu u nogama. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. Na primer.Frontalni korteks .Okt. FPPS .

bilo je puno slomljenih koštica. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. masovno krvarenje u mozgu. pomeranja poluge tokom vađenja itd. 152 . g. 2011. apsces. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo.Okt. FPPS .Slučaj “Phineas Gage” • 25.

Phineas Gage FPPS . 153 .Okt. 2011.

154 .Okt.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS . 2011.

nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. Nakon oporavka: naprasan. bez poštovanja prema drugima. neozbiljan. kapriciozan.Okt. pouzdan. vulgaran.. staložen. obziran. • • • • • efikasan. 2011.. 155 . odlučan.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . tvrdoglav.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten.

2011. i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže.Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. 156 .Okt. ali ne može da formuliše FPPS .

2011.Okt. vrlo sličan senzornom FPPS .Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. 157 .

158 .Okt.Senzorni homunkulus FPPS . 2011.

2011.Okt. 159 .Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS .

pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom. čak i vlastito FPPS . nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice. 2011.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje.Okt. 160 .

u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena. dolazi do Wernickeove afazije. 2011.Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. 161 .Okt. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS .

V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS . V3.Okt.Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. 2011. 162 .

FPPS .Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. 2011. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. očiju i ušiju. srce i jetra).Okt. ali ne mora biti u svim procesima. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. Međutim. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. 163 .

Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. 2011. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze.Okt. 164 . FPPS . a neke desnu šapu.

Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. • 85%-90% ljudi je desnoruko. kod velike vedine ljudi. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. 2011. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. • Što se tiče jezika. što znači da im je dominantna leva hemisfera. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). FPPS . a produkcija govora je isključivo u levoj.Okt. ne ošteduje govor. ali besmisleno. 165 . prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona).

Ona postaje nema i autistična. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. nego obrnuto.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. pokreta itd. nobelovac Sperry je 1964. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. FPPS . prostornih odnosa. tj. mentalne rotacije. 2011. 166 . kao retardirana. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške.Okt.

167 . ljut na ženu. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. 2011.Okt. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. digao je levu ruku da udari ženu. FPPS . a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu.

Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”.Okt. 168 . FPPS . 2011.

nacrtade testeru Dakle. 169 . menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. crta jedno. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom.Okt. 2011. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. ali u stvarnom životu de pomerati oči.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera.

a na drugom vizuelno-holistički. 170 . bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. kontrolisana i emocionalno uzdržana. dok je desna više na zemlji i emocionalna. posebno trodimenzionalnim.Okt. dok je desni vizuelno-holističan. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. 2011. FPPS . orijentisan na sadašnjost. bolji u vizuelnim manipulacijama. • „levi stil“ je verbalno-analitički. konkretan. • „leva ličnost“ je aktivna. apstraktan i orijentisan na bududnost. kad deluju razdvojeno.

171 . • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. serijski. simultano. FPPS . • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. a desna hemisfera to radi paralelno. holistički.Okt.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. jedan za drugim. pa čak i kad sa njima ne raspolaže.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. a “desni mozak je stvaralački. npr.: “levi mozak je analitičan. deo po deo. 2011. matematički. pesnički. naučnički”. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji.

FPPS . pa su ih majke uvek nosile levom rukom. a desna je služila za bacanje.Okt. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. 172 . 2011. a mač i koplje u desnoj itd.

leže glavom nadole. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. FPPS . što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. dakle asimetrično. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. 2011. 173 . vezano za položaj u prostoru. leđima napred.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. u materici.Okt. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. • Vedina u zadnjem tromesečju.

Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). 174 . • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga)..Okt. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. Jill Bolte Taylor FPPS . moždanog udara) itd.. • Prilagođavanja sredini. • Slučaj dr. uslovima. 2011.

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. 2011. • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .Okt. 175 .

Okt.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 2011. 176 . imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .

177 .Okt. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 2011.

Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. 2011. 178 .Okt. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. na standardnim mestima. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS .

zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. pospanost. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. talasi niske amplitude budan/tokom rada. zaposlen ili anksiozno razmišlja. 179 .Okt. obe strane. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. najbolje frontalno. simetrična distribucija. aktivan. pozadi kod dece. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . veća amplituda na dominantnoj strani.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. bebe mala deca. 2011.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

185 .Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora.Okt. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. kroz talamus do senzornog korteksa. 2011. • • FPPS . iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni.

• prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. svega 40 ms). 186 . tj. nisu “centralno modulisani”. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. • Nevoljni su. • Drugim rečima.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. FPPS . 2011. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. bezuslovnih refleksa.Okt.

levi i desni. 187 .Okt. 2011. aferentni – od tela ka moždini. FPPS . Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. • Trbušni (ventralni) je motorni.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. eferentni – od moždine ka telu.

2011. 188 .Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS .Okt.

skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. 189 . 2011. tj. tj.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima.Okt. . . a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. FPPS .

Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. 2011. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno.Okt. prilično autonoman. sa leve i desne strane kičme. u nekom iznosu. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. FPPS . Svaka ganglija pobuđuje više organa. 190 .

u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu.Okt. 191 . FPPS . • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. • Npr. 2011. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje.

192 • • . bilo kakvog naglog poremedaja.Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. aktivira se simpatički deo. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . 2011.Okt.

Okt. usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 . 2011.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS .

Endokrini sistem – hormoni .

kao što su suzne. • Postoje i egzokrine žlezde. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. 2011. luče u krv. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. ambiciju i bes – kolerici. Po toj podeli. 195 . FPPS .Okt. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. pljuvačne ili znojne. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici.

Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). FPPS . .Okt. . 196 . 2011.

hormoni sporo. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. • Nervi prenose brzo. 2011. prijem programa nije vremenski precizan. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. • Zna se ko je uputio poziv. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. prijemnici su raštrkani po telu. 197 .Okt. FPPS . ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. čuvaju je i luče kad je potrebno. svaki se uključuje u program ako prima te talase. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. a hormonskih dugo. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. • program se u obliku talasa emituje na sve strane.

u krv. FPPS . • • • svaka svoj.Okt. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. 2011. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. 198 . • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. oni ga uvlače u deliju.

199 .Okt.FPPS . 2011.

• Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa.Okt. 200 . 2011. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. FPPS . • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. kontroliše je hipotalamus.

masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. 2011. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus.Okt. . mlečne žlezde FPPS . indirektno. preko kontrole metabolizma belančevina.

202 . • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. između ostalog i hipotalamus. aktivira mozak. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. FPPS . primarni stresni hormon u našem telu. preko čula. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. 2011.Hipofiza i stres • stresna situacija. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH).Okt.

FPPS . glavni hormon je tiroksin. anksioznost. a • • preko toga rast i razvoj. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. proizvodnju belančevina itd. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost.Okt. gubitak težine. 2011. usporenost. mišidnu slabost. nadražljivost.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. 203 . umor.

FPPS . • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). 2011. energiju i reakciju na stres. • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex).Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. • Moždina i kora luče različite grupe hormona. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje.Okt. 204 .

najviše rano ujutru. krvni pritisak. • Kortizol. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. glukokortikoid. kada se sprema veštački. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. 205 . • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. jedan od hormona stresa.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. najmanje nodu. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija.Okt. 2011. FPPS . • luči se stalno. reakciju na upale i alergije.

Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. • Kortizol izaziva niz promena u telu. 206 . a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. FPPS . 2011.Okt. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH). važnih za pripremu tela za odgovor na stres.

207 . Po sastavu. ali razlike u dejstvu postoje.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. 2011. adrenalin. ova dva hormona su vrlo slični. FPPS .Okt. a u sklopu reakcije na stres. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS.

2011. više nego hormonska. povedavajudi krvni pritisak i puls. kao neurotransmitera. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. nagon. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. ali nema psihoaktivni efekat. pobudu. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin.Okt. FPPS . • Međutim. 208 • .Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. emocije. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. budnost. motivaciju.

Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi..) i progestine (progesteron.) Utiču na razvoj i ponašanje. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike..Okt. 2011. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron..... 209 . a s time i poletnost.. FPPS .. glad..) Estrogene (estradiol..

FPPS . što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. . . 210 . • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga.Okt. endokrini i imunološki sistem su povezani. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. 2011. ES i IS • Nervni. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema.NS. a pozitivne ga jačaju.

Evolucione i genetske osnove .

hrane i mesta za život. Nema mesta za sve. zato postoji nadmetanje oko parenja.Varijacija. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. 212 .Nasleđivanje.Nadmetanje. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2.Pet Darvinovih principa evolucije 1. FPPS .Okt. 2011. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3.

težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. Adaptacija. 213 . Kao rezultat prirodnog odabiranja.Pet Darvinovih principa evolucije 4. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem.Okt. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. 2011. Prirodno odabiranje. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS .

tj. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama.Okt. evolucija se obavlja na genima.Evolucija • Evolucija je promena. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. Uticaji koji su opstali. tokom vremena. FPPS . Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. 214 . nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. 2011.

odnosno da se: • ponašamo.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. FPPS . 2011. • pa i da mislimo na određeni način. 215 .Okt. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. a geni čine “našu ljudsku prirodu”. • osedamo.

Okt. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. virusi). a neke mogu biti takve da se prenose na potomke.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. 2011. FPPS . hemijski agensi. zračenje. 216 .

One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu.Okt. FPPS . Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). 217 .Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. 2011.

Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. • Nasleđe je “istorijsko”. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. FPPS . 2011.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka.Okt. 218 . a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. • genetski. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste.

Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. • Ipak. 2011. 219 . dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . rođenje magarca je reproduktivni uspeh.Okt. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. odnosno broj ženki sa kojima se pari. • Kad se radi o mužjacima.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije.

• inkluzivna podobnost . Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. a ne samo dece. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. • Selekcija srodnika .jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. 220 . pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki.Okt. 2011. Mi pomažemo najbližima. Time ugrožavaju svoj život. nego i drugi srodnici. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. FPPS .jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. čak i ako jedinka roditelj živi krade.

pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . znoj. 221 .Okt. Eritrociti imaju srpast oblik. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. Sluz. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. 2011. • Srpasta anemija.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF.

hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. isto kao i nivoom serotonina. 2011.Okt. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. frustracijom. 222 . ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . • Međutim. statusom u grupi koji jedinka ima. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu.

ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. što znači da imaju vedu uspešnost parenja. 223 • • . odnosno širenje vlastitih gena FPPS . 2011. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja.Okt.

zašto su ljudi agresivni.Okt. Pojam „podobnosti“. recimo. 224 . 2011. obično izaziva konfuziju kod ljudi. zašto iskazujemo emocije itd. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. to je postavljanje hipoteza. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. FPPS .

a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro).Okt. ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS .Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. 225 . ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). 2011.

• Npr. sagledati podatke sa svih strana FPPS . ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. 226 . da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. porodica. moda.Okt.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. empatija. 2011.

FPPS . timin. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin.Okt. 227 . • Baze su vezane za molekule S (šedera). • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. guanin i citozin (ATGC). 2011. • Nukleotidi su slova genetske azbuke.Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. • genetska azbuka počiva na bazama. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). što znači da genetska azbuka ima 4 slova. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P).

Ljestve su spiralno uvijene u desno.Okt. 228 . a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. FPPS . • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). a prečage čine parovi baza. 2011.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P.

Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 2011. 229 .Okt.

Nukleotidi • • su dugački 0. 230 .8 m. 2011.DNK • “Ljestve” su široke 2. iznosi oko 1. ima 220 miliona parova baza.Okt. prvi.3 nm. iz svih hromozoma. Zato ukupna dužina DNK čoveka. ali najvedi hromozom.6 nm (10-9).2 do 2. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS .

Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. FPPS . Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. U čoveka. 231 . održavanju DNK i vedinom nepoznatu. sastavljen od niza nukleotida. Samo mali deo ukupne DNK čine geni.Okt. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. namenjenu replikaciji pri deobi delija. Mnogi geni različitih živih bida su isti. 2011.

• ipak. 232 . Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. 2011. • Ali ne svi.Okt. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. nasleđivanjem. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. FPPS .

• • • • • nukleotidi kao slova. start i stop reči-kodoni.Okt. 233 . Dakle. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. pa je odgovor tri slova. plus tzv. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. 2011. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. FPPS . bilo je sve jasno. a kodoni kao reči tog jezika. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu.

FPPS . dakle i gene.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. • Međutim. 2011.Okt. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. 234 . samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu.

000 koliko se očekivalo. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. 2011. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. FPPS .Okt. znatno manje od 100. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi.000 gena. • Određene su “reči” njegove azbuke.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. odnosno sekvence nukleotida. 235 .

Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. recimo zbog interakcije gena.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. 236 . • Genotip stičemo rođenjem. može se redi sledede.Okt. • Fenotip je skup osobina jedne individue. FPPS . a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. 2011. • Genotip se vidi samo iz DNK.

Gen može imati više varijanti. recimo pigmenta za boju kose). put od proteina do ponašanja je vrlo dug. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. Međutim. ali ne i od razlika u transmiterima. Na primer.Okt.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). formi ili alela. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. FPPS . 237 . 2011.

dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. 238 • • . daleko je od gena do ponašanja. 2011. recimo serotoninergičkim. Zatim. koji je to gen. nego zajedno sa drugim sistemima. a kod osoba koje nisu. Sve u svemu.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. nego samo da postoji korelacija. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. onda ved možemo poverovati u taj članak. preuzimanje previše rizika itd. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. lakoda da se plane.Okt. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. FPPS .

Ako su obe kopije gena dominantne. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke.Okt. 2011. Ako su obe kopije gena recesivne.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. FPPS . osobina de se ispoljiti. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. osobina de se ispoljiti. 239 .

Dominantni i recesivni efekt • Npr.. a za plave recesivan. FPPS .Okt. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. 2011. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. 240 . gen za crne oči je dominantan.

Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. potrebna su oba roditelja). govor i memoriju.Okt. FPPS . teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. 2011. 241 . Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. godine. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu.

Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. odnos dominantnirecesivni gen je u 23.Okt. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. 242 . makar i recesivni. kod muškaraca. paru. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. 2011.

odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. 243 • . suština živog sveta je adaptabilnost. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. 2011. na osnovu fenotipa. priroda-odgoj • Evolucijom se. oni moraju biti tako građeni.Okt. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. Kako je to sprovedeno? FPPS . konstruiše • • • genom. Dakle.Nasleđe-sredina. Da bi organizmi bili adaptabilni.

Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda.Okt. koji je obično protein.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. 2011. 244 . a ponekad i RNK. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. FPPS . • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein.

245 . • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima).Okt.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. FPPS . koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. 2011.

osim putem pet Darvinovih principa evolucije. Epigenom se nalazi izvan genoma. tj. Ključni adut epigenetike je epigenom. FPPS . koji geni de se iskazati u fenotipu. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. a koje nisu proistekle iz promene DNK. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. 2011. 246 . nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. a koji ne.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein.Okt.

• U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana.Okt. • za DNK važi centralna dogma. FPPS . 2011. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. a druge da aktiviraju tokom života. matične delije diferenciraju u ciljne delije. a druge ostavlja aktivnim. • Na osnovu epigenoma se. 247 . • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). verovatno. izloženost toksinima i stres. u zavisnosti od životnog iskustva. koji • čine drugi genetski sloj. fizička aktivnost. ali za epigenom ne. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. tako što neke gene prigušuje.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom.

Okt.Epigenetika • epigenom se reprogramira. mnogo pre nego što su začeta. posebno ako nam se dogode rano u životu. • Pušenje. 248 . previše jela ili stres. mogu da osude našu decu na skradeni život. ali su neke u stanju da prežive. koje modifikuje naš epigenom. Zahvaljujudi njima. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. neko životno iskustvo. 2011. Tako nestaje vedina oznaka. FPPS . možemo preneti na naše dete. resetuje. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije.

zbog koga mogu da imaju različite osobine. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. koji imaju isti genom.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. 249 . 2011. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS .Okt. nasleđivanja psihičkih karakteristika.

Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. kod drugih nije. 2011. Npr. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova.Okt. a kod tredih je šarolik FPPS . a ne i kod drugih. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. Tokom razvoja. a u drugima ne. 250 • • . u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. a drugi su otporni.

Interakcija gena i sredine • Npr. 251 . Da bi neki činioci bili aditivni. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. oni moraju biti nezavisni. što pretpostavlja aditivnost. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS .Okt. pošto su G i E u interakciji. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. 2011.

recimo. 252 . Međutim. ima poznatu genetsku osnovu. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. 2011.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. Međutim. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. odnosno kvantitativno. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju.Okt. • Slično važi za shizofreniju. drugi ima svega 50% šanse da oboli. FPPS . Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. ako jedan MZ blizanac oboli. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. ona se nasleđuje poligenski. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. • Dijabetes.

što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. Jedan gen može da prigušuje druge. FPPS . • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. 2011.Okt. ali su oni prigušeni. Vedina naših osobina je poligenska. 253 • • • . • Na primer. kokoš ima gene za zube.

posla itd. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. drugova. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. sve to je uslovljeno. Izbor bračnog partnera. FPPS . 254 . Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. 2011.Okt. jednim delom. našim genotipom. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi.. U celini.

Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. 255 . FPPS . ili je prilagođava sebi. a ljudi mogu i da je menjaju. 2011.Okt. a ne samo da im prenose gene. • roditelji. takođe. nego genotipa. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. mogu da stvaraju sredinu za decu. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. prema sebi. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke.

• • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. sredine i ponašanja. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. FPPS . 256 . 2011. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). ali u kompleksnoj interakciji.Okt. ali je interaktivnost genetski programirana. Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. Npr.

molekularna genetika. bihejvioralna genetika. komparativna biologija i sl. bihejvioralna neuronauka. 2011. 257 .Okt.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS .

za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS .Okt.Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. 258 . odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini. 2011.

259 . npr.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0.47 FPPS . korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.Okt. pol • Npr. 2011.60 • Brada/sestre = 0.

FPPS .Okt. 260 . 2011.

FPPS .Okt. 261 . 2011.

45 262 FPPS .28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.40 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.36 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0. 2011. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.70 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti. .Okt.25 0.80 0.31 0.25 0.28 0.60 0.

Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS . hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. 2011. 263 .Okt.

-KRAJ – FPPS .Okt. 264 . 2011.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful