Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. FPPS .Okt. 2011. 7 .

8 . 2011. imamo imunološki sistem. niti smo ih sami stvorili FPPS .Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza. U njima nismo napredovali. Kao i ostali. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige.Okt.

pisali. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. 9 • • . FPPS . Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. komponovali ili svirali. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom.Nervni sistem • Ipak.Okt. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. 2011. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. Sve se uklopilo – misli i osedanja. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim.

vezivno tkivo. 10 .. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija.Okt..) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS . 2011. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj.

11 • . i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . tanji od svetlosti. na hemijski način Međutim.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. 2011.Okt. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi.

koje su nezavisne strukturno. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. metabolički i funkcionalno.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. FPPS . više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson).Okt. 2011. 12 . • neuroni imaju telo.

2011.Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. 13 . “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .Okt.

2011. 14 .Okt.Građa tipičnog neurona FPPS .

zato “siva masa” FPPS . 2011. 15 . i druge • Za razliku od drugih delija.Okt. • Mitohondrije u kojima se pravi energija.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto.

Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona. 2011.Okt. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . 16 .

2011.Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS .Okt. trnova. 17 .

Okt. 2011. na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. 18 . završetak u obliku dugmeta FPPS . koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona.

koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS .Okt. na koju se prenosi impuls iz aksona. 19 . 2011.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija.

autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . bolesti ga ošteduju – npr. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. dugi i vrlo brzi. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. 2011. tanki i spori (5m/s) • MS.Okt. 20 .Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona.

Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. imenu osobe koja ih je prva uočila itd. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji.Okt. u čulima. 2011. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. 21 . mišidima. FPPS . endokrinim žlezdama. bipolarni. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni.

Obično su u CNS-u. Obično su u čulima. 2011. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. CNS-u. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu.Okt.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. 22 . obično od senzornog ka motornom neuronu. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama.

uvu.Okt. Multipolarni neuroni. uzimaju se kao standardan tip neurona. 2.Tipovi neurona 1. 3. Služe kao motorni i interneuroni. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. a ima ih u oku. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. FPPS . Vrlo su brojni. Retki su i služe kao interneuroni. a s druge aksonsku (otpremnu). Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. nosu. 2011. 23 .

a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. 2011. 24 . koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . vršnog dendrita. ali i iz posebnog produžetka tela.Okt.

25 .Okt. 2011.Piramidalni neuron FPPS .

Okt. 2011. 26 .Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .

27 .Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS . 2011.Okt.

Okt. 2011. 28 .Razni oblici neurona FPPS .

– variraju od neurona do neurona .Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. . 2011. oblik akcionog potencijala. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. osetljivost na neurotransmitere itd. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija.Okt. diversifikacija i organizacija FPPS . U tom pogledu. . 29 . propusnost sinapsi.

Okt. a senzorni do 1.5 m FPPS . 30 . 2011.Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.

Prenos signala .

Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja.Okt. 32 . 2011. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .

FPPS .Okt. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. negativno naelektrisanih molekula proteina. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. • U unutrašnjosti neurona. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). 33 . 2011.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. u protoplazmi. glukoze i sl. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih.

protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV.Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. 2011.Okt. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . 34 .

Okt. 2011. K+ kanali ili kapije. 35 . postoje • pasivni natrijumovi. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS .Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi.

napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS .Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. tj. 2011.Okt. 36 .

ona postane propustljiva za jone Na+. 37 . • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. oko +40mV. a ova faza se naziva depolarizacija. • Joni Na+ pohrle u akson. FPPS . nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma.Okt. 2011. tj.

a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. ali na jaču draž.Okt. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. 2011. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. a kanali K se otvaraju. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. FPPS . 38 .

Okt. 2011. 39 .Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS .

Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. FPPS . 2011.Okt. 40 . draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle.

tj. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. prekidi u mijelinskom omotaču. 41 . • • • • Lokalni anestetik novokain. tzv.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne).Okt. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. koji koriste zubari. Ceo proces se ponavlja. kao iskra. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. 2011. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. FPPS . ne gubedi intenzitet.

42 .youtube.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.bris.mcgraw- hill.ac.html FPPS .Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.uk/synaptic/public/basics_ch1_1. 2011.Okt.

2011.Okt. sinaptički prorez/pukotina.000 sinapsi. presinaptički deo – aksonska kvržica 2. 43 . ali najčešde ih imaju 5-10.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1. između ove dve. postsinaptička membrana sa receptorima 3. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS .Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100.

Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. 2011. Ima ih manje od hemijskih.5 ms).Okt. jednostavne i brze (npr. FPPS . šire su (oko 20nm). ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). 44 . jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). ali se danas zna da nisu ni toliko retke. sporije su (imaju kašnjenje od 0. imaju kompleksan način prenošenja.

000x FPPS . 2011.Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.Okt. 45 .

46 .Okt. 2011. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera.

FPPS . 2011. receptor se “otvori” za prolaz jona. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. 47 . • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron.Okt. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona.

individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. FPPS . to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija.Okt. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. Dakle. 48 . 2011.

000x 49 .Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS . ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50. 2011.Okt. presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.

FPPS .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. 50 • • • • • .Okt. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. Ipak. što dovodi do depolarizacije membrane. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. obično na više njih. a za GABA inhibicijski. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). 2011. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. nego su to njihovi receptori. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori.

Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. FPPS .Okt. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. 2011. 51 . • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja.

nego kontrolisan iz više izvora. podložan uslovima i što je posebno zanimljivo. 2011.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. 52 .Okt. podložan iskustvu FPPS .

Okt. • Poznati su brojni agonisti.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. 53 . Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. meskalin i psilosibin. neurotransmiter. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. za dopamin. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. na primer. FPPS . najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). od kojih je samo jedan prirodan. 2011.

razni agonisti i antagonisti su. 2011. droge). Međutim. Dok je antagonist vezan za receptor. • Na primer. FPPS . • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. tj. nego • blokira pristup drugim agonistima.Okt. ali ga ne otvara. neurotransmiterima. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. 54 . istovremno. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. pa i poznati afrodizijak johimbin. sa malim molekulama.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. hlorpromazin i drugi). Antagonist acetilholina je atropin.

55 .Okt. 2011.Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS .

Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.html • http://www.mcgrawhill.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission. 56 .Okt.h tml FPPS .sumanasinc.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_. 2011.

. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. 57 . aktivnostima. u kakvoj su interakciji sa lekovima. širenja. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. molekularne. 2011.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine..Okt. a povezani su FPPS . raspoloženjima. hranom.

Glutamat Histamin. .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. 58 . inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. . FPPS . . 2011. Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini.Okt. . ..

• Deluje i kao neuromodulator. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. • Dejstvo mu je brzo.Okt. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. pa je glutamat najprisutniji transmiter. FPPS . 2011. pogoduje epilepsiji.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. 59 . • Luče ga piramidalne delije. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. • Ako ga ima premalo. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. ako ga ima previše. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu.

• preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. 2011. Dobro proučena. FPPS . Sintetiše se iz glutamata. interakcije i protivrečna dejstva.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. epilepsije. 60 . i uzrokuje mišidne konvulzije.Okt. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. Ima mnoge uloge. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. smanjujudi anksioznost. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno.

zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. FPPS .Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. posebno u • • somatskom NS.Okt. Nađen je u hipokampusu. 61 • • . U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. 2011. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima.

kao i u autonomnom NS. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. 62 . deluje kao antagonist u mišidnim delijama. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. • kurara.Okt. FPPS . otrov južnoameričkih indijanaca. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete).Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. 2011.

Okt. 2011. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. • Oni deluju komplementarno. FPPS .Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. 63 . ali i antagonistički.

Okt. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). Pojačava budnost i spremnost. FPPS . Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. 64 .Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. a suprotne su funkcijama dopamina. 2011.

pod imenom raphe nuclei. gde učestvuje u peristaltici. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu.Okt. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. • postoji u telu i kao hormon. 2011.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. • sintetiše se iz triptofana. FPPS . • Osim kod životinja. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. 65 . Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola.

2011. a triptofana ima u proteinskoj hrani. apetit. fenilalanina i leucina. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. raspoloženje. koji postoji u urmama. • potreban je pravilan odnos triptofana. osetljivost za bol. 66 . seksualnu funkciju i drugo.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. Utiče na pobudu/spavanje.Okt. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. bez njega se ne osedamo dobro. FPPS . papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin.

• droga LSD imitira serotonin. alkoholizmom. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. amfetamini. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost.Okt. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . • Antidepresivi. impulsivnošdu. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. 2011. 67 . tako da on ostaje duže u sinapsama. samoubistvom. sirup protiv kašlja.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. kokain. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa.

Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. anksiznost. bulimija. 2011. PMS. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . Nesanica. gojaznost. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. 68 . agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). • uzimanje triptofana. alkoholizam.Okt. • energična telesna aktivnost. poremedaji apetita. bipolarni poremedaj. napadi panike.

Okt. 2011. FPPS . c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije. 69 .Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. u smislu da je ono kod žena slabije.

Okt. noradrenalina i serotonina FPPS .Strukturne formule dopamina. 2011. 70 .

samo u jednoj hidroksilnoj grupi.Strukturne formule dopamina. 71 . a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. azota. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. 2011. kiseonika i vodonika.Okt. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS .

Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. strepnja. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. tenzija. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS .Okt. 72 . iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. 2011.

takođe jedna od aminokiselina. FPPS . Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr.Okt. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. 73 . 2011. bolest fenilketonuria). Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. služi za proizvodnju tirozina.

Dopamin postoji i kao hormon. 74 . jaja.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. neki proizvodi soje. a luči ga hipotalamus. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. kada su u istoj hemisferi. 2011. FPPS . kao i neki orasi i semenke. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno.Okt. mleko. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin.

2011. Antagonisti dopamina. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. kao što je haloperidol. FPPS . koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. • • • serotonina i noradrenalina. 75 .Okt. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina.

• limbički sistem.Okt. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. 76 . • corpus striatum. FPPS . na prvom mestu nucleus accumbens. 2011.

Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS . 2011.Okt. 77 .

a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom. 78 .Okt. 2011. a vodedi je za radnu memoriju FPPS .Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska.

tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime.Okt. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. 2011. posebno za telesna čula. Desna hemisfera je. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. 79 . • On snažno usmerava ka cilju. naprotiv. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. vezana za čula.

• Osedanje za ljude. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut.Okt. 2011. socijalni odnosi. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). motivaciju.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS . 80 .

Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. vradamo se „po još“ FPPS . 81 . 2011.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin.Okt. • dopaminergički sistem stvara prijatnost.

ali stvaranje navike se obavlja negde drugde.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. 2011. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). 82 .Okt. Takođe. FPPS . ali nije neophodan da bi se naučilo. On potkrepljuje.

pažnje i rešavanja problema. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. manijom. autizmom.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. 2011. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. shizofrenijom. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. FPPS . 83 . Huntingtonovom bolešdu. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest.Okt.

koristedi spoljne agense kao što je droga. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. Nakon više uzimanja. 84 .Okt. 2011. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. FPPS . Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. u jednom trenutku.

do nekoliko minuta. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu.Neuromodulatori.Okt. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. 2011. 85 . • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. FPPS . • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“.

prostorno ili vremenski. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. a • čim se to desi. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. 86 . • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. FPPS . ali SE odvija po principu “ključa i brave”.Okt. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. 2011.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. • Dakle. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. Kada se ključ i brava poklope.

Na+ za ekscitaciju.za inhibiciju. U oba slučaja. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. 2011. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. FPPS . ili može primiti signal od više neurona. preko više mesta (sinapsi). tako da je prenos impulsa kratak i tačan. okida se akcioni potencijal u aksonu B.Okt. ili Cl. npr. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. one izazovu lučenje neurotransmitera. 87 • • • • • • • . a sinapsa je spremna za slededi impuls. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron.

Okt. 2011. nervnim centrima. posebno u sinapsama. 88 . adaptacija čula). • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. ali to nije zbog zamora FPPS .Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

ružičasta.Okt. želatinozna masa.encephalon • meka.Mozak . a u tome verovatno ima ulogu i likvor. Hrani se (i hladi) krvlju. teška oko 1. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta).4 kg. • oko 20% krvi. • • sastavljena vedinom od masti. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. 2011. 94 . FPPS . 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica.

Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. 2011.Okt. S druge strane. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. FPPS . mrtve delije i druge nepoželjne objekte.Mozak . on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. 95 . razgrađujudi bakterije. ako nedostaje neki neurotransmiter.

96 .Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). nekoliko milijardi. Neurona izvan mozga ima znatno manje. FPPS . npr.Okt. od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. 2011. kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu.

a ova na celokupan endokrini sistem FPPS .Mozak .encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa. 2011. koji deluje na hipofizu.Okt. 97 . ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava.

98 . • FPPS . pa šimpanza = 0.06. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.....71 slededi je delpfin = 0.. mali glodari 0.19.komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela.53.Veličina mozga ..Okt. slon = 0. 2011.26.

2011. 99 .Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .Okt.

srednji i prednji mozak. 100 .Okt. 3-4 nedelje od začeda.Razvoj mozga • Iz ektoderma. 2011. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma.

101 • • . neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. jasno povezani. 2011.Okt. U njima jedinka mora da doživi čulna. emocionalna i druga iskustva. FPPS . precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. motorna. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. da bi se pravilno razvila.

povedanja broja puteva..5kg pri rođenju.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. Otprilike. godine. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. do kraja života. svake sekunde umre 5 neurona. povedanja broja glijalnih delija itd. najveda je u dobi 18-30 g. Nakon 20. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. na dva mesta u mozgu. a kasnije opada. 102 . 2011. FPPS .Okt. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. mijelinizacije. brzo raste prvih • • • • pet godina.

funkcionalna.Okt. FPPS . 2011. razvojna i evoluciona. • kora (cortex) velikog mozga. • sive strukture velikog mozga: talamus. bazalne ganglije itd. • bela masa – mijelinizirani aksoni. 103 . • sive (i crne) strukture moždanog stabla. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska.. hipotalamus. s obzirom na građu itd.

• bazalne ganglije. • telencephalon – moždane hemisfere. FPPS . u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). • moždani korteks. • mesencephalon – srednji mozak. 2011.Glavni delovi mozga • Anatomski gledano.Okt. 104 . • bela masa.

donji ili na dnu. FPPS . lateralni – smešten na strani. ventralni – prema dole. vertikalno. 105 . bočno. 2011. medijalni – smešten u sredini.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. bazalni – pogled odozdo. koronalni presek – presek mozga poprečno. na bazu mozga.Okt. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. vertikalno. gornji ili na vrhu.

2011. 106 .Okt.FPPS .

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

• U početku je podela izazvala veliku pažnju. mozak gmizavaca. • na obodu je novi mozak sisara. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. koji reguliše naše više intelektualne procese.Okt. FPPS . vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. 112 . neokorteks. koji kontroliše naše emocije. koji su međusobno povezani. vlastitom subjektivnošdu. • oko njega je stari mozak sisara. vrlo različite starosti. u nama postoje tri mozga. 2011. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. koji reguliše primitivno ponašanje.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. a ne prema lokaciji. MacLean ga je nazvao limbički sistem. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika.

Okt. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • srednji mozak – mesencephalon. • telencephalon. 2011.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. 113 . • prednji ili veliki mozak. • medulla oblongata – produžena moždina. • bela masa • diencephalon. hemisfere. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. • pons – most. • cyngulate gyrus itd. siva masa. FPPS . • cerebellum – mali mozak. • thalamus. • limbički sistem. • cortex – kora. • hippocampus. • amygdala.

Moždane komore • Ima ih četiri. • Prve dve su daleko najvede. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. 114 . 2011. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. FPPS .Okt.

115 . Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. 2011. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. smanjivanju težine mozga. Ima je ukupno oko 120-150ml. CST služi mehaničkoj zaštiti. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. FPPS .Okt.

bogata krvnim sudovima. trenja sa • • • • kostima itd. FPPS . Ispod nje je pia mater.Moždane ovojnice . • Služe za zaštitu CNS-a. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. 2011. od potresa.Okt. 116 . Ispod nje je arachnoidea. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. udara. tanka i fina ovojnica.

Okt. 2011. 117 .Zadnji mozak FPPS .

Okt. disanje. 2011. FPPS . • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. gutanje. probavu. 118 . • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls.

između ostalog iz dve strane mozga.Okt. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. a ima i neke parasimpatičke funkcije. 119 . 2011. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. • • • FPPS . sluhu. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga.

finu mišidnu koordinaciju. ravnotežu i druge motorne.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. On čini oko 10% mase mozga. položaj tela u prostoru. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). 120 .Okt. 2011. FPPS .

FPPS . trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. 121 • • . poprečnoprugasta muskulatura svih udova. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela.Okt. 2011.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. ali gubimo koordinaciju. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo.

• Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . 122 . • kao i u emocijama. 2011. • učenju i proceduralnoj memoriji.Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju.Okt. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta.

2011. 123 . FPPS . iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem.Okt. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. • Dakle . • Substantia nigra se. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. takođe.

prenosi čulne informacije između velikog mozga.Moždano stablo • Čine ga pons (most). FPPS . ritualistički i paranoidan.Okt. uriniranje i defekaciju. malog mozga. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. 124 • • . 2011. seksualnu aktivnost). • Opsesivan. umor. kompulsivan. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije.

Okt. 125 .Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. hipokampus i amigdale). 2011. FPPS .

Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . 126 . 2011.Okt.

Okt. Učestvuje i u prenosu motornih signala. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). Učestvuje u kontroli budnosti. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. spavanju i svesnosti. u visini očiju i ima dve polutke. Osim toga. a nalazi se u centru • • mozga. zajedno sa retikularnom formacijom. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. 127 • • • . kao i razne zone neokorteksa međusobno.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. 2011. relejni sistem mozga. FPPS .

• Nalazi se ispod talamusa. težak oko četiri grama. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. 2011. • kao deo limbičkog sistema.Hypothalamus • Deo je međumozga. veličine je zrna pasulja (ili badema). bežanja. emocija i motiva. učestvuje u kontroli napada. seksualne pobude. • 4F FPPS .Okt. 128 . ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema.

puls. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). telesnu težinu. 2011. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela.. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). cirkadijalne ritmove itd. žeđ. FPPS . telesnu temperaturu.Okt. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. glad. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. krvni pritisak. 129 . malo i sporo.

FPPS . u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. 2011.Okt. 130 . što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. Osim diencefalona. nego funkcionalna.

2011. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. ma koliko ih često viđali. simetrično. šta i kada nam se dogodilo. 131 . ali ne prepoznaju nove osobe.Okt. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. Preciznije. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. u svakoj hemisferi po jedan. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS .

• važna uloga u prepoznavanju opasnosti. 132 . 2011.Amygdala • grupa jedara. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. • Nalaze se na vrhu hipokampusa. FPPS .Okt. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). dužine oko 2. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima.5 cm. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). u obliku badema. u svakoj hemisferi.

Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. • na primer. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. FPPS . 133 . a mnogo manje kad se radi o običnom znoju.Okt. • Primer. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). 2011. Kad se snima mozak.

2011. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. nekooperativnost itd. izgleda. limbički sistem. • Dakle. FPPS . • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. • široki dijapazon autonomnih funkcija.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. bes iz koga ne možemo da izađemo. tj. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje.Okt. • empatija itd. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. emocije. • donošenje odluka. 134 . pa se čak naziva i cingularni korteks. koja • • prekriva corpus callosum. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. tvrdoglavost.

bes..Okt. placebo efekta itd. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. zadovoljstva. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. u ovom slučaju ka septumu. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. straha. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. strahu. zavisnosti FPPS . smeha. a u zadnje vreme i u lečenju depresije.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam).. 2011. 135 . strah.”.

136 . 2011.Okt.Limbički sistem FPPS .

Okt. 137 . cerebrum ili telencephalon FPPS . 2011.Veliki mozak.

U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. Sivu masu velikog mozga čini.Veliki mozak. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. 2011. prva i druga. osim kore.Okt. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. aksoni i dendriti. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. FPPS . 138 .

Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. pokazuju razlike u funkcionisanju. iz očiju i ušiju. tj. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. 2011. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. Postoje i ipsilateralni putevi. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. 139 . • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. FPPS .Okt. npr.

2011.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. sa obe strane talamusa. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada.Okt. Povezuju moždano stablo. FPPS . • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. limbički sistem i korteks. 140 .

a neuroni čine oko 19% mozga. Njena masa čini oko 80% mase mozga. ispeglana. mišljenje. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih.5 mm.Okt. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. svest. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. pažnju.5 mm. 2011. FPPS .Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. 141 • • . Čine je tela neurona (zato je siva). percepciju. • • • prosečno 2. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. jezik.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 147 . 2011.Okt.

• FPPS . oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. 2011. 148 . u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. Za mnemoničke svrhe. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“.Okt. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. ispred motornog korteksa.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). Naime.

levi različito od desnih. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. 2011. 149 .Okt.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. prosuđivanju preferencija i sl. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. proceni rizika. odlučivanju. nagađanju. FPPS . ali ne i fizičke karakteristike okoline.

njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. • • • • • 150 . u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. Frontalna lobotomija FPPS . Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. 2011. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. Osim promena u ličnosti.Okt.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. suđenje. Oštedena je i kompleksna motorika.

rade nešto samo ako im se naredi. nemaju nagle padove u memoriji. pažnja im je slaba i kratka. ali je memorija trajno slaba. perserveriraju. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. ne brinu se o sebi. gube snagu u nogama. Apatični. 2011. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. Na primer.Frontalni korteks . ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. Slab socijalni uvid. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. FPPS . Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje.Okt. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. 151 .

152 . g. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. 2011. FPPS . masovno krvarenje u mozgu. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. bilo je puno slomljenih koštica. apsces. pomeranja poluge tokom vađenja itd.Okt.Slučaj “Phineas Gage” • 25.

Phineas Gage FPPS . 153 . 2011.Okt.

2011. 154 .Okt.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .

kapriciozan.Okt. obziran. vulgaran.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. odlučan. 155 .. • • • • • efikasan. pouzdan. 2011.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . tvrdoglav. bez poštovanja prema drugima. Nakon oporavka: naprasan. staložen. neozbiljan..

i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti.Okt. 156 . dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže. 2011. ali ne može da formuliše FPPS .Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere.

Okt. 157 . 2011.Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. vrlo sličan senzornom FPPS .

2011.Senzorni homunkulus FPPS .Okt. 158 .

2011. 159 .Okt.Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS .

160 .Okt. čak i vlastito FPPS . 2011. pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice.

161 .Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. dolazi do Wernickeove afazije. 2011. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena.Okt.

162 .Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2.Okt. V3. 2011. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS .

163 . niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera.Okt. ali ne mora biti u svim procesima. FPPS . očiju i ušiju. srce i jetra). postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. Međutim. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. 2011.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu.

• funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. a neke desnu šapu. FPPS . 164 . 2011. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu.Okt.

ne ošteduje govor. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). 165 . ali besmisleno. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. 2011.Okt. što znači da im je dominantna leva hemisfera. • 85%-90% ljudi je desnoruko. • Što se tiče jezika. kod velike vedine ljudi. a produkcija govora je isključivo u levoj. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). FPPS .

Ona postaje nema i autistična. 166 . nego obrnuto. 2011.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. tj.Okt. prostornih odnosa. kao retardirana. nobelovac Sperry je 1964. FPPS . tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. mentalne rotacije. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. pokreta itd.

• u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. 2011. ljut na ženu. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. 167 . FPPS . a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. digao je levu ruku da udari ženu. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko.Okt.

Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”.Okt. 168 . 2011. FPPS .

a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. crta jedno. nacrtade testeru Dakle. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. ali u stvarnom životu de pomerati oči. 2011. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS .Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera.Okt. 169 .

FPPS . dok je desna više na zemlji i emocionalna. apstraktan i orijentisan na bududnost. bolji u vizuelnim manipulacijama. • „leva ličnost“ je aktivna.Lateralizacija hemisfera • hemisfere.Okt. kad deluju razdvojeno. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. orijentisan na sadašnjost. a na drugom vizuelno-holistički. kontrolisana i emocionalno uzdržana. • „levi stil“ je verbalno-analitički. 170 . 2011. posebno trodimenzionalnim. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. konkretan. dok je desni vizuelno-holističan. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil.

deo po deo. jedan za drugim. holistički. serijski. npr. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge.Okt.: “levi mozak je analitičan. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. simultano. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. a “desni mozak je stvaralački. a desna hemisfera to radi paralelno. 171 . pesnički. FPPS .Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. 2011. matematički. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. naučnički”.

pa su ih majke uvek nosile levom rukom. 172 . što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. FPPS . a desna je služila za bacanje. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce.Okt. a mač i koplje u desnoj itd.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. 2011. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce.

dakle asimetrično. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. vezano za položaj u prostoru. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. leđima napred. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. • Vedina u zadnjem tromesečju.Okt. 173 .Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. FPPS . leže glavom nadole. u materici. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. 2011. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti.

2011. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede.. • Prilagođavanja sredini.Okt. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). Jill Bolte Taylor FPPS .Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga).. uslovima. • Slučaj dr. moždanog udara) itd. 174 .

Okt. • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. 2011. 175 .

2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 176 . imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt.

Okt. 2011. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 177 .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.

• tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. 2011. na standardnim mestima.Okt. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS .Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. 178 .

zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. pospanost. simetrična distribucija. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. 2011. talasi niske amplitude budan/tokom rada. zaposlen ili anksiozno razmišlja. najbolje frontalno. 179 . pozadi kod dece. obe strane. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . bebe mala deca. aktivan. veća amplituda na dominantnoj strani.Okt.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

185 . Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. 2011.Okt. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. • • FPPS . kroz talamus do senzornog korteksa. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu.

FPPS . • Nevoljni su. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. tj. svega 40 ms).Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. 186 . u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. nisu “centralno modulisani”. bezuslovnih refleksa.Okt. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. 2011. • Drugim rečima.

Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. levi i desni. 2011. eferentni – od moždine ka telu. 187 . FPPS . aferentni – od tela ka moždini. • Trbušni (ventralni) je motorni.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par.Okt.

2011. 188 .Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS .Okt.

Okt. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. tj. . FPPS . skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. 2011. .Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. 189 . a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. tj.

190 .Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. u nekom iznosu. 2011. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno.Okt. sa leve i desne strane kičme. Svaka ganglija pobuđuje više organa. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. FPPS . prilično autonoman.

ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. 191 .Okt. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. • Npr. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. FPPS . 2011.

aktivira se simpatički deo.Okt.Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. 192 • • . 2011. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . bilo kakvog naglog poremedaja. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”.

Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS . usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 . 2011.Okt.

Endokrini sistem – hormoni .

Okt. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. 195 . Po toj podeli. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. 2011. FPPS . pljuvačne ili znojne. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. luče u krv. ambiciju i bes – kolerici. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. • Postoje i egzokrine žlezde. kao što su suzne. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde.

Okt.Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). 2011. . . 196 . FPPS .

čuvaju je i luče kad je potrebno. • Nervi prenose brzo. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. • Zna se ko je uputio poziv. prijem programa nije vremenski precizan. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. 197 . i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. hormoni sporo. prijemnici su raštrkani po telu. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. FPPS . 2011. a hormonskih dugo. svaki se uključuje u program ako prima te talase. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore.Okt.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano.

• • • svaka svoj. 198 .Okt. 2011. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. u krv. oni ga uvlače u deliju. FPPS . Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija.

199 . 2011.Okt.FPPS .

kontroliše je hipotalamus. FPPS .Okt. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. 200 . • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. 2011.

. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin.Okt.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. indirektno. preko kontrole metabolizma belančevina. 2011. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. mlečne žlezde FPPS . TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus.

aktivira mozak. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. 202 . 2011. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). preko čula. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. FPPS .Okt.Hipofiza i stres • stresna situacija. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. primarni stresni hormon u našem telu. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. između ostalog i hipotalamus.

nadražljivost. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. gubitak težine.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. usporenost. glavni hormon je tiroksin. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. mišidnu slabost. umor. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. a • • preko toga rast i razvoj. 203 . • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam.Okt. 2011. anksioznost. FPPS . proizvodnju belančevina itd.

• Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex).Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. FPPS . • Moždina i kora luče različite grupe hormona. 2011. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa).Okt. 204 . energiju i reakciju na stres.

najviše rano ujutru. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. 205 . • Kortizol. kada se sprema veštački. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. jedan od hormona stresa. najmanje nodu. reakciju na upale i alergije. glukokortikoid. 2011. • luči se stalno. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. FPPS . krvni pritisak.Okt.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija.

kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. • Kortizol izaziva niz promena u telu. 2011.Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH).Okt. važnih za pripremu tela za odgovor na stres. 206 . FPPS .

2011. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. adrenalin. a u sklopu reakcije na stres. FPPS . 207 .Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a.Okt. Po sastavu. ali razlike u dejstvu postoje. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. ova dva hormona su vrlo slični.

gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. kao neurotransmitera. • Međutim. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. motivaciju. FPPS . povedavajudi krvni pritisak i puls. ali nema psihoaktivni efekat. nagon. pobudu. više nego hormonska. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. emocije.Okt. 208 • . 2011. budnost.

Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron. a s time i poletnost.... 209 ...) i progestine (progesteron..) Utiču na razvoj i ponašanje....Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike. glad..Okt. FPPS .) Estrogene (estradiol. 2011.

endokrini i imunološki sistem su povezani. 210 . • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. FPPS .Okt. ES i IS • Nervni. . 2011. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga.NS. a pozitivne ga jačaju. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. . a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema.

Evolucione i genetske osnove .

hrane i mesta za život. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. zato postoji nadmetanje oko parenja. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. 212 . FPPS .Varijacija.Nasleđivanje.Nadmetanje.Pet Darvinovih principa evolucije 1.Okt. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. Nema mesta za sve. 2011.

2011.Pet Darvinovih principa evolucije 4.Okt. Kao rezultat prirodnog odabiranja. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. Adaptacija. 213 . Prirodno odabiranje. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli.

nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. tokom vremena. Uticaji koji su opstali. tj. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava.Okt. 214 . ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. evolucija se obavlja na genima. 2011. FPPS . Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije.Evolucija • Evolucija je promena.

Okt. 215 . a geni čine “našu ljudsku prirodu”. FPPS .Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. 2011. • pa i da mislimo na određeni način. • osedamo. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. odnosno da se: • ponašamo.

virusi). zračenje. a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. 216 . 2011. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd.Okt. FPPS . hemijski agensi.

Okt. 217 .Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). FPPS . 2011.

prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. 2011. • genetski. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste.Okt. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. 218 . Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. FPPS . • Nasleđe je “istorijsko”.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka.

rođenje magarca je reproduktivni uspeh. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja.Okt. • Ipak. • Kad se radi o mužjacima. 2011. odnosno broj ženki sa kojima se pari.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. 219 .

nego i drugi srodnici. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. Mi pomažemo najbližima.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. • inkluzivna podobnost . a ne samo dece.Okt. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. • Selekcija srodnika . 220 . FPPS . Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. čak i ako jedinka roditelj živi krade. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. Time ugrožavaju svoj život. 2011.

Eritrociti imaju srpast oblik. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS .Okt. 221 . pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. Sluz. 2011. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. znoj. • Srpasta anemija. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti.

frustracijom. 222 . agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. statusom u grupi koji jedinka ima.Okt. 2011. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. • Međutim. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS .Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. isto kao i nivoom serotonina.

223 • • . bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. što znači da imaju vedu uspešnost parenja. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. 2011. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja.Okt.

Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan.Okt. to je postavljanje hipoteza. obično izaziva konfuziju kod ljudi. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. 2011. FPPS . zašto su ljudi agresivni. zašto iskazujemo emocije itd. recimo. Pojam „podobnosti“. 224 .

2011. 225 . ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro).Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini.Okt. ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS .

Okt. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. 2011. 226 . ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. • Npr. empatija. sagledati podatke sa svih strana FPPS . porodica. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. moda.

• Nukleotidi su slova genetske azbuke. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma).Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. guanin i citozin (ATGC). • Baze su vezane za molekule S (šedera). FPPS . timin. • genetska azbuka počiva na bazama.Okt. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. 2011. što znači da genetska azbuka ima 4 slova. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P). 227 .

Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. a prečage čine parovi baza. 228 . • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G).Okt. Ljestve su spiralno uvijene u desno. 2011.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. FPPS .

Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 2011. 229 .Okt.

3 nm.6 nm (10-9).DNK • “Ljestve” su široke 2. Zato ukupna dužina DNK čoveka. prvi. iznosi oko 1. Nukleotidi • • su dugački 0.2 do 2. ali najvedi hromozom. 230 .Okt.8 m. ima 220 miliona parova baza. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . 2011. iz svih hromozoma.

231 . samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. sastavljen od niza nukleotida. FPPS . 2011. održavanju DNK i vedinom nepoznatu. namenjenu replikaciji pri deobi delija.Okt. Samo mali deo ukupne DNK čine geni.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. U čoveka. Mnogi geni različitih živih bida su isti.

Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. nasleđivanjem.Okt. • Ali ne svi.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. 2011. • ipak. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. 232 . FPPS .

Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. start i stop reči-kodoni. pa je odgovor tri slova. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. Dakle. FPPS .Okt. 2011. bilo je sve jasno. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. a kodoni kao reči tog jezika. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. • • • • • nukleotidi kao slova. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. 233 . Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. plus tzv. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu.

2011. FPPS .Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. • Međutim. 234 .Okt. dakle i gene. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu.

235 . znatno manje od 100. 2011.000 koliko se očekivalo. FPPS . • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida.Okt. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi.000 gena. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. odnosno sekvence nukleotida.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. • Određene su “reči” njegove azbuke. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi.

recimo zbog interakcije gena. može se redi sledede. 2011. • Fenotip je skup osobina jedne individue.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. FPPS . Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. • Genotip stičemo rođenjem. • Genotip se vidi samo iz DNK.Okt. 236 . • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke.

Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. formi ili alela. FPPS . genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. 2011. Na primer. ali ne i od razlika u transmiterima.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). Međutim.Okt. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. 237 . put od proteina do ponašanja je vrlo dug. Gen može imati više varijanti. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. recimo pigmenta za boju kose).

postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. 2011. a kod osoba koje nisu. daleko je od gena do ponašanja. onda ved možemo poverovati u taj članak.Okt. 238 • • . recimo serotoninergičkim. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. nego samo da postoji korelacija. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. Sve u svemu. koji je to gen. preuzimanje previše rizika itd. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. lakoda da se plane. Zatim. FPPS . koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. nego zajedno sa drugim sistemima.

Ako su obe kopije gena dominantne. 2011. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena.Okt. Ako su obe kopije gena recesivne. osobina de se ispoljiti. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. 239 .Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. osobina de se ispoljiti. FPPS . čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji.

• Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. 240 .Okt.Dominantni i recesivni efekt • Npr. 2011. FPPS .. a za plave recesivan. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. gen za crne oči je dominantan.

godine.Okt. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. 241 . govor i memoriju. FPPS . 2011.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. potrebna su oba roditelja).

paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. makar i recesivni. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . 242 .Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. kod muškaraca.Okt. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. paru. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. 2011. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23.

odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. na osnovu fenotipa. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. Kako je to sprovedeno? FPPS . sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu.Okt. konstruiše • • • genom. oni moraju biti tako građeni. Dakle. 2011. suština živog sveta je adaptabilnost. 243 • . Da bi organizmi bili adaptabilni. priroda-odgoj • Evolucijom se.Nasleđe-sredina.

2011. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. a ponekad i RNK. 244 . FPPS .Okt. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. koji je obično protein. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena.

nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). 2011.Okt. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. FPPS .Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. 245 . koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji.

tj. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. Epigenom se nalazi izvan genoma. a koji ne. 2011. FPPS .Okt.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. Ključni adut epigenetike je epigenom. 246 . koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. a koje nisu proistekle iz promene DNK. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. koji geni de se iskazati u fenotipu. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene.

koji • čine drugi genetski sloj. • Na osnovu epigenoma se. • za DNK važi centralna dogma. 2011. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. tako što neke gene prigušuje. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. verovatno. FPPS . Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. a druge da aktiviraju tokom života. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). ali za epigenom ne. a druge ostavlja aktivnim. 247 .Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. matične delije diferenciraju u ciljne delije.Okt. fizička aktivnost. izloženost toksinima i stres. u zavisnosti od životnog iskustva.

ali su neke u stanju da prežive. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije.Epigenetika • epigenom se reprogramira. mnogo pre nego što su začeta. resetuje. Zahvaljujudi njima. možemo preneti na naše dete. Tako nestaje vedina oznaka. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. 248 . koje modifikuje naš epigenom.Okt. FPPS . • Pušenje. neko životno iskustvo. posebno ako nam se dogode rano u životu. previše jela ili stres. 2011. mogu da osude našu decu na skradeni život.

koji imaju isti genom. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . 2011. zbog koga mogu da imaju različite osobine. 249 .Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom.Okt. nasleđivanja psihičkih karakteristika.

a drugi su otporni. kod drugih nije. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa.Okt. 2011. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. a u drugima ne. a ne i kod drugih. Tokom razvoja. Npr.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. a kod tredih je šarolik FPPS . efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. 250 • • .

251 . 2011. što pretpostavlja aditivnost. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. oni moraju biti nezavisni. Da bi neki činioci bili aditivni. genetska formula: fenotip = genotip + sredina.Okt. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama.Interakcija gena i sredine • Npr. pošto su G i E u interakciji. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS .

252 . Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. odnosno kvantitativno. FPPS . • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. 2011. ona se nasleđuje poligenski. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. • Dijabetes. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. recimo. drugi ima svega 50% šanse da oboli.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena.Okt. ako jedan MZ blizanac oboli. Međutim. ima poznatu genetsku osnovu. Međutim. • Slično važi za shizofreniju. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima.

2011. kokoš ima gene za zube. • Na primer. FPPS .Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. 253 • • • . Vedina naših osobina je poligenska. Jedan gen može da prigušuje druge. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. ali su oni prigušeni. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa.Okt. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine.

sve to je uslovljeno. posla itd. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. jednim delom. U celini. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. 254 . Izbor bračnog partnera.. našim genotipom. FPPS . drugova.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. 2011.Okt.

Okt. 255 . FPPS . • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. prema sebi. a ljudi mogu i da je menjaju. ili je prilagođava sebi. nego genotipa. • roditelji.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. 2011. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. a ne samo da im prenose gene. mogu da stvaraju sredinu za decu. takođe.

ali u kompleksnoj interakciji. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. 2011. FPPS .Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). Npr.Okt. sredine i ponašanja. Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. ali je interaktivnost genetski programirana. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. 256 .

komparativna biologija i sl. bihejvioralna genetika. 257 . molekularna genetika. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . bihejvioralna neuronauka. 2011.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije.Okt.

za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS .Okt. 258 . odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini.Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. 2011.

korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.60 • Brada/sestre = 0.Okt.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable. npr. 259 . pol • Npr.47 FPPS . 2011.

FPPS . 260 .Okt. 2011.

261 .FPPS .Okt. 2011.

60 0.25 0.28 0.70 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0. 2011.80 0.45 262 FPPS .31 0. .36 0.40 0.25 0.Okt. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.

može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS . može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. 263 . 2011.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama.Okt.

-KRAJ – FPPS .Okt. 2011. 264 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful