Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

2011. FPPS . 7 .Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije.Okt.

imamo imunološki sistem.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. 8 . ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije.Okt. niti smo ih sami stvorili FPPS . 2011. U njima nismo napredovali. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. Kao i ostali. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza.

Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. komponovali ili svirali. pisali. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. 9 • • . FPPS . Sve se uklopilo – misli i osedanja. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava.Okt. 2011. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko.Nervni sistem • Ipak. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali.

Okt. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj. vezivno tkivo.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija. 10 ..) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS .. 2011. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi.

Okt. 2011.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. 11 • . na hemijski način Međutim. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . tanji od svetlosti. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi.

pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. metabolički i funkcionalno. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). • neuroni imaju telo. koje su nezavisne strukturno. FPPS .Okt. 12 . • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. 2011.

2011. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu.Okt. 13 .

Okt. 2011.Građa tipičnog neurona FPPS . 14 .

• Mitohondrije u kojima se pravi energija. i druge • Za razliku od drugih delija. 2011. 15 .Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini.Okt. neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto. zato “siva masa” FPPS .

16 .Okt. 2011.Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS .

trnova. 17 .Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. 2011. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS .Okt.

Okt. 2011.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. završetak u obliku dugmeta FPPS . na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu. 18 .

sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija.Okt. može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. 2011. 19 .Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . na koju se prenosi impuls iz aksona.

provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. tanki i spori (5m/s) • MS. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . 20 .Okt. 2011. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. dugi i vrlo brzi. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. bolesti ga ošteduju – npr.

eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. endokrinim žlezdama. 21 . imenu osobe koja ih je prva uočila itd. u čulima. FPPS . 2011. mišidima.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona.Okt. bipolarni.

Obično su u čulima. 2011. Obično su u CNS-u. CNS-u. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS .Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama. 22 .Okt. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. obično od senzornog ka motornom neuronu.

Tipovi neurona 1. FPPS . 2. Služe kao motorni i interneuroni.Okt. 2011. 23 . Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. a ima ih u oku. a s druge aksonsku (otpremnu). uzimaju se kao standardan tip neurona. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. 3. Retki su i služe kao interneuroni. uvu. nosu. Multipolarni neuroni. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. Vrlo su brojni.

koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. 24 . a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. vršnog dendrita. 2011.Okt. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS .Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. ali i iz posebnog produžetka tela.

Piramidalni neuron FPPS .Okt. 25 . 2011.

2011.Okt.Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS . 26 .

Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS .Okt. 2011. 27 .

28 .Okt. 2011.Razni oblici neurona FPPS .

U tom pogledu. 29 .Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. oblik akcionog potencijala. – variraju od neurona do neurona . 2011. diversifikacija i organizacija FPPS . osetljivost na neurotransmitere itd. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. . propusnost sinapsi.Okt. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. .

a senzorni do 1.Okt.5 m FPPS . 30 .Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m. 2011.

Prenos signala .

32 . 2011. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .Okt.Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja.

Okt. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. glukoze i sl. • U unutrašnjosti neurona. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. FPPS . 2011. 33 . negativno naelektrisanih molekula proteina. u protoplazmi.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-).

Okt. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS .Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. 2011. protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV. 34 .

K+ kanali ili kapije. 35 .Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. 2011. postoje • pasivni natrijumovi.Okt. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS .

Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. 36 .Okt. tj. 2011. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS .

a ova faza se naziva depolarizacija. oko +40mV. tj. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. FPPS .Okt.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. • Joni Na+ pohrle u akson. 37 . 2011. ona postane propustljiva za jone Na+.

ali na jaču draž. 2011. 38 . • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje.Okt. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. FPPS .Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. a kanali K se otvaraju.

Okt. 39 . 2011.Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS .

2011. 40 .Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle. FPPS .Okt.

Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. kao iskra. • • • • Lokalni anestetik novokain. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. prekidi u mijelinskom omotaču. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. tj. tzv. ne gubedi intenzitet. Ceo proces se ponavlja. FPPS . koji koriste zubari. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. 41 . 2011. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog.Okt.

html FPPS .Okt.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.youtube.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www. 42 .com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.bris.ac.mcgraw- hill. 2011.

43 . između ove dve.000 sinapsi.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1.Okt. 2011. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS . postsinaptička membrana sa receptorima 3. presinaptički deo – aksonska kvržica 2. sinaptički prorez/pukotina. ali najčešde ih imaju 5-10.

sporije su (imaju kašnjenje od 0. jednostavne i brze (npr. šire su (oko 20nm). Ima ih manje od hemijskih. FPPS . ali se danas zna da nisu ni toliko retke.Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). 44 . imaju kompleksan način prenošenja.5 ms).Okt. jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). 2011.

000x FPPS . 45 .Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.Okt. 2011.

ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS . mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera.Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi.Okt. 2011. 46 .

47 . što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona.Okt. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. FPPS . 2011. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. receptor se “otvori” za prolaz jona.

Dakle. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. 2011. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. FPPS .Okt.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. 48 .

000x 49 . ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50. 2011.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .Okt. presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.

pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. obično na više njih. 50 • • • • • . što dovodi do depolarizacije membrane. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini).Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. FPPS . Ipak.Okt. 2011. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. nego su to njihovi receptori. a za GABA inhibicijski. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski.

FPPS . • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja. 51 . da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske.Okt. 2011.

nego kontrolisan iz više izvora.Okt. 52 . podložan uslovima i što je posebno zanimljivo.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. podložan iskustvu FPPS . 2011.

najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma).Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. 2011. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. od kojih je samo jedan prirodan. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. 53 . na primer. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. FPPS . meskalin i psilosibin. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. za dopamin.Okt. • Poznati su brojni agonisti. neurotransmiter.

Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. neurotransmiterima. • Na primer. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera.Okt. droge). FPPS . hlorpromazin i drugi). Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. Antagonist acetilholina je atropin. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. ali ga ne otvara. tj. pa i poznati afrodizijak johimbin. 2011. nego • blokira pristup drugim agonistima. sa malim molekulama. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. 54 . Dok je antagonist vezan za receptor. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. razni agonisti i antagonisti su. istovremno. Međutim. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori.

2011.Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS . 55 .Okt.

com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.h tml FPPS .mcgrawhill.Okt. 2011.html • http://www. 56 .sumanasinc.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.

hranom.. 2011. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. širenja. raspoloženjima.. 57 .Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. a povezani su FPPS . u kakvoj su interakciji sa lekovima. molekularne. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. aktivnostima.Okt.

. FPPS . 2011. . Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. .Okt.Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. 58 .. . Glutamat Histamin. inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. .

• Ako ga ima premalo. • Deluje i kao neuromodulator. • Luče ga piramidalne delije. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. pogoduje epilepsiji. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. pa je glutamat najprisutniji transmiter. 2011. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. 59 .Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina.Okt. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. • Dejstvo mu je brzo. ako ga ima previše. FPPS .

pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. 2011. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. 60 .Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. FPPS . i uzrokuje mišidne konvulzije. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. interakcije i protivrečna dejstva. epilepsije. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema.Okt. Dobro proučena. smanjujudi anksioznost. Ima mnoge uloge. Sintetiše se iz glutamata.

U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. 61 • • . U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. Nađen je u hipokampusu. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS.Okt. posebno u • • somatskom NS. FPPS . 2011.

otrov južnoameričkih indijanaca. • kurara. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). 2011. 62 . • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. kao i u autonomnom NS. FPPS .Okt. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. deluje kao antagonist u mišidnim delijama.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje.

• Oni deluju komplementarno. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. 63 . FPPS . 2011. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde.Okt. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. ali i antagonistički.

posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. 64 . Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). a suprotne su funkcijama dopamina.Okt. Pojačava budnost i spremnost. 2011. FPPS . Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT.

aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. FPPS . gde učestvuje u peristaltici. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja.Okt. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. 2011. • sintetiše se iz triptofana.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. • postoji u telu i kao hormon. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. pod imenom raphe nuclei. • Osim kod životinja. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. 65 . najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina.

66 . nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. seksualnu funkciju i drugo. apetit. koji postoji u urmama. a triptofana ima u proteinskoj hrani. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. raspoloženje. • potreban je pravilan odnos triptofana. osetljivost za bol. Utiče na pobudu/spavanje. fenilalanina i leucina.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. 2011.Okt. FPPS . papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. bez njega se ne osedamo dobro.

Okt. • droga LSD imitira serotonin. 67 . impulsivnošdu. samoubistvom. alkoholizmom. • Antidepresivi.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. tako da on ostaje duže u sinapsama. sirup protiv kašlja. kokain. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. amfetamini. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. 2011. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem.

nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. poremedaji apetita. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). • energična telesna aktivnost. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. anksiznost. gojaznost. bulimija. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. PMS. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . • uzimanje triptofana. bipolarni poremedaj. 68 . alkoholizam. napadi panike.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana.Okt. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. 2011. Nesanica.

c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. 69 . FPPS .Okt. • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. 2011. u smislu da je ono kod žena slabije. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije.Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema.

2011.Okt.Strukturne formule dopamina. 70 . noradrenalina i serotonina FPPS .

azota. 2011. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. 71 .Strukturne formule dopamina.Okt. kiseonika i vodonika. samo u jednoj hidroksilnoj grupi. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin.

2011. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah.Okt.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. 72 . nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . strepnja. tenzija. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja.

2011. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin.Okt. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. takođe jedna od aminokiselina.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. bolest fenilketonuria). 73 . Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. služi za proizvodnju tirozina. FPPS . • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema.

neki proizvodi soje. kada su u istoj hemisferi. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. Dopamin postoji i kao hormon. 74 . jaja.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. a luči ga hipotalamus. kao i neki orasi i semenke. 2011. mleko.Okt. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. FPPS .

FPPS . kao što je haloperidol. • • • serotonina i noradrenalina. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. 75 .Okt. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. Antagonisti dopamina.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. 2011.

• corpus striatum. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. 76 . 2011. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. • limbički sistem.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina.Okt. FPPS . na prvom mestu nucleus accumbens.

Okt.Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS . 2011. 77 .

a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom. 2011. 78 .Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. a vodedi je za radnu memoriju FPPS .Okt.

a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. • On snažno usmerava ka cilju. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . Desna hemisfera je. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. posebno za telesna čula. 2011. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. vezana za čula.Okt. naprotiv. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. 79 .

2011. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. 80 . motivaciju.Okt. socijalni odnosi. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS . • Osedanje za ljude.

• dopaminergički sistem stvara prijatnost. 2011.Okt. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. vradamo se „po još“ FPPS . dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. 81 .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem.

On potkrepljuje. ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. 82 .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. ali nije neophodan da bi se naučilo. FPPS . Takođe.Okt. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. 2011. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu).

opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. 2011. FPPS . 83 . Huntingtonovom bolešdu.Okt. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. autizmom. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. manijom. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. shizofrenijom. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. pažnje i rešavanja problema. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije.

koristedi spoljne agense kao što je droga. u jednom trenutku. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. Nakon više uzimanja. 2011.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. FPPS . droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti.Okt. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. 84 . Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema.

Neuromodulatori. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni.Okt. do nekoliko minuta. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. FPPS . • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. 2011. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. 85 . • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu.

• Dakle. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. Kada se ključ i brava poklope. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. 2011. 86 . prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. a • čim se to desi.Okt. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. prostorno ili vremenski. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. FPPS . receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave.

U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. a sinapsa je spremna za slededi impuls. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. ili može primiti signal od više neurona. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. FPPS . 87 • • • • • • • . tako da je prenos impulsa kratak i tačan. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. npr. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. ili Cl. preko više mesta (sinapsi). U oba slučaja. 2011.za inhibiciju. okida se akcioni potencijal u aksonu B.Okt.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. one izazovu lučenje neurotransmitera. Na+ za ekscitaciju. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron.

ali to nije zbog zamora FPPS .Okt. 88 .Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. nervnim centrima. adaptacija čula). 2011. posebno u sinapsama.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

94 . Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. 2011. • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. • • sastavljena vedinom od masti.encephalon • meka.4 kg.Okt. teška oko 1. a u tome verovatno ima ulogu i likvor. ružičasta. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta).Mozak . FPPS . • oko 20% krvi. želatinozna masa. Hrani se (i hladi) krvlju.

Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. S druge strane. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. FPPS . 2011. 95 . ako nedostaje neki neurotransmiter. mrtve delije i druge nepoželjne objekte. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima.Mozak .Okt. razgrađujudi bakterije.

Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. nekoliko milijardi. 96 .Okt. FPPS . npr. kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu. Neurona izvan mozga ima znatno manje. 2011.

koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa.Okt. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . koji deluje na hipofizu. 97 .encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. 2011.Mozak .

.Veličina mozga .26.71 slededi je delpfin = 0.Okt.. 98 . pa šimpanza = 0.. slon = 0. • FPPS . 2011.53.. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.19.06.komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela... mali glodari 0.

Okt.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS . 2011. 99 .

2011. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS .Razvoj mozga • Iz ektoderma. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone.Okt. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. srednji i prednji mozak. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. 3-4 nedelje od začeda. 100 .

neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. motorna.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. 101 • • . 2011.Okt. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. da bi se pravilno razvila. U njima jedinka mora da doživi čulna. jasno povezani. FPPS . emocionalna i druga iskustva.

5kg pri rođenju. najveda je u dobi 18-30 g. 102 . do kraja života. Otprilike. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). Nakon 20. mijelinizacije. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. povedanja broja glijalnih delija itd. na dva mesta u mozgu. brzo raste prvih • • • • pet godina. 2011. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije).. godine. svake sekunde umre 5 neurona. FPPS . a kasnije opada.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. povedanja broja puteva.Okt.

. 103 . Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. s obzirom na građu itd. FPPS .Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. • sive (i crne) strukture moždanog stabla. razvojna i evoluciona. • sive strukture velikog mozga: talamus. funkcionalna. • kora (cortex) velikog mozga. bazalne ganglije itd. hipotalamus. • bela masa – mijelinizirani aksoni. 2011.Okt.

• metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • mesencephalon – srednji mozak. • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus).Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. 2011. • bazalne ganglije. • telencephalon – moždane hemisfere. FPPS .Okt. 104 . • bela masa. • moždani korteks. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata).

medijalni – smešten u sredini. vertikalno. FPPS . 105 . 2011. ventralni – prema dole. vertikalno. lateralni – smešten na strani.Okt. koronalni presek – presek mozga poprečno. bočno. na bazu mozga. donji ili na dnu. bazalni – pogled odozdo. sagitalni presek – presek mozga uzdužno.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. gornji ili na vrhu.

FPPS . 2011. 106 .Okt.

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

Okt. mozak gmizavaca. 2011. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. vrlo različite starosti. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. koji kontroliše naše emocije. koji reguliše primitivno ponašanje. a ne prema lokaciji. 112 .McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. • na obodu je novi mozak sisara. MacLean ga je nazvao limbički sistem. vlastitom subjektivnošdu. • oko njega je stari mozak sisara. FPPS . predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. u nama postoje tri mozga. koji su međusobno povezani. koji reguliše naše više intelektualne procese. neokorteks.

• hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • limbički sistem. • hippocampus. • pons – most.Okt. • srednji mozak – mesencephalon.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. 2011. • amygdala. • cyngulate gyrus itd. hemisfere. • telencephalon. • bela masa • diencephalon. • cortex – kora. • prednji ili veliki mozak. • cerebellum – mali mozak. • thalamus. siva masa. FPPS . • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. • medulla oblongata – produžena moždina. 113 .

• Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. 2011.Okt. 114 . • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama.Moždane komore • Ima ih četiri. FPPS . koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. • Prve dve su daleko najvede.

115 . CST služi mehaničkoj zaštiti. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. 2011.Okt. FPPS . smanjivanju težine mozga. Ima je ukupno oko 120-150ml. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater.

tanka i fina ovojnica. bogata krvnim sudovima. Ispod nje je arachnoidea. • Služe za zaštitu CNS-a.Moždane ovojnice . udara. od potresa. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. 116 . Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. FPPS . 2011.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine.Okt. Ispod nje je pia mater. trenja sa • • • • kostima itd.

117 .Okt.Zadnji mozak FPPS . 2011.

• U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu.Okt. FPPS . 2011. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. disanje. probavu. 118 . gutanje.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina.

između ostalog iz dve strane mozga. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. • • • FPPS . Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. a ima i neke parasimpatičke funkcije. 2011. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. 119 .Okt.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. sluhu.

ravnotežu i druge motorne. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. On čini oko 10% mase mozga. 2011. položaj tela u prostoru. Zadužen je za • • • • posturalni tonus.Okt. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. FPPS . 120 . a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). finu mišidnu koordinaciju.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija).

Okt. 121 • • . • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. FPPS . poprečnoprugasta muskulatura svih udova. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. ali gubimo koordinaciju. 2011.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni.

Okt. 122 . • kao i u emocijama. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . • učenju i proceduralnoj memoriji.Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. 2011.

zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. 2011.Okt.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. • Substantia nigra se. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. • Dakle . FPPS . iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. 123 . takođe.

Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. umor. uriniranje i defekaciju. FPPS . 2011.Moždano stablo • Čine ga pons (most). produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. malog mozga. seksualnu aktivnost). ritualistički i paranoidan. 124 • • . prenosi čulne informacije između velikog mozga. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. • Opsesivan.Okt. kompulsivan. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem.

Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. 125 . 2011. hipokampus i amigdale). FPPS .Okt.

Okt. 126 . glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem.Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . 2011.

Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). kao i razne zone neokorteksa međusobno. relejni sistem mozga. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. Učestvuje i u prenosu motornih signala. a nalazi se u centru • • mozga. 2011. zajedno sa retikularnom formacijom. FPPS .Okt. Osim toga. spavanju i svesnosti. u visini očiju i ima dve polutke. Učestvuje u kontroli budnosti. 127 • • • .

• kao deo limbičkog sistema. veličine je zrna pasulja (ili badema).Hypothalamus • Deo je međumozga. bežanja. težak oko četiri grama. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. učestvuje u kontroli napada. 2011. emocija i motiva. 128 . ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema.Okt. • Nalazi se ispod talamusa. seksualne pobude. • 4F FPPS .

FPPS . a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). cirkadijalne ritmove itd. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. krvni pritisak.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. 2011. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. telesnu težinu. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. puls. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. malo i sporo. glad. žeđ.. 129 .Okt. telesnu temperaturu.

u limbički sistem se ubraju i sledede strukture.Okt. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. FPPS . 2011. Osim diencefalona. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. nego funkcionalna. 130 .

simetrično. 131 . u svakoj hemisferi po jedan. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. ali ne prepoznaju nove osobe. Preciznije.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde.Okt. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. šta i kada nam se dogodilo. ma koliko ih često viđali. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. 2011.

• važna uloga u prepoznavanju opasnosti.Okt. 132 . • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. • Nalaze se na vrhu hipokampusa. u svakoj hemisferi. 2011. FPPS . koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). dužine oko 2. u obliku badema.5 cm.Amygdala • grupa jedara. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom.

2011. Kad se snima mozak. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. FPPS . • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. • Primer. 133 . • na primer. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena.Okt.Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje.

koja • • prekriva corpus callosum. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. pa se čak naziva i cingularni korteks. tvrdoglavost. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. tj. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje.Okt. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. nekooperativnost itd. 2011.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. emocije. • Dakle. • donošenje odluka. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. limbički sistem. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. FPPS . izgleda. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. • empatija itd. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. • široki dijapazon autonomnih funkcija. 134 . bes iz koga ne možemo da izađemo.

a u zadnje vreme i u lečenju depresije. 135 . pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. strahu. straha. zavisnosti FPPS . strah..”. smeha.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). u ovom slučaju ka septumu. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. placebo efekta itd. 2011. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. bes. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma.Okt. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. zadovoljstva..

2011.Okt. 136 .Limbički sistem FPPS .

Okt. 2011. 137 . cerebrum ili telencephalon FPPS .Veliki mozak.

osim kore. FPPS . U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore.Okt. 2011.Veliki mozak. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. 138 . prva i druga. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. aksoni i dendriti. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. Sivu masu velikog mozga čini. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom.

139 . a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. Postoje i ipsilateralni putevi. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. pokazuju razlike u funkcionisanju.Okt. iz očiju i ušiju. npr. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. 2011. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. tj.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. FPPS .

Okt. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. 2011. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. sa obe strane talamusa. Povezuju moždano stablo. FPPS . limbički sistem i korteks.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. 140 . • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija.

svest. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm.5 mm. a neuroni čine oko 19% mozga. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. Njena masa čini oko 80% mase mozga. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. • • • prosečno 2. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. jezik. percepciju. ispeglana. 2011. pažnju.5 mm. Čine je tela neurona (zato je siva).Okt. mišljenje. 141 • • .Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. FPPS .

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 2011.Okt. 147 .

• FPPS .Okt. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. ispred motornog korteksa. Naime.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. 148 . dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). Za mnemoničke svrhe. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. 2011. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja.

• Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. ali ne i fizičke karakteristike okoline. odlučivanju. FPPS . 2011. prosuđivanju preferencija i sl. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. 149 .Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. nagađanju. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. levi različito od desnih. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju.Okt. proceni rizika.

njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. Oštedena je i kompleksna motorika. Osim promena u ličnosti.Okt.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. Frontalna lobotomija FPPS . • • • • • 150 . suđenje. 2011.

imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. ne brinu se o sebi. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. gube snagu u nogama. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. FPPS . Na primer.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni.Okt. pažnja im je slaba i kratka.Frontalni korteks . ali je memorija trajno slaba. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. nemaju nagle padove u memoriji. 2011. Slab socijalni uvid. rade nešto samo ako im se naredi. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. perserveriraju. Apatični. 151 . Ponašanje postaje kruto i teško za promenu.

apsces. FPPS . masovno krvarenje u mozgu. 152 .Okt. pomeranja poluge tokom vađenja itd. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. bilo je puno slomljenih koštica. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. g. 2011.Slučaj “Phineas Gage” • 25.

153 . 2011.Okt.Phineas Gage FPPS .

154 . 2011.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .Okt.

odlučan. bez poštovanja prema drugima. 2011. staložen. neozbiljan. kapriciozan. tvrdoglav.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. 155 . Nakon oporavka: naprasan. obziran. pouzdan. vulgaran.Okt.. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . • • • • • efikasan..

Okt. 2011. ali ne može da formuliše FPPS . 156 .Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže. i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti.

157 .Okt.Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. vrlo sličan senzornom FPPS . 2011.

Okt. 158 .Senzorni homunkulus FPPS . 2011.

159 .Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS .Okt. 2011.

čak i vlastito FPPS . pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom. 2011. nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. 160 .Okt.

koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . 2011.Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena. 161 .Okt. dolazi do Wernickeove afazije.

162 .Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. 2011. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS . V3.Okt.

niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. očiju i ušiju. srce i jetra). 163 . • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. FPPS .Okt. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. 2011. Međutim. ali ne mora biti u svim procesima.

164 . a neke desnu šapu. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. 2011. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. FPPS .Okt.

kod velike vedine ljudi. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. FPPS . Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona).Okt. • Što se tiče jezika. 2011. ne ošteduje govor. 165 . • 85%-90% ljudi je desnoruko. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). a produkcija govora je isključivo u levoj. ali besmisleno.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. što znači da im je dominantna leva hemisfera.

kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. nego obrnuto. 166 . mentalne rotacije. 2011. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. pokreta itd. prostornih odnosa. kao retardirana.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. Ona postaje nema i autistična. FPPS . tj. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve.Okt. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. nobelovac Sperry je 1964.

dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. FPPS . • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. 2011. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent.Okt. digao je levu ruku da udari ženu. 167 .Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. ljut na ženu.

Okt. 168 . 2011.Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. FPPS .

a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. 2011.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS .Okt. nacrtade testeru Dakle. 169 . crta jedno. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. ali u stvarnom životu de pomerati oči.

Lateralizacija hemisfera • hemisfere. posebno trodimenzionalnim.Okt. konkretan. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. orijentisan na sadašnjost. • „levi stil“ je verbalno-analitički. FPPS . bolji u vizuelnim manipulacijama. 170 . bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. kad deluju razdvojeno. dok je desni vizuelno-holističan. • „leva ličnost“ je aktivna. a na drugom vizuelno-holistički. 2011. apstraktan i orijentisan na bududnost. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. dok je desna više na zemlji i emocionalna. kontrolisana i emocionalno uzdržana.

2011.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. jedan za drugim. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. a “desni mozak je stvaralački.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. FPPS . • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. serijski. a desna hemisfera to radi paralelno. matematički.: “levi mozak je analitičan. npr. 171 . holistički. pesnički. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. deo po deo. simultano. pa čak i kad sa njima ne raspolaže.Okt. naučnički”.

• bebe se lakše smire kad čuju majčino srce. 2011.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce.Okt. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. pa su ih majke uvek nosile levom rukom. a mač i koplje u desnoj itd. 172 . a desna je služila za bacanje. FPPS .

Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. FPPS . licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. leđima napred. dakle asimetrično. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. vezano za položaj u prostoru. 173 . • Vedina u zadnjem tromesečju. leže glavom nadole. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. u materici. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. 2011.Okt.

• Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). uslovima.Okt. Jill Bolte Taylor FPPS ..Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. 2011. 174 . • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga). • Slučaj dr. moždanog udara) itd. • Prilagođavanja sredini..

Okt. 175 .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS . 2011.

Okt. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 176 . 2011.

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 177 . imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt. 2011.

2011.Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. na standardnim mestima. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. 178 .Okt.

zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. aktivan. pospanost. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. talasi niske amplitude budan/tokom rada. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . 179 . veća amplituda na dominantnoj strani. zaposlen ili anksiozno razmišlja. najbolje frontalno. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih.Okt. simetrična distribucija. 2011. bebe mala deca. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. pozadi kod dece. obe strane.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. 185 . Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. kroz talamus do senzornog korteksa. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr.Okt. • • FPPS . U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. 2011. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca.

bezuslovnih refleksa. • Drugim rečima. 2011. tj. nisu “centralno modulisani”. FPPS . svega 40 ms). • Nevoljni su.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. 186 .Okt. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”.

187 .Okt. levi i desni.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. FPPS . eferentni – od moždine ka telu. aferentni – od tela ka moždini. • Trbušni (ventralni) je motorni. 2011.

188 .Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS .Okt. 2011.

Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. 189 . . skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. FPPS . a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. 2011. tj. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama.Okt. tj. .

pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. Svaka ganglija pobuđuje više organa. 190 . gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. FPPS . sa leve i desne strane kičme. u nekom iznosu.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. 2011. prilično autonoman.Okt.

191 .Okt. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. • Npr. FPPS . 2011. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ.

aktivira se simpatički deo. oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). 2011. 192 • • .Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. bilo kakvog naglog poremedaja.Okt. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS .

Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS . usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 . 2011.Okt.

Endokrini sistem – hormoni .

kao što su suzne.Okt. pljuvačne ili znojne. Po toj podeli. FPPS . odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. 2011. • Postoje i egzokrine žlezde. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. 195 . • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. ambiciju i bes – kolerici. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. luče u krv.

. 2011.Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). FPPS .Okt. . 196 .

ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. • Nervi prenose brzo. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. FPPS . 2011. 197 . sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. a hormonskih dugo. hormoni sporo. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. prijemnici su raštrkani po telu. prijem programa nije vremenski precizan. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju.Okt. • Zna se ko je uputio poziv. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. čuvaju je i luče kad je potrebno. svaki se uključuje u program ako prima te talase.

Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. FPPS . u krv. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. • • • svaka svoj. oni ga uvlače u deliju. 2011.Okt. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. 198 .

Okt. 199 . 2011.FPPS .

Okt. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. 2011. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. FPPS . 200 . kontroliše je hipotalamus.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema.

mlečne žlezde FPPS . . preko kontrole metabolizma belančevina. 2011.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus. indirektno.Okt.

FPPS . primarni stresni hormon u našem telu. aktivira mozak.Hipofiza i stres • stresna situacija. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda.Okt. između ostalog i hipotalamus. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. 202 . preko čula. 2011.

gubitak težine. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. anksioznost. proizvodnju belančevina itd. nadražljivost. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. usporenost. umor. 203 .Okt. a • • preko toga rast i razvoj. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. 2011. glavni hormon je tiroksin. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. FPPS . • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. mišidnu slabost.

2011.Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. 204 . • Moždina i kora luče različite grupe hormona. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). FPPS .Okt. • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex). energiju i reakciju na stres. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje.

205 . reakciju na upale i alergije. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. FPPS . glukokortikoid. krvni pritisak. 2011. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida.Okt. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. najviše rano ujutru. • luči se stalno. jedan od hormona stresa. kada se sprema veštački. • Kortizol. najmanje nodu.

važnih za pripremu tela za odgovor na stres. 206 . • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH). FPPS . a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. • Kortizol izaziva niz promena u telu.Okt.Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. 2011. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije.

a u sklopu reakcije na stres. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. 207 . ali razlike u dejstvu postoje.Okt. Po sastavu. ova dva hormona su vrlo slični. FPPS . noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. adrenalin. 2011. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a.

Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. više nego hormonska. motivaciju.Okt. nagon. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. ali nema psihoaktivni efekat. pobudu. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. 208 • . • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. budnost. emocije. • Međutim. kao neurotransmitera. FPPS . 2011. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. povedavajudi krvni pritisak i puls.

Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi.. 209 ..) Estrogene (estradiol..) i progestine (progesteron. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron. FPPS . glad. a s time i poletnost...) Utiču na razvoj i ponašanje.. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike.Okt.. 2011....

. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. . • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet.Okt. endokrini i imunološki sistem su povezani. 2011. FPPS . • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. 210 . ES i IS • Nervni. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. a pozitivne ga jačaju. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone.NS.

Evolucione i genetske osnove .

FPPS .Okt. 2011.Nadmetanje.Pet Darvinovih principa evolucije 1. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3.Nasleđivanje. 212 . Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. hrane i mesta za život. zato postoji nadmetanje oko parenja. Nema mesta za sve.Varijacija. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti.

Prirodno odabiranje. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. Adaptacija. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . 2011. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli.Okt. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. 213 .Pet Darvinovih principa evolucije 4. Kao rezultat prirodnog odabiranja.

evolucija se obavlja na genima. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. tokom vremena. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. 2011. Uticaji koji su opstali.Evolucija • Evolucija je promena. 214 . FPPS .Okt. tj.

Okt. • pa i da mislimo na određeni način. FPPS . odnosno da se: • ponašamo. 2011. • osedamo.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. a geni čine “našu ljudsku prirodu”. 215 . • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo.

216 .Okt. FPPS . zračenje. virusi). • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. hemijski agensi.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. 2011. a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd.

FPPS . One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. 217 .Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. 2011.Okt.

2011. 218 . prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. • Nasleđe je “istorijsko”. FPPS . Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”.Okt.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. • genetski. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka.

važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. 2011. rođenje magarca je reproduktivni uspeh. • Ipak. • Kad se radi o mužjacima. odnosno broj ženki sa kojima se pari. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . 219 . Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije.Okt.

Okt. FPPS . ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. • Selekcija srodnika . nego i drugi srodnici. Time ugrožavaju svoj život.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. 2011. 220 .jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. Mi pomažemo najbližima. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. • inkluzivna podobnost . a ne samo dece.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. čak i ako jedinka roditelj živi krade.

znoj. Sluz. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . • Srpasta anemija. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste.Okt. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. 221 . Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. Eritrociti imaju srpast oblik. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. 2011. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima.

2011. isto kao i nivoom serotonina. frustracijom. 222 . agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr.Okt. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . • Međutim. statusom u grupi koji jedinka ima.

223 • • . u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . što znači da imaju vedu uspešnost parenja.Okt.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. 2011. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti.

FPPS . • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. Pojam „podobnosti“. recimo.Okt. 224 . zašto iskazujemo emocije itd. zašto su ljudi agresivni. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. obično izaziva konfuziju kod ljudi. 2011. to je postavljanje hipoteza.

ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS .Okt. a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro). 225 . 2011. ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro).Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini.

Okt. empatija. 2011. 226 . • Npr. sagledati podatke sa svih strana FPPS . šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. moda. ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. porodica. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam.

• Nukleotidi su slova genetske azbuke. • genetska azbuka počiva na bazama.Okt. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P). guanin i citozin (ATGC). što znači da genetska azbuka ima 4 slova. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. FPPS .Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. 227 . timin. 2011. • Baze su vezane za molekule S (šedera).

a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. FPPS . Ljestve su spiralno uvijene u desno. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. a prečage čine parovi baza.Okt. 228 . • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). 2011.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P.

2011.Dvostruka spirala i nukleotid FPPS .Okt. 229 .

230 .8 m.6 nm (10-9).DNK • “Ljestve” su široke 2. ali najvedi hromozom. Zato ukupna dužina DNK čoveka. prvi.2 do 2. iznosi oko 1. 2011. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . iz svih hromozoma.Okt.3 nm. Nukleotidi • • su dugački 0. ima 220 miliona parova baza.

održavanju DNK i vedinom nepoznatu. namenjenu replikaciji pri deobi delija. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. Mnogi geni različitih živih bida su isti. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. U čoveka. 231 . FPPS . samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine.Okt.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. sastavljen od niza nukleotida. 2011. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu.

Okt. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. • Ali ne svi. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. • ipak. nasleđivanjem. 232 . osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. FPPS . 2011.

pa je odgovor tri slova. a kodoni kao reči tog jezika. FPPS . • • • • • nukleotidi kao slova. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova.Okt. bilo je sve jasno. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. 2011.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. Dakle. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. plus tzv. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. 233 . start i stop reči-kodoni. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu.

• “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. 2011. • Međutim.Okt. FPPS . samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. 234 . dakle i gene.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome.

odnosno sekvence nukleotida.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida.000 gena. 235 .000 koliko se očekivalo. FPPS . znatno manje od 100. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. • Određene su “reči” njegove azbuke.Okt. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. 2011. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi.

Okt. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. • Genotip stičemo rođenjem. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. može se redi sledede. • Fenotip je skup osobina jedne individue.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. FPPS . • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. • Genotip se vidi samo iz DNK. 236 . 2011. recimo zbog interakcije gena. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa.

Međutim. recimo pigmenta za boju kose). FPPS . Na primer.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). ali ne i od razlika u transmiterima. Gen može imati više varijanti.Okt. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. 2011. formi ili alela. put od proteina do ponašanja je vrlo dug. 237 .

Sve u svemu. koji je to gen. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. onda ved možemo poverovati u taj članak. nego zajedno sa drugim sistemima.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. Zatim. daleko je od gena do ponašanja. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. 238 • • . dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. 2011. a kod osoba koje nisu. nego samo da postoji korelacija. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. FPPS . recimo serotoninergičkim. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. preuzimanje previše rizika itd. lakoda da se plane. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin.Okt.

čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji.Okt. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. osobina de se ispoljiti. Ako su obe kopije gena recesivne. 239 .Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. 2011. FPPS . Ako su obe kopije gena dominantne. osobina de se ispoljiti.

2011. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja.Okt. gen za crne oči je dominantan. a za plave recesivan.Dominantni i recesivni efekt • Npr.. 240 . • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. FPPS .

• Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. godine.Okt. FPPS . Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. 2011. potrebna su oba roditelja). govor i memoriju. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. 241 .

2011. makar i recesivni. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. paru. kod muškaraca.Okt.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. 242 . bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS .

2011. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. Kako je to sprovedeno? FPPS . oni moraju biti tako građeni. Dakle.Okt. Da bi organizmi bili adaptabilni.Nasleđe-sredina. konstruiše • • • genom. suština živog sveta je adaptabilnost. 243 • . na osnovu fenotipa. priroda-odgoj • Evolucijom se. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle.

koji je obično protein.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. 244 . a ponekad i RNK. FPPS . • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda.Okt. 2011.

• U ove uslove spadaju i sredinski uticaji.Okt. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). 245 . FPPS .Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. 2011.

Epigenom se nalazi izvan genoma.Okt.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. 2011. koji geni de se iskazati u fenotipu. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. Ključni adut epigenetike je epigenom. tj. a koji ne. 246 . dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. FPPS . a koje nisu proistekle iz promene DNK.

izloženost toksinima i stres. • za DNK važi centralna dogma. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. koji • čine drugi genetski sloj. 2011.Okt. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. • Na osnovu epigenoma se. ali za epigenom ne. u zavisnosti od životnog iskustva. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. fizička aktivnost. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). 247 . a druge da aktiviraju tokom života. a druge ostavlja aktivnim.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. verovatno. FPPS . tako što neke gene prigušuje. matične delije diferenciraju u ciljne delije.

koje modifikuje naš epigenom. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. možemo preneti na naše dete. FPPS . previše jela ili stres. mnogo pre nego što su začeta. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. ali su neke u stanju da prežive. mogu da osude našu decu na skradeni život.Epigenetika • epigenom se reprogramira. 248 . Tako nestaje vedina oznaka. 2011. • Pušenje.Okt. neko životno iskustvo. resetuje. posebno ako nam se dogode rano u životu. Zahvaljujudi njima.

Okt. nasleđivanja psihičkih karakteristika. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. 2011. zbog koga mogu da imaju različite osobine.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. koji imaju isti genom. 249 . ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom.

a drugi su otporni.Okt. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. a u drugima ne. a kod tredih je šarolik FPPS . a ne i kod drugih. kod drugih nije.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. Npr. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. Tokom razvoja. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. 250 • • . 2011.

Interakcija gena i sredine • Npr.Okt. pošto su G i E u interakciji. 251 . što pretpostavlja aditivnost. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. oni moraju biti nezavisni. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. Da bi neki činioci bili aditivni. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . 2011.

ona se nasleđuje poligenski. Međutim. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. 2011. • Slično važi za shizofreniju. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. • Dijabetes. drugi ima svega 50% šanse da oboli. odnosno kvantitativno. ako jedan MZ blizanac oboli. ima poznatu genetsku osnovu. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. FPPS . recimo.Okt. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. 252 . • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. Međutim.

Okt. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. ali su oni prigušeni. Jedan gen može da prigušuje druge. kokoš ima gene za zube. 253 • • • . Vedina naših osobina je poligenska. FPPS . • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. • Na primer.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. 2011. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd.

FPPS . roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. našim genotipom. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. drugova. posla itd. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. Izbor bračnog partnera. jednim delom.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu.. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. sve to je uslovljeno. U celini. 2011. 254 .Okt.

takođe. FPPS .Okt. nego genotipa. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. ili je prilagođava sebi. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. • roditelji. 2011. prema sebi. 255 . a ne samo da im prenose gene. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. mogu da stvaraju sredinu za decu. a ljudi mogu i da je menjaju.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja.

Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). sredine i ponašanja. 2011. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum).Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some.Okt. FPPS . Npr. ali u kompleksnoj interakciji. ali je interaktivnost genetski programirana. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. 256 .

Okt. 257 . bihejvioralna neuronauka. 2011. komparativna biologija i sl.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. molekularna genetika. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . bihejvioralna genetika.

odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini.Okt. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS .Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. 2011. 258 .

pol • Npr. 2011.47 FPPS .60 • Brada/sestre = 0. 259 .Okt. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0. npr.

2011.Okt.FPPS . 260 .

FPPS . 2011.Okt. 261 .

60 0.Okt.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.36 0.80 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.31 0. . 2011.70 0.45 262 FPPS .28 0.40 0.25 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.25 0.

može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS . 263 .Okt.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. 2011.

264 .Okt.-KRAJ – FPPS . 2011.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful