Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

FPPS . 7 .Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije.Okt. 2011.

niti smo ih sami stvorili FPPS . 2011. Kao i ostali. 8 . U njima nismo napredovali.Okt. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. imamo imunološki sistem.

komponovali ili svirali. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. 9 • • . kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. pisali. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. 2011. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim.Okt. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje.Nervni sistem • Ipak. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. FPPS . Sve se uklopilo – misli i osedanja.

.Okt.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS .Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija. 10 . 2011.. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. vezivno tkivo. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj.

koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi.Okt. tanji od svetlosti. na hemijski način Međutim. 11 • . problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . 2011.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona.

• informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. metabolički i funkcionalno. • neuroni imaju telo. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson).Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. 12 . FPPS .Okt. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. 2011. koje su nezavisne strukturno.

13 .Okt. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS . 2011.Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu.

14 .Okt. 2011.Građa tipičnog neurona FPPS .

zato “siva masa” FPPS . neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini.Okt. i druge • Za razliku od drugih delija. • Mitohondrije u kojima se pravi energija. 15 . 2011.

Okt. a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS .Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. 2011. 16 .

Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. 2011.Okt. 17 . trnova. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS .

na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. 18 . 2011. završetak u obliku dugmeta FPPS .Okt.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.

koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . 2011. 19 .Akson • Akson je “izlazna zona” neurona.Okt. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. na koju se prenosi impuls iz aksona. može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse.

tanki i spori (5m/s) • MS. 20 . provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. dugi i vrlo brzi. 2011.Okt. bolesti ga ošteduju – npr.

Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. 21 . FPPS . mišidima. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. bipolarni. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. endokrinim žlezdama. imenu osobe koja ih je prva uočila itd. 2011. u čulima.Okt. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni.

odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. 22 . CNS-u. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . Obično su u čulima. obično od senzornog ka motornom neuronu. Obično su u CNS-u. 2011. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama.Okt.

Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. uvu.Tipovi neurona 1. a ima ih u oku. 23 . Multipolarni neuroni. Retki su i služe kao interneuroni. uzimaju se kao standardan tip neurona. 3. Vrlo su brojni. 2011. nosu. FPPS . Služe kao motorni i interneuroni.Okt. 2. a s druge aksonsku (otpremnu). Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju.

24 . piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . ali i iz posebnog produžetka tela. vršnog dendrita.Okt.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. 2011.

2011.Okt. 25 .Piramidalni neuron FPPS .

Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS . 26 . 2011.Okt.

2011.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS .Okt. 27 .

Okt. 28 .Razni oblici neurona FPPS . 2011.

diversifikacija i organizacija FPPS . oblik akcionog potencijala. – variraju od neurona do neurona . neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. . osetljivost na neurotransmitere itd. U tom pogledu.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. 2011. . propusnost sinapsi. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. 29 .Okt.

2011.Okt.5 m FPPS . a senzorni do 1. 30 .Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.

Prenos signala .

2011.Okt. 32 . delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja.

Okt. FPPS . 2011.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. u protoplazmi. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. 33 . • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). • U unutrašnjosti neurona. negativno naelektrisanih molekula proteina. glukoze i sl. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih.

što znači da je neuron iznutra negativan FPPS .Okt. 2011. 34 . protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV.Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama.

Okt. 2011. 35 . K+ kanali ili kapije. postoje • pasivni natrijumovi. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe.

napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . 36 .Okt. tj. 2011.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje.

• Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. 2011. oko +40mV. FPPS . tj. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma.Okt.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. 37 . ona postane propustljiva za jone Na+. a ova faza se naziva depolarizacija. • Joni Na+ pohrle u akson.

Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. a kanali K se otvaraju. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. FPPS . • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja.Okt. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. 38 . • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. 2011. ali na jaču draž.

39 .Okt.Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS . 2011.

• Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle. FPPS .Okt.Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. 40 . 2011.

Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina.Okt. • • • • Lokalni anestetik novokain. 2011. ne gubedi intenzitet. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. tzv. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. tj. koji koriste zubari. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. Ceo proces se ponavlja. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. prekidi u mijelinskom omotaču. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. kao iskra. FPPS . 41 .

com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.ac. 42 .Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.youtube.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.html FPPS .Okt.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.mcgraw- hill.bris. 2011.

Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1. između ove dve. sinaptički prorez/pukotina.000 sinapsi. 2011. ali najčešde ih imaju 5-10. postsinaptička membrana sa receptorima 3. 43 . presinaptički deo – aksonska kvržica 2.Okt. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS .

sporije su (imaju kašnjenje od 0. 2011. 44 .Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. FPPS .5 ms). jednostavne i brze (npr. ali se danas zna da nisu ni toliko retke. šire su (oko 20nm). imaju kompleksan način prenošenja. jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm).Okt. Ima ih manje od hemijskih. ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem).

Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.000x FPPS .Okt. 45 . 2011.

Okt. 2011. mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera.Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. 46 . ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .

Okt. 47 . što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. receptor se “otvori” za prolaz jona.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. FPPS . • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. 2011. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron.

48 . 2011. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. FPPS .Okt. Dakle.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK.

presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.000x 49 .Okt. ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS . 2011.

Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski.Okt. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. 50 • • • • • . a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. nego su to njihovi receptori. a za GABA inhibicijski. obično na više njih. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini).Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. Ipak. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. FPPS . 2011. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. što dovodi do depolarizacije membrane.

FPPS .Okt. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. 2011. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. 51 . • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal.

Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. podložan uslovima i što je posebno zanimljivo.Okt. 2011. 52 . podložan iskustvu FPPS . nego kontrolisan iz više izvora.

meskalin i psilosibin. na primer. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). • Poznati su brojni agonisti. neurotransmiter. od kojih je samo jedan prirodan.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. 53 . za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. 2011. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. za dopamin. FPPS .Okt.

tj. • Na primer. hlorpromazin i drugi). koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. Dok je antagonist vezan za receptor. Međutim. nego • blokira pristup drugim agonistima.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. neurotransmiterima. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. Antagonist acetilholina je atropin. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. razni agonisti i antagonisti su. istovremno. droge). Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. pa i poznati afrodizijak johimbin. 2011. ali ga ne otvara. 54 . Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. sa malim molekulama.Okt. FPPS .

Okt. 2011.Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS . 55 .

sumanasinc. 56 . 2011.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.mcgrawhill.Okt.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.h tml FPPS .html • http://www.

a povezani su FPPS .Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. molekularne. u kakvoj su interakciji sa lekovima. širenja. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. aktivnostima. 57 . raspoloženjima. 2011. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. hranom...Okt.

. . Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini.. . . 2011. Glutamat Histamin.Okt.Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. FPPS . 58 . . inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin.

pa je glutamat najprisutniji transmiter. • Deluje i kao neuromodulator. FPPS . glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. • Dejstvo mu je brzo. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. ako ga ima previše.Okt. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. pogoduje epilepsiji. • Ako ga ima premalo. • Luče ga piramidalne delije. 2011. 59 . pogoduje Alchajmerovoj bolesti. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama.

Sintetiše se iz glutamata. interakcije i protivrečna dejstva. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. i uzrokuje mišidne konvulzije. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama.Okt.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. Dobro proučena. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. 2011. FPPS . epilepsije. Ima mnoge uloge. smanjujudi anksioznost. 60 .

Okt. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. FPPS . 2011. 61 • • . U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. posebno u • • somatskom NS. Nađen je u hipokampusu.

• kurara. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. 2011. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. 62 . FPPS .Okt. otrov južnoameričkih indijanaca. kao i u autonomnom NS. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete).Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi.

Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. 2011. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. • Oni deluju komplementarno. FPPS .Okt. 63 . • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. ali i antagonistički. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin.

64 . Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. a suprotne su funkcijama dopamina.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. 2011. Pojačava budnost i spremnost. FPPS .Okt. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti.

aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. • Osim kod životinja.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. pod imenom raphe nuclei. FPPS . nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. 65 . najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. 2011.Okt. • postoji u telu i kao hormon. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. gde učestvuje u peristaltici. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. • sintetiše se iz triptofana.

2011.Okt. Utiče na pobudu/spavanje.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. FPPS . 66 . seksualnu funkciju i drugo. osetljivost za bol. bez njega se ne osedamo dobro. a triptofana ima u proteinskoj hrani. • potreban je pravilan odnos triptofana. apetit. raspoloženje. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. fenilalanina i leucina. koji postoji u urmama.

alkoholizmom. • Antidepresivi. impulsivnošdu. amfetamini.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. sirup protiv kašlja. tako da on ostaje duže u sinapsama.Okt. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. 67 . samoubistvom. kokain. 2011. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. • droga LSD imitira serotonin.

nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. napadi panike. poremedaji apetita. • uzimanje triptofana. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). bulimija.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana.Okt. gojaznost. bipolarni poremedaj. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. alkoholizam. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. • energična telesna aktivnost. 2011. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. PMS. 68 . Nesanica. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . anksiznost.

• Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. 2011.Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije.Okt. u smislu da je ono kod žena slabije. 69 . FPPS .

70 . 2011.Okt. noradrenalina i serotonina FPPS .Strukturne formule dopamina.

Okt. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. kiseonika i vodonika. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . 71 . dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. azota. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. 2011. samo u jednoj hidroksilnoj grupi.Strukturne formule dopamina.

Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. 2011. tenzija. 72 . iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. strepnja.Okt.

Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. bolest fenilketonuria). 2011. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. takođe jedna od aminokiselina.Okt. FPPS . Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. služi za proizvodnju tirozina. 73 . • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema.

mleko.Okt. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. kao i neki orasi i semenke. kada su u istoj hemisferi. Dopamin postoji i kao hormon. jaja. a luči ga hipotalamus.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. FPPS . 74 . 2011. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. neki proizvodi soje.

kao što je haloperidol. Antagonisti dopamina. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. 2011. 75 .Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. FPPS . na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje.Okt. • • • serotonina i noradrenalina.

• To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. 2011. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. na prvom mestu nucleus accumbens.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. • corpus striatum. 76 .Okt. FPPS . • limbički sistem.

Okt. 77 .Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS . 2011.

78 . a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom. a vodedi je za radnu memoriju FPPS .Okt.Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. 2011.

Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. Desna hemisfera je. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. 2011.Okt. • On snažno usmerava ka cilju. posebno za telesna čula. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. vezana za čula. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. naprotiv. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. 79 .

Okt. 80 . 2011. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. motivaciju. • Osedanje za ljude. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS . socijalni odnosi. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja).

• dopaminergički sistem stvara prijatnost. 2011. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. vradamo se „po još“ FPPS . dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj.Okt. 81 .

ali nije neophodan da bi se naučilo. FPPS . 82 . On potkrepljuje. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu).Okt. Takođe. 2011. ali stvaranje navike se obavlja negde drugde.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja.

Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. FPPS . • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. pažnje i rešavanja problema. manijom. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. Huntingtonovom bolešdu. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. shizofrenijom. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. autizmom. 83 .Okt. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. 2011.

84 . koristedi spoljne agense kao što je droga. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. Nakon više uzimanja. u jednom trenutku. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. FPPS . Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu.Okt.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. 2011.

FPPS . do nekoliko minuta. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone.Neuromodulatori. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. 2011. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. 85 . • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone.Okt. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji.

prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. a • čim se to desi. FPPS . 2011. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. • Dakle. 86 . receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi.Okt. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. prostorno ili vremenski. Kada se ključ i brava poklope.

U oba slučaja. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. 87 • • • • • • • .Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. ili može primiti signal od više neurona. a sinapsa je spremna za slededi impuls. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez.Okt. preko više mesta (sinapsi). U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. Na+ za ekscitaciju. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. ili Cl. FPPS . okida se akcioni potencijal u aksonu B. 2011. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. npr. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. one izazovu lučenje neurotransmitera.za inhibiciju.

2011. 88 . adaptacija čula).Okt.Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. posebno u sinapsama. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. nervnim centrima. ali to nije zbog zamora FPPS .

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

želatinozna masa. FPPS . Hrani se (i hladi) krvlju. • • sastavljena vedinom od masti. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). a u tome verovatno ima ulogu i likvor. 2011.Mozak .Okt. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. • oko 20% krvi. • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica.4 kg.encephalon • meka. 94 . brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). ružičasta. teška oko 1.

95 . mrtve delije i druge nepoželjne objekte.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. razgrađujudi bakterije. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. 2011.Okt. ako nedostaje neki neurotransmiter. S druge strane. FPPS .Mozak . velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama.

FPPS . kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). 2011. npr. Neurona izvan mozga ima znatno manje.Okt. 96 . nekoliko milijardi. od toga oko milijarde u kičmenoj moždini.

koji deluje na hipofizu. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS .Mozak . koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa.Okt. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava.encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. 97 . 2011.

slon = 0.53.... 2011.Okt. pa šimpanza = 0.Veličina mozga .71 slededi je delpfin = 0.26. • FPPS . 98 .19..komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela.. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0..06. mali glodari 0.

Okt. 99 . 2011.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .

počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. 2011. 100 . a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma.Razvoj mozga • Iz ektoderma. srednji i prednji mozak.Okt. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . 3-4 nedelje od začeda.

jasno povezani. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. U njima jedinka mora da doživi čulna. 101 • • . precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. FPPS .Razvoj mozga • Nakon što migriraju. emocionalna i druga iskustva. 2011. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. motorna.Okt. da bi se pravilno razvila.

godine. povedanja broja puteva. Otprilike. na dva mesta u mozgu. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). brzo raste prvih • • • • pet godina..Okt. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. najveda je u dobi 18-30 g. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). svake sekunde umre 5 neurona.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. FPPS . Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. Nakon 20. do kraja života. 2011. mijelinizacije.5kg pri rođenju. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. povedanja broja glijalnih delija itd. 102 . a kasnije opada.

. razvojna i evoluciona. 103 . funkcionalna. • sive strukture velikog mozga: talamus. • kora (cortex) velikog mozga.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. bazalne ganglije itd. s obzirom na građu itd. 2011. • sive (i crne) strukture moždanog stabla.Okt. • bela masa – mijelinizirani aksoni. FPPS . hipotalamus. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona.

• metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • mesencephalon – srednji mozak. • telencephalon – moždane hemisfere.Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. FPPS . • moždani korteks. 2011. 104 . • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). • bela masa. • bazalne ganglije.Okt. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata).

gornji ili na vrhu.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. medijalni – smešten u sredini. donji ili na dnu. vertikalno. na bazu mozga. lateralni – smešten na strani. bočno. ventralni – prema dole. vertikalno. 2011. 105 . koronalni presek – presek mozga poprečno. bazalni – pogled odozdo.Okt. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. FPPS .

FPPS . 2011.Okt. 106 .

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

neokorteks. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. MacLean ga je nazvao limbički sistem. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. koji reguliše naše više intelektualne procese. 2011. • oko njega je stari mozak sisara. u nama postoje tri mozga. 112 . vrlo različite starosti. koji reguliše primitivno ponašanje. FPPS . predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. mozak gmizavaca. koji kontroliše naše emocije. koji su međusobno povezani. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. a ne prema lokaciji.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990.Okt. • na obodu je novi mozak sisara. vlastitom subjektivnošdu. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika.

Okt. • medulla oblongata – produžena moždina. • amygdala. siva masa. • prednji ili veliki mozak. FPPS . • cortex – kora. • thalamus. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • cerebellum – mali mozak. • limbički sistem. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • bela masa • diencephalon. • srednji mozak – mesencephalon. • telencephalon. hemisfere. • cyngulate gyrus itd. 113 . • hippocampus. • pons – most. 2011.

koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga.Moždane komore • Ima ih četiri. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. 2011. 114 . simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. FPPS .Okt. • Prve dve su daleko najvede.

izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. CST služi mehaničkoj zaštiti.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. 115 . 2011.Okt. Ima je ukupno oko 120-150ml. FPPS . smanjivanju težine mozga.

tanka i fina ovojnica. trenja sa • • • • kostima itd. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta.Moždane ovojnice .Okt. bogata krvnim sudovima. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. udara. Ispod nje je arachnoidea. 116 . 2011. • Služe za zaštitu CNS-a. FPPS . od potresa.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. Ispod nje je pia mater.

Okt.Zadnji mozak FPPS . 2011. 117 .

FPPS . 2011. probavu.Okt. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. 118 . disanje.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. gutanje. • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu.

sluhu. • • • FPPS .Okt.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. 119 . Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. 2011. a ima i neke parasimpatičke funkcije. između ostalog iz dve strane mozga. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga.

položaj tela u prostoru. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%).Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). finu mišidnu koordinaciju. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. 120 . ravnotežu i druge motorne.Okt. 2011. FPPS . Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. On čini oko 10% mase mozga. Zadužen je za • • • • posturalni tonus.

121 • • . ali gubimo koordinaciju. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. FPPS . • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. poprečnoprugasta muskulatura svih udova.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni.Okt. 2011.

• kao i u emocijama. 122 . 2011.Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju.Okt. • učenju i proceduralnoj memoriji. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS .

Okt. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. • Dakle . 2011. • Substantia nigra se. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. 123 . takođe. FPPS . ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum.

2011. uriniranje i defekaciju. ritualistički i paranoidan. seksualnu aktivnost). • Opsesivan. umor. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. kompulsivan. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje.Okt. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. prenosi čulne informacije između velikog mozga. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. 124 • • . malog mozga.Moždano stablo • Čine ga pons (most). FPPS .

Okt. hipokampus i amigdale). FPPS . 125 .Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. 2011.

2011. glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem.Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. 126 .Okt. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS .

Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. Osim toga. Učestvuje i u prenosu motornih signala. 2011. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. relejni sistem mozga. kao i razne zone neokorteksa međusobno. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa).Okt. u visini očiju i ima dve polutke. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. zajedno sa retikularnom formacijom. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. FPPS . a nalazi se u centru • • mozga. 127 • • • . spavanju i svesnosti. Učestvuje u kontroli budnosti.

• Nalazi se ispod talamusa. • kao deo limbičkog sistema. 2011.Hypothalamus • Deo je međumozga. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. učestvuje u kontroli napada. emocija i motiva. seksualne pobude. težak oko četiri grama. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. veličine je zrna pasulja (ili badema).Okt. • 4F FPPS . bežanja. 128 .

2011. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). telesnu težinu. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. puls. cirkadijalne ritmove itd.Okt.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. 129 . žeđ. FPPS . a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. telesnu temperaturu. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. malo i sporo. glad.. krvni pritisak. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško.

Okt. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. 130 . što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. FPPS . nego funkcionalna. Osim diencefalona. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. 2011.

Okt. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. 2011. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. 131 . simetrično. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. šta i kada nam se dogodilo. u svakoj hemisferi po jedan. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. ali ne prepoznaju nove osobe. Preciznije. ma koliko ih često viđali.

Okt. u svakoj hemisferi. • Nalaze se na vrhu hipokampusa. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti.Amygdala • grupa jedara.5 cm. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. u obliku badema. dužine oko 2. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). 2011. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. FPPS . • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. 132 . koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj).

vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena.Okt.Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. 2011. 133 . To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. FPPS . a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. Kad se snima mozak. • na primer. • Primer.

tvrdoglavost. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. 134 . izgleda. • Dakle. tj. • empatija itd.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga.Okt. • donošenje odluka. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. emocije. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. koja • • prekriva corpus callosum. pa se čak naziva i cingularni korteks. limbički sistem. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. bes iz koga ne možemo da izađemo. 2011. • široki dijapazon autonomnih funkcija. FPPS . nekooperativnost itd. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte.

zavisnosti FPPS . a u zadnje vreme i u lečenju depresije. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. strahu.”. zadovoljstva..Okt.. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. smeha. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. strah. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. bes. placebo efekta itd. u ovom slučaju ka septumu. 135 . • „accumbens“ označava “naginjanje ka.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. straha. 2011.

Limbički sistem FPPS . 136 .Okt. 2011.

cerebrum ili telencephalon FPPS . 137 . 2011.Veliki mozak.Okt.

U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. Sivu masu velikog mozga čini.Okt. prva i druga. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. FPPS . 2011. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. osim kore.Veliki mozak. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. aksoni i dendriti. 138 .

2011. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake.Okt. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. tj. 139 . • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. pokazuju razlike u funkcionisanju. npr. iz očiju i ušiju.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. Postoje i ipsilateralni putevi. FPPS .

Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. sa obe strane talamusa. limbički sistem i korteks.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. 2011. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. 140 .Okt. Povezuju moždano stablo. FPPS .

Okt. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. 141 • • . pažnju. percepciju. 2011. jezik. Čine je tela neurona (zato je siva). a neuroni čine oko 19% mozga. mišljenje. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. FPPS .5 mm. Njena masa čini oko 80% mase mozga. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. • • • prosečno 2.5 mm. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. ispeglana. svest.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Okt. 147 .Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 2011.

• FPPS . dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). 2011. Naime. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. ispred motornog korteksa. oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. 148 . Za mnemoničke svrhe.Okt. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja.

2011. levi različito od desnih. proceni rizika. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja.Okt. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. prosuđivanju preferencija i sl. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. nagađanju. 149 .Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. odlučivanju. FPPS . Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. ali ne i fizičke karakteristike okoline.

Okt. • • • • • 150 . suđenje.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. Frontalna lobotomija FPPS . Oštedena je i kompleksna motorika. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. Osim promena u ličnosti. 2011.

konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. 2011. Slab socijalni uvid. FPPS . gube snagu u nogama.Okt. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. perserveriraju. nemaju nagle padove u memoriji. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. 151 . pažnja im je slaba i kratka. ali je memorija trajno slaba. Apatični. ne brinu se o sebi. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive.Frontalni korteks . imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. Na primer. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. rade nešto samo ako im se naredi. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive.

152 . 2011. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. FPPS .Slučaj “Phineas Gage” • 25. apsces. g. masovno krvarenje u mozgu. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. bilo je puno slomljenih koštica.Okt. pomeranja poluge tokom vađenja itd.

153 .Okt. 2011.Phineas Gage FPPS .

2011.Okt. 154 .Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .

tvrdoglav. kapriciozan.. 2011.. staložen. vulgaran. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . odlučan. pouzdan. neozbiljan.Okt. Nakon oporavka: naprasan. obziran.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. bez poštovanja prema drugima. • • • • • efikasan. 155 .

i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti.Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere.Okt. 156 . 2011. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže. ali ne može da formuliše FPPS .

Okt. vrlo sličan senzornom FPPS . 157 .Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. 2011.

2011.Okt.Senzorni homunkulus FPPS . 158 .

Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS .Okt. 2011. 159 .

pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom. 2011.Okt. 160 . čak i vlastito FPPS . nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje.

Okt. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . dolazi do Wernickeove afazije. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena. 2011.Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. 161 .

V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS .Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2.Okt. V3. 2011. 162 .

163 . jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. srce i jetra). FPPS . Međutim. očiju i ušiju.Okt. ali ne mora biti u svim procesima. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. 2011.

nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. a neke desnu šapu. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. 164 . FPPS .Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja.Okt. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. 2011. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka.

2011. • Što se tiče jezika. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). FPPS . imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. • 85%-90% ljudi je desnoruko. što znači da im je dominantna leva hemisfera. a produkcija govora je isključivo u levoj. ali besmisleno. kod velike vedine ljudi.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. 165 . • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore.Okt. ne ošteduje govor.

nego obrnuto. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. tj. mentalne rotacije. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. FPPS . Ona postaje nema i autistična.Okt. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. prostornih odnosa. nobelovac Sperry je 1964.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. 2011. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. 166 . pokreta itd. kao retardirana.

digao je levu ruku da udari ženu.Okt. ljut na ženu. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. 167 . 2011. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. FPPS .Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi.

2011. 168 . levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. FPPS .Okt.Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim.

Okt. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. crta jedno. 169 .Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. ali u stvarnom životu de pomerati oči. 2011. nacrtade testeru Dakle. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom.

bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. kontrolisana i emocionalno uzdržana. orijentisan na sadašnjost.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. dok je desni vizuelno-holističan. • „levi stil“ je verbalno-analitički. kad deluju razdvojeno. posebno trodimenzionalnim. a na drugom vizuelno-holistički. FPPS . • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. 2011. apstraktan i orijentisan na bududnost.Okt. bolji u vizuelnim manipulacijama. dok je desna više na zemlji i emocionalna. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. • „leva ličnost“ je aktivna. konkretan. 170 .

• ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. 171 . jedan za drugim. npr. holistički. simultano. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas.: “levi mozak je analitičan. matematički. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. serijski. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. pesnički.Okt. FPPS . naučnički”. deo po deo. a desna hemisfera to radi paralelno.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. a “desni mozak je stvaralački.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. 2011.

što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. a desna je služila za bacanje. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. 172 . pa su ih majke uvek nosile levom rukom. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce.Okt.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. a mač i koplje u desnoj itd. 2011. FPPS .

a slobodno se razvija u levoj hemisferi. 2011.Okt. 173 . u materici. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. FPPS . leže glavom nadole. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. • Vedina u zadnjem tromesečju. dakle asimetrično. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. vezano za položaj u prostoru. leđima napred. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj.

iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. Jill Bolte Taylor FPPS .Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga).. 2011. 174 . • Slučaj dr. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). uslovima.. • Prilagođavanja sredini. moždanog udara) itd.Okt.

• ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. 2011.Okt. 175 .

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 176 .Okt. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 2011.

imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.Okt. 177 . 2011.

Okt. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. 178 . budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . 2011. na standardnim mestima.Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu.

obe strane. 179 . bebe mala deca. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS .Okt. zaposlen ili anksiozno razmišlja. aktivan. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. simetrična distribucija. 2011.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. pozadi kod dece. pospanost. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. talasi niske amplitude budan/tokom rada. veća amplituda na dominantnoj strani. najbolje frontalno.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. • • FPPS . Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora.Okt.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. kroz talamus do senzornog korteksa. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. 2011. 185 . U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima.

ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. • Nevoljni su. FPPS . 186 . nisu “centralno modulisani”. 2011. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. • Drugim rečima. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. svega 40 ms).Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. bezuslovnih refleksa. tj.Okt.

2011. • Trbušni (ventralni) je motorni. aferentni – od tela ka moždini. 187 .Okt. FPPS . levi i desni.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. eferentni – od moždine ka telu.

Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS . 188 . 2011.Okt.

skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. . 2011. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. tj.Okt. 189 .Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. . FPPS . tj.

2011. FPPS .Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. 190 . sa leve i desne strane kičme. u nekom iznosu. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. prilično autonoman.Okt. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. Svaka ganglija pobuđuje više organa.

• Npr. FPPS . 2011. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu.Okt. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. 191 . • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema.

Okt. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . 192 • • . bilo kakvog naglog poremedaja.Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. 2011. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. aktivira se simpatički deo.

Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS .Okt. usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 . 2011.

Endokrini sistem – hormoni .

• žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. ambiciju i bes – kolerici. luče u krv. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. • Postoje i egzokrine žlezde. Po toj podeli. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici.Okt.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. 195 . 2011. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. kao što su suzne. pljuvačne ili znojne. FPPS . prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici.

196 . 2011. .Okt. .Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). FPPS .

prijemnici su raštrkani po telu. 197 . čuvaju je i luče kad je potrebno. FPPS .Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. prijem programa nije vremenski precizan.Okt. hormoni sporo. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. a hormonskih dugo. 2011. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. • Zna se ko je uputio poziv. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. svaki se uključuje u program ako prima te talase. • Nervi prenose brzo.

Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon.Okt. FPPS . oni ga uvlače u deliju. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. 198 . Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. u krv. 2011. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. • • • svaka svoj.

2011.FPPS . 199 .Okt.

• utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. kontroliše je hipotalamus. 200 . FPPS . Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd.Okt. 2011.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa.

TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus.Okt. indirektno. 2011. preko kontrole metabolizma belančevina.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. mlečne žlezde FPPS . . masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast.

Okt. aktivira mozak. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. preko čula. primarni stresni hormon u našem telu. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. FPPS . koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. između ostalog i hipotalamus. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH).Hipofiza i stres • stresna situacija. 2011. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. 202 .

mišidnu slabost. umor. proizvodnju belančevina itd. a • • preko toga rast i razvoj. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. FPPS .Okt. 2011. glavni hormon je tiroksin. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. anksioznost. 203 . gubitak težine. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. nadražljivost.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. usporenost. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. Ako ga ima previše – hipertireoidizam.

energiju i reakciju na stres. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). FPPS . 204 .Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. 2011.Okt. • Moždina i kora luče različite grupe hormona. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex).

i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. najviše rano ujutru. 205 . glukokortikoid.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. 2011.Okt. FPPS . krvni pritisak. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. reakciju na upale i alergije. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. najmanje nodu. • Kortizol. jedan od hormona stresa. • luči se stalno. kada se sprema veštački.

2011. 206 . važnih za pripremu tela za odgovor na stres. • Kortizol izaziva niz promena u telu.Okt.Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. FPPS . a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH).

adrenalin. FPPS . ali razlike u dejstvu postoje. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. Po sastavu.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. a u sklopu reakcije na stres.Okt. 2011. ova dva hormona su vrlo slični. 207 . • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin.

kao neurotransmitera. budnost. više nego hormonska. pobudu. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu.Okt. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. motivaciju. ali nema psihoaktivni efekat. 208 • . nagon. FPPS . 2011. • Međutim. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. povedavajudi krvni pritisak i puls. emocije.

.. FPPS . Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron.Okt..) i progestine (progesteron. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike.) Estrogene (estradiol...Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi. glad.. 209 .. 2011. a s time i poletnost....) Utiču na razvoj i ponašanje.

što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. .NS.Okt. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. FPPS . ES i IS • Nervni. . 2011. endokrini i imunološki sistem su povezani. a pozitivne ga jačaju. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. 210 . • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere.

Evolucione i genetske osnove .

Pet Darvinovih principa evolucije 1. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. zato postoji nadmetanje oko parenja.Nasleđivanje. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. 2011.Okt. 212 . FPPS . Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. Nema mesta za sve. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti.Nadmetanje.Varijacija. hrane i mesta za život.

213 . Kao rezultat prirodnog odabiranja. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli.Pet Darvinovih principa evolucije 4. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem.Okt. Adaptacija. 2011. Prirodno odabiranje. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5.

FPPS .Evolucija • Evolucija je promena. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. tokom vremena. 2011. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. evolucija se obavlja na genima.Okt. Uticaji koji su opstali. tj. 214 .

FPPS . 2011. • pa i da mislimo na određeni način. • osedamo.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. 215 .Okt. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. odnosno da se: • ponašamo. a geni čine “našu ljudsku prirodu”.

a neke mogu biti takve da se prenose na potomke.Okt. 2011. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. hemijski agensi.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. FPPS . • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. 216 . virusi). zračenje.

217 . One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu.Okt. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). 2011. FPPS .Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini.

Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. FPPS . Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. • genetski. 218 . prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. • Nasleđe je “istorijsko”. 2011. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste.Okt.

2011. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja.Okt. • Kad se radi o mužjacima.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. • Ipak. 219 . Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. odnosno broj ženki sa kojima se pari. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . rođenje magarca je reproduktivni uspeh.

Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. Time ugrožavaju svoj život.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. FPPS . nego i drugi srodnici. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. • inkluzivna podobnost . 2011. čak i ako jedinka roditelj živi krade. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. a ne samo dece. Mi pomažemo najbližima. • Selekcija srodnika .Okt.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. 220 . Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja.

nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik.Okt. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. 2011. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. Sluz. znoj. 221 . Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. • Srpasta anemija. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS .Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. Eritrociti imaju srpast oblik.

2011. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . 222 . frustracijom. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. • Međutim. statusom u grupi koji jedinka ima.Okt.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. isto kao i nivoom serotonina.

Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja.Okt. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. 223 • • . pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. što znači da imaju vedu uspešnost parenja. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. 2011.

• od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. 2011.Okt. zašto iskazujemo emocije itd.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. FPPS . to je postavljanje hipoteza. recimo. zašto su ljudi agresivni. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. obično izaziva konfuziju kod ljudi. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. 224 . Pojam „podobnosti“.

225 . ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS .Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. 2011.Okt. a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro).

empatija. 2011.Okt. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. • Npr. ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. moda. porodica. 226 . šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. sagledati podatke sa svih strana FPPS .Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam.

što znači da genetska azbuka ima 4 slova. • Baze su vezane za molekule S (šedera). • genetska azbuka počiva na bazama. timin. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma).Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. • Nukleotidi su slova genetske azbuke.Okt. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P). Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. 227 . FPPS . guanin i citozin (ATGC). 2011. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK.

Okt. a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. a prečage čine parovi baza.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. 228 . Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. FPPS . 2011. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). Ljestve su spiralno uvijene u desno.

Okt.Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 2011. 229 .

Zato ukupna dužina DNK čoveka. ali najvedi hromozom.3 nm.6 nm (10-9).Okt. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . ima 220 miliona parova baza. Nukleotidi • • su dugački 0. prvi.2 do 2. iznosi oko 1.DNK • “Ljestve” su široke 2. iz svih hromozoma.8 m. 230 . 2011.

namenjenu replikaciji pri deobi delija. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. U čoveka. 231 . 2011. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. FPPS . sastavljen od niza nukleotida. održavanju DNK i vedinom nepoznatu.Okt. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. Mnogi geni različitih živih bida su isti.

Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. FPPS . osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. 232 .Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. • ipak. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. 2011. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. • Ali ne svi. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. nasleđivanjem.Okt.

FPPS . Dakle. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. plus tzv. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. • • • • • nukleotidi kao slova. 233 . bilo je sve jasno. pa je odgovor tri slova.Okt. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. 2011. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. a kodoni kao reči tog jezika. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. start i stop reči-kodoni.

samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. 2011. FPPS . • Međutim. dakle i gene. 234 .Okt.

odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi.Okt. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25.000 koliko se očekivalo. 235 . 2011. odnosno sekvence nukleotida. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. FPPS . • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. • Određene su “reči” njegove azbuke. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida.000 gena. znatno manje od 100.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu.

recimo zbog interakcije gena.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. • Fenotip je skup osobina jedne individue. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. 2011. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. može se redi sledede. FPPS . a fenotip se vidi posmatranjem jedinke.Okt. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. • Genotip stičemo rođenjem. 236 . • Genotip se vidi samo iz DNK. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine.

237 . Međutim. put od proteina do ponašanja je vrlo dug. Na primer. formi ili alela. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. recimo pigmenta za boju kose).Okt. 2011. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). Gen može imati više varijanti.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. FPPS . ali ne i od razlika u transmiterima.

dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. Zatim. lakoda da se plane. daleko je od gena do ponašanja. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. recimo serotoninergičkim. nego samo da postoji korelacija. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. Sve u svemu. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. onda ved možemo poverovati u taj članak. FPPS . koji je to gen. 238 • • . koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin.Okt. a kod osoba koje nisu. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. preuzimanje previše rizika itd. 2011. nego zajedno sa drugim sistemima.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”.

2011. osobina de se ispoljiti. FPPS . Ako su obe kopije gena recesivne. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. 239 . osobina de se ispoljiti. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. Ako su obe kopije gena dominantne.Okt. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena.

a za plave recesivan. gen za crne oči je dominantan. FPPS ..Dominantni i recesivni efekt • Npr. 2011. 240 . • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja.Okt.

Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. FPPS . 2011. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. govor i memoriju. potrebna su oba roditelja). Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije.Okt. godine. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. 241 .

Okt. paru. 242 . paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . kod muškaraca. makar i recesivni. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. 2011.

oni moraju biti tako građeni. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. na osnovu fenotipa. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. Kako je to sprovedeno? FPPS .Okt. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. 2011. priroda-odgoj • Evolucijom se.Nasleđe-sredina. suština živog sveta je adaptabilnost. Da bi organizmi bili adaptabilni. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. Dakle. 243 • . konstruiše • • • genom.

Okt. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. a ponekad i RNK. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. 2011. koji je obično protein. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. 244 .Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. FPPS .

Okt. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). 245 . 2011. FPPS . koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena.

dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. 246 . koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. Ključni adut epigenetike je epigenom. a koje nisu proistekle iz promene DNK. koji geni de se iskazati u fenotipu.Okt.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. a koji ne. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. 2011. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. tj. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. Epigenom se nalazi izvan genoma. FPPS . Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti.

• Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. 2011. • za DNK važi centralna dogma. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. fizička aktivnost. u zavisnosti od životnog iskustva. a druge ostavlja aktivnim. • Na osnovu epigenoma se. verovatno. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. koji • čine drugi genetski sloj.Okt. a druge da aktiviraju tokom života. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). FPPS . 247 . matične delije diferenciraju u ciljne delije. ali za epigenom ne.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. tako što neke gene prigušuje. izloženost toksinima i stres.

mnogo pre nego što su začeta. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. 2011. • Pušenje. previše jela ili stres.Epigenetika • epigenom se reprogramira. možemo preneti na naše dete. 248 . Tako nestaje vedina oznaka. koje modifikuje naš epigenom. FPPS .Okt. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. ali su neke u stanju da prežive. Zahvaljujudi njima. posebno ako nam se dogode rano u životu. neko životno iskustvo. resetuje. mogu da osude našu decu na skradeni život.

nasleđivanja psihičkih karakteristika. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . zbog koga mogu da imaju različite osobine. koji imaju isti genom. 2011. 249 . • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca.Okt. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom.

2011. a ne i kod drugih. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. Npr.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. kod drugih nije.Okt. a drugi su otporni. a kod tredih je šarolik FPPS . a u drugima ne. Tokom razvoja. 250 • • .

oni moraju biti nezavisni. 251 . istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . 2011.Interakcija gena i sredine • Npr. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. Da bi neki činioci bili aditivni. pošto su G i E u interakciji.Okt. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. što pretpostavlja aditivnost.

recimo.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. Međutim. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. ako jedan MZ blizanac oboli. ona se nasleđuje poligenski. • Dijabetes. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen.Okt. ima poznatu genetsku osnovu. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. odnosno kvantitativno. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. • Slično važi za shizofreniju. 2011. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. FPPS . drugi ima svega 50% šanse da oboli. 252 . Međutim.

što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. • Na primer. kokoš ima gene za zube. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd.Okt. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. 253 • • • . Vedina naših osobina je poligenska. Jedan gen može da prigušuje druge. ali su oni prigušeni. FPPS .Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. 2011.

jednim delom.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. U celini. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. drugova. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. sve to je uslovljeno. našim genotipom. posla itd.. 2011. Izbor bračnog partnera. FPPS .Okt. 254 . Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta.

Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. FPPS . 255 .Okt. • roditelji. a ljudi mogu i da je menjaju. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. mogu da stvaraju sredinu za decu. prema sebi. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. nego genotipa. 2011. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. ili je prilagođava sebi. takođe. a ne samo da im prenose gene.

a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. 2011. sredine i ponašanja. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum.Okt. Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. ali u kompleksnoj interakciji. 256 . Npr. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). ali je interaktivnost genetski programirana. FPPS .

Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. bihejvioralna genetika. 257 . bihejvioralna neuronauka. 2011. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . komparativna biologija i sl.Okt. molekularna genetika.

odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini. 2011. 258 .Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko.Okt. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS .

korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0. 259 . npr.60 • Brada/sestre = 0.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.47 FPPS . 2011. pol • Npr.Okt.

260 .Okt. 2011.FPPS .

Okt.FPPS . 2011. 261 .

28 0.45 262 FPPS .36 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti. .25 0.31 0.40 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.60 0.80 0. 2011.Okt.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.70 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.25 0.

263 . može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS . može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr.Okt. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. 2011.

264 .Okt.-KRAJ – FPPS . 2011.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful