Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

7 . FPPS .Okt. 2011.Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije.

kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza. 8 . 2011. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. U njima nismo napredovali.Okt. Kao i ostali. niti smo ih sami stvorili FPPS . razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. imamo imunološki sistem.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti.

FPPS . komponovali ili svirali. 2011. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. pisali. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. 9 • • . Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. Sve se uklopilo – misli i osedanja. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim.Nervni sistem • Ipak.Okt. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim.

) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS . 10 .Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija. 2011. vezivno tkivo.Okt. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj...

koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. 2011. tanji od svetlosti. 11 • .Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . na hemijski način Međutim. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi.Okt.

koje su nezavisne strukturno. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. metabolički i funkcionalno. 2011. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. FPPS . • neuroni imaju telo. 12 .Okt.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih.

Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. 13 . “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .Okt. 2011.

Građa tipičnog neurona FPPS .Okt. 2011. 14 .

2011. i druge • Za razliku od drugih delija.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. • Mitohondrije u kojima se pravi energija. 15 . zato “siva masa” FPPS . neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto.Okt.

a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona. 16 .Okt. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS .Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. 2011.

Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. 2011. 17 .Okt. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . trnova.

završetak u obliku dugmeta FPPS .Okt. 2011.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu. 18 .

koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . na koju se prenosi impuls iz aksona.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. 19 .Okt. 2011. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija.

tanki i spori (5m/s) • MS. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. dugi i vrlo brzi.Okt.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. 2011. 20 . bolesti ga ošteduju – npr. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki.

FPPS .Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. 21 . bipolarni. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. mišidima.Okt. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. u čulima. imenu osobe koja ih je prva uočila itd. endokrinim žlezdama. 2011. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni.

• Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS .Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. Obično su u čulima. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu.Okt. 2011. Obično su u CNS-u. obično od senzornog ka motornom neuronu. 22 . CNS-u. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali.

Služe kao motorni i interneuroni.Tipovi neurona 1. a s druge aksonsku (otpremnu). a ima ih u oku. 3. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. 2. Multipolarni neuroni. FPPS . 23 . Retki su i služe kao interneuroni. uzimaju se kao standardan tip neurona. uvu. Vrlo su brojni. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. nosu. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. 2011.Okt.

Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. 2011. a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. 24 . vršnog dendrita. ali i iz posebnog produžetka tela.Okt. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS .

Okt.Piramidalni neuron FPPS . 25 . 2011.

2011.Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .Okt. 26 .

27 . 2011.Okt.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS .

Okt. 28 .Razni oblici neurona FPPS . 2011.

Okt. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. 29 . osetljivost na neurotransmitere itd. . propusnost sinapsi. oblik akcionog potencijala. . a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. U tom pogledu. – variraju od neurona do neurona . 2011.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. diversifikacija i organizacija FPPS .

Okt. 30 .5 m FPPS .Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m. 2011. a senzorni do 1.

Prenos signala .

delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .Okt. 2011. 32 .Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja.

33 .Okt. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. u protoplazmi. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. negativno naelektrisanih molekula proteina. glukoze i sl. • U unutrašnjosti neurona. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. 2011. FPPS .

što znači da je neuron iznutra negativan FPPS .Okt. 2011. protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV. 34 .Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama.

2011.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . postoje • pasivni natrijumovi. 35 . K+ kanali ili kapije. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi.Okt.

Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. 2011. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . 36 .Okt. tj.

tj.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. 2011. oko +40mV. 37 . • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma.Okt. a ova faza se naziva depolarizacija. ona postane propustljiva za jone Na+. • Joni Na+ pohrle u akson. FPPS .

38 . • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. a kanali K se otvaraju.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. FPPS . U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. ali na jaču draž. 2011. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju.Okt. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali.

39 .Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS . 2011.Okt.

• Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle.Okt. 2011. FPPS .Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. 40 .

Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. kao iskra. • • • • Lokalni anestetik novokain.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). FPPS . 41 . 2011. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. ne gubedi intenzitet. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. prekidi u mijelinskom omotaču. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. koji koriste zubari. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. tj. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. Ceo proces se ponavlja.Okt. tzv.

html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.mcgraw- hill.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.html FPPS . 42 . 2011.ac.youtube.bris.Okt.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.

debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS .000 sinapsi. sinaptički prorez/pukotina.Okt. ali najčešde ih imaju 5-10. 2011.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1. između ove dve.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100. 43 . presinaptički deo – aksonska kvržica 2. postsinaptička membrana sa receptorima 3.

šire su (oko 20nm). Ima ih manje od hemijskih.Okt. sporije su (imaju kašnjenje od 0. jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). 2011. 44 .5 ms). FPPS . ali se danas zna da nisu ni toliko retke.Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. jednostavne i brze (npr. ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). imaju kompleksan način prenošenja.

2011.Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10. 45 .Okt.000x FPPS .

46 . mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera. 2011. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .Okt.Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi.

47 . • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom.Okt. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. 2011. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. receptor se “otvori” za prolaz jona. FPPS .Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere.

njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. 2011. Dakle. individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. 48 . FPPS .Okt.

ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50. presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.000x 49 . 2011.Okt.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .

a za GABA inhibicijski. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. FPPS . obično na više njih. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). Ipak. što dovodi do depolarizacije membrane. 2011. 50 • • • • • . pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori.Okt. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. nego su to njihovi receptori. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori.

da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. 51 . sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal.Okt. 2011. FPPS . • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja.

podložan uslovima i što je posebno zanimljivo. 2011. 52 .Okt. nego kontrolisan iz više izvora. podložan iskustvu FPPS .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski.

Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. na primer. 2011.Okt. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. za dopamin. FPPS . meskalin i psilosibin. neurotransmiter. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. • Poznati su brojni agonisti.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. 53 . od kojih je samo jedan prirodan. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma).

ali ga ne otvara. tj. Dok je antagonist vezan za receptor. 2011. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. 54 . hlorpromazin i drugi). • Na primer. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. nego • blokira pristup drugim agonistima.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor.Okt. Antagonist acetilholina je atropin. istovremno. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. droge). FPPS . sa malim molekulama. neurotransmiterima. Međutim. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. pa i poznati afrodizijak johimbin. razni agonisti i antagonisti su.

2011. 55 .Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS .Okt.

com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.html • http://www.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.mcgrawhill.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.sumanasinc. 56 .h tml FPPS .Okt. 2011.

. 2011. širenja. a povezani su FPPS .. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. u kakvoj su interakciji sa lekovima. aktivnostima. 57 .Okt. raspoloženjima. hranom. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. molekularne.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine.

Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. 2011. FPPS . . . . inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. Glutamat Histamin.Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin.. . . 58 .Okt.

Okt. ako ga ima previše. • Ako ga ima premalo. • Luče ga piramidalne delije. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. FPPS . pa je glutamat najprisutniji transmiter. 59 . • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. • Deluje i kao neuromodulator. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. pogoduje epilepsiji.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. 2011. • Dejstvo mu je brzo. pogoduje Alchajmerovoj bolesti.

pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. smanjujudi anksioznost.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama.Okt. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. Sintetiše se iz glutamata. 2011. epilepsije. 60 . Dobro proučena. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. FPPS . Ima mnoge uloge. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. interakcije i protivrečna dejstva. i uzrokuje mišidne konvulzije.

61 • • . FPPS . U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima.Okt.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. posebno u • • somatskom NS. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. 2011. Nađen je u hipokampusu.

otrov južnoameričkih indijanaca. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete).Okt. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. 2011. FPPS . kao i u autonomnom NS. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. 62 . • kurara.

• Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. ali i antagonistički. 63 . • Oni deluju komplementarno. 2011.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde.Okt. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. FPPS .

Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). 64 . 2011. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti.Okt. Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. Pojačava budnost i spremnost. FPPS . a suprotne su funkcijama dopamina. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT.

Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. pod imenom raphe nuclei. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. • postoji u telu i kao hormon. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima.Okt. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. • sintetiše se iz triptofana.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. 2011. • Osim kod životinja. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. 65 . gde učestvuje u peristaltici. FPPS .

osetljivost za bol. • potreban je pravilan odnos triptofana.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani.Okt. bez njega se ne osedamo dobro. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. a triptofana ima u proteinskoj hrani. raspoloženje. Utiče na pobudu/spavanje. FPPS . koji postoji u urmama. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. seksualnu funkciju i drugo. fenilalanina i leucina. apetit. 66 . 2011.

samoubistvom. • Antidepresivi. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. amfetamini. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . kokain. sirup protiv kašlja. impulsivnošdu. 2011. alkoholizmom. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina.Okt. 67 .Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. tako da on ostaje duže u sinapsama. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. • droga LSD imitira serotonin.

sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. 2011. • energična telesna aktivnost. PMS.Okt. bipolarni poremedaj. poremedaji apetita. napadi panike. bulimija. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . anksiznost. • uzimanje triptofana. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. alkoholizam. gojaznost. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). Nesanica. 68 . agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema.

Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. u smislu da je ono kod žena slabije. 2011.Okt. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. FPPS . • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. 69 .

70 .Strukturne formule dopamina. noradrenalina i serotonina FPPS . 2011.Okt.

kiseonika i vodonika.Strukturne formule dopamina. 71 . azota. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. samo u jednoj hidroksilnoj grupi. 2011. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala.Okt.

strepnja. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . 2011.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah.Okt. tenzija. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. 72 .

FPPS . a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. 73 . 2011. takođe jedna od aminokiselina.Okt. služi za proizvodnju tirozina. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. bolest fenilketonuria).

i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. a luči ga hipotalamus. kada su u istoj hemisferi. FPPS .Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. 2011. mleko. neki proizvodi soje. kao i neki orasi i semenke. Dopamin postoji i kao hormon.Okt. jaja. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. 74 . Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin.

kao što je haloperidol. 75 . na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. 2011.Okt. Antagonisti dopamina. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. FPPS . • • • serotonina i noradrenalina.

Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. • corpus striatum. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. FPPS . • limbički sistem. na prvom mestu nucleus accumbens.Okt. 2011. 76 . u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks.

77 . 2011.Okt.Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS .

a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.Okt. 2011.Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. 78 . a vodedi je za radnu memoriju FPPS .

naprotiv. 79 . ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. vezana za čula. Desna hemisfera je.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. 2011. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. posebno za telesna čula. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. • On snažno usmerava ka cilju. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva.Okt.

2011. • Osedanje za ljude. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS .Okt. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja).Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. motivaciju. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. socijalni odnosi. 80 .

Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem.Okt. vradamo se „po još“ FPPS . dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. 81 . • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. • dopaminergički sistem stvara prijatnost. 2011. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje.

Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. ali nije neophodan da bi se naučilo. FPPS . Takođe. On potkrepljuje. ali stvaranje navike se obavlja negde drugde.Okt. 2011. 82 . dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja.

• Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. 2011. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. manijom. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. autizmom. FPPS . shizofrenijom.Okt. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. 83 . Huntingtonovom bolešdu. pažnje i rešavanja problema. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti.

Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. FPPS . droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. koristedi spoljne agense kao što je droga. u jednom trenutku.Okt. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. 84 . 2011. Nakon više uzimanja.

FPPS .Okt. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. do nekoliko minuta. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. 85 . drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. 2011. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima.Neuromodulatori.

prostorno ili vremenski. 2011. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. 86 .Okt. FPPS . Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. • Dakle. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. a • čim se to desi.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. Kada se ključ i brava poklope. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron.

Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. FPPS . ili Cl. 87 • • • • • • • . okida se akcioni potencijal u aksonu B. one izazovu lučenje neurotransmitera. npr.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica.za inhibiciju. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. preko više mesta (sinapsi). tako da je prenos impulsa kratak i tačan.Okt. U oba slučaja. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. ili može primiti signal od više neurona. 2011. a sinapsa je spremna za slededi impuls. Na+ za ekscitaciju.

adaptacija čula). posebno u sinapsama. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. 2011. 88 .Okt. nervnim centrima.Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. ali to nije zbog zamora FPPS .

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

Mozak . Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza.encephalon • meka. 94 . želatinozna masa. Hrani se (i hladi) krvlju. teška oko 1.Okt.4 kg. a u tome verovatno ima ulogu i likvor. • • sastavljena vedinom od masti. 2011. FPPS . 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. ružičasta. • oko 20% krvi. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta).

ako nedostaje neki neurotransmiter.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. 95 .Okt. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. razgrađujudi bakterije. FPPS . velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. mrtve delije i druge nepoželjne objekte. 2011. S druge strane.Mozak .

96 . kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu. Neurona izvan mozga ima znatno manje.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. nekoliko milijardi.Okt. FPPS . 2011. npr.

97 . koji deluje na hipofizu. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu.Okt. 2011. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava.Mozak .encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa.

71 slededi je delpfin = 0.06.26..komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela. 2011.. • FPPS .. 98 .53.19. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0. pa šimpanza = 0.Veličina mozga ... slon = 0.Okt. mali glodari 0..

99 . 2011.Okt.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .

srednji i prednji mozak. 3-4 nedelje od začeda. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji.Okt. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . 100 . a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. 2011.Razvoj mozga • Iz ektoderma.

emocionalna i druga iskustva. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. U njima jedinka mora da doživi čulna. jasno povezani.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. motorna. da bi se pravilno razvila. 101 • • . 2011. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga.Okt. FPPS .

Nakon 20. mijelinizacije. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako).. a kasnije opada. brzo raste prvih • • • • pet godina. na dva mesta u mozgu. najveda je u dobi 18-30 g. povedanja broja glijalnih delija itd. povedanja broja puteva. 2011. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. FPPS . Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona.5kg pri rođenju.Okt. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. do kraja života. godine.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). 102 . svake sekunde umre 5 neurona. Otprilike.

• bela masa – mijelinizirani aksoni. 2011. • kora (cortex) velikog mozga. FPPS .Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. razvojna i evoluciona. • sive strukture velikog mozga: talamus. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona.Okt.. 103 . • sive (i crne) strukture moždanog stabla. s obzirom na građu itd. hipotalamus. funkcionalna. bazalne ganglije itd.

Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. • bela masa. • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • mesencephalon – srednji mozak. • moždani korteks. • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata).Okt. 2011. • telencephalon – moždane hemisfere. FPPS . • bazalne ganglije. 104 .

vertikalno. vertikalno. medijalni – smešten u sredini. gornji ili na vrhu. 105 . lateralni – smešten na strani. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. FPPS . bočno. koronalni presek – presek mozga poprečno.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. ventralni – prema dole. bazalni – pogled odozdo.Okt. donji ili na dnu. na bazu mozga. 2011.

106 . 2011.FPPS .Okt.

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

112 . neokorteks.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. koji kontroliše naše emocije. MacLean ga je nazvao limbički sistem. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. • na obodu je novi mozak sisara. 2011. koji reguliše primitivno ponašanje. vlastitom subjektivnošdu. FPPS . u nama postoje tri mozga. koji su međusobno povezani. a ne prema lokaciji. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. koji reguliše naše više intelektualne procese. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. • oko njega je stari mozak sisara. mozak gmizavaca. vrlo različite starosti.Okt. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. • U početku je podela izazvala veliku pažnju.

• amygdala. • cyngulate gyrus itd.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • pons – most. • thalamus. • cerebellum – mali mozak. • limbički sistem. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. siva masa. • bela masa • diencephalon. • prednji ili veliki mozak. • medulla oblongata – produžena moždina. 2011. • cortex – kora. • hippocampus. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). 113 . • srednji mozak – mesencephalon. hemisfere.Okt. FPPS . • telencephalon.

Moždane komore • Ima ih četiri. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. 114 .Okt. FPPS . • Prve dve su daleko najvede. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. 2011. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost.

Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. 115 . 2011. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. FPPS . Ima je ukupno oko 120-150ml.Okt. CST služi mehaničkoj zaštiti. smanjivanju težine mozga. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater.

trenja sa • • • • kostima itd. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. udara. • Služe za zaštitu CNS-a.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. 2011. tanka i fina ovojnica. Ispod nje je pia mater. FPPS . bogata krvnim sudovima. od potresa.Moždane ovojnice . 116 . Ispod nje je arachnoidea.Okt.

Zadnji mozak FPPS .Okt. 2011. 117 .

disanje. FPPS .Okt. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. 118 . • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. 2011. gutanje. probavu.

Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. između ostalog iz dve strane mozga.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. 119 . sluhu. 2011.Okt. a ima i neke parasimpatičke funkcije. • • • FPPS . U ponsu se nalazi četvrta moždana komora.

Okt.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). On čini oko 10% mase mozga. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. 120 . 2011. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. FPPS . finu mišidnu koordinaciju. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). položaj tela u prostoru. ravnotežu i druge motorne.

ali gubimo koordinaciju. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. FPPS . pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela.Okt. 121 • • . 2011.

122 . 2011. • kao i u emocijama.Okt. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS .Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. • učenju i proceduralnoj memoriji. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta.

• U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. takođe.Okt. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. FPPS . iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. 2011.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. • Substantia nigra se. 123 . • Dakle .

124 • • . uriniranje i defekaciju. • Opsesivan. 2011. prenosi čulne informacije između velikog mozga.Moždano stablo • Čine ga pons (most).Okt. malog mozga. seksualnu aktivnost). Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. FPPS . umor. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. kompulsivan. ritualistički i paranoidan. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem.

Okt.Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. FPPS . hipokampus i amigdale). 2011. 125 .

čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem. 2011. 126 .Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga.Okt.

kao i razne zone neokorteksa međusobno. relejni sistem mozga. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. Učestvuje i u prenosu motornih signala. spavanju i svesnosti. a nalazi se u centru • • mozga. 127 • • • . povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. Učestvuje u kontroli budnosti.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. zajedno sa retikularnom formacijom. 2011. u visini očiju i ima dve polutke. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. Osim toga. FPPS .Okt.

Hypothalamus • Deo je međumozga.Okt. • Nalazi se ispod talamusa. seksualne pobude. • 4F FPPS . veličine je zrna pasulja (ili badema). učestvuje u kontroli napada. emocija i motiva. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. bežanja. 2011. • kao deo limbičkog sistema. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. 128 . težak oko četiri grama.

2011. krvni pritisak.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. 129 . telesnu temperaturu. cirkadijalne ritmove itd. žeđ. puls. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). glad. malo i sporo. FPPS . telesnu težinu.. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu.Okt. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri.

Okt. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. 2011. FPPS . Osim diencefalona. nego funkcionalna.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. 130 . u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga.

u svakoj hemisferi po jedan.Okt. Preciznije. ma koliko ih često viđali. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . simetrično. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. 2011.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. šta i kada nam se dogodilo. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. ali ne prepoznaju nove osobe. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. 131 . • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije.

u svakoj hemisferi.5 cm. dužine oko 2.Okt. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. 132 . FPPS . u obliku badema. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. • Nalaze se na vrhu hipokampusa. 2011.Amygdala • grupa jedara. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj).

vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). 133 . • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“.Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. Kad se snima mozak. FPPS . U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena.Okt. • Primer. 2011. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. • na primer.

• donošenje odluka. bes iz koga ne možemo da izađemo.Okt. limbički sistem. pa se čak naziva i cingularni korteks. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. izgleda. tvrdoglavost. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. 134 . • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. • široki dijapazon autonomnih funkcija. koja • • prekriva corpus callosum. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. FPPS . ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. nekooperativnost itd. emocije. 2011. • Dakle. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. tj.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. • empatija itd.

.Okt. straha. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. zavisnosti FPPS . bes. • „accumbens“ označava “naginjanje ka.. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. smeha. placebo efekta itd. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. 135 . u ovom slučaju ka septumu. zadovoljstva. strahu. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. 2011. a u zadnje vreme i u lečenju depresije.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam).”. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. strah.

136 .Limbički sistem FPPS . 2011.Okt.

2011. cerebrum ili telencephalon FPPS . 137 .Veliki mozak.Okt.

U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga.Okt. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu.Veliki mozak. osim kore. prva i druga. FPPS . aksoni i dendriti. Sivu masu velikog mozga čini. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. 138 . 2011.

• Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. npr. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje.Okt. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. FPPS . a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. 2011. tj.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. iz očiju i ušiju. 139 . longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. pokazuju razlike u funkcionisanju. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. Postoje i ipsilateralni putevi. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela.

• GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. sa obe strane talamusa. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. Povezuju moždano stablo. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. 140 . 2011. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. FPPS .Okt.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. limbički sistem i korteks.

141 • • . FPPS . pažnju. • • • prosečno 2. mišljenje. Njena masa čini oko 80% mase mozga. 2011. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi.5 mm.5 mm. svest.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. jezik. a neuroni čine oko 19% mozga. percepciju. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. Čine je tela neurona (zato je siva). ispeglana.Okt.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Okt. 2011. 147 .Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS .

Okt. 148 . Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). 2011. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. • FPPS . oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. Naime. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). ispred motornog korteksa. Za mnemoničke svrhe.

2011. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. ali ne i fizičke karakteristike okoline. prosuđivanju preferencija i sl. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. proceni rizika.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. nagađanju. 149 . levi različito od desnih. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. odlučivanju. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. FPPS . Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi.Okt. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja.

2011.Okt. uvid u vlastitu i tuđu situaciju.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. suđenje. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. Osim promena u ličnosti. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. Oštedena je i kompleksna motorika. • • • • • 150 . Frontalna lobotomija FPPS .

imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. nemaju nagle padove u memoriji. 2011. rade nešto samo ako im se naredi. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. ne brinu se o sebi. Na primer. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. 151 . Apatični. perserveriraju. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu.Frontalni korteks . pažnja im je slaba i kratka.Okt. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. gube snagu u nogama. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. FPPS . ali je memorija trajno slaba. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. Slab socijalni uvid.

FPPS . g. bilo je puno slomljenih koštica. masovno krvarenje u mozgu. pomeranja poluge tokom vađenja itd. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. 152 . apsces. 2011.Slučaj “Phineas Gage” • 25. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo.Okt.

Okt. 2011. 153 .Phineas Gage FPPS .

154 . 2011.Okt.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .

bez poštovanja prema drugima. pouzdan.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. vulgaran. odlučan. neozbiljan.. Nakon oporavka: naprasan. tvrdoglav. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre.. 2011. • • • • • efikasan. staložen. obziran.Okt. 155 .i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . kapriciozan.

Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže.Okt. ali ne može da formuliše FPPS . i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. 156 . 2011.

Okt. 157 .Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. 2011. vrlo sličan senzornom FPPS .

Senzorni homunkulus FPPS . 158 . 2011.Okt.

2011. 159 .Okt.Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS .

160 . nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice.Okt. pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. čak i vlastito FPPS . 2011.

dolazi do Wernickeove afazije. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena. 161 .Okt.Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. 2011.

Okt. V3. 2011. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS .Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. 162 .

163 . FPPS . srce i jetra). 2011. Međutim. ali ne mora biti u svim procesima. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. očiju i ušiju. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo.Okt. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost.

2011. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara.Okt. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. 164 . a neke desnu šapu. FPPS . ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja.

2011. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. FPPS . ali besmisleno. kod velike vedine ljudi. • 85%-90% ljudi je desnoruko. ne ošteduje govor. • Što se tiče jezika.Okt. što znači da im je dominantna leva hemisfera. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). a produkcija govora je isključivo u levoj. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. 165 . imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona).

tj. Ona postaje nema i autistična. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. nobelovac Sperry je 1964. nego obrnuto. mentalne rotacije. kao retardirana. FPPS . pokreta itd. 166 . kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. 2011. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. prostornih odnosa. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga.Okt.

Okt. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. 167 . 2011. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. ljut na ženu. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. FPPS . digao je levu ruku da udari ženu.

Okt.Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. 2011. 168 . FPPS .

ali u stvarnom životu de pomerati oči.Okt. nacrtade testeru Dakle.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . 2011. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. 169 . crta jedno.

• „levi stil“ je verbalno-analitički. a na drugom vizuelno-holistički. dok je desni vizuelno-holističan.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. 2011. 170 . FPPS . orijentisan na sadašnjost. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. apstraktan i orijentisan na bududnost. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja.Okt. posebno trodimenzionalnim. • „leva ličnost“ je aktivna. kontrolisana i emocionalno uzdržana. bolji u vizuelnim manipulacijama. kad deluju razdvojeno. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. dok je desna više na zemlji i emocionalna. konkretan.

pesnički. a desna hemisfera to radi paralelno. deo po deo. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. 171 . FPPS .Okt. npr. serijski. 2011.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. jedan za drugim.: “levi mozak je analitičan. naučnički”. a “desni mozak je stvaralački.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. matematički. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. holistički. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. simultano. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas.

• Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. 2011. pa su ih majke uvek nosile levom rukom.Okt. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce. a desna je služila za bacanje. FPPS . a mač i koplje u desnoj itd.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. 172 .

2011. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. u materici. leže glavom nadole.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. FPPS . leđima napred. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. 173 . • Vedina u zadnjem tromesečju. vezano za položaj u prostoru.Okt. dakle asimetrično. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere.

• Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). 2011. 174 . • Slučaj dr. Jill Bolte Taylor FPPS . uslovima. moždanog udara) itd. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede.. • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga).. • Prilagođavanja sredini.Okt.Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara).

Okt. • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. 2011. 175 .

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.Okt. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 176 . 2011.

Okt. 177 . imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 2011.

2011. 178 .Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu.Okt. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . na standardnim mestima. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna.

zaposlen ili anksiozno razmišlja. talasi niske amplitude budan/tokom rada. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. pozadi kod dece. veća amplituda na dominantnoj strani. najbolje frontalno.Okt. 2011. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. aktivan. simetrična distribucija. pospanost.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. obe strane. bebe mala deca. 179 . talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

2011. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. kroz talamus do senzornog korteksa.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. 185 .Okt. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. • • FPPS . preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu.

• Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. 186 . • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. 2011. tj.Okt. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. FPPS . bezuslovnih refleksa. nisu “centralno modulisani”. svega 40 ms). • Drugim rečima. • Nevoljni su. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu.

aferentni – od tela ka moždini. • Trbušni (ventralni) je motorni. 187 . 2011.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. FPPS . Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. eferentni – od moždine ka telu.Okt. levi i desni.

Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS . 2011.Okt. 188 .

. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. FPPS . tj. 2011.Okt. a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. tj. .Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. 189 .

2011. Svaka ganglija pobuđuje više organa. sa leve i desne strane kičme. u nekom iznosu. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. FPPS . 190 .Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. prilično autonoman.Okt.

parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. 2011. • Npr. 191 . ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu.Okt. FPPS .

oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. aktivira se simpatički deo.Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. 192 • • .Okt. bilo kakvog naglog poremedaja. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). 2011.

Okt. usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 . 2011.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS .

Endokrini sistem – hormoni .

2011.Okt. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. 195 . pljuvačne ili znojne. FPPS . • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. kao što su suzne. Po toj podeli. • Postoje i egzokrine žlezde.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. luče u krv. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. ambiciju i bes – kolerici. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente.

2011.Okt. . 196 . FPPS .Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). .

Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. hormoni sporo. a hormonskih dugo. 2011. čuvaju je i luče kad je potrebno. • Zna se ko je uputio poziv. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. prijemnici su raštrkani po telu. 197 . prijem programa nije vremenski precizan.Okt. FPPS . svaki se uključuje u program ako prima te talase. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. • Nervi prenose brzo.

198 .Okt. u krv. 2011. oni ga uvlače u deliju.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. FPPS . Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. • • • svaka svoj. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija.

2011.Okt. 199 .FPPS .

a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. 200 . za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija.Okt. 2011. FPPS . kontroliše je hipotalamus. • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd.

2011. preko kontrole metabolizma belančevina. indirektno.Okt. mlečne žlezde FPPS . masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. . TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin.

primarni stresni hormon u našem telu. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). između ostalog i hipotalamus. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH.Okt. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. 2011. aktivira mozak. FPPS . ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu.Hipofiza i stres • stresna situacija. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. 202 . preko čula.

• Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. glavni hormon je tiroksin. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. mišidnu slabost. 2011. 203 . anksioznost. gubitak težine.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. usporenost. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. nadražljivost. proizvodnju belančevina itd.Okt. a • • preko toga rast i razvoj. FPPS . umor. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost.

• Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). 204 . 2011. FPPS . • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex).Okt. energiju i reakciju na stres. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje.Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. • Moždina i kora luče različite grupe hormona.

je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. FPPS . glukokortikoid. jedan od hormona stresa. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. 2011. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. 205 . i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. najviše rano ujutru. krvni pritisak.Okt. najmanje nodu. • Kortizol.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. kada se sprema veštački. • luči se stalno. reakciju na upale i alergije.

važnih za pripremu tela za odgovor na stres.Okt. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH). 2011.Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. • Kortizol izaziva niz promena u telu. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. 206 . FPPS .

adrenalin. 2011. Po sastavu.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a.Okt. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. ova dva hormona su vrlo slični. a u sklopu reakcije na stres. 207 . ali razlike u dejstvu postoje. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. FPPS . noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS.

• Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. motivaciju. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. FPPS . povedavajudi krvni pritisak i puls. ali nema psihoaktivni efekat.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr.Okt. budnost. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. više nego hormonska. 2011. 208 • . kao neurotransmitera. nagon. emocije. • Međutim. pobudu.

.) Estrogene (estradiol.) i progestine (progesteron..) Utiču na razvoj i ponašanje. glad.Okt... 209 ..Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike. a s time i poletnost.. FPPS ... 2011... Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron.

• imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. 210 .NS. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. . ES i IS • Nervni.Okt. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. 2011. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. . a pozitivne ga jačaju. endokrini i imunološki sistem su povezani. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. FPPS .

Evolucione i genetske osnove .

Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene.Pet Darvinovih principa evolucije 1.Okt. hrane i mesta za život.Nasleđivanje. zato postoji nadmetanje oko parenja. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. 212 . Nema mesta za sve.Varijacija. 2011. FPPS .Nadmetanje.

Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. 2011. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli.Okt. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. Prirodno odabiranje. Kao rezultat prirodnog odabiranja. 213 .Pet Darvinovih principa evolucije 4. Adaptacija. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS .

učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. Uticaji koji su opstali. evolucija se obavlja na genima. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. 2011.Okt. 214 . FPPS . tj. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke.Evolucija • Evolucija je promena. tokom vremena.

• pa i da mislimo na određeni način. • osedamo.Okt. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. 2011. odnosno da se: • ponašamo. 215 .Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. FPPS . a geni čine “našu ljudsku prirodu”.

• kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. 216 . • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama.Okt.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. virusi). hemijski agensi. zračenje. a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. 2011. FPPS .

Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. 217 . One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu. FPPS . Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini).Okt. 2011.

218 . • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi.Okt. • genetski. 2011. FPPS . ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. • Nasleđe je “istorijsko”.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka.

• Ipak. • Kad se radi o mužjacima. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja.Okt.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . odnosno broj ženki sa kojima se pari. 219 . rođenje magarca je reproduktivni uspeh. 2011.

Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. FPPS . žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. 220 .Okt. nego i drugi srodnici. • inkluzivna podobnost . a ne samo dece. čak i ako jedinka roditelj živi krade. Time ugrožavaju svoj život.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. 2011. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. • Selekcija srodnika . pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. Mi pomažemo najbližima. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika.

Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti.Okt. 2011. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. • Srpasta anemija. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. znoj. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. 221 . Sluz. Eritrociti imaju srpast oblik. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik.

hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. • Međutim. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS .Okt. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. statusom u grupi koji jedinka ima. 2011. isto kao i nivoom serotonina. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. frustracijom.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. 222 .

u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni.Okt. 2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. 223 • • . što znači da imaju vedu uspešnost parenja. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle.

to je postavljanje hipoteza. zašto su ljudi agresivni. obično izaziva konfuziju kod ljudi.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. 2011. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. recimo. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. 224 .Okt. zašto iskazujemo emocije itd. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. FPPS . Pojam „podobnosti“.

2011. 225 .Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS .Okt. a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro).

porodica. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. 2011. moda. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. • Npr. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce.Okt. 226 . ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. empatija. sagledati podatke sa svih strana FPPS .

• Baze su vezane za molekule S (šedera).Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P). • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). guanin i citozin (ATGC).Okt. 227 . timin. 2011. što znači da genetska azbuka ima 4 slova. FPPS . • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. • Nukleotidi su slova genetske azbuke. • genetska azbuka počiva na bazama.

Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. a prečage čine parovi baza. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). Ljestve su spiralno uvijene u desno. 228 . a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom.Okt. 2011. FPPS .

Okt.Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 2011. 229 .

ali najvedi hromozom.Okt.8 m. iznosi oko 1. prvi. Zato ukupna dužina DNK čoveka.DNK • “Ljestve” su široke 2. Nukleotidi • • su dugački 0. 230 . 2011. ima 220 miliona parova baza. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . iz svih hromozoma.3 nm.6 nm (10-9).2 do 2.

Okt. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. U čoveka. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. FPPS . održavanju DNK i vedinom nepoznatu. namenjenu replikaciji pri deobi delija.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. sastavljen od niza nukleotida. 2011. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. 231 . Mnogi geni različitih živih bida su isti.

• ipak. FPPS . koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. 2011. nasleđivanjem. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. 232 .Okt. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. • Ali ne svi.

Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. 2011. start i stop reči-kodoni. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. 233 . Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. plus tzv. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. Dakle.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. FPPS .Okt. a kodoni kao reči tog jezika. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. bilo je sve jasno. pa je odgovor tri slova. • • • • • nukleotidi kao slova. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova.

2011. • Međutim. dakle i gene.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. FPPS . 234 .Okt. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu.

zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. FPPS . 235 .000 koliko se očekivalo. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. znatno manje od 100.Okt. • Određene su “reči” njegove azbuke.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. odnosno sekvence nukleotida. 2011. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi.000 gena. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25.

• Genotip stičemo rođenjem. • Fenotip je skup osobina jedne individue. FPPS . 236 . recimo zbog interakcije gena. • Genotip se vidi samo iz DNK. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. 2011. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. može se redi sledede. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue.Okt.

formi ili alela. 237 . recimo pigmenta za boju kose). put od proteina do ponašanja je vrlo dug. Gen može imati više varijanti. FPPS . neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa.Okt. Međutim. Na primer. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). ali ne i od razlika u transmiterima. 2011. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima.

daleko je od gena do ponašanja. FPPS . nego samo da postoji korelacija. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. preuzimanje previše rizika itd. Zatim. nego zajedno sa drugim sistemima.Okt. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. koji je to gen. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. lakoda da se plane. 2011. Sve u svemu. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. recimo serotoninergičkim.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. a kod osoba koje nisu. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. onda ved možemo poverovati u taj članak. 238 • • .

Okt. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. Ako su obe kopije gena dominantne. Ako su obe kopije gena recesivne. 2011. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. osobina de se ispoljiti. FPPS . osobina de se ispoljiti.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. 239 .

gen za crne oči je dominantan. a za plave recesivan. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja.Dominantni i recesivni efekt • Npr.Okt.. 2011. FPPS . 240 .

Okt.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. FPPS . teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. govor i memoriju. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. potrebna su oba roditelja). godine. 241 . Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. 2011.

paru. makar i recesivni. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. kod muškaraca. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . odnos dominantnirecesivni gen je u 23.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. 242 .Okt. 2011.

odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. konstruiše • • • genom. na osnovu fenotipa. 243 • .Nasleđe-sredina. oni moraju biti tako građeni. Kako je to sprovedeno? FPPS . priroda-odgoj • Evolucijom se. Dakle. Da bi organizmi bili adaptabilni.Okt. suština živog sveta je adaptabilnost. 2011. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene.

244 . 2011.Okt. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. koji je obično protein. a ponekad i RNK.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. FPPS .

koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. 245 .Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. FPPS . 2011. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima.Okt.

osim putem pet Darvinovih principa evolucije. Epigenom se nalazi izvan genoma. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. a koje nisu proistekle iz promene DNK. 246 . koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. 2011. tj. FPPS .Okt.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. Ključni adut epigenetike je epigenom. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. a koji ne. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. koji geni de se iskazati u fenotipu.

Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. • Na osnovu epigenoma se. u zavisnosti od životnog iskustva.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. a druge da aktiviraju tokom života. ali za epigenom ne. • za DNK važi centralna dogma. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. tako što neke gene prigušuje. verovatno. koji • čine drugi genetski sloj. 2011. izloženost toksinima i stres. FPPS . fizička aktivnost. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark).Okt. matične delije diferenciraju u ciljne delije. a druge ostavlja aktivnim. 247 .

2011. možemo preneti na naše dete. • Pušenje. Tako nestaje vedina oznaka. resetuje. previše jela ili stres. posebno ako nam se dogode rano u životu. mnogo pre nego što su začeta. koje modifikuje naš epigenom. 248 . neko životno iskustvo. Zahvaljujudi njima.Okt. One su osnova epigenetskog nasleđivanja.Epigenetika • epigenom se reprogramira. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. FPPS . mogu da osude našu decu na skradeni život. ali su neke u stanju da prežive.

ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. 2011. zbog koga mogu da imaju različite osobine. koji imaju isti genom. nasleđivanja psihičkih karakteristika. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS .Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca.Okt. 249 . • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti.

a u drugima ne. a drugi su otporni. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. a kod tredih je šarolik FPPS . 2011. 250 • • . Tokom razvoja.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. Npr. kod drugih nije.Okt. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. a ne i kod drugih.

Okt. Da bi neki činioci bili aditivni. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. oni moraju biti nezavisni.Interakcija gena i sredine • Npr. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. 2011. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . pošto su G i E u interakciji. što pretpostavlja aditivnost. 251 .

za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. 2011. • Dijabetes. Međutim. drugi ima svega 50% šanse da oboli. recimo.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. ako jedan MZ blizanac oboli. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. 252 . Međutim. FPPS . Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. ima poznatu genetsku osnovu. ona se nasleđuje poligenski. • Slično važi za shizofreniju. odnosno kvantitativno.Okt. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena.

Okt. 253 • • • .Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. 2011. kokoš ima gene za zube. Vedina naših osobina je poligenska. Jedan gen može da prigušuje druge. FPPS . • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. • Na primer. ali su oni prigušeni. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine.

roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. FPPS . Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. Izbor bračnog partnera. drugova. sve to je uslovljeno. jednim delom. 254 . našim genotipom. U celini..Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu.Okt. 2011. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. posla itd. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu.

255 . prema sebi. FPPS .Okt. 2011. takođe. ili je prilagođava sebi.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. a ne samo da im prenose gene. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. nego genotipa. • roditelji. mogu da stvaraju sredinu za decu. a ljudi mogu i da je menjaju. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine.

256 . Npr.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. ali u kompleksnoj interakciji. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum.Okt. 2011. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). ali je interaktivnost genetski programirana. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). FPPS . Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. sredine i ponašanja.

molekularna genetika. 2011.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. 257 . • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . bihejvioralna genetika. bihejvioralna neuronauka.Okt. komparativna biologija i sl.

Okt. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . 2011. 258 .Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini.

Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0. pol • Npr.47 FPPS . npr.60 • Brada/sestre = 0. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.Okt. 259 . 2011.

2011.FPPS . 260 .Okt.

261 .FPPS .Okt. 2011.

31 0.40 0. 2011. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr. .60 0.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.25 0.Okt.25 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.45 262 FPPS .80 0.70 0.36 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.28 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.

hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS . 263 .Okt. 2011. može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr.

Okt. 2011.-KRAJ – FPPS . 264 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful