Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

2011.Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. FPPS . 7 .Okt.

Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. 8 . Kao i ostali. niti smo ih sami stvorili FPPS . kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza.Okt. imamo imunološki sistem. 2011. U njima nismo napredovali. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije.

ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. komponovali ili svirali. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. 2011. pisali. Sve se uklopilo – misli i osedanja.Okt. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. 9 • • . sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. FPPS .Nervni sistem • Ipak.

10 .Okt. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj. vezivno tkivo. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija.. 2011.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS ..

11 • . na hemijski način Međutim. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. 2011. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi.Okt. tanji od svetlosti.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona.

2011. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. 12 . više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson).Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. koje su nezavisne strukturno. metabolički i funkcionalno. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. • neuroni imaju telo.Okt. FPPS .

Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS . 13 .Okt. 2011.

Građa tipičnog neurona FPPS . 2011. 14 .Okt.

i druge • Za razliku od drugih delija. 15 . 2011.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto.Okt. • Mitohondrije u kojima se pravi energija. zato “siva masa” FPPS .

Okt. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . 16 . a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona.Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. 2011.

17 .Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . 2011.Okt. trnova.

Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. 2011.Okt. završetak u obliku dugmeta FPPS . na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. 18 . koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.

2011.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona.Okt. 19 . na koju se prenosi impuls iz aksona. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija.

autoimuna bolest razara mijelin FPPS . 2011. tanki i spori (5m/s) • MS. bolesti ga ošteduju – npr. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. 20 .Okt. dugi i vrlo brzi. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava.

21 . endokrinim žlezdama.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. bipolarni. 2011. u čulima. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni.Okt. imenu osobe koja ih je prva uočila itd. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. FPPS . mišidima.

odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. 22 . • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama. Obično su u čulima.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . obično od senzornog ka motornom neuronu. Obično su u CNS-u. CNS-u.Okt. 2011. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu.

2011. Služe kao motorni i interneuroni. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson.Tipovi neurona 1. 23 . a s druge aksonsku (otpremnu).Okt. a ima ih u oku. 3. FPPS . nosu. 2. Multipolarni neuroni. uvu. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. Retki su i služe kao interneuroni. Vrlo su brojni. uzimaju se kao standardan tip neurona.

a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. 24 .Okt.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. 2011. ali i iz posebnog produžetka tela. vršnog dendrita.

25 .Okt.Piramidalni neuron FPPS . 2011.

26 . 2011.Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .Okt.

Okt. 2011.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS . 27 .

2011.Okt.Razni oblici neurona FPPS . 28 .

Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. – variraju od neurona do neurona . 29 . a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. . osetljivost na neurotransmitere itd. diversifikacija i organizacija FPPS . propusnost sinapsi. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. . oblik akcionog potencijala. U tom pogledu.Okt. 2011.

5 m FPPS . a senzorni do 1. 30 . 2011.Okt.Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.

Prenos signala .

delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. 2011.Okt. 32 .

Okt. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. 33 . • U unutrašnjosti neurona. negativno naelektrisanih molekula proteina. u protoplazmi. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. FPPS . glukoze i sl. 2011.

protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV.Okt. 34 . 2011.Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS .

Okt. postoje • pasivni natrijumovi. 35 .Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi. K+ kanali ili kapije. 2011.

tj. 36 .Okt. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . 2011.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje.

ona postane propustljiva za jone Na+.Okt. 37 . • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. oko +40mV. FPPS . 2011. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. a ova faza se naziva depolarizacija. • Joni Na+ pohrle u akson. tj.

2011.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. FPPS . ali na jaču draž. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. a kanali K se otvaraju. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. 38 .Okt. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane.

Okt. 2011. 39 .Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS .

40 . 2011. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle. draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom.Okt.Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. FPPS .

Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. Ceo proces se ponavlja. 41 . Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. prekidi u mijelinskom omotaču. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. FPPS . tzv. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. koji koriste zubari. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. • • • • Lokalni anestetik novokain.Okt. ne gubedi intenzitet. kao iskra. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). 2011. tj.

youtube.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered. 2011.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.Okt.html FPPS .html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.bris. 42 .com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.mcgraw- hill.ac.

Okt. između ove dve. 43 . sinaptički prorez/pukotina. 2011.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100.000 sinapsi.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1. ali najčešde ih imaju 5-10. presinaptički deo – aksonska kvržica 2. postsinaptička membrana sa receptorima 3. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS .

Okt.Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. FPPS . Ima ih manje od hemijskih.5 ms). sporije su (imaju kašnjenje od 0. 44 . ali se danas zna da nisu ni toliko retke. imaju kompleksan način prenošenja. jednostavne i brze (npr. šire su (oko 20nm). jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). 2011.

45 .Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.000x FPPS .Okt. 2011.

2011. mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera. 46 .Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .Okt.

što se naziva hiperpolarizacijom membrane. FPPS . 2011.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. 47 .Okt. receptor se “otvori” za prolaz jona. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona.

njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. 2011.Okt. FPPS . individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. 48 . to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. Dakle.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen.

presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.000x 49 . 2011.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS . ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.Okt.

2011. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. FPPS . što dovodi do depolarizacije membrane. obično na više njih. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. Ipak. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. 50 • • • • • . neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. nego su to njihovi receptori. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje.Okt. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). a za GABA inhibicijski.

sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. 51 .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. FPPS . • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore.Okt. 2011. • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja.

2011. podložan iskustvu FPPS .Okt.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. nego kontrolisan iz više izvora. podložan uslovima i što je posebno zanimljivo. 52 .

neurotransmiter. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti.Okt. od kojih je samo jedan prirodan. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). za dopamin. 53 . na primer. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. 2011. • Poznati su brojni agonisti. FPPS .Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. meskalin i psilosibin. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor.

Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. hlorpromazin i drugi). sa malim molekulama. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. Međutim.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. FPPS .Okt. Antagonist acetilholina je atropin. neurotransmiterima. droge). antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. pa i poznati afrodizijak johimbin. • Na primer. istovremno. nego • blokira pristup drugim agonistima. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. 54 . tj. razni agonisti i antagonisti su. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. 2011. Dok je antagonist vezan za receptor. ali ga ne otvara. najčešdi izazivači poremedaja (na primer.

Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS . 55 .Okt. 2011.

Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered. 56 .mcgrawhill.Okt.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.html • http://www.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_. 2011.sumanasinc.h tml FPPS .

u kakvoj su interakciji sa lekovima. raspoloženjima.. hranom. a povezani su FPPS .. aktivnostima.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. molekularne. 57 . 2011.Okt. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. širenja.

Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini.Okt. . .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. Glutamat Histamin. . . 2011.. 58 . . FPPS .

pa je glutamat najprisutniji transmiter.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. FPPS . pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. • Dejstvo mu je brzo. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama.Okt. • Luče ga piramidalne delije. ako ga ima previše. • Ako ga ima premalo. pogoduje epilepsiji. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. 59 . 2011. • Deluje i kao neuromodulator. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji.

smanjujudi anksioznost. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. Ima mnoge uloge. Dobro proučena. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno.Okt. i uzrokuje mišidne konvulzije. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. epilepsije. Sintetiše se iz glutamata. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. 2011. interakcije i protivrečna dejstva. 60 . FPPS .Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi.

2011. 61 • • .Okt. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. Nađen je u hipokampusu. FPPS . posebno u • • somatskom NS. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima.

deluje kao antagonist u mišidnim delijama. FPPS . koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. kao i u autonomnom NS. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). 2011. 62 .Okt. otrov južnoameričkih indijanaca. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. • kurara.

• noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. FPPS . • Oni deluju komplementarno. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. ali i antagonistički. 63 . • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. 2011.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde.Okt.

Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. Pojačava budnost i spremnost. FPPS . Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). a suprotne su funkcijama dopamina. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. 2011.Okt. 64 .

• sintetiše se iz triptofana. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. pod imenom raphe nuclei. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina.Okt. gde učestvuje u peristaltici. 65 . aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. • postoji u telu i kao hormon. • Osim kod životinja. FPPS . čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. 2011. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja.

2011. osetljivost za bol. Utiče na pobudu/spavanje. FPPS . 66 . nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin.Okt.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. koji postoji u urmama. bez njega se ne osedamo dobro. seksualnu funkciju i drugo. apetit. • potreban je pravilan odnos triptofana. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. a triptofana ima u proteinskoj hrani. fenilalanina i leucina. raspoloženje.

kokain. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. • Antidepresivi. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. sirup protiv kašlja. amfetamini. impulsivnošdu.Okt.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. 67 . tako da on ostaje duže u sinapsama. samoubistvom. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. • droga LSD imitira serotonin. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. 2011. alkoholizmom.

bipolarni poremedaj. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). anksiznost. 2011. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme.Okt. PMS. • energična telesna aktivnost. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. poremedaji apetita. napadi panike. Nesanica. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. gojaznost. bulimija.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. • uzimanje triptofana. 68 . funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . alkoholizam.

Okt. 69 . • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima.Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. FPPS . b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije. 2011. u smislu da je ono kod žena slabije. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom.

noradrenalina i serotonina FPPS . 70 .Okt. 2011.Strukturne formule dopamina.

2011. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. azota. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata.Okt. samo u jednoj hidroksilnoj grupi. 71 .Strukturne formule dopamina. kiseonika i vodonika. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin.

Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. 72 . strepnja. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . 2011.Okt. tenzija. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja.

FPPS . bolest fenilketonuria).Okt. 73 . takođe jedna od aminokiselina. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. 2011.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. služi za proizvodnju tirozina. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga.

Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso.Okt. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. neki proizvodi soje. FPPS . dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. kada su u istoj hemisferi. Dopamin postoji i kao hormon. kao i neki orasi i semenke. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. a luči ga hipotalamus. mleko. 74 . 2011. jaja.

• • • serotonina i noradrenalina. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje.Okt.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. FPPS . na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. 75 . Antagonisti dopamina. 2011. kao što je haloperidol. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje.

Okt. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. FPPS . 76 . • limbički sistem. na prvom mestu nucleus accumbens. • corpus striatum. 2011.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije.

Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS . 77 .Okt. 2011.

2011.Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. 78 .Okt. a vodedi je za radnu memoriju FPPS . a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.

tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . 79 . ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. vezana za čula. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija.Okt. 2011. Desna hemisfera je. posebno za telesna čula.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. naprotiv. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. • On snažno usmerava ka cilju.

2011. • Osedanje za ljude. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. 80 . emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju.Okt. motivaciju. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). socijalni odnosi. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS . mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema.

• Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. 81 .Okt. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. vradamo se „po još“ FPPS . 2011. • dopaminergički sistem stvara prijatnost. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem.

ali nije neophodan da bi se naučilo. On potkrepljuje. 2011.Okt. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. 82 . ali stvaranje navike se obavlja negde drugde.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. Takođe. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). FPPS .

Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. Huntingtonovom bolešdu. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. manijom. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. pažnje i rešavanja problema. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. FPPS . 2011.Okt. autizmom. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. 83 .Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. shizofrenijom.

84 . Nakon više uzimanja. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. koristedi spoljne agense kao što je droga. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. u jednom trenutku.Okt. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. FPPS . Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. 2011.

• mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni.Neuromodulatori. 2011. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima.Okt. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. FPPS . do nekoliko minuta. 85 . • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“.

Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. • Dakle. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. prostorno ili vremenski. Kada se ključ i brava poklope. FPPS .Okt. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. a • čim se to desi. 2011. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. 86 .

a sinapsa je spremna za slededi impuls.za inhibiciju. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. FPPS . Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. U oba slučaja. 87 • • • • • • • . preko više mesta (sinapsi). Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. one izazovu lučenje neurotransmitera.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. ili može primiti signal od više neurona. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. ili Cl. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip.Okt. Na+ za ekscitaciju. okida se akcioni potencijal u aksonu B. npr. 2011. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron.

Okt. ali to nije zbog zamora FPPS . nervnim centrima. 88 . posebno u sinapsama. adaptacija čula).Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. 2011. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

Okt. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). teška oko 1. želatinozna masa. 94 . ružičasta. • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica.encephalon • meka. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. 2011.Mozak . • • sastavljena vedinom od masti. a u tome verovatno ima ulogu i likvor.4 kg. • oko 20% krvi. FPPS . Hrani se (i hladi) krvlju. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta).

ako nedostaje neki neurotransmiter. 2011. FPPS . on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. S druge strane. mrtve delije i druge nepoželjne objekte.Mozak .Okt. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. 95 . razgrađujudi bakterije.

kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu. 2011.Okt. 96 . Neurona izvan mozga ima znatno manje. FPPS . od toga oko milijarde u kičmenoj moždini.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). npr. nekoliko milijardi.

2011. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. koji deluje na hipofizu. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava.Mozak .encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. 97 .Okt.

06..71 slededi je delpfin = 0..53.. 98 .19.komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela. pa šimpanza = 0.Okt. • FPPS ... mali glodari 0.. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.26.Veličina mozga . slon = 0. 2011.

Okt. 99 . 2011.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .

srednji i prednji mozak.Okt. 2011. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . 100 .Razvoj mozga • Iz ektoderma. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. 3-4 nedelje od začeda.

motorna. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. 2011. 101 • • .Razvoj mozga • Nakon što migriraju. emocionalna i druga iskustva. U njima jedinka mora da doživi čulna. FPPS .Okt. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. jasno povezani. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. da bi se pravilno razvila.

umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). najveda je u dobi 18-30 g. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije).Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. Otprilike..5kg pri rođenju. godine.Okt. mijelinizacije. Nakon 20. svake sekunde umre 5 neurona. 2011. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. do kraja života. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. povedanja broja glijalnih delija itd. 102 . povedanja broja puteva. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. FPPS . brzo raste prvih • • • • pet godina. na dva mesta u mozgu. a kasnije opada.

Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. 2011. bazalne ganglije itd. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. 103 . hipotalamus. FPPS . • sive (i crne) strukture moždanog stabla. • kora (cortex) velikog mozga.. razvojna i evoluciona. s obzirom na građu itd. • bela masa – mijelinizirani aksoni. • sive strukture velikog mozga: talamus.Okt. funkcionalna.

• diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). • telencephalon – moždane hemisfere. • mesencephalon – srednji mozak. • bela masa. • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • bazalne ganglije. • moždani korteks. 104 . 2011. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). FPPS .Okt.Glavni delovi mozga • Anatomski gledano.

lateralni – smešten na strani. vertikalno. gornji ili na vrhu. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. FPPS .Okt. bočno.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. koronalni presek – presek mozga poprečno. na bazu mozga. ventralni – prema dole. medijalni – smešten u sredini. 2011. donji ili na dnu. bazalni – pogled odozdo. vertikalno. 105 .

106 .FPPS . 2011.Okt.

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

neokorteks. koji reguliše naše više intelektualne procese. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. vlastitom subjektivnošdu.Okt. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. koji su međusobno povezani. 2011. FPPS . koji kontroliše naše emocije. mozak gmizavaca. MacLean ga je nazvao limbički sistem. vrlo različite starosti. • oko njega je stari mozak sisara. • na obodu je novi mozak sisara.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. u nama postoje tri mozga. koji reguliše primitivno ponašanje. 112 . a ne prema lokaciji. svaki sa svojom posebnom inteligencijom.

hemisfere. • cyngulate gyrus itd. • pons – most. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • bela masa • diencephalon. siva masa.Okt. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. • amygdala. • cortex – kora. • srednji mozak – mesencephalon. • telencephalon. • thalamus. 113 . • cerebellum – mali mozak.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. FPPS . • medulla oblongata – produžena moždina. • limbički sistem. • hippocampus. 2011. • prednji ili veliki mozak.

2011. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. FPPS .Okt. 114 . • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima.Moždane komore • Ima ih četiri. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. • Prve dve su daleko najvede. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost.

Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. 115 . Ima je ukupno oko 120-150ml. FPPS . izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. smanjivanju težine mozga. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu.Okt. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. CST služi mehaničkoj zaštiti. 2011.

udara. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. 116 . bogata krvnim sudovima. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom.Moždane ovojnice . od potresa. FPPS . trenja sa • • • • kostima itd. 2011. • Služe za zaštitu CNS-a. tanka i fina ovojnica.Okt.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. Ispod nje je arachnoidea. Ispod nje je pia mater.

Zadnji mozak FPPS . 2011. 117 .Okt.

probavu. disanje. 2011. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls.Okt. FPPS . • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. 118 .Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. gutanje.

Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. • • • FPPS . sluhu. 119 .Okt. a ima i neke parasimpatičke funkcije. 2011. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. između ostalog iz dve strane mozga. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže.

poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno.Okt. 2011. On čini oko 10% mase mozga. 120 . FPPS . ravnotežu i druge motorne.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). položaj tela u prostoru. finu mišidnu koordinaciju.

ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa.Okt. ali gubimo koordinaciju. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. FPPS . trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. 2011.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. 121 • • .

• učenju i proceduralnoj memoriji.Okt. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. 2011. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . • kao i u emocijama.Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. 122 .

zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima.Okt.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. FPPS . 2011. takođe. 123 . • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. • Substantia nigra se. • Dakle . • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem.

uriniranje i defekaciju.Moždano stablo • Čine ga pons (most). kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. ritualistički i paranoidan. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. seksualnu aktivnost). nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem.Okt. • Opsesivan. malog mozga. umor. 2011. 124 • • . kompulsivan. prenosi čulne informacije između velikog mozga. FPPS . Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje.

Okt. FPPS . hipokampus i amigdale).Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. 125 . 2011.

Okt.Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. 126 . čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . 2011. glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem.

u visini očiju i ima dve polutke. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. spavanju i svesnosti.Okt.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. zajedno sa retikularnom formacijom. Osim toga. FPPS . Učestvuje i u prenosu motornih signala. relejni sistem mozga. 2011. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. a nalazi se u centru • • mozga. 127 • • • . Učestvuje u kontroli budnosti. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. kao i razne zone neokorteksa međusobno.

• Nalazi se ispod talamusa. 2011. • kao deo limbičkog sistema. emocija i motiva. težak oko četiri grama. bežanja.Okt. seksualne pobude. • 4F FPPS . ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema.Hypothalamus • Deo je međumozga. veličine je zrna pasulja (ili badema). ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. 128 . učestvuje u kontroli napada.

. krvni pritisak. puls.Okt.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. cirkadijalne ritmove itd. malo i sporo. 129 . FPPS . Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. telesnu temperaturu. 2011. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). žeđ. telesnu težinu. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. glad. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela.

130 . nego funkcionalna. FPPS . motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije.Okt. 2011. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. Osim diencefalona. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture.

ali ne prepoznaju nove osobe. 2011. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. simetrično. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama.Okt. 131 . ma koliko ih često viđali. šta i kada nam se dogodilo. Preciznije. u svakoj hemisferi po jedan. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli.

132 . u svakoj hemisferi. 2011.Okt. FPPS . dužine oko 2. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. • Nalaze se na vrhu hipokampusa.5 cm. u obliku badema.Amygdala • grupa jedara. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj).

2011. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). • na primer. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. 133 . • Primer. Kad se snima mozak.Okt. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba.Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. FPPS . vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale.

2011.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. limbički sistem. bes iz koga ne možemo da izađemo. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. FPPS .Okt. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. emocije. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. • Dakle. • donošenje odluka. • široki dijapazon autonomnih funkcija. pa se čak naziva i cingularni korteks. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. nekooperativnost itd. tvrdoglavost. koja • • prekriva corpus callosum. izgleda. 134 . • empatija itd. tj. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo.

a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. bes. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. zavisnosti FPPS . ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. strahu. 2011.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). 135 . placebo efekta itd. straha. strah. smeha. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti.. zadovoljstva. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. u ovom slučaju ka septumu.”. a u zadnje vreme i u lečenju depresije.Okt. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije..

Limbički sistem FPPS . 2011.Okt. 136 .

Veliki mozak.Okt. 2011. cerebrum ili telencephalon FPPS . 137 .

Sivu masu velikog mozga čini.Veliki mozak. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. FPPS . 2011. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore.Okt. 138 . i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. prva i druga. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. osim kore. aksoni i dendriti.

iz očiju i ušiju. 139 . longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. tj. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. Postoje i ipsilateralni putevi. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. pokazuju razlike u funkcionisanju. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. FPPS . 2011. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. npr.Okt.

Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. sa obe strane talamusa. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. 2011. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada.Okt. limbički sistem i korteks. Povezuju moždano stablo. 140 . FPPS . • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra.

jezik. mišljenje.Okt. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm.5 mm.5 mm. pažnju. Čine je tela neurona (zato je siva).Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. a neuroni čine oko 19% mozga. ispeglana. percepciju. 141 • • . 2011. • • • prosečno 2. FPPS . Njena masa čini oko 80% mase mozga. svest. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

2011.Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS .Okt. 147 .

može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. ispred motornog korteksa. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. Za mnemoničke svrhe. Naime. oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. 148 .Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. • FPPS .Okt. 2011.

prosuđivanju preferencija i sl. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. 149 . proceni rizika. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. 2011. nagađanju. ali ne i fizičke karakteristike okoline. levi različito od desnih. odlučivanju.Okt. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. FPPS .

Frontalna lobotomija FPPS . uvid u vlastitu i tuđu situaciju. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. Oštedena je i kompleksna motorika.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. suđenje. • • • • • 150 .Okt. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. Osim promena u ličnosti. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. 2011.

ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. ali je memorija trajno slaba.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. Slab socijalni uvid. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. perserveriraju. gube snagu u nogama. nemaju nagle padove u memoriji. pažnja im je slaba i kratka. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. 151 . 2011. rade nešto samo ako im se naredi. ne brinu se o sebi. FPPS . Apatični.Frontalni korteks . pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh.Okt. Na primer.

godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. masovno krvarenje u mozgu.Okt. 2011.Slučaj “Phineas Gage” • 25. pomeranja poluge tokom vađenja itd. bilo je puno slomljenih koštica. apsces. FPPS . došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. g. 152 .

2011.Phineas Gage FPPS . 153 .Okt.

Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS . 154 . 2011.Okt.

i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . odlučan. 155 . vulgaran. Nakon oporavka: naprasan.. tvrdoglav. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. obziran. staložen.. bez poštovanja prema drugima.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten.Okt. pouzdan. • • • • • efikasan. kapriciozan. neozbiljan. 2011.

i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. 156 . 2011.Okt. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže. ali ne može da formuliše FPPS .Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere.

2011. vrlo sličan senzornom FPPS .Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus.Okt. 157 .

Okt. 2011.Senzorni homunkulus FPPS . 158 .

Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS . 2011.Okt. 159 .

pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom.Okt. čak i vlastito FPPS .Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. 160 . nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice. 2011.

161 . dolazi do Wernickeove afazije.Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . 2011. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena.Okt.

V3.Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2.Okt. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS . 162 . 2011.

očiju i ušiju. 163 . ali ne mora biti u svim procesima. srce i jetra). 2011.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. Međutim.Okt. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. FPPS .

FPPS . • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. 2011. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. 164 . nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu.Okt.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. a neke desnu šapu.

prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). 2011. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). ali besmisleno. kod velike vedine ljudi. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. • 85%-90% ljudi je desnoruko. što znači da im je dominantna leva hemisfera. 165 . FPPS .Okt. ne ošteduje govor. a produkcija govora je isključivo u levoj.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. • Što se tiče jezika. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore.

Ona postaje nema i autistična. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. tj. mentalne rotacije. kao retardirana.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine.Okt. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. prostornih odnosa. pokreta itd. 166 . nego obrnuto. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. 2011. nobelovac Sperry je 1964. FPPS .

ljut na ženu. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi.Okt.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. 2011. digao je levu ruku da udari ženu. 167 . pacijentu se leva ruka borila protiv desne. FPPS . dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent.

Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim.Okt. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. 2011. 168 . FPPS .

Okt. ali u stvarnom životu de pomerati oči. 169 . a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. crta jedno. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS .Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. 2011. nacrtade testeru Dakle. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom.

apstraktan i orijentisan na bududnost.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. FPPS .Okt. kad deluju razdvojeno. konkretan. posebno trodimenzionalnim. dok je desni vizuelno-holističan. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. bolji u vizuelnim manipulacijama. a na drugom vizuelno-holistički. • „leva ličnost“ je aktivna. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. dok je desna više na zemlji i emocionalna. orijentisan na sadašnjost. 170 . • „levi stil“ je verbalno-analitički. 2011. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. kontrolisana i emocionalno uzdržana.

pesnički. a desna hemisfera to radi paralelno. holistički. deo po deo. naučnički”. 171 . • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. npr. simultano.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. serijski. matematički.: “levi mozak je analitičan. FPPS . jedan za drugim. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. a “desni mozak je stvaralački. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. 2011.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički.Okt.

• Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. 2011.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. a desna je služila za bacanje. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce.Okt. a mač i koplje u desnoj itd. pa su ih majke uvek nosile levom rukom. FPPS . 172 . što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju.

a slobodno se razvija u levoj hemisferi.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. u materici. FPPS . 2011. • Vedina u zadnjem tromesečju. dakle asimetrično. 173 . leže glavom nadole. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. leđima napred. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti.Okt. vezano za položaj u prostoru.

uslovima.. Jill Bolte Taylor FPPS . • Slučaj dr. 174 . 2011. moždanog udara) itd.. • Prilagođavanja sredini. • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga).Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara).Okt. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti).

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno.Okt. 175 . • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS . 2011.

2011. 176 .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt.

177 . 2011. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.

178 .Okt. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS .Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. 2011. na standardnim mestima.

aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . najbolje frontalno.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. 2011. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. bebe mala deca. talasi niske amplitude budan/tokom rada. aktivan. veća amplituda na dominantnoj strani. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. 179 . pozadi kod dece. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. pospanost.Okt. simetrična distribucija. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. obe strane. zaposlen ili anksiozno razmišlja.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

• • FPPS . iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. kroz talamus do senzornog korteksa. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. 185 . 2011.Okt. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora.

186 . bezuslovnih refleksa. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. FPPS .Okt. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. 2011. • Nevoljni su. svega 40 ms). • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. • Drugim rečima. tj. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. nisu “centralno modulisani”.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih.

2011. FPPS .Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. 187 . eferentni – od moždine ka telu.Okt. levi i desni. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. aferentni – od tela ka moždini. • Trbušni (ventralni) je motorni.

2011.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS . 188 .Okt.

a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. tj. tj.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. . neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. .Okt. FPPS . skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. 189 . 2011.

FPPS . jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. 190 . sa leve i desne strane kičme. prilično autonoman. Svaka ganglija pobuđuje više organa.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima.Okt. u nekom iznosu. 2011. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno.

Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. 191 . • Npr. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. FPPS . ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. 2011.Okt. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje.

oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju).Okt. 2011. 192 • • . aktivira se simpatički deo. bilo kakvog naglog poremedaja. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS .Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”.

usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 .Okt.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS . 2011.

Endokrini sistem – hormoni .

kao što su suzne.Okt. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. FPPS . • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. luče u krv. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. 195 . • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. 2011. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. pljuvačne ili znojne. ambiciju i bes – kolerici.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. • Postoje i egzokrine žlezde. Po toj podeli.

FPPS . .Okt. 196 . 2011.Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). .

• Nervi prenose brzo. a hormonskih dugo. 197 . svaki se uključuje u program ako prima te talase. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. FPPS . • Zna se ko je uputio poziv. prijem programa nije vremenski precizan. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. prijemnici su raštrkani po telu. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. čuvaju je i luče kad je potrebno. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. hormoni sporo.Okt. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. 2011.

• • • svaka svoj. 198 . • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. oni ga uvlače u deliju.Okt. 2011. u krv.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. FPPS . Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon.

2011.Okt.FPPS . 199 .

FPPS . 200 . za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. kontroliše je hipotalamus.Okt. 2011.

. indirektno. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin.Okt.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. preko kontrole metabolizma belančevina. 2011. mlečne žlezde FPPS . TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus.

• Hipotalamus onda stimuliše hipofizu.Okt. FPPS . • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. preko čula. između ostalog i hipotalamus. aktivira mozak. primarni stresni hormon u našem telu. 202 . ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. 2011.Hipofiza i stres • stresna situacija.

gubitak težine. glavni hormon je tiroksin. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. 2011. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. FPPS . 203 . anksioznost. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. usporenost. a • • preko toga rast i razvoj. mišidnu slabost. nadražljivost.Okt.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. proizvodnju belančevina itd. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. umor.

2011. 204 .Okt. FPPS . • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex). energiju i reakciju na stres. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje.Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. • Moždina i kora luče različite grupe hormona.

je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija.Okt. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. jedan od hormona stresa. 2011. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. najmanje nodu. reakciju na upale i alergije. glukokortikoid. najviše rano ujutru.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. 205 . • Najmodniji po dejstvu je kortizol. FPPS . • Kortizol. krvni pritisak. kada se sprema veštački. • luči se stalno.

kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. 206 .Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. 2011. • Kortizol izaziva niz promena u telu. važnih za pripremu tela za odgovor na stres.Okt. FPPS . • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH).

a u sklopu reakcije na stres.Okt. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. adrenalin. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. ova dva hormona su vrlo slični.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. 207 . ali razlike u dejstvu postoje. Po sastavu. 2011. FPPS .

208 • . • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. emocije.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. FPPS . nagon. • Međutim. 2011. ali nema psihoaktivni efekat. povedavajudi krvni pritisak i puls. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu.Okt. budnost. više nego hormonska. motivaciju. pobudu. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. kao neurotransmitera.

Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike. 2011.) Estrogene (estradiol. 209 .) Utiču na razvoj i ponašanje... glad...Okt.. a s time i poletnost. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron... FPPS ...) i progestine (progesteron..

endokrini i imunološki sistem su povezani. FPPS . a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga.NS.Okt. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. . a pozitivne ga jačaju. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. ES i IS • Nervni. 2011. . 210 . što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem.

Evolucione i genetske osnove .

Pet Darvinovih principa evolucije 1. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti.Nadmetanje.Varijacija. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. Nema mesta za sve.Okt. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. FPPS . 212 . hrane i mesta za život. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2.Nasleđivanje. 2011. zato postoji nadmetanje oko parenja.

Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. Adaptacija.Pet Darvinovih principa evolucije 4. Kao rezultat prirodnog odabiranja.Okt. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. 213 . svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . 2011. Prirodno odabiranje. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5.

učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke.Okt. tj. FPPS . ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. 214 .Evolucija • Evolucija je promena. tokom vremena. 2011. evolucija se obavlja na genima. Uticaji koji su opstali. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije.

a geni čine “našu ljudsku prirodu”. 215 . odnosno da se: • ponašamo. • osedamo. • pa i da mislimo na određeni način. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. 2011.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi.Okt. FPPS .

Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. 2011.Okt. zračenje. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. 216 . hemijski agensi. a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. virusi). FPPS .

Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. FPPS . 2011. 217 . Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu.Okt.

Okt. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. • Nasleđe je “istorijsko”. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. 2011. • genetski.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. FPPS . a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. 218 . “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji.

219 . 2011. rođenje magarca je reproduktivni uspeh. • Ipak. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . odnosno broj ženki sa kojima se pari.Okt. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. • Kad se radi o mužjacima.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije.

Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. • Selekcija srodnika .jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. Mi pomažemo najbližima. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki.Okt. 220 . Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. • inkluzivna podobnost . ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. čak i ako jedinka roditelj živi krade. a ne samo dece. nego i drugi srodnici. Time ugrožavaju svoj život. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. 2011. FPPS .

Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. 221 . znoj. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. Sluz. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. Eritrociti imaju srpast oblik. • Srpasta anemija. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS .Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF.Okt. 2011. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste.

statusom u grupi koji jedinka ima. 2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. frustracijom. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. isto kao i nivoom serotonina. • Međutim.Okt. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. 222 . „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS .

što znači da imaju vedu uspešnost parenja. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. 223 • • . 2011.Okt.

• od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. 224 . Pojam „podobnosti“. obično izaziva konfuziju kod ljudi. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. 2011. to je postavljanje hipoteza.Okt. zašto su ljudi agresivni. recimo.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. zašto iskazujemo emocije itd. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. FPPS .

ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro).Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS . 2011.Okt. 225 . a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro).

porodica.Okt. 226 . ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. empatija. sagledati podatke sa svih strana FPPS . • Npr. 2011. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. moda. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan.

• genetska azbuka počiva na bazama. FPPS . • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P).Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. guanin i citozin (ATGC). Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida.Okt. što znači da genetska azbuka ima 4 slova. timin. • Baze su vezane za molekule S (šedera). Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. 227 . • Nukleotidi su slova genetske azbuke. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. 2011. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma).

FPPS . Ljestve su spiralno uvijene u desno. 2011. a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. 228 .Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. a prečage čine parovi baza.Okt.

229 . 2011.Okt.Dvostruka spirala i nukleotid FPPS .

230 .8 m.DNK • “Ljestve” su široke 2. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . ali najvedi hromozom. iz svih hromozoma. iznosi oko 1.6 nm (10-9). 2011.2 do 2. ima 220 miliona parova baza. prvi. Nukleotidi • • su dugački 0. Zato ukupna dužina DNK čoveka.Okt.3 nm.

održavanju DNK i vedinom nepoznatu. U čoveka.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. 2011. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK.Okt. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. sastavljen od niza nukleotida. namenjenu replikaciji pri deobi delija. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. FPPS . Mnogi geni različitih živih bida su isti. 231 .

2011. • ipak. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. nasleđivanjem. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. 232 .Okt.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. FPPS . • Ali ne svi.

start i stop reči-kodoni. FPPS . 233 . • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. Dakle.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. 2011. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. pa je odgovor tri slova. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. bilo je sve jasno. plus tzv. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova.Okt. • • • • • nukleotidi kao slova. a kodoni kao reči tog jezika.

• Međutim.Okt. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. FPPS . 2011. dakle i gene. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. 234 .Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome.

000 gena. 235 . • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. 2011. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. znatno manje od 100. • Određene su “reči” njegove azbuke. odnosno sekvence nukleotida. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi.000 koliko se očekivalo. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida.Okt. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. FPPS . • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi.

• Genotip stičemo rođenjem. • Fenotip je skup osobina jedne individue. može se redi sledede. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. 2011. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. • Genotip se vidi samo iz DNK. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. recimo zbog interakcije gena. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. 236 . FPPS .Okt.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue.

Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). Gen može imati više varijanti. ali ne i od razlika u transmiterima. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. put od proteina do ponašanja je vrlo dug. Na primer. 2011. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). recimo pigmenta za boju kose).Okt. FPPS . 237 . genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. Međutim. formi ili alela.

FPPS . alela B” nisu dokaz kauzalnosti. lakoda da se plane. daleko je od gena do ponašanja. 238 • • . nego zajedno sa drugim sistemima. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. a kod osoba koje nisu. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred.Okt. recimo serotoninergičkim.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. koji je to gen. nego samo da postoji korelacija. Sve u svemu. onda ved možemo poverovati u taj članak. Zatim. 2011. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. preuzimanje previše rizika itd.

Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. osobina de se ispoljiti. Ako su obe kopije gena recesivne. FPPS . osobina de se ispoljiti. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja.Okt. Ako su obe kopije gena dominantne. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. 2011. 239 .

2011.. a za plave recesivan. 240 .Dominantni i recesivni efekt • Npr. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. FPPS . • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. gen za crne oči je dominantan.Okt.

Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. 2011. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. potrebna su oba roditelja). • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. FPPS . godine.Okt. 241 .Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. govor i memoriju.

bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . odnos dominantnirecesivni gen je u 23. 2011.Okt. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. kod muškaraca. paru.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. 242 . nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. makar i recesivni. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma.

učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim.Okt. suština živog sveta je adaptabilnost. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. oni moraju biti tako građeni. Da bi organizmi bili adaptabilni.Nasleđe-sredina. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. 2011. Dakle. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. konstruiše • • • genom. 243 • . na osnovu fenotipa. priroda-odgoj • Evolucijom se. Kako je to sprovedeno? FPPS .

Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. 2011. 244 .Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. FPPS . • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. koji je obično protein.Okt. a ponekad i RNK. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline.

• U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. 2011. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima.Okt. FPPS . nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. 245 . koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima).

Ključni adut epigenetike je epigenom. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. a koje nisu proistekle iz promene DNK. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. Epigenom se nalazi izvan genoma. tj. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. FPPS . 2011. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene.Okt. 246 . a koji ne. koji geni de se iskazati u fenotipu.

247 . FPPS . • Na osnovu epigenoma se. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. 2011.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). ali za epigenom ne. a druge ostavlja aktivnim. matične delije diferenciraju u ciljne delije.Okt. u zavisnosti od životnog iskustva. • za DNK važi centralna dogma. tako što neke gene prigušuje. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. a druge da aktiviraju tokom života. koji • čine drugi genetski sloj. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. fizička aktivnost. verovatno. izloženost toksinima i stres.

resetuje. koje modifikuje naš epigenom. posebno ako nam se dogode rano u životu. 2011. 248 . ali su neke u stanju da prežive. mogu da osude našu decu na skradeni život. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. Zahvaljujudi njima. FPPS . odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije.Okt. možemo preneti na naše dete.Epigenetika • epigenom se reprogramira. neko životno iskustvo. previše jela ili stres. Tako nestaje vedina oznaka. • Pušenje. mnogo pre nego što su začeta.

Okt. nasleđivanja psihičkih karakteristika. 2011. 249 . koji imaju isti genom. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. zbog koga mogu da imaju različite osobine. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS .

Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. 250 • • . a ne i kod drugih.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine.Okt. Tokom razvoja. a kod tredih je šarolik FPPS . kod drugih nije. 2011. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. a u drugima ne. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. a drugi su otporni. Npr.

genetska formula: fenotip = genotip + sredina. Da bi neki činioci bili aditivni. oni moraju biti nezavisni. 251 . 2011. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS .Interakcija gena i sredine • Npr. što pretpostavlja aditivnost. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju.Okt. pošto su G i E u interakciji.

Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. • Slično važi za shizofreniju.Okt. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. Međutim. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. 252 .Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. ako jedan MZ blizanac oboli. recimo. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. odnosno kvantitativno. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. FPPS . • Dijabetes. 2011. ona se nasleđuje poligenski. ima poznatu genetsku osnovu. drugi ima svega 50% šanse da oboli. Međutim.

• Na primer. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. 253 • • • . FPPS . Jedan gen može da prigušuje druge. 2011. ali su oni prigušeni. Vedina naših osobina je poligenska. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu.Okt. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. kokoš ima gene za zube.

dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. 2011. posla itd. sve to je uslovljeno.Okt. drugova. 254 . Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. našim genotipom. FPPS .. jednim delom.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. Izbor bračnog partnera. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. U celini.

a ljudi mogu i da je menjaju. nego genotipa. ili je prilagođava sebi.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja.Okt. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. 255 . prema sebi. 2011. FPPS . • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. • roditelji. mogu da stvaraju sredinu za decu. takođe. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. a ne samo da im prenose gene.

Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. ali u kompleksnoj interakciji. ali je interaktivnost genetski programirana.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. FPPS . 256 . Npr. 2011.Okt. sredine i ponašanja.

2011.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . komparativna biologija i sl. molekularna genetika. 257 .Okt. bihejvioralna genetika. bihejvioralna neuronauka.

odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini.Okt. 2011. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS .Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. 258 .

60 • Brada/sestre = 0. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.47 FPPS .Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable. npr. 2011. pol • Npr. 259 .86 • DZ blizanci (istog pola) = 0.Okt.

260 .Okt. 2011.FPPS .

Okt. 2011.FPPS . 261 .

28 0.45 262 FPPS .60 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.36 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.40 0.Okt. .Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti. 2011.31 0.80 0.25 0.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.70 0.25 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.

hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama.Okt. 2011. može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. 263 . može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS .

2011. 264 .Okt.-KRAJ – FPPS .