Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

FPPS . 7 .Okt.Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. 2011.

8 .Okt. 2011. U njima nismo napredovali. imamo imunološki sistem. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. Kao i ostali.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. niti smo ih sami stvorili FPPS . ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza.

Nervni sistem • Ipak. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. pisali. Sve se uklopilo – misli i osedanja. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. 2011. 9 • • . ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. FPPS . sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. komponovali ili svirali. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko.Okt. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom.

2011.. 10 . podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj.Okt.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija.. vezivno tkivo.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS . ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi.

2011. 11 • .Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . na hemijski način Međutim. tanji od svetlosti.Okt. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi.

• neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. 12 . pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih.Okt. metabolički i funkcionalno. • neuroni imaju telo. FPPS . 2011. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. koje su nezavisne strukturno. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson).

Okt. 2011. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. 13 .

14 .Okt. 2011.Građa tipičnog neurona FPPS .

neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. zato “siva masa” FPPS .Okt. • Mitohondrije u kojima se pravi energija. i druge • Za razliku od drugih delija. 2011. 15 .

da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . 16 . a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona.Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. 2011.Okt.

2011.Okt. 17 .Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . trnova.

završetak u obliku dugmeta FPPS .Okt. koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. 18 . 2011. na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale.

koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . 2011.Okt. na koju se prenosi impuls iz aksona. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. 19 . može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse.

20 . autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava.Okt. bolesti ga ošteduju – npr. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . 2011.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. dugi i vrlo brzi. tanki i spori (5m/s) • MS.

endokrinim žlezdama. imenu osobe koja ih je prva uočila itd.Okt. u čulima. mišidima. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. FPPS .Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. 21 . monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. 2011. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. bipolarni.

Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. CNS-u. 22 . • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. obično od senzornog ka motornom neuronu. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali.Okt. 2011. Obično su u CNS-u. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . Obično su u čulima. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama.

2011. Retki su i služe kao interneuroni. a ima ih u oku.Okt. Multipolarni neuroni. uvu. Vrlo su brojni. a s druge aksonsku (otpremnu). 3. FPPS . nosu. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. 23 . 2. Služe kao motorni i interneuroni. uzimaju se kao standardan tip neurona. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju.Tipovi neurona 1. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni.

piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . vršnog dendrita. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. 2011.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije.Okt. 24 . a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. ali i iz posebnog produžetka tela.

2011.Okt. 25 .Piramidalni neuron FPPS .

26 .Okt. 2011.Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .

Okt. 2011. 27 .Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS .

Razni oblici neurona FPPS . 2011.Okt. 28 .

osetljivost na neurotransmitere itd. . .Okt. oblik akcionog potencijala. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. 2011. U tom pogledu. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. diversifikacija i organizacija FPPS . propusnost sinapsi.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. – variraju od neurona do neurona . 29 .

a senzorni do 1. 30 .5 m FPPS .Okt. 2011.Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.

Prenos signala .

Okt. 32 . delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS . 2011.Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja.

Okt. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. FPPS . izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. negativno naelektrisanih molekula proteina. 33 .Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. • U unutrašnjosti neurona. 2011. glukoze i sl. u protoplazmi. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-).

protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV.Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. 2011. 34 . što znači da je neuron iznutra negativan FPPS .Okt.

Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe.Okt. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi. K+ kanali ili kapije. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . 35 . postoje • pasivni natrijumovi. 2011.

36 .Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. 2011. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . tj.Okt.

37 . • Joni Na+ pohrle u akson. 2011. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. oko +40mV.Okt. a ova faza se naziva depolarizacija. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. ona postane propustljiva za jone Na+. tj. FPPS .Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag.

FPPS . 2011. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. 38 . a kanali K se otvaraju.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju.Okt. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. ali na jaču draž.

39 . 2011.Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS .Okt.

Okt. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle. FPPS .Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. 40 . draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. 2011.

Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. • • • • Lokalni anestetik novokain. koji koriste zubari. prekidi u mijelinskom omotaču.Okt. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). 41 . deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. ne gubedi intenzitet. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. kao iskra. Ceo proces se ponavlja. tj. FPPS . akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. 2011. tzv.

html FPPS . 2011.ac.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.bris. 42 .html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.mcgraw- hill.youtube.Okt.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.

ali najčešde ih imaju 5-10.000 sinapsi. 2011. postsinaptička membrana sa receptorima 3.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS . sinaptički prorez/pukotina.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100. između ove dve. presinaptički deo – aksonska kvržica 2. 43 .Okt.

5 ms).Okt. jednostavne i brze (npr. imaju kompleksan način prenošenja. šire su (oko 20nm). Ima ih manje od hemijskih. FPPS . 44 . ali se danas zna da nisu ni toliko retke. jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). 2011.Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. sporije su (imaju kašnjenje od 0. ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem).

45 .Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.Okt. 2011.000x FPPS .

Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS . 46 .Okt. 2011. mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera.

47 . • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. receptor se “otvori” za prolaz jona. FPPS .Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom.Okt. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. 2011.

2011. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. FPPS . 48 . Dakle. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija.Okt. individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine.

000x 49 . 2011. ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.Okt. presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .

Okt. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. što dovodi do depolarizacije membrane. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). 2011. FPPS . Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. obično na više njih. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. a za GABA inhibicijski. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. nego su to njihovi receptori. 50 • • • • • . neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. Ipak.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski.

• Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja.Okt.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. 51 . da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. 2011. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. FPPS . • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore.

Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. 2011. podložan iskustvu FPPS . nego kontrolisan iz više izvora. 52 . podložan uslovima i što je posebno zanimljivo.Okt.

meskalin i psilosibin. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. • Poznati su brojni agonisti. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). 53 . FPPS . od kojih je samo jedan prirodan. na primer. neurotransmiter. za serotonin poznati agonisti su droge LSD.Okt. 2011. za dopamin.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti.

2011. Međutim. razni agonisti i antagonisti su. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. ali ga ne otvara. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. droge). receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. Antagonist acetilholina je atropin. sa malim molekulama. tj. pa i poznati afrodizijak johimbin. • Na primer.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor.Okt. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. hlorpromazin i drugi). Dok je antagonist vezan za receptor. FPPS . 54 . neurotransmiterima. nego • blokira pristup drugim agonistima. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. istovremno.

Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS .Okt. 55 . 2011.

Okt. 2011.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.h tml FPPS .com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.html • http://www. 56 .mcgrawhill.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.sumanasinc.

aktivnostima. raspoloženjima. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. molekularne. 57 . širenja.. a povezani su FPPS ..Okt. u kakvoj su interakciji sa lekovima.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. hranom. 2011.

Okt. 58 . 2011. Glutamat Histamin. . Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. .. .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. . inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. FPPS . .

• Deluje i kao neuromodulator. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. ako ga ima previše.Okt. FPPS . glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. 59 . pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. 2011. • Luče ga piramidalne delije. • Ako ga ima premalo. • Dejstvo mu je brzo. pogoduje epilepsiji. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. pa je glutamat najprisutniji transmiter.

interakcije i protivrečna dejstva. FPPS . Sintetiše se iz glutamata. epilepsije. i uzrokuje mišidne konvulzije.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. Ima mnoge uloge. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. Dobro proučena. 60 . 2011.Okt. smanjujudi anksioznost. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA.

posebno u • • somatskom NS. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. Nađen je u hipokampusu. 61 • • . U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. FPPS . ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti.Okt.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. 2011.

• Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. otrov južnoameričkih indijanaca. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. 62 . blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). FPPS .Okt. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. 2011.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. kao i u autonomnom NS. • kurara. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje.

Okt. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. 63 . • Oni deluju komplementarno. FPPS . • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. 2011. ali i antagonistički. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna.

Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. 64 . posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. FPPS . 2011. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. Pojačava budnost i spremnost.Okt. a suprotne su funkcijama dopamina. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje).

• Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. • postoji u telu i kao hormon. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. • Osim kod životinja. 65 . • grupisani u jedra duž retikularne formacije.Okt. gde učestvuje u peristaltici. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. • sintetiše se iz triptofana. pod imenom raphe nuclei.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. FPPS . 2011.

fenilalanina i leucina.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. bez njega se ne osedamo dobro. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. raspoloženje. • potreban je pravilan odnos triptofana.Okt. apetit. Utiče na pobudu/spavanje. osetljivost za bol. seksualnu funkciju i drugo. koji postoji u urmama. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. FPPS . papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. 2011. a triptofana ima u proteinskoj hrani. 66 .

odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. impulsivnošdu. sirup protiv kašlja. • Antidepresivi. samoubistvom. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. kokain. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost.Okt. • droga LSD imitira serotonin. 67 . alkoholizmom. 2011. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. amfetamini. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . tako da on ostaje duže u sinapsama.

2011. 68 . • energična telesna aktivnost. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS .Okt. napadi panike. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. Nesanica.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. • uzimanje triptofana. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. PMS. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. poremedaji apetita. bulimija. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. bipolarni poremedaj. anksiznost. alkoholizam. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. gojaznost.

Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije. u smislu da je ono kod žena slabije. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. 69 .Okt. 2011. FPPS . • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima.

70 .Strukturne formule dopamina.Okt. 2011. noradrenalina i serotonina FPPS .

Okt. azota. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. kiseonika i vodonika. 2011. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. 71 . samo u jednoj hidroksilnoj grupi.Strukturne formule dopamina. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin.

2011. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah.Okt. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . strepnja. tenzija. 72 .Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja.

Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. bolest fenilketonuria).Okt. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. 2011. služi za proizvodnju tirozina. takođe jedna od aminokiselina. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. FPPS . a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. 73 .

kao i neki orasi i semenke.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. Dopamin postoji i kao hormon. FPPS . mleko. 74 . kada su u istoj hemisferi. jaja. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. a luči ga hipotalamus.Okt. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. 2011. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. neki proizvodi soje.

2011.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. Antagonisti dopamina. 75 .Okt. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. FPPS . koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. kao što je haloperidol. • • • serotonina i noradrenalina.

Okt. FPPS . na prvom mestu nucleus accumbens. • limbički sistem. 2011. • corpus striatum. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. 76 . • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina.

77 .Okt. 2011.Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS .

a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. a vodedi je za radnu memoriju FPPS .Okt. 78 . 2011.

2011. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima.Okt. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. 79 . Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . • On snažno usmerava ka cilju. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. Desna hemisfera je. posebno za telesna čula.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. naprotiv. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. vezana za čula.

Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. 80 . 2011. • Osedanje za ljude. socijalni odnosi.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju.Okt. motivaciju. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS . emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina.

Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. vradamo se „po još“ FPPS .Okt. 2011. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. • dopaminergički sistem stvara prijatnost. 81 . motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj.

dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). On potkrepljuje. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. 2011.Okt. ali nije neophodan da bi se naučilo. 82 . FPPS . Takođe.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. ali stvaranje navike se obavlja negde drugde.

Huntingtonovom bolešdu. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. autizmom. shizofrenijom. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. 83 . pažnje i rešavanja problema.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. FPPS . Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije.Okt. manijom. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. 2011.

koristedi spoljne agense kao što je droga. 84 .Okt. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. FPPS . Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. 2011. u jednom trenutku. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. Nakon više uzimanja. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu.

Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. 2011. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima.Okt. FPPS . • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. do nekoliko minuta. 85 . kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni.Neuromodulatori. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu.

• Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. Kada se ključ i brava poklope. a • čim se to desi. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. prostorno ili vremenski. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. FPPS . 2011. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. 86 .Okt. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. • Dakle.

Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. preko više mesta (sinapsi). Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. 87 • • • • • • • . U oba slučaja.za inhibiciju. ili može primiti signal od više neurona. one izazovu lučenje neurotransmitera. 2011. npr. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. ili Cl. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. a sinapsa je spremna za slededi impuls. Na+ za ekscitaciju. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. okida se akcioni potencijal u aksonu B. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B.Okt. FPPS .

nervnim centrima.Okt. 88 . adaptacija čula).Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. ali to nije zbog zamora FPPS . 2011. posebno u sinapsama.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

teška oko 1.Okt.Mozak . 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). ružičasta. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza.encephalon • meka. a u tome verovatno ima ulogu i likvor. FPPS . • • sastavljena vedinom od masti. 2011. • oko 20% krvi. želatinozna masa.4 kg. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). 94 . • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. Hrani se (i hladi) krvlju.

velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. 95 .encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. razgrađujudi bakterije. FPPS . mrtve delije i druge nepoželjne objekte.Okt.Mozak . S druge strane. 2011. ako nedostaje neki neurotransmiter. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama.

2011. nekoliko milijardi. Neurona izvan mozga ima znatno manje. FPPS .Okt. kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu. od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. 96 . npr.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona).

koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa. 97 . ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS .encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji.Okt.Mozak . Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. koji deluje na hipofizu. 2011.

.19. pa šimpanza = 0.53.. 2011. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.26..Veličina mozga ..71 slededi je delpfin = 0.06.Okt. slon = 0..komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela. • FPPS . mali glodari 0.. 98 .

99 .Okt. 2011.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .

100 .Okt. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. srednji i prednji mozak. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS .Razvoj mozga • Iz ektoderma. 2011. 3-4 nedelje od začeda.

FPPS .Razvoj mozga • Nakon što migriraju. 101 • • . precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. da bi se pravilno razvila. motorna. jasno povezani.Okt. 2011. U njima jedinka mora da doživi čulna. emocionalna i druga iskustva.

Otprilike.Okt. brzo raste prvih • • • • pet godina. do kraja života. godine. povedanja broja puteva.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. najveda je u dobi 18-30 g. a kasnije opada. mijelinizacije. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). Nakon 20..5kg pri rođenju. svake sekunde umre 5 neurona. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. 102 . FPPS . povedanja broja glijalnih delija itd. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. na dva mesta u mozgu. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. 2011.

funkcionalna. 103 . hipotalamus. razvojna i evoluciona.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. • bela masa – mijelinizirani aksoni.Okt. bazalne ganglije itd. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. • kora (cortex) velikog mozga. s obzirom na građu itd. • sive strukture velikog mozga: talamus. 2011. • sive (i crne) strukture moždanog stabla. FPPS ..

• diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). • moždani korteks. 2011. • bazalne ganglije. • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum).Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. • telencephalon – moždane hemisfere. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). • mesencephalon – srednji mozak. 104 . FPPS .Okt. • bela masa.

Okt. bazalni – pogled odozdo. ventralni – prema dole. vertikalno. koronalni presek – presek mozga poprečno. FPPS . 2011. medijalni – smešten u sredini. donji ili na dnu. gornji ili na vrhu. sagitalni presek – presek mozga uzdužno.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. 105 . lateralni – smešten na strani. vertikalno. bočno. na bazu mozga.

FPPS .Okt. 2011. 106 .

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

koji kontroliše naše emocije. FPPS . svaki sa svojom posebnom inteligencijom. vlastitom subjektivnošdu. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. 2011. neokorteks. a ne prema lokaciji. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika.Okt. 112 .McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. koji su međusobno povezani. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. • oko njega je stari mozak sisara. • na obodu je novi mozak sisara. vrlo različite starosti. koji reguliše primitivno ponašanje. mozak gmizavaca. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. u nama postoje tri mozga. koji reguliše naše više intelektualne procese. MacLean ga je nazvao limbički sistem.

• bela masa • diencephalon. • cyngulate gyrus itd. siva masa. • hippocampus. • srednji mozak – mesencephalon. 2011. • medulla oblongata – produžena moždina. • thalamus. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. • cerebellum – mali mozak.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • amygdala. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • limbički sistem. 113 . • cortex – kora.Okt. FPPS . hemisfere. • prednji ili veliki mozak. • pons – most. • telencephalon.

2011. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. • Prve dve su daleko najvede. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. FPPS .Moždane komore • Ima ih četiri.Okt. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. 114 . • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost.

115 . CST služi mehaničkoj zaštiti. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu.Okt. Ima je ukupno oko 120-150ml. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. smanjivanju težine mozga.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. 2011. FPPS .

Moždane ovojnice . Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. bogata krvnim sudovima. tanka i fina ovojnica.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine.Okt. Ispod nje je pia mater. od potresa. FPPS . Ispod nje je arachnoidea. • Služe za zaštitu CNS-a. trenja sa • • • • kostima itd. 2011. udara. 116 .

2011.Okt.Zadnji mozak FPPS . 117 .

FPPS . disanje.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu.Okt. 2011. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. probavu. 118 . gutanje.

sluhu. 2011. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. • • • FPPS . U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. između ostalog iz dve strane mozga. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. 119 .Okt. a ima i neke parasimpatičke funkcije.

položaj tela u prostoru. On čini oko 10% mase mozga.Okt. 120 .Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). FPPS . Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. 2011. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. finu mišidnu koordinaciju. ravnotežu i druge motorne. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%).

Okt. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. 121 • • .Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. ali gubimo koordinaciju. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. FPPS . poprečnoprugasta muskulatura svih udova. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. 2011.

Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. 2011. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . • kao i u emocijama. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. • učenju i proceduralnoj memoriji. 122 .Okt.

• Substantia nigra se. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. 2011. • Dakle . • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. takođe.Okt. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. FPPS . 123 . • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu.

Okt. malog mozga. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. 124 • • . seksualnu aktivnost).Moždano stablo • Čine ga pons (most). ritualistički i paranoidan. uriniranje i defekaciju. FPPS . • Opsesivan. 2011. kompulsivan. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. prenosi čulne informacije između velikog mozga. umor. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije.

2011. 125 . hipokampus i amigdale).Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr.Okt. FPPS .

čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem. 126 . 2011.Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga.Okt.

u visini očiju i ima dve polutke. 2011. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu.Okt. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. relejni sistem mozga. 127 • • • . Učestvuje i u prenosu motornih signala. FPPS . Učestvuje u kontroli budnosti. zajedno sa retikularnom formacijom. spavanju i svesnosti. Osim toga. kao i razne zone neokorteksa međusobno.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). a nalazi se u centru • • mozga.

Okt. učestvuje u kontroli napada. • kao deo limbičkog sistema. • 4F FPPS . emocija i motiva. • Nalazi se ispod talamusa. seksualne pobude.Hypothalamus • Deo je međumozga. bežanja. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. 2011. težak oko četiri grama. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. veličine je zrna pasulja (ili badema). 128 .

žeđ. malo i sporo. telesnu temperaturu. krvni pritisak. cirkadijalne ritmove itd. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. 2011. FPPS . telesnu težinu. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. glad. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point)..Okt. 129 . poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). puls. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu.

što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. 130 . nego funkcionalna.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. 2011. Osim diencefalona. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture.Okt. FPPS . nazvavši ga stari mozak • • • sisara.

131 . 2011. simetrično.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. Preciznije. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . ma koliko ih često viđali.Okt. šta i kada nam se dogodilo. u svakoj hemisferi po jedan. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. ali ne prepoznaju nove osobe. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije.

• Nalaze se na vrhu hipokampusa. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. u svakoj hemisferi. FPPS .Amygdala • grupa jedara. 132 .Okt. 2011. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni).5 cm. u obliku badema. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. dužine oko 2. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti.

uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“).Okt. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. FPPS .Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. 2011. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. • na primer. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. Kad se snima mozak. 133 . a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. • Primer.

Okt. • široki dijapazon autonomnih funkcija. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. tj. nekooperativnost itd. • Dakle. tvrdoglavost. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. izgleda. pa se čak naziva i cingularni korteks. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. 134 . ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. • empatija itd.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. 2011. limbički sistem. koja • • prekriva corpus callosum. FPPS . emocije. • donošenje odluka. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. bes iz koga ne možemo da izađemo.

• Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. straha. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije... 2011. a u zadnje vreme i u lečenju depresije.”.Okt. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. bes. zadovoljstva. u ovom slučaju ka septumu. strah. 135 . • „accumbens“ označava “naginjanje ka. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. strahu. smeha. placebo efekta itd. zavisnosti FPPS .

2011.Limbički sistem FPPS .Okt. 136 .

Veliki mozak.Okt. 137 . 2011. cerebrum ili telencephalon FPPS .

i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. prva i druga. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone.Veliki mozak. osim kore.Okt. 2011. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. Sivu masu velikog mozga čini. aksoni i dendriti. FPPS . U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. 138 .

masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. 2011. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. pokazuju razlike u funkcionisanju. Postoje i ipsilateralni putevi. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. iz očiju i ušiju. 139 . npr. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela.Okt. tj.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. FPPS .

Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. FPPS . Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. Povezuju moždano stablo. 2011. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge.Okt. limbički sistem i korteks. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. sa obe strane talamusa.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. 140 . • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija.

• • • prosečno 2. a neuroni čine oko 19% mozga. percepciju. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. mišljenje. 2011. pažnju.5 mm. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi.5 mm. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. svest. Čine je tela neurona (zato je siva). ispeglana. 141 • • . Njena masa čini oko 80% mase mozga. jezik.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. FPPS .Okt.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Okt. 2011.Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 147 .

u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“.Okt. 2011.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. ispred motornog korteksa. 148 . Naime. • FPPS . Za mnemoničke svrhe.

procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. levi različito od desnih.Okt. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. odlučivanju. proceni rizika. 149 . ali ne i fizičke karakteristike okoline. FPPS . prosuđivanju preferencija i sl. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. nagađanju. 2011. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu.

njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. uvid u vlastitu i tuđu situaciju.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. suđenje. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. • • • • • 150 . u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. Frontalna lobotomija FPPS . Oštedena je i kompleksna motorika.Okt. 2011. Osim promena u ličnosti.

Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. perserveriraju. nemaju nagle padove u memoriji. ne brinu se o sebi. pažnja im je slaba i kratka. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. gube snagu u nogama. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. 2011. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. Apatični. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene.Okt.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. ali je memorija trajno slaba. 151 . FPPS . Slab socijalni uvid. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. rade nešto samo ako im se naredi. Na primer.Frontalni korteks .

Okt. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. 2011. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. apsces. bilo je puno slomljenih koštica. masovno krvarenje u mozgu. FPPS . g.Slučaj “Phineas Gage” • 25. 152 . pomeranja poluge tokom vađenja itd.

Phineas Gage FPPS . 153 .Okt. 2011.

154 .Okt. 2011.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .

155 . vulgaran. odlučan.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS .Okt...Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. Nakon oporavka: naprasan. bez poštovanja prema drugima. neozbiljan. 2011. tvrdoglav. kapriciozan. staložen. • • • • • efikasan. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. obziran. pouzdan.

156 . i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. ali ne može da formuliše FPPS .Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. 2011. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže.Okt.

vrlo sličan senzornom FPPS . 2011.Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. 157 .Okt.

2011.Senzorni homunkulus FPPS .Okt. 158 .

Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS . 2011. 159 .Okt.

2011. pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom.Okt. čak i vlastito FPPS .Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. 160 . nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice.

Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. 161 .Okt. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . dolazi do Wernickeove afazije. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena. 2011.

Okt. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS .Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. 162 . 2011. V3.

• Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. 2011. Međutim. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. srce i jetra). očiju i ušiju. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. ali ne mora biti u svim procesima.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera.Okt. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. 163 . FPPS .

• funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. FPPS . 164 . 2011. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara.Okt.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. a neke desnu šapu.

ne ošteduje govor.Okt. 165 . a produkcija govora je isključivo u levoj. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. što znači da im je dominantna leva hemisfera. kod velike vedine ljudi. • Što se tiče jezika. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). FPPS . imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). ali besmisleno. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. • 85%-90% ljudi je desnoruko. 2011.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština.

2011. Ona postaje nema i autistična. mentalne rotacije.Okt.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. pokreta itd. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. kao retardirana. nobelovac Sperry je 1964. FPPS . nego obrnuto. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. tj. prostornih odnosa. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. 166 .

2011. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. digao je levu ruku da udari ženu. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. pacijentu se leva ruka borila protiv desne.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. FPPS .Okt. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. 167 . a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. ljut na ženu.

2011. 168 . FPPS .Okt.Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”.

nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . nacrtade testeru Dakle.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. crta jedno. 169 . 2011. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. ali u stvarnom životu de pomerati oči.Okt.

• „leva ličnost“ je aktivna. • „levi stil“ je verbalno-analitički. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. dok je desni vizuelno-holističan. bolji u vizuelnim manipulacijama. a na drugom vizuelno-holistički. FPPS . • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. apstraktan i orijentisan na bududnost. dok je desna više na zemlji i emocionalna.Okt. 2011.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. orijentisan na sadašnjost. 170 . posebno trodimenzionalnim. konkretan. kad deluju razdvojeno. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. kontrolisana i emocionalno uzdržana.

pa čak i kad sa njima ne raspolaže. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. deo po deo. matematički. 171 .” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. 2011. FPPS . • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. npr. pesnički. naučnički”. jedan za drugim.Okt. a desna hemisfera to radi paralelno. holistički.: “levi mozak je analitičan. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. a “desni mozak je stvaralački. serijski. simultano. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji.

Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. FPPS . 172 .Okt. pa su ih majke uvek nosile levom rukom. a desna je služila za bacanje. a mač i koplje u desnoj itd. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. 2011. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce.

• Vedina u zadnjem tromesečju. leže glavom nadole. dakle asimetrično. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. FPPS . • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani.Okt. 173 . leđima napred. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. vezano za položaj u prostoru. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. 2011. u materici.

• Slučaj dr.Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). moždanog udara) itd.. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga).. uslovima. 2011. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede.Okt. Jill Bolte Taylor FPPS . • Prilagođavanja sredini. 174 .

Okt. • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS . 175 . 2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno.

Okt. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 176 .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 2011.

Okt. 177 . 2011. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.

Okt. na standardnim mestima. 2011. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . 178 .Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu.

simetrična distribucija.Okt. obe strane. 2011. zaposlen ili anksiozno razmišlja. bebe mala deca. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. talasi niske amplitude budan/tokom rada. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. aktivan. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. pozadi kod dece. veća amplituda na dominantnoj strani. najbolje frontalno. 179 . aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . pospanost.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

2011. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. • • FPPS . kroz talamus do senzornog korteksa. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. 185 . U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora.Okt. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu.

• prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. FPPS .Okt.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. nisu “centralno modulisani”. bezuslovnih refleksa. • Drugim rečima. • Nevoljni su. tj. 2011. 186 . u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. svega 40 ms). • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih.

2011. eferentni – od moždine ka telu.Okt. FPPS . 187 . Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. levi i desni. aferentni – od tela ka moždini. • Trbušni (ventralni) je motorni.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par.

2011.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS .Okt. 188 .

tj. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama.Okt.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. . 2011. a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. tj. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. 189 . FPPS . .

prilično autonoman. 190 . sa leve i desne strane kičme. u nekom iznosu. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. 2011.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak.Okt. FPPS . Svaka ganglija pobuđuje više organa. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno.

• Npr. 2011. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. 191 . FPPS . parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo.Okt.

Okt. 192 • • . parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. 2011. bilo kakvog naglog poremedaja. oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS .Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. aktivira se simpatički deo.

Okt. 2011.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS . usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 .

Endokrini sistem – hormoni .

• krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici.Okt. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. 195 . prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. pljuvačne ili znojne. kao što su suzne. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Po toj podeli. FPPS . luče u krv. • Postoje i egzokrine žlezde. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. ambiciju i bes – kolerici. 2011. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde.

2011. FPPS .Okt.Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). 196 . . .

• program se u obliku talasa emituje na sve strane. FPPS .Okt. prijem programa nije vremenski precizan.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. 197 . 2011. • Nervi prenose brzo. svaki se uključuje u program ako prima te talase. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. čuvaju je i luče kad je potrebno. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. prijemnici su raštrkani po telu. hormoni sporo. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. • Zna se ko je uputio poziv. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. a hormonskih dugo. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos.

• Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. • • • svaka svoj. u krv. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. oni ga uvlače u deliju. FPPS .Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon.Okt. 2011. 198 .

FPPS .Okt. 199 . 2011.

2011. FPPS . • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa. kontroliše je hipotalamus. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava.Okt. 200 . • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija.

preko kontrole metabolizma belančevina. 2011. . indirektno. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. mlečne žlezde FPPS . masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus.Okt.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra.

koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). aktivira mozak.Okt. FPPS . • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu.Hipofiza i stres • stresna situacija. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. između ostalog i hipotalamus. primarni stresni hormon u našem telu. 202 . • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. 2011. preko čula.

glavni hormon je tiroksin. a • • preko toga rast i razvoj. FPPS . nadražljivost. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. proizvodnju belančevina itd. umor. usporenost.Okt. anksioznost.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. mišidnu slabost. 203 . gubitak težine. 2011. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom.

Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona.Okt. energiju i reakciju na stres. FPPS . 204 . • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). • Moždina i kora luče različite grupe hormona. • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex). 2011.

najviše rano ujutru. • Kortizol. reakciju na upale i alergije. 205 . • luči se stalno. • Najmodniji po dejstvu je kortizol.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. krvni pritisak. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. 2011. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. jedan od hormona stresa. FPPS . kada se sprema veštački.Okt. glukokortikoid. najmanje nodu.

206 .Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize.Okt. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. važnih za pripremu tela za odgovor na stres. • Kortizol izaziva niz promena u telu. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH). 2011. FPPS .

• luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. adrenalin. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. ali razlike u dejstvu postoje. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. Po sastavu. 2011. 207 . FPPS . a u sklopu reakcije na stres.Okt. ova dva hormona su vrlo slični.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a.

Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. nagon. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. više nego hormonska. • Međutim. FPPS . pobudu. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. kao neurotransmitera. emocije. 2011. povedavajudi krvni pritisak i puls. budnost. ali nema psihoaktivni efekat.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. 208 • .Okt. motivaciju.

.) Estrogene (estradiol. FPPS .) Utiču na razvoj i ponašanje.Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi..Okt. 2011... glad.. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron. 209 . posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike. a s time i poletnost.) i progestine (progesteron......

. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. ES i IS • Nervni. a pozitivne ga jačaju. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. .Okt. 2011.NS. endokrini i imunološki sistem su povezani. 210 . FPPS .

Evolucione i genetske osnove .

Varijacija. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. FPPS . Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3.Nadmetanje. 2011. 212 . hrane i mesta za život. zato postoji nadmetanje oko parenja. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2.Pet Darvinovih principa evolucije 1.Nasleđivanje. Nema mesta za sve.Okt.

svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . Adaptacija. Prirodno odabiranje.Okt. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli.Pet Darvinovih principa evolucije 4. 213 . Kao rezultat prirodnog odabiranja. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. 2011. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5.

nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama.Okt. 214 . Uticaji koji su opstali.Evolucija • Evolucija je promena. evolucija se obavlja na genima. tj. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. 2011. FPPS . tokom vremena.

2011. odnosno da se: • ponašamo.Okt. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. FPPS . a geni čine “našu ljudsku prirodu”. • osedamo. • pa i da mislimo na određeni način. 215 .

virusi). FPPS . • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. 216 . • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. zračenje. a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. hemijski agensi.Okt. 2011.

217 . One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu. FPPS . 2011. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini).Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini.Okt.

FPPS . 2011. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. 218 . • Nasleđe je “istorijsko”. • genetski.Okt. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka.

• Ipak. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. 2011. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS .Okt. • Kad se radi o mužjacima. rođenje magarca je reproduktivni uspeh. odnosno broj ženki sa kojima se pari. 219 . Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije.

Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. a ne samo dece.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. • inkluzivna podobnost . ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. Mi pomažemo najbližima. 2011. 220 . Time ugrožavaju svoj život. • Selekcija srodnika . nego i drugi srodnici. čak i ako jedinka roditelj živi krade. FPPS . Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika.Okt. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi.

Sluz. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. znoj. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS .Okt. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. Eritrociti imaju srpast oblik.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. 2011. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. 221 . • Srpasta anemija.

frustracijom. isto kao i nivoom serotonina.Okt. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. statusom u grupi koji jedinka ima. 222 . ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. 2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. • Međutim.

pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. 2011. što znači da imaju vedu uspešnost parenja. 223 • • . u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. odnosno širenje vlastitih gena FPPS .Okt.

jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. zašto su ljudi agresivni. 224 .Okt.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. FPPS . to je postavljanje hipoteza. zašto iskazujemo emocije itd. Pojam „podobnosti“. recimo. 2011. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. obično izaziva konfuziju kod ljudi.

ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). 225 .Okt. 2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro). ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS .

porodica.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. moda. empatija. sagledati podatke sa svih strana FPPS . ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. 2011. 226 .Okt. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. • Npr.

Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. što znači da genetska azbuka ima 4 slova. FPPS . • Baze su vezane za molekule S (šedera). 227 . • genetska azbuka počiva na bazama. 2011. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. • Nukleotidi su slova genetske azbuke. guanin i citozin (ATGC). Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). timin.Okt. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P).

a prečage čine parovi baza.Okt. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). Ljestve su spiralno uvijene u desno. a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. FPPS . Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. 228 . 2011.

229 .Okt.Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 2011.

iznosi oko 1. 2011.6 nm (10-9). prvi. Zato ukupna dužina DNK čoveka. Nukleotidi • • su dugački 0. 230 .8 m.3 nm. iz svih hromozoma.2 do 2. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . ima 220 miliona parova baza.DNK • “Ljestve” su široke 2. ali najvedi hromozom.Okt.

U čoveka. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. 231 . 2011. Mnogi geni različitih živih bida su isti. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. sastavljen od niza nukleotida.Okt. namenjenu replikaciji pri deobi delija. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. FPPS . održavanju DNK i vedinom nepoznatu.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK.

FPPS . • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine.Okt. • ipak. 232 . osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. nasleđivanjem. • Ali ne svi. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. 2011. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina.

start i stop reči-kodoni. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. bilo je sve jasno. plus tzv. pa je odgovor tri slova. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. 2011. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. a kodoni kao reči tog jezika. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. • • • • • nukleotidi kao slova. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. Dakle.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina.Okt. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. 233 . FPPS .

samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. FPPS .Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. 2011. dakle i gene.Okt. • Međutim. 234 .

Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. znatno manje od 100. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. • Određene su “reči” njegove azbuke. FPPS . zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida.000 gena.000 koliko se očekivalo. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. odnosno sekvence nukleotida. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi. 2011. 235 .Okt. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi.

2011. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. FPPS .Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. 236 . recimo zbog interakcije gena. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa.Okt. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. može se redi sledede. • Fenotip je skup osobina jedne individue. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. • Genotip se vidi samo iz DNK. • Genotip stičemo rođenjem.

U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). 237 . Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. Međutim. FPPS . put od proteina do ponašanja je vrlo dug. formi ili alela. Na primer. Gen može imati više varijanti. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. ali ne i od razlika u transmiterima. recimo pigmenta za boju kose). neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen.Okt. 2011.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina).

Okt. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. lakoda da se plane. FPPS . recimo serotoninergičkim. koji je to gen. nego zajedno sa drugim sistemima. 2011. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. daleko je od gena do ponašanja. Sve u svemu. preuzimanje previše rizika itd. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. nego samo da postoji korelacija. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. Zatim.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. a kod osoba koje nisu. onda ved možemo poverovati u taj članak. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. 238 • • .

Ako su obe kopije gena dominantne. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. osobina de se ispoljiti.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. 2011. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. osobina de se ispoljiti. 239 . Ako su obe kopije gena recesivne.Okt. FPPS .

gen za crne oči je dominantan.. a za plave recesivan. FPPS . • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. 2011.Dominantni i recesivni efekt • Npr.Okt. 240 .

Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. 2011. FPPS . Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. godine. govor i memoriju. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30.Okt. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. 241 . potrebna su oba roditelja).

makar i recesivni. kod muškaraca. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma.Okt. paru. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. 2011. 242 . odnos dominantnirecesivni gen je u 23. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS .Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23.

oni moraju biti tako građeni. 243 • . odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. priroda-odgoj • Evolucijom se. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim.Nasleđe-sredina. Dakle.Okt. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. 2011. konstruiše • • • genom. Da bi organizmi bili adaptabilni. na osnovu fenotipa. Kako je to sprovedeno? FPPS . suština živog sveta je adaptabilnost.

Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. 244 . • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. 2011. FPPS . a ponekad i RNK.Okt. koji je obično protein. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda.

• neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. FPPS .Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. 2011.Okt. 245 .

osim putem pet Darvinovih principa evolucije. Ključni adut epigenetike je epigenom. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. Epigenom se nalazi izvan genoma. 246 . koji geni de se iskazati u fenotipu. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. a koji ne. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene.Okt. tj. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. 2011. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. a koje nisu proistekle iz promene DNK. FPPS .

Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. • Na osnovu epigenoma se. ali za epigenom ne. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. FPPS . • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. matične delije diferenciraju u ciljne delije. 2011. a druge da aktiviraju tokom života.Okt. 247 .Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. fizička aktivnost. • za DNK važi centralna dogma. verovatno. a druge ostavlja aktivnim. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). u zavisnosti od životnog iskustva. tako što neke gene prigušuje. koji • čine drugi genetski sloj. izloženost toksinima i stres.

neko životno iskustvo. FPPS . ali su neke u stanju da prežive. 248 . koje modifikuje naš epigenom. možemo preneti na naše dete. mogu da osude našu decu na skradeni život. posebno ako nam se dogode rano u životu.Okt. • Pušenje. previše jela ili stres. 2011. One su osnova epigenetskog nasleđivanja.Epigenetika • epigenom se reprogramira. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. Zahvaljujudi njima. Tako nestaje vedina oznaka. resetuje. mnogo pre nego što su začeta.

ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS .Okt. 249 . nasleđivanja psihičkih karakteristika. koji imaju isti genom. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. 2011.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. zbog koga mogu da imaju različite osobine.

Okt. Npr. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. a ne i kod drugih. 2011. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. a kod tredih je šarolik FPPS . kod drugih nije. Tokom razvoja. 250 • • .Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. a u drugima ne. a drugi su otporni.

pošto su G i E u interakciji. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. 251 . što pretpostavlja aditivnost. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. oni moraju biti nezavisni. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . Da bi neki činioci bili aditivni.Okt. 2011.Interakcija gena i sredine • Npr. genetska formula: fenotip = genotip + sredina.

drugi ima svega 50% šanse da oboli. 252 . ako jedan MZ blizanac oboli. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. ona se nasleđuje poligenski. recimo.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. odnosno kvantitativno. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. FPPS .Okt. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. • Dijabetes. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. ima poznatu genetsku osnovu. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. 2011. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. Međutim. Međutim. • Slično važi za shizofreniju.

2011.Okt. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. Jedan gen može da prigušuje druge.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. 253 • • • . kokoš ima gene za zube. Vedina naših osobina je poligenska. FPPS . • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. • Na primer. ali su oni prigušeni.

dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. Izbor bračnog partnera. posla itd. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. 254 .Okt. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. FPPS . jednim delom.. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. našim genotipom. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. 2011. sve to je uslovljeno. drugova. U celini.

prema sebi. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. mogu da stvaraju sredinu za decu. FPPS .Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. 255 . • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. nego genotipa. a ne samo da im prenose gene. 2011.Okt. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. takođe. ili je prilagođava sebi. a ljudi mogu i da je menjaju. • roditelji.

sredine i ponašanja.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. Npr. 2011. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). ali u kompleksnoj interakciji. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. FPPS . 256 . genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. ali je interaktivnost genetski programirana. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum).Okt.

molekularna genetika. bihejvioralna neuronauka. komparativna biologija i sl. 2011.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. 257 . • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS .Okt. bihejvioralna genetika.

za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini. 258 . 2011.Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko.Okt.

47 FPPS . 259 .60 • Brada/sestre = 0. npr. pol • Npr.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0. 2011.Okt. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.

Okt.FPPS . 2011. 260 .

FPPS . 261 .Okt. 2011.

70 0. 2011.80 0.31 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti. .25 0.25 0.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.Okt. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.40 0.36 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.28 0.60 0.45 262 FPPS .

hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS .Okt. 2011. može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr.Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. 263 .

-KRAJ – FPPS . 2011.Okt. 264 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful