Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

Okt. 7 . FPPS .Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. 2011.

U njima nismo napredovali. Kao i ostali.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. 8 . kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza.Okt. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. imamo imunološki sistem. 2011. niti smo ih sami stvorili FPPS . ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije.

9 • • . ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali.Nervni sistem • Ipak. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. pisali.Okt. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. Sve se uklopilo – misli i osedanja. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. FPPS . To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. komponovali ili svirali. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. 2011. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola.

Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. 2011.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS . vezivno tkivo. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj.Okt.. 10 ..

tanji od svetlosti. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. na hemijski način Međutim. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS .Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona.Okt. 11 • . 2011.

više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. FPPS . • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. koje su nezavisne strukturno. 2011.Okt. metabolički i funkcionalno.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. • neuroni imaju telo. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. 12 .

2011. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu.Okt. 13 .

2011. 14 .Okt.Građa tipičnog neurona FPPS .

zato “siva masa” FPPS .Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. 15 . i druge • Za razliku od drugih delija. 2011. neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto. • Mitohondrije u kojima se pravi energija.Okt.

da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . 16 .Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. 2011.Okt. a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona.

koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS .Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. trnova. 17 .Okt. 2011.

Okt. 2011.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. završetak u obliku dugmeta FPPS . 18 . koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.

može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. na koju se prenosi impuls iz aksona. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. 19 .Okt.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. 2011. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS .

tanki i spori (5m/s) • MS. dugi i vrlo brzi. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. bolesti ga ošteduju – npr. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki.Okt. 20 .Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. 2011. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava.

imenu osobe koja ih je prva uočila itd. endokrinim žlezdama. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. 21 . mišidima.Okt. bipolarni. u čulima. FPPS . 2011. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona.

CNS-u. 22 .Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. 2011. Obično su u CNS-u.Okt. obično od senzornog ka motornom neuronu. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . Obično su u čulima. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama.

23 . nosu.Okt. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. a ima ih u oku. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. a s druge aksonsku (otpremnu). Vrlo su brojni. Multipolarni neuroni. 2.Tipovi neurona 1. 2011. uvu. Retki su i služe kao interneuroni. Služe kao motorni i interneuroni. 3. FPPS . uzimaju se kao standardan tip neurona.

piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS .Okt. a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. 24 . ali i iz posebnog produžetka tela. 2011. vršnog dendrita. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije.

25 .Piramidalni neuron FPPS . 2011.Okt.

26 .Okt. 2011.Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .

Okt.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS . 2011. 27 .

28 .Razni oblici neurona FPPS . 2011.Okt.

propusnost sinapsi. osetljivost na neurotransmitere itd. diversifikacija i organizacija FPPS .Okt. . oblik akcionog potencijala.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. . 2011. 29 . neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. U tom pogledu. – variraju od neurona do neurona . a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze.

Okt.Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m. a senzorni do 1. 2011.5 m FPPS . 30 .

Prenos signala .

Okt. 32 . 2011.Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .

• U unutrašnjosti neurona. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). glukoze i sl. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. 2011.Okt. u protoplazmi.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. 33 . FPPS . postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. negativno naelektrisanih molekula proteina.

2011.Okt. protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . 34 .Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama.

Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi. K+ kanali ili kapije.Okt. 2011.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . 35 . postoje • pasivni natrijumovi.

36 . 2011.Okt. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . tj.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje.

nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. a ova faza se naziva depolarizacija.Okt. FPPS . ona postane propustljiva za jone Na+. 2011. tj.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. oko +40mV. 37 . • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. • Joni Na+ pohrle u akson.

• Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. FPPS . • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju.Okt. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. 38 . Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. 2011.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. a kanali K se otvaraju. ali na jaču draž.

39 . 2011.Okt.Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS .

40 . draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. FPPS .Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. 2011.Okt. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle.

akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. FPPS . Ceo proces se ponavlja. koji koriste zubari. tzv. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. 41 . ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). kao iskra.Okt. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. prekidi u mijelinskom omotaču. ne gubedi intenzitet. • • • • Lokalni anestetik novokain. 2011. tj. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu.

ac.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_. 42 .html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.html FPPS .uk/synaptic/public/basics_ch1_1.Okt.mcgraw- hill.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.bris.youtube. 2011.

000 sinapsi.Okt.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS . postsinaptička membrana sa receptorima 3. ali najčešde ih imaju 5-10. 2011.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1. sinaptički prorez/pukotina. 43 . presinaptički deo – aksonska kvržica 2. između ove dve.

šire su (oko 20nm). ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). ali se danas zna da nisu ni toliko retke. jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm).5 ms). sporije su (imaju kašnjenje od 0. 44 . 2011. FPPS .Okt.Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. Ima ih manje od hemijskih. imaju kompleksan način prenošenja. jednostavne i brze (npr.

45 .000x FPPS .Okt.Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10. 2011.

2011. mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera.Okt. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. 46 .

FPPS .Okt. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. 47 . • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. 2011. receptor se “otvori” za prolaz jona.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere.

48 . to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. Dakle. FPPS . 2011. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK.Okt.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine.

presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez. ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .Okt. 2011.000x 49 .

što dovodi do depolarizacije membrane. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. obično na više njih. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. Ipak. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. 2011. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. FPPS . • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori.Okt. a za GABA inhibicijski. nego su to njihovi receptori. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. 50 • • • • • .

51 . sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. FPPS . • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja. 2011.Okt. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja.

52 . podložan uslovima i što je posebno zanimljivo. nego kontrolisan iz više izvora. podložan iskustvu FPPS .Okt.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. 2011.

Receptor mogu aktivirati različiti agonisti.Okt. od kojih je samo jedan prirodan. za dopamin. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. 53 . Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. FPPS . na primer. • Poznati su brojni agonisti. neurotransmiter. 2011. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). meskalin i psilosibin.

Okt. ali ga ne otvara. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. droge). 2011. Međutim. istovremno. tj. 54 .Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. Antagonist acetilholina je atropin. neurotransmiterima. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. hlorpromazin i drugi). Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. Dok je antagonist vezan za receptor. pa i poznati afrodizijak johimbin. nego • blokira pristup drugim agonistima. • Na primer. razni agonisti i antagonisti su. sa malim molekulama. FPPS .

Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS . 2011. 55 .Okt.

sumanasinc.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered. 56 .html • http://www.mcgrawhill. 2011.Okt.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.h tml FPPS .com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.

pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze.Okt. aktivnostima.. 2011. molekularne. raspoloženjima. 57 . katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. u kakvoj su interakciji sa lekovima. širenja. a povezani su FPPS . hranom.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine..

. . 58 . . Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. . . inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. 2011. Glutamat Histamin..Okt. FPPS .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin.

2011. 59 . glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. FPPS . pogoduje epilepsiji.Okt.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. • Deluje i kao neuromodulator. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. ako ga ima previše. • Dejstvo mu je brzo. • Ako ga ima premalo. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. • Luče ga piramidalne delije. pa je glutamat najprisutniji transmiter.

FPPS . 2011. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. Sintetiše se iz glutamata. 60 . interakcije i protivrečna dejstva. i uzrokuje mišidne konvulzije. smanjujudi anksioznost. epilepsije.Okt. Dobro proučena. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. Ima mnoge uloge.

posebno u • • somatskom NS.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. Nađen je u hipokampusu. 61 • • . zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. FPPS .Okt. 2011. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti.

• Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata.Okt. • kurara.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. otrov južnoameričkih indijanaca. 62 . kao i u autonomnom NS. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). 2011. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. FPPS .

• Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. FPPS . 2011. ali i antagonistički. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna.Okt. 63 .Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. • Oni deluju komplementarno. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin.

Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. 2011. 64 . Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti.Okt. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). a suprotne su funkcijama dopamina. Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. Pojačava budnost i spremnost. FPPS .

65 . pod imenom raphe nuclei. • Osim kod životinja. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. 2011. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. gde učestvuje u peristaltici. FPPS .Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu.Okt. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. • postoji u telu i kao hormon. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. • sintetiše se iz triptofana.

Okt. osetljivost za bol. raspoloženje. FPPS . 2011.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. 66 . Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. • potreban je pravilan odnos triptofana. fenilalanina i leucina. a triptofana ima u proteinskoj hrani. apetit. koji postoji u urmama. bez njega se ne osedamo dobro. Utiče na pobudu/spavanje. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. seksualnu funkciju i drugo. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin.

Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. alkoholizmom. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. samoubistvom. tako da on ostaje duže u sinapsama. sirup protiv kašlja. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. 2011. • droga LSD imitira serotonin. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. impulsivnošdu. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . amfetamini. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. • Antidepresivi. kokain. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola.Okt. 67 .

alkoholizam. napadi panike. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . • uzimanje triptofana. PMS. bulimija. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. poremedaji apetita. gojaznost. bipolarni poremedaj. 2011. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina.Okt. • energična telesna aktivnost. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. anksiznost. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. 68 . Nesanica.

Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. u smislu da je ono kod žena slabije. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije.Okt. FPPS . 2011. 69 .

70 . 2011. noradrenalina i serotonina FPPS .Strukturne formule dopamina.Okt.

azota.Strukturne formule dopamina. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin.Okt. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. 71 . 2011. kiseonika i vodonika. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . samo u jednoj hidroksilnoj grupi.

tenzija. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. 2011.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. 72 . strepnja.Okt.

bolest fenilketonuria). 2011.Okt. služi za proizvodnju tirozina. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. takođe jedna od aminokiselina. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. 73 . Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. FPPS .

i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko.Okt. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. a luči ga hipotalamus. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. Dopamin postoji i kao hormon.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. mleko. 2011. jaja. FPPS . neki proizvodi soje. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. kao i neki orasi i semenke. 74 . kada su u istoj hemisferi.

Okt. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. kao što je haloperidol. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. FPPS . 75 . 2011. • • • serotonina i noradrenalina. Antagonisti dopamina.

Okt. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. na prvom mestu nucleus accumbens. • limbički sistem. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. 2011. 76 . • corpus striatum. FPPS .

77 .Okt. 2011.Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS .

78 . a vodedi je za radnu memoriju FPPS .Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.Okt. 2011.

• Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. 2011. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. posebno za telesna čula. Desna hemisfera je. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. naprotiv. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. vezana za čula. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. • On snažno usmerava ka cilju. 79 . Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime.Okt. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS .

mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS .Okt.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. 2011. • Osedanje za ljude. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. socijalni odnosi. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. motivaciju. 80 . Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja).

vradamo se „po još“ FPPS .Okt. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. 81 . • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. 2011. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. • dopaminergički sistem stvara prijatnost.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem.

2011.Okt. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. ali nije neophodan da bi se naučilo. On potkrepljuje. 82 . Takođe. FPPS .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja.

• Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. manijom. pažnje i rešavanja problema. autizmom. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. shizofrenijom.Okt. FPPS . 2011. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. 83 . Huntingtonovom bolešdu.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD.

Okt. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. koristedi spoljne agense kao što je droga. FPPS . u jednom trenutku. 2011. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. 84 . Nakon više uzimanja.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti.

• Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. 2011. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. 85 . • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. FPPS . i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. do nekoliko minuta.Neuromodulatori. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima.Okt. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima.

• Dakle. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. prostorno ili vremenski. 2011. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. 86 . Kada se ključ i brava poklope. a • čim se to desi. ali SE odvija po principu “ključa i brave”.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. FPPS .Okt. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron.

2011. ili može primiti signal od više neurona. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. a sinapsa je spremna za slededi impuls. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. 87 • • • • • • • . U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. U oba slučaja. npr.Okt.za inhibiciju. okida se akcioni potencijal u aksonu B. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. preko više mesta (sinapsi). prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. Na+ za ekscitaciju. ili Cl. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. one izazovu lučenje neurotransmitera. FPPS .

posebno u sinapsama. nervnim centrima. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. 2011.Okt. 88 .Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. adaptacija čula). ali to nije zbog zamora FPPS .

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

2011. • oko 20% krvi.4 kg. želatinozna masa. 94 . ružičasta. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). • • sastavljena vedinom od masti. Hrani se (i hladi) krvlju. FPPS . teška oko 1. • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta).Okt.encephalon • meka. a u tome verovatno ima ulogu i likvor. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza.Mozak .

razgrađujudi bakterije. FPPS . 2011.Mozak . velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. S druge strane.Okt. ako nedostaje neki neurotransmiter. mrtve delije i druge nepoželjne objekte.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. 95 . Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga.

Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. nekoliko milijardi. 96 . Neurona izvan mozga ima znatno manje.Okt. FPPS . kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu. npr. 2011.

97 . 2011. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS .Okt. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu.encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji.Mozak . koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa. koji deluje na hipofizu.

. mali glodari 0.. 98 .53.71 slededi je delpfin = 0.. slon = 0. 2011..komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela.19..26. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.Veličina mozga .Okt. • FPPS . pa šimpanza = 0..06.

2011.Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .Okt. 99 .

počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . 100 .Razvoj mozga • Iz ektoderma. 3-4 nedelje od začeda. srednji i prednji mozak. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. 2011.Okt.

101 • • . emocionalna i druga iskustva.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. U njima jedinka mora da doživi čulna. da bi se pravilno razvila. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. jasno povezani. 2011.Okt. FPPS . neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. motorna.

Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. mijelinizacije. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. Nakon 20. FPPS . najveda je u dobi 18-30 g. brzo raste prvih • • • • pet godina. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). a kasnije opada. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). Otprilike. godine.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. 102 . povedanja broja glijalnih delija itd..Okt. do kraja života. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. 2011. povedanja broja puteva. na dva mesta u mozgu.5kg pri rođenju. svake sekunde umre 5 neurona.

razvojna i evoluciona.Okt. bazalne ganglije itd. FPPS . • bela masa – mijelinizirani aksoni. s obzirom na građu itd. • kora (cortex) velikog mozga. hipotalamus. funkcionalna. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona.. • sive strukture velikog mozga: talamus.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. 103 . • sive (i crne) strukture moždanog stabla. 2011.

• bela masa. • bazalne ganglije. 104 . • telencephalon – moždane hemisfere.Okt. • moždani korteks. FPPS . • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). 2011. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). • mesencephalon – srednji mozak.Glavni delovi mozga • Anatomski gledano.

medijalni – smešten u sredini. vertikalno. donji ili na dnu. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. lateralni – smešten na strani. koronalni presek – presek mozga poprečno. vertikalno. 105 . 2011.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. bazalni – pogled odozdo. gornji ili na vrhu. FPPS .Okt. bočno. na bazu mozga. ventralni – prema dole.

Okt. 2011.FPPS . 106 .

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

vrlo različite starosti. a ne prema lokaciji. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. u nama postoje tri mozga. vlastitom subjektivnošdu. neokorteks. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. koji reguliše primitivno ponašanje. koji su međusobno povezani. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. mozak gmizavaca. MacLean ga je nazvao limbički sistem. • oko njega je stari mozak sisara. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. 112 . koji reguliše naše više intelektualne procese.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990.Okt. 2011. FPPS . koji kontroliše naše emocije. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. • na obodu je novi mozak sisara.

Okt. • hippocampus. • telencephalon. siva masa. 113 . • pons – most. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • srednji mozak – mesencephalon. FPPS . • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. • limbički sistem. hemisfere. • cyngulate gyrus itd. • prednji ili veliki mozak. • amygdala. • thalamus. • medulla oblongata – produžena moždina. • cortex – kora.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • cerebellum – mali mozak. 2011. • bela masa • diencephalon.

Okt. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. 2011. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. 114 . • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. • Prve dve su daleko najvede.Moždane komore • Ima ih četiri. FPPS .

115 .Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. Ima je ukupno oko 120-150ml. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. CST služi mehaničkoj zaštiti. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. 2011. FPPS . dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. smanjivanju težine mozga.Okt.

tanka i fina ovojnica.Moždane ovojnice .meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. 2011. bogata krvnim sudovima. • Služe za zaštitu CNS-a. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. od potresa. 116 . trenja sa • • • • kostima itd. udara.Okt. FPPS . Ispod nje je pia mater. Ispod nje je arachnoidea.

Okt. 2011.Zadnji mozak FPPS . 117 .

gutanje.Okt.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. FPPS . • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. disanje. 118 . 2011. probavu.

Okt. između ostalog iz dve strane mozga.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. 2011. sluhu. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. a ima i neke parasimpatičke funkcije. • • • FPPS . 119 .

poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. 2011.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). 120 . položaj tela u prostoru. finu mišidnu koordinaciju. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). Zadužen je za • • • • posturalni tonus. On čini oko 10% mase mozga. FPPS .Okt. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. ravnotežu i druge motorne.

• Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela.Okt. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. ali gubimo koordinaciju. FPPS . pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. 2011. 121 • • .Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni.

Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. 2011. • kao i u emocijama. 122 . • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS .Okt. • učenju i proceduralnoj memoriji.

123 . zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu.Okt. • Substantia nigra se. 2011. takođe. FPPS . • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. • Dakle .Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla.

FPPS . nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. ritualistički i paranoidan. uriniranje i defekaciju. umor. prenosi čulne informacije između velikog mozga.Okt. 2011. malog mozga. 124 • • . kompulsivan. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. seksualnu aktivnost).Moždano stablo • Čine ga pons (most). • Opsesivan. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje.

2011. 125 . hipokampus i amigdale).Okt. FPPS .Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr.

Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS .Okt. 2011. 126 . glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem.

FPPS .Okt. a nalazi se u centru • • mozga.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. 127 • • • . relejni sistem mozga. zajedno sa retikularnom formacijom. 2011. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. Osim toga. Učestvuje i u prenosu motornih signala. Učestvuje u kontroli budnosti. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. kao i razne zone neokorteksa međusobno. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. spavanju i svesnosti. u visini očiju i ima dve polutke.

ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. • kao deo limbičkog sistema. učestvuje u kontroli napada. 128 . ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga.Hypothalamus • Deo je međumozga. 2011. težak oko četiri grama. • 4F FPPS . seksualne pobude. • Nalazi se ispod talamusa. emocija i motiva. veličine je zrna pasulja (ili badema).Okt. bežanja.

telesnu težinu. telesnu temperaturu. cirkadijalne ritmove itd. puls.. malo i sporo. glad. FPPS . Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu).Okt. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. krvni pritisak.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. 129 . žeđ. 2011. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri.

nego funkcionalna.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. Osim diencefalona. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture.Okt. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. 130 . 2011. FPPS .

2011. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. šta i kada nam se dogodilo. u svakoj hemisferi po jedan.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. Preciznije. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. ma koliko ih često viđali.Okt. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. 131 . simetrično. ali ne prepoznaju nove osobe.

Amygdala • grupa jedara. 132 . FPPS . • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. dužine oko 2. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). u obliku badema.Okt. 2011. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. • Nalaze se na vrhu hipokampusa.5 cm. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. u svakoj hemisferi. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost.

Kad se snima mozak. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. • na primer. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. FPPS . 2011.Okt. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. 133 . U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. • Primer.Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju.

tj. koja • • prekriva corpus callosum. izgleda. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. bes iz koga ne možemo da izađemo. tvrdoglavost. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. nekooperativnost itd. pa se čak naziva i cingularni korteks.Okt. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. 2011. • široki dijapazon autonomnih funkcija. • donošenje odluka. limbički sistem. emocije. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. • empatija itd. 134 .Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. • Dakle. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. FPPS .

• Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. straha. u ovom slučaju ka septumu. zadovoljstva. smeha.”.. 2011. strahu. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. 135 . a u zadnje vreme i u lečenju depresije. zavisnosti FPPS . placebo efekta itd.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti.. bes. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. strah.Okt. • „accumbens“ označava “naginjanje ka.

Okt.Limbički sistem FPPS . 136 . 2011.

Veliki mozak. 137 .Okt. 2011. cerebrum ili telencephalon FPPS .

i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. prva i druga. aksoni i dendriti. osim kore.Okt. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. Sivu masu velikog mozga čini. 138 . • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. FPPS .Veliki mozak. 2011.

139 . • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. 2011. tj. Postoje i ipsilateralni putevi. FPPS . tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. npr.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. pokazuju razlike u funkcionisanju. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. iz očiju i ušiju.Okt.

Okt. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. FPPS . limbički sistem i korteks. Povezuju moždano stablo. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. sa obe strane talamusa. 2011. 140 . Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra.

mišljenje. Čine je tela neurona (zato je siva). a neuroni čine oko 19% mozga.5 mm. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi.5 mm.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. FPPS . jezik. 2011. svest. 141 • • . percepciju. Njena masa čini oko 80% mase mozga.Okt. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. ispeglana. pažnju. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. • • • prosečno 2.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Okt.Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 2011. 147 .

za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. ispred motornog korteksa. Naime. 2011.Okt. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. Za mnemoničke svrhe. • FPPS . u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. 148 . oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks.

Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. 149 .Okt. FPPS . proceni rizika. levi različito od desnih. 2011. nagađanju. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. ali ne i fizičke karakteristike okoline.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. prosuđivanju preferencija i sl. odlučivanju. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju.

Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. • • • • • 150 . njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. Osim promena u ličnosti. 2011. Frontalna lobotomija FPPS .Okt. suđenje. Oštedena je i kompleksna motorika.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”.

ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu.Okt. rade nešto samo ako im se naredi. Apatični. Slab socijalni uvid. Na primer. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. gube snagu u nogama. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. perserveriraju. 151 . pažnja im je slaba i kratka. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. 2011. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. FPPS . nemaju nagle padove u memoriji. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive.Frontalni korteks . ali je memorija trajno slaba.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. ne brinu se o sebi.

masovno krvarenje u mozgu. 2011. 152 .Slučaj “Phineas Gage” • 25. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. g.Okt. pomeranja poluge tokom vađenja itd. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. FPPS . apsces. bilo je puno slomljenih koštica.

2011. 153 .Okt.Phineas Gage FPPS .

154 . 2011.Okt.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .

tvrdoglav.. pouzdan. • • • • • efikasan. Nakon oporavka: naprasan. 155 .. bez poštovanja prema drugima. staložen.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . neozbiljan. obziran. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. 2011. odlučan. vulgaran. kapriciozan.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten.Okt.

Okt.Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. ali ne može da formuliše FPPS . 156 . 2011. i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže.

Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. 2011. vrlo sličan senzornom FPPS . 157 .Okt.

Okt. 2011. 158 .Senzorni homunkulus FPPS .

159 .Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS .Okt. 2011.

nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice.Okt.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. 2011. čak i vlastito FPPS . pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom. 160 .

Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. 161 . u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena.Okt. 2011. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . dolazi do Wernickeove afazije.

162 . V3. 2011.Okt. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS .Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2.

ali ne mora biti u svim procesima. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. očiju i ušiju. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. 2011. srce i jetra). 163 . Međutim. FPPS .Okt.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost.

164 . a neke desnu šapu. FPPS . nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu.Okt. 2011.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze.

FPPS . 2011. što znači da im je dominantna leva hemisfera.Okt. • 85%-90% ljudi je desnoruko. • Što se tiče jezika. ne ošteduje govor. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. 165 . kod velike vedine ljudi. a produkcija govora je isključivo u levoj. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). ali besmisleno.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi.

nobelovac Sperry je 1964. mentalne rotacije. kao retardirana. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. prostornih odnosa. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. FPPS . tj. 2011. 166 . Ona postaje nema i autistična. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. nego obrnuto. pokreta itd.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine.Okt.

pacijentu se leva ruka borila protiv desne. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. 167 . FPPS .Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. digao je levu ruku da udari ženu. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. 2011. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu.Okt. ljut na ženu. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent.

168 . levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. FPPS .Okt. 2011.Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim.

2011. crta jedno. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera.Okt. nacrtade testeru Dakle. ali u stvarnom životu de pomerati oči. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. 169 . nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema.

Lateralizacija hemisfera • hemisfere. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. orijentisan na sadašnjost. 2011. apstraktan i orijentisan na bududnost.Okt. kontrolisana i emocionalno uzdržana. 170 . konkretan. a na drugom vizuelno-holistički. dok je desna više na zemlji i emocionalna. • „levi stil“ je verbalno-analitički. posebno trodimenzionalnim. FPPS . dok je desni vizuelno-holističan. kad deluju razdvojeno. • „leva ličnost“ je aktivna. bolji u vizuelnim manipulacijama.

Okt. serijski. 171 . naučnički”.: “levi mozak je analitičan. matematički.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. pesnički. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. npr.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. a desna hemisfera to radi paralelno. holistički. 2011. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. deo po deo. a “desni mozak je stvaralački. simultano. FPPS . • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. jedan za drugim. pa čak i kad sa njima ne raspolaže.

• Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. pa su ih majke uvek nosile levom rukom. a desna je služila za bacanje.Okt. 2011. 172 . • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. FPPS . što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. a mač i koplje u desnoj itd.

Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina.Okt. leđima napred. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. vezano za položaj u prostoru. u materici. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. leže glavom nadole. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. FPPS . posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. • Vedina u zadnjem tromesečju. 173 . dakle asimetrično. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. 2011.

• Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga). • Prilagođavanja sredini.Okt.. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti).. • Slučaj dr. 174 . uslovima. Jill Bolte Taylor FPPS . iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede.Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). moždanog udara) itd. 2011.

• ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS . 2011. 175 .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno.Okt.

Okt. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 176 .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 2011.

imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 2011. 177 .Okt.

Okt. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna. na standardnim mestima.Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. 2011. 178 . budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS .

179 . centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. veća amplituda na dominantnoj strani. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. obe strane. simetrična distribucija. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS .EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. pozadi kod dece. pospanost. talasi niske amplitude budan/tokom rada. 2011. aktivan. zaposlen ili anksiozno razmišlja. najbolje frontalno.Okt. bebe mala deca.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. kroz talamus do senzornog korteksa. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr.Okt. 2011. 185 . • • FPPS .

2011. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. • Nevoljni su. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu.Okt. svega 40 ms). nisu “centralno modulisani”.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. • Drugim rečima. bezuslovnih refleksa. tj. FPPS . • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. 186 .

Okt. levi i desni.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. 2011. FPPS . Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. aferentni – od tela ka moždini. • Trbušni (ventralni) je motorni. eferentni – od moždine ka telu. 187 .

2011.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS .Okt. 188 .

. . tj.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. tj. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. 2011. 189 .Okt. a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. FPPS . neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama.

sa leve i desne strane kičme. u nekom iznosu. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. Svaka ganglija pobuđuje više organa. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. prilično autonoman. FPPS .Okt. 2011. 190 .

• Npr. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. 191 .ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu.Okt. 2011. FPPS . parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo.

aktivira se simpatički deo. bilo kakvog naglog poremedaja. oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa.Okt. 192 • • . a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”.Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. 2011. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS .

Okt. 2011.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS . usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 .

Endokrini sistem – hormoni .

FPPS .Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. Po toj podeli. 2011. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. kao što su suzne. luče u krv. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente.Okt. ambiciju i bes – kolerici. • Postoje i egzokrine žlezde. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. 195 . pljuvačne ili znojne.

.Okt. . FPPS . 196 . 2011.Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti).

FPPS . čuvaju je i luče kad je potrebno. a hormonskih dugo. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. • Zna se ko je uputio poziv.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. 2011. prijem programa nije vremenski precizan. • Nervi prenose brzo. 197 . nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije.Okt. svaki se uključuje u program ako prima te talase. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. hormoni sporo. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. prijemnici su raštrkani po telu. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme.

FPPS .Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. oni ga uvlače u deliju. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. 198 . 2011.Okt. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. • • • svaka svoj. u krv.

199 . 2011.Okt.FPPS .

FPPS . za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava.Okt. 2011. kontroliše je hipotalamus. • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. 200 . Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema.

Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. preko kontrole metabolizma belančevina. mlečne žlezde FPPS . . masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin.Okt. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus. 2011. indirektno.

FPPS . • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. 2011. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. 202 . primarni stresni hormon u našem telu. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. aktivira mozak. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH).Okt.Hipofiza i stres • stresna situacija. između ostalog i hipotalamus. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. preko čula. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja.

anksioznost. usporenost. gubitak težine. FPPS . • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. nadražljivost. proizvodnju belančevina itd. mišidnu slabost. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. a • • preko toga rast i razvoj. umor. 203 . depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. Ako ga ima previše – hipertireoidizam.Okt. 2011. glavni hormon je tiroksin.

FPPS .Okt. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. energiju i reakciju na stres.Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex). 2011. 204 . • Moždina i kora luče različite grupe hormona. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa).

reakciju na upale i alergije. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. 2011. kada se sprema veštački. • luči se stalno.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. najmanje nodu. • Najmodniji po dejstvu je kortizol.Okt. jedan od hormona stresa. 205 . krvni pritisak. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. glukokortikoid. • Kortizol. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. najviše rano ujutru. FPPS .

Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. važnih za pripremu tela za odgovor na stres.Okt. • Kortizol izaziva niz promena u telu. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH). 2011. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. FPPS . a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. 206 .

• luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. FPPS . ali razlike u dejstvu postoje.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. ova dva hormona su vrlo slični. a u sklopu reakcije na stres. Po sastavu. 207 . adrenalin.Okt. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. 2011. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje.

gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. ali nema psihoaktivni efekat. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. emocije. FPPS .Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. nagon. 208 • .Okt. 2011. kao neurotransmitera. budnost. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. više nego hormonska. motivaciju. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. pobudu. • Međutim. povedavajudi krvni pritisak i puls.

) i progestine (progesteron...) Estrogene (estradiol.... 2011.. 209 . a s time i poletnost. glad.) Utiču na razvoj i ponašanje.. FPPS ... posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron.Okt.Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi..

Okt. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. endokrini i imunološki sistem su povezani. FPPS . a pozitivne ga jačaju. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. ES i IS • Nervni. . • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. . 210 . 2011. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere.NS.

Evolucione i genetske osnove .

Pet Darvinovih principa evolucije 1.Nasleđivanje. hrane i mesta za život. 212 . Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. FPPS . 2011.Okt. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2.Nadmetanje. zato postoji nadmetanje oko parenja.Varijacija. Nema mesta za sve. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3.

Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. 213 .Pet Darvinovih principa evolucije 4. Prirodno odabiranje. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . 2011.Okt. Adaptacija. Kao rezultat prirodnog odabiranja. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem.

Evolucija • Evolucija je promena. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama.Okt. FPPS . tokom vremena. 214 . evolucija se obavlja na genima. Uticaji koji su opstali. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. tj. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. 2011.

2011.Okt. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. 215 . FPPS . a geni čine “našu ljudsku prirodu”. odnosno da se: • ponašamo. • osedamo. • pa i da mislimo na određeni način.

• Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. 2011. hemijski agensi. 216 . virusi). zračenje.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. FPPS . • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd.Okt.

Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti.Okt. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu.Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. 2011. FPPS . 217 .

prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. 218 .Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. FPPS . • genetski. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. • Nasleđe je “istorijsko”. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. 2011. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku.Okt. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji.

dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS .Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. • Ipak. 219 . rođenje magarca je reproduktivni uspeh. 2011. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. odnosno broj ženki sa kojima se pari.Okt. • Kad se radi o mužjacima. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke.

ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. • Selekcija srodnika . pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. a ne samo dece.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. Time ugrožavaju svoj život. FPPS . 2011.Okt. nego i drugi srodnici. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. čak i ako jedinka roditelj živi krade. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. • inkluzivna podobnost . Mi pomažemo najbližima. 220 .

znoj.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. • Srpasta anemija. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. 221 . 2011. Eritrociti imaju srpast oblik.Okt. Sluz. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . pljuvačka i sve druge tečnosti su guste.

ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . • Međutim. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. 2011. isto kao i nivoom serotonina. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. 222 . statusom u grupi koji jedinka ima. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. frustracijom.Okt.

bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle.Okt. 2011. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. 223 • • . pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . što znači da imaju vedu uspešnost parenja. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja.

Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. recimo. FPPS . obično izaziva konfuziju kod ljudi. 2011. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. zašto su ljudi agresivni. to je postavljanje hipoteza. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. zašto iskazujemo emocije itd.Okt. Pojam „podobnosti“. 224 . • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan.

2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini.Okt. a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro). ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS . ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). 225 .

ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. moda. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. 226 . porodica. sagledati podatke sa svih strana FPPS . da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam.Okt. • Npr. empatija. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. 2011.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji.

227 . Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin.Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. • genetska azbuka počiva na bazama. što znači da genetska azbuka ima 4 slova. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. FPPS . 2011. • Nukleotidi su slova genetske azbuke. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P).Okt. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. • Baze su vezane za molekule S (šedera). guanin i citozin (ATGC). timin.

Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. Ljestve su spiralno uvijene u desno. 228 . FPPS . 2011. a prečage čine parovi baza. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom.Okt. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P.

229 .Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 2011.Okt.

Okt.2 do 2. Zato ukupna dužina DNK čoveka.3 nm. prvi. iznosi oko 1. 230 . ali najvedi hromozom.6 nm (10-9). 2011.DNK • “Ljestve” su široke 2. ima 220 miliona parova baza.8 m. Nukleotidi • • su dugački 0. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . iz svih hromozoma.

održavanju DNK i vedinom nepoznatu. FPPS . 231 .Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. U čoveka. 2011. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. sastavljen od niza nukleotida.Okt. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. Mnogi geni različitih živih bida su isti. namenjenu replikaciji pri deobi delija.

Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. 2011. FPPS . • ipak. • Ali ne svi. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane.Okt. nasleđivanjem. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. 232 . osnovna funkcija gena je sinteza belančevina.

start i stop reči-kodoni. Dakle. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. bilo je sve jasno. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu.Okt. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. • • • • • nukleotidi kao slova. pa je odgovor tri slova. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. a kodoni kao reči tog jezika. plus tzv. 233 . 2011. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. FPPS . reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline.

dakle i gene.Okt.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. FPPS . 234 . 2011. • Međutim. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu.

• To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi. znatno manje od 100.Okt. 2011. 235 . odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. FPPS .000 koliko se očekivalo.000 gena. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. • Određene su “reči” njegove azbuke.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. odnosno sekvence nukleotida.

može se redi sledede. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. • Fenotip je skup osobina jedne individue. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. recimo zbog interakcije gena. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. 2011. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa.Okt.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. • Genotip se vidi samo iz DNK. • Genotip stičemo rođenjem. FPPS . a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. 236 .

Međutim. Gen može imati više varijanti. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. 2011. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. ali ne i od razlika u transmiterima. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). formi ili alela. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. recimo pigmenta za boju kose). FPPS . neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. Na primer. 237 .Okt. put od proteina do ponašanja je vrlo dug.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina).

dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. a kod osoba koje nisu. lakoda da se plane. 238 • • . FPPS . daleko je od gena do ponašanja. recimo serotoninergičkim. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. Zatim. 2011. onda ved možemo poverovati u taj članak.Okt. nego samo da postoji korelacija. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. Sve u svemu.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. preuzimanje previše rizika itd. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. nego zajedno sa drugim sistemima. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. koji je to gen.

čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. 239 . osobina de se ispoljiti. Ako su obe kopije gena dominantne.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. osobina de se ispoljiti. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke.Okt. 2011. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. FPPS . Ako su obe kopije gena recesivne. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena.

gen za crne oči je dominantan. 240 . • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. a za plave recesivan.Okt. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. FPPS .Dominantni i recesivni efekt • Npr. 2011..

• Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. potrebna su oba roditelja). 241 . teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30.Okt. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. govor i memoriju. 2011. godine. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. FPPS .

kod muškaraca. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma.Okt. paru.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. 2011. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. 242 . paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . makar i recesivni.

suština živog sveta je adaptabilnost. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. priroda-odgoj • Evolucijom se. Dakle.Nasleđe-sredina.Okt. 243 • . na osnovu fenotipa. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. oni moraju biti tako građeni. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. Da bi organizmi bili adaptabilni. 2011. konstruiše • • • genom. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. Kako je to sprovedeno? FPPS .

FPPS . Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. 2011. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. a ponekad i RNK. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein.Okt. koji je obično protein.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. 244 .

• neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima).Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. 245 . nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. FPPS . • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji.Okt. 2011.

Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. Epigenom se nalazi izvan genoma. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. 246 . ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. a koje nisu proistekle iz promene DNK. Ključni adut epigenetike je epigenom. koji geni de se iskazati u fenotipu. a koji ne. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. tj.Okt. 2011. FPPS .

247 .Okt. koji • čine drugi genetski sloj. verovatno. u zavisnosti od životnog iskustva. ali za epigenom ne. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. a druge da aktiviraju tokom života. 2011. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). FPPS . • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. • za DNK važi centralna dogma. matične delije diferenciraju u ciljne delije. fizička aktivnost. izloženost toksinima i stres. • Na osnovu epigenoma se. tako što neke gene prigušuje. a druge ostavlja aktivnim. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom.

Epigenetika • epigenom se reprogramira. FPPS . Tako nestaje vedina oznaka. posebno ako nam se dogode rano u životu. ali su neke u stanju da prežive. • Pušenje. 2011. neko životno iskustvo. previše jela ili stres.Okt. mnogo pre nego što su začeta. mogu da osude našu decu na skradeni život. resetuje. 248 . Zahvaljujudi njima. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. koje modifikuje naš epigenom. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. možemo preneti na naše dete.

Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. 2011. nasleđivanja psihičkih karakteristika. zbog koga mogu da imaju različite osobine. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . koji imaju isti genom. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. 249 .Okt.

u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. 2011. a u drugima ne. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. a drugi su otporni. Tokom razvoja. a kod tredih je šarolik FPPS .Okt. a ne i kod drugih. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. 250 • • . Npr. kod drugih nije.

uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. 251 . Da bi neki činioci bili aditivni. oni moraju biti nezavisni. 2011.Okt. pošto su G i E u interakciji. što pretpostavlja aditivnost.Interakcija gena i sredine • Npr. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. genetska formula: fenotip = genotip + sredina.

• nasledne bolesti izaziva neki određen gen. odnosno kvantitativno. FPPS . osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. Međutim.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. ona se nasleđuje poligenski. 252 . Međutim. • Slično važi za shizofreniju. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. recimo. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu.Okt. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. 2011. • Dijabetes. drugi ima svega 50% šanse da oboli. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. ima poznatu genetsku osnovu. ako jedan MZ blizanac oboli.

ali su oni prigušeni. 2011. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. • Na primer.Okt. Jedan gen može da prigušuje druge. kokoš ima gene za zube. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. FPPS . Vedina naših osobina je poligenska. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. 253 • • • .

dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. jednim delom. drugova. FPPS . našim genotipom. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. sve to je uslovljeno. posla itd. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. Izbor bračnog partnera. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom..Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. 254 .Okt. U celini. 2011.

• Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. nego genotipa. ili je prilagođava sebi. 2011. mogu da stvaraju sredinu za decu. • roditelji. a ne samo da im prenose gene. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. prema sebi. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara.Okt. 255 . • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. a ljudi mogu i da je menjaju. takođe. FPPS .

ali je interaktivnost genetski programirana.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. 2011. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some.Okt. Npr. FPPS . ali u kompleksnoj interakciji. sredine i ponašanja. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). 256 .

2011. 257 .Okt.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. molekularna genetika. komparativna biologija i sl. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . bihejvioralna neuronauka. bihejvioralna genetika.

Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko.Okt. odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . 2011. 258 .

Okt.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0. pol • Npr. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.60 • Brada/sestre = 0.47 FPPS . 2011. npr. 259 .

260 .Okt.FPPS . 2011.

Okt. 261 .FPPS . 2011.

Okt.70 0.36 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.60 0.28 0.25 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.40 0.80 0. .28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.25 0.31 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0. 2011.45 262 FPPS .

može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr.Okt. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS .Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. 263 . 2011.

2011.Okt.-KRAJ – FPPS . 264 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful