Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

2011.Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije.Okt. FPPS . 7 .

kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza. U njima nismo napredovali. imamo imunološki sistem. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. Kao i ostali.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. 8 . 2011.Okt. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. niti smo ih sami stvorili FPPS .

pisali. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola.Okt. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. 2011. komponovali ili svirali. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. FPPS . Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. 9 • • . sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. Sve se uklopilo – misli i osedanja.Nervni sistem • Ipak. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje.

Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj..) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS . 2011. 10 ..Okt. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. vezivno tkivo.

11 • . na hemijski način Međutim.Okt. tanji od svetlosti. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. 2011. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS .

koje su nezavisne strukturno. FPPS . • neuroni imaju telo. 2011. metabolički i funkcionalno. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija.Okt. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. 12 .Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih.

2011.Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu.Okt. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS . 13 .

2011.Okt.Građa tipičnog neurona FPPS . 14 .

zato “siva masa” FPPS . neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini.Okt. i druge • Za razliku od drugih delija. 2011. 15 . • Mitohondrije u kojima se pravi energija.

a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona.Okt. 2011. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . 16 .Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji.

koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . trnova. 17 .Okt.Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. 2011.

završetak u obliku dugmeta FPPS . na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale.Okt. 18 .Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. 2011. koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.

može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. na koju se prenosi impuls iz aksona. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. 19 .Okt. 2011. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS .Akson • Akson je “izlazna zona” neurona.

20 .Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. dugi i vrlo brzi. 2011. tanki i spori (5m/s) • MS. autoimuna bolest razara mijelin FPPS .Okt. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. bolesti ga ošteduju – npr.

mišidima. 21 . FPPS . kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. endokrinim žlezdama. u čulima. bipolarni. 2011.Okt. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. imenu osobe koja ih je prva uočila itd.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona.

Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama. Obično su u CNS-u. 2011. obično od senzornog ka motornom neuronu. Obično su u čulima. 22 . odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. CNS-u.Okt.

3. a ima ih u oku. a s druge aksonsku (otpremnu). 2011. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. 2. Služe kao motorni i interneuroni. 23 . nosu. Multipolarni neuroni. Vrlo su brojni.Okt.Tipovi neurona 1. FPPS . Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. uvu. Retki su i služe kao interneuroni. uzimaju se kao standardan tip neurona.

ali i iz posebnog produžetka tela. vršnog dendrita.Okt. a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. 2011. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. 24 .

25 .Piramidalni neuron FPPS . 2011.Okt.

Okt.Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS . 2011. 26 .

Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS .Okt. 27 . 2011.

Razni oblici neurona FPPS . 2011. 28 .Okt.

neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. propusnost sinapsi.Okt. . osetljivost na neurotransmitere itd. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. 2011. U tom pogledu.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. oblik akcionog potencijala. diversifikacija i organizacija FPPS . – variraju od neurona do neurona . 29 . .

Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m. a senzorni do 1.Okt. 2011. 30 .5 m FPPS .

Prenos signala .

2011.Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. 32 . delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .Okt.

negativno naelektrisanih molekula proteina. 2011. u protoplazmi. 33 . • U unutrašnjosti neurona. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. glukoze i sl.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih.Okt. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). FPPS .

34 . 2011. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV.Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama.Okt.

Okt. 35 . koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . 2011.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. postoje • pasivni natrijumovi. K+ kanali ili kapije. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi.

2011. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS .Okt. tj.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. 36 .

a ova faza se naziva depolarizacija. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. oko +40mV. tj.Okt. • Joni Na+ pohrle u akson. FPPS . • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. ona postane propustljiva za jone Na+. 2011.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. 37 .

38 . ali na jaču draž.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. FPPS .Okt. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. 2011. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. a kanali K se otvaraju. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali.

Okt.Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS . 39 . 2011.

draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. FPPS . 40 .Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. 2011.Okt. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle.

deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. Ceo proces se ponavlja. tj. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona.Okt. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. • • • • Lokalni anestetik novokain. tzv. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. koji koriste zubari. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. 2011. kao iskra. ne gubedi intenzitet. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. prekidi u mijelinskom omotaču. 41 . FPPS .Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne).

bris.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.ac.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www. 2011.html FPPS .com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.mcgraw- hill. 42 .Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.Okt.youtube.

2011. između ove dve.000 sinapsi. 43 .Okt. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS . postsinaptička membrana sa receptorima 3. presinaptički deo – aksonska kvržica 2. ali najčešde ih imaju 5-10. sinaptički prorez/pukotina.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100.

2011. šire su (oko 20nm). ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). 44 . ali se danas zna da nisu ni toliko retke. FPPS . jednostavne i brze (npr. sporije su (imaju kašnjenje od 0. imaju kompleksan način prenošenja.Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su.Okt.5 ms). jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). Ima ih manje od hemijskih.

Okt. 45 .Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.000x FPPS . 2011.

Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS . 2011. mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera.Okt. 46 .

• Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. FPPS . 2011.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom.Okt. 47 . • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. receptor se “otvori” za prolaz jona. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. što se naziva hiperpolarizacijom membrane.

to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. 2011. 48 . individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. FPPS . Dakle.Okt. njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK.

presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.Okt. ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50. 2011.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .000x 49 .

Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje.Okt. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. FPPS . obično na više njih. 2011. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. a za GABA inhibicijski. što dovodi do depolarizacije membrane. nego su to njihovi receptori. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). 50 • • • • • . a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. Ipak.

Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. 51 . sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. 2011. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja.Okt. FPPS .

podložan uslovima i što je posebno zanimljivo.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. 52 .Okt. 2011. nego kontrolisan iz više izvora. podložan iskustvu FPPS .

• Poznati su brojni agonisti. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. na primer.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). od kojih je samo jedan prirodan. meskalin i psilosibin. 53 . neurotransmiter.Okt. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. 2011. FPPS . za dopamin.

hlorpromazin i drugi). nego • blokira pristup drugim agonistima. razni agonisti i antagonisti su. 54 . droge). pa i poznati afrodizijak johimbin. Antagonist acetilholina je atropin. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. Međutim. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. ali ga ne otvara. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. istovremno. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. FPPS .Okt. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. • Na primer. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. 2011. tj. neurotransmiterima. sa malim molekulama. Dok je antagonist vezan za receptor.

55 .Okt. 2011.Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS .

sumanasinc.h tml FPPS .Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered. 2011.mcgrawhill.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.html • http://www. 56 .Okt.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.

širenja. raspoloženjima.Okt. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze.. 2011.. 57 . hranom. molekularne.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. u kakvoj su interakciji sa lekovima. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. aktivnostima. a povezani su FPPS .

Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. 58 . .Okt. FPPS . 2011.. . inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. . . . Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. Glutamat Histamin.

Okt. 2011. • Ako ga ima premalo. pogoduje epilepsiji. • Luče ga piramidalne delije.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. FPPS . a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. 59 . • Dejstvo mu je brzo. ako ga ima previše. pa je glutamat najprisutniji transmiter. • Deluje i kao neuromodulator. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama.

FPPS .Okt. smanjujudi anksioznost. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. Ima mnoge uloge. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. interakcije i protivrečna dejstva. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. 2011. i uzrokuje mišidne konvulzije. Dobro proučena. 60 . Sintetiše se iz glutamata. epilepsije. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e.

Okt. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. 61 • • . posebno u • • somatskom NS. 2011.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. Nađen je u hipokampusu. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. FPPS .

• kurara.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. 62 . 2011. deluje kao antagonist u mišidnim delijama.Okt. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). FPPS . gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. otrov južnoameričkih indijanaca. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. kao i u autonomnom NS.

• funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. 63 . • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. • Oni deluju komplementarno. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. FPPS .Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. 2011.Okt. ali i antagonistički.

FPPS . Pojačava budnost i spremnost. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. a suprotne su funkcijama dopamina. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje).Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. 64 . 2011. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju.Okt.

• Osim kod životinja. pod imenom raphe nuclei. FPPS . • sintetiše se iz triptofana. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. gde učestvuje u peristaltici. • grupisani u jedra duž retikularne formacije.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. • postoji u telu i kao hormon. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. 65 . najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. 2011. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina.Okt. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola.

bez njega se ne osedamo dobro. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. • potreban je pravilan odnos triptofana. a triptofana ima u proteinskoj hrani. osetljivost za bol. apetit. seksualnu funkciju i drugo. fenilalanina i leucina. koji postoji u urmama. 66 . Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. raspoloženje. 2011. FPPS . nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. Utiče na pobudu/spavanje.Okt.

• Antidepresivi. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola.Okt. tako da on ostaje duže u sinapsama. alkoholizmom. impulsivnošdu. amfetamini. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. samoubistvom. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. 67 . kokain. 2011. • droga LSD imitira serotonin. sirup protiv kašlja. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost.

bulimija. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. • uzimanje triptofana. bipolarni poremedaj. 68 . alkoholizam. 2011. Nesanica. poremedaji apetita. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. napadi panike. anksiznost.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. gojaznost. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac).Okt. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . • energična telesna aktivnost. PMS.

Okt. • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. FPPS . u smislu da je ono kod žena slabije. 2011. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije. 69 .Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema.

70 . 2011.Strukturne formule dopamina. noradrenalina i serotonina FPPS .Okt.

a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. samo u jednoj hidroksilnoj grupi.Okt. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. 2011. azota. kiseonika i vodonika.Strukturne formule dopamina. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . 71 . • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika.

2011. tenzija. strepnja.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. 72 .Okt. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS .

a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. takođe jedna od aminokiselina.Okt. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. 73 . • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. 2011. FPPS .Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. bolest fenilketonuria). služi za proizvodnju tirozina.

2011. 74 . neki proizvodi soje. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. FPPS . kao i neki orasi i semenke. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. mleko. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. Dopamin postoji i kao hormon. jaja. a luči ga hipotalamus. kada su u istoj hemisferi.Okt. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso.

koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. Antagonisti dopamina. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. • • • serotonina i noradrenalina. 2011. FPPS . 75 .Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. kao što je haloperidol.Okt.

FPPS . • corpus striatum.Okt.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. 76 . na prvom mestu nucleus accumbens. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. 2011. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. • limbički sistem.

77 .Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS . 2011.Okt.

a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom. 2011. 78 .Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska.Okt. a vodedi je za radnu memoriju FPPS .

a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. Desna hemisfera je. posebno za telesna čula. 2011. 79 .Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. vezana za čula. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. naprotiv. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina.Okt. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. • On snažno usmerava ka cilju. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije.

2011. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja).Okt. 80 . • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS . socijalni odnosi. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. • Osedanje za ljude. motivaciju.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema.

2011.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. vradamo se „po još“ FPPS . 81 . • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”.Okt. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. • dopaminergički sistem stvara prijatnost. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj.

2011. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. ali nije neophodan da bi se naučilo. FPPS . Takođe. On potkrepljuje. 82 . ali stvaranje navike se obavlja negde drugde.Okt.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja.

• Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. Huntingtonovom bolešdu. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. autizmom. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. manijom. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. 83 . Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. FPPS .Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. 2011.Okt. shizofrenijom. pažnje i rešavanja problema.

Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. u jednom trenutku. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. koristedi spoljne agense kao što je droga.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. 2011. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. 84 .Okt. Nakon više uzimanja. FPPS .

Okt. 2011. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. FPPS . do nekoliko minuta. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. 85 .Neuromodulatori.

aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. • Dakle. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. a • čim se to desi. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. 86 . FPPS . Kada se ključ i brava poklope. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. prostorno ili vremenski. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron.Okt. 2011.

FPPS . okida se akcioni potencijal u aksonu B. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip.Okt. 2011.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. a sinapsa je spremna za slededi impuls. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez.za inhibiciju. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. 87 • • • • • • • . prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. npr. ili Cl. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. ili može primiti signal od više neurona. Na+ za ekscitaciju. preko više mesta (sinapsi). one izazovu lučenje neurotransmitera. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. U oba slučaja. tako da je prenos impulsa kratak i tačan.

Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. adaptacija čula). • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. posebno u sinapsama.Okt. 2011. ali to nije zbog zamora FPPS . nervnim centrima. 88 .

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

2011. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). teška oko 1. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza.4 kg. • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica.Mozak . Hrani se (i hladi) krvlju. 94 . • oko 20% krvi. ružičasta. • • sastavljena vedinom od masti.Okt. FPPS . a u tome verovatno ima ulogu i likvor.encephalon • meka. želatinozna masa. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta).

S druge strane. 95 .Mozak . ako nedostaje neki neurotransmiter. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. mrtve delije i druge nepoželjne objekte. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama.Okt. razgrađujudi bakterije. FPPS . 2011.

Okt. 96 . od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. FPPS . 2011. Neurona izvan mozga ima znatno manje. nekoliko milijardi.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). npr. kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu.

97 . koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa.Mozak . 2011. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . koji deluje na hipofizu.Okt.encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji.

mali glodari 0...komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela.Veličina mozga . 2011. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.26.06.53..71 slededi je delpfin = 0..Okt. 98 ..19. pa šimpanza = 0. slon = 0. • FPPS ..

Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS . 2011. 99 .Okt.

drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. 2011. 100 . a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. 3-4 nedelje od začeda.Razvoj mozga • Iz ektoderma. srednji i prednji mozak.Okt.

jasno povezani. FPPS . 2011. emocionalna i druga iskustva. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. motorna. da bi se pravilno razvila. 101 • • . neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga.Razvoj mozga • Nakon što migriraju.Okt. U njima jedinka mora da doživi čulna.

Nakon 20. 102 . Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. Otprilike. a kasnije opada. povedanja broja glijalnih delija itd.Okt. na dva mesta u mozgu.. 2011. do kraja života. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). FPPS .5kg pri rođenju. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. svake sekunde umre 5 neurona. brzo raste prvih • • • • pet godina. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). mijelinizacije. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. najveda je u dobi 18-30 g. godine. povedanja broja puteva.

. • bela masa – mijelinizirani aksoni. FPPS . s obzirom na građu itd. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. funkcionalna. bazalne ganglije itd. hipotalamus. • sive strukture velikog mozga: talamus. • sive (i crne) strukture moždanog stabla. razvojna i evoluciona. 103 . • kora (cortex) velikog mozga.Okt. 2011.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska.

Okt. • bela masa. • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum).Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). • telencephalon – moždane hemisfere. • bazalne ganglije. 2011. FPPS . • moždani korteks. • mesencephalon – srednji mozak. • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). 104 .

vertikalno. medijalni – smešten u sredini. koronalni presek – presek mozga poprečno. bazalni – pogled odozdo.Okt.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. donji ili na dnu. lateralni – smešten na strani. FPPS . ventralni – prema dole. bočno. vertikalno. 105 . na bazu mozga. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. gornji ili na vrhu. 2011.

2011.Okt.FPPS . 106 .

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

• U početku je podela izazvala veliku pažnju.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. a ne prema lokaciji. FPPS . vlastitom subjektivnošdu. vrlo različite starosti. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. mozak gmizavaca. koji su međusobno povezani. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. • oko njega je stari mozak sisara.Okt. 2011. koji reguliše primitivno ponašanje. MacLean ga je nazvao limbički sistem. • na obodu je novi mozak sisara. neokorteks. 112 . koji reguliše naše više intelektualne procese. koji kontroliše naše emocije. u nama postoje tri mozga.

• amygdala. FPPS . 2011.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • medulla oblongata – produžena moždina. • telencephalon. • srednji mozak – mesencephalon. • prednji ili veliki mozak. • hippocampus. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • pons – most. • cortex – kora. • thalamus. siva masa.Okt. 113 . • bela masa • diencephalon. • cerebellum – mali mozak. hemisfere. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. • limbički sistem. • cyngulate gyrus itd.

114 . FPPS . • Prve dve su daleko najvede.Okt. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima.Moždane komore • Ima ih četiri. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. 2011.

FPPS . izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater.Okt. CST služi mehaničkoj zaštiti. smanjivanju težine mozga. 2011. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. 115 . Ima je ukupno oko 120-150ml.

tanka i fina ovojnica.Okt. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. 2011. udara. bogata krvnim sudovima. Ispod nje je arachnoidea. od potresa.Moždane ovojnice . Ispod nje je pia mater. trenja sa • • • • kostima itd. FPPS .meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. 116 . • Služe za zaštitu CNS-a.

Okt. 2011.Zadnji mozak FPPS . 117 .

Okt. 2011. 118 . probavu. FPPS . disanje. gutanje. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina.

Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. • • • FPPS . sluhu. 2011. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. između ostalog iz dve strane mozga.Okt. a ima i neke parasimpatičke funkcije. 119 .Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga.

2011. On čini oko 10% mase mozga. 120 . FPPS . ravnotežu i druge motorne. finu mišidnu koordinaciju. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno.Okt. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%).Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). položaj tela u prostoru. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom.

pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. ali gubimo koordinaciju. FPPS . 121 • • . poprečnoprugasta muskulatura svih udova. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela.Okt. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. 2011.

2011.Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju.Okt. • učenju i proceduralnoj memoriji. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . • kao i u emocijama. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. 122 .

Okt. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. FPPS .Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu. 2011. • Dakle . • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. • Substantia nigra se. takođe. 123 . ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga.

kompulsivan. umor.Okt. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. FPPS . uriniranje i defekaciju. 124 • • . produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. malog mozga. 2011.Moždano stablo • Čine ga pons (most). seksualnu aktivnost). Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. prenosi čulne informacije između velikog mozga. • Opsesivan. ritualistički i paranoidan. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem.

hipokampus i amigdale). 125 .Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr.Okt. 2011. FPPS .

glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem.Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . 126 .Okt. 2011.

Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. u visini očiju i ima dve polutke. Osim toga. 127 • • • . 2011. zajedno sa retikularnom formacijom.Okt. a nalazi se u centru • • mozga. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). FPPS . povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. spavanju i svesnosti. relejni sistem mozga. Učestvuje i u prenosu motornih signala. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. Učestvuje u kontroli budnosti. kao i razne zone neokorteksa međusobno.

veličine je zrna pasulja (ili badema).Okt. bežanja. 2011. • kao deo limbičkog sistema. • Nalazi se ispod talamusa. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema.Hypothalamus • Deo je međumozga. 128 . emocija i motiva. težak oko četiri grama. • 4F FPPS . ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. seksualne pobude. učestvuje u kontroli napada.

glad. telesnu temperaturu. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. 2011. telesnu težinu. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. FPPS .Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela.. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point).Okt. cirkadijalne ritmove itd. žeđ. krvni pritisak. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. puls. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. 129 . malo i sporo.

Okt. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. 130 . Osim diencefalona. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. 2011. FPPS . nego funkcionalna. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga.

• registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. 2011.Okt. ali ne prepoznaju nove osobe. šta i kada nam se dogodilo. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. simetrično. u svakoj hemisferi po jedan. Preciznije.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. 131 . • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. ma koliko ih često viđali. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS .

FPPS .Okt. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni).Amygdala • grupa jedara. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. 132 . • Nalaze se na vrhu hipokampusa. u svakoj hemisferi.5 cm. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. dužine oko 2. 2011. u obliku badema. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom.

uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. 2011. • Primer. FPPS .Okt. Kad se snima mozak. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. • na primer. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“.Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. 133 .

134 . Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. tj. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. FPPS . pa se čak naziva i cingularni korteks. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. koja • • prekriva corpus callosum. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. limbički sistem. izgleda. 2011.Okt. emocije. nekooperativnost itd. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. • donošenje odluka. • široki dijapazon autonomnih funkcija. bes iz koga ne možemo da izađemo. • Dakle. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. • empatija itd. tvrdoglavost.

135 . a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. strahu. smeha.. 2011. u ovom slučaju ka septumu. strah. straha. a u zadnje vreme i u lečenju depresije. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. bes. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku.. • „accumbens“ označava “naginjanje ka.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. zavisnosti FPPS .Okt. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. zadovoljstva. placebo efekta itd.”.

136 .Okt.Limbički sistem FPPS . 2011.

2011.Veliki mozak.Okt. cerebrum ili telencephalon FPPS . 137 .

Veliki mozak. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. prva i druga. Sivu masu velikog mozga čini. osim kore. aksoni i dendriti.Okt. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. 2011. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. FPPS . 138 .

masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. iz očiju i ušiju. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. npr. tj. 139 . FPPS . • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. pokazuju razlike u funkcionisanju. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake.Okt. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. Postoje i ipsilateralni putevi.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. 2011.

Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. 2011.Okt. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. limbički sistem i korteks. FPPS . Povezuju moždano stablo. sa obe strane talamusa.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. 140 .

svest. Čine je tela neurona (zato je siva). a neuroni čine oko 19% mozga. jezik. ispeglana. • • • prosečno 2.5 mm.Okt. pažnju. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. Njena masa čini oko 80% mase mozga. 141 • • . FPPS .5 mm. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. 2011. percepciju.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. mišljenje. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 2011. 147 .Okt.

za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“.Okt. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). 2011. Naime. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. Za mnemoničke svrhe. 148 . ispred motornog korteksa. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. • FPPS .

Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. nagađanju.Okt. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. 2011.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. levi različito od desnih. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. FPPS . prosuđivanju preferencija i sl. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. ali ne i fizičke karakteristike okoline. 149 . proceni rizika. odlučivanju.

u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. Oštedena je i kompleksna motorika.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. Frontalna lobotomija FPPS .Okt. 2011. Osim promena u ličnosti. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. suđenje. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. • • • • • 150 .

ali je memorija trajno slaba.Frontalni korteks . Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. gube snagu u nogama. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. rade nešto samo ako im se naredi.Okt. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. Apatični. FPPS . Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. nemaju nagle padove u memoriji. 151 . perserveriraju. 2011. Na primer. pažnja im je slaba i kratka. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. ne brinu se o sebi. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. Slab socijalni uvid. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu.

Okt. 152 . pomeranja poluge tokom vađenja itd. masovno krvarenje u mozgu. 2011. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. g. bilo je puno slomljenih koštica. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. FPPS . apsces.Slučaj “Phineas Gage” • 25.

153 . 2011.Okt.Phineas Gage FPPS .

Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS . 2011.Okt. 154 .

• • • • • efikasan. staložen. obziran. 155 . pouzdan. tvrdoglav... 2011.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. odlučan.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . Nakon oporavka: naprasan.Okt. vulgaran. neozbiljan. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. kapriciozan. bez poštovanja prema drugima.

dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže.Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. 2011. 156 . i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti.Okt. ali ne može da formuliše FPPS .

Okt.Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. 157 . vrlo sličan senzornom FPPS . 2011.

2011.Okt.Senzorni homunkulus FPPS . 158 .

Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS .Okt. 2011. 159 .

Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. 2011. čak i vlastito FPPS .Okt. 160 . pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom. nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice.

Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. 2011. dolazi do Wernickeove afazije. 161 . koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS .Okt. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena.

2011.Okt. 162 . V3. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS .Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2.

2011. 163 .Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. FPPS . • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. srce i jetra). Međutim. ali ne mora biti u svim procesima. očiju i ušiju. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo.Okt. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera.

FPPS . 2011. 164 . a neke desnu šapu. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara.Okt. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka.

2011. što znači da im je dominantna leva hemisfera. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). ali besmisleno. 165 . • 85%-90% ljudi je desnoruko. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. kod velike vedine ljudi. FPPS . imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). • Što se tiče jezika.Okt. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. a produkcija govora je isključivo u levoj. ne ošteduje govor.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi.

pokreta itd. tj. Ona postaje nema i autistična. nego obrnuto. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. FPPS . tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. prostornih odnosa. 166 . mentalne rotacije. 2011. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine.Okt. nobelovac Sperry je 1964. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. kao retardirana.

digao je levu ruku da udari ženu.Okt. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. 167 . dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. FPPS . pacijentu se leva ruka borila protiv desne.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. ljut na ženu. 2011.

FPPS . 2011.Okt. 168 . levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”.Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim.

nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. nacrtade testeru Dakle. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . ali u stvarnom životu de pomerati oči. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. crta jedno.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera.Okt. 2011. 169 . a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom.

orijentisan na sadašnjost.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. kad deluju razdvojeno. 170 . dok je desni vizuelno-holističan. posebno trodimenzionalnim. FPPS . • „leva ličnost“ je aktivna. • „levi stil“ je verbalno-analitički. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. apstraktan i orijentisan na bududnost. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. 2011. kontrolisana i emocionalno uzdržana. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. a na drugom vizuelno-holistički. bolji u vizuelnim manipulacijama.Okt. konkretan. dok je desna više na zemlji i emocionalna.

deo po deo. 171 . pesnički.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. 2011. npr. FPPS . jedan za drugim. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. matematički.: “levi mozak je analitičan. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. a “desni mozak je stvaralački. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. a desna hemisfera to radi paralelno. serijski.Okt. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. simultano. naučnički”. holistički. pa čak i kad sa njima ne raspolaže.

pa su ih majke uvek nosile levom rukom. a desna je služila za bacanje.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. 2011. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. FPPS . • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. a mač i koplje u desnoj itd. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce.Okt. 172 .

posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. vezano za položaj u prostoru. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. u materici.Okt. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. FPPS . dakle asimetrično. leže glavom nadole. 2011. leđima napred. 173 . • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. • Vedina u zadnjem tromesečju.

174 . moždanog udara) itd.Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). 2011. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. • Slučaj dr. uslovima...Okt. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). Jill Bolte Taylor FPPS . • Prilagođavanja sredini. • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga).

Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. 175 . • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .Okt. 2011.

176 .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 2011. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt.

177 .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.Okt. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 2011.

na standardnim mestima.Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. 2011. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna.Okt. 178 . budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS .

179 .Okt. bebe mala deca. talasi niske amplitude budan/tokom rada. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . 2011. obe strane. najbolje frontalno. veća amplituda na dominantnoj strani. zaposlen ili anksiozno razmišlja. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. pozadi kod dece. pospanost.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. aktivan. simetrična distribucija.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. 185 . kroz talamus do senzornog korteksa. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. • • FPPS . U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. 2011.Okt.

ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. nisu “centralno modulisani”. FPPS . bezuslovnih refleksa.Okt. • Drugim rečima.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. • Nevoljni su. svega 40 ms). 186 . u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. 2011. tj. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”.

eferentni – od moždine ka telu.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. 2011. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. FPPS . aferentni – od tela ka moždini.Okt. 187 . levi i desni. • Trbušni (ventralni) je motorni.

188 . 2011.Okt.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS .

a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. FPPS . neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. tj.Okt. . 2011. 189 . tj. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. .

FPPS . gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno.Okt. prilično autonoman. u nekom iznosu. 2011.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. Svaka ganglija pobuđuje više organa. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. sa leve i desne strane kičme. 190 . pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima.

u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje.Okt. 191 .ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. 2011. • Npr. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. FPPS .

bilo kakvog naglog poremedaja. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . 2011. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa.Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. 192 • • . aktivira se simpatički deo.Okt. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”.

usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 .Okt. 2011.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS .

Endokrini sistem – hormoni .

luče u krv.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. • Postoje i egzokrine žlezde. kao što su suzne. pljuvačne ili znojne.Okt. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Po toj podeli. 2011. 195 . FPPS . ambiciju i bes – kolerici.

196 . 2011. . FPPS .Okt.Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). .

prijem programa nije vremenski precizan. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. a hormonskih dugo. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. prijemnici su raštrkani po telu. 2011. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. • Nervi prenose brzo. svaki se uključuje u program ako prima te talase. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. • Zna se ko je uputio poziv. čuvaju je i luče kad je potrebno. FPPS . • program se u obliku talasa emituje na sve strane. hormoni sporo.Okt. 197 . • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos.

Okt. 2011. • • • svaka svoj. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. u krv.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. FPPS . Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. 198 . • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. oni ga uvlače u deliju.

Okt. 2011.FPPS . 199 .

200 . FPPS . 2011. kontroliše je hipotalamus. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd.Okt.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa.

masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. 2011.Okt.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. . indirektno. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. preko kontrole metabolizma belančevina. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus. mlečne žlezde FPPS .

preko čula. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu.Hipofiza i stres • stresna situacija. primarni stresni hormon u našem telu. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). aktivira mozak. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. FPPS .Okt. 2011. između ostalog i hipotalamus. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. 202 . ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda.

203 . glavni hormon je tiroksin.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak.Okt. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. anksioznost. umor. mišidnu slabost. nadražljivost. usporenost. a • • preko toga rast i razvoj. gubitak težine. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. FPPS . proizvodnju belančevina itd. 2011.

energiju i reakciju na stres. • Moždina i kora luče različite grupe hormona. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). FPPS . 2011. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje.Okt. • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex). 204 .Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona.

FPPS . 2011. kada se sprema veštački. najmanje nodu.Okt.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. • luči se stalno. glukokortikoid. najviše rano ujutru. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. jedan od hormona stresa. 205 . • Kortizol. krvni pritisak. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. reakciju na upale i alergije. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija.

a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. 206 .Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize.Okt. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. • Kortizol izaziva niz promena u telu. važnih za pripremu tela za odgovor na stres. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH). FPPS . 2011.

2011. Po sastavu. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. a u sklopu reakcije na stres. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. 207 . ali razlike u dejstvu postoje. adrenalin.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a.Okt. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. ova dva hormona su vrlo slični. FPPS .

Okt. nagon. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. pobudu. FPPS . 208 • . • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. 2011. emocije. motivaciju. kao neurotransmitera. povedavajudi krvni pritisak i puls. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. više nego hormonska. • Međutim. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. budnost. ali nema psihoaktivni efekat.

Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike.. 209 .) Estrogene (estradiol. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron. glad.. a s time i poletnost..... FPPS .) Utiču na razvoj i ponašanje.) i progestine (progesteron..Okt. 2011....

2011. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. . ES i IS • Nervni. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem.Okt.NS. FPPS . 210 . endokrini i imunološki sistem su povezani. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. a pozitivne ga jačaju. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. . • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone.

Evolucione i genetske osnove .

Nasleđivanje. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. FPPS .Pet Darvinovih principa evolucije 1.Okt.Nadmetanje. 2011. hrane i mesta za život. zato postoji nadmetanje oko parenja. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti.Varijacija. 212 . Nema mesta za sve.

Prirodno odabiranje. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. 2011. 213 .Pet Darvinovih principa evolucije 4.Okt. Adaptacija. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. Kao rezultat prirodnog odabiranja.

evolucija se obavlja na genima. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. 2011. tokom vremena. FPPS . ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. tj. Uticaji koji su opstali. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. 214 .Okt.Evolucija • Evolucija je promena.

• Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. 215 . • pa i da mislimo na određeni način. odnosno da se: • ponašamo. • osedamo.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi.Okt. FPPS . 2011. a geni čine “našu ljudsku prirodu”.

FPPS .Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. 216 . • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. 2011. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. virusi). zračenje.Okt. a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. hemijski agensi.

Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). FPPS . 217 . One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu.Okt. 2011.

• Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. • genetski.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. 2011. 218 . FPPS . Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. • Nasleđe je “istorijsko”.Okt. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”.

• Ipak. rođenje magarca je reproduktivni uspeh.Okt. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. • Kad se radi o mužjacima. 219 . 2011. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS .Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. odnosno broj ženki sa kojima se pari.

FPPS . 2011. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. Mi pomažemo najbližima. a ne samo dece.Okt. čak i ako jedinka roditelj živi krade.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. nego i drugi srodnici. • Selekcija srodnika . 220 . • inkluzivna podobnost . Time ugrožavaju svoj život.

Okt. Sluz. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. 221 . Eritrociti imaju srpast oblik. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. 2011. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. • Srpasta anemija. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. znoj.

ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. 2011. 222 .Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. statusom u grupi koji jedinka ima.Okt. frustracijom. • Međutim. isto kao i nivoom serotonina. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd.

pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. što znači da imaju vedu uspešnost parenja. odnosno širenje vlastitih gena FPPS .Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle.Okt. 223 • • . 2011. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja.

zašto iskazujemo emocije itd. FPPS . • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. 2011. zašto su ljudi agresivni. obično izaziva konfuziju kod ljudi.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. recimo. to je postavljanje hipoteza. Pojam „podobnosti“. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. 224 .Okt. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni.

Okt. 225 . ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS .Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). 2011. a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro).

Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. moda. sagledati podatke sa svih strana FPPS .Okt. • Npr. ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. porodica. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. 226 . da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. 2011. empatija.

227 .Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. što znači da genetska azbuka ima 4 slova. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. 2011. • Baze su vezane za molekule S (šedera). • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P). guanin i citozin (ATGC). Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin.Okt. timin. FPPS . • Nukleotidi su slova genetske azbuke. • genetska azbuka počiva na bazama.

a prečage čine parovi baza. 2011.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. 228 . a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. FPPS .Okt. Ljestve su spiralno uvijene u desno.

Dvostruka spirala i nukleotid FPPS .Okt. 229 . 2011.

Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . iz svih hromozoma. ali najvedi hromozom.6 nm (10-9). 230 . ima 220 miliona parova baza. Nukleotidi • • su dugački 0. iznosi oko 1.2 do 2.8 m.3 nm. prvi.DNK • “Ljestve” su široke 2. 2011. Zato ukupna dužina DNK čoveka.Okt.

sastavljen od niza nukleotida. održavanju DNK i vedinom nepoznatu. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. Mnogi geni različitih živih bida su isti. namenjenu replikaciji pri deobi delija. U čoveka. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. 2011. Samo mali deo ukupne DNK čine geni.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK.Okt. FPPS . predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. 231 .

• ipak. FPPS . koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. nasleđivanjem. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. 232 . 2011. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina.Okt. • Ali ne svi.

Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. plus tzv. • • • • • nukleotidi kao slova. bilo je sve jasno. start i stop reči-kodoni.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu.Okt. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. 2011. Dakle. pa je odgovor tri slova. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. 233 . a kodoni kao reči tog jezika. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. FPPS .

Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome.Okt. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. FPPS . • Međutim. 2011. 234 . samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. dakle i gene.

• Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. 2011. • Određene su “reči” njegove azbuke.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida.Okt. znatno manje od 100. odnosno sekvence nukleotida.000 koliko se očekivalo. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi.000 gena. FPPS . • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi. 235 .

Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa.Okt. • Fenotip je skup osobina jedne individue. • Genotip stičemo rođenjem.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. • Genotip se vidi samo iz DNK. 2011. 236 . a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. FPPS . • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. može se redi sledede. recimo zbog interakcije gena.

put od proteina do ponašanja je vrlo dug. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču).Okt. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. Na primer. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. 237 . formi ili alela. FPPS .Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). recimo pigmenta za boju kose). Gen može imati više varijanti. 2011. Međutim. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. ali ne i od razlika u transmiterima.

koji je to gen. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. Sve u svemu. daleko je od gena do ponašanja. nego zajedno sa drugim sistemima. FPPS . lakoda da se plane. preuzimanje previše rizika itd. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. onda ved možemo poverovati u taj članak. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. a kod osoba koje nisu. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. nego samo da postoji korelacija. Zatim.Okt. 238 • • . 2011. recimo serotoninergičkim.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin.

239 . Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. Ako su obe kopije gena dominantne. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. osobina de se ispoljiti.Okt. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. FPPS . 2011. Ako su obe kopije gena recesivne. osobina de se ispoljiti. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke.

Okt. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. 2011. gen za crne oči je dominantan. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja.Dominantni i recesivni efekt • Npr. 240 .. a za plave recesivan. FPPS .

Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. govor i memoriju.Okt. potrebna su oba roditelja). godine. FPPS . teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. 241 . Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. 2011.

makar i recesivni. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. kod muškaraca. 242 . paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. 2011. paru. odnos dominantnirecesivni gen je u 23.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23.Okt. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma.

Okt. 2011. Kako je to sprovedeno? FPPS . na osnovu fenotipa. priroda-odgoj • Evolucijom se. Da bi organizmi bili adaptabilni. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. Dakle. suština živog sveta je adaptabilnost. konstruiše • • • genom. 243 • .Nasleđe-sredina. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. oni moraju biti tako građeni. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim.

2011.Okt. 244 . a ponekad i RNK. koji je obično protein. FPPS . Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline.

• neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima).Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. 245 . FPPS . • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. 2011.Okt. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja.

Epigenom se nalazi izvan genoma. 2011. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. FPPS . 246 . ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. tj. koji geni de se iskazati u fenotipu. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. a koji ne.Okt. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. Ključni adut epigenetike je epigenom.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. a koje nisu proistekle iz promene DNK. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan.

2011. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. tako što neke gene prigušuje. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. a druge ostavlja aktivnim. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). a druge da aktiviraju tokom života. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. fizička aktivnost. verovatno. 247 . • za DNK važi centralna dogma. u zavisnosti od životnog iskustva.Okt. matične delije diferenciraju u ciljne delije. izloženost toksinima i stres. • Na osnovu epigenoma se. koji • čine drugi genetski sloj. ali za epigenom ne. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. FPPS .

previše jela ili stres. 248 . ali su neke u stanju da prežive. neko životno iskustvo. • Pušenje. 2011. Zahvaljujudi njima. mnogo pre nego što su začeta. Tako nestaje vedina oznaka.Okt.Epigenetika • epigenom se reprogramira. resetuje. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. možemo preneti na naše dete. mogu da osude našu decu na skradeni život. posebno ako nam se dogode rano u životu. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. FPPS . koje modifikuje naš epigenom.

• Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. koji imaju isti genom. 249 . nasleđivanja psihičkih karakteristika.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom.Okt. 2011. zbog koga mogu da imaju različite osobine. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS .

Tokom razvoja. a ne i kod drugih. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. a u drugima ne. 250 • • .Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. a kod tredih je šarolik FPPS . Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. Npr.Okt. a drugi su otporni. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. 2011. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. kod drugih nije.

što pretpostavlja aditivnost. 251 . Da bi neki činioci bili aditivni. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama.Okt. 2011. pošto su G i E u interakciji. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS .Interakcija gena i sredine • Npr. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. oni moraju biti nezavisni.

2011. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. drugi ima svega 50% šanse da oboli. odnosno kvantitativno. ako jedan MZ blizanac oboli. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. ona se nasleđuje poligenski.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. 252 .Okt. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. • Slično važi za shizofreniju. recimo. ima poznatu genetsku osnovu. • Dijabetes. Međutim. Međutim. FPPS .

• Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. Jedan gen može da prigušuje druge. Vedina naših osobina je poligenska. 2011. • Na primer. kokoš ima gene za zube. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. 253 • • • . FPPS . ali su oni prigušeni. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine.Okt.

dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. sve to je uslovljeno. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. U celini.. našim genotipom.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. 254 . FPPS .Okt. drugova. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. Izbor bračnog partnera. 2011. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. jednim delom. posla itd.

mogu da stvaraju sredinu za decu. nego genotipa. ili je prilagođava sebi. 255 .Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. prema sebi. FPPS . • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. takođe.Okt. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. a ljudi mogu i da je menjaju. 2011. • roditelji. a ne samo da im prenose gene.

Npr.Okt. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. 2011. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). FPPS . 256 .Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. ali je interaktivnost genetski programirana. sredine i ponašanja. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). ali u kompleksnoj interakciji.

2011. komparativna biologija i sl. molekularna genetika. bihejvioralna genetika. 257 .Okt.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. bihejvioralna neuronauka. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS .

Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini. 258 . za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . 2011.Okt.

47 FPPS .86 • DZ blizanci (istog pola) = 0. 259 . npr. 2011.Okt. pol • Npr.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.60 • Brada/sestre = 0. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.

260 .Okt. 2011.FPPS .

Okt. 261 . 2011.FPPS .

25 0.36 0.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.40 0.Okt.45 262 FPPS .60 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.70 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.80 0.25 0. .28 0.31 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti. 2011.

Okt. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS .Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. 263 . može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. 2011.

Okt. 2011. 264 .-KRAJ – FPPS .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful