Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

2011.Okt. FPPS .Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. 7 .

Kao i ostali. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. niti smo ih sami stvorili FPPS . imamo imunološki sistem. 8 . U njima nismo napredovali.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. 2011.Okt.

Nervni sistem • Ipak. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim.Okt. 2011. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. 9 • • . komponovali ili svirali. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. FPPS . pisali. Sve se uklopilo – misli i osedanja. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim.

podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj. 10 ..) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS . vezivno tkivo.Okt. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi.Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija.. 2011.

2011. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS .Okt. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. tanji od svetlosti. na hemijski način Međutim. 11 • .Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona.

pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. • neuroni imaju telo. metabolički i funkcionalno. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. koje su nezavisne strukturno. 12 .Okt. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson).Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. 2011. FPPS .

2011.Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .Okt. 13 .

2011.Građa tipičnog neurona FPPS . 14 .Okt.

i druge • Za razliku od drugih delija. • Mitohondrije u kojima se pravi energija. 2011. neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto. 15 . zato “siva masa” FPPS .Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini.Okt.

da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . 2011.Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. 16 . a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona.Okt.

Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka.Okt. 2011. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . trnova. 17 .

2011.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. završetak u obliku dugmeta FPPS . 18 . koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.Okt. na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale.

19 . može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS .Okt. na koju se prenosi impuls iz aksona. 2011.

Okt. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. tanki i spori (5m/s) • MS. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . 20 . provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. bolesti ga ošteduju – npr. dugi i vrlo brzi. 2011.

monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. FPPS .Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona.Okt. bipolarni. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. 21 . imenu osobe koja ih je prva uočila itd. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. 2011. endokrinim žlezdama. u čulima. mišidima.

Obično su u CNS-u. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. 22 . obično od senzornog ka motornom neuronu. 2011.Okt.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . Obično su u čulima. CNS-u.

2011. 3.Tipovi neurona 1. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. Multipolarni neuroni. uzimaju se kao standardan tip neurona. a s druge aksonsku (otpremnu). a ima ih u oku. nosu. FPPS . uvu. Vrlo su brojni. Retki su i služe kao interneuroni. Služe kao motorni i interneuroni. 23 .Okt. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. 2.

vršnog dendrita. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . ali i iz posebnog produžetka tela.Okt. 2011. 24 . a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv.

25 . 2011.Piramidalni neuron FPPS .Okt.

Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .Okt. 26 . 2011.

Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS . 27 .Okt. 2011.

Okt. 2011.Razni oblici neurona FPPS . 28 .

2011.Okt. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. oblik akcionog potencijala.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. 29 . – variraju od neurona do neurona . osetljivost na neurotransmitere itd. . . propusnost sinapsi. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. diversifikacija i organizacija FPPS . U tom pogledu.

5 m FPPS .Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m. 30 . 2011.Okt. a senzorni do 1.

Prenos signala .

Okt. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. 32 . 2011.

Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. negativno naelektrisanih molekula proteina. FPPS . postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). u protoplazmi. 33 . glukoze i sl. 2011. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava.Okt. • U unutrašnjosti neurona.

Okt. protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . 34 .Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. 2011.

Okt.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. 35 . Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . postoje • pasivni natrijumovi. K+ kanali ili kapije. 2011.

2011. tj.Okt. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . 36 .Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje.

a ova faza se naziva depolarizacija. 2011. ona postane propustljiva za jone Na+.Okt. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. FPPS . oko +40mV. 37 .Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. tj. • Joni Na+ pohrle u akson.

2011.Okt. ali na jaču draž. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. FPPS . 38 . a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. a kanali K se otvaraju. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali.

Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS . 39 . 2011.Okt.

2011.Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi.Okt. FPPS . 40 . draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle.

Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. 41 . FPPS . Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. 2011. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. ne gubedi intenzitet. kao iskra. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. koji koriste zubari. prekidi u mijelinskom omotaču. • • • • Lokalni anestetik novokain.Okt.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. tj. tzv. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. Ceo proces se ponavlja.

html FPPS .html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.Okt.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.bris.mcgraw- hill. 2011.youtube.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.ac.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_. 42 .

postsinaptička membrana sa receptorima 3. ali najčešde ih imaju 5-10. između ove dve. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS .Okt.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100.000 sinapsi. 2011. sinaptički prorez/pukotina. presinaptički deo – aksonska kvržica 2.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1. 43 .

ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). FPPS . 2011.Okt. jednostavne i brze (npr.5 ms). Ima ih manje od hemijskih. šire su (oko 20nm). jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm).Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. imaju kompleksan način prenošenja. 44 . ali se danas zna da nisu ni toliko retke. sporije su (imaju kašnjenje od 0.

Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10. 2011.Okt. 45 .000x FPPS .

Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. 2011.Okt. 46 . mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .

FPPS . • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere.Okt. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. 2011. 47 . što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. receptor se “otvori” za prolaz jona.

njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK. Dakle. individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. FPPS .Okt. 2011. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. 48 .

2011.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS . presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.Okt. ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.000x 49 .

neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini).Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. nego su to njihovi receptori. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. što dovodi do depolarizacije membrane. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. 50 • • • • • . a za GABA inhibicijski. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. 2011. FPPS . pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori.Okt. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. obično na više njih. Ipak.

• Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. FPPS .Okt. 2011. 51 .

nego kontrolisan iz više izvora.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. 52 . podložan iskustvu FPPS . 2011. podložan uslovima i što je posebno zanimljivo.Okt.

Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. za serotonin poznati agonisti su droge LSD.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. 2011. na primer. neurotransmiter. • Poznati su brojni agonisti. od kojih je samo jedan prirodan. FPPS . 53 . za dopamin.Okt. meskalin i psilosibin. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma).

• Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. pa i poznati afrodizijak johimbin. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. istovremno. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. nego • blokira pristup drugim agonistima. Antagonist acetilholina je atropin. ali ga ne otvara. • Na primer. droge). hlorpromazin i drugi). receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. 2011. sa malim molekulama.Okt. Međutim. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. tj. FPPS . Dok je antagonist vezan za receptor. neurotransmiterima. razni agonisti i antagonisti su. 54 .

Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS . 55 .Okt. 2011.

Okt. 56 .h tml FPPS .sumanasinc.html • http://www. 2011.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.mcgrawhill.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.

.Okt. raspoloženjima. 57 . u kakvoj su interakciji sa lekovima. aktivnostima.. hranom. a povezani su FPPS . pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. širenja.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. 2011. molekularne.

2011.Okt. . Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini.. Glutamat Histamin. inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. 58 . . .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. . FPPS . .

pogoduje epilepsiji. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. pa je glutamat najprisutniji transmiter. FPPS . ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. • Deluje i kao neuromodulator. ako ga ima previše. • Dejstvo mu je brzo. pogoduje Alchajmerovoj bolesti.Okt. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. 59 . 2011. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. • Ako ga ima premalo. • Luče ga piramidalne delije.

Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. epilepsije. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. 60 . smanjujudi anksioznost. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. Sintetiše se iz glutamata. i uzrokuje mišidne konvulzije. Ima mnoge uloge. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. interakcije i protivrečna dejstva.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. 2011. Dobro proučena.Okt. FPPS . jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA.

FPPS . zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. Nađen je u hipokampusu.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS.Okt. posebno u • • somatskom NS. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. 61 • • . U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. 2011.

2011. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima.Okt. FPPS . otrov južnoameričkih indijanaca. 62 . • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. kao i u autonomnom NS. • kurara.

• Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. FPPS . ali i antagonistički. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. 63 .Okt. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. • Oni deluju komplementarno.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. 2011.

posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. 2011.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. Pojačava budnost i spremnost. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. 64 . a suprotne su funkcijama dopamina. FPPS .Okt.

• postoji u telu i kao hormon. pod imenom raphe nuclei. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. gde učestvuje u peristaltici. FPPS . aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. 65 . nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. 2011. • Osim kod životinja. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu.Okt. • sintetiše se iz triptofana. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. • grupisani u jedra duž retikularne formacije. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola.

• potreban je pravilan odnos triptofana. a triptofana ima u proteinskoj hrani. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. raspoloženje. koji postoji u urmama. 66 . FPPS . fenilalanina i leucina. osetljivost za bol. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. Utiče na pobudu/spavanje.Okt. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. 2011.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. bez njega se ne osedamo dobro. seksualnu funkciju i drugo. apetit.

kokain. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. tako da on ostaje duže u sinapsama. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . samoubistvom. alkoholizmom. • Antidepresivi. sirup protiv kašlja. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. • droga LSD imitira serotonin. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. 67 . amfetamini.Okt. 2011. impulsivnošdu.

Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. napadi panike. PMS. alkoholizam. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. • energična telesna aktivnost. 68 . poremedaji apetita. anksiznost. bipolarni poremedaj. bulimija. 2011. Nesanica.Okt. • uzimanje triptofana. gojaznost. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS .

Okt. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom.Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. 69 . 2011. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije. u smislu da je ono kod žena slabije. FPPS .

Okt. 70 . noradrenalina i serotonina FPPS .Strukturne formule dopamina. 2011.

noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala.Strukturne formule dopamina. 71 . kiseonika i vodonika.Okt. azota. samo u jednoj hidroksilnoj grupi. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. 2011. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS .

2011. strepnja. tenzija.Okt. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . 72 .Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini.

2011. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. bolest fenilketonuria). • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter.Okt. FPPS . Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. služi za proizvodnju tirozina. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. takođe jedna od aminokiselina. 73 . a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr.

74 . Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. a luči ga hipotalamus. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin.Okt.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. jaja. Dopamin postoji i kao hormon. neki proizvodi soje. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. FPPS . kada su u istoj hemisferi. mleko. 2011. kao i neki orasi i semenke.

koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. Antagonisti dopamina. kao što je haloperidol. FPPS . 75 . • • • serotonina i noradrenalina. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. 2011.Okt.

FPPS .Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. na prvom mestu nucleus accumbens. 2011. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. • limbički sistem. 76 .Okt. • corpus striatum.

Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS . 2011. 77 .Okt.

a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. 2011. a vodedi je za radnu memoriju FPPS . 78 .Okt.

ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. 2011. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. Desna hemisfera je.Okt. vezana za čula. posebno za telesna čula. 79 . naprotiv. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. • On snažno usmerava ka cilju.

• Osedanje za ljude. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja).Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. 80 . socijalni odnosi. 2011. motivaciju. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS .Okt.

• dopaminergički sistem stvara prijatnost. vradamo se „po još“ FPPS . motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. 2011. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. 81 .Okt. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”.

ali nije neophodan da bi se naučilo. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. Takođe. 82 . 2011.Okt. FPPS . dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). ali stvaranje navike se obavlja negde drugde.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. On potkrepljuje.

Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. 2011. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti.Okt. pažnje i rešavanja problema. 83 . autizmom. Huntingtonovom bolešdu. manijom. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. shizofrenijom. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. FPPS .

FPPS . koristedi spoljne agense kao što je droga. 2011.Okt. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. u jednom trenutku. 84 . Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. Nakon više uzimanja.

drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“.Okt. 2011. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. FPPS . do nekoliko minuta.Neuromodulatori. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. 85 . • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone.

Kada se ključ i brava poklope. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. a • čim se to desi. prostorno ili vremenski. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. • Dakle. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. 86 . FPPS .Okt.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. 2011.

U oba slučaja. 87 • • • • • • • .za inhibiciju.Okt. preko više mesta (sinapsi). ili Cl. one izazovu lučenje neurotransmitera. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. 2011. ili može primiti signal od više neurona. npr. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. FPPS . Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. okida se akcioni potencijal u aksonu B. a sinapsa je spremna za slededi impuls. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. Na+ za ekscitaciju. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B.

• postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr.Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. ali to nije zbog zamora FPPS .Okt. posebno u sinapsama. nervnim centrima. 88 . 2011. adaptacija čula).

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

želatinozna masa. • oko 20% krvi. 2011. Hrani se (i hladi) krvlju. teška oko 1. ružičasta. • • sastavljena vedinom od masti. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza.4 kg.encephalon • meka.Mozak . a u tome verovatno ima ulogu i likvor. 94 . FPPS . 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta).Okt.

Mozak . FPPS . razgrađujudi bakterije. mrtve delije i druge nepoželjne objekte. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. 2011. ako nedostaje neki neurotransmiter.Okt. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. S druge strane. 95 .

nekoliko milijardi.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). Neurona izvan mozga ima znatno manje. FPPS . od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu.Okt. 2011. 96 . npr.

Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . 2011. 97 .Okt. koji deluje na hipofizu.encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu.Mozak .

. 2011.06..Veličina mozga .71 slededi je delpfin = 0..26. 98 . mali glodari 0..komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela. slon = 0.. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0..Okt.19. • FPPS . pa šimpanza = 0.53.

2011.Okt. 99 .Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .

Razvoj mozga • Iz ektoderma. 2011. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. srednji i prednji mozak. 3-4 nedelje od začeda. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. 100 .Okt. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS .

2011. emocionalna i druga iskustva. motorna. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga.Okt. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. FPPS . jasno povezani. U njima jedinka mora da doživi čulna. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. 101 • • . da bi se pravilno razvila.

Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. Otprilike. godine. svake sekunde umre 5 neurona. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%.5kg pri rođenju. FPPS . povedanja broja puteva. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. najveda je u dobi 18-30 g. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). Nakon 20.Okt.. na dva mesta u mozgu. mijelinizacije. povedanja broja glijalnih delija itd. 2011. a kasnije opada. do kraja života. brzo raste prvih • • • • pet godina. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). 102 .

2011. • sive (i crne) strukture moždanog stabla.Okt. FPPS . bazalne ganglije itd. • bela masa – mijelinizirani aksoni. hipotalamus. funkcionalna..Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. razvojna i evoluciona. 103 . s obzirom na građu itd. • sive strukture velikog mozga: talamus. • kora (cortex) velikog mozga. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona.

• metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum).Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. 2011. • telencephalon – moždane hemisfere. • bela masa. • moždani korteks. 104 . • bazalne ganglije.Okt. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). FPPS . • mesencephalon – srednji mozak.

bočno. FPPS . gornji ili na vrhu. 105 .Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. vertikalno. vertikalno. koronalni presek – presek mozga poprečno. medijalni – smešten u sredini.Okt. ventralni – prema dole. bazalni – pogled odozdo. na bazu mozga. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. 2011. lateralni – smešten na strani. donji ili na dnu.

2011.Okt.FPPS . 106 .

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

koji kontroliše naše emocije.Okt. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. mozak gmizavaca. vlastitom subjektivnošdu. FPPS . vrlo različite starosti. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. koji reguliše primitivno ponašanje. a ne prema lokaciji. u nama postoje tri mozga. 2011. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. • na obodu je novi mozak sisara. 112 . koji reguliše naše više intelektualne procese. • oko njega je stari mozak sisara. MacLean ga je nazvao limbički sistem. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. koji su međusobno povezani. neokorteks.

• prednji ili veliki mozak. 113 . • amygdala. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). hemisfere. • cerebellum – mali mozak.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • cyngulate gyrus itd. • cortex – kora. • telencephalon. • hippocampus. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. • limbički sistem. • medulla oblongata – produžena moždina. 2011.Okt. siva masa. FPPS . • thalamus. • pons – most. • srednji mozak – mesencephalon. • bela masa • diencephalon.

• U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. 114 . • Prve dve su daleko najvede.Okt. 2011. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. FPPS . koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga.Moždane komore • Ima ih četiri. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima.

dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. FPPS . 2011.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. Ima je ukupno oko 120-150ml. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater.Okt. 115 . smanjivanju težine mozga. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. CST služi mehaničkoj zaštiti.

udara. trenja sa • • • • kostima itd. Ispod nje je pia mater. 2011.Moždane ovojnice . • Služe za zaštitu CNS-a. FPPS . Ispod nje je arachnoidea. tanka i fina ovojnica. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. 116 . bogata krvnim sudovima. od potresa. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine.Okt.

Okt.Zadnji mozak FPPS . 117 . 2011.

• U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. FPPS . 2011. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. 118 .Okt. disanje. probavu.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. gutanje.

119 . U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. • • • FPPS .Okt. 2011.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. sluhu. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. a ima i neke parasimpatičke funkcije. između ostalog iz dve strane mozga.

ravnotežu i druge motorne. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). 2011. finu mišidnu koordinaciju. FPPS . Zadužen je za • • • • posturalni tonus.Okt. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). položaj tela u prostoru. On čini oko 10% mase mozga. 120 .

pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. 121 • • . ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. 2011. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. FPPS .Okt. ali gubimo koordinaciju. poprečnoprugasta muskulatura svih udova.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni.

• Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . 2011. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta.Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. 122 .Okt. • kao i u emocijama. • učenju i proceduralnoj memoriji.

FPPS . iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. takođe.Okt. 2011. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. • Dakle . ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. • Substantia nigra se. 123 .

Moždano stablo • Čine ga pons (most). Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. • Opsesivan. malog mozga.Okt. seksualnu aktivnost). uriniranje i defekaciju. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. prenosi čulne informacije između velikog mozga. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. 2011. kompulsivan. 124 • • . FPPS . umor. ritualistički i paranoidan. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije.

hipokampus i amigdale). 125 . FPPS .Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. 2011.Okt.

Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. 126 . čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . 2011. glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem.Okt.

povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. Učestvuje i u prenosu motornih signala.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. FPPS . Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). kao i razne zone neokorteksa međusobno. Učestvuje u kontroli budnosti. u visini očiju i ima dve polutke. zajedno sa retikularnom formacijom. spavanju i svesnosti. relejni sistem mozga. a nalazi se u centru • • mozga. 127 • • • . 2011. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu.Okt. Osim toga.

težak oko četiri grama. veličine je zrna pasulja (ili badema). • 4F FPPS . učestvuje u kontroli napada. bežanja. 2011. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. • Nalazi se ispod talamusa. • kao deo limbičkog sistema. emocija i motiva. 128 . seksualne pobude.Hypothalamus • Deo je međumozga.Okt.

jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. glad. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. cirkadijalne ritmove itd.. puls. malo i sporo. FPPS . poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). telesnu težinu. žeđ.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. 2011. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. 129 . krvni pritisak. telesnu temperaturu. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize.Okt. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point).

Okt. Osim diencefalona. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. FPPS . Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. 130 . nego funkcionalna. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. 2011.

ma koliko ih često viđali.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. šta i kada nam se dogodilo. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . u svakoj hemisferi po jedan.Okt. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. simetrično. 2011. ali ne prepoznaju nove osobe. 131 . • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. Preciznije.

5 cm. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). u obliku badema. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. 132 . u svakoj hemisferi. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). FPPS .Amygdala • grupa jedara.Okt. 2011. • Nalaze se na vrhu hipokampusa. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. dužine oko 2.

2011. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. 133 . uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). • Primer. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. FPPS . To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. • na primer.Okt. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. Kad se snima mozak. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale.Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih.

izgleda. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. nekooperativnost itd. • empatija itd. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. koja • • prekriva corpus callosum. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. pa se čak naziva i cingularni korteks. • Dakle. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. limbički sistem. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. bes iz koga ne možemo da izađemo. • donošenje odluka. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt.Okt. emocije. tj. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. 134 .Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. tvrdoglavost. 2011. FPPS . • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. • široki dijapazon autonomnih funkcija.

smeha. • „accumbens“ označava “naginjanje ka.. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. 135 . 2011. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. strahu.”.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). zavisnosti FPPS . ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. bes. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. placebo efekta itd.Okt. a u zadnje vreme i u lečenju depresije. u ovom slučaju ka septumu. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. strah. straha. zadovoljstva..

Limbički sistem FPPS . 2011. 136 .Okt.

Okt. 137 .Veliki mozak. 2011. cerebrum ili telencephalon FPPS .

Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. Sivu masu velikog mozga čini. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. 138 . aksoni i dendriti.Okt. osim kore.Veliki mozak. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. FPPS . prva i druga. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. 2011.

2011. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. Postoje i ipsilateralni putevi. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. iz očiju i ušiju. pokazuju razlike u funkcionisanju. FPPS . tj. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. npr.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom.Okt. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. 139 . • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake.

Okt. 2011. FPPS . Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. sa obe strane talamusa.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. 140 . limbički sistem i korteks. Povezuju moždano stablo.

Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. Njena masa čini oko 80% mase mozga.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. 141 • • . svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. pažnju.Okt. ispeglana.5 mm. • • • prosečno 2. svest. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. Čine je tela neurona (zato je siva). percepciju. a neuroni čine oko 19% mozga. jezik.5 mm. mišljenje. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. 2011. FPPS .

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Okt.Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 2011. 147 .

oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). ispred motornog korteksa. Naime. 2011. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. • FPPS . dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). Za mnemoničke svrhe. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta.Okt. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. 148 .

nagađanju.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. prosuđivanju preferencija i sl. 2011. FPPS . proceni rizika. levi različito od desnih. ali ne i fizičke karakteristike okoline.Okt. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. 149 . • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. odlučivanju. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. Obični ispitanici to obavljaju bez problema.

Osim promena u ličnosti. suđenje.Okt. Frontalna lobotomija FPPS . Oštedena je i kompleksna motorika.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. • • • • • 150 . 2011. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje.

nemaju nagle padove u memoriji. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. 151 . perserveriraju. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa.Okt. gube snagu u nogama. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. 2011. FPPS . Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. Na primer.Frontalni korteks . Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. ali je memorija trajno slaba. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. pažnja im je slaba i kratka. Slab socijalni uvid. rade nešto samo ako im se naredi. ne brinu se o sebi. Apatični.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja.

152 . pomeranja poluge tokom vađenja itd. bilo je puno slomljenih koštica. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848.Slučaj “Phineas Gage” • 25. 2011.Okt. masovno krvarenje u mozgu. FPPS . došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. apsces. g.

Okt. 2011.Phineas Gage FPPS . 153 .

154 .Okt.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS . 2011.

Okt. vulgaran. staložen. odlučan.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . obziran.. Nakon oporavka: naprasan. pouzdan. kapriciozan. 2011. bez poštovanja prema drugima. • • • • • efikasan.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. neozbiljan. tvrdoglav.. 155 . nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre.

156 . i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže. ali ne može da formuliše FPPS . 2011.Okt.Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere.

157 . vrlo sličan senzornom FPPS .Okt.Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. 2011.

Okt. 2011. 158 .Senzorni homunkulus FPPS .

Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS .Okt. 159 . 2011.

pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom.Okt.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. čak i vlastito FPPS . 160 . nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice. 2011.

dolazi do Wernickeove afazije. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena. 161 . koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS .Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. 2011.Okt.

V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS .Okt.Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. V3. 162 . 2011.

Međutim. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. FPPS . 2011. 163 .Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. srce i jetra).Okt. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. ali ne mora biti u svim procesima. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. očiju i ušiju.

• funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. a neke desnu šapu. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. 2011. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. 164 .Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja.Okt. FPPS .

ali besmisleno.Okt. 2011. ne ošteduje govor.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. • 85%-90% ljudi je desnoruko. 165 . Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. • Što se tiče jezika. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). a produkcija govora je isključivo u levoj. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). kod velike vedine ljudi. što znači da im je dominantna leva hemisfera. FPPS .

Okt. FPPS . 2011. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. tj. kao retardirana. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. nego obrnuto. Ona postaje nema i autistična. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. prostornih odnosa. 166 . tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. mentalne rotacije.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. pokreta itd. nobelovac Sperry je 1964. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve.

Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. FPPS . a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. 167 . ljut na ženu. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. 2011.Okt. digao je levu ruku da udari ženu.

Okt. 168 . levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. FPPS . 2011.Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim.

2011.Okt. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. ali u stvarnom životu de pomerati oči.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . crta jedno. 169 . nacrtade testeru Dakle. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom.

2011. 170 .Okt. kad deluju razdvojeno. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. kontrolisana i emocionalno uzdržana. posebno trodimenzionalnim. orijentisan na sadašnjost. bolji u vizuelnim manipulacijama. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. konkretan. • „leva ličnost“ je aktivna. • „levi stil“ je verbalno-analitički.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. dok je desni vizuelno-holističan. FPPS . apstraktan i orijentisan na bududnost. a na drugom vizuelno-holistički. dok je desna više na zemlji i emocionalna. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja.

serijski. jedan za drugim. 171 . • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. pesnički. 2011. deo po deo. holistički. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže.: “levi mozak je analitičan. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. FPPS . • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. npr.Okt.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. a desna hemisfera to radi paralelno. naučnički”. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. matematički.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. a “desni mozak je stvaralački. simultano.

FPPS . • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. 172 .Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. pa su ih majke uvek nosile levom rukom. 2011.Okt. a mač i koplje u desnoj itd. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. a desna je služila za bacanje.

a slobodno se razvija u levoj hemisferi. 173 . u materici. 2011. leže glavom nadole. dakle asimetrično. • Vedina u zadnjem tromesečju. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu.Okt. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. FPPS . leđima napred.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. vezano za položaj u prostoru.

Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). moždanog udara) itd.. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti).. 2011. • Prilagođavanja sredini. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. uslovima.Okt. Jill Bolte Taylor FPPS . • Slučaj dr. 174 . • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga).

• ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS . 175 .Okt. 2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno.

2011.Okt. 176 . imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.

177 .Okt.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 2011. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .

178 .Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. na standardnim mestima.Okt. 2011. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna.

zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. simetrična distribucija. pozadi kod dece. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. najbolje frontalno. aktivan. 179 . talasi niske amplitude budan/tokom rada. obe strane. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. pospanost.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih.Okt. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . bebe mala deca. veća amplituda na dominantnoj strani. zaposlen ili anksiozno razmišlja. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. 2011.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

Okt. 2011. 185 . Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. kroz talamus do senzornog korteksa. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. • • FPPS . preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr.

• Drugim rečima. • Nevoljni su. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. FPPS . 186 . • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena.Okt. nisu “centralno modulisani”. 2011. bezuslovnih refleksa.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. svega 40 ms). u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. tj.

Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. FPPS .Okt. 2011. 187 . aferentni – od tela ka moždini. eferentni – od moždine ka telu.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. levi i desni. • Trbušni (ventralni) je motorni.

Okt. 188 . 2011.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS .

tj. . skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. 2011. FPPS . neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama.Okt. a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. 189 . tj. .

Okt. FPPS . pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. u nekom iznosu.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. 2011. 190 . gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. sa leve i desne strane kičme. Svaka ganglija pobuđuje više organa. prilično autonoman.

ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. 191 . Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. 2011.Okt. FPPS .ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. • Npr. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ.

bilo kakvog naglog poremedaja.Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. 2011. 192 • • . parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”.Okt. aktivira se simpatički deo. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS .

Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS .Okt. 2011. usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 .

Endokrini sistem – hormoni .

• Postoje i egzokrine žlezde. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici.Okt.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. kao što su suzne. Po toj podeli. 195 . luče u krv. ambiciju i bes – kolerici. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. FPPS . 2011. pljuvačne ili znojne. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici.

. 196 .Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). . FPPS .Okt. 2011.

hormoni sporo. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. prijem programa nije vremenski precizan. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije.Okt. • Zna se ko je uputio poziv. FPPS . a hormonskih dugo. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. svaki se uključuje u program ako prima te talase. čuvaju je i luče kad je potrebno. • Nervi prenose brzo.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. 2011. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. prijemnici su raštrkani po telu. 197 .

2011. 198 . u krv.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. • • • svaka svoj. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. FPPS .Okt. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. oni ga uvlače u deliju. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon.

Okt. 2011.FPPS . 199 .

Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa.Okt. kontroliše je hipotalamus. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. FPPS . 200 .Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. 2011.

2011. .Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. indirektno.Okt. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. preko kontrole metabolizma belančevina. mlečne žlezde FPPS . masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin.

između ostalog i hipotalamus. aktivira mozak. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu.Hipofiza i stres • stresna situacija. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). 2011. primarni stresni hormon u našem telu. preko čula. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. 202 .Okt. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. FPPS .

gubitak težine.Okt. a • • preko toga rast i razvoj. anksioznost. usporenost. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. FPPS . umor. 2011. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. glavni hormon je tiroksin. 203 . • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. proizvodnju belančevina itd. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. nadražljivost. mišidnu slabost.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu.

• Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex). • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). energiju i reakciju na stres. FPPS .Okt. 204 .Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. 2011. • Moždina i kora luče različite grupe hormona. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje.

205 . glukokortikoid. najmanje nodu. FPPS .Okt. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. 2011. krvni pritisak.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. reakciju na upale i alergije. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. jedan od hormona stresa. • luči se stalno. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. kada se sprema veštački. najviše rano ujutru. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. • Kortizol.

kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. 2011.Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. 206 . važnih za pripremu tela za odgovor na stres. FPPS . a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. • Kortizol izaziva niz promena u telu. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH).Okt.

a u sklopu reakcije na stres. adrenalin. ali razlike u dejstvu postoje. Po sastavu. 2011. ova dva hormona su vrlo slični. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS.Okt. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. FPPS .Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. 207 . • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje.

• Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. pobudu. 2011.Okt. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. povedavajudi krvni pritisak i puls. motivaciju. FPPS . nagon. emocije. više nego hormonska. • Međutim. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. kao neurotransmitera. ali nema psihoaktivni efekat.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. budnost. 208 • .

... a s time i poletnost.) Estrogene (estradiol.. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron....Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi.. 2011. glad. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike. FPPS .) Utiču na razvoj i ponašanje. 209 ..) i progestine (progesteron.Okt..

. ES i IS • Nervni. endokrini i imunološki sistem su povezani. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. 210 . • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet.Okt. a pozitivne ga jačaju. FPPS .NS. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. 2011. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. . a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema.

Evolucione i genetske osnove .

Nasleđivanje. 212 .Nadmetanje.Pet Darvinovih principa evolucije 1.Okt. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti. Nema mesta za sve. 2011. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. FPPS . zato postoji nadmetanje oko parenja. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. hrane i mesta za život.Varijacija.

Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. 2011. Kao rezultat prirodnog odabiranja. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS .Pet Darvinovih principa evolucije 4. Prirodno odabiranje.Okt. Adaptacija. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. 213 .

Okt. FPPS . 214 . 2011. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. tokom vremena. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. tj. evolucija se obavlja na genima. Uticaji koji su opstali.Evolucija • Evolucija je promena.

• Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. • pa i da mislimo na određeni način. 2011. FPPS .Okt. • osedamo.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. 215 . a geni čine “našu ljudsku prirodu”. odnosno da se: • ponašamo.

FPPS . • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. hemijski agensi. virusi). 216 . • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. 2011.Okt. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. zračenje.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. a neke mogu biti takve da se prenose na potomke.

Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini).Okt. 2011. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. 217 .Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu. FPPS .

• Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka.Okt. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. • Nasleđe je “istorijsko”. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. • genetski. 2011. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. 218 . FPPS .

odnosno broj ženki sa kojima se pari. 219 . rođenje magarca je reproduktivni uspeh. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije.Okt. • Ipak. 2011. • Kad se radi o mužjacima. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke.

Okt. • inkluzivna podobnost . nego i drugi srodnici. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. a ne samo dece. • Selekcija srodnika . čak i ako jedinka roditelj živi krade. Mi pomažemo najbližima. FPPS . pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. Time ugrožavaju svoj život.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. 220 . 2011. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi.

Eritrociti imaju srpast oblik. znoj. • Srpasta anemija. 2011. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti.Okt.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. 221 . Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. Sluz.

ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . statusom u grupi koji jedinka ima.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. • Međutim. 2011. isto kao i nivoom serotonina. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. 222 . hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. frustracijom.Okt.

223 • • . ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. što znači da imaju vedu uspešnost parenja. 2011. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni.Okt.

• od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. zašto iskazujemo emocije itd. to je postavljanje hipoteza. obično izaziva konfuziju kod ljudi. 2011. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. Pojam „podobnosti“. 224 . FPPS . zašto su ljudi agresivni. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan.Okt. recimo.

Okt. ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). 225 . ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS . 2011. a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro).Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini.

2011. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. porodica. sagledati podatke sa svih strana FPPS .Okt. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. empatija. moda. 226 . ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. • Npr.

Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P). što znači da genetska azbuka ima 4 slova. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. • genetska azbuka počiva na bazama. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). FPPS . • Baze su vezane za molekule S (šedera). Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. • Nukleotidi su slova genetske azbuke. 2011. guanin i citozin (ATGC). 227 .Okt. timin.

Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. a prečage čine parovi baza. a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. FPPS .Okt. 228 . Ljestve su spiralno uvijene u desno. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. 2011. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G).

Okt. 2011.Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 229 .

prvi. ima 220 miliona parova baza. ali najvedi hromozom.6 nm (10-9). iz svih hromozoma.8 m. 230 . Zato ukupna dužina DNK čoveka. 2011.3 nm. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . iznosi oko 1.Okt.2 do 2. Nukleotidi • • su dugački 0.DNK • “Ljestve” su široke 2.

FPPS . Mnogi geni različitih živih bida su isti.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. U čoveka. Samo mali deo ukupne DNK čine geni.Okt. namenjenu replikaciji pri deobi delija. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. 231 . održavanju DNK i vedinom nepoznatu. sastavljen od niza nukleotida. predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. 2011.

• Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. • Ali ne svi. 232 . osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. nasleđivanjem. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. FPPS .Okt. 2011. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. • ipak.

start i stop reči-kodoni. 2011. 233 .Okt. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. • • • • • nukleotidi kao slova. a kodoni kao reči tog jezika. FPPS . reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. Dakle. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. plus tzv. pa je odgovor tri slova. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. bilo je sve jasno. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina.

• Međutim. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. 2011. FPPS .Okt. dakle i gene. 234 .Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome.

• Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. • Određene su “reči” njegove azbuke. 2011. FPPS . • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi.000 koliko se očekivalo.Okt. 235 . znatno manje od 100. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida.000 gena. odnosno sekvence nukleotida. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi.

2011. može se redi sledede. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. • Fenotip je skup osobina jedne individue. • Genotip se vidi samo iz DNK. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. • Genotip stičemo rođenjem. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. 236 . a fenotip se vidi posmatranjem jedinke.Okt. recimo zbog interakcije gena. FPPS .

FPPS .Okt. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. 237 . Međutim. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. ali ne i od razlika u transmiterima. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. formi ili alela. put od proteina do ponašanja je vrlo dug.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). recimo pigmenta za boju kose). 2011. Gen može imati više varijanti. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). Na primer.

2011. Sve u svemu. preuzimanje previše rizika itd. Zatim. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. 238 • • . dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. nego samo da postoji korelacija.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. lakoda da se plane. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. a kod osoba koje nisu. nego zajedno sa drugim sistemima. FPPS . koji je to gen. onda ved možemo poverovati u taj članak.Okt. daleko je od gena do ponašanja. recimo serotoninergičkim.

kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. FPPS . osobina de se ispoljiti. osobina de se ispoljiti. Ako su obe kopije gena recesivne. Ako su obe kopije gena dominantne. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. 239 . Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. 2011. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji.Okt.

.Okt.Dominantni i recesivni efekt • Npr. gen za crne oči je dominantan. 2011. FPPS . a za plave recesivan. 240 . • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja.

Okt. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. potrebna su oba roditelja). Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. govor i memoriju. FPPS . 241 .Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. 2011. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. godine. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu.

bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . 2011. paru. kod muškaraca. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. 242 .Okt. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. makar i recesivni.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23.

konstruiše • • • genom. priroda-odgoj • Evolucijom se.Okt. 2011. oni moraju biti tako građeni. Da bi organizmi bili adaptabilni. Dakle. Kako je to sprovedeno? FPPS . odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. 243 • . prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene.Nasleđe-sredina. suština živog sveta je adaptabilnost. na osnovu fenotipa.

• Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. 2011. a ponekad i RNK. 244 . koji je obično protein. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. FPPS .Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena.Okt.

Okt. 2011. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. 245 . nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. FPPS .Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima.

ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. a koje nisu proistekle iz promene DNK. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. 246 . Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. koji geni de se iskazati u fenotipu. Ključni adut epigenetike je epigenom.Okt. a koji ne. tj. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. FPPS . Epigenom se nalazi izvan genoma. 2011.

a druge ostavlja aktivnim. tako što neke gene prigušuje. 247 . fizička aktivnost. a druge da aktiviraju tokom života. u zavisnosti od životnog iskustva. verovatno. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). koji • čine drugi genetski sloj. izloženost toksinima i stres. • Na osnovu epigenoma se. matične delije diferenciraju u ciljne delije. • za DNK važi centralna dogma. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. 2011. ali za epigenom ne. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije.Okt. FPPS .Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana.

koje modifikuje naš epigenom. posebno ako nam se dogode rano u životu. možemo preneti na naše dete. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. Tako nestaje vedina oznaka. FPPS . mnogo pre nego što su začeta. 2011. neko životno iskustvo. mogu da osude našu decu na skradeni život. resetuje.Epigenetika • epigenom se reprogramira. ali su neke u stanju da prežive. • Pušenje. Zahvaljujudi njima. previše jela ili stres.Okt. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. 248 .

koji imaju isti genom. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. 249 . ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . nasleđivanja psihičkih karakteristika. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. 2011.Okt. zbog koga mogu da imaju različite osobine.

a kod tredih je šarolik FPPS . u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. kod drugih nije. Tokom razvoja. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje.Okt. 2011.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. 250 • • . a ne i kod drugih. a u drugima ne. Npr. a drugi su otporni.

genetska formula: fenotip = genotip + sredina. oni moraju biti nezavisni. pošto su G i E u interakciji. 2011. Da bi neki činioci bili aditivni. 251 . što pretpostavlja aditivnost.Interakcija gena i sredine • Npr.Okt. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju.

drugi ima svega 50% šanse da oboli. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem.Okt. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. 2011.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. ona se nasleđuje poligenski. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. FPPS . ako jedan MZ blizanac oboli. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. odnosno kvantitativno. recimo. Međutim. 252 . • Slično važi za shizofreniju. ima poznatu genetsku osnovu. Međutim. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. • Dijabetes.

FPPS . • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. Jedan gen može da prigušuje druge. 2011. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. ali su oni prigušeni. • Na primer.Okt. kokoš ima gene za zube. Vedina naših osobina je poligenska. 253 • • • . Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu.

sve to je uslovljeno.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. FPPS . Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. U celini. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. 2011. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu.Okt.. 254 . ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. drugova. jednim delom. posla itd. Izbor bračnog partnera. našim genotipom.

a ljudi mogu i da je menjaju. mogu da stvaraju sredinu za decu. a ne samo da im prenose gene. prema sebi. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. nego genotipa. ili je prilagođava sebi. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. takođe. 2011. FPPS . • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. 255 . • roditelji.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja.Okt.

Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. Npr. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). ali je interaktivnost genetski programirana. FPPS . genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum.Okt. ali u kompleksnoj interakciji.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). 2011. sredine i ponašanja. 256 .

bihejvioralna neuronauka. 257 .Okt. 2011. bihejvioralna genetika. komparativna biologija i sl.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. molekularna genetika. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS .

odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini.Okt. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS .Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. 258 . 2011.

47 FPPS . 2011. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0.Okt.60 • Brada/sestre = 0. pol • Npr. npr. 259 .Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.

FPPS . 260 .Okt. 2011.

Okt. 2011. 261 .FPPS .

70 0.25 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.40 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.25 0.36 0.80 0.28 0.45 262 FPPS .31 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.60 0. 2011. .Okt.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.

Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama.Okt. 263 . može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS . može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. 2011. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr.

2011. 264 .Okt.-KRAJ – FPPS .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful