Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

2011.Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije.Okt. FPPS . 7 .

razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. imamo imunološki sistem.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. Kao i ostali. niti smo ih sami stvorili FPPS . ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. 2011.Okt. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza. 8 . U njima nismo napredovali.

Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola.Okt. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. FPPS . komponovali ili svirali. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. 2011. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. 9 • • . ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari.Nervni sistem • Ipak. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. pisali. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. Sve se uklopilo – misli i osedanja.

Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS .. vezivno tkivo. 2011.Okt. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi. 10 .. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj.

koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . 11 • . na hemijski način Međutim. tanji od svetlosti.Okt.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. 2011.

• neuroni imaju telo. FPPS . 2011. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. 12 .Okt. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). metabolički i funkcionalno. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. koje su nezavisne strukturno.

13 .Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu.Okt. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS . 2011.

14 .Građa tipičnog neurona FPPS . 2011.Okt.

neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto. 15 . • Mitohondrije u kojima se pravi energija.Okt. zato “siva masa” FPPS . i druge • Za razliku od drugih delija. 2011.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini.

Okt. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . 16 . 2011.Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona.

17 . koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . 2011.Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka.Okt. trnova.

završetak u obliku dugmeta FPPS . 2011. na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. 18 . koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.Okt.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona.

na koju se prenosi impuls iz aksona. 19 . sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija.Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. 2011. može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse.Okt. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS .

tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. tanki i spori (5m/s) • MS. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. 20 .Okt. 2011.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. dugi i vrlo brzi. bolesti ga ošteduju – npr. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli.

monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. imenu osobe koja ih je prva uočila itd.Okt. 2011. FPPS . endokrinim žlezdama.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. u čulima. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. 21 . mišidima. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. bipolarni.

Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. 22 . Obično su u CNS-u. obično od senzornog ka motornom neuronu. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. 2011. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama.Okt. CNS-u. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . Obično su u čulima.

Tipovi neurona 1. a ima ih u oku. Služe kao motorni i interneuroni. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. uvu. a s druge aksonsku (otpremnu).Okt. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. Multipolarni neuroni. uzimaju se kao standardan tip neurona. 3. 2011. FPPS . 2. 23 . Retki su i služe kao interneuroni. Vrlo su brojni. nosu.

a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. ali i iz posebnog produžetka tela. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. 2011. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS .Okt. 24 . vršnog dendrita.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije.

Okt. 25 . 2011.Piramidalni neuron FPPS .

26 .Okt. 2011.Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .

2011. 27 .Okt.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS .

2011.Razni oblici neurona FPPS . 28 .Okt.

29 . U tom pogledu. oblik akcionog potencijala. . propusnost sinapsi. – variraju od neurona do neurona . osetljivost na neurotransmitere itd. . 2011.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. diversifikacija i organizacija FPPS . neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija.Okt.

5 m FPPS . a senzorni do 1. 30 . 2011.Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.Okt.

Prenos signala .

Okt.Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS . 32 . 2011.

postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih.Okt. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). glukoze i sl. 33 .Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. • U unutrašnjosti neurona. u protoplazmi. FPPS . 2011. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. negativno naelektrisanih molekula proteina.

Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. 2011.Okt. 34 . protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS .

postoje • pasivni natrijumovi.Okt.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi. 2011. 35 . K+ kanali ili kapije. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS .

2011.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje.Okt. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . 36 . tj.

• Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. ona postane propustljiva za jone Na+. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. a ova faza se naziva depolarizacija. FPPS . 37 . tj.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. oko +40mV. 2011. • Joni Na+ pohrle u akson.Okt.

a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. a kanali K se otvaraju.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali.Okt. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. 38 . 2011. FPPS . ali na jaču draž. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika.

2011.Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS .Okt. 39 .

Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi. 40 . draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. FPPS . 2011.Okt. • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle.

• • • • Lokalni anestetik novokain. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. tj. Ceo proces se ponavlja. 41 . ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. kao iskra.Okt. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. FPPS . akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. prekidi u mijelinskom omotaču. ne gubedi intenzitet. koji koriste zubari. 2011. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. tzv. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona.

2011.html FPPS .Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.ac.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.Okt.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered. 42 .com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.bris.mcgraw- hill.youtube.

000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1.000 sinapsi. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS . 43 .Okt.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100. između ove dve. ali najčešde ih imaju 5-10. sinaptički prorez/pukotina. presinaptički deo – aksonska kvržica 2. postsinaptička membrana sa receptorima 3. 2011.

ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). jednostavne i brze (npr. ali se danas zna da nisu ni toliko retke. jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). FPPS .5 ms).Okt. 2011. sporije su (imaju kašnjenje od 0. šire su (oko 20nm).Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. Ima ih manje od hemijskih. imaju kompleksan način prenošenja. 44 .

2011.000x FPPS .Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10. 45 .Okt.

Okt.Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera. 46 . ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS . 2011.

Okt. FPPS . • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. 47 . 2011. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. receptor se “otvori” za prolaz jona.

individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. Dakle. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija.Okt. 48 . 2011.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. FPPS . njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK.

ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS . 2011.Okt. presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.000x 49 .

Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. što dovodi do depolarizacije membrane. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. 2011. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. 50 • • • • • . nego su to njihovi receptori. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. a za GABA inhibicijski. obično na više njih. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. FPPS .Okt. Ipak. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini).

sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. FPPS .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. 2011. 51 .Okt.

Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski. podložan iskustvu FPPS . 52 . podložan uslovima i što je posebno zanimljivo. 2011. nego kontrolisan iz više izvora.Okt.

za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd.Okt. • Poznati su brojni agonisti. FPPS . neurotransmiter. na primer. meskalin i psilosibin. 53 . 2011. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). od kojih je samo jedan prirodan. za dopamin. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. za serotonin poznati agonisti su droge LSD.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor.

istovremno. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. ali ga ne otvara. • Na primer. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. sa malim molekulama. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. droge). receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. hlorpromazin i drugi). Dok je antagonist vezan za receptor.Okt. Međutim. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. razni agonisti i antagonisti su. 2011. tj. neurotransmiterima. 54 . FPPS . pa i poznati afrodizijak johimbin. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. nego • blokira pristup drugim agonistima. Antagonist acetilholina je atropin.

2011. 55 .Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS .Okt.

sumanasinc.Okt.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_. 2011.html • http://www.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.mcgrawhill.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.h tml FPPS . 56 .

a povezani su FPPS . aktivnostima.. 57 . pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. raspoloženjima. 2011. katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama.. širenja.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine.Okt. molekularne. u kakvoj su interakciji sa lekovima. hranom.

. 2011.Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. . Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini.Okt. . . 58 . . inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. Glutamat Histamin.. FPPS .

• Dejstvo mu je brzo. pa je glutamat najprisutniji transmiter. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. pogoduje epilepsiji.Okt. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. ako ga ima previše. • Deluje i kao neuromodulator. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. • Luče ga piramidalne delije. 2011. • Ako ga ima premalo. 59 . FPPS .

Dobro proučena. epilepsije.Okt. FPPS . • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. 2011. 60 . interakcije i protivrečna dejstva. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. Sintetiše se iz glutamata. i uzrokuje mišidne konvulzije. smanjujudi anksioznost. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. Ima mnoge uloge.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno.

ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. FPPS . zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. Nađen je u hipokampusu. 61 • • . 2011. posebno u • • somatskom NS.Okt. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem.

• Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. otrov južnoameričkih indijanaca. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide. kao i u autonomnom NS.Okt. a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. • kurara. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. 2011. FPPS . blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). 62 .Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima.

Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. ali i antagonistički.Okt. FPPS . • Oni deluju komplementarno. 63 . • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. 2011. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin.

a suprotne su funkcijama dopamina. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). 2011.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT.Okt. Pojačava budnost i spremnost. 64 . Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. FPPS . Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a.

Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. • Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. • sintetiše se iz triptofana. • grupisani u jedra duž retikularne formacije.Okt. 2011. • Osim kod životinja. FPPS . ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. pod imenom raphe nuclei. • postoji u telu i kao hormon. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. gde učestvuje u peristaltici. 65 .

• potreban je pravilan odnos triptofana. apetit. FPPS . a triptofana ima u proteinskoj hrani. bez njega se ne osedamo dobro. koji postoji u urmama.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. fenilalanina i leucina.Okt. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. seksualnu funkciju i drugo. raspoloženje. 2011. Utiče na pobudu/spavanje. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. 66 . osetljivost za bol.

alkoholizmom. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . • Antidepresivi. amfetamini. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. sirup protiv kašlja. tako da on ostaje duže u sinapsama. impulsivnošdu. 67 . • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. samoubistvom. 2011. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola.Okt. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. kokain. • droga LSD imitira serotonin.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem.

68 . ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS .Okt. Nesanica. 2011. • energična telesna aktivnost.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. PMS. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. bipolarni poremedaj. gojaznost. napadi panike. alkoholizam. bulimija. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. poremedaji apetita. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. • uzimanje triptofana. anksiznost.

FPPS .Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. 69 . • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. 2011. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije.Okt. u smislu da je ono kod žena slabije.

70 .Okt.Strukturne formule dopamina. 2011. noradrenalina i serotonina FPPS .

koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. 2011.Okt. kiseonika i vodonika. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. 71 . • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. azota. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. samo u jednoj hidroksilnoj grupi.Strukturne formule dopamina.

Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. strepnja. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . 72 . tenzija. 2011. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja.Okt.

Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. 2011.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. FPPS . 73 . služi za proizvodnju tirozina. bolest fenilketonuria). Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. takođe jedna od aminokiselina.Okt.

mleko. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. Dopamin postoji i kao hormon. a luči ga hipotalamus. kao i neki orasi i semenke. dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. 2011. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. neki proizvodi soje. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. kada su u istoj hemisferi.Okt. FPPS . jaja. 74 .

FPPS . na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija.Okt. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. 2011. Antagonisti dopamina. • • • serotonina i noradrenalina.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. kao što je haloperidol. 75 . amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje.

76 .Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. na prvom mestu nucleus accumbens. • corpus striatum.Okt. 2011. FPPS . • limbički sistem.

Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS .Okt. 2011. 77 .

Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. 2011.Okt. 78 . a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom. a vodedi je za radnu memoriju FPPS .

što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . • On snažno usmerava ka cilju. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina.Okt. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. naprotiv. 79 . a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. vezana za čula. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. Desna hemisfera je. 2011.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. posebno za telesna čula.

socijalni odnosi. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). 80 . • Osedanje za ljude.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS . mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. motivaciju. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut.Okt. 2011.

Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. 81 . Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. • dopaminergički sistem stvara prijatnost. vradamo se „po još“ FPPS . 2011.Okt.

Takođe. 2011. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. 82 .Okt. FPPS . ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. On potkrepljuje. ali nije neophodan da bi se naučilo. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu).

FPPS . Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. 2011. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. autizmom. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. 83 . Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD.Okt. Huntingtonovom bolešdu. pažnje i rešavanja problema. shizofrenijom. manijom. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije.

2011. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. 84 . u jednom trenutku. konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. Nakon više uzimanja. FPPS . Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. koristedi spoljne agense kao što je droga.Okt.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način.

i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“.Neuromodulatori. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. 85 . 2011. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. do nekoliko minuta. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. FPPS . • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni.Okt.

Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. 2011. Kada se ključ i brava poklope.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju.Okt. FPPS . receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. prostorno ili vremenski. a • čim se to desi. • Dakle. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. 86 .

za inhibiciju. 2011. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu. one izazovu lučenje neurotransmitera. ili može primiti signal od više neurona. npr. Na+ za ekscitaciju. U oba slučaja.Okt.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. preko više mesta (sinapsi). Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. okida se akcioni potencijal u aksonu B. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. ili Cl. FPPS . 87 • • • • • • • . a sinapsa je spremna za slededi impuls. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron.

adaptacija čula). • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. posebno u sinapsama.Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima.Okt. ali to nije zbog zamora FPPS . 88 . nervnim centrima. 2011.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

94 . 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta).Okt. FPPS .encephalon • meka.Mozak . a u tome verovatno ima ulogu i likvor. Hrani se (i hladi) krvlju. • oko 20% krvi. teška oko 1. • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. ružičasta. želatinozna masa. • • sastavljena vedinom od masti. 2011.4 kg. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta).

ako nedostaje neki neurotransmiter. FPPS . razgrađujudi bakterije. mrtve delije i druge nepoželjne objekte.Okt. 95 .Mozak . 2011. S druge strane. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama.

FPPS . kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu. 2011. npr. Neurona izvan mozga ima znatno manje.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). od toga oko milijarde u kičmenoj moždini. 96 .Okt. nekoliko milijardi.

Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava.Okt. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. 97 .Mozak . koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa. koji deluje na hipofizu.encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. 2011.

.06...53. 98 .71 slededi je delpfin = 0. 2011.. slon = 0. • FPPS .Veličina mozga .Okt.komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela.19. mali glodari 0. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.26... pa šimpanza = 0.

Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS . 2011. 99 .Okt.

a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma.Razvoj mozga • Iz ektoderma. 2011. srednji i prednji mozak. 100 . drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji.Okt. 3-4 nedelje od začeda.

jasno povezani. motorna. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. 2011.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. U njima jedinka mora da doživi čulna. 101 • • . emocionalna i druga iskustva. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. da bi se pravilno razvila. FPPS .Okt.

Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0.5kg pri rođenju. na dva mesta u mozgu.Okt. a kasnije opada. povedanja broja puteva. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju. mijelinizacije. brzo raste prvih • • • • pet godina. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). svake sekunde umre 5 neurona. FPPS .. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. najveda je u dobi 18-30 g. Nakon 20. do kraja života. povedanja broja glijalnih delija itd. 102 . godine. Otprilike. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). 2011.

razvojna i evoluciona. s obzirom na građu itd. bazalne ganglije itd. hipotalamus.Okt. 2011. • bela masa – mijelinizirani aksoni. funkcionalna. • sive strukture velikog mozga: talamus. 103 . • kora (cortex) velikog mozga.. • sive (i crne) strukture moždanog stabla.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska. FPPS . Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona.

• mesencephalon – srednji mozak. • telencephalon – moždane hemisfere.Okt. • bazalne ganglije. 2011. FPPS . 104 . u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). • moždani korteks. • bela masa.Glavni delovi mozga • Anatomski gledano.

bočno. FPPS . 2011. donji ili na dnu. vertikalno.Okt. bazalni – pogled odozdo. gornji ili na vrhu. koronalni presek – presek mozga poprečno. medijalni – smešten u sredini. vertikalno. 105 . ventralni – prema dole. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. lateralni – smešten na strani.Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. na bazu mozga.

106 . 2011.FPPS .Okt.

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

• oko njega je stari mozak sisara. koji reguliše primitivno ponašanje. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. FPPS . • U početku je podela izazvala veliku pažnju. u nama postoje tri mozga. 112 . ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. vlastitom subjektivnošdu. koji reguliše naše više intelektualne procese. MacLean ga je nazvao limbički sistem. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. • na obodu je novi mozak sisara. neokorteks. koji kontroliše naše emocije. koji su međusobno povezani. vrlo različite starosti. a ne prema lokaciji. mozak gmizavaca.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990.Okt. 2011.

• thalamus. FPPS . hemisfere.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. 2011. • medulla oblongata – produžena moždina. • cortex – kora. • amygdala. • pons – most. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema).Okt. • limbički sistem. • srednji mozak – mesencephalon. • hippocampus. • telencephalon. • cyngulate gyrus itd. • bela masa • diencephalon. siva masa. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. 113 . • prednji ili veliki mozak. • cerebellum – mali mozak.

114 .Moždane komore • Ima ih četiri. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga.Okt. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima. FPPS . 2011. • Prve dve su daleko najvede.

Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. CST služi mehaničkoj zaštiti. FPPS .Okt. smanjivanju težine mozga. 2011. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. Ima je ukupno oko 120-150ml.Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak. 115 . izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga.

trenja sa • • • • kostima itd. 116 . • Služe za zaštitu CNS-a. bogata krvnim sudovima.Moždane ovojnice . od potresa. 2011.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine.Okt. udara. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. Ispod nje je pia mater. tanka i fina ovojnica. FPPS . Ispod nje je arachnoidea.

2011.Zadnji mozak FPPS .Okt. 117 .

Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. gutanje. FPPS . probavu.Okt. • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. disanje. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. 2011. 118 .

a ima i neke parasimpatičke funkcije. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. 2011. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. • • • FPPS .Okt. sluhu. između ostalog iz dve strane mozga. 119 .

On čini oko 10% mase mozga. 120 . Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. položaj tela u prostoru.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). finu mišidnu koordinaciju.Okt. 2011. FPPS . ravnotežu i druge motorne.

Okt. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. FPPS . trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. ali gubimo koordinaciju. 121 • • . 2011. pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo.

• cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. • kao i u emocijama. • učenju i proceduralnoj memoriji.Okt. 2011. 122 . • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS .Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju.

FPPS . takođe. • Substantia nigra se. • Dakle . zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. 123 . ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. 2011.Okt. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu.

produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. FPPS . prenosi čulne informacije između velikog mozga. malog mozga. 124 • • . ritualistički i paranoidan. kompulsivan. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. uriniranje i defekaciju.Okt. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. 2011. • Opsesivan. seksualnu aktivnost). umor.Moždano stablo • Čine ga pons (most). kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema.

Okt.Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. 2011. hipokampus i amigdale). FPPS . 125 .

126 .Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga. glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . 2011.Okt.

Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa).Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. a nalazi se u centru • • mozga. spavanju i svesnosti. relejni sistem mozga. Učestvuje i u prenosu motornih signala. Učestvuje u kontroli budnosti.Okt. 2011. zajedno sa retikularnom formacijom. 127 • • • . u visini očiju i ima dve polutke. FPPS . Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. kao i razne zone neokorteksa međusobno. Osim toga. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom.

ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. • 4F FPPS . 128 . seksualne pobude. veličine je zrna pasulja (ili badema). bežanja. • kao deo limbičkog sistema.Okt. 2011.Hypothalamus • Deo je međumozga. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. emocija i motiva. • Nalazi se ispod talamusa. težak oko četiri grama. učestvuje u kontroli napada.

žeđ. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. malo i sporo. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). cirkadijalne ritmove itd. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. FPPS . glad. 129 . Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point).. krvni pritisak. telesnu temperaturu. puls. 2011. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško.Okt. telesnu težinu.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize.

u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. Osim diencefalona.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. FPPS . što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. nego funkcionalna. nazvavši ga stari mozak • • • sisara.Okt. 2011. 130 . Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga.

smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. simetrično. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . Preciznije. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. 2011. ma koliko ih često viđali.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. ali ne prepoznaju nove osobe. 131 . • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje.Okt. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. šta i kada nam se dogodilo. u svakoj hemisferi po jedan.

Amygdala • grupa jedara. FPPS . • Nalaze se na vrhu hipokampusa. u svakoj hemisferi. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj).Okt. u obliku badema. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom.5 cm. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). 2011. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. dužine oko 2. 132 .

133 . uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“).Okt. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba.Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. • na primer. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. 2011. • Primer. Kad se snima mozak. FPPS . • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju.

koja • • prekriva corpus callosum. • donošenje odluka. tj. • Dakle. • empatija itd. FPPS . pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. emocije. nekooperativnost itd. tvrdoglavost. 134 .Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. • široki dijapazon autonomnih funkcija. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. izgleda. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. bes iz koga ne možemo da izađemo. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. 2011. pa se čak naziva i cingularni korteks.Okt. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. limbički sistem.

• Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. smeha. zavisnosti FPPS . u ovom slučaju ka septumu. straha. strahu.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). 135 . a aktivira se snažno u doživljajima nagrade.”.Okt... ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. bes. placebo efekta itd. zadovoljstva. a u zadnje vreme i u lečenju depresije. 2011. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. strah.

2011.Okt. 136 .Limbički sistem FPPS .

Veliki mozak. 2011.Okt. cerebrum ili telencephalon FPPS . 137 .

• Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. FPPS . i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija.Veliki mozak. 2011.Okt. U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. osim kore. 138 . prva i druga. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. aksoni i dendriti. Sivu masu velikog mozga čini. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu.

Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. 2011. Postoje i ipsilateralni putevi. FPPS . npr. pokazuju razlike u funkcionisanju. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. tj. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. iz očiju i ušiju.Okt. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. 139 .

2011. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. Povezuju moždano stablo. sa obe strane talamusa.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. 140 . FPPS .Okt. limbički sistem i korteks.

141 • • .5 mm.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. pažnju. mišljenje. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi. a neuroni čine oko 19% mozga. percepciju.Okt. svest. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. Njena masa čini oko 80% mase mozga. Čine je tela neurona (zato je siva). ispeglana. • • • prosečno 2.5 mm. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. 2011. jezik. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. FPPS .

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

2011.Okt. 147 .Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS .

2011. oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. 148 . ispred motornog korteksa.Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). Naime. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks.Okt. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. • FPPS . Za mnemoničke svrhe.

nagađanju. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. ali ne i fizičke karakteristike okoline. prosuđivanju preferencija i sl. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. levi različito od desnih. 2011. proceni rizika. FPPS . 149 . odlučivanju. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. Obični ispitanici to obavljaju bez problema.Okt.

uvid u vlastitu i tuđu situaciju. Osim promena u ličnosti. Frontalna lobotomija FPPS . njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. 2011.Okt. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. • • • • • 150 . Oštedena je i kompleksna motorika.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. suđenje.

Okt. FPPS . 2011. perserveriraju. Na primer. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. ali je memorija trajno slaba. 151 .Frontalni korteks . pažnja im je slaba i kratka. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. rade nešto samo ako im se naredi. Apatični. gube snagu u nogama. ne brinu se o sebi. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. nemaju nagle padove u memoriji. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. Slab socijalni uvid. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh.

FPPS . pomeranja poluge tokom vađenja itd. apsces. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. bilo je puno slomljenih koštica. 152 . masovno krvarenje u mozgu. 2011. g.Slučaj “Phineas Gage” • 25.Okt.

Okt. 153 . 2011.Phineas Gage FPPS .

Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS . 154 . 2011.Okt.

kapriciozan.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . staložen. tvrdoglav. 2011. vulgaran. neozbiljan. • • • • • efikasan. pouzdan. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre.Okt. Nakon oporavka: naprasan.. obziran. odlučan..Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. bez poštovanja prema drugima. 155 .

ali ne može da formuliše FPPS .Okt. 2011.Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže. 156 .

Okt. 2011.Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. vrlo sličan senzornom FPPS . 157 .

2011.Senzorni homunkulus FPPS . 158 .Okt.

2011. 159 .Okt.Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS .

pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom.Okt. čak i vlastito FPPS . 2011. nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. 160 .

dolazi do Wernickeove afazije.Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. 2011. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . 161 .Okt. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena.

V3. 162 .Okt.Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. 2011. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS .

Okt. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. ali ne mora biti u svim procesima. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. Međutim. srce i jetra). FPPS . očiju i ušiju. 163 . 2011.

nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. 2011. 164 .Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja.Okt. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. a neke desnu šapu. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. FPPS .

a produkcija govora je isključivo u levoj. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. ali besmisleno. 165 . • 85%-90% ljudi je desnoruko. • Što se tiče jezika. ne ošteduje govor. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. što znači da im je dominantna leva hemisfera. 2011. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona).Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). kod velike vedine ljudi.Okt. FPPS .

prostornih odnosa. nobelovac Sperry je 1964. FPPS . Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. pokreta itd. Ona postaje nema i autistična. nego obrnuto. 166 . 2011. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. tj. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. kao retardirana. mentalne rotacije.Okt.

a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. 167 . 2011. ljut na ženu.Okt. digao je levu ruku da udari ženu. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. FPPS . • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona.

FPPS . levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. 2011.Okt. 168 .Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim.

nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. crta jedno. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS .Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. 169 . nacrtade testeru Dakle. ali u stvarnom životu de pomerati oči. 2011.Okt. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom.

kad deluju razdvojeno. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. 170 . dok je desna više na zemlji i emocionalna. • „leva ličnost“ je aktivna. dok je desni vizuelno-holističan. konkretan. kontrolisana i emocionalno uzdržana.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. 2011. • „levi stil“ je verbalno-analitički. orijentisan na sadašnjost. a na drugom vizuelno-holistički. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. apstraktan i orijentisan na bududnost.Okt. posebno trodimenzionalnim. FPPS . bolji u vizuelnim manipulacijama.

2011. npr. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. FPPS .Okt. deo po deo. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. jedan za drugim. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. 171 . pesnički.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. holistički.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. a desna hemisfera to radi paralelno. simultano. serijski. naučnički”. a “desni mozak je stvaralački. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. matematički.: “levi mozak je analitičan. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas.

što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. 172 . a mač i koplje u desnoj itd. a desna je služila za bacanje. pa su ih majke uvek nosile levom rukom.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi.Okt. FPPS . • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce. 2011. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce.

2011. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. • noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. • Vedina u zadnjem tromesečju. 173 . dakle asimetrično. FPPS . licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. vezano za položaj u prostoru. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. leže glavom nadole. leđima napred. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj.Okt. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. u materici.

• Slučaj dr.. uslovima. Jill Bolte Taylor FPPS . 2011. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga). • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti).Okt.. moždanog udara) itd. 174 . • Prilagođavanja sredini.Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara).

2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. 175 .Okt. • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .

imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 176 . 2011.Okt.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.

Okt.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 2011. 177 . imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .

2011.Okt. 178 . • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna.Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. na standardnim mestima. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS .

zaposlen ili anksiozno razmišlja. simetrična distribucija.Okt. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . bebe mala deca.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. najbolje frontalno. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. 2011. obe strane. talasi niske amplitude budan/tokom rada. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. pozadi kod dece. 179 . pospanost. aktivan. veća amplituda na dominantnoj strani. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. 2011. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. kroz talamus do senzornog korteksa. 185 . Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr.Okt. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. • • FPPS . Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora.

tj. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. • Drugim rečima. bezuslovnih refleksa.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. 2011. svega 40 ms). FPPS . • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. • Nevoljni su. nisu “centralno modulisani”.Okt. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. 186 .

• Trbušni (ventralni) je motorni. eferentni – od moždine ka telu. 187 . 2011.Okt. FPPS .Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. levi i desni. aferentni – od tela ka moždini. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni.

2011. 188 .Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS .Okt.

2011. 189 .Okt. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. . tj.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. . skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. tj. FPPS .

gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. 190 .Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. sa leve i desne strane kičme. FPPS . jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca.Okt. u nekom iznosu. prilično autonoman. Svaka ganglija pobuđuje više organa. 2011.

FPPS . Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. 2011.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. 191 . • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. • Npr. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču.Okt.

Okt. 2011. oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa. aktivira se simpatički deo. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . 192 • • . a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. bilo kakvog naglog poremedaja.Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji.

Okt.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS . usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 . 2011.

Endokrini sistem – hormoni .

luče u krv. kao što su suzne. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. 2011.Okt. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici. ambiciju i bes – kolerici. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. Po toj podeli. • Postoje i egzokrine žlezde. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici.Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. FPPS . pljuvačne ili znojne. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. 195 .

. FPPS . 196 .Okt.Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). 2011. .

• Nervi prenose brzo. a hormonskih dugo. 197 . čuvaju je i luče kad je potrebno. • Zna se ko je uputio poziv. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. prijem programa nije vremenski precizan. prijemnici su raštrkani po telu. hormoni sporo. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije.Okt. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. 2011. svaki se uključuje u program ako prima te talase. FPPS . • program se u obliku talasa emituje na sve strane. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko.

198 . Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon.Okt. FPPS . u krv. oni ga uvlače u deliju. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. 2011. • • • svaka svoj.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu.

199 .Okt. 2011.FPPS .

Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. kontroliše je hipotalamus. FPPS . • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak.Okt. 2011. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. 200 .

TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus. indirektno. 2011. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin.Okt. mlečne žlezde FPPS . . masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. preko kontrole metabolizma belančevina.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra.

FPPS . ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. preko čula.Okt. između ostalog i hipotalamus. aktivira mozak. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). 202 . primarni stresni hormon u našem telu. 2011. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH.Hipofiza i stres • stresna situacija. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu.

gubitak težine. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. 203 . Ako ga ima previše – hipertireoidizam. 2011. anksioznost.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu.Okt. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. nadražljivost. umor. FPPS . proizvodnju belančevina itd. a • • preko toga rast i razvoj. usporenost. mišidnu slabost. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. glavni hormon je tiroksin. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak.

Okt. 2011. energiju i reakciju na stres. • Moždina i kora luče različite grupe hormona.Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. FPPS . • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex). • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). 204 .

Okt. reakciju na upale i alergije. kada se sprema veštački. najmanje nodu. najviše rano ujutru. • Kortizol.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. 2011. • Najmodniji po dejstvu je kortizol. jedan od hormona stresa. FPPS . krvni pritisak. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. • luči se stalno. glukokortikoid. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. 205 .

Okt. • Kortizol izaziva niz promena u telu. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. FPPS . • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH). 2011. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. 206 . važnih za pripremu tela za odgovor na stres.Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize.

Po sastavu. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. ova dva hormona su vrlo slični. ali razlike u dejstvu postoje. adrenalin. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. a u sklopu reakcije na stres.Okt.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. FPPS . 207 . • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. 2011.

emocije. više nego hormonska. pobudu. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. 208 • . kao neurotransmitera. • Međutim. motivaciju. 2011.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. povedavajudi krvni pritisak i puls.Okt. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. FPPS . nagon. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. ali nema psihoaktivni efekat. budnost.

.) Estrogene (estradiol. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron.) Utiču na razvoj i ponašanje... glad. posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike. 209 .. FPPS .) i progestine (progesteron...Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi... 2011. a s time i poletnost.Okt...

ES i IS • Nervni. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere.Okt. endokrini i imunološki sistem su povezani. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. 2011. . . • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. FPPS . • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. a pozitivne ga jačaju. 210 .NS.

Evolucione i genetske osnove .

Okt.Varijacija. Nema mesta za sve.Nadmetanje. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. 212 .Pet Darvinovih principa evolucije 1. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti.Nasleđivanje. zato postoji nadmetanje oko parenja. FPPS . Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. 2011. hrane i mesta za život.

Pet Darvinovih principa evolucije 4.Okt. Adaptacija. Prirodno odabiranje. 2011. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. 213 . svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. Kao rezultat prirodnog odabiranja.

učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. tj.Okt. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama.Evolucija • Evolucija je promena. tokom vremena. Uticaji koji su opstali. FPPS . evolucija se obavlja na genima. 2011. 214 . nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke.

a geni čine “našu ljudsku prirodu”.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. 2011. • pa i da mislimo na određeni način. FPPS . odnosno da se: • ponašamo. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo.Okt. 215 . • osedamo.

• Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. virusi). • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. FPPS .Okt. zračenje. • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd. 2011. a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. 216 . hemijski agensi.

FPPS .Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. 217 . Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. 2011. One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu.Okt.

ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. FPPS . 218 .Okt. 2011. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku.Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. • Nasleđe je “istorijsko”. • genetski. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi.

Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. rođenje magarca je reproduktivni uspeh. • Kad se radi o mužjacima. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . • Ipak. 2011. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. odnosno broj ženki sa kojima se pari. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke.Okt. 219 .

nego i drugi srodnici. čak i ako jedinka roditelj živi krade.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. 220 . a ne samo dece. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. FPPS . Time ugrožavaju svoj život.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. Mi pomažemo najbližima. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski.Okt. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. • Selekcija srodnika . • inkluzivna podobnost . 2011.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika.

Eritrociti imaju srpast oblik. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. 221 . Bolest uzrokuje jedan recesivan gen.Okt. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. • Srpasta anemija. znoj. Sluz. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima. 2011. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste.

2011.Okt. isto kao i nivoom serotonina. 222 . hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. statusom u grupi koji jedinka ima. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. • Međutim.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. frustracijom.

pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. 2011. što znači da imaju vedu uspešnost parenja.Okt. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. odnosno širenje vlastitih gena FPPS .Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. 223 • • .

224 . zašto iskazujemo emocije itd. obično izaziva konfuziju kod ljudi. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. Pojam „podobnosti“. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. 2011. FPPS . to je postavljanje hipoteza. zašto su ljudi agresivni.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako.Okt. recimo. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan.

ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS . ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). 225 .Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini.Okt. 2011. a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro).

ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke.Okt. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. 2011. sagledati podatke sa svih strana FPPS .Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. empatija. porodica. 226 . ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. moda. • Npr. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan.

• genetska azbuka počiva na bazama. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. FPPS . guanin i citozin (ATGC). što znači da genetska azbuka ima 4 slova. 2011. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma). • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P).Okt. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. timin. 227 . • Nukleotidi su slova genetske azbuke. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. • Baze su vezane za molekule S (šedera).Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi.

Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. FPPS . Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom.Okt. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). Ljestve su spiralno uvijene u desno. a prečage čine parovi baza. 2011. 228 .

Dvostruka spirala i nukleotid FPPS . 2011.Okt. 229 .

2 do 2. ima 220 miliona parova baza.3 nm.6 nm (10-9). Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS .Okt.DNK • “Ljestve” su široke 2. prvi. Zato ukupna dužina DNK čoveka. 230 . Nukleotidi • • su dugački 0. iznosi oko 1. ali najvedi hromozom.8 m. 2011. iz svih hromozoma.

predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. održavanju DNK i vedinom nepoznatu.Okt. sastavljen od niza nukleotida. 2011. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. 231 . namenjenu replikaciji pri deobi delija. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. U čoveka. FPPS . Mnogi geni različitih živih bida su isti.

• Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. • Ali ne svi. FPPS . osnovna funkcija gena je sinteza belančevina.Okt. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. 232 . osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. nasleđivanjem. • ipak. 2011.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine.

dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. bilo je sve jasno. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. pa je odgovor tri slova. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. plus tzv. • • • • • nukleotidi kao slova. 2011. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. a kodoni kao reči tog jezika. start i stop reči-kodoni. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. Dakle. FPPS .Okt. 233 .

dakle i gene. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. 234 . 2011. FPPS .Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. • Međutim.Okt. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu.

odnosno sekvence nukleotida. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. FPPS . znatno manje od 100. 2011. 235 . • Određene su “reči” njegove azbuke.000 gena. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu.Okt.000 koliko se očekivalo.

može se redi sledede.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. • Genotip se vidi samo iz DNK. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. • Genotip stičemo rođenjem. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. 236 . • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. 2011. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa.Okt. recimo zbog interakcije gena. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. FPPS . • Fenotip je skup osobina jedne individue.

ali ne i od razlika u transmiterima. formi ili alela. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. Međutim. 237 .Okt. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). put od proteina do ponašanja je vrlo dug. Na primer. Gen može imati više varijanti. FPPS . 2011. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. recimo pigmenta za boju kose).

postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. recimo serotoninergičkim. FPPS . 238 • • . koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. onda ved možemo poverovati u taj članak. 2011. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. a kod osoba koje nisu.Okt. daleko je od gena do ponašanja. Zatim. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. lakoda da se plane. preuzimanje previše rizika itd. nego samo da postoji korelacija.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. nego zajedno sa drugim sistemima. koji je to gen. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. Sve u svemu. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno.

čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. FPPS . osobina de se ispoljiti. Ako su obe kopije gena dominantne.Okt. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. 239 . 2011.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. Ako su obe kopije gena recesivne. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. osobina de se ispoljiti.

Okt.Dominantni i recesivni efekt • Npr. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. FPPS . 2011. 240 . gen za crne oči je dominantan. a za plave recesivan. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja..

2011. • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. godine. potrebna su oba roditelja). Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. FPPS . Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. 241 . Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. govor i memoriju.Okt.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle.

makar i recesivni. 2011. 242 . nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23. kod muškaraca.Okt. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. paru. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23.

Kako je to sprovedeno? FPPS . konstruiše • • • genom. na osnovu fenotipa. Da bi organizmi bili adaptabilni. suština živog sveta je adaptabilnost. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim.Okt. 243 • .Nasleđe-sredina. priroda-odgoj • Evolucijom se. 2011. Dakle. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. oni moraju biti tako građeni.

FPPS .Okt. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. koji je obično protein. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. a ponekad i RNK. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. 244 . 2011.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena.

ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. FPPS . 2011. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima.Okt. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima).Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. 245 .

a koji ne. koji geni de se iskazati u fenotipu. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. FPPS . nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan.Okt. Ključni adut epigenetike je epigenom. Epigenom se nalazi izvan genoma. tj. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. 2011. 246 . a koje nisu proistekle iz promene DNK.

verovatno. ali za epigenom ne. • za DNK važi centralna dogma.Okt. • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. • Na osnovu epigenoma se. fizička aktivnost. 247 .Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. matične delije diferenciraju u ciljne delije. izloženost toksinima i stres. koji • čine drugi genetski sloj. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. 2011. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. FPPS . a druge da aktiviraju tokom života. u zavisnosti od životnog iskustva. tako što neke gene prigušuje. a druge ostavlja aktivnim.

Epigenetika • epigenom se reprogramira. Zahvaljujudi njima. možemo preneti na naše dete. resetuje. FPPS . koje modifikuje naš epigenom. Tako nestaje vedina oznaka. 248 . 2011. neko životno iskustvo. mnogo pre nego što su začeta. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. ali su neke u stanju da prežive. previše jela ili stres. • Pušenje. posebno ako nam se dogode rano u životu. mogu da osude našu decu na skradeni život. One su osnova epigenetskog nasleđivanja.Okt.

ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. 249 .Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. zbog koga mogu da imaju različite osobine. nasleđivanja psihičkih karakteristika. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS .Okt. 2011. koji imaju isti genom.

a drugi su otporni. Tokom razvoja. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. a ne i kod drugih.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. a u drugima ne. kod drugih nije. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. 2011. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. Npr. 250 • • . a kod tredih je šarolik FPPS .Okt.

Interakcija gena i sredine • Npr. 251 . istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. Da bi neki činioci bili aditivni. pošto su G i E u interakciji. oni moraju biti nezavisni. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . genetska formula: fenotip = genotip + sredina. što pretpostavlja aditivnost. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju.Okt. 2011.

koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. 2011. • Slično važi za shizofreniju. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. ako jedan MZ blizanac oboli. ima poznatu genetsku osnovu.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. FPPS . Međutim. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. drugi ima svega 50% šanse da oboli. recimo.Okt. 252 . Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. ona se nasleđuje poligenski. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. odnosno kvantitativno. Međutim. • Dijabetes.

• Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. kokoš ima gene za zube. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. Jedan gen može da prigušuje druge. FPPS . • Na primer. Vedina naših osobina je poligenska.Okt. ali su oni prigušeni. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. 2011. 253 • • • .

Okt. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. FPPS . posla itd. drugova.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. Izbor bračnog partnera. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. našim genotipom. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. jednim delom. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. sve to je uslovljeno.. 254 . U celini. 2011.

takođe. a ne samo da im prenose gene. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. • roditelji. ili je prilagođava sebi. mogu da stvaraju sredinu za decu. a ljudi mogu i da je menjaju. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. nego genotipa. 255 . • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke.Okt. FPPS . 2011. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. prema sebi.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja.

ali u kompleksnoj interakciji. 2011. FPPS . Npr. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum).Okt. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). ali je interaktivnost genetski programirana.Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. 256 . sredine i ponašanja. Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“.

Okt. bihejvioralna genetika.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . 2011. bihejvioralna neuronauka. molekularna genetika. 257 . komparativna biologija i sl.

2011.Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko.Okt. 258 . odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS .

86 • DZ blizanci (istog pola) = 0. 2011.47 FPPS . 259 .Okt. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0. pol • Npr.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.60 • Brada/sestre = 0. npr.

2011. 260 .Okt.FPPS .

2011.Okt. 261 .FPPS .

80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.36 0.60 0.28 0.40 0.70 0.45 262 FPPS .Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.31 0.25 0.25 0.80 0. 2011.Okt.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0. . a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.

može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS . hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. 263 .Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. 2011.Okt.

2011.Okt.-KRAJ – FPPS . 264 .