Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

7 .Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. FPPS .Okt. 2011.

Okt. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. U njima nismo napredovali. Kao i ostali. niti smo ih sami stvorili FPPS . 8 . 2011. imamo imunološki sistem. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza.

sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. pisali.Okt. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. 9 • • . To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali. FPPS . kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. komponovali ili svirali. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim.Nervni sistem • Ipak. 2011. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. Sve se uklopilo – misli i osedanja. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola.

ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi.Okt..Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija.) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS .. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj. 10 . 2011. vezivno tkivo.

Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona. na hemijski način Međutim.Okt. 11 • . problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . tanji od svetlosti. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. 2011.

• neuroni imaju telo.Okt. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. metabolički i funkcionalno. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. koje su nezavisne strukturno.Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. 2011. 12 . više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). FPPS .

Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu. 13 . “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .Okt. 2011.

2011. 14 .Građa tipičnog neurona FPPS .Okt.

15 . neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto. 2011. • Mitohondrije u kojima se pravi energija.Okt.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini. i druge • Za razliku od drugih delija. zato “siva masa” FPPS .

2011. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona.Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji.Okt. 16 .

trnova.Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka.Okt. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . 17 . 2011.

Okt. na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. 2011. završetak u obliku dugmeta FPPS . 18 . koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona.

Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. 19 . 2011. sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. na koju se prenosi impuls iz aksona. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS .Okt.

autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu.Okt.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. bolesti ga ošteduju – npr. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli. dugi i vrlo brzi. tanki i spori (5m/s) • MS. 2011. autoimuna bolest razara mijelin FPPS . tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. 20 .

FPPS . u čulima. mišidima. endokrinim žlezdama. eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni. imenu osobe koja ih je prva uočila itd. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. bipolarni.Okt. 21 .Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. 2011.

Obično su u CNS-u. CNS-u. 22 .Okt.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. 2011. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. Obično su u čulima. obično od senzornog ka motornom neuronu.

Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. a s druge aksonsku (otpremnu).Tipovi neurona 1. nosu. FPPS . a ima ih u oku. Služe kao motorni i interneuroni. Vrlo su brojni. uzimaju se kao standardan tip neurona. 2011. uvu. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. 2. 23 . 3.Okt. Multipolarni neuroni. Retki su i služe kao interneuroni.

24 .Okt. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. ali i iz posebnog produžetka tela. vršnog dendrita. koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. 2011.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije.

Okt.Piramidalni neuron FPPS . 2011. 25 .

Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS .Okt. 26 . 2011.

2011. 27 .Okt.Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS .

2011.Okt. 28 .Razni oblici neurona FPPS .

oblik akcionog potencijala.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. . U tom pogledu. osetljivost na neurotransmitere itd. 29 . 2011. . propusnost sinapsi. diversifikacija i organizacija FPPS . – variraju od neurona do neurona . a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija.Okt.

a senzorni do 1. 30 .5 m FPPS .Okt. 2011.Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.

Prenos signala .

Okt. 2011. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS .Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. 32 .

• U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-).Okt. glukoze i sl. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih. 33 . • U unutrašnjosti neurona. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. 2011. FPPS . u protoplazmi.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. negativno naelektrisanih molekula proteina.

što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV.Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama. 2011.Okt. 34 .

Okt. 2011. Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . K+ kanali ili kapije. postoje • pasivni natrijumovi. 35 .

Okt. tj. 2011.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. 36 . napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS .

37 . oko +40mV. tj. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. 2011. nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. • Joni Na+ pohrle u akson. FPPS .Okt. ona postane propustljiva za jone Na+.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. a ova faza se naziva depolarizacija.

ali na jaču draž.Okt. a kanali K se otvaraju. FPPS . • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. 2011. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. 38 . • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza.

39 .Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS . 2011.Okt.

draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. 40 .Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi.Okt. 2011. FPPS . • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle.

deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone. FPPS . ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. koji koriste zubari. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. 2011.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). ne gubedi intenzitet. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. 41 . tzv.Okt. kao iskra. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. Ceo proces se ponavlja. • • • • Lokalni anestetik novokain. tj. prekidi u mijelinskom omotaču.

42 .youtube.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.ac.Okt.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.mcgraw- hill.uk/synaptic/public/basics_ch1_1. 2011.bris.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.html FPPS .

Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100. između ove dve. postsinaptička membrana sa receptorima 3. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS . ali najčešde ih imaju 5-10.Okt. presinaptički deo – aksonska kvržica 2. 43 .000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1. sinaptički prorez/pukotina. 2011.000 sinapsi.

5 ms). jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). FPPS . šire su (oko 20nm). 44 . sporije su (imaju kašnjenje od 0.Okt. ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). imaju kompleksan način prenošenja. jednostavne i brze (npr. ali se danas zna da nisu ni toliko retke. Ima ih manje od hemijskih. 2011.Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su.

000x FPPS .Okt. 45 .Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10. 2011.

Okt.Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. 2011. mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera. 46 . ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS .

47 . • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. receptor se “otvori” za prolaz jona. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. 2011. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. FPPS .Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere.Okt. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona.

Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. 48 . Dakle.Okt. individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine. 2011. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. FPPS . njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK.

Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .Okt. presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez. 2011.000x 49 . ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.

Ipak. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. a za GABA inhibicijski. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. 2011. što dovodi do depolarizacije membrane.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. obično na više njih. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. nego su to njihovi receptori. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini).Okt. 50 • • • • • . pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. FPPS . Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju.

Okt. FPPS . sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. 51 . • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja. 2011.

Okt. 2011. nego kontrolisan iz više izvora. podložan uslovima i što je posebno zanimljivo. podložan iskustvu FPPS . 52 .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski.

za dopamin. meskalin i psilosibin. od kojih je samo jedan prirodan. za serotonin poznati agonisti su droge LSD.Okt. 53 . Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. FPPS . Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor. • Poznati su brojni agonisti. neurotransmiter. 2011.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. na primer. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma).

neurotransmiterima. FPPS . ali ga ne otvara. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. pa i poznati afrodizijak johimbin. 54 . istovremno. tj.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor. droge). Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori. 2011. Antagonist acetilholina je atropin. hlorpromazin i drugi). • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja.Okt. nego • blokira pristup drugim agonistima. razni agonisti i antagonisti su. • Na primer. Međutim. sa malim molekulama. Dok je antagonist vezan za receptor. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista.

2011. 55 .Okt.Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS .

sumanasinc.Okt.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered. 56 .com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.mcgrawhill.html • http://www. 2011.h tml FPPS .

hranom.. 57 . raspoloženjima. a povezani su FPPS . katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. širenja.. aktivnostima. u kakvoj su interakciji sa lekovima.Okt. 2011. molekularne.

. Glutamat Histamin. .Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. FPPS .Okt. . . 2011.. 58 . Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini. inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. .

glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. • Deluje i kao neuromodulator. ako ga ima previše. pogoduje epilepsiji. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. pogoduje Alchajmerovoj bolesti.Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. • Luče ga piramidalne delije. • Ako ga ima premalo. pa je glutamat najprisutniji transmiter.Okt. 2011. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. 59 . FPPS . • Dejstvo mu je brzo. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju.

60 .Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. interakcije i protivrečna dejstva. • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema.Okt. smanjujudi anksioznost. FPPS . i uzrokuje mišidne konvulzije. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. Dobro proučena. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. 2011. epilepsije. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA. Ima mnoge uloge. Sintetiše se iz glutamata.

Okt. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. Nađen je u hipokampusu. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. posebno u • • somatskom NS.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. 2011. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. 61 • • . FPPS .

otrov južnoameričkih indijanaca. FPPS . koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide.Okt. • kurara. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. 62 . a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. 2011. kao i u autonomnom NS.

• noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. 63 . 2011. ali i antagonistički.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. FPPS .Okt. • Oni deluju komplementarno. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu.

a suprotne su funkcijama dopamina. FPPS .Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. 64 . Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. Pojačava budnost i spremnost. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. 2011.Okt.

• Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. • sintetiše se iz triptofana. • Osim kod životinja. pod imenom raphe nuclei. • postoji u telu i kao hormon. FPPS . čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem. gde učestvuje u peristaltici. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina.Okt. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. 65 .Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. 2011. • grupisani u jedra duž retikularne formacije.

FPPS . fenilalanina i leucina. bez njega se ne osedamo dobro. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. koji postoji u urmama. 2011. • potreban je pravilan odnos triptofana. seksualnu funkciju i drugo.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. a triptofana ima u proteinskoj hrani. Utiče na pobudu/spavanje.Okt. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. 66 . osetljivost za bol. apetit. raspoloženje.

kokain. amfetamini. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. • Antidepresivi. tako da on ostaje duže u sinapsama. alkoholizmom. samoubistvom. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. impulsivnošdu. • droga LSD imitira serotonin. sirup protiv kašlja. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola.Okt. 67 . 2011.

• energična telesna aktivnost. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. anksiznost. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. Nesanica.Okt. 68 . bulimija. bipolarni poremedaj. 2011. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. napadi panike. alkoholizam.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. gojaznost. poremedaji apetita. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . • uzimanje triptofana. PMS.

• Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom.Okt. FPPS .Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. u smislu da je ono kod žena slabije. 69 . 2011.

70 .Okt. noradrenalina i serotonina FPPS . 2011.Strukturne formule dopamina.

Strukturne formule dopamina. samo u jednoj hidroksilnoj grupi. 2011. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. kiseonika i vodonika. • sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. 71 . azota. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala.Okt. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata.

72 . nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . 2011.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. tenzija. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. strepnja.Okt.

služi za proizvodnju tirozina. a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr.Okt. 73 . 2011. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. bolest fenilketonuria). Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. takođe jedna od aminokiselina.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. FPPS .

FPPS . dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. jaja. Dopamin postoji i kao hormon. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno.Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. mleko. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. 74 . 2011.Okt. kao i neki orasi i semenke. kada su u istoj hemisferi. neki proizvodi soje. a luči ga hipotalamus. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin.

Okt. Antagonisti dopamina. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. kao što je haloperidol. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje. 2011. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. • • • serotonina i noradrenalina. 75 . FPPS .

76 .Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina.Okt. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. 2011. na prvom mestu nucleus accumbens. • limbički sistem. FPPS . u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. • corpus striatum.

77 . 2011.Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS .Okt.

Okt. 2011. 78 .Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. a vodedi je za radnu memoriju FPPS . a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.

Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. • On snažno usmerava ka cilju. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . Desna hemisfera je. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. naprotiv. 2011. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. vezana za čula. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija. posebno za telesna čula.Okt. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. 79 .

Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. socijalni odnosi. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS . 80 . • Osedanje za ljude. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina.Okt. motivaciju. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. 2011.

vradamo se „po još“ FPPS .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. 2011. dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. • dopaminergički sistem stvara prijatnost.Okt. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. 81 .

On potkrepljuje. ali nije neophodan da bi se naučilo. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu).Okt. Takođe. 82 . ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. 2011.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. FPPS .

Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije.Okt. autizmom. 2011. pažnje i rešavanja problema. 83 . Huntingtonovom bolešdu. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. shizofrenijom. manijom.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. • Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. FPPS . • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest.

koristedi spoljne agense kao što je droga. 2011.Okt. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. FPPS . konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. 84 . Nakon više uzimanja. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti. u jednom trenutku.

Okt. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji.Neuromodulatori. FPPS . drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. 85 . Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. do nekoliko minuta. 2011. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu.

aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. prostorno ili vremenski. • Dakle. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi.Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. FPPS . • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. a • čim se to desi.Okt. Kada se ključ i brava poklope. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. ali SE odvija po principu “ključa i brave”. 2011. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. 86 . Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi.

Na+ za ekscitaciju. one izazovu lučenje neurotransmitera. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu.Okt. FPPS . npr. preko više mesta (sinapsi). prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. 87 • • • • • • • . Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. okida se akcioni potencijal u aksonu B. ili može primiti signal od više neurona. U oba slučaja. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. 2011. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez. a sinapsa je spremna za slededi impuls.za inhibiciju. ili Cl.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. tako da je prenos impulsa kratak i tačan.

ali to nije zbog zamora FPPS .Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. adaptacija čula). 2011. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. 88 .Okt. posebno u sinapsama. nervnim centrima.

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

Okt. 2011. a u tome verovatno ima ulogu i likvor. • oko 20% krvi. ružičasta.encephalon • meka. želatinozna masa.4 kg. Hrani se (i hladi) krvlju. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). 94 . teška oko 1. • • sastavljena vedinom od masti. FPPS .Mozak . brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta). Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica.

Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. razgrađujudi bakterije. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. 2011. S druge strane. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga.Okt.Mozak . ako nedostaje neki neurotransmiter.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima. FPPS . 95 . mrtve delije i druge nepoželjne objekte.

2011. FPPS . npr. Neurona izvan mozga ima znatno manje.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). 96 .Okt. kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu. nekoliko milijardi. od toga oko milijarde u kičmenoj moždini.

a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . 97 .Okt. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa. koji deluje na hipofizu.Mozak . 2011.encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava.

mali glodari 0.71 slededi je delpfin = 0. mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela.Veličina mozga ....06.53.Okt. slon = 0. pa šimpanza = 0.. • FPPS .. 2011..26. 98 .19.

99 .Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .Okt. 2011.

Okt. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. 3-4 nedelje od začeda. srednji i prednji mozak. počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS .Razvoj mozga • Iz ektoderma. 2011. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. 100 .

U njima jedinka mora da doživi čulna.Okt. 2011. FPPS . 101 • • . precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. jasno povezani.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. da bi se pravilno razvila. motorna. emocionalna i druga iskustva. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga.

do kraja života. 2011. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%.Okt. povedanja broja puteva.5kg pri rođenju.. Otprilike. mijelinizacije. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. Nakon 20. najveda je u dobi 18-30 g. na dva mesta u mozgu. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). brzo raste prvih • • • • pet godina. godine. 102 . prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije). FPPS . a kasnije opada. povedanja broja glijalnih delija itd. svake sekunde umre 5 neurona. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju.

103 . razvojna i evoluciona. • sive (i crne) strukture moždanog stabla. • sive strukture velikog mozga: talamus. FPPS . 2011. • bela masa – mijelinizirani aksoni. funkcionalna.. hipotalamus. • kora (cortex) velikog mozga. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. bazalne ganglije itd. s obzirom na građu itd.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska.Okt.

• bazalne ganglije.Okt. 104 . • bela masa.Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). • mesencephalon – srednji mozak. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). 2011. • telencephalon – moždane hemisfere. • moždani korteks. FPPS . • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus).

bazalni – pogled odozdo. bočno. na bazu mozga. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. 105 .Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. vertikalno. donji ili na dnu. vertikalno. FPPS . medijalni – smešten u sredini. koronalni presek – presek mozga poprečno. gornji ili na vrhu.Okt. ventralni – prema dole. lateralni – smešten na strani. 2011.

Okt.FPPS . 106 . 2011.

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

• U početku je podela izazvala veliku pažnju. koji reguliše primitivno ponašanje. predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. u nama postoje tri mozga. mozak gmizavaca. a ne prema lokaciji.Okt. koji kontroliše naše emocije. vrlo različite starosti. 112 . 2011. koji su međusobno povezani. • na obodu je novi mozak sisara. • oko njega je stari mozak sisara. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. vlastitom subjektivnošdu. koji reguliše naše više intelektualne procese. MacLean ga je nazvao limbički sistem. FPPS .McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak. neokorteks.

Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. siva masa. • pons – most. hemisfere. 2011. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. • cortex – kora. • amygdala. • thalamus. • limbički sistem. • srednji mozak – mesencephalon.Okt. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • prednji ili veliki mozak. 113 . • telencephalon. • cerebellum – mali mozak. FPPS . • cyngulate gyrus itd. • medulla oblongata – produžena moždina. • bela masa • diencephalon. • hippocampus.

Moždane komore • Ima ih četiri. 2011. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama.Okt. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. 114 . • Prve dve su daleko najvede. FPPS . • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima.

dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. 2011. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. smanjivanju težine mozga.Okt. CST služi mehaničkoj zaštiti. Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. Ima je ukupno oko 120-150ml. FPPS . 115 .Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak.

Okt. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. 2011. od potresa. udara. tanka i fina ovojnica. 116 .meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine.Moždane ovojnice . • Služe za zaštitu CNS-a. Ispod nje je pia mater. FPPS . trenja sa • • • • kostima itd. Ispod nje je arachnoidea. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. bogata krvnim sudovima.

2011.Okt. 117 .Zadnji mozak FPPS .

FPPS .Okt. probavu. • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. 118 . 2011. disanje. gutanje.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina.

2011. 119 . Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. sluhu.Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. a ima i neke parasimpatičke funkcije. između ostalog iz dve strane mozga. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. • • • FPPS .Okt.

Zadužen je za • • • • posturalni tonus. On čini oko 10% mase mozga. položaj tela u prostoru.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija).Okt. 120 . FPPS . 2011. finu mišidnu koordinaciju. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. ravnotežu i druge motorne.

2011.Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni. poprečnoprugasta muskulatura svih udova. 121 • • . trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela.Okt. FPPS . pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. ali gubimo koordinaciju.

2011. • kao i u emocijama.Okt. • učenju i proceduralnoj memoriji. 122 .Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju. • cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS .

zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. 2011. • Dakle . • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu.Okt. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. takođe. • Substantia nigra se. FPPS . 123 . • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla.

124 • • . FPPS . nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem.Okt. uriniranje i defekaciju. ritualistički i paranoidan. malog mozga. • Opsesivan. 2011. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. seksualnu aktivnost). kompulsivan. kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema.Moždano stablo • Čine ga pons (most). Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. prenosi čulne informacije između velikog mozga. umor.

Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. 2011.Okt. FPPS . 125 . hipokampus i amigdale).

Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga.Okt. 126 . glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . 2011.

a nalazi se u centru • • mozga. Učestvuje i u prenosu motornih signala. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). u visini očiju i ima dve polutke. zajedno sa retikularnom formacijom. Učestvuje u kontroli budnosti. kao i razne zone neokorteksa međusobno. relejni sistem mozga. povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom.Okt. 127 • • • . Osim toga. 2011. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. FPPS . spavanju i svesnosti.

bežanja. težak oko četiri grama.Okt. veličine je zrna pasulja (ili badema).Hypothalamus • Deo je međumozga. • 4F FPPS . 128 . 2011. seksualne pobude. učestvuje u kontroli napada. • Nalazi se ispod talamusa. emocija i motiva. • kao deo limbičkog sistema. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema.

Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. 129 .. glad. 2011. malo i sporo. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri.Okt. telesnu težinu. puls.Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. telesnu temperaturu. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. cirkadijalne ritmove itd. žeđ. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). FPPS . Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. krvni pritisak.

Osim diencefalona. 130 . FPPS . Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije. 2011.Okt. nego funkcionalna.Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. nazvavši ga stari mozak • • • sisara. u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije.

• Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. ma koliko ih često viđali. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . 2011. simetrično. šta i kada nam se dogodilo. u svakoj hemisferi po jedan. • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije.Okt.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. 131 . Preciznije. ali ne prepoznaju nove osobe. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde.

• Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj).5 cm. FPPS . 2011. u obliku badema. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. • važna uloga u prepoznavanju opasnosti.Okt. dužine oko 2. 132 . • Nalaze se na vrhu hipokampusa. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost.Amygdala • grupa jedara. u svakoj hemisferi.

a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. 133 . vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale.Okt. • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. • Primer. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). FPPS .Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. 2011. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba. • na primer. Kad se snima mozak.

pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. emocije. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. • donošenje odluka. koja • • prekriva corpus callosum. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. bes iz koga ne možemo da izađemo. tj. tvrdoglavost. • široki dijapazon autonomnih funkcija. • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt. • empatija itd. FPPS .Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. pa se čak naziva i cingularni korteks. 134 .Okt. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. izgleda. nekooperativnost itd. 2011. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. limbički sistem. • Dakle.

a u zadnje vreme i u lečenju depresije. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. 135 . straha. zavisnosti FPPS . strahu.Okt.. placebo efekta itd. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. 2011. zadovoljstva. ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. bes. u ovom slučaju ka septumu. strah.. smeha.”.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije.

Okt. 136 .Limbički sistem FPPS . 2011.

137 . cerebrum ili telencephalon FPPS .Okt.Veliki mozak. 2011.

2011. 138 . • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom. Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. prva i druga. osim kore. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. FPPS . U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore.Okt. Sivu masu velikog mozga čini.Veliki mozak. cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. aksoni i dendriti.

139 .Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. pokazuju razlike u funkcionisanju. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. FPPS . 2011. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. tj. npr. iz očiju i ušiju.Okt. Postoje i ipsilateralni putevi. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu.

2011. FPPS . • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. limbički sistem i korteks. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. 140 . Povezuju moždano stablo. sa obe strane talamusa.Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada.Okt.

a neuroni čine oko 19% mozga. percepciju. Čine je tela neurona (zato je siva). FPPS . 141 • • . Njena masa čini oko 80% mase mozga. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. • • • prosečno 2. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi.5 mm. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. mišljenje. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih. svest. 2011.Okt.5 mm. pažnju.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. jezik. ispeglana.

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Okt.Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 147 . 2011.

Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji). oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. • FPPS . dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija). 2011. Za mnemoničke svrhe. 148 . ispred motornog korteksa. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. Naime. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“.Okt.

FPPS . odlučivanju. 2011. ali ne i fizičke karakteristike okoline. proceni rizika. levi različito od desnih. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu.Okt. 149 . nagađanju. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. prosuđivanju preferencija i sl. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja.

njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. Frontalna lobotomija FPPS .Okt.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. • • • • • 150 . Osim promena u ličnosti. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. suđenje. Oštedena je i kompleksna motorika. 2011. uvid u vlastitu i tuđu situaciju.

Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja.Okt.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. nemaju nagle padove u memoriji. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. ali je memorija trajno slaba. Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. Slab socijalni uvid. Apatični. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa. 2011. FPPS . gube snagu u nogama. Na primer. pažnja im je slaba i kratka. rade nešto samo ako im se naredi.Frontalni korteks . 151 . Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive. konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. perserveriraju. ne brinu se o sebi. pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh.

došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. masovno krvarenje u mozgu.Okt. 2011. apsces.Slučaj “Phineas Gage” • 25. pomeranja poluge tokom vađenja itd. 152 . g. bilo je puno slomljenih koštica. FPPS . godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848.

2011.Okt. 153 .Phineas Gage FPPS .

2011. 154 .Okt.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS .

odlučan. • • • • • efikasan. pouzdan. vulgaran. 155 .Okt.. neozbiljan. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. Nakon oporavka: naprasan. tvrdoglav.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. staložen.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . 2011.. obziran. bez poštovanja prema drugima. kapriciozan.

i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti. 156 .Okt. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže. ali ne može da formuliše FPPS .Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. 2011.

vrlo sličan senzornom FPPS .Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. 2011. 157 .Okt.

158 .Senzorni homunkulus FPPS . 2011.Okt.

2011.Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS . 159 .Okt.

2011. pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom. čak i vlastito FPPS . 160 . nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice.Okt.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje.

u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS . 2011.Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. 161 .Okt. dolazi do Wernickeove afazije.

162 . V3. 2011.Okt. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS .Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2.

postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. 163 . očiju i ušiju. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. Međutim. • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. ali ne mora biti u svim procesima. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. FPPS . 2011. srce i jetra).Okt.Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr.

• funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. 2011.Okt. a neke desnu šapu. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. 164 . FPPS .

• Što se tiče jezika. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi.Okt. a produkcija govora je isključivo u levoj. kod velike vedine ljudi. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona). 165 . što znači da im je dominantna leva hemisfera. ali besmisleno. 2011.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. ne ošteduje govor. FPPS . Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. • 85%-90% ljudi je desnoruko. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona).

• Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine. tj. prostornih odnosa. mentalne rotacije. nobelovac Sperry je 1964. kao retardirana.Okt. nego obrnuto. 166 . kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. pokreta itd. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze. Ona postaje nema i autistična. 2011. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. FPPS .

2011. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent. ljut na ženu. digao je levu ruku da udari ženu. 167 . FPPS . • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. pacijentu se leva ruka borila protiv desne.Okt.Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu.

2011. FPPS . levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”.Okt. 168 .Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim.

169 . nacrtade testeru Dakle. crta jedno.Okt. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS .Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. 2011. ali u stvarnom životu de pomerati oči. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom.

• „leva ličnost“ je aktivna. 2011. dok je desni vizuelno-holističan. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. kad deluju razdvojeno. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. FPPS .Okt. kontrolisana i emocionalno uzdržana.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. • „levi stil“ je verbalno-analitički. 170 . bolji u vizuelnim manipulacijama. bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. apstraktan i orijentisan na bududnost. orijentisan na sadašnjost. dok je desna više na zemlji i emocionalna. posebno trodimenzionalnim. a na drugom vizuelno-holistički. konkretan.

Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički. npr. serijski. matematički. • vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. a desna hemisfera to radi paralelno. 2011. 171 . • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest.Okt. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. FPPS . pesnički.: “levi mozak je analitičan. simultano. jedan za drugim. holistički. naučnički”. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. deo po deo. a “desni mozak je stvaralački.” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača.

2011. a mač i koplje u desnoj itd.Okt. • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce. što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. FPPS . 172 . pa su ih majke uvek nosile levom rukom.Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. a desna je služila za bacanje.

• noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. leže glavom nadole. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj. 2011.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. u materici.Okt. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. leđima napred. • Vedina u zadnjem tromesečju. 173 . FPPS . dakle asimetrično. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. vezano za položaj u prostoru. a slobodno se razvija u levoj hemisferi. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere.

Okt.Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). Jill Bolte Taylor FPPS . moždanog udara) itd. 2011. • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga). uslovima.. iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti).. 174 . • Slučaj dr. • Prilagođavanja sredini.

• ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .Okt. 175 .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. 2011.

Okt.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 176 . 2011.

177 . imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.Okt. 2011.

Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS . 2011. na standardnim mestima.Okt. 178 . • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna.

obe strane.Okt. 2011. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna. aktivan. talasi niske amplitude budan/tokom rada. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . zaposlen ili anksiozno razmišlja. 179 . pospanost. veća amplituda na dominantnoj strani. bebe mala deca. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. simetrična distribucija. najbolje frontalno. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. pozadi kod dece.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

Okt. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. kroz talamus do senzornog korteksa. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. 2011. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. • • FPPS . 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. 185 .

u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. FPPS . 186 . 2011. tj. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”. • Drugim rečima. • Nevoljni su. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena.Okt. nisu “centralno modulisani”. bezuslovnih refleksa. svega 40 ms).Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih.

2011.Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par. levi i desni. eferentni – od moždine ka telu. 187 . Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. • Trbušni (ventralni) je motorni. FPPS . aferentni – od tela ka moždini.Okt.

188 . 2011.Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS .Okt.

. tj. tj. neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. 189 .Okt. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. 2011.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. . FPPS . a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije.

prilično autonoman.Okt. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. 2011.Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak. u nekom iznosu. 190 . sa leve i desne strane kičme. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. Svaka ganglija pobuđuje više organa. FPPS . pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima.

2011. FPPS .ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema. • Npr. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. • Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. 191 .Okt. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo.

2011. 192 • • . oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa.Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji. aktivira se simpatički deo. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS .Okt. bilo kakvog naglog poremedaja.

usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 . 2011.Okt.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS .

Endokrini sistem – hormoni .

• flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici.Okt. kao što su suzne. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. • Postoje i egzokrine žlezde. 2011. FPPS . 195 .Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. ambiciju i bes – kolerici. pljuvačne ili znojne. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. luče u krv. Po toj podeli. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici.

. 196 . .Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). 2011.Okt. FPPS .

hormoni sporo. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije.Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. a hormonskih dugo. čuvaju je i luče kad je potrebno. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. prijem programa nije vremenski precizan. FPPS .Okt. 197 . prijemnici su raštrkani po telu. • Zna se ko je uputio poziv. svaki se uključuje u program ako prima te talase. • Nervi prenose brzo. 2011.

oni ga uvlače u deliju. • • • svaka svoj. FPPS . 198 . • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone. u krv. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. 2011.Okt.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon.

FPPS .Okt. 2011. 199 .

200 . a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak. Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. kontroliše je hipotalamus. 2011.Okt. • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija. FPPS . • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa.

Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. mlečne žlezde FPPS . . TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus. preko kontrole metabolizma belančevina. indirektno.Okt. 2011. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast. masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin.

• Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. između ostalog i hipotalamus.Hipofiza i stres • stresna situacija. 202 . • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. primarni stresni hormon u našem telu. aktivira mozak. FPPS . koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol.Okt. 2011. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. preko čula. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH).

• Hipotiroidizam izaziva gojaznost. anksioznost.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. usporenost. proizvodnju belančevina itd. 203 . glavni hormon je tiroksin. • Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom.Okt. • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. gubitak težine. a • • preko toga rast i razvoj. FPPS . nadražljivost. 2011. mišidnu slabost. umor.

Okt. FPPS . energiju i reakciju na stres. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. 2011. 204 . • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex). • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa).Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. • Moždina i kora luče različite grupe hormona.

najmanje nodu. krvni pritisak. FPPS . • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. najviše rano ujutru.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. kada se sprema veštački. 205 . reakciju na upale i alergije. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti. glukokortikoid. 2011. • luči se stalno.Okt. • Kortizol. jedan od hormona stresa. • Najmodniji po dejstvu je kortizol.

Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. 2011. 206 . kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije.Okt. FPPS . • Kortizol izaziva niz promena u telu. važnih za pripremu tela za odgovor na stres. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH). a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena.

Okt. ova dva hormona su vrlo slični. 207 . adrenalin. a u sklopu reakcije na stres. FPPS . noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. ali razlike u dejstvu postoje.Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. 2011. Po sastavu.

pobudu. povedavajudi krvni pritisak i puls.Okt. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. • Međutim. kao neurotransmitera. emocije. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna. ali nema psihoaktivni efekat. više nego hormonska. budnost. nagon. motivaciju.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. 208 • . FPPS . 2011.

... posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike.) Utiču na razvoj i ponašanje. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron. 2011.Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi. FPPS .) i progestine (progesteron..Okt.. glad... a s time i poletnost..) Estrogene (estradiol. 209 ...

FPPS . a pozitivne ga jačaju.Okt. 2011. endokrini i imunološki sistem su povezani. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone. • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. 210 . • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. . ES i IS • Nervni.NS. .

Evolucione i genetske osnove .

FPPS . zato postoji nadmetanje oko parenja.Nadmetanje. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. Nema mesta za sve.Pet Darvinovih principa evolucije 1. 2011. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti.Nasleđivanje.Okt. hrane i mesta za život. 212 .Varijacija. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2.

Okt. Prirodno odabiranje. Adaptacija. 213 . Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. Kao rezultat prirodnog odabiranja.Pet Darvinovih principa evolucije 4. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. 2011. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli.

tokom vremena. 214 . evolucija se obavlja na genima. 2011.Evolucija • Evolucija je promena. tj. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava.Okt. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. Uticaji koji su opstali. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. FPPS . ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama.

• Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo. 2011. FPPS . • osedamo.Okt. a geni čine “našu ljudsku prirodu”. 215 . odnosno da se: • ponašamo. • pa i da mislimo na određeni način.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi.

• kombinacijama različitih gena istih roditelja itd.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. • Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. 2011. 216 . zračenje. hemijski agensi. FPPS . virusi). a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama.Okt.

Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini). 217 . One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu.Okt. FPPS . 2011.

Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. • Nasleđe je “istorijsko”. Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. 2011.Okt. • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. FPPS . 218 . • genetski.

219 .Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. • Ipak. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. rođenje magarca je reproduktivni uspeh. 2011. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . • Kad se radi o mužjacima. odnosno broj ženki sa kojima se pari.Okt.

2011.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki. • Selekcija srodnika . a ne samo dece. FPPS . Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda. Mi pomažemo najbližima.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca. nego i drugi srodnici. Time ugrožavaju svoj život.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. • inkluzivna podobnost . čak i ako jedinka roditelj živi krade. 220 .Okt. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive.

Okt. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS . pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. • Srpasta anemija. znoj. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. 2011. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. 221 . Sluz. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima.Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. Eritrociti imaju srpast oblik. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti.

hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. statusom u grupi koji jedinka ima. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . frustracijom. 222 . agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr. isto kao i nivoom serotonina.Okt. 2011. • Međutim.

2011. što znači da imaju vedu uspešnost parenja.Okt. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle. 223 • • . odnosno širenje vlastitih gena FPPS .Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni. ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti. u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja.

Okt. Pojam „podobnosti“. recimo. 224 .Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. FPPS . zašto iskazujemo emocije itd. 2011. zašto su ljudi agresivni. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan. obično izaziva konfuziju kod ljudi. to je postavljanje hipoteza.

a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro). ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS . ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro).Okt.Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini. 2011. 225 .

ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. porodica. 226 .Okt.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. 2011. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam. • Npr. sagledati podatke sa svih strana FPPS . moda. empatija.

• genetska azbuka počiva na bazama. timin. • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P). 227 . • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. što znači da genetska azbuka ima 4 slova. • Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma).Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. • Nukleotidi su slova genetske azbuke. • Baze su vezane za molekule S (šedera).Okt. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. guanin i citozin (ATGC). FPPS . Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. 2011.

a prečage čine parovi baza. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). 2011. Ljestve su spiralno uvijene u desno. a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. FPPS . Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. 228 .Okt.

Okt. 229 . 2011.Dvostruka spirala i nukleotid FPPS .

230 . iznosi oko 1. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS . Nukleotidi • • su dugački 0.6 nm (10-9).DNK • “Ljestve” su široke 2. ali najvedi hromozom. iz svih hromozoma.2 do 2. prvi.8 m. ima 220 miliona parova baza.Okt. 2011. Zato ukupna dužina DNK čoveka.3 nm.

U čoveka. Mnogi geni različitih živih bida su isti. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu. 2011.Okt. sastavljen od niza nukleotida. namenjenu replikaciji pri deobi delija. održavanju DNK i vedinom nepoznatu. FPPS . predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. Samo mali deo ukupne DNK čine geni.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. 231 .

FPPS . nasleđivanjem. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja.Okt.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. • ipak. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine. 232 . • Ali ne svi. • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. 2011. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK.

• • • • • nukleotidi kao slova. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. Dakle. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. start i stop reči-kodoni. a kodoni kao reči tog jezika. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. FPPS .Okt. bilo je sve jasno. 233 . Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. pa je odgovor tri slova. plus tzv. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. 2011.

• Međutim. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. 234 . dakle i gene. 2011. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu.Okt. FPPS .Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome.

• To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi.Okt.000 gena. 2011. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi. • Određene su “reči” njegove azbuke. odnosno sekvence nukleotida. FPPS . zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. • Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. znatno manje od 100.000 koliko se očekivalo. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25. 235 .

236 . Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. 2011. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. • Genotip stičemo rođenjem. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke.Okt. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa. • Fenotip je skup osobina jedne individue.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. može se redi sledede. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. • Genotip se vidi samo iz DNK. FPPS . recimo zbog interakcije gena.

put od proteina do ponašanja je vrlo dug. ali ne i od razlika u transmiterima.Okt. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. formi ili alela. • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. FPPS . Gen može imati više varijanti. 237 . neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. recimo pigmenta za boju kose). 2011.Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). Na primer. Međutim.

nego zajedno sa drugim sistemima. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. 238 • • . postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. lakoda da se plane. FPPS . daleko je od gena do ponašanja. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. onda ved možemo poverovati u taj članak. Sve u svemu. preuzimanje previše rizika itd. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. 2011.Okt. a kod osoba koje nisu. recimo serotoninergičkim. Zatim. koji je to gen.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. nego samo da postoji korelacija.

Ako su obe kopije gena recesivne.Okt. 239 . Ako su obe kopije gena dominantne.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. osobina de se ispoljiti. FPPS . čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. osobina de se ispoljiti. 2011. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke.

Okt. 240 . FPPS . • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. 2011.. a za plave recesivan. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. gen za crne oči je dominantan.Dominantni i recesivni efekt • Npr.

2011. potrebna su oba roditelja). teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. godine. govor i memoriju.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. 241 . • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. Teško ošteduje mnoge motorne funkcije.Okt. FPPS .

bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . kod muškaraca. makar i recesivni. nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. 2011. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma. 242 . paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle.Okt. paru. odnos dominantnirecesivni gen je u 23.

2011. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle.Okt. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. priroda-odgoj • Evolucijom se. suština živog sveta je adaptabilnost. Da bi organizmi bili adaptabilni. Dakle. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. oni moraju biti tako građeni. na osnovu fenotipa.Nasleđe-sredina. konstruiše • • • genom. 243 • . Kako je to sprovedeno? FPPS . učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim.

244 . a ponekad i RNK. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. 2011. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline. FPPS . koji je obično protein.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda.Okt.

• neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. 2011. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji.Okt.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. 245 . FPPS .

a koji ne. FPPS . tj.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. koji geni de se iskazati u fenotipu. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. 246 . 2011. Epigenom se nalazi izvan genoma. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti. a koje nisu proistekle iz promene DNK. Ključni adut epigenetike je epigenom.Okt.

Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. a druge da aktiviraju tokom života. • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). • U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. fizička aktivnost. • Na osnovu epigenoma se. koji • čine drugi genetski sloj. matične delije diferenciraju u ciljne delije. ali za epigenom ne.Okt. verovatno. izloženost toksinima i stres. a druge ostavlja aktivnim. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. u zavisnosti od životnog iskustva. FPPS . 2011. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. • za DNK važi centralna dogma.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. 247 . tako što neke gene prigušuje.

resetuje. One su osnova epigenetskog nasleđivanja. FPPS . 248 . mogu da osude našu decu na skradeni život. Tako nestaje vedina oznaka. možemo preneti na naše dete. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije. neko životno iskustvo. 2011.Okt. previše jela ili stres. mnogo pre nego što su začeta.Epigenetika • epigenom se reprogramira. koje modifikuje naš epigenom. • Pušenje. ali su neke u stanju da prežive. posebno ako nam se dogode rano u životu. Zahvaljujudi njima.

zbog koga mogu da imaju različite osobine. koji imaju isti genom. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. 2011. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti.Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca.Okt. 249 . nasleđivanja psihičkih karakteristika.

u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa.Okt. a u drugima ne. 250 • • . Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. kod drugih nije. Tokom razvoja. 2011.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. a kod tredih je šarolik FPPS . Npr. a drugi su otporni. a ne i kod drugih. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje.

pošto su G i E u interakciji. 251 .Interakcija gena i sredine • Npr. istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. oni moraju biti nezavisni. genetska formula: fenotip = genotip + sredina.Okt. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . Da bi neki činioci bili aditivni. što pretpostavlja aditivnost. 2011. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju.

ima poznatu genetsku osnovu. recimo. ako jedan MZ blizanac oboli. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. • Dijabetes. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. • Slično važi za shizofreniju. 252 .Okt. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. drugi ima svega 50% šanse da oboli. ona se nasleđuje poligenski. Međutim. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. 2011. Međutim. FPPS .Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. odnosno kvantitativno.

Okt. • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa. ali su oni prigušeni. FPPS .Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. Jedan gen može da prigušuje druge. 2011. Vedina naših osobina je poligenska. 253 • • • . kokoš ima gene za zube. • Na primer.

našim genotipom.Okt.. 254 . FPPS . Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom. Izbor bračnog partnera. sve to je uslovljeno. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. drugova. posla itd. U celini. jednim delom. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. 2011. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu.

FPPS . takođe.Okt. • Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. 2011. a ljudi mogu i da je menjaju.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. • roditelji. prema sebi. mogu da stvaraju sredinu za decu. a ne samo da im prenose gene. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. nego genotipa. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. 255 . ili je prilagođava sebi.

a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. 256 .Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. sredine i ponašanja. • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. ali je interaktivnost genetski programirana. 2011. Npr. FPPS . ali u kompleksnoj interakciji.Okt. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum).

molekularna genetika. bihejvioralna neuronauka. komparativna biologija i sl.Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije.Okt. 257 . • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . bihejvioralna genetika. 2011.

258 .Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini.Okt. 2011.

pol • Npr. 2011. korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0. npr.47 FPPS . 259 .60 • Brada/sestre = 0.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable.Okt.86 • DZ blizanci (istog pola) = 0.

FPPS . 2011.Okt. 260 .

261 . 2011.FPPS .Okt.

28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0.31 0.25 0. .70 0.60 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0.40 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.Okt.45 262 FPPS . a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.80 0. 2011.28 0.25 0.36 0.

Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama. 2011. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS .Okt. može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. 263 .

264 .Okt.-KRAJ – FPPS . 2011.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful