Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
• Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

FPPS - Okt. 2011.

2

Obavezna literatura
• Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na
predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

3

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naših autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .

Okt. 2011. FPPS

4

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

2011. FPPS .Okt.Nervni sistem – NS • Delije • Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” • Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. 7 .

niti smo ih sami stvorili FPPS . kaljače ili facebook • Mod znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente • Pogledajmo odbranu od zaraza. 2011. Kao i ostali. imamo imunološki sistem. ali samo mi imamo vakcine i antibiotike • Postoje i emocije. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo bududnost • izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige.Nervni sistem • Pomodu mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti. 8 . U njima nismo napredovali.Okt.

pisali. komponovali ili svirali. Pošto simboli dele teritoriju sa kognicijom. To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. 9 • • . FPPS .Nervni sistem • Ipak. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. Naš mozak može sam sebe da usreduje putem čistih simbola. na osnovu koje rešavamo svoje postojanje. 2011. sledi da naš mozak raspolaže modnom kognicijom. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo • velike resurse da bismo slikali.Okt. kao što su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba ništa i niko. ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da čini srednim. Sve se uklopilo – misli i osedanja.

) • Između delija je prostor ispunjen tečnošdu punom jona i velikih molekula (čini 10-15% mozga) FPPS . vezivno tkivo.. ishrana i odbrana neurona • Pospešuju električnu provodljivost neurona • Omoguduju prenos u sinapsama… • Ostale delije (krvi sudovi.Okt. 2011..Ćelije u nervnom sistemu • Nervne delije – neuroni • Glijalne delije – neuroglija. podrška neuronima u njihovoj funkciji • Razvoj. 10 .

na hemijski način Međutim.Neuroni – neuronska doktrina • Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge • i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih delija – neurona.Okt. i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi. tanji od svetlosti. 11 • . problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. 2011.

više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). FPPS . metabolički i funkcionalno. pomodu elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: • nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija. koje su nezavisne strukturno. 12 .Neuronska doktrina • Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih. • neuroni imaju telo.Okt. • informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi. 2011. • neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke.

13 . “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS .Okt. 2011.Delovi ili zone neurona • Telo ili soma • Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno • povedavaju njegovu prijemnu površinu.

14 .Okt. 2011.Građa tipičnog neurona FPPS .

zato “siva masa” FPPS . i druge • Za razliku od drugih delija.Telo neurona • Telo neurona je slično telu bilo koje druge delije • Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele • Ribozomi u kojima se prave proteini.Okt. 15 . • Mitohondrije u kojima se pravi energija. neuroni se ne dele • Telo neurona je sivkasto. 2011.

a pri kraju tanji • osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona. da bi mogao da prima signale iz što vedeg broja drugih neurona • „Neuronske antene“ FPPS . 2011.Dendrit • Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona • Obično su u početku deblji. 16 .Okt.

Dendrit • Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. koji tvore sinapse • Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS . 2011.Okt. trnova. 17 .

na aksonskom brežuljku • jednake je debljine celom dužinom • Često se grana u kolaterale. 2011. koje pod pravim uglom izlaze iz njega • Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu. 18 .Okt. završetak u obliku dugmeta FPPS .Akson • Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona.

Akson • Akson je “izlazna zona” neurona. na koju se prenosi impuls iz aksona. koja se najčešde ostvaruje sa dendritom sledede delije FPPS . sprovodi električni • impuls ka slededoj deliji Slededa delija. može biti: • Nervna delija • Endokrina delija • Mišidna delija • Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje preko sinapse. 2011.Okt. 19 .

autoimuna bolest razara mijelin FPPS . dugi i vrlo brzi. 2011. tanki i spori (5m/s) • MS.Okt. provode i do 100 m/s • Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala • pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava. tako što razgrađuje mijelin • Aksoni bez mijelina • obično kratki. bolesti ga ošteduju – npr. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu. otprilike podjednako zastupljena u NS • Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač • obično su debeli.Akson • Postoje dva osnovna tipa aksona. 20 .

u čulima. FPPS . eferentni i interneuroni • Obliku ili tipu neurona – multipolarni.Vrste neurona • Ima mnogo vrlo različitih neurona.Okt. 21 . imenu osobe koja ih je prva uočila itd. mišidima. monopolarni • Veličini – mali i veliki • • Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: • Položaju u prenosu signala – aferentni. bipolarni. endokrinim žlezdama. 2011.

2011. odnosno položajem u prenosu signala • Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. • Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišidima ili endokrinim žlezdama. CNS-u. obično od senzornog ka motornom neuronu. Vedina neurona u mozgu su interneuroni FPPS .Okt. • Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. Obično su u čulima.Aferentni i eferentni neuroni • Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. Obično su u CNS-u. 22 .

2. Najčešdi u kičmi i kao senzorni neuroni. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson. Multipolarni neuroni. Služe kao motorni i interneuroni. 23 .Okt. uvu. 3. FPPS . 2011. a s druge aksonsku (otpremnu). Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. Retki su i služe kao interneuroni.Tipovi neurona 1. Vrlo su brojni. uzimaju se kao standardan tip neurona. nosu. a ima ih u oku.

Okt. vršnog dendrita. 24 . koji liči na akson • Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona. ali i iz posebnog produžetka tela. piramidalni trakt) • Piramidalni neuron dominira u najvažnijim delovima mozga FPPS . a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv.Tipovi neurona • Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron • On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela delije. 2011.

2011. 25 .Piramidalni neuron FPPS .Okt.

Okt.Dendrit piramidalnog neurona • Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa • Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu • Smatra se da 90% sinaptičkih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko “trnova” FPPS . 2011. 26 .

27 .Purkinjeova delija • Purkinjeova delija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu • • • • FPPS . 2011.Okt.

Razni oblici neurona FPPS .Okt. 2011. 28 .

propusnost sinapsi.Okt. . oblik akcionog potencijala. 29 . . diversifikacija i organizacija FPPS . osetljivost na neurotransmitere itd. U tom pogledu.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga • delije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje • • • • druge delije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. 2011. – variraju od neurona do neurona .

2011.Okt. 30 . a senzorni do 1.Veličina neurona • 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra • Telo neurona je veličine 10-100 µm • 30-50 neurona može stati u milimetar • Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm • Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m.5 m FPPS .

Prenos signala .

Napon mirovanja • Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala • Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija • Procesi prenosa signala su elektrohemijski • U stanju mirovanja. 32 .Okt. delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana • Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja • Ovaj napon mirovanja se održava pomodu aktivnog procesa koji troši znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom FPPS . 2011.

negativno naelektrisanih molekula proteina. FPPS . 33 . puna kuhinjske soli • U delijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma • Dakle. • U unutrašnjosti neurona. 2011. • U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). u protoplazmi. glukoze i sl.Okt.Neuron u mirovanju • Oko neurona je tečnost poput morske vode. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih.

34 . 2011. protivnom fizičkom zakonu difuzije • Vedina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona • Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV.Okt. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS .Napon mirovanja • “Pumpanje” katjona Na iz delije i katjona K u deliju je glavni posao metabolizma neurona • Time se održava razlika u koncentracijama.

Okt.Napon mirovanja • Osim Na/K pumpe. postoje • pasivni natrijumovi. K+ kanali ili kapije. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo • Svi oni sarađuju u • održavanju napona mirovanja • Nastanku akcionog potencijala • I povratku na napon mirovanja • Pasivni kanali to rade na osnovu električnog napona okolne membrane FPPS . Na+ kanali ili kapije i • pasivni kalijumovi. 2011. 35 .

2011.Akcioni potencijal – AP • Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona • membrana neurona se oko sinapse depolarizuje. 36 .Okt. tj. napon mirovanja značajno opadne • Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS .

tj. • Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan. 2011. • Joni Na+ pohrle u akson.Akcioni potencijal – AP • Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. a ova faza se naziva depolarizacija. oko +40mV. 37 . nastaje brzi lanac promena • Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. FPPS . ona postane propustljiva za jone Na+.Okt.

a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja.Akcioni potencijal • Onda se kanali Na zatvaraju. • Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron može da reaguje. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. ali na jaču draž. • Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. • Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. a kanali K se otvaraju. 38 .Okt. 2011. U početku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. • Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. FPPS .

2011. 39 .Okt.Shematski dijagram akcionog potencijala FPPS .

FPPS .Akcioni potencijal • Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal • Promena traje najviše nekoliko milisekundi.Okt. draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. 40 . • Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona • Dakle. 2011.

Brzina provođenja je između 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona. FPPS . prekidi u mijelinskom omotaču. koji koriste zubari. 2011.Kako se AP širi • AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani • Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona • oko nje (koje su negativne). ne gubedi intenzitet. • • • • Lokalni anestetik novokain. Ranvierovi čvorovi služe da AP skače od jednog do drugog. Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. Ceo proces se ponavlja. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona. kao iskra. ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina. tj. do 100 m/s kod mijeliniziranih • najsporijem aksonu bi trebalo više od sekunde da prenese signal od pete do glave. tzv. 41 .Okt. deluje tako da hemijski zaustavlja širenje akcionog potencijala kroz aksone.

com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related youtube postoje i druge slične animacije): • http://highered.Okt.mcgraw- hill.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.Neki zanimljivi linkovi • URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na • http://www. 42 .bris.youtube.ac. 2011.html FPPS .uk/synaptic/public/basics_ch1_1.html • Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: • http://www.

43 . 2011.000 sinapsi.000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: • 1. postsinaptička membrana sa receptorima 3. presinaptički deo – aksonska kvržica 2. između ove dve. ali najčešde ih imaju 5-10. debljine od • 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra • Postsinaptička delija može biti mišidna ili endokrina delija 2nm (električne) do 40nm (hemijske) FPPS .Okt.Sinapsa • Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim • neuronima preko sinapsi Neki imaju 100. sinaptički prorez/pukotina.

Okt. 44 . 2011. jednosmerne su • električne – uže su (oko 3nm). Ima ih manje od hemijskih.5 ms). ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). ali se danas zna da nisu ni toliko retke.Sinapsa • Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju • se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: • hemijske – najčešde su. FPPS . sporije su (imaju kašnjenje od 0. imaju kompleksan način prenošenja. jednostavne i brze (npr. šire su (oko 20nm).

Okt.000x FPPS . 2011. 45 .Sinapsa • Dve ljubičaste niti su aksoni • Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice • Žuto je prijemni neuron • Uvedanje je 10.

46 . mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera.Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri • U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje • • • • kesice (džepovi. ulogu igraju i neuromodulatori • deluju na vedi broj neurona i duže se zadržavaju u i oko sinapsi FPPS . 2011.Okt.

Hemijska komunikacija između neurona – receptori • U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere. • Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom. što se naziva hiperpolarizacijom membrane. 47 . 2011. receptor se “otvori” za prolaz jona. • Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane. FPPS . • ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona.Okt.

FPPS . to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihičkih funkcija. 2011. Dakle. individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Pošto neurotransmiteri nisu belančevine.Hemijska komunikacija između neurona – receptori • Receptori su molekuli specijalizovanih proteina • • • • koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. 48 . njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK.Okt.

presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez. ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50. 2011.Okt.000x 49 .Sinapsa • Dole desno je • • • • FPPS .

FPPS . Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori.Okt. obično na više njih. nego su to njihovi receptori. pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. a koji ne • ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u • sinapsi. a za GABA inhibicijski.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • mozak u suštini samo kontroliše koji signali idu dalje. • U takvim slučajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini). neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. Skupni efekat svih receptora može biti inhibicijski ili ekscitacijski. 2011. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. svi najvažniji receptori za glutamat su ekscitacijski. Ipak. što dovodi do depolarizacije membrane. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju. 50 • • • • • .

Okt. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. • Inhibicijske – kombinacija neurotransmitera i postsinaptičkih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje viši) postsinaptičkog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal. FPPS . 51 . sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. 2011. • Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore.

podložan iskustvu FPPS .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija • Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? • Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski.Okt. 52 . podložan uslovima i što je posebno zanimljivo. nego kontrolisan iz više izvora. 2011.

• Poznati su brojni agonisti. najjači agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma). neurotransmiter. FPPS . za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd. za serotonin poznati agonisti su droge LSD. od kojih je samo jedan prirodan. 2011. za dopamin. 53 . na primer. meskalin i psilosibin.Okt. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju „bravu“ • • receptora. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor.

tj. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista. hlorpromazin i drugi). sa malim molekulama.Okt. Dok je antagonist vezan za receptor. • Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja. 2011. ali ga ne otvara. FPPS . neurotransmiterima. najčešdi izazivači poremedaja (na primer. • Na primer. Međutim. 54 . pa i poznati afrodizijak johimbin. Antagonist acetilholina je atropin. Zato se često koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previše ili premalo neurotransmitera. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u lečenju duševnih bolesti (fenotijazin. koje mogu da prođu hematoencefalnu barijeru. istovremno. razni agonisti i antagonisti su. nego • blokira pristup drugim agonistima. droge). antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti • antagonist se vezuje za receptor.

Okt.Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS . 2011. 55 .

56 .sumanasinc.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.Okt. 2011.mcgrawhill.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa • http://highered.html • http://www.h tml FPPS .

Okt. molekularne.. aktivnostima. a povezani su FPPS . katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata Psiholozima je važno da znaju kako su povezani sa psihičkim pojavama.Neurotransmiteri • na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da • • • • prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. u kakvoj su interakciji sa lekovima. 57 . raspoloženjima.. hranom. širenja. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. 2011.

. FPPS . . Aminokiseline Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Neuropeptidi Endorfini (prirodni morfini..Okt. 2011. . Glutamat Histamin.Neki osnovni tipovi neurotransmitera Amini Acetilholin Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija) Serotonin. inhibitorni neurotransmiteri) Oksitocin Vazopresin. 58 . . .

glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. pa se misli da učestvuje u učenju i pamdenju. • Dejstvo mu je brzo. • Luče ga piramidalne delije. ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore. FPPS .Glutamat (glutamička kiselina) • Aminokiselina. pa je glutamat najprisutniji transmiter. ako ga ima previše. pogoduje Alchajmerovoj bolesti. • Deluje i kao neuromodulator. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. 2011. 59 . pogoduje epilepsiji. • Ako ga ima premalo. • Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama.Okt.

epilepsije. i uzrokuje mišidne konvulzije. pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno. Ima mnoge uloge. Sintetiše se iz glutamata. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišide bez inhibitornog dejstva GABA.Okt. FPPS . • benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbičkog sistema. Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. smanjujudi anksioznost. interakcije i protivrečna dejstva. Dobro proučena. 60 . • preparat picrotoxin je antagonist GABA-e.Gama-aminubutirna kiselina (GABA) • Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u • • • mozgu ga koristi. 2011.

zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. posebno u • • somatskom NS. Nađen je u hipokampusu.Okt. 2011. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem.Acetilholin (ACh) • Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišidima. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. 61 • • . FPPS .

kao i u autonomnom NS.Acetilholin (ACh) • Nađen je i u mišidima. • Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišida (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete). a u srcu inhibitorno deluje na neurone • Ima i neuromodulatorsku ulogu • Mnogi lekovi i otrovi. FPPS . koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. deluje kao antagonist u mišidnim delijama. otrov južnoameričkih indijanaca. 2011.Okt. • kurara. 62 . gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišide.

ali i antagonistički.Okt. • Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna. • noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju. • funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin. 2011.Noradrenalin (norepinefrin) • hormoni nadbubrežne žlezde. • Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. 63 . FPPS . • Oni deluju komplementarno.

Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). 64 . Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatičkog ANS-a. Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podižu raspoloženje i otklanjaju depresiju. Pojačava budnost i spremnost.Okt. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. FPPS . a suprotne su funkcijama dopamina.Noradrenalin (norepinefrin) • Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i • • • on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. 2011.

• Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde služi za izazivanje bola. • Osim kod životinja. gde učestvuje u peristaltici. najviše serotonina kao transmitera luče nervne delije u crevima. ali triptofan može i po tom osnovu neka hrana može uticati na popravljanje raspoloženja. pod imenom raphe nuclei. Uzimanjem triptofana može se povedati nivo serotonina. • sintetiše se iz triptofana. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem.Okt. FPPS . • grupisani u jedra duž retikularne formacije. aminokiseline koja učestvuje u stvaranju mnogih belančevina. 2011. • serotonin ne može prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu. 65 . • postoji u telu i kao hormon.Serotonin (5-HT) • Luče ga najvedim delom neuroni u moždanom stablu. nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva.

koji postoji u urmama. nije „dobra“ za serotonin • retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast • • • dejstva kao serotonin. seksualnu funkciju i drugo.Serotonin (5-HT) • Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani. raspoloženje. fenilalanina i leucina. FPPS . • potreban je pravilan odnos triptofana. Važan je za stvaranje dugotrajne memorije. apetit. 66 . a triptofana ima u proteinskoj hrani.Okt. bez njega se ne osedamo dobro. Utiče na pobudu/spavanje. osetljivost za bol. 2011. papajama i bananama • Hrana koja je „dobra“ za dopamin.

pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. • Poremedaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. samoubistvom. • droga LSD imitira serotonin. amfetamini. 2011. tako da on ostaje duže u sinapsama. • Antidepresivi. kokain. sirup protiv kašlja. ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj FPPS . 67 . impulsivnošdu.Serotonin • Inhibira spavanje i pospanost. • Ovaj poremedaj često nastaje produženim dejstvom stresa. alkoholizmom.Okt. odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola.

bulimija. • triciklični antidepresivi (čuveni Prozac). alkoholizam.Okt.Serotonin • Nedostatak serotonina ili triptofana. agresija i bes svi oni koreliraju sa slabošdu serotoninergičkog sistema. gojaznost. čiji efekt može da traje danima i koja je svakako optimalan način stimulacije sinteze serotonina. 2011. Nesanica. anksiznost. sve što podiže nivo serotonina može otkloniti ili umanjiti probleme. • uzimanje triptofana. bipolarni poremedaj. nedostatak serotoninskih • • • receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. funkcionišu tako da koče usisavanje serotonina i noradrenalina FPPS . • energična telesna aktivnost. napadi panike. poremedaji apetita. 68 . PMS. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju.

b) žene dva puta češde oboljevaju od depresije. c) kod žena se depresija češde ponavlja i d) žene na stres češde reaguju depresijom. u smislu da je ono kod žena slabije.Serotonin • Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema. 69 . 2011.Okt. • Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski • Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod MiŽ • Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) žene imaju višu anksioznost merenu testovima. FPPS .

noradrenalina i serotonina FPPS .Okt. 2011. 70 .Strukturne formule dopamina.

• sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika. 71 .Okt. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS .Strukturne formule dopamina. 2011. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. azota. a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. noradrenalina i serotonina • Sa slike se vidi da je razlika u građi noradrenalina i dopamina vrlo mala. samo u jednoj hidroksilnoj grupi. kiseonika i vodonika.

2011.Okt.Endorfini • Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu • • • • i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. 72 . zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja. tenzija. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS . strepnja.

2011. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. bolest fenilketonuria). a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetiše tirozin dovode do teških poremedaja (npr. 73 . Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: • ventralni tegmentum – VTA i • substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga.Okt.Dopamin i dopaminergički sistem • Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada • je najviše izučavan transmiter. takođe jedna od aminokiselina. • Ove dve lokacije predstavljaju početak dopaminergičkog • • sistema. Sintetiše se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin. služi za proizvodnju tirozina. FPPS .

dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin. 2011. kao i neki orasi i semenke. neki proizvodi soje. Dopamin postoji i kao hormon. mleko. 74 .Dopamin i dopaminergički sistem • Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata • • • proteinima: meso. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. jaja. a luči ga hipotalamus. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. kada su u istoj hemisferi. FPPS .Okt.

FPPS . 2011. koriste se za lečenje shizofrenije i drugih duševnih bolesti… To govori o opštem značaju dopamina za psihičko funkcionisanje.Okt. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija. Antagonisti dopamina.Dopamin i dopaminergički sistem • Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. • • • serotonina i noradrenalina. 75 . amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje. kao što je haloperidol.

na prvom mestu nucleus accumbens. • To su slededi delovi mozga: • deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. u bazi velikog mozga i • prefrontalni korteks. FPPS . • corpus striatum.Dopamin i dopaminergički sistem • Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomodu dopamina. 2011. 76 . • limbički sistem.Okt.

Okt. 77 . 2011.Glavni delovi dopaminergičkog sistema FPPS .

a ona se najviše • povezuje sa višim kognitivnim funkcijama levi bočni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom.Funkcije dopaminergičkog sistema • omogudavanje i stimulacija motornog ponašanja • Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu • uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) • Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema • leva hemisfera je dopaminska. a vodedi je za radnu memoriju FPPS . 78 . 2011.Okt.

ali treba imati u vidu da ona možda proističe iz ostalih funkcija dopamina. • Dopamin utiče na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva. a serotonin utiče na naše emocionalne odnose sa drugim ljudima. 79 . što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. tako da ostaje „na zemlji“ • “jak” dopaminergički sistem je važan faktor ekstraverzije. vezana za čula. Desna hemisfera je. ili u očima drugih ljudi može izgledati kao agresija FPPS . naprotiv.Okt. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina. “gasi” emocionalne reakcije i povišava impulsivnost • to može dovesti do agresije. 2011.Funkcije dopaminergičkog sistema • dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti • Naime. posebno za telesna čula. • On snažno usmerava ka cilju. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija.

mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… • osedanje nagrade kada je cilj dostignut. socijalni odnosi.Okt. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja). 2011. 80 .Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. motivaciju. • Osedanje za ljude. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. • James Olds je otkrio „centar zadovoljstva“ slučajno FPPS .

dostizanje cilja stvara prijatnost • Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. Osedanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. 81 . 2011.Okt. • dopaminergički sistem stvara prijatnost.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopamin aktivira motivacioni sistem. • Nastojimo da radimo ono što aktivira “sistem nagrade”. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj. vradamo se „po još“ FPPS .

Okt. ali nije neophodan da bi se naučilo. • Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) – (očekivanost nagrade) • povezanost reakcije dopaminergičkog sistema sa prošlim iskustvom čini ga važnim faktorom učenja. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). 82 . ali stvaranje navike se obavlja negde drugde.Sistem nagrade – potkrepljenja • Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. On potkrepljuje. 2011. FPPS . Takođe.

• Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. manijom. 2011. FPPS .Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. 83 . • Hipodopaminergički poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. Huntingtonovom bolešdu. Ovaj poremedaj dovodi i do oštedenja radne memorije. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. Prvi lekovi za lečenje shizofrenije su snižavali koncentraciju dopamina u mozgu. shizofrenijom. autizmom. pažnje i rešavanja problema.Okt.

konačno upoznaju zadovoljstvo tako što uzmu drogu. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na “skradeni” način. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da učini zadovoljnim i te osobe. koristedi spoljne agense kao što je droga. droga dalje ošteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergičkog sistema – to je mehanizam zavisnosti.Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema • poremedaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti • • • • zavisnosti. FPPS . 2011.Okt. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. 84 . u jednom trenutku. Nakon više uzimanja.

do nekoliko minuta.Neuromodulatori. i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. kao što su hormon tiroidne žlezde i steroidi – polni hormoni. • mogu duže vremena da cirkulišu u deliji. • određene skupine neurona u mozgu imaju receptore za neke hormone. 2011. FPPS . drugi glasnici i hormoni • neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. • Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. 85 .Okt. • „drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“.

prostorno ili vremenski. 2011. receptor se aktivira i: • počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili • počne da inhibira postsinaptički neuron. FPPS . • Dakle. Kada se ključ i brava poklope. a • čim se to desi. • Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. • sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i • uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. 86 .Prenos nervnih impulsa – rezime • Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: • sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu “sve ili ništa”. aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju. ali SE odvija po principu “ključa i brave”.Okt.

Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – ukratko • Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona. a sinapsa je spremna za slededi impuls. ili može primiti signal od više neurona. npr. U oba slučaja. prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom brežuljku i ako dostignu prag. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. Kada akcioni potencijal (pozitivne čestice) neurona B stigne do njegovih kvržica. preko više mesta (sinapsi). FPPS . U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje. Na+ za ekscitaciju. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. Sumacija u aksonskom brežuljku obezbeđuje „sve ili ništa“ princip. 2011. one izazovu lučenje neurotransmitera. tako da je prenos impulsa kratak i tačan. • Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez.za inhibiciju. 87 • • • • • • • . ili Cl. okida se akcioni potencijal u aksonu B.Okt. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu.

88 .Okt. 2011.Da li se NS zamara • Neuroni su praktično nezamorljivi • Međutim: • imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja • moraju imati stalni izvor kiseonika i energije • U čulima. nervnim centrima. • postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. adaptacija čula). posebno u sinapsama. ali to nije zbog zamora FPPS .

Sinaptička plastičnost
• Pod sinaptičkom plastičnošdu se podrazumeva sposobnost
• • •
sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povedanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation – LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draženja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenošenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptičke jačine.
FPPS - Okt. 2011. 89


Telencephalon – Cortex veliki mozak – Bazalne ganglije cerebrum – moždane Limbički sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus

Prednji mozak

Centralni nervni sistem - CNS
Periferni nervni sistem – PNS

Autonomni nervi i ganglije – Parasimpatički deo ANS
FPPS - Okt. 2011. 90

Mozak – encephalon

Srednji mozak – mesencephalon Metencephalon

Cerebellum – mali mozak
Pons - most

Zadnji mozak

Myelencephalon – medulla oblongata Kičmena moždina Somatski (skeletalni) nervi Simpatički deo

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS
• Čine ga mozak i kičmena moždina • Višestruko je zaštiden
• mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) • hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

• CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa •
čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92

Mozak – encephalon

encephalon • meka. • • sastavljena vedinom od masti.Okt. FPPS . • 2% od telesne težine troši: • Pošto nema rezerve ovih namirnica. želatinozna masa. Hrani se (i hladi) krvlju. a u tome verovatno ima ulogu i likvor. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). 94 .4 kg. • oko 20% krvi. ružičasta. teška oko 1. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta).Mozak . 2011. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza.

Delije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. 2011. S druge strane. FPPS . on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama.Okt.encephalon • hematoencefalna barijera između krvi i mozga se • • • • bazira na posebno tankim kapilarima.Mozak . 95 . ako nedostaje neki neurotransmiter. mrtve delije i druge nepoželjne objekte. razgrađujudi bakterije.

FPPS . kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlečnom putu.Broj neurona • Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8• • • 10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). npr. Neurona izvan mozga ima znatno manje. nekoliko milijardi.Okt. 2011. 96 . od toga oko milijarde u kičmenoj moždini.

Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . koji deluje na hipofizu.Mozak . 97 .encephalon • potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa.Okt. 2011. ali • • • prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu.

mali glodari 0..Okt.komparativno • Ne ističemo se u odnosu na životinje: • Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta vedi mozak • Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela.. 2011...19. pa šimpanza = 0.53. slon = 0.71 slededi je delpfin = 0.. • FPPS .26.. 98 . mali glodari imaju isti ili vedi mozak • Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je • otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: • • • • čovek = 0.06.Veličina mozga .

2011. 99 .Regresiona linija: EM = 2/3 T FPPS .Okt.

a druge u gliju • Migracija neurona je pojava putovanja neurona • od mesta rođenja do konačnog odredišta Neuroni migriraju po skeli koju formira glija FPPS . 100 . počinje da • • se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji. srednji i prednji mozak.Razvoj mozga • Iz ektoderma. 3-4 nedelje od začeda. 2011.Okt. drugog embrionalnog sloja • Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma.

neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani.Okt. 2011. da bi se pravilno razvila.Razvoj mozga • Nakon što migriraju. neuroni se povezuju sa drugim • • • neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. FPPS . emocionalna i druga iskustva. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga. 101 • • . motorna. jasno povezani. U njima jedinka mora da doživi čulna.

umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako).Okt. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza – stvaranje novih neurona. FPPS . povedanja broja puteva. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po rođenju.5kg pri rođenju. a kasnije opada. godine. mijelinizacije.. Otprilike. brzo raste prvih • • • • pet godina. do kraja života. na dva mesta u mozgu. 102 . 2011. najveda je u dobi 18-30 g. Povedanje mase mozga potiče od rasta neurona. svake sekunde umre 5 neurona. Nakon 20. Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%. povedanja broja glijalnih delija itd.Razvoj mozga • Masa mozga je oko 0. prvenstveno u hipokampusu (koji igra važnu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije).

• sive (i crne) strukture moždanog stabla.Glavni delovi mozga • Podela može biti anatomska.Okt. • bela masa – mijelinizirani aksoni. • sive strukture velikog mozga: talamus. 103 .. s obzirom na građu itd. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi: • siva masa – dendriti i tela neurona. funkcionalna. hipotalamus. razvojna i evoluciona. bazalne ganglije itd. • kora (cortex) velikog mozga. FPPS . 2011.

• moždani korteks.Glavni delovi mozga • Anatomski gledano. • diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). • telencephalon – moždane hemisfere. • bela masa. • bazalne ganglije. u mozgu se mogu uočiti slededi bitni delovi: • myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). 2011. 104 . • metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum).Okt. • mesencephalon – srednji mozak. FPPS .

bočno. FPPS .Glavni delovi mozga • Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: • • • • • • • dorzalni – prema gore. donji ili na dnu. 2011. koronalni presek – presek mozga poprečno. sagitalni presek – presek mozga uzdužno. vertikalno. bazalni – pogled odozdo. vertikalno.Okt. na bazu mozga. ventralni – prema dole. medijalni – smešten u sredini. 105 . lateralni – smešten na strani. gornji ili na vrhu.

2011. 106 .FPPS .Okt.

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107

FPPS - Okt. 2011.

108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus 9 – Hypothalamus 10 – Cingulate gyrus/pojasna vijuga – najvedi deo limbičkog sistema 11 – Corpus callosum (žuljevito telo) 13 – Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 – Mali mozak (cerebellum) 5 – Srednji mozak (mesencephalon) 6 – Pons (most) 7 – Produžena moždina (medulla oblongata)

FPPS - Okt. 2011.

109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111

koji kontroliše naše emocije.Okt. FPPS . neokorteks. • U početku je podela izazvala veliku pažnju. 112 . predložio podelu mozga prema glavnim • funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka. a ne prema lokaciji. • oko njega je stari mozak sisara. ali nije široko prihvadena u zajednici neuronaučnika. koji reguliše naše više intelektualne procese. svaki sa svojom posebnom inteligencijom. 2011. vlastitom subjektivnošdu. vrlo različite starosti. koji reguliše primitivno ponašanje. koji su međusobno povezani. • na obodu je novi mozak sisara. mozak gmizavaca. u nama postoje tri mozga.McLean – teorija o tri mozga • McLean je 1990. MacLean ga je nazvao limbički sistem. vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom: • na dnu lobanje je najstariji mozak.

• bela masa • diencephalon. hemisfere. 2011. • cortex – kora. 113 . siva masa.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom slededa podela: • zadnji mozak. • srednji mozak – mesencephalon. • cerebellum – mali mozak. FPPS . • thalamus. • zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. • hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbičkog sistema). • telencephalon. • limbički sistem.Okt. • prednji ili veliki mozak. • cyngulate gyrus itd. • amygdala. • pons – most. • medulla oblongata – produžena moždina. • hippocampus.

114 . 2011. • Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima.Okt. simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama. • Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga. • Prve dve su daleko najvede. FPPS . koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji i između kičmene moždine i pršljenova. • U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost.Moždane komore • Ima ih četiri.

izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. Ima je ukupno oko 120-150ml. smanjivanju težine mozga.Okt. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. 2011. 115 . Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. CST služi mehaničkoj zaštiti. FPPS .Cerebrospinalna tečnost – likvor • Bistra tekudina u kojoj su “potopljeni” kičmena • • • moždina i mozak.

Ispod nje je arachnoidea. Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. 116 .Moždane ovojnice . Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. tanka i fina ovojnica. od potresa. bogata krvnim sudovima.meninzi • Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. udara. FPPS . • Služe za zaštitu CNS-a.Okt. trenja sa • • • • kostima itd. Ispod nje je pia mater. 2011.

Zadnji mozak FPPS .Okt. 2011. 117 .

Okt. FPPS . 118 . gutanje.Medulla oblongata • zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. 2011. disanje. • Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. probavu. • U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu.

Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga.Okt. U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. 119 . Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. a ima i neke parasimpatičke funkcije. sluhu. 2011. između ostalog iz dve strane mozga. • • • FPPS .Pons – most • U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga.

120 . FPPS . poprečno prugaste funkcije koje ne moramo da kontrolišemo svesno. 2011. a sadrži vedinu neurona mozga (čak 80%). finu mišidnu koordinaciju. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom. ravnotežu i druge motorne. Zadužen je za • • • • posturalni tonus. položaj tela u prostoru.Cerebellum – mali mozak • Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona • • • (Purkinjeovih delija). On čini oko 10% mase mozga.Okt.

poprečnoprugasta muskulatura svih udova.Okt. • Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. ali gubimo koordinaciju. 2011. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela. trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. FPPS . pa nas njegova oštedenja ne sprečavaju da se pokredemo. 121 • • .Cerebellum – mali mozak • Posturalni tonus je antigravitacioni.

• cerebelum učestvuje u • nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. 2011. • učenju i proceduralnoj memoriji.Okt. • kao i u emocijama. • Primer sa naočarima sa prizmama FPPS . 122 .Cerebellum – mali mozak • Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišidnu koordinaciju.

2011.Srednji mozak – mesencephalon • Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. • U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. • Substantia nigra se. FPPS . 123 .Okt. takođe. zbog značaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima. ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga • I substantia nigra se često u celini navodi kao deo prednjeg mozga. • Dakle . • U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvođači dopamina u mozgu.

uriniranje i defekaciju. malog mozga. kompulsivan.Okt. prenosi čulne informacije između velikog mozga. Kroz moždano stablo se proteže retikularna formacija (sunđerasta) koja održava opštu pobudu mozga i “stare” aktivnosti (hodanje. FPPS .Moždano stablo • Čine ga pons (most). 124 • • . seksualnu aktivnost). kičmene moždine i autonomnog nervnog sistema. produžena moždina i srednji mozak • Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) • mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudedi ima slične funkcije. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. • Opsesivan. 2011. ritualistički i paranoidan. umor.

Okt. 2011. 125 .Prednji mozak • veliki mozak i • delovi mozga u unutrašnjosti • diencephalon (talamus i hipotalamus) i • limbički sistem (npr. hipokampus i amigdale). FPPS .

2011. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda moždana komora • FPPS . glavni delovi su thalamus i • • hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem. 126 .Međumozak – diencephalon • deo prednjeg mozga.Okt.

2011. FPPS . povezuje mozak gmizavca sa “starim mozgom sisara” i „novim mozgom sisara“ – neokorteksom. 127 • • • . Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). spavanju i svesnosti. On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. a nalazi se u centru • • mozga. Učestvuje i u prenosu motornih signala. u visini očiju i ima dve polutke. zajedno sa retikularnom formacijom.Okt. kao i razne zone neokorteksa međusobno. relejni sistem mozga. Osim toga. Učestvuje u kontroli budnosti.Thalamus • Deo je međumozga i limbičkog sistema.

ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. bežanja. težak oko četiri grama. • Nalazi se ispod talamusa. emocija i motiva. • kao deo limbičkog sistema. učestvuje u kontroli napada.Okt. • 4F FPPS .Hypothalamus • Deo je međumozga. 2011. veličine je zrna pasulja (ili badema). seksualne pobude. 128 . ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga.

Hypothalamus • U zajednici za hipofizom održava homeostazu. glad. cirkadijalne ritmove itd. FPPS . Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. To znači da kontroliše: • promet vode i krvi u telu. malo i sporo. 129 . krvni pritisak. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “blood-brain” barijeri. 2011.Okt.. Ova • • tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. a • homeostaza je bazirana na tački podešavanja (set-point). telesnu težinu. žeđ. telesnu temperaturu. puls. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu). Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela.

nego funkcionalna. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije.Okt. 130 . u limbički sistem se ubraju i sledede strukture. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. FPPS .Limbički sistem • Ime mu je dao MacLean. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka jedinica mozga. 2011. motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. Osim diencefalona. nazvavši ga stari mozak • • • sisara.

ma koliko ih često viđali.Okt. šta i kada nam se dogodilo. Preciznije. simetrično. 2011. • Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. • Osobe sa oštedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje. što nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem FPPS . 131 . • Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije – zapamdivanja gde. • registrovana je uloga hipokampusa u snalaženju u prostoru i u emocijama.Hippocampus • dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. u svakoj hemisferi po jedan. ali ne prepoznaju nove osobe.

2011. • Nalaze se na vrhu hipokampusa.Amygdala • grupa jedara. • Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima. u svakoj hemisferi. 132 . • važna uloga u prepoznavanju opasnosti.5 cm. dužine oko 2. pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatički autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni). koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). FPPS . u obliku badema. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost.Okt.

uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). 133 . • neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale.Okt. • na primer. Kad se snima mozak. 2011. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. FPPS .Amigdale • igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. • Primer. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba.

limbički sistem. tvrdoglavost. • empatija itd.Okt. FPPS . • ima ulogu u prenošenju pažnje sa objekta na objekt.Cingulate gyrus • pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga. 134 . 2011. • široki dijapazon autonomnih funkcija. nekooperativnost itd. danas znamo i za brojne druge njene efekte: • očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju. izgleda. ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje. tj. • Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo. • Dakle. bes iz koga ne možemo da izađemo. • donošenje odluka. koja • • prekriva corpus callosum. pa se misli da pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmišljanja uopšte. prvenstveno pulsa i krvnog pritiska. imamo opsesivno-kompulzivno ponašanje. utiču na naše razmišljanje i ponašanje. pa se čak naziva i cingularni korteks. emocije. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama.

strah. a u zadnje vreme i u lečenju depresije.Septum i nucleus accumbens • Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu trede komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). straha. • „accumbens“ označava “naginjanje ka. • Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti. zadovoljstva.. 2011. smeha. bes.. strahu.”. zavisnosti FPPS . pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. • Nucleus accumbens je deo corpus striatuma. a aktivira se snažno u doživljajima nagrade. 135 . ali danas se studentima sugeriše da zapamte kao naginjanje ka užitku. u ovom slučaju ka septumu. placebo efekta itd.Okt.

Limbički sistem FPPS .Okt. 2011. 136 .

cerebrum ili telencephalon FPPS .Okt. 2011.Veliki mozak. 137 .

cerebrum ili telencephalon • ima dve bitno različite strukture: • koru (cortex) i • belu masu. Sivu masu velikog mozga čini. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga.Okt. i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. prva i druga. osim kore. FPPS . Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. • Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva • • • sivom masom.Veliki mozak. 2011. 138 . U cerebrumu se nalaze lateralne moždane komore. aksoni i dendriti.

npr. pokazuju razlike u funkcionisanju. 2011. • Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus callosum. a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. tj. masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje. iz očiju i ušiju. • Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. • Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake.Hemisfere • Veliki mozak je uzdužnom brazdom. 139 . Postoje i ipsilateralni putevi. FPPS .Okt.

2011. Povezuju moždano stablo. 140 .Bazalne ganglije • skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar • • slepoočnih režnjeva. FPPS . sa obe strane talamusa. • GABA (striatum i globus pallidus – bleda kugla) – inhibicija. Sintetišu različite neurotrasmitere: • dopamin (substantia nigra) – nagrada.Okt. limbički sistem i korteks. • glutamat (podtalamičko jedro) – aktivacija. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra.

2011. pažnju.5 mm. a neuroni čine oko 19% mozga. mišljenje. jezik. Kontroliše najsloženije funkcije: pamdenje. percepciju. Njena masa čini oko 80% mase mozga. 141 • • . Čine je tela neurona (zato je siva). • • • prosečno 2.Okt. svaki mozak je spolja drugačiji od ostalih.5 mm. ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi.Cortex • Kora velikog mozga debela je 1–4. svest. ispeglana. FPPS .

Neocortex
• Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja:
• • • • frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepoočni i okcipitalni ili potiljačni.
FPPS - Okt. 2011. 142

Neocortex
• Režnjevi su međusobno podeljeni
• uzdužnom, • poprečnom i • bočnom brazdom,

• tako da ih je lako uočiti na mozgu. • Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela
• • •
do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog režnja. Jedino parijetalni i okcipitalni režanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144

Asocijativni korteks
• delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa
• • • • •
skeletnim mišidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. Namenjeni su asocijaciji čulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga međusobno Tu se vrši dodatna i kompleksna obrada informacija.

FPPS - Okt. 2011.

145

FPPS - Okt. 2011.

146

Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS .Okt. 2011. 147 .

oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. za razliku od ostalih režnjeva koji su „osetioci“. Naime. ispred motornog korteksa. Za mnemoničke svrhe. 148 . • FPPS . može se redi: frontalni režanj je u celini uzev „činilac“.Okt. Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. 2011. u prednjem režnju se (smišljaju i) pokredu akcije svih vrsta. dok se u ostalim režnjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija).Prednji (frontalni) režanj • Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure • Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod • nižih vrsta su oni dosta manji).

149 . Obični ispitanici to obavljaju bez problema.Frontalni režanj • Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog • • korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. Zaključak je da pomodu levog prednjeg režnja tumačimo akcije drugih ljudi. procenu težine loptice koja odskače i dužine zadržavanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. proceni rizika. nagađanju. učestvuju u socijalnom i moralnom suđenju. levi različito od desnih.Okt. ali ne i fizičke karakteristike okoline. • Ogledalski neuroni • • • • delovi prefrontalnog režnja. odlučivanju. 2011. prosuđivanju preferencija i sl. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško polazilo za rukom. FPPS .

u značajnoj meri bivaju oštedeni planiranje. Frontalna lobotomija FPPS . 2011. Oštedena je i kompleksna motorika. • • • • • 150 . Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi naš “kontrolni centar” i sedište Ja. njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni.Okt. suđenje. uvid u vlastitu i tuđu situaciju. Osim promena u ličnosti.Frontalni korteks – oštedenja • ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su • od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”.

konzervativne osobe počinju da se ponašanju vrlo slobodno i neinhibirano. FPPS . 2011. perserveriraju. Ponašanje postaje kruto i teško za promenu. Slab socijalni uvid. gube snagu u nogama. Apatični. rade nešto samo ako im se naredi. Promene u raspoloženju i ličnosti su vrlo često vrlo uočljive.Okt. Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje. pažnja im je slaba i kratka. nemaju nagle padove u memoriji. 151 . pa osobe izgledaju sebične i neosetljive. imaju teškode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog učenja. imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. Nesposobnost izvršavanja kompleksnih radnji je takođe karakteristična za oštedenja frontalnog korteksa.simptomi • • • • • • • • • • • • • • • malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. ne brinu se o sebi.Frontalni korteks . Iz svih tih razloga socijalne veštine frontalnih ljudi su drastično izmenjene. Na primer. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. ali je memorija trajno slaba.

152 .Okt.Slučaj “Phineas Gage” • 25. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge • 1848. masovno krvarenje u mozgu. apsces. FPPS . bilo je puno slomljenih koštica. došlo je do pogrešne detonacije i metalna • • • poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštedenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštedenja bila veda nego što se mislilo. g. 2011. pomeranja poluge tokom vađenja itd.

Phineas Gage FPPS .Okt. 153 . 2011.

Okt. 2011.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS . 154 .

.Okt. bez poštovanja prema drugima. 2011. pouzdan. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. neozbiljan.Slučaj Phineasa Gagea • Pre povrede: pošten. obziran.. Nakon oporavka: naprasan. 155 . kapriciozan.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS . vulgaran. • • • • • efikasan. odlučan. tvrdoglav. staložen.

ali ne može da formuliše FPPS . 2011. i kod dešnjaka i kod levaka • Može se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera • Ako se ova zona ošteti.Brocina zona • Centar za proizvodnju govora • Locirana je najčešde u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hode da kaže.Okt. 156 .

Okt.Temeni (parijetalni) režanj • Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks • Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru • Sadrži dosta asocijativnog korteksa • Homunkulus – senzorni i motorni • U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela • Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. vrlo sličan senzornom FPPS . 2011. 157 .

Senzorni homunkulus FPPS . 158 .Okt. 2011.

Okt.Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS . 159 . 2011.

Okt. 2011.Sleopoočni (temporalni) režanj • sadrži primarni auditivni korteks • Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se • • • čuje. 160 . čak i vlastito FPPS . nemogudnošdu da se prepozna ljudsko lice. pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica • obično je veda u desnoj hemisferi • Oštedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom.

u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi • Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju • Kada je ova zona oštedena.Wernickeova zona • Zona koja je odgovorna za razumevanje govora • Kao i Brocina. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog besmislenog govora FPPS .Okt. 2011. dolazi do Wernickeove afazije. 161 .

Potiljačni (occipitalni) režanj • U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 • Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2. V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS .Okt. V3. 162 . 2011.

Međutim. 2011.Okt. niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera. FPPS . ali ne mora biti u svim procesima. 163 .Lateralizacija hemisfera • Telo anatomski nije simetrično (npr. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. jedna hemisfera je često dominantna u jednom procesu. očiju i ušiju. srce i jetra). • • • prvenstveno u korišdenju ekstremiteta. • Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost.

ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. FPPS . nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. 164 .Okt.Lateralizacija hemisfera • Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. a neke desnu šapu. • funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. 2011.

• Što se tiče jezika. FPPS . što znači da im je dominantna leva hemisfera.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. Zatim je utvrđeno da i osobe koje govore. • Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi. imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona).Okt. a produkcija govora je isključivo u levoj. ne ošteduje govor. 165 . prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobe • • sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). ali besmisleno. Oštedenje iste zone u desnoj hemisferi. • 85%-90% ljudi je desnoruko. kod velike vedine ljudi. 2011.

2011. • Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo više trpi zbog gubitka leve. Ona postaje nema i autistična. pokreta itd. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere značajno slabije od kognitivnih sposobnosti šimpanze.Okt. 166 . • to se uočava samo kad desna hemisfera ostane bez jezičke podrške. tj. kao retardirana. nobelovac Sperry je 1964. nego obrnuto. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. prostornih odnosa. FPPS . tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. mentalne rotacije.Lateralizacija hemisfera • levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika • desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: • • razumevanja odnosa delova i celine.

Ljudi sa podeljenim mozgom • kažu da vide ono što gleda desno oko. a pokazuju ono što vidi levo oko • verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi. • u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona.Okt. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. 167 . FPPS . 2011. ljut na ženu. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu. digao je levu ruku da udari ženu. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj • jedan pacijent.

Okt. 2011.Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment • “Ball” odlazi u desnu hemisferu • Osoba ne zna da kaže šta je videla • Međutim. FPPS . levom rukom de pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. 168 .

a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom. 2011. nacrtade testeru Dakle.Okt. menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama FPPS . ali u stvarnom životu de pomerati oči.Ljudi sa podeljenim mozgom • Na levoj strani ekrana se pokaže testera. nede znati da imenuje rečima šta drži u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema. crta jedno. a na desnoj • • • • • čekid Osoba kaže da je videla čekid Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom. 169 .

orijentisan na sadašnjost.Okt. • „levi stil“ je verbalno-analitički. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil. dok je desni vizuelno-holističan. kad deluju razdvojeno. kontrolisana i emocionalno uzdržana. • „leva ličnost“ je aktivna. dok je desna više na zemlji i emocionalna. posebno trodimenzionalnim. • popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil.Lateralizacija hemisfera • hemisfere. 2011. bolji u vizuelnim manipulacijama. FPPS . bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja. 170 . konkretan. apstraktan i orijentisan na bududnost. a na drugom vizuelno-holistički.

• vedina ljudi stalno nastoji da protumači svet oko sebe i da nađe kauzalna objašnjenja i razloge. npr. a “desni mozak je stvaralački. naučnički”. FPPS .” • Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. • leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumačenje procesa koji se dešavaju u nama i izvan nas. • ona kreira priču na osnovu informacija kojima raspolaže. jedan za drugim.Lateralizacija hemisfera • leva hemisfera obrađuje podatke analitički.: “levi mozak je analitičan. a desna hemisfera to radi paralelno. serijski. pesnički. 2011. simultano.Okt. pa čak i kad sa njima ne raspolaže. holistički. • Ova priča koja stalno teče je važna i za svest i samosvest. deo po deo. 171 . matematički. • U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji.

što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. 2011.Okt. a desna je služila za bacanje. a mač i koplje u desnoj itd. FPPS .Lateralizacija hemisfera • Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka • međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? • verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi. pa su ih majke uvek nosile levom rukom. • Štit je nošen u levoj ruci da bi štitio srce. 172 . • bebe se lakše smire kad čuju majčino srce.

• noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina. vezano za položaj u prostoru. u materici. • To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere. • Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergičke prevlasti. dakle asimetrično. 173 . • Vedina u zadnjem tromesečju. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u mozgu. što znači da dopaminergički sistem u materici ostaje prigušen u desnoj.Lateralizacija hemisfera • Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. leže glavom nadole. 2011. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. FPPS . leđima napred. a slobodno se razvija u levoj hemisferi.Okt.

• Slučaj dr. • Prilagođavanja sredini. • Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti). iskustvima (plastičnost mozga) • Preuzimanja funkcija (nakon povrede.Specijalizacija – univerzalnost • Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi: • Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). moždanog udara) itd. uslovima. Jill Bolte Taylor FPPS .Okt... 2011. 174 . • Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga).

175 . 2011.Okt.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Snimanje mozga može biti strukturalnoanatomsko • Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” • funkcionalno. • ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .

2011.Okt. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje. 176 .

2011.Kako se utvrđuje aktivnost mozga • Elektroencefalografija – EEG • Snimanje mozga (odslikavanje.Okt. imaging) • Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko • Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno • Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS . 177 .

178 . budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno • • • • FPPS .Elektroencefalografija – EEG • Elektrode se rasporede po skalpu. 2011. na standardnim mestima. • tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna.Okt.

bebe mala deca. zaposlen ili anksiozno razmišlja. 179 . aktivan. padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja. pospanost. obe strane.Okt. pozadi kod dece. najbolje frontalno. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. talasi niske amplitude budan/tokom rada.EEG talasi Tip talasa Delta Frekvencija (Hz) Do 3 Hz Lokacija i karakteristike frontalno kod odraslih. centralni delovi u mirovanju Beta 12-30 Hz obe strane. simetrična distribucija. 2011. veća amplituda na dominantnoj strani. talasi visoke amplitude visoka amplituda Normalne okolnosti pojavljivanja odrasli tokom dubokog sna.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• PET radi na tomografskom principu. • ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
• Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši vedu količinu glukoze, tu de slika biti “svetlija”.

• Tehnika se bazira na stepenu metaboličke aktivnosti –
funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET)
• Dobra je jer može da snimi prilično brze promene i • • •
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182

Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI
• To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva
• • •
hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju “anatomsku” verziju, običnu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takođe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183


Lobanjski (kranijalni) živci
• Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) • Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnoteža, dodir...) • Njima su inervirani mišidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) • Ali i vrat i rameni mišidi... • Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184

42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. iz primarnog motornog korteksa) ka mišidima.Kičmena moždina – medulla spinalis • Cilindrična tvorevina. 185 . • • FPPS . U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni. kroz talamus do senzornog korteksa.Okt. 2011. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr.

• Nevoljni su. 2011. ali noga se ved trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih. FPPS .Okt. • Drugim rečima. • Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. bezuslovnih refleksa. • prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešda “centrale”.Kičmena moždina – medulla spinalis • Ona je sedište spinalnih. 186 . u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. svega 40 ms). nisu “centralno modulisani”. tj.

Kičmeni (spinalni) živci • Ima ih 31 par.Okt. eferentni – od moždine ka telu. levi i desni. FPPS . 187 . • Trbušni (ventralni) je motorni. 2011. Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: • Leđni (dorzalni) je senzorni. aferentni – od tela ka moždini.

Periferni nervni sistem • Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” • Njegovi glavni delovi su: • somatski nervni sistem • kranijalni nervi • spinalni nervi • autonomni nervni sistem FPPS . 188 .Okt. 2011.

tj.Periferni nervni sistem • Somatski nervni sistem – SNS • Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. a sa ciljem kontrole metabolizma • • • • krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. tj. . . neskeletnim mišidima (glatkim) i žlezdama. FPPS .Okt. skeletnim mišidima (poprečno prugastim) i žlezdama • Autonomni nervni sistem – ANS • Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. 2011. 189 .

Autonomni nervni sistem • predstavlja zaseban mozak.Okt. gde su povezani sa spinalnim nervima • dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. Svaka ganglija pobuđuje više organa. sa leve i desne strane kičme. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima. 190 . prilično autonoman. u nekom iznosu. FPPS . 2011. jer • • upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca.

• Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ.Okt. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema.ANS • Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje. 191 . FPPS . • Npr. 2011. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo.

192 • • . aktivira se simpatički deo.Autonomni nervni sistem • U normalnoj situaciji.Okt. bilo kakvog naglog poremedaja. parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . 2011. oba sistema deluju tako da se • • nadopunjuju U situaciji stresa.

usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje stimuliše lušenje žuči skuplja mehur 193 . 2011.Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Simpatički sistem Parasimpatički sistem Oko širi zenice sužava zenice Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke stimuliše lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra Mokraćni mehur ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena sprečava skupljanje mehura FPPS .Okt.

Endokrini sistem – hormoni .

Hormoni i endokrine žlezde • Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. kao što su suzne. 195 . pljuvačne ili znojne. • flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost – flegmatici. odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. luče u krv. 2011. ambiciju i bes – kolerici. • Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. • krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja – sangvinici. • žute žuči (jetra) izaziva sumnjičavost. prevelika količina: • crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju – melanholici.Okt. • Postoje i egzokrine žlezde. Po toj podeli. FPPS .

FPPS .Okt. 196 .Hormoni • Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu • Hemijsku komunikaciju obavlju još i: • Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija • Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste • Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cvede i insekti). . 2011. .

i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. • Nervi prenose brzo. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije.Okt. čuvaju je i luče kad je potrebno. • Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. a hormonskih dugo. ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. hormoni sporo. svaki se uključuje u program ako prima te talase. 197 .Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije • Neuroni komuniciraju ciljano. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. Dejstvo nervnih signala traje • • kratko. 2011. nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore. • program se u obliku talasa emituje na sve strane. prijemnici su raštrkani po telu. • Zna se ko je uputio poziv. FPPS . prijem programa nije vremenski precizan.

2011. 198 .Okt. oni ga uvlače u deliju. u krv.Hormoni • Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: • nervnog sistema ili • promenom hemijskih uslova u telu. FPPS . Prijemna delija poseduje receptore za tačno određen hormon. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon. • • • svaka svoj. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. • Specijalizovane delije u žlezdama luče hormone.

199 . 2011.Okt.FPPS .

200 . • utiče na veliki broj metaboličkih i bihejvioralnih funkcija.Okt. za koji je vezana sistemom krvnih sudova i nerava. FPPS . Hipofiza neposredno kontroliše: • • • • štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. 2011. • Luči vedi broj hormona • Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa. kontroliše je hipotalamus. a prima hemijske informacije • od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema.Hipofiza – pituitarna žlezda • žlezda gospodar • Ipak.

masti i ugljikohidrata stimuliše lučenje hormona štitne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije Hormon stimulacije tireoidee štitna žlezda (Thyrotropin. indirektno.Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra. .Okt. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201 Oksitocin (“ljubavni hormon”) uterus. 2011. mlečne žlezde FPPS . preko kontrole metabolizma belančevina. masno tkivo Glavni fiziološki efekti stimuliše rast.

Hipofiza i stres • stresna situacija. 2011. 202 . između ostalog i hipotalamus. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. • Postoje mnogi prijemnici za ACTH. • Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. preko čula. • Hipotalamus onda stimuliše hipofizu.Okt. FPPS . primarni stresni hormon u našem telu. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. aktivira mozak. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH).

• Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. mišidnu slabost.Okt. anksioznost. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. 203 . • Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. nadražljivost. glavni hormon je tiroksin. Ako ga ima previše – hipertireoidizam.Štitna žlezda – tireoidea • kontroliše nivo metabolizma u svim delijama u telu. usporenost. FPPS . 2011. • Hipotiroidizam izaziva gojaznost. gubitak težine. proizvodnju belančevina itd. umor. a • • preko toga rast i razvoj.

FPPS . • Dele se na: • moždinu (medulla) i • koru (cortex). 204 .Okt.Nadbubrežne (adrenalne) žlezde • One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona. • Ove žlezde jako utiču na raspoloženje. energiju i reakciju na stres. • Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). • Moždina i kora luče različite grupe hormona. 2011.

krvni pritisak. • luči se stalno. • Kortizol. je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. jedan od hormona stresa. 2011. 205 .Okt. reakciju na upale i alergije. kada se sprema veštački. najmanje nodu. najviše rano ujutru. glukokortikoid. FPPS . • Najmodniji po dejstvu je kortizol.Kora nadbubrežne žlezde • Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. • Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. i očigledno ima važnu funkciju u održavanju budnosti.

Okt. • Kortizol izaziva niz promena u telu. a kora ih luči i kod muškaraca i kod žena. 2011. 206 . važnih za pripremu tela za odgovor na stres.Kora nadbubrežne žlezde • Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. FPPS . kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora • androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi koji kontrolišu polno specifične funkcije. • Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH).

207 .Okt. a u sklopu reakcije na stres. ali razlike u dejstvu postoje. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. • Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. 2011. adrenalin. FPPS .Moždina nadbubrežne žlezde • medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. Po sastavu. • luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin. ova dva hormona su vrlo slični.

budnost. više nego hormonska. • Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna.Moždina nadbubrežne žlezde • Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišida – npr. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. ali nema psihoaktivni efekat. pobudu. nagon. • Međutim. kao neurotransmitera. emocije. FPPS .Okt. povedavajudi krvni pritisak i puls. 2011. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. motivaciju. 208 • .

) Estrogene (estradiol.... 209 .Okt. glad.) i progestine (progesteron...Ostale žlezde • Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše • koncentraciju šedera u krvi. FPPS ... posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike. a s time i poletnost..) Utiču na razvoj i ponašanje... 2011. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone • • • • Androgene (testosteron.

NS. 2011. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. . FPPS . a neke od poznatih veza su: • stimulacija ili oštedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. a pozitivne ga jačaju. • Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije slabe imunitet. 210 . . • imune delije imaju receptore za neurotransmitere. • imune delije proizvode neurotransmitere i hormone.Okt. • ubacivanje antigena u krv odmah povedava električnu aktivnost nekih delova mozga. endokrini i imunološki sistem su povezani. ES i IS • Nervni.

Evolucione i genetske osnove .

Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može preživeti.Pet Darvinovih principa evolucije 1.Varijacija.Nadmetanje.Nasleđivanje.Okt. zato postoji nadmetanje oko parenja. Nema mesta za sve. 212 . 2011. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. hrane i mesta za život. FPPS .

Adaptacija. 213 . Prirodno odabiranje.Pet Darvinovih principa evolucije 4.Okt. svaka naredna generacija de težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih 5. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. težide da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. 2011. Kao rezultat prirodnog odabiranja.

nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. učestanosti • • • kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. Uticaji koji su opstali. 214 .Evolucija • Evolucija je promena. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. ali na osnovu uspešnosti njihovih aktivnih nosilaca – organizama. tj. tokom vremena.Okt. evolucija se obavlja na genima. FPPS . 2011.

215 . • osedamo. • Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo.Okt. 2011.Evolucija i ponašanje • 99% genoma je identično kod svih ljudi. odnosno da se: • ponašamo. FPPS . • pa i da mislimo na određeni način. a geni čine “našu ljudsku prirodu”.

• Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. 216 . • kombinacijama različitih gena istih roditelja itd.Izvori varijacija u genotipu • Varijacije u naslednom materijalu delije mogu poticati od: • mutacija (slučajni događaji. • prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama.Okt. a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. virusi). FPPS . hemijski agensi. zračenje. 2011.

217 . Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini).Okt. One de verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena de postati uobičajene za tu vrstu.Prirodna selekcija • Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu • • • preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. 2011. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobičajene i verovatno de se ugasiti. FPPS .

Prirodna selekcija i adaptacija • bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka. 2011. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”. FPPS . Na taj način se povedava prisustvo tih gena u populaciji. 218 . • Jedinke koje poseduju te gene žive duže i imaju više potomaka. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste. prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češdi. • Nasleđe je “istorijsko”.Okt. • genetski. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije.

• Ipak. • Kad se radi o mužjacima.Okt. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. 219 . rođenje magarca je reproduktivni uspeh. dok rođenje mazge nije jer je mazga sterilna FPPS . Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke.Šta je podobnost • Podobnost (fitness) se genetički definiše • jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. 2011. odnosno broj ženki sa kojima se pari.

Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. Pomažu svoje srodnike čak i ako im direktno škodi. • inkluzivna podobnost . Time ugrožavaju svoj život.jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspešnost najbližih srodnika. 220 . FPPS . ali pružaju šansu vedem broju srodnika i njihovih gena da prežive. žene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski. čak i ako jedinka roditelj živi krade. nego i drugi srodnici. Mi pomažemo najbližima. • Selekcija srodnika . 2011. a ne samo dece.Šta je podobnost • Identične gene nemaju samo deca.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. Evolucija „zna“ da de replikacija gena biti u tom slučaju veda.Okt. pa • i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih sličnih jedinki.

221 .Nasledne bolesti • Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu • iščezli? dva standardna primera su • Cistična fibroza – CF. Eritrociti imaju srpast oblik. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. Bolest se nasleđuje preko recesivnog gena • Uzročnik malarije ne može brzo da se razmnožava ako su eritrociti srpasti. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? • Deca sa CF su imala vedu šansu da prežive epidemiju dijareje nego normalna deca • CF se pokazala korisnom za preživljavanje u nekim kritičnim okolnostima.Okt. znoj. nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. • Srpasta anemija. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. 2011. Pošto malarija ubija brže od srpaste anemije. Sluz. osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju duže žive FPPS .

Okt. „zašto“ uopšte agresija postoji u • ljudskom rodu. hostilnošdu kao osobinom ličnosti itd. 2011. isto kao i nivoom serotonina. • Međutim. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . statusom u grupi koji jedinka ima. 222 . frustracijom. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi.Istraživanje evolucije ponašanja • Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori • Npr.

u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja. bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle.Istraživanje evolucije ponašanja • Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veda prava kod parenja. 2011. odnosno širenje vlastitih gena FPPS . pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni.Okt. što znači da imaju vedu uspešnost parenja. 223 • • . ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspešnosti.

Pojam „podobnosti“. zašto iskazujemo emocije itd. zašto su ljudi agresivni.Istraživanje evolucije ponašanja • Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati • Ono što je lako. • od najvede važnosti je da budemo veoma pažljivi kad o njima razmišljamo. to je postavljanje hipoteza. FPPS . jer se • Evolucione promene su vrlo spore • Postoje i značajna etička ograničenja • Primer indijskog sistema kasti ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ • Šira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. obično izaziva konfuziju kod ljudi. 224 . recimo.Okt. 2011. • proces prirodnog odabiranja je složen i na izvestan način protivrečan.

ali dugo živimo (loše) – u celini dobro • Uspravno hodamo (dobro). 2011. 225 .Istraživanje evolucije ponašanja • Zašto loši geni opstaju? • Primer naslednih bolesti • Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi • Primer teškog i bolnog porođaja • Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim • situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini.Okt. a ne neke posebne osobine • Pametni smo (dobro). ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS .

empatija. porodica. sagledati podatke sa svih strana FPPS .Okt. 2011. • Npr. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke.Istraživanje evolucije ponašanja • Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji. moda. šta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih – biti oprezan. 226 . da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko • kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su orgazam.

• Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma).Genetika • U jedru svih delija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. što znači da genetska azbuka ima 4 slova.Okt. 2011. Svaki nukleotid čini: • jedna od četiri baze: adenin. • U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli • DNK. • Baze su vezane za molekule S (šedera). timin. • genetska azbuka počiva na bazama. 227 . • Nukleotidi su slova genetske azbuke. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. guanin i citozin (ATGC). FPPS . • plus jedan molekul šedera (S) i jedan molekul fosfata (P).

a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. Ljestve su spiralno uvijene u desno. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. 2011.Nosilac nasleđivanja – DNK • Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P.Okt. • Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i • • G-C (ili T-A i C-G). a prečage čine parovi baza. 228 . FPPS .

Okt. 2011. 229 .Dvostruka spirala i nukleotid FPPS .

2 do 2. iznosi oko 1. 2011. ali najvedi hromozom. Nukleotidi • • su dugački 0. ima 220 miliona parova baza. prvi. Zato ukupna dužina DNK čoveka. iz svih hromozoma.3 nm.6 nm (10-9). 230 .8 m.DNK • “Ljestve” su široke 2. Hemijski sastav DNK svih živih bida je jednak FPPS .Okt.

FPPS . predstavlja ga jedan • • • • segment ukupne DNK. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. 231 . Mnogi geni različitih živih bida su isti. sastavljen od niza nukleotida.Okt. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu.Geni i DNK • Gen je napravljen od DNK. U čoveka. 2011. održavanju DNK i vedinom nepoznatu. namenjenu replikaciji pri deobi delija. Samo mali deo ukupne DNK čine geni.

koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine.Geni i DNK • Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. • ipak. nasleđivanjem. osnovna funkcija gena je sinteza belančevina. osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja. • Ali ne svi. FPPS . 232 . • Ne postoji druga mogudnost da bilo koji živi organizam nastane. 2011. Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK.Okt.

• • • • • nukleotidi kao slova.Geni i DNK • Ima 20 aminokiselina. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 reči. start i stop reči-kodoni. • Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. pa je odgovor tri slova.Okt. FPPS . dovoljno da se kodira svaka aminokiselina. plus tzv. DNK jezik mora biti baziran na rečima od 3 slova. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. Kodon čini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. 233 . koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. bilo je sve jasno. Dakle. a kodoni kao reči tog jezika. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. 2011.

dakle i gene. • “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. 234 . • Međutim.Geni i DNK • Sve naše delije imaju sve hromozome. FPPS .Okt. 2011.

• Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. • Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi.000 gena. 2011.000 koliko se očekivalo. 235 . FPPS . odnosno sekvence nukleotida. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida. znatno manje od 100. • To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi. • Određene su “reči” njegove azbuke. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi.Human genome project • Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu.Okt. • Najvede iznenađenje ovog projekta je to što čovekov genom sadrži svega 20-25.

a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. FPPS . 236 . • Genotip stičemo rođenjem.Okt. • Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. može se redi sledede. a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. 2011. • Genotip se vidi samo iz DNK. • Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. • Fenotip je skup osobina jedne individue.Genotip i fenotip • Genotip je specifični sklop gena jedne individue. recimo zbog interakcije gena. • Isti fenotip može proistedi iz različitih genotipa.

Geni i ponašanje • Geni sadrže recept za spravljanje proteina u deliji (iz • • • aminokiselina). U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. Na primer. 237 .Okt. Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. Međutim. Gen može imati više varijanti. recimo pigmenta za boju kose). formi ili alela. put od proteina do ponašanja je vrlo dug. ali ne i od razlika u transmiterima. FPPS . • neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen. genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. 2011.

te da taj gen i njegov protein utiču samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. • da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su • impulsivne postoji alela A. lakoda da se plane. FPPS . postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. nego zajedno sa drugim sistemima. Zatim. daleko je od gena do ponašanja. nego samo da postoji korelacija.Geni i ponašanje • Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. Sve u svemu. koji je to gen. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno. 238 • • .Okt. recimo serotoninergičkim. 2011. preuzimanje previše rizika itd. a kod osoba koje nisu. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. onda ved možemo poverovati u taj članak. • Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin.

Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke. Inače de se ispoljiti osobina dominantnog gena. osobina de se ispoljiti. Ako su obe kopije gena recesivne. Ako su obe kopije gena dominantne. čekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji. 239 . osobina de se ispoljiti. FPPS .Okt. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna.Dominantni i recesivni efekt • U hromozomima postoje dve kopije svakog gena • • • • – od svakog roditelja. 2011.

2011. FPPS .Okt. 240 .Dominantni i recesivni efekt • Npr.. a za plave recesivan. • Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. gen za crne oči je dominantan. • Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja.

Teško ošteduje mnoge motorne funkcije. Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. potrebna su oba roditelja). • Huntingtonova bolest je jedna da najčešdih naslednih bolesti mozga. teško ošteduje mozak i ubija osobu do 30. FPPS .Okt.Dominantni i recesivni efekt • Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. 241 . Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. govor i memoriju. godine. 2011.

242 . odnos dominantnirecesivni gen je u 23. paru. bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y • Primer je slepilo za boje FPPS . nazvana X hromozomi • Normalan muškarac u 23.Polno specifični geni • Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23.Okt. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y • Dakle. kod muškaraca. makar i recesivni. 2011. paru narušen • Mnogi geni iz X hromozoma.

odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. Kako je to sprovedeno? FPPS . Da bi organizmi bili adaptabilni. na osnovu fenotipa. 243 • . učešde sredine u ponašanju nije sporno Međutim. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. Dakle. oni moraju biti tako građeni. konstruiše • • • genom. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. suština živog sveta je adaptabilnost. 2011.Okt.Nasleđe-sredina. priroda-odgoj • Evolucijom se.

244 . koji je obično protein.Gen nije sam – interakcije i korelacije • Ekspresija gena. 2011. • Ekspresija se obavlja u dva koraka: • transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i • translacija RNK u protein. FPPS . Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. • Tokom translacije (prevođenja) se troslovne genetske reči prevode u aminokiseline.Okt. a ponekad i RNK.

FPPS . 2011.Gen nije sam – interakcije i korelacije • transkripcija i translacija zavise od drugih proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena.Okt. • U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. • neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju mišidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. 245 .

a koje nisu proistekle iz promene DNK. ali tačno iznad njega (epi=iznad) i utiče na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. koji geni de se iskazati u fenotipu. Ključni adut epigenetike je epigenom. tj. osim putem pet Darvinovih principa evolucije. Epigenom se nalazi izvan genoma. 2011. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan.Epigenetika • Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma • • • • • molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein. FPPS . koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju. a koji ne. nije mogude da sredina vrši uticaj na gene. Švedski primer epigenetika izučava promene genske aktivnosti.Okt. 246 .

• U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana. a druge ostavlja aktivnim. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. 247 . FPPS . • Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). fizička aktivnost. • Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene da priguše. verovatno. • Na osnovu epigenoma se. izloženost toksinima i stres. a druge da aktiviraju tokom života. u zavisnosti od životnog iskustva. 2011. Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. ali za epigenom ne. koji • čine drugi genetski sloj. • za DNK važi centralna dogma.Okt.Epigenetika • Kako funkcioniše epigenom? • DNK je čvrsto namotana na histone. matične delije diferenciraju u ciljne delije. tako što neke gene prigušuje.

ali su neke u stanju da prežive.Okt. 2011. FPPS . One su osnova epigenetskog nasleđivanja. mnogo pre nego što su začeta. Tako nestaje vedina oznaka. • Pušenje. previše jela ili stres.Epigenetika • epigenom se reprogramira. resetuje. Zahvaljujudi njima. 248 . koje modifikuje naš epigenom. možemo preneti na naše dete. mogu da osude našu decu na skradeni život. posebno ako nam se dogode rano u životu. neko životno iskustvo. odnosno • • • briše nakon oplodnje jajne delije.

Epigenetika • Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. • Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. nasleđivanja psihičkih karakteristika. koji imaju isti genom. 249 .Okt. ali i onoga što nazivamo ljudskom prirodom FPPS . 2011. zbog koga mogu da imaju različite osobine.

Okt. a ne i kod drugih.Interakcija gena i sredine • nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi • • • • od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. a kod tredih je šarolik FPPS . a u drugima ne. Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima. Tokom razvoja. a drugi su otporni. 250 • • . u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. Npr. kod drugih nije. efekat sredine je na nekim uzrastima značajan kod nekih genotipova. Neki genotipovi su osetljivi na različite sredinske uticaje. 2011.

istraživanja su pokazala da stres predstavlja • • • sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u delijama. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju. pošto su G i E u interakciji. genetska formula: fenotip = genotip + sredina.Okt. oni moraju biti nezavisni. 2011. 251 . što pretpostavlja aditivnost. Da bi neki činioci bili aditivni. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena slededa formula: fenotip=genotip×sredina FPPS .Interakcija gena i sredine • Npr.

ona se nasleđuje poligenski. Međutim. drugi ima svega 50% šanse da oboli. recimo. za koga se kaže da • predstavlja faktor rizika. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. FPPS . • nasledne bolesti izaziva neki određen gen. Međutim.Interakcija gena • za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. odnosno kvantitativno. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima. 2011. • Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa • poligenskim nasleđivanjem. koje se često naziva kvantitativnim nasleđivanjem. 252 .Okt. ako jedan MZ blizanac oboli. • Slično važi za shizofreniju. ima poznatu genetsku osnovu. • Dijabetes.

2011. ali su oni prigušeni. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine. kokoš ima gene za zube. • Na primer. Vedina naših osobina je poligenska.Okt. 253 • • • . Jedan gen može da prigušuje druge. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. FPPS . • Iznenađujude mali broj gena kod čoveka se može objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje našeg fenotipa.Interakcija gena • genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu.

Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. 254 . Izbor bračnog partnera. U celini. ljudi teže da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom.Korelacija gena i sredine • To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili • • • modifikacija sredine u tom smislu. našim genotipom. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi.Okt. drugova. jednim delom. sve to je uslovljeno.. FPPS . 2011. posla itd.

• Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: • fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine. a ne samo da im prenose gene. 255 . mogu da stvaraju sredinu za decu. prema sebi. nego genotipa. • jedinka bira sredinu koja joj odgovara. takođe. • roditelji. • Organizmi biraju sredinu koja im odgovara. ili je prilagođava sebi. a ljudi mogu i da je menjaju.Okt. 2011.Korelacija gena i sredine • Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. • Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke. FPPS .

ali je interaktivnost genetski programirana. ali u kompleksnoj interakciji. Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata – some.Okt. Npr. genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum. sredine i ponašanja. a dobra sredina podiže minimum (a ne povedava maksimum). • • • nego dejstvuje „priroda i odgoj“. FPPS . 256 .Priroda ili odgoj • dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). 2011.

257 . bihejvioralna neuronauka. bihejvioralna genetika. 2011. molekularna genetika. komparativna biologija i sl.Okt. • Metode koje se koriste su: • Selektivno ukrštanje • Blizanačke studije • Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS .Istraživanje naslednosti • Time se bave teorija evolucije.

odnosno nisko • • prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini.Selektivno ukrštanje • Sprovodi se kod biljaka i životinja • Ukrštaju se roditelji sa visoko.Okt. 2011. za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domadim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS . 258 .

npr.60 • Brada/sestre = 0.Okt. pol • Npr. 2011.Studije blizanaca i usvajanja • Kod ljudi se naslednost ispituje porededi: • Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice • Blizance odgajane zajedno i odvojeno • Decu odgajanu zajedno i odvojeno • kontrolišudi pri tome i druge varijable. 259 .86 • DZ blizanci (istog pola) = 0.47 FPPS . korelacije IQ između parova dece su: • MZ blizanci = 0.

260 .Okt. 2011.FPPS .

2011. 261 .FPPS .Okt.

36 0.Heritabilnost • Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.45 262 FPPS .60 0. 2011.25 0.28 • neuroticizam emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) Osobina visina težina inteligencija (IQ) školske ocene Heritabilnost 0.25 0.Okt.40 0.40 • ekstraverzija savesnost saradljivost 0. .80 0.28 0.31 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr.70 0.

može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja • Npr. 2011. hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemoguditi “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika • Npr. 263 .Genetska manipulacija • Zahvaljujudi novim tehnologijama.Okt. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter • Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS .

2011.-KRAJ – FPPS .Okt. 264 .