P. 1
62715715-razvoj-presonalnihRacunara

62715715-razvoj-presonalnihRacunara

|Views: 9|Likes:

More info:

Published by: EminyParfemi NakitZoe Lejla on Jan 10, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/09/2013

pdf

text

original

Sections

  • Sadržaj
  • 1. UVOD
  • 2. RAZVOJ TEHNOLOGIJE OBRADE PODATAKA
  • 2.1. VREME “DINOSAURUSA”
  • 2.2. TRANZISTORSKI ŠOK
  • 2.3. ERA MIKRORAČUNARA
  • 2.4. IBM KOMPATIBILNI
  • 3. RAZVOJ SOFTVERA
  • 3.1. OPERATIVNI SISTEMI
  • 3.1.1. KLASE OPERATIVNIH SISTEMA
  • 3.1.2. JEDNOKORISNIČKI OPERATIVNI SISTEM
  • 3.1.3. RAZVOJ I OBELEŽJA WINDOWS OPERATIVNOG SISTEMA
  • 3.2. MREŽNI OPERATIVNI SISTEM
  • 3.2.1. UNIX
  • 3.2.2. LINUX
  • 4. APLIKATIVNI SOFTVER
  • 4.1. MS OFFICE
  • 4.2. QM - KVANTITATIVNI METODI
  • SPSS
  • 5. PROGRAMSKI JEZICI
  • 5.1. MAŠINSKI JEZIK
  • 5.2. VIŠI PROGRAMSKI JEZICI
  • 5.3. JEZICI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
  • 5.4. JEZICI ZA SISTEMSKO I KONKURENTNO PROGRAMIRANJE
  • 5.5. SPECIJALNI PROGRAMSKI JEZICI
  • 6. ZAKLJUČAK
  • Literatura

Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju

Sadržaj
Sadržaj..................................................................................................................................1 1. UVOD..............................................................................................................................2 2. RAZVOJ TEHNOLOGIJE OBRADE PODATAKA......................................................3 2.1. VREME “DINOSAURUSA”...................................................................................4 2.2. TRANZISTORSKI ŠOK..........................................................................................5 2.3. ERA MIKRORAČUNARA......................................................................................6 2.4. IBM KOMPATIBILNI.............................................................................................7 3. RAZVOJ SOFTVERA....................................................................................................9 3.1. OPERATIVNI SISTEMI ....................................................................................10 3.1.1. KLASE OPERATIVNIH SISTEMA..........................................................12 3.1.2. JEDNOKORISNIČKI OPERATIVNI SISTEM...........................................13 DOS...............................................................................................................................14 ...................................................................................................................................14 3.1.3. RAZVOJ I OBELEŽJA WINDOWS OPERATIVNOG SISTEMA.........15 3.2. MREŽNI OPERATIVNI SISTEM......................................................................16 3.2.1. UNIX................................................................................................................18 3.2.2. LINUX............................................................................................................18 4. APLIKATIVNI SOFTVER..........................................................................................19 4.1. MS OFFICE............................................................................................................20 4.2. QM - KVANTITATIVNI METODI......................................................................26 SPSS...............................................................................................................................30 5. PROGRAMSKI JEZICI.................................................................................................35 5.1. MAŠINSKI JEZIK..................................................................................................36 5.2. VIŠI PROGRAMSKI JEZICI.................................................................................37 5.3. JEZICI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE................................................................41 5.4. JEZICI ZA SISTEMSKO I KONKURENTNO PROGRAMIRANJE...................42 5.5. SPECIJALNI PROGRAMSKI JEZICI..................................................................42 6. ZAKLJUČAK...........................................................................................................44 Literatura............................................................................................................................45

1

Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju

1. UVOD

Izuzetno brz razvoj nauke u drugoj polovini XX veka, kao i usavršavanje i širenje nove tehnologije, imaju veliki uticaj u skoro svim sferama ljudske delatnosti. Naročito u ekonomskoj sferi postaje sve značajnije raspolaganje informacijama, posedovanje i korišćenje informacione tehnologije i na osnovu njihove analize donošenje racionalnih poslovnih odluka. Dinamičan razvoj privredne aktivnosti neprestano proizvodi nove informacije koje treba sakupiti, obraditi i sačuvati. Takođe, efikasnost kao jedan od fundamentalnih principa obavljanja bilo koje ekonomske delatnosti zahteva dobro planiran i realizovan informacioni sistem. Dinamika razvoja informacione tehnologije i informacionih sistema postaje pokretačka snaga privrednog i društvenog napretka. Tehnički pronalasci u poslednjih pedeset godina, menjaju ne samo čovekovo okruženje već i načine njegovih saznanja i shvatanja. Postoji veoma intenzivan interaktivan odnos između informacione tehnologije i društvenih procesa, iako je teško utvrditi čiji je uticaj bio značajniji. S jedne strane, u brojnim oblastima pa i u ekonomiji, došlo je do kreiranja potpuno novog sistema vrednosti. S druge strane, posledice ekonomskog razvoja su bile stvaranje novih potreba. Sve ovo je zahtevalo nove načine zadovoljavanja i kao posledicu toga nove načine komuniciranja. U svakodnevnom životu susrećemo se sa nizom sprava i mašina različite namene čiji su pronalasci kroz istoriju često revolucionarno menjali metode rada pa i način i sadržaj ljudskog života. Jedan od takvih fundamentalnih pronalazaka je, bez sumnje, digitalni elektronski računar, čije su implikacije danas očigledne u svim oblastima ljudske aktivnosti. Kao osnovni razlozi za to navode se: • Mogućnost memorisanja ogromnog broja podataka i njihovo pretraživanje u mikro, mili ili nano sekundama. • Istovremena obrada multimedijalnih formi podataka, kao i različitih baza modela i baza znanja, rezultirala je izuzetno velikom primenom računara u procesima poslovanja i poslovnog odlučivanja. • Povezivanje računara u mreže i njihova integracija sa nizom elemenata savremene komunikacione tehnologije otvorila je, doskora nezamislive, prostore za razvoj obične, ljudske socijalne komunikacije, isto kao i za razvoj ''digitalne ekonomije'' na globalnom planu. • Razvoj softvera, prilagođen radu krajnjeg korisnika, uz smanjenje dimenzija i povećanje procesorske moći računara, rezultiralo je pojavom mikroračunara čija relativna cena iz godine u godinu beleži trend opadanja.

2

Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju

2. RAZVOJ TEHNOLOGIJE OBRADE PODATAKA
Obrada podataka je započeta pronalaskom brojeva, računanja i pisma. Kroz istoriju čovek je pokušavao da obradi, sredi i zapamti informacije za kasnije korišćenje. Naučna revolucija XVI i XVII veka je doprinela stvaranju mašina za računanje. Matematičari Blez Pascal i Vilhelm Gotfrid Leibniz su uspešno konstruisali kalkulatore, ali još nisu bili stvoreni uslovi za njihovu primenu. Neperovo otkriće logaritma 1614. godine omogućilo je izradu sprave koja je nazvana logaritmar. Logaritmovanjem brojeva operacija množenja svodi se na sabiranje, a operacija deljenja na oduzimanje. Preko 350 godina logaritmar je predstavljao osnovno inžinjersko pomoćno računarsko sredsvo. Francuski matematičar Blez Pascal, 1624. godine je pronašao mašinu za sabiranje koja je bila sastavljena od niza zupčanika i brojčanika. Pascalova mašina je obezbeđivala ponavljanje operacija računanja brzo i pouzdano. Ova mašina je mogla da sabira i oduzima na šest dekadnih mesta, a kasnije je bolja verzija ove mašina mogla da vrši sabiranje i oduzimanje na osam dekadnih mesta. Matematičar i teolog Vilhelm Schickard je 1632. godine izradio mašinu za računanje zasnovanu na točkićima koja je omogućavala sabiranje i oduzimanje brojeva. Leibniz-ov računar konstruisan je 1671. godine. Ova mašina je množila brojeve. Iako nije doživela širu primenu, mašina Gotfrida Leibniza je imala veliki uticaj na dalji razvoj mehaničkih računarskih mašina. Jacquard je 1801. godine razvio sistem bušenih kartica, koje su imale ulogu u regulisanju tkanja svile. Rupe izbušene u svakoj kartici kontrolisale su dizajn svile. Prvi mehanički uređaj koji je po svojim svojstvima bio sličan računaru konstruisao je matematičar Charles Babbage, 1832. godine. To je bila diferencijalna mašina koja je automatski obavljala proračune i štampala izračunate vrednosti. Uspeh koji je Babbage doživeo projektovanjem ove mašine motivisao ga je da projektuje i izradi još moćniju analitičku mašinu. Međutim, stepen razvijenosti tehnologije u prvoj polovini XIX veka nije omogućavao izradu takve mašine. 1854. godine Georges Boole je opisao logičku algebru. Ona se zasniva na manipulaciji nizova nula i jedinica. Na osnovu Bulove algebre se vrše matematička izračunavanja u čipovima modernih računara. Herman Hollerith 1887. godine razvija mašinu koja je mogla da čita i unosi podatke na bušene kartice. Holeritova mašina prepoznaje dva stanja svake rupice: da/ne. Niz takvih stanja može da predstavlja broj u binarnom brojnom sistemu. Holeritova kartica je veličine dolarske novčanice, sa 12 redova i 20 kolona, tako da se u nju može ubušiti 240 rupica. Kartica predstavlja nosioca informacije. Ova mašina je bila upotrebljena za obradu rezultata popisa stanovništva u Americi 1890. godine i pokazala se vrlo

3

Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju efikasnom. Kasnije, njegov sistem kodiranja kartica je postao standard za predstavljanje podataka na bušenim karticama. Herman Hollerith je 1896. godine osnovao kompaniju Tabulating Machine Company, koja je kasnije postala International Business Machines tj. “veliki plavi”-IBM.

2.1. VREME “DINOSAURUSA”
Francuz Luis Konfignal je 1936. godine opisao računarsku mašinu sa programiranim upravljanjem i binarnim brojnim sistemom. Američka kompanija IBM, koja je nastala 1924. godine kao naslednik kompanije koju je 1896. godine osnovao Herman Holerit, počela je 1937. godine da radi na projektu razvoja računara sa programiranim upravljanjem. Kompjuteri u današnjem smislu te reči ugledaće svetlo dana tek u prvim godinama Drugog svetskog rata. Konrad Cuze je, na zahtev Nemačkog vazduhoplovnog instituta, 1941. godine konstruisao računar Z3. To je bio prvi računar koji je radio sa 2600 releja, zasnivao se na binarnom brojnom sistemu i programiranom upravljanju. Profesori Harvardskog univerziteta su 1944. godine konstruisali prvi digitalni kompjuter. U konstrukciji ovog računara je učestvovao i IBM. Program sa instrukcijama je ubacivan preko trake bušenog papira u računar, koji je konstruisan od delova mehaničke mašine za sabiranje. To je ipak bila elektromehanička mašina, glomazna, spora i nepouzdana. ASCC (Automatic Secventional Control Calculator) Mark je imao 760.000 delova i 800 kilometara žice. Ovaj računar je pored releja imao i mehaničku memoriju u kojoj je svako mesto nekog broja bilo realizovano pomoću brojčanika sa deset pozicija. Performanse nisu bile baš na zavidnom nivou : za množenje mu je trebalo 4 sekunde, a za delenje 11. Uprkos svemu na Harvardskom univerzitetu je bio u upotrebi 15 godina. Značajan korak u razvoju računara je bio prelazak sa elektromehaničkih na elektronske elemente, tj. sa releja na elektronske vakumske cevi. Cuze je već 1941. godine uvideo da bi upotreba vakuumskih cevi umesto elektromagnetnih prekidača značajno ubrzalo rad računara. Ali, zbog nedostatka sredstava, nije ostvario svoju zamisao. ENIAC1 je konstruisan 14. februara 1946. godine na Univerzitetu Pensilvanije u Filadelfiji. Pošto ja koristio lampe i nije imao pokretne delove bio je mnogo brži nego Mark i. Imao je tačno 17.468 elektronskih cevi i kao takav bio je ogroman potrošač. Sadržao je 10000 kondenzatora i oko 70.000 otpornika. Struju je dobijao iz sopstvenog generatora. Problemi su postojali i kod hladjenja i zamene vakumskih cevi, koje su često
1

Smatra se prvim pravim elektronskim računarom koji je nastao između 1942. i 1946. godine i trajao do 1955. godine.

4

500 operacija sabiranja u sekundi. bio je fon Nojman. Za razliku od elektronske cevi. Druga generacija računara je trajala od 1959. programeri počinju da pišu programe koji bi mogli i da zabave korisnike (odgovaraju na pitanja o sportu. godine. godine napravljen je tranzistor. predstavljala cena tranzistora. U to vreme pišu se prvi programi za šah. što je omogućilo proizvodnju mini računara. IBM proizvodi model u kome se po prvi put koriste integralna kola. 2 Nova verzija ENIAC-a koja je napravljena kada se krajem rata pojavio matematičar Fon Neuman sa teorijskim principima rada digitalnih računara. kada bi to bilo potrebno. trajniji i znatno racionalniji potrošač struje. Memorija se kretala od 1. Ali cevi su bile veliki napredak u odnosu na Mark-ove zupčanike i mehaničke sklopove. Lisp. Dinamo i Snobol. Uporedo sa hardverom. do 1963. Najpopularniji računar ove generacije je bio IBM 1401. Ovaj računar najavio je brzi razvoj prve generacije računara. koje su se menjale prevezivanjem žica. Tehnologija integrisanih kola doprinela je da se dimenzije računara znatno smanje. Najpoznatiji računar ove generacije je bio IBM 360. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina došlo je do krize u kompjuterskoj industriji. mnogo puta veća od cene elektronskih cevi.2.4 do 16 KB. godine. međutim. Oni su se u početku koristili kao uređaji za unos podataka za ubrzanje serijske obrade na velikim sistemima. Tvorac EDVAC-a. koja je trajala samo tri godine. Memorijski čipovi pojeftinjuju. Za to vreme ENIAC i UNIVAC su ušli u industriju. tranzistor je bio mnogo manji. Pored pisanja poslovnih aplikacija. 1948. 5 . razvijao se i softver. Ovaj period računarstva je obeležilo pojavljivanje prvog uspešnog programskog jezika za početnike .pristupačan. ENIAC je mogao da izvede 4. TRANZISTORSKI ŠOK U laboratorijama kompanije BELL. sigurniji. Problem je. dokazuju matematičke teoreme). Bio je namenjen biznisu. relativno jeftin .000 ovakvih mašina. pa WHIRLWIND i UNIVAC. iako težak period u istoriji računara.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju pregorevale. uvode se monitori zamenjujući odštampani papir. Opala je moć Američke ekonomije tako da je došlo do velikog otpuštanja radnika.BASIC. tih nekoliko godina dalo je standard od 8 bita. prvi komercijalni kompjuter.IBM je proizveo 14. Ali. Program ovog računara je bio odredjen kombinacijama strujnog kola. Tri osnovna kompjuterska jezika. 2. Fon Nojmanova ideja o promenljivim programima u memoriji računara znatno je ubrzala razvoj računarstva. koje su računari prve generacije razumevali su bili Fortran. Takodje. a kasnije i kao potpuno samostalni sistemi. nije se zagrevao i zahtevao je znatno manji prostor. je sagradjen EDVAC2. kao konstrukcije nove verzije računara ENIAC. Posle ENIAC-a. koji pokazuju šta sve računar (ne)može. ''Treća generacija'' računara počinje 1964. Uprkos svemu prošla je cela decenija dok nije počela ugradnja tranzistora u računare “druge generacije”.

u kompaniji Intel. Imao je snagu ENIAC-a. tako da 1982. godine. čiji se prvi model pojavio 1977. Za taj računar Bil Gates i Pol Alen su razvili Microsoft BASIC. Bila je to ustvari kutija sa mikroprocesorom i odgovarajućim vezama. koji je imao 18000 vakumskih cevi. Četvorobitni procesor 4004 se sastojao od 2250 tranzistora. Konkurencija je bila takva da je Texas ins. kojim će započeti era personalnih računara. smanjio cenu svog računara sa 1150 na 99 6 . Pojavila se i cela industrija koja je polazeći od principa ALTAIR-a. godine osnovana je kompanija Apple. Bio je to izuzetno popularan kompjuter. Kompjuterski ekspert Geri Kindal je izumeo program za komuniciranje između računara i spoljne disketne memorije.ALTAIR. godine. Jedini način komuniciranja je bio podešavanje kombinacija od 25 prekidača i 36 lampica. godine dostiže promet od milijardu dolara. Krajem sedamdesetih godina na kompjuterskom tržištu su već postojale veoma stabilne firme sa svojim utvrdjenim tržištem: Texas Instruments. Bio je zasnovan na Intel-ovom microprocesoru 8080. Model TRS-80 je imao procesor Zilog Z-80. Commodore. Program VisiCalc (tabelarni proračuni) je pokazao da računar može imati poslovnu primenu. zbog toga što je omogućavao korisnicima da sami prave programe i zapisuju ih na magnetofonskoj traci. što je omogućilo veliku fleksibilnost. godine kompanija MITS (Micro Instrumentation Telemetry Sistems) je predstavila preteču svih personalnih računara . godine i prihvaćen od strane IBMa. 2. Osnovna verzija je bila veoma komplikovana za korišcćenje. koji prenosi 8 bita. osam priključaka za dodatne uređaje. počela da proizvodi bolje personalne računare.3. Periferni uređaji naravno nisu ni postojali. imao je sopstvenu tastaturu. Imala je samo 256 bajta RAM-a. Njihov računar Apple II je mogao da generiše grafiku u boji. Te 1977. koji je nazvao CP/M (Control Program for Microcomputers). Kasnije verzije su imale monitor. Atari. Sa dodatkom od 4 KB RAM-a. Prvi mikroprocesorski čip napravljen je 1971.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju tako da zamenjuju magnetno jezgro kao medij za skladištenje podataka tokom kompjuterskih kalkulacija. Samo godinu dana kasnije Intel proizvodi poboljšanju verziju mikroprocesora 8008. ERA MIKRORAČUNARA Početkom 1975. Za samo par godina kompanija Apple je postala veoma uspešna. stvorena je osnova za “nešto” što liči na današnje računare. Jedna od prvih velikih elektronskih firmi koja je počela da proizvodi i prodaje personalne računare bila je Tandy Corporation. tastaturu i disk jedinicu. Procesor 8080 će biti proizveden 1973.

Nije bilo mogućnosti za ugradnju hard diska. Diskete od 3. što je činilo temelj današnjim personalnim računarima. dopunjivo do 64 KB.XT-ova 8 bitna magistrala je zamenjena 16 bitnom. U AT računarima je to bio 80286.5 7 . koja je doprinela razvoju računarske industrije i računarskom opismenjivanju populacije.5MHz i 64 KB RAM memorije. Bila je to jeftina mašina.4. Ovo je bio veoma važan trenutak u istoriji računara.klonove. Jedina pogodnost ove kartice je bila kompatibilnost. Ovaj standard je doneo i novi grafički adapter: EGA. Moguće je bilo. početkom 80-ih britanski izumitelj Claive Sinkler je predstavio ZX80. Posle prvog personalnog računara usledio je XT(extra tech).Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju dolara. Kao takva nije bila pogodna za obradu teksta i grafički rad. Na TV ekranu je mogao da prikaže 16 boja u rezoluciji 256x192. Njegov naslednik ZX81 je postao najpopularniji računar na svetu. Kapaciteti tadašnjih diskova su se kretali od 10 do 20 MB.25 inča. Zatim je došao vrhunac: ZX Spectrum. Za razliku od prvog IBM-ovog PC-ja. koji je veoma sličan CP/M-u. Takođe. opremljen sa 16 KB RAM-a i isto toliko ROM-a. XT je imao hard disk i CGA grafičku karticu. Grafička kartica CGA standarda je imala paletu od 16 boja i rezoluciju 640x200. Procesor IBM-ovog PC-ja je bio Intel 8088. To je bio proizvod Commodore. Razvoj kompjuterske (PC) tehnologije je znatno ubrzan. Iako ne tako savršeni XT računari su ubrzo postali popularni. Rezolucija je poboljšana na 640x350. kućište. Prvi PC je imao 16 KB.IBM Personal Computer. Disketne jedinice dobijaju nove formate. tako da je AT bio potpuno 16 bitni računar. avgusta 1981. godine predstavila svoj novi proizvod . AT standard je nastavio tradiciju korišćenja Intel-ovih procesora 80x86 serije. Disketne jedinice su dimenzije od 5. Još jedan od modela osamdesetih je bio C-64. 16 bitni microprocesor sa taktom od 5 MHz. Do tada IBM je bio vodeći proizvođač mainframe računara. Postojala je veoma skupa opcija sa eksternom disk jedinicom. Radni takt procesora je 10-20 MHz. monitor. Zbog toga su ubrzo mnoge kompanije počele da prave “kopije” . 2. IBM KOMPATIBILNI Firma IBM je 12. koji su prvenstveno služili za igranje kompjuterskih igara. klonovi su znatno oborili cenu i na taj način PC standard približili kupcu. kapaciteta 360 i 720 KB. Imao je procesor firme Motorola 6502 se radnim taktom od 3. Odlikovala ga je fantastična softverska podrška. da se priključi na TV prijemnik ili monitor. Znak je formiran iz 8x8 tačaka. mogućnost nadgradnje. U to vreme su bili popularni kućni računari. pa AT(advanced tech) standard. Operativni sistem novog računara je bio DOS (Disk Operating System). dok znak formira 8x14 tačaka. U Evropi. Kasnije verzije prvog PC-ja su imale hard disk kapaciteta od 10 do 20 MB.

Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju inča dobijaju format od 1. koji sadrži 1. Takt ovog procesora u SX verziji je od 20. Taj nedostatak je iskoristila firma Hercules i postavila je novi standard. sa mogucnošću rada sa rezolucijama 640x400 i 800x600 tačaka. ali ne i sa grafikom. Prethodni partner IBM-a je bio Microsoft. U to vreme Hercules-ov standard je zadovoljavao potrebe većine korisnika. Poslednjih desetak godina razvoja personalnih računara je obeležio i rat kompanija na tržištu kako hardvera tako i softvera. Jedini nedostatak Hercules-ove kartice je nemogućnost rada u boji. ali nikad nisu šire prihvaćene.PENTIUM sadrži 3 miliona tranzistora. rade i na AT modelima. Postojale su skuplje verzije koje su omogućavale rad u boji. Procesor 80386. ali u obratnom smeru to ne važi sa sve programe. Veća frekvenca i 32-bitna arhitektura. a iznad svega mogućnost upravljanja memorijom. godine.2 miliona tranzistora i ima moć od 20 MIPSa.5 miliona tranzistora i 175 MIPSa. U pitanju su veće baze podataka i unakrsne tabele izračunavanja. VGA omogućava prikazivanja 256 boja iz palete 626144 boje. sa pola miliona tranzistora i sposobnošću obrade 5 miliona instrukcija u sekundi počinje da se ugradjuje 1986. svesna potrebe za većom rezolucijom. Vrhunac današnje ponude pentium računara je PentiumPro sa 5. nikad priznat od strane IBM-a. Saradnja je prekinuta 1991.25. Kompatibilnost AT modela sa XT modelima je ostvarena na taj način. Današnji standard .44 MB. kada su dve firme odlučile da nezavisno rade na razvoju operativnog sistema. Rezolucija slike je 720x350. čine 386 računar pravim višekorisničkim i multitasking računarskim sistemom sa snagom višestruko skupljih mini i midi sistema. što omogućava rad sa više boja i nijansi iste boje. dok je Microsoft odabrao sistem poznat kao 3 Skraćenica od Computer-Aided Design/Computer-Aided Manufacturing (projektovanje pomoću računara/proizvodnja pomoću računara) 8 . Dobre karakteristike AT računara učinile su ga upotrebljivim za složenije aplikacije. Ovaj procesor je hiljadu puta moćniji od prvog PC procesora 8088. u tada najnoviji AT386. Kapacitet hard diska se povećava. tako da je bio veoma popularan. a od 5. Izmedju CGA i EGA standarda. Hard disk povećava kapacitet na 80 pa i više megabajta. Oni su se udružili u “ratu” protiv “osovine” Intel-Microsoft. Dalji razvoj PC-ja bio je uslovljen tempom kojim je Intel uspevao da na par kvadratnih santimetara silicijumske pločice ugravira što više tranzistora. Nedostatak MDA kartice je što omogućava rad samo sa znacima. dok DX verzija dostiže veličinu do 40 MHz. a sposoban je da obradi 100 miliona instrukcija u sekundi. Posle 386 računara na tržištu se pojavljuju računari sa 80486 procesorom.2 MB. firma IBM je ponudila MDA grafički adapter. tako da standardni modeli imaju kapacitet oko 40 MB. IBM je odlučio da radi na sistemu nazvanom OS/2. Novi VGA standard donosi rezoluciju 640x480. Začetnik PC standarda. Bitna razlika u odnosu na predhodne standarde je analogni rad adaptera. “veliki plavi”-IBM polako gubi primat na tržištu. složenija grafika. a jedan znak na ekranu je formiran od 9x14 tačaka.33MHz. da svi programi koji rade na XT-u. Iako je i danas moćna kompanija na računarskom tržištu IBM mora da se udružuje sa drugim kompanijama (takodje pionirima) kao što su Apple i Motorola.25 1. godine. CAD/CAM3.

da tržištu ponude svoje računare na istim principima kao IBM-ov PC.avgusta 1995. u aplikacijama koje zahtevaju veliko procesorsko opterećenje. Novell Netware) i da se time suprotstavi dominaciji standarda zasnovanog na Intel procesorima i Microsoft programima. nudi performanse slične odgovarajućim Intelovim proizvodima. Povećana ponuda je uslovila pad cena PC-ja. uz nižu cenu i manji radni takt procesora. ali budućnost Power PC-ja je bila u grafici. umesto da ga otkupi. AMD je prvi na scenu izbacio 64-bitni procesor namenjen desktop računarima. godine bila lansirana najnovoja verzija tog operativnog sistema Windows95. tako da je slabila i moć IBM-a. On je jedanaest godina pre Microsofta imao operativni sistem sličan današnjem Windows-u. Apple drži samo 20% tržišta. RAZVOJ SOFTVERA Softver i hardver su dve osnovne i u funkcionalnom smislu neodvojive komponente svakog računarskog sistema. već i dizajnom. kada licencira DOS od Bila Gates-a. multimediji. to je širom otvorilo vrata nezavisnim proizvođačima. Najveću grešku IBM pravi mnogo ranije. Apple se 1994. Otuda potreba da se udruži sa nekom drugom kompanijom. početkom osamdesetih. Internet je postao nezamenljivi deo u životu ljudi širom sveta. U vreme pojavljivanja (PowerPCja) 95-96. a koji će se više koristiti zavisi od mogućnosti korisnika. Tadašnji Apple računari su bili superiorni na polju grafike i stonog izdavaštva (DTP). Oružje novonastale alijanse je Power PC. MS Windows. Apple radi na usavršavanju Macintosh-a. godine ujedinjuje sa IBM-om u nastojanju da napravi kompjuter koji će moći da koristi programe sva tri postojeća standarda. 3. budućnost računarstva i računarske tehnologije leži u umrežavanju računara. godine. Danas je pravi rat između AMD-a i Intel-a. Iako znatno naprednije tehnologije.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju WINDOWS. da bi 24. Verzija Windows-a sa oznakom 3. Za razliku od hardvera koji predstavlja skup i materijalnih i 9 . Pošto je i procesor nabavljan spolja (Intel). PentiumPro računari su i dalje bili u prednosti u odnosu na konkurenciju. Sva novija softverska izdanja pružaju korisniku lakši rad na Internetu ukazuju na to da će se računarska industrija sve više baviti Internetom i načinima kako da ga korisnik lakše koristi. AMD. Nezavisno od toga ko će preovladati. Nije slučajno što je izabran Apple. godine. sa takođe Intel-ovim procesorom i MICROSOFT DOS-om.1 predstavljena je aprila 1992. Uprkos svemu Apple gubi trku. Uporedo sa Power PC koncepcijom. odnosno da istovremeno koristi sva tri operativna sistema koji preovlađuju (Apple. On postepeno preuzima ulogu glavnog medija za razmenu informacija. Poboljšana verzija 3. koji pleni ne samo karakteristikama.0 pojavila se maja 1990. najavivši da bi i PC standard mogao da se približi lakoći i “intuitivnosti” sistema koji je već imao Macintosh.

programi i paketi upravljačkih informacionih sistema. a četvrti aplikativnom softveru.1. 3. poslovni aplikativni softveri. Kombinacija određene hardverske konfiguracije i pripadajućeg sistemskog softvera poznata je kao pojam računarska platforma. Treći nivo sadrži softvere koji obezbeđuju prevođenje programa sa viših programskih jezika na mašinski jezik. Aplikativni softver čini klasa programa koji su namenjeni rešavanju konkretnih problema. tj. memorija. Četvrti nivo sadrži niz aplikativnih programa koji su opredeljeni rešavanjem konkretnih problema korisnika. Da bi to bilo moguće neophodno je da postoje odgovarajući programski jezici. Drugi nivo obuhvata programe koji obezbeđuju transfer podataka sa perifernih jedinica u glavnu memoriju. Sistemski softver je skup programa i programskih paketa namenjenih funkcionisanju računarskog sistema koordiniranjem aktivnosti hardvera i zahteva aplikativnog softvera. Softver se u osnovi deli u dve grupe : 1. OPERATIVNI SISTEMI Operativni sistem je skup programa i programskih rutina koji obezbeđuju funkcionisanje računara uz optimalno korišćenje njegovih resursa. Prva tri nivoa pripadaju sistemskom. programi-prevodioci i generatori aplikacija. CD za učenje jezika) itd. Njega u osnovi čine: 1. kao što su programi za podršku odlučivanju (DSS). a rad čitavog kompjuterskog sistema se odvija pod kontrolom sistemskog softvera. igre. (3) pomoćni programi kao što su programi za sortiranje. muziku. 3.aplikativni softver Oba dela softvera čine zajedno jednu funkcionalnu celinu.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju fizičkih komponenti računara. softver je nematerijalna komponenta koja obuhvata različite programe koji su neophodni za svrsishodno delovanje računarskog sistema. programi za zabavu. (2) programi za monitoring. 4. kompjutersko obrazovanje (npr. Ovaj nivo čini brojan skup uslužnih (utility) programa među kojima su najznačajniji: (1) editori. Prvi nivo upravlja resursima računarskog sistema (process. odnosno alati koji će nam to omogućiti. listanje. 10 . programi ekspertskih sistema (ES) i slično.procesori i redaktori teksta.sistemski softver i 2. ulazno-izlazne jedinice) obezbeđujući njihov efikasan i racionalan rad. 2. programi i paketi MS Office. pretraživanje. kontrolu ispravnosti funkcionisanja svih delova sistema. tj. kreiranje datoteka itd. Celokupna podrška računara se deli u četiri nivoa. aktivnosti i zadataka korisnika računarskog sistema.

raspodela. tj. On je često poznat kao jezik za kontrolu poslova. Primarna uloga operativnog sistema je. izdavanje potvrde studentu itd). Osnovne funkcije operativnog sistema su : (1) upravljanje perifernim jedinicama. Njegova osnovna namena je sprovođenje i kontrola svih onih procedura kojima se postiže optimizacija funkcionisanja operativnog sistema.U tipične komandne jezike spadaju: listanje datoteka. 2) BIOS. diskovi i drugo. miš. zadaju komande.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Operativni sistem ima centalnu ulogu u funkcionisanju računara pa je najčešće smešten na magnetni disk. (4) upravljanje podacima i programima i (5) kontrola funkcije (uključujući i otkrivanje i otklanjanje grešaka). a korisnički programi neizvodljivi. svojevrsni interfejs između hardvera i korisničkih programa. Za realizaciju funkcija operativog sistema postoji čitav niz programskih modula (komponenti) od kojih su najvažniji : 1) Supervizor. upravljanje i kontrola njegovih resursa. Supervizor povezuje i koordinira rad svih drugih modula koji su nam na raspolaganju. (2) upravljanje memorijom. Sa stanovišta vršenja pojedinačnih poslova operativni sistem obavlja sledeće zadatke : čita upravljačke naredbe za kontrolu obrade.centralni i hijerarhijski najvažniji modul koji je stalno prisutan u operativnoj memoriji računara. Ovaj modul je ugrađen od strane proizvođača matične ploče i nalazi se obično na posebnom čipu (tzv. kao što su tastatura. kopiranje programa i brisanje datoteka. shodno tome. 3) Komandni jezici i grafički interfejs. omogućavanje funkcionisanja računarskog sistema. obračun plata. Kada se sistem pokrene operativni sistem se sa diska prebacuje u operativnu memoriju računara. Za savremenu komunikaciju korisnika umesto klasičnih komandnih jezika i pisanja naredbi koriste se grafički interfejsi koji korišćenjem grafičkih simbola. Operativni sistem ima sopstveni jezik koji se naziva komandni jezik pomoću koga korisnici i programeri definišu svoje zahteve. (Basic Input / Output Sistem) je modul koji upravlja i kontroliše rad ulazno – izlaznih jedinica. izrada faktura. planira 11 . monitor. raspoređuje ulazno-izlazne uređaje. formatizovanje diskova. tj. ‘’slash BIOS‘’) tako da se može menjati po potrebi i eventualno dopuniti novim sadržajem. ikona znatno olakšavaju rad. Funkcije operativnog sistema možemo analizirati sa dva stanovišta : 1) sa stanovišta obavljanja pojedinačnog posla 2) sa stanovišta funkcionisanja sistema kao celine. Tek sada korisnik pokreće aplikativni program kojim će rešavati izabrani problemski zadatak (upravljanje zalihama. Programi operativnog sistema predstavljaju dakle. (3) upravljanje procesorom kompjuterskog sistema. Nakon toga operativni sistem uspostavlja kontrolu nad elementima računarskog sistema obezbeđujući njegovu funkcionalnu spremnost. bez kojih je računar apsolutno neupotrebljiv.

dodeljuje ulazno-izlazne uređaje programima obrade. budući da se on najviše koristi. 3. prelazi se na drugi program i tako redom do kraja. čita program za izvršenje. Brojna ograničenja i nedovoljne mogućnosti bach operativnog sistema u pogledu optimalnog korišćenja svih komponenti računarskog sistema uslovila su pojavu novih operativnih sistema koji omogućuju jednostavnije i efikasnije upravljanje savremenim računarskim sistemima. deleći hardverske resurse koji im stoje na raspolaganju. uslužuje programe obrade i završava obradu. 1) Operativni sistemi opšte namene mogu da rade u dva osnovna režima rada: a) operativni sistemi za paketnu obradu (Bach operativni sistem). Sa stanovišta funkcionisanja sistema kao celine operativni sistem realizuje sledeće zadatke: dodeljuje centralni proces programima obrade. ali centralna procesorska jedinica je u stanju da izvršava samo jednu instrukciju u isto vreme. Između skupa programa bach operativnog sistema međusobne veze se najčešće uspostavljaju na tzv. KLASE OPERATIVNIH SISTEMA Operativni sistemi se dele na : 1) operativni sistemi opšte namene 2) operativni sistem za rad u realnom vremenu 3) operativni sistemi orijentisani na transakcione obrade. Karakteristika ovog operativnog sistema je da se svi kompjuterski resursi dodeljuju samo jednom programu koji se u datom trenutku izvršava.1.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju memoriju. Multiprogramski rad omogućava da se više programa može nalaziti u glavnoj memoriji. Ova klasa operativnih sistema pripada obliku najstarije obrade podataka koji podržavaju izvođenje programa u unapred definisanom redosledu. dodeljuje slobodna mesta memorije programima obrade i izvršava ulazno-izlazne operacije. Pogodna je za poslovne transakcije velikog obima koje treba obraditi na računaru u unapred utvrđenim periodima. Moguće je da centralna procesorska jedinica izvršava instrukcije jednog programa. hijerarhijskom principu pri čemu se na vrhu hijerarhije nalaze rezidentni kontrolni programi i moduli. a zatim da nastavlja instrukcije koje 12 . dok se ne zadovolje sve potrebe za obradama. Kada završi izvođenje jednog. Ovi operativni sistemi pripadaju grupi monoprogramskih sistema. kao što je supervizor. privremeno prekidajući izvršenje drugog. uvodi programe obrade i inicijalizuje njihovo izvršavanje.1. b) Multiprogramski operativni sistemi Multiprogramski rad podrazumeva mogućnost računara da izvršava više korisničkih programa istovremeno.

više programa ili delova programa je istovremeno u memoriji .2. Multiprocesorski operativni sistemi imaju sve navedene mogućnosti multiprogramskog operativnog sistema. što zbog velike brzine rada daje utisak da se oba programa izvršavaju istovremeno. u vazduhoplovstvu itd. 3. Ukratko ćemo se osvrnuti u prošlost i razvoj operativnih sistema od nekih najranijih početaka. deleći pri tome poslove između procesora.jedan za drugim. ali su mnogo pristupačniji korisnicima. već i u delu upravljanja memorijom. Multiprogramski operativni sistem razlikuje se od bach operativnih sistema ne samo u delu upravljanja procesima. JEDNOKORISNIČKI OPERATIVNI SISTEM Razvoj operativnih sistema počinje od treće generacije računara i prati razvoj hardvera. Osnovna razlika je u tome što kod multiprogramskog operativnog sistema : . serijsku obradu. uz mogućnost istovremenog korišćenja i rada sa više procesora.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju je privremeno prekinuo. Prvo su nastali operativni sistemi koji su podržavali tzv. gde su se programi izvršavali serijski .1. . Ovi operativni sistemi poseduju sposobnost da prihvataju podatke sa vrlo brzih ulazno-izlaznih jedinica posredstvom komunikacionih linija. Kasnije nastaju operativni sistemi kod kojih je korisnik morao da poznaje poseban jezik za kontrolu obrade-JCL (Job Control Language). Svakom procesoru u mreži operativni sistem može dodeliti izvršenje instrukcija jednog programa ili više programa simultano. Pogodni su za računare koji prate određene parametre tehnoloških procesa koji se nalaze u računarskim procesima. Pored multiprogramskog postoji i multiprocesorski način obrade.što su svi programi potencijalno aktivni. 13 . 3) Operativni sistemi orijentisani na transakcije. Za multiprogramski rad značajan je i pojam Virtuelna memorija. a operativni sistem je kontrolisao njihovo izvršavanje.svakom programu dodeljen je fiksni deo memorije. U ovom režimu rada računar mora da obezbedi izuzetno brz odgovor na događaje i upite iz okruženja. u bankarstvu. Savremeni operativni sistemi su veoma kompleksni. Virtuelna memorija omogućuje da ista fizička veličina obavi više poslova u kraćem vremenskom periodu. njihova najčešća primena u upravljanju proizvodnjom i tehnološkim procesima. Tako je. 2) Rad u realnom vremenu karakteriše savremene operativne sisteme sa virtuelnim konceptom korišćenja memorije koji podrazumeva i mogućnost multiprogramiranja i multiprocesiranja. . Zato se često koriste i nazivi: mrežni ili distribuirani operativni sistem.

Druga verzija (MS DOS 2. Dalji razvoj računarske tehnologije i računarskih komunikacija postavio je zahteve da se personalni računari međusobno povezuju.0 koje podržavaju i multiprogramski rad.prekide aktivirane programskim jezikom Basic tj. MS DOS izabran je i od strane najvećeg svetskog proizvođača računara.prekide koje generiše mikropocesor.0. Ovaj novi operativni sistem je povećao mogućnosti rada sa više programa. Razvoj je tekao svojim tokom da bi se u DOS-u koji je prvim verzijama bio najjednostavniji bach operativni sistem. .1) koji podržava rad u mreži. prema ocenama stručnjaka i dalje zaostaje npr. kada se 1981. Ova nova verzija MS DOS-a bitno je proširila dotadašnje sistemske i komunikacione programe.0 ima razrađen sistem prekida koji obuhvata : . svojim operativnim sistemom projektovala je novi operativni sistem koji uzima u obzir karakteristike današnjih procesora i koje maksimalno koristi. Njihovi nazivi su skraćenice od: Control Program for Microprocessor (firme Digital) i Microsoft Disk Operation System (firme Microsoft). Sredinom 70-tih godina počeo je razvoj 8-bitnih procesora (Intel i Motorola) koji su zahtevali specifične operativne sisteme.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju DOS Fantastično brzi razvoj mikroračunarskog hardvera praćen je odgovarajućim razvojem operativnih sistema. odnosno IBM-ovom modelu PC/AT. To znači da MS DOS 6. IBM. dok u pogledu višekorisničke upotrebe računara. . . došlo do poslednjih verzija 6.hardverske prekide. Tako se na tržištu pojavio MS DOS 4. Prvi takvi sistemi bili su CP/M-80 i MS DOS. aplikativnim programom. On je kompatibilan sa starim verzijama MS DOS-a tako da niko od dotadašnjih korisnika nema teškoća pri korišćenju bilo kojeg od svojih starih programa.0 i 7.0) dopuštala je ekonomično korišćenje diskova i upravljanje popisom sadrzaja (tzv.0) bila je projektovana za 8-bitne računare (sa malom radnom verzijom i sa malom eksternom memorijom). Prva verzija MS DOS operativnog sistema (MS DOS 1. 14 . za operativnim sistemom Unix. godine na tržištu pojavio sa svojim PC. što je uslovilo pojavu novog operativnog sistema (MS DOS 3. ali je zahtevala povećanu snagu mikroračunara.0) prilagođena je Intelovom 16bitnom procesoru 80286. Treća verzija (MS DOS 3.softverske prekide. Firma Microsoft koja snabdeva veliko tržište IBM i njima kompatibilnih računara. direktorijem).

kompatibilnosti Windows 95 sa velikom većinom hardvera sa svetskog tržišta. Windows 95 je 32bitni operativni sistem koji je definitivno uveo multimedije u svoje radno okruženje i efikasno podržao mnoge programe za multimedijalne prezentacije.  Windows 95 je doneo konačan raskid sa verzijama serije 3. a komande se realizuju pokazivačem miša na jednu od ponuđenih opcija. tj. a to znači i DOSom koji pokreće operativni sistem. U ovoj verziji je inkorporiran i DOS operativni sistem tako da je bilo moguće raditi sa aplikacijama u oba sistema. pomoću sličica i šema (ikona). kao što su Photo Shop.0. stabilnosti sistema i novi paket kvalitetnijih aplikacija koje nam pružaju ugodniji rad.51. naravno uz brojne druge mogućnosti i olakšice. Sve mogućnosti koje nam Windows nudi date su grafički.11. Unix i dr.x. Kod ovakvog označavanja prva oznaka (3) predstavlja verziju. itd.51.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju 3. a do 1995.  Windows 98 je doneo niz novih poboljšanja performansi. Upravo ta činjenica kojom je ''običan smrtnik'' oslobođen učenja komandi napamet najviše je učinila na popularnosti Windowsa. Vrlo brzo je dobio i proširen set instrukcija u verziji 3.1. Razvoj Windows operativnih sistema –jednokorisničke orjentacije prošao je niz etapa :  Windows 3. Generalno. prvenstveno zbog : potpuno novog i kvalitetnog grafičkog korisničkog interfejsa. Power Point. međutim njegov najveći doprinos je nova verzija baznih mikroprocesorskih aplikacija za rad na Internetu.0 je verovatno najvažnija verzija i prelomni korak od DOS-a ka grafičkom okruženju i simultanom multiprogramskom radu. a ne programskim jezicima i pisanim korisničkim komandama. a oznake (11. a zatim i 3.) koji slede iza tačke označavaju podverziju. što znači da se komunikacija korisnika i mikroračunara (PC) zasniva na grafici.3. Ovo je možda i najpopularnija verzija Windows-a u svetu. 15 .godine razvijene su prve mrežne verzije ovog operativnog sistema pod oznakom 3. RAZVOJ I OBELEŽJA WINDOWS OPERATIVNOG SISTEMA Verovatno Bil Gates i kompanija Microsoft ne bi bili najbogatiji i najprofitabilniji u svetu da nisu u potpunosti promenili koncept rada na PC računarima učinivši ih mnogo bližim i ugodnijim za korisnika. jednostavnog prepoznavanja drugih operativnih sistema (Novel. Internet Explorer postao je sastavni deo operativnog sistema sa efikasnim učinkom u mrežnom radu. Media Lock itd. Fundamentalna postavka tog koncepta je grafički korisnički interfejs. Otvorena je mogućnost rada sa više monitora na jednom mikroračunaru i DVD uređaja.) i uključivanja PC-a u mrežu – kao radne stanice.

Do 1993. Tabela koju neki operativni sistemi održavaju u cilu upravljanja prostorom na disku koji se koristi za smeštaj datoteka. Povećan je broj uslužnih programa u celini i posebno u delu komunikacija. 5 Wide Area Network.2. Najpoznatiji su : 1) Novell NetWare je jedan od klasičnih mrežnih operativnih sistema za lokalne računarske mreže. Pored ''običnih'' servera. Ovo čini Windows NT vrlo lako primenjljivim na različite hardverske platforme. Za razliku od Unix-a. omogućavajući korisnicima i njihovim aplikacijama pristup svim resursima povezanim u mreži. 80486 ili boljim. može sa nekog udaljenog PC-ja preko modema priključiti na svoj PC i raditi kao da se sedi ispred njega. godine dominirala je verzija 3. tako da se sada npr. 3.tabela raspoređivanja datoteka. postoji samo jedna verzija Windows NT-a koja je identična na svim platformama. planiran za rad sa računarima 80286. budući da se instaliraju na server mašinama u klijent – server arhitekturi. a da istovremeno ima izvestan stepen autonomije. uključujući i različite mikroprocesorske sisteme.11 koja je mogla da podržava do 250 korisnika. dok NAS služi za pristup više udaljenih korisnika na NetWare mrežu. 80386. Mrežni operativni sistem se instalira na jedan od računara u mreži i predstavlja fajl server upravlja radom cele mreže. Posebna stavka na koju je Microsoft obratio pažnju je smanjenje troškova instalacije i administracije. Microsoft je sa svojim NT ponudio jednu novu klasu i modernu arhitekturu u kojoj je samo osnova operativnog sistema zavisna od hardvera. Novell je za svoj operativni sistem NetWare lansirao na tržište dve vrste komunikacionih servera i to : . 2) Windows NT (Now Techonlogy) je danas veoma popularan mrežni operativni sistem u klijent-server arhitekturama.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Značajna razlika u odnosu na WIN 95 je uvođenje FAT-a 4 32 (stari FAT 16 je podržavao particije do 26 GB) sa praktično neograničenim veličinama particije i fleksibilnim veličinama klastera na hard disku.NetWare Acces Server (NAS) NACS predstavlja mrežni prolaz (gateway) za intenzivan saobraćaj prema WAN5 mrežama. Advaneed Pover Management sada mnogo bolje reguliše i raspodelu energetskih resursa u komjuteru. što znači da obuhvata i konroliše interaktivni rad softvera i radne stanice.regionalna računarska mreža. Rad u lokalnoj mreži pod operativnim sistemom NetWare podrazumeva da korisnik može da koristi zajedničke resurse mreže. 16 . u zavisnosti od verzije. . Još značajnija je poslednja 4 File allocation table.0 sa izrazito velikim mogućnostima u domenu multiprogramskog rada i virtuelnog upravljanja memorijom. u računarskoj mreži mogu postojati i komunikacioni serveri. Najrasprostranjenija verzija je NT 4.NetWare Async Communication Server (NACS). koji je. Komunikaciona mreža koja povezuje geografski udaljena područja. MREŽNI OPERATIVNI SISTEM Mrežni operativni sistemi se često nazivaju i serverski operativni sistemi.

. Za razliku od prethodnog. . U suštini postoje četiri varijante Windows-a 2000 : a) Windows 2000 Professional je namenjen stonim i prenosivim računarima i koristi se kao radna stanica.0. b) Windows 2000 Server je namenjen radnim organizacijama kojima je potreban brz i pouzdan server datoteka i štampanja. podržava veći broj korisnika. 17 . kao i rad sa HDD folderima uz mogućnost uvida u HTLM fajlove preko Web foldera. složenije aplikacije i osam procesora. što je njegova bitna prednost uz čitav niz novina u segmentu komunikacija i mobilnih korisnika. pored mogućnosti Advanced Server-a moći da zadovolji intenzivnu obradu mrežnih transakcija i skladištenje velikih baza podataka.personalizovani meni nam omogućava prikaz najfrekventnije korišćenih programa uz '' History Folder ''.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju verzija Windows NT 5. brzinom najboljih pretraživačkih mašina bilo da se radi o office dokumentima. Ovo je sistem koji treba efikasno da podrži multiprocesorski rad sa 32 procesa u mreži i da bude izuzetno prilagodljiv i prihvatljiv za sve hardverske platforme od laptopa i desktopa do velikih server procesora. pregled i štampanje fajlova je moguće na više od 100 jezika. . . koji će. DVD. koja ima niz boljih kontrolnih programa u odnosu na 4.0. uređivanje. kao i bolju hardversku kompatibilnost. c) Windows 2000 Advanced Server je dizajniran za specifične i zahtevne aplikacije.ima razvijenu programsku podršku za rad na preko 30 jezika sa mogućnošću promene jezika korisničkog interfejsa.konekcija na Web je olakšana i uprošćena (''The Network Connection Wizard ''). Podržava 4-8 procesora. kreiranje B2B (Bussines-to-bussines) i B2C (Bussines-to-consumer) Web sajtova. Web stranama ili bilo čemu sličnom.Windows XP može lako izvšiti transfer multimedijalnih fajlova između različitih uređaja (PC. Neke njegove značajne mogućnosti su : -novom verzijom programa ''Windows Installer'' bitno olakšava rad sa pronalaženjem izgubljenih i oštećenih fajlova i omogućava njihovu ispravku. . unošenje. Inače. Windows NT je hardverski dosta zahtevan. 4) Windows XP Professional je poslednji i izuzetno popularan i jednokorisnički i mrežni operativni sistem. itd). kao i za efikasno obavljanje poslova na Internetu i u mreži. Ova verzija ima i programe “ plug and play “ koji znatno olakšavaju postupak dogradnje nekog novog elementa u postojeću konfiguraciju (CD. itd). digitalna kamera. d) Windows 2000 Data center.omogućava brzo pronalaženje fajlova sa novim ''Indexing Servic''-om . 3) Windows 2000 je u ovom trenutku jedan od najaktuelnijih mikrosoftverskih operativnih sistema sa namenom da zadovolji sve veće multimedijalne zahteve korisnika u Internet okruženju.

pa se najzad počelo razmišljati o PC platformi kao 18 . fleksibilnost Unix-a je takva da uz dodavanje novih modula omogućava rešavanje veoma širokog spektra problema. tako da istovremeno radi više korisnika uz istovremeno aktiviranje više različitih procesa. Unix je time-sharing operativni sistem. izuzetno pogodan za sve klase mikro i mini računara kao i velikih računarskih sistema. ima sve karakreristike softverskog alata koji korisniku omogućava rešavanje složenih problema jednostavnim povezivanjem u jedinstvenu celinu već prethodno rešenih manjih delova posmatranog složenog problema.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju 3. 2. A onda. LINUX Razvoj personalnih računara omogućio je implementiranje operativnih sistema tradicionalno namenjenim ''jakim'' platformama na ''obične'' kućne računare. 3. naglašava se i efikasna organizacija datoteka kod Unix-a koje su u obliku strukture drveta sa mogućnošću pristupa bilo kojoj datoteci sa bilo kog mesta. bio je strogo rezervisan za moćne računare koji su koštali basnoslovne sume nedostižne prosečnom korisniku računarske tehnologije. 3. Značajna inovacija je BSD (Berkly Standard Distribution) Unix. Njegove pozitivne osobine su : 1. jednostavna prenosivost Unix-a i programskih sistema razvijenih pod ovim operativnim sistemom sa jednog računarskog sistema na drugi uz minimalne adaptacije. 4. Pomoću njega korisnik na jednostavan način razrešava sve svoje probleme. te je zbog toga potrebno voditi računa o vrsti slova kojima su zapisane naredbe. Do pre par godina. tako da su stručnjaci sa Univerziteta u Kaliforniji iz Berklija. Unix je neprekidno usavršavan. 5.2. Ovo je operativni sistem koji razlikuje mala od velikih slova.2. Unix je donedavno smatran za jedan od takvih. podršku mnogim perifernim uređajima.2.1. koji ima ugrađene protokole TCP/IP koji omogućavaju povezivanje različitih tipova računara u mreži. UNIX Unix je uz Windows jedan od najrasprostranjenijih i najpopularnijih operativnih sistema u svetu. opcije i argumenti. Takođe. a takođe su razvili alate za kreiranje softvera. Unix se smatra za jedan od najelegantnijih operativnih sistema. tehnologija personalnih računara je bivala sve bolja a cene sve niže. Poboljšanje karakteristika Unix-a dovelo je do još brojnije ponude softvera koji je predviđen za rad na mikroračunarima pod Unix-om i na PC računarima. operativni sistem Unix je razvijen da radi u ambijentu podele vremena. zahtevnih sistema. uveli rutine koje omogućavaju podršku mreže.

U rukama neiskusnog administratora. poseduje kompletan grafički interfejs. Linux uključuje kompletnu mrežnu podršku. Linux. Linux multitasking je premptive. Linux je najpopularniji besplatni operativni sistem koji je široko rasprostranjen i svima dostupan. Iako se Linux često koristi kao server. uz deljenje procesorskog vremena. kao i za usavršavanje Linux-a ili prilagođavanje vlastitim potrebama. kao i klonovi Intel procesora AMD i Cyrix. baziran na popularnom Windows-u . koji bi sadržao ne samo osnovne funkcije. Cilj GNU projekta je stvaranje Unix klona. Sigurnost Unix-a. potpuno oslobođen komercijalnog softvera.1). već i veliki broj aplikacija. Jedna od važnih osobina Linux-a je da je u potpunosti dostupan u izvornom kôdu (tako se i distribuira). tvorac kernela operativnog sistema. to nikako nije njegova jedina namena. Naime. a za koji su dostupne mnoge aplikacije slične onima za komercijalne operativne sisteme. kao odgovor na komercijalizaciju Unix-a. APLIKATIVNI SOFTVER Aplikativni softver predstavlja onaj skup programa i programskih paketa kojima organizacije i ljudi uz pomoć računara rešavaju konkretne probleme i zadatke iz domena svog interesovanja i/ili poslovanja. Xfnee 86. kao i kompletnu razvojnu platformu. godine pokrenuo Richard Stollman. Za rad ovog sistema nije potrebno mnogo memorije . U praksi ovako malo RAM-a izaziva probleme. 80486 je realni minimum. cilj je bio stvoriti Unix klon. Sve varijante su podržane. a samim tim i Linux-a treba shvatiti uslovno : sigurnost u najvećoj meri zavisi od znanja i pažnje administratora. Ipak. Tako su nastale mnogobrojne implementacije od kojih i najpopularnija. što znači da možete istovremeno izvršavati više programa bez njihove '' saradnje '' (kao što je slučaj sa Windows 3. preuzeo mnogo osobina i prednosti Unix-a.svega 2 MB (teorijski). što predstavlja neograničen prostor za učenje. Linux formalno postoji od 1992. Linux zahteva kompatibilni personalni računar baziran na Intel 80386 ili kasnijem procesoru. koji je 1983. Linux je mnogo manje otporan od drugih višekorisničkih sistema. koji bi mogao da koristi svako ko poželi. Najzaslužniji čovek za nastanak Linux-a je Linus Torvalds. Linux je prirodno. a može se koristiti i za igre i multimedije. tvorac Emacs-a i njegova organizacija FSF. 4. 19 . Verovatno najveća mana Linux-a je činjenica da uz njega ne dobijate nikakvu garanciju niti tehničku podršku. godine ali ogroman deo sistema potiče iz GNU projekta. Linux je odlična razvojna i aplikativna platforma. Linux je višekorisnički operativni sistem sa sistemom autorizacije korisnika i sprečavanjem neovlašćenog korišćenjem tuđih fajlova. pa je preporučljivo 4 MB.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju pogodnom ''domaćinu'' za Unix.

Računare su kupovale ne samo srednja i mala preduzeća već i građani pojedinačno. šerver softver 20 . morala se preorijentisati na proizvodnju softverskih paketa koji se upućuju i na tržište nepoznatog kupca. Oni rešavaju probleme standardnog tipa. plaćaju račune. Postoji i više varijanti MS Office-a sa donekle različitim skupom programa. Razvojem programskih jezika omogućiće se i neposrednim korisnicima da sami kreiraju manja programska rešenja. obezbeđuju marketinške i finansijske informacije. odnosno paketa a koji se vezano 6 Softver za probu pre korišćenja. odnosno MS Office kao najpoznatiji i najčešći u toj klasi paketa. Sva prilagođavanja specifičnim potrebama korisnika su ograničena i u zavisnosti su od nivoa fleksibilnosti paketa. 2) Programi i programski paketi korisnika. Proizvođači softvera su uvideli da se mora značajnije menjati i pristup u proizvodnji softvera. MS OFFICE MS Office je skup programskih paketa različite namene ali funkcionalno dobro povezanih tako da mogu efikasno da rade zajedno (kao celina). Pri tome. kontrolišu zalihe. 2) korisnik kupuje aplikativni softver na tržištu softvera u vidu gotovih softverskih paketa. knjiže poslovne promene kroz poslovne knjige. Cena ovih paketa je takvog nivoa da je mogu podneti mala i srednja preduzeća i pojedinci. Ovaj aranžman se uglavnom primenjuje kod softvera za PC. Neki korisnici prihvataju aranžman ŠERVERA6 (shareware) po kome vlasnik aplikativnog softvera daje paket korisniku na probno korišćenje.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Programi koji vrše narudžbine.1. Do tada važeća praksa proizvodnje softvera za poznatog kupca koji je naručivao. softverski paketi su snabdeveni potrebnom dokumentacijom. 4. uputstvima za instalaciju i upotrebu. Pojavom personalnih kompjutera moćnih performansi i relativno niske cene nastala je kompjuterska revolucija. Uobičajena su dva načina obezbeđenja aplikativnog softvera : 1) korisnik sam izrađuje softver. Drugi pristup se može realizovati na više načina. vrše statističku obradu podataka. Firme koje raspolažu dovoljnim sredstvima preporučljivo je da kupe programski paket koji je autorizovan i kroz praksu proveren. Ogroman broj instaliranog hardvera nije mogao da prati tržište softvera čija je ponuda bila značajno ispod realne tražnje. vrše obradu čekova građana su samo deo danas aktuelnog aplikativnog softvera koji je prodaju na tržištu softvera. razvijeni samostalno ili kupljeni kao gotov programski paket. Mikroračunarski aplikativni softver u suštini čine dve velike grupe paketa : 1) OAS (Office Automatision System). Prvi pristup je karakterističan za firme koje poseduju sopstvene stručnjake za projektovanje i izgradnju aplikativnog softvera.

umesto PowerPointa. višestubični prelom. To eliminiše potrebu prekucavanja cele stranice radi uključivanja ispravki. Microsoft Outlook i Microsoft Internet Explorer. analiza sinonima ili spajanje pošte (npr. 4) grafika i stono izdavaštvo. izveštaja. 2) Spreadsheet programi (paketi). Ovaj softver dopušta korisniku da vrši izmene na dokumentu. koji je zahvaljujući grafičkom radnom okruženju Windows-a bio 21 . ''naterao'' je hiljade poslovnih ljudi da kupe računar.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju prodaju i zajedno instaliraju. 3) paketi za rad sa bazom podataka. Fajlovi koje Word kreira zovu se dokumenti. Prvi takav program. su brilijantna ideja koja je u mnogome pomogla da personalni računari steknu svoje mesto na tržištu i postignu uspeh koji danas postižu. Veličina softvera za Word procesiranja ima danas poboljšane karakteristike koje automatizuju i ostale zadatke pisanja: provera izgovora. pre svega programa Lotus 1-2-3 za personalne računare. Ako se kupi Enterprise/Premier verzija Office-a. ugrađeni file manager je relativno rudimentiran. Microsoft se relativno kasno pojavio na sceni spreadsheet programa. a onda su na tržište izbacili program Excel. Microsoft Word prikazuje tekst. Microsoft Excel. pošto su one uvek bile deo Word-a. a kasnije prelazak na jači hardver uslovio je i uspeh njegovih naslednika. Microsoft PowerPoint. Sačekali su da njihov operativni sistem Windows postigne značajnu popularnost. 5) prezentacija. Sve programe i pakete moguće je ipak klasifikovati na sledeći način: 1) paketi za obradu teksta. elektronski u memoriji. dobija se sve što je u Professional verziji. fusnote. 2) spreadsheet paketi. knjiga itd. VisiCalc za Apple II. Softver ima opciju formatiranja za izmene u proredu. Ako se kupi Small Business izdanje. a podršku za tabele. pozicioniranje teksta i grafike bilo gde na stranici. dobija se Small Business Tools. ili kako to obično prevodimo programi za tabelarna izračunavanja. 6) rad u Internet okruženju. provera stila (analiza gramatike i pravopisa). pisama. Microsoft Word i Word Perfect su poznati paketi tekst procesora. Word je primetno slabiji od Word Perfect-a kada se radi o upravljanju dokumentimadefinisan je samo jedan direktorijum za tekstove. generisanje indeksa i sadržaja ne treba posebno ni pominjati. veličini karaktera i širina kolona. ali danas vlada priličnim procentom tržišta. Pored toga Word omogućava precizno formatiranje teksta uz napredne tipografske opcije i efekte. grafike i opcije glavnog menija. kao i Microsoft FrontPage i Microsoft PhotoDraw. 1) Paketi za obradu teksta-Word procesiranje se koristi za izradu tekstualnih dokumenata. ne postoji mogućnost davanja deskriptivnih imena tekstovima a navigacija po mreži je prilično frustrirajuće iskustvo. povezivanje tekst dokumenta sa imenima i adresama koji su na drugom mestu). Ako se kupi standard verzija Microsoft Office-a dobija se minimalno Microsoft Word. marginama.

munjevito je osvojio svet baza podataka. Kada je. Naravno za velike zahteve ne može se zaobići korišćenje prave baze podataka (kao što je Microsoft Access). Integracija i saradnja sa drugim programima se podrazumeva. u kojoj se mogu kreirati specifični zahtevi prepravljanjem odgovarajućih formulara za unos i predstavljanje podataka. Spreadsheet programi su odlični alati za manipulisanje sa kvantitativnim podacima. Kada se prašina slegla. godine.radne površine i osnovnog menija. ali su korisnici imali jednostavan za korišćenje i efikasan proizvod koji je sa lakoćom rušio barijere pristupa bazama podataka. bili su daleko od savršenstva. DBMS). Ova osobina je naročito dragocena za korisnike prenosivih kompjutera. i Access za Windows 95 (poznatija kao Access 95 ili Access 7. godine.1. dakle programima koji nama kao korisnicima omogućavaju jednostavno kreiranje. Čak i u samoj kući Microsoft konkurencija je Visual FoxPro. programiranja. Access 97 se javlja 1997. pri čemu određeni delovi baza mogu biti distribuirani. Međutim.1. ažuriranje i upravljanje bazama podataka.0 i njegov naslednik. što vodi bržem i boljem obavljanju posla. zajedno sa tekst procesorom Word. bazom podataka Access i nekim drugim programima integrisan u Microsoft Office. u okviru paketa Office 97. Excel je iz verzije u verziju rastao. ali su paketi za rad sa bazom kao što je MS Access pogodniji za kombinovanje informacija iz različitih fajlova i rad sa multimedijom. posle milion prodatih kopija mnogi korisnici i programeri su bili prijatno iznenađeni kada su otkrili pravi alat za baze podataka koji je ta niska cena skrivala. Microsoft Access izašao. Zahvaljujući opisanim poboljšanjima stiglo se do prave programabilne aplikacije. pa samim tim i iste programe. Isprva je razlog uglavnom bio agresivna cena koja je skoro odgovarala ceni operativnog sistema DOS-a ili Windows-a 3. Access nije bez konkurencije pa se mogu pomenuti i proizvodi kao što su Borland-ov Paradox for Windows. notebook-ova i laptop-ova kojih je sve više. proširenja i povezivanja sa ostalim aplikacijama iz paketa MS Office.0).0. ali se zato vrlo lako sa njom može povezati i koristiti Excel za prikazivanje i analizu podataka. 3) Paketi za rad sa bazama podataka Ovde se radi o sopstvenim paketima. Najčešće se radi o tzv. krajem 1992. Često više ljudi koristi isti kompjuter. odluku o izboru kojim će se 22 . tako da korisnik praktično ni ne zna da se nalazi u Excelu. da bi vrhunac postigao kada je.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju znatno jednostavniji za upotrebu i moćniji od tadašnjih konkurenata. Često se nazivaju sistemi za upravljanje bazom podataka (Data Base Management System tj. koja se na tržištu pojavila maja 1994. koji je izašao novembra 1995. Excel možete prilagoditi sopstvenom ukusu na mnoge načine. Vrhunac povećanja prostora na uvek malom ekranu je opcija za prikazivanje najpotrebnijih stvari . relacionim bazama sa mogućim multimedijalnim sadržajem. Access 1. U međuvremenu je Microsoft izdao dve revidirane verzije: 2. verzija 1. godine. Nove verzije su ispravile mnoga ograničenja i uočene nedostatke prvog Access-a i donela brojna poboljšanja u domenu korišćenja. Na tržištu baza podataka. Visual dBase for Windows kao i Powersoft-ov Power Builder.

23 . Zato Access omogućava dva modusa rada .prvi je. Nakon perioda neizvesnosti kada se nije znalo da li će Corel obustaviti rad na razvoju ovog programa. 4) Grafičko i stono izdavaštvo Postoji čitav niz (povezanih) programa koji omogućavaju da se napravi neka šema.raspodeljena obrada transakcija. pojavila se Corel Ventura 7.0. Trenutak kada starateljstvo nad Venturom preuzima kompanija Corel primljen je prilično ravnodušno: u međuvremenu je prošlo nekoliko dugih godina i na nekadašnju kraljicu DTP-a na PC računarima pao je veo zaborava. Corel je jedan od takvih najpopularnijih paketa i posebno njegov Corel Draw koji do punog izražaja dolazi u kombinaciji sa programima za stono izdavaštvo. samostalno definisanje raznih tabela. logične opcije za transformaciju i odličan rad sa tekstom. a nova ''jedinica'' је to svakako bila. Corel Draw ima slavnu prošlost u Windows okruženju . Word i Excel su na neki način ''personalni'' programi. Corel Draw je u startu ponudio jednostavne i upotrebljive alatke.0 i svrstao je uz svoje programe. ponekad i bez osećaja za meru.0 je bio samo 32-bitni tekst poligon. Kada se pojavio Corel Draw 6. Druga mogućnost je angažovanje profesionalaca koji će napisati Access aplikaciju prilagođenu stvarnim potrebama poslovanja. Sa druge strane za optimalnu upotrebu Accessa treba znati dosta ne samo o dizajnu baza podataka nego i o programiranju. Istaknimo jednu bitnu razliku između Word-a i Excel-a sa jedne i Access-a sa druge strane. Publisher i drugi. i smatralo se da je to njen definitivan kraj. dakle.još od verzije 2 ovaj program uživa veliko poverenje i pored pomenutih problema sa stabilnošću. Cilj ove Venture je postavljanje novih standarda u svetu 32-bitnog DTP-a7 i uklanjanje granica između tipova dokumenata koji se poseduju. 7 Distributed transaction processing. a samim tim i korisnike. Ventura je neobjašnjivo iščezla. crtež. Uskoro Corel Ventura postaje samostalni paket koji se ''saživeo'' sa filozofijom Windows-a. Međutim. tržište kaže da je Access ispred konkurenata. prelazna verzija ka nečemu ozbiljnijem sa suštinskim poboljšanjem. U proteklih nekoliko godina program je unapređivan i proširivan.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju razvijati aplikacije za upravljanje bazama podataka na Windows orijentisanim personalnim kompjuterima donelo je tržište. upita i izveštaja i “ lutanje “ njima uz korišćenje alata ugrađenih u sam Access. u kojima sistematizujete podatke i pišete razne izveštaje. Takvi programi su Corel Ventura. Skok za dva stepenika u odnosu na prethodnu verziju znači mnogo više od pukog usklađivanja sa Corel Draw. ali je zadržao prepoznatljivost. slika ili animacija. kao što su Photo Paint ili Chart. Pogotovo je razočaravajuće bilo što je Corel u početku distribuirao samo beta verziju Venture 5. Corel 6. Zajednička obrada transakcija od strane jednog računara ili više njih koji komuniciraju preko mreže. formulara. Zato je njihova upotreba jednostavna i može se početi sa sasvim skromnim računarskim iskustvom. koji ni do danas nisu u potpunosti otklonjeni. Jer.

Ako imamo zvučnu karticu. potpuno izbegavajući potrebu za projektorom. tako i za vrlo atraktivne multimedijalne prezentacije. koji se svode na razne načine prelaska sa slajda na slajd i pojavljivanja delova teksta i slika na slajdu. izrada prezentacija je zabavna. u Word dokumentu. Slike napravljene u PhotoDraw-u mogu se koristiti. koji uz pravilnu upotrebu može da uštedi dosta vremena dajući odlične prezentacije. njenih proizvoda. U novijim verzijama mnogi elementi su znatno usavršeni. PowerPoint je odličan alat. 5) Prezentacija Mikroračunari se već duže vreme koriste i kao sredstva za prezentaciju kompanije. Koriste ga za izradu dokumenata koji zahtevaju sofisticiraniji izgled od onoga koji se lako postiže u procesoru teksta. koji je počeo davne 1989. kako bi olakšao 24 . Dodato je i puno novih stvari. recimo hiperlinkovi. Najčešće se poveže PC ili laptop sa projektorom da bi prezentacija na platnu bila vidljiva za najveći broj korisnika. PowerPoint prezentaciji ili FrontPage web prezentaciji. poput animacija svih objekata i dobra integracija sa multimedijalnim sadržajima. U slučaju prikazivanja preko projektora. PhotoDraw dopušta i da se slike pamte u više različitih formata. biltene ili knjige. Svaka prezentacija se sastoji od slajdova . stručnim sastancima itd. Mogu se prikazivati i direktno na ekranu ili projektoru koji je povezan za računar. usluga i slično pa je razumljivo i neophodno da za to postoji odgovarajuća programska podrška. On ima niz specijalnih efekata koji se mogu primeniti na slike i tako im dati potpuno novi izgled.. gde se prezentacija pušta i kontroliše sa jednog računara. U okviru ove kategorije vredi pomenuti i program PhotoDraw koji se koristi za izradu i manipulaciju grafikom. Npr. na primer. koji dopuštaju umetničke slobode u postavljanju teksta i grafike. Možemo drugima poslati prezentaciju elektronskom poštom. a prate je i sa drugih računara u mreži. koji se po potrebi mogu štampati na folije ili snimiti na dijapozitiv.to su zapravo ekrani. mogu se koristiti i zvučni efekti. Najpoznatija iz ove grupe paketa za prezentaciju je PowerPoint. 6) Programski paketi za rad u Internet okruženju Velikoj popularnosti personalnih računara doneo je i bum Interneta. godine. a predviđene su i mrežne konferencije. koristi se svo slobodno vreme za beskrajno ulepšavanje slajdova. izložbama.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Pored Corel Venture pomenuti program Publisher je program za prelom teksta u stonom izdavaštvu. na raspolaganju su efekti za animaciju. Tima Berners-Lija (Tim Berners-Lee) je bila stvaranje globalnog informacionog sistema baziranog na hipertekstu. jer: omogućava pravljenje profesionalnih prezentacija bez mnogo napora. On pruža alate. Ideja tvorca Web-a. Publisher se može koristiti za brošure. Savremeni menadžeri koriste često PowerPoint na prodajnim skupovima. u CERN-u. kako za pravljenje klasičnih folija ili slajdova. Ako mu posvetite malo vremena Power Point će vam se višestruko odužiti. lake za upotrebu i brojne opcije editovanja. veza sa Internetom itd.

a pojedini Internet provajderi posebno naglašavaju da na svojim serverima imaju instalirane FrontPage ekstenzije. Prva verzija programa pojavila se negde 1996. Outlook Express. Internet Explorer je paket Internet programa. FrontPage Express i Microsoft Chat. paket je dobro prošao na tržištu. FrontPage je dobar i široko prihvaćen Internet alat koji se. FrontPage svoju pravu snagu pokazuje na sajtovima sa puno međusobno povezanih stranica. Outlook Express. gde lakoća navigacije. program za slanje i primanje elektronske pošte. Stranice i prezentacije se u principu mogu stvarati i bez servera. statistika kaže da je početkom 1993. godine pošto je Microsoft otkupio program od manje poznate firme Vormeer Technologies. npr. Microsoft NetMeeting se može koristiti za držanje online audio i video konferencije. čitanje i postavljanje poruka u diskusione grupe. Doduše. koji se može koristiti za gledanje web stranica sa World Wide Web-a i preuzimanje web sajtova ili FTP8 sajtova. Protokol koji se koristi za kopiranje datoteka na udaljeni računarski sistem i sa njega. Web pretraživač. objavljivanjem paketa FrontPage. proveravanje validnosti svih linkova na prezentaciji i lak način da se svim stranicama u jednom potezu da isti osnovni dizajn. ali obezbeđuje bolje testiranje prezentacije i njenu bezbolniju primenu. ali instalacijom lokalnog Web servera i opcionim dodavanjem FrontPage ekstenzije na lokalnom računaru se stvara realna situacija.protokol prenosa datoteka. i pored nekih mana (generisanje lošeg i redudantnog HTML kôda. Programski paket Internet Explorer stiže sa još nekoliko korisnih Internet alata. Na Web-u se može naći bezbroj stranica koje su generisane ovim programom. dolaze do izražaja. što donekle usporava rad. koristi za izradu web sajtova. FrontPage i Web browser će tada stranicama pristupati preko TCP/IP protokola. kako bi prezentacija delovala kao zaokružena celina. Usledio je FrontPage 97 i konačno FrontPage 98. godine postojalo pedesetak Web sajtova na celom svetu. kao što je već rečeno. stvari se nisu baš munjevito razvijale. u kojoj će se Web strana ili sajt nalaziti. koje olakšavaju stvaranje interaktivnih sadržaja. snimanjem direktno na zadatu poziciju na lokalnom disku. Pomaže da se organizuju web sajtovi i dodaju razne vrste sadržaja pojedinim stranicama koje taj sajt čine. kao što su. a Microsoft Chat za razmenu poruka sa drugima u realnom vremenu. Microsoft NetMeeting. 8 File Transfer Protocol. World Wide Web. Rad sa lokalnim Web serverom je podrazumevani način rada sa FrontPage-om i praktično jedini mogući u Internet okruženju.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju saradnju naučnika iz čitavog sveta. oslanjanje na specifičnosti koje nisu šire prihvaćene itd.). 25 . Tako je nastao najpopularniji Internet servis današnjice. Glavni program iz ovog paketa je sam Internet Explorer. Čini se da je situaciju na tržištu početkom 90-tih godina najbolje iskoristio Microsoft. automatizovana procedura menjanja linkova između stranica. FrontPage Express se koristi za izradu sopstvenih web stranica.

KVANTITATIVNI METODI Naučnici su prvi koristili kvantitativne metode kroz izraz '' kutije (torbe) za sve '' koje su im pomagale da se suoče sa eksperimentalnim osmatranjima. mnoge od njihovih fundamentalnih (osnovnih) disciplina uključuju naučne činjenice. testirajući i pronalažući naš model eksperimentišemo sa njim pod različitim uslovima operacije. Proces posmatranja. o tome da li bi veliki broj ljudi kupovao proizvode koji se reklamiraju na TV-u). opisivanja. Da bi obezbedile neophodne informacije kvantitativne metode se služe statistikom i matematikom. Ukoliko bi ovaj proces primenili na menadžment dobili bi naučni menadžment. da li bi veliki broj ljudi kupovao proizvode koji se reklamiraju na TVu po određenoj ceni). Da bi se menadžmentu obezbedili ubedljivi dokazi. Na primer računovodstvo. ciljeve i objekte proučavanja (npr. Takođe možemo učestvovati i u implementaciji.2. Gradeći. Corel-u itd. tabela ili rad sa crtežima su mogući i u Word-u. Tako možemo govoriti o operacionim istraživanjima i analizi odlučivanja. Ovo može obuhvatati i pravljenje modela. dok u naučnom menadžmentu mogu postojati ikonski (neoriginalni) ili simbolički modeli. a marketing i menadžment ljudskih resursa na psihologiji i sociologiji. Postavlja se pitanje kakve to ima veze sa biznisom i menadžmentom. identifikujemo prostor. Mnoge funkcije se nalaze u više njih npr. Kada pruzimamo studije (naučni rad) moramo znati čemu služe i šta ćemo njima postići. obrada teksta. 60% ljudi bi kupilo proizvod po ceni od 5$). 26 . koriste se i kvantitativni (npr. U fizici i inžinjeringu postoje analogni modeli.ekonomija i proizvodnja i operativni menadžment se baziraju na čistoj matematici. testiranje efekata nove marketing strategije na prodaju na kraju godine). Analizom modela i prikupljenih podataka možemo izvesti određene zaključke o stvarnosti. 4. Sada smo u mogućnosti da ilustrujemo zaključke i izveštaje. i analiziraju da bi obezbedile relevantne informacije. pored kvalitativnih metoda (npr. Model je uprošćavanje ili apstrakcija realnosti. analiziranja i ilustrovanja zaključnih formi bazira se na naučnoj metodologiji. Prikupljajući podatke možemo samo opisati ili tražiti da se izvrši naučna analiza. Zatim prikupljamo relevantne podatke. QM . Excel-u. Prvo. opisuju ih. U tom slučaju možemo obezbediti i značajnije detalje (npr. Iako biznis i menadžment nisu čiste nauke. Sve ove discipline posmatraju svoje okruženje.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Svi nabrojani i drugi aplikativni paketi MS Office su povezani i mogu da razmenjuju sadržaje ali istovremeno predstavljaju i zasebne programe.

Markovljevih lanaca. Da bismo donekle razumeli mogućnosti QM-a obradićemo jedan problem linearnog programiranja. linearnog programiranja. teorije igara. Ovaj program omogućava rešavanje konkretnih problema korišćenjem: analize odlučivanja. 27 . Kao jedan od kvantitativnih metoda koristi se program QM for Windows. masovnog opsluživanja itd.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Slika 1.

u prvom redu se nalaze vrednosti funkcije kriterijuma. a ispod njega se unose redom vrednosti sve četiri varijable i četiri ograničenja.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Slika 2. 28 . Zadatak Tehnološka ograničenja u proizvodnji 4 proizvoda definisana su sledećim ograničenjima: X1+2X2+3X3+7X4 <= 9 2X1+X2+4X3-12X4 <= 10 X3+2X4 =1 2X3+X4 =2 Odrediti optimalnu strukturu proizvodnje ako je funkcija kriterijuma Max Z= 2X1+2X2+29X3+109X4 Kao što vidimo na slici 2. Da bi rešili problem kiliknemo mišem na Solve.

Slika 4. da je rezultat optimalne strukture proizvodnje 37 kao i to kako rešenje izgleda. koja je 37. a ostale van nje. Na ovoj slici vidimo da je izabrana opcija rezultata linearnog programiranja. pored rezultata obezbeđuje. 29 . Ono što QM program. Lista solucija takođe sadrži i optimalnu vrednost (z).Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Slika 3. Kao jedno od mogućnosti daje se i to da X3 i X4 budu u bazi. dopunskih ili veštačkih nalaze u bazi a koje ne. iteracije i rangiranje. prikazuje koje se od varijabli. Slika 4. je i lista solucija.

razumljivo i efikasno prezentirajući date rezultate visoko kvalitetnim tabelama i grafičkim outputom i deleći odgovarajuće rezultate sa ostalima koristeći različite metode izveštavanja. SPSS SPSS je jedan od programskih paketa za statističku analizu podataka i tabelarna izračunavanja. Do konačnog rešenja se dolazi kroz 6 iteracija. Kao što smo rekli jedna od mogućnosti je i rangiranje vrednosti varijabli i optimalne strukture proizvodnje.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Slika 5. Ova slika prikazuje broj iteracija kroz koje se prolazi rešavanjem ovog zadatka linearnog programiranja.dajući brzo informacije koristeći složene statistike. Više od 35 godina ljudi koriste SPSS za analizu baze 30 . Sa SPSS-om mogu se donositi odluke. Slika 6.

identifikuje osnovne varijable ili faktore koji objašnjavaju korelaciju unutar skupa posmatranih varijabli. Testirati hipotezu o jednakosti prosečne razlike sadašnje i početničke plate za radnike sa prethodnim iskustvom manjim od 14 i većim od 14 godina.  Faktorijalna analiza. izveštavanje i razvoj. pregled istraživanja i istraživanje svih vrsta jer je SPSS najbolji softverski paket koji se služi statistikom u rešavanju poslovnih i istraživačkih problema. izmene i broj postojećih faktora.Random Sample of cases. Za razliku od ova tri prozora. Takođe koriste se TwoStep Analysis. Otvara se prozor u koji se upisuje tačna veličina uzorka (90) koji biramo (od ukupnih 474 radnika). Neke od korišćenih statističkih metoda su:  Linearna regresija. potom. editor podataka i prozor izlaza koji se pojavljuje posle svakog ulaska u SPSS program. analiza.predviđanje prodaje uzimajući u obzir cene i tip potrošača. Biramo. Pokazaćemo na jednom primeru korišćenje statističkih procedura i rezultate koje SPSS daje. Glavni deo rada u programskom okruženju SPSS for Windows odvija se u nekom od njegovih prozora.sav). Faktorijalna analiza ima visok stepen fleksibilnosti.ispituje vezu između pojedinih varijabli kao i to šta se želi predvideti. Kao takav on daje najpreciznije odgovore za specifične vrste poslova. kao i mnogi komunikacioni prozori vezani za izvršavanje pojedinih SPSS procedura. npr. čvrsto integrisan i istaknut proizvod za analitičke procese planiranje. paleta sa alatkama.sav koja nam daje listu svih zaposlenih radnika. SPSS je modul. linija menija. SPSS for Windows pomaže da se bolje analiziraju podaci jer ovaj program nudi neophodne dublje statističke metode za rešavanje različitih problema.. prozor pomoći. K-means Cluster Analysis i Hierarchical Cluster Analysis. slučajan uzorak od 90 radnika na sledeći način: DataSelect Cases.Sample. trake za pregled sadržaja ekrana i drugo. prozor sintakse. Za početak otvaramo zadatu datoteku Employee data. sređivanje podataka i priprema. Kako ovaj program radi pod okruženjem Microsoft Windows.. tržišta. 31 . neki prozori se ne pojavljuju obavezno (ali se mogu koristiti u toku rada): prozor editora programa. sakupljanje podataka. on u potpunosti poštuje Windows standarde: naslovna linija.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju podataka. Postupak vidimo na slici 7. Primer Izabrati prost slučajan uzorak od 90 radnika iz skupa svih zaposlenih u banci (datoteka Employee data. unošenje podataka.. Tri su osnovna prozora: aplikacioni prozor. kontrole za prozore. prozor grupe dijagrama.

Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju slika 7. slika 8. Na slici 8 prikazan je slučajno izabrani uzorak od 90 radnika (precrtani radnici čine uzorak). 32 . Testiranje vršimo na datom uzorku.

razlikap= salarysalbeg. Reč je o parametarskom statističkom testu. Postupak je sledeći: Transform.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju S obzirom da testiramo hipotezu o jednakosti prosečne razlike sadašnje (salary) i početničke plate (salbeg). čija je predpostavka da su uzorci izvučeno iz populacije sa normalnom distribucijom. neophodno je formirati novu promenljivu npr. Kao rezultat toga formira se kolona razlikap. Osnovni prozor ove procedure dat je na slici 10. Iz liste svih promenljivih aktivne datoteke podataka prenosi se u listu promenljivih za testiranje (Test Variable(s)) jedna ili više numeričkih promenljivih (u ovom slučaju promenljivu razlikap). Ovaj test se primenjuje za testiranje hipoteze o jednakosti aritmetičkih sredina dva skupa. što se može videti na slici 9. Za testiranje ove vrste koristimo proceduru Independent-Sample T Test. slika 9.Compute-Target Variables koja je u stvari razlikap= salary-salbeg. a u listu promenljivih koje formiraju grupe (Grouping Variable) jedna numerička ili alfanumerička promenljiva 33 . Koraci su sledeći: Analyze.Independent-Samples T Test.Compare Means.

onda se navodi jedna numerička vrednost za tu promenljivu koja deli uzorak na dva dela. Za promenljivu koja formira grupe moraju se definisati dve grupe. Ako je promenljiva koja određuje grupe numerička (kao u ovom slučaju). koristeći dijalog prozor Define Groups. Slika 11 daje izlazne rezultate ove procedure za promenljivu razlikap. Razlikuju se slučajevi kada su varijanse dva skupa jednake i kada su nejednake. Sve pomenuto je prikazano na slici 10. ako promenljiva prethodno iskustvo definiše grupe može se navesti vrednost 14 kao tačka preseka (tačnije 168 pošto su u pitanju meseci). testira hipotezu o jednakosti vrednosti promenljive razlikap za dva skupa: radnici sa prethodnim iskustvom manjim od 14 godina i radnici sa iskustvom većim od 14 godina.. dakle. Npr. Time su opservacije u uzorku podeljene na grupu čije je prethodno iskustvo veće ili jednako 168 meseci i grupu opservacija sa iskustvom manjim od 168 meseci.tačka preseka (Cut Point).Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju (u našem slučaju Previous Experience (months)). 34 .. Ovaj primer. slika 10. Nulta hipoteza kaže da su prosečne razlike sadašnje i početničke plate dva skupa međusobno jednake. Postavljaju se dve hipoteze: nulta i alternativna. a alternativna ukazuje na njihovu nejednakost..

Komunikacija između čoveka i računara je po mnogo čemu specifična. dok je jezik čoveka raznovrstan i bogat mnogobrojnim izrazima i simbolima. Jezik računara se sastoji od samo dva simbola. Iz tog razloga je bilo neophodno stvoriti novi jezik koji bi bio razumljiv za čoveka.848. PROGRAMSKI JEZICI Jezik je sredstvo koje služi za komunikaciju između dva ili više učesnika u komunikacionom procesu. Tako su nastali programski jezici. Realizovani nivo značajnosti t testa je 0. 5.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Visok nivo signifikantnosti za Levene test (P= 0. Ovaj jezik je po karakteru veštački i sastoji se 35 . Direktna komunikacija između računara i čoveka nije moguća. a nakon prevođenja i za računar. što nedvosmisleno upućuje na zaključak o prihvatanju nulte hipoteze o jednakosti prosečne razlike sadašnje i početničke plate za radnike sa prethodnim iskustvom manjim od 14 i većim od 14 godina.testa sa jednakim varijansama. upućuje na korišćenje t. koji testira nultu hipotezu o jednakosti varijansi dva skupa.960). Da bi se komunikacija sa uspehom realizovala potrebno je da jezik komuniciranja bude razumljiv za sve učesnike ovog procesa. slika 11.

učitati. 36 . Mnogi proizvođači ne žale trud da svoje vodeće programe razviju na mašinskom jeziku ili asembleru kako bi postigli maksimalnu brzinu njihovog izvođenja. specijalni jezici 5. Operacioni kôd definiše šta računar treba da radi (sabrati. misliti i raditi direktno na mašinskom jeziku pojedinog računara. Programiranjem u mašinskom jeziku programer je u mogućnosti da pristupi elementarnim operacijama računara i time u potpunosti kontroliše proces obrade podataka. jezici za sistemsko i konkurentno programiranje 5. Osim toga programi napisani u mašinskom jeziku izuzetno se brzo izvode jer nije potrebna njihova kompilacija. sastoji se od niza instrukcija koje su napisane u nekom programskom jeziku. preneti. Krajnji korisnik. Programiranje na mašinskom jeziku je vrlo teško i iziskuje od programera da detaljno poznaje hardverske karakteristike računara. Zbog toga su njihova svojstva determinisana strukturom i karakteristikama konkretnog hardvera računarskog sistema. monolitni i nepregledni. Ovaj jezik.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju iz niza unapred utvrđenih simbola. bio on sistematski ili aplikativni. kao npr: dodaj. Koristeći te simbole. morao je raditi sa specijalizovanim programerima koji su mogli shvatiti. oduzmi i podeli u serije nula i jedinica. vrlo je težak za programera. Pominje se broj od preko dve hiljade programskih jezika. formiranjem instrukcija. jezici veštačke inteligencije 4. Ipak programi napisani na mašinskom jeziku obezbeđuju i neke prednosti koje nisu svojstvene programima napisanim na višem programskom jeziku. čineći tako programiranje sporim i napornim procesom. Programiranje sa 0 i 1 reduciralo je sve iskaze.1. jer se njegove instrukcije sastoje samo od kombinacija 0 i 1. čovek saopštava na koji način da reši određeni problem. koji je želeo aplikaciju. mašinski orijentisani jezici 2. Instrukcije napisane u mašinskom jeziku se sastoje od operacionog kôda i operanada. štampati). Celokupan softver računarskog sistema. Razvojem informacione tehnike i tehnologije nastao je veliki broj programskih jezika. Najznačajniji programski jezici koji su svrstani u određene kategorije se prema sledećoj klasifikaciji dele na: 1. MAŠINSKI JEZIK Iz samog naslova je vidljivo da je reč o programskim jezicima koji su razumljivi mašini. Izvršiti njihov pregled je pozamašan i teško rešiv zadatak. a operandi sadrže lokaciju podataka u memoriji nad kojom će se izvršiti operacija iz operacionog kôda. koji je prirodan za mašinu. Programi napisani u mašinskom jeziku su glomazni. viši programski jezici opšte namene 3. Programski jezik bi se mogao shvatiti kao sredstvo kojim se rešenje određenog problema od apstraktne ideje programa preko algoritma transformiše u skup instrukcija koje zovemo programom.

37 . VIŠI PROGRAMSKI JEZICI Viši programski jezici uglavnom otklanjaju nedostatke mašinskih i asemblerskih jezika. Asembler je. PL/1. Usmereni su na rešavanje određenih klasa problema pa se nazivaju i problemski orjentisani jezici. Instrukcije u asembleru se još uvek bave primitivnim operacijama računara. On predstavlja grupu tzv. COBOL. “makroassemblera”. Program napisan u asembleru je pregledan. značajnije olakšao programiranje ali je još uvek zadržao nedostatke mašinskog programiranja. S obzirom da se konfiguracije i karakteristike kompjuterskih sistema međusobno razlikuju. Nedostatak ovih programa je da nisu prenosivi na različite mašine. Njihova osnovna karakteristika je da su kompatibilni. a zahvaljujući sistemima makro instrukcija bitno su povećali efikasnost programiranja. JAVA i drugi. Naime. koji ima određen broj makro instrukcija kojima se izaziva više operacija u sistemu. odnos između takvih mnemoničkih instrukcija i mašinskih instrukcija je 1:1. za razliku od mašinskog jezika u kome kompjuter u stvari obavlja svoje operacije. Taj postupak prevođenja donekle usporava obradu ali niz pozitivnih svojstava koja im se pripisuju čine ove jezike opšte prihvaćenim u sferi programiranja rada računara. dakle.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Tipični predstavnik nižih programskih jezika je Assembler. Pokušaj da se ovi nedostaci prevaziđu učinjen je kasnije kroz razvoj tzv. simboličkih jezika. Makro instukcija predstavlja donekle čitav set pojedinačnih instrukcija i to je bazni koncept daljeg razvoja svih viših programskih jezika. FORTRAN. C++. koji su barem delimično prilagođeni čoveku. Mnogo ih je lakše naučiti i koristiti. To znači da nisu vezani za određeni tip mašine i mogu se prenositi i funkcionisati u običajenom hardverskom i softverskom okruženju koje obavezno mora da poseduje kompajler-program prevodilac. U više programske jezike opšte namene spadaju: BASIC. Ovi jezici su bitno olakšali rad čoveka njegovu komunikaciju sa računarom budući da su instrukcije vrlo slične govornom engleskom jeziku ili standardnoj matematičkoj notaciji. međutim. Program napisan u asembleru donekle usporava obradu zbog neophodnosti njegovog prevođenja na mašinski jezik. to znači da asembler jednog programa nije kompatibilan na drugom kompjuterskom sistemu. razumljiv i lakše se održava i razvija. PASCAL.2. Loša strana asemblera je. C. U principu. a uz to zahteva i veoma dobro poznavanje svih hardverskih karakteristika onih jedinica kompjuterskog sistema koje koristimo. program napisan u višem programskom jeziku mora se najpre prevesti na mašinski jezik a potom izvršiti. Asembler i asemblerski jezici imaju osobinu da se njihove instrukcije (operacioni kôd i operandi) ne pišu kombinacijom simbola 0 i 1 već simbolima koje nazivamo mnemonici (po kojima su i dobili naziv). To znači da se ovako napisane instrukcije koje su bliske samoj mašinskoj instrukciji veoma brzo izvode u kompjuterskom sistemu jer je postupak prevođenja u mašinski kôd direktan. 5. u tome što zahteva mnogo pisanja (instrukcija) od strane programera.

tako da je poprimio odlike dobrog interaktivnog jezika koji zauzima minimalne memorijske kapacitete u procesu izvršavanja. neke prodajne stavke: READ(5. Sa pojavom interpretera za ALGOL napravljene su značajne inovacije. a s obzirom da je blizak matematičkom jeziku omogućava izračunavanje velikog broja numeričkih postupaka. problema upravljanja i organizacije poslovnog sistema. kao osnovni nedostatak navode se strogo formalizovana struktura programa i dosta veliki broj instrukcija koje je potrebno napisati za svaki konkretni program. Ima veoma široko područje primene. oblast primene. Obe verzije FORTRAN-a prihvatili su gotovo svi proizvođači računara.godine. Neadekvatan je i za izražavanje složenih matematičkih operacija.PRICE TOTAL=QUANT*PRICE ALGOL (ALGOritmic Language) je nastao u periodu između 1957 i 1960. ukupne prodaje: MULTIPLY QUANT-SOLD BY UNIT PRICE GIVING SALES-TOTAL FORTRAN (FORmula TRANslation system) je jedan od najstarijih viših programskih jezika. a standardizovan 1965. Formati Cobol instrukcije su prikladni za metode modularnog i strukturnog programiranja.100)ID. Ovaj programski jezik je projektovan za rešavanje numeričkih algoritama.godine. godine u SAD i do danas je razvijeno više njegovih verzija. 38 . tj. njegovu širinu i upotrebljivost delimično umanjuju strogi zahtevi u delu opisa memorijske strukture podataka. Kao i kod većine drugih jezika. Primer FORTRAN instrukcije za izračunavanje npr.QUANT. matematičkih i naučno-tehničkih problema uopšte. Razvojem ovog programskog jezika nastaju dve njegove standardne verzije: potpuni FORTRAN i osnovni FORTRAN IV. a čitava struktura i logika programa prilagođena je logici čovekovog razmišljanja. Primer instrukcije za izračunavanje npr.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju COBOL (COmmon Business Oriented Language) je nastao 1960. Aktuelna savremena verzija je Fortran 77. ALGOL predstavlja algoritamski jezik koji je kreiran na bazi FORTRAN-a sa usavršenim procedurama i osobinama. a posebno je pogodan za rešavanje poslovnih i komercijalnih problema. ALGOL je namenjen rešavanju naučno-tehničkih problema.godine. Pogodnosti FORTRAN-a su i u tome što zahteva mali obim pisanja (relativno malo instrukcija po programu) pa ga je moguće i relativno lako naučiti. Imajući u vidu namenu ovog jezika. u verziji Fortran IV. Osnovna preokupacija projektanata FORTRAN-a je bila da se stvori programski jezik koji će uz pomoć kompajlera lako i jednostavno prevesti na mašinski jezik. Nastao je 1955.

Upotrebom ovog jezika program se izrađuje u vidu modula od kojih svaki čini celinu i izvršava određeni zadatak. Uspešnom sintezom dobrih osobina ova tri jezika nastaje PL/1 kao opšti namenski programski jezik kojim se rešavaju problemi iz domena komercijale. tj. Svi moduli su pod kontrolom programa menadžera koji module poziva i prati redosled njihovog izvršavanja. U nedostatke PL/1 može se ubrojati težina ovladavanja. Namenjen je programerima početnicima. naučno-tehničkog razvoja i sistemskog softvera. Od COBOL-a je preuzeo strukturu podataka. a u funkcijama izlaza ima dva tipa. Iako je široko primenljiv u svim oblastima poslovanja i rada. Danas već postoje standardizovane sve osnovne verzije BASIC-a u DOS okruženju. godine. Testiranje i održavanje programa u ovom jeziku je vrlo jednostavno. Zahteva bolja programerska znanja. ''RECORED'' i ''STREAM'' izlaz. C jeziku su prethodili BCPL i B jezici koji su bili korišćeni za izgradnju operativnih sistema i jezičkih procesora. ALGOL je razvijen u TOP DOWN (odozgo na dole) pristupu.nešto duže vreme koje je potrebno za učenje i savladavanje brojnih makro instrukcija. Od ALGOL-a je preuzeo strukturu blokova.Wirth-a na području mogućih struktura padataka. PL/1 (Programming Language 1) je nastao kao izraz potrebe da se jednim programskim jezikom pokriju ona područja za koja su se koristili COBOL. 39 . BASIC (Beginners All-purpose Simmbolic Instruction Code) je programski jezik koji se veoma lako i brzo uči. godine od strane firme IBM. BASIC-a i programskog jezika PL/1. Ovaj viši programski jezik nastao je kombinacijom najboljih osobina ALGOL-a. Za razliku od FORTRAN-a koji je razvijen u BOTTOM UP (odozdo na gore). 1977. godine razvijena je verzija C prevodioca koji je bio prenosiv za veoma široku lepezu računara od PC do super računara. Kasnije.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Najpoznatija verzija ovog programskog jezika nosi oznaku ALGOL-60. C jezik pripada kategoriji programskih jezika opšte namene. Ovo je vrlo značajno u uslovima sve šire primene PC-a. a veoma je popularna verzija Visual Basic u Windows okruženju. Upravo to ukazuje na činjenicu da primena ovog jezika iziskuje programiranje sa algoritamskog stanovišta. Od FORTRAN-a je preuzeo ideju o nezavisnosti prevođenja podprograma i deljenje zajedničkih podataka. ovaj jezik. Najviše se primenjuje za rešavanje jednostavnijih problema. ali pri tom omogućava bolju preglednost programske strukture i jednostavnije ispravljanje eventuelnih grešaka. PASCAL je programski jezik koji podržava koncept strukturisanog programiranja. tzv. koncept nizova i rekurzija. FORTRAN i ALGOL. od kojih je prvi pogodan za oblasti u kojima se radi COBOL-om. Razvio ga je Senis Ritchie u Bell-ovim laboratorijama 1972. pri čemu njegova jednostavnost posebno dolazi do izražaja. razvijan od 1967. a drugi FORTRAN-om. To je jezik visokog nivoa koji je namenjen i sistemskom programiranju. način realizacije ulazno-izlaznih aktivnosti i način generisanja izveštaja. dugo vremena nije prihvaćen od strane drugih proizvođača kompjuterskih sistema. Nastao je 70-tih godina kao istraživački rezultat N. godine i izuzetno je pogodan za interaktivan rad i rad na mikroračunarima. Razvijao se u SAD 1970.

Iako nastala kao derivat jezika C++. Pentium procesorima i OLE tehnologiji. u DOS-u tek uzgred. tako da je moguće samo jednostruko nasleđivanje.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Iako se ubraja u kategoriju viših programskih jezika on nije specijalizovan za određenu oblast primene. Njegova univerzalnost je takvog nivoa da se on uspešno koristi kako za izradu sistemskog softvera tako i izgradnju aplikativnih programskih rešenja. to ne znači da nema dinamičke alokacije bez koje bi bilo nemogiće kreirati objekat. koji su bili opterećeni postavljenim ciljem. Zahvaljujući napretku softverske. Ovo je izuzetno moćan programski jezik koji programeru daje široku platformu za rešavanje različitih vrsta zadataka. Sistem treba da bude sposoban da sam oceni šta više nije u uporebi i da se toga reši. ali i hardverske industrije. U vezi sa alokacijom je i dealokacija. Naravno. kao jedna od ključnih osobina objektnih jezika i način za bolje iskorišćenje već napisanog koda. bilo da se tiču sistemskog ili aplikativnog softvera. pointerska aritmetika. Tako. JAVA se razvila nekoliko godina nakon ulaska jezika C++ u širu primenu. Tako se prešlo na udobnost Windows-a a sa odvojenih editora. Programski jezik C++ u sebi ujedinjava sve tokove modernog računarskog društva: bazično Windows orijentisan. Korišćenje integrisanih okolina zapravo raskida vrlo potrebnu. vrhunskih paketa koji upravo imaju svrhu povećanja komfora i produktivnosti. predprocesorske direktive i enumeracije. Izgubljenu fleksibilnost u odnosu na višestruko 40 . Koncept je uprošćen u odnosu na C++. a u Javi je direktno omogućen izbacivanjem koncepta pointera i pointerske aritmetike. C jezik je dovoljno niskog nivoa pa se umesto ASEMBLER-a uspešno koristi za izgradnju operativnih sistema. potpunom kompatibilnošću sa C-om. Multithreading (izvršavanje više niti-procesa istovremeno) obično uvodi probleme. što je omogućilo sagledavanje i ispravljanje uočenih mana u dizajnu jezika. ovaj paket donosi podršku 16-bitnom Windows. Ali. Java je potpuno objektno orijentisan jezik. višestruko nasleđivanje. Izbačeno je sve što se činilo iole komplikovanim: ne postoje šabloni. ali je složenost ovih alatki vremenom upravo to i prouzrokovala. s tim što o tome u Javi ne brine programer već izvršno okruženje. skoro neprirodno tesnu vezu programera i prevodioca. nudeći vrhunski komfor u svojoj integrisanoj okolini uz korišćenje CD-ROM uređaja za distibuciju paketa. Sledeća razlika je mali šok za C/C++ programere. Za razliku od tvorca C++-a. debagera i ostalog na prave integrisane okoline. operativni sistem UNIX je gotovo u celosti urađen u C jeziku. Windows 32 i Windows NT sistemima. linkera. što znači da sve što se radi mora biti urađeno pozivom metoda nekog objekta. To se najbolje vidi kroz činjenicu da u Javi ne mogu da postoje slobodne funkcije. i već je viđen kod nekih programskih jezika. i veličina ovog proizvoda i vreme potrebno za njegovo upoznavanje su sasvim u skladu sa tim modernim tokovima. Java se ipak bitno razlikuje od svog uzora. jer u Javi nema pointera. programski alati su napredovali do složenih. Nasleđivanje je takođe podržano. Java nastupa kao potpuno novi jezik. Java to rešava uvođenjem sinhronizacije objekta i delova koda na nivou jezika. Na prvom mestu. preklapanje operatora. Ovaj postupak se naziva garbage collection. koji se samo okvirno naslanja na C (++) sintaksu. tako da su nejasnoće razrešavane dodavanjem ključnih reči.

Pored nabrojanog.3. automatizovano traženje rešenja i intenzivnu primenu rekurzije. Automatizovano traženje rešenja je svojstvo koje PROLOG-u omogućuje da neuspelo traženje rešenja zadatog problema ponovi na alternativni način. Deklarativnost PROLOG-a obezbeđuje predstavljanje znanja na mnogo višem nivou nego drugi procedularno orijentisani programski jezici. mašinske percepcije i zaključivanja. godine bio matematičar Gottlob Frege. LISP (LISt Processing-obrada listi) je programski jezik koji pripada klasi jezika za manipulisanje simbolima. Warren izgrađuje kompajler za PROLOG pa se ova verzija. Sa pojavom računarske tehnike predikatski račun se povezuje sa programiranjem i 1971. zvukom. Ovaj jezik je nudio mogućnost komuniciranja računara i čoveka na prirodnom engleskom jeziku. takođe. Simboli su u stvari objekti rešavane problemske oblasti. To su prirodni i inteligentni jezici. Šest godina kasnije D. Prirodni programski jezik je projektovala i izgradila ekipa stručnjaka (1975-1980) pod vođstvom Leri Harisa (Larry Harris) iz Dortmoutha. PROLOG se koristi za izradu ljudskih ekspertskih sistema. skup funkcija za koju klasa garantuje da će ih implementirati. obezbeđuje skup klasa za platformski nezavisan sistem za rad u grafičkom okruženju. poznata pod nazivom Edinburški Prolog. Najzapaženiji predstavnici ove klase programskih jezika su PROLOG i LISP. dodata je podrška za rad sa slikama. prikupljajući slobodan memorijski prostor koji mu je potreban za realizaciju preduzetih aktivnosti. Elemente koje obrađuje ovaj jezik nazivaju se simbolima. Danas se ulažu značajni istaživački napori da se 41 . LISP poseduje jedinstvenu osobinu da veoma efikasno upravlja reorganizacijom memorije. mrežomkako i priliči jeziku koga nazivaju “jezikom za Internet”. nametnula kao nezvanični standard. PROLOG omogućuje jednostavno i pregledno definisanje rekurzivnih procedura pa ih ovaj jezik intenzivno koristi. U ovu kategoriju jezika mogu se svrstati još dva jezika koja ne služe za izradu veštačke inteligencije ali su sa njom u vezi. čiji je tvorac Alen Colmeraurer (Alen Kalmero). analizatora za prirodni jezik i rešavanje drugih specifičnih problema. Za PROLOG se kaže da je jezik veštačke inteligencije. robotike i ekspertskih sistema. koji obezbeđuje deklarativnost izražavanja. 5. Zbog slobode programiranja ovaj jezik je vrlo pogodan za izgradnju ekspertskih sistema. PROLOG (PROgraming in LOGic-logičko programiranje) se zasniva na predikativnom računu prvog reda čiji je tvorac 1879. Predikativni račun prvog reda je u to vreme bio namenjen analizi formalne strukture čistog mišljenja. JEZICI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE Ovi jezici imaju primenu u domenu simboličkog računanja. godine nastaje u Marselju prva verzija PROLOG-a pod nazivom SYSTEM Q.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju nasleđivanje iz C++ nadoknađuju interfejsi. Java.

računarska grafika. i drugi. U novije vreme se kategorizuju na sledeći način: jezici upita. Najpre je dizajniran kao asemblerski jezik za transpjutere firme INMOS. SPECIJALNI PROGRAMSKI JEZICI Sam naziv ukazuje da je reč o programskim jezicima koji se primenjuju za rešavanje problema u posebnim domenima kao što su: komuniciranje sa operativnim sistemom računara pomoću upravljačkog jezika. SQL je tipičan primer ovakvog jezika. JEZICI ZA SISTEMSKO I KONKURENTNO PROGRAMIRANJE Ovi jezici su namenjeni pisanju sistemskog softvera i rešavanju problema kod kojih se na distribuiranim računarima konkutentno obavlja više sinhronizovanih računskih procesa. generatori aplikacija i programski jezici vrlo visokog nivoa. ali isto tako da bude i što je moguće efikasnije podržana od strane sistema za upravljanje bazom podataka. MODULA-2. Razvijen je pre više od dvadeset pet godina. OCCAM je dobio ime po engleskom filozofu čije je ime Sir Occam. Poseduje osobine koje obezbeđuju struktuiranje programa. simulacija diskretnih sistema.4. kao i da unosi i ažurira podatke u bazi. SQL (Structured Query Language) je najpoznatiji upitni jezik relacionih baza podataka koji danas predstavlja međunarodni ANSI standard-što znači i opšte prihvaćen rezultat dogovora najvećih svetskih proizvođača računarske opreme. 5. Kasnije se afirmiše kao najbolji jezik za paralelno programiranje. Prirodni i inteligentni jezici imaju sledeće osnovne osobine: • razumevanje pisanog prirodnog teksta • prevođenje i pružanje ekspertskog saveta • rešavanje simboličkih jednačina i relacija • rešavanje apstraktnih problema 5. Sintaksa jezika je pravljena tako da bude što je moguće bliže korisniku.5. OCCAM.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju omogući neobučenom korisniku da pravi programska rešenja na prirodnom jeziku čoveka. grafički jezici. upravljanje bazama podataka. Jezici upita omogućavaju korisniku da bazi podataka zadaje jednostavne i složene upite. U razvoju ovih programa osnovna ideja je da računar koristi prednosti koncepata veštačke inteligencije i ekspertskih sistema. U ovu kategoriju spadaju: ADA. U svojoj prvoj verziji nastao je u IBM laboratorijama krajem 70-tih godina kao sistem ''R''. Svrha inteligentnih jezika je da olakša programiranje. simulacija kontinuelnih dinamičkih sistema. ADA se zasniva na PASCAL-u mada su kod ADE otklonjena neka “nebezbedna” svojstva PASCAL-a. BLISS. 42 . ADA je programski jezik koji podržava modularnost i konkurentno programiranje. generatori izveštaja. da bi kao standard SQL.

rečnik podataka.0 (1999) pokazala je u praksi: jednostavnu administraciju. Tako npr SQL2 (1992) donosi nove dodatne funkcije u delu standardizacije. Screen Painter. postavlja se u stvari zahtev da se izvrši neka selekcija. SQL3 (1995) bolji pristup udaljenim bazama podataka itd. Harvard graphic i drugi. Upitom tj. Generatori izveštaja omogućavaju uzimanje podataka iz datoteka i baza podataka i njihovo oblikovanje u standardne izveštaje. Generatori aplikacija omogućavaju stvaranje čitavih aplikacija u odgovarajućem programskom jeziku na osnovu definicije ulaza. Najpoznatiji primeri ovakvih jezika su: SAS. čak i u radu sa distribuiranim bazama podataka. visoku pouzdanost i efikasnost. načina vrednovanja ulaza i načina obrade. Njegov dalji razvoj je išao brzo pa je svaka nova verzija donosila i neka nova poboljšanja.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju prvi put bio prihvaćen tek 1987. upitni jezik. grafički generator. Obično dozvoljavaju brojne jednostavne logičke i aritmetičke operacije nad podacima i veoma su pogodni za standardno izveštavanje. Povećavaju produktivnost programera za dvadesetak puta. Takvi upiti danas se postavljaju u interaktivnom režimu obrade. Vrlo je aktuelna i verzija SQL 2000 koja kao DBMS sistem dolazi sa mrežnim operativnim sistemom WINDOWS 2000 i posebno redizajniranim SQL serverom. kao i na osnovu specifikacije oblika i saobraćaja izlaza aplikacije. Verzija SQL 7. generator izveštaja.CAD/CAM sistemima. Grafički jezici ili jezici za interaktivnu grafiku su se razvili sa padom cena grafičkih terminalskih stanica i porastom značaja grafičkih prikaza u komuniciranju. godine. bezbednosni programski jezik visokog nivoa. projekcija. 43 . Njihova primena je posebno značajna u tzv. grupisanje ili izmena sadržaja baze podatka. postavljanjem pitanja bazi podataka. alate za podršku odlučivanja/modeliranje. Ovi jezici služe za pretraživanje baze podataka i predstavljanje podataka u obliku raznovrsnih grafičkih prikaza. Većina generatora aplikacija sa punom funkcijom sadrže široki integrisani skup razvojnih alata: sistem upravljanja baze podataka.

Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju 6. Posebno je razvoj mikroprocesora uslovio ekspanzivan rast proizvodnje mikroprocesora koji su bili veoma pogodni za komercijalizaciju. U oblasti računarske opreme značajan napredak ostvaren je u pogledu brzine obavljanja operacija. ZAKLJUČAK U periodu od poslednjih trideset godina razvoj računarske tehnike bio je veoma dinamičan. a ljudi sve duže. To rezultira novim-mrežnim topologijama informacionih sistema. Ušlo se jednostavno u vreme otvorenih sistema i digitalne ekonomije koja je neminovnost veka koji je upravo počeo. Bez obzira na dalji očekivani fantastično brzi razvoj i nove mogućnosti informacione tehnologije u fokusu svega ipak ostaje čovek. U oblasti programske podrške usavršeni su programski jezici četvrte generacije i relacione baze podataka koje su omogućile veoma širokom krugu ljudi da se bavi programiranjem i projektovanjem aplikacija. snage mikroprocesora i raznovrsnosti i kvaliteta periferne opreme. Informacione tehnologije i sistemi sami po sebi ne razrešavaju brojne nadolazeće probleme. korisnički orijentisani i sa značajnim mogućnostima korišćenja na raznim računarskim konfiguracijama. Elektronsko poslovanje nezadrživo ide napred ulazeći u sve oblasti poslovanja i obuhvatajući sve poslovne funkcije. ali samo od ljudi zavisi kako i u kom pravcu će se dalje razvijati. memorijskih kapaciteta. Uporedo se razvijaju i moderni operativni sistemi koji su jednostavni. Računari će u budućnosti živeti sve kraće. Oni jesu izuzetno moćno oruđe XXI veka. 44 . Proizvodnja i prodaja personalnih računara (PC) danas beleži najveće stope rasta u računarskoj industriji. koji u globalnoj svetskoj mreži povezuju više nego ikada u istoriji sve poslovne i društvene sisteme.

Računarski rečnik.Đurović. 2002. 2003. an imprint of The McGraw-Hill Companies.Soldić-Aleksić. 1994. R. 2. Beograd.Krsmanović. 8.Balaban. Microsoft Press. S. PC extra 45 .Stankić. Published by McGraw-Hill Education. Ekonomski fakultet. New York. Ekonomski fakultet. 1999. 7. 1221 Avenue of Americas.com for Windows 3. Principi informatike. J. 2002. Poslovna informatika. Aplikativni softver za statističku izračunavanja. Frank Dewhurst. Beograd. Inc. 1998.Ristić. http//: www. 5. Quantitative Metods for Business and Management. Beograd. Beograd. CET Computer Equipment and Trade. Savremena administracija.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Literatura 1. Informacioni sistemi u mrežnom okruženju. N. analizu i tabelarna 4. Beograd. Univerzitet ''Braća Karić''. J. Ž. Časopisi. 6.spss..

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->