Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju

Sadržaj
Sadržaj..................................................................................................................................1 1. UVOD..............................................................................................................................2 2. RAZVOJ TEHNOLOGIJE OBRADE PODATAKA......................................................3 2.1. VREME “DINOSAURUSA”...................................................................................4 2.2. TRANZISTORSKI ŠOK..........................................................................................5 2.3. ERA MIKRORAČUNARA......................................................................................6 2.4. IBM KOMPATIBILNI.............................................................................................7 3. RAZVOJ SOFTVERA....................................................................................................9 3.1. OPERATIVNI SISTEMI ....................................................................................10 3.1.1. KLASE OPERATIVNIH SISTEMA..........................................................12 3.1.2. JEDNOKORISNIČKI OPERATIVNI SISTEM...........................................13 DOS...............................................................................................................................14 ...................................................................................................................................14 3.1.3. RAZVOJ I OBELEŽJA WINDOWS OPERATIVNOG SISTEMA.........15 3.2. MREŽNI OPERATIVNI SISTEM......................................................................16 3.2.1. UNIX................................................................................................................18 3.2.2. LINUX............................................................................................................18 4. APLIKATIVNI SOFTVER..........................................................................................19 4.1. MS OFFICE............................................................................................................20 4.2. QM - KVANTITATIVNI METODI......................................................................26 SPSS...............................................................................................................................30 5. PROGRAMSKI JEZICI.................................................................................................35 5.1. MAŠINSKI JEZIK..................................................................................................36 5.2. VIŠI PROGRAMSKI JEZICI.................................................................................37 5.3. JEZICI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE................................................................41 5.4. JEZICI ZA SISTEMSKO I KONKURENTNO PROGRAMIRANJE...................42 5.5. SPECIJALNI PROGRAMSKI JEZICI..................................................................42 6. ZAKLJUČAK...........................................................................................................44 Literatura............................................................................................................................45

1

Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju

1. UVOD

Izuzetno brz razvoj nauke u drugoj polovini XX veka, kao i usavršavanje i širenje nove tehnologije, imaju veliki uticaj u skoro svim sferama ljudske delatnosti. Naročito u ekonomskoj sferi postaje sve značajnije raspolaganje informacijama, posedovanje i korišćenje informacione tehnologije i na osnovu njihove analize donošenje racionalnih poslovnih odluka. Dinamičan razvoj privredne aktivnosti neprestano proizvodi nove informacije koje treba sakupiti, obraditi i sačuvati. Takođe, efikasnost kao jedan od fundamentalnih principa obavljanja bilo koje ekonomske delatnosti zahteva dobro planiran i realizovan informacioni sistem. Dinamika razvoja informacione tehnologije i informacionih sistema postaje pokretačka snaga privrednog i društvenog napretka. Tehnički pronalasci u poslednjih pedeset godina, menjaju ne samo čovekovo okruženje već i načine njegovih saznanja i shvatanja. Postoji veoma intenzivan interaktivan odnos između informacione tehnologije i društvenih procesa, iako je teško utvrditi čiji je uticaj bio značajniji. S jedne strane, u brojnim oblastima pa i u ekonomiji, došlo je do kreiranja potpuno novog sistema vrednosti. S druge strane, posledice ekonomskog razvoja su bile stvaranje novih potreba. Sve ovo je zahtevalo nove načine zadovoljavanja i kao posledicu toga nove načine komuniciranja. U svakodnevnom životu susrećemo se sa nizom sprava i mašina različite namene čiji su pronalasci kroz istoriju često revolucionarno menjali metode rada pa i način i sadržaj ljudskog života. Jedan od takvih fundamentalnih pronalazaka je, bez sumnje, digitalni elektronski računar, čije su implikacije danas očigledne u svim oblastima ljudske aktivnosti. Kao osnovni razlozi za to navode se: • Mogućnost memorisanja ogromnog broja podataka i njihovo pretraživanje u mikro, mili ili nano sekundama. • Istovremena obrada multimedijalnih formi podataka, kao i različitih baza modela i baza znanja, rezultirala je izuzetno velikom primenom računara u procesima poslovanja i poslovnog odlučivanja. • Povezivanje računara u mreže i njihova integracija sa nizom elemenata savremene komunikacione tehnologije otvorila je, doskora nezamislive, prostore za razvoj obične, ljudske socijalne komunikacije, isto kao i za razvoj ''digitalne ekonomije'' na globalnom planu. • Razvoj softvera, prilagođen radu krajnjeg korisnika, uz smanjenje dimenzija i povećanje procesorske moći računara, rezultiralo je pojavom mikroračunara čija relativna cena iz godine u godinu beleži trend opadanja.

2

Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju

2. RAZVOJ TEHNOLOGIJE OBRADE PODATAKA
Obrada podataka je započeta pronalaskom brojeva, računanja i pisma. Kroz istoriju čovek je pokušavao da obradi, sredi i zapamti informacije za kasnije korišćenje. Naučna revolucija XVI i XVII veka je doprinela stvaranju mašina za računanje. Matematičari Blez Pascal i Vilhelm Gotfrid Leibniz su uspešno konstruisali kalkulatore, ali još nisu bili stvoreni uslovi za njihovu primenu. Neperovo otkriće logaritma 1614. godine omogućilo je izradu sprave koja je nazvana logaritmar. Logaritmovanjem brojeva operacija množenja svodi se na sabiranje, a operacija deljenja na oduzimanje. Preko 350 godina logaritmar je predstavljao osnovno inžinjersko pomoćno računarsko sredsvo. Francuski matematičar Blez Pascal, 1624. godine je pronašao mašinu za sabiranje koja je bila sastavljena od niza zupčanika i brojčanika. Pascalova mašina je obezbeđivala ponavljanje operacija računanja brzo i pouzdano. Ova mašina je mogla da sabira i oduzima na šest dekadnih mesta, a kasnije je bolja verzija ove mašina mogla da vrši sabiranje i oduzimanje na osam dekadnih mesta. Matematičar i teolog Vilhelm Schickard je 1632. godine izradio mašinu za računanje zasnovanu na točkićima koja je omogućavala sabiranje i oduzimanje brojeva. Leibniz-ov računar konstruisan je 1671. godine. Ova mašina je množila brojeve. Iako nije doživela širu primenu, mašina Gotfrida Leibniza je imala veliki uticaj na dalji razvoj mehaničkih računarskih mašina. Jacquard je 1801. godine razvio sistem bušenih kartica, koje su imale ulogu u regulisanju tkanja svile. Rupe izbušene u svakoj kartici kontrolisale su dizajn svile. Prvi mehanički uređaj koji je po svojim svojstvima bio sličan računaru konstruisao je matematičar Charles Babbage, 1832. godine. To je bila diferencijalna mašina koja je automatski obavljala proračune i štampala izračunate vrednosti. Uspeh koji je Babbage doživeo projektovanjem ove mašine motivisao ga je da projektuje i izradi još moćniju analitičku mašinu. Međutim, stepen razvijenosti tehnologije u prvoj polovini XIX veka nije omogućavao izradu takve mašine. 1854. godine Georges Boole je opisao logičku algebru. Ona se zasniva na manipulaciji nizova nula i jedinica. Na osnovu Bulove algebre se vrše matematička izračunavanja u čipovima modernih računara. Herman Hollerith 1887. godine razvija mašinu koja je mogla da čita i unosi podatke na bušene kartice. Holeritova mašina prepoznaje dva stanja svake rupice: da/ne. Niz takvih stanja može da predstavlja broj u binarnom brojnom sistemu. Holeritova kartica je veličine dolarske novčanice, sa 12 redova i 20 kolona, tako da se u nju može ubušiti 240 rupica. Kartica predstavlja nosioca informacije. Ova mašina je bila upotrebljena za obradu rezultata popisa stanovništva u Americi 1890. godine i pokazala se vrlo

3

Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju efikasnom. Kasnije, njegov sistem kodiranja kartica je postao standard za predstavljanje podataka na bušenim karticama. Herman Hollerith je 1896. godine osnovao kompaniju Tabulating Machine Company, koja je kasnije postala International Business Machines tj. “veliki plavi”-IBM.

2.1. VREME “DINOSAURUSA”
Francuz Luis Konfignal je 1936. godine opisao računarsku mašinu sa programiranim upravljanjem i binarnim brojnim sistemom. Američka kompanija IBM, koja je nastala 1924. godine kao naslednik kompanije koju je 1896. godine osnovao Herman Holerit, počela je 1937. godine da radi na projektu razvoja računara sa programiranim upravljanjem. Kompjuteri u današnjem smislu te reči ugledaće svetlo dana tek u prvim godinama Drugog svetskog rata. Konrad Cuze je, na zahtev Nemačkog vazduhoplovnog instituta, 1941. godine konstruisao računar Z3. To je bio prvi računar koji je radio sa 2600 releja, zasnivao se na binarnom brojnom sistemu i programiranom upravljanju. Profesori Harvardskog univerziteta su 1944. godine konstruisali prvi digitalni kompjuter. U konstrukciji ovog računara je učestvovao i IBM. Program sa instrukcijama je ubacivan preko trake bušenog papira u računar, koji je konstruisan od delova mehaničke mašine za sabiranje. To je ipak bila elektromehanička mašina, glomazna, spora i nepouzdana. ASCC (Automatic Secventional Control Calculator) Mark je imao 760.000 delova i 800 kilometara žice. Ovaj računar je pored releja imao i mehaničku memoriju u kojoj je svako mesto nekog broja bilo realizovano pomoću brojčanika sa deset pozicija. Performanse nisu bile baš na zavidnom nivou : za množenje mu je trebalo 4 sekunde, a za delenje 11. Uprkos svemu na Harvardskom univerzitetu je bio u upotrebi 15 godina. Značajan korak u razvoju računara je bio prelazak sa elektromehaničkih na elektronske elemente, tj. sa releja na elektronske vakumske cevi. Cuze je već 1941. godine uvideo da bi upotreba vakuumskih cevi umesto elektromagnetnih prekidača značajno ubrzalo rad računara. Ali, zbog nedostatka sredstava, nije ostvario svoju zamisao. ENIAC1 je konstruisan 14. februara 1946. godine na Univerzitetu Pensilvanije u Filadelfiji. Pošto ja koristio lampe i nije imao pokretne delove bio je mnogo brži nego Mark i. Imao je tačno 17.468 elektronskih cevi i kao takav bio je ogroman potrošač. Sadržao je 10000 kondenzatora i oko 70.000 otpornika. Struju je dobijao iz sopstvenog generatora. Problemi su postojali i kod hladjenja i zamene vakumskih cevi, koje su često
1

Smatra se prvim pravim elektronskim računarom koji je nastao između 1942. i 1946. godine i trajao do 1955. godine.

4

je sagradjen EDVAC2. koji pokazuju šta sve računar (ne)može. Lisp. koje su se menjale prevezivanjem žica. programeri počinju da pišu programe koji bi mogli i da zabave korisnike (odgovaraju na pitanja o sportu. 1948. Tehnologija integrisanih kola doprinela je da se dimenzije računara znatno smanje. tranzistor je bio mnogo manji. međutim. U to vreme pišu se prvi programi za šah. Tvorac EDVAC-a. ''Treća generacija'' računara počinje 1964. iako težak period u istoriji računara. Ali. godine. Najpopularniji računar ove generacije je bio IBM 1401. Problem je.BASIC.2. relativno jeftin . Fon Nojmanova ideja o promenljivim programima u memoriji računara znatno je ubrzala razvoj računarstva. Dinamo i Snobol.4 do 16 KB. prvi komercijalni kompjuter. Pored pisanja poslovnih aplikacija. Najpoznatiji računar ove generacije je bio IBM 360. sigurniji. nije se zagrevao i zahtevao je znatno manji prostor. Ovaj računar najavio je brzi razvoj prve generacije računara. IBM proizvodi model u kome se po prvi put koriste integralna kola. dokazuju matematičke teoreme).Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju pregorevale. 2. bio je fon Nojman. Ali cevi su bile veliki napredak u odnosu na Mark-ove zupčanike i mehaničke sklopove. uvode se monitori zamenjujući odštampani papir. 5 . što je omogućilo proizvodnju mini računara.500 operacija sabiranja u sekundi. godine. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina došlo je do krize u kompjuterskoj industriji. ENIAC je mogao da izvede 4. Memorijski čipovi pojeftinjuju. Tri osnovna kompjuterska jezika. Opala je moć Američke ekonomije tako da je došlo do velikog otpuštanja radnika. Takodje. Za razliku od elektronske cevi. 2 Nova verzija ENIAC-a koja je napravljena kada se krajem rata pojavio matematičar Fon Neuman sa teorijskim principima rada digitalnih računara. trajniji i znatno racionalniji potrošač struje.IBM je proizveo 14. tih nekoliko godina dalo je standard od 8 bita. Uprkos svemu prošla je cela decenija dok nije počela ugradnja tranzistora u računare “druge generacije”. do 1963.000 ovakvih mašina. godine napravljen je tranzistor. Program ovog računara je bio odredjen kombinacijama strujnog kola. Memorija se kretala od 1. predstavljala cena tranzistora. Za to vreme ENIAC i UNIVAC su ušli u industriju. pa WHIRLWIND i UNIVAC. a kasnije i kao potpuno samostalni sistemi. koje su računari prve generacije razumevali su bili Fortran. Oni su se u početku koristili kao uređaji za unos podataka za ubrzanje serijske obrade na velikim sistemima. kao konstrukcije nove verzije računara ENIAC. mnogo puta veća od cene elektronskih cevi. TRANZISTORSKI ŠOK U laboratorijama kompanije BELL. Bio je namenjen biznisu. Ovaj period računarstva je obeležilo pojavljivanje prvog uspešnog programskog jezika za početnike . kada bi to bilo potrebno. koja je trajala samo tri godine. Uporedo sa hardverom. razvijao se i softver.pristupačan. Druga generacija računara je trajala od 1959. Posle ENIAC-a.

Commodore. godine. Četvorobitni procesor 4004 se sastojao od 2250 tranzistora. Za taj računar Bil Gates i Pol Alen su razvili Microsoft BASIC. 2. Kasnije verzije su imale monitor. stvorena je osnova za “nešto” što liči na današnje računare. u kompaniji Intel. Imao je snagu ENIAC-a. zbog toga što je omogućavao korisnicima da sami prave programe i zapisuju ih na magnetofonskoj traci. Osnovna verzija je bila veoma komplikovana za korišcćenje. tastaturu i disk jedinicu. Samo godinu dana kasnije Intel proizvodi poboljšanju verziju mikroprocesora 8008. Kompjuterski ekspert Geri Kindal je izumeo program za komuniciranje između računara i spoljne disketne memorije. Program VisiCalc (tabelarni proračuni) je pokazao da računar može imati poslovnu primenu. ERA MIKRORAČUNARA Početkom 1975. Konkurencija je bila takva da je Texas ins. Periferni uređaji naravno nisu ni postojali. godine kompanija MITS (Micro Instrumentation Telemetry Sistems) je predstavila preteču svih personalnih računara . godine osnovana je kompanija Apple. tako da 1982. Procesor 8080 će biti proizveden 1973. Pojavila se i cela industrija koja je polazeći od principa ALTAIR-a. počela da proizvodi bolje personalne računare. Te 1977. Sa dodatkom od 4 KB RAM-a. koji je imao 18000 vakumskih cevi. koji prenosi 8 bita. Bila je to ustvari kutija sa mikroprocesorom i odgovarajućim vezama. osam priključaka za dodatne uređaje. Jedna od prvih velikih elektronskih firmi koja je počela da proizvodi i prodaje personalne računare bila je Tandy Corporation. Model TRS-80 je imao procesor Zilog Z-80. Njihov računar Apple II je mogao da generiše grafiku u boji. Krajem sedamdesetih godina na kompjuterskom tržištu su već postojale veoma stabilne firme sa svojim utvrdjenim tržištem: Texas Instruments. Imala je samo 256 bajta RAM-a. godine dostiže promet od milijardu dolara. Jedini način komuniciranja je bio podešavanje kombinacija od 25 prekidača i 36 lampica. što je omogućilo veliku fleksibilnost.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju tako da zamenjuju magnetno jezgro kao medij za skladištenje podataka tokom kompjuterskih kalkulacija.3. Prvi mikroprocesorski čip napravljen je 1971. koji je nazvao CP/M (Control Program for Microcomputers). čiji se prvi model pojavio 1977. Bio je zasnovan na Intel-ovom microprocesoru 8080. godine. Atari. smanjio cenu svog računara sa 1150 na 99 6 . Za samo par godina kompanija Apple je postala veoma uspešna.ALTAIR. kojim će započeti era personalnih računara. imao je sopstvenu tastaturu. godine i prihvaćen od strane IBMa. Bio je to izuzetno popularan kompjuter.

Imao je procesor firme Motorola 6502 se radnim taktom od 3. Razvoj kompjuterske (PC) tehnologije je znatno ubrzan.5 7 .XT-ova 8 bitna magistrala je zamenjena 16 bitnom. 16 bitni microprocesor sa taktom od 5 MHz. XT je imao hard disk i CGA grafičku karticu.klonove. Operativni sistem novog računara je bio DOS (Disk Operating System). Nije bilo mogućnosti za ugradnju hard diska. Ovo je bio veoma važan trenutak u istoriji računara. Grafička kartica CGA standarda je imala paletu od 16 boja i rezoluciju 640x200. monitor. pa AT(advanced tech) standard. Odlikovala ga je fantastična softverska podrška. To je bio proizvod Commodore. Zbog toga su ubrzo mnoge kompanije počele da prave “kopije” . Za razliku od prvog IBM-ovog PC-ja. Postojala je veoma skupa opcija sa eksternom disk jedinicom. U AT računarima je to bio 80286. U to vreme su bili popularni kućni računari. Disketne jedinice dobijaju nove formate. koji su prvenstveno služili za igranje kompjuterskih igara. Prvi PC je imao 16 KB. Procesor IBM-ovog PC-ja je bio Intel 8088. Kapaciteti tadašnjih diskova su se kretali od 10 do 20 MB. Znak je formiran iz 8x8 tačaka. Njegov naslednik ZX81 je postao najpopularniji računar na svetu. Posle prvog personalnog računara usledio je XT(extra tech). Zatim je došao vrhunac: ZX Spectrum. Na TV ekranu je mogao da prikaže 16 boja u rezoluciji 256x192. IBM KOMPATIBILNI Firma IBM je 12. koja je doprinela razvoju računarske industrije i računarskom opismenjivanju populacije. što je činilo temelj današnjim personalnim računarima. Jedina pogodnost ove kartice je bila kompatibilnost. godine predstavila svoj novi proizvod . da se priključi na TV prijemnik ili monitor. opremljen sa 16 KB RAM-a i isto toliko ROM-a. avgusta 1981. kućište. mogućnost nadgradnje. dok znak formira 8x14 tačaka. Do tada IBM je bio vodeći proizvođač mainframe računara. Radni takt procesora je 10-20 MHz. Kao takva nije bila pogodna za obradu teksta i grafički rad. klonovi su znatno oborili cenu i na taj način PC standard približili kupcu.25 inča. Moguće je bilo. koji je veoma sličan CP/M-u. U Evropi. tako da je AT bio potpuno 16 bitni računar.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju dolara.IBM Personal Computer. početkom 80-ih britanski izumitelj Claive Sinkler je predstavio ZX80. dopunjivo do 64 KB. Iako ne tako savršeni XT računari su ubrzo postali popularni.4.5MHz i 64 KB RAM memorije. Još jedan od modela osamdesetih je bio C-64. AT standard je nastavio tradiciju korišćenja Intel-ovih procesora 80x86 serije. Bila je to jeftina mašina. Disketne jedinice su dimenzije od 5. Rezolucija je poboljšana na 640x350. Diskete od 3. 2. Ovaj standard je doneo i novi grafički adapter: EGA. kapaciteta 360 i 720 KB. Takođe. Kasnije verzije prvog PC-ja su imale hard disk kapaciteta od 10 do 20 MB.

33MHz. Novi VGA standard donosi rezoluciju 640x480. Dobre karakteristike AT računara učinile su ga upotrebljivim za složenije aplikacije.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju inča dobijaju format od 1. kada su dve firme odlučile da nezavisno rade na razvoju operativnog sistema. Oni su se udružili u “ratu” protiv “osovine” Intel-Microsoft. da svi programi koji rade na XT-u.25. Saradnja je prekinuta 1991. U to vreme Hercules-ov standard je zadovoljavao potrebe većine korisnika. složenija grafika. “veliki plavi”-IBM polako gubi primat na tržištu. u tada najnoviji AT386. sa pola miliona tranzistora i sposobnošću obrade 5 miliona instrukcija u sekundi počinje da se ugradjuje 1986.PENTIUM sadrži 3 miliona tranzistora. ali nikad nisu šire prihvaćene. Taj nedostatak je iskoristila firma Hercules i postavila je novi standard. što omogućava rad sa više boja i nijansi iste boje. U pitanju su veće baze podataka i unakrsne tabele izračunavanja.25 1. Rezolucija slike je 720x350. dok je Microsoft odabrao sistem poznat kao 3 Skraćenica od Computer-Aided Design/Computer-Aided Manufacturing (projektovanje pomoću računara/proizvodnja pomoću računara) 8 . VGA omogućava prikazivanja 256 boja iz palete 626144 boje. čine 386 računar pravim višekorisničkim i multitasking računarskim sistemom sa snagom višestruko skupljih mini i midi sistema. Današnji standard . godine. Kompatibilnost AT modela sa XT modelima je ostvarena na taj način. ali ne i sa grafikom. tako da je bio veoma popularan. CAD/CAM3. svesna potrebe za većom rezolucijom.2 MB.44 MB. Postojale su skuplje verzije koje su omogućavale rad u boji. ali u obratnom smeru to ne važi sa sve programe. Začetnik PC standarda. Poslednjih desetak godina razvoja personalnih računara je obeležio i rat kompanija na tržištu kako hardvera tako i softvera. sa mogucnošću rada sa rezolucijama 640x400 i 800x600 tačaka. Procesor 80386. a sposoban je da obradi 100 miliona instrukcija u sekundi. a od 5. nikad priznat od strane IBM-a. Prethodni partner IBM-a je bio Microsoft. Izmedju CGA i EGA standarda. Ovaj procesor je hiljadu puta moćniji od prvog PC procesora 8088. a iznad svega mogućnost upravljanja memorijom. a jedan znak na ekranu je formiran od 9x14 tačaka.2 miliona tranzistora i ima moć od 20 MIPSa. dok DX verzija dostiže veličinu do 40 MHz.5 miliona tranzistora i 175 MIPSa. Hard disk povećava kapacitet na 80 pa i više megabajta. godine. Vrhunac današnje ponude pentium računara je PentiumPro sa 5. Dalji razvoj PC-ja bio je uslovljen tempom kojim je Intel uspevao da na par kvadratnih santimetara silicijumske pločice ugravira što više tranzistora. firma IBM je ponudila MDA grafički adapter. Posle 386 računara na tržištu se pojavljuju računari sa 80486 procesorom. Takt ovog procesora u SX verziji je od 20. Veća frekvenca i 32-bitna arhitektura. Jedini nedostatak Hercules-ove kartice je nemogućnost rada u boji. Iako je i danas moćna kompanija na računarskom tržištu IBM mora da se udružuje sa drugim kompanijama (takodje pionirima) kao što su Apple i Motorola. Kapacitet hard diska se povećava. IBM je odlučio da radi na sistemu nazvanom OS/2. rade i na AT modelima. koji sadrži 1. Nedostatak MDA kartice je što omogućava rad samo sa znacima. tako da standardni modeli imaju kapacitet oko 40 MB. Bitna razlika u odnosu na predhodne standarde je analogni rad adaptera.

Povećana ponuda je uslovila pad cena PC-ja. Nije slučajno što je izabran Apple.0 pojavila se maja 1990. da tržištu ponude svoje računare na istim principima kao IBM-ov PC. AMD je prvi na scenu izbacio 64-bitni procesor namenjen desktop računarima. a koji će se više koristiti zavisi od mogućnosti korisnika. u aplikacijama koje zahtevaju veliko procesorsko opterećenje. koji pleni ne samo karakteristikama.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju WINDOWS. 3. Poboljšana verzija 3. već i dizajnom. odnosno da istovremeno koristi sva tri operativna sistema koji preovlađuju (Apple. multimediji. Za razliku od hardvera koji predstavlja skup i materijalnih i 9 . Verzija Windows-a sa oznakom 3. Apple drži samo 20% tržišta. početkom osamdesetih.avgusta 1995. AMD. On je jedanaest godina pre Microsofta imao operativni sistem sličan današnjem Windows-u. Najveću grešku IBM pravi mnogo ranije. to je širom otvorilo vrata nezavisnim proizvođačima. Apple se 1994. Iako znatno naprednije tehnologije. umesto da ga otkupi. tako da je slabila i moć IBM-a. RAZVOJ SOFTVERA Softver i hardver su dve osnovne i u funkcionalnom smislu neodvojive komponente svakog računarskog sistema. Pošto je i procesor nabavljan spolja (Intel). Internet je postao nezamenljivi deo u životu ljudi širom sveta. U vreme pojavljivanja (PowerPCja) 95-96. Oružje novonastale alijanse je Power PC. Nezavisno od toga ko će preovladati. Danas je pravi rat između AMD-a i Intel-a. godine ujedinjuje sa IBM-om u nastojanju da napravi kompjuter koji će moći da koristi programe sva tri postojeća standarda. ali budućnost Power PC-ja je bila u grafici. MS Windows. Otuda potreba da se udruži sa nekom drugom kompanijom. sa takođe Intel-ovim procesorom i MICROSOFT DOS-om. Apple radi na usavršavanju Macintosh-a. uz nižu cenu i manji radni takt procesora. On postepeno preuzima ulogu glavnog medija za razmenu informacija. da bi 24. godine. Uporedo sa Power PC koncepcijom. budućnost računarstva i računarske tehnologije leži u umrežavanju računara.1 predstavljena je aprila 1992. Sva novija softverska izdanja pružaju korisniku lakši rad na Internetu ukazuju na to da će se računarska industrija sve više baviti Internetom i načinima kako da ga korisnik lakše koristi. najavivši da bi i PC standard mogao da se približi lakoći i “intuitivnosti” sistema koji je već imao Macintosh. nudi performanse slične odgovarajućim Intelovim proizvodima. kada licencira DOS od Bila Gates-a. PentiumPro računari su i dalje bili u prednosti u odnosu na konkurenciju. godine. Novell Netware) i da se time suprotstavi dominaciji standarda zasnovanog na Intel procesorima i Microsoft programima. Uprkos svemu Apple gubi trku. godine bila lansirana najnovoja verzija tog operativnog sistema Windows95. Tadašnji Apple računari su bili superiorni na polju grafike i stonog izdavaštva (DTP).

Drugi nivo obuhvata programe koji obezbeđuju transfer podataka sa perifernih jedinica u glavnu memoriju. programi i paketi MS Office. kontrolu ispravnosti funkcionisanja svih delova sistema. kao što su programi za podršku odlučivanju (DSS). (3) pomoćni programi kao što su programi za sortiranje. Njega u osnovi čine: 1. muziku.sistemski softver i 2.aplikativni softver Oba dela softvera čine zajedno jednu funkcionalnu celinu. programi-prevodioci i generatori aplikacija. Prvi nivo upravlja resursima računarskog sistema (process. kompjutersko obrazovanje (npr. memorija. softver je nematerijalna komponenta koja obuhvata različite programe koji su neophodni za svrsishodno delovanje računarskog sistema.procesori i redaktori teksta. a rad čitavog kompjuterskog sistema se odvija pod kontrolom sistemskog softvera. Četvrti nivo sadrži niz aplikativnih programa koji su opredeljeni rešavanjem konkretnih problema korisnika. programi i paketi upravljačkih informacionih sistema.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju fizičkih komponenti računara. poslovni aplikativni softveri. Aplikativni softver čini klasa programa koji su namenjeni rešavanju konkretnih problema. odnosno alati koji će nam to omogućiti. igre. tj. ulazno-izlazne jedinice) obezbeđujući njihov efikasan i racionalan rad. programi za zabavu.1. 3. 2. CD za učenje jezika) itd. pretraživanje. Ovaj nivo čini brojan skup uslužnih (utility) programa među kojima su najznačajniji: (1) editori. Softver se u osnovi deli u dve grupe : 1. Celokupna podrška računara se deli u četiri nivoa. kreiranje datoteka itd. Prva tri nivoa pripadaju sistemskom. a četvrti aplikativnom softveru. 3. Da bi to bilo moguće neophodno je da postoje odgovarajući programski jezici. aktivnosti i zadataka korisnika računarskog sistema. Kombinacija određene hardverske konfiguracije i pripadajućeg sistemskog softvera poznata je kao pojam računarska platforma. 4. (2) programi za monitoring. tj. 10 . Treći nivo sadrži softvere koji obezbeđuju prevođenje programa sa viših programskih jezika na mašinski jezik. Sistemski softver je skup programa i programskih paketa namenjenih funkcionisanju računarskog sistema koordiniranjem aktivnosti hardvera i zahteva aplikativnog softvera. OPERATIVNI SISTEMI Operativni sistem je skup programa i programskih rutina koji obezbeđuju funkcionisanje računara uz optimalno korišćenje njegovih resursa. listanje. programi ekspertskih sistema (ES) i slično.

Supervizor povezuje i koordinira rad svih drugih modula koji su nam na raspolaganju. Tek sada korisnik pokreće aplikativni program kojim će rešavati izabrani problemski zadatak (upravljanje zalihama.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Operativni sistem ima centalnu ulogu u funkcionisanju računara pa je najčešće smešten na magnetni disk. svojevrsni interfejs između hardvera i korisničkih programa. izrada faktura. Operativni sistem ima sopstveni jezik koji se naziva komandni jezik pomoću koga korisnici i programeri definišu svoje zahteve. Primarna uloga operativnog sistema je. Nakon toga operativni sistem uspostavlja kontrolu nad elementima računarskog sistema obezbeđujući njegovu funkcionalnu spremnost. raspoređuje ulazno-izlazne uređaje. diskovi i drugo. 3) Komandni jezici i grafički interfejs. ikona znatno olakšavaju rad. monitor.centralni i hijerarhijski najvažniji modul koji je stalno prisutan u operativnoj memoriji računara. miš. raspodela. Kada se sistem pokrene operativni sistem se sa diska prebacuje u operativnu memoriju računara. planira 11 . (3) upravljanje procesorom kompjuterskog sistema. ‘’slash BIOS‘’) tako da se može menjati po potrebi i eventualno dopuniti novim sadržajem. Programi operativnog sistema predstavljaju dakle. zadaju komande. tj. Sa stanovišta vršenja pojedinačnih poslova operativni sistem obavlja sledeće zadatke : čita upravljačke naredbe za kontrolu obrade. Za realizaciju funkcija operativog sistema postoji čitav niz programskih modula (komponenti) od kojih su najvažniji : 1) Supervizor. Osnovne funkcije operativnog sistema su : (1) upravljanje perifernim jedinicama. Ovaj modul je ugrađen od strane proizvođača matične ploče i nalazi se obično na posebnom čipu (tzv. 2) BIOS. obračun plata. formatizovanje diskova. bez kojih je računar apsolutno neupotrebljiv. tj. Njegova osnovna namena je sprovođenje i kontrola svih onih procedura kojima se postiže optimizacija funkcionisanja operativnog sistema. (2) upravljanje memorijom. izdavanje potvrde studentu itd). omogućavanje funkcionisanja računarskog sistema. a korisnički programi neizvodljivi. kopiranje programa i brisanje datoteka. (4) upravljanje podacima i programima i (5) kontrola funkcije (uključujući i otkrivanje i otklanjanje grešaka). Funkcije operativnog sistema možemo analizirati sa dva stanovišta : 1) sa stanovišta obavljanja pojedinačnog posla 2) sa stanovišta funkcionisanja sistema kao celine. (Basic Input / Output Sistem) je modul koji upravlja i kontroliše rad ulazno – izlaznih jedinica. kao što su tastatura. shodno tome. On je često poznat kao jezik za kontrolu poslova. Za savremenu komunikaciju korisnika umesto klasičnih komandnih jezika i pisanja naredbi koriste se grafički interfejsi koji korišćenjem grafičkih simbola.U tipične komandne jezike spadaju: listanje datoteka. upravljanje i kontrola njegovih resursa.

uslužuje programe obrade i završava obradu. Moguće je da centralna procesorska jedinica izvršava instrukcije jednog programa. hijerarhijskom principu pri čemu se na vrhu hijerarhije nalaze rezidentni kontrolni programi i moduli. Multiprogramski rad omogućava da se više programa može nalaziti u glavnoj memoriji. Ova klasa operativnih sistema pripada obliku najstarije obrade podataka koji podržavaju izvođenje programa u unapred definisanom redosledu. Pogodna je za poslovne transakcije velikog obima koje treba obraditi na računaru u unapred utvrđenim periodima. a zatim da nastavlja instrukcije koje 12 . ali centralna procesorska jedinica je u stanju da izvršava samo jednu instrukciju u isto vreme. Kada završi izvođenje jednog. budući da se on najviše koristi. dodeljuje slobodna mesta memorije programima obrade i izvršava ulazno-izlazne operacije. Ovi operativni sistemi pripadaju grupi monoprogramskih sistema. b) Multiprogramski operativni sistemi Multiprogramski rad podrazumeva mogućnost računara da izvršava više korisničkih programa istovremeno. Između skupa programa bach operativnog sistema međusobne veze se najčešće uspostavljaju na tzv. 1) Operativni sistemi opšte namene mogu da rade u dva osnovna režima rada: a) operativni sistemi za paketnu obradu (Bach operativni sistem). KLASE OPERATIVNIH SISTEMA Operativni sistemi se dele na : 1) operativni sistemi opšte namene 2) operativni sistem za rad u realnom vremenu 3) operativni sistemi orijentisani na transakcione obrade.1. privremeno prekidajući izvršenje drugog. Sa stanovišta funkcionisanja sistema kao celine operativni sistem realizuje sledeće zadatke: dodeljuje centralni proces programima obrade. prelazi se na drugi program i tako redom do kraja. deleći hardverske resurse koji im stoje na raspolaganju. kao što je supervizor. dodeljuje ulazno-izlazne uređaje programima obrade. Karakteristika ovog operativnog sistema je da se svi kompjuterski resursi dodeljuju samo jednom programu koji se u datom trenutku izvršava.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju memoriju. čita program za izvršenje. uvodi programe obrade i inicijalizuje njihovo izvršavanje.1. 3. dok se ne zadovolje sve potrebe za obradama. Brojna ograničenja i nedovoljne mogućnosti bach operativnog sistema u pogledu optimalnog korišćenja svih komponenti računarskog sistema uslovila su pojavu novih operativnih sistema koji omogućuju jednostavnije i efikasnije upravljanje savremenim računarskim sistemima.

2) Rad u realnom vremenu karakteriše savremene operativne sisteme sa virtuelnim konceptom korišćenja memorije koji podrazumeva i mogućnost multiprogramiranja i multiprocesiranja. Kasnije nastaju operativni sistemi kod kojih je korisnik morao da poznaje poseban jezik za kontrolu obrade-JCL (Job Control Language). Multiprocesorski operativni sistemi imaju sve navedene mogućnosti multiprogramskog operativnog sistema. Tako je. Virtuelna memorija omogućuje da ista fizička veličina obavi više poslova u kraćem vremenskom periodu. Savremeni operativni sistemi su veoma kompleksni. u vazduhoplovstvu itd. Svakom procesoru u mreži operativni sistem može dodeliti izvršenje instrukcija jednog programa ili više programa simultano. Osnovna razlika je u tome što kod multiprogramskog operativnog sistema : .što su svi programi potencijalno aktivni. Prvo su nastali operativni sistemi koji su podržavali tzv. U ovom režimu rada računar mora da obezbedi izuzetno brz odgovor na događaje i upite iz okruženja. Ukratko ćemo se osvrnuti u prošlost i razvoj operativnih sistema od nekih najranijih početaka. Multiprogramski operativni sistem razlikuje se od bach operativnih sistema ne samo u delu upravljanja procesima. Zato se često koriste i nazivi: mrežni ili distribuirani operativni sistem. ali su mnogo pristupačniji korisnicima.jedan za drugim. 3) Operativni sistemi orijentisani na transakcije.više programa ili delova programa je istovremeno u memoriji . Pored multiprogramskog postoji i multiprocesorski način obrade. Ovi operativni sistemi poseduju sposobnost da prihvataju podatke sa vrlo brzih ulazno-izlaznih jedinica posredstvom komunikacionih linija. JEDNOKORISNIČKI OPERATIVNI SISTEM Razvoj operativnih sistema počinje od treće generacije računara i prati razvoj hardvera.1. što zbog velike brzine rada daje utisak da se oba programa izvršavaju istovremeno. 3. a operativni sistem je kontrolisao njihovo izvršavanje. deleći pri tome poslove između procesora. njihova najčešća primena u upravljanju proizvodnjom i tehnološkim procesima. gde su se programi izvršavali serijski . . u bankarstvu.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju je privremeno prekinuo. Pogodni su za računare koji prate određene parametre tehnoloških procesa koji se nalaze u računarskim procesima. već i u delu upravljanja memorijom. . 13 .svakom programu dodeljen je fiksni deo memorije.2. Za multiprogramski rad značajan je i pojam Virtuelna memorija. serijsku obradu. uz mogućnost istovremenog korišćenja i rada sa više procesora.

1) koji podržava rad u mreži. aplikativnim programom.0 ima razrađen sistem prekida koji obuhvata : . Prva verzija MS DOS operativnog sistema (MS DOS 1. odnosno IBM-ovom modelu PC/AT. Sredinom 70-tih godina počeo je razvoj 8-bitnih procesora (Intel i Motorola) koji su zahtevali specifične operativne sisteme. Ova nova verzija MS DOS-a bitno je proširila dotadašnje sistemske i komunikacione programe. dok u pogledu višekorisničke upotrebe računara. Tako se na tržištu pojavio MS DOS 4.0) prilagođena je Intelovom 16bitnom procesoru 80286. . 14 .prekide aktivirane programskim jezikom Basic tj.0 koje podržavaju i multiprogramski rad. Njihovi nazivi su skraćenice od: Control Program for Microprocessor (firme Digital) i Microsoft Disk Operation System (firme Microsoft). Treća verzija (MS DOS 3. što je uslovilo pojavu novog operativnog sistema (MS DOS 3.hardverske prekide. On je kompatibilan sa starim verzijama MS DOS-a tako da niko od dotadašnjih korisnika nema teškoća pri korišćenju bilo kojeg od svojih starih programa.prekide koje generiše mikropocesor. IBM. Ovaj novi operativni sistem je povećao mogućnosti rada sa više programa. Druga verzija (MS DOS 2. za operativnim sistemom Unix. .0 i 7.0) bila je projektovana za 8-bitne računare (sa malom radnom verzijom i sa malom eksternom memorijom). Razvoj je tekao svojim tokom da bi se u DOS-u koji je prvim verzijama bio najjednostavniji bach operativni sistem.0. došlo do poslednjih verzija 6. svojim operativnim sistemom projektovala je novi operativni sistem koji uzima u obzir karakteristike današnjih procesora i koje maksimalno koristi. ali je zahtevala povećanu snagu mikroračunara. Prvi takvi sistemi bili su CP/M-80 i MS DOS. Firma Microsoft koja snabdeva veliko tržište IBM i njima kompatibilnih računara.softverske prekide.0) dopuštala je ekonomično korišćenje diskova i upravljanje popisom sadrzaja (tzv. To znači da MS DOS 6. MS DOS izabran je i od strane najvećeg svetskog proizvođača računara. .Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju DOS Fantastično brzi razvoj mikroračunarskog hardvera praćen je odgovarajućim razvojem operativnih sistema. prema ocenama stručnjaka i dalje zaostaje npr. kada se 1981. Dalji razvoj računarske tehnologije i računarskih komunikacija postavio je zahteve da se personalni računari međusobno povezuju. direktorijem). godine na tržištu pojavio sa svojim PC.

prvenstveno zbog : potpuno novog i kvalitetnog grafičkog korisničkog interfejsa. Windows 95 je 32bitni operativni sistem koji je definitivno uveo multimedije u svoje radno okruženje i efikasno podržao mnoge programe za multimedijalne prezentacije. Sve mogućnosti koje nam Windows nudi date su grafički. Unix i dr. a do 1995.  Windows 95 je doneo konačan raskid sa verzijama serije 3.0 je verovatno najvažnija verzija i prelomni korak od DOS-a ka grafičkom okruženju i simultanom multiprogramskom radu.  Windows 98 je doneo niz novih poboljšanja performansi. jednostavnog prepoznavanja drugih operativnih sistema (Novel. a ne programskim jezicima i pisanim korisničkim komandama.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju 3. a zatim i 3. a to znači i DOSom koji pokreće operativni sistem.3. Media Lock itd. a komande se realizuju pokazivačem miša na jednu od ponuđenih opcija. Kod ovakvog označavanja prva oznaka (3) predstavlja verziju. međutim njegov najveći doprinos je nova verzija baznih mikroprocesorskih aplikacija za rad na Internetu.) i uključivanja PC-a u mrežu – kao radne stanice. Ovo je možda i najpopularnija verzija Windows-a u svetu. kao što su Photo Shop. pomoću sličica i šema (ikona).51. Upravo ta činjenica kojom je ''običan smrtnik'' oslobođen učenja komandi napamet najviše je učinila na popularnosti Windowsa. stabilnosti sistema i novi paket kvalitetnijih aplikacija koje nam pružaju ugodniji rad.11. itd. U ovoj verziji je inkorporiran i DOS operativni sistem tako da je bilo moguće raditi sa aplikacijama u oba sistema.) koji slede iza tačke označavaju podverziju. kompatibilnosti Windows 95 sa velikom većinom hardvera sa svetskog tržišta. Vrlo brzo je dobio i proširen set instrukcija u verziji 3.x. Generalno.1. Internet Explorer postao je sastavni deo operativnog sistema sa efikasnim učinkom u mrežnom radu. 15 . Fundamentalna postavka tog koncepta je grafički korisnički interfejs. Razvoj Windows operativnih sistema –jednokorisničke orjentacije prošao je niz etapa :  Windows 3. što znači da se komunikacija korisnika i mikroračunara (PC) zasniva na grafici. tj. Otvorena je mogućnost rada sa više monitora na jednom mikroračunaru i DVD uređaja.51. Power Point.godine razvijene su prve mrežne verzije ovog operativnog sistema pod oznakom 3.0. a oznake (11. RAZVOJ I OBELEŽJA WINDOWS OPERATIVNOG SISTEMA Verovatno Bil Gates i kompanija Microsoft ne bi bili najbogatiji i najprofitabilniji u svetu da nisu u potpunosti promenili koncept rada na PC računarima učinivši ih mnogo bližim i ugodnijim za korisnika. naravno uz brojne druge mogućnosti i olakšice.

0 sa izrazito velikim mogućnostima u domenu multiprogramskog rada i virtuelnog upravljanja memorijom. Rad u lokalnoj mreži pod operativnim sistemom NetWare podrazumeva da korisnik može da koristi zajedničke resurse mreže. 80486 ili boljim. uključujući i različite mikroprocesorske sisteme. Povećan je broj uslužnih programa u celini i posebno u delu komunikacija. 3. Najpoznatiji su : 1) Novell NetWare je jedan od klasičnih mrežnih operativnih sistema za lokalne računarske mreže. Tabela koju neki operativni sistemi održavaju u cilu upravljanja prostorom na disku koji se koristi za smeštaj datoteka. omogućavajući korisnicima i njihovim aplikacijama pristup svim resursima povezanim u mreži. tako da se sada npr.11 koja je mogla da podržava do 250 korisnika. godine dominirala je verzija 3. Advaneed Pover Management sada mnogo bolje reguliše i raspodelu energetskih resursa u komjuteru.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Značajna razlika u odnosu na WIN 95 je uvođenje FAT-a 4 32 (stari FAT 16 je podržavao particije do 26 GB) sa praktično neograničenim veličinama particije i fleksibilnim veličinama klastera na hard disku. može sa nekog udaljenog PC-ja preko modema priključiti na svoj PC i raditi kao da se sedi ispred njega. što znači da obuhvata i konroliše interaktivni rad softvera i radne stanice. Microsoft je sa svojim NT ponudio jednu novu klasu i modernu arhitekturu u kojoj je samo osnova operativnog sistema zavisna od hardvera. Novell je za svoj operativni sistem NetWare lansirao na tržište dve vrste komunikacionih servera i to : . 16 . Za razliku od Unix-a.NetWare Acces Server (NAS) NACS predstavlja mrežni prolaz (gateway) za intenzivan saobraćaj prema WAN5 mrežama.2.NetWare Async Communication Server (NACS). Posebna stavka na koju je Microsoft obratio pažnju je smanjenje troškova instalacije i administracije. 5 Wide Area Network. postoji samo jedna verzija Windows NT-a koja je identična na svim platformama. u računarskoj mreži mogu postojati i komunikacioni serveri. Komunikaciona mreža koja povezuje geografski udaljena područja. dok NAS služi za pristup više udaljenih korisnika na NetWare mrežu. . 2) Windows NT (Now Techonlogy) je danas veoma popularan mrežni operativni sistem u klijent-server arhitekturama. Pored ''običnih'' servera. MREŽNI OPERATIVNI SISTEM Mrežni operativni sistemi se često nazivaju i serverski operativni sistemi. Do 1993. Još značajnija je poslednja 4 File allocation table. Najrasprostranjenija verzija je NT 4. Mrežni operativni sistem se instalira na jedan od računara u mreži i predstavlja fajl server upravlja radom cele mreže. koji je. planiran za rad sa računarima 80286.tabela raspoređivanja datoteka. u zavisnosti od verzije. Ovo čini Windows NT vrlo lako primenjljivim na različite hardverske platforme. budući da se instaliraju na server mašinama u klijent – server arhitekturi. 80386.regionalna računarska mreža. a da istovremeno ima izvestan stepen autonomije.

kreiranje B2B (Bussines-to-bussines) i B2C (Bussines-to-consumer) Web sajtova. koja ima niz boljih kontrolnih programa u odnosu na 4. unošenje. Neke njegove značajne mogućnosti su : -novom verzijom programa ''Windows Installer'' bitno olakšava rad sa pronalaženjem izgubljenih i oštećenih fajlova i omogućava njihovu ispravku.omogućava brzo pronalaženje fajlova sa novim ''Indexing Servic''-om .konekcija na Web je olakšana i uprošćena (''The Network Connection Wizard ''). Za razliku od prethodnog. b) Windows 2000 Server je namenjen radnim organizacijama kojima je potreban brz i pouzdan server datoteka i štampanja. Podržava 4-8 procesora. uređivanje. brzinom najboljih pretraživačkih mašina bilo da se radi o office dokumentima. Windows NT je hardverski dosta zahtevan. . kao i za efikasno obavljanje poslova na Internetu i u mreži. . . pregled i štampanje fajlova je moguće na više od 100 jezika. . Web stranama ili bilo čemu sličnom. Inače. podržava veći broj korisnika. U suštini postoje četiri varijante Windows-a 2000 : a) Windows 2000 Professional je namenjen stonim i prenosivim računarima i koristi se kao radna stanica. d) Windows 2000 Data center. Ova verzija ima i programe “ plug and play “ koji znatno olakšavaju postupak dogradnje nekog novog elementa u postojeću konfiguraciju (CD. digitalna kamera. itd).ima razvijenu programsku podršku za rad na preko 30 jezika sa mogućnošću promene jezika korisničkog interfejsa.Windows XP može lako izvšiti transfer multimedijalnih fajlova između različitih uređaja (PC. c) Windows 2000 Advanced Server je dizajniran za specifične i zahtevne aplikacije. kao i bolju hardversku kompatibilnost. 17 . Ovo je sistem koji treba efikasno da podrži multiprocesorski rad sa 32 procesa u mreži i da bude izuzetno prilagodljiv i prihvatljiv za sve hardverske platforme od laptopa i desktopa do velikih server procesora. itd).0. što je njegova bitna prednost uz čitav niz novina u segmentu komunikacija i mobilnih korisnika. DVD. 3) Windows 2000 je u ovom trenutku jedan od najaktuelnijih mikrosoftverskih operativnih sistema sa namenom da zadovolji sve veće multimedijalne zahteve korisnika u Internet okruženju. složenije aplikacije i osam procesora. koji će.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju verzija Windows NT 5. 4) Windows XP Professional je poslednji i izuzetno popularan i jednokorisnički i mrežni operativni sistem. kao i rad sa HDD folderima uz mogućnost uvida u HTLM fajlove preko Web foldera. pored mogućnosti Advanced Server-a moći da zadovolji intenzivnu obradu mrežnih transakcija i skladištenje velikih baza podataka.0.personalizovani meni nam omogućava prikaz najfrekventnije korišćenih programa uz '' History Folder ''. .

Pomoću njega korisnik na jednostavan način razrešava sve svoje probleme. Unix je donedavno smatran za jedan od takvih. tako da istovremeno radi više korisnika uz istovremeno aktiviranje više različitih procesa. Unix se smatra za jedan od najelegantnijih operativnih sistema. Unix je time-sharing operativni sistem. fleksibilnost Unix-a je takva da uz dodavanje novih modula omogućava rešavanje veoma širokog spektra problema. te je zbog toga potrebno voditi računa o vrsti slova kojima su zapisane naredbe. izuzetno pogodan za sve klase mikro i mini računara kao i velikih računarskih sistema. a takođe su razvili alate za kreiranje softvera. 2. A onda. Unix je neprekidno usavršavan. LINUX Razvoj personalnih računara omogućio je implementiranje operativnih sistema tradicionalno namenjenim ''jakim'' platformama na ''obične'' kućne računare. jednostavna prenosivost Unix-a i programskih sistema razvijenih pod ovim operativnim sistemom sa jednog računarskog sistema na drugi uz minimalne adaptacije.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju 3. Ovo je operativni sistem koji razlikuje mala od velikih slova. Poboljšanje karakteristika Unix-a dovelo je do još brojnije ponude softvera koji je predviđen za rad na mikroračunarima pod Unix-om i na PC računarima. UNIX Unix je uz Windows jedan od najrasprostranjenijih i najpopularnijih operativnih sistema u svetu. naglašava se i efikasna organizacija datoteka kod Unix-a koje su u obliku strukture drveta sa mogućnošću pristupa bilo kojoj datoteci sa bilo kog mesta.2. Njegove pozitivne osobine su : 1. 3. bio je strogo rezervisan za moćne računare koji su koštali basnoslovne sume nedostižne prosečnom korisniku računarske tehnologije. operativni sistem Unix je razvijen da radi u ambijentu podele vremena. Takođe. Do pre par godina. ima sve karakreristike softverskog alata koji korisniku omogućava rešavanje složenih problema jednostavnim povezivanjem u jedinstvenu celinu već prethodno rešenih manjih delova posmatranog složenog problema. tako da su stručnjaci sa Univerziteta u Kaliforniji iz Berklija. 3.2. pa se najzad počelo razmišljati o PC platformi kao 18 . opcije i argumenti. tehnologija personalnih računara je bivala sve bolja a cene sve niže. 5.1. koji ima ugrađene protokole TCP/IP koji omogućavaju povezivanje različitih tipova računara u mreži.2. zahtevnih sistema. uveli rutine koje omogućavaju podršku mreže. Značajna inovacija je BSD (Berkly Standard Distribution) Unix. 4. podršku mnogim perifernim uređajima.

4. Iako se Linux često koristi kao server. kao i kompletnu razvojnu platformu. kao i klonovi Intel procesora AMD i Cyrix. godine pokrenuo Richard Stollman. 19 . cilj je bio stvoriti Unix klon. tvorac kernela operativnog sistema. Linux uključuje kompletnu mrežnu podršku. Sigurnost Unix-a. Linux. Ipak. Linux je prirodno. kao i za usavršavanje Linux-a ili prilagođavanje vlastitim potrebama. Xfnee 86. Linux zahteva kompatibilni personalni računar baziran na Intel 80386 ili kasnijem procesoru. 80486 je realni minimum. već i veliki broj aplikacija. Linux je najpopularniji besplatni operativni sistem koji je široko rasprostranjen i svima dostupan. Linux formalno postoji od 1992. a samim tim i Linux-a treba shvatiti uslovno : sigurnost u najvećoj meri zavisi od znanja i pažnje administratora. poseduje kompletan grafički interfejs. koji bi mogao da koristi svako ko poželi. to nikako nije njegova jedina namena.1). Linux multitasking je premptive. preuzeo mnogo osobina i prednosti Unix-a. Za rad ovog sistema nije potrebno mnogo memorije . uz deljenje procesorskog vremena. a može se koristiti i za igre i multimedije. koji je 1983.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju pogodnom ''domaćinu'' za Unix. koji bi sadržao ne samo osnovne funkcije. potpuno oslobođen komercijalnog softvera. godine ali ogroman deo sistema potiče iz GNU projekta. U rukama neiskusnog administratora. tvorac Emacs-a i njegova organizacija FSF. Linux je višekorisnički operativni sistem sa sistemom autorizacije korisnika i sprečavanjem neovlašćenog korišćenjem tuđih fajlova. a za koji su dostupne mnoge aplikacije slične onima za komercijalne operativne sisteme.svega 2 MB (teorijski). baziran na popularnom Windows-u . Verovatno najveća mana Linux-a je činjenica da uz njega ne dobijate nikakvu garanciju niti tehničku podršku. U praksi ovako malo RAM-a izaziva probleme. Cilj GNU projekta je stvaranje Unix klona. što znači da možete istovremeno izvršavati više programa bez njihove '' saradnje '' (kao što je slučaj sa Windows 3. što predstavlja neograničen prostor za učenje. Sve varijante su podržane. Jedna od važnih osobina Linux-a je da je u potpunosti dostupan u izvornom kôdu (tako se i distribuira). Naime. Najzaslužniji čovek za nastanak Linux-a je Linus Torvalds. Linux je mnogo manje otporan od drugih višekorisničkih sistema. Tako su nastale mnogobrojne implementacije od kojih i najpopularnija. pa je preporučljivo 4 MB. kao odgovor na komercijalizaciju Unix-a. Linux je odlična razvojna i aplikativna platforma. APLIKATIVNI SOFTVER Aplikativni softver predstavlja onaj skup programa i programskih paketa kojima organizacije i ljudi uz pomoć računara rešavaju konkretne probleme i zadatke iz domena svog interesovanja i/ili poslovanja.

Do tada važeća praksa proizvodnje softvera za poznatog kupca koji je naručivao. 2) korisnik kupuje aplikativni softver na tržištu softvera u vidu gotovih softverskih paketa. Pri tome. šerver softver 20 . vrše obradu čekova građana su samo deo danas aktuelnog aplikativnog softvera koji je prodaju na tržištu softvera. MS OFFICE MS Office je skup programskih paketa različite namene ali funkcionalno dobro povezanih tako da mogu efikasno da rade zajedno (kao celina). Pojavom personalnih kompjutera moćnih performansi i relativno niske cene nastala je kompjuterska revolucija. Uobičajena su dva načina obezbeđenja aplikativnog softvera : 1) korisnik sam izrađuje softver. obezbeđuju marketinške i finansijske informacije. Firme koje raspolažu dovoljnim sredstvima preporučljivo je da kupe programski paket koji je autorizovan i kroz praksu proveren. Ovaj aranžman se uglavnom primenjuje kod softvera za PC. 4. 2) Programi i programski paketi korisnika. Cena ovih paketa je takvog nivoa da je mogu podneti mala i srednja preduzeća i pojedinci. Neki korisnici prihvataju aranžman ŠERVERA6 (shareware) po kome vlasnik aplikativnog softvera daje paket korisniku na probno korišćenje. odnosno MS Office kao najpoznatiji i najčešći u toj klasi paketa. Mikroračunarski aplikativni softver u suštini čine dve velike grupe paketa : 1) OAS (Office Automatision System). morala se preorijentisati na proizvodnju softverskih paketa koji se upućuju i na tržište nepoznatog kupca. Oni rešavaju probleme standardnog tipa. vrše statističku obradu podataka. plaćaju račune. Postoji i više varijanti MS Office-a sa donekle različitim skupom programa. razvijeni samostalno ili kupljeni kao gotov programski paket. Računare su kupovale ne samo srednja i mala preduzeća već i građani pojedinačno. Razvojem programskih jezika omogućiće se i neposrednim korisnicima da sami kreiraju manja programska rešenja. Proizvođači softvera su uvideli da se mora značajnije menjati i pristup u proizvodnji softvera. Ogroman broj instaliranog hardvera nije mogao da prati tržište softvera čija je ponuda bila značajno ispod realne tražnje. Sva prilagođavanja specifičnim potrebama korisnika su ograničena i u zavisnosti su od nivoa fleksibilnosti paketa. kontrolišu zalihe.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Programi koji vrše narudžbine. knjiže poslovne promene kroz poslovne knjige. softverski paketi su snabdeveni potrebnom dokumentacijom. odnosno paketa a koji se vezano 6 Softver za probu pre korišćenja. uputstvima za instalaciju i upotrebu. Prvi pristup je karakterističan za firme koje poseduju sopstvene stručnjake za projektovanje i izgradnju aplikativnog softvera.1. Drugi pristup se može realizovati na više načina.

Word je primetno slabiji od Word Perfect-a kada se radi o upravljanju dokumentimadefinisan je samo jedan direktorijum za tekstove. Prvi takav program. elektronski u memoriji. 2) spreadsheet paketi. ali danas vlada priličnim procentom tržišta. a podršku za tabele. dobija se Small Business Tools. izveštaja. Ako se kupi standard verzija Microsoft Office-a dobija se minimalno Microsoft Word. pošto su one uvek bile deo Word-a. VisiCalc za Apple II. Microsoft Word prikazuje tekst. Sve programe i pakete moguće je ipak klasifikovati na sledeći način: 1) paketi za obradu teksta. knjiga itd. 5) prezentacija. Ako se kupi Enterprise/Premier verzija Office-a. Ako se kupi Small Business izdanje. Fajlovi koje Word kreira zovu se dokumenti. Pored toga Word omogućava precizno formatiranje teksta uz napredne tipografske opcije i efekte. dobija se sve što je u Professional verziji. a kasnije prelazak na jači hardver uslovio je i uspeh njegovih naslednika. ili kako to obično prevodimo programi za tabelarna izračunavanja. pozicioniranje teksta i grafike bilo gde na stranici. To eliminiše potrebu prekucavanja cele stranice radi uključivanja ispravki. Softver ima opciju formatiranja za izmene u proredu. Microsoft Word i Word Perfect su poznati paketi tekst procesora. fusnote. 4) grafika i stono izdavaštvo. grafike i opcije glavnog menija. ugrađeni file manager je relativno rudimentiran. 3) paketi za rad sa bazom podataka. višestubični prelom. 6) rad u Internet okruženju. pre svega programa Lotus 1-2-3 za personalne računare. Microsoft PowerPoint. a onda su na tržište izbacili program Excel. marginama. Microsoft se relativno kasno pojavio na sceni spreadsheet programa. veličini karaktera i širina kolona. ne postoji mogućnost davanja deskriptivnih imena tekstovima a navigacija po mreži je prilično frustrirajuće iskustvo. Microsoft Outlook i Microsoft Internet Explorer. povezivanje tekst dokumenta sa imenima i adresama koji su na drugom mestu). umesto PowerPointa. Sačekali su da njihov operativni sistem Windows postigne značajnu popularnost. kao i Microsoft FrontPage i Microsoft PhotoDraw. su brilijantna ideja koja je u mnogome pomogla da personalni računari steknu svoje mesto na tržištu i postignu uspeh koji danas postižu. Ovaj softver dopušta korisniku da vrši izmene na dokumentu. provera stila (analiza gramatike i pravopisa). ''naterao'' je hiljade poslovnih ljudi da kupe računar. analiza sinonima ili spajanje pošte (npr. pisama. generisanje indeksa i sadržaja ne treba posebno ni pominjati. Microsoft Excel. Veličina softvera za Word procesiranja ima danas poboljšane karakteristike koje automatizuju i ostale zadatke pisanja: provera izgovora.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju prodaju i zajedno instaliraju. 2) Spreadsheet programi (paketi). 1) Paketi za obradu teksta-Word procesiranje se koristi za izradu tekstualnih dokumenata. koji je zahvaljujući grafičkom radnom okruženju Windows-a bio 21 .

3) Paketi za rad sa bazama podataka Ovde se radi o sopstvenim paketima. Kada je. U međuvremenu je Microsoft izdao dve revidirane verzije: 2. Access 97 se javlja 1997. bazom podataka Access i nekim drugim programima integrisan u Microsoft Office. Zahvaljujući opisanim poboljšanjima stiglo se do prave programabilne aplikacije. tako da korisnik praktično ni ne zna da se nalazi u Excelu. Spreadsheet programi su odlični alati za manipulisanje sa kvantitativnim podacima. posle milion prodatih kopija mnogi korisnici i programeri su bili prijatno iznenađeni kada su otkrili pravi alat za baze podataka koji je ta niska cena skrivala. bili su daleko od savršenstva. Često više ljudi koristi isti kompjuter. DBMS). pa samim tim i iste programe. pri čemu određeni delovi baza mogu biti distribuirani. Međutim. Integracija i saradnja sa drugim programima se podrazumeva. koja se na tržištu pojavila maja 1994. i Access za Windows 95 (poznatija kao Access 95 ili Access 7. Često se nazivaju sistemi za upravljanje bazom podataka (Data Base Management System tj. Nove verzije su ispravile mnoga ograničenja i uočene nedostatke prvog Access-a i donela brojna poboljšanja u domenu korišćenja. Čak i u samoj kući Microsoft konkurencija je Visual FoxPro. u kojoj se mogu kreirati specifični zahtevi prepravljanjem odgovarajućih formulara za unos i predstavljanje podataka. relacionim bazama sa mogućim multimedijalnim sadržajem. dakle programima koji nama kao korisnicima omogućavaju jednostavno kreiranje. Excel je iz verzije u verziju rastao.1. krajem 1992.0). koji je izašao novembra 1995. verzija 1.radne površine i osnovnog menija. munjevito je osvojio svet baza podataka. da bi vrhunac postigao kada je. Microsoft Access izašao. ali su paketi za rad sa bazom kao što je MS Access pogodniji za kombinovanje informacija iz različitih fajlova i rad sa multimedijom. Access 1. ali su korisnici imali jednostavan za korišćenje i efikasan proizvod koji je sa lakoćom rušio barijere pristupa bazama podataka. godine. u okviru paketa Office 97. Najčešće se radi o tzv. Kada se prašina slegla. što vodi bržem i boljem obavljanju posla. Excel možete prilagoditi sopstvenom ukusu na mnoge načine. Isprva je razlog uglavnom bio agresivna cena koja je skoro odgovarala ceni operativnog sistema DOS-a ili Windows-a 3.0. godine.0 i njegov naslednik. ali se zato vrlo lako sa njom može povezati i koristiti Excel za prikazivanje i analizu podataka. zajedno sa tekst procesorom Word. godine. proširenja i povezivanja sa ostalim aplikacijama iz paketa MS Office. programiranja. odluku o izboru kojim će se 22 . Ova osobina je naročito dragocena za korisnike prenosivih kompjutera. Vrhunac povećanja prostora na uvek malom ekranu je opcija za prikazivanje najpotrebnijih stvari . Na tržištu baza podataka.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju znatno jednostavniji za upotrebu i moćniji od tadašnjih konkurenata. Access nije bez konkurencije pa se mogu pomenuti i proizvodi kao što su Borland-ov Paradox for Windows. ažuriranje i upravljanje bazama podataka. Visual dBase for Windows kao i Powersoft-ov Power Builder. notebook-ova i laptop-ova kojih je sve više.1. Naravno za velike zahteve ne može se zaobići korišćenje prave baze podataka (kao što je Microsoft Access).

Corel Draw je u startu ponudio jednostavne i upotrebljive alatke. Corel je jedan od takvih najpopularnijih paketa i posebno njegov Corel Draw koji do punog izražaja dolazi u kombinaciji sa programima za stono izdavaštvo. Istaknimo jednu bitnu razliku između Word-a i Excel-a sa jedne i Access-a sa druge strane. Corel 6.još od verzije 2 ovaj program uživa veliko poverenje i pored pomenutih problema sa stabilnošću. koji ni do danas nisu u potpunosti otklonjeni. Nakon perioda neizvesnosti kada se nije znalo da li će Corel obustaviti rad na razvoju ovog programa. ponekad i bez osećaja za meru. slika ili animacija.prvi je.0 je bio samo 32-bitni tekst poligon.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju razvijati aplikacije za upravljanje bazama podataka na Windows orijentisanim personalnim kompjuterima donelo je tržište. 4) Grafičko i stono izdavaštvo Postoji čitav niz (povezanih) programa koji omogućavaju da se napravi neka šema. a samim tim i korisnike. Ventura je neobjašnjivo iščezla. Zato Access omogućava dva modusa rada . samostalno definisanje raznih tabela. dakle. prelazna verzija ka nečemu ozbiljnijem sa suštinskim poboljšanjem. Zajednička obrada transakcija od strane jednog računara ili više njih koji komuniciraju preko mreže. formulara. ali je zadržao prepoznatljivost. Word i Excel su na neki način ''personalni'' programi. tržište kaže da je Access ispred konkurenata. Kada se pojavio Corel Draw 6. kao što su Photo Paint ili Chart. U proteklih nekoliko godina program je unapređivan i proširivan. Takvi programi su Corel Ventura. pojavila se Corel Ventura 7. 7 Distributed transaction processing. Druga mogućnost je angažovanje profesionalaca koji će napisati Access aplikaciju prilagođenu stvarnim potrebama poslovanja. Zato je njihova upotreba jednostavna i može se početi sa sasvim skromnim računarskim iskustvom. Cilj ove Venture je postavljanje novih standarda u svetu 32-bitnog DTP-a7 i uklanjanje granica između tipova dokumenata koji se poseduju. crtež.raspodeljena obrada transakcija. Pogotovo je razočaravajuće bilo što je Corel u početku distribuirao samo beta verziju Venture 5. Međutim. Publisher i drugi. Uskoro Corel Ventura postaje samostalni paket koji se ''saživeo'' sa filozofijom Windows-a. Sa druge strane za optimalnu upotrebu Accessa treba znati dosta ne samo o dizajnu baza podataka nego i o programiranju.0 i svrstao je uz svoje programe. 23 . upita i izveštaja i “ lutanje “ njima uz korišćenje alata ugrađenih u sam Access. Trenutak kada starateljstvo nad Venturom preuzima kompanija Corel primljen je prilično ravnodušno: u međuvremenu je prošlo nekoliko dugih godina i na nekadašnju kraljicu DTP-a na PC računarima pao je veo zaborava. u kojima sistematizujete podatke i pišete razne izveštaje. Skok za dva stepenika u odnosu na prethodnu verziju znači mnogo više od pukog usklađivanja sa Corel Draw. Corel Draw ima slavnu prošlost u Windows okruženju . Jer.0. a nova ''jedinica'' је to svakako bila. i smatralo se da je to njen definitivan kraj. logične opcije za transformaciju i odličan rad sa tekstom.

Savremeni menadžeri koriste često PowerPoint na prodajnim skupovima. lake za upotrebu i brojne opcije editovanja. Slike napravljene u PhotoDraw-u mogu se koristiti.. a prate je i sa drugih računara u mreži.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Pored Corel Venture pomenuti program Publisher je program za prelom teksta u stonom izdavaštvu.to su zapravo ekrani. kako za pravljenje klasičnih folija ili slajdova. izložbama. PhotoDraw dopušta i da se slike pamte u više različitih formata. Ako mu posvetite malo vremena Power Point će vam se višestruko odužiti. u Word dokumentu. Svaka prezentacija se sastoji od slajdova . potpuno izbegavajući potrebu za projektorom. izrada prezentacija je zabavna. u CERN-u. Ako imamo zvučnu karticu. koristi se svo slobodno vreme za beskrajno ulepšavanje slajdova. On pruža alate. recimo hiperlinkovi. 5) Prezentacija Mikroračunari se već duže vreme koriste i kao sredstva za prezentaciju kompanije. Možemo drugima poslati prezentaciju elektronskom poštom. na raspolaganju su efekti za animaciju. PowerPoint prezentaciji ili FrontPage web prezentaciji. Publisher se može koristiti za brošure. usluga i slično pa je razumljivo i neophodno da za to postoji odgovarajuća programska podrška. tako i za vrlo atraktivne multimedijalne prezentacije. Najpoznatija iz ove grupe paketa za prezentaciju je PowerPoint. Najčešće se poveže PC ili laptop sa projektorom da bi prezentacija na platnu bila vidljiva za najveći broj korisnika. U novijim verzijama mnogi elementi su znatno usavršeni. Dodato je i puno novih stvari. koji je počeo davne 1989. koji uz pravilnu upotrebu može da uštedi dosta vremena dajući odlične prezentacije. U okviru ove kategorije vredi pomenuti i program PhotoDraw koji se koristi za izradu i manipulaciju grafikom. PowerPoint je odličan alat. veza sa Internetom itd. koji se po potrebi mogu štampati na folije ili snimiti na dijapozitiv. njenih proizvoda. na primer. biltene ili knjige. Tima Berners-Lija (Tim Berners-Lee) je bila stvaranje globalnog informacionog sistema baziranog na hipertekstu. Mogu se prikazivati i direktno na ekranu ili projektoru koji je povezan za računar. a predviđene su i mrežne konferencije. 6) Programski paketi za rad u Internet okruženju Velikoj popularnosti personalnih računara doneo je i bum Interneta. kako bi olakšao 24 . koji se svode na razne načine prelaska sa slajda na slajd i pojavljivanja delova teksta i slika na slajdu. poput animacija svih objekata i dobra integracija sa multimedijalnim sadržajima. jer: omogućava pravljenje profesionalnih prezentacija bez mnogo napora. Koriste ga za izradu dokumenata koji zahtevaju sofisticiraniji izgled od onoga koji se lako postiže u procesoru teksta. godine. stručnim sastancima itd. mogu se koristiti i zvučni efekti. Npr. On ima niz specijalnih efekata koji se mogu primeniti na slike i tako im dati potpuno novi izgled. gde se prezentacija pušta i kontroliše sa jednog računara. Ideja tvorca Web-a. koji dopuštaju umetničke slobode u postavljanju teksta i grafike. U slučaju prikazivanja preko projektora.

). FrontPage Express i Microsoft Chat. godine postojalo pedesetak Web sajtova na celom svetu. gde lakoća navigacije. Usledio je FrontPage 97 i konačno FrontPage 98. objavljivanjem paketa FrontPage. koje olakšavaju stvaranje interaktivnih sadržaja. World Wide Web. automatizovana procedura menjanja linkova između stranica. a Microsoft Chat za razmenu poruka sa drugima u realnom vremenu. u kojoj će se Web strana ili sajt nalaziti. 8 File Transfer Protocol. Protokol koji se koristi za kopiranje datoteka na udaljeni računarski sistem i sa njega. statistika kaže da je početkom 1993. proveravanje validnosti svih linkova na prezentaciji i lak način da se svim stranicama u jednom potezu da isti osnovni dizajn. a pojedini Internet provajderi posebno naglašavaju da na svojim serverima imaju instalirane FrontPage ekstenzije. FrontPage svoju pravu snagu pokazuje na sajtovima sa puno međusobno povezanih stranica. Microsoft NetMeeting se može koristiti za držanje online audio i video konferencije. program za slanje i primanje elektronske pošte. čitanje i postavljanje poruka u diskusione grupe. koristi za izradu web sajtova. FrontPage Express se koristi za izradu sopstvenih web stranica. što donekle usporava rad. oslanjanje na specifičnosti koje nisu šire prihvaćene itd. koji se može koristiti za gledanje web stranica sa World Wide Web-a i preuzimanje web sajtova ili FTP8 sajtova. Web pretraživač. godine pošto je Microsoft otkupio program od manje poznate firme Vormeer Technologies. Internet Explorer je paket Internet programa. Pomaže da se organizuju web sajtovi i dodaju razne vrste sadržaja pojedinim stranicama koje taj sajt čine. Doduše. Rad sa lokalnim Web serverom je podrazumevani način rada sa FrontPage-om i praktično jedini mogući u Internet okruženju. 25 .protokol prenosa datoteka. dolaze do izražaja.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju saradnju naučnika iz čitavog sveta. Čini se da je situaciju na tržištu početkom 90-tih godina najbolje iskoristio Microsoft. snimanjem direktno na zadatu poziciju na lokalnom disku. FrontPage je dobar i široko prihvaćen Internet alat koji se. Outlook Express. Tako je nastao najpopularniji Internet servis današnjice. Microsoft NetMeeting. Prva verzija programa pojavila se negde 1996. i pored nekih mana (generisanje lošeg i redudantnog HTML kôda. npr. ali instalacijom lokalnog Web servera i opcionim dodavanjem FrontPage ekstenzije na lokalnom računaru se stvara realna situacija. Outlook Express. paket je dobro prošao na tržištu. kao što je već rečeno. kako bi prezentacija delovala kao zaokružena celina. Programski paket Internet Explorer stiže sa još nekoliko korisnih Internet alata. FrontPage i Web browser će tada stranicama pristupati preko TCP/IP protokola. Na Web-u se može naći bezbroj stranica koje su generisane ovim programom. ali obezbeđuje bolje testiranje prezentacije i njenu bezbolniju primenu. Stranice i prezentacije se u principu mogu stvarati i bez servera. stvari se nisu baš munjevito razvijale. Glavni program iz ovog paketa je sam Internet Explorer. kao što su.

Corel-u itd. Mnoge funkcije se nalaze u više njih npr.ekonomija i proizvodnja i operativni menadžment se baziraju na čistoj matematici. opisivanja. pored kvalitativnih metoda (npr. ciljeve i objekte proučavanja (npr. Na primer računovodstvo.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Svi nabrojani i drugi aplikativni paketi MS Office su povezani i mogu da razmenjuju sadržaje ali istovremeno predstavljaju i zasebne programe. Tako možemo govoriti o operacionim istraživanjima i analizi odlučivanja. Iako biznis i menadžment nisu čiste nauke. 26 . Sada smo u mogućnosti da ilustrujemo zaključke i izveštaje. Gradeći. tabela ili rad sa crtežima su mogući i u Word-u. obrada teksta. da li bi veliki broj ljudi kupovao proizvode koji se reklamiraju na TVu po određenoj ceni). Postavlja se pitanje kakve to ima veze sa biznisom i menadžmentom. Proces posmatranja. a marketing i menadžment ljudskih resursa na psihologiji i sociologiji. Model je uprošćavanje ili apstrakcija realnosti. Prvo. opisuju ih. Prikupljajući podatke možemo samo opisati ili tražiti da se izvrši naučna analiza.2. Excel-u. o tome da li bi veliki broj ljudi kupovao proizvode koji se reklamiraju na TV-u). koriste se i kvantitativni (npr. U fizici i inžinjeringu postoje analogni modeli. dok u naučnom menadžmentu mogu postojati ikonski (neoriginalni) ili simbolički modeli. Da bi se menadžmentu obezbedili ubedljivi dokazi. mnoge od njihovih fundamentalnih (osnovnih) disciplina uključuju naučne činjenice. U tom slučaju možemo obezbediti i značajnije detalje (npr. Sve ove discipline posmatraju svoje okruženje. Da bi obezbedile neophodne informacije kvantitativne metode se služe statistikom i matematikom. Analizom modela i prikupljenih podataka možemo izvesti određene zaključke o stvarnosti. Takođe možemo učestvovati i u implementaciji. 4. QM .KVANTITATIVNI METODI Naučnici su prvi koristili kvantitativne metode kroz izraz '' kutije (torbe) za sve '' koje su im pomagale da se suoče sa eksperimentalnim osmatranjima. 60% ljudi bi kupilo proizvod po ceni od 5$). analiziranja i ilustrovanja zaključnih formi bazira se na naučnoj metodologiji. testiranje efekata nove marketing strategije na prodaju na kraju godine). testirajući i pronalažući naš model eksperimentišemo sa njim pod različitim uslovima operacije. Zatim prikupljamo relevantne podatke. Ukoliko bi ovaj proces primenili na menadžment dobili bi naučni menadžment. i analiziraju da bi obezbedile relevantne informacije. identifikujemo prostor. Ovo može obuhvatati i pravljenje modela. Kada pruzimamo studije (naučni rad) moramo znati čemu služe i šta ćemo njima postići.

linearnog programiranja. Ovaj program omogućava rešavanje konkretnih problema korišćenjem: analize odlučivanja.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Slika 1. Da bismo donekle razumeli mogućnosti QM-a obradićemo jedan problem linearnog programiranja. Markovljevih lanaca. Kao jedan od kvantitativnih metoda koristi se program QM for Windows. 27 . teorije igara. masovnog opsluživanja itd.

Da bi rešili problem kiliknemo mišem na Solve. Zadatak Tehnološka ograničenja u proizvodnji 4 proizvoda definisana su sledećim ograničenjima: X1+2X2+3X3+7X4 <= 9 2X1+X2+4X3-12X4 <= 10 X3+2X4 =1 2X3+X4 =2 Odrediti optimalnu strukturu proizvodnje ako je funkcija kriterijuma Max Z= 2X1+2X2+29X3+109X4 Kao što vidimo na slici 2.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Slika 2. u prvom redu se nalaze vrednosti funkcije kriterijuma. 28 . a ispod njega se unose redom vrednosti sve četiri varijable i četiri ograničenja.

Lista solucija takođe sadrži i optimalnu vrednost (z). Slika 4. pored rezultata obezbeđuje. koja je 37. dopunskih ili veštačkih nalaze u bazi a koje ne. iteracije i rangiranje. prikazuje koje se od varijabli. da je rezultat optimalne strukture proizvodnje 37 kao i to kako rešenje izgleda.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Slika 3. a ostale van nje. je i lista solucija. Ono što QM program. Kao jedno od mogućnosti daje se i to da X3 i X4 budu u bazi. Na ovoj slici vidimo da je izabrana opcija rezultata linearnog programiranja. 29 . Slika 4.

SPSS SPSS je jedan od programskih paketa za statističku analizu podataka i tabelarna izračunavanja. Kao što smo rekli jedna od mogućnosti je i rangiranje vrednosti varijabli i optimalne strukture proizvodnje. Slika 6. Više od 35 godina ljudi koriste SPSS za analizu baze 30 . razumljivo i efikasno prezentirajući date rezultate visoko kvalitetnim tabelama i grafičkim outputom i deleći odgovarajuće rezultate sa ostalima koristeći različite metode izveštavanja.dajući brzo informacije koristeći složene statistike. Sa SPSS-om mogu se donositi odluke. Do konačnog rešenja se dolazi kroz 6 iteracija.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Slika 5. Ova slika prikazuje broj iteracija kroz koje se prolazi rešavanjem ovog zadatka linearnog programiranja.

. Za početak otvaramo zadatu datoteku Employee data. tržišta.  Faktorijalna analiza.sav).. SPSS je modul. 31 . slučajan uzorak od 90 radnika na sledeći način: DataSelect Cases. SPSS for Windows pomaže da se bolje analiziraju podaci jer ovaj program nudi neophodne dublje statističke metode za rešavanje različitih problema. Kako ovaj program radi pod okruženjem Microsoft Windows. Faktorijalna analiza ima visok stepen fleksibilnosti. Pokazaćemo na jednom primeru korišćenje statističkih procedura i rezultate koje SPSS daje..Random Sample of cases. Neke od korišćenih statističkih metoda su:  Linearna regresija.sav koja nam daje listu svih zaposlenih radnika. npr. čvrsto integrisan i istaknut proizvod za analitičke procese planiranje. kao i mnogi komunikacioni prozori vezani za izvršavanje pojedinih SPSS procedura. izveštavanje i razvoj. Primer Izabrati prost slučajan uzorak od 90 radnika iz skupa svih zaposlenih u banci (datoteka Employee data. Postupak vidimo na slici 7. Za razliku od ova tri prozora. trake za pregled sadržaja ekrana i drugo. Kao takav on daje najpreciznije odgovore za specifične vrste poslova. neki prozori se ne pojavljuju obavezno (ali se mogu koristiti u toku rada): prozor editora programa.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju podataka. K-means Cluster Analysis i Hierarchical Cluster Analysis. Otvara se prozor u koji se upisuje tačna veličina uzorka (90) koji biramo (od ukupnih 474 radnika). izmene i broj postojećih faktora.predviđanje prodaje uzimajući u obzir cene i tip potrošača. linija menija. on u potpunosti poštuje Windows standarde: naslovna linija. kontrole za prozore. prozor grupe dijagrama. paleta sa alatkama. editor podataka i prozor izlaza koji se pojavljuje posle svakog ulaska u SPSS program. Takođe koriste se TwoStep Analysis. prozor pomoći. Biramo. sređivanje podataka i priprema. analiza. Testirati hipotezu o jednakosti prosečne razlike sadašnje i početničke plate za radnike sa prethodnim iskustvom manjim od 14 i većim od 14 godina. Glavni deo rada u programskom okruženju SPSS for Windows odvija se u nekom od njegovih prozora. sakupljanje podataka. Tri su osnovna prozora: aplikacioni prozor. potom. prozor sintakse. unošenje podataka.identifikuje osnovne varijable ili faktore koji objašnjavaju korelaciju unutar skupa posmatranih varijabli. pregled istraživanja i istraživanje svih vrsta jer je SPSS najbolji softverski paket koji se služi statistikom u rešavanju poslovnih i istraživačkih problema.ispituje vezu između pojedinih varijabli kao i to šta se želi predvideti.Sample.

32 . Testiranje vršimo na datom uzorku. slika 8.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju slika 7. Na slici 8 prikazan je slučajno izabrani uzorak od 90 radnika (precrtani radnici čine uzorak).

neophodno je formirati novu promenljivu npr.Compute-Target Variables koja je u stvari razlikap= salary-salbeg. Reč je o parametarskom statističkom testu. Osnovni prozor ove procedure dat je na slici 10. slika 9. razlikap= salarysalbeg.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju S obzirom da testiramo hipotezu o jednakosti prosečne razlike sadašnje (salary) i početničke plate (salbeg). a u listu promenljivih koje formiraju grupe (Grouping Variable) jedna numerička ili alfanumerička promenljiva 33 . Kao rezultat toga formira se kolona razlikap. što se može videti na slici 9. Postupak je sledeći: Transform.Independent-Samples T Test. Ovaj test se primenjuje za testiranje hipoteze o jednakosti aritmetičkih sredina dva skupa. Koraci su sledeći: Analyze. Za testiranje ove vrste koristimo proceduru Independent-Sample T Test. Iz liste svih promenljivih aktivne datoteke podataka prenosi se u listu promenljivih za testiranje (Test Variable(s)) jedna ili više numeričkih promenljivih (u ovom slučaju promenljivu razlikap).Compare Means. čija je predpostavka da su uzorci izvučeno iz populacije sa normalnom distribucijom.

Za promenljivu koja formira grupe moraju se definisati dve grupe. ako promenljiva prethodno iskustvo definiše grupe može se navesti vrednost 14 kao tačka preseka (tačnije 168 pošto su u pitanju meseci). Ako je promenljiva koja određuje grupe numerička (kao u ovom slučaju). testira hipotezu o jednakosti vrednosti promenljive razlikap za dva skupa: radnici sa prethodnim iskustvom manjim od 14 godina i radnici sa iskustvom većim od 14 godina.. Slika 11 daje izlazne rezultate ove procedure za promenljivu razlikap.tačka preseka (Cut Point). koristeći dijalog prozor Define Groups. Razlikuju se slučajevi kada su varijanse dva skupa jednake i kada su nejednake. Time su opservacije u uzorku podeljene na grupu čije je prethodno iskustvo veće ili jednako 168 meseci i grupu opservacija sa iskustvom manjim od 168 meseci. Npr. slika 10. a alternativna ukazuje na njihovu nejednakost. Sve pomenuto je prikazano na slici 10. 34 .Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju (u našem slučaju Previous Experience (months)). onda se navodi jedna numerička vrednost za tu promenljivu koja deli uzorak na dva dela.. Nulta hipoteza kaže da su prosečne razlike sadašnje i početničke plate dva skupa međusobno jednake. dakle.. Postavljaju se dve hipoteze: nulta i alternativna. Ovaj primer.

960).848. što nedvosmisleno upućuje na zaključak o prihvatanju nulte hipoteze o jednakosti prosečne razlike sadašnje i početničke plate za radnike sa prethodnim iskustvom manjim od 14 i većim od 14 godina. Ovaj jezik je po karakteru veštački i sastoji se 35 . slika 11. upućuje na korišćenje t. a nakon prevođenja i za računar. koji testira nultu hipotezu o jednakosti varijansi dva skupa. PROGRAMSKI JEZICI Jezik je sredstvo koje služi za komunikaciju između dva ili više učesnika u komunikacionom procesu.testa sa jednakim varijansama. Komunikacija između čoveka i računara je po mnogo čemu specifična. Tako su nastali programski jezici. 5. Da bi se komunikacija sa uspehom realizovala potrebno je da jezik komuniciranja bude razumljiv za sve učesnike ovog procesa. Jezik računara se sastoji od samo dva simbola. Iz tog razloga je bilo neophodno stvoriti novi jezik koji bi bio razumljiv za čoveka. Direktna komunikacija između računara i čoveka nije moguća. dok je jezik čoveka raznovrstan i bogat mnogobrojnim izrazima i simbolima. Realizovani nivo značajnosti t testa je 0.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Visok nivo signifikantnosti za Levene test (P= 0.

Osim toga programi napisani u mašinskom jeziku izuzetno se brzo izvode jer nije potrebna njihova kompilacija.1. jezici veštačke inteligencije 4. koji je želeo aplikaciju. učitati. čovek saopštava na koji način da reši određeni problem. Razvojem informacione tehnike i tehnologije nastao je veliki broj programskih jezika. koji je prirodan za mašinu. jer se njegove instrukcije sastoje samo od kombinacija 0 i 1. viši programski jezici opšte namene 3. Mnogi proizvođači ne žale trud da svoje vodeće programe razviju na mašinskom jeziku ili asembleru kako bi postigli maksimalnu brzinu njihovog izvođenja. mašinski orijentisani jezici 2. kao npr: dodaj. Ovaj jezik. štampati). morao je raditi sa specijalizovanim programerima koji su mogli shvatiti. specijalni jezici 5. oduzmi i podeli u serije nula i jedinica. formiranjem instrukcija. bio on sistematski ili aplikativni. Programski jezik bi se mogao shvatiti kao sredstvo kojim se rešenje određenog problema od apstraktne ideje programa preko algoritma transformiše u skup instrukcija koje zovemo programom. Programiranje sa 0 i 1 reduciralo je sve iskaze. MAŠINSKI JEZIK Iz samog naslova je vidljivo da je reč o programskim jezicima koji su razumljivi mašini.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju iz niza unapred utvrđenih simbola. Krajnji korisnik. vrlo je težak za programera. 36 . Instrukcije napisane u mašinskom jeziku se sastoje od operacionog kôda i operanada. misliti i raditi direktno na mašinskom jeziku pojedinog računara. čineći tako programiranje sporim i napornim procesom. sastoji se od niza instrukcija koje su napisane u nekom programskom jeziku. jezici za sistemsko i konkurentno programiranje 5. Zbog toga su njihova svojstva determinisana strukturom i karakteristikama konkretnog hardvera računarskog sistema. Programi napisani u mašinskom jeziku su glomazni. Najznačajniji programski jezici koji su svrstani u određene kategorije se prema sledećoj klasifikaciji dele na: 1. Programiranjem u mašinskom jeziku programer je u mogućnosti da pristupi elementarnim operacijama računara i time u potpunosti kontroliše proces obrade podataka. Celokupan softver računarskog sistema. monolitni i nepregledni. Izvršiti njihov pregled je pozamašan i teško rešiv zadatak. Operacioni kôd definiše šta računar treba da radi (sabrati. Koristeći te simbole. Pominje se broj od preko dve hiljade programskih jezika. a operandi sadrže lokaciju podataka u memoriji nad kojom će se izvršiti operacija iz operacionog kôda. Programiranje na mašinskom jeziku je vrlo teško i iziskuje od programera da detaljno poznaje hardverske karakteristike računara. Ipak programi napisani na mašinskom jeziku obezbeđuju i neke prednosti koje nisu svojstvene programima napisanim na višem programskom jeziku. preneti.

2. odnos između takvih mnemoničkih instrukcija i mašinskih instrukcija je 1:1. međutim. S obzirom da se konfiguracije i karakteristike kompjuterskih sistema međusobno razlikuju. Program napisan u asembleru donekle usporava obradu zbog neophodnosti njegovog prevođenja na mašinski jezik. Nedostatak ovih programa je da nisu prenosivi na različite mašine. Asembler je. C. a uz to zahteva i veoma dobro poznavanje svih hardverskih karakteristika onih jedinica kompjuterskog sistema koje koristimo. To znači da se ovako napisane instrukcije koje su bliske samoj mašinskoj instrukciji veoma brzo izvode u kompjuterskom sistemu jer je postupak prevođenja u mašinski kôd direktan. U principu. JAVA i drugi. Loša strana asemblera je. u tome što zahteva mnogo pisanja (instrukcija) od strane programera. PL/1. COBOL. razumljiv i lakše se održava i razvija. Pokušaj da se ovi nedostaci prevaziđu učinjen je kasnije kroz razvoj tzv. dakle. za razliku od mašinskog jezika u kome kompjuter u stvari obavlja svoje operacije. značajnije olakšao programiranje ali je još uvek zadržao nedostatke mašinskog programiranja. simboličkih jezika. a zahvaljujući sistemima makro instrukcija bitno su povećali efikasnost programiranja. to znači da asembler jednog programa nije kompatibilan na drugom kompjuterskom sistemu. To znači da nisu vezani za određeni tip mašine i mogu se prenositi i funkcionisati u običajenom hardverskom i softverskom okruženju koje obavezno mora da poseduje kompajler-program prevodilac. Naime. Makro instukcija predstavlja donekle čitav set pojedinačnih instrukcija i to je bazni koncept daljeg razvoja svih viših programskih jezika. VIŠI PROGRAMSKI JEZICI Viši programski jezici uglavnom otklanjaju nedostatke mašinskih i asemblerskih jezika.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Tipični predstavnik nižih programskih jezika je Assembler. U više programske jezike opšte namene spadaju: BASIC. PASCAL. Ovi jezici su bitno olakšali rad čoveka njegovu komunikaciju sa računarom budući da su instrukcije vrlo slične govornom engleskom jeziku ili standardnoj matematičkoj notaciji. C++. koji su barem delimično prilagođeni čoveku. On predstavlja grupu tzv. program napisan u višem programskom jeziku mora se najpre prevesti na mašinski jezik a potom izvršiti. 37 . Instrukcije u asembleru se još uvek bave primitivnim operacijama računara. Asembler i asemblerski jezici imaju osobinu da se njihove instrukcije (operacioni kôd i operandi) ne pišu kombinacijom simbola 0 i 1 već simbolima koje nazivamo mnemonici (po kojima su i dobili naziv). FORTRAN. Mnogo ih je lakše naučiti i koristiti. 5. Taj postupak prevođenja donekle usporava obradu ali niz pozitivnih svojstava koja im se pripisuju čine ove jezike opšte prihvaćenim u sferi programiranja rada računara. koji ima određen broj makro instrukcija kojima se izaziva više operacija u sistemu. Usmereni su na rešavanje određenih klasa problema pa se nazivaju i problemski orjentisani jezici. Program napisan u asembleru je pregledan. “makroassemblera”. Njihova osnovna karakteristika je da su kompatibilni.

a čitava struktura i logika programa prilagođena je logici čovekovog razmišljanja.100)ID. a posebno je pogodan za rešavanje poslovnih i komercijalnih problema.PRICE TOTAL=QUANT*PRICE ALGOL (ALGOritmic Language) je nastao u periodu između 1957 i 1960.godine. Obe verzije FORTRAN-a prihvatili su gotovo svi proizvođači računara. oblast primene. Primer FORTRAN instrukcije za izračunavanje npr. Razvojem ovog programskog jezika nastaju dve njegove standardne verzije: potpuni FORTRAN i osnovni FORTRAN IV. problema upravljanja i organizacije poslovnog sistema. Osnovna preokupacija projektanata FORTRAN-a je bila da se stvori programski jezik koji će uz pomoć kompajlera lako i jednostavno prevesti na mašinski jezik. godine u SAD i do danas je razvijeno više njegovih verzija. ALGOL predstavlja algoritamski jezik koji je kreiran na bazi FORTRAN-a sa usavršenim procedurama i osobinama. matematičkih i naučno-tehničkih problema uopšte. Pogodnosti FORTRAN-a su i u tome što zahteva mali obim pisanja (relativno malo instrukcija po programu) pa ga je moguće i relativno lako naučiti.QUANT.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju COBOL (COmmon Business Oriented Language) je nastao 1960. a standardizovan 1965. ukupne prodaje: MULTIPLY QUANT-SOLD BY UNIT PRICE GIVING SALES-TOTAL FORTRAN (FORmula TRANslation system) je jedan od najstarijih viših programskih jezika. Aktuelna savremena verzija je Fortran 77. Imajući u vidu namenu ovog jezika. Ima veoma široko područje primene. Ovaj programski jezik je projektovan za rešavanje numeričkih algoritama.godine. tako da je poprimio odlike dobrog interaktivnog jezika koji zauzima minimalne memorijske kapacitete u procesu izvršavanja. njegovu širinu i upotrebljivost delimično umanjuju strogi zahtevi u delu opisa memorijske strukture podataka. ALGOL je namenjen rešavanju naučno-tehničkih problema. Formati Cobol instrukcije su prikladni za metode modularnog i strukturnog programiranja. Kao i kod većine drugih jezika. Sa pojavom interpretera za ALGOL napravljene su značajne inovacije. kao osnovni nedostatak navode se strogo formalizovana struktura programa i dosta veliki broj instrukcija koje je potrebno napisati za svaki konkretni program. Primer instrukcije za izračunavanje npr. Nastao je 1955. u verziji Fortran IV. tj.godine. 38 . a s obzirom da je blizak matematičkom jeziku omogućava izračunavanje velikog broja numeričkih postupaka. neke prodajne stavke: READ(5. Neadekvatan je i za izražavanje složenih matematičkih operacija.

ovaj jezik. tzv. Upotrebom ovog jezika program se izrađuje u vidu modula od kojih svaki čini celinu i izvršava određeni zadatak. C jeziku su prethodili BCPL i B jezici koji su bili korišćeni za izgradnju operativnih sistema i jezičkih procesora. koncept nizova i rekurzija. To je jezik visokog nivoa koji je namenjen i sistemskom programiranju.Wirth-a na području mogućih struktura padataka. PASCAL je programski jezik koji podržava koncept strukturisanog programiranja. Od ALGOL-a je preuzeo strukturu blokova. dugo vremena nije prihvaćen od strane drugih proizvođača kompjuterskih sistema. a veoma je popularna verzija Visual Basic u Windows okruženju. ALGOL je razvijen u TOP DOWN (odozgo na dole) pristupu. godine razvijena je verzija C prevodioca koji je bio prenosiv za veoma široku lepezu računara od PC do super računara. Testiranje i održavanje programa u ovom jeziku je vrlo jednostavno.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Najpoznatija verzija ovog programskog jezika nosi oznaku ALGOL-60. BASIC-a i programskog jezika PL/1. Za razliku od FORTRAN-a koji je razvijen u BOTTOM UP (odozdo na gore). godine od strane firme IBM. Od FORTRAN-a je preuzeo ideju o nezavisnosti prevođenja podprograma i deljenje zajedničkih podataka. ali pri tom omogućava bolju preglednost programske strukture i jednostavnije ispravljanje eventuelnih grešaka. Namenjen je programerima početnicima. Iako je široko primenljiv u svim oblastima poslovanja i rada. C jezik pripada kategoriji programskih jezika opšte namene. godine i izuzetno je pogodan za interaktivan rad i rad na mikroračunarima. pri čemu njegova jednostavnost posebno dolazi do izražaja. Upravo to ukazuje na činjenicu da primena ovog jezika iziskuje programiranje sa algoritamskog stanovišta. FORTRAN i ALGOL. a drugi FORTRAN-om. Razvio ga je Senis Ritchie u Bell-ovim laboratorijama 1972. U nedostatke PL/1 može se ubrojati težina ovladavanja. 1977. Danas već postoje standardizovane sve osnovne verzije BASIC-a u DOS okruženju. Kasnije. PL/1 (Programming Language 1) je nastao kao izraz potrebe da se jednim programskim jezikom pokriju ona područja za koja su se koristili COBOL. Uspešnom sintezom dobrih osobina ova tri jezika nastaje PL/1 kao opšti namenski programski jezik kojim se rešavaju problemi iz domena komercijale.nešto duže vreme koje je potrebno za učenje i savladavanje brojnih makro instrukcija. Ovo je vrlo značajno u uslovima sve šire primene PC-a. ''RECORED'' i ''STREAM'' izlaz. Od COBOL-a je preuzeo strukturu podataka. Svi moduli su pod kontrolom programa menadžera koji module poziva i prati redosled njihovog izvršavanja. Razvijao se u SAD 1970. Ovaj viši programski jezik nastao je kombinacijom najboljih osobina ALGOL-a. godine. tj. Zahteva bolja programerska znanja. naučno-tehničkog razvoja i sistemskog softvera. 39 . od kojih je prvi pogodan za oblasti u kojima se radi COBOL-om. BASIC (Beginners All-purpose Simmbolic Instruction Code) je programski jezik koji se veoma lako i brzo uči. Najviše se primenjuje za rešavanje jednostavnijih problema. razvijan od 1967. Nastao je 70-tih godina kao istraživački rezultat N. a u funkcijama izlaza ima dva tipa. način realizacije ulazno-izlaznih aktivnosti i način generisanja izveštaja.

C jezik je dovoljno niskog nivoa pa se umesto ASEMBLER-a uspešno koristi za izgradnju operativnih sistema.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Iako se ubraja u kategoriju viših programskih jezika on nije specijalizovan za određenu oblast primene. i veličina ovog proizvoda i vreme potrebno za njegovo upoznavanje su sasvim u skladu sa tim modernim tokovima. Zahvaljujući napretku softverske. Sledeća razlika je mali šok za C/C++ programere. Java je potpuno objektno orijentisan jezik. s tim što o tome u Javi ne brine programer već izvršno okruženje. JAVA se razvila nekoliko godina nakon ulaska jezika C++ u širu primenu. ali i hardverske industrije. i već je viđen kod nekih programskih jezika. Izbačeno je sve što se činilo iole komplikovanim: ne postoje šabloni. što je omogućilo sagledavanje i ispravljanje uočenih mana u dizajnu jezika. jer u Javi nema pointera. Java nastupa kao potpuno novi jezik. a u Javi je direktno omogućen izbacivanjem koncepta pointera i pointerske aritmetike. Na prvom mestu. to ne znači da nema dinamičke alokacije bez koje bi bilo nemogiće kreirati objekat. pointerska aritmetika. Ovo je izuzetno moćan programski jezik koji programeru daje široku platformu za rešavanje različitih vrsta zadataka. u DOS-u tek uzgred. Njegova univerzalnost je takvog nivoa da se on uspešno koristi kako za izradu sistemskog softvera tako i izgradnju aplikativnih programskih rešenja. Naravno. debagera i ostalog na prave integrisane okoline. nudeći vrhunski komfor u svojoj integrisanoj okolini uz korišćenje CD-ROM uređaja za distibuciju paketa. predprocesorske direktive i enumeracije. Ovaj postupak se naziva garbage collection. Koncept je uprošćen u odnosu na C++. Pentium procesorima i OLE tehnologiji. koji se samo okvirno naslanja na C (++) sintaksu. Windows 32 i Windows NT sistemima. Ali. Java to rešava uvođenjem sinhronizacije objekta i delova koda na nivou jezika. Za razliku od tvorca C++-a. koji su bili opterećeni postavljenim ciljem. vrhunskih paketa koji upravo imaju svrhu povećanja komfora i produktivnosti. preklapanje operatora. U vezi sa alokacijom je i dealokacija. kao jedna od ključnih osobina objektnih jezika i način za bolje iskorišćenje već napisanog koda. ovaj paket donosi podršku 16-bitnom Windows. linkera. ali je složenost ovih alatki vremenom upravo to i prouzrokovala. To se najbolje vidi kroz činjenicu da u Javi ne mogu da postoje slobodne funkcije. Java se ipak bitno razlikuje od svog uzora. operativni sistem UNIX je gotovo u celosti urađen u C jeziku. Sistem treba da bude sposoban da sam oceni šta više nije u uporebi i da se toga reši. što znači da sve što se radi mora biti urađeno pozivom metoda nekog objekta. Iako nastala kao derivat jezika C++. višestruko nasleđivanje. Multithreading (izvršavanje više niti-procesa istovremeno) obično uvodi probleme. skoro neprirodno tesnu vezu programera i prevodioca. programski alati su napredovali do složenih. tako da je moguće samo jednostruko nasleđivanje. Tako se prešlo na udobnost Windows-a a sa odvojenih editora. bilo da se tiču sistemskog ili aplikativnog softvera. potpunom kompatibilnošću sa C-om. tako da su nejasnoće razrešavane dodavanjem ključnih reči. Korišćenje integrisanih okolina zapravo raskida vrlo potrebnu. Programski jezik C++ u sebi ujedinjava sve tokove modernog računarskog društva: bazično Windows orijentisan. Izgubljenu fleksibilnost u odnosu na višestruko 40 . Tako. Nasleđivanje je takođe podržano.

Šest godina kasnije D. mašinske percepcije i zaključivanja. Elemente koje obrađuje ovaj jezik nazivaju se simbolima. zvukom. robotike i ekspertskih sistema. PROLOG se koristi za izradu ljudskih ekspertskih sistema. godine nastaje u Marselju prva verzija PROLOG-a pod nazivom SYSTEM Q. dodata je podrška za rad sa slikama. Predikativni račun prvog reda je u to vreme bio namenjen analizi formalne strukture čistog mišljenja. Zbog slobode programiranja ovaj jezik je vrlo pogodan za izgradnju ekspertskih sistema.3. Danas se ulažu značajni istaživački napori da se 41 . prikupljajući slobodan memorijski prostor koji mu je potreban za realizaciju preduzetih aktivnosti. automatizovano traženje rešenja i intenzivnu primenu rekurzije. LISP poseduje jedinstvenu osobinu da veoma efikasno upravlja reorganizacijom memorije. mrežomkako i priliči jeziku koga nazivaju “jezikom za Internet”. Simboli su u stvari objekti rešavane problemske oblasti. PROLOG (PROgraming in LOGic-logičko programiranje) se zasniva na predikativnom računu prvog reda čiji je tvorac 1879. To su prirodni i inteligentni jezici. Warren izgrađuje kompajler za PROLOG pa se ova verzija. poznata pod nazivom Edinburški Prolog. skup funkcija za koju klasa garantuje da će ih implementirati. godine bio matematičar Gottlob Frege. analizatora za prirodni jezik i rešavanje drugih specifičnih problema. takođe. Ovaj jezik je nudio mogućnost komuniciranja računara i čoveka na prirodnom engleskom jeziku. čiji je tvorac Alen Colmeraurer (Alen Kalmero). obezbeđuje skup klasa za platformski nezavisan sistem za rad u grafičkom okruženju. Najzapaženiji predstavnici ove klase programskih jezika su PROLOG i LISP. Java. 5. Pored nabrojanog. LISP (LISt Processing-obrada listi) je programski jezik koji pripada klasi jezika za manipulisanje simbolima. Za PROLOG se kaže da je jezik veštačke inteligencije. PROLOG omogućuje jednostavno i pregledno definisanje rekurzivnih procedura pa ih ovaj jezik intenzivno koristi. koji obezbeđuje deklarativnost izražavanja. Prirodni programski jezik je projektovala i izgradila ekipa stručnjaka (1975-1980) pod vođstvom Leri Harisa (Larry Harris) iz Dortmoutha. Automatizovano traženje rešenja je svojstvo koje PROLOG-u omogućuje da neuspelo traženje rešenja zadatog problema ponovi na alternativni način. U ovu kategoriju jezika mogu se svrstati još dva jezika koja ne služe za izradu veštačke inteligencije ali su sa njom u vezi. Sa pojavom računarske tehnike predikatski račun se povezuje sa programiranjem i 1971. Deklarativnost PROLOG-a obezbeđuje predstavljanje znanja na mnogo višem nivou nego drugi procedularno orijentisani programski jezici. nametnula kao nezvanični standard.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju nasleđivanje iz C++ nadoknađuju interfejsi. JEZICI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE Ovi jezici imaju primenu u domenu simboličkog računanja.

da bi kao standard SQL. Sintaksa jezika je pravljena tako da bude što je moguće bliže korisniku. generatori aplikacija i programski jezici vrlo visokog nivoa. U svojoj prvoj verziji nastao je u IBM laboratorijama krajem 70-tih godina kao sistem ''R''. ADA se zasniva na PASCAL-u mada su kod ADE otklonjena neka “nebezbedna” svojstva PASCAL-a. OCCAM. Najpre je dizajniran kao asemblerski jezik za transpjutere firme INMOS. SQL (Structured Query Language) je najpoznatiji upitni jezik relacionih baza podataka koji danas predstavlja međunarodni ANSI standard-što znači i opšte prihvaćen rezultat dogovora najvećih svetskih proizvođača računarske opreme. SPECIJALNI PROGRAMSKI JEZICI Sam naziv ukazuje da je reč o programskim jezicima koji se primenjuju za rešavanje problema u posebnim domenima kao što su: komuniciranje sa operativnim sistemom računara pomoću upravljačkog jezika. 42 . Poseduje osobine koje obezbeđuju struktuiranje programa. U novije vreme se kategorizuju na sledeći način: jezici upita. OCCAM je dobio ime po engleskom filozofu čije je ime Sir Occam. i drugi. JEZICI ZA SISTEMSKO I KONKURENTNO PROGRAMIRANJE Ovi jezici su namenjeni pisanju sistemskog softvera i rešavanju problema kod kojih se na distribuiranim računarima konkutentno obavlja više sinhronizovanih računskih procesa.5. generatori izveštaja. U razvoju ovih programa osnovna ideja je da računar koristi prednosti koncepata veštačke inteligencije i ekspertskih sistema. Razvijen je pre više od dvadeset pet godina. Svrha inteligentnih jezika je da olakša programiranje. grafički jezici. Kasnije se afirmiše kao najbolji jezik za paralelno programiranje. BLISS.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju omogući neobučenom korisniku da pravi programska rešenja na prirodnom jeziku čoveka. ali isto tako da bude i što je moguće efikasnije podržana od strane sistema za upravljanje bazom podataka. upravljanje bazama podataka. Jezici upita omogućavaju korisniku da bazi podataka zadaje jednostavne i složene upite. ADA je programski jezik koji podržava modularnost i konkurentno programiranje. SQL je tipičan primer ovakvog jezika. simulacija diskretnih sistema. Prirodni i inteligentni jezici imaju sledeće osnovne osobine: • razumevanje pisanog prirodnog teksta • prevođenje i pružanje ekspertskog saveta • rešavanje simboličkih jednačina i relacija • rešavanje apstraktnih problema 5. MODULA-2. simulacija kontinuelnih dinamičkih sistema. 5. kao i da unosi i ažurira podatke u bazi. U ovu kategoriju spadaju: ADA.4. računarska grafika.

Vrlo je aktuelna i verzija SQL 2000 koja kao DBMS sistem dolazi sa mrežnim operativnim sistemom WINDOWS 2000 i posebno redizajniranim SQL serverom. Povećavaju produktivnost programera za dvadesetak puta. SQL3 (1995) bolji pristup udaljenim bazama podataka itd. Screen Painter. godine. bezbednosni programski jezik visokog nivoa. Harvard graphic i drugi. postavljanjem pitanja bazi podataka. Tako npr SQL2 (1992) donosi nove dodatne funkcije u delu standardizacije.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju prvi put bio prihvaćen tek 1987. grafički generator. Ovi jezici služe za pretraživanje baze podataka i predstavljanje podataka u obliku raznovrsnih grafičkih prikaza. Najpoznatiji primeri ovakvih jezika su: SAS. 43 . Njegov dalji razvoj je išao brzo pa je svaka nova verzija donosila i neka nova poboljšanja. Upitom tj. Generatori aplikacija omogućavaju stvaranje čitavih aplikacija u odgovarajućem programskom jeziku na osnovu definicije ulaza. Obično dozvoljavaju brojne jednostavne logičke i aritmetičke operacije nad podacima i veoma su pogodni za standardno izveštavanje. projekcija. rečnik podataka.0 (1999) pokazala je u praksi: jednostavnu administraciju. kao i na osnovu specifikacije oblika i saobraćaja izlaza aplikacije. upitni jezik. načina vrednovanja ulaza i načina obrade. alate za podršku odlučivanja/modeliranje. grupisanje ili izmena sadržaja baze podatka. Njihova primena je posebno značajna u tzv. Takvi upiti danas se postavljaju u interaktivnom režimu obrade. Verzija SQL 7. Većina generatora aplikacija sa punom funkcijom sadrže široki integrisani skup razvojnih alata: sistem upravljanja baze podataka. Generatori izveštaja omogućavaju uzimanje podataka iz datoteka i baza podataka i njihovo oblikovanje u standardne izveštaje. čak i u radu sa distribuiranim bazama podataka. postavlja se u stvari zahtev da se izvrši neka selekcija.CAD/CAM sistemima. generator izveštaja. visoku pouzdanost i efikasnost. Grafički jezici ili jezici za interaktivnu grafiku su se razvili sa padom cena grafičkih terminalskih stanica i porastom značaja grafičkih prikaza u komuniciranju.

U oblasti programske podrške usavršeni su programski jezici četvrte generacije i relacione baze podataka koje su omogućile veoma širokom krugu ljudi da se bavi programiranjem i projektovanjem aplikacija. U oblasti računarske opreme značajan napredak ostvaren je u pogledu brzine obavljanja operacija. korisnički orijentisani i sa značajnim mogućnostima korišćenja na raznim računarskim konfiguracijama. memorijskih kapaciteta. Proizvodnja i prodaja personalnih računara (PC) danas beleži najveće stope rasta u računarskoj industriji. snage mikroprocesora i raznovrsnosti i kvaliteta periferne opreme. Elektronsko poslovanje nezadrživo ide napred ulazeći u sve oblasti poslovanja i obuhvatajući sve poslovne funkcije. Uporedo se razvijaju i moderni operativni sistemi koji su jednostavni. a ljudi sve duže. Informacione tehnologije i sistemi sami po sebi ne razrešavaju brojne nadolazeće probleme. Ušlo se jednostavno u vreme otvorenih sistema i digitalne ekonomije koja je neminovnost veka koji je upravo počeo. 44 . ZAKLJUČAK U periodu od poslednjih trideset godina razvoj računarske tehnike bio je veoma dinamičan. To rezultira novim-mrežnim topologijama informacionih sistema.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju 6. Oni jesu izuzetno moćno oruđe XXI veka. Bez obzira na dalji očekivani fantastično brzi razvoj i nove mogućnosti informacione tehnologije u fokusu svega ipak ostaje čovek. ali samo od ljudi zavisi kako i u kom pravcu će se dalje razvijati. Računari će u budućnosti živeti sve kraće. koji u globalnoj svetskoj mreži povezuju više nego ikada u istoriji sve poslovne i društvene sisteme. Posebno je razvoj mikroprocesora uslovio ekspanzivan rast proizvodnje mikroprocesora koji su bili veoma pogodni za komercijalizaciju.

7.Ristić. Ekonomski fakultet. Savremena administracija. Ž.Krsmanović. 2002. Informacioni sistemi u mrežnom okruženju. Frank Dewhurst. Quantitative Metods for Business and Management. S. analizu i tabelarna 4.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Literatura 1. Beograd. PC extra 45 . http//: www. Beograd.Soldić-Aleksić. 8.Đurović. Inc. 1994.. CET Computer Equipment and Trade. Poslovna informatika. 5. 2002.com for Windows 3. Beograd. R.Balaban. Ekonomski fakultet. 1999. Beograd.Stankić. 1998. J. Principi informatike. 2. Beograd. Računarski rečnik. Univerzitet ''Braća Karić''.spss. 1221 Avenue of Americas. New York. Aplikativni softver za statističku izračunavanja. N. Časopisi. an imprint of The McGraw-Hill Companies. Microsoft Press. 2003. 6. Published by McGraw-Hill Education. J.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful