Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju

Sadržaj
Sadržaj..................................................................................................................................1 1. UVOD..............................................................................................................................2 2. RAZVOJ TEHNOLOGIJE OBRADE PODATAKA......................................................3 2.1. VREME “DINOSAURUSA”...................................................................................4 2.2. TRANZISTORSKI ŠOK..........................................................................................5 2.3. ERA MIKRORAČUNARA......................................................................................6 2.4. IBM KOMPATIBILNI.............................................................................................7 3. RAZVOJ SOFTVERA....................................................................................................9 3.1. OPERATIVNI SISTEMI ....................................................................................10 3.1.1. KLASE OPERATIVNIH SISTEMA..........................................................12 3.1.2. JEDNOKORISNIČKI OPERATIVNI SISTEM...........................................13 DOS...............................................................................................................................14 ...................................................................................................................................14 3.1.3. RAZVOJ I OBELEŽJA WINDOWS OPERATIVNOG SISTEMA.........15 3.2. MREŽNI OPERATIVNI SISTEM......................................................................16 3.2.1. UNIX................................................................................................................18 3.2.2. LINUX............................................................................................................18 4. APLIKATIVNI SOFTVER..........................................................................................19 4.1. MS OFFICE............................................................................................................20 4.2. QM - KVANTITATIVNI METODI......................................................................26 SPSS...............................................................................................................................30 5. PROGRAMSKI JEZICI.................................................................................................35 5.1. MAŠINSKI JEZIK..................................................................................................36 5.2. VIŠI PROGRAMSKI JEZICI.................................................................................37 5.3. JEZICI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE................................................................41 5.4. JEZICI ZA SISTEMSKO I KONKURENTNO PROGRAMIRANJE...................42 5.5. SPECIJALNI PROGRAMSKI JEZICI..................................................................42 6. ZAKLJUČAK...........................................................................................................44 Literatura............................................................................................................................45

1

Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju

1. UVOD

Izuzetno brz razvoj nauke u drugoj polovini XX veka, kao i usavršavanje i širenje nove tehnologije, imaju veliki uticaj u skoro svim sferama ljudske delatnosti. Naročito u ekonomskoj sferi postaje sve značajnije raspolaganje informacijama, posedovanje i korišćenje informacione tehnologije i na osnovu njihove analize donošenje racionalnih poslovnih odluka. Dinamičan razvoj privredne aktivnosti neprestano proizvodi nove informacije koje treba sakupiti, obraditi i sačuvati. Takođe, efikasnost kao jedan od fundamentalnih principa obavljanja bilo koje ekonomske delatnosti zahteva dobro planiran i realizovan informacioni sistem. Dinamika razvoja informacione tehnologije i informacionih sistema postaje pokretačka snaga privrednog i društvenog napretka. Tehnički pronalasci u poslednjih pedeset godina, menjaju ne samo čovekovo okruženje već i načine njegovih saznanja i shvatanja. Postoji veoma intenzivan interaktivan odnos između informacione tehnologije i društvenih procesa, iako je teško utvrditi čiji je uticaj bio značajniji. S jedne strane, u brojnim oblastima pa i u ekonomiji, došlo je do kreiranja potpuno novog sistema vrednosti. S druge strane, posledice ekonomskog razvoja su bile stvaranje novih potreba. Sve ovo je zahtevalo nove načine zadovoljavanja i kao posledicu toga nove načine komuniciranja. U svakodnevnom životu susrećemo se sa nizom sprava i mašina različite namene čiji su pronalasci kroz istoriju često revolucionarno menjali metode rada pa i način i sadržaj ljudskog života. Jedan od takvih fundamentalnih pronalazaka je, bez sumnje, digitalni elektronski računar, čije su implikacije danas očigledne u svim oblastima ljudske aktivnosti. Kao osnovni razlozi za to navode se: • Mogućnost memorisanja ogromnog broja podataka i njihovo pretraživanje u mikro, mili ili nano sekundama. • Istovremena obrada multimedijalnih formi podataka, kao i različitih baza modela i baza znanja, rezultirala je izuzetno velikom primenom računara u procesima poslovanja i poslovnog odlučivanja. • Povezivanje računara u mreže i njihova integracija sa nizom elemenata savremene komunikacione tehnologije otvorila je, doskora nezamislive, prostore za razvoj obične, ljudske socijalne komunikacije, isto kao i za razvoj ''digitalne ekonomije'' na globalnom planu. • Razvoj softvera, prilagođen radu krajnjeg korisnika, uz smanjenje dimenzija i povećanje procesorske moći računara, rezultiralo je pojavom mikroračunara čija relativna cena iz godine u godinu beleži trend opadanja.

2

Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju

2. RAZVOJ TEHNOLOGIJE OBRADE PODATAKA
Obrada podataka je započeta pronalaskom brojeva, računanja i pisma. Kroz istoriju čovek je pokušavao da obradi, sredi i zapamti informacije za kasnije korišćenje. Naučna revolucija XVI i XVII veka je doprinela stvaranju mašina za računanje. Matematičari Blez Pascal i Vilhelm Gotfrid Leibniz su uspešno konstruisali kalkulatore, ali još nisu bili stvoreni uslovi za njihovu primenu. Neperovo otkriće logaritma 1614. godine omogućilo je izradu sprave koja je nazvana logaritmar. Logaritmovanjem brojeva operacija množenja svodi se na sabiranje, a operacija deljenja na oduzimanje. Preko 350 godina logaritmar je predstavljao osnovno inžinjersko pomoćno računarsko sredsvo. Francuski matematičar Blez Pascal, 1624. godine je pronašao mašinu za sabiranje koja je bila sastavljena od niza zupčanika i brojčanika. Pascalova mašina je obezbeđivala ponavljanje operacija računanja brzo i pouzdano. Ova mašina je mogla da sabira i oduzima na šest dekadnih mesta, a kasnije je bolja verzija ove mašina mogla da vrši sabiranje i oduzimanje na osam dekadnih mesta. Matematičar i teolog Vilhelm Schickard je 1632. godine izradio mašinu za računanje zasnovanu na točkićima koja je omogućavala sabiranje i oduzimanje brojeva. Leibniz-ov računar konstruisan je 1671. godine. Ova mašina je množila brojeve. Iako nije doživela širu primenu, mašina Gotfrida Leibniza je imala veliki uticaj na dalji razvoj mehaničkih računarskih mašina. Jacquard je 1801. godine razvio sistem bušenih kartica, koje su imale ulogu u regulisanju tkanja svile. Rupe izbušene u svakoj kartici kontrolisale su dizajn svile. Prvi mehanički uređaj koji je po svojim svojstvima bio sličan računaru konstruisao je matematičar Charles Babbage, 1832. godine. To je bila diferencijalna mašina koja je automatski obavljala proračune i štampala izračunate vrednosti. Uspeh koji je Babbage doživeo projektovanjem ove mašine motivisao ga je da projektuje i izradi još moćniju analitičku mašinu. Međutim, stepen razvijenosti tehnologije u prvoj polovini XIX veka nije omogućavao izradu takve mašine. 1854. godine Georges Boole je opisao logičku algebru. Ona se zasniva na manipulaciji nizova nula i jedinica. Na osnovu Bulove algebre se vrše matematička izračunavanja u čipovima modernih računara. Herman Hollerith 1887. godine razvija mašinu koja je mogla da čita i unosi podatke na bušene kartice. Holeritova mašina prepoznaje dva stanja svake rupice: da/ne. Niz takvih stanja može da predstavlja broj u binarnom brojnom sistemu. Holeritova kartica je veličine dolarske novčanice, sa 12 redova i 20 kolona, tako da se u nju može ubušiti 240 rupica. Kartica predstavlja nosioca informacije. Ova mašina je bila upotrebljena za obradu rezultata popisa stanovništva u Americi 1890. godine i pokazala se vrlo

3

Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju efikasnom. Kasnije, njegov sistem kodiranja kartica je postao standard za predstavljanje podataka na bušenim karticama. Herman Hollerith je 1896. godine osnovao kompaniju Tabulating Machine Company, koja je kasnije postala International Business Machines tj. “veliki plavi”-IBM.

2.1. VREME “DINOSAURUSA”
Francuz Luis Konfignal je 1936. godine opisao računarsku mašinu sa programiranim upravljanjem i binarnim brojnim sistemom. Američka kompanija IBM, koja je nastala 1924. godine kao naslednik kompanije koju je 1896. godine osnovao Herman Holerit, počela je 1937. godine da radi na projektu razvoja računara sa programiranim upravljanjem. Kompjuteri u današnjem smislu te reči ugledaće svetlo dana tek u prvim godinama Drugog svetskog rata. Konrad Cuze je, na zahtev Nemačkog vazduhoplovnog instituta, 1941. godine konstruisao računar Z3. To je bio prvi računar koji je radio sa 2600 releja, zasnivao se na binarnom brojnom sistemu i programiranom upravljanju. Profesori Harvardskog univerziteta su 1944. godine konstruisali prvi digitalni kompjuter. U konstrukciji ovog računara je učestvovao i IBM. Program sa instrukcijama je ubacivan preko trake bušenog papira u računar, koji je konstruisan od delova mehaničke mašine za sabiranje. To je ipak bila elektromehanička mašina, glomazna, spora i nepouzdana. ASCC (Automatic Secventional Control Calculator) Mark je imao 760.000 delova i 800 kilometara žice. Ovaj računar je pored releja imao i mehaničku memoriju u kojoj je svako mesto nekog broja bilo realizovano pomoću brojčanika sa deset pozicija. Performanse nisu bile baš na zavidnom nivou : za množenje mu je trebalo 4 sekunde, a za delenje 11. Uprkos svemu na Harvardskom univerzitetu je bio u upotrebi 15 godina. Značajan korak u razvoju računara je bio prelazak sa elektromehaničkih na elektronske elemente, tj. sa releja na elektronske vakumske cevi. Cuze je već 1941. godine uvideo da bi upotreba vakuumskih cevi umesto elektromagnetnih prekidača značajno ubrzalo rad računara. Ali, zbog nedostatka sredstava, nije ostvario svoju zamisao. ENIAC1 je konstruisan 14. februara 1946. godine na Univerzitetu Pensilvanije u Filadelfiji. Pošto ja koristio lampe i nije imao pokretne delove bio je mnogo brži nego Mark i. Imao je tačno 17.468 elektronskih cevi i kao takav bio je ogroman potrošač. Sadržao je 10000 kondenzatora i oko 70.000 otpornika. Struju je dobijao iz sopstvenog generatora. Problemi su postojali i kod hladjenja i zamene vakumskih cevi, koje su često
1

Smatra se prvim pravim elektronskim računarom koji je nastao između 1942. i 1946. godine i trajao do 1955. godine.

4

godine. Dinamo i Snobol.500 operacija sabiranja u sekundi. IBM proizvodi model u kome se po prvi put koriste integralna kola. tih nekoliko godina dalo je standard od 8 bita. 2 Nova verzija ENIAC-a koja je napravljena kada se krajem rata pojavio matematičar Fon Neuman sa teorijskim principima rada digitalnih računara. uvode se monitori zamenjujući odštampani papir.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju pregorevale. 2. iako težak period u istoriji računara. Oni su se u početku koristili kao uređaji za unos podataka za ubrzanje serijske obrade na velikim sistemima. sigurniji.4 do 16 KB. programeri počinju da pišu programe koji bi mogli i da zabave korisnike (odgovaraju na pitanja o sportu. 1948. mnogo puta veća od cene elektronskih cevi. Druga generacija računara je trajala od 1959.IBM je proizveo 14. 5 . Fon Nojmanova ideja o promenljivim programima u memoriji računara znatno je ubrzala razvoj računarstva. međutim. Pored pisanja poslovnih aplikacija. Memorija se kretala od 1. Tri osnovna kompjuterska jezika. Opala je moć Američke ekonomije tako da je došlo do velikog otpuštanja radnika. je sagradjen EDVAC2.2. tranzistor je bio mnogo manji. kada bi to bilo potrebno. koje su se menjale prevezivanjem žica.BASIC. ''Treća generacija'' računara počinje 1964. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina došlo je do krize u kompjuterskoj industriji. do 1963. dokazuju matematičke teoreme).000 ovakvih mašina. Najpoznatiji računar ove generacije je bio IBM 360. Ali. predstavljala cena tranzistora. Lisp. relativno jeftin . Ovaj period računarstva je obeležilo pojavljivanje prvog uspešnog programskog jezika za početnike . a kasnije i kao potpuno samostalni sistemi. koji pokazuju šta sve računar (ne)može. Memorijski čipovi pojeftinjuju.pristupačan. Za to vreme ENIAC i UNIVAC su ušli u industriju. prvi komercijalni kompjuter. kao konstrukcije nove verzije računara ENIAC. Posle ENIAC-a. Tvorac EDVAC-a. Problem je. koje su računari prve generacije razumevali su bili Fortran. Uporedo sa hardverom. godine napravljen je tranzistor. razvijao se i softver. ENIAC je mogao da izvede 4. U to vreme pišu se prvi programi za šah. što je omogućilo proizvodnju mini računara. Bio je namenjen biznisu. Program ovog računara je bio odredjen kombinacijama strujnog kola. Tehnologija integrisanih kola doprinela je da se dimenzije računara znatno smanje. Najpopularniji računar ove generacije je bio IBM 1401. nije se zagrevao i zahtevao je znatno manji prostor. pa WHIRLWIND i UNIVAC. koja je trajala samo tri godine. Ali cevi su bile veliki napredak u odnosu na Mark-ove zupčanike i mehaničke sklopove. Takodje. bio je fon Nojman. Za razliku od elektronske cevi. trajniji i znatno racionalniji potrošač struje. godine. Uprkos svemu prošla je cela decenija dok nije počela ugradnja tranzistora u računare “druge generacije”. TRANZISTORSKI ŠOK U laboratorijama kompanije BELL. Ovaj računar najavio je brzi razvoj prve generacije računara.

počela da proizvodi bolje personalne računare. Bila je to ustvari kutija sa mikroprocesorom i odgovarajućim vezama.3. kojim će započeti era personalnih računara. Imao je snagu ENIAC-a. Jedini način komuniciranja je bio podešavanje kombinacija od 25 prekidača i 36 lampica. Imala je samo 256 bajta RAM-a. 2. godine. godine. Prvi mikroprocesorski čip napravljen je 1971. Bio je to izuzetno popularan kompjuter. što je omogućilo veliku fleksibilnost. u kompaniji Intel. čiji se prvi model pojavio 1977. stvorena je osnova za “nešto” što liči na današnje računare.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju tako da zamenjuju magnetno jezgro kao medij za skladištenje podataka tokom kompjuterskih kalkulacija. zbog toga što je omogućavao korisnicima da sami prave programe i zapisuju ih na magnetofonskoj traci. Bio je zasnovan na Intel-ovom microprocesoru 8080. Sa dodatkom od 4 KB RAM-a. tako da 1982. Krajem sedamdesetih godina na kompjuterskom tržištu su već postojale veoma stabilne firme sa svojim utvrdjenim tržištem: Texas Instruments. Kompjuterski ekspert Geri Kindal je izumeo program za komuniciranje između računara i spoljne disketne memorije. Za samo par godina kompanija Apple je postala veoma uspešna. Program VisiCalc (tabelarni proračuni) je pokazao da računar može imati poslovnu primenu. tastaturu i disk jedinicu. osam priključaka za dodatne uređaje. imao je sopstvenu tastaturu. Atari. godine i prihvaćen od strane IBMa. koji prenosi 8 bita. Te 1977. smanjio cenu svog računara sa 1150 na 99 6 . Pojavila se i cela industrija koja je polazeći od principa ALTAIR-a. koji je nazvao CP/M (Control Program for Microcomputers). Commodore. koji je imao 18000 vakumskih cevi. Samo godinu dana kasnije Intel proizvodi poboljšanju verziju mikroprocesora 8008. Njihov računar Apple II je mogao da generiše grafiku u boji. Model TRS-80 je imao procesor Zilog Z-80. godine osnovana je kompanija Apple. ERA MIKRORAČUNARA Početkom 1975. godine kompanija MITS (Micro Instrumentation Telemetry Sistems) je predstavila preteču svih personalnih računara .ALTAIR. Osnovna verzija je bila veoma komplikovana za korišcćenje. Procesor 8080 će biti proizveden 1973. Četvorobitni procesor 4004 se sastojao od 2250 tranzistora. Jedna od prvih velikih elektronskih firmi koja je počela da proizvodi i prodaje personalne računare bila je Tandy Corporation. Kasnije verzije su imale monitor. godine dostiže promet od milijardu dolara. Za taj računar Bil Gates i Pol Alen su razvili Microsoft BASIC. Konkurencija je bila takva da je Texas ins. Periferni uređaji naravno nisu ni postojali.

kućište. koja je doprinela razvoju računarske industrije i računarskom opismenjivanju populacije. Grafička kartica CGA standarda je imala paletu od 16 boja i rezoluciju 640x200. Disketne jedinice su dimenzije od 5. Jedina pogodnost ove kartice je bila kompatibilnost.4. mogućnost nadgradnje. 16 bitni microprocesor sa taktom od 5 MHz. Na TV ekranu je mogao da prikaže 16 boja u rezoluciji 256x192. pa AT(advanced tech) standard. Posle prvog personalnog računara usledio je XT(extra tech). Njegov naslednik ZX81 je postao najpopularniji računar na svetu. Takođe.5 7 . Radni takt procesora je 10-20 MHz. Za razliku od prvog IBM-ovog PC-ja.25 inča. Procesor IBM-ovog PC-ja je bio Intel 8088. klonovi su znatno oborili cenu i na taj način PC standard približili kupcu. Zatim je došao vrhunac: ZX Spectrum. Zbog toga su ubrzo mnoge kompanije počele da prave “kopije” . da se priključi na TV prijemnik ili monitor. Moguće je bilo. 2. tako da je AT bio potpuno 16 bitni računar. početkom 80-ih britanski izumitelj Claive Sinkler je predstavio ZX80. kapaciteta 360 i 720 KB. Odlikovala ga je fantastična softverska podrška. AT standard je nastavio tradiciju korišćenja Intel-ovih procesora 80x86 serije. To je bio proizvod Commodore. Rezolucija je poboljšana na 640x350. Ovaj standard je doneo i novi grafički adapter: EGA. Kapaciteti tadašnjih diskova su se kretali od 10 do 20 MB.XT-ova 8 bitna magistrala je zamenjena 16 bitnom. dok znak formira 8x14 tačaka. Nije bilo mogućnosti za ugradnju hard diska. Do tada IBM je bio vodeći proizvođač mainframe računara. avgusta 1981. koji je veoma sličan CP/M-u. godine predstavila svoj novi proizvod . XT je imao hard disk i CGA grafičku karticu. dopunjivo do 64 KB.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju dolara.5MHz i 64 KB RAM memorije. opremljen sa 16 KB RAM-a i isto toliko ROM-a. Postojala je veoma skupa opcija sa eksternom disk jedinicom. Prvi PC je imao 16 KB.klonove. Operativni sistem novog računara je bio DOS (Disk Operating System). što je činilo temelj današnjim personalnim računarima. Razvoj kompjuterske (PC) tehnologije je znatno ubrzan. monitor. Kao takva nije bila pogodna za obradu teksta i grafički rad. Ovo je bio veoma važan trenutak u istoriji računara. Disketne jedinice dobijaju nove formate. Znak je formiran iz 8x8 tačaka. U AT računarima je to bio 80286. Iako ne tako savršeni XT računari su ubrzo postali popularni. koji su prvenstveno služili za igranje kompjuterskih igara. Bila je to jeftina mašina. Kasnije verzije prvog PC-ja su imale hard disk kapaciteta od 10 do 20 MB. IBM KOMPATIBILNI Firma IBM je 12. Imao je procesor firme Motorola 6502 se radnim taktom od 3.IBM Personal Computer. Još jedan od modela osamdesetih je bio C-64. U Evropi. U to vreme su bili popularni kućni računari. Diskete od 3.

44 MB. Posle 386 računara na tržištu se pojavljuju računari sa 80486 procesorom. Izmedju CGA i EGA standarda. Iako je i danas moćna kompanija na računarskom tržištu IBM mora da se udružuje sa drugim kompanijama (takodje pionirima) kao što su Apple i Motorola. Nedostatak MDA kartice je što omogućava rad samo sa znacima. rade i na AT modelima. Saradnja je prekinuta 1991. ali nikad nisu šire prihvaćene. čine 386 računar pravim višekorisničkim i multitasking računarskim sistemom sa snagom višestruko skupljih mini i midi sistema. Ovaj procesor je hiljadu puta moćniji od prvog PC procesora 8088. Dobre karakteristike AT računara učinile su ga upotrebljivim za složenije aplikacije. Kompatibilnost AT modela sa XT modelima je ostvarena na taj način. Vrhunac današnje ponude pentium računara je PentiumPro sa 5. Današnji standard . dok DX verzija dostiže veličinu do 40 MHz. sa mogucnošću rada sa rezolucijama 640x400 i 800x600 tačaka. složenija grafika. dok je Microsoft odabrao sistem poznat kao 3 Skraćenica od Computer-Aided Design/Computer-Aided Manufacturing (projektovanje pomoću računara/proizvodnja pomoću računara) 8 . a sposoban je da obradi 100 miliona instrukcija u sekundi. “veliki plavi”-IBM polako gubi primat na tržištu.2 miliona tranzistora i ima moć od 20 MIPSa.25. ali ne i sa grafikom.33MHz. a iznad svega mogućnost upravljanja memorijom. Veća frekvenca i 32-bitna arhitektura. da svi programi koji rade na XT-u. Takt ovog procesora u SX verziji je od 20. u tada najnoviji AT386. što omogućava rad sa više boja i nijansi iste boje. Novi VGA standard donosi rezoluciju 640x480. godine. Poslednjih desetak godina razvoja personalnih računara je obeležio i rat kompanija na tržištu kako hardvera tako i softvera. tako da standardni modeli imaju kapacitet oko 40 MB. CAD/CAM3. kada su dve firme odlučile da nezavisno rade na razvoju operativnog sistema. IBM je odlučio da radi na sistemu nazvanom OS/2. U to vreme Hercules-ov standard je zadovoljavao potrebe većine korisnika.25 1. Dalji razvoj PC-ja bio je uslovljen tempom kojim je Intel uspevao da na par kvadratnih santimetara silicijumske pločice ugravira što više tranzistora. koji sadrži 1. Postojale su skuplje verzije koje su omogućavale rad u boji. Kapacitet hard diska se povećava. a od 5. firma IBM je ponudila MDA grafički adapter. Oni su se udružili u “ratu” protiv “osovine” Intel-Microsoft. ali u obratnom smeru to ne važi sa sve programe. Začetnik PC standarda. Bitna razlika u odnosu na predhodne standarde je analogni rad adaptera.5 miliona tranzistora i 175 MIPSa. Prethodni partner IBM-a je bio Microsoft.PENTIUM sadrži 3 miliona tranzistora. Procesor 80386.2 MB. Jedini nedostatak Hercules-ove kartice je nemogućnost rada u boji. godine. Taj nedostatak je iskoristila firma Hercules i postavila je novi standard. Rezolucija slike je 720x350. tako da je bio veoma popularan. nikad priznat od strane IBM-a. VGA omogućava prikazivanja 256 boja iz palete 626144 boje.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju inča dobijaju format od 1. sa pola miliona tranzistora i sposobnošću obrade 5 miliona instrukcija u sekundi počinje da se ugradjuje 1986. svesna potrebe za većom rezolucijom. U pitanju su veće baze podataka i unakrsne tabele izračunavanja. a jedan znak na ekranu je formiran od 9x14 tačaka. Hard disk povećava kapacitet na 80 pa i više megabajta.

ali budućnost Power PC-ja je bila u grafici. Pošto je i procesor nabavljan spolja (Intel). U vreme pojavljivanja (PowerPCja) 95-96. godine. multimediji.0 pojavila se maja 1990. Apple se 1994. a koji će se više koristiti zavisi od mogućnosti korisnika. Oružje novonastale alijanse je Power PC. godine. početkom osamdesetih. 3. godine bila lansirana najnovoja verzija tog operativnog sistema Windows95. Nije slučajno što je izabran Apple. Sva novija softverska izdanja pružaju korisniku lakši rad na Internetu ukazuju na to da će se računarska industrija sve više baviti Internetom i načinima kako da ga korisnik lakše koristi. tako da je slabila i moć IBM-a. da bi 24. Tadašnji Apple računari su bili superiorni na polju grafike i stonog izdavaštva (DTP). odnosno da istovremeno koristi sva tri operativna sistema koji preovlađuju (Apple. Povećana ponuda je uslovila pad cena PC-ja. već i dizajnom. Nezavisno od toga ko će preovladati. On je jedanaest godina pre Microsofta imao operativni sistem sličan današnjem Windows-u. Za razliku od hardvera koji predstavlja skup i materijalnih i 9 .avgusta 1995. u aplikacijama koje zahtevaju veliko procesorsko opterećenje. nudi performanse slične odgovarajućim Intelovim proizvodima. kada licencira DOS od Bila Gates-a. Otuda potreba da se udruži sa nekom drugom kompanijom. Verzija Windows-a sa oznakom 3. Internet je postao nezamenljivi deo u životu ljudi širom sveta.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju WINDOWS. AMD. Iako znatno naprednije tehnologije. AMD je prvi na scenu izbacio 64-bitni procesor namenjen desktop računarima. budućnost računarstva i računarske tehnologije leži u umrežavanju računara. godine ujedinjuje sa IBM-om u nastojanju da napravi kompjuter koji će moći da koristi programe sva tri postojeća standarda. Najveću grešku IBM pravi mnogo ranije. sa takođe Intel-ovim procesorom i MICROSOFT DOS-om. Apple drži samo 20% tržišta. da tržištu ponude svoje računare na istim principima kao IBM-ov PC. to je širom otvorilo vrata nezavisnim proizvođačima. RAZVOJ SOFTVERA Softver i hardver su dve osnovne i u funkcionalnom smislu neodvojive komponente svakog računarskog sistema. Danas je pravi rat između AMD-a i Intel-a. On postepeno preuzima ulogu glavnog medija za razmenu informacija. koji pleni ne samo karakteristikama. Uporedo sa Power PC koncepcijom. PentiumPro računari su i dalje bili u prednosti u odnosu na konkurenciju. najavivši da bi i PC standard mogao da se približi lakoći i “intuitivnosti” sistema koji je već imao Macintosh. Novell Netware) i da se time suprotstavi dominaciji standarda zasnovanog na Intel procesorima i Microsoft programima. Apple radi na usavršavanju Macintosh-a. Poboljšana verzija 3.1 predstavljena je aprila 1992. umesto da ga otkupi. MS Windows. Uprkos svemu Apple gubi trku. uz nižu cenu i manji radni takt procesora.

Celokupna podrška računara se deli u četiri nivoa. Prvi nivo upravlja resursima računarskog sistema (process. pretraživanje.1. tj. Aplikativni softver čini klasa programa koji su namenjeni rešavanju konkretnih problema. 10 . Da bi to bilo moguće neophodno je da postoje odgovarajući programski jezici. 2. (2) programi za monitoring. OPERATIVNI SISTEMI Operativni sistem je skup programa i programskih rutina koji obezbeđuju funkcionisanje računara uz optimalno korišćenje njegovih resursa. Drugi nivo obuhvata programe koji obezbeđuju transfer podataka sa perifernih jedinica u glavnu memoriju. Treći nivo sadrži softvere koji obezbeđuju prevođenje programa sa viših programskih jezika na mašinski jezik. programi-prevodioci i generatori aplikacija. programi i paketi upravljačkih informacionih sistema. Prva tri nivoa pripadaju sistemskom. programi ekspertskih sistema (ES) i slično. Softver se u osnovi deli u dve grupe : 1. Ovaj nivo čini brojan skup uslužnih (utility) programa među kojima su najznačajniji: (1) editori. memorija. CD za učenje jezika) itd. 3. Njega u osnovi čine: 1. Četvrti nivo sadrži niz aplikativnih programa koji su opredeljeni rešavanjem konkretnih problema korisnika. kao što su programi za podršku odlučivanju (DSS). kompjutersko obrazovanje (npr. aktivnosti i zadataka korisnika računarskog sistema. kreiranje datoteka itd.sistemski softver i 2. programi i paketi MS Office.aplikativni softver Oba dela softvera čine zajedno jednu funkcionalnu celinu. kontrolu ispravnosti funkcionisanja svih delova sistema. a rad čitavog kompjuterskog sistema se odvija pod kontrolom sistemskog softvera. softver je nematerijalna komponenta koja obuhvata različite programe koji su neophodni za svrsishodno delovanje računarskog sistema. Sistemski softver je skup programa i programskih paketa namenjenih funkcionisanju računarskog sistema koordiniranjem aktivnosti hardvera i zahteva aplikativnog softvera. ulazno-izlazne jedinice) obezbeđujući njihov efikasan i racionalan rad. igre. programi za zabavu. a četvrti aplikativnom softveru. tj. muziku. poslovni aplikativni softveri. listanje. (3) pomoćni programi kao što su programi za sortiranje. odnosno alati koji će nam to omogućiti. 3. Kombinacija određene hardverske konfiguracije i pripadajućeg sistemskog softvera poznata je kao pojam računarska platforma. 4.procesori i redaktori teksta.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju fizičkih komponenti računara.

Sa stanovišta vršenja pojedinačnih poslova operativni sistem obavlja sledeće zadatke : čita upravljačke naredbe za kontrolu obrade. shodno tome. (2) upravljanje memorijom. svojevrsni interfejs između hardvera i korisničkih programa. kao što su tastatura. Operativni sistem ima sopstveni jezik koji se naziva komandni jezik pomoću koga korisnici i programeri definišu svoje zahteve.U tipične komandne jezike spadaju: listanje datoteka. On je često poznat kao jezik za kontrolu poslova. Za savremenu komunikaciju korisnika umesto klasičnih komandnih jezika i pisanja naredbi koriste se grafički interfejsi koji korišćenjem grafičkih simbola. tj. kopiranje programa i brisanje datoteka. upravljanje i kontrola njegovih resursa. raspodela. Nakon toga operativni sistem uspostavlja kontrolu nad elementima računarskog sistema obezbeđujući njegovu funkcionalnu spremnost. Programi operativnog sistema predstavljaju dakle. tj. Supervizor povezuje i koordinira rad svih drugih modula koji su nam na raspolaganju. miš. (Basic Input / Output Sistem) je modul koji upravlja i kontroliše rad ulazno – izlaznih jedinica. ikona znatno olakšavaju rad. (3) upravljanje procesorom kompjuterskog sistema. Kada se sistem pokrene operativni sistem se sa diska prebacuje u operativnu memoriju računara. obračun plata. izdavanje potvrde studentu itd). ‘’slash BIOS‘’) tako da se može menjati po potrebi i eventualno dopuniti novim sadržajem. monitor.centralni i hijerarhijski najvažniji modul koji je stalno prisutan u operativnoj memoriji računara. izrada faktura. Funkcije operativnog sistema možemo analizirati sa dva stanovišta : 1) sa stanovišta obavljanja pojedinačnog posla 2) sa stanovišta funkcionisanja sistema kao celine. (4) upravljanje podacima i programima i (5) kontrola funkcije (uključujući i otkrivanje i otklanjanje grešaka). diskovi i drugo. 3) Komandni jezici i grafički interfejs. Za realizaciju funkcija operativog sistema postoji čitav niz programskih modula (komponenti) od kojih su najvažniji : 1) Supervizor. Osnovne funkcije operativnog sistema su : (1) upravljanje perifernim jedinicama. omogućavanje funkcionisanja računarskog sistema. raspoređuje ulazno-izlazne uređaje. bez kojih je računar apsolutno neupotrebljiv. zadaju komande. 2) BIOS. Primarna uloga operativnog sistema je. formatizovanje diskova. Tek sada korisnik pokreće aplikativni program kojim će rešavati izabrani problemski zadatak (upravljanje zalihama.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Operativni sistem ima centalnu ulogu u funkcionisanju računara pa je najčešće smešten na magnetni disk. Ovaj modul je ugrađen od strane proizvođača matične ploče i nalazi se obično na posebnom čipu (tzv. planira 11 . Njegova osnovna namena je sprovođenje i kontrola svih onih procedura kojima se postiže optimizacija funkcionisanja operativnog sistema. a korisnički programi neizvodljivi.

b) Multiprogramski operativni sistemi Multiprogramski rad podrazumeva mogućnost računara da izvršava više korisničkih programa istovremeno. budući da se on najviše koristi. kao što je supervizor. prelazi se na drugi program i tako redom do kraja. čita program za izvršenje. KLASE OPERATIVNIH SISTEMA Operativni sistemi se dele na : 1) operativni sistemi opšte namene 2) operativni sistem za rad u realnom vremenu 3) operativni sistemi orijentisani na transakcione obrade. Multiprogramski rad omogućava da se više programa može nalaziti u glavnoj memoriji. 1) Operativni sistemi opšte namene mogu da rade u dva osnovna režima rada: a) operativni sistemi za paketnu obradu (Bach operativni sistem).1. privremeno prekidajući izvršenje drugog. hijerarhijskom principu pri čemu se na vrhu hijerarhije nalaze rezidentni kontrolni programi i moduli.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju memoriju. ali centralna procesorska jedinica je u stanju da izvršava samo jednu instrukciju u isto vreme. uvodi programe obrade i inicijalizuje njihovo izvršavanje.1. Karakteristika ovog operativnog sistema je da se svi kompjuterski resursi dodeljuju samo jednom programu koji se u datom trenutku izvršava. Brojna ograničenja i nedovoljne mogućnosti bach operativnog sistema u pogledu optimalnog korišćenja svih komponenti računarskog sistema uslovila su pojavu novih operativnih sistema koji omogućuju jednostavnije i efikasnije upravljanje savremenim računarskim sistemima. Između skupa programa bach operativnog sistema međusobne veze se najčešće uspostavljaju na tzv. Ova klasa operativnih sistema pripada obliku najstarije obrade podataka koji podržavaju izvođenje programa u unapred definisanom redosledu. dok se ne zadovolje sve potrebe za obradama. Sa stanovišta funkcionisanja sistema kao celine operativni sistem realizuje sledeće zadatke: dodeljuje centralni proces programima obrade. deleći hardverske resurse koji im stoje na raspolaganju. uslužuje programe obrade i završava obradu. Ovi operativni sistemi pripadaju grupi monoprogramskih sistema. Pogodna je za poslovne transakcije velikog obima koje treba obraditi na računaru u unapred utvrđenim periodima. Moguće je da centralna procesorska jedinica izvršava instrukcije jednog programa. dodeljuje slobodna mesta memorije programima obrade i izvršava ulazno-izlazne operacije. a zatim da nastavlja instrukcije koje 12 . Kada završi izvođenje jednog. 3. dodeljuje ulazno-izlazne uređaje programima obrade.

Kasnije nastaju operativni sistemi kod kojih je korisnik morao da poznaje poseban jezik za kontrolu obrade-JCL (Job Control Language). Multiprogramski operativni sistem razlikuje se od bach operativnih sistema ne samo u delu upravljanja procesima.jedan za drugim. Multiprocesorski operativni sistemi imaju sve navedene mogućnosti multiprogramskog operativnog sistema. Zato se često koriste i nazivi: mrežni ili distribuirani operativni sistem. 13 .svakom programu dodeljen je fiksni deo memorije. u vazduhoplovstvu itd. serijsku obradu. uz mogućnost istovremenog korišćenja i rada sa više procesora. gde su se programi izvršavali serijski . . Pored multiprogramskog postoji i multiprocesorski način obrade. deleći pri tome poslove između procesora.1. U ovom režimu rada računar mora da obezbedi izuzetno brz odgovor na događaje i upite iz okruženja. 3) Operativni sistemi orijentisani na transakcije. Savremeni operativni sistemi su veoma kompleksni. Tako je. Svakom procesoru u mreži operativni sistem može dodeliti izvršenje instrukcija jednog programa ili više programa simultano. Prvo su nastali operativni sistemi koji su podržavali tzv.što su svi programi potencijalno aktivni. . što zbog velike brzine rada daje utisak da se oba programa izvršavaju istovremeno.2. JEDNOKORISNIČKI OPERATIVNI SISTEM Razvoj operativnih sistema počinje od treće generacije računara i prati razvoj hardvera. Pogodni su za računare koji prate određene parametre tehnoloških procesa koji se nalaze u računarskim procesima. a operativni sistem je kontrolisao njihovo izvršavanje. ali su mnogo pristupačniji korisnicima. 3. Ukratko ćemo se osvrnuti u prošlost i razvoj operativnih sistema od nekih najranijih početaka. Virtuelna memorija omogućuje da ista fizička veličina obavi više poslova u kraćem vremenskom periodu. u bankarstvu.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju je privremeno prekinuo. 2) Rad u realnom vremenu karakteriše savremene operativne sisteme sa virtuelnim konceptom korišćenja memorije koji podrazumeva i mogućnost multiprogramiranja i multiprocesiranja. Osnovna razlika je u tome što kod multiprogramskog operativnog sistema : .više programa ili delova programa je istovremeno u memoriji . njihova najčešća primena u upravljanju proizvodnjom i tehnološkim procesima. Za multiprogramski rad značajan je i pojam Virtuelna memorija. Ovi operativni sistemi poseduju sposobnost da prihvataju podatke sa vrlo brzih ulazno-izlaznih jedinica posredstvom komunikacionih linija. već i u delu upravljanja memorijom.

1) koji podržava rad u mreži.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju DOS Fantastično brzi razvoj mikroračunarskog hardvera praćen je odgovarajućim razvojem operativnih sistema. Razvoj je tekao svojim tokom da bi se u DOS-u koji je prvim verzijama bio najjednostavniji bach operativni sistem.hardverske prekide. što je uslovilo pojavu novog operativnog sistema (MS DOS 3. godine na tržištu pojavio sa svojim PC.0. kada se 1981. . IBM. došlo do poslednjih verzija 6.prekide aktivirane programskim jezikom Basic tj.prekide koje generiše mikropocesor. aplikativnim programom. To znači da MS DOS 6. MS DOS izabran je i od strane najvećeg svetskog proizvođača računara.0) prilagođena je Intelovom 16bitnom procesoru 80286. .0 i 7. direktorijem). Tako se na tržištu pojavio MS DOS 4. Njihovi nazivi su skraćenice od: Control Program for Microprocessor (firme Digital) i Microsoft Disk Operation System (firme Microsoft).0) dopuštala je ekonomično korišćenje diskova i upravljanje popisom sadrzaja (tzv. Prva verzija MS DOS operativnog sistema (MS DOS 1. . svojim operativnim sistemom projektovala je novi operativni sistem koji uzima u obzir karakteristike današnjih procesora i koje maksimalno koristi. Ovaj novi operativni sistem je povećao mogućnosti rada sa više programa.0 koje podržavaju i multiprogramski rad. Sredinom 70-tih godina počeo je razvoj 8-bitnih procesora (Intel i Motorola) koji su zahtevali specifične operativne sisteme. Prvi takvi sistemi bili su CP/M-80 i MS DOS. Ova nova verzija MS DOS-a bitno je proširila dotadašnje sistemske i komunikacione programe. On je kompatibilan sa starim verzijama MS DOS-a tako da niko od dotadašnjih korisnika nema teškoća pri korišćenju bilo kojeg od svojih starih programa. dok u pogledu višekorisničke upotrebe računara. odnosno IBM-ovom modelu PC/AT. ali je zahtevala povećanu snagu mikroračunara.0 ima razrađen sistem prekida koji obuhvata : . 14 . Firma Microsoft koja snabdeva veliko tržište IBM i njima kompatibilnih računara.softverske prekide. Treća verzija (MS DOS 3. prema ocenama stručnjaka i dalje zaostaje npr.0) bila je projektovana za 8-bitne računare (sa malom radnom verzijom i sa malom eksternom memorijom). za operativnim sistemom Unix. Dalji razvoj računarske tehnologije i računarskih komunikacija postavio je zahteve da se personalni računari međusobno povezuju. Druga verzija (MS DOS 2.

što znači da se komunikacija korisnika i mikroračunara (PC) zasniva na grafici. Windows 95 je 32bitni operativni sistem koji je definitivno uveo multimedije u svoje radno okruženje i efikasno podržao mnoge programe za multimedijalne prezentacije. Unix i dr. Razvoj Windows operativnih sistema –jednokorisničke orjentacije prošao je niz etapa :  Windows 3.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju 3. pomoću sličica i šema (ikona). Upravo ta činjenica kojom je ''običan smrtnik'' oslobođen učenja komandi napamet najviše je učinila na popularnosti Windowsa.  Windows 98 je doneo niz novih poboljšanja performansi. kompatibilnosti Windows 95 sa velikom većinom hardvera sa svetskog tržišta. a do 1995. jednostavnog prepoznavanja drugih operativnih sistema (Novel.51.x. Sve mogućnosti koje nam Windows nudi date su grafički. Internet Explorer postao je sastavni deo operativnog sistema sa efikasnim učinkom u mrežnom radu. a zatim i 3. kao što su Photo Shop. prvenstveno zbog : potpuno novog i kvalitetnog grafičkog korisničkog interfejsa.51. Generalno. a oznake (11.0. a komande se realizuju pokazivačem miša na jednu od ponuđenih opcija.3. 15 . Vrlo brzo je dobio i proširen set instrukcija u verziji 3.0 je verovatno najvažnija verzija i prelomni korak od DOS-a ka grafičkom okruženju i simultanom multiprogramskom radu. Media Lock itd.) koji slede iza tačke označavaju podverziju. itd. naravno uz brojne druge mogućnosti i olakšice. stabilnosti sistema i novi paket kvalitetnijih aplikacija koje nam pružaju ugodniji rad. Otvorena je mogućnost rada sa više monitora na jednom mikroračunaru i DVD uređaja. međutim njegov najveći doprinos je nova verzija baznih mikroprocesorskih aplikacija za rad na Internetu.1.11.godine razvijene su prve mrežne verzije ovog operativnog sistema pod oznakom 3. Power Point. RAZVOJ I OBELEŽJA WINDOWS OPERATIVNOG SISTEMA Verovatno Bil Gates i kompanija Microsoft ne bi bili najbogatiji i najprofitabilniji u svetu da nisu u potpunosti promenili koncept rada na PC računarima učinivši ih mnogo bližim i ugodnijim za korisnika.  Windows 95 je doneo konačan raskid sa verzijama serije 3. U ovoj verziji je inkorporiran i DOS operativni sistem tako da je bilo moguće raditi sa aplikacijama u oba sistema. a to znači i DOSom koji pokreće operativni sistem. tj. a ne programskim jezicima i pisanim korisničkim komandama. Kod ovakvog označavanja prva oznaka (3) predstavlja verziju.) i uključivanja PC-a u mrežu – kao radne stanice. Fundamentalna postavka tog koncepta je grafički korisnički interfejs. Ovo je možda i najpopularnija verzija Windows-a u svetu.

regionalna računarska mreža. Rad u lokalnoj mreži pod operativnim sistemom NetWare podrazumeva da korisnik može da koristi zajedničke resurse mreže. 5 Wide Area Network. 3. Tabela koju neki operativni sistemi održavaju u cilu upravljanja prostorom na disku koji se koristi za smeštaj datoteka. tako da se sada npr. godine dominirala je verzija 3. Do 1993. Microsoft je sa svojim NT ponudio jednu novu klasu i modernu arhitekturu u kojoj je samo osnova operativnog sistema zavisna od hardvera. Pored ''običnih'' servera. Povećan je broj uslužnih programa u celini i posebno u delu komunikacija. 80486 ili boljim. Još značajnija je poslednja 4 File allocation table. Advaneed Pover Management sada mnogo bolje reguliše i raspodelu energetskih resursa u komjuteru. budući da se instaliraju na server mašinama u klijent – server arhitekturi. u računarskoj mreži mogu postojati i komunikacioni serveri.11 koja je mogla da podržava do 250 korisnika. koji je. što znači da obuhvata i konroliše interaktivni rad softvera i radne stanice.2. Mrežni operativni sistem se instalira na jedan od računara u mreži i predstavlja fajl server upravlja radom cele mreže. . planiran za rad sa računarima 80286.NetWare Acces Server (NAS) NACS predstavlja mrežni prolaz (gateway) za intenzivan saobraćaj prema WAN5 mrežama.NetWare Async Communication Server (NACS). 80386. Najrasprostranjenija verzija je NT 4. 2) Windows NT (Now Techonlogy) je danas veoma popularan mrežni operativni sistem u klijent-server arhitekturama. Posebna stavka na koju je Microsoft obratio pažnju je smanjenje troškova instalacije i administracije. Najpoznatiji su : 1) Novell NetWare je jedan od klasičnih mrežnih operativnih sistema za lokalne računarske mreže. Za razliku od Unix-a. dok NAS služi za pristup više udaljenih korisnika na NetWare mrežu.tabela raspoređivanja datoteka. uključujući i različite mikroprocesorske sisteme. omogućavajući korisnicima i njihovim aplikacijama pristup svim resursima povezanim u mreži. MREŽNI OPERATIVNI SISTEM Mrežni operativni sistemi se često nazivaju i serverski operativni sistemi. Ovo čini Windows NT vrlo lako primenjljivim na različite hardverske platforme. Komunikaciona mreža koja povezuje geografski udaljena područja. može sa nekog udaljenog PC-ja preko modema priključiti na svoj PC i raditi kao da se sedi ispred njega. Novell je za svoj operativni sistem NetWare lansirao na tržište dve vrste komunikacionih servera i to : . postoji samo jedna verzija Windows NT-a koja je identična na svim platformama. a da istovremeno ima izvestan stepen autonomije. 16 .0 sa izrazito velikim mogućnostima u domenu multiprogramskog rada i virtuelnog upravljanja memorijom. u zavisnosti od verzije.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Značajna razlika u odnosu na WIN 95 je uvođenje FAT-a 4 32 (stari FAT 16 je podržavao particije do 26 GB) sa praktično neograničenim veličinama particije i fleksibilnim veličinama klastera na hard disku.

Windows NT je hardverski dosta zahtevan. digitalna kamera. 4) Windows XP Professional je poslednji i izuzetno popularan i jednokorisnički i mrežni operativni sistem. Inače. složenije aplikacije i osam procesora. Za razliku od prethodnog.personalizovani meni nam omogućava prikaz najfrekventnije korišćenih programa uz '' History Folder ''. kreiranje B2B (Bussines-to-bussines) i B2C (Bussines-to-consumer) Web sajtova. DVD. kao i rad sa HDD folderima uz mogućnost uvida u HTLM fajlove preko Web foldera. podržava veći broj korisnika.ima razvijenu programsku podršku za rad na preko 30 jezika sa mogućnošću promene jezika korisničkog interfejsa.omogućava brzo pronalaženje fajlova sa novim ''Indexing Servic''-om . itd). d) Windows 2000 Data center. Web stranama ili bilo čemu sličnom. Podržava 4-8 procesora. . pored mogućnosti Advanced Server-a moći da zadovolji intenzivnu obradu mrežnih transakcija i skladištenje velikih baza podataka. uređivanje. brzinom najboljih pretraživačkih mašina bilo da se radi o office dokumentima.Windows XP može lako izvšiti transfer multimedijalnih fajlova između različitih uređaja (PC. Ova verzija ima i programe “ plug and play “ koji znatno olakšavaju postupak dogradnje nekog novog elementa u postojeću konfiguraciju (CD. b) Windows 2000 Server je namenjen radnim organizacijama kojima je potreban brz i pouzdan server datoteka i štampanja. . kao i za efikasno obavljanje poslova na Internetu i u mreži. unošenje.konekcija na Web je olakšana i uprošćena (''The Network Connection Wizard ''). c) Windows 2000 Advanced Server je dizajniran za specifične i zahtevne aplikacije.0. 17 . što je njegova bitna prednost uz čitav niz novina u segmentu komunikacija i mobilnih korisnika. U suštini postoje četiri varijante Windows-a 2000 : a) Windows 2000 Professional je namenjen stonim i prenosivim računarima i koristi se kao radna stanica. Ovo je sistem koji treba efikasno da podrži multiprocesorski rad sa 32 procesa u mreži i da bude izuzetno prilagodljiv i prihvatljiv za sve hardverske platforme od laptopa i desktopa do velikih server procesora. pregled i štampanje fajlova je moguće na više od 100 jezika. itd). kao i bolju hardversku kompatibilnost. koji će. Neke njegove značajne mogućnosti su : -novom verzijom programa ''Windows Installer'' bitno olakšava rad sa pronalaženjem izgubljenih i oštećenih fajlova i omogućava njihovu ispravku. . .Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju verzija Windows NT 5. . koja ima niz boljih kontrolnih programa u odnosu na 4.0. 3) Windows 2000 je u ovom trenutku jedan od najaktuelnijih mikrosoftverskih operativnih sistema sa namenom da zadovolji sve veće multimedijalne zahteve korisnika u Internet okruženju.

Pomoću njega korisnik na jednostavan način razrešava sve svoje probleme. naglašava se i efikasna organizacija datoteka kod Unix-a koje su u obliku strukture drveta sa mogućnošću pristupa bilo kojoj datoteci sa bilo kog mesta. zahtevnih sistema. fleksibilnost Unix-a je takva da uz dodavanje novih modula omogućava rešavanje veoma širokog spektra problema. 3.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju 3. jednostavna prenosivost Unix-a i programskih sistema razvijenih pod ovim operativnim sistemom sa jednog računarskog sistema na drugi uz minimalne adaptacije. Poboljšanje karakteristika Unix-a dovelo je do još brojnije ponude softvera koji je predviđen za rad na mikroračunarima pod Unix-om i na PC računarima. Unix je time-sharing operativni sistem. tehnologija personalnih računara je bivala sve bolja a cene sve niže. Takođe. Unix se smatra za jedan od najelegantnijih operativnih sistema. Značajna inovacija je BSD (Berkly Standard Distribution) Unix.2.2. Unix je neprekidno usavršavan. tako da su stručnjaci sa Univerziteta u Kaliforniji iz Berklija.1. 4. izuzetno pogodan za sve klase mikro i mini računara kao i velikih računarskih sistema. a takođe su razvili alate za kreiranje softvera. LINUX Razvoj personalnih računara omogućio je implementiranje operativnih sistema tradicionalno namenjenim ''jakim'' platformama na ''obične'' kućne računare. Do pre par godina. Njegove pozitivne osobine su : 1. Unix je donedavno smatran za jedan od takvih. pa se najzad počelo razmišljati o PC platformi kao 18 . tako da istovremeno radi više korisnika uz istovremeno aktiviranje više različitih procesa. podršku mnogim perifernim uređajima. UNIX Unix je uz Windows jedan od najrasprostranjenijih i najpopularnijih operativnih sistema u svetu. ima sve karakreristike softverskog alata koji korisniku omogućava rešavanje složenih problema jednostavnim povezivanjem u jedinstvenu celinu već prethodno rešenih manjih delova posmatranog složenog problema. koji ima ugrađene protokole TCP/IP koji omogućavaju povezivanje različitih tipova računara u mreži. A onda. 5.2. 3. Ovo je operativni sistem koji razlikuje mala od velikih slova. te je zbog toga potrebno voditi računa o vrsti slova kojima su zapisane naredbe. 2. opcije i argumenti. operativni sistem Unix je razvijen da radi u ambijentu podele vremena. bio je strogo rezervisan za moćne računare koji su koštali basnoslovne sume nedostižne prosečnom korisniku računarske tehnologije. uveli rutine koje omogućavaju podršku mreže.

Iako se Linux često koristi kao server. Linux je mnogo manje otporan od drugih višekorisničkih sistema. Linux je najpopularniji besplatni operativni sistem koji je široko rasprostranjen i svima dostupan. baziran na popularnom Windows-u . Linux formalno postoji od 1992. kao i za usavršavanje Linux-a ili prilagođavanje vlastitim potrebama. koji bi mogao da koristi svako ko poželi. kao i kompletnu razvojnu platformu. Najzaslužniji čovek za nastanak Linux-a je Linus Torvalds. kao odgovor na komercijalizaciju Unix-a. godine ali ogroman deo sistema potiče iz GNU projekta.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju pogodnom ''domaćinu'' za Unix. godine pokrenuo Richard Stollman. Cilj GNU projekta je stvaranje Unix klona. tvorac kernela operativnog sistema.1). koji bi sadržao ne samo osnovne funkcije. Linux zahteva kompatibilni personalni računar baziran na Intel 80386 ili kasnijem procesoru. Za rad ovog sistema nije potrebno mnogo memorije . koji je 1983. Sve varijante su podržane. uz deljenje procesorskog vremena. potpuno oslobođen komercijalnog softvera. Linux uključuje kompletnu mrežnu podršku. Naime. Verovatno najveća mana Linux-a je činjenica da uz njega ne dobijate nikakvu garanciju niti tehničku podršku. U rukama neiskusnog administratora. pa je preporučljivo 4 MB. Linux je odlična razvojna i aplikativna platforma. već i veliki broj aplikacija. cilj je bio stvoriti Unix klon. Tako su nastale mnogobrojne implementacije od kojih i najpopularnija. Linux je prirodno. a samim tim i Linux-a treba shvatiti uslovno : sigurnost u najvećoj meri zavisi od znanja i pažnje administratora. U praksi ovako malo RAM-a izaziva probleme. 4. Linux je višekorisnički operativni sistem sa sistemom autorizacije korisnika i sprečavanjem neovlašćenog korišćenjem tuđih fajlova. Xfnee 86. tvorac Emacs-a i njegova organizacija FSF. 80486 je realni minimum. kao i klonovi Intel procesora AMD i Cyrix. Ipak. 19 . Jedna od važnih osobina Linux-a je da je u potpunosti dostupan u izvornom kôdu (tako se i distribuira). APLIKATIVNI SOFTVER Aplikativni softver predstavlja onaj skup programa i programskih paketa kojima organizacije i ljudi uz pomoć računara rešavaju konkretne probleme i zadatke iz domena svog interesovanja i/ili poslovanja. Linux multitasking je premptive. što predstavlja neograničen prostor za učenje. poseduje kompletan grafički interfejs. Sigurnost Unix-a. što znači da možete istovremeno izvršavati više programa bez njihove '' saradnje '' (kao što je slučaj sa Windows 3. Linux. to nikako nije njegova jedina namena. a može se koristiti i za igre i multimedije.svega 2 MB (teorijski). preuzeo mnogo osobina i prednosti Unix-a. a za koji su dostupne mnoge aplikacije slične onima za komercijalne operativne sisteme.

razvijeni samostalno ili kupljeni kao gotov programski paket. obezbeđuju marketinške i finansijske informacije. plaćaju račune. odnosno MS Office kao najpoznatiji i najčešći u toj klasi paketa. Ogroman broj instaliranog hardvera nije mogao da prati tržište softvera čija je ponuda bila značajno ispod realne tražnje. Sva prilagođavanja specifičnim potrebama korisnika su ograničena i u zavisnosti su od nivoa fleksibilnosti paketa. Mikroračunarski aplikativni softver u suštini čine dve velike grupe paketa : 1) OAS (Office Automatision System). Do tada važeća praksa proizvodnje softvera za poznatog kupca koji je naručivao. knjiže poslovne promene kroz poslovne knjige. softverski paketi su snabdeveni potrebnom dokumentacijom. Drugi pristup se može realizovati na više načina. 4. šerver softver 20 . Cena ovih paketa je takvog nivoa da je mogu podneti mala i srednja preduzeća i pojedinci. Pri tome. Ovaj aranžman se uglavnom primenjuje kod softvera za PC. Proizvođači softvera su uvideli da se mora značajnije menjati i pristup u proizvodnji softvera. Prvi pristup je karakterističan za firme koje poseduju sopstvene stručnjake za projektovanje i izgradnju aplikativnog softvera. 2) korisnik kupuje aplikativni softver na tržištu softvera u vidu gotovih softverskih paketa. morala se preorijentisati na proizvodnju softverskih paketa koji se upućuju i na tržište nepoznatog kupca. Računare su kupovale ne samo srednja i mala preduzeća već i građani pojedinačno. Pojavom personalnih kompjutera moćnih performansi i relativno niske cene nastala je kompjuterska revolucija.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Programi koji vrše narudžbine. MS OFFICE MS Office je skup programskih paketa različite namene ali funkcionalno dobro povezanih tako da mogu efikasno da rade zajedno (kao celina). vrše statističku obradu podataka. uputstvima za instalaciju i upotrebu. Postoji i više varijanti MS Office-a sa donekle različitim skupom programa. vrše obradu čekova građana su samo deo danas aktuelnog aplikativnog softvera koji je prodaju na tržištu softvera. Firme koje raspolažu dovoljnim sredstvima preporučljivo je da kupe programski paket koji je autorizovan i kroz praksu proveren. kontrolišu zalihe. Uobičajena su dva načina obezbeđenja aplikativnog softvera : 1) korisnik sam izrađuje softver. 2) Programi i programski paketi korisnika.1. Razvojem programskih jezika omogućiće se i neposrednim korisnicima da sami kreiraju manja programska rešenja. Oni rešavaju probleme standardnog tipa. odnosno paketa a koji se vezano 6 Softver za probu pre korišćenja. Neki korisnici prihvataju aranžman ŠERVERA6 (shareware) po kome vlasnik aplikativnog softvera daje paket korisniku na probno korišćenje.

Softver ima opciju formatiranja za izmene u proredu. Microsoft Outlook i Microsoft Internet Explorer. veličini karaktera i širina kolona. grafike i opcije glavnog menija. izveštaja. su brilijantna ideja koja je u mnogome pomogla da personalni računari steknu svoje mesto na tržištu i postignu uspeh koji danas postižu. Fajlovi koje Word kreira zovu se dokumenti. elektronski u memoriji. generisanje indeksa i sadržaja ne treba posebno ni pominjati. Microsoft PowerPoint. fusnote. Word je primetno slabiji od Word Perfect-a kada se radi o upravljanju dokumentimadefinisan je samo jedan direktorijum za tekstove. a onda su na tržište izbacili program Excel. VisiCalc za Apple II. 4) grafika i stono izdavaštvo. Microsoft Word prikazuje tekst. Ako se kupi standard verzija Microsoft Office-a dobija se minimalno Microsoft Word.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju prodaju i zajedno instaliraju. Microsoft Excel. Veličina softvera za Word procesiranja ima danas poboljšane karakteristike koje automatizuju i ostale zadatke pisanja: provera izgovora. Pored toga Word omogućava precizno formatiranje teksta uz napredne tipografske opcije i efekte. a podršku za tabele. analiza sinonima ili spajanje pošte (npr. pisama. 2) Spreadsheet programi (paketi). 2) spreadsheet paketi. provera stila (analiza gramatike i pravopisa). Microsoft Word i Word Perfect su poznati paketi tekst procesora. ili kako to obično prevodimo programi za tabelarna izračunavanja. ''naterao'' je hiljade poslovnih ljudi da kupe računar. ne postoji mogućnost davanja deskriptivnih imena tekstovima a navigacija po mreži je prilično frustrirajuće iskustvo. Ovaj softver dopušta korisniku da vrši izmene na dokumentu. dobija se Small Business Tools. marginama. knjiga itd. ugrađeni file manager je relativno rudimentiran. Ako se kupi Small Business izdanje. Prvi takav program. Sve programe i pakete moguće je ipak klasifikovati na sledeći način: 1) paketi za obradu teksta. pre svega programa Lotus 1-2-3 za personalne računare. dobija se sve što je u Professional verziji. To eliminiše potrebu prekucavanja cele stranice radi uključivanja ispravki. 6) rad u Internet okruženju. umesto PowerPointa. 1) Paketi za obradu teksta-Word procesiranje se koristi za izradu tekstualnih dokumenata. pozicioniranje teksta i grafike bilo gde na stranici. a kasnije prelazak na jači hardver uslovio je i uspeh njegovih naslednika. 3) paketi za rad sa bazom podataka. kao i Microsoft FrontPage i Microsoft PhotoDraw. povezivanje tekst dokumenta sa imenima i adresama koji su na drugom mestu). koji je zahvaljujući grafičkom radnom okruženju Windows-a bio 21 . ali danas vlada priličnim procentom tržišta. Ako se kupi Enterprise/Premier verzija Office-a. Sačekali su da njihov operativni sistem Windows postigne značajnu popularnost. višestubični prelom. Microsoft se relativno kasno pojavio na sceni spreadsheet programa. 5) prezentacija. pošto su one uvek bile deo Word-a.

u okviru paketa Office 97.1. bazom podataka Access i nekim drugim programima integrisan u Microsoft Office. Access 97 se javlja 1997. posle milion prodatih kopija mnogi korisnici i programeri su bili prijatno iznenađeni kada su otkrili pravi alat za baze podataka koji je ta niska cena skrivala.1. U međuvremenu je Microsoft izdao dve revidirane verzije: 2. verzija 1. notebook-ova i laptop-ova kojih je sve više. ali se zato vrlo lako sa njom može povezati i koristiti Excel za prikazivanje i analizu podataka. Zahvaljujući opisanim poboljšanjima stiglo se do prave programabilne aplikacije. Nove verzije su ispravile mnoga ograničenja i uočene nedostatke prvog Access-a i donela brojna poboljšanja u domenu korišćenja. i Access za Windows 95 (poznatija kao Access 95 ili Access 7. što vodi bržem i boljem obavljanju posla. koja se na tržištu pojavila maja 1994. bili su daleko od savršenstva. munjevito je osvojio svet baza podataka. programiranja. ali su korisnici imali jednostavan za korišćenje i efikasan proizvod koji je sa lakoćom rušio barijere pristupa bazama podataka. Visual dBase for Windows kao i Powersoft-ov Power Builder. godine. Čak i u samoj kući Microsoft konkurencija je Visual FoxPro.0 i njegov naslednik. Excel možete prilagoditi sopstvenom ukusu na mnoge načine. proširenja i povezivanja sa ostalim aplikacijama iz paketa MS Office. DBMS).0). Kada je. Excel je iz verzije u verziju rastao.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju znatno jednostavniji za upotrebu i moćniji od tadašnjih konkurenata. Kada se prašina slegla. u kojoj se mogu kreirati specifični zahtevi prepravljanjem odgovarajućih formulara za unos i predstavljanje podataka. ali su paketi za rad sa bazom kao što je MS Access pogodniji za kombinovanje informacija iz različitih fajlova i rad sa multimedijom. odluku o izboru kojim će se 22 . Međutim. 3) Paketi za rad sa bazama podataka Ovde se radi o sopstvenim paketima. zajedno sa tekst procesorom Word. Access nije bez konkurencije pa se mogu pomenuti i proizvodi kao što su Borland-ov Paradox for Windows. da bi vrhunac postigao kada je. Na tržištu baza podataka. godine. Isprva je razlog uglavnom bio agresivna cena koja je skoro odgovarala ceni operativnog sistema DOS-a ili Windows-a 3. tako da korisnik praktično ni ne zna da se nalazi u Excelu. Integracija i saradnja sa drugim programima se podrazumeva. ažuriranje i upravljanje bazama podataka. pri čemu određeni delovi baza mogu biti distribuirani. Naravno za velike zahteve ne može se zaobići korišćenje prave baze podataka (kao što je Microsoft Access).0. Access 1. dakle programima koji nama kao korisnicima omogućavaju jednostavno kreiranje. pa samim tim i iste programe. godine. Često više ljudi koristi isti kompjuter. Spreadsheet programi su odlični alati za manipulisanje sa kvantitativnim podacima. Ova osobina je naročito dragocena za korisnike prenosivih kompjutera. Microsoft Access izašao. Najčešće se radi o tzv. Vrhunac povećanja prostora na uvek malom ekranu je opcija za prikazivanje najpotrebnijih stvari . Često se nazivaju sistemi za upravljanje bazom podataka (Data Base Management System tj. relacionim bazama sa mogućim multimedijalnim sadržajem. koji je izašao novembra 1995.radne površine i osnovnog menija. krajem 1992.

još od verzije 2 ovaj program uživa veliko poverenje i pored pomenutih problema sa stabilnošću. Takvi programi su Corel Ventura. Pogotovo je razočaravajuće bilo što je Corel u početku distribuirao samo beta verziju Venture 5. 4) Grafičko i stono izdavaštvo Postoji čitav niz (povezanih) programa koji omogućavaju da se napravi neka šema. koji ni do danas nisu u potpunosti otklonjeni. dakle. Corel 6. Corel Draw je u startu ponudio jednostavne i upotrebljive alatke. upita i izveštaja i “ lutanje “ njima uz korišćenje alata ugrađenih u sam Access. Uskoro Corel Ventura postaje samostalni paket koji se ''saživeo'' sa filozofijom Windows-a. a nova ''jedinica'' је to svakako bila. Corel je jedan od takvih najpopularnijih paketa i posebno njegov Corel Draw koji do punog izražaja dolazi u kombinaciji sa programima za stono izdavaštvo. U proteklih nekoliko godina program je unapređivan i proširivan. prelazna verzija ka nečemu ozbiljnijem sa suštinskim poboljšanjem. Ventura je neobjašnjivo iščezla. u kojima sistematizujete podatke i pišete razne izveštaje. Zajednička obrada transakcija od strane jednog računara ili više njih koji komuniciraju preko mreže. Skok za dva stepenika u odnosu na prethodnu verziju znači mnogo više od pukog usklađivanja sa Corel Draw. tržište kaže da je Access ispred konkurenata. Corel Draw ima slavnu prošlost u Windows okruženju . Jer. Trenutak kada starateljstvo nad Venturom preuzima kompanija Corel primljen je prilično ravnodušno: u međuvremenu je prošlo nekoliko dugih godina i na nekadašnju kraljicu DTP-a na PC računarima pao je veo zaborava. ali je zadržao prepoznatljivost. logične opcije za transformaciju i odličan rad sa tekstom. 23 . i smatralo se da je to njen definitivan kraj. formulara.raspodeljena obrada transakcija. pojavila se Corel Ventura 7. Zato je njihova upotreba jednostavna i može se početi sa sasvim skromnim računarskim iskustvom. Međutim. 7 Distributed transaction processing. Cilj ove Venture je postavljanje novih standarda u svetu 32-bitnog DTP-a7 i uklanjanje granica između tipova dokumenata koji se poseduju. Zato Access omogućava dva modusa rada . kao što su Photo Paint ili Chart. ponekad i bez osećaja za meru. slika ili animacija. Sa druge strane za optimalnu upotrebu Accessa treba znati dosta ne samo o dizajnu baza podataka nego i o programiranju. Word i Excel su na neki način ''personalni'' programi. crtež.prvi je.0 i svrstao je uz svoje programe. Druga mogućnost je angažovanje profesionalaca koji će napisati Access aplikaciju prilagođenu stvarnim potrebama poslovanja. samostalno definisanje raznih tabela.0.0 je bio samo 32-bitni tekst poligon. Kada se pojavio Corel Draw 6.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju razvijati aplikacije za upravljanje bazama podataka na Windows orijentisanim personalnim kompjuterima donelo je tržište. Istaknimo jednu bitnu razliku između Word-a i Excel-a sa jedne i Access-a sa druge strane. a samim tim i korisnike. Publisher i drugi. Nakon perioda neizvesnosti kada se nije znalo da li će Corel obustaviti rad na razvoju ovog programa.

5) Prezentacija Mikroračunari se već duže vreme koriste i kao sredstva za prezentaciju kompanije. u CERN-u. na primer. koji uz pravilnu upotrebu može da uštedi dosta vremena dajući odlične prezentacije. veza sa Internetom itd. koji dopuštaju umetničke slobode u postavljanju teksta i grafike. 6) Programski paketi za rad u Internet okruženju Velikoj popularnosti personalnih računara doneo je i bum Interneta. Npr. a prate je i sa drugih računara u mreži. koji se po potrebi mogu štampati na folije ili snimiti na dijapozitiv.. usluga i slično pa je razumljivo i neophodno da za to postoji odgovarajuća programska podrška. biltene ili knjige. u Word dokumentu. na raspolaganju su efekti za animaciju. lake za upotrebu i brojne opcije editovanja. Mogu se prikazivati i direktno na ekranu ili projektoru koji je povezan za računar. njenih proizvoda. izrada prezentacija je zabavna. PowerPoint prezentaciji ili FrontPage web prezentaciji. jer: omogućava pravljenje profesionalnih prezentacija bez mnogo napora. recimo hiperlinkovi. U slučaju prikazivanja preko projektora. Ako imamo zvučnu karticu. Koriste ga za izradu dokumenata koji zahtevaju sofisticiraniji izgled od onoga koji se lako postiže u procesoru teksta. kako bi olakšao 24 . gde se prezentacija pušta i kontroliše sa jednog računara. Svaka prezentacija se sastoji od slajdova . koristi se svo slobodno vreme za beskrajno ulepšavanje slajdova. potpuno izbegavajući potrebu za projektorom. tako i za vrlo atraktivne multimedijalne prezentacije. Ideja tvorca Web-a. Publisher se može koristiti za brošure. Slike napravljene u PhotoDraw-u mogu se koristiti. Ako mu posvetite malo vremena Power Point će vam se višestruko odužiti. Najčešće se poveže PC ili laptop sa projektorom da bi prezentacija na platnu bila vidljiva za najveći broj korisnika. Dodato je i puno novih stvari. U okviru ove kategorije vredi pomenuti i program PhotoDraw koji se koristi za izradu i manipulaciju grafikom.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Pored Corel Venture pomenuti program Publisher je program za prelom teksta u stonom izdavaštvu. a predviđene su i mrežne konferencije. stručnim sastancima itd. U novijim verzijama mnogi elementi su znatno usavršeni. Najpoznatija iz ove grupe paketa za prezentaciju je PowerPoint. poput animacija svih objekata i dobra integracija sa multimedijalnim sadržajima.to su zapravo ekrani. Možemo drugima poslati prezentaciju elektronskom poštom. Tima Berners-Lija (Tim Berners-Lee) je bila stvaranje globalnog informacionog sistema baziranog na hipertekstu. izložbama. On ima niz specijalnih efekata koji se mogu primeniti na slike i tako im dati potpuno novi izgled. godine. Savremeni menadžeri koriste često PowerPoint na prodajnim skupovima. PhotoDraw dopušta i da se slike pamte u više različitih formata. kako za pravljenje klasičnih folija ili slajdova. koji se svode na razne načine prelaska sa slajda na slajd i pojavljivanja delova teksta i slika na slajdu. mogu se koristiti i zvučni efekti. On pruža alate. PowerPoint je odličan alat. koji je počeo davne 1989.

u kojoj će se Web strana ili sajt nalaziti. kao što je već rečeno. Internet Explorer je paket Internet programa. Stranice i prezentacije se u principu mogu stvarati i bez servera. koristi za izradu web sajtova. i pored nekih mana (generisanje lošeg i redudantnog HTML kôda. FrontPage svoju pravu snagu pokazuje na sajtovima sa puno međusobno povezanih stranica. automatizovana procedura menjanja linkova između stranica. a Microsoft Chat za razmenu poruka sa drugima u realnom vremenu. stvari se nisu baš munjevito razvijale. Pomaže da se organizuju web sajtovi i dodaju razne vrste sadržaja pojedinim stranicama koje taj sajt čine. kao što su. Outlook Express. Protokol koji se koristi za kopiranje datoteka na udaljeni računarski sistem i sa njega. Čini se da je situaciju na tržištu početkom 90-tih godina najbolje iskoristio Microsoft. 8 File Transfer Protocol. FrontPage Express se koristi za izradu sopstvenih web stranica. Microsoft NetMeeting se može koristiti za držanje online audio i video konferencije. Na Web-u se može naći bezbroj stranica koje su generisane ovim programom. godine postojalo pedesetak Web sajtova na celom svetu. ali instalacijom lokalnog Web servera i opcionim dodavanjem FrontPage ekstenzije na lokalnom računaru se stvara realna situacija. što donekle usporava rad. FrontPage i Web browser će tada stranicama pristupati preko TCP/IP protokola. Outlook Express. gde lakoća navigacije. a pojedini Internet provajderi posebno naglašavaju da na svojim serverima imaju instalirane FrontPage ekstenzije. FrontPage je dobar i široko prihvaćen Internet alat koji se.protokol prenosa datoteka. World Wide Web. npr. snimanjem direktno na zadatu poziciju na lokalnom disku. Web pretraživač. objavljivanjem paketa FrontPage. Usledio je FrontPage 97 i konačno FrontPage 98. kako bi prezentacija delovala kao zaokružena celina. FrontPage Express i Microsoft Chat. statistika kaže da je početkom 1993. Glavni program iz ovog paketa je sam Internet Explorer. čitanje i postavljanje poruka u diskusione grupe. Programski paket Internet Explorer stiže sa još nekoliko korisnih Internet alata. koji se može koristiti za gledanje web stranica sa World Wide Web-a i preuzimanje web sajtova ili FTP8 sajtova.). Rad sa lokalnim Web serverom je podrazumevani način rada sa FrontPage-om i praktično jedini mogući u Internet okruženju. Prva verzija programa pojavila se negde 1996. Doduše.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju saradnju naučnika iz čitavog sveta. dolaze do izražaja. Microsoft NetMeeting. proveravanje validnosti svih linkova na prezentaciji i lak način da se svim stranicama u jednom potezu da isti osnovni dizajn. program za slanje i primanje elektronske pošte. 25 . koje olakšavaju stvaranje interaktivnih sadržaja. Tako je nastao najpopularniji Internet servis današnjice. oslanjanje na specifičnosti koje nisu šire prihvaćene itd. godine pošto je Microsoft otkupio program od manje poznate firme Vormeer Technologies. paket je dobro prošao na tržištu. ali obezbeđuje bolje testiranje prezentacije i njenu bezbolniju primenu.

Excel-u. pored kvalitativnih metoda (npr. ciljeve i objekte proučavanja (npr.2. Da bi obezbedile neophodne informacije kvantitativne metode se služe statistikom i matematikom. analiziranja i ilustrovanja zaključnih formi bazira se na naučnoj metodologiji. U tom slučaju možemo obezbediti i značajnije detalje (npr. koriste se i kvantitativni (npr. Proces posmatranja. Postavlja se pitanje kakve to ima veze sa biznisom i menadžmentom. QM . da li bi veliki broj ljudi kupovao proizvode koji se reklamiraju na TVu po određenoj ceni). Kada pruzimamo studije (naučni rad) moramo znati čemu služe i šta ćemo njima postići. Na primer računovodstvo.ekonomija i proizvodnja i operativni menadžment se baziraju na čistoj matematici. Ovo može obuhvatati i pravljenje modela. Prikupljajući podatke možemo samo opisati ili tražiti da se izvrši naučna analiza. opisuju ih. U fizici i inžinjeringu postoje analogni modeli. obrada teksta. Sada smo u mogućnosti da ilustrujemo zaključke i izveštaje. Gradeći. tabela ili rad sa crtežima su mogući i u Word-u. 4. 26 . a marketing i menadžment ljudskih resursa na psihologiji i sociologiji. testiranje efekata nove marketing strategije na prodaju na kraju godine). Analizom modela i prikupljenih podataka možemo izvesti određene zaključke o stvarnosti. Ukoliko bi ovaj proces primenili na menadžment dobili bi naučni menadžment. Model je uprošćavanje ili apstrakcija realnosti. Da bi se menadžmentu obezbedili ubedljivi dokazi. testirajući i pronalažući naš model eksperimentišemo sa njim pod različitim uslovima operacije. dok u naučnom menadžmentu mogu postojati ikonski (neoriginalni) ili simbolički modeli. mnoge od njihovih fundamentalnih (osnovnih) disciplina uključuju naučne činjenice. Prvo. 60% ljudi bi kupilo proizvod po ceni od 5$). Iako biznis i menadžment nisu čiste nauke. opisivanja.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Svi nabrojani i drugi aplikativni paketi MS Office su povezani i mogu da razmenjuju sadržaje ali istovremeno predstavljaju i zasebne programe. Mnoge funkcije se nalaze u više njih npr. Tako možemo govoriti o operacionim istraživanjima i analizi odlučivanja. Corel-u itd. i analiziraju da bi obezbedile relevantne informacije.KVANTITATIVNI METODI Naučnici su prvi koristili kvantitativne metode kroz izraz '' kutije (torbe) za sve '' koje su im pomagale da se suoče sa eksperimentalnim osmatranjima. o tome da li bi veliki broj ljudi kupovao proizvode koji se reklamiraju na TV-u). Sve ove discipline posmatraju svoje okruženje. Zatim prikupljamo relevantne podatke. Takođe možemo učestvovati i u implementaciji. identifikujemo prostor.

Kao jedan od kvantitativnih metoda koristi se program QM for Windows. Ovaj program omogućava rešavanje konkretnih problema korišćenjem: analize odlučivanja. teorije igara. 27 . linearnog programiranja.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Slika 1. Da bismo donekle razumeli mogućnosti QM-a obradićemo jedan problem linearnog programiranja. masovnog opsluživanja itd. Markovljevih lanaca.

Da bi rešili problem kiliknemo mišem na Solve. u prvom redu se nalaze vrednosti funkcije kriterijuma. 28 . Zadatak Tehnološka ograničenja u proizvodnji 4 proizvoda definisana su sledećim ograničenjima: X1+2X2+3X3+7X4 <= 9 2X1+X2+4X3-12X4 <= 10 X3+2X4 =1 2X3+X4 =2 Odrediti optimalnu strukturu proizvodnje ako je funkcija kriterijuma Max Z= 2X1+2X2+29X3+109X4 Kao što vidimo na slici 2. a ispod njega se unose redom vrednosti sve četiri varijable i četiri ograničenja.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Slika 2.

iteracije i rangiranje. Slika 4. Lista solucija takođe sadrži i optimalnu vrednost (z). prikazuje koje se od varijabli. da je rezultat optimalne strukture proizvodnje 37 kao i to kako rešenje izgleda. je i lista solucija. pored rezultata obezbeđuje. 29 . dopunskih ili veštačkih nalaze u bazi a koje ne. Kao jedno od mogućnosti daje se i to da X3 i X4 budu u bazi. koja je 37. Slika 4. Na ovoj slici vidimo da je izabrana opcija rezultata linearnog programiranja.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Slika 3. Ono što QM program. a ostale van nje.

Više od 35 godina ljudi koriste SPSS za analizu baze 30 . Do konačnog rešenja se dolazi kroz 6 iteracija. Slika 6. razumljivo i efikasno prezentirajući date rezultate visoko kvalitetnim tabelama i grafičkim outputom i deleći odgovarajuće rezultate sa ostalima koristeći različite metode izveštavanja.dajući brzo informacije koristeći složene statistike. Sa SPSS-om mogu se donositi odluke. SPSS SPSS je jedan od programskih paketa za statističku analizu podataka i tabelarna izračunavanja. Ova slika prikazuje broj iteracija kroz koje se prolazi rešavanjem ovog zadatka linearnog programiranja.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Slika 5. Kao što smo rekli jedna od mogućnosti je i rangiranje vrednosti varijabli i optimalne strukture proizvodnje.

Za razliku od ova tri prozora. Pokazaćemo na jednom primeru korišćenje statističkih procedura i rezultate koje SPSS daje. Otvara se prozor u koji se upisuje tačna veličina uzorka (90) koji biramo (od ukupnih 474 radnika). on u potpunosti poštuje Windows standarde: naslovna linija. Takođe koriste se TwoStep Analysis. izmene i broj postojećih faktora. editor podataka i prozor izlaza koji se pojavljuje posle svakog ulaska u SPSS program. pregled istraživanja i istraživanje svih vrsta jer je SPSS najbolji softverski paket koji se služi statistikom u rešavanju poslovnih i istraživačkih problema. prozor sintakse. SPSS for Windows pomaže da se bolje analiziraju podaci jer ovaj program nudi neophodne dublje statističke metode za rešavanje različitih problema. kontrole za prozore.ispituje vezu između pojedinih varijabli kao i to šta se želi predvideti.Sample. K-means Cluster Analysis i Hierarchical Cluster Analysis. Postupak vidimo na slici 7. linija menija. Kako ovaj program radi pod okruženjem Microsoft Windows. trake za pregled sadržaja ekrana i drugo. paleta sa alatkama. prozor pomoći. Primer Izabrati prost slučajan uzorak od 90 radnika iz skupa svih zaposlenih u banci (datoteka Employee data. slučajan uzorak od 90 radnika na sledeći način: DataSelect Cases. Faktorijalna analiza ima visok stepen fleksibilnosti.predviđanje prodaje uzimajući u obzir cene i tip potrošača. izveštavanje i razvoj. tržišta.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju podataka. 31 . Kao takav on daje najpreciznije odgovore za specifične vrste poslova. Glavni deo rada u programskom okruženju SPSS for Windows odvija se u nekom od njegovih prozora.sav). sređivanje podataka i priprema.identifikuje osnovne varijable ili faktore koji objašnjavaju korelaciju unutar skupa posmatranih varijabli. kao i mnogi komunikacioni prozori vezani za izvršavanje pojedinih SPSS procedura. potom. Biramo. Tri su osnovna prozora: aplikacioni prozor. Testirati hipotezu o jednakosti prosečne razlike sadašnje i početničke plate za radnike sa prethodnim iskustvom manjim od 14 i većim od 14 godina... sakupljanje podataka. Za početak otvaramo zadatu datoteku Employee data. npr.Random Sample of cases. neki prozori se ne pojavljuju obavezno (ali se mogu koristiti u toku rada): prozor editora programa..sav koja nam daje listu svih zaposlenih radnika. unošenje podataka. analiza. čvrsto integrisan i istaknut proizvod za analitičke procese planiranje. Neke od korišćenih statističkih metoda su:  Linearna regresija. prozor grupe dijagrama. SPSS je modul.  Faktorijalna analiza.

32 . Na slici 8 prikazan je slučajno izabrani uzorak od 90 radnika (precrtani radnici čine uzorak).Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju slika 7. Testiranje vršimo na datom uzorku. slika 8.

a u listu promenljivih koje formiraju grupe (Grouping Variable) jedna numerička ili alfanumerička promenljiva 33 . Koraci su sledeći: Analyze. Osnovni prozor ove procedure dat je na slici 10. Za testiranje ove vrste koristimo proceduru Independent-Sample T Test.Compute-Target Variables koja je u stvari razlikap= salary-salbeg. slika 9. neophodno je formirati novu promenljivu npr.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju S obzirom da testiramo hipotezu o jednakosti prosečne razlike sadašnje (salary) i početničke plate (salbeg). Ovaj test se primenjuje za testiranje hipoteze o jednakosti aritmetičkih sredina dva skupa.Independent-Samples T Test. Kao rezultat toga formira se kolona razlikap. Reč je o parametarskom statističkom testu.Compare Means. čija je predpostavka da su uzorci izvučeno iz populacije sa normalnom distribucijom. Postupak je sledeći: Transform. što se može videti na slici 9. Iz liste svih promenljivih aktivne datoteke podataka prenosi se u listu promenljivih za testiranje (Test Variable(s)) jedna ili više numeričkih promenljivih (u ovom slučaju promenljivu razlikap). razlikap= salarysalbeg.

slika 10. onda se navodi jedna numerička vrednost za tu promenljivu koja deli uzorak na dva dela. Nulta hipoteza kaže da su prosečne razlike sadašnje i početničke plate dva skupa međusobno jednake. koristeći dijalog prozor Define Groups. Npr.. ako promenljiva prethodno iskustvo definiše grupe može se navesti vrednost 14 kao tačka preseka (tačnije 168 pošto su u pitanju meseci). Sve pomenuto je prikazano na slici 10. Ovaj primer. Za promenljivu koja formira grupe moraju se definisati dve grupe. Ako je promenljiva koja određuje grupe numerička (kao u ovom slučaju). 34 .Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju (u našem slučaju Previous Experience (months)).. dakle. Time su opservacije u uzorku podeljene na grupu čije je prethodno iskustvo veće ili jednako 168 meseci i grupu opservacija sa iskustvom manjim od 168 meseci.. Postavljaju se dve hipoteze: nulta i alternativna.tačka preseka (Cut Point). a alternativna ukazuje na njihovu nejednakost. Slika 11 daje izlazne rezultate ove procedure za promenljivu razlikap. Razlikuju se slučajevi kada su varijanse dva skupa jednake i kada su nejednake. testira hipotezu o jednakosti vrednosti promenljive razlikap za dva skupa: radnici sa prethodnim iskustvom manjim od 14 godina i radnici sa iskustvom većim od 14 godina.

PROGRAMSKI JEZICI Jezik je sredstvo koje služi za komunikaciju između dva ili više učesnika u komunikacionom procesu. slika 11.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Visok nivo signifikantnosti za Levene test (P= 0. Komunikacija između čoveka i računara je po mnogo čemu specifična. Da bi se komunikacija sa uspehom realizovala potrebno je da jezik komuniciranja bude razumljiv za sve učesnike ovog procesa.848.960). koji testira nultu hipotezu o jednakosti varijansi dva skupa. što nedvosmisleno upućuje na zaključak o prihvatanju nulte hipoteze o jednakosti prosečne razlike sadašnje i početničke plate za radnike sa prethodnim iskustvom manjim od 14 i većim od 14 godina. Ovaj jezik je po karakteru veštački i sastoji se 35 . 5. Iz tog razloga je bilo neophodno stvoriti novi jezik koji bi bio razumljiv za čoveka. upućuje na korišćenje t. Direktna komunikacija između računara i čoveka nije moguća. Tako su nastali programski jezici. Realizovani nivo značajnosti t testa je 0. a nakon prevođenja i za računar.testa sa jednakim varijansama. Jezik računara se sastoji od samo dva simbola. dok je jezik čoveka raznovrstan i bogat mnogobrojnim izrazima i simbolima.

jer se njegove instrukcije sastoje samo od kombinacija 0 i 1.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju iz niza unapred utvrđenih simbola. Osim toga programi napisani u mašinskom jeziku izuzetno se brzo izvode jer nije potrebna njihova kompilacija. bio on sistematski ili aplikativni. monolitni i nepregledni. mašinski orijentisani jezici 2. jezici za sistemsko i konkurentno programiranje 5. specijalni jezici 5. Operacioni kôd definiše šta računar treba da radi (sabrati. Ipak programi napisani na mašinskom jeziku obezbeđuju i neke prednosti koje nisu svojstvene programima napisanim na višem programskom jeziku. Najznačajniji programski jezici koji su svrstani u određene kategorije se prema sledećoj klasifikaciji dele na: 1. misliti i raditi direktno na mašinskom jeziku pojedinog računara. MAŠINSKI JEZIK Iz samog naslova je vidljivo da je reč o programskim jezicima koji su razumljivi mašini. Mnogi proizvođači ne žale trud da svoje vodeće programe razviju na mašinskom jeziku ili asembleru kako bi postigli maksimalnu brzinu njihovog izvođenja. Instrukcije napisane u mašinskom jeziku se sastoje od operacionog kôda i operanada. Programski jezik bi se mogao shvatiti kao sredstvo kojim se rešenje određenog problema od apstraktne ideje programa preko algoritma transformiše u skup instrukcija koje zovemo programom.1. morao je raditi sa specijalizovanim programerima koji su mogli shvatiti. sastoji se od niza instrukcija koje su napisane u nekom programskom jeziku. kao npr: dodaj. Krajnji korisnik. Programiranjem u mašinskom jeziku programer je u mogućnosti da pristupi elementarnim operacijama računara i time u potpunosti kontroliše proces obrade podataka. Programiranje na mašinskom jeziku je vrlo teško i iziskuje od programera da detaljno poznaje hardverske karakteristike računara. vrlo je težak za programera. a operandi sadrže lokaciju podataka u memoriji nad kojom će se izvršiti operacija iz operacionog kôda. jezici veštačke inteligencije 4. Pominje se broj od preko dve hiljade programskih jezika. Ovaj jezik. preneti. štampati). Koristeći te simbole. učitati. Programi napisani u mašinskom jeziku su glomazni. koji je želeo aplikaciju. Razvojem informacione tehnike i tehnologije nastao je veliki broj programskih jezika. Zbog toga su njihova svojstva determinisana strukturom i karakteristikama konkretnog hardvera računarskog sistema. 36 . oduzmi i podeli u serije nula i jedinica. Celokupan softver računarskog sistema. koji je prirodan za mašinu. Programiranje sa 0 i 1 reduciralo je sve iskaze. viši programski jezici opšte namene 3. čovek saopštava na koji način da reši određeni problem. formiranjem instrukcija. Izvršiti njihov pregled je pozamašan i teško rešiv zadatak. čineći tako programiranje sporim i napornim procesom.

Njihova osnovna karakteristika je da su kompatibilni. Usmereni su na rešavanje određenih klasa problema pa se nazivaju i problemski orjentisani jezici. U više programske jezike opšte namene spadaju: BASIC. Asembler je. Loša strana asemblera je. Pokušaj da se ovi nedostaci prevaziđu učinjen je kasnije kroz razvoj tzv. On predstavlja grupu tzv. a zahvaljujući sistemima makro instrukcija bitno su povećali efikasnost programiranja. Asembler i asemblerski jezici imaju osobinu da se njihove instrukcije (operacioni kôd i operandi) ne pišu kombinacijom simbola 0 i 1 već simbolima koje nazivamo mnemonici (po kojima su i dobili naziv). Program napisan u asembleru donekle usporava obradu zbog neophodnosti njegovog prevođenja na mašinski jezik. To znači da se ovako napisane instrukcije koje su bliske samoj mašinskoj instrukciji veoma brzo izvode u kompjuterskom sistemu jer je postupak prevođenja u mašinski kôd direktan. značajnije olakšao programiranje ali je još uvek zadržao nedostatke mašinskog programiranja. Naime. FORTRAN. simboličkih jezika. za razliku od mašinskog jezika u kome kompjuter u stvari obavlja svoje operacije. Taj postupak prevođenja donekle usporava obradu ali niz pozitivnih svojstava koja im se pripisuju čine ove jezike opšte prihvaćenim u sferi programiranja rada računara. COBOL. JAVA i drugi. koji ima određen broj makro instrukcija kojima se izaziva više operacija u sistemu. PASCAL. Mnogo ih je lakše naučiti i koristiti. Makro instukcija predstavlja donekle čitav set pojedinačnih instrukcija i to je bazni koncept daljeg razvoja svih viših programskih jezika. Program napisan u asembleru je pregledan. odnos između takvih mnemoničkih instrukcija i mašinskih instrukcija je 1:1. u tome što zahteva mnogo pisanja (instrukcija) od strane programera. Instrukcije u asembleru se još uvek bave primitivnim operacijama računara.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Tipični predstavnik nižih programskih jezika je Assembler. “makroassemblera”. koji su barem delimično prilagođeni čoveku. međutim. 5. Ovi jezici su bitno olakšali rad čoveka njegovu komunikaciju sa računarom budući da su instrukcije vrlo slične govornom engleskom jeziku ili standardnoj matematičkoj notaciji. dakle. To znači da nisu vezani za određeni tip mašine i mogu se prenositi i funkcionisati u običajenom hardverskom i softverskom okruženju koje obavezno mora da poseduje kompajler-program prevodilac. PL/1.2. to znači da asembler jednog programa nije kompatibilan na drugom kompjuterskom sistemu. a uz to zahteva i veoma dobro poznavanje svih hardverskih karakteristika onih jedinica kompjuterskog sistema koje koristimo. VIŠI PROGRAMSKI JEZICI Viši programski jezici uglavnom otklanjaju nedostatke mašinskih i asemblerskih jezika. U principu. 37 . Nedostatak ovih programa je da nisu prenosivi na različite mašine. C. program napisan u višem programskom jeziku mora se najpre prevesti na mašinski jezik a potom izvršiti. S obzirom da se konfiguracije i karakteristike kompjuterskih sistema međusobno razlikuju. C++. razumljiv i lakše se održava i razvija.

matematičkih i naučno-tehničkih problema uopšte.godine. problema upravljanja i organizacije poslovnog sistema. njegovu širinu i upotrebljivost delimično umanjuju strogi zahtevi u delu opisa memorijske strukture podataka. godine u SAD i do danas je razvijeno više njegovih verzija. Osnovna preokupacija projektanata FORTRAN-a je bila da se stvori programski jezik koji će uz pomoć kompajlera lako i jednostavno prevesti na mašinski jezik. neke prodajne stavke: READ(5. Pogodnosti FORTRAN-a su i u tome što zahteva mali obim pisanja (relativno malo instrukcija po programu) pa ga je moguće i relativno lako naučiti. a s obzirom da je blizak matematičkom jeziku omogućava izračunavanje velikog broja numeričkih postupaka.QUANT.100)ID. Sa pojavom interpretera za ALGOL napravljene su značajne inovacije. tj. Aktuelna savremena verzija je Fortran 77. ALGOL je namenjen rešavanju naučno-tehničkih problema. Formati Cobol instrukcije su prikladni za metode modularnog i strukturnog programiranja. ukupne prodaje: MULTIPLY QUANT-SOLD BY UNIT PRICE GIVING SALES-TOTAL FORTRAN (FORmula TRANslation system) je jedan od najstarijih viših programskih jezika. oblast primene. Obe verzije FORTRAN-a prihvatili su gotovo svi proizvođači računara.godine. Neadekvatan je i za izražavanje složenih matematičkih operacija. Primer instrukcije za izračunavanje npr.godine. u verziji Fortran IV. ALGOL predstavlja algoritamski jezik koji je kreiran na bazi FORTRAN-a sa usavršenim procedurama i osobinama. Primer FORTRAN instrukcije za izračunavanje npr. a standardizovan 1965. 38 . Imajući u vidu namenu ovog jezika. a posebno je pogodan za rešavanje poslovnih i komercijalnih problema. a čitava struktura i logika programa prilagođena je logici čovekovog razmišljanja.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju COBOL (COmmon Business Oriented Language) je nastao 1960. Ovaj programski jezik je projektovan za rešavanje numeričkih algoritama. kao osnovni nedostatak navode se strogo formalizovana struktura programa i dosta veliki broj instrukcija koje je potrebno napisati za svaki konkretni program. Nastao je 1955. tako da je poprimio odlike dobrog interaktivnog jezika koji zauzima minimalne memorijske kapacitete u procesu izvršavanja. Razvojem ovog programskog jezika nastaju dve njegove standardne verzije: potpuni FORTRAN i osnovni FORTRAN IV. Kao i kod većine drugih jezika. Ima veoma široko područje primene.PRICE TOTAL=QUANT*PRICE ALGOL (ALGOritmic Language) je nastao u periodu između 1957 i 1960.

tzv. 1977. Testiranje i održavanje programa u ovom jeziku je vrlo jednostavno. BASIC (Beginners All-purpose Simmbolic Instruction Code) je programski jezik koji se veoma lako i brzo uči. ovaj jezik. Namenjen je programerima početnicima. a u funkcijama izlaza ima dva tipa. BASIC-a i programskog jezika PL/1. a veoma je popularna verzija Visual Basic u Windows okruženju. Za razliku od FORTRAN-a koji je razvijen u BOTTOM UP (odozdo na gore). koncept nizova i rekurzija. pri čemu njegova jednostavnost posebno dolazi do izražaja. To je jezik visokog nivoa koji je namenjen i sistemskom programiranju. 39 . tj. godine razvijena je verzija C prevodioca koji je bio prenosiv za veoma široku lepezu računara od PC do super računara. FORTRAN i ALGOL. Uspešnom sintezom dobrih osobina ova tri jezika nastaje PL/1 kao opšti namenski programski jezik kojim se rešavaju problemi iz domena komercijale. Nastao je 70-tih godina kao istraživački rezultat N. Ovo je vrlo značajno u uslovima sve šire primene PC-a. Najviše se primenjuje za rešavanje jednostavnijih problema. od kojih je prvi pogodan za oblasti u kojima se radi COBOL-om. godine od strane firme IBM. Danas već postoje standardizovane sve osnovne verzije BASIC-a u DOS okruženju. ''RECORED'' i ''STREAM'' izlaz. Razvijao se u SAD 1970. Upotrebom ovog jezika program se izrađuje u vidu modula od kojih svaki čini celinu i izvršava određeni zadatak. Kasnije. ALGOL je razvijen u TOP DOWN (odozgo na dole) pristupu.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Najpoznatija verzija ovog programskog jezika nosi oznaku ALGOL-60. U nedostatke PL/1 može se ubrojati težina ovladavanja. razvijan od 1967. Upravo to ukazuje na činjenicu da primena ovog jezika iziskuje programiranje sa algoritamskog stanovišta. godine i izuzetno je pogodan za interaktivan rad i rad na mikroračunarima. Razvio ga je Senis Ritchie u Bell-ovim laboratorijama 1972. PASCAL je programski jezik koji podržava koncept strukturisanog programiranja. Zahteva bolja programerska znanja. način realizacije ulazno-izlaznih aktivnosti i način generisanja izveštaja. dugo vremena nije prihvaćen od strane drugih proizvođača kompjuterskih sistema. PL/1 (Programming Language 1) je nastao kao izraz potrebe da se jednim programskim jezikom pokriju ona područja za koja su se koristili COBOL.nešto duže vreme koje je potrebno za učenje i savladavanje brojnih makro instrukcija. ali pri tom omogućava bolju preglednost programske strukture i jednostavnije ispravljanje eventuelnih grešaka. Svi moduli su pod kontrolom programa menadžera koji module poziva i prati redosled njihovog izvršavanja. C jeziku su prethodili BCPL i B jezici koji su bili korišćeni za izgradnju operativnih sistema i jezičkih procesora. Ovaj viši programski jezik nastao je kombinacijom najboljih osobina ALGOL-a. Od ALGOL-a je preuzeo strukturu blokova. Od COBOL-a je preuzeo strukturu podataka. Od FORTRAN-a je preuzeo ideju o nezavisnosti prevođenja podprograma i deljenje zajedničkih podataka. godine. naučno-tehničkog razvoja i sistemskog softvera. Iako je široko primenljiv u svim oblastima poslovanja i rada. a drugi FORTRAN-om. C jezik pripada kategoriji programskih jezika opšte namene.Wirth-a na području mogućih struktura padataka.

Sledeća razlika je mali šok za C/C++ programere. i veličina ovog proizvoda i vreme potrebno za njegovo upoznavanje su sasvim u skladu sa tim modernim tokovima. JAVA se razvila nekoliko godina nakon ulaska jezika C++ u širu primenu. Multithreading (izvršavanje više niti-procesa istovremeno) obično uvodi probleme. Programski jezik C++ u sebi ujedinjava sve tokove modernog računarskog društva: bazično Windows orijentisan. kao jedna od ključnih osobina objektnih jezika i način za bolje iskorišćenje već napisanog koda. i već je viđen kod nekih programskih jezika. Windows 32 i Windows NT sistemima. Zahvaljujući napretku softverske. C jezik je dovoljno niskog nivoa pa se umesto ASEMBLER-a uspešno koristi za izgradnju operativnih sistema. koji su bili opterećeni postavljenim ciljem. linkera. programski alati su napredovali do složenih. Java to rešava uvođenjem sinhronizacije objekta i delova koda na nivou jezika. tako da je moguće samo jednostruko nasleđivanje. Java nastupa kao potpuno novi jezik. Njegova univerzalnost je takvog nivoa da se on uspešno koristi kako za izradu sistemskog softvera tako i izgradnju aplikativnih programskih rešenja.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Iako se ubraja u kategoriju viših programskih jezika on nije specijalizovan za određenu oblast primene. debagera i ostalog na prave integrisane okoline. Izbačeno je sve što se činilo iole komplikovanim: ne postoje šabloni. skoro neprirodno tesnu vezu programera i prevodioca. u DOS-u tek uzgred. to ne znači da nema dinamičke alokacije bez koje bi bilo nemogiće kreirati objekat. što je omogućilo sagledavanje i ispravljanje uočenih mana u dizajnu jezika. Nasleđivanje je takođe podržano. predprocesorske direktive i enumeracije. pointerska aritmetika. Ovo je izuzetno moćan programski jezik koji programeru daje široku platformu za rešavanje različitih vrsta zadataka. jer u Javi nema pointera. Tako. Java se ipak bitno razlikuje od svog uzora. Iako nastala kao derivat jezika C++. koji se samo okvirno naslanja na C (++) sintaksu. tako da su nejasnoće razrešavane dodavanjem ključnih reči. Korišćenje integrisanih okolina zapravo raskida vrlo potrebnu. Ali. Za razliku od tvorca C++-a. s tim što o tome u Javi ne brine programer već izvršno okruženje. potpunom kompatibilnošću sa C-om. Naravno. višestruko nasleđivanje. ali i hardverske industrije. vrhunskih paketa koji upravo imaju svrhu povećanja komfora i produktivnosti. Izgubljenu fleksibilnost u odnosu na višestruko 40 . što znači da sve što se radi mora biti urađeno pozivom metoda nekog objekta. bilo da se tiču sistemskog ili aplikativnog softvera. Koncept je uprošćen u odnosu na C++. nudeći vrhunski komfor u svojoj integrisanoj okolini uz korišćenje CD-ROM uređaja za distibuciju paketa. Na prvom mestu. a u Javi je direktno omogućen izbacivanjem koncepta pointera i pointerske aritmetike. Pentium procesorima i OLE tehnologiji. preklapanje operatora. Tako se prešlo na udobnost Windows-a a sa odvojenih editora. To se najbolje vidi kroz činjenicu da u Javi ne mogu da postoje slobodne funkcije. ovaj paket donosi podršku 16-bitnom Windows. Ovaj postupak se naziva garbage collection. operativni sistem UNIX je gotovo u celosti urađen u C jeziku. U vezi sa alokacijom je i dealokacija. ali je složenost ovih alatki vremenom upravo to i prouzrokovala. Java je potpuno objektno orijentisan jezik. Sistem treba da bude sposoban da sam oceni šta više nije u uporebi i da se toga reši.

dodata je podrška za rad sa slikama. Predikativni račun prvog reda je u to vreme bio namenjen analizi formalne strukture čistog mišljenja. Šest godina kasnije D. mašinske percepcije i zaključivanja. obezbeđuje skup klasa za platformski nezavisan sistem za rad u grafičkom okruženju. Elemente koje obrađuje ovaj jezik nazivaju se simbolima. godine bio matematičar Gottlob Frege. skup funkcija za koju klasa garantuje da će ih implementirati. takođe. Ovaj jezik je nudio mogućnost komuniciranja računara i čoveka na prirodnom engleskom jeziku. analizatora za prirodni jezik i rešavanje drugih specifičnih problema. Zbog slobode programiranja ovaj jezik je vrlo pogodan za izgradnju ekspertskih sistema. PROLOG se koristi za izradu ljudskih ekspertskih sistema. Java. PROLOG omogućuje jednostavno i pregledno definisanje rekurzivnih procedura pa ih ovaj jezik intenzivno koristi. robotike i ekspertskih sistema. godine nastaje u Marselju prva verzija PROLOG-a pod nazivom SYSTEM Q.3. Deklarativnost PROLOG-a obezbeđuje predstavljanje znanja na mnogo višem nivou nego drugi procedularno orijentisani programski jezici. Sa pojavom računarske tehnike predikatski račun se povezuje sa programiranjem i 1971. PROLOG (PROgraming in LOGic-logičko programiranje) se zasniva na predikativnom računu prvog reda čiji je tvorac 1879. poznata pod nazivom Edinburški Prolog.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju nasleđivanje iz C++ nadoknađuju interfejsi. U ovu kategoriju jezika mogu se svrstati još dva jezika koja ne služe za izradu veštačke inteligencije ali su sa njom u vezi. JEZICI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE Ovi jezici imaju primenu u domenu simboličkog računanja. čiji je tvorac Alen Colmeraurer (Alen Kalmero). Automatizovano traženje rešenja je svojstvo koje PROLOG-u omogućuje da neuspelo traženje rešenja zadatog problema ponovi na alternativni način. zvukom. Warren izgrađuje kompajler za PROLOG pa se ova verzija. Simboli su u stvari objekti rešavane problemske oblasti. automatizovano traženje rešenja i intenzivnu primenu rekurzije. nametnula kao nezvanični standard. koji obezbeđuje deklarativnost izražavanja. Pored nabrojanog. Danas se ulažu značajni istaživački napori da se 41 . prikupljajući slobodan memorijski prostor koji mu je potreban za realizaciju preduzetih aktivnosti. Za PROLOG se kaže da je jezik veštačke inteligencije. Prirodni programski jezik je projektovala i izgradila ekipa stručnjaka (1975-1980) pod vođstvom Leri Harisa (Larry Harris) iz Dortmoutha. Najzapaženiji predstavnici ove klase programskih jezika su PROLOG i LISP. mrežomkako i priliči jeziku koga nazivaju “jezikom za Internet”. LISP poseduje jedinstvenu osobinu da veoma efikasno upravlja reorganizacijom memorije. LISP (LISt Processing-obrada listi) je programski jezik koji pripada klasi jezika za manipulisanje simbolima. To su prirodni i inteligentni jezici. 5.

kao i da unosi i ažurira podatke u bazi. U novije vreme se kategorizuju na sledeći način: jezici upita. Kasnije se afirmiše kao najbolji jezik za paralelno programiranje. računarska grafika. OCCAM je dobio ime po engleskom filozofu čije je ime Sir Occam. upravljanje bazama podataka. Prirodni i inteligentni jezici imaju sledeće osnovne osobine: • razumevanje pisanog prirodnog teksta • prevođenje i pružanje ekspertskog saveta • rešavanje simboličkih jednačina i relacija • rešavanje apstraktnih problema 5. grafički jezici.5. Jezici upita omogućavaju korisniku da bazi podataka zadaje jednostavne i složene upite. generatori aplikacija i programski jezici vrlo visokog nivoa.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju omogući neobučenom korisniku da pravi programska rešenja na prirodnom jeziku čoveka. da bi kao standard SQL. SQL je tipičan primer ovakvog jezika. U ovu kategoriju spadaju: ADA. SPECIJALNI PROGRAMSKI JEZICI Sam naziv ukazuje da je reč o programskim jezicima koji se primenjuju za rešavanje problema u posebnim domenima kao što su: komuniciranje sa operativnim sistemom računara pomoću upravljačkog jezika. generatori izveštaja. simulacija kontinuelnih dinamičkih sistema. JEZICI ZA SISTEMSKO I KONKURENTNO PROGRAMIRANJE Ovi jezici su namenjeni pisanju sistemskog softvera i rešavanju problema kod kojih se na distribuiranim računarima konkutentno obavlja više sinhronizovanih računskih procesa. 42 . i drugi. Razvijen je pre više od dvadeset pet godina. MODULA-2. U razvoju ovih programa osnovna ideja je da računar koristi prednosti koncepata veštačke inteligencije i ekspertskih sistema. ADA se zasniva na PASCAL-u mada su kod ADE otklonjena neka “nebezbedna” svojstva PASCAL-a. 5. ADA je programski jezik koji podržava modularnost i konkurentno programiranje. Svrha inteligentnih jezika je da olakša programiranje. BLISS.4. OCCAM. Sintaksa jezika je pravljena tako da bude što je moguće bliže korisniku. Poseduje osobine koje obezbeđuju struktuiranje programa. simulacija diskretnih sistema. U svojoj prvoj verziji nastao je u IBM laboratorijama krajem 70-tih godina kao sistem ''R''. SQL (Structured Query Language) je najpoznatiji upitni jezik relacionih baza podataka koji danas predstavlja međunarodni ANSI standard-što znači i opšte prihvaćen rezultat dogovora najvećih svetskih proizvođača računarske opreme. Najpre je dizajniran kao asemblerski jezik za transpjutere firme INMOS. ali isto tako da bude i što je moguće efikasnije podržana od strane sistema za upravljanje bazom podataka.

visoku pouzdanost i efikasnost. postavlja se u stvari zahtev da se izvrši neka selekcija. Njegov dalji razvoj je išao brzo pa je svaka nova verzija donosila i neka nova poboljšanja. Takvi upiti danas se postavljaju u interaktivnom režimu obrade. Harvard graphic i drugi.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju prvi put bio prihvaćen tek 1987. Upitom tj.CAD/CAM sistemima. načina vrednovanja ulaza i načina obrade. Njihova primena je posebno značajna u tzv. kao i na osnovu specifikacije oblika i saobraćaja izlaza aplikacije. 43 . Verzija SQL 7. Screen Painter. Vrlo je aktuelna i verzija SQL 2000 koja kao DBMS sistem dolazi sa mrežnim operativnim sistemom WINDOWS 2000 i posebno redizajniranim SQL serverom. generator izveštaja. Generatori aplikacija omogućavaju stvaranje čitavih aplikacija u odgovarajućem programskom jeziku na osnovu definicije ulaza. grupisanje ili izmena sadržaja baze podatka. Tako npr SQL2 (1992) donosi nove dodatne funkcije u delu standardizacije. čak i u radu sa distribuiranim bazama podataka. projekcija. Ovi jezici služe za pretraživanje baze podataka i predstavljanje podataka u obliku raznovrsnih grafičkih prikaza. Većina generatora aplikacija sa punom funkcijom sadrže široki integrisani skup razvojnih alata: sistem upravljanja baze podataka. alate za podršku odlučivanja/modeliranje. upitni jezik. rečnik podataka. Najpoznatiji primeri ovakvih jezika su: SAS. godine. Generatori izveštaja omogućavaju uzimanje podataka iz datoteka i baza podataka i njihovo oblikovanje u standardne izveštaje.0 (1999) pokazala je u praksi: jednostavnu administraciju. Povećavaju produktivnost programera za dvadesetak puta. bezbednosni programski jezik visokog nivoa. SQL3 (1995) bolji pristup udaljenim bazama podataka itd. Obično dozvoljavaju brojne jednostavne logičke i aritmetičke operacije nad podacima i veoma su pogodni za standardno izveštavanje. postavljanjem pitanja bazi podataka. grafički generator. Grafički jezici ili jezici za interaktivnu grafiku su se razvili sa padom cena grafičkih terminalskih stanica i porastom značaja grafičkih prikaza u komuniciranju.

snage mikroprocesora i raznovrsnosti i kvaliteta periferne opreme. Računari će u budućnosti živeti sve kraće. Ušlo se jednostavno u vreme otvorenih sistema i digitalne ekonomije koja je neminovnost veka koji je upravo počeo. To rezultira novim-mrežnim topologijama informacionih sistema. Informacione tehnologije i sistemi sami po sebi ne razrešavaju brojne nadolazeće probleme. 44 . a ljudi sve duže. Bez obzira na dalji očekivani fantastično brzi razvoj i nove mogućnosti informacione tehnologije u fokusu svega ipak ostaje čovek. ZAKLJUČAK U periodu od poslednjih trideset godina razvoj računarske tehnike bio je veoma dinamičan. Elektronsko poslovanje nezadrživo ide napred ulazeći u sve oblasti poslovanja i obuhvatajući sve poslovne funkcije. koji u globalnoj svetskoj mreži povezuju više nego ikada u istoriji sve poslovne i društvene sisteme. korisnički orijentisani i sa značajnim mogućnostima korišćenja na raznim računarskim konfiguracijama. Oni jesu izuzetno moćno oruđe XXI veka. Uporedo se razvijaju i moderni operativni sistemi koji su jednostavni. memorijskih kapaciteta. Proizvodnja i prodaja personalnih računara (PC) danas beleži najveće stope rasta u računarskoj industriji.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju 6. ali samo od ljudi zavisi kako i u kom pravcu će se dalje razvijati. U oblasti programske podrške usavršeni su programski jezici četvrte generacije i relacione baze podataka koje su omogućile veoma širokom krugu ljudi da se bavi programiranjem i projektovanjem aplikacija. U oblasti računarske opreme značajan napredak ostvaren je u pogledu brzine obavljanja operacija. Posebno je razvoj mikroprocesora uslovio ekspanzivan rast proizvodnje mikroprocesora koji su bili veoma pogodni za komercijalizaciju.

Univerzitet ''Braća Karić''. Frank Dewhurst.Razvoj personalnih računara i njihova primena u poslovanju Literatura 1. J. 5. New York. Inc. Ž.com for Windows 3.spss. 1221 Avenue of Americas. 2003. 8.Đurović. 6. Računarski rečnik.Ristić. Poslovna informatika. 1998. Quantitative Metods for Business and Management. Beograd. Beograd. R. 7. Principi informatike. Časopisi.Soldić-Aleksić. Informacioni sistemi u mrežnom okruženju.Balaban. J. 2002. 1994. Beograd.Stankić. analizu i tabelarna 4. http//: www. Aplikativni softver za statističku izračunavanja. Ekonomski fakultet.Krsmanović. 2. Ekonomski fakultet. 2002. Beograd. Beograd. S. N. 1999. PC extra 45 . Microsoft Press. CET Computer Equipment and Trade. Savremena administracija. Published by McGraw-Hill Education.. an imprint of The McGraw-Hill Companies.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful