TEOLOGIJA VIII

BIBLIJSKA APOKALIPTIKA

Vilijam G. Džonson

Uvod

Svaki koji ozbiljno pristupa Bibliji mora se potruditi da shvati i njen apokaliptički element. Taj element je značajan i po svojoj veličini i po svojoj ulozi. Dve biblijske knjige skoro potpuno su apokaliptičke po svojoj prirodi – Danilo u Starom i Otkrivenje u Novom zavetu. Osim ove dve knjige, nekoliko delova drugih knjiga i u Starom i u Novom zavetu sadrže snažne apokaliptičke elemente. Apokaliptičke elemente nalazimo u proročkim spisima Staroga zaveta, a u Novom se pripisuju samom Isusu Hristu i Njegovim apostolima. U toku celog dvadesetog stoleća apokaliptika je budila priličan interes među teolozima i navodila ih na istraživanje. Pokušaji da se pozabave nekim biblijskim elementom često su navoditi proučavaoce Biblije na opširna istraživanja; trudili su se da shvate biblijsku apokaliptiku pokušavajući da nađu njene korene u vanbiblijskim izvorima. I tako su se istraživanja započeta na području biblijske apokaliptike obično pretvarala i istraživanje same apokaliptike – apokaliptike kao literarnog smera. Uprkos značajnim naporima mnogih teologa, nikakva jasna saglasnost o značenju i tumačenju apokaliptike nije postignuta. Čak i sama definicija apokaliptike nije globalno prihvaćena. Ova rasprava je napisana na temelju uverenja da je proučavanje biblijske apokaliptike i neophodno i moguće – neophodno zbog važnosti apokaliptičkog elementa u samoj Bibliji, a moguće ukoliko se pretpostavke tumačenja podlože pažljivom preispitivanju, a biblijski tekst bude stavljen u samo središte interesovanja. Prema tome, iako je rasprava pisana sa punom svešću o postojanju teološkog napora da se apokaliptika shvati kao književni pravac, ona

se usredsređuje na biblijski tekst umesto na takozvane vanbiblijske izvore apokaliptike.

I.

Definicija i karakteristike biblijske apokaliptike A. Definicija B. Karakteristike 1. Literatura koja se bavi otkrivenjima 2. Okolnostima i način otkrivenja 3. Nebeska bića 4. Vremena krize ili nacionalne tragedije 5. Izrazite suprotnosti 6. Živopisni prikazi 7. Kraj istorije C. Odnos prema klasičnom proročanstvu D. Apokaliptično u biblijskom modelu

II.

Tumačenje biblijskih apokaliptičkih spisa A. Pretpostavke B. Apokaliptička i neapokaliptička proročanstva 1. Neapokaliptička proročanstva 2. Proročanstva u Danilu i Otkrivenju C. Istoricizmi D. Načelo dan za godinu E. Simbolizam

F. Rekapitulacija III. Teološko značenje biblijske apokaliptike A. Božanski nadzor nad istorijom B. Posledice u svakodnevnom životu IV. Istorijski pregled A. Razdoblje prve hrišćanske Crkve 1. Istoricizam 2. Novi smerovi B. Srednji vek C. Reformacija 1. Istoricizam reformatora 2. Suprotna tumačenja 3. Sedamnaesto i osamnaesto stoleće D. Savremeno razdoblje 1. Oživljavanje interesa za proučavanje proročanstava 2. Istorijsko-kritičko izučavanje apokaliptike 3. Savremeni pristup biblijskoj apokaliptici E. Tumačenje adventista sedmoga dana V. Komentari Elen G. Vajt A. Poziv na proučavanje Danila i Otkrivenja

B. Tumačenje biblijske apokaliptike C. Sveobuhvatna izlaganja D. Božanski nadzor nad istorijom VI. Literatura

I. Definicija i karakteristike biblijske apokaliptike

A. Definicija

Pojam "apokaliptički" dolazi od grške reči apokalypsis, koja znači "otkrivenje" ili "objavljenje". Iako se sama reč apokaliptički pojavljuje kao pridev, u savremeno doba ona dobija i ulogu imenice i odnosi se na literaturu koja se bavi otkrivenjem. Imenice izvedene iz pojma apokalypsis su apokalipsa (otkrivenje samo po sebi), apokalipticizam (proučavanje takvih otkrivenja) i apokalipticista (videlac otkrivenja). Prva potvrđena upotreba pojma apokalypsis nalazi se u Otkrivenju 1,1: "Otkrivenje (apokalypsis) Isusa Hrista, koje dade njemu Bog da pokaže slugama svojim što će skoro biti, i pokaza, poslavši po anđelu svojemu sluzi svojemu Jovanu." Ovde se pojam pojavljuje kao naziv posebne vrste kompozicije; upravo zato se poslednja knjiga Biblije često naziva i Apokalipsa. I drugi biblijski spisi liče na Otkrivenje, i po načinu iznošenja i po poruci. Posebno, starozavetna Knjiga proroka Danila pokazuje izrazite sličnosti s otkrivenjem koje je bilo dato Jovanu: zajednički simbolizam, zajednička vremenska razdoblja, i zajednička usmerenost na događaje poslednjih dana. Na temelju toga Danilo i Otkrivenje predstavljaju literarne blizance koji pozivaju istraživače da ih zajedno proučavaju. Iako Danilo i Otrkrivenje predstavljaju najjasnije profilisane biblijske apokaliptičke knjige, apokaliptički tekstovi se pojavljuju i na nekoliko drugih mesta kao delovi

biblijskih knjiga. Tako u Starom zavetu Isaija 24-27, Jezekilj 38, 39, Joilo 2,3, i Zaharija 9-14. sadržajem podsećaju na Danila i Otkrivenje, a to je slučaj i s Matejem 24, Markom 13, Lukom 17. i 21; 1. Solunjanima 4 i 2. Solunjanima 1. i 2. u Novom zavetu. Pod biblijskom apokaliptikom podrazumevamo, dakle, knjige Danila i Otkrivenja i delove drugih biblijskih knjiga. Svi ti materijali pokazuju iste karakteristike i podsećaju jedni na druge, odvajajući se time od drugih literarnih dela u Bibliji. Ova rasprava se u načelu bavi tim tekstovima, posebno Danilom i Otkrivenjem – njihovim karakteristikama, tumačenjem i teološkim značenjem. Da bi se shvatilo značenje ove definicije, mora se uzeti u obzir da postoje dva shvatanja apokaliptičkoga. Jedno gleda apokaliptičko kao literarni smer, a drugo, kao pogled na svet. Iako pojam apokalipsa dolazi iz Biblije, već u staro doba, ali i u savremenoj nauci upotrebljavao se kao oznaka drugih literarnih dela koja podsećaju na Jovanovo Otkrivenje. Posebno posle 1832. godine (Vidi IV.D.2!) nekanonski spisi jevrejskog i hrišćanskog porekla bili su udruživani s biblijskim apokaliptičkim spisima i tako je oblikovan korpus dela za koja se verovalo da se manje ili više razlikuje od svih drugih literarnih oblika i kojemu je jednostavno davano ime apokaliptička literatura. Ovaj događaj je imao izvanredne posledice: umesto da biblijska apokaliptika oblikuje definiciju apokaliptike, jedan širi literarni oblik je sada upotrebljen da se oblikuje pristup biblijskoj apokaliptici. Na primer, nekoliko vanbiblijskih apokalipsi su očigledno pseudonimne – ne zna im se pravi pisac – i, uzimajući tu činjenicu kao povod, mnogi teolozi danas sumnjaju i u autorstvo Danila i Otkrivenja. I tako, u Vebsterovom New World Dictionary nalazimo ovo prvenstveno značenje pojma apokalipsa: "Bilo koji od različitih jevrejskih ili hrišćanskih pseudonimnih spisa (oko 200 B.C. – oko 300 A.D), koji uz pomoć simbola opisuju konačno uništenje zla i pobedu dobra". Iako je fokus ove rasprave biblijska apokaliptika, moramo uzeti u obzir postojanje šireg korpusa literature pod nazivom "apokaliptička" (iako se teolozi trude da odrede njegove granice i da ga svrstaju pod zajedničku definiciju). Međutim, mi verujemo da biblijski materijal zauzima poseban i izdvojen položaj. Samo on je našao mesto u svetom kanonu, samo je on prihvaćen kao nadahnut i ravan ostalim biblijskim knjigama. Druga omiljena upotreba pojma apokaliptički predstavlja i izraz određenog pogleda na svet. I pojam apokalipsa i izvedenica apokaliptički se upotrebljavaju kao metafora za savremeno stanje ljudskog društva, koje život proglašava bojnim poljem. Iscrpljena planeta, izmučena sukobima neprijateljskih sila,

28. U njima nalazimo i podatke o prorokovom raspoloženju (Danilo 7. Ona razotkriva ono što je bilo sakriveno od ljudskog pogleda i saznanja. 12. Ti izveštaji nas obaveštavaju kada su se dogodili različiti zapisani događaji ili kada je Danilo dobio svoja viđenja (Danilo 1. otkrivaju okolnosti u kojima su te knjige nastale.1). 7. Literatura koja se bavi otkrivenjima Prvo i najvažnije.1.1. ipak Danilo i drugi delovi Biblije koje smo već ranije naveli imaju značajnih i prepoznatljivih sličnosti sa Otkrivenjem. Okolnosti i način otkrivenja Literarni oblici Danila i Otkrivenja. . Zavesa koja za sada skriva nebeski svet i buduće stvarnosti od našetg pogleda povučena je ustranu da bismo dobili priliku da vidimo božanski svet i njegovo učestvovanje u poslovima naše planete.1. 1.19. 27. njihovom zarobljavanju.30.5-13).1. Prema tome. narativni okvir Knjige proroka Danila (apokaliptički deo je ograničen na drugo poglavlje i na deo od 7-12. 5. Biblijska apokaliptika nam se mora otkrivati pod svojim vlastitim uslovima.16. odbacila je idealizam idealističkih filozofa i liberalnih teologa osamnaestog i devetnaestog stoleća da bi u svojoj vlastitoj agoniji otkrila sliku sukobljenih sila opisanih u biblijskoj literaturi. B.1518. knjiga i filmova koji opisuju naše haotično i uspaničeno vreme koje srlja prema kosmičkom holokaustu.1. Ova najnovija upotreba apokaliptičke terminologije ne sme dobiti prevagu u našem razumevanju biblijskog materijala. poglavlja) sastoji se od izveštaja o Danilu i o njegova tri prijatelja. Ovaj trend je potvrđen poplavom članaka. 8. Karakteristike Samo poslednja knjiga Biblije nosi naslov Otkrivenje.1. 10. 3-6). životu u izgnanstvu i odnosu prema stranim vladarima (Danilo 1.1. 2. biblijska apokaliptika je literatura koja se bavi otkrivenjima. iako složeni.opustošena ratovima i ratnim pretnjama. 8.15. 2.2. 9.

3. 9. izlivaju čašu Božjega gneva i pomažu Jovanu (Otkrivenje 5.28).13-17. 8. dok se Pavlova nalazi usred jedne njegove Poslanice (2.1. trube u trube. 7.1) Apokalipsa Isusa Hrista bila je otkrivena na Maslinskoj gori kratko vreme pre Pashe (Matej 24.1-12. 10. 10. Neka viđenja su nadopunjena govornim prilozima (Danilo 8.1.6-10).16. 12.8. 8.1. Iako sadržaj biblijske apokaliptike može izgledati tajanstven. 14.22.5. U Danilu. . Nebeska bića Iako je konačni izvor otkrivenja sam Bog.1). 3. 17.2.7. nebeska bića mogu da budu posrednici koji prenose poruku (Danilo 7. nema ničega tajanstvenoga u načinu na koji su poruke objavljene ljudima.8). U Otkrivenju anđeli prenose poruke. Način otkrivenja je prikazan terminologijom viđenja i snova u Danilu i Otkrivenju (Danilo 2. 22. 19.9. Jezekilj. Jezekilj započinje svoju apokalipsu rečima: "Dođe mi reč Gospodnja!" (Jezekilj 38. okružuju Božji presto. Mihajlo se pojavljuje pri kraju vremena da odbrani Božji narod (Danilo 12.9. obaveštava čitaoca da je Jovan kao izgnanik boravio na Patmosu u vreme kada mu je Otkrivenje bilo dato (Otkrivenje 1.2. Sam Hristos objavljuje apokaliptičnu poruku i u Evanđeljima i u Otkrivenju. najvećim delom u obliku okružnice (Otkrivenje 2.13-21). Otkrivenje 1.1. Međutim. 8. 21.10.10. Joila i Zaharije pojavljuju se usred proročkih tekstova tih knjiga.19. Apokaliptički delovi Isaije. Jezekilja.1.22. na drugim mestima apokaliptičke poruke dolaze u obliku razgovora ((Isus). 22. Nebeska bića imaju istaknutu ulogu u Danilu i Otkrivenju.13. stoje na četiri ugla Zemlje. okvir knjige Otkrivenja.2. Nebeski vesnik štiti Danila u lavovskoj jami.16). Joilo.15. 7. a i sam Navuhodonosor priznaje da je anđeo izbavio Danilove drugove od smrti u užarenoj peći (Danilo 6. Biblijska apokaliptika nije tajna literatura nastala u vremenu ili mestu koje je nama nepoznato. već se bore sa zlim natprirodnim silama koje zastupaju interese Persije i Grčke (Danilo 10. 8. 14.10). Otkrivenje 6.7-10.2. Otkrivenje 12. Gavrilo i Mihajlo ne samo da prenose nebeske poruke. Solunjanima 1.Slično tome. Zaharija).1).1.16-19). 10.7. 16. ili proročkih izreka (Isaija. 12. 3.7).23-25.12. pisma (Pavle).1-15. 7.2.1-3).9-22.

Slično tome. Vremena krize ili nacionalne tragedije Ovakva pozadina savršeno odgovara i Danilu i Otkrivenju. onoga što je iznad nas i onoga što je ispod nas. ne možemo tvrditi da biblijska apokaliptika uvek nastaje u kriznim vremenima ili u vreme neke nacionalne tragedije. On opisuje suprotnost između sile Maloga roga i Bića sličnog Sinu čovečjem. Nije sasvim jasno da li su krize doprinele nastanku tekstova u Mateju 24/ Marku 13/ Luki 21 ili u Pavlovim spisima.27).16.2. Zaharije je pisao posle povratka Judejaca iz izgnanstva. 6. kriza i progonstvo predstavljaju kulise obe knjige. 5.11-19. Izrazite suprotnosti Biblijska apokaliptika je obeležena izrazitim suprotnostima.21.14. i Jezekilj je pisao u izgnanstvu. 9.26. iako se to može kazati za apokaliptiku Danila i Otkrivenja.1. čiste Žene i napirlitane Bludnice.2). Pisci ističu nezaobilaznu razliku između dobra i zla.1. Danilo je primao poruke dok se nalazio u izgnanstvu. a Pavlove zbog pogrešnih ideja koje su kružile među vernicima (2. 17. 4. Izgleda da su Isusove reči bile izrečene posle slučajnih primedaba učenika (Matej 24). 21. između progonitelja i progonjenoga (Danilo 7).44. nebeskih vojski i sila zla. Solunjanima 2. 13. Prema tome. a i Joilova apokaliptika je nastala u katakstrofalnim uslovima (Joilo 1). a veliki deo judejskog naroda bio je odveden u Vavilon.4. 18.35. . Božji narod će biti odbranjen.34.1. Jovan je takođe nalazio u izgnanstvu. 7. Božanska namera će na kraju ipak biti ostvarena. Jerusalima i Vavilona (Otkrivenje 7.2). Sa druge strane. Očajanje. između Zmije varalice i vernih svedoka. Jovan pravi razliku između Božjeg pečata i žiga Zveri. 12. Danilo naglašava oštru razliku između sadašnjih prolaznih carstava ovoga sveta i budućeg večnog Božjeg carstva (Danilo 2.3. Jerusalim i njegov Hram ležali su u razvalinama. Svrha poruka upućenih piscima obe knjige u takvim okolnostima bila je da ih uveri da nasuprot prilikama u kojima se narod nalazi Bog i dalje upravlja istorijom. sadašnjosti i budućnosti. dakle. a Božje carstvo uspostavljeno. Iako su bili izloženi patnjama božanska poruka im je donela utehu i nadu.

7.18. apokaliptički autor će videti zver sa deset rogova i sedam glava. ima medveđe šape i njušku lava (Otkrivenje 13. 6.Nigde u Bibliji Nebo i Zemlja nisu u tako uskoj vezi kao u Otkrivenju. koja likom podseća na leoparda. simboli u apokaliptičkim kompozicijama često su produbljeni i složeni po svojoj prirodi. Pojavljivaće se i druge moćne državne tvorevine sve dok konačno nerazorivo i pobedonosno Božje carstvo ne zameni sve ljudske autoritete (Danilo 2. očima koje se žare kao vatra. U biblijskoj apokaliptici inače. Proročanstva o podizanju i padanju careva i carstava naglašavaju da Bog upravlja istorijom.27). Značenju Hristovog krsta data je kosmička perspektiva u Otkrivenju 12. Ovaj odnos između područja iznad i područja ispod klasificiran je kao vertikalni kontinuitet. ali i za područja iznad i ispod. Biće slično sinu čovečjemu s kosom belom kao vuna. Živopisni prikazi Apokaliptički spisi su puni slikovitih prikaza. Kada prorok vidi samo običnu zver. 9. ne nalazimo ni traga tako teškom simbolizmu. Danilo slika i nebesku pozadinu kada opisuje aktivnosti koje se odbijaju na Zemlji. 7.1220).6. Veliki sukob između anđeoskih bića nalazi svoju paralelu u sukobima dole na Zemlji (Danilo 10. vidimo skakavce slične konjima s ljudskim licem. osim u Danilu i Otkrivenju. dugom ženskom kosom i zubima kao u lava (Danilo 7.7-9).4. Na sličan način i Otkrivenje 12-14 opisuje niz . Vidimo krilate lavove i leoparde. srećemo se sa grafički oslikanim jezičkim figurama i snažnim kontrastima. 8. jezik je živahan. Bog je predodredio zbivanja u Navuhodonosorovom Vavilonu da bi se omogućilo uzdizanje Medo-Persije i Grčke (Danilo 2.44.2). glasom koji odjekuje kao huka vodopada.8-14). prikazujući njegovu važnost i za prošlost i za budućnost. nogama koje su slične bronzi usijanoj u peći. Otkrivenje 1.20.12-16. Prorok posmatra događaje koji se odigravaju na Nebu istovremeno sa događajima koji se zbivaju na Zemlji (Danilo 7.1. U Danilu.21). Međutim.38. Mali rog s očima i ustima. I stvarno. Složeni. Kraj istorije Biblijska apokaliptika prikazuje Božje dalekosežne planove koji se ostvaruju u toku istorije. Međutim. živopisni i opširni slikoviti prikazi utkani su u tapiseriju poruke i kod Danila i kod Jovana u Otkrivenju. na primer.

vaskrsenje pravednih i njihova vladavina sa Hristom. vremena i pola vremena" do žetve zemaljske prilikom drugog Hristovog dolaska. ratova i krvoprolića (Danilo 12.11-21).12. Kosmičke smetnje će se pojaviti na Suncu.16).22). Otkrivenje 6.1). Eshatološki scenario u Otkrivenju sadrži kosmiške smetnje i eshatološka pomeranja (Otkrivenje 6. Odnos prema klasičnom proročanstvu . uništenje đavola.12. utemeljenje Svetog grada (Otkrivenje 21.događaja koji vode čitaoca od sukoba na Nebu do Isusove smrti na krstu.25. U ostalim biblijskim apokaliptičkim spisima ne nalazimo takvo obilje pojedinosti s kakvim se srećemo u Danilu i Otkrivenju. kao i u Danilu i Otkrivenju. smrti i groba.9-14). Kraj će doći usred nezamislivog vremena nevolje od kojega će biti izbavljeni svaki "koji se nađe zapisan u knjizi". 7.36). To svakako ne iznenađuje. "Sedamdeset je sedmica određeno" Danilovom narodu i Jerusalimu (Danilo 9. nebo će se saviti kao knjiga. Danilo je uveren da "će se izvršiti što je određeno" (Danilo 11. Mesecu i zvezdama (Marko 13. Zora novog doba biće najavljena fizičkim. U snovima i viđenjima nisu navedeni nikakvi uslovi pod kojima bi ljudi mogli da promene smer događaja koji je Bog odredio. Viđenja u Danilu i Otkrivenju otkrivaju da će se zaista ostvariti sve što je Bog odlučio. Danilo proriče sud koji će prethoditi eshatonu.24. zapažamo obuzetost krajem ljudske istorije. Međutim.1-3. C. Hristos u ulozi nebeskog ratnika kreće u bitku protiv Zveri. kroz "vreme. jer ti spisi i nisu tako opširni. kada će Bog učiniti kraj sadašnjem svetu i uvesti svoju vladavinu. Prorok je dobio uveravanja da će mnogi od onih koji spavaju u prahu zemaljskome ustati "i razumni će se sjati kao svetlost nebeska i koji mnoge dovedoše pravdi kao zvezde vazda i doveka" (Danilo 12. Najavljujući kraj sadašnjeg vremena. konačni sud (Otkrivenje 20). političkim i moralnim jadima. Budućnost svemira je odlučena i ništa što bi slušaoci ili čitaoci biblijske apokaliptike mogli učiniti neće promeniti ovaj plan. stvaranje novog neba i nove zemlje. u njima.13). a planine i ostrva će nestati sa svoga mesta (Otkrivenje 6.24). Blizinu posletka će obeležiti besprimerno vreme nevolja. Sotona zarobljen na hiljadu godina i posle toga oslobođen vodi svoje čete protiv okola svetih (Otkrivenje 20).14).13. Lažnog proroka. zemljotresa. careva zemaljskih i njihovih armija (Otkrivenje 19.

Njega ili nju Bog je podigao. ostavljeno da se ispuni u dalekoj budućnosti. Jezekilj 4. 13. nalaze se usred drugih proročkih tekstova. Jona 3. druga proročanstva su unapred objavljivala budućnost. Jevrejski proroci nisu predskazivali samo razorenje Jerusalima i odvođenje naroda u izgnanstvo. . Nisu sva proročanstva najavljivala kazne i uništenja. Ponekad su objavljivala i Gospodnje kazne drugim narodima i gradovima izvan Izrailja. ali i Gospodnje kažnjavanje neprijatelja Njegovog naroda. Amos 5. odnosila se na široku lepezu tematskih područja. veoma značajan u ovoj vrsti proročanstava. duhovna otupelost.3. nemoral. Jezekilj 30.18. nazvana je "knjiga proroštva ovoga" (Otkrivenje 22. pozivajući pojedince ili celi narod na pokajanje. ponekad i uz životnu opasnost. tlačenje siromašnih. brojčano određeno (40 godina. a nisu proricale i od njih se sastoji veliki deo klasičnih proročanstava.19). Joila i Zaharije. literarna dela koja se kreću od Knjige proroka Isaije do Knjige proroka Malahije obično se svrstavaju među klasična proročka dela. bila su to predskazivanja u pravom smislu. smelo je objavljivao. podmićivanje. koja je objavljivala božansku volju. idolopoklonstvo.6. a ponekad i drugim narodima. Vreme predviđeno u proročanstvu moglo je da bude kratko (40 dana. na strani narod ili na celu Zemlju (Isaija 2. Sofonija 1. Ona su najavljivala podizanje i padanje careva i sveštenika.Biblijska apokaliptika se mora posmatrati kao deo biblijskog proročanstva. prihvatanje nezanožačkih običaja okolnih naroda. Međutim. Knjiga proroka Danila je od početka bila svrstavana među proročke knjige jevrejskog kanona (Hasel in Holbrook 1986. Takve poruke su izricale. osuđujući grehe kao što su pijanstvo. Prorok – "nabi" – bio je Gospodnji glasnik. Izuzimajući Knjigu proroka Danila. poruke koje mu je Bog poverio. obnovljenje zemlje. na Njegov narod. I sama poslednja knjiga Biblije.4). koje smo identifikovali. nepravda. Prorok je govorio u Božje ime. Njime se najavljivalo Gospodnje pohođenje i izlivanje Njegovog gneva na grad. Ona su nastala kao rezultat rada posebnog niza jevrejskih ličnosti – proroka. ili izlivanje Gospodnjih sudova na gradove ili narode. Pojam. Mnoga proročanstva bavila su se onim što se trenutno i na mestu događalo. Apokaliptički delovi Isaije. izabrao i osposobio da objave "reč Gospodnju" Božjem narodu. "Reč Gospodnja". ona koja je dovela do pojavljivanja pojma "apokalipsa". je "dan Gospodnji".15). a Isus njenog pisca naziva "prorok Danilo" (Matej 24.12.2:150).14). već i kasnije vraćanje iz ropstva.6) ili neodređeno. Jezekilja.

ili čak s reči na slike. pored svih karakteristika koje se preklapaju. čak i nekim od starih proroka koji je vaskrsnuo. ukupno uzevši. međutim. U Zahariji 4 pojavljuje se anđeo. Proročanstva sadrže predskazanja koja su prvenstveno lokalne prirode i odnose se na tadašnje vreme. Korinćanima 12.11). već s potpuno drugačijim načinom komuniciranja. uloga proroka se morala promeniti (Vidi Darovi IV. Međutim.10.7-9. učio. Kao što je već ranije naglašeno. ali. . sa svoje strane. koji su tako karakteristični za Danila i Otkrivenje. one sačinjavaju profil koji opravdava posebnu klasifikaciju. pošto je Crkva. Efescima 4. i živeo onako kao što su to proroci činili.A-C. Biblijske apokaliptičke spise moramo staviti u ovaj prilično široki okvir biblijskog proroštva.3). a ne narod bila primalac božanskih poruka. Danilov savremenik. Solunjanima 2! Nismo se sreli s nekim novim piscem. Joila 2. razgovara s prorokom i daje mu tumačenje viđenja. Isus bi se s pravom mogao smatrati ispunjenjem i vrhuncem starozavetnog proroštva. I zaista. Jezekilj. istovremeno se ne može povući neka oštra i čvrsta linija razdvajanja između klasičnog proroštva i biblijske apokaliptike. i po obliku i po sadržaju. Isto se to događa kada čitamo Isaiju 24. U novozavetnoj Crkvi. Međutim. ili 2. mi ipak shvatamo da postoji svarna razlika između klasičnog i apokaliptičkog proroštva. Biblijska apokaliptika se ubraja među biblijska proročanstva koja objavljuju bubućnost. Apokaliptička proročanstva. Promena bi se mogla grubo uporediti s promenom koju bi čitalac doživeo kada bi u istoj knjizi pisac prešao s proze na poeziju. VIII. već predstavljaju njegov važan i izrazit deo. nije toliko značajno da li se neka karalkteristika apokaliptike može sresti i u klasičnom proroštvu. značenje tih proročanstava se proširuje i ona dobijaju prošireno značenje koje ih povezuje s krajem vremena. U nekim slučajevima. smesta vidimo da smo se suočili s drugačijim materijalom. Mateja 24. Zahariju 9. 8. pojavljuju se u izvesnoj meri i u klasičnom proroštvu: Amos govori o simboličkim viđenjima (Amos 7.B!). A. Jezekilja 38.Novi zavet ne sadrži tekstove koji bi se mogli uporediti s klasičnim proroštvom. snovi i viđenja. Među Njegovim porukama mogu se naći i predskazanja. bar što se tiče elementa predskazanja. Zapažaju se povezanosti na različitim nivoima. već o preovladavanju tih karakteristika u biblijskoj apokaliptici. dobija pratnju u obliku natprirodnog bića (Jezekilj 40. Mnogi ljudi Njegovog vremena smatrali su ga prorokom. Kada čitamo Danila i Otkrivenje. ona ne sačinjavaju ukupni zbir toga materijala. Isus iz Nazareta je objavljivao. imaju trajnu perspektivu koja se razvija u toku vremena i obuhvata celu istoriju. posebne karakteristike biblijske apokaliptike delimično prelaze okvire klasičnog proroštva. Međutim. Na primer. proroštvo se nastavilo kao dar Svetoga Duha (1.1-3).

Umesto toga. I konačno.F. a apostol Jovan nije napisao Otkrivenje već neko drugi (Vidi: tumačenje IV. poslednja knjiga u biblijskom kanonu – sasvim u slkladu s apokaliptičkim pristupom usmerena prema poslednjem vremenu – pisana je kao apokalipsa. verovatno kao plod rada nepoznatih autora. ali različita po svojim karakteristikama – veoma se razlikuje od odnosa koji su zamislili pripadnici istorijsko-kritičke škole. Umesto da se biblijski apokaliptički spisi pripišu nekanonskim izvorima. koji su svoje radove pripisali biblijskim ličnostima da bi stekli kredibilitet. Isus nije izrekao apokaliptička propočanstva u Mateju 24.1-4!).Druga fundamentalna razlika se krije u karakteru njihovih predskazanja. za njih je biblijska apokaliptika prestala da postoji kao posebna kategorija. Pošto su se potrudili da ustanove poseban apokaliptički smer u literaturi. dok biblijska apokalptika najvećim delom proriče budućnost koja će prodreti u sadašnjost. U skladu s ovim scenarijem.B!) D. kada biblijsku apokaliptiku proučavamo posebno. prikupljajući i mnoštvo nebiblijskog materijala. Pavle je samo pozajmio tekstove jevrejskih apokaliptičara kada je pisao 2. I način na koji uslovljenost utiče na klasična i apokaliptička predskazanja se razlikuje (Vidi II. Solunjanima . Knjigu proroka Danila nije napisao Danilo već neko drugi u drugom stoleću pre Hrista. ona je predstavljena kao nešto uneseno u Bibliju. Svi pokušaji da se poreklo biblijske apokalipse traži u nekanonskoj apokaliptičkoj literaturi su doživeli neuspeh. jer Danilo veliki deo materijala svoje knjige objavljuje u tom obliku. stičemo potpuno drugačiji utisak. u Novom zavetu jedna cela knjiga. Neapokaliptička predskazanja kao da učekuju budućnost koja će se razviti na temelju sadašnjosti. Apokaliptično u biblijskom modelu Odnos između klasičnog proroštva i biblijske apokaliptike koji smo upravo opisali – apokaliptika kao deo biblijskog proroštva. U toku ropstva razvitak apokaliptičkog ide dalje. Marku 13 i Luki 21. Međutim. . Mi vidimo kako se apokaliptičko pojavljuje u okviru biblijskog proroštva u vreme pre vavilonskog ropstva. mnogo je razumnije pretpostaviti da su nebiblijski apokaliptički spisi nastali kao imitacija ili bar pod uticajem biblijske apokalipse.

veli Gospod.21. 45. naime. istorijski izveštaji zaodenuti u ruho proročanstva (vaticinia ex eventu – proročanstva posle zbivanja). Tumačenje biblijskih apokaliptičkih spisa Biblijska apokaliptika pokazuje neke posebne karakteristike koje zahtevaju da se prilikom njenog tumačenja primenjuju posebna pravila. kažite nam šta će biti unapredak! Kažite šta će biti posle. F. Pretpostavke Način na koji tumač prilazi elementu predskazanja u Bibliji postaje ključno hermeneutičko pitanje. "Iznesite parbu svoju. Knjiga proroka Danila. 44. do poslednjeg dana (Vidi: tumačenje IV. Prema tome. . kao što neki teolozi tvrde. objavite nam šta je prvo bilo. 48. vidi i 41. već i do vrhunca istorije. dok Otkrivenje tvrdi da može da pokaže "šta će skoro biti" (Otkirvenje 1. E. sadrži niz proročanstava koja se protežu ne samo od Danilovih dana do vremena Antioha IV Epifana. 3!) A. Međutim. i poznaćemo da ste bogovi!" (Isaija 41.14) U Novom zavetu Isus izriče proročanstva kao i drugi proroci.21-23. dakle.1) i "i šta će biti potom" (Otkrivenje 1. Neka dođu i neka nam objave šta će biti. 43. ili. Zaista. veli car Jakovljev. dva osnovna biblijska dela apokaliptičke prirode (Vidi: Tumačenje III. pa ta činjenica zahteva da se odgovori na pitanje kako se apokaliptička odnose prema neapokaliptičkim proročanstvima. ne mora da se premešta u drugo stoleće pre Hrista pod pretpostavkom da opisuje istorijske događaje iz vremena vladavine Antioha IV Epifana (Danilo 11. da promislimo i poznamo šta će biti iza toga. Danilo. Sva proročanstva u Bibliji – uključujuči i biblijsku apokaliptiku – moraju se ozbiljno shvatiti kao slika budućnosti koju je Bog po svojoj volji otkrio čovečanstvu. biblijska apokaliptika je istovremeno i deo bogate proročke literature koja se bavi predskazanjima.II. Njegova sposobnost da proriče buduće događaje odvaja ga od svih drugih navodnih božanstava.9. na primer.26.31).19). predskazanja navedena u biblijskoj apokaliptici nisu. Mi ćemo svoju raspravu ograničiti na pravila tumačenja Danila i Otkrivenja. Biblijski pisci hrabro tvrde da Gospod poznaje budućnost. pokažite razloge svoje. polazi tumačenje biblijske apokaliptike je da Bog poznaje budućnost i da ju je prikazao u svojoj Reči. 3!).7. Pretpostavka od koje.

tada koji budu u Judeji.15.27. proročanstva iz Knjige proroka Danila se nisu ispunila zbog neposlušnosti Izrailja kao naroda i njegovog otpada od vere. da bi ispunio svoje planove. neka beže u gore!" (Matej 24. Pošto Bog nepogrešivo poznaje budućnost. rekao je: "Kada. dakle. ugledate mrzost opustošenja o kojoj govori prorok Danilo. Proroci iz osmog i sedmog stoleća pre Hrista ukoravaju Izrailj zbog njegovih greha.16. Neapokaliptička proročanstva Mogu se navesti najmanje četiri grupe proročanstava u neapokaliptičkoj biblijskoj literaturi. Verovatno najveći deo proročanstava u neapokaliptičkoj literaturi spada u ovu grupu. i klasična i apokaliptička.9-14. Oni smatraju apokaliptička proročanstva izražavanjem Božje volje za budućnost. Govoreći o Danilu. upozoravaju na opasnost koja mu preti zbog izneveravanja zaveta sa Bogom. uslovljena. I mi treba da pristupamo biblijskoj apokaliptici polazeći od iste pretpostavke! B. ta proročanstva su apsolutno izvesna – nisu uslovljena određenim ljudskim ponašanjem. Bog zavisi od oruđa. 11. kao što je bio izrailjski narod. Ukoliko Izrailj izneveri. 9. pozivaju ga da se vrati Gospodu. Danilo 8. Ovo pitanje od sudbonosne važnosti za tumačenja proročanstava može se rešiti jedino pažljivim proučavanjem različitih tipova biblijskih proročanstava koja se bave budućnošću. Izrailj je optužen pred Bogom. Proročanstva o Izrailju koja proizlaze iz zavetnog konteksta.Isus Hristos je tako razumeo Danila. Prema ovom mišljenju. gde stoji na mestu svetome (koji čita da razume).31). Suprotno tome. koji poziva i Nebo i Zemlju kao . proročanstvo se neće ispuniti. Očigledno je Isus smatrao da je u Njegovo vreme ispunjenje tog proročanstva stvar budućnosti – On je verovao u verodostojnost biblijskih proročanstava. Njegovog predznanja. 1. a. drugi istraživači Biblije tvrde da su apokaliptička proročanstva u Bibliji izraz Božjeg poznavanja budućnosti. Apokaliptička i neapokaliptička proročanstva Neki istraživači Biblije smatraju da su sva biblijska proročanstva. Prvo poglavlje Knjige proroka Isaije predstavlja klasičan primer ovakvih proročanstava.

zapisana u Starom zavetu.9). veli Gospod.5-9). Ukoliko narod odluči da "dobro uzasluša glas Gospoda Boga svojega. Sada poziva Izrailjce da se vrate zavetu: "Tada dođite. Kao da se sve upravlja prema načelu: "Ako hoćete slušati. Njihov neuspeh da žive u okvirima zavetnih obaveza pokazali su svojim neetičkim običajima (Isaija 1. Da li se ove reči mogu proglasiti proročanstvom koje najavljuje budućnost? Elemenat uslovljenosti se ovde jasno vidi: od ponašanja naroda zavisi ishod! Da te reči predstavljaju proročanstvo – u smislu da se radi o Gospodnjoj poruci – takođe je jasno." (Jovan 3. Međutim. ne sudi mu se. Elemenat predskazanja ovde nije nimalo snažniji o onoga u novozavetnom paralelnom tetkstu: "Koji njega veruje. narod bude neveran zavetnim obavezama.svedoke (Isaija 1. opadanje. nije potpuno odbacio Izrailj.20) Istorija Izrailja sa svim svojim usponima i padovima pokazuje istinitost teksta u 5. nego budete nepokorni. Proroci su svesni da prenose Gospodnju poruku.4. pošto Njegova dobrota (hesed) i Njegova milost predstavljaju samu srž zaveta. jer je na taj način Gospod kaznio sveopšti otpad. Te reči opisuju dva puta koja se otvaraju pred mladom nacijom. držeći i tvoreći sve zapovesti njegove" biće bogato blagosloven – materijalno. Iako se nežno starao o tom narodu. ima nade za Izrailj – postoji mogućnost oproštenja i obnovljenja (Isaija 1.19. Mojsijeva 28. već je osuđen. Blagostanje. radi se samo o posledicama kršenja ili poštovanja zaveta. Zbog greha Izrailja zemlja je bila izložena pustošenju (Isaija 1." (Isaija 1. u Carevima i Dnevnicima.3).25-27).2. Mojsijeva 28.17. Ukoliko. pa ćemo se suditi!" (Isaija 1. Izrailjci nisu pokazali ni elementarnu zahvalnost. pošto ostaje veran iako je narod neveran. mač će vas pojesti. Ostavio je sebi ostatak (Isaija 1. strašne kazne će zadesiti Izrailj sve dok ne postane podsmeh i priča među svim okolnim narodima (5. Istorija Izrailja. Gospod se tuži da je Njegov narod kriv zbog teške ograničenosti.21-23) i formalističkim obavljanjem verskih obreda (Isaija 1. čak ni toliku koliku bi vo ili magarac pokazali prema svom gospodaru (Isaija 1. Ipak. međutim. jer usta Gospodnja rekoše. govoreći mu o budućim blagoslovima i kletvama. pokajanje.2).18) Mi se .15. ne možemo ove poruke proglašavati predskazanjima u smislu da otkrivaju budućnost koja bi inače ostala nepoznata. Ako li nećete. obnovljenje – to su ciklusi koji se ponavljaju u Sudijama.1-14).11-14). nacionalno i duhovno (5. otpad.18) Pošto je Gospod Bog veran svom zavetu. Umesto toga. jer ne verova u ime jedinorodnoga Sina Božjega. kao da se ciklično ponavlja. Mojsijevoj 28. dobra zemaljska ješćete.15-68). o nečemu što je isto toliko čvrsto kao i sam Gospod. a koji ne veruje. Nekoliko puta prorok se obraća grešnom narodu.

a što je levo. da bi joj progledao kroz prste u okolnim narodima.11) . 22. pravednost i milost svih Njegovih postupaka: "A meni da ne bude žao Ninive. a u nekim slučajevima i pojedince. Amos 1. i meni će biti žao dobra koje rekoh da mu učinim. Međutim. Jezekilj 25-32. Ova primedba se odnosi i na odredbe zaveta s Avramom. čak i kada to nije jasno naglašeno (Jeremija 31. i okolnim narodima će biti suđeno (Isaija 13.10). u kojemu ima više od sto i dvadeset tisuća ljudi koji još ne znaju što je desno. Jona predstavlja najočigledniji primer uslovljenosti. i mnogo stoke?" (Jona 4. Proročanstva u ovoj prvoj grupi su zavetna obećanja ili pretnje umesto da budu "uslovljena" proročanstva.2). Prema tome. 15. ako se obrati narod od zla.14-18. velikoga grada. Jeremija 46-51. Ona obuhvataju i okolne narode. Iako je Gospod sklopio zavet s jednim narodom – Izrailjem – ipak ostaje Gospod celoga sveta. proročanstva koja se odnose na okolne narode nisu tako jasno izrečena niti se mogu tako jasno protumačiti kao obećanja i kazne Izrailju. Mnoga kratkoročna starozavetna proročanstva ne mogu se ubrojati među blagoslove i kazne zavetnog odnosa. "Kada bih rekao za narod i za carstvo da ga istrebim i razorim i zatrem. 18. Mojsijevoj 28. 17. Kratkoročna proročanstva." (Jeremija 18. one pretpostavljaju da će odgovor naroda biti pozitivan (1. A kada bih rekao za narod i za carstvo da ga nazidam i nasadim. On nije osudio pokvarenost u svom posebnom narodu. U nekim slučajevima božanska obećanja ili božanski sudovi neposredno zavise od ljudskih odluka. Promena u ljudima dovela je do promene u božanskom planu (Jona 3. sa stvarnim Božjim planom za čovečanstvo. i meni će biti žao zla koje mišljah da mu učinim. 13.1-13. Završna rečenica u knjizi opisuje Božji karakter. b.35-37).9. 21. Kao i obećanja u 5.1-18). Ukoliko se proročanstvo vezuje uz zavet.1-3.ovde srećemo s izvesnostima.17-19. ako učini što je zlo preda mnom ne slušajući glasa mojega. za koje bih rekao. onda je to proročanstvo uslovljeno. Postoji izvesna doza napetosti između uslovljenosti proročanstva i božanske suverenosti. ukoliko se odnosi na blagoslove ili kletve povezane sa čovekovim odgovorom.7-10) Izostavljanje uslova ne znači uvek da uspovljenost ne postoji. Taj plan je Bog zamislio i o njemu se ne može pregovarati. Mojsijeva 12.

ali se neka ipak mogu naći. Luka 21). Treba da zapazimo da je Jonino proročanstvo protiv Ninive samo jedno u nizu proročanstava koje je Gospod preko svojih proroka uputio protiv toga grada. Kako su narodi čuli za božanske pretnje (možda ponekad preko poslanika: Isaija 21. Sofonija 2. Drugi primer je proročanstvo o Kiru (Isaija 44. povodeći se za svojim hirovima. Ali. Marko 13.10.1-6). mnogo pre svoga rođenja. 45.13-15). Nigde nema nagoveštaja da bi predskazano razorenje Jerusalima moglo da bude uslovljeno nečim. jedina uslovljenost bi bila njegova odluka da ide ili da ne ide u Jerusalim. Ni ovo nije uslovljeno proročanstvo. Jeremija 27) i da li su uopšte i čuli za njih. Prema tome. U desetom poglavlju dramatski se naglašava: "Teško Asiru. 21. Razmotrimo dva izrazita primera takvih Izaijinih proročanstava o narodima.11). da vrati Izrailjce iz vavilonskog ropstva i da tako ostvari Gospodnji plan. Pavlovi prijatelji. Možemo biti sigurni da narod koji propada u krajnjoj liniji propada zbog svoje teške pokvarenosti. govore o okovima koji ga očekuju u Jerusalimu (Dela 20. Iako izrailjski susedi nisu obuhvaćeni zavetom. Prorok Agav predskazuje glad (Dela 11. Uslovljenost se nigde ne spominje ni u jednome od njih. Najznačajnije kratkoročno proročanstvo odnosi se ipak na razorenje Jerusalima i Hrama (Matej 24.23. Ovde je jedan neznabožaćki vladar pozvan po imenu (Isaija 45. očigledno je da u slučaju kada tumačimo kratkoročna proročanstva nevezana uz zavetne blagoslove ili prokletstva . Božanska suverenost i ljudske odluke se prepliću i međusobno su zavisne. Ova strašna proročanstva se svrstavaju u okvire božanske izvesnosti.28. Jedino se postavlja pitanje: "Kada bi to moglo biti?" (Matej 24.Gospod ne uništava iz inata. ako i jeste palica u ruci njegovoj moja jarost!" (Isaija 10.28). . Gospod cele Zemlje će postupati pravedno prema njima. Gospod je odredio da se kazna ne može odlagati. U Novom zavetu nema mnogo kratkoročnih proročanstava. Prorok Naum najavljuje tačne podatke o konačnom kraju Ninive (Naum 1. Proročanstvo o Ninivi nije tipično za proročanstva o narodima. Sa ovim proročanstvom napuštamo područje uslovljenosti i prelazimo na područje božanske suverenosti. bezbožna Asirija će i sama doći kraju pošto se ostvari božanska namera ((Isaija 10. šibi gneva mojega. Kod Pavla. ona mogu da budu i ne moraju da budu uslovljena ljudskim odgovorom. nadahnuti Svetom Duhom.1-6).3).5) Ovde se Asirija pojavljuje kao božansko oruđe za kažnjavanje Izrailja.12-19).1. nije nam otkriveno. ono se može objasniti jedino božanskim predznanjem i Njegovom suverenošću. Od Isaije do Malahije nema drugog primera da je prorok bio poslan da lično izgovori reči kletve.

Umesto toga. d. Prema tome. Taj pojam označava božanski sud nad narodom ili gradom.1-3. koji je rođen od žene i pokoren zakonu.18-20. do "teških vremena" (2. 22. a ne samo njegove apokaliptičke delove. Iako se izraz "dan Gospodnji" obično odnosi na kaznu koja preti Izrailju. Otkrivenje 1.12. Timotiju 3. Isaija 2. nije bilo slučajno. 34. Rimljanima 13. Na primer. 3. Iako niko osim Oca ne zna tačan datum Dolaska.12. "čovek bezakonja" će se pojaviti pre drugog Hristovog dolaska (2. Amos 5. potpuno siguran. U nekim proročanstvima njime se najavljuje kraj svega. Izraz "dan Gospodnji" je karakterističan za takva proročanstva. Jezekilj 7.15. to je dan obračuna kada se pravedna kazna više ne može odlagati. jasno možemo videti da Novi zavet predskazuje razvoje događaja koji će uticati i na Crkvu.2. progonstva će se pojačati (1.11. Jevrejima 10. on postepeno dobija i šire značenje. Pavle je napisao Galatima: "A kada se navrši vreme posla Bog Sina svojega jedinorodnoga.14. Ona odzvanjaju sigurnošću u božansko predznanje. Najvažniji događaj.20).7-12). Jovan 14.2. nadahnjujući njegove poruke nadom i očekivanjem. doći će do otpada od prave nauke (Dela 20. Luka 21) i u Otkrivenju. 2." (GalatimA 4. Petrova 3. Solunjanima 4. pošto je Novi zavet prožet tako snažnom svešću o neposrednosti i blizini kraja (Matej 24. Solunjanima 2.37. Teško je odrediti koliko je dug period koji su imali pred očima novozavetni pisci.15. prvi dolazak Isusa Hrista.18. Ponekad se suočavamo i s dugoročnim proročanstvima – onima koja se protežu sve do kraja vremena. Proročanstva o prvom dolasku Isusa Hrista.3).8. 1.29.30). pa su zato predstavljena kao neizbežna. ona se drugostepeno mogu primeniti i na okolnosti koje će vladati pri kraju istorije ljudskog roda kada će se sudovi nad Izrailjem proširiti i dobiti sveopšte razmere. biće povratak Isusa Hrista na oblacima (Dela 1.1-9). događaj nad događajima. Pitanja koja se postavljaju u vezi sa ovom novozavetnom svešću o neposrednoj blizini kraja navela su mnoge hrišćane svih ubeđenja na duge rasprave (Vidi: Drugi dolazak II. Petrova 4. ono se dogodilo onako kako je .c. 2. 2.4). Dok nas njihov prvobitni kontekst upućuje na Izrailj kao narod kojemu su upućene poruke.1.12). Taj događaj prožima celi Novi zavet.14.3. Dugoročna proročanstva. utelovljenje. D!). jer kažnjavanje Izrailja dobija kosmičke razmere (Joilo 1.19.9-11.14-18). Solunjanima 4.34. Novi zavet sadrži mnoga naizgled dugoročna proročanstva. Ostavljajući za sada po strani tekst u Marku 13 (Matej 24. Sofonija 1. U svim tim dugoročnim proročanstvima nigde se ne pojavljuje načelo uslovljenosti.7. 1. Na temelju ovih činjenica proizlazi da neka proročanstva mogu dobiti dvostruki fokus. sam događaj je tačno utvrđen.

Bog je imao svoj raspored vremena. taj dolazak daleko nadmašuje sam zavet. Nekoliko puta Matej navodi starozavetna proročanstva. Iako su iskreni Božji sledbenici stolećima očekivali dolazak Mesije. ali u pozadini svega toga mi treba da prepoznamo božansko ostvarivanje plana spasenja." (Matej 1. bile slabašne. . Da će se On pojaviti kao pripadnik Judinog plemena (1.17). jer je Mesija došao svim narodima. Zaključak. svakako da predstavlja ostvarenje zavetnih obećanja datih Izrailju.3). Klasifikacija neapokaliptičkih delova biblijskog proroštva otkriva složenost činjenica. Međutim. Da li je dolazak Mesije bio odložen samo zato što Izrailj nije pripremio svet za Njegov dolazak? Nema u Pismu nikakvog nagoveštaja da je bilo tako! Svakako da su pripreme. prvi i drugi dolazak se slave kao jedan veličanstveni.21) – svakako kao deo božanskog mikrokosma predodređenosti Mesijinog prvog dolaska. Uslovljenost se pojavljuje kao važno načelo klasičnih proročanstava. Bog ga je poslao na svet. da će preuzeti na sebe naše grehe (Isaija 53) – to je bilo utvrđeno od početka i mi ne možemo govoriti o nekakvoj uslovljenosti tih proročanstava.10).22. dodajući formulu: "A ovo je sve bilo da se izvrši što je Gospod kazao preko proroka. da će biti Spasitelj.).odredila božanska mudrost. Osim određenih proročanstava koja bi se mogla nazvati mesijanskima. Mojsijeva 12. to se odnosi i na delove proročanstava o narodima koji okružuju Izrailj. dugo čekani događaj – Isaija 11. među kratkoročnim i dugoročnim predskazanjima nalazimo i proročanstva kod kojih dolazi do izražaja sigurnost ispunjenja bez obzira na ljudsko ponašanje i ljudski odgovor. 2. ali je Mesija ipak došao. Isus je došao. Mojsijeva 49. da će se roditi u Vitlejemu (Mihej 5. Međutim.14. i celi Stari zavet je prožet očekivanjima Njegovog dolaska. I upravo premašivanje okvira zaveta ukida i uslovljenost zavetnih obećanja o blagoslovima i kaznama. koje su Izrailjci obavili. Avramovog potomka u kojemu će se blagosloviti svi narodi na Zemlji (1. koje sužava fokus svoga interesovanja usredsređujući se na događaje Njegovog stvarnog prvog dolaska.1-9. 8. Morao je da dođe! Kada se navršilo vreme. kada se vreme navršilo. Delo očekivanja koje napreduje. Dolazak Mesije. Čak je i Njegovo ime bilo najavljeno Mariji pre Njegovog rođenja (Matej 1.2). to je proces koji se opisuje i slavi u Novom zavetu. e. Crkveni istoričari često su skretali pažnju hrišćana na način na koji je "svet" bio pripremljen za Isusovo rođenje. a ne samo Izrailju.15. 4.23. Izgleda potpuno nemoguće da se načelo uslovljenosti proročanstava primeni i na proročanstva o Mesiji.17. nisu sva neapokaliptička proročanstva uslovljena. To se odnosi na veliki deo Starog zaveta u kojemu se u stvari ponavljaju obećanja i pretnje zaveta. (U nekim starozavetnim proročanstvima o Mesiji kao da se stapaju dva dolaska Mesije.

14). 8. Danilo naglašava da se sve što se događa zbiva prema odredbama Gospoda Boga koji upravlja istorijom.29). kavalkada carstava koja se proteže sve do eshatona. kao ni elemenat pretnje. Zavetna misao pojavljuje se u stvari u dva niza proročanstava – u 9. objavljuje šta će biti (Danilo 2. poglavlju. ona preleće kontinuum svetske istorije da bi se usredsredila na vreme posletka. poglavlje i onih koje nalazimo u knjigama Isaije. Jeremije i Jezekilja zapaža je velika razlika. Apokaliptika ima kosmičku širinu. I ovde bismouzalud tražili elemente uslovljenosti. Ove misli imaju kao potku božansku suverenost i Njegovo predznanje.20-22). Pošto su naša izučavanja klasičnog proroštva pokazala važnost pronalaženja njihove zavetne pozadine. Izrailj nije u prvom planu. Iako se apokaliptika pojavljuje u Izrailju i u Maloj Aziji. Na njihovo mesto dolazi panorama zbivanja. božansko predznanje razotkriva nam tokove budućnosti.2. iako je predstavlja vrhuncima i padovima u krilu Božjeg naroda. On razjašnjava tajne. Uzimajući u ozbir pozadinu. To su dugački vremenski periodi. "otkriva što je duboko i sakriveno" (Danilo 2. Danilo nas polako upoznaje i s proročkim vremenskim razdobljima. Da bismo ostali u okvirima panoramskog pregleda istorije čiji su oni deo. 2. On "radi šta hoće s vojskom nebeskom i sa stanovnicima zemaljskim i nema nikoga da bi mu ruku ustavio" ili osujetio Njegove planove (Danilo 4. On "vlada carstvom ljudskim i koga hoće postavlja nad njime" (Danilo 5. Predskazanja u Danilu i Otkrivenju Da bismo istražili biblijsku apokaliptiku moramo se naći na jednom potpuno drugačijem području. Ali ta pojava ne ukazuje da je uslovljenost na bilo koji način skrivena pozadina Knjige proroka Danila.35).25) i o 2300 večeri i jutara da se Svetilište oporavi od zlih dela Maloga roga (Danilo 8. U Danilu. do Hristovog dolaska.28. Između proročanstava u Knjizi proroka Danila.21). a. Izlažući istoriju viđenu ljudskim očima. Gospod "menja vremena i čase". uklanja careve i postavlja careve. 7. Mi postajemo svedoci zbivanja na svetskoj pozornici. Danilo. . ne mogu ni biti kraći. ova proročanstva o vremenskim razdobljima svakako da ne možemo uzeti doslovno. ona premašuje granice Izrailja i Male Azije. Slušamo o 1260 dana vladavine bezbožne sile Malog roga (Danilo 7. i u 11. i 12. ona premašuje neposredni okvir u kojemu je nastala. Bilo da upućuje božansku poruku narodu u izgnanstvu (Danilo) ili crkvama koje prolaze kroz teška progonstva (Otkrivenje). na tu činjenicu treba da obratimo pažnju i u Knjizi proroka Danila.

viđenje koje se bavi Svetilištem (Danilo 9. milenijumski sukob između Hrista i Sotone.24-27. Čak i kada bismo jedanaesto poglavlje uključili u apokaliptičke tekstove. ali taj isti zakon daje i nadu u Gospodnju milost. U trenucima kada celokupni poredak u svetu prestane da postoji prilikom poslednjeg napora sila zla da postignu pobedu i božanskog izvršenja kazne nad njima. dve činjenice moramo uzeti u obzir: u njemu se sudbina Izrailja tretira kao relativno manje važna tema – osnovna pažnja je posvećena sukobu između "cara sa severa" i "cara sa juga".19). Izrailj i zavet se spominju u proročanstvu u 11. narod koji je ostao veran i odan Bogu – "koji drži zapovesti Božje i veru Isusovu" (Otkrivenje 14. Na isti način. Otkrivenje. konačno se pojavljuje "novo Nebo i nova Zemlja gde pravda živi".27). bez ikakvog nagoveštaja uslovljenosti.24-27). . apokaliptička priroda jedanaestog poglavlja daleko manje dolazi do izražaja nego što je to slučaj s 2. kao i u tekstu u Danilu 9. da obnovi njegov grad i Svetilište (Danilo 9. Možda je značajno da. iako istaknuta ličnost javnog života. i 7. posle noćne more koja je prethodila drugom Hristovom dolasku. otkrivenja data Danilu daleko premašuju istoriju Izrailja. On vidi borbe Božjeg naroda i prizor poslednjeg suda (Otkrivenje 20). sama priroda proročanstva. Knjiga Otkrivenja je slična Knjizi proroka Danila. sa svojim zalaženjem u pojedinosti i trajanjem u toku mnogih naraštaja.1-19).13). poglavljem. poglavlju. prvo.Potrebno je. Božji narod će biti siguran u Njemu.3035). i šta je i šta će biti potom" (Otkrivenje 1. Međutim. Svetilište opustošeno. Danilo. i odgovor na njegovu molitvu je daleko sveobuhvatniji od obnovljenja grada i Hrama. Njegova molitva je utemeljena na zavetu: opustošenje je došlo kao ispunjenje pretnji "napisanih u zakonu Mopjsijevu (Danilo 9. razotkriva Danilu. I zaista. i 8. I-V!). Na temelju tih činjenica Danilo se moli Bogu da vrati njegov narod.28. Jovanu je bilo rečeno da zapiše ""šta je video. b. snažno govori protiv uslovljenosti kao faktora koji bi se morao uzeti u obzir prilikom tumačenja. on se proteže sve do Mesije (Danilo 9. Stvarno. Njegov kraj je isto tako siguran kao i Božja vladavina nad vremenom i prostorom (Vidi Velika borba. da načinimo jasnu razliku između Danilovih vlastitih nadanja i shvatanja i budućnosti koju Gospod. Danilo nije u stanju da razume viđenje u 8. kao Gospodar istorije. Jerusalim je u razvalinama. vidi narod ostatka na kraju vremena. u stvari je zarobljenik – zajedno sa svojim narodom.22. poglavlju (Danilo 11.12). I posle sveukupnog haosa. I tako se završava velika borba između dobra i zla.

nijedna od ovih knjiga ne posvećuje isključivu pažnju ni vremenu posletka. Hristovog drugog dolaska. a ni Jovanov fokus nije samo mučeništvo hrišćanske Crkve u vreme rimskih imperatora prvog stoleća posle Hrista.13. Božanska suverenost i Njegovo predznanje u njima dolaze do punog izražaja. Konačna tačka njenih proročkih predviđanja je uspostavljanje Božjeg carstva. ili pak. upoređujući Danila 3 sa Otkrivenjem 13. opisujući paralelno veliki deo istorije koju i Danilo obrađuje. Načini tumačenja koji ispunjenje ovih poglavlja stavljaju isključivo u prošlost (istorijsko-kritička perspektiva) ili potpuno ili bar pretežno u budućnost (futuristički pristup). Opšte je prihvaćena činjenica da Knjiga Otkrivenja potiče s kraja prvog stoleća posle Hrista. Danilo kaže Navuhodonosoru: "A nakon tebe nastaće drugo carstvo. Danila 7. Jovan je izabrao nekoliko Danilovih tema i razmatrao ih u svom hrišćanskom kontekstu. Zaključak. iako Jovan proširuje Danilov opis eshatona. ne shvataju pravu nameru i svrhu ovih spisa. Obe knjige se završavaju ostvarenjem Gospodnje namere. zatim milenijum i uspostavljanje novog neba i nove Zemlje. manje od . Međutim. viđenja Danila i Jovana nude opis istorije koja ima svemirske domete. Možemo slobodno zaključiti da.14. Nema uskog usredsređivanja na godine judejskih nevolja za vreme Antioha IV Epifana.2. starozavetna i novozavetna. osim u tekstovima u kojima je zavet sa Izrailjem osnovna preokupacija. "sledeći" i "drugi".c. Ove dve apokalipse. vrlo su usko povezane. Suprotno lokalnim i onovremenim porukama drugih proročkih pisaca.1. C. koji misle da njihovo ispunjenje neće doneti ništa više od večnog sukoba između sila dobra i sila zla (idealistički pristup) ili predstavljanja hrišćanske ere (amilenijalizam). sa Otkrivenjem 4 i 5 i 13. Istoricizam Prema svedočenju same Knjige proroka Danila proročke poruke u njoj bile su zapisane za vreme vavilonskog robovanja. apokaliptička predskazanja u Danilu i Otkrivenju nisu uslovljena. tumačenja apokaliptičkih viđenja moraju poštovati kosmičku dimenziju ovih predskazanja. koja kao početnu tačku imaju autorovo vreme i vode čitaoca sve do kraja vremena. Prema tome. Krajnji domet ove novozavetne apokalipse je drugi Hristov dolazak. Istorijski kontinuitet u apokaliptičkim viđenjima nagovešten je vremenskim indikatorima kao što su numerički pridevi ili reči "potom".

24-27. Ovde trojica anđela (Otkrivenje 14. Tekst u Otkrivenju 12-14 bavi se razdobljem između prvog i drugog Hristovog dolaska. ona se pruža neprekinutom linijom. nalazi utočište u pustinji u toku 1260 dana. poglavlju pratimo paradu monstruma – aždaha. "Potom" Danilo vidi zver sličnu risu ili leopardu i odmah zatim "četvrtu zver" (Danilo 7.. pošto nije uspela da uništi sveto Dete. Njihovo delovanje se utapa u drugi Hristov dolazak (Otkrivenje 14. ali nas uvek sigurno vodi prema eshatonu. da se zbivanja ciklično ponavljaju – prim. Aždaha. istoricizam – iako ponekad podriven svakojakim. presto svoj i oblast veliku" zveri iz mora (Otkrivenje 13.6-12) objavljuju proglas koji kao pozadinu ima prevaru zveri sa kopna. . a kada dođe zamalo će ostati". beše kao medved" (Danilo 2. i jedan jeste.19.35. zver iz mora. niti se pojavljuje ni iz čega (kao što bi futuristi hteli). prev.26. prorok vidi prvu zver sličnu lavu.6. ponekad pomalo krivudajući. U dvanaestom poglavlju žena je trudna.23.).1.3).2.a četvrto će carstvo biti. žena beži u pustinju. Četrnaesto poglavlje bi se moglo proglasiti za paralelu trinaestog poglavlja.17).17.14). Pokušavajući da ostvari svoju nameru. druga zver. Prevlast zveri iz mora traje "četrdeset i dva meseca" (Otkrivenje 13. a drugi još nije došao.39. 9. spekulativnim." (Danilo 2.6. Danilo 8. porađa se. dete je ugrabljeno. ona daje "silu svoju. naizgled se čak i povlačeći. zver sa kopna – poslednje dve za svoje postojanje zahvaljuju aždahi. ali uspeva da se izleči (Otkrivenje 13. gle. Numerički pridevi ponavljaju se kod pečata i truba. aždaha kreće u rat protiv Ostatka njenog potomstva. Zver iz mora dobija smrtonosni udarac.7. Pet je njih palo. Nasuprot ostalim načinima tumačenja. senzacionalističkim. U 13.2). tumači sedam glava zveri kao "sedam careva.13. a "potom. progoni "seme Ženino" (Otkrivenje 12.40. a potom treće carstvo. Staza kojom nas istoricizam vodi ne gubi se posle nekoliko kratkih koraka (kao što bi htela da nagovesti istorijsko-kritička metoda tumačenja). Vremenske oznake usmeravaju čitaoca kao smerokazi na putovanju koje započinje u vremenu samog čitaoca i završava se u Božjem večnom carstvu.4. Otkrivenje 17.4). I tako nas upravo oblik viđenja nagoni da shvatimo da je ovde reč o nekoj vrsti istoricističkog ispunjenja (istoricizam – gledište da je smer zbivanja u istoriji podložen nepromenljivim zakonima. Razvojni redosled se zapaža u sukobu koji je opisan u Otkrivenju 12-14.. Umesto toga.5).10.5). 11.40) Opisujući san u sedmom poglavlju.tvojega. 12. kontradiktornim pristupima – ipak se pokazuje kao najverodostojniji hermeneutički pristup biblijskoj apokaliptici.

D. "hiljadu i dve stotine i šezdeset dana" i "četrdeset i dva meseca" odnose na isto vremensko razdoblje. Zver. Jarac označava grčkog cara ili carstvo (Danilo 8. Šta onda znače ovi simbolički vremenski elementi? Važno je da od samog početka shvatimo da se ove vremenske oznake pojavljuju u simboličkom kontekstu. izgleda očigledno da se fraze "vreme. Hermeneutička doslednost. Kasnije. Po razgovoru dvojice anđela u sledećem poglavlju saznajemo da će Svetilište biti obnovljeno posle "dve hiljade i tri stotine večeri i jutara" (Danilo 8. . do Njegove smrti i razorenja grada i Svetilišta. zahteva da se vremenski elementi tretiraju na isti način kao i ostali simbolički prikazi. zver koja svoju vlast dobija od aždahe vlada "četrdeset i dva meseca" (Otkrivenje 13. započinje vremenskim razdobljem koje se doslovno prevodi kao "sedamdeset sedmica".20). u istom poglavlju. žena i vremenske oznake ne smeju se shvatiti doslovno. Anđeoski tumač je objasnio Danilu da ovan sa dva roga simbolički predstavlja careve Medije i Persije (Danilo 8.21). da onda i vremenski elementi povezani s tim simboličkim stvorenjima moraju označavati duge vremenske intervale. Prema tome. Prema tekstu u Danilu 7. U sledećem poglavlju. ponovo se govori o ženi koja zaštićena ostaje u pustinji "vreme. U simbolizmu dvanaestog poglavlja Otkrivenja velika aždaha označava Sotonu. Viđenje u Danilu 9. Tekst u Danilu 9 pruža ključ koji nam otkriva prirodu i značenje ovih izraza. vremena i pola vremena".5). dakle. dva vremena i pola vremena". Jovan piše da će žena koja je rodila muško dete pobeći u pustinju i da će se onde hraniti "hiljadu i dve stotine i šezdeset dana" (Otkrivenje 12. Pošto se nekoliko tih vremenskih oznaka pojavljuje u istom kontekstu. vremena i pola vremena" (Otkrivenje 12. a žena Božji narod.14).24-27. Načelo dan za godinu Simbolička viđenja sadrže vremenske elemente koji su izraženi figurativnim jezikom.25. Mali rog će tlačiti svece Najvišega "vreme. naime. prilikom opisivanja tlačenja Božjeg naroda. Sigurno je da su ovi prikazi simboličke prirode. bilo bi razumno pretpostaviti da ako zveri koje žive samo kratko vreme mogu simbolički predstavljati državne tvorevine koje traju dugo vremena. Tih "sedamdeset sedmica" započinju izdavanjem dekreta da se obnovi i ponovo izgradi Jerusalim i traju sve do dolaska Pomazanika. I Danilo i Jovan govore o istom vremenskom intervalu.14).6).

iako ponekad zbunjuju. dodaju reč "godina" posle "sedamdeser sedmica" i dobijaju "sedamdeset puta sedam godina". Danilo kaže da će vreme dodeljeno događajima opisanima u Danilu 9. upućuje da reč "sedamdeset" u 24. Ovakvo tumačenje "sedamdeset sedmica" ima i podršku šireg konteksta. Upravo iz tog razloga komentatori uglavnom. 29.2. E. U stvari. stihu treba da bude shvaćena kao sedamdeset godina. bilo bi razumno pretpostaviti. B.2. nisu nerazumljivi.24-27. Simbolizam Dugoročna proročanstva Danila i Otkrivenja puna su simbola koji. a – 2!).I istorijsko-kritički i konzervativni teolozi veruju da razdoblje od "sedamdeset sedmica" treba da se shvati u obliku godina da bi se dobilo dovoljno vremena za ispunjenje raziličitih pojedinosti navedenih u tekstu u Danilu 9. Tumačenja. već samo tumače osnovnu poruku viđenja. 1.10). Pozivanje na "sedamdeset godina" u Danilu 9. Uzimajući u obzir međusobnu povezanost vremenskih podataka u viđenjima i paralelnu prirodu viđenja. Tako. niti naglašavaju niti pokušavaju da objasne svaku pojedinost. zajedno sa istoricističkim tumačima prošlosti da u apokaliptičkim poglavljima Danila i Otkrivenja simbolički dan predstavlja jednu kalendarsku godinu. na primer. za dodatne podatke o Danilova tri velika vremenska razdoblja vidi Sud III. Vilijam H. lik u obliku čoveka u Danilu 2 predstavlja redosled . Šea pažljivo je ispitivao načelo dan za godinu. zapisana u samoj Bibliji. dvadeset i četvrti stih preuzima koncept od "sedamdeset godina" koje će prema proroku Jeremiji Juda provesti u vavilonskom ropstvu (Jeremija 25. On je uspeo da pronađe 23 biblijska razloga koji podržavaju primenu ovog načela na apokaliptička poglavlja Danila i Otkrivenja.11. Iz teksta u Danilu 9.24-27. ali i neki prevodi Biblije. On je takođe ustanovio da je načelo dan za godinu bilo poznato jevrejskim tumačima u toku drugog stoleća pre Hrista i da su ga oni primenjivali od drugog stoleća pre Hrista pa sve do postkumranskog razdoblja (Shea 56-92. četiri meseca i deset dana kada bismo "sedamdeset sedmica shvatili kao dane – kao 490 dana.12. Da bi se dogodili svi događaji navedeni u tom tekstu svakako da je potrebno mnogo više od jedne godine. biti sedam puta sedamdeset godina o kojima govori prorok Jeremija.

viđenja ne samo da ponavljaju tematiku. Međutim.carstava i vladara i Danilo ne pokušava da razjasni značenje broja prstiju na stopalima lika ili njihov stvarni identitet. Pisac i ne pokušava da pruži sveobuhvatan izveštaj u kojemu bi opisao svaku pojedinost zbivanja u istoriji. verovatno neproduktivno . apokaliptika se vrlo snažno napaja na vrelu biblijske simbolike. njihovo značenje treba tražiti prvenstveno u Bibliji. ni Jovan ne posvećuje mnogo pažnje svim pojedinostima simboličkih prikaza kojima se služi. pa se i tu mogu tražiti tumačenja njenih prikaza. ili kao što je Jovan saznao da su "vode" na kojima sedi velika bludnica u stvari "ljudi i narodi i plemena i jezici" (Otkrivenje 17. Ova rekapitulativna priroda različitih sekvenci ometa razvojno i kontinuirano čitanje poglavlja. 20. Bilo bi smelo. Slično tome. struktupa Otkrivenja nagoveštava da su sekvence. 20.3-5. Otkrivenje ponavlja simboliku Danila. paralelne i da vode čitaoca od apostolskih vremena pa sve do drugog Hristovog dolaska. Povremeno viđenja se ponavljaju ili kao da prethode sama sebi (Otkrivenje 14. kao što smo već naglasili. Osim takvih posebnih objašnjenja. Istovremeno. ali nije i potpuno razjašnjena. Tako Danilo 7 prelazi granice koje je sebi postavilo viđenje u drugom poglavlju i dodaje pojedinosti nepoznate prethodnom viđenju. F. ne opovrgava pravilan istorijski proces niti redosled istorijskih zbivanja. Umesto toga. kao što su sedam pečata i sedam truba.15. pa bi se nekome moglo pogrešno učiniti da događaji u Danilu 8 hronološki slede događaje iz Danila 7 ili da sedam truba u Otkrivenju predstavljaju nastavak sedam pečata. Rekapitulacija I Danilo i Jovan ponavljaju i upoređuju svoja viđenja.21). kao što je Danilu objašnjeno značenje ovna i jarca koje je video u viđenju (Danilo 8.možda čak i kontraproduktivno – kada bi savremeni komentatori zastupali značenja koja nam nisu bila otkrivena. već je i proširuju. Slilčno tome. on bira događaje koji najbolje služe njegovoj svrsi. Istorijska pozadina Danila i Otkrivenja može da priromogne u tumačenju apokaliptičkih simbola. Simbolička vrednost tih pojedinosti je iskorišćena. nijedan od ovih običaja.9). . međutim. U stvari. nastrana tumačenja su često izazivala – ponekad i opravdano – oštre kritike komentatora koji odbacuju istoricistički pristup. Ponekad se tumačenje daje u samom tekstu. ali preuzima i simbole i aluzije klasičnog proroštva. Na primer.1). Tumačenja apokaliptičkih simbola treba tražiti prvenstveno treba u samoj Bibliji. karakterističnih i za druge biblijske pisce.

Ona razotkrivaju nebeski svet koji se stalno ukršta sa svetom ljudi. Biblijska apokaliptika potvrđuje da Bog usmerava događaje. jer Gospodnje namere obuhvataju ukupnost ljudske istorije. nepredvidivi gospodar poštovanja vredne prošlosti ili daleke budućnosti. jer Bog vlada životom u sadašnjosti. umesto toga. Teološko značenje biblijske apokaliptike Biblijska apokaliptika otkriva svemir u kojemu su Nebo i Zemlja u uskoj međusobnoj vezi. odnose se i na gornji i na donji svet. čija je blagodat neuporediva. Njegove poruke imaju natprirodni autoritet. Ona pokazuje da je smer u kojemu se kreće ovaj svet unapred . Pošto je Bog Biće koje razgovara s ljudima. čija je moć neograničena. demoni su odlučni da osujete božanske namere. i čije su namere usmerene na najveće dobro čovečanstva. Prema tome. Apokaliptička istorija nije ograničena geografski. jer Vladar svemira komunicira s nama. Vernici mogu biti potpuno spokojni. Božanski nadzor nad istorijom Ova božanska otkrivenja uklanjaju zavesu koja ograničava naš pogled na stvarnost.III. Međutim. možemo imati poverenja u Njega i za sadašnjost i za budućnost. već ukazuje i na Njegov uticaj na naš svakodnevni život ovde i u večnosti. Kosmos je prožet svešću o Bogu. Biblijska apokaliptika prikazuje svet nebeskih bića. Biblijska apokaliptika prati nizanje svete istorije koja se posebno usredsređuje na poslednje dane. On je Gospodar sadašnje istorije. o upravljanom svemiru. nacionalno ili rasno. čije postojanje i vlast traju od večnosti. Bog apokalipse nije neki udaljeni. da poučavaju i da zaštite ljude. Ljudski rod nije ostao u neznanju o postojanju natprirodnoga. Pošto On od početka zna kraj. Metodičan redosled pojavljivanja i nestajanja ljudskih državnih tvorevina nagoveštava da se radi. Otkrivenja prikazuju sliku Boga. A. Anđeli se šalju sa zadatkom da unaprede ispunjavanje božanskih planova. apokalipsa ne samo da otkriva božanski nadzor nad istorijom. na kraju krajeva.

Biblijska apokaliptika objavljuje da čovečanstvo živi u predvorju suda. Umesto da odbacuje ljudske snage.10. i ništa ne može osujetiti ostvarenje Njegove konačne volje. Sigurnost da Bog upravlja istorijom unapred osuđuje sile zla. Iako pojedinci ne mogu da promene smer istorije koji je Bog odredio. oni već sada mogu da odluče da postanu podanici Njegovog carstva i da u budućnosti pobede zajedno s Njegovim carstvom. doneće sa sobom i pravednu platu "svakome po delima njegovim" (Otkrivenje 22. Iako zlokobna isparenja greha naizgled ispunjavaju celi prostor. Pošto samo još malo događaja treba da se zbude. Nada stupa na mesto očajanja i teskobe. samo odanost božanskom Gospodaru može poslužiti kao temelj uspeha u služenju ljudskim gospodarima. . Bog upravlja i sudi delatnostima ljudi. Jovan u Otkrivenju objavljuje da je u Hristovoj smrti Bog već postigao pobedu (Otkrivenje 12. Istorija je izmerena i zato čitaoci i slušaoci Apokalipse mogu da odrede mesto svoga naraštaja u matici vremena. U tom smislu biblijska apokaliptika predstavlja put koji iz prošlosti vodi prema eshatonu i kojim odani vernici putuju prema Božjem carstvu.određen i upravo zato pod božanskom upravom. jer se upravljaju prema putnim oznakama kraj kojih upravo prolaze. Carevi i carstva dolaze i odlaze. Biblijska apokaliptika svemu što se zbiva daje smisao koji prekoračuje granice bola i agonije ovoga sveta. apokalipsa relativizuje silu paganske vlasti. Sada Božji narod očekuje vidljivo pojavljivanje Cara nad carevima i svoje konačno opravdanje i izbavljenje. slave se i zaboravljaju njihove pretnje i njihove pobede. ona će konačno biti nemilosrdno uklonjena. Božja ruka je u svemu. Kada se Isus bude vratio. I zaista. Biblijska apokaliptika prihvata legitimnost ljudskih vlasti. i božanska namera mira i radosti konačno pobeđuje. Biblijska apokalptika potvrđuje Isusovo proročanstvo da ni vrata pakla neće pobediti Njegovu Crkvu.11). Niko ne može izbeći trenutak kada će lično biti pozvan na odgovornost. savremeni čitalac mora doći do zaključka da nam je preostalo jedva nešto vremena. Uprkos svemu što ih okružuje.12). Oni su sigurni da će ih put odvesti pravo prema odredištu. Sud već sada razjašnjava moralne vrednosti. putnici nisu prepušteni ćudima svojih drugova niti slepim silama slučajnosti. apokalipsa ih podvrgava Božjem proviđenju. Iako se senke sukoba i progonstva vremenom produbljuju. a na kraju će razotkriti ljudske odluke i odrediti ljudske sudbine. Zanimljivo je da apokalipsa ističe da vernost Bogu nije u suprotnosti sa služenjem caru. Sve te ljudske tvorevine pojavljuju se i nestaju u vreme koje im je unapred određeno i na kraju će svoje mesto morati da prepuste Božjem carstvu.

Apokaliptička viđenja se završavaju stvaranjem novog neba i nove Zemlje u kojoj će Božji narod zauvek živeti u Božjoj prisutnosti (Otkirvenje 21. službi na carevom dvoru. okrutnost. Božja konačna pobeda započinje Hristovim drugim dolaskom. njegovoj mudrosti i savetima koje je davao. vaskrsenjem mrtvih koji su zaspali u Hristu i preobraženjem živih pravednika. Oslanjajući se na apokaliptička obećanja. I apokaliptički deo Knjige proroka Jezekilja je povezan sa obnovljenjem Izrailja: kada Gospod bude uništio njegove neprijatelje. vladavina zlih sila. Ona ne odriče postojanje sveta. Druga polovina objavljuje priču o samom Danilu – o njegovim iskušenjima. Poruka glasi: apokaliptičko ide ruku pod ruku sa službom Bogu i čovečanstvu. Apokaliptičko služi kao međuigra. Iako Danilo najjasnije prikazuje međusobni uticaj apokaliptičkoga na život ovde i sada i obrnuto. Božji narod će ostati veran i odan Hristu do dubine svoga srca. iako prelazi nacionalne granice da bi opisalo opustošenje cele Zemlje.Iako samo Bog zna dan i čas Hristovog dolaska. pokazuje kako Hristovi sledbenici treba da žive u svetu. umesto toga. Knjiga proroka Danila predstavlja izrazit primer ove istine. odazivajući se pozivu Gospodnje blagodati. Posledice u svakodnevnom životu Iako biblijska apokaliptika uzdiže naš pogled prema Bogu i nebeskim prostorima u kojima anđeli proslavljaju svoga Stvoritelja. preporuke i utehe. .1-4). Tekst u Isaiji 24-27 nalazi se usred niza proročanstava protiv naroda koji okružuju Izrailj. prevara. ono je ipak duboko ukorenjeno u praktična pitanja kojima se bavi cela knjiga. znaci vremena najavljuju njegovu blizinu. Polovina knjige je apokaliptička do srži: uzdizanje i padanje naroda. utiče na način našeg života i rada ovde i sada. Međutim. i na kraju božanska intervencija kojom brani svoj narod i svoju vladavinu obarajući sile zla i donoseći večnu pravednost. ona menja naš život ovde na Zemlji. patnje svetih. Biblijska apokaliptika nije literatura o odvajanju od sveta. bićemo uskoro izloženi i poslednjoj probi svoje odanosti Bogu. i ostali biblijski apokaliptički spisi čine to isto. Suočeni s nevoljama poslednjeg vremena. biće siguran da će se Bog umešati u tokove ljudske istorije i da će se svet uskoro zauvek promeniti. Iako nas prenosi u vreme kraja svih stvari. Međutim. B. Pripadnici Božjeg naroda nemaju vere u sadašnjost niti se nadaju da će ona bilo kome osigurati bolju budućnost. Milenijum će neoborivo dokazati prave pobude Hristovih neprijatelja i završiće se uklanjanjem svakog zla.

U toku cele hrišćanske ere biblijska apokaliptika je služila kao nepresušivi izvor nadahnuća širokom krugu vernika. kasni Srednji vek. Tekst u Zahariji 9-14 pojavljuje se kao vest nade Judejcima koji se posle povratka iz ropstva bore protiv neprijatelja i obeshrabrenja dok se trude da ponovo izgrade Hram i obnove društvene strukture. U Mateju Isus neposredno posle apokaliptičkog proročanstva o kraju sveta daje savete svojim sledbenicima kako da žive dok čekaju Njegov dolazak (Matej 25).22)). Razdoblje prve hrišćanske Crkve . Iako bi se moglo kazati da biblijski apokaliptički spisi pripadaju jednom drugom svetu. U Novom zavetu. da koriste svaku priliku da unaprede svoje sposobnosti. U drugom i trećem poglavlju Knjige proroka Joila nalazimo proročanstvo o nevoljama koje ugrožavaju svakodnevni život.12-17). tekstovi u Mateju 24. ulivaju sigurnost i opominju Božji narod dok živi na ovoj Zemlji i dok se bavi svojim svakodnevnim poslovima. umesto toga treba da budu vredni. I Pavlovoj apokalipsi (2. da nesebičnim delima dobročinstva i saučešća prikažu Hristovu blagodat. od onoga dana i posle" (Jezekilj 39. vreme Reformacije. Solunjanima 2) prethode praktični saveti. ali ipak nije tako. IV. Marku 13 i Luki 21 usko su povezani sa svakodnevnim životom. njihovi saveti su ipak potpuno ovozemaljski. zajedno sa pozivom na pokajanje koji prorok upućuje narodu ((Joilo 2. A. praktične savete stvarnim crkvama u Maloj Aziji. jer su samo oni duboko uvereni da Bog upravlja tokovima istorije i njihovog života. Oni hrabre."poznaće dom Izrailjev da sam ja Gospod Bog njihov. počevši od 1960 tih godina. Iako izgleda da se pripadnici Božjeg naroda na mnogim područjima ponašanja ne razlikuju od ostalih ljudi. Razdoblja živahnog interesovanja za proučavanje biblijske apokaliptike obuhvataju vreme prve hrišćanske Crkve. Konačno. devetnaesto stoleće i savremeno doba. a nastavljaju se i posle nje. Istorijski pregled Prostor nam dozvoljava samo letimičan i selektivan pregled. Ne treba da se izdvajaju od sveta. Otkrivenje je napisano u obliku pisma i sadrži posebne.

Posle toga će slediti hiljadu godina iz Otkrivenja 20 i suđenje celom čovečanstvu. U toku drugog stoleća hrišćanstva među hrišćanima su postala popularna propagandna dela. imao je istaknutu ulogu u eshatološkoj koncepciji postapostolske Crkve. Tertulijana (oko 160-oko 225). međusobno usko povezana. posebno svojih eshatoloških nadanja. i u Otkrivenju 17. posle vaskrsenja iz mrtvih. Sibilina proročanstva su čitana stolećima sve do Srednjeg veka i imala su snažan uticaj na milenarijansku misao. Istoricizam U toku prvih stoleća hrišćanstva trajan uticaj biblijske apokaliptike nalazimo u delima Papija (oko 60-oko 130). vaskrsenje. Po njegovom gledištu Rimska imperija je predstavljala četvrto carstvo. posebno iz stare Grčke i starog Rima). slična istorijskim apokalipsama. koje će se raspasti na deset delova kao što je prorečeno simbolom deset rogova u Danilu 7. On je verovao da je Rimska imperija odložila pojavu Antihrista kojega je prorekao Pavle (Rim je "onaj koji sada zadržava" iz 2. iako sa različitim tumačenjima. Justina Mučenika (oko 100-oko 165). Tertulijan je komentarisao i Danila i Otkrivenje.1. Najvažnija sličnost između ovih spisa i apokaliptičke literature leži u tome što su i oni delili istoriju na generacije i imenovali carstva koja će nasleđivati jedno drugo. Poznata pod imenom Sibilina proročanstva. napisanih tako da imitiraju paganske sibile (izreke starih proroka iz raznih delova sveta. Komoda (treče stoleće). On je verovao da su zbivanja nagoveštena u Danilu 2.7). I Jevreji i hrišćani su pisali takva dela i trudili se da imitiraju neznabožačke sibile. Hilijazam ili milenarijanizam. Metodija (313) i Laktancija (oko 250oko 325).6. i blaženo stanje na novoj Zemlji. On je tvrdio da je Antihrist Mali rog iz Danila. Početkom trećeg stoleća Tertulijan je . Viktorina (394). i 8. ova dela sastavljena od konglomerata spisa. Irineja (oko 115-oko 202). Irinej se pozivao na biblijska proročanstva da bi dokazao verodostojnost hrišćanstva. kada će se zbiti i vaskrsenje. Solunjanima 2. sud. Posle toga bi dolazilo uništenje Zemlje. Justin Mučenik je zauzimao slično premilenijalno gledište i govorio da će vrhunac proroštva biti doslovni i vidljivi drugi dolazak Isusa Hrista. Papije je govorio da će u toku milenijuma. da bi neznabošcima mogli naturiti te svoje neznabožačko-jevrejsko-hrišćanske spise kao sredstvo za propagiranje vere. da je istovremeno i Pavlov "čovek bezakonja" i prva zver iz Otkrivenja 13. Ipolita (oko 170-oko 236). Hristos sa svojim svetima vladati na Zemlji.

Prema Jeronimu i drugim izvorima. On je četvrto carstvo iz Danila 7 izjednačio sa prvom zveri iz Otkrivenja 13. progresivni niz proročanstava. Za njega je četvrto carstvo iz Danila 2 i 7. koji je on proglasio vrhuncem i ciljem proročanstava. koji je umro kao mučenik za vreme imperatora Dioklecijana. napisao je značajan komentar Knjige proroka Danila. Viktorin. On je proročanstva smatrao svetim kalendarom budućnosti. Po ovom gledištu drugi Hristov dolazak će se dogoditi posle pojave Antihrista. Jeronim je Rimsku imperiju smatrao četvrtim carstvom iz Danila 2 i 7 i tvrdio da Hristos predstavlja kamen koji je smrvio lik iz Danila 2. iako pod uticajem Origenovih alegoričkih tumačenja Biblije. traju do prvog Hristovog dolaska. Antihrist će se pojaviti u okviru tih deset carstava i njegova vladavina će biti ukinuta drugim Hristovim dolaskom. a simbol njenog muškog deteta na Hrista. Iako je Jeronim (oko 340-420) bio militantni antimilenijalista i govorio da je Otkrivenje knjiga misterija. Ipolit je napisao i raspravu o Otkrivenju. Ima nagoveštaja da je Ipolit podlegao iskušenju da postavi datum drugog Hristovog dolaska. Metodije. Izgleda da je Ipolit bio prvi koji je razvio zamisao da šezdeset i devet sedmica iz Danila 9. Laktancije. Jeronim ga svrstava među milenijariste. U svom tumačenju dvanaestog poglavlja Otkrivenja Ipolit je simbol žene primenio na Crkvu. U tom delu je pokušao da odbaci kritike neoplatonskog filozofa Porfirija iz trećeg stoleća.prihvatio montanizam. već kao delo čiji se delovi ponavljaju i opisuju već opisane događaje. pokret karakterističan po hilijastičkim verovanjima i krajnostima koje su diskreditovale milenijalno tumačenje. Ipolit je napisao najraniji potpuni hrišćanski komentar Knjige proroka Danila koji je sačuvan do naših dana. koji je identičan sa Danilovim Malim rogom. dok je drugu zver proglasio simbolom Antihristovog carstva. istupio je protiv Origena u korist vaskrsenja i identifikovao ženu i muško dete iz Otkrivenja 12 kao Crkvu i kao svete. učitelj sina cara Konstantina.24-27. Teološki gledano latinski pesnik Komod je bio hilijast. I on je pisao o Antihristu. napisao je najstariji sačuvani komentar Otkrivenja. Viktorin je postavio pravilo da se Otkrivenje ne može čitati kao kontinuirani. U skladu s proročanstvom očekivao je raspadanje Rimske imperije u deset delova. Ipolit je identifikovao završne događaje iz Danila i Otkrivenja i primenio ih na drugi Hristov dolazak. Rimska imperija. . dok sedamdeseta sedmica iz istog proročanstva najavljuje drugi Hristov dolazak. bio je vatreni i ponekad nastrani hilijast koji se služio Sibilinim proročanstvima.

napisao je u stvari komentar Otkrivenja u kojemu je na ispunjenje proročanstava te knjige gledao kao na subjektivni duhovni razvitak umesto da ih smatra istorijskim događajima. Za Avgustina prvo vaskrsenje je duhovno i alegorično i događa se kada duša koja je mrtva u svojim prestupima ustaje da živi pravednim životom. spomenuto u Otkrivenju 20. Uvođenjem ove nove politike tolerancije i imperijalne naklonosti i hrišćanstvo je počelo razvijati novu "imperijalnu teologiju".2. Origen je potkopao verovanje prve Crkve u dolktrinu o ličnom dolasku Isusa Hrista. Za episkopa iz Hipoa milenijum je samo zaokruženi broj kojim je određen neodređeni vremenski interval koji se proteže između vremena Hristove službe na Zemlji i kraja sveta. o vaskrsenju i o doslovnom milenijumu. Naglašavajući da će se Božje carstvo pokazati u duši vernika umesto u stvarnom svetu. Međutim. Kao rezultat. Drugi faktor koji je doprineo promeni u tumačenju biblijske apokaliptike bilo je obraćenje imperatora Konstantina (337). dok je drugo vaskrsenje opšte vaskrsenje svih. Avgustin i kasnija srdnjovekovna egzegeza sledili su hermeneutička načela Tikonija (400). koja je nekada i sam delio. Prema Tikoniju. Sve do Konstantina. milenijum nije hiljadugodišnja vladavina pravednih na Zemlji posle vaskrsenja već hrišćanska era koja počinje prvim Hristovim dolaskom. Jedan od njih je bio spiritualizovanje i alegorizovanje Biblije. koji je zastupao Origen (185-254). ali je pod njime hrišćanstvo postalo najvažnija religija u carstvu. Tikonije je pisao o Otkrivenju. tvrdio da je prvo vaskrsenje. duhovne prirode (vaskrsenje duše koja se budi posle smrti u grehu). duhovni i neistorijski pristup Otkrivenju našao je svoj odraz i doživeo svoj razvitak u Avgustinovim alegorijskim tumačenjima. Novi smerovi Sa nekoliko strana počelo je potkopavanje pretežno prihvaćenog načina tumačenja proročanstva u prvoj Crkvi i nastojanje da se uvedu novi smerovi u tumačenje apokalipse. Drugo . Tikonije je. knjiga Otkrivenja ne govori toliko o stvarnim budućim istorijskim događajima koliko o diuhovnoj borbi između dijaboličkih sila i Božjeg carstva.6. Ovaj mistični. Prema kasnijim srenjovekovnim autorima. u vezi s milenijumom. na primer. hrišćani su gajili negativno mišljenje o Rimskoj imperiji. najznačajnija uloga u napuštanju proročkog i istorijskog pristupa prve Crkve mora se pripisati Avgustinu (354-430). on je skrenuo pažnju sa istorijskog na duhovni aspekt. Po tom gledištu. Avgustin se posebno oborio na ekstremna i telesna očekivanja milenarijanaca.

Poslednje . Iako je Avgustin zadržao verovanje u drugi Hristov dolazak. su prelati Crkve. i započelo je osnivanjem hrišćanstva. Dok su mnogi komentatori prvu zver iz Otkrivenja 13 videli u Rimskoj imperiji.vaskrsenje je vaskrsenje tela prilikom kraja sveta. podelio je istoriju u tri velike ere koje se slivaju jedna u drugu. bila je razdoblje u toku kojega su ljudi živeli po telu. Era pod upravom Boga Sina predstavljala je razdoblje kada se telesno i duhovno međusobno prožimalo.4. ovo drugo razdoblje je obuhvatalo period od 42 generacije. Avgustin je vrlo snažno uticao na život Crkve i na sistem tumačenja proročanstava. Crkva je Hristovo carstvo i vlada u sadašnjosti zajedno sa svojim Gospodom. U stvari. najvećim delom identična s vremenom Starog zaveta. Oni koji sede na sudijskim prestolima u Otkrivenju 20. Između ta dva događaja nebesko carstvo je identično sa Crkvom na Zemlji. Avgustin je nalazu u pokvarenom svetu. U dvanaestom stoleću Joakim od Flore (1135-1202) postao je jedan od najznačajnijih apokaliptičkih autora Srednjeg veka. svaka prosečno po 30 godina. Istoričari nagoveštavaju da je Joakim zajedno sa svojim sledbenicima otvorio novo poglavlje u istoriji apokaliptičke tradicije. Srednji vek Sve dok je Avgustinovo simboličko gledište preovladavalo u toku sledećih hiljadu godina. Služeći se Trojstvom kao modelom. Era Boga Oca. njegov sistem je nadu u drugi dolazak odgurnuo u daleku budućnost i tako potkopao očekivanje da će se ona ostvariti u bliskoj budućnosti. Avgustinovo alegorijsko i diuhovno tumačenje biblijske apokalipse postalo je doktrina službene Crkve u toku celog Srednjeg veka. Joakim je očekivao da je uskoro započeti era Boga Svetoga Duha. Karakteristično po crkvenoj hijerarhiji. slobodno se služio alegorizmima i njegova egzegeza je bila iznenađujuće domišljata i originalna. proročka i premilenijalna tumačenja koja su obeležavala razdoblje prve Crkve ostajala su uspavana i samo su neke hilijastičke grupe s vremena na vreme podsećale na njih. možda čak i u njegovo vreme. Na taj način Avgustin je sprečio svaki pokušaj da se u kanonskim apokaliptičkim spisima pronađu bilo kakvi podaci o savremenim istorijskim događajima. opat iz Flore. Njegova revolucionarna filozofija o milenijumu kao vladavini Crkve u sadašnjosti imala je dubok uticaj na način mišljenja u kasnijoj istoriji Crkve. B. Joakim.

C. 1320-1384. umro 1374. nudeći neka maštovita tumačenja. i njegov prijatelj Džon Parvi. duhovni franjevci).razdoblje će predstavljati novo doba u kojemu će vodeću ulogu imati novi monaški red. Napadao je hilijastičku misao o zemaljskom carstvu koje će trajati hiljadu godina i proglasio je milenijum iz Otkrivenja 20 razdobljem Svetoga Duha. Smer kojim bi protestantizam krenuo na jegnom geografskom području često se veoma razlikovao od smera u drugom. Istoricizam reformatora Naglasak koji je Reformacija stavila na Bibliju bio je praćen oživljavanjem zanimanja prema tumačenju apokaliptike. sadašnjosti i budućnosti koji su jasno bili otkriveni u Bibliji. iako su skoro tri stoleća pre njega jevrejski komentatori već govorili da se 1260 dana iz Danila 12 moraju smatrati godinama. njegov učenik Jan Matias iz Janova. Posle Joakima zanimanje za biblijsku apokaliptiku pojavilo se po celoj Evropi. od kojih su neke na temelju njegovih ideja došle do revolucionarnih zaključaka (na primer. Politička i društvena razočaranja prodrla su i u nepostojanu versku atmosferu i izazvala provale nasilja koje je izmicalo kontroli verskih reformatora. Mnogi od tih traktata i komentara bili su ilustrovani karikaturama i satiričnim dodacima. umro 1394. 1372-1415). ali je posebno znažno bilo u Britaniji (Džon Viklif. 1353-1428) i u Češkoj (Jan Milič. Iako su Avgustinovi pogledi nastavljali – u izmenjenom obliku – da utiču na tumačenja pojedinih pisaca (na primer. U toku narednih stoleća Joakimove ideje su zaokupljale maštu pojedinaca i grupa. Opat je izgleda bio prvi hrišćanin koji je razdoblje od 1260 dana iz Otkrivenja 12 tumačio kao 1260 godina. i kasnije Jan Hus. Žana Kalvina). Upoređujući tekstove Starog i Novog zaveta. . Reformacija 1. Joakim je komentarisao i Danila i Otkrivenje. Među publikacijama nastalima u šesnaestom stoleću bila je i veliko mnoštvo polemičnih spisa pisanih otvorenim i za naše uši često surovim i nepristojnim jezikom. istorijsko tumačenje i doslovni pristup biblijskoj apokaliptici postali su dominantni u toku Reformacije. Joakim je pronašao događaje u prošlosti. Biće to novo društvo bez prelata i klerika.

Iako su reformatori kao Luter i Cvingli bili vrlo sumnjičavi prema milenijalnim spekulacijama. Antihrist je izjednačavan i s Malim rogom iz Danila. nisu se mogli sprečiti. Verovalo se da je kraj sveta sve bliži. Grčke i Rima. nijedan od njih nije oklevao da identifikuje papinstvo ili Turke kao otpali nasilnički sistem o kojemu govore Danilo i Otkrivenje. nekoliko nasilnih ispada. Slično tome. Ovo izjednačavanje papinstva sa Antihristom najvećim delom je doprinelo velikom napuštanju redova Rimske Crkve u to doba. snažno je podržalo staro gledište o istorijskom ispunjenju proročanstava. Iako su Martin Luter i Ulrih Cvingli potcenjivali Otkrivenje. Medo-Persije. primena načela da jedan proročki dan u apokaliptičkim proročanstvima označava jednu kalendarsku godinu bila je vrlo proširena u to vreme. Suprotna tumačenja U toku druge polovine šesnaestog i prve polovine sedamnaestog stoleća.Primena vremenskih proročanstava iz Danila 2 i 7 na četiri carstva Vavilona. među reformatorima je postojala široka saglasnost da se ustanova papinstva proglasi ispunjenjem proročanstva o Antihristu. a treći se nisu mogli odlučiti između ove dve mogućnosti. tri i po proročka vremena i 42 proročka meseca. Prvo alternativno tumačenje napisao je Francisko Ribera (1537-1591). Kasniji komentatori naglašavaju da je Ribera bio osnivač savremenog futurističkog sistema tumačenja proročanstava. Pavlovim "čovekom greha". 2. pojavila su se katolička suprotna tumačenja biblijske apokaliptike kao pokušaj da se pobiju protestantska gledišta. a Žan Kalvin bio nesiguran u identitet mnogih apokaliptičkih simbola. "gnusobom pustošnom" iz Mateja 24. koji su posle njega . dok su neki mislli da se ipak radi o Turcima. Vavilonom i velikom bludnicom iz Otkrivenja. posebno kada se radilo o 1260 proročkih dana. i na kasnije raspadanje Rimske imperije. a ostala poglavlja sa budućom troipogodišnjom vladavinom nevernog Antihrista pri kraju hrišćanske ere. sa knjigom Otkrivenja kao glavnom metom. kao što je bio onaj među radikalnim reformatorima u Minsteru i među pripadnicima Pete monarhije u toku puritanskog ustanka. Tri učena jezuita predvodila su katolički napad na istorijski pristup apokaliptičkim proročanstvima. Mnogi su prihvatali ideju da su proročanstva Danila i Otkrivenja u stvari panorama hrišćanske ere. zveri. Iako im tumačenja nisu bila uniformna. Ribera je nekoliko prvih poglavlja Otkrivenja povezao sa Rimom u vreme apostola Jovana.

a drugi u zaboravljenu prošlost. Bengel (1687-1752). Naročito se trudio da iskoristi razlike u tumačenjima između različitih protestantskih pisaca. koja ograničava značenje i važnost biblijske apokaliptike na prošlost.razvili pisci kao što su bili Semjuel R. protivnik hrišćanstva iz trećeg stoleća. Iako su se ova dva tumačenja međusobno isključivala. ona su ipak skretala pažnju sa istorijskog razdoblja papinske dominacije. Pošto je Alkazarov sistem celu knjigu Otkrivenja stavio u prošlost. Robert Belarmin (1542-1621). Maitlend (1792-1866) i Džon N. Tumačenja Ribere i Alkazara pokušala su da obore protestantsko gledište da se proročanstvo o Antihristu odnosi na papinstvo. nastavio je Riberino delo. Prvi je prebacio Antihrista u daleku budućnost. briljantni teolog i kontroverzijalista. već je preteristički pristup primenio na Knjigu proroka Danila. Istaknuti komentatori toga vremena bili su Džosef Mid (1586-1638). upravo zato su Porfirije i Alkazar postali prethodnici sadašnjeg oblika istorijsko-kritičke interpretacije. obeležen sveopštom pobedom evanđelja i obraćenjem svih naroda proglasio ispunjenjem . jasnoći stanovšta i razumevanju pojedinih tekstova. U izvesnom smislu. njegov sistem tumačenja je nazvan preterizmom. Sedamnaesto i osamnaesto stoleće Uprkos tim alternativnim tumačenjima katoličkih komentatora istorijska primena apokaliptičkih proročanstava nastavljala se i u sedamnestom i osamnaestom stoleću. ovi komentatori su nastavili da ispunjenje proročanstava biblijske apokaliptike traže na području istorije. Vitbi je duhovni milenijum. Iako je Alkazar verovatno prvi primenio preteristički pristup na celu knjigu Otkrivenja. Porfirije. Hilijastička gledišta toga vremena osporila je nova milenijalna teorija koju je formulisao Daniel Vitbi (1638-1726). i u Novom svetu. 3. Sledeći izazov protestantima uputio je Luis de Alkazar (1554-1613). Evropi. Ajzak Njutn (1642-1727) i Johan A. posebno napadajući načelo dan za godinu. Darbi (1800-1882). Alkazar je smatrao da knjiga Otkrivenja opisuje pobedonosni rat Crkve prvih stoleća hrišćanske ere protiv Jevreja i Rimskog neznaboštva. Iako su se razlikovali po pojedinostima. kada se pojavilo na stotine komentara u Britaniji. ograničavajući je na razdoblje Antioha IV Epifana.

sve do kraja devetnaestog stoleća postmilenijalisti su nastavljali da šire svoju doktrinu o sveopštem poboljšanju i obraćenju sveta pre drugog Hristovog dolaska. Oživljavanje interesa za proučavanje proročanstava Nasilno iskorenjivanje društvenih i političkih institucija u Evropi za vreme francuske revolucije dovelo je do neslućenog buđenja interesa za proučavanje biblijske apokalipse. . pre Hristovog drugog dolaska. Komentatori i komentari apokaliptičkih spisa umnožavali su se neviđenom brzinom. Savremeno doba 1. Kao suprotnost premilenijalnom tumačenju Pisma. Verovao je da će taj milenijum biti "zlatno doba" rajske pravednosti i mira. da Isus ponovo dođe i da posle toga započne milenijum. Insistiranje na doslovnom tumačenju Biblije i želja da se potvrde starozavetna proročanstva o Izrailju navela je neke premilenijaliste na krajnosti u doslovnom primenjivanju tekstova. koja je postajala sve popularnija što je vreme prolazilo. Vitbi je predviđao društvo u kojemu će judeo-hrišćanski sistem vrednosti imati predominantan uticaj. održala se sve do danas kao dominantni oblik premilenijalizma i postala poznata pod imenom dispenzacionalizam. Neki pisci su svoje doba počeli da nazivaju vremenom posletka i da govore da su se u tom razdoblju ispunili događaji prorečeni u biblijskim apokaliptičkim spisima.proročanstva o hiljadugodišnjem carstvu u Otkrivenju 20 i stavio ga u vreme pre Hristovog drugog dolaska. posebno među grupama kao što su bili mileriti. i da će se u to vreme. Na nesreću. i dovela do pojave judaističkog hilijazma. svi narodi obratiti u hrišćanstvo. D. Ova ideja. takvo odlaganje drugog Hristovog dolaska u daleku budućnost posle milenijuma razvodnjavalo je svest o skorom dolasku našeg Gospoda i uljuljkivalo ljude u lažnu sigurnost. Nova epoha u proučavanju Danila i Otkrivenja nastala je s obe strane Atlantika. Zavladalo je intenzivno očekivanje.

Istorijsko-kritičko izučavanje apokaliptike Prvi sveobuhvatni pregled jevrejske i hrišćanske apokaliptike objavio je Fridrih Like 1832. godine. postao je poznat nastojanjem Hjua Brojtona (1549-1612). međutim. a hrišćanska Otkrivenjem. zajedno sa ostalim kritičarima svoga vremena). U kratkom članku. Huga Grociusa (15831645). Rojs je odlučio da proučava ta dela sa racionalističkog gledišta. koji su isprva zastupali Porfirije i Alkazar. Like je verovao da je jevrejska apokaliptika najbolje predstavljena Knjigom proroka Danila (iako ju je datirao u drugo stoleće pre Hrista. Ovaj oblik preterizma je danas bolje poznat kao istorijsko-kritička škola. iako je priznavao da sva proročanstva u Bibliji nisu apokaliptička. Značajan je i podnaslov njegovog dela: "Pokušaj sveobuhvatnog uvoda u Jovanovo Otkrivenje i celokupnu apokaliptičku literaturu". srž apokaliptičkog proroštva je njegovo sveobuhvatno shvatanje istorije. lišavajući je njenog predskazateljskog aspekta i njene kosmičke širine. istorijsko-kritički pristup je sve do sada uspevao da sebi osigura najsnažniji uticaj na tumačenje apokaliptičkih biblijskih spisa. potrudio se da sačuva jedinstvenu prirodu religije nastale na temelju otkrivenja. godine. što je od tada postalo prihvaćena norma istorijskokritičke škole. Zaključio je da je apokaliptika po svojoj suštini proročanska. godine. Prvu monografiju koja se posebno bavila jevrejskom apokaliptikom objavio je Adolf Hilgenfeld 1857. Hilgenfeld je pokušao da otkrije prirodu .Razvijajući se istovremeno sa ostalim sistemima tumačenja apokaliptike. 2. objavljenom 1843. time što je pravio razliku između kanonske i nekanonske apokaliptike. Osim nekih retkih autora koji nastavljaju da apokaliptička proročanstva posmatraju kao panoramsko predviđanje događaja. On je vrlo brzo izbrisao razliku između biblijskih i nebiblijskih apokaliptičkih spisa i počeo da proučava apokaliptičke dokumente jedino kao istorijske fenomene. Ipak. Po njegovom mišljenju. Henrija Hemonda (1605-1660) i nemačkih racionalista. On je svoje delo započeo tumačenjem Otkrivenja da bi onda prešao i na druge apokaliptičke spise. Edvard Rojs je pošao od uverenja da Jovanovo Otkrivenje treba smatrati delom apokaliptičke literature. proučavajući ih onako kako su se pojavljivala u istoriji. racionalistički pogled na proročanstva. Ovi poslednji su prognali biblijsku apokaliptiku u daleku prošlost. Rojs je odbacio razlikovanje između kanonskog Jovanovog Otkrivenja i drugih apokalipsi. Za razliku od Likea.

Slično Velhauzenu. Hegelijanski "racionalni duh" jasno se zapaža u njegovim istorijskim rekonstrukcijama apokaliptike. Dok su prethodni komentatori apokaliptička dela proglašavali karikom koja povezuje proroštvo i novozavetno hrišćanstvo. . Početkom dvadesetog stoleća on se oduševljeno prihvatio proučavanja apokaliptičkih spisa. Izuzetna pojava u tom vremenu svakako da je bio britanski teolog Robert H. Među njegovim mnogobrojnim publikacijama ističe se njegovo dvotomno delo "Apokrifi i pseudoepigrafi Starog zaveta". Njegovo datiranje apokaliptičkih spisa bilo je pod velikim uticajem njegove evolucionističke perspektive. posebno persijskih. Istoričari pripisuju tu promenu snažnom uticaju Juliusa Velhauzena i njegove monumentalne rekonstrukcije izrailjske religije. Iako je bio pod snažnim uticajem Velhauzena. U skladu s time poricana je svaka veza između proroštva i apokaliptike i apokaliptičkim spisima se nije pridavala neka značajna vrednost. Čarls. Velhauzen i njegovi učenici su tvrdili da apokaliptičkim delima nedostaje autentični proročki duh. jer su njihovi autori navodno samo imitatori dela nastalih pre vavilonskog ropstva i prepisivači dela stranih autora. Ova ideja je dovela do pojave teorije o takozvanoj "proročkoj povezanosti". objavljene 1878. Osim nekih povremenih znakova interesovanja za to područje. Međutim. proučavanje apokaliptike je nazadovalo u toku skoro celog stoleća posle Hilgenfelda. Pripremao je kritičke edicije i prevodio ta dela i trudio se da otkrije unutrašnje kvalitete apokalipticizma. i Čarls se držao literarnih i istorijsko-kritičkih merila. celi svoj život posvetio je prikupljanju apokaliptičkih i apokrifnih spisa. Očekujući dosledna gledišta i uniformnost u stilu i sadržaju. Na taj način se sukobio sa teorijom o "proročkoj povezanosti" koju je zastupao Velhauzen i odlučno ustao u odbranu uske povezanosti između apokaliptike i novozavetnog hrišćanstva.apokaliptičkih spisa proučavajući njihov istorijski razvoj. Čarls zapaža organsku povezanost između proroštva i apokaliptike. koja su od apokaliptičkih i biblijskih spisa zahtevala jasnoću. Pokušao je i da obori Likeovo razlikovanje između nadahnutih i nenadahnutih spisa i primenjivao je hegelijanske iskonstruisane umne tvorevine dok je pratio razvoj apokaliptičke literature. delo koje je 70 godina služilo teolozima kao dragoceni udžbenik. Čarls nije mogao da podnese nedoslednost u izlaganju i ponavljanja svojstvena apokaliptičkim spisima. doslednost i aristotelijansku logičnost koja im je bila strana. za razliku od Velhauzena. godine. Velhauzen tvrdi da su samo klasični proroci predstavljali duhovne prethodnike Isusa Hrista.

Rasela (Metoda i poruka jevrejske apokaliptike. a u najnovije vreme i Pola D. ovaj pristup istražuje pretpostavljene mitološke korene u apokaliptičkim prikazima i daje im onda simboličko i aluzivno značenje. Sistematski teolozi kao Volfgang Panenberg (Otkrivenje kao istorija. Dok se sam Ginkel obraćao vavilonskoj mitologiji. Petera fon der Osten-Sakena (Apokaliptika u svom odnosu prema proroštvu i mudrosti. Savremeni pristupi biblijskoj apokaliptici . 1978). on se potrudio da otkrije njihovo značenje u širem kontekstu prastare bliskoistočne mitologije. 1964). Dejvida S. 1895).Kontinuitet između prororočkih i apokaliptičkih spisa. u kojemu je on naveo da je "apokaliptika majka hrišćanske teologije". 1969). Pošto. Čarls i drugi zapaža se i u spisima Harolda H. Rojs. Kolins (Apokaliptička imaginacija. 1984). Istoričari religije smatraju da je carski kult u Jerusalimu uneo kananićanske motive i koncepte u religiju Izrailja i da su se oni ponovo pojavili u apokaliptičkim spisima. 1975) i Džojsa G. Rolija ( Relevantnost apokaliptičkoga. ovi fragmenti nisu mogli da budu identifikovani kao istorijski događaji. Živahno sadašnje interesovanje za apokaliptiku ima svoj početak u programskom eseju Ernesta Kezemana iz 1960. koji su zastupali Like. Metodologiju i komparativni pristup Ginkela dalje su razvili pisci kao Zigmund Mevinkel (Onaj koji dolazi. 1967) takođe su privukli pažnju na važnost apokaliptičke literature u ranim razvojnim etapama hrišćanske teologije. Boldvina (Danilo. Na prelazu između devetnaestog i dvadesetog stoleća novi istorijsko-kritički pristup razvio je Herman Ginkel (Stvaranje i haos u pradavna vremena i u vreme posletka. 1968) i Jirgen Moltman (Teologija nade. 3. Treći smer u današnjem apokaliptičkom istraživanju je pokušaj da se ta literatura shvati u kontekstu helenističkih i sinkretističkih spisa istočnjačkih religija. Frank M. Za sve veći broj savremenih teologa. jevrejska apokaliptika je bitna za razumevanje ranog hrišćanstva i hrišćanske teologije. prema Ginkelu. 1973). godine. noviji istraživači su skloni da se usredsrede na kananićansku literaturu. i Džon J. 1944). Umesto da traži istorijsku identifikaciju u apokaliptičkim spisima. Ginkel je pokušao da izoluje ono što je smatrao mističnim fragmentima uklopljenima u apokaliptičko tkivo. Ova veza između apokaliptike i hrišćanstva posebno upada u oči kada se uzme u obzir prethodno odbijanje teologa da priznaju vezu između apokaliptike i ranog hrišćanstva. Hansena (Buđenje apokaliptike. 1954). Hilgenfeld. Kros (Kananitski mitovi i jevrejska epika.

dominirao je eshatološkom mišlju konzervativnih protestantskih teologa u toku velikog dela dvadesetog stoleća. posebno među teolozima koji korene apokaliptičkih prikaza pronalaze u bliskoistočnoj mitologiji. i sama Biblija ustaje protiv postmilenijalističkih postavki. Iako ovo gledište o biblijskoj apokaliptici stiče sve više pristalica. zato što je hermeneutički nedosledan i zato što odbacuje milenijumsko stanovište Knjige Otkrivenja. Sklonost da se apokaliptički prikazi posmatraju kao ključ za otkrivanje istorijskih činjenica (iako su te činjenice ograničene na prošlost) zapažala se i danas se zapaža kod velikog broja istorijsko-kritičkih teologa. Ne dele svi amilenijalisti pretpostavke istorijsko-kritičke škole. Literarna struktura Jovanovog Otkrivenja deli se u dva osnovna dela: prva polovina knjige se bavi istorijskim redosledom zbivanja od apostolskih dana do . ne kao najavljivače onoga što će se dogoditi. U skladu s time. a ne posle milenijuma (Otkrivenje 19. iako različiti i složeni. a. Duhovni i alegorijski pristupi. Amilenijalizam. Osim sve veće ugroženosti ljudi u naše doba.1-10. Drugi oblik alegorijskog ili duhovnog tumačenja biblijske apokaliptike srećemo posebno u amilenijalističkom shvatanju Otkrivenja 20. oni se ipak slažu da hiljadu godina iz Otkrivenja 20 treba tumačiti kao simboličko predstavljanje hrišćanske ere između prvog i drugog dolaska našeg Gospoda. Danas je izgubio popularnost.Pristupi biblijskoj apokaliptici u toku drugog dela dvadesetog stoleća.11-20 – 20. koji potiče iz pera Danijela Vitbija. prvi put formulisan u Avgustinovim spisima. jer suprotno Vitbiju. ne prihvataju ga svi pripadnici istorijsko-kritičke škole. Ovaj pristup nije dosledan ni u primeni hermeneutičkog načela na tekst u Otkrivenju 20 i na druge delove Biblije. Jovan u Otkrivenju jasno i određeno smešta drugi Hristov dolazak pre. jer je Božje carstvo započelo Hristovim rođenjem i završiće se Njegovim drugim dolaskom. Postmilenijalizam (tvrđenje da će se drugi Hristov dolazak zbiti posle milenijuma). međutim. već kao nagoveštaje nekog unutrašnjeg značenja svemira i ljudskog postojanja.10). Pogoršavanje društvenih okolnosti po celom današnje svetu oduzelo je postmilenijalizmu njegovu nekadašnju uverljivost. Primenjujući istorijsko-kritičku metodu na biblijsku apokaliptiku mnogi teolozi smatraju Danila i Otkrivenje. mogu se svrstati u dve široke kategorije – duhovni i alegorički pristupi se jedne i literarne i istorijske interpretacije s druge strane. mi sada živimo u doba milenijuma. nije prihvatljiv.

Darbi. Prva predstavlja tajno odvođenje kada će svi hrišćanski sveti biti "uzeti" da budu s Hristom. Biblijski apokaliptički spisi se međusobno dopunjuju i njihove poruke se mogu razumeti na temelju načela o jedinstvu Biblije. iako se svi premilenijalisti ipak slažu da drugi Hristov dolazak prethodi milenijumu iz Otkrivenja 20. svete istorije koju je Bog unapred odredio. iako je Sveti Duh već . Simboli u viđenjima predstavljaju stvarnost. karakterističan je po širokoj lepezi pogleda. Stavljajući milenijum u drugi ili eshatološki deo svoje knjige. Najveći deo premilenijalista biblijsku apokaliptiku smatra predskazanjima. iako je doba evanđelja već završeno. Istorijski premilenionalizam je doživeo promenu kada se u devetnaestom stoleću pojavio dispenzacionalizam. Drugi deo knjige opisuje eshatološko ispunjenje. pa je u naše vreme dispenzacionalistički premilenionalizam brojčano dominantan među premilenionalistima. a druga se događa sedam godina posle prve kada će se Hristos vratiti da vlada na Zemlji hiljadu godina. Drugi dominantni savremeni pristup biblijskoj apokaliptici našao je svoj izraz u premilenijalizmu (mišljenje da će se drugi Hristov dolazak zbiti pre milenijuma iz Otkrivenja 20). Ređanje događaja u Danilu i Otkrivenju vodi prema kraju i oblikuje deo duge. Čefer i C. Ta sveta istorija može postati poznata onima koji proučavaju knjige Danila i Otkrivenja. slično istoricističkom tumačenju apokaliptičkih proročanstava. Kada bi amilenijalističko gledište bilo pravilno. premilenijalizam je zapao u zimski san i budio se povremeno u toku proteklih 20 stoleća. a ne u drugi deo knjige.I. Pošto je Avgustinov amilenijalizam postao službena doktrina Crkve početkom Srednjeg veka.Hristovog drugog dolaska. Jovan je stavio milenijum u budućnost i čvrsto povezao tekst u Otkirvenju 20. koji predstavlja nekoliko škola. Luis S. Darbi je verovao da će se u toku tih sedam godina ili "vremena koje će doći" ljudi masovno obraćati. a redosled događaja odgovara istorijskim zbivanjima. posebno posle opadanja popularnosti postmilenijalizma početkom dvadesetog stoleća. Premilenijalizam. Džon N. umesto da bude pokret. Premilenijalno tumačenje ima svoje korene u prvih nekoliko stoleća hrišćanske Crkve. Iako je savremeni dispenzacionalistički premilenionalizam daleko od uniformnosti. Edvard Irving.1-10 sa nizom događaja koji sačinjavaju Božju završnu i konačnu aktivnost. Skofild (posebno Scofield Reference Bible) zajednički su doprineli oblikovanju sadašnjeg dispenzacionalizma. Doslovna tumačenja. b. milenijum bi morao da bude stavljen u prvi. mnogi se i dalje slažu s Darbijem da će se drugi Hristov dolazak dogoditi u dve faze.

Međutim. sve zlo će biti uklonjeno i uspostavljeno novo nebo i nova Zemlja (Otkrivenje 20. Vidi: Sud III. koja su se prvobitno odnosila na jevrejski narod.11-21). Prema tome. . Nemogućnost da nastavi svoje razorno delovanje na nenastanjenoj Zemlji vezuje Sotonu lancima neaktivnosti (Otkrivenje 20. U skladu sa svojim istoricističkim shvatanjem biblijske apokalipse. Slično tome.8. Milenijum I.17. 7!) E.7. jedinstven. doslovan. nisu dispenzacionalisti.16. Solunjanima 4. Otkrivenje 19. Posle hiljadugodišnje vladavine Hrista i Njegovih svetih na Nebu.3.1-3. svaki verodostojni opis milenijuma mora biti utemeljen na njemu ili biti u skladu s njime. ali kao i većina premilenijalista ranog devetnaestog stoleća. 1-5!) Prilikom drugog Hristovog dolaska vernici će se sresti sa Gospodom u oblacima i pratiti ga do nebeskih stanova koje je pripremio za njih. Tumačenje adventista sedmog dana Adventisti sedmog dana su premilenijalisti. Nema prema tome nikakvog razloga da mu se pridaju neispunjena starozavetna proročanstva o carstvu.2. čujan i vidljiv događaj (Vidi: Drugi dolazak I.3. B.7-21. ideja da će biti obnovljeni rituali u Hramu.3!). Uzevši u obzir da adventisti smatraju da Biblija govori o kataklizmičkom dolasku našeg Gospoda pre početka milenijuma. adventisti veruju da je istorija prešla najveći deo svoga puta i da je drugi Hristov dolazak blizu. održaće se konačni sud. jer će sve sudbine biti već zapečaćene povratkom našeg Gospoda. makar samo u smislu memorijalnih službi i prinošenja žrtava. postaje neprihvatljiva u svetlosti delotvorne i neponovljive prirode smrti našeg Spasitelja. Biblijski rečnik upotrebljen za opisivanje Gospodnjeg drugog dolaska ukazuje da će Hristov povratak biti nepodeljen.4. 1. jasno je da oni ne vide nikakvu biblijsku potvrdu za razdvajanje drugog Hristovog dolaska na "tajno odvođenje" i na "pojavljivanje". Ovo insistiranje da će se starozavetna proročanstva o carstvu doslovno ispuniti obnavljanjem jevrejske nacije dovelo je do judaističkog oblika hilijazma (Milenijum III. U toku milenijuma posle toga obnoviće se jevrejsko bogosluženje u Hramu u Jerusalimu i starozavetna proročanstva će se konačno ispuniti. milenijum započinje sa nenastanjenom Zemljom. EE. Nema nikakvog dokaza ni da će se obraćenja događati posle Hristovog dolaska.C. oživeće nepokajani na Zemlji i Sotona će ponovo dobiti priliku da nastavi svoje delo prevare. dok će nepokajani biti uništeni (Jovan 14.povučen sa Zemlje. vidi: Milenijum!) Pošto je tekst u Otkrivenju 20 jedini tekst u Bibliji koji izričito opisuje hiljadugodišnje razdoblje. B.

i koja ih je visoko cenila. White navodi biblijske citate u njenim najvažnijim delima. Ona nije napisala nijednu knjigu koja bi se posebno bavila Danilom ili Otkrivenjem. Međutim. skoro da je nemoguće odrediti koliko puta se Elen G. Adventisti ne prihvataju mišljenje da se celokupna apokaliptička viđenja Danila i Otkrivenja odnose na prošlost. a samo Knjizi proroka Danila Indeks posvećuje dve cele stranice. Adventisti smatraju da blizina Hristovog drugog dolaska i prestanak mogućnosti da se prihvati ponuda spasenja. koji treba da dostignu svoj vrhunac dolaskom Isusa Hrista i obnovljenjem svega. Svaka stranica ovog indeksa navodi nekoliko stotina citata. kompilacija spisa Elen G. Prvo. Bilo kako bilo. ostala je dosledni zastupnik istoricističkog pristupa. Comprehensive Index to the Writtings of Ellen G. Adventističko tumačenje proročanstva izbegava sve zamke spekulacija i senzacionalizma. niti eshatologijom kao takvom. Zbog preopširne upotrebe biblijskih tekstova u njenim spisima. Ona je smatrala da te knjige imaju posebnu važnost i vrednost za Božji narod poslednjeg vremena i preporučivala je da se pažljivo proučavaju. kulturnu i ekološku odgovornost u sadašnjem svetu. verujući da ispunjenje tih proročanstava pokriva celokupnu istoriju neznabožačkih imperija od Danilovih dana do konačnog uspostavljanja Božjeg carstva. posebno Danila i Otkrivenja. ali se trude da ozbiljno shvate svoju društvenu.Upravo zato adventisti sedmog dana prihvataju istorijsko i premilenijalističko tumačenje biblijskih apokaliptičkih spisa. Vajt koji se . smatrajući da viđenja Danila i Otkrivenja razotkrivaju redosled događanja niza istorijskih zbivanja. tako omiljenih među premilenijalistima. Vajt otkriva osobu koja je bila pod snažnim uticajem biblijske apokaliptike. dođi. koja je označena tim događajem. Oni odbacuju i tendenciju duhovnog tumačenja svojstvenu postmilenijalistima i amilenijalistima. Vajt pozivala na biblijsku apokaliptiku. a Otkrivenju osam stranica. Kao komentator. poništava svako očekivanje nekog "zlatnog doba" ili "vremena koje će doći". Vajt Bogata literarna zaostavština Elen G. Adventisti čeznu za novim svetom. snažan uticaj koji je biblijska apokaliptika imala na njeno stvaranje možemo odrediti pomoću dva merila. Komnetari Elen G. Drugo. Gospode Isuse!" V. njihova molitva u sva vremena ostaje ista: "Amin! Da. ali i krajnje doslovno tumačenje teksta koje je navelo dispenzacionalističke premilenijaliste na judaistički oblik hilijazma.

o istoriji carstava koja su tu predstavljena. Vajt je pozivala da se Otkrivenje proučava zajedno s Knjigom proroka Danila . Jagnje Božje koje uze na sebe grehe sveta!' " (GW 148) B. navela je Jovana omiljenog učenika. koji ga je prognao na ostrvo Patmos (AA 568-571). Elen G. Tu knjigu treba proučavati smerno i sa strahopoštovanjem. "Razmišljajte. avgust 1897) Propovednicima je savetovala: "Propovednici treba da iznose sigurnu proročku reč kao temelj vere adventista sedmog dana. Zatim. ona je za pouku nama na koje posledak sveta dođe. niti je pokazala bilo kakav interes prema spekulacijama istorijsko-kritičke škole u vezi sa odnosom između biblijske apokaliptike i apokaliptike uopšte." (4BC 1166) "Knjiga Otkrivenja objavljuje svetu šta je bilo..odnose na poslednje vreme objavljena je 1992. godine pod naslovom Događaji poslednjih dana i ima 330 stranica. Godine 1902. jednoga od dvanaestorice prvobitnih apostola. 31. tačku po tačku." (R&H. Poziv na proučavanje Danila i Otkrivenja "Čitajte Knjigu proroka Danila!" – savetovala je ona. šta je sada i šta će doći. kao pisca i kazala da je knjigu napisao u poznim godinama svoga života u toku vladavine imperatora Domicijana. izjavila ju je da Danilo napisao oko pet stotina godina pre Hrista i tako izričito odbacila drugo stoleće pre Hrista kao vreme nastanka te knjige (DA 98). 7T 161).554. Svetlost koju je Danilo dobio neposredno od Boga bila je data posebno za ove poslednje dane. Ona je svoju pažnju usmerila na Danila i Otkrivenje i u manjoj meri na druga apokaliptička poglavlja kao što je Matej 24. Sledeći citati su tipični za mnoge koji bi se mogli navesti iz njenih spisa: A. Ona je priznala Danila. Imamo prednost da saznamo ono što će nam poslužiti za pouku. Što se tiče Otkrivenja. je napisala: "Bila je moja ideja da ove dve knjige povežem .. jevrejskog zarobljenika odvedenoga u Vavilon kao autora knjige toga imena (PK 553. Tumačenje biblijske apokaliptike Elen G. Proročanstva Danila i Otkrivenja treba pažljivo proučavati i u vezi s njima i reči: 'Gle. Vajt nigde nije upotrebila reč "apokaliptika".

Ona kaže: "Proročanstva objavljuju redosled događaja koji vode sve do početka suda. Neki prizori opisani u toj knjizi dogodili su se u prošlosti. mogli bismo zaključiti da će se istorija ponavljati. šta je sada i šta će tek doći. Upozoravajući protiv takvog pristupa. Cilj je bio da se ove dve knjige spoje da bi se tako pokazalo da se obe bave istim temama. Sveobuhvatna izlaganja Ne samo da je svojim spisima Elen G. tako nije htela da zna ni za preterističko tumačenje Otkrivenja. o Bogu koji otkriva istoriju "od večnosti u prošlosti do večnosti u budućnosti" (PK 536). sila dokaza govori protiv takvog gledišta. ..zajedno. Za nju proročanstva ovih knjiga objavljuju istorijsku panoramu događaja od vremena Danila i Jovana sve do uspostavljanja večnog Božjeg carstva. Vajt pokazivala trajni interes prema biblijskoj apokaliptici.. kao knjigu koja pruža potpunije videlo na teme kojima se bavio Danilo. Ona nije bila ni idealista ni futurista. Kao što ništa nije htela da zna o drugom stoleću kao o vremenu pisanja Knjige proroka Danila. ona je data za pouku nama na koje posledak sveta dođe. (Rajs 145-161) C. neki najavljuju kraj velikog sukoba između sila tame i Kneza Neba. oni delovi biblijskih apokaliptičkih spisa čije se ispunjenje očekuje tek u budućnosti za nju predstavljaju samo vrhunac razvojnog puta istorije koju je Bog najavio preko viđenja i simbola. Vajt govori o proročkom lancu koji se proteže kroz istoriju." (7BC 954) Iako su neki na temelju nekih njenih tekstova pokušavali da nađu podršku za dvostruko ispunjavanje proročanstava. ali i onima koji su živeli u Jovanovo vreme. neki se sada događaju. već je na nekim mestima i sama delovala apokaliptički. i tako se tim teorijama potkopava vera nekih vernika. Sledeći tekstovi pokazuju njeno mišljenje o postepenom ispunjavanju proročanstava ove dve knjige: "U Otkrivenju su opisane dubine Božje. Danila pa Otkrivenje. To se posebno odnosi na Knjigu proroka Danila." (2SM 102) Elen G." (AA 584) "Knjiga Otkrivenja objavljuje svetu šta je bilo. Njene istine su namenjene onima koji će živeti u poslednje dane istorije ove Zemlje. a neki prikazuju pobede i radost otkupljenih na obnovljenoj Zemlji. Vajt govorila da će se proroštva ponavljati." (TM 117) Njeni mnogi tekstovi o Danilu i Otkrivenju pokazuju doslednu istoricističku hermeneutiku. iako se ona sama nikada nije poslužila tim izrazom." (GC 356) Umesto da kažemo da je Elen G. ona piše: "Događaji u nizu proročanstava koja su se ispunila u prošlosti sada se prebacuju u budućnost.

Bog Danila i Otkrivenja. u velikoj meri izgleda kao rezultat ." (DA 32) Ovim rečima je izraženo njeno shvatanje smera božanske istorije: Bog će na kraju zadržati kontrolu. bio pozvan kao Jelisije da "napusti svoj plug i da ljudima otkriva tajne Božjega carstva" (GC 331). Božje namere ne poznaju žurbu ni zakašnjenje. i zveri sa dva roga iz Otkrivenja 13. Prvo poglavlje toga dela (18. Ona piše da su 1260 dana proročkog vremena iz Danila i Otkrivenja istovetni sa tri i po godine i četrdeset i dva meseca. Gledajući unapred u budućnost. Elen G. Vajt daje jasno tumačenje Malog roga iz Danila 7. Isto je tako na nebeskom Savetu određen i trenutak Hristovog dolaska.. Tako je cela druga polovina njenog značajnog dela Velika borba između Hrista i Sotone usredsređena na razdoblje od adventnog probuđenja početkom devetnaestog stoleća preko drugog Hristovog dolaska pa sve do obnovljenja svega. Iako ljudima život može izgledati haotičan i besmislen. D.naglašavajući neke indikacije iz Otkrivenja da bi razradila scenario događaja koji će neposredno prethoditi drugom Hristovom dolasku ili se događati posle njega. Govoreći o Isusovom prvom dolasku. spokojno božansko nadziranje istorije: "U analima ljudske istorije. Bog cele Biblije.. Završna poglavlja ove knjige bave se događajima koji će se tek dogoditi u budućnosti. Vajt je napisala: "Nalik zvezdama koje se kreću određenim putanjama kroz beskrajna prostranstva. piše ona. Iako ljudska bića sarađuju i učestvuju u božanskom planu. koji je. oblikovanje događaja. aždahe iz Otkrivenja 12. Bog upravlja njime i na kraju će rešiti sve i obnoviti savršeni mir i sklad u svetu. jačanje naroda. On ne konrtroliše ljudsku volju – slobodna volja je stvarnost – ali na kraju On tako usmerava događaje da se ispuni Njegova večna namera. Božanski nadzor nad istorijom Za Elen G. i da su našli svoje ispunjenje u 1260 godina papinske supremacije (538-1798). On upravlja svime. poglavlje) bavi se Vilijamom Milerom. pojavljivanje i padanje imperija. sukob koji je simbolički predstavljen nametanjem "žiga zveri" nastojanjem "ikone zveri". risa iz Otkrivenja 13. ona ga ne mogu osujetiti. Isus se rodio u Vitlejemu. Ona opisuje smireno. Vajt velika poruka biblijske apokaliptike je božanski nadzor nad istorijom. On vidi sve. On zna sve. to je Gospod vremena i prostora. U tom sveobuhvatnom izlaganju Elen G. naizgled zavise od čovekove volje i veštine. ona predviđa konačni sukob oko subote i Božjeg zakona. Kada je veliki sat vremena pokazao taj tren.

__________ Symposium od Revelation. Daniel and Revelation Commitee Series. Hobrook." (PK 499. On stvara novo nebo i novu Zemlju. 1946-1954. Leviticus and the Nature of Prophecy. 1992. U Danilu Gospod postavlja careve i uklanja careve. opis istorije koju objavljuje biblijska apokaliptika. Potpuni sklad i radost vladaju u celom neizmernom svemiru. Biblical Research Institute. Biblical Research Institute. Washington. __________ Symposium on Revelation.Y." (GC 678) VI. Od Onoga koji je sve stvorio teku život. u svojoj nepomućenoj lepoti i savršenoj radosti govore da je Bog ljubav. Md. Međutim. naravno. ed. 1983-1985. sve stvari. 4. "Velika borba je završena. The Apocalyptic Imagination: An Introduction to the Jewish Matrix of Christianity. Garden City. Silver Spring. u Otkrivenju On straži nad zenicom svoga oka. tako da u svim igrama i protivigrama ljudskih interesa. LeRoy. Daniel and Revelation Commitee Series. Book 1. vols. New York: Crossroad. Collins. Ceo svemir je čist. 2. 1986. vol 7. Vol 3. Greha i grešnika više nema. vidimo oruđa Svemilostivoga koja tiho i strpljivo ostvaruju namere Njegove volje.C. The Old Testament Pseudoepigrapha. 1992. On najmanjeg atoma do najvećeg sveta. Literatura Charlesworth. Biblical Research Institute. Frank B.C. i živa i neživa priroda. . D. nad Crkvom. na kraju. 1984. Md. Daniel and Revelation Commitee Series. ambicije ili inata. John J. D. Froom. Washington D. I. u kojoj pravda živi. Washington. N. __________ Symposium on Daniel.C. ed.500) Ovo je. vol 2. 1986. Biblical Research Institute.njegove moći. The Prophetic Faith of Our Fathers. u Božjoj Reči zavesa je povučena ustranu. vols. James H. Silver Spring. Doubleday. Book 2. svetlost i radost kroz sve svetove beskrajnog prostranstva. Daniel and Revelation Commitee Series. vol 6. R&H. sila i strasti. iznad njih i iza njih. The Seventy Weeks.

Holbrook. London. 1972. Shea.Koch. The Rediscovery of Apocalyptic. . The Open Heaven: The Study of Apocalyptic in Judaism and Early Christisnity. Daniel and Revelation Commitee Series. vol 6. 1982. Klaus. IN The SDA Bible Commentary. Book 1. No 22. 1992. McGinn. Solver Spring. pp. "Elen G. William H. D. 25-38. George E. R&H. 1979. SCM. Washington. vol 1. Washington. Bernard. second series. Ed. vol 4. "The Role of Israel in Old Testament Prophecy". Rowland. D.C.C. Biblical Research Institute. Columbia University Press. White's Use of Daniel and revelation. Rice. Frank B. Crossroad. Selected Studies on Prophetic Interpretation. Visions of the End: Apocalyptic Traditions in the Middle Ages. New York. Christopher. 1955. Daniel and Revelation Commitee Series. New York. Studies in Biblical Theology. Biblical Research Institute. Md. 1982.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful