Teologija XI DRUGI DOLAZAK ISUSA HRISTA Ričard P.

Leman U v o d Doktrina o drugom Hristovom dolasku je jedna od osnovnih doktrina Biblije i pojavljuje se još u Starom zavetu. Bilo je najavljeno da će "Dan Gospodnji" biti mračni dan za bezakonike, i dan veselja za one koji se raduju Njegovom dolasku (Isaija 35,4). Međutim, do punog razumevanja drugog dolaska moglo je doći tek posle Njegovog prvog dolaska. Sam Isus je najavio svoj povratak (Luka 21,27; Jovan 14,1-4) i to obećanje su potvrdili i anđeli poslani da uteše učenike koji su žalosno posmatrali Hristovo uznesenje ma Nebo (Dela 1,11). Taj isti Hristos će se "drugom javiti bez greha na spasenje onima koji ga čekaju" (Jevrejima 9,28). To je bila "blažena nada" Pavla i prvih hrišćana (Titu 2,13). Iako tačan trenutak drugogo dolaska nije poznat (Matej 24,36), Hristos je postavio znake koji će pokazati blizinu Njegovog dolaska (Matej 24,3-33). Da bi se pripremili za ovaj vrhunski događaj, kada će Hristos dati "svakome po delima njegovim" (Otkrivenje 22,12), hrišćani treba da straže i da se mole da budu osposobljeni da stanu "pred sinom čovečjim" u taj dan (Luika 21,36). Drugi dolazak ima svoje mesto i u nazivu adventista sedmog dana. Pioniri adventizma su smatrali da je verovanje u drugi Hristov dolazak dovoljno važno da se nađe u imenu "malog stada" kada je ono postalo Crkva 1860. godine. Danas Božji narod na Zemlji željno očekuje Isusov povratak na ovu planetu, zajedno s prorocima i apostolima i mnogim vernima iz svih vekova. I. Drugi dolazak u Bibliji A. Starozavetna terminologija 1. 2. 3. 4. 5. Dan Gospodnji Izbor Ostatka Uspostavljanje carstva Povratak raja Apokalipticizam

B. Novozavetna terminologija 1. Parusija 2. Epifanija 3. Apokalipsa

C. Središte nade 1. 2. 3. 4. Nada Maranata Zahvaljivanje Sin čovečji

D. Božje carstvo 1. 2. 3. 4. Transcedentalno carstvo Tajanstveno carstvo Duhovno carstvo Buduće carstvo

E. Način Njegovog dolaska 1. Ličan i doslovan 2. Vidljiv i čujan 3. Slavan i pobedonosan 4. Kataklizmičan 5. Iznenadan F. Znaci drugog dolaska 1. 2. 3. 4. 5. 6. Neki teški tekstovi Znači u svetu prirode Znaci u svetu morala Znaci u verskom svetu Lažni znaci Pogrešno protumačeni znaci

G. Razlozi za Hristov drugi dolazak 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Da Da Da Da Da Da Da prikupi svoje izabrane vaskrsne umrle preobrazi i primi sve svete uništi sile zla i sve bezakonike dokaže BBožju pravednost obnovi Zemlju obnovi zajedništvo s Bogom

II. Implikacije doktrine o drugom dolasku A. Uticaj na svakodnevni život vernika 1. 2. 3. 4. Nada Ljubav Poniznost Svetost

B. Podsticaj za propovedanje evanđelja 1. 2. 3. 4. Vreme Vreme Vreme Vreme Svetoga Duha blagodati hitnosti duhovnih darova

C. Duhovna priprema za Hristov dolazak D. Prividno odlaganje E. Zaključak III. Istorijski pregled

A. Apostolski period B. Prenikejski period C. Poslenikejski period do Reformacije D. Reformacija E. Od Reformacije do devetnaestog stoleća F. Savremeno doba G. Adventisti sedmog dana IV. Komentari Elen G. Vajt

A. Drugi dolazak u Bibliji 1. 2. 3. 4. 5. Središte naše nade Božje carstvo Način Hristovog dolaska Znaci Hristovog drugog dolaska Razlozi drugog Hristovog dolaska

B. Implikacije doktrine o drugom Hristovom dolasku 1. 2. 3. 4. Uticaj na svakodnevni život vernika Podsticaj za propovedanje evanđelja Duhovna priprema za drugi dolazak Prividno odlaganje

C. Istorijski pregled 1. 2. 3. 4. Apostolski period Poslenikejski period do Reformacije Reformacija Od Reformacije do devetnaestog stoleća

V. Literatura

I. Drugi Hristov dolazak u Bibliji

Tema o drugom Hristovom dolasku pojavljuje se i u Starom i u Novom zavetu. A. Starozavetna terminologija

Starozavetni autori su duboko uvereni da će Bog, isto onako kao što je izbavio svoj narod iz Egipta, izbaviti svoje verne sledbenike i iz okova ovoga sveta na "dan Gospodnji" (Isaija 13,6.9; Jezekilj 13,5). 1. Dan Gospodnji Centralna tema starozavetne eshatologije (doktrina o eshatonu – o kraju) je Gospodnji dolazak (Andreasen 31-45). Proroci često govore o "tome danu" (Zaharija 14,9), o "tim danima" (Joilo 2,29), ili, kao Danilo, o "vremenu" kada će doći spasenje (Danilo 12,1). "Dan Gospodnji" je bio očekivan kao prekretnica u istoriji, kao dan velikih

promena na društveno-političkom i kosmičkom nivou. Gospodnji dolazak će pokrenuti novo stvaranje. Pošto je Gospod i Stvoritelj, On je gospodar istorije; On će je dovesti kraju (Amos 4,13; Otkrivenje 14,6.7). Katastrofe koje se događaju jedna za drugom i žalosno moralno stanje Izrailja i ostalih naroda zahtevaju božansku intervenciju. Međutim, kraj ne dolazi kao posledica političkih, društvenih ili moralnih zala. On se događa zato što Gospod dolazi. Tragedija se krije u apatiji naroda, koji nastavljaju da idu svojih putevima, ne uzimajući u obzir Gospodnji dolazak. Proroci opominju Izrailja i narode da "traže Gospoda" (Sofonija 2,1-3), jer bez pripreme neće biti u stanju da izađu pred Gospoda i da opstanu suočeni s Njegovom svetošću. Amos kao da sjedinjuje poruke svih proroka kada uzvikuje: "Pripravi se, Izrailju, da sretneš Boga svojega!" (Amos 4,12). a. Istorijski događaj. Gospodnji dolazak se ne može odvojiti od istorije. To nije dolazak izvan vremena, već Gospodnji prodor u istoriju. Sadašnji istorijski događaji imaju svoje značenje; oni najavljuju veliku teofaniju (manifestacija Boga). Ona se može uporediti s krunisanjem suverena koji je savladao sve svoje neprijatelje. Ovaj dolazak se može naslutiti po činjenici da se Bog već sada približava svojoj deci koja ga slave (2. Mojsijeva 20,24). On ulazi u svoj sveti Hram i Njegovi sledbenici slave Njegovu prisutnost (Psalam 24,7-10). Bog se pojavljuje u istorijskim zbivanjima da bi izbavio ili kaznio svoj narod. Njegov dolazak je radostan i strašan događaj (Isaija 35,4; Amos 5,18-20). Bog se može pojaviti i preko svoga pomazanika Šiloha (1. Mojsijeva 49,10), preko "Kneza mira" (Isaija 9,6), preko Onoga na kojemu počiva Duh Gospodnji (Isaija 11,2), preko onoga koji će vladati u Gospodnjem veličanstvu i Gospodnjoj snazi (Mihej 5,1-3). Bog konačno dolazi da bi ispunio obećanje o eshatonu. Svi ostali dolasci su samo garancija tog konačnog dolaska. On dolazi pri "kraju dana" (be aharit hayyamim) da bi pokazao svoju carsku silu i da bi obnovio sve što je stvoreno za radost onih koji ga čekaju (Mihej 4,1-4). b. Vrhunski događaj. Konačni dolazak Gospodnji je najavljen kao vrhunac svega, vrhunac posle kojega više nema povratka. Prorok ga predstavlja kao "dan kada je mrak i tama" (Joilo 2,2; Amos 5,18;

ostavljajući samo nekolicinu preživelih.1-3). 2.7) i kao dan kazne (Isaija 10.18-20). Gospod Bog Svemogući dolazi da sudi svom narodu i svim narodima. Svaki čovek će morati da se suoči s Božjim sudom (Amos 5.3). Mojsijeva 20. jer će cela Zemlja biti obuhvaćena Gospodnjim dolaskom (Isaija 2.6. kao "glavnju istrgnutu iz ognja" (Amos 4. Amos opisuje ostatak kao "dve golenice" ili "kraj od uha" koji pastir istrgne iz usta lavu (Amos 3.15).5.7).2). kao "dan kada će biti tuga i muka" (Sofonija 1. Sofonija 3.5. Čak je i u religijske običaje umešana oholost. prema kojemu su ljudi postupali s prezirom. Malahija 3. silovanje.7. Od tog malog ostatka. Dajući svome sinu ime Searjasuv. 374. On je istovremeno i Bog milosti koji oprašta i spasava (2.18. Ostatak će se spasti. 2. Ostatak se ponovo pojavljuje u Isusovom eshatološkom govoru (Matej 24. Jezekilj 18.1).375).5). kao dan straha i gneva (Sofonija 1. Jeremija 46. od panja oborenog drveta (Isaija 6.13).8. Prorok naglašava etičku komponentu Gospodnjeg dolaska.11). Dan suda.31-34) dobiće spasenje (Isaija 59. Preljuba. 3.37-41) u vezi sa Potopom i sa krajem sveta.10).20. Konačni dan nije neki lokalni događaj od kojega se može pobeći. Isaija 6.13.18) i svi će bezakonici goreti kao strnjika u taj veliki dan (Malahija 4. umešan prezir (Malahija 1. to su nekoliko maslina koje ostaju na drvetu posle tresenja (Isaija 17.12). c. .1). On dolazi da osudi nevernost svom zakonu. Katastrofe koje su zadesile Izrailja i okolne narode kao da su izražene Jeremijinom trilogijom mača. Gerhard Hasel je pokazao da je ova tema povezana sa izveštajem o Potopu (1980.Sofonija 1.6. Malahija 4. i da ponovo uspostavi pravdu.32). Za Isaiju. gladi i pomora (Jeremija 14. Bog će svakome platiti prema njegovim delima (Isaija 59. predznak konačnog dana Gospodnjega koji će goreti kao peć (Malarija 4.6-14. laži i tlačenje zahtevaju kaznu (Amos 2.15).7-9).8.6).12). kao dan odmazde (Osija 9. nasilje. iako je Gospod sveti Bog koji kažnjava greh. koja u međuvremenu predstavlja zalog konačnog suda. Ali. kao "dan osvete" (Isaija 34.31. Jeremija 26. Oni koji su se pokajali i sklopili zavet s Njime (Jeremija 31. Izbor Ostatka Sama ideja o ostatku nagoveštava neki katastrofalni događaj koji uništava sve.12-19. pojaviće se novo čovečanstvo.

10. S jedne strane. Jakov.2). oni koji ostanu verni Gospodnjem zavetu (Isaija 7.3. Boga narodu i naroda Bogu. u skladu s obećanjem (2. ljudima koji su poticali iz jednostavnih i skromnih porodica. najavljeno je već u Danilu 2. zajedno s Onim koji stoji na oblacima nebeskim.21). Uspostavljanje carstva Eshatološka nada Izraija usredsredila se na obnavljanje carstva koje će trajati večno i nikada neće biti uništeno (Danilo 2. čije su zajedničke osobine naglašene skromnim poreklom. već zato što je Božji Duh počivao na njima (Zaharija 4.6). Jevrejski nacionalizam je nadmašen jednom sveopštom i transcendentalnom perspektivom.12-16). Slučajevi nejasnog i skromnog porekla pojavljuju se u pričama o Gedeonu.44. Ovo carstvo je predstavljeno na dva međusobno suprotstavljena načina.44).6. kao što je najavio prorok Isaija (Isaija 11. Ovi sveti ljudi su zadobili vlast ne svojom ličnom sposobnošću ili silom. Ovo vraćanje . Povratak Raja Posle vavilonskog robovanja. Njegovo carstvo. To je trebalo da bude i sudbina šibljike koja će izrasti iz suhog panja. pod vodstvom karizmatičnih careva. Vidi Ostatak/Tri anđela I-IV!).1. Jeftaju.7).3. i verom postižu pobede nad slabostima. ali je jasno definisano tek u Danilu 7. 53.4). doći će do velikog vraćanja. Prorok naglašava činjenicu da će ostatak samo delimično biti sačinjen od Izrailjaca (Amos 9.2. 396. 3. Izbor ostatka ne može se u tolikoj meri pripisati njegovoj pravednosti. ono nastaje skromno. i koji onda izlaze da postignu velike pobede uz pomoć vere. koliko Božjoj vernosti. To carstvo će biti carstvo davidskog Mesije. već Božjeg prodiranja u istoriju (Hasel 1980. Samuilova 7. Božja blagodat stvara novu zajednicu putem Božjeg zaveta.13. Carstvo dolazi odozgo.45. 10.2).. koje je predstavljalo vrhunac otuđenja. Vladalac koji dolazi na oblacima nije niko drugi već sam Bog (Jezekilj 1.1.Isaija je izrazio misao da će se samo ostatak spasti.4. Posle nagoveštenih carstava dolazimo do vladavine Sina čovečjeg. Josif. U njemu će biti i pripadnika drugih naroda (Isaija 56. radikalno superiornije prirode. pa čak i Davidu (Mihej 5. Ostatak nije posledica nekog dugog istorijskog procesa sazrevanja. Saulu. Samson i Samuilo primili su plodove vere.12). 4.

5. Tumačeći Navuhodonosorov san o metalnom liku. kidaju na komade i govore velike reči (Danilo 7. U povezanih viđenjima u sedmom i osmom poglavlju. I zato. Sadašnje vreme je pod upravom zla. Jezekilj 36. Kiše će padati na vreme (Jezekilj 34. . Nijedna druga imperija neće nastati posle Rima. vladaće mir među životinjama (Isaija 11.9-12). Isus Hristos je samoga sebe izjednačio s Kamenom (Luka 20.11).4-8). prorok Danilo opisuje istoriju s božanske tačke gledišta (Danilo 2). Ovde Danilo najavljuje način na koji će papinstvo. Joilo 2. Jezekilj 34. Očekivana dužina života će biti neobično dugačka (Isaija 65. Apokalipticizam Ova nova era ne izrasta iz stare.17. on najavljuje Medo-Persiju (538-331. nastaje carstvo. koje uspostavlja sam Bog. godine pre Hrista) i Rimsko carstvo (168. Baca istinu na tlo (Danilo 8. Konačni izdanak poslednje zveri. a polja će rađati obilno (Isaija 30. on najavljuje redosled svetskih carstava i kataklizmički način na koji će doći kraj.25-27).23). i vladati u Sionu (Isaija 52.18. mali rog.6-8) i ljudima (Isaija 2.26. To je novo stvaranje. ali će različiti narodi prodirati na njegovu teritoriju. proširuje svoje delovanje na religijski svet. Počinjući s novovavilonskim carstvom (605-539. Zla će nestati. prorok dobija i podatak da će zlo biti u obilnoj meri zastupljeno.je predstavljeno skoro rajskim opisima.12). predstavljeno Kamenom.4. Mihej 4. posle razdoblja podeljenih naroda. Ponovo će se uspostaviti prva ljubav (Osija 2. godine pre Hrista). duhovni Rim. kao Pastir. Amos 9.27. Isaija i Jezekilj jasno najavljuju obnavljanje edemskih uslova (Isaija 51. pripadnici Božjeg naroda verno će slediti božanske naloge (Jezekilj 36. helenističko (331-168. koje proždiru. Danilo ista carstva vidi u obliku strašnih životinja. tlači svece Višnjega. Ono uništava sva druga carstva i traje doveka (Danilo 2. pomišlja da promeni vremena i zakone (Danilo 7.23-25). godine pre Hrista). spasenje se mora pojaviti spolja.3. Pokrenuti novim duhom.23.13. staraće se o svom narodu (Isaija 40. Joilo 3.7).20). Konačno. Sam Bog.3.18).35). pre Hrista do 467. posle Hrista) koje će dolaziti jedno za drugim. stanjem savršene komunikacije sa Bogom. Kada izrazi svoju zabrinutost zbog duhovnih posledica ovog prikaza. Zaharija 8.16-20).4).36-45). preuzeti političku vlast i delovati u toku mnogih stoleća.

1. o danu kada će Hristos doći. Apostol Petar ga naziva "dan Božji" (2.8). I tako se ponovo uspostavlja sveopšti autoritet Sina čovečjega.a.39) i "dan suda" (Matej 10. a ko kukolj (Matej 13. dakle. upotrebljava izraze kao što "na taj dan" (Matej 7.15). Novozavetna terminologija Novi zavet je u različitim oblicima sačuvao starozavetne izjave o "danu Gospodnjem". 19. Vidi Sud III. Parusija .B!) Ovaj preadventni sud se podrazumeva u Isusovim izjavama o kraju sveta.2. Ovo su. Završni trenutak izgleda vrlo daleko. Petrova 3. Apostol Pavle ga prepoznaje kao "dan gneva" (Rimljanima 2.30).6. U skladu s načelom dan za godinu. ukratko obrađeni trendovi u starozavetnoj misli o eshatološkim očekivanjima. već se zna ko su ovce i ko su jarci (Matej 25.a.12). Biće to "poslednji dan" (Jovan 6.28).1. Ove reči naglašavaju transcendentalnu stranu Mesijinog drugog dolaska (Vidi Fagal 46-64). kao i u Novom. biće to posle 2300 godina (Shea 56-88. koja je i izrečena nad osionim malim rogom. Kada kraj bude došao.33). Novi zavet se služi grčkom rečju "parusija" "epifanija" i "apokalipsis".5. godine kao početne godine preadventnog suda (Vidi Hasel 1986. Data je početna tačka ovog suda: posle 2300 dana i noći. Schwantes 462-474). Ostatak/Tri anđela V. To je razlog što i sam Isus. navodi na utvrđivanje 1844. ili ""u te dane" (Matej 24. 378-461. zna se ko je pšenica. nema konačne odluke bez pažljivog ispitivanja činjenica (Jov 10. govoreći o svom povratku. Svetilište III.22).B.19). Mojsijeva 6. Da bi progovorio o poslednjem danu u istoriji. B. Mojsijeva 17. 1.5).12.32. Oni sačinjavaju i okvir nade u Novom zavetu. ali je u skladu s viđenjima u drugom i sedmom poglavlju. Korinćanima 1. C.Takvo tlačenje zahteva kaznu (Danilo 7). koja nagoveštavaju da će božanska aktivnost započeti posle bezakoničkih aktivnosti poslednje sile.4. Rečnik Novog zaveta koji se odnosi na ovu temu mnogo je raznovrsniji od starozavetnog. i kao "dan našeg Gospoda Isusa Hrista" (1. posebno ih primenjujući na drugi Hristov dolazak. 5. U Starom zavetu. Pažljivo proučavanje veza između ovog proročanstva i 70 sedmica iz Danila 9.

Pošto svi neprijatelji budu uklonjeni. Hrišćani su prisvojili ovaj pojam i dali mu svoje.20).17). pojaviti se – i njegova izvedenica "epiphaneia" – pojavljivanje.10) i Njegov drugi dolazak u vreme kraja (1.11. Njime se označavala prisutnost. ali i dolazak koji će nadoknaditi prazninu nastalu neprisutnošću. uključujući i Sotoninu.19). Povezivanje "elpis" – nade. Prema tome. u Titu . sve će biti dovedeno u pokornost Hristu (1. vlast Nečastivoga. Upotrebljavala se i za epifaniju nekog boga. ove reči govore o Hristovom utelovljenju. 2. Imaju bogato značenje.79. Pavle se služi izrazom "dan Gospodnji" kao ekvivalentom parusije (1. radost (1. ali i samu smrt.16. 5. Novi zavet označava Hristov dolazak na različite načine. Korinćanima 15. Timotiju 1. koji izlaze da dočekaju carsku povorku (1.24-26). o Njegovom pojavljivanju prilikom vaskrsenja i prilikom Njegovog drugog dolaska. "epiphaneia" –pojavljivanja i "doxa" – slave. Solunjanima 4. Dva od četiri značenja glagola odnose se na svetlost koja sija u tami (Luka 1.4). Dela 27. Epifanija Glagol "epiphaino" – pokazati se. naglašava neminovni eshatološki karakter očekivanja. Imenica se pojavljuje u pastoralnim poslanicama da istovremeno opiše Hristovo pojavljivanje pre Pedesetnice (2. Timotiju 6. pojam parusija je imao dvostruko značenje. 3. U obliku priznanja vere. Petar se služi sa oba izraza istovremeno kada govori o "parusiji dana Gospodnjega" (2. U Novom zavetu parusija je slavna i carska pojava Hristova. U vezi s time spominju se kruna. novo značenje.8. Carsko značenje reči nastavlja se u Novom zavetu: parusija će uništiti sva poglavarstva i sve neprijateljske vlasti. Solunjanima 4.17). Ostala dva naglašavaju vidljivi. Kontekst upotrebe imenice epifanija u 2.14). Parusija ukazuje i na carski karakter događaja. Naglašena upotreba titule Kirios – Gospod u vezi s parusijom pripada carskom protokolu (1. Timotiju 4. primetljivi karakter Božje blagodati i ljubavi u osobi Isusa Hrista u vreme Njegovog prvog dolaska (Titu 2.12). Ovo trostruko značenje usmerava pažnju i veru prve Crkve na vidljivu prirodu Hristovog drugog dolaska. Hristovo pojavljivanje je povezano s poslednjim sudom.2).1. Solunjanima 2. otkrivanje – često se pojavljuju u Novom zavetu. Petrova 3.U helenističkom svetu. okupljanje vernih. koje nam pomaže da shvatimo kako su prvi hrišćani zamišljali Hristov dolazak. Solunjanima 4. parusija je postala eshatološki izraz povezan s "danom Gospodnjim" u Starom zavetu. Prema tome.15.

5). Kada se tome svedočenju doda najavljivanje pojave čoveka bezakonja pre Hristovog drugog dolaska (2.22). Korinćanima 1. ali će se jednoga dana pokazati (Dela 3. C. Solunjanima 2. upotrebljava se u Novom zavetu da pokaže da je nešto.7.7). sada postalo otkriveno. Onaj koji treba da dođe.17. Taj smisao postaje vidljiv kada god reč označava slavni drugi dolazak Isusa Hrista sa Neba.2.25) "evanđelja" (Galatima 1. Timotiju 4. i na Isusovom obećanju da će ponovo doći (Jovan 14.13). zaista će doći.8) i u večni život (Titu 1. u vaskrsenje (Dela 24.6-8). Nada Duboka čežnja za drugim Hristovim dolaskom oseća se u svim delovima Novoga zaveta. Petrova 4. Središte nade Ovo ispitivanje rečnika i osnovnih tema Staroga i Novoga zaveta koje se odnose na kraj sveta pokazalo je da nada u Gospodnji dolazak u Starom zavetu i nada u Hristov drugi dolazak u Novom zavetu predstavljaju kulminaciju celokupne biblijske eshatologije. u spasenje (1. Izraz se odnosi i na pojavljivanje.27). reč epifanija naglašava vidljivu prirodu Hristove pojave u vreme kraja. apokalipsa.2). Hristova slava je još sakrivena (Luka 17.19). neće biti uzaludna (Matej 10. Ona se može videti jedino očima vere (Efescima 1. 1. 3. Vernici žive očekujući taj dan (1. do tada sakriveno. Utemeljena je na samom Bogu (1.8). 1.28).3. Petrova 1. Solunjanima 1. Solunjanima 5. On će se spustiti s Neba u svoj svojoj slavi (2. 1.30). naglašava očekivanje nekog vidljivog događaja.7.10). On sam najavljuje svoju slavu (Matej 24.30) i obećava da neće biti nepravedni sudija koji zanemaruje one koji mu se obraćaju sa suzama i dan i noć (Luka 18.13. Pojam je upotrebljen i za opis "tajne spasenja" (Rimljanima 16.2).12) i plana koji se mora ispuniti (Galatima 2. u slavu (Kološanima 1. Ona je povezana sa nadom u pravednost (Galatima 5. Strpljivost onih koji se oslanjaju na Njega sve do kraja. .15). Apokalipsa Pojam "apokalypsis" – otkrivenje.21).

Zahvaljivanje . I očekivanje i najavljivanje drugog dolaska našlo je tako svoje pravo mesto u liturgiji prve Crkve.20. Hristov dolazak je bio naglašavan i u službi Gospodnje večere: apostol Pavle kaže da učestvovanje u uzimanju hleba i čaše predstavlja objavljivanje vere u drugi dolazak Isusa Hrista (1.5) Bog nade poziva izabrane (Efescima 1. Maranata Eshatološka nada je uvek bila draga srcima hrišćana.36). Preko Svetoga Duha (Rimljanima 5. sa Bogom. Trajnost prastare aramejske formule "maran atha" (1. sa druge strane.25). 3.Marko 14.18) i ispunjava njihova srca nadom (Kološanima 1.20.20). On se krije u moćnim Božjim delima u prošlosti: Bog je izbavio svoj narod iz Egipta. i posadi sebi s desne strane na nebesima" iznad svih zemaljskih sila (Efescima 1.Međutim. "blažena nada. Isus Hristos "je došao svojima" (Jovan 1. nada nam jača veru i podstiče ljubav (Kološanima 1. Korinćanima 11. želja koja treba da se ispuni u budućnosti. Ova molitva "da dođe naš Gospod" održala se u svom prvobitnom obliku. Biblijska nada. Bez Boga ne bismo imali ništa čemu bismo se mogli nadati (Efescima 2. 2. Maran atha je prevedena na grčki jezik u Otkrivenju 22. koja je "sila Božja.27).21). Nada. ima siguran lenger (Jevrejima 6. kada ga podiže iz mrtvih. Važnost ove molitve u bogosluženju prve Crkve pokazuje koliko je očekivanje drugog Hristovog dolaska bilo živo u to doba.abba. o čemu sam Hristos svedoči (1. u opštem značenju te reči. utemeljena na sadašnjem suverenitetu Isusovom.5). Hrišćanska nada je utemeljena na nečemu što je već postignuto.26).20).19. Ona želi nešto što sada nema.13) ne sme se zameniti s običnom ljudskom narod. to je težnja. javljanje slave našega velikoga Boga i Spasitelja Isusa Hrista" (Titu 2. Korinćanima 15. Korinćanima 16.4. Biblijska nada stoji na toj steni. To je živa nada.22) u crkvenoj tradiciji svedoči u korist te činjenice. koji je postao naš Gospod i Hristos (Dela 2. što je još nesigurno.19).11). "koju učini u Hristu.12). umro za naše grehe i vaskrsnuo za naše opravdanje (Rimljanima 4.35).19. koji je "ušao napred za nas" u nebesko Svetilište (Jevrejima 6. kao i molitva koju je Isus izgovorio na aramejskom jeziku (Oče naš.

Filibljanima 1. snabdeveno božanskim atributima. Apostol Pavle je zahvaljivanje upotrebljavao kao uvod u svoje poslanice crkvama.9) i na slavnom oblaku će se i vratiti (Otkrivenje 1. Uzimajući ovu titulu. Onaj koji mora da dođe je Onaj isti koji je došao.31). Korinćanima 1. Drugo. To je potvrđeno spominjanjem oblaka na kojemu putuje i naglašavanjem Njegove vlasti da sudi (Danilo 7. D. Solunjanima 1. Efescima 1. Izraz potiče iz teksta u Danilu 7.10. 2. ispunjavajući carsku mesijansku ulogu (Ferch 174). Luka 20. On će doći da sudi svetu (Matej 25. Petrova 1. u kojemu se Sin čovečji pojavljuje kao eshatološko biće. 1. Solunjanima 1.13. Dolazak Svetoga Duha nije predstavljao konačno ispunjenje obećanja. Sin čovečji Isus se često služio titulom "Sin čovečji". 1. Obavljajući uloge koje spominje tekst u Danilu 7. posebno u službi Gospodnje večere.34. Za Crkvu. On mora da dođe na kraju istorije ovoga sveta.14).31.20. Prvo. vaskrsli Hristos je prepoznat po svojim ljudskim karakteristikama (Luka 24.5). Spominjanje drugog dolaska u formuli zahvaljivanja pokazivalo je da je drugi dolazak predstavljao srž vere i bogosluženja u apostolskoj Crkvi.7.13. Isus je sebe predstavio kao Kamen koji udara u podnožje simboličkog lika koji predstavlja carstva ovoga sveta i satire ga u prah (Danilo 2. Jovan 20.31-33). i dalje je trebalo da se Sin čovečji pojavi na nebeskim oblacima.10.30. trenutni "dolazak" Isusa Hrista među svoje vernike u obliku izlivanja Svetoga Duha predstavljao je zalog budućeg nasledstva (Efescima 1. pomaže nam da objasnimo parusiju. Božje carstvo .18). zbog dobro poznatih veza između drugog i sedmog poglavlja Knjige proroka Danila.41-43. Kada se apostol obraćao crkvama i pisao o izražavanju zahvalnosti Bogu.6. Titula "Sin čovečji" koju je Isus pripisao sebi.7-10.7).14). odnesen je u slavu na oblacima nebeskim (Dela 1. Dolazak Sina čovečjeg u slavi i veličanstvu označiće konačno i večno uspostavljanje Božjeg carstva (Matej 25. formula je objašnjavala konkretni aspekt Njegovog zemaljskog postojanja.27).Zahvaljivanje je zauzimalo važno mesto u liturgiji prve Crkve. Na isti način On objašnjava kako i zašto će se vratiti na Zemlju. 4. njegovi čitaoci su mogli da odgovore rečju: Amin! Najveći deo izraza zahvalnosti se završavao podsećanjem na drugi Hristov dolazak (1. Isus je najavio svoj identitet. Konačno.13. Zahvaljivanje sadrži elemente vere zajedničke svima koji je izražavaju.

U Isusovo doba Jevreji su očekivali Mesiju i Njegovo zemaljsko carstvo. Jovan ide i korak dalje od Mateja i Marka i navodi Isusove reči. 4. Mojsijeva 23. Tajanstveno carstvo . Mojsijeva 33. 89. 5. Sin čovečji mora da dođe s Neba sa svojim carstvom (Matej 16. jer nada u carstvo zauzima centralno mesto u starozavetnoj eshatologiji.10) 2. Matej naglašava nebesko carstvo da bi podvukao njegovu transcendentalnu prirodu. Luka 9.1-18.21-23). U Evanđelju po Mateju Isus posebno govori o nebeskom carstvu (32 puta.60. 96-99). onda se Njegovo večno carstvo mora uspostaviti (Danilo 2. Timotiju 4. Ova posebna karakteristika Matejevog pisanja ponekad se pripisuje njegovom staranju da ne povredi svoje jevrejske čitaoce.28). Matejevo biranje ovog naziva izgleda da je pre utemeljeno na teoločkim.44).36) Isus nije objavljivao da će Njegovo carstvo biti uspostavljano postepeno. Božje carstvo je bilo slavljeno u pesmama (2. Isusovo učenje u Novom zavetu pripisuje Božjem carstvu još mnogo važniju ulogu.9: Avdija 15. Matej 3. 8. 93. i to carstvo je Božje nebesko carstvo (Matej 13. njegovo nebesko umesto zemaljsko poreklo.12-21. Ako Gospod vlada Zemljom i narodima (Psalam 29.21. 22.21.5). čak ni naporima onih koji su posvećeni Svetim Duhom. Međutim. To je Isus jasno objavio u priči o sejaču.6). Čak i posle Isusovog vaskrsenja. Transcendentalno carstvo Evanđelja na više od stotinu mesta spominju Isusove izreke o carstvu (Marko 1.15.22. učenici su i dalje očekivali obnavljanje zemaljskog Izrailja (Dela 1. a nego na psihološkim razlozima. kaže On. zahvaljujući ljudskim naporima. izgovorene pred Pilatom:: "Carstvo moje nije od ovoga sveta!" (Jovan 18. Taj sejač je Sin čovečji.11). koje će biti uspostavljeno kada Sin čovečji bude došao u parusiji (2.34.1).2. 47. može se uporediti s čovekom koji seje dobro seme.Najavljivanje Božjeg carstva zaslužuje posebno mesto.18). koji bi mogli da budu ozlojeđeni zbog prečeste upotrebe Božjeg imena. 7. Njegovo carstvo je po svojoj prirodi različito od carstava ovoga sveta: to je buduće carstvo. 24. Mnogo pre osnivanja Davidove monarhije. 74. 1. Upravo zato je Isus pozvao svoje učenike da se mole: "Da dođe carstvo tvoje!" (Matej 6. Suprotno njima.24-30). Mojsijeva 15. Nebesko carstvo. 21. i ono će biti uspostavljeno na veliki dan Boga Svedržitelja (Zaharija 14. Isaija 2.

Solunjanima 1. ali vernik u njega ulazi kroz vrata nevolja (Dela 14.7. već se pokoravaju Božjem zakonu. koji se na najuzvišeniji način izražava ljubavlju (Galatima 5.5). On ističe teškoće kroz koje i dalje prolazi u ovom svetu (1. moraju da prođu kroz iskustvo patnji (Rimljanima 8.17. 2. Sa određenom dozom ironije Pavle ukorava Korinćane koji su zamišljali da se zahvaljujući svojim karizmatičkim iskustvima već nalaze u carstvu slave.9). ili po načinu na koji jedu i piju.18). Solunjanima 1. Ali.3). po rodovima Duha (Rimljanima 14. jednoga dana će biti snažno i slavno. Isus je potvrdio da čovek ukoliko želi da uđe u Njegovo carstvo mora da bude rođen od Duha (Jovan 3. Za Pavla carstvo predstavlja određeni paradoks.28). Efescima 2. ne veće od semena gorušice (Matej 13.20. kao što Hristovo carstvo izgleda sada. Korinćanima 2. građani carstva se ne prepoznaju po svojoj blistavoj slavi. Oni neće biti otkriveni sve dok se Isus ne bude pojavio u svojoj slavi (2.32). Duhovno carstvo Prema apostolu Pavlu. apostol Pavle naglašava buduće carstvo slave. koje se sada vidi jedino verom. u carstvu Boga i Oca (Matej 13. slabo i lomljivo. mogu da ga vide (Jovan 3. One koji su se obratili. kao i slava carstva. Korinćanima 4.1. Oni koji su nanovo rođeni. 3.17. On upoređuje dve etape carstva: seme i stablo.22.5.17).31. naslednici carstva ne čine bezakonje (1. upotrebili su ovu priču da bi opisali rastenje Crkve. povodeći se na crkvenim ocima. Izabrani Božji su već preneseni u to carstvo i sede u nebeskim mestima sa Isusom Hristom (Kološanima 1. Korinćanima 6. već carstvo blagodati.10).11). ostaje sakriven. On sa dobrodošlicom dočekuje u .13.6).Isus je istakao da je Njegovo carstvo već prisutno među Njegovim učenicima (Luka 17.20-22). koju su smatrali Božjim carstvom. Više od bilo kojeg drugog biblijskog pisca.21). smirenosti i radosti. Timotiju 4. koji su primili krštenje vodom i Duhom.16-23). Slava pravednika će se tada pokazati. Iako malo. Tamo gde je Isus. To je slavno carstvo (Efescima 1. po svojim govorničkim sposobnostima (1. tamo je i Njegovo carstvo (Matej 12. To nije carstvo slave. Oni koji ulaze u njega.4) Ovde dole na Zemlji.43).9.5).3. već po svojoj pravednosti. Neki.4). 2. Solunjanima 1. Međutim. njihov život.4. Kološanima 3. U tom smislu se može govoriti o duhovnom carstvu koje postoji kada Sveti Duh vodi svakog pojedinačnog vernika. Isus ovde ne govori o rastenju. Po priči o gorušičnom semenu nebesko carstvo je malo.8. To je tajna otkrivena jedino vernicima (Marko 4. 2.

21-23). Kada Sin čovečji bude došao. Isto onako sigurno kao što je pretpotopni svet bio uništen Potopom. a posle toga je nameravao da se vrati na svoje imanje (Luka 19. nevernici nemaju pravo kada misle da je Hristovo obećanje o drugom dolasku uzaludno. koja je ponuđena svima (Jovan 3. Hristova vladavina neće biti potpuno uspostavljena (1. 4.24-26).31-46.21-43. Buduće carstvo Kada se jednoga dana približavao Jerusalimu.1. već samo oni koji ispunjavaju volju nebeskog Oca (Matej 7.2!). Kao i taj car. gde pravda živi (2. U priči je neki plemić otišao u daleku zemlju da primi carsku vlast. Prema tome. gosti koji odbiju svadbeno ruho pokazuju time da ne zaslužuju carstvo (Matej 22.21-35).13. oni koji steknu iskustvo s božanskom blagodaću ne mogu drukčije nego da tu istu blagodat. Vidi Spasenje III.11). Ovom pričom Isus je želeo da osvedoči svoje slušaoce da Božje carstvo neće doći tako skoro. Sa druge strane. Prema apostolu Petru.32).. kada je odlazio na Nebo.Božjem carstvu. Kao nekada carinici i bludnice.14).12). platiće svakome prema delima koja je učinio (Matej 16. Isus je rekao svojim učenicima da čekaju Njegov drugi dolazak (Dela 1. Neće svi koji Isusa nazivaju Gospodom ući u Božje carstvo. spremni da prime pouke o carstvu (Marko 10. Međutim. Jovan je zabeležio prekrasno Isusovo obećanje: "Da se ne plaši srce vaše. Isusova pojava posle vaskrsenja ne može se smatrati Njegovim drugim dolaskom. onima koji su. pokažu svojim bližnjima (Matej 25. kao deca. oni su se pokajali i poverovali u Isusa (Matej 21.11.14). Carstvom se upravlja po Božjem zakonu (Matej 5. opet ću doći i .3-13). Prema tome. verujte Boga i mene verujte. ovo carstvo je na dohvat ruke siromašnima duhom. I tada će biti stvorena nova Zemlja i razapeto novo nebo. Još od prvog stoleća Crkva je očekivala carstvo koje treba da dođe. tu istu ljubav.7-11). Isus je nekim ljudima koji su očekivali skoro osnivanje Božjeg carstva ispričao priču. Korinćanima 15. Neki teolozi su na temelju te činjenice zaključili da se Isusova pojava posle vaskrsenja može smatrati Njegovim drugim dolaskom. Međutim.16) kao i svadbeno ruho (Matej 22.C.17). Sve dok smrt bude vladala na ovoj Zemlji.31. i On je morao da ode u daleku zemluju i da se posle toga vrati.27. Pristup u carstvo se stiče blagodaću.. 18. Petrova 3. i kada otidem i pripravim vam mesto. poslepotopni svet će biti uništen vatrom Gospodnjeg dolaska.17-20) i zato svaki koji želi da uđe u život treba da drži zapovesti (Matej 5. 19.

Hristovo vaskrsenje je označilo početak nove ere – ere "poslednjih dana" (Dela 2. "sam Gospod će sići s neba" (1. E.11). da dotakne Njegove rane (Jovan 20.4) da nam da "venac pravde" (2.9). Kraj se približio.12).2. Korinćanima 10. Gospod. da i vi budete gde sam ja. pisci Novog zaveta izjavljuju da mi živimo u poslednje vreme (Jevrejima 1. On će se i vratiti na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom.26.1-3) Jedino konačna i potpuna veza sa Bogom će označiti kraj bedi ovoga sveta (Otkrivenje 21. pojaviće se (Kološanima 3. Način Hristovog dolaska Pošto smrt i vaskrsenje Isusa Hrista osiguravaju konačnu pobedu.2).9.uzeću vas k sebi. Sin čovečji je otišao na oblacima. kojega je Otac podigao iz mrtvih.11.20).11.8). Jevrejima 1. Ličan i doslovan Evanđelja tvrde da se Razapeti sam javio svojim učenicima posle svog vaskrsenja. Korinćanima 5. dolazak Hristovog carstva će biti predstavljen pobedom moralnih načela hrišćanstva. Zato vernici mogu s poverenjem da čekaju da budu primljeni u obećane nebeske stanove (2.1-5). Božjega Sina. Jakov 5.16). Petrova 3. Mi čekamo Isusa." (Jovan 14. "koji je život naš". Luka 24.26.26. Petrova 1. da dođe s Neba (1. i da će se Hristos pokazati putem prisutnosti svoga Duha u Crkvi. jer je Hristos objavio poslednji period istorije ovoga sveta.3.1-5. Solunjanima 4. u skladu sa svojim obećanjem (Matej 26. koji je posumnjao. Isus iz Nazareta se lično pojavio pred njima (Marko 16. Marko 13. Isus je otišao u slavu pošto je 40 dana dokazivao svojim učenicima da je stvarno živ (Dela 1.3). Pozvao je Tomu.27). koji su bili uznemireni zbog ponovnog rastanka. 9. 1.17. Jovan 14.1-3). Onaj isti koji se jednom žrtvovao da "ponese grehe . anđeli su objavili da će taj isti Isus doći ponovo na isti način na koji je i otišao na Nebo (Dela 1.64. ono juri ususret slavnoj eksploziji parusije (Rimljanima 13. Ove ozjave su navele neke teologe da zaključe da drugi Hristov dolazak neće biti doslovan. Solunjanima 1. U skladu s ovim mišljenjem.25-43). 1. Na taj način Novi zavet može na logičan i razumljiv način da objavi da će Hristov drugi dolazak biti: 1.7). već očekivanje (2. Vreme više ne označava odlaganje. Otkrivenje 1. Učenicima. Timotiju 4.10). Prema apostolu Pavlu.

onda će drugi dolazak. Slavan i pobedonosan Ako bi se moglo kazati da je prvi Hristov dolazak bio dolazak u poniznosti.30).30). potvrđuju ono što je sam Isus rekao: da će ga ugledati svi narodi na Zemlji (Matej 24. Solunjanima 1. kao pobednik nad svim svojim neprijateljima (1. dok će on u stvarnosti biti vidljiv sa svih strana i u svakom pogledu. biti dolazak u slavi. Solunjanima 1.8). Jovan je još određeniji: "Videće ga svako oko!" (Otkrivenje 1.1). da primi obožavanje svojih sledbenika (2. Timotiju 1. Nema nikakve tajne u tome. u pratnji anđela (2. Svet živi u strahu od neizvesnosti povezane i sa sadašnjošću i sa budućnošću. kao i dolazak nekadašnjih careva (1. Pojaviće se okružen raspaljenim ognjem da pobije one koji ne poznaju Boga (2.7. Solunjanima 4. a hoće. Isus će doći da pokaže svoju slavu (Titu 2.25-27). Hristos će doći na nebeskim oblacima. Vidljiv i čujan Ako će se Isus lično u telu pojaviti prilikom svog drugog dolaska. Biblija je ipak odgovorila na pitanje o budućnosti istorije najavljujući drugi Hristov dolazak u slavi i veličanstvu. On će se vratiti kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima (Otkrivenje 19. Budućnosti hrišćanina je osvetljena blistavim očekivanjem Hristovog drugog dolaska. nadom svih hrišćana (1. 2. Isusov dolazak će biti javan.16.7) Njegov dolazak će biti praćen zastrašujučim kosmičkim znacima koje niko neće moći da previdi (Luka 21. objavljen glasnim zvucima trube.13). nevidljiv.28).31). Korinćanima 15. . onda taj dolazak mora da bude vidljiv. suprotno prvome. Matej 24. sa silom i slavom velikom (Matej 24. Prelazeći granice smrti pojedinca. 3. tajanstven.7).10). Solunjanima 1.16).26.25).27). Teologija ne može da umiri to nespokojstvo sužavajući eshatologiju na preživljavanje posle smrti. "epiphaneia" i "parousia" koji su upotrebljeni u Novom zavetu da bi se opisao Njegov dolazak. Izrazi "apokalypsis". Biće sličan blesku munje koja obasjava oblake (Matej 24. Isus je upozorio svoje učenike na lažne proroke koji će pokušati da ih navedu da poveruju da će Njegov drugi dolazak biti sakriven.mnogih" doneće spasenje onima koji čekaju Njegov dolazak (Jevrejima 9. Svaki pokušaj da se Isusov drugi dolazak protumači kao nevidljiv i tajanstven događaj suproti se svedočenju celog Novog zaveta.

Prema proroku Danilu. Umesto da nagoveštavaju neki potajni ili nevidljivi Hristov dolazak. čak ni Sin (Matej 24. Luka 12. Ni učenici nisu dobili obaveštenje o tačnom vremenu (Dela 1. devojke nisu znale kada će se ženik pojaviti. ni anđeli. Niko ne zna taj čas. Međutim. 1T 72).36).10). kraj sveta koji mi sada poznajemo imaće ne samo globalne. i Hristov drugi dolazak će učiniti da nebesa "s hukom prođu" i da Zemlja bude spaljena ognjem (2.40. 1. Petrova 3. Isus je objavio znake koji će najaviti Njegov drugi dolazak. ujutro. Apostol Pavle je ovim upoređenjima dodao i metaforu o bolovima porodilje (1. jer su važni događaji već najavili . već da privuku pažnju učenika i da ih održe budnima (1. o Potopu i pretpotopnom svetu (Matej 24. Solunjanima 5.35. već samo Otac (Marko 13. jer u koji čas ne mislite doći če sin čovečji!" (Matej 24. ne zato da omoguće izračunavanje vremena Njegovog dolaska. 5. Pošto Bog želi da uspostavi "nova nebesa i novu zemlju" (Otkrivenje 21. već i kosmičke dimenzije.42). međutim. Kataklizmičan Kraj ovoga sveta je najavljen već u Starom zavetu. porodilja ne zna kada će bolovi početi. niko ne treba da bude nespreman kada On bude iznenada stigao (Marko 13. Solunjanima 5.7.3).2.10). kojima su se poslužili Isus i Pavle.36).41).4. Isus se poslužio s nekoliko metafora da bi svoje učenike upozorio na tu njegovu karakteristiku: o lupežu po noći (Matej 24. kao što neki pogrešno tvrde. u ranu zoru.38. avgust 1887.42-44. Isus im je rekao: "Zato i vi budite gotovi.40. Niko ne zna hoće li Gospodar doći uveče. Novi zavet povezuje taj kraj sa Hristovim drugim dolaskom (Matej 13. Petrova 3.4-6). Solunjanima 5.44). RH 16.1). ove metafore najavljuju da će se Hristos pojaviti iznenada i neočekivano.44) Slike.6. 24.39).1-13). 2.13. kamen koji se odvalio od planine raspršiće u prah sva carstva ovoga sveta (Danilo 2. Iznenadan Transcendentalni karakter Hristovog drugog dolaska ponovo je naglašen njegovom iznenadnošću. Isto onako kao što je Potop uništio pretpotopni svet.4. uopšte ne spominju vreme Hristovog dolaska: gospodar kuće ne zna kada će lupež doći.32). I ljudi i žene će biti iznenađeni Hristovim dolaskom. u pola noći. o ženiku i deset devojaka (Matej 25. Upravo zato su učenici bili pozvani da budu budni i da straže (Matej 25.

bežite u drugi. Međutim. F." Ovaj tekst naizgled kao da ukazuje da će proći samo malo vremena do Hristovog povratka na Zemlju.12). 14. Matej 10.28. Pošto se to tada nije ostvarilo. U svom izlaganju u Mateju 24 Hristos stapa proročanstva o razorenju Jerusalima sa proročanstvima o kraju sveta. a dam se približi" (Rimljanima 13. moraćemo razmotriti neke zbunjujuće tekstove kojima su se ljudi služili da odrede vreme Hristovog drugog dolaska. "A kada vas poteraju u jednome gradu. Ovo prividno spajanje pojedinačnog sa opštim predstavlja karakteristiku mnogih . Marko 13. koji zajedno s Pavlom da "nam je sada bliže spasenje nego li kada verovasmo. neki su tumačili da je dolazak Sina čovečjeg u stvari Njegovo vaskrsenje ili izlivanje Svetoga Duha.29). tako i znaci daju snagu vernicima. U pokušaju da se ova izjava usaglasi sa odlaganjem od skoro dve hiljade godiuna. Znaci Hristovog drugog dolaska U svojoj studiji o nadi u drugi dolazak. oni su postali skloni da negiraju verodostojnost Biblije. noć prođe.19. LUka 21). Važno je da pažljivo pratimo znake.29).blizinu Njegovog dolaska (Marko 13. među narodima i u srcima ljudskih bića.23. Razmatranje tih tekstova trebalo bi da razjasni pravo značenje događaja koji su u njima najavljeni kao znaci Hristovog dolaska. Vernik . Neki su ove reči protumačili kao izraz želja Matejeve hrišćanske zajednice. Trebalo je da se znaci pokažu u prirodi. pre nego što se pozabavimo znacima. 1. To je u skladu s naglaskom koji je sam Hristos stavio na znake svoga dolaska u svojem izlaganju na Maslinskoj gor (Matej 24.11. Samuele Bacchiocchi je mnoge stranice posvetio znacima drugog Hristovog dolaska (113-262). Kao što su proročanstva bila objavljena da ojačaju veru učenika (Jovan 13. koji čeka drugi dolazak. Neki teški tekstovi Pogrešno tumačenje tri teksta u Evanđelju po Mateju navelo je neke teologe da veruju da je Isus nagoveštavao da će Njegov drugi dolazak biti događaj vrlo bliske budućnosti. a. Jer vam kažem zaista: nećete obići gradova Izrailjevih dok dođe sin čovečji. temelji svoju nadu na znacima.

"Zaista vam kažem imaju neki među vama što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne vide Sina ćovečjega gde ide u carstvu svojemu.16-18. Prema tome. proces propovedanja će se nastaviti sve do drugog Hristovog dolaska.11-14. 26. Matej 16. kao što se nagoveštava u Mateju 17. On ih zatim hrabri potvrđujući izvesnost svoje slavne pobede: neki među njima videće Njegovu slavu u toku svog života. On se takođe odnosi i na vreme. koja je pravilno prevedena kao "ima rod koji". "Zaista vam kažem: ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude. tako da obuhvata sve vernike. i koja nije ograničena na jednu starosnu grupu. Matej odmah dodaje da se Hristovo preobraćenje dogodilo samo šest dana posle toga. već se odnosi na narod. c. ukoliko je pojam Izrailja uzet u širem smislu i ako se i pojam učenika uzme u širem smislu.5.1. Isto onako kao što je suđenje svetu u Starom zavetu razmatrano na pozadini suđenja Edomu (Isaija 34.13).18. U Pričama 30.515. Ovaj tekst se može protumačiti kao dvostruko proročanstvo: širenje evanđelja će se nastaviti sve do kraja vremena.eshatoločkih proročanstava. početna reč u svakom stihu je upravo reč "dor". Svakako da preobraženje ima nekih zajedničkih karakteristika sa Hristovim drugim dolaskom: događa se na visokom mestu i praćeno je blistavim oblakom (Matej 17.1. bez obzira na vreme. suđenje svetu naizgled stapa sa suđenjem Jerusalimu. Da su učenici bili svedoci Isusovog veličanstva potvrđuje i Petar u 2. a ne na starosnu grupu. "naraštaj".8). vremenski period.7-22). Matej 24. . "rod nevaljao i uporan" (Psalam 78.28. Jeremija 49. Ova grčka reć odgovara jevrejskoj reči "dor". jer se ovde reč "naraštaj" odnosi na vrstu ljudi. Danilo 7. koja se često upotrebljava da označi grupu ili klasu ljudi.64." Za crkvene Oce i za mnoge teologe u toku stoleća Isus je ovde govorio o preobraženju." Nerazumevanje vremena drugog Hristovog dolaska može se pripisati pogrešnom tumačenju pojma "naraštaj". Isus nagoveštava svoju smrt i objavljuje cenu učeništva za svoje sledbenike. Petrovoj 1.34. Pojam "genea" može se odnositi i na potomstvo ili na vreme između rođenja oca i njegovog sina. U ovom tekstu pojam Izrailja očigledno nije bio upotrebljen ni u greografskom ni u političkom smislu. b. tako se i u ovom poglavlju.19).21-28. U Mateju 16. i biće praćeno nevoljama i progonstvima. ili Asiriji (Naum 3.

7). bar godina može odrediti.4.36) Ova izjava se nikako ne može uskladiti s tvrđenjima nekih teologa da se ipak.39.10). a ne od onih kojima se Isus u tom trenutku obraćao. onda bi trebalo uložiti i napor da se poštuje i vremenski okvir određen kontekstom.34. dakle. Ova zla generacija obuhvata. 14. oni i nas čine budnima i pomažu nam da razumemo da "nam je sada bliže spasenje nego li kada verovasmo" (Rimljanima 13. i Isus je mogao uzeti pojam "ovaj naraštaj" bez vremenskog značenja. Znaci služe kao putokazi. da ih učine svesnima važnosti vremena. Prema tome. Znaci u svetu prirode . Ako bi se pojmu "naraštaj" u ovom slučaju dalo vremensko značenje. jasno se vidi da Isus nije očekivao da će se sva njegova proročanstva ispuniti u toku života apostola.13) Konačno. Niti se oni mogu proglasiti dokazom da znaci drugog dolaska nisu tačni. "I u svima narodima treba da se najpre propovedi evanđelje. sve one koji dele njene zle karakteristike (Matej 12. Isus nigde nije odredio vreme svoga dolaska. Na isti način. Sam je rekao: "Ali to još nije posledak!" (Marko 13. Vernik svakako jača svoju nadu posmatrajući ispunjenje znakova. "Ali koji pretrpi do kraja blago njemu!" (Marko 13. U Markovom tekstu Isusove proročke propovedi (Marko 13)." (Matej 24. 16. Isus govori o završnim događajima. kao oznaku vrste ljudi. Proročki znaci su bili dati da bi se ojačala vera učenika (Jovan 13. do otac moj sam. daju nam sigurnost da se vremenski procesi kreću prema svom nagoveštenom cilju. 2. od kraja zemlje do kraja neba" (Marko 13. U Mateju 24.8). što nagoveštava rezultate globalnog propovedanja evanđelja. "To je početak stradanja!" (Marko 13. spomenuti naraštaj bi morao da bude sačinjen od ljudi koji će živeti u poslednje vreme.38).11). niti u svoje vreme ni u dalekoj budućnosti. iako ne dan i čas. ali bez tačnog vremenskog kalendara završnih događaja.U skladu sa ovom starozavetnom upotrebom.19.27). Sam Isus je jasno naglasio da se Njegove reči ne mogu upotrebiti za određivanje vremena Njegovog dolaska: "A o danu tome i o času niko ne zna.29)." (Marko 13. Nijedan od ova tri teksta ne može se upotrebiti kao osnov za određivanje vremena drugog Hristovog dolaska. izabrani će biti sakupljeni "od četiri vetra. ni anđeli nebeski. Marko 8.

13. kada je bila slomljena opsada Rima i kada su Ostrogoti doživeli poraz (4BC 834-838). Osim toga.A. pojavilo se veliko versko probuđenje i pažnja vernika bila je usmerena na prorečene znake vremena.18). Ova sila je polako izrastala iz razvalina Rimske imperije i dobila veliki podsticaj oko 538. U toku 12 stoleća.21. adventisti sedmog dana su u toj političkoj i verskoj sili prepoznali Papinstvo (4BC 49-54)). 16. koje je Jovan protumačio u Otkrivenju 12. Prema apostolu Jovanu. u kojemu prorok vidi rog. Proročanstvo iz Danila 7. Ovi znaci su bili specifični.24-26. kao 1260 proročkih dana ili 1260 godina prema načelu dan za godinu (Shea 56-92). Berthier) odveo je papu Pija VI u progonstvo (Vidi PFOF 2. jer se događaju redovno i ne predstavljaju izuzetne fenomene. 11. U Otkrivenju 12. Kao posledica velikih političkih i verskih potresa koji su uzdrmali Evropu krajem osamnaestog stoleća. i zvezde će spadati s neba i sile nebeske pokrenuti se.25. treba uzeti u obzir i mesto koje najavljeni znaci zauzimaju u propovedi na Maslinskoj gori: neposredno posle velike nevolje. Tri puta Danilo smešta poslednji sud neposredno posle zlih dela zveri (Danilo 7. One bi predstavljale nesigurne znake. i Mesec svoju svetlost izgubiti. i 13.749-782).A."I biće znaci u Suncu i u Mesecu i u zvezdama!" (Luka 21.25) – prorekao je Isus. i 13.14. razumljivo je da su ovi događaji rasplamsali eshatološke nade širom sveta. posle Hrista." (Marko 13.13. Knjiga Otkrivenja redovno povezuje zemljotrese sa završnim događajima (Otkrivenje 8.6. U to vreme su posledice Francuske revolucije dovele do potkopavanja sile Rimokatoličke Crkve i francuski general L. i neposredno pre pojave Isusa Hrista (Marko 13. pre pojave nebeskih zbivanja trebalo je da dođe do velikog zemljotresa (Otkrivenje 6. kao da i sama Zemlja deli strahovanje svojih stanovnika koji se suočavaju sa zastrašujućim pretnjama budućih događaja (Luka 21. Bertje (L.13-17. Jovan se poziva na tekst u Danilu 7-9.26).30).5.1-10.26). smešta kraj tog proročkog razdoblja u godinu 1798.25. kao što je opisano u Otkrivenju 12. koja proizlazi iz Rimske imperije i govori protiv Boga i Njegovih svetih. Matej 24. oni obeležavaju istek 42 meseca progonstva. papinski Rim je pokazivao pretenzije da progoni sve one koji se nisu slagali s njime. godine posle Hrista. Prema tome.29.25) Isus nije jednostavno najavljivao buduće eklipse Sunca i Meseca.22.24. . Onda je dao i neke pojedinosti: "Sunce će pomrčati.19. Izgledalo je da se kraj sveta približio i da se jasno mogu prepoznati znaci koji mu prethode.14. silu.12). Pridružujući se velikoj grupi istoricističkih komentatora.

Ovi fenomeni se mogu povezati s nebeskim znacima koji treba da prate zemljotres. novembra 1833. Zajedno sa talasom plime. Malo je teško prepoznati glad kao znak. Glad svedoči i o ljudskom egoizmu i nasilju.13). Isus je najavio da će pre Njegovog drugog dolaska na raznim mestima u svetu biti gladi (Matej 24. od Atlantika do Pacifika. godine. novembra 1755. Osetio se u Severnoj Africi i mnogim delovima Evrope. najavljen u Otkrivenju: "I Sunce posta crno kao vreća od kostreti. Ne objavljujući ovaj znak po tačno određenom hronološkom redosledu. Glad.a. Sami po sebi. u vreme koje je nagovešteno u proročanstvu. jer se približuje izbavljenje vaše!" (Luka 21. maja 1780.12. kada se ti događaji ističu i kada se događaju u skladu s biblijskim vremenskim rasporedom. proširenost gladi u dvadesetom stoleću je bez presedana. koji se dogodio 1." (Otkrivenje 6. jer oni predstavljaju najveći uzrok pojavi endemskog oblika gladi. Tadašnji stanovnici su ga smatrali vesnikom kraja sveta (Smith 439-441). Osim znakova koji su upravi opisani.28) Adventisti sedmog dana su tradicionalno pripisivali posebnu važnost ovim znacima. jer je danas ta pojava široko rasprostranjena. neki zemljotres ili meteorska kiša ne moraju imati više verskog značenja od neke oluje ili ledene kiše. Pomračenje Sunca. Lisabonski zemljotres. Već u to doba ovi događaji su bili shvaćeni kao znaci vremena. a posebno biblijska proročanstva. b. Mnogi su se pitali kakvo je značenje ovog događaja (PFPF 4. Osim toga. glad je dokaz naše nesposobnosti da rešimo svoje probleme uprkos izvanrednom napretku nauke. i Mesec posta kao krv. Posle mračnog dana. Mesec je izašao crven kao krv. spada među najjače zabeležene zemljotrese u istoriji. Ovaj deo Jovanovog proročanstva ispunio se 13. godine duboka tama je prekrila severoistočni deo severnoameričkog kontinenta i zadržala se sve do sledećeg jutra. Na dan 19.. Gladi je uvek bilo. Padanje zvezda. . Ali. Smith 439448). izazvao je smrt desetina hiljada ljudi i žena. Mnogi ljudi su poverovali da je došao dan Božjeg poslednjeg suda. koji su se pojavili u područjima u kojima su ljudi proučavali Bibliju. Međutim. cela Severna Amerika je gledala neobičan prizor. Te noći preko neba je preletalo najmanje 6o hiljada meteorita na sat. trebalo bi poslušati Isusove reči: "A kada se počne ovo zbivati. Smith 441-445) c. Od Kanade do Meksika. d. godine. Lisabonski zemljotres. kao što smokva odbacuje pupke svoje kad je veliki vetar zaljulja" (Otkrivenje 6.289-300..7). Jovan zapaža da "zvezde nebeske padoše na zemlju.

Isus se poslužio dvema ključnim rečima da bi opisao moralno staje u svetu u predvečerje svoga dolaska.11." (Matej 24.17.12. Jezekilj 5. ohladneće ljubav mnogih. Timotiju 3.18. je "agape" – ljubav. Prorekao je mnoge (Matej 24. Isus nije najavio samo jedan zemljotres. e. Statistike o umnožavanju kriminala kao da potvrđuju njegovo proročanstvo. Druge katastrofe u prirodi. Znaci na području morala Zla na svetu nisu jednostavno posledice prirodnih pojava. Korinćanima 13. Otkrivenje nasuprot takvima hvali one koji u poslednje vreme "drže zapovesti Božje i imaju veru Isusovu" (Otkrivenje 12. upoređujući vreme posletka s vremenom koje je prethodilo Potopu (Matej 24. 14. Mojsijeva 6. Drugi pojam kojim se Isus poslužio u Mateju 24.5).7).12). Međutim.17. koja u stvari označava nepostojanje zakona.12) Pojam "bezakonje" dolazi od grčke reči "anomia". kada je "nevaljalstvo ljudsko bilo veliko na Zemlji" (1. On je vreme posletka uporedio i sa stanjem u Sodomu pre njegovog razorenja (Luka 17.1-5). mnoštvo izgladnelih svedoči da je blizu dan Onoga koji će doći da sudi svetu. Pavle detaljno opisuje moralnu pokvarenost u svetu u vreme posletka (2. Danas žrtve gladi na Zemlji ne proglašavamo krivcima. Samuilova 24. Ekološki pokreti na Zemlji danas naglašavaju sve veće probleme nastale zbog ljudske nemarnosti ili pohlepe. Ljudima se može pripisati veliki deo ukupne količine zala. Rekao je: "I što će se bezakonje umnožiti. 3.12). Agape treba da prožima odnose s bližnjima. zabave. ishrane i korišćenja slobodnog vremena. Pavle ovoj reči daje opširno objašnjenje u 1.28-30). Jeremija 29.13.U Starom zavetu glad je bila smatrana Božjom kaznom Izrailja ili okolnih naroda zbog njihove buntovnosti (2. Vrijeme je da Bog sudi onima "koji Zemlju pogubiše" (Otkrivenje 11. Njeno izostajanje dovodi .18). Ovo bezakonje je izvor svih izopačenosti u pitanjima seksualnosti.37-39). odbijanje ljudi da priznaju autoritet bilo kojeg zakona i njihovu želju da se prepuste svojim željama i strastima. Gladi i zemljotresi su samo jedan vid neravnoteže na našoj planeti. U svojoj propovedi na Maslinskoj gori Isus je prorekao moralno propadanje ljudskog roda. čemu se savremeni ljudi prepuštaju u ime slobode ličnosti.

kao što su silovanja. ona dovodi i do različitih oblika izrabljivanja čoveka po čoveku (Jakov 5.10: 14. štrajkovima.3.6. 2T 252.14). ali i gubljenjem poštovanja prema ljudskoj ličnosti (Matej 10. U svom poznatom eshatološkom izlaganju. Lažni znaci Isus je opomenuo svoje učenike da će neki lažni proroci činiti čuda u Njegovo ime iako ih On neće ni priznati ni prihvatiti (Matej 7.22). u vreme posletka.21-23).6).14. do sukoba među narodima (Matej 24. ubistva. 5. onaj koji se protivi Hristu ili želi da zauzme njegovo mesto.A.E. Zajedno s njenom pojavom počeće da se razvija i fanatički oblik verskog tlačenja. Otkrivenje 13.12). Zato je važno da svi vernici budu upoznati i s pravim i s lažnim znacima Hristovog dolaska (Vidi Veliki sukob V. duh antihrista je već bio prepoznatljiv po odbacivanju Hristovog utelovljenja i božanske prirode (1. ako bude moguće.C!). U Jovanovo vreme.7).18.22.13. 2. Apostol Pavle ukazuje da će se pojaviti .1-6. Sada. Vidi Ostatak/Tri anđela V. Nedostatak ljubavi može da dobije kriminalne oblike.11-17.A. cara Vavilona (Danilo 3).) Sa druge strane. Jovanova 2. Jovanova 2. krađe. Među onima koje Jovan posebno optužuje je i antihrist (1. upotreba droge. Već je od vremena apostola Crkva išla prema ostvarenju toga cilja (Kološanima 1. FE 101). ljudi će pokušavati da svoju žeđ za Božjom Rečju zadovolje iz "isprovaljivanih studenaca" ((Amos 8. 4. Jeremija 2. Ovaj isti lažljivi duh će se ponovo pojaviti u obliku zveri iz Otkrivenja 13. što znači. 4.5. Znaci u svetu religije Iz verske perspektive vreme posletka je paradoksalno.14-17). S jedne strane.13). objavljivanje evanđelja je simbolički prikazano anđelom koji viče velikim glasom: "Bojte se Boga i podajte mu slavu. i same izabrane" (Matej 24.11. koji će ukinuti versku slobodu i nametnuti novo idolopoklonstvo (Otkrivenje 13. revolucijama. Izazov u toku tog razdoblja nevolja i prevara verni će morati da izdrže do kraja da bi se spasli (Matej 10.7. jer dođe čas suda njegova!" (Otkrivenje 14. Isus je objavio da će se u poslednje vreme pojaviti mnogi lažni Hristosi i lažni proroci (Matej 24. slično onome koje je bilo proglašeno u vreme Navuhodonosora.po sukoba u porodici kao što su razvodi. Jovanova 7). evanđelje se objavljuje po celome svetu (Matej 24. 1SM 15). razaranja društva izrabljivanjem. upozorio je na lažnu prirodu tih čuda i na njihovu svrhu: "da prevare.24).21).

32).10. Umesto toga.8) i "parousia" (2. Solunjanima 2. da vreme koje će prethoditi Isusovom dolasku neće biti nikakvo zlatno doba. zajedno sa onima koji vaskrsnuli.9).38). Solunjanima 4. i Jevreji i Grci podjednako. Pavle izražava svoju želju da se spasu svi Izrailjci. on umesto toga govori o načinu njegovog okupljanja: neznabošci će doći zajedno s obraćenim Jevrejima kao Božji Izrailj (Rimljanima 11.12. predani neposlušnosti.6. septembar 1899). Jasno je. njegovo obraćenje Hristu. Pavle opisuje dolazak "čoveka bezakonja" istim rečima koje je upotrebio da opiše Isusov dolazak: "apokalypsis" (2. On opisuje samo jedan vidljivi. i na temelju Isusove izjave (Matej 24.9). povratak Izrailja u Palestinu. prava vera će postati retka (Luka 18.26."čovek bezakonja "sa svakom silom. Iako su svi. Međutim. Solunjanima 2. Berkouwer 323-358). Zbog pokvarenosti ljudskih bića.26).3. Prorok Ilija je izmolio od Gospoda da oganj padne s neba na oltar na brdu Karmilu da bi se pokazao identitet pravoga Boga (1. na državu Izrael. ponovno osnivanje davidovske monarhije i ponovno građenje Hrama biće. 6. Solunjanima 2.16. Solunjanima 2. jer se i jedni i drugi nalaze u vlasti greha (Rimljanima 3. 5. Pogrešno protumačeni znaci Dispenzacionalistička škola mišljenja primenjuje viđenje u Jezekilju 37. veličanstveni dolazak.17).8).6-13) i teksta u Otkrivenju 12-14. Isus ne govori o nekoliko svojih povrataka ili o nekoliko prilika za obraćenje. Osim toga. G. znaci poslednjeg vremena (Pache 317-350). ovo važno poglavlje ne sadrži proročanstva o poslednjem vremenu. Carevima 18. U to vreme će živi sveti. podjednako imaju i pristup božanskoj milosti (Rimljanima 11.3-9). U skladu s time. Pavle ne raspravlja o vremenu obraćenja jevrejskog naroda. Ovo nebiblijsko učenje o masovnom obraćenju Izrailjaca vrlo često se podupire posebnim tumačenjem teksta u Rimljanima 11.11. i znacima i lažnim čudesima" (2. biće to vreme nevolje i straha (Luka 21.24.13. i koja govori kao aždaha (Otkrivenje 13. Razlozi Hristovog drugog dolaska . U vreme posletka isto čudo će učiniti i sila sa dva roga kao u jagnjeta. prema mišljenju ove škole. R&H. biti uzeti na oblake da budu sa svojim Spasiteljem (1. Potajno odvođenje Crkve je postalo važan deo ove zamisli. slavni.8.26.25. GC 624) Jedini način da se izbegnu ove prevare biće ljubav prema istini (2. Pokazavši da nema razlike između Jevreja i Grka po pitanju spasenja.

." (1945. Kao što su sveštenici duvali u trube u vreme velikih sabora (4."Konačna Božja pobeda je teološka neophodnost!" (Pidoux 53) On je Svemogući. grobe. 20) Truba koja će okupiti izabrane.14.8). probudiće i umrle (1. Vidi Vaskrsenje I. Njegov drugi dolazak postiže sedam velikih ciljeva: 1. Korinćanima 6.2). žalac? Gde ti je. Božji plan sa onima koji su umrli u Hristu neće biti potpuno ostvaren sve do slavnopg dana njihovog vaskrsenja.55) Pravedni umrli će se vratiti u život kao svedoci Božje moći (1. nepropadljivom stanju (1. Upravo zato će se vaskrsenje naših 'smrtnih tela' (Rimljanima 8. Solunjanima 4. onda bi evanđelje bilo besmisleno i naša nada uzaludna (1. Ovo "okupljanje" izražava nadu Izrailjaca da dožive da vide kako Bog okuplja Jevreje iz rasejanja. Korinćanima 15. učenici se sada ponovo okupljaju. On je to potpuno dokazao preko Isusa Hrista. Ukoliko Isus ne podigne mrtve u život.40).3.II!). snažnom. Petrova 1. Sve do tada. 2.53).31. kada će primiti svoju nagradu. čekajući na vaskrsenje. Isaija 43.10). Mojsijeva 10. I tada će uskliknuti zajedno sa apostolom: "Gde ti je. Korinćanima 15. Marko 13. Bilo bi suprotno i samoj Njegovoj prirodi da ne ispuni svoje obećanje da će pokazati svoju slavu i živima i mrtvima. gospodar istorije. Mojsijeva 30.14-19). Oni će izaći iz grobova u slavnom. ono potvrđuje Njegovo obećanje (Jovan 6. 1. smrti. Da okupi izabrane. pobeda?" (1. u skladu sa svojim obećanjem (5.11) dogoditi jedino na kraju. Njegovo vaskrsenje postavlja temelje našoj nadi (1. Zato je Oskar Kulman (Oscar Cullmann) i mogao da napiše da "biblijska nada u vaskrsenje ne sagledava pojedinačnu sudbinu osim kao posledicu ukupnog Hristovog dela.5. vernici počivaju u snu bez svesti.27). Naš Gospod Isus Hristos dolazi. Korinćanima 15. Filibljanima 3.14).3. da dovrši delo otkupljenja kojemu je Njegovo vaskrsenje bilo zalog.42-55. prema tome. Pošto su se raštrkali po celom svetu da svedoče za Isusa Hrista (Dela 1.16). Solunjanima 4. tako će i moćni anđeli "s velikim glasom trubnim" sakupiti izabrane sa sve četiri strane sveta (Matej 24. Da vaskrsne umrle Vernici koji su izgubili život imaju sada slavnu prednost da postanu učesnici u Isusovom vaskrsenju (Rimljanima 6.27). Suprotno opštem verovanju u duhovni život posle smrti. a ne prilikom smrti svakog pojedinca. Jezekilj 39.35.

gospodaru sveti i istiniti. ne sudiš i ne kaješ krvi naše na onima što žive na zemlji?" (Otkrivenje 6. Da su optužbe protiv Boga odbaćene pokazuje se time što je Bog pomirio svet sa sobom preko Isusa Hrista (2. Solunjanima 4. Umesto toga. To pokazuje da poslemilenijumski sud nema za cilj da utvrdi nevinost jednih i krivicu drugih (Otkrivenje 20. Da preobrazi i uzme sve svete Živi pravednici će zadržati svoje fizičko ljudsko telo.3!) 6. Bog želi da spase sve svoje verne iz svih vekova. Sve zle sile će biti uništene. ali ne u njegovom sadašnjem stanju.1. 19. bezakonici će biti uništeni sjajem Njegove prisutnosti. Vidi Milenijum I. Pošto sve proizlazi od Njega. Posle milenijuma i sam Sotona će biti uništen (Otkrivenje 20.3!). pa se zato i pojavila potreba da se Bog odbrani od optužbi koje su podignute protiv Njega. Da se odbace optužbe protiv Boga Problem zla neće biti potpuno rešen uništenjem njegovog začetnika. bezakonici (2. uništavajući sve one koji su ih prouzrokovali.17). da bi se odbacile sve optužbe protiv Njega.8). U toku cele istorije.3. Korinćanima 15.10) Bezakonici neće biti u stanju da izdrže sjaj Njegovog prisustva. u treptaju oka (1. Korinćanima 5. vaskrsli sveti biće uzeti na oblake u obliku radosne povorke da pozdrave svoga Gospoda (1. Njegova milost i pravednost.50). bezakonici će vaskrsnuti posle milenijuma (Vidi Sud III.21). zver i lažni prorok (Otkrivenje 19.51. Zajedno sa živima. on dokazuje Božju pravednost i pravednost Njegovog postupanja prema ljudima (Efescima 3. jer propadljivo ne može da nasledi neporopadljivo (1.4-6.10.11).19). i sva slava pripada Njemu. oni koji su simbolički bili nazvani Vavilonom (Otkrivenje 18.52).21).2). Korinćanima 15. Oni će se preobraziti (Filibljanima 3. Da bi se konačno pred celim svemirom pokazala Božja ljubav. 5. 4.16).C.11-15). Oni će sami potvrditi svoju osudu (Otkrivenje 6. Prilikom drugog Hristovog dolaska.B. Božja ljubav je bila stavljana pod znak pitanja. Da se obnovi Zemlja . I na taj način će uslišiti molitve mučenika koji su govorili: "Dokle. Da uništi zle sile i bezakonike Isus će doći da učini kraj patnjama ovoga sveta. Solunjanima 2.8.20) i svi oni koji su išli za njima (Otkrivenje 19.10.

Priroda je bila podložna prokletstvu greha i zato čezne za obnovljenjem (Rimljanima 8. već predstavlja i motivaciju za njegovo svedočenje i duhovno pripremanje za taj veliki dan. Implikacije doktrine o drugom Hristovom dolasku Verovanje u drugi Hristov dolazak na razne načine utiče na život hrišćanina. ukazuju da će se Isus vratiti da objavi presudu.11. Izabrani neće morati da obnavljaju razvaline ili da uklanjaju ostatke pokvarene civilizacije.1). Sada je veza čoveka sa Bogom prekinuta grehom (Isaija 59. To se posebno jasno vidi u pričama iz života u Mateju 25.12.17. Timotiju 4.30.20. Efescima 1.17). Petrova 3.10). .13. Mnogi novozavetni tekstovi. U to vreme on će primiti "venac pravde" (2. Sam Isus kaže: "I evo ću doći skoro i plata moja sa mnom. Posle Hristovog dolaska Bog će biti u stanju da boravi sa svojim narodom (Otkrivenje 21. Vidi Sud III. Otkrivenje 21. 8. U toj novoj.19-21).8). 66. U skladu sa svojim obećanjima.1!) II.9. a ne da tek bude razmatran njegov slučaj. Solunjanima 4. 24. bez obzira na prividno odlaganje ispunjenja tog značajnog proročanstva. 13. a ne da započne sudska saslušanja (Matej 3.12. koji se odnose na vreme kraja. Ne samo da se to verovanje odražava na njegov svakodnevni život. Svi ovi razlozi za Isusov drugi dolazak pretpostavljaju da je pre tog dolaska održano preliminarno suđenje (Danilo 7.37-41). da dam svakome po delima njegovim!" (Otkrivenje 22.22.2). koje pretpostavljaju da postoji vreme preliminarnog ispitivanja načina na koji su ljudska bića iskoristila svoje vreme čekanja. I-III!) 7. Da obnovi vezu sa Bogom Ništa ne bi bilo milije Božjem srcu nego da sve pomiri sa sobom u Isusu Hristu (Kološanima 1. idealnoj sredini otkupljeni će priznati velika dostignuća celokupnog plana spasenja (Vidi Nova Zemlja. Bog će stvoriti nova nebesa i novu Zemlju (Isaija 65.3) i tako će otkupljeni zauvek biti sa svojim Gospodom (1. 2. Prilikom Isusovog drugog dolaska apostol Pavle očekuje da dobije nagradu.12.9-14).19.B.

koče u životu. 2. u skladu s pozivom koji su dobili (1.19. 1. Pavle je ovo pravilo dobro razumeo.13-26. kao hrišćane. Nada Služiti Bogu nade znači prihvatiti način razmišljanja obeležen radošću. Solunjanima 4.11. strah i strepnju. Oni će čak i upravljajući svojim imanjem slaviti Gospoda (Luka 16.20). Ljubav . Uticaj na svakodnevni život vernika Mnogi odbacuju eshatološka očekivanja.14-30). Korinćanima 7. što se vidi po njegovom usrdnom pozivanju vernika da hode verno.45. Nijedan položaj hrišćaninu ne izgleda očajan. uzimajući u obzir blizinu drugog dolaska.10).17-24). Korinćanima 7. Svakako je istina da je određivanje datuma Hristovog dolaska navelo neke hrišćane na fanatičke oblike ponašanja. Korinćanima 7. Kada se bude vratio. mirom i verom u Njegovu buduću vladavinu (Rimljanima 15. nada u drugi Hristov dolazak ih podseća na njihovu misiju da budu so Zemlji i videlo svetu (Matej 5. ljubav. Matej 25.46).10-12). Ova misao je naročito naglašena u priči o talantima (Luka 19.3-5) ili su smatrali da se moraju rastaviti od bračnog druga da bi se bolje pripremili za Hristov dolazak (1.6-9). Drugi su se odricali intimnih bračnih odnosa da bi se posvetili molitvi (1. Izgleda da su u vreme apostola Pavla neki hrišćani prestali da rade nadajući se vrlo skorom Hristovom dolasku (1. Međutim. 2. Nada izgoni brigu.28). poniznost i svetost. svaki Božji sluga je pozvan da donosi rod služeći se talantima koje je dobio od Boga.13-16). Svaki dan koji prolazi predstavlja vreme blagodati od kojega Gospod očekuje rod (Luka 13. Svemu u svetu se može proceniti vrednost u svetlosti ove nade. ne pretvarajući hrišćane u usamljena ostrva.13). Solunjanima 3. Nada je lenger duše koji brod vere drži sigurno ukotvljen u samom Božjem Svetilištu (Jevrejima 6. Dok čeka na svoga Gospoda. Među njima su nada. da im ovaj svet prikazuju u mračnim bojama i da ih čine nezainteresovanima za svakodnevna životna zbivanja. jer mu prisutnost Svetoga Duha potvrđuje obećanje o budućnosti. život vernika treba da pokaže posebne etičke karakteristike.11).A. jer smatraju da ih ona. Osim toga. Učitelj će zateći svoje verne sluge kako Njegovom narodu dele neophodnu duhovnu hranu (Matej 24. omogućujući hrišćaninu da podigne svoj pogled (Luka 21.

3). prihvatljivo i savršeno.19. i slabosti samog hrišćanina mogu da navesti da posumnja. Hrišćanin je naslednik Božji i sunaslednik Hristov (Rimljanima 8. 3.19). Hrišćani zato s poverenjem mogu gledati na sve što im se sada događa. potvrđuje opravdanost nade.4). unoseći tako večne dimenzije u svoje zemaljske odluke (Rimljanima 12.2). Iz tog razloga patnje omogućuju hrišćaninu da učestvuje u Hristovim mukama i one mu postaju zalog utehe koja će doći (2. Timotiju 6.5.31).33). Bogatstvo samo po sebi ne treba osuđivati.8). ali vera. ali misliti samo o svetovnim pitanjima pretvara se u neprijateljstvo prema krstu (Filibljanima 3. Bogatstva treba odmeravati prema merilu budućnosti (1. 4.6). omogućuje hrišćaninu da posvedoći svetu da ljubav nikada ne propada (1. nošena krilima nade. vernik sakuplja blago na Nebu (Matej 6.30.Isus nije pozvao svoje sledbenike da Boga i bližnje vole predanije samo zato što se Hristov dolazak približio.17-19). Hrišćaninov način postupanja prema svetu određen je njegovim znanjem da će svet proći (1. Bez obzira na veličinu. Poniznost Znanje da će se sadašnje vreme završiti dovodi do pravilne procene bogatstava ovoga sveta.18. Onaj koji očekuje Gospoda Isusa Hrista kao Izbavitelja ubraja se među građane Neba (Filibljanima 3. Korinćanima 7. delujući preko ljubavi. Apostol Pavle je ljubav stavio između vere i nade. Korinćanima 1. Svojim obnovljenim umom. Vera. između sigurnosti u ono što je Isus učinio za nas i onoga što će On učiniti za nas prilikom svog drugog dolaska (Galatima 5. jer će Božja ljubav uskoro objaviti svoju pobedu. Sve drugo je prolazno i relativno.2. hrišćanin može da razazna šta je dobro. Korinćanima 13. Pobede bezakonika. a i dobra ovoga sveta prema pravilima Božjeg carstva (Matej 132. ali nada u Hristov skori dolazak zaista učvršćuje ljubav. vernik otkriva nadu koja je povezana s njegovim pozivom i bogatstvom slave nasledstva Hristova koje je osigurano svetima (Efescima 1.44-46).17). Svetost .1820. Prosvetljen Svetim Duhom. Hrišćani su pozvani da žive u svetu koji se protivi njihovoj veri. Jovan 14.18). Gospod će lično doći na ovaj svet da učini kraj patnjama (Otkrivenje 21.20. provale neprijateljskih sila.5-7).18). patnje se nikada ne mogu uporediti sa slavom koja će doći (Rimljanima 8. Tražeći prvo carstva Božjega i Njegove pravednosti.

14). Rastenje u svetosti ne znači povlačenje u sebe.4!) B. Vreme Svetoga Duha Odgovarajući na pitanje učenika o vremenu svoga dolaska. oni moraju da žive kao otkupljene osobe.2. Bez posvećenja ili svetosti.8). dobroti.3). već duhovnog oružja koje im je Bog dao (Efescima 6. Korinćanima 6. ali Isus svoj dolazak svakako da nije učinio zavisnim od propovedanja evanđelja. Nada u drugi Hristov dolazak razvija društvene vrednosti (Jevrejima 10. jer znaju da su se u Isusu Hristu oslobodili osude (Rimljanima 8. ali ne uz pomoć gneva (Jakov 1. Hrišćani ne žive užasavajući se suda. Ipak. iako su istovremeno svesne da će Bog uskoro odbraniti one koji mu se mole (Luka 18. Međutim. uređujući svoj život prema načelima vere (Filibljanima 2.13). traženje svoga spasenja nezavisno od spasenja drugih. niko neće videti Gospoda (Jevrejima 12. lepoti i istini (Filibljanima 4. Petrova 3. Isus je obećao da će im poslati svoga Svetoga Duha koji će ih učiniti Njegovim svedocima sve do kraja sveta (Dela 1. . Ako čekamo poslednji sud treba da živimo pobožnim načinom života (2. Podsticaj za propovedanje evanđelja Sigurnost u skori Hristov dolazak ne samo da će uticati na kvalitet svakodnevnog života vernika. Vreme čekanja pruža priliku Svetome Duhu da utiče na život vernika. Vidi Način života II.11). unapređuje karakter vernika (AH 16). razvija svest o pravednosti.25). Ako verujemo u vaskrsenje treba da cenimo vrednost svake duše i celog čovečanstva i da budemo svesni vrednosti vremena (1.7.12.14).1). Radosna vest se mora propovediti po celome svetu pre kraja vremena (Matej 24. C.Etičke implikacije Hristovog drugog dolaska nikada se ne mogu dovoljno naglasiti. 1.10-18).32-34). Korinćanima 15. Božje sluge ne mogu da budu neosetljive prema problemima ovoga sveta (1. Isto osećanje saučešća koje je pokretali Isusa pokretaće i one koji žive u Hristu.8). Hrišćani su posebno osposobljeni da se bore protiv nepravde.20).8. već će poslužiti kao snažan podsticaj na propovedanje evanđelja. da ih nadahne svešću o hitnosti potrebe da iskoriste svoje darove na širenje poruke blagodati.36-38). On želi da Njegovi učenici učestvuju u Njegovom planu za spasenje sveta (Matej 9.

Apostol Petar naše vreme naziva vremenom Božjeg strpljenja (1. 15.1) 3. Timotiju 4.15. koji okuplja vernike da bi obrazovao eshatološku zajednicu. posebno zato "što nam je spasenje sada bliže nego li kada poverovasmo" (Rimljanima 13. Kraj sveta nije pitanje za sutra. jer će im biti sve teže i teže da nađu pažljive i pozitivno raspoložene slušaoce (2.29). Dela 3. Petrova 3. Vreme blagodati će uskoro doći kraju. 16. već poziv za danas (Jevrejima 4. a drugi će se ostaviti" (Matej 24. Vreme blagodati "Novi zavet je jasan da je sadašnje vreme ("sada") ona prilika koju će ljudi imati da bi se pokajali i poverovali (Marko 1. 4. 209). R&H. septembar 1887.4).2-4). Ako je već i đavo vrlo revnostan "znajući da vremena malo ima" (Otkrivenje 12. Pavle kaže:: "Da se bojimo.16.Vreme očekivanja. 2. L. Kološanima 4. Vreme čekanja pripada Svetome Duhu. 15. Moore. Vreme hitnosti Živeti u očekivanju Isusovog povratka razvija svest o hitnosti (YI. i što nam je bliže posledak. Korinćanima 7. ne odocni koji od vas.7).15).40.5). Ne opomenuti svet znači biti kriv za nepružanje pomoći ljudima u opasnosti." (Jevrejima 4. L.41). avgust 1887). Mur (A. Vreme duhovnih darova . koliko bi trebalo da vernici budu budni. 28. april 1908). Trebalo je da iskoriste svaku priliku da pošteno svedoče bližnjima. avgust 1887). to se odlučnije moramo opredeliti za Gospoda. dakle. R&H. Prilikom Isusovog povratka "jedan će se uzeti. praznina kroz koju neko mora da prođe što je brže moguće.11. I sam Isus je putovao putevima i puteljcima Palestine svestan da je Njegovo vreme kratko (Jovan 9.9. nije neko međuvreme." "To je čovekova konačna prilika!" – piše A. 16.20) i da se kraj svega odlaže jedino iz tog razloga – i to ne beskrajno. zato je i pozivao vernike da na najbolji način iskoriste svoje vreme (Efescima 5. da kako dok je još ostavljeno obećanje da se ulazi u pokoj njegov. gledajući samo prema kraju. I apostol Pavle je bio nadahnut tim uverenjem (1.19. prema tome.12). septembar 1887. On želi da vernici dođu u vezu sa živim Bogom i da objavljuju svetu da je ista blagodat ponuđena svima (ST. ST.

Da bismo živeli večno pod Božjom vlašću. očekujući da ženik može i da zakasni. Priča u Mateju 25. Obe grupe su bile iznenađene vikom da ženik dolazi. Ostalih pet su nazvane mudrima. svesne da će ženik ubrzo stići. II!). tipične za ljude koji će biti izgubljeni (1.1-2). Među tim darovima. Isus im je ispričao priču o deset devojaka (Matej 25. Oni znaju da će uskoro doživeti slavno obnovljenje kao vrhunac procesa koji je započeo njihovim krštenjem i darom Svetoga Duha (Jovan 3. Korinćanima 6.11-13).5). C.25). zato što se. Duhovni darovi se tako izlivaju da učenici mogu da budu so Zemlji i svetlost svetu. Korinćanima 14. Hrišćani treba da budu zahvalni Bogu na svakodnevnim prilikama koje im se pružaju da se pokaju i da rastu u posvećenju (Jevrejima 12. ali su samo mudre bile u stanju da uspešno prebrode probu vremena čekanja između najave ženikovog dolaska i njegovog stvarnog pojavljivanja.9.8. Zato i apostol Pavle osuđuje grehe.24. Samo oni koji imaju lični odnos sa Isusom Hristom biće u stanju da se suoče sa svakom teškoćom. da mogu da daju ukus svetu i da ga obasjaju istinom (Matej 5. moramo prvo sada živeti u pokornosti Njegovim zakonima. Hrišćani ne mogu da izbegnu dužnost da svedoče.14).44). jer su imale pri ruci zalihu ulja. Prorok Amos piše: "Teško onima koji žele dan Gospodnji!" – ali ne dozvoljavaju da sud "teče .3. posebno zato što se dan Hristovog dolaska približava (Vidi Duhovni darovi.1-13). Pošto je pozvao svoje učenike da budu spremni za dolazak Sina čovečjega (Matej 24. On izliva svoje darove na popravljanje i rastenje Crkve (Efescima 4.13-16). Za sve to je neophodna prethodna duhovna priprema.1-13. uopšte nisu pripremile za budućnost.10).15).Knjiga Dela apostolskih pokazuje da nam vreme čekanja pruža priliku da svetu propovedimo evanđelje. Pet devojaka je opisao kao lude. kao i prethodna o dvojici slugu (Matej 24. Duhovna priprema za Hristov dolazak Verovanje u Hristov drugi dolazak utiče na naš sistem vrednosti i podstiče nas da svedočimo za Hrista i da propovedamo Njegovo evanđelje. I Jovan naglašava tu istu misao (Otkrivenje 21. naglašava važnost duhovnog života i verne službe u vezi sa Hristovim drugim dolaskom. proroštvo je dobilo posebnu ulogu kao najbolje sredstvo da se izgradi Telo Hristovo i da se nevernici obrate Bogu (1.1.45-51). 22. Sveti Duh poziva ljude na to delo (Dela 13.

Petrova 3. Jevrejima 10.39). Sam Bog potvrđuje obećanje o drugom dolasku. Napetost između "sada" i "još ne" isključuje svaku mogućnost da se izračuna čak i godina Isusovog povratka (10MR 270).24) Nasuprot njima. Jakova i Petra. Učenici su morali da budiu spremni u svako doba (Matej 24. Dan Gospodnji istovremeno je i daleko i blizu (Avakum 2.19).29. ili čak ukinut? Mnogi vernici razmišljaju o tim mogućnostima.12). Berkauer (G. Jakov 5. sigurnost drugog Hristovog dolaska je mnogo puta bila potvrđena.11-27). Ista napetost se može naći i u Starom zavetu. Bog ne laže (4. D. 1. I u drugim pričama Isus nagoveštava prividno odlaganje svoga dolaska (Matej 24. Sam Isus uverava: "Evo ću doći skoro!" (Otkrivenje 22. Kao što G. taj dan je "pred vratima" (Rimljanima 13. odložen. koji ne želi da bilo ko propadne (2. 1.11.kao voda i pravda kao silan potok" (Amos 5.39). Samuilova 15.9). .6.17. Petrova 3. Bog nije spor u ispunjavanju svoga obećanja.48. već kriza vere u Božju verodostojnost i istinoljubivost.3.29.20.C.35).E!).14. Sofonija 1. Jevrejima 10.8).9.67) Biblija nikada nije nagovestila bilo kakvu mogućnost da se obećanje ne ispuni (2. Petrova 3. Vidi i Veliki sukob VI. Odlaganje.36-51). hrišćani čeznu za Njegovim dolaskom.C. Za Pavla. Suprotno tome.18. 3." (66. Za Mateja Učitelj će se vratiti "posle dugo vremena" (Matej 25. Isaija 2. 14. Njegova Reč je sigurna. Svetost ponašanja i pobožnost su prirodne posledice očekivanja Hristovog drugog dolaska (2. posledica ne bi bila samo razočaranje ili otrežnjenje. Prividno odlaganje Hristos još nije došao. Isus je ispričao priču o plemiću koji je otišao u daleku zemlju (Luka 19.8.20) Ali. Berkouwer) pravilno zaključuje: "Kada bi sada Hristov povratak morao da bude opozvan.5). Posle dve hiljade godina čekanja. prema spostolu Petru.2. drugi tekstovi stavljaju Hristov dolazak u daleku budućnost. Mojsijeva 23. 25. svi oni koji drže zapovesti Božje i imaju svedočanstvo Isusa Hrista dobijaju pohvalu (Otkrivenje 12. 4T 309.12. Petrova 4. Da bi promenio pogrešan utisak da će se Božje carstvo pojaviti smesta. U Novom zavetu se zapaža određena napetost između tekstova o blizini i udaljenosti Hristovog drugog dolaska. 13. Da promeni ono što je izašlo iz Njegovih usta značilo bi da krši svoj zavet (Psalam 89.7). Da nije Hristov dolazak pomeren. predstavlja izraz Božjeg strpljenja.

dakle. svoga sina ne poštede. Matej 9.46). koje je Hristos naložio. Tekst . I Sveti Duh potvrđuje obećanje o Isusovom povratku.1-3). "Odlaganje" Hristovog dolaska ne predstavlja problem za vernika.45. Vreme mi izgleda kratko kada se uzme u obzir veličina zadatka koji se mora obaviti.18-22. Već sama Njegova prisutnosr u srcu vernika. i u svetu i u njegovom srcu (2.13). Zaključak Drugi Hristov dolazak daje duboki smisao istoriji naroda i pojedinaca. Svojim prvim dolaskom Isus je potvrdio sigurnost svoga drugog dolaska.8-10). Jevrejima 2.23). Ono daje smisao patnjama kroz koje prolazi. nalazi svoje značenje i snagu u nadi u budući život. Neverni sluga misli da njegov gospodar odlaže svoj povratak. Korinćanima 1. sa druge strane. ali ne bilo kakav kraj.1-3). Petrova 3.9). Istorija bez kraja i cilja bila bi besmislena. Ljudske reakcije na odlaganje prikazane su pričama o vernim i nevernim slugama u Mateju 24. E.Uprkos našoj nevernosti.36-38). Ona ima svoj početak i imaće svoj kraj.1. ali ni slavnim . dakle. da nam s njime sve ne daruje?" (Rimljanima 8.11). Propovedanje evanđelja. Biblija pridaje istoriji transcendentalni karakter. Korinćanima 7. Svaki dan mu donosi novu radost da vidi nove duše koje se priključuju Božjem narodu (Otkrivenje 6. ali je zahvalan na vremenu milosti koje mu je dato da živi i služi (2. Timotiju 2. Hristovo vaskrsenje i uznesenje jasno ukazuju na Njegov povratak (Jovan 14. ali darovi koje daje Crkvi.6).8. na kojemu je omogućeno naše opravdanje.3. Jevrejima 2. potvrđuju ovo obećanje ( 2. kako. On očekuje dolazak svoga gospodara. On se raduje što je dolazak Gospodnji najavljen i što se evanđelje propoveda po celome svetu (Filibljanima 1. Bog nas nikada ne bi poslao da propovedamo vest kada ne bi imao nameru da je ispuni (Titu 1. nego ga predade za sve nas. Kološanima 1. koju bi izazvala ljudska sebičnost ili oholost. potpuno je obuzet zadatkom koju mu je ostavljen (Matej 24.2. bio je dokaz Njegove namere da dovrši spasenje vernih (Rimljanima 5. Ona se neće završiti nekom katastrofom. Krst. On ostaje veran (2.4). i zato se možemo čvrsto držati priznanja svoje nade (Jevrejima 10. jer nije zainteresovan za posao koji mu je poveren (Matej 24.48). Verni sluga. Istorija koja bi se sastojala jedino od beskrajnog gomilanja činjenica bila bi bez značenja i reda."Koji.32) – predstavlja odjek ove sigurnosti.

život u Duhu je povezan sa sudbinom.krajem najavljenim u svim ljudskim utopijama.28). ne samo na ovoj Zemlji. Ona će biti potpuno zaustavljena delovanjem samoga Boga (Psalam 46. I etičke odluka hrišćanina imaju svoje značenje. Ali.37) Uskoro će veliki sukob između Hrista i Sotone doći svome kraju. dođi. One šire ljubav.17) Nijedan vernik ne bi mogao da se ne odazove pozivu Duha i Neveste i da ne kaže: "Amin! Da. Božja pravednost će preko Isusa Hrista biti uspostavljena po celome svetu. jača veru Hristovih sledbenika slavnim viđenjima poslednjeg suda. kakvog li mira! Poslednja knjiga Biblije se završava naglašavanjem poverenja u drugi Hristov dolazak. Isus dolazi. poverenje u Božja obećanja. Solunjanima 4. još vrlo malo. "Jer još malo. Isus će se uskoro vratiti. Jovanovo Otkrivenje. kakve li izvesnosti. I kasnije Poslanice sadrže jaka eshatološka očekivanja (2. Neki su odbacili svoju veru u vaskrsenje mrtvih (1. Korinćanima 15.17! Zahvaljivanja koja predstavljaju uvod u Pavlove poslanice potvrđuju činjenicu da je vera u Hristov drugi dolazak bila temeljna vera prve Crkve. pa će doći onaj koji treba da dođe i neće odocniti!" (Jevrejima 10. več i na Nebu.8-13). "i duh i nevesta govore: dođi! I koji čuje neka govori: dođi!" (Otkrivenje 22. ali će se žnjeti u radosti (Psalam 126. Gospode Isuse!" (Otkrivenje 22.20.. 1. Već sam tekst jednoga od najranijih novozavetnih dokumenata svedoči o tome: 1. Onaj isti koji je došao u Judeju da propoveda milost i oproštenje dolazi ponovo da uspostavi svoje carstvo ljubavi. Celi svemir će biti pomiren sa Bogom (Kološanima 1. ugrožavajući veru vernika. gde je bitka započela. Petrova 3. Takav život se može sejati sa suzama.20) III. već su se u prvom stoleću lažna učenja uvlačila u Crkvu. pisano u kriznom periodu krajem prvog stoleća.9-11).16. da dam svakome po delima njegovim!" (Otkrivenje 22. Istorijski pregled A. "I evo ću doći skoro. Na sličan način. Apostolski period Istoričari jednoglasno priznaju da je nada u Isusov dolazak ostala živa u prvoj Crkvi. .4-6).12) Odgovarajući. i plata moja sa mnom. Kakve li utehe.

12). verovanje u besmrtnost duše već je potisnulo eshatologiju u drugi plan. primenjuje na svoje dane (Against Heresies. i da zato hrišćani moraju "pažljivo meriti vreme" (Polykarp 3). videći u njima znak kraja koji se približava (1. On je tvrdio.26). Petrova 3. Početkom trećeg stoleća.8. Solunjanima 4. Izvesnost drugog Hristovog dolaska bila je stavljana pod znak pitanja (2.52). Solunjanima (16. B. Varnavina poslanica ističe da je "dan pred vratima kada će sve propasti zajedno sa zlim.9). Očekivanje parusije je ostalo snažno.6).3) "Pastir Herma" se uzda u obećanje o Njegovom dolasku (Vision 3. Takva mišljenja su oborena svedočenjem nekih pisaca iz drugog stoleća (Landa 65-95). Ipolit razmatra proročanstva Danila i Otkrivenja.4).3). Didache su bogate eshatološkim rečnikom Pavlove 1. zaključno sa drugim Hristovim dolaskom. zajedno sa Njegovim utelovljenjem (1. Prihvatajući grčku filozofsku misao. Gospod je blizu i Njegova nagrada. Prenikejski period Neki teolozi smatraju da je gubljenje revnosti Crkve u čekanju Hristovog dolaska počelo još u novozavetnom periodu. i tada će vaskrsnuti tela svih ljudi koji su ikada živeli" (Apology 1. hrišćanski pisci više ne osećaju neku veliku potrebu za Hristovim dolaskom u slavi. Prilikom drugog. Clement 23). kao što je naglasio Ignacije Antiohijski. Petrova 3. Uz pomoć svoje alegorijske metode tumačenja Biblije.2. Apologete su krenule stopama svojih prethodnika. U svom delu Treatise on Christ and Antichrist. Kliment Rimski podseća Korinćane da Gospod mora uskoro da dođe (1. Irinej proročanstvo u Danilu 2. U brojnim delima iz toga vremena. u času smrti hrišćani dobijaju pristup Bogu (Rimljanima 1. jer. Navode se dokazi u obliku proređivanju eshatoloških tekstova u nekim novozavetnim poslanicama. uključujući i kamen koji simbolički predstavlja Hristovu vladavinu.3-8).13-17. međutim. okružen svojom anđeoskom pratnjom. Ignacije Antiohijski piše da "nam dolaze poslednja vremena" (Ephesians 11). Tertulijan je očekivao konačni dolazak Isusa Hrista (On the Resurrection of the Flesh.28.18. Jovanova 4. Hristos će "doći sa Neba u slavi. Origen je duhovno protumačio sve događaje povezane sa krajem sveta. 22). onako kako je opisan Pavlovim rečima u 1. Justin Mučenik je zapazio da su proroci govorili o dva dolaska.Korinćanima 15.39) pišu o vaskrsenju mrtvih i o Hristovom ličnom povratku na Zemlju.1-3). 2. U svom pobijanju gnosticizma. na .5." (21. Polykarp iz Smirne (Philipians 5) i Papije (kao što je citirano u Jevsevijevoj Istoriji Crkve 3. Jovanova 2. Novozavetni pisci su se borili protiv takvih sklonosti. Tako.

Međutim. Najvažniji je bio novi zakonski položaj Crkve i podrška koju je Imperija davala Crkvi.1). I tako se počelo smatrati da je hijerarhijska vladavina Crkve u stvari proročanstvom najavljeno Hristovo carstvo na Zemlji" (PFOF 1. U skladu s tim duhom.. doći da sudi živima i mrtvima" i da "nas Sveto pismo uči da verujemo u . U početku trećega stoleća problem kraja sveta postao je vrlo važno pitanje za hrišćane. a ne tek od drugog Hristovog dolaska (Landa 86).. posle Hrista).12).. 19.. 15. Jevsevije iz Cezareje (340. sabor u Nikeji (325. uzimajući Tikonija kao temelj. Nekoliko činilaca je doprinelo nastajanju ovog novog misaonog smera. 9. Avgustin iz Hipoa (354-430. rasplamsali su nagađanja o najavljenom Antihristu.16. Poslenikejski period do Reformacije Brzo posle Konstantinove smrti "pojavila se misao da Zemlja u svom sadašnjem stanju" predstavlja "teritoriju prorečenog carstva.primer. hitnost parousije nije hrišćanima više bila tako važna kao teološke rasprave o drugim doktrinama. Niko nije odricao da je konačni cilj istorije spasenja nada u drugi Hristov dolazak. da je sadašnji poredak vreme kada će ono biti realizovano. Tikonije (četvrto stoleće posle Hrista) je izneo misao da sedmi milenijum treba računati od hrišćanske ere.17). obasuo je Konstantina pohvalama. drugi dolazak je spominjan mnogo puta u propovedima i raspravama. da se parousia našega Gospoda na oblacima događa svakoga dana u duši vernika (Series Commentary on Matthew 50. Kiril Jerusalimski bio je čak uveren da "kraj sveta. I isto vreme. Politička i ekonomska nestabilnost.317320). počinje da dokazuje u kojoj meri je hrišćanska Imperija ispunila starozavetna proročanstva o zavetu (Commentary on Isaiah. posle Hrista)..373). U stvari. Pod uticajem aleksandrijske alegorijske škole tumačenja Biblije.28. iako je do tada govorio da će drugi Hristov dolazak označiti uspostavljanje božanskog carstva (Proof of the Gospel 4. označio je Crkvu kao Božje carstvo i izjavio da Hristos svakoga . i da je uspostavljanje zemaljske Crkve ljudskim rukama način ostvarenja tog proročanstva. posebno u Rimu.. neposredno predstoji" (Catechetical Lectures. govoreći da je on ispunjenje hrišćanske nade (Life of Constantine 2. 3. zajedno s progonstvima. zaključio je da će "božanski Logos. C. za kojega se verovalo da je blizu. posle Hrista). PFOF 1. vaskrsenje mrtvih i u kazneni sud" (Kelly 210). Iako i dalje pod dubokim uticajem progonstava.18).

Daleko od toga da u drugom dolasku vidi samo izraz božanskog gneva.. Luterova nada je ostala živa u srcu nemačke Reformacije. godine izjavio da Hristov dolazak nije daleko (Weimar Ausgabe 10/1. Luter ga je u stvari smatrao radosnim događajem. Njegovi sledbenici. već je postao stvarnost u ustanovi papinstva.dana dolazi u svoju Crkvu i da je hiljadu godina vladavine Crkve na Zemlji započelo sa samim Hristom (City of God 20. među njima Melanhton (Melanchton) i Nikolaus Herman. Molio se da dođe taj dan. U toku celoga Srednjega veka većina hrišćanskih teologa je sledila Avgustinove ideje. Luter je dao sledeću sliku: "On će se vratiti u poslednji dan sa velikom silom. U isto vreme. ali bolan deo zajedničkog interesovanja.95). Oni su verovali u konačni drugi dolazak tvrdeći istovremeno da Crkva predstavlja Božje carstvo. Dolazak Antihrista i božanski sud postali su značajan. Flagelanti u Italiji (trinaesto stoleće) i Danteova Božanstvena komedija pokazuju do koje mere je strah od pakla dominirao mislima ljudi u Srednjem veku. čiji dolazak je predstavljao važan znak kraja sveta. neće biti neki imperator ili prorok.37).5-9). 20. događajem koji se može očekivati s poverenjem. . Za Lutera. potvrdio je da veruje da je "pred vratima" (Tischreden. Avgustin je potvrdio da "cela Crkva pravoga Boga smatra i ispoveda kao svoje verovanje da će Hristos doći sa Neba da sudi živima i mrtvima. i slavnim veličanstvom i sa njime celokupna vojska anđela. Luter je 1522. 1291).. Godine 1532.1)." (Isto. Sve više je raslo uverenje da "čovek bezakonja" ili Antihrist. Ovo očekivanje je bilo trajan i duboko ukorenjeni deo njegove vere. već umesto toga vidljiva glava hrišćanske Crkve." (Isto. da bi hrišćani mogli da budu oslobođeni patnji i da dobiju tela nedostupna fizičkim slabostima (WA 41. i da će to biti ono što mi zovemo poslednji dan ili poslednje vreme Božjega suda. jer mu je doktrina o opravdanju verom dala novo značenje. D. Međutim. Razmatrajući "Hristove reči i znake". u propovedi o tekstu u Mateju 25. Biće to slavan sud i neizrecivo veličanstven sa svim Njegovim anđelima i sa Njime u sredini. Mnogi komentatori su u to doba objavljivali svoja tumačenja knjige Otkrivenja. Antihrist.325). prilikom razgovora za stolom. Ova preokupacija je predstavljala kvasac iz kojega je izrasla Reformacija.2. neuspeh Crkve i Avgustinovih teza zahtevali su reformaciju. Reformacija Od Avgustina na dalje (peto stoleće) eshatološka očekivanja su bila protumačena kao pobeda Crkve nad svetom. Godine 1537. čiji dolazak se očekivao pre kraja sveta. 45.

Meno Simons (Menno Simons) kao i kasnija menonitska konfesija. jer i evanđelje sada ulaže svoje poslednje napore. koje su. govorile su o tom slavnom očekivanju. anglikanski.1-4). Francuska revolucija i ratovi posle nje imali su društvene. ponekad sa ekstremnim gledištima o zemaljskom milenijumu. zadržali su verovanje u skori Hristov dolazak. Radikalna Reformacija je zadržala živo interesovanje prema eshatologiji. čileanski jezuita . prezbiterijanski i kongregacionalistički teolozi su pisali i propovedali da je drugi Hristov dolazak pred vratima. 5488). Advent Hope. u nemačkom luteranstvu. Slično tome. Govorili su da ta nada treba da navede vernike da budu spremni za taj veliki dan (Isto. sa svoje strane. budila sve snažnija eshatološka očekivanja. Široko oživljavanje interesa prema proučavanju proročanstava pojavilo se po celom svetu. političke i verske posledice. Iako su širili različita tumačenja milenijuma. Kalvin je potvrdio da nada u drugi Hristov dolazak i sud koji će ga pratiti donosi radost vernicima (Catechism of the Church of Geneva). Iako nijedan od njih nije očekivao da će se celi svet obratiti. Od vremena Reformacije do devetnaestog stoleća Posle Reformacije na evropskom kontinentu razvila su se dva međusobno suprotna eshatološka tumačenja.16. Godine 1560. 146-149). pijetisti su smatrali da je za vernika najveći izazov da bude siguran u svoje spasenje. E. Njegove pesme.25. nada u drugi Hristov dolazak "pojavljuje se kao jedna od najvažnijih posledica puritanskog ponovnog otkrivanja srži biblijske poruke" (Ball.18). kada će Hristos doći "kao Otkupitelj da nas izbavi" od "zla i bede i odvede u blaženo nasledstvo svog života i slave" (Institutes 3. Na primer.čvrsto su verovali u drugi dolazak. Žan Kalvin (Jean Calvin) je savetovao svojim sledbenicima da "čeznu za dolaskom Gospodnjim" kao za "najradosnijim od svih događaja". I Luter i Kalvin su u protestantskoj Reformaciji videli ispunjenje Hristovih reči u Mateju 24. posvetio je dva paragrafa u svojim Institucijama povoljnom sudu koji će Hristos izreći svom narodu prilikom svog dolaska (2. Kalvin je obećanje o vaskrsenju povezao sa drugim Hristovim dolaskom (3.9. Proučavanje Biblije i propovedanje evanđelja čistijega nego u vreme Avgustina i Jeronima pripremiće put za dolazak Božjeg nebeskog carstva.5). Sa druge strane. Snažna lična verska iskustva bila su oznaka njihove religije. Lurter je rekao: "Verujem da poslednji dan nije daleko. pevane na skupovima vernika. 132).14." (Tischreden. U Velikoj Britaniji.

proročanstva Danila i Otkrivenja i "dužnosti Crkve koje proizlaze iz tih pitanja" (PFOF 3.85). Mnogi. godine. godine. nudila je bezvremensku eshatologiju. U Sjedinjenim Državama "proročanstva su bila pokretačka snaga velikog dela religijske misli i delovanja" u tom razdoblju (Isto. godine. koji je 1831. sud. počinjući 1837.276). oni koji su verovali u drugi dolazak morali su da se suoče s problemom odlaganja parousije. Hristov drugi dolazak najavljivale su hiljade glasova. pamfleti i knjige objavljivali su da događaji koji se odigravaju u svetu mogu biti samo preteče milenijuma. Najpoznatiji od američkih propovednika bio je Vilijam Miler (William Miller). dokazivali su kako proročanstva Danila i Otkrivenja jasno ukazuju na kraj sveta sredinom devetnaestog veka. Na te konferencije. F. Katolička teologija. jedan od dvadesetorice učesnika prve konferencije. koja će se uskoro završiti. 501-503). uključujući i Lakuncu. nebo i pakao (Rast. 1792-1834) pripojio je to delo izveštaju o prvoj Alburškoj proročkoj konferenciji (Albury Prophetic Conference) iz 1826. U njima je dokazivao da Danilo i Otkrivenje opisuju istoriju sveta.A-C.G!). Postalo je . putovao je često po Zapadnoj i Centralnoj Aziji. od teologa u Engleskoj do mlade dece u Švedskoj. Propovedi. najvećim delom zainteresovanu za smrt. U Švajcarskoj. niz nedeljnih propovedi o Danilovim proročanstvima. 4. godine počeo da piše i propoveda da će Isus doći 1843. koje su se održavale svake godine od 1826. do 1830. anonimno je objavio svoje delo Dolazak Mesije u slavi i veličanstvu. Džozef Volf (Joseph Wolff). U Londonu. nastala iz skolasticizma. Fransoa Gosen (Francois Gaussen) je održao. dolazili su klerici različitih Crkava i zajednica da proučavaju blizinu drugog dolaska. I zato. godine. Savremeno doba Posle velikog razočaranja 1844. koije je sa španskog prevedeno na mnoge jezike.Manuel Lakunca (Manuel Lacunza) godine 1790. Taj problem se danas nalazi u središtu teološke problematike. u drugoj polovini devetnaestog stoleća. Protestantska teologija je bila pod dubokim uticajem racionalizma i smatrala je da će se Božje carstvo uspostaviti na Zemlji uz pomoć napretka nauke i razuma. Početkom devetnaestog stoleća. verovanje u blizinu Hristovog dolaska skoro da se potpuno izgubilo. godine da uspostavi svoje hiljadugodišnje carstvo u Jerusalimu. Edvard Irving (Edward Irving. Ostatak/Tri anđela VI. godine (O Vilijamu Mileru i mileritskom pokretu vidi Adventisti I. propovedajući da će Hristos doći oko 1847. Ovi pokreti nisu doživeli blagonaklon prijem tradicionalnih teologa.

Prema njemu. čije ispunjenje možemo videti u političkim. čija je eshatologija utemeljena na "konačnoj budućnosti". Razlikovanje između sadašnjosti i budućnosti izgleda da se gubi u večnom sastajanju svih događaja (Pannenberg 81) i nagoveštava da u izvesnoj meri Panenberg prihvata Moltmanovu perspektivu. Bruner (E. sadašnjosti i budućnosti. Tako Moltman nudi novu humanističku perspektivu istorije. koji je načinio razliku između razumske vere koja se pita da li smo zaista ušli u natprirodnu eru i jednostavne vere koja živi u očekivanju mesijanskog carstva (75. završni događaji su se već odigrali u Isusovom životu i propovedanju. nego i na obnavljanju svega. U takozvanoj ostvarenoj eshatologiji C. Brunner). Budućnost počiva na Božjim obećanjima. koja je učinila kraj svim apokaliptičkim očekivanjima. poseban sadržaj ove "konačne budućnosti" može se odrediti jedino metaforički i ne može se predvideti. božanska eshatološka intervencija je već dovršena. Najpoznatiji teolog koji se pozabavio tim problemom bio je Albert Švajcer (Albert Schweitzer).neophodno da se protumači zašto se Hristov drugi dolazak.H. Jirgen Moltman (Juergen Moltmann) nudi teologiju nade. nalazi svoje ostvarenje u transcendentalnoj eshatologiji. nije odigrao. Za Švajcera je događaj krsta već predstavljao eshatološku katastrofu. sada je vreme očekivanja i objavljivanja evanđelja. društvenim i ekološkim delovanjima vernika u svetu. . Bog nadilazi vreme i Njegov "dolazak" se događa u svako doba.99). koje primorava slušaoca da donosi odluke u pitanjima vere. Najistaknutiji predstavnik "teologije nade" krajem dvadesetog stoleća je Volfhart Panenberg (Wolfhart Pannenberg).90. prema kojoj se Hristov dolazak ostvaruje u objavljivanju srži evanđelja. iako tako jasno nagovešten u Bibliji. H. koja određuje konačno značenje istorije kao celine i kao istorije života svakog pojedinca. koju je prihvatio i E. Doda (C. Oskar Kulman (Oscar Cullmann) vratio je u istoriju spasenja centralno gledište Biblije. Crkva se nalazi između "već" i "još ne". Rudolf Bultman (Rudolph Bultmann) je načinio još jedan korak dalje u demitologizaciji eshatologije i istorije. Biblijska eshatologija ne počiva samo na vaskrsenju tela. Razlikujući se od drugih. Dijalektička teologija Karla Barta i Paula Althausa. Međutim. Svesti eshatologiju na lični susret vere znači osiromašiti veru. Ovi autori ne veruju da će se konkretna istorija završiti nekom sveopštom dramom. On razvija neku egzistencijalnu eshatologiju. Istorija se razvija objektivno u prošlosti. očekujući nešto što mora da dođe. Za Kulmana je Hristovo vaskrsenje temelj procesa čekanja. Dodd). Vernik mora da živi u "još ne" vremenu.

godine i da "nije objavljen nijedan proročki period koji će trajati do drugog Hristovog dolaska".36. oni se nalaze u vremenu odlaganja i zato moraju da budu "gotovi" za taj veliki dan (Luka 12. završilo 1844. godine na dalje u Godišnjaku jasno potvrđuje važnost drugog dolaska kao "velike nade Crkve i veličanstvenog vrhunca evanđelja i plana spasenja" (SDA Yearbook 1932. Izjava vere koja se pojavljuje od 1932. Prema tome. Osim toga. godine. naraštaj onih koji su videli pomračenje Sunca i padanje zvezda. da se proročko razdoblje od 2300 dana i noći iz Danila 8.G. Sledeće godine počelo je izdavanje novog časopisa: Pregled drugog dolaska i glasnik subote (Second Advent Review and Sabbath Herald). Godine 1851. Krajem dvadesetog stoleća. Na primer. delo propovedanja "približavanja drugog dolaska" simbolički je predstavljeno trostrukom anđeoskom porukom iz Otkrivenja 14 (148-150). čekaoci drugog dolaska i dalje su smatrali da je datum tačan. Elen G. godine. Zatim. Sa druge strane.14. Adventisti sedmog dana Kratko vreme posle velikog razočarenja 1844. Elen G. godine vladalo uverenje da je "naraštaj" u Mateju 24. Vajt je o tome pisala: "Ime adventisti sedmog dana izražava stvarne karakteristike naše vere. Iako su doktrinalne rasprave dovodile do podela. ali su priznavali da su pogrešili u određivanju događaja. Važnost koja je pridavana znacima menjala se vremenom. Vajt je napisala "da vreme može da potraje još samo malo" (EW 58). Džeims Vajt je izdao četiri broja časopisa Pregled i glasnik (Review and Herald).34. izbor je jasno odražavao uverenje vernika. više se . Osnovno adventističko shvatanje drugog dolaska malo se menjalo u toku vremena. Naziv časopisa je bio dokaz nade i uverenja pionira. vodile su se diskusije o nekim aspektima vezanima uz drugi dolazak.382). Isusov dolazak je morao da bude vrlo skoro. Kada je mlada Crkva prihvatila svoje ime 1860. a ne da dolazi posle njega". nije bilo ozbiljnih razlika u verovanju da će Spasitelj skoro doći." (1T 224) Prve starešine među adventistima sedmog dana bile su sjedinjene čvrstim uverenjem da se drugi dolazak mora nalaziti u samom središtu njihove vesti. Krajem devetnaestog stoleća sudbina Turske carevine se smatrala kritičnim znakom. Godišnjak adventista sedmog dana (Seventh Day Adventist Yearbook) iz godine 1889.37). među adventistima je sve do 1874. Godine 1850. kaže da "drugi dolazak Isusa Hrista mora da prethodi milenijumu. Hristov dolazak je i dalje bio budući događaj.

ličan i vidljiv po celom svetu. zasedanje Generalne konferencije Crkve adventista sedmog dana prihvatilo je 27 osnovnih verovanja. Sake Kuba 1978.8) Ovo gledište uživa snažnu podršku Biblije. E. Vajt o skorom dolasku Isusa Hrista bilo izloženo kritici. veličanstveni vrhunac evanđelja. na primer. "Drugi Hristov dolazak predstavlja blaženu nadu Crkve." (GC 299) . adventisti sedmog dana su se počeli ozbiljnije interesovati za pitanje odlaganja: "Zašto se Isus još nije vratio?" Pisci kao što su bili L. Broj 24. mrtvi pravednici će vaskrsnuti i zajedno sa živim pravednicima biće proslavljeni i uzeti na Nebo. ukazuje da je Hristov dolazak blizu. Kada se bude vratio. a posebno među adventistima. pokazujući da ta teologija zauzima centralno mesto u hrišćanstvu. i Džek Provonša (Jack Provonsha) pokušali su da nađu odgovor. Froom). Vajt "Doktrina o drugom Hristovom dolasku predstavlja ključnu." (SDA Yearbook 1981. vaskrsenje. jer. IV. adventisti su izdali delo nekolicine adventističkih autora pod naslovom: "Nada u drugi dolazak u Bibliji i istoriji" (Advent Hope in Scripture and History). U jedanaest poglavlja istorija i teologija drugog dolaska se prati od Starog zaveta do dvadesetog stoleća. kao što prethodno tumačenje pokazuje. E. kada je ranije gledište Elen G. osnovnu misao celog Svetog pisma. Mnogo se u tom smislu govorilo o "uslovljenim proročanstvima" (Peace 177-182). o drugom dolasku izražava verovanje Crkve i pokazuje trajnost tog verovanja u istoriji Crkve. Komentari Elen G. godine kaže: "Krst. Godine 1980. Godine 1987. Vreme tog događaja nije nam otkriveno." (99). i uznesenje Isusa Hrista čine drugi dolazak apsolutno sigurnim. a nepravednici će pomreti. Spasiteljev dolazak biće doslovan. Herbert Daglas (Herbert Douglas). godine. Frum (L. Od 1883.naglašavala nesposobnost Zemlje da očuva život svojih stanovnika kao znak blizine Hristovog dolaska. zajedno sa sadašnjim stanjem u svetu. sigurnost drugog dolaska nikada nije bila dovođena u sumnju. Međutim. Skoro potpuno ispunjenje većine proročanstava. pa je zato potrebno da u svako doba budemo spremni.

neka zemaljska imperija. Neizrecivo draga bila im je misao: 'Kada god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete. smrt Gospodnju obznanjujete dokle ne dođe!' (1.16) Presto blagodati predstavlja carstvo blagodati. U mnogim svojim pričama Hristos se služio izrazom 'nebesko carstvo' da bi opisao delovanje božanske blagodati na ljudska srca.27) U Bibliji se izraz 'Božje carstvo' upotrebljava da označi i carstvo blagodati i carstvo slave.A. Ono se neće uspostaviti sve do drugog Hristovog dolaska. koje će biti osnovano kada 'carstvo i vlast i veličanstvo carsko bude dato narodu svetaca Višnjega. Ona je određena da ovu nadu sačuva živom u mislima učenika. dakle. Pošto je ukazao na Hrista. I sabraće se pred njime svi narodi. Božje carstvo "'Nebesko carstvo' za koje su govorili da je pred vratima bilo je uspostavljeno Hristovom smrću.31. nepropadljivo carstvo .23-25) U svojim stradanjima nalazili su utehu u nadi da će se njihov Gospod vratiti. Carstvo blagodati je Pavle najavio u Poslanici Jevrejima. Kada god se budu okupljali da ožive uspomenu na Njegovu smrt." (GC 347) . koji može 'postradati s našim slabostima'.26)" (DA 659) 2. Isto tako i presto slave predstavlja carstvo slave. samilosnog Posrednika. apostol kaže: 'Da pristupimo.' (Danilo 7.32) To carstvo je još u budućnosti. Zaista vam kažem: više neću piti od roda vinogradskoga do onoga dana kad ću ga piti novoga u carstvu Božjemu!' (Marko 14. Drugi Hristov dolazak u Svetom pismu 1. njegovo će carstvo biti večno carstvo i sve će vlasti njemu služiti i slušati ga.' (Matej 25. onda će sesti na presto slave svoje. o tome carstvu Spasitelj govori kada kaže: 'A kada dođe sin čovečji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s njime. I reče im: ovo je krv moja novoga zaveta koja će se proliti za mnoge. sećaće se kako On 'uze čašu i davši hvalu dade im. Ovo carstvo nije bilo. jer je za postojanje prestola neophodno postojanje carstva. Korinćanima 11. i piše iz nje svi. Nije to bilo ni ono buduće. slobodno k prestolu blagodati da primimo milost i nađemo blagodat za vreme kada nam zatreba pomoć!' (Jevrejima 4. Središte nade "Služba Gospodnje večere ukazuje na Hristov drugi dolazak. kao što su oni bili naučeni da veruju.

Sada će veliki varalica učiniti da izgleda da je Hristos već došao." (GC 624) "Sotona će se pojaviti s velikom silom. 5. Nijedan ljudski jezik neće biti u stanju da opiše prizor drugog dolaska Sina čovečjeg na nebeskim oblacima. nebeske istine koje je i Spasitelj izgovarao. Znaci Hristovog drugog dolaska "Jovan u Otkrivenju ovako opisuje prve znake koji će prethoditi drugom dolasku: 'I gle. Glava velike zmije biće uskoro skršena i uništena. skoro neodoljiva obmana. Slava koja će ga okružavati nadmašivaće sve što su oči smrtnika ikada ugledale. Crkva je već dugo tvrdila da čeka Spasiteljev dolazak kao ostvarenje svojih nada. septembar 1899) 4. Poklič pobede će se prolamati vazduhom: 'Hristos je došao! Hristos je došao!' Narod će se pun strahopoštovanja bacati ničice pred njime.3. isto onako kao što je Hristos blagosiljavao svoje učenike dok je bio na Zemlji. Objaviće da svi koji i dalje uporno svetkuju sedmi dan hule na njegovo ime odbijajući da poslušaju njegove anđele koji im donose svetlosti i istinu. Nežnim i saosećajnim rečima iznosiće neke ugodne. koji poziva zaspale mrtve iz njihovih grobova. zatrese se zemlja vrlo. septembar 1899) "Kao završni čin u velikoj drami obmane. Doći će odeven u odeću svetlosti. To će biti silna. koju je nosio od večnosti. 5. ako ga budemo slediti i u dobru i u zlu. služeći se svom prevarnom snagom nepravde među onima koji ginu." (R&H. a ipak tako melodičan. izjaviti da je on promenio subotu u nedelju. mi to nećemo ni biti ako budemo potpuno stali na Hristovu stranu. Čuće se glas trube. Sotona će se pokazati kao veličanstveno biće blistavog sjaja. sam Sotona će se prikazati kao Hristos.' (Otkrivenje 6.13-15). Anđeli će ga pratiti. Deset hiljada puta deset hiljada pratiće ga na tom putu. uživljavajući se u ulogu Hrista. U različitim delovima sveta. Način Njegovog dolaska "Između prvog i drugog Hristovog dolaska videće se prekrasna razlika. zapovedajući svima da svetkuju dan koji je on blagoslovio. On će doći u svojoj slavi i u slavi Oca i svetih anđela. i onda će. i sunce posta crno kao vreća od kostreti. i mesec posta kao krv. lečiće bolesti u narodu.12) ." (R&H. koje će izgledom podsećati na opis Božjega Sina koji je Jovan dao u Otkrivenju (Otkrivenje 1. ali nije neophodno da bilo ko bude prevaren. dok on bude podizao svoje ruke da im izrekne blagoslov. Njegov glas će biti mek i prigušen.

Biblija jasno objavljuje da je sudbina svakog bića zauvek određena prilikom dolaska našeg Gospoda (Otkrivenje 22. i ono što bi trebalo primati kao sigurno. ali u ovom degenerisanom vremenu pokriva svojim plaštom pokvarenost svih vrsta. sada se okružuje oblakom misticizma. Iako je obično poznat kao zemljotres u Lisabonu. Ljudsko mudrovanje i pomisli ljudskog srca potkopavaju nadahnuće Božje Reči." (5T 365) 5." (1T 342. godine do najstrašnijeg zemljotresa koji je ikada zabeležen. raspoloženje da se ne priznaju nikakvi uzvišeniji zahtevi od onih koji služe zadovoljavanju vlastitih prohteva. On je zloupotrebljen. U mnogim Crkvama vlada skepticizam i neverstvo kada se radi o tumačenju Pisma. . ništa ne počiva na čvrstom temelju. Razlozi za Isusov drugi dolazak "Hristos je izjavio da će ponovo doći da uzme k sebi one koji su mu verni. neposvećena." (2T 252) "Jedan od znakova da živimo u poslednjem vremenu je i činjenica da su deca neposlušna svojim roditeljima." (GC 37) "Da nema nikakvog stvarnog đavola i da će grešnici dobiti još jedno vreme milosti posle Hristovog drugog dolaska.343) "Delo istražnog suda i brisanja greha mora da bude dovršeno pre drugog Gospodnjeg dolaska. I to je jedan od istaknutih znakova poslednjih dana. i sada se pretvorio u zločin koji predstavlja jedan od znakova poslednjeg vremena.Ovi znaci su se pokazali pre početka devetnaestog stoleća." (FE 101) "Duhovni mrak je pokrio zemlju i tama narode. Ništa im nije jasno i određeno. Kao ispunjenje ovog proročanstva došlo je 1755." (GC 304) "Bračni odnos je svet. Mnogi. vrlo mnogi. Afrike i Amerike. to su bajke koje stiču sve veću popularnost. nezamislivo bi bilo da gresi ljudi budu izbrisani pre suda na kojemu će njihovi slučajevi biti ispitani. osetio se u većem delu Evrope." (1SM 15) "Duh potpune svetovnosti koji sada postoji. predstavlja jedan od znakova poslednjih dana. Pošto će mrtvima biti suđeno prema onome što je zapisano u knjigama.11). nezahvalna. sumnjaju u istinitost i verodostojnost Biblije.

Kada se istražni sud bude završio. obratite se Bogu. Na isti način biće nagrađeni i Njegovi verni sledbenici kada.14) Mnogi tumače ovaj tekst tako da će umrli biti dovedeni sa Hristom sa Neba. neće se promeniti prilikom smrti ili vaskrsenja." (AA 259) "I tako je bila nagrađena vera ove žene. smrt bude izgubila svoj žalac i kada grobu bude oduzeta pobeda. prvo morate kao posvećeni hrišćanin da živite na Zemlji. Imamo samo malo. ako niste uspeli da živite po Bibliji. Implikacije doktrine o drugom dolasku 1. veliki Životodavac. podići i umrle svete i odvesti ih sa Hristom na Nebo.Međutim. apostol Petar jasno kaže da će gresi vernika biti izbrisani kada 'dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjega'." (GC 490) "Pavle je napisao: 'Tako će Bog i one koji su umrli u Isusu dovesti s njime. biće već zapečaćena sudbina svih ljudi. Solunjanima 4. Hristos će doći i 'plata njegova s njime da da svakome po delima njegovim' (GC 485) "Kada se delo istražnog suda bude završilo. Vi ćete izaći iz groba sa istom prirodom koju ste pokazivali u svom domu i u društvu. Nemamo vremena za besciljne pokrete." (AH 16) "Sudovi Božji će se vrlo skoro izliti na svet.' (1. Vreme milosti će se završiti kratko vreme pre pojavljivanja našeg Gospoda na nebeskim oblacima. ili na život ili na smrt.19. besmrtni život. vratio joj je njenog sina. isto onako kao što je Hristos podignut iz mrtvih. kada 'pošlje napred narečenoga vam Isusa Hrista' (Dela 3. Trebalo bi da se plašimo da smo jedva dodirnuli površinu Božje Reči.Tada će On svojim slugama vratiti decu koju im je smrt otela. Naš svakodnevni život će odrediti našu sudbinu. Ako želite da kao posvećeni hrišćanin živite na Nebu. Uticaj na svakodnevni život vernika "Ako ste se otuđili jedno od drugoga. prilikom Njegovog dolaska. ali je Pavle rekao da će Bog. jer karakter koji imate u vreme milosti biće karakter koji ćete imati u vreme Hristovog dolaska. i mi se moramo pripremiti za taj veliki dan.20). Naše vreme je dragoceno." (6T 407) . Hristos. Karakterne osobine koje ste izgradili u ovom životu. vrlo malo dana vremena milosti da bismo se pripremili za budući. Delo preobraženja mora da se sada obavi. koju je zahtevao." (PK 239) B. Isus prilikom svog dolaska neće menjati vaš karakter.

Rečeno nam je da je tačno vreme dolaska našeg Gospoda izvan domašaja smrtnih ljudi. (R&H." (1T 72) "Mi smo zastupali mišljenje da treba da čekamo i da budemo budni. ali ipak ne deluju u skladu s načelima. proročko računanje pokazuje da je Hristos blizu. ali ipak. niti kada će doći određeno vreme. 16. oni koji su se pokrenuli uplašeni vremenom. i ne vide niti shvataju milost našeg Gospoda koji im je produžio vreme milosti da bi imali vremena da oblikuju karakter za budući. 16. kada vreme istekne. avgust 1887) "Različita vremena su bila postavljana kao vreme dolaska našeg Gospoda i nametana braći. ali su samo ponavljani promašaji bili rezultat. kao što se već nekoliko puta događalo." (MB 108) 4. avgust 1887) "Uzimajući u obzir kratkoću vremena. jer vreme nevolje treba da dođe pre Hristovog drugog dolaska. pašće nazad u hladnoću u tamu i u greh i njihovu savest više ništa neće moči pokrenuti osim nekog velikog uzbuđenja. i ni u kojem slučaju ne smemo dozvoliti sebi da nas bilo šta odvoji od svečanog dela pripremanja za taj veliki događaj u budućnosti. Ali. Datim za datumom je postavljan kao vreme Hristovog dolaska. ali. da ih ispune strahom. Gospod mi je pokazao da će ona proći. pred vratima. Iako nije trebalo da očekuju da će se nebesko carstvo ostvariti u njihove dane. Pošto je vreme očigledno produženo. Može se izazvati uzbuđenje ljudi. mi se kao Crkva moramo moliti i biti budni. ta molba im je davala i sigurnost. Mi ne znamo ni dan ni čas. mnogi su postali bezbrižni i ravnodušni što se tiče svojih reči i dela. godine i vremena stvarnog dolaska našeg Gospoda. i da ne objavljujemo nikakvo vreme dolaska između završetka proročkog razdoblja 1844." (Isto) C. Očigledno odlaganje "Mnogi među onima koji su sebe nazivali adventistima određivali su vreme Hristovog dolaska. Istorijski pregled . i da će svako vreme koje se odredi samo slabiti veru Božjeg naroda. Oni mogu da pokrenu osećanja ljudi." (R&H."Trebalo je da se mole za Hristov dolazak kao za događaj koji će se odigrati u budućnosti. Oni ne shvataju opasnost u kojoj se nalaze. besmrtni život. ne kreću sa pravog polazišta." (10MR 270) "Oni koji misle da moraju propovedati neko određeno vreme da bi ostavili utisak na ljude. već sama činjenica da im je Isus zapovedio da se mole na njega bila dokaz da će ono sigurno doći u vreme koje Bog bude odredio. Međutim.

'i zar se neće vratiti? Mi znamo da će se vratiti. koju tuga nije mogla umanjiti ni nevolje pomračiti. 303) "Viklif je gledao unapred na Otkupiteljev dolazak kao na nadu Crkve.1. Bog neće." (Isto) 3. ispunilo njihova srca radošću i nadom." (Isto) "'Zar nije Gospod Isus u našem telu otišao na Nebo?' – rekao je Noks (Knox). 'javljanje slave velikog Boga i Spasitelja našega Isusa Hrista' predstavljalo je njihovu 'blaženu nadu'. Spasiteljevo oproštajno obećanje na Maslinskoj gori da će ponovo doći obasjalo je budućnost Njegovih učenika. koji svoje živote položili za istinu." (Isto." (GC 302) 2. očekivali su u veri Gospodnji dolazak. vruće želeći da dođe dan Gospodnjeg dolaska koji je od svih zbivanja najradosniji'." (Isto) . i ne može više da trpi ovaj pokvareni svet. i izjavio da će 'cela porodica vernih imati u vidu taj dan'. i to sa pratnjom!'" (Isto) "Ridli (Ridley) i Latimer. Apostolsko doba "Gospodnji dolazak je u sva vremena bio blažena nada Njegovih pravih sledbenika. Usred patnji i progonstava. škotski reformator." (Isto) "Kalvin je pozivao hrišćane 'da ne oklevaju. Reformacija "Luter je objavio: 'Stvarno sam sebe ubedio da dan suda ne može još čekati pune tri stotine godina." (Isto) "Melanhton je rekao da ovaj ostareli svet nije daleko od svoga kraja. Poslenikejski period do vremena Reformacije "Valdenžani su gajili istu veru.

Ali. Njeno objavljivanje je pomoglo da se u Engleskoj produbi već postojeći interes za temu o drugom Hristovom dolasku. 363) "Bengelovi spisi su se proširili po celom hrišćanstvu. oni nisu bili na svom mestu i poruka je bila poverena skromnijim ljudima. U Evropi i u Americi ljudi vere i molitve bili su navedeni da proučavaju proročanstva i da." (Isto.. Od Reformacije do devetnaestog stoleća "Ali. Španac i jezuita. godine njegova knjiga." (Isto. Crkve u pustinji i Reformatora. Da su bili budni stražari. znali bi koje je vreme noći. tekstovi koji su govorili o njemu pomračeni pogrešnim tumačenjima." (Isto. uspeo je da se upozna s Biblijom i da tako otkrije istinu o Hristovom skorom dolasku. 364) . bila prevedena na engleski jezik." (Isto. Posebno je to bio slučaj sa Crkvama u Americi. da su marljivo i s molitvom istraživali Pisma.. koja je uspela da stigne do Londona.. 309) "Učeni teolozi nisu razumeli ovu istinu niti su se zauzeli da je objave. proročavstva bi ih uputila koji događaji treba uskoro da se odigraju. pokret čekalaca Hristovog dolaska pojavio se u raznim hrišćanskim zemljama u isto vreme.. Lakunca.. Njegovi pogledi o proročanstvima bili su uglavnom prihvaćeni u njegovoj domovini Virtembergu (Wuertemberg) i u izvesnoj meri i u ostalim delovima Nemačke." (Isto) "Takva je bila nada apostolske Crkve. Doktrina o drugom dolasku je bila zanemarena. pronađu ubedljive dokaze da je kraj svega pred vratima. ali je tek 1825. Lakunca je živeo u osamnaestom stoleću." (Isto." (Isto."'Misli o Gospodnjem dolasku su mi najslađe i najradosnije!' – rekao je Bakster (Baxter).. prateći nadahnute izveštaje." (Isto) "U Južnoj Americi. propovednik Luteranske Crkve i ugledni teolog i kritičar. kada je duh poniznosti i pobožnosti u Crkvi bio zamenjen duhom oholosti i formalizma. 363) "U Nemačkoj je ovu doktrinu u osamnaestom stoleću propovedao Bengel. sve dok nisu u velikoj meri bili zanemareni i zaboravljeni. 312) "Kao i velika Reformacija u šesnaestom stoleću. 304) 4. tada je ohladnela i ljubav prema Hristu i vera u Njegov dolazak.

The Return of Christ. 1972. Bryan W." (Isto. Gerrit Cornelius. Paul. 1987. 132-151. Mich. The Advent Hipe for Human Hopelessness. počeo je da objavljuje skori Gospodnji dolazak." (Isto. Md. Schultz. V. Washington D. Norskov Olsen. Grand Rapids: Eerdmans. Studies in Dogmatics. u kojoj su Farel I Kalvin proširili istinu Reformacije. . U mnogim mestima u kojima su Gospodnji vesnici bili na taj način ućutkani. pp 15-30. Andreasen. Ed. "The Advent Hope in the Old Testament". klerici državne Crkve su se usprotivili pokretu. U Ženevi." (Isto. tri godine pošto je Miler formulisao svoje tumačenje proročanstava koja su ukazivala na vreme suda. Gosen je propovedao vest o drugom Hristovom dolasku. Norskov Olsen. 1986. 357) "Još oko 1826. Bogu je bilo ugodno da vest pošalje na čudesan način. Berrien Springs. Leiden. Review and Herald. Berkhof.C. Grand Rapids: Eerdmans.... Samuele. Niels-Erik."Svetlost je zasijala i u Francuskoj i Švajcarskoj. pp. Ed. 366) "Godine 1821. 364) "I u Skandinaviji je vest o drugom dolasku bila objavljena. Trans. Hagerstown. V. Louis. The SSecond Coming of Christ. In The Advent Hope in Scripture and History. Philadelphia: Fortress. Ball. Robert C. _________ A Great Expectation: Eschatological Thought in English Protestantism to 1660. 1966. 362) V. preko male dece. Literatura Althaus. 1953. godine vest o drugom Hristovom dolasku počela je da se propoveda u Engleskoj. Review and Herald. Ali. Brill. Biblical Perspectives. dr Džozef Volf. "Eschatological Hope in Puritan England" In The Advent Hope in Scripture and History. Bacchiocchi. ." (Isto. 1987. The Theology of Martin Luther. Berkouwer. 1975. i bio je probuđen sveopšti interes.

Arthur J.D. 1970.C. The Pusuit of the Millenium: Revolutionary Millenarians and Mystical Anarchists of the Middle Ages. Berrien Springs. Md. 1957. L'evolution de l'esperance messianique dans le christianisme primitif. Antichrist in the Middle Ages: A Study of Medieval Apocalypticism.9-14. 1978. 1986. Norman R. 1980. Early Christian Creeds. Daniel and Revelation Committee Series.N. Biblical Research Istitute . 1986. _________ The Remnant: The History and Theology of the Remnant Idea from Genesis to Isaiah. J. Leviticus and the Nature of Prophecy. the Heavenly Sancuary and the Time of the End: a Study of Daniel 8. Review and Herald. Froom. Ferch. pp. 46-64. Paris: Fichmacher. SYeattle: University od Washington Press. Vol 2. Washington D. Sakae. Review and Herald. Andrews University Press. 1950-1954. 1986. 1987. Christ et la temps: temps te histoire dasns le christianisme primitif. Mich. Art and Literature. The Son of Man in Daniel Seven. 4. Richard K. Holbrook. Berrien Springs. Anrews University Seminary Doctoral Dissertation Series. Gerhardt F. vols.C.C. Neuchatel: Delachaux et Niestle. Washington D. 1981. New York: Öxford University Press. Mich. Biblical Research Institute. Daniel and Revelation Committee Series. Nashville: Southern Publishing . Washington D. Seventhy Weeks. Biblical Research Institute. _________ Symposium on Daniel.C. Kubo. Emmerson. Harold E. Oscar. God Meets man: A Theology of the Sabbath and Second Advent. Ed. Vol 2. 1979. V. Hagerstown. Cullmann. No 6. Antonin. Norskov Olsen. Wascington D. Andrews University Press. Fagal. The Prophetic Faith od Our Fathers.Causse." In Symposium on Daniel. . Kelly.C. "The Advent Hope in the New Testament" in The Advent Hope in Scripture and History. pp. 1908. LeRoy. Cohn. 1950. Frank B. Holbrook. "The Little Horn. London: Longmans. Frank B. Ed. Hasel. ed. 378-461.

William. "Ereb Boqer of Daniel 8. No 13. Review and Herald. Schwantes. Lehmann. Ed. Wshington D. Cahiers theologiques de l'actualite protestante. Robert Vander Gucht et Herbert Vogrimler. "Advent on Ice"." In Symposium on Daniel. Supplements to Novum Testamentum. pp. Georges.14. Paris: Castelman. Olsen. Review and Herald. Frank B.C. Rene. Reformation of Church and Dogma (1300-1700). The Return of Jesus Christ. 1968. 1987. Washington D. 173-190. Atthur L. 1966. V. 1985. Vol 2. November 1984. 1982. esperance d'Israel. "The Second Advent in Seventh-Day-Adventist History and Theology". Chicago: University of Chicago Press. "L'eschatologie" Bilan de la theologie du XXle siecle. The Advent Hope in Scripture and History. Norskov. 462-474. Peace. Leiden: Brill. RRichard. ed. Norskov Olsen. Daniel and Revelation Committee Series. Evidence from Scripture and History of the Second Coming of Christ about the Year 1843. General Conference of Senenth-Day-Adventists. 1987. Chicago: Moody. Shea. Re-examined. New York. 501-515. vol. Pidoux. 1.Landa. Albert. William. V. In The Advent Hope in Scrioture and History.C. William S. Pache. Holbrook. Seabury. Le Dieu qui vient. Miller. pp. Wolfhart. Ariz. Washington D. Biblical Research Institute. The Mysricism of Paul the Apostle. Thimoteus. Siegfried J.C. . Ministry. What is Man? Philadelphia: Foirtress. Ed. Md. Boston. Moore. Schweitzer. 65-94. pp. Leaves on Autimn. Neuchatel: Delashaux et Niestle.C. Ed. 1955. "The Advent Hope in Early Christianity" In The Advent Hope in Scripture and History. Washington D. 1970. 17. Ed. pp. 1987. Vol 4. Norval F. The Parousia in the New Testament. Pannenberg. V. 1984. 1970. Rast. 1947. Selected Studies on Prophetic Interpretation. Reviev and Herald. Pelikan. Hagerstown. Trans. Norskov Olsen. 1980. Jaroslav. LaSor. Paul. The Christian Tradition: A History of the Development of Doctrine.

Neuchatel: Delachaux et Niestle. Torrance.35. First published in 1867. Cahiers theologiques.C. 1968.Saleve. Fides.sous. Vaucher. 1955. Une celebrite oubliee: le P. The Prophecies of Daniel and the Revelation . France. . Thomas F. Uriah.Smith. Alfred F. Washington D. 1944. Revuew and Herald. Les reformateurs et la fin des temps. Manuel de Lacunza y Diaz (17311801) Collonges.