You are on page 1of 489

Jonathan Lee Vice

PUPOLJAK
ZLA
Mi ponekad mislimo da smo izuzeti iz ovog ludila u kome se nalazi ceo svet,
zaboravljajući pri tom da smo i sami deo tog sveta.
Narodi su izmoreni ratovima, iznureni strahom za pojedinačnu i kolektivnu
egzistenciju, užasnuti slikama smrti kojima nas brižljivo pritiskuju mediji, servi­
rajući najbrutalnije oblike umiranja ljudskog tela, sa kojim neizostavno umire i
naš duh posmatrača.
Zmrt je svugde, i na svakom mestu, širi se kao epidemija, prikazujući svoje
lice u najrazličitijim oblicima. Ta avet presvlači se u hiljade bezimenih telesa,
koja se raspadaju u masovnim grobnicama svetskih stratišta, ili umiru u rana­
ma od raka, side, ebole, ne birajući ni jedan sloj, ni jednu zemlju posebno.
Najstravičnije jutarnje i dnevne vesti primamo sa onom pomirljivom malo-
dušnošću ...zbog koje nam više ništa nije neobično i ništa nas ne može iznenaditi.
Svet je došao sasvim blizu one tačke u kojoj je spreman da njime vlada bilo
ko, samo da se ova patnja već jednom završi i da ovim mukama bude kraj.
Ti koji žele da vladaju takvim ravnodušnim svetom, i čekaju da klonemo du­
hom imaju i svoje ime ... ja sam ih nazvao

„Demonova deca'

Knjigu posvećujem svojoj porodici,


za sve one časove koje im je oduzela
i sve one koje su joj oduzeli...

Jonathan Lee Vice


PRVI DEO

ORCHIS KORKYRA
NEGRO
1.
Telefon je zazvonio ...
„Halo ..."
„Kardinal?", upitao je glas sa druge strane.
„Si ...", odgovor je bio potvrdan.
„Papa neće živeti dugo ... stvar je hitna ... zamolio vas je da dođete."
„Ko je to?", zapitao je kardinal.
Sa druge strane nastala je tišina, zatim se sagovornik opet oglasio:
„Recimo ... prijatelj iz Vatikana ... Ne mogu vam otkriti svoj identitet. Mo­
rate mi verovati. Ne obaveštavajte nikoga da ste na putu za Rim, učiniće sve da
vas spreče ..."
Veza se prekinula ...
Kardinalu Fabiju glas je bio nepoznat. Telefon je bio direktno povezan sa va­
tikanskom palatom. Znači, poziv koji je usledio mogao je da se obavi jedino iz
same palate, pomisli kardinal. Nije imao drugog izbora nego da krene u hitnu
misiju ... Ponovo je uzeo telefonsku slušalicu ...

Don Antonio je ispijao svoju jutarnju kafu na kamenoj terasi vile Arneri. Je­
dan od članova posluge doneo mu je telefon ...
„Halo ... don Antonio ..."
„Oče Fabio, vi ste?! Kakvo prijatno iznenađenje! Kojim dobrom se čujemo?"
„Voleo bih - reče kardinal - da naš razgovor bude diskretan. Stvar je urgent­
na. Možemo li se videti odmah?"
Don Antonio se zamisli. Nikada ga kardinal iz manastira smeštenog visoko
nad Palermom nije direktno tražio. Obično bi sastanak bio ugovaran preko trećeg
lica, pri čemu je kardinal bio jedini čovek kome je don Antonio „išao na noge".
,,U redu", reče Don i istog momenta dade znak rukom svojoj posluzi da pri­
đu i zatraži da ga odvedu u salon. Po kardinala je poslao kola. Za petnaest mi­
nuta očekivao je njegov dolazak.

Čemu žurba, pomisli Don, kada je jutro delovalo tako mirno. - Sve je privi­
dno, pomisli starac ... I moć postane nemoć, ne zbog bremena godina već zbog
bremena sećanja. Pogledao je oko sebe, bio je sam baš kao i onda kada je prvi
put sreo malog Anđela. Osmeh mu zaigra na tvrdim usnama.
Kada mu je neprijateljska ruka iz Amerike poslala smrtonosni pozdrav, žele­
ći da uvede neki svoj novi red u tradicionalnom redu Sicilije, don Antonio je iz­
gubio svoja dva sina. Time je zatrta „crna loza", kako su njegovu porodicu na­
zivali po rimskim holovima pravde. Ako je don Antonio poznavao druge, on
nije dovoljno znao sebe, bar ne sve do onog momenta dok se nije sreo oči u oči
sa dečakom jedva devet godina starim u impozantnom amfiteatru vile Arneri.
To sećanje preko njegovih očiju navuče maglu ...
* * *
Likvidacija njegovog starijeg sina izvedena je brzo i na jednostavan način.
Ako je neko imao porok, onda je to bio njegov stariji sin, a neki poroci su
smrtonosni. Uzalud ga je don Antonio upozoravao iz koje senke ga vreba smrt;
da nije bio tako brutalno likvidiran, to bi sasvim sigurno učinio neki obeščašće-
ni muž ili ljubavnik.
Mario je neizrecivo voleo žene, ali najviše je voleo igru udvaranja. U toj igri
nije pristajao na poraz, tražio je ponekad nemoguće, bezuslovnu i potpunu pre­
daju.
Društvo žena koje je privodio u svoju svilenu postelju bilo je šaroliko.
Iz tog razloga don Antonio je udvostručio pratnju koja je išla za Mariom.
Mario je u igri zavođenja ulagao sebe telesno, ne dajući mnogo od svog srca.
Pratili su ga kuloarski skandali, predstavljao je najomiljeniju temu žute štampe.
Mlada žena ambasadora Amerike je nakon olujne avanture sa njim popila
veću dozu poznatog američkog koktela: alkohol i pilule za spavanje. Tim svo­
jim gestom nanela je neopisivu štetu karijeri svoga muža i diplomatiji SAD. Sa­
ma dubina i ozbiljnost tog čina nije se doticala njegovog sina; izuzev slatke po-
bede u toj vezi nije pronalazio ništa.
Znao je don Antonio da Mario seje seme mržnje, ne razmišljajući o posledi-
cama. Bio je nezasit i nije birao. Lepeza zavedenih, obljubljenih i iskorišćenih
žena davno je prerasla granice uljudnog.
U svemu tome ipak je don Antonio pronalazio izvesnu korist: zaljubljene
žene su obično govorile i više od onoga što se od njih tražilo. Mario je koristio
svoju sicilijansku veštinu da izvuče potrebne informacije, i te kako korisne star­
cu. Zahvaljujući Mariovim donžuanskim poduhvatima, porodica je uspela dva
puta da izbegne direktne gubitke merljive milionima dolara i jednu temeljno
pripremanu pravnu egzekuciju koja je svim članovima porodice Belavista obe­
ćavala bar sedam godina najbolje čuvanog italijanskog zatvora.
I dok je on vesto ulazio i izlazio iz kreveta raznih džet-set dama, nije ni ose-
tio omču oko sopstvenog vrata.
Vrhunac delikatnih seksualnih prohteva Marija Belaviste bile su nevine ma-
loletnice. Izvesna gospođa azijskog porekla, prefinjenih manira i veoma vična
svom poslu, bila je ugovarač. Takva roba na Siciliji predstavljala je pravu ret-
kost, i za realizaciju narudžbe trebalo je nekoliko meseci. Novac koji je Mario
Belavista davao bio je vredan svakog truda. Madam Liu je imala svoje kanale;
oni su išli iz Marakeša, a do Marakeša vodili su razni drugi putevi.
Operacija je bila pažljivo planirana. Svaki prohtev naručioca se posebno na­
plaćivao. Cena poručene robe zavisila je od specifičnosti porudžbine, a njena
specifičnost se ogledala u boji kose, boji očiju, visini, obimu grudi, obimu ku­
kova, klasnoj pripadnosti i rasi.
Cene su oile vrtoglave, a najzahtevniju porudžbinu uvek je imao Donov sta­
riji sin.

2
Prilikom ugovaranja takvog posla, madam Liu je prvo dobijala fotografije
devojaka od dobavljača. Uz pomoć njih je odabirala „robu" ... Kada bi se ko­
načno odlučila, nakon nekoliko nedelja stigla bi i isporuka. Tada je započinjao
za madam Liu pravi posao, najdelikatniji od svih.
Trebalo je „upakovati" robu za kupca. U toj reči „upakovati" ogledalo se
umeće madam Liu da od deteta za nekoliko meseci napravi zanosnu i neodolji­
vu mladu devojku, apsolutno svesnu onoga što će joj se desiti. Ponekad je bila
potrebna i mala pomoć svemoćnog opijuma.
Madam Liu je imala istočnjački talenat neprocenjive vrednosti: to kako je ona
radila nije bilo podvođenje, već umetnost. Njena umetnost se veoma cenila u
probranim krugovima ... Mario Belavista je poručivao uvek isti tip: plava, pla­
vih očiju, delikatne nežne građe ... kao da je tražio da devojka liči na nekog ...
Osim madam Liu i ličnog Mariovog pratioca za tu porudžbinu nije znao ni-
ko. Tako su mislili do njegovog smaknuća ...
Kasnije istrage don Antonija ukazivale su da je to mogao biti samo neko ko
je i sam bio korisnik usluga madam Liu. Neko je došao do njene crne knjige:
jedino tako mogao je saznati detalje koji su Marija Belavistu odveli u smrt.

Mesec dana ranije nego što se nadao primio je poziv od madam Liu. Osim
što se iznenadio zbog brze isporuke, nije slutio ništa.
Možda je tako i bolje. Mnogo je krvi poteklo od njegove ruke prošlih nede­
lja. Trebalo mu je nešto čisto i svetio, nešto nedirnuto, da mu vrati mir... Izma­
kao se svojoj pratnji, čak ni Tino koji ga je sve do tada u stopu pratio nije pošao
za njim. Kada je don Antonio shvatio šta se dešava, bilo je isuviše kasno. Nisu
znali gde da ga traže ... Ostalo je samo da čekaju, nadajući se da se crne slutnje
neće obistiniti.
Te vrele julske noći Mario Belavista je pošao u susret svojoj kobi, prateći
kratka uputstva koja mu je dala madam Liu ...
Uradio je sve po dogovoru. Dovezao se ispred iznajmljene vile i ugasio faro­
ve svog automobila. U prednjoj kaseti je ostavio ček na 50.000 dolara sa nazna­
kom „naplativ odmah", zatim je izašao iz kola. Oko njega je bio apsolutni mrak;
osim talasa koji su snažno udarali o obalu povlačeći za sobom šljunak nazad u
more, nije se ništa čulo.
Širokim stepenicama pošao je prema ulaznim vratima. Bila su otključana. U
holu ga je sačekalo diskretno svetio. Stao je ispred ogledala proveravajući svoj
izgled. Zatim se mermernim stepenicama popeo na prvi sprat. Olabavio je kra­
vatu razmišljajući o zadovoljstvu koje mu predstoji ... prijatna džakuzi kupka,
čaša penušavog šampanjca, i negde u unutrašnjosti ove raskošne vile čekalo ga
je nešto namenjeno samo njemu, nešto što neće morati da deli ni sa kim ... Vo-
leo je da oseti u svojim rukama mlado telo kako drhti, prvo zbog straha od bola
koji ne poznaje a koji će osetiti, a posle od zadovoljstva ... Udahnuo je vazduh
preko stisnutih zuba, osećajući kako mu talasi zadovoljstva kreću iz stomaka ...
Ubrzao je korak ...

3
Stao je pred bogato dekorisanim belim vratima. Dopala mu se unutrašnjost
građevine. Mora odati priznanje madam Liu, bila je par ekselans u svome po­
slu, sve je bilo besprekorno.
Mirno je rukom prošao kroz svoju gustu crnu kosu, otvorio je vrata i zako­
račio u unutrašnjost prostorije.
Pažnju mu je privukao luksuzno postavljen sto. Na sredini je stajala kristal­
na činija sa voćem, pored nje zatrpan lomljenim ledom hladio se šampanjac, a
na oba kraja dugačkog stola bili su postavljeni teški srebrni svećnjaci. Na nji­
ma su titrali mali plamenovi oživljavajući narandžastim odsjajem murale na zi­
du. Ona je bila tu i, kao da je osetio miris mlade puti, pošao je prema vratima
koja su vodila u odaje za spavanje ...
Pre nego što ih je lagano otvorio zažmurio je, zamišljajući njen lik ... Ali
umesto lika mlade devojke on je video devojčicu iz svog detinjstva i čuo je gla­
sove koji su je dozivali...
„Karmela! Karmelina", vikala je italijanska negovateljica, niska tamnoputa
žena, nimalo nalik na nežnu plavu devojčicu koja se igrala u vrtu ispred vile Ar-
neri. „Uno momento, dona Marid1, odgovarala je devojčica melodičnim gla­
som, „dolazi Mario, rekao je da ga sačekam ..."
Mario Belavista je otvorio oči pre nego što je čuo rafal, pre nego što je video
tragove krvi na beloj haljinici i ljupko lice svoje male rođake na pločniku dok
je krv u tankom mlazu curila iz njenih sićušnih dečijih usta, otičući u kamenu
pukotinu ...
Otvorio je vrata i na krevetu ispred sebe ugledao usnulo lice ni deteta ni de­
vojke. Da li bi Karmelina ličila na ovu devojku? Približio se. Lako je rukom
prešao preko njenih grudi, gotovo ne dotičući ih ... Devojka je bila usnula; znao
je da je dobila malu dozu neke droge.
Rukom je pošao u džep od sakoa. Svaki ovakav susret želeo je po nečem da uči­
ni posebnim. Bez obzira na čin koji mu je predstojao, bio je džentlmen. Voleo
je da daje skupocene i pažljivo odabrane poklone. Skupi pokloni su porobljava-
li žene, a on je voleo da posmatra njihovu polaganu i bezuslovnu predaju. Po­
klon koji je davao u ovakvim prilikama uvek je bio isti: skupoceni nebrušeni di­
jamant izvađen negde u rudnicima Južne Afrike.
Gledao je u usnulu devojku. Zaista je bila lepotica, ovaj put je madam Liu
prevazišla sebe. Lik devojke bio mu je odnekud poznat, ali ta misao se nije dugo
zadržala. Sada bi i Karmela imala 17 godina. Osetio je laganu mučninu od pri­
zora koji mu je opet bio pred očima ...
Sećao se nežne devojčice, nemirne plave lokne uokvirivale su srcoliko lice
na kome su dominirale sivoplave oči.
Imao je tada 12 godina, ali to mu nije smetalo da bude fasciniran lepotom de­
teta od četiri godine ... Karmelin otac je bio dalji rođak njegove porodice. Koli­
ko je Mario tada shvatio, upao je u neke kockarske neprilike i došao je da moli
don Antoniia za pomoć ... Devojčicina majka bila je lepotica na svoj način, En­
gleskinja plemićkog porekla, negde iz Staforda ... Tu krhku porculansku lepotu
Karmela je nasledila od majke. „Jednog dana ja ću se udati za tebe, Mario." Te

4
reči koje su dolazile sa njenih malinastih usnica imale su zavetnu ozbiljnost...
Ona je stvarno tako mislila i bio je siguran da bi tako bilo, samo da je doživela
da odraste ...
Seo je preko puta devojke posmatrajući obrise njenoga lika u toploj poluta­
mi usamljene vile na obali Sredozemnog mora ... Senka osmeha prešla mu je
preko usana ... Otvorio je kutijicu za nakit: na rojalno plavoj plišanoj podlozi
ležao je nebrušeni dijamant. Govorilo se da takvi dijamanti donose nesreću, ali
Mario nije polagao mnogo na verovanja ... Ono što ga je privlačilo kod neobra­
đenog dijamanta, bila je njegova skrivena lepota.
Trgovci dijamantima su znali da vrednost nebrušenog dijamanta zavisi od
perfekcije obrade. Ako ga seče vrhunski majstor, cena je mogla i da se udese-
tostruči.
Mario Belavista je cenio leporu i bio spreman da plati za nju.
Dijamant je položio devojci nežno u šaku, zatim je skinuo sako i počeo ot­
kopčavati dugmad svilene košulje ... Bio je to muškarac čvrste građe, tamnoput
i zgodan na neki mračan sicilijanski način.
Sve što se odigravalo imalo je ritualno značenje za njega. Svaki pokret imao
je smisao. Nije žurio, želeo je da zadovoljstvo traje što duže.
Skinuo se polako, ostavljajući nemarno odelo i košulju preko stolice, a zatim
legao pored devojke. Nekoliko trenutaka je posmatrao obrise njenog profila,
punoću njenih usana i oblinu grudi koje su se polagano i ravnomerno dizale.
Razvezao je plavu vrpcu njene prozirne spavaćice i osetio nalet nezasite požude
kada su mu se pred očima pojavile jedre i pune dojke.
Bio je vrstan poznavalac lepote, a ovo što je video ispred sebe bio je pravi
biser. Položio je svoju ruku na njen vrat. Devojka se lagano promeškoljila ... Od
toga dodira i fine svilenkaste mekoće njene kože i uzbuđujuće beline njenog te-
la, on oseti da je spreman da je uzme. Nije mogao više da čeka. Kada bude oba­
vio ono što je skupo platio, madam Liu će se pobrinuti za devojku.
Pogledao je još jednom u lice ispred sebe. Očigledno je dobila malo veću
dozu opijuma od uobičajene, pomisli. Ali, to ga nije sprečavalo da snagom
svojih butina raširi njene noge.
Ušao je ... isprva polako, istražujući, a zatim je stao kad je osetio otpor nje­
nog himena. Devojka se budila od laganog pritiska njegovog uda, ali to nije bi­
lo ništa naspram bola koji je dolazio. Muškarac koji se nadvio svojim telom
nad njom bio je presnažan i prevelik za njenu sitnu građu.
On je to dobro znao, jer ga ni njen iznenadni krik nije zaustavio. Deflorišući
je i kidajući njenu delikatnu unutrašnjost, istovremeno je oštrom stranom ne­
brušenog dijamanta pravio fine dugačke posekotine svuda po njenom telu.
Devojka se onesvestila. Nije se obazirao na to. Želeo je samo da i ona ose­
ti bol kao što je Karmela osećala kada su se rafalni meci zabijali u njeno ma­
leno i nedužno telo. Bilo joj je samo četiri a njemu dvanaest, i taj događaj mu
je uskratio nešto lepo, što je tek trebalo da se desi. Na ovaj način naplaćivao je

5
nekome dug. Njegovo telo se ritmično pomeralo. Svršavajući osetio je snažno
oslobađajuće i nesputano zadovoljstvo, zatim se oslonio na laktove, podižući
svoje mišićavo telo sa njenog.
Pod devojkom se na satenskoj postelji širila topla i lepljiva krv. Pogledao je.
Ovog puta se zaneo i otišao predaleko ... Devojka je obilno krvarila a ta krv ga
je opet vratila na događaj iz detinjstva. Video je samo bljesak vatre i čuo krik
dona Marije. „No Karmela, nol" - još jednom je preživljavao užas prošlosti i
pre nego što je mogao da razdvoji stvaran bol od bola iz sećanja, meci su poče­
li udarati svud po njegovom telu. Umesto da oseti čelične zube smrti koja je do­
lazila iz rafala, on je osećao neku vrstu konačnog oslobađanja i bio je beskraj­
no zahvalan na tome ...

Za smrt svoga sina don Antonio je saznao sa naslovne strane najtiražnijih ita-
lijanskih novina. Užasne slike dva naga izmasakrirana tela kako leže jedno po­
red drugog sa zlokobnim natpisom: pronađeno telo Marija Belaviste i telo 17-go-
dišnje kćerke engleskog lorda Hamiltona, za koju se veruje da je oteta pre mesec
dana iz poznate privatne švajcarske škole.
Snažan grč u vilici sprečio je don Antonija Belavistu da krikne ... Video je
mnogo krvi u svome životu, ali krv njegovog sina donela je sa sobom užasno
nepodnošljiv osećaj trajnog gubitka ...
Antoniju Belavisti je krv puštena ... A kada druge ajkule osete krv, one ne­
milosrdno napadaju. Don je to znao, ali nije znao sa koje strane će uslediti no­
vi napad.
Sve dok se nije pojavio dečak po imenu Anđelo Savareze iz malog mesta
Macarino, noseći mu još jednu užasnu poruku da je ostao i bez mlađeg sina.
Još se uvek živo sećao prvog susreta sa Anđelovim začuđujuće hrabrim po­
gledom dok mu je saopštavao tragediju koja je zadesila njegovu porodicu.
Anđelo Savareze će postati mač njegove osvete.
Od toga dana Don se povukao. Osveta će morati da sačeka, ali, sasvim sigu­
rno, neće izostati.

* * *
Više nikome nije verovao, izuzev jednom čoveku, kardinalu prognaniku ...
Usluga prijatelju ... misli su starca udaljile od stvarnosti a pogled mu se zamu­
tio, sećanja su bolna a bol doseže do same biti čoveka. Don Antonio, zanet na
trenutak uspomenama, nije ni osetio kada je visoka ali veoma tiha prilika kar­
dinala ušla u prostoriju. Diskretnim nakašljavanjem kardinal Fabio je dao do
znanja da je prisutan, ali to starca nije ni najmanje omelo. Njegovo ponašanje
je ostajalo uvek isto, bio sam ili sa desetoricom ljudi u prostoriji. Lagano je svo­
jim žilavim rukama pokrenuo točkove kolica udesno, kako bi mogao da osmo­
tri kardinala. I bez jedne izgovorene reči njih dvojica su se savršeno razumeli.
Svako u svom svetu bio je veličina. I to se znalo.
Don Antonio je jednostavno i kratko rekao:
- Slušam vas ...
6
Kardinal Fabio je ukratko i biranim recima objasnio razlog svog dolaska ...
Don ga je pažljivo saslušao ...
- Kardinale, daćete mi samo par minuta da se uverim da možete bezbedno
stići do Vatikana. - Rekavši to, pozvao je poslugu koja ga je otpratila u kance­
lariju. Kada ga je Silvio uveo u bogato opremljenu radnu sobu sa bibliotekom i
kožnim foteljama, don Antonio ga je rukom zadržao i dao mu na znanje da će
mu njegova asistencija još zatrebati.
Hladnoća ove prostorije prijala je don Antoniju i u potpunosti ga je vratila u
sadašnjost iz pređašnjih tužnih misli.
- Silvio, došlo je vreme da poravnamo račune sa Vatikanom. - To reče i po­
kaza mu na crvenu ukoričenu knjigu u luksuzno opremljenoj biblioteci. - Mo­
lim te, dodaj mi je. - Silvio je knjigu pažljivo spustio na sto ispred don Antonija.
Svojim staračkim, već pomalo ukočenim rukama, Don poče da prevrće
strane. Kada je našao ono što je bio predmet njegove potrage, on izvadi ko­
mad papira.
- N a z o v i mi ovaj broj.
Silvio, starčeva dugogodišnja senka, bez pogovora učini što je starac od nje­
ga tražio, pažljivo birajući broj sve dok nije čuo dugačak signal, znak da je te­
lefon zazvonio negde u mraku vatikanske palate.
Don Antonio je uzeo slušalicu u ruke ...
„Augusto Mondo Ferei, dugo se nismo čuli" - progovorio je Don i napravio
kratku pauzu, dozvoljavajući čoveku sa druge strane telefona da se pribere.
Znao je da će ovaj telefonski poziv biti šok za sagovornika, ali to je ono sa čim
je računao. Tišina je potrajala duže od očekivane.
„Da vam osvežim pamćenje?"
„No importante, nije potrebno, ne zaboravljam tako lako prijatelje, naročito
ne one koji su mi pomogli. Augusto Ferei je na telefonu. Vaš sam dužnik."
Augusto Ferei je bio jedini čovek kome je sadašnji papa verovao. On mu je
bio prvi sekretar, ali kao i svi sekretari ovoga sveta i on je imao svoje tajne, taj­
ne koje to nisu uvek. Za jednu takvu, najužasniju od svih užasnih tajni, znao je
don Antonio, a don Antonio se nije javljao već 25 godina. Augusto Mondo Fe­
rei je verovao da ga je sicilijanski don zaboravio, i bio je zaboravljen sve do
sada.
„Sta mogu da učinim za vas?"
„Potrebno je da osigurate pristup papi jednom našem, verujem, zajedničkom
prijatelju ..."
Monsinjor je nesigurno pokušao da odbije, tražeći načina da to odbijanje bu­
de razumno ...
„No posibile ..."
„Sta to znači - no posibileT
„Papa ne prima posete."
„Zamolio sam vas da uredite da papa primi onoga koga je tražio da vidi..."
„Vi se šalite", reče monsinjor Augusto Ferei.

7
Okrenuo se, a lice čoveka pred njim skamenilo se od iznenađenja ...
-Vi!?
- Da, brate Augusto Ferei, ja ...
Lice monsinjora ostalo je sleđeno nekim zagonetnim strahom.
- Vi ste taj prijatelj don Antonija, čovek koji je u ovako delikatnom trenut­
ku, oprostite na direktnosti, najmanje poželjan u Vatikanu. Gospode, - reče Au­
gusto Ferei, prekrsti se i pogleda ka tavanici - čudna su iskušenja tvoja. Brate
Fabio, ti znaš koji krst nosim sa sobom vodeći te kod pape, pa te molim da bu­
deš diskretan i veoma brz.
Hodali su kratkim žustrim koracima. Monsinjor ga je poveo kroz tajne tune­
la ispod Pjace San Pjetro, ali kardinal Fabio mu je dao znak da zna mnogo kra­
ći put.
- Bojim se - reče monsinjor - da ćemo se izgubiti.
- Ako nešto poznajem, onda su to podzemni putevi Vatikana.
- N e sumnjam - odgovori monsinjor. Maleni snop svetlosti ručne baterijske
lampe predstavljao im je jedini putokaz kroz memljivi mrak.
Uskoro izbiše iz potpunog mraka koji je vladao pod Pjacom San Pjetro. Tre­
balo je nekoliko sekundi da se naviknu na škiljavo svetio, jer su svetlosni otvo­
ri na debelim zidovima palate sa ove strane bili mnogo više postavljeni od cen­
tralnih.
Kardinal je raspakovao svoj zavežljaj i obukao dominikansku odoru. Sve je
bilo savršeno na svom mestu i njih dvojica se mirnim koracima uputiše do pa­
pinih privatnih odaja.
Do pape ih je vodio jedan hodnik ispresecan mnoštvom uzanih hodničića ko­
ji su se granali levo i desno od glavnog. Prema njima u susret išli su fratri iz re­
da franjevaca. Kardinal i monsinjor su kao po dogovoru još dublje sagnuli gla­
ve, ovlaš pozdravljajući braću po veri.
- Brate Fabio, niko ne srne znati da ste bili.
Kardinal se nakloni što je bio znak da je poruku razumeo. - Uđimo! - i njih
dvojica nestadoše iza masivnih orahovih vrata u prostorije koje su koristili sa­
mo poglavari svete rimokatoličke crkve.
Prva odaja podsećala je po svojoj unutrašnjoj arhitekturi na Pjacu San Pje­
tro, bila je polukružnog oblika i popločana kamenim pločama. Sa uskog grla na
ulazu uvodila je u prostrani hol, a z a t i m o p e t uskim grlom, u uzani mračni hod­
nik na čijem se kraju sa desne strane nalazila privatna odaja ličnog papinog
sekretara, dok su dvokrilna vrata na kraju hodnika bila vrata od papine sobe za
spavanje.
Soba u kojoj je ležao papa bila je prilično prostrana, ali zbog teških zastora,
tP.Tika i vlažnog vazduha koji je podsećao na sobe svih samrtnih bolesnika de-
lovala je mnogo manja i hladnija nego što je to stvarno bila. Kardinal je u dva
koraka bio kod postelje. Svece su gorele pored papinog uzglavlja. Starac je sa
očiglednim naporom podigao kapke koji su pod reskom svetlošću iskričavog
plamena delovali tanko i prozirno. Na njima gotovo da i nije bilo trepavica.

10
Papine oči bile su duboko usađene u duplje. Njegov pogled upravljen na kar­
dinala Fabija otkrio je tananu iskru prepoznavanja. Podižući grudi bolnim uda-
hom papa tiho ali sasvim razgovetno progovori:
- I videh, gle oblak beli, i na oblaku seđa'se Neko sličan Sinu čovečijem, ko­
ji je imao na glavi svoj venac zlatan, a u ruci svoj srp oštar ... - Zastao je za
trenutak, hvatajući dah. - Hvala Gospodu, došao si, Fabio ... - pokušao je da
podigne ruku ka svome kardinalu, ali kardinal Fabio je ne prihvati.
- Ne opraštaš mi? Želeo sam samo da te zaštitim od tvoje tvrdoglave mlado­
sti. - Reči su bile kratke i svaki novi udah starcu bi pričinjavao bol. Kao da ni­
je mario za to, nastavljao je boreći se sa kratkoćom svoga daha ... - To ... što se
tebi tada činilo nepravdom, bilo je jedino rešenje. Nisi imao prava da podbunju-
ješ redovnike i tražiš reformu katoličke crkve ... - zastao je prikupljajući snagu
za novi napor. - To niko ne srne bez obzira na ... - starac se zakašljao a njego­
va ruka je refleksno stezala postelju ispod sebe. Kada ga je prošao napad kašlja
dah mu je bio šuštav a reči koje je izgovarao jedva da su se razaznavale.
- U redu Isusovih pristalica ti si tražio pristalice za sebe. Znao si kako refor­
misti skončavaju a nisi se dao primiriti, stekao si puno istomišljenika, postao si
nesvestan svoje moći, mogao si izazvati raskol i rascep pa je zato Veće kardina­
la tražilo da te raščini i vrati među laike. - Papa se trudio, ali glad za vazduhom
je bila nepodnošljiva. Taj nedostatak kiseonika učinio je da je starca savlađivao
san. Ipak je nastavio: - Nisam dao ... Zbog tebe sam učinio ustupak: ostao si pri
Vatikanu ali prognan na Siciliju, da budeš sam u pokajanju ... - Tu je klonuo, ne­
koliko dugih sekundi očima gotovo ugaslim, gledao je u izgnanika.
Tada kardinal, kao da se probudio iz obamrlosti svojih čula, kleče pored po­
stelje i među svoje tople šake uze starčevu hladnu koštunjavu ruku ... Toplina
ovog dodira prenu usnulog starca.
- Fabio ... Fabio - starac je jedva micao suve blede usne i reči su se sa njih
teško odvajale ... - Tebi poveravam sveti zavet, ti ćeš biti svetlost u vatikan­
skom mraku ... Bojim se da će posle mene pitomo stado vernika predvoditi vuk
a ne pastir - pa je, jedva dižući levu ruku, obgrlio kardinala Fabija, tražeći u nje­
mu oslonac ... Nemajući dovoljno snage, on je opet svoje telo pustio da utone u
mekoću jastuka pod njim ... I onda, jedva razgovetnim šapatom, papa mu pre­
nese najstrože čuvanu tajnu koju jedino papa srne da prenese svome nasledni-
ku. Starac je šaputao u mraku, otežalim jezikom, ali u žurbi od straha da neće
stići sve da kaže, počeo je ubrzano disati otkidajući sa slepljenih usana tek po­
neku razgovetnu reč. Te škrte reči vratile su oca Fabija kroz mračne lavirinte za­
mrlih vekova u srce istine.
Do njegovih ušiju stizale su, sad već po slogovima isprekidane, reči. Starac
je govorio o otpadništvu u katoličkom redu dva put ponavljajući: - Zavera ...
Zavera! ... Pođi na Atos ... u Hilandar, tamo je spas ... Otkrij leglo zla pre nego
što zavlada svetom ... - starac zahropta, izgubi dah i mučnim gutanjem potisnu
nadole oštru jabučicu na svome vratu, boreći se za dah. Od tog napora njegove
se grudi izviše ... Fabio je osetio da je smrtni čas Svetog oca blizu. Stisak nje-

11
gove ruke popusti, poleže glavu na desnu stranu i reče: - Korkyra negro ... Oni
su već ovde, oni su oduvek ovde među nama, ta užasna stvorenja koja treba da
sačekaju rađanje đavoljeg ploda. Njihovo vreme je došlo, pojavili su se znaci ...
Moraš ih zaustaviti ... Pronađi ih pre nego što se oni sami sretnu ... tad će biti
kasno ... Idi Fabio ... idi... neka je Gospod sa tobom ... jer vreme je ...
Gotovo u istom času začu se kucanje na vratima, zaglušujući starčeve reči.
Monsinjor Ferei je panično davao znak da se poseta mora okončati.
Poslednji put papa pogleda u kardinala Fabija, te skupi šaku i njome napravi
znak krsta, blagosiljajući... Njegovi umorni kapci prekriše gotovo ugasle oči...
Kardinal Fabio je žurno izašao. Na vratima ga je čekao monsinjor Augusto.
Niz uglačani mermerni hodnik palate začuše se koraci skupine ljudi praćeni
šuškanjem platna njihovih odora. Papin sekretar, bez ikakve prethodne najave,
naglo povuče kardinala Fabija za rukav i otvori prva vrata sa leve strane na ko­
ja su naišli.
- Brate Fabio! - prekrsti se on - sam nas Gospod čuva. - Srce mu je lupalo
tako snažno da mu se činilo da je to vidljivo.
- Svoj deo dogovora sam izvršio.
Na te reči kardinal Fabio zavuče ruku u rukav druge ruke i hitro izvuče pre­
savijeno i voskom zapečaćeno pismo.
Augusto Mondo Ferei ga je zgrabio žurno, pitajući šapatom:
- Da li znate šta je?
- Ne - reče Fabio, na što monsinjor odahnu sa vidnim olakšanjem.
- Vreme je da vas izvedem. Kardinali su sigurno u papinoj sobi.
Ubrzo se kardinal Fabio našao na platou ispred palate. Prelazio ga je dugač­
kim koracima. Njegove misli prekinuo je snažni zvuk velikog zvona katedra­
le. Jato golubova istovremeno je poletelo ka nebu, ostavljajući njegovu visoku
priliku potpuno usamljenu na ćelom vatikanskom platou.
Zvona su se, bez namere da se zaustave, njihala Ievo i desno. Kardinal Fabio
je zastao načas, prekrstio se gledajući u nebo, a onda nastavio još bržim kora­
kom da smanjuje razdaljinu između sebe i pratnje koju mu je odredio don An­
tonio. Zvonjava sa tornja kao da je stresla nabrekle oblake i oni sasuše na ze­
mlju pljusak. Požurio je u zaklon.

Članovi Veća stajali su kraj postelje umirućeg pape. Svi do jednog su se kr­
stili prilazeći postelji i ljubeći starčevu ruku.
Starac je još uvek disao, gotovo neprimetno, kratkim udisajima.
- Bojim se da neće proći ni čitav sat pre nego što voljeni papa ispustiti pre­
svetu dušu. - Izgovarajući to kardinal Julijan se krstio okrenut prema slici Maj­
ke Božije ...
Oči umirućeg starca davale su na znanje da je razumeo sve o čemu je bilo
govora. Najstariji po činu, kardinal Zilarijus, krutog držanja, nevoljno ali po ka­
toličkom svetom redu, kleče kraj uzglavlja pape. Čekao je da starac učini po-

12
slednji napor i progovori... Kako su starčeve usne ostale nepomične, on preki­
de molitveni šapat ostale petorice i povišenim glasom upita:
- Da li Sveti otac ima nešto da poruči?
Svi su čekali i gledali da li će se papine tanke usne razdvojiti ... Tišina koja
je usledila bila je teška. Da bi prekinuo ovu neprijatnu scenu, kardinal Zilarijus
ponovi:
- Papa Florio, da li imate nešto da mi kažete?
Konačno, papine usne se razdvojiše i, veoma tihim ali jasnim šapatom, on
izusti svoje poslednje reči:
- Ne, sve što sam imao već sam rekao. - To je bila njegova pobeda nad oho­
lim kardinalom. Sklopio je oči spokojno i još jednom udahnuo vazduh predaju­
ći se potpuno mirno volji Božijoj ...
Prisutni kardinali brzo se prekrstiše i jedan za drugim poljubiše raspeće nad
uzglavljem preminulog pape. Užasnuti izostankom blagoslova, onako po redu
kako su celivali krst tako su i napuštali odaju. Kardinal Zilarijus izađe posled-
nji i pri samom izlasku naiđe na brata Augusta, papinog monsinjora. Obratio
mu se jedva suzdržavajući bes:
- Zar nije trebalo da budete uz papu!? Uostalom, gde ste bili?
Crveneći i mucajući, otac Augusto jedva procedi:
- Pošao sam po skripta - i pokaza hrpu papira koje je s mukom držao u ru­
kama.
- Sklonite mi se - reče kardinal Zilarijus gadljivo i s ljutnjom. - Ne mogu da
vas gledam! O ovome ćemo još razgovarati...
Monsinjor Augusto uzdahnu i načini korak u stranu kako bi propustio nad­
menog kardinala ...

Nakon što su zvona nad Vatikanom utihnula, nastala je mukla tišina. Natmu­
reno kišno jutro, dan nakon papine smrti, kao da se navalilo svom svojom teži­
nom na zidine Svetoga grada. Unutar zidova, zarobljena vlažnim mrakom du­
gačkih holova i uhvaćena u paučinastu mrežu visokih arkada, gnezdila se samrtna
tišina.
Preminuli papa je bio pravičan, ali nije tuga bila uzrok tog tupog muka, već
nešto mnogo dublje, što se osećalo među redovnicima.
Svako je bio zauzet svojom službom, ali su im uši brižno osluškivale i naj­
manji sušanj ili pokret. Veće kardinala trebalo je da zaseda: ostalo je još samo
da se posmrtni ostaci pape Florija polože pored njegovog prethodnika i da se
izvrši naimenovanje novog rimokatoličkog poglavara.
Poslednji papa bio je omiljen među vernicima. Tradicionalan, nimalo radi­
kalan i nepopustljiv pred sve žešćim nasrtajima vatikanskih kritičara, izazivao
je dužno poštovanje i... predstavljao smetnju.
Tvrdoglavi starac! - besneo bi Zilarijus, ali je pri svakom susretu sa papom
stiskao zube i čekao. Morao je saznati ono što starac zna.

13
Sada, kada je starac mrtav i kada je izostao potrebni blagoslov, ostalo je da
se krene oštrijim zubima prema onoj mekoj šačici vatikanske bratije.
Izostanak blagoslova naročito je sablaznio redovnike Svetog krsta, ali niko
nije bio dovoljno jak da se suprotstavi. Iako su preduzeti svi koraci da se ne sa­
zna ono što se događalo kraj uzglavlja umirućeg pape, iako je kardinal Zilarijus
lično preduzeo korake kako bi se to sprečilo, ipak je istina pronašla svoj put i
redovnici su je prenosili pogledima. Ne živeći u izobilju reči, davno su naučili
da se sporazumevaju pokretima i pogledima. Vrata papinih odaja daleko su se
zaobilazila. Jedini koji je imao pristupa odru bio je njegov sekretar Augusto
Mondo Ferei. Svaki čas je izlazio i ulazio unutra, poput zbunjene ptice kojoj su
nenadano uklonili leglo. Znao je da nije u milosti kardinala Zilarijusa i odla­
skom pape Florija izgubio je odjednom svu zaštitu, osim molitve. Imao je ma­
lo nade da će biti bolje ... Tako ga je kardinal Zilarijus sa svojom svitom zatekao
kada je poslednji put pred pokop papinih ostataka ušao u njegove prostorije.
Augusto Mondo Ferei je klečao pored postelje. Pognute glave, sklopljenih
ruku oko kojih je bila umotana patrica, stiskao je zlatni krst među orošenim dla­
novima šapućući: - Znam dela tvoja, i trud tvoj i trpljenje tvoje i da ne možeš
da podnosiš zle i proverio si one koji govore za sebe da su apostoli a nisu i
našao si da su lažni...
Zilarijus mu je prišao i direktno mu se obratio:
- Oče Augusto, ponesite svoje stvari i spremite se. Idete na put.
Samo jedan pogled na kruto lice kardinala i Augusto Mondo Ferei je znao da
je u nemilosti budućeg pape.
Ustao je prekrstivši se lagano i spustio poljubac na sklopljene ruke preminu­
log pape. Dok se udaljavao iz odaje ne okrećući leđa odru i dok je još na usna­
ma osećao hladan ukus smrti, odlučio je da počeka samo još čas.
Svako je imao svoju tajnu, pa i papin monsinjor. Tajne su bile ključevi koji
su ga i doveli na mesto sekretara. Uvek dobro obavešten, postarao se na vreme
da zna šta se dešava unutar odaja i kada nije prisutan, veština koja ga je činila
nezamenljivim.
Zidovi privatnih odaja bili su debeli, obloženi masivnim hrastovim, bogato
izrezbarenim pločama.
Da debljina zida i tih ploča nije svuda bila ista, znao je samo otac Augusto.
Iza teških plišanih zastora nalazila se njegova moćna i brižljivo čuvana tajna.
Prethodno se uverivši da ga neće primetiti, on spretnim prstima napipa gotovo
nevidljivo udubljenje i tako podiže jednu ukrasnu ploču koja je imala ulogu po­
klopca. Onako sitan vesto se uvukao u šupljinu debelog zida i polagano, ali ovaj
put sa unutrašnje strane, ponovo vrati drvenu ploču u njeno ležište. Tako šću-
ćuren u tesnom skloništu mogao je da čuje ono što se odigravalo u unutrašnjo­
sti prostorije ...
U pratnji kardinala Zilarijusa bilo je pet kardinala: četiri jezuitskog reda ko­
me je pripadao i sam Zilarijus i samo jedan franjevac.

14
Zilarijus je govorio a ostali su samo slušali ...
- Da li ste obavestili kardinale, oče Julijane?
- Jesam ...
-Sve?
- Da, kardinale. Svi su dobili il sriptio di secreto.
- Da li ste dobili odgovor?
- Većinu ...
- Mogu li očekivati njihovu podršku?
- Vi vrlo dobro znate ko vas podržava.
- Koliko ih je protiv?
- Moji izvori su me obavestili o rezervisanom držanju nekolicine.
- Kom redu pripadaju?
- Dominikancima...
Kardinal se okrenuo prema franjevcu:
- Oče Maksimilijane, da li su vaši za?
- Jesu, bar svi oni čiji se glas broji.
- Znači, ostali su samo iz reda Svetoga krsta i dominikanci ... Imate li neko
određeno ime?
- Kardinale, ne zamerite, nezgodno je imenovati.
- Ne interesuje me da li je zgodno! Hoću imena! Do večeras da se predaju
mom monsinjoru.
- Zar je potrebno, kardinale? - zapitao je otac Silvio - kad već sad imate po­
trebnu većinu glasova.
- Vi ne razumete - procedio je kardinal. - Neću većinu, hoću da to bude jed­
noglasno!
Reči su silazile sa njegovih stisnutih usana kao preteći prigušen šapat.
- Izvršite pritisak!
Kardinal ih je otpustio bez mnogo reči.
Svi su jedan po jedan napustili prostoriju, i otac Augusto se spremao da u
zgodnom trenutku i sam napusti svoje skrovito mesto, ali reči kardinala, upuće­
ne njegovom prvom potčinjenom, kada su ostali sami, zaustaviše ga sleđenog ...

3.
Dr Leo Hekman, umoran, duboko je udahnuo vazduh. Ustao je spremajući
se da pođe. Delovao je spokojno, ali iznutra se nije osećao ni približno tako. Sve-
tla grada Vašingtona počela su polako da se pale, dok se nebo nad gradom zata­
mnjivalo.
Bilo je vreme da krene. Umor mu se svom težinom spustio na ramena, pa je
usporenim koracima krenuo ka vratima koja su ga delila od hodnika jedne od
najvećih zgrada u Vašingtonu. Uzeo je svoj stari kišni mantil, nemarno ga pre­
bacio preko leve ruke, pokrivajući njime kožnu aktovku sa delimično pohaba­
nim ivicama.

15
Uznemiravala ga je pomisao na svoje kratkotrajne amnezije ... Da nije znao
ono što jeste, one ga ne bi brinule ... Jedina osoba sa kojom je mogao da razgo­
vara bio je general Dik Redmond. On je to upravo danas učinio ... Nakon raz­
govora sa njim više nije bio siguran da li je doneo najpametniju odluku, ali iz­
bor je već bio učinjen.
Za ludilo o kome je dr Hekman govorio psihijatrija nije imala ime. Ludilo
svake vrste je bolest. Dr Leo je znao da ono postoji, nije znao ko je pacijent.
Njegova ordinacija činila se prostranom i svetlom, ni po čemu se ne razliku­
jući od ma koje vašingtonske ordinacije. Takva su bila pravila igre za pacijen­
te, ali Dik Redmond nije bio pacijent.

Svaki ponaosob bio je veličina u svom svetu, i svaki je podjednako mučno


podnosio tišinu koja je nastala nakon što je Hekman završio svoju priču.
Dr Leo Hekman je opet progovorio, samo ovaj put daleko opreznije:
- Čuj me, Dik! Ovo o čemu ti govorim možda je samo pretpostavka, jer ne­
mam ni čvrstog oslonca a ni pouzdanih dokaza.
- Stani malo, Leo - prekinuo ga je Dik Redmond, brišući maramicom svoje
znojavo čelo. - Šta, zapravo, pokušavaš da kažeš? Da negde na ovoj planeti po­
stoji neka suluda organizacija, grupa luđaka koja pokušava da digne ceo svet u
vazduh ...?
Dr Leo ga je gledao mirno i ne prekidajući ga sačekao da Dik i sam dođe do
istog zaključka ... Dik Redmond je nastavio dalje:
- OK! Znam, znam! Talas nacizma je jači u Francuskoj nego u Nemačkoj.
Taj pokret je postao internacionalna stvar i ne možeš ga prepoznati kao nacio­
nalno opredeljenje samo jednog naroda ... Ali, Leo ... to nije antisvetska zavera.
Dik Redmond se dobrano zadihao, što od debljine što od uzbuđenja. Uplašio
se da je nesmotreno uvučen u nešto gde ne može biti ni aktivni učesnik ni pa­
sivni posmatrač. Kada bi u vojnom ministarstvu SAD znali da je Dik Redmond
postao plašljivi general, koliko sutra bio bi bivši. Biti bivši lakše je podneti u
ljubavi nego u politici.
- N e znam, Leo. Mi smo stari prijatelji, zato ću te najjednostavnije pitati: i
šta daje tvoja pretpostavka tačna, gde smo onda, šta mi možemo preduzeti i gde
sam tu ja u tvojoj priči? Ti znaš kakve su moje pozicije. Pentagon me koristi
više za paradu, bar je tebi poznato. Slava stečena u neslavnom Vijetnamskom
ratu postala mi je više teret nego olakšica. Ja sam general za slavlja i političke
vašare.
Tu je Dik Redmond zastao odmahujući svojom masivnom glavom, da bi na
taj način izrazio odrečni stav braneći ga više gestikulacijom nego recima.
- Žao mi je, ne mogu ti pomoći! Nemam pojma ni ko je gazda u Pentagonu;
a i da pokušamo nešto, odložićemo propast sveta na tri dana a svoj vek trajanja
svesti na tri sata ... - Tu je zastao na časak. - Pentagon ili Pentagram, dragi moj
prijatelju, u ovim godinama pomalo mi je svejedno.

16
Nije mu bilo svejedno, i dr Leo Hekman je to dobro znao. Mnogi sa godina­
ma postaju sve religiozniji, svako se bojao kazne koja će tačno biti odmerena
po veličini greha. Svačija savest će pokušati nečim da se iskupi. Psihijatar je ra­
čunao na to da ni Dik Redmond nije bio iznimka.
General je ustao da pode. Uzeo je svoju šapku i stavio je pod levu mišku.
Pružio je ruku dr Hekmanu. Hekman ga je ispratio recima:
- Dik, ugojio si se. Da li razmišljaš o dijeti?
Tu njegovu opasku general je dočekao smehom.
- Zar u šezdesetoj? Ne Leo, volim sit da spavam ... ko je još gladan zaspao?

Izlazeći iz zgrade imao je osećaj da je pod prismotrom. Činilo mu se da će


još neko saznati za tajnu i da to ugrožava njegovu sigurnost.
- Dodavola, - pomisli - ovo mi je bio jedan od retkih slobodnih vikenda. Za­
pravo, nije ni počeo, a već ga mogu smatrati propalim.
Na insistiranje svoje luckaste ženice, pod izgovorom da je dosadno, Dik
Redmond je priredio večeru u svom letnjikovcu. Pozvao je nekoliko prijatelja.
Sve su to bile osobe na važnim funkcijama. Nikad se ne zna ko će od njih na­
predovati, možda mu mogu biti od koristi. Zar i on sam nije pomagao drugima?
Svoj dolazak su potvrdili Hari Njumen, vrhovni sudija države Ilinois, Petsi
Vajten, najseksepilniji advokat sa najotrovnijim lezbijskim jezikom grada Nju-
jorka i senator Bejli, predsednički kandidat na predstojećim izborima, sa svo­
jom crvenokosom pratiljom.
Odjednom, nakon susreta sa doktorom Hekmanom, nije mu bilo ni do zva-
nica ni do zabave ... Misao koju mu je dr Hekman usadio nikako ga nije na­
puštala. „Najbolje će biti da pozovem i njega", odluči Dik Redmond naprečac.
„Uostalom, on će biti jedina osoba sa kojom imam nešto zajedničko".
Požurio je do svog metalik sivog „krajslera" ... Misao da dovede dr Hekma-
na bila je utešna.
- A sad - reče za sebe - pravo do Sendi - i zavali se u vazdušni naslon svo­
jih luksuznih kola.
Sendi je unela mnoge probleme u njegov privatni život, ako se život USA ofi­
cira može smatrati privatnim. Postao je omiljeni predmet neukusnih vojničkih
komentara. Viši rangovi ga nisu dirali, jer Dik Redmond je znao, znao mnogo.

Stao je na crveno svetio i nervozno počeo da se pipa po gornjim džepovima


uniforme. Tražio je cigarete, iste one koje je za ljubav svoje umiljate i luckaste
mlade žene ostavio.
„Jednu, samo jednu! Neće primetiti." Svetla na semaforu su se promenila i
on je pokrenuo kola. Dik Redmond je zaista bio zreo za penziju. Čudio se i sam
što su ga ostavili još tri godine. Njegovom izoštrenom vojničkom oku nije pro­
maklo da su nove regrutovane snage daleko agresivnije i radikalnije u svojim
zahtevima. Za njegov ukus, promene su usledile mnogo brzo, a za njihov - Dik
Redmond i njemu slični samo su ih usporavali. Nije mu se dopadao tok misli,
nije želeo da razmišlja, nije želeo da sumnja.

17
Ponovo ga je, sad veća, želja naterala da prevrće kasetu ispred sebe, izbacu­
jući njenu sadržinu na sedište suvozača. Cigarete nije našao, ali je pod prstima
osetio svilenkasti dodir i pokrenut tim blagim električnim talasom oseti kako
mu srce brže pumpa ... Sendi ... koristila je svaku priliku da ga na svoj način
podseti na sebe. Povukao je prste i zatvorio kasetu, ali je bilo kasno da spreči
lančanu reakciju.
Njegov nehotični dodir čipkastih gaćica podsetio ga je na nedavni događaj
kada ga je bukvalno primorala da stane pored puta i svrši na njene vlažne dla­
nove. Sa par veštih pokreta, kao neiskusnog dečaka, dovela ga je do ekstaze. Da
li mu je ikad bilo lepše? Koliko je on uspevao da nju seksualno zadovolji nije
razmišljao. Ona je radila uglavnom na njegovom orgazmu. Srećna sam ako si ti
srećan ... Nije bio srećan, bio je u raju!
Prišao je kapiji svoje vile u predgrađu i pritisnuo crveno dugme na daljin­
skom upravljaču, deblokirajući alarm. Kapija je počela sama, inicirana nevidlji­
vim impulsom, da klizi u stranu. Prošao je kapiju i parkirao ispred ulaznih vra­
ta. Sa zadnjeg sedišta poneo je svoju sjajnu kožnu akt tašnu i umornim korakom
pošao prema vratima.
Još nije stigao ni da se uhvati za kvaku a cvrkutavi glasić sa interfona ga je
pozdravljao: - Hani, pravo u sobu ... - Dik Redmond se kiselo nasmejao. Sen­
di je bila poput mačeta. Za nju je sve predstavljalo igru, a on je bio poput debe­
log miša i nije mogao da beži. Popeo se uza stepenice ... stepenice su dobre za
kondiciju, rekla je Sendi kada su kupovali kuću, a stepenice su njega svakim
danom sve više zamarale.
Da se on pitao, spavao bi u predsoblju, ali on se sve manje pitao i u kući i na
poslu. Dik Redmond je svesno ignorisao tu činjenicu. Lice mu se oznojilo i dah
mu je postao kratak. Još jedan stepenik, pomisli. Da je bio još jedan, činilo mu
se, odustao bi. Izašla je iz sobe i mazno mu se privila oko vrata, ljubeći ga u su-
va usta, u nos, u oči. Počela je da kruži svojim jezikom po njegovoj usnoj školj­
ci i spremim pokretom uvukla u svoja mala topla usta mesnati deo njegovog
uveta, pojačavajući tenziju toplim dahom. Dik je blago gurao od sebe, ali se ni­
je dala. - Gde si bio? - ljubila ga je i, u isto vreme odgovarajući, postavljala ma­
nje važna pitanja. Dik Redmond je, sad već ne opirući se, dozvolio da ga uvede
u sobu. Rukom je pošao ka svojoj kravati koja je pod brzim ritmom njegovog
srca postajala omča. Sendi je krenula svojim prstima ispod njegovog kaiša, pul-
siranje je postalo jače. „Ovo nije normalno za moje godine", pomisli i prepusti
se slatkim mukama. Sendi je zaista znala kako da muči čoveka. Uvijala se pred
njim pod punim dnevnim svetlom, ne sakrivajući nijedan detalj svoga mladog i
gipkog tela.
On je rukama posezao ka njoj, dok se ona naizmenično izmicala i približava­
la. Vrelina koja je njime zagospodarila postala je neizdrživa. Osetivši da neće
izdržati još dugo, svojim malim i spretnim jezikom ona učini kraj njegovim mu­
kama ...
Uzdahnuo je i zagnjurio svoje mesečasto lice u njenu gustu kosu.

18
Trenutak vrhunca se polako rasplinjavao. Bližio se vikend i Dik Redmond
mu se nije radovao.
Iz predsoblja na spratu začulo se zvono telefona. Sendi se protegla i hitro na­
pustila sobu. Brzo se vratila.
- Ko je bio? - upitao je Dik Redmond.
- Ah, moja mama ...
Tek onako, zbog reda, Dik zapita:
-I, šta je htela?
Sendi se grleno nasmejala:
- Kao i obično ... da te ostavim, dragi...
Još nije ni završila rečenicu, a Dik je bio pored nje pokrivajući rukom njeno
malo dupence.
- Zla je ta tvoja mama. Ipak se nadam da ću je brzo upoznati.
- Mnogo brže nego što misliš - prošaputa Sendi tiho, tako da Dik Redmond
nije čuo njene reči, jer su se vrata od kupatila zatvorila za njim.
Stao je pod tuš i pustio hladnu vodu. Ona je u potocima tekla niz njegovo
nezgrapno telo. Tuširao se kraće nego obično, čak mu nije ni prijalo. Morao je
da pozove Lea Hekmana, i to pre nego što psihijatar napusti svoju ordinaciju.
Osećao se odgovornim, ali nije znao zbog čega.
Izašao je iz tuš kabine. Za njim je ostajao mokri trag na pločicama. Oko poja­
sa je uvio peškir i vratio se u sobu. Prišao je prozoru. Bio je petak, napolju se smr-
kavalo, vreme je prolazilo brže nego što je on hteo. „Dođavola", pomisli, „Leo je
nešto znao a ja ga nisam pustio da mi kaže ... Bolje će biti da telefoniram ..."

4.
Dr Hekman je već bio više u hodniku nego u ordinaciji, kada je zazvonio te­
lefon. Ne baš siguran da želi da se odazove, on se pokrenuo korak unazad,
tražeći prekidač glavnog svetla. Zvono telefona je tako imperativno zvonilo da
ga nije mogao ignorisati.
Njegovo kratko „Halo" usledilo je tek nekoliko sekundi nakon što je digao
slušalicu, osluškujući žagor u pozadini.
„Izvolite."
„Da li je to moj omiljeni psihijatar?" - zapitao je glas sa druge strane.
Dr Hekman je rukom potražio stolicu koja je trebalo da bude tik iza njega, a
zatim je, protrljavši oči ispod naočara, progovorio.
„Džoni?! Nemam vremena za igre, opet si pio ..."
„Jesam, Leo, ali ne kritikuj, ja nisam tvoj pacijent, ja sam ti prijatelj ... seti
se ..."
„Reci, Džoni, staje po sredi ... Treba li ti novac?"
„Dobri stari Leo! Pravo u centar. Ne ortak! Ti mi trebaš. Bolje požuri, imam
nešto što će te zanimati."

19
„Džoni, mislim da je bolje da podeš kući."
„Nemam kuću, seti se ... i to sam zajebao."
„Ne bi trebalo da piješ, Džoni..."
„Da li to govori lekar ili prijatelj?"
Psihijatra je ovakav razgovor zamarao. Pokušati nagoditi se sa pijanim čo-
vekom, uzaludan je posao.
„Ubiće te piće jednog dana ..."
„Nisam baš siguran da će to biti od pića" - reče sagovornik, glasno se sme-
jući.
Zamor je postajao sve jači, glas čoveka sa druge strane se gubio i vraćao. Dr
Hekman je pokušao da razabere njegove reči, ali to je bivalo praktično nemo­
guće. Ono što je uspeo da poveže značilo je: „Dođi. Imam nešto što će te jako
interesovati ... neke papire sa tvojim imenom ... Ja ne znam šta znače ... ali
možda ćeš ti znati..."
„Možeš li to ponoviti? Halo! Džoni!" - Sagovornik ga nije čuo. Do Lea
Hekmana je ponovo dopirao njegov glas, diktirajući mu adresu. Dr Hekman je
žurnim pokretom privukao dnevnik i počeo zapisivati adresu: Ist Brodford
drajv 42 ... „Golden arou" ...
Sta bi moglo biti, zapitao se, ali mu zaista nije moglo pasti na pamet ništa
značajno a da bi moglo biti povezano sa Džonijem ... Njihova dva posla nikad
nisu imali dodirnih tačaka, čak mu nije bio ni pacijent. Oblast alkoholizma, kao
psihijatra, baš ga i nije privlačila.
Znao je ljudsku dušu malo bolje nego ostali. Pijanca ćete odvojiti od čaše, ali
nikad zaista vratiti u život. Oni koji piju naiskap piju do dna, a na dnu se nala­
zi život. Toliko im je stalo do života kao do prazne čaše ... Tu posla za dr Lea
Hekmana nije bilo.
Polagano je vratio slušalicu u njeno ležište, ugasio svetio i zatvorio vrata.
Brava se zaključala automatski. Uputio se dugačkim hodnikom prema vratima
lifta.
Telefon je ponovo zazvonio. Zvonio je dugo i uporno, ali dr Hekman je već
bio daleko da bi ga čuo, a i da ga je čuo sigurno se ne bi vraćao.
Da je mogao i ovaj susret bi najradije odložio do sutra, ali ako bude čekao
do sutra niti će znati gde da potraži Džonija, niti će Džoni, i ako ga nade, biti
sposoban za razgovor.
Vožnja liftom trajala je kratko, prišao je recepciji zgrade i oslovio prisno čo­
veka iza pulta:
- Kako je prošao dan, Čarli?
- Ne tako loše. A vaš, doktore?
- Još se nije završio ...
- Trebalo bi da se odmorite malo ...
- Imaću za to dosta vremena. - Recepcionar je tačno znao na šta je dr Hek­
man mislio ..
- Možeš li mi pozvati taksi, Čarli?
- Sigurno...
2 0
Dr Leo je potpisivao satnicu napuštanja zgrade. Takav je bio protokol.
- Taksi će stići za par minuta.
- Hvala Čarli, sačekaću ga napolju.
- Vidimo se sutra ...
- Da, sigurno - reče psihijatar i pođe preko hola prema izlaznim staklenim
vratima. Ona se lagano razdvojiše, propuštajući ga u hladnjikavo predvečerje.
Stajao je neko vreme ... Šta je zapravo Džoni Parker hteo? Pominjao je neke
spise sa njegovim imenom i da bi ga to moglo jako zanimati... Veza je bila loša.
Mnogo toga je bilo loše, ne samo veza. Najviše bi mu prijala samoća njegovog
apartmana, dobre stare papuče i vruć čaj od hibiskusa ... Taksi je već bio tu.
Doktor uđe i reče taksisti: - Ist Brodford drajv 42 ... mislim da je u pitanju
neka birtija „Golden arou a , ili tako nešto ...
- Jeeh, znam mesto.
Vožnja je trajala prilično, i već dvadeset minuta su se vozili daleko van ot-
menih ulica Vašingtona. Najzad je skrenuo dva puta ulevo da bi se zatim naglo
zaustavio.
- Da vas sačekam?
- Nema potrebe ...
- Ako se nećete dugo zadržati sačekaću vas, ovde taksisti nerado dolaze ...
- Imam sastanak sa prijateljem, dugo se nismo sreli. Verujem, potrajaće ...
- Kako želite ...
- Šta sam dužan?
- 30 dolara - reče taksista. Dr Hekman ga je isplatio i ovaj se žurno udaljio.

Čovek na vratima bircuza pogleda u pridošlicu, ne znajući kako da ga oka-


rakteriše.
Nisu baš navikli na ove sa kravatom, ali računajući na njegove godine, sma­
trao je da ne može škoditi. Uklonio se u stranu, propuštajući ga ...
Dr Leo Hekman se spustio mračnim strmim stepenicama ka unutrašnjosti
bircuza. Ništa jasnije svetio nije ga dočekalo ni u samoj birtiji.
Zažmurio je na trenutak, čekajući da mu se oči naviknu na škrto svetio. Ni­
je znao šta je glasnije, da li muzika koja je treštala iz ogromnih zvučnika ili vi­
ka ljudi koji su pokušavali da je nadglasaju. U svakom slučaju, bila je to buka
ne baš prijatna. Biće bolje da potraži Džonija i požuri kući.
Dobro je poznavao Džonija. Pre nesreće, sa ovim ljudima on zaista nije imao
ništa zajedničko. Bio je to dobar čovek sve do onog dana kada mu se sa radara
izgubio avion sa 127 putnika na liniji Damask - Bukurešt - JFK i sunovratio u
okean.
Nikad nije utvrđen direktan uzrok pada aviona. Teroristi? Moguće, ali malo
verovatno.
Ono što se znalo, to je da ga je zadnji imao Džoni i da je nekoliko dugih mi­
nuta vrištao u etar: - Hiljadupedesetčetiri, da li me čitate ... da li me čitate?!
- Vikao je put oblaka još nekoliko minuta posle pada aviona.

21
Da se taj avion nije izgubio sa radara, Džoni bi imao još uvek i porodicu i
dom, ali nesreće se dešavaju, a nesreće uvek imaju svog krivca, a krivac je ovog
puta bio Džoni...
Neko mu je dobacio da se pomeri i doktor to učini, registrujući istog časa ka­
ko mu iz daljine neko maše, ali ne beše sasvim siguran da li mu se možda sa­
mo čini ili to zaista neko pokušava da privuče njegovu pažnju.
Psihijatar je napregnuo oči, pokušavajući da razazna u mraku Džonijev lik,
ali je odlučio da pođe nasumice u pravcu u kom je verovao da se on nalazi.
I, bio je to Džoni u vrlo jadnom izdanju ...
- Zdravo doco!
- Zdravo Džoni - psihijatar se nagnuo prema Džoniju da ga bolje čuje, a ovaj
je spustio svoju tešku ruku na doktorovo rame, potiskujući ga da sedne u stoli­
cu. Psihijatar se nije opirao.
Džoni je naglo sasuo piće u grlo, skoro ga ne gutajući. Zatim je svoj mutni
pogled uputio ka prljavoj čaši, okrećući je u ruci...
- Ne bi trebalo ... piće ubija ...
- Ne ubija piće, Leo ... ubija krivica ... - Položio je svoju pijanu i raščupanu
glavu među dlanove.
- Znaš, Leo ... - glas mu se pretvarao u pijani jecaj - Zvao sam ga ... taj pro­
kleti let... Da li me čitate ... da li me čitate ... ali između neba i mora zjapila je
strašna praznina... 127 duša... - Sada je već ridao, udarajući pesnicom o sto. - Svi
su umrli... a sa njima sam umro i ja! Ovo što je ostalo - pogledao je u oči psi­
hijatra - nisam ja, Leo ... Ovo je neki čovek koga ne poznajem ... Jedino što mo­
gu da uradim je da ga opijam. Ti si jedini koji me nije ostavio potpuno. - Dao
je rukom znak konobarici da dođe ... - Pijem isto ... - Džoni je pošao rukom u
novčanik u kome su stajale zgužvane novčanice i tutnuo smotuljak u njenu
ispruženu ruku ...
- Pitaš se odakle mi novac?
- Mogu reći da sam radoznao - odgovori psihijatar.
Džoni je zapalio „marlboro", uvlačeći dim punim plućima.
- Pijanac uvek ima para za piće.
- Tačno...
- Slušaj me, Leo. Ne znam šta bi moglo da znači, ali pre nekoliko noći došli
su po mene neki tipovi... nikad ih video pre. Rekoše, platiće mi dobro ako mo­
gu za njih da iščačkam neke informacije. Upitah „Koliko?" „Ako bude uspešno
dobićeš 2 000 dolara." Nisam pitao dva puta. Poveli su me isto veče, ne znam
ni koji je deo grada bio ni koliko sati, znam da sam bio budan i da sam bio tre-
zan, i da mi je trebalo piće.
- Mogu li znati za koga si radio?
- Nije važno, važno je samo da provališ unutra i izvučeš neku statistiku za
tu kopilad. Reći ću ti, Leo, ko god da je postavljao taj sistem u toj tvrđavi, znao
je kako i šta radi. Ostavili su me samog. Kopao sam dugo po statistikama, je­
dva sam uspeo da provalim šifru, bilo je teško, ali sam napokon uspeo. Ostao
je trag da je bila provala šifre i povratna informacija o potražiocu. Predao sam

22
im disketu. Jedino što im nisam dao to je ovo - on zavuče ruku u unutrašnji
džep i pruži Leu Hekmanu zgužvani papirić ...
Dr Hekman je izvadio maramicu i njome obrisao debelo staklo svojih nao-
čara ...
Počeo je da razmotava papirić ...
- Nisam hteo da im dam - nastavio je Džoni da zapliće svojim oteklim jezi­
kom - dok tebe ne pitam. Znam tu kopilad što kompjuterski upadnu u tuđu ba­
zu podataka. Ti kurvini sinovi nemaju milosti. Velika je lova u igri, to kapiram,
ali nisam kapirao šta ćeš ti tu među njima.
Psihijatar se zagledao u cedulju koja je bila mestimično masna kao da je
Džoni njome obrisao ruke nakon što je pojeo poveći hamburger.
Dr Leo je čitao, koncentrišući se, ne slušajući više Džonija.
Irvin Larson
Norman Kempbel
Polak Stazinski
Jan Erikson
Ištvan Bela
Leo Hekman
Dr Hekman je ponovo skinuo svoje naočare savijajući papir. Rekao je kratko:
- Zadržaću ga ... - i pokaza na papir.
- Samo izvoli - reče teatralno Džoni. -I šta kažeš, Leo? Baš veselo društvo?
Dr Hekman je samo klimnuo gla\ om. Društvo sa spiska nije izgledalo nima­
lo veselo.
Progovorio je glasno, uveravajući Džonija da taj spisak i nije tako važan, u
šta sam nije verovao.
- Ovo je, verovatno, iz neke njihove datoteke, na spisku su samo nobelovci
i malo šta imaju zajedničkog, ako izuzmemo dva hemičara: lekar, jedan knji­
ževnik, poljski političar i ja kao psihijatar... Zaista mislim da nema ništa što bi
bilo interesantno tvojim nalogodavcima. - Želeo je da prekine razgovor o spi­
sku, praveći se da je taj komad papira zaista nevažan.
- Džoni, ako ne možeš prestati da piješ ... - menjao je temu ne dajući joj više
značaja...
- Ne pridikuj, Leo - prekide ga pijani bivši kontrolor leta i nastavi: - Znaš ...
čudno je što sam to pronašao u zavučenoj datoteci. Šifra je bila budibogsnama,
neka grčka reč ... nešto ... ne znam mogu li to ponoviti... - pokušavao je da se
priseti - Korkira ... - ispio je piće. - To je, Leo, Korkira ... nisam siguran da bih
to mogao spelovati. Nisam kopao dalje, tipovi nisu tražili imena već cifre ...
- Hvala ti, Džoni... Mislim da bi trebalo da pođem.
Ustao je ... Džoni ga je uhvatio za ruku.
- Leo, da li viđaš Normu?
- Ne - slagao je psihijatar ne trepnuvši.
- Ja ... - Džoni je pokušao nešto da kaže, ali reči nisu htele preko usta.
- Mislim da bi trebalo ti da pođeš, Džoni... možda još stvari mogu da se srede.

23
- Jee ... možda mogu ... - odgovori Džoni, ali obojici je bilo jasno šta zapra­
vo i jedan i drugi o tome misle.
Džoni je pomerio svoju ruku, oslobađajući tako Lea Hekmana i ovaj pode.
- Znaš gde me možeš naći, ako se odlučiš - reče Leo tražeći Džonijev po­
gled.
- Ja znam, Leo, gde ćeš ti moći mene uvek naći. - Gorko se osmehnuo ste­
žući praznu čašu.
Doktor Hekman ga je ostavio u toj kafani, tačno znajući u kakvom stanju bi
mogao da ga zatekne sledeći put, ako se ikada budu ponovo videli. Koliko je
njegova sumnja bila opravdana, uverio se već sutradan kada ga je, ranije nego
obično, probudio telefon.

5.
„Doktor Leo Hekman?" - rekao je, u isto vreme potvrdno i upitno, glas sa
druge strane žice.
„Da, ja sam ..."
„Ovde narednik Rivs, XI policijska stanica. Možete li da dođete u stanicu,
postavili bismo vam nekoliko pitanja."
„Mogu li znati razlog?"
„Da. Vi ste poslednja osoba koja je sinoć viđena sa izvesnim Džonijem Par-
kerom."
„Šta podrazumevate pod tim ,poslednja'?"
„Posle susreta sa vama nađen je mrtav."
„Nemoguće!"
„Ali istinito" - reče narednik. „Budite ljubazni i navratite do nas. Poslaćemo
kola."
„Da" - reče psihijatar. ,,U osam i trideset. Može?"
Dr Hekman je spustio slušalicu. Kako je započinjao, dan nije obećavao ništa
dobro. Krenuo je put kupatila. Džoni je bio mrtav. Vrlo moguće. Po tome koli­
ko je pio, bio je samo dan u pitanju. Ali baš sinoć, nakon susreta sa njim? Po­
gledao je na sat, bilo je 6 i 30.
San ga nije okrepio. Sinoć je sa mukom našao taksi. Odspavao je jedva tri
sata, nikakav poseban posao nije ga čekao toga dana, ali nije mu se ni vraćalo
u krevet.
Nagledao se svega u svom životu. Da su bile druge okolnosti, bez obzira što
je u pitanju Džoni Parker, ne bi se nimalo potresao, ali činjenica da je Džoni
našao nešto o njemu tamo gde ti podaci ne bi trebalo da budu, nije mu davala
mira. Sad, kad je Džoni mrtav, malo je verovatno da će išta saznati. Čak nije pi­
tao ni u čiju je datoteku upao ... Pominjao je neko ime ... ali koje ...?
Promućkao je usta i pljunuo penu od paste za zube, zavrnuo slavinu i za­
mišljeno nekoliko sekundi, držeći ruku na česmi, posmatrao kako voda u kon-

24
centričnoj putanji spira penu u slivnik ... Nije se mogao setiti nijednog slova, a
kamoli da rekonstruiše celu reč ...
Zaustavio je vodu, vratio četkicu za zube u plastičnu čašu i izašao iz kupati­
la bez potrebe da se pogleda u ogledalu ... A i zašto bi, svoje je lice poznavao.
Nešto življim korakom prišao je prozoru i razmaknuo zavese. Ugledao je po­
znatu zaobljenu figuru gospođe Ričards, žene koja je održavala njegov samač-
ki stan. Bio je zadovoljan njome. Spremala je kod njega više od dvadeset godi­
na ...
Nju je bilo teško prevariti. Čim je ušla, primetila je da psihijatar nije najbo­
lje raspoložen.
- Nešto se dogodilo ...? - Stajala je na vratima, još uvek držeći prazan ceger
u ruci i gledajući direktno u njega. - Zašto su patrolna kola stala blizu vašeg
ulaza?
- Patrolna kola, kažete?
Dr Hekman je još jednom pogledao na sat i prišao prozoru. Bila je istina, ko­
la su bila ispred zgrade, pola sata ranije nego što je dogovoreno.
- Moram poći... - reče, ostavljajući gospođu Ričards iza sebe u čudu ...
Nadam se da nije ništa ozbiljno, pomisli ona. A možda i jeste, kad je psihi­
jatar, što mu nikako nije bio običaj, zaboravio da joj ostavi ček ... On je kao
švajcarski sat kad je plaćanje u pitanju ...
Radeći za njega sve ove godine imala je prilike da ga zaista dobro upozna.
Uredan čovek, nema šta. Stvari za pranje su imale svoje mesto i ona ih je uvek
tamo nalazila, kravate uredno okačene, cipele složene, sve je bilo pod konac.
Istini za volju, već je više od dvadeset godina peglala, glancala i prala isti štos
košulja, isti par cipela, ali psihijatar nije mario za materijalno. Možda iz tog raz­
loga unutrašnjost stana nije bila bogzna šta. S obzirom na bogati kraj u kome je
živeo, stan je trebalo da bude luksuznije opremljen, ali kad malo bolje razmisli,
za koga? Ni žene, ni deteta, niti rođaka. Samo knjižurine.
Dok je dr Leo Hekman bio mladi, mnogo je putovao po svetu, držao preda­
vanja na raznim univerzitetima. Sumnjala je da je radio i za državnu bezbed-
nost.
Zastala je načas, ugasivši usisivač. ... Doktor baš nije bio poznat njenoj rod­
bini i prijateljima kao Henri Kisindžer; svejedno bili su dobitnici iste nagrade,
dr Leo Hekman i Henri Kisindžer, a to već nešto govori...

„Patrolna kola 202, javite se ... Ostavite lice u stanici i hitno produžite u
Hempton drajv ... trebaće vaša asistencija ..."
Vozač kola je uključio sirenu i pojurio prema stanici ... - Izvinite - reče,
obraćajući se psihijatru. Dr Hekman je samo slegao ramenima ne pridajući to­
me značaj.
Ubrzo su stigli u stanicu.
- Možete dalje sami - reče vozač, ne sačekavši odgovor i još većom brzinom
nestade niz ulicu.

25
Policijska stanica je bila začuđujuće mirna. Ni traga od one haotične gužve
kakva vlada u njujorškim stanicama. Ali, ovo nije bio Njujork, ovo je bio Vašing-
ton, najbezbedniji grad na svetu. Kakav apsurd! Koliko li je samo vojske čuva­
lo tu bezbednost.
Pokucao je na vrata.
- Uđite, uđite, - dočekao ga je čovek pedesetih godina. Dr Hekman je pri­
hvatio njegovu ispruženu ruku i seo na mesto koje mu je narednik pokazao.
- Dr Leo Hekman?
-Da.
- N e ć e potrajati, postaviću vam samo nekoliko rutinskih pitanja. Uzrok smr­
ti je više nego jasan.
Psihijatar je klimnuo glavom.
- Znao sam - reče - da će se to dogoditi jednog dana, ali baš sinoć nakon
našeg susreta ... Nije tako izgledalo ...
- Da li mu je neko pretio?
- Ne, zašto bi? - začuđeno je odreagovao psihijatar.
- Zato što ste rekli da ste sasvim sigurni da je ubistvo ishod ...
- Ubistvo?! - dr Hekman se iznenađeno trgnuo. - Mislio sam na alkohol,
Džoni je bio alkoholičar.
- Bio je pijan, u tome se definitivno slažemo, jer autopsija je to pokazala, sa­
mo što ga nije ubio alkohol.
- Džoni baš nije bio agresivan tip alkoholičara. Bio je ono što je vama po­
znato kao solo pijanica.
- Koji je bio razlog vašeg susreta? Zašto ste uopšte pošli da se nađete sa
njim?
Dr Hekman je rešio da govori polovičnu istinu. Ni jednom rečju nije pome-
nuo ništa o tajnom spisku, bazi podataka.
- Bio je kraj radnog vremena kada me je pozvao, reči su mu bile nejasne, in­
sistirao je da dođem iako sam pokušao da odložim razgovor za sutra. Nisam
mogao da odreknem, bio mi je prijatelj. U stvari, znao sam njegovu celu poro­
dicu još dok su svi bili na okupu. Sve dok se taj nesrećni avion nije srušio ... Od
tada datira njegov alkoholizam, tu je počeo raspad njegove porodice, veoma
mučna stvar ... Došao sam, on je bio već toliko pijan da je svaki razgovor sa
njim praktično bio nemoguć. Pričao je o Normi, o deci, ni o čemu tako poseb­
nom da bi ukazivalo na to da mu eventualno neko preti... ili da je u opasnosti.
- Da li je zvučao uplašeno ... ili oproštajno?
- Ne bih mogao reči. Bila je gužva i galama ... Više je pokajnički ridao zbog
upropašćenog života. Rekao sam da zna gde da me potraži ako se odluči na le­
čenje ... Razgovarali smo nekih tridesetak minuta, ne više. Pozdravili smo se ...
i to je bilo sve ...
- Pretpostavljam, pošli ste pravo kući?
- Da, ali sam čekao taksi ispred te birtije jako dugo, bilo je veoma kasno. Sti­
gao sam u stan nešto malo iza jedan sat po ponoći ...

26
Narednik ni sam nije verovao da je ovaj čovek mogao da naudi bilo kome,
naročito ne ubijenom, ali rutina je rutina, i on je za svaki slučaj zapitao:
- Da li vas je neko video po ulasku u zgradu?
- Jeste, naša zgrada ima portira. Ne može se ući a da se ne prođe pored njega.
- Hvala vam, mislim da je ovo za sada dovoljno - reče narednik. - Mogu li
vas pozvati ponovo ako zatreba?
- Učinite to - reče dr Leo Hekman spreman da pođe.
Narednik se već bio zagledao u papire na svome stolu kad ga je psihijatar pre
izlaska iz prostorije upitao:
- Ako nije tajna ...?
-Da?
- Kako je izvršeno ubistvo?
- A to ... Prvo su ga duže mučili, verovatno pokušavajući da izvuku neku in­
formaciju od njega, jer drugo objašnjenje nemam, a zatim su ga dokrajčili
oštrim predmetom. Veoma stručno, pravo u grudi presekavši aortu ...
Leo Hekman već zatvaraše vrata kancelarije, kada glas narednika dopuni pri­
ču: - Nađen je na sasvim drugom kraju grada od onoga gde ste se vi našli sa
njim.
- Doviđenja - reče psihijatar i lagano zatvori vrata za sobom.
Još jednom će preći preko spiska koji mu je Džoni dao. Nije samo znao da
li da produži u ordinaciju ili da se vrati kući... Kući... pa da, zaboravio je g-đi
Ričards da ostavi ček. Policajac je čekao ispred vrata stanice, imao je naređenje
da odveze psihijatra tamo gde je pošao.
- Povešću vas, recite samo gde da vozim.
- Ne, hvala! Radije bih prošetao ...
Trebala mu je ta šetnja da razbistri um, ali ulice Vašingtona nisu bile nimalo
mirno mesto za razmišljanje.
Džoni, Džoni ... - razmišljao je o događaju od pre par sati ... Zar je trebalo
da završi tako? Nije krivo piće, kriva je savest. Svi koji imaju višak savesti,
imaju i problem. Ovaj put nije bilo piće, i nije bila savest. Počeo je ponovo da
pažljivije analizira redosled događaja i Džonijevu priču od prošle noći.
U redu, bilo je ubistvo, to je jasno, ubistvo na drugom kraju grada od onoga
na kome ga je ostavio ... Šta je ubica hteo? Novac? Džoni je te večeri imao to­
liko da ga nije mogao popiti ni u „Palasu" a ne u toj jeftinoj birtiji.
Novac motiv? Možda je još u baru razmetljivo mahao novcem, neko ga je
primetio ... pratio ... ubio ...
Hodao je i razmišljao. Ni duga šetnja neće mu biti od koristi ... Podigao je
ruku i zaustavio taksi još neodlučan gde prvo da krene: nazad u apartman ili u
ordinaciju. Ni na jednom ni na drugom mesto nije bilo previše posla za njega.
Taksi se prestrojavao iz kolone u kolonu da bi mekano pristao uz trotoar uli­
ce Bedlington.
Dr Hekman se smestio na zadnje sedište.
- Lesburg pike - reče psihijatar i taksi se ponovo uvrstio u dugačku kolonu.

27
Poznati predeli grada Vašingtona su promicali pored prozora, ali dr Leo Hek­
man ih nije gledao. Najnoviji događaj uneo je neprijatan nemir u njegove misli.
Nije verovao u sudbinu, a još manje u slučajnosti... Ono što je njemu bilo po­
trebno bila je karika, nešto što će njegovu sumnju i pretpostavke pretvoriti u či­
njenice ...
„Da nisam malo prestar za detektivske igre ...?" Gledao je nezainteresovano
kroz prozor taksija, taj spoljnji svet ga nije doticao. Želeo je da dotakne dno tog
ljudskog mraka, ali bio je bliži kraju svog života nego kraju traganja u koje je
pošao ...

6.
Nepoznat čovek u uniformi portira učtivo ga je pozdravio.
- Gde je Čarli...? - upita psihijatar.
- Mislim da je uzeo nekoliko slobodnih dana ...
Dr Leo Hekman je prišao pultu na kome je stajala knjiga ulazaka i izlazaka
iz zgrade, uredno je stavio svoj kratak potpis i okrenuo se u pravcu lifta. Čekao
je da se lift spusti u prizemlje. Za nekoliko sekundi oglasilo se kratko nename­
tljivo zvonce i metalna vrata lifta su se pomerila udesno propuštajući četvoro
ljudi da izađu.
- Dr Hekman! Čekajte! - neko ga je pozvao i on se okrenu. Iako je već bio
zakoračio u unutrašnjost lifta, zaustavio je zatvaranje vrata.
- Zdravo, Lizo - pozdravi zadihanu devojku.
- Hvala - reče ona gutajući vazduh. - Ne volim da idem liftom sama.
- Vreme je da porazgovaramo o tome - reče on polušaljivim tonom.
- Zašto gubiti vreme - uzvrati Liza. - Neće pomoći...
Smejali su se ...
On je voleo ovu vedru devojku. Sretali bi se ponekad u holu zgrade. Uvek je
kasnila za korak ili dva, redovno se šaleći na račun toga ... - Na vreme legnem,
na vreme ustanem i na vreme zakasnim ... to sam ja ...
- Pa, Lizo, kako posao?
- Mislite, kompjuteri? Super je.
- Pitao bih te nešto, ako ti ne smeta?
- Samo napred! Imamo još 12 spratova da vam odgovorim.
- Šta je, zapravo, tvoj posao?
- Da budem iskrena, ne znam ni sama ... Ja dođem kao čistač kompjuterskih
podataka, to vam je kao moderna mobilna sekretarica ... U ovoj zgradi radim za
jednog arhitektu, sređujem-mu datoteku dva puta nedeljno. Klijenti su razni, od
advokata do zubara ... Svi imaju malo vremena i malo znanja a ta spravica im
je neophodna ... Sem toga, virusi stalno ugrožavaju kompjuter i programi puca­
ju ...
- Čini se interesantno ...
- Može biti - reče Liza - ako je klijent mlad, uspešan i neoženjen.
28
U tome se i lift zaustavio. - Vidimo se na putu za dole - reče ona, palcem
pokazujući prema prizemlju.
Dr Leo Hekman nije bio staromodan. Kompjuteri jednostavno nisu bili deo
njegove prakse. Susret sa Lizom i pominjanje računara vratilo ga je na događaj
sa Džonijem.
Došavši do vrata svoje kancelarije, izabrao je jednu od nekoliko kartica i
gurnuo je u mali prorez. Očitavajući šifru vrata su se otvorila ... - Imam pro­
blem - reče dr Leo Hekman glasno, prelazeći pogledom po udobnoj prostoriji
svoje ordinacije. - Vreme je da se počne raditi na njemu ...
Podigao je telefonsku slušalicu i pozvao svoj apartman. Javila se g-đa Ri-
čards.
,,G-đo Ričards, ja sam. Izvinjavam se, potpuno sam smetnuo sa uma da vam
je danas dan isplate, poslaću vam ček na kućnu adresu ..."
„Dr Hekman, ne mari... Navratiću do apartmana sutra."
„Dobro - reče on - ostaviću vam ček na trpezarijskom stolu. Doviđenja, gđo
Ričards."
„Doviđenja - izgovori gđa Ričards. - Oh, dr Hekman, zaboravila sam da
vam kažem ... Stiglo vam je neko cveće ..."
„Cveće ...?"
„Da, cveće i uz buket neki koverat..."
„Sigurni ste da je za mene?"
„Sasvim - odgovori ona. - Na vas je adresirano."
„Besmisleno - reče psihijatar. - Od koga je?"
„Sačekajte, uzeću koverat... Zapečaćen je, ali je cvećara sa Garfild Hightsa,
ako vam nešto znači."
„Garfild Hights. Znači mi mnogo", pomisli i tu misao zadrža za sebe.
„Sigurni ste?"
„Dr Hekman, - odgovori ona uvređeno - umem da čitam."
„Da ... izvinite" - reče on poluodsutno i spusti slušalicu.
„Garfild Hights", psihijatar je ponavljao za sebe ... Bio je to deo grada u ko­
me je pronađeno Džonijevo beživotno telo. Šta god da je, moraće da sačeka ...
Natrag na posao. Otključao je svoj sto i izvadio jednu fasciklu. U njoj su hro-
nološki bili zapisani svi važniji događaji, zatim imena, adrese i telefoni ljudi sa
kojima je iz bilo kog razloga bio povezan ... Jedino ime sa spiska koji mu je
Džoni dao a da je njemu bilo interesantno bilo je ime dr Jana Eriksona. Oni su
primili nagradu iste godine ali iz različitih oblasti medicine. Zajedno su jedno
vreme predavali na univerzitetima u Pragu, Bostonu, Beču i Harvardu ali su se
nekako u isto vreme obojica povukli. Poslednje što je čuo o dr Eriksonu bilo je
da se vratio istraživačkom radu.
Sad mu je bio potreban ... Pronašao je broj telefona.
Od dr Jana Eriksona je želeo jedino da sazna šta znače godine pored njihova
dva imena na papiru. To je za sada jedina tanka nit koja ga može nekud odvesti.
Počeo je da bira brojeve ...

29
„Centar za medicinska istraživanja" - javio se ženski glas. „Mogu li vam po­
moći?"
„Dr Leo Hekman na telefonu ... Da li možete da mi date kontakt telefon pro­
fesora Jana Eriksona ..."
„Jedan trenutak - reče telefonistkinja ... - da proverim u kompjuteru."
Prošlo je nekoliko sekundi i isti prijatan ženski glas se ponovo javio:
„Jedino što sam mogla pronaći za vas u vezi profesora Jana Eriksona je adre­
sa od pre sedam godina. Od tada nam se nije javljao, a sva pošta poslata na tu
adresu vraćena je. Žao mi je."
,,U svakom slučaju, hvala!" - Spustio je slušalicu, razmišljajući šta dalje. Dr
Jan Erikson nije igla u plastu sena pa da se tako lako zagubi. Mogao ga je naći
i sam, ali to iziskuje vremena. Pozivati razne medicinske asocijacije, institucije
i centre - njih u adresaru ima bar tri hiljade. Setio se reči telefonistkinje „trenu­
tak da proverim u kompjuteru". Pozvao je portirnicu i uspeo da dobije telefon
kancelarije u kojoj je Liza trenutno radila.
„Dr Hekman, vi ste?" - reče Liza iznenađenim ali veselim glasom. „Da ni­
ste slučajno pošli kući pa ćete me povesti dole" - nasmejala se, aludirajući na
svoj strah od liftova.
„Volim taj veseli glas", reče Hekman. „Potrebna mi je jedna informacija ..."
„Recite, sva sam se pretvorila u uvo ..."
„Pokušavam da pronađem svog starog prijatelja dr Jana Eriksona, ali sam za­
gubio njegovu adresu, pa sad razmišljam da li bi mi ti eventualno mogla pomo­
ći..."
„Ništa lakše."
„Možeš to da uradiš?"
„Mogu, ali pod jednim uslovom" - reče šeretski.
,,A to je ...?"
„Da ne kažete nikom da se bojim liftova ..."
„Dogovoreno ..."
„Čućemo se za par minuta. Mislim da ću to moći da obavim za vas i sa ovog
sistema." - Spustila je slušalicu.

„Da vidimo poresku prijavu dr Jana Eriksona." Njeni tanki prsti leteli su pre­
ko tastature. Na ekranu se pojavila oznaka: Pristup zabranjen ... Razmišljala je
kratko kojim putem da zaobiđe ovu zabranu ... Da vidimo ... koliko se dobro
poznajemo. Ukucala je ime za kojim je tragala ... Dr Jan Erikson, a zatim taster
Enter ... Kompjuter je dobio zadatak i moglo se čuti kako pretražuje datoteke.
Uskoro se na ekranu pojavila nova informacija: pretraga je završena uspešno.
Pronađeno je 7 imena Jan Erikson, a samo jedan sa oznakom dr ... „Hvala", iz­
ustila je zadovoljno.
„Halo, dr Hekman! ... Dr Jan Erikson, ,Internešenel farmaceutikal centar',
Glendejl Rt 2735b, Los Anđeles."
„Lizo, tvoj sam dužnik."

30
„Ah, ništa za to, imate sreće što vaš prijatelj redovno prijavljuje porezu. Bi­
ću sutra na poslu oko 11, neću stići sve danas da završim ... Možda ću vam opet
biti potrebna."
„Hvala, Lizo."
„Zaista nema na čemu ..."

Sve je sada daleko lakše - razmišljao je i ujedno birao broj telefona Informa­
cija u Los Andelesu ... Ovo sad je već nešto ...
Koliko dugo se nije video sa Janom? Desetak godina, sigurno ... Čime li je
sada okupiran? Iako je već u godinama kada je sigurno mogao u penziju, po
adresi velike farmaceutske korporacije koju mu je Liza obezbedila, vidi da je
aktivan ...
Pozvao je broj u Los Anđelesu ...
„Dr Leo Hekman. Zovem iz Vašingtona. Tražim jednog od vaših zaposle­
nih ... dr Jana Eriksona."
„Žao mi je, pozivi su limitirani po ličnom nalogu dr Eriksona ... Spojiću vas
sa sekretaricom koja radi na Istraživačkom. Ona preuzima sve poruke za Dok­
tora ..."
„Možete li vi preuzeti poruku? ... Recite da je zvao dr Leo Hekman. Moj broj
u kancelariji je 226548, Vašington. Čekaću na njegov poziv ... Hvala i do­
viđenja ..."
Toliko za danas, pomisli. Vreme je da pođem, do gradske biblioteke, pa u
apartman ...
Bila je već uveliko noć i život u milionskom gradu se spustio iz spratova vi­
sokih poslovnih zgrada u diskoteke, pabove i go-go klubove.
Uprkos tome što je bilo kasno, pozvao je Normu, Džonijevu ženu ...
„Halo ..." - javio se tih plačljiv ženski glas.
„Norma, ja sam ..."
„Da li si to ti Leo?"
„Jesam ..."
„Čuo si, dakle ..."
„Jesam, Norma" - odgovorio je tiho.
Ćutala je boreći se sa jecajima ...
„Dok je bio živ ja sam se nadala, a sad je mrtav ... Bio je tako mio čovek,
dobar muž i otac. Ti si ga poznavao, znao si kakav je bio pre i posle. Ja ... ja"
- pokušavala je da sastavi rečenicu ...
„Norma, ništa se sad ne može promeniti. Pokušaj bar da zaštitiš sebe i de-
cu ... Jesu li sa tobom?"
„Da, tu su ..." - istisnula je iz suznog grla. Zvučala je jako potreseno. „Ho­
ćeš li doći?"
„Na žalost, ne mogu stići na sahranu, ali ću se potruditi da vas obiđem u što
skorije vreme ..."

31
,,U redu je, Leo ... Ti si valjda jedini ..." - počela je opet plakati - „koji je
ostao pored nas bez obzira što se Džoni promenio, odao piću ... i kad je naš
život postao haos."
„Te stvari se dešavaju, Norma ... Da li ste sve uredili?"
„Da, jesmo ... Sutra ce stići njegovo telo i biće služba u crkvi ..."
„Nadajmo se da je pronašao svoj mir ..."
„Zaista se nadam, Leo..." - jecala je ... Razgovor je bivao sve mučniji... „Ne
verujem da se ovo sve dešava ..."
„Pazi na za sebe, Norma. Deca te trebaju ... Vidimo se uskoro."
„Da, Leo ..." - rekla je i veza se prekinula.
Trebalo bi da pošalje cveće. Cveće! ... znao je da ima još nešto. Pošao je do
trpezarije. Na stolu je bio zaista veoma lep buket, ali njega nije interesovao to­
liko buket koliko koverat koji je bio pored ... Izvadio je naočare, uzeo koverat
sa stola i pošao u kabinet tražeći nož za papir ...
Otvorio ga je i ugledao poruku koju nije razumeo. Jedino je potpis bio jasan.
Možda ti znaš više o ovome od mene.
Džoni

Ako se to odnosilo na hijeroglife ispisane na istom papiru, onda je i on znao


koliko i Džoni. Uzeo je čašu mleka iz frižidera, pošao u radnu sobu, ispisao ček
za g-đu Ričards i stavio na trpezarijski sto ... „Razgovaraću sa Lizom sa
tom pomisli je pošao u krevet i ispružio ruku prema stonoj lampi. Isključio je
svetio, ali nije uspeo da isključi misli. Prebirajući po mislima, tražio je tu važnu
kariku koja će ga opravdati pred samim sobom i doneti smirenje. Sudbina? Isklju­
čeno za psihijatriju. A slučajnost? Zar ih nije malo previše? Ove misli bile su
usmerene na nešto što mu već dugo nije dalo mira.
Radio je na novom projektu, ali nije znao da li će ga i završiti. Telo mu je
posustajalo, primećivao je simptome, vrlo bolne i sve ih je teže ignorisao.
Nebrojeno puta je pitao sebe: Postoji li zavera protiv čovekove slobode?
Znao je da postoji, ali ko je taj tajni porobljivač? Da li sam, zaista, sve ove go­
dine rada proveo nesvestan prisustva te sile ili sam se svesno nagodio sa njom,
dajući joj ono što je tražila od mene i dobijajući zauzvrat ono što mi je trebalo
- da bih bio ovde gde sam, na najvišoj lestvici psihijatrijske hijerarhije? Neko
mi je dozvolio da stignem ovako daleko. Da li sam pobednik ili pobeđen, po­
ražen i iskorišćen ...? Postojao je samo jedan način da to sazna ...
Upalio je lampu i nogama potražio papuče, dajući vremena očima da se na­
viknu na svetio ... Rukama je napipao naočare, odupro se o krevet... Pogledao
je oko sebe. Živeo je u savršenom redu stvari... to je ono što se nije uklapalo u
sliku sveta oko njega ... Pošao je u kupatilo, zakoračivši sa namerom da stane
ispred ogledala. Učinio je svesno taj korak, zagledao u svoj lik, pogledao se da
bi video istinu o sebi...
... I bio je tamo čovek koga nikad ranije nije video. Delili su isto telo ... Od
te spoznaje osušila su mu se usta, oduzela moć govora, osetio je da ga i noge

32
izdaju, a drhtavica koju je pripisivao umoru sad je prelazila u pravi tremor ...
„Istina je", protisnuo je kroz stegnuto grlo, „moj um je porobljen" ... Stropoštao
se ...

Ne zna koliko je tako dugo ležao na hladnim pločicama u kupatilu, kad ga je


paničan glas g-đe Ričards naterao da otvori oči ... Nesnošljiv bol mu se kretao
kroz telo. Pokušao je da pomeri noge, ali nije uspeo ... Mora da je udario gla­
vom ... Mislio je, misli su bile jedino što mu se nije paralisalo ... Domaćica je
oko njega zapomagala, dozivajući ga:
- Dr Hekman! Hvala ti bože! Pozvaću Hitnu ... da, to ću uraditi!
Morao je zaustaviti u toj nameri. Jedno izlomljeno i jedva čujno „ne" sišlo je
sa njegovih usana. Nije imao snage da se pokrene. Tek uz veliki napor pomeri
prste na rukama, pružajući ih ka gležnjevima prestravljene žene ... Ona se in­
stinktivno savila da ga podigne ... Osetio je kako mu krv struji vraćajući se u
povređene delove tela ... Tamo gde je krv bila zaustavljena, ponovo je počela
da nadolazi, donoseći bol... ali, bez bola nema ni života ... - on je to znao. Uz
pomoć g-đe Ričards polako se uspravljao ...
- Dr Hekman, ma šta god rekli, pozvaću ambulantna kola.
- Rekao sam, neću ih ... Biću dobro ...
- Nisam sigurna da je to baš ispravna odluka. Vi ste tako tvrdoglav čovek ...
uvek bili i ostali - protivila se, gunđajući i uzdišući.
- Možete li mi pomoći da legnem u krevet?
- Naravno. - Ona ga je više pridržavala nego što je on išao sam ...
- Gde su mi naočare? - upitao je kada ga je smestila u krevet, podupirući ga
jastucima...
- Slomljene su ... u paramparčiće ...
- Verovatno kad sam pao ...
Zagledala se u njega ponovo. Imala je oštar pogled provincijske učiteljice
koji ga je naterao da i bez njenog pitanja odgovori:
- Da, u redu sam, g-đo Ričards, stvarno sam dobro ... Ako nemate nekih oba­
veza, voleo bih da ostanete ...
- Naravno! Kako ste samo pomislili da bih vas ostavila u takvom stanju!?
Ako želite, mogu se i preseliti... Mislim, apartman je komforan, bila bih u su-
sednoj sobi... - rekla je pomalo zbunjeno i nesigurno.
- Ne bih vas toliko obavezivao - uzvratio je.
- Onda, odlaziću kasnije i dolaziću ujutru što ranije. Da li ste sigurni da ništa
nije slomljeno?
- Rekao sam da ne brinete ...
- Oh! - pogledala je na sat - ako dozvolite, pošla bih do grada da nešto oba­
vim. Verujem da ću biti nazad do podne ...
- Uzmite vaš ček sa stola i donesite mi druge naočare. Nalaze se u komodi.
Vratila se ubrzo, noseći ih.
- G-đo Ričards, ovo će vam biti plaćeno ekstra.

33
- Ah, neka vas to ne opterećuje. Bili ste veoma dobri prema meni svih pro­
teklih godina. Uvek je na vašem čeku bilo to „ekstra", i za Božić i za Uskrs, to
ne mogu da zaboravim, doktore Hekman.
Bila je na putu da izađe iz apartmana. - Vraćam se brzo, ne pokušavajte ni­
kakve ludosti kao, na primer, da ustanete.

Naravno, nije je poslušao.


Čim su se vrata zatvorila za njom, on se polako pridigao i nekako dovukao
do radnog stola. Okrenuo je Lizin broj telefona.
„Liza?" - nestrpljivo je zapitao i pre nego što je čuo ko je sa druge strane ve­
ze ...
„Zar ste me toliko željni?" - smejala se. „Jeste li stupili u kontak sa onim va­
šim prijateljem?"
„To je jedan od dva razloga zašto sam te pozvao. Imaš li nekih planova za
vikend?"
„Vi mi laskate" - kikotala se, aludirajući na njegove pozne godine. „Izvini­
te, ja s vremena na vreme imam napade dobrog raspoloženja ..."
„To je dobro, Lizo, smeh je dobar ... Žao mi je što ja nisam imao više sme-
ha u svom životu ... I, reci mi planove za vikend. Posao koji ćeš obaviti za me­
ne biće ti plaćen po zadovoljavajućoj tarifi..."
„To ekstra novca neće mi naškoditi. Da vidim ... Kod Burkea završavam oko
podne, imam još neku sitnicu da obavim, ali recimo od jedan sam slobodna ...
Možete li mi reći šta je u pitanju?"
„Imam neke kompjuterske šifre. Ja ne razumem, rekao bih, ni slovo."
„Ako je samo to, neće biti problema. Gde ćemo se naći?" - upitala je.
„Najbolje će biti da dođeš kod mene, trenutno nisam u stanju da se mnogo
krećem ..."
„Šta se desilo?"
„Ništa strašno. Pao sam ..."
„Dajte mi adresu ..."
Kada je nešto kasnije Liza zazvonila na vratima, gđa Ričards je već bila u
apartmanu. Trgla se na zvuk zvona.
- G-đo Ričards, zaboravio sam da vam kažem da ćemo imati posetioca.
Devojka na vratima bila je jako mlada, iskrenog i otvorenog pogleda.
- Haj! - rekla je cvrkutavo kako to mladi čine, držeći obema rukama ispred
sebe svoju akt-tašnu. - Da li je dr Hekman tu?
- Naravno, očekuje vas ... - g-đa Ričards se pomerila u stranu, propušajući
mladu damu da prođe u hodnik.
- Lizo! - začuo se glas dr Hekmana iz dnevne sobe. Ona mu je prilazila sa
osmehom, a onda je taj osmeh nestao sa lica.
- Gospode, šta vam se dogodilo!?
- Ah - odmahnuo je rukom - nemoj sad i t i . . . Rekao sam ti, pao sam ...
- Trebalo bi da odete do doktora.

34
- Ja jesam doktor.
- Jeah - reče ona, pokazujući pri tom niz belih, savršeno zdravih zuba. Vi je­
ste doktor, ali vama ne treba psihijatar već fizijatar.
- Biće sve u redu ...
- Te modrice na vašem licu govore drugačije.
G-đa Ričards ih je poslužila i Liza je zahvalno otpila nekoliko gutljaja đusa.
- Uuuu, ovo prija! - rekla je, odlažući čašu na podmetač. - A sad, na posao.
Pružila je ruku prema papiriću koji je dr Hekman izvadio iz koverte.
- To je sve što imam.
- To može biti dovoljno - rekla je gledajući u hartiju. - Kad ste primili ovo?
- Rano jutros, stiglo je sa buketom cveća ... Ne znam samo kako je vremen­
ski izveo - reče psihijatar.
- Uradio je to preko interneta ... Čuli ste za internet?
- Jesam, ali o tome malo znam. Otuđio sam se od tehnike, a i nije bilo po­
trebe ... To su drugi obavljali za mene ...
- Pa ... da vam objasnim ukratko. On je preko te zajedničke mreže kompju­
tera poslao cvećari nalog da vam pošalje cveće, a poruka koju vam je poslao je
kompjuterska šifra. Eto, tako je to vama brzo stiglo.
- To znači da je u momentu narudžbe bio za kompjuterom - rekao je naglas,
a ono što nije rekao bilo je: „ostavio sam ga u toj sumnjivoj birtiji, mora da je
nezadugo iza mog odlaska neko došao po njega, neko kome je bilo potrebno
Džonijevo poznavanje kompjutera, neko za koga je već radio ..." Koncentrisao
se ponovo na Lizine reči.
- Ovo što vam je poslao je šifra pomoću koje se može ući u neki sistem, ali
čiji, to vam ne bih sad mogla odgovoriti... - Izvadila je radnu svesku iz svoje
aktovke i počela prepisivati - Ako nije kasno, sutra bih mogla da vam dam od­
govor ... Otići ću kod prijatelja i preko njegovog računara pokušaću da se po­
vežem sa sistemskom adresom koju vam je poslao taj Džoni. Toliko u vezi šifre.
Ima li još nešto?
- Da, poći ćeš do moje kancelarije i preslušati sekretaricu da vidiš da li se ja­
vio dr Jan Erikson. Sve što mi bude trebalo u narednih nekoliko dana ti ćeš pre­
uzeti da to obaviš.
- Mogu da to odradim bez problema, ali mogli ste angažovati nekog većeg
profesionalca. Zbog te vaše povrede bićete vezani za apartman bar dve nedelje.
Ne želim da vas odvratim od namere da mene angažujete, ali dr Hekman, ja za­
ista ne znam koji je obim vašeg posla.
- Znam, Lizo. Mogao sam angažovati nekog drugog, ali ovo što ćeš odradi­
ti za mene traži diskreciju. Znam da si osoba od poverenja ... Nema danas pu­
no ljudi kojima se može verovati...
- Ako ste vi sigurni, što se mene tiče to je onda OK! Samo javite portirnici
u zgradi da dolazim sa vašim odobrenjem.
- Srediću to ... A sad o tvom bonusu - rekao je dr Hekman i dohvatio svoju
čekovnu knjižicu.

35
Ispisao je sumu od 2000 dolara.
- Dve hiljade dolara? - iznenadila se devojka.
- Pa, trebaće ti kompjuter.
- Otiću ću do dilera da pogledam šta nam mogu ponuditi.
Na toj konstataciji se završila rasprava oko iznosa na njenom čeku.
Liza je prišla biblioteci i radoznalo se zagledala u knjige ...
- Z L O Č I N I K A Z N A U P S I H I J A T R I J I , T E H N I K A S A M O H I P N O Z E - čitala je
naglas, ponavljajući uzbuđeno zadnji naslov. - Možete li to učiniti? Možete li
stvarno da hipnotišete samog sebe? - Oči su joj bile širom otvorene. Bila je op­
činjena tom idejom.
- Da li je zaista moguće?
Dr Leo Hekman se podbočio laktovima o sto, sklopio dlanove i oslonio bra­
du na njih ... Liza ga je gledala i čekala odgovor.
- Paaaa ... - rekla je, nestrpljiva da čuje odgovor.
- Da, Lizo, moguće je hipnotisati samog sebe, tehnikom disanja, odbrojava­
nja udisaja ... i uz dobrog učitelja - dodao je u sebi.
- Da li ste probali?
- Isuviše je komplikovano da ti sada odgovorim. Tehnički je moguće, ali je
veoma opasno. Sebe možeš uvesti u stanje hipnoze, ali pitanje je kako ćeš iz nje­
ga izaći.
Utom se pojavila g-đa Ričards. ,,U pravi čas", pomisli psihijatar.
- Ostaviću vas sad nasamo. Ne verujem da mladoj dami treba tutor. Videće-
mo se ujutro, dr Hekman. Doviđenja, g-đice.
- Doviđenja g-đo Ričards - uzvratila je Liza.
- Pričaćemo ponovo o hipnozi i tehnikama samoanalize, obećavate li?
Lagani osmeh preleteo mu je preko usana.
-Naravno, nemam puno posla u poslednje vreme.
- Taj mali poslić oko kompjuterske šifre - vratila se na razlog svoga dola­
ska. - Da li vam je to tako važno?
- Da, Lizo. Zbog toga što se krije pod tom, nazovimo je šifrom ... - rekao je i
stao, gledajući pravo u njene oči. Kako može da joj kaže: „Džoni je zbog toga ubi­
jen". Ima li pravo da je uznemirava nečijom smrću, nekoga koga i ne poznaje.
- Lizo, stvarno nije važno. Recimo samo da pokušavam da pomognem pri­
jatelju ... Zadužio me je ... - To što je rekao nije bila ni laž ni istina... Da li može
biti prijatelj neznanac koji je sa vama u istoj koži sa istim mislima ... Ne smem
da razmišljam, ne smem ... Posmatrao je njeno lice, prijatno i vedro ...
Pogledala je na sat.
- Vreme je da pođem ... stvarno je trebalo da krenem ranije ...
- Ispratiću te, Lizo ...
- N i j e neophodno, dr Hekman ... Kola su mi tu dole.
- Da li si daleko?
- Ne, ne tako predaleko - odgovarala mu je na pitanja veoma kratko. Odjed­
nom je bila uznemirena. Primetio je da teško diše.

36
- Jesi li dobro, Lizo? - Usne su joj poplavele. Pokušavala je da se smiri,
tražila je nešto po torbi nervozno prevrćući po pregradama. Dr Leo je shvatio
da je devojka pred astmatičnim napadom.
Preuzeo je kontrolu, lagano je dohvatio za ruku vešto napipavajući puls. Sr­
ce je kucalo ubrzano ... Devojka je tražila pumpicu. Ako je ne nađe uslediće na­
pad panike, pomisli. Astma nije opasna, napad panike jeste.
Nije želeo da joj da do znanja da se primećuje njena glad za vazduhom. Pro­
govorio je mirno.
- Ah, tražiš ključeve od kola. Pogledaću da ih nisi možda ostavila u mom
radnom kabinetu. - Taktično joj je dao vremena da se sabere.
„Gde si, dođavola", kada je konačno napipala metalnu flašicu osetila je veli­
ko olakšanje. Prinela je ustima, žurno usisavajući vazduh. Sa svakim novim udi­
sajem osećala je kako spazam popušta. Utolila je glad za vazduhom i vratila
pumpicu brzo u torbu. Užasavala ju je pomisao da bi neko saznao da je astmati­
čar. Sve što je u životu želela bile su fer šanse, baš kao i ostali... zato je krila,
ni zbog čega drugog ...
- Dr Hekman, pronašla sam ...
- Šta si našla, Lizo?
- Ključeve ... ključeve od kola ...
- Ah, da! - rekao je pojavljujući se u hodniku. - Znam da sam po nešto
pošao ... mora da je od pada ... to kratkotrajno zaboravljanje ...
- Sad moram da idem. Ali javiću vam se sutra. Ne zaboravite da kažete por­
tiru u zgradi da ste mi dozvolili da uđem u vašu kancelariju ...
- Naravno, dobro da si me podsetila ...
- Čućemo se - reče Liza. Otišla je, ostavljajući ga samog.

Trebao mu je dobar san, ali noć je bila košmarna. Zabolelo ga je rame i gla­
va, samo što bol nije bilo to što ga je brinulo ...
Ustao je pre svitanja, probuđen snom od koga je zapamtio samo fragmen­
te rečenica, nepotpune reči: o drugima znaš mnogo, Leo, šta znaš o sebi...? Šta
sam učinio, šta sam učinio! Ustao je iz kreveta, ali ga loše predosećanje nije
napuštalo ... Šta se to dešava? ... Bio je umešan u nešto, to je sasvim izvesno,
još nije znao u šta, ali je znao da to nešto nije dobro i da mora biti zaustavlje­
no ... Pre svega, mora pronaći Lizu. Bio je neoprezan uvlačeći je u nešto... Go­
spode! ... Moram je pronaći pre nego što neko drugi dođe do nje ... Prekasno!
Pred njegovim vratima su već bili ljudi iz policije ... Otvorio je vrata ...
- Mi se ne poznajemo, dr Hekman - rekao je inspektor. - Zamenjujem kole­
gu sa kojim ste već imali razgovor u vezi smrti izvesnog Džonija ...
- Nešto se dogodilo?
- Došli smo da nam vi to kažete.
- Rado, ali ne znam šta.
Islednik ga je gledao sumnjičavo.
- Negde ste pošli? Ili ste došli odnekud? - pokazao je na njegovu garderobu.

37
Psihijatar je bio miran.
- Da, pošao sam u kancelariju ...
- U pet sati ujutru!? - islednik je naglašavao svaku reč. - Možda ste se vra­
tili odnekud?
- Rekao sam vam da sam pošao u kancelariju. Uostalom, zašto ne pitate por­
tira. Da sam bio napolju, on bi me sigurno video.
- To neće pomoći... Priznao nam je, bez mnogo ubeđivanja, da je pola noći
prespavao. Ako ste zaista pošli u kancelariju, onda ste imali i jak razlog?
Dr Leo Hekman je gledao u inspektora.
- Da li je sve ovo zaista neophodno?
- Jeste - reče inspektor kratko. - Dozvoljavate li da pregledamo vaš apart­
man.
- Imate li nalog?
- Ne, nemamo, ali sa pretpostavkom da ste vi poslednji videli žrtvu, neće
nam biti problem da ga dobavimo ...
- Izvolite ...
Već pomalo rezignirano, dr Hekman je rekao:
- Sve što sam imao da vam kažem u vezi Džonija, rekao sam ...
- Mislite na onaj leš iz Garfild Hightsa? To je u redu, ali ovaj put ne govo­
rimo o tom mrtvacu.
- Izvinite, ali o čemu vi govorite - upitao je psihijatar sa zebnjom očekuju­
ći odgovor policijskog službenika.
- Govorimo o izvesnoj Lizi Ferguson, staroj 21 godinu, sa smeštajem u stu­
dentskom kampu univerziteta Merilend ... poslednji put viđena sa vama. Šta je
bio povod vašeg susreta?
Dr Hekman je rukom zaklonio čelo ...
- Šta je bio povod vašeg susreta? - ponovio je inspektor ... Psihijatar je ću-
tao ... Inspektor je ovo pogrešno protumačio ...
- Naravno, ne morate da odgovorite ovde, ali možemo vas povesti u stanicu ...
- Oprostite - reče dr Hekman i sede u fotelju. - Kao što vam je poznato ja
sam psihijatar. Ona je imala neke probleme ... - To što je govorio bilo je polu­
istina, nameravao je da sakrije pravi razlog susreta sa Lizom.
- Slušam vas, nastavite ... O kakvim je problemima reč?
- Bojala se da uđe sama u lift. Priroda njenog posla kompjuterskog progra­
mera zahtevala je da se kreće po mnogim višespratnicama. Ona je održavala
kompjuterske sisteme.
Inspektor se nepoverljivo osmehnu.
- To što je sada vama smešno inspektore, mnogima predstavlja poveći pro­
blem ... Mi smo radili na tome da ona može stati ispred lifta i ući u njega pot­
puno sama, ne čekajući ili tražeći nekoga ko će je povesti na dvadeseti ili već
ne znam koji sprat...
- Da li je još neko znao za taj njen problem?
Dr Hekman se zamislio.

38
- Naravno, Čarli, portir iz zgrade u kojoj je moja kancelarija ... On je često
ulazio sa njom u lift ...
- Lepo ste to smislili, sasvim prihvatljiva pričica ... Ali, vaša kancelarija je
na Arlingtonu. Šta je ona tražila u vašem stanu?
- Imao sam nezgodu, pao sam u kupatilu. Ujutro me je pronašla g-đa Ričards,
moja kućna pomoćnica... Nisam se osećao sigurnim da pođem u ordinaciju, za­
to je Liza došla kod mene ...
- Dr Hekman, da vam kažem iskreno, meni tu nešto smrdi i ja želim znati
šta...
- Rekao sam vam što sam imao, a vi znate šta vam je činiti...
- Da li vi nešto krijete od mene?
- Šta mislite, šta bih imao da krijem?
- A ček na dve hiljade pronađen kod žrtve ...?
Dr Hekman je razmišljao munjevitom brzinom.
- To je lako objašnjivo, želeo sam da modernizujem svoju kancelariju i kom­
pletnu datoteku prenesem u kompjuter. Liza radi sa kompjuterima ...
- Mislite, radila je - ispravio ga je inspektor ...
- Pa da, dao sam joj da opremi kancelariju ...
- Zašto baš njoj? - ispitivao ga je dalje.
- Ona je znala kakav joj kompjuter treba da bi vodila posao ... Ja, gospodo,
na žalost ne.
- Isuviše lako objašnjivo! - Nakon tih reči inspektor je poćutao. - Bavite li
se vi nekim psiho igricama ili slično?
- Na vama je da otkrijete ...
-1 hoću ...
U tome se oglasi „motorola" u ruci inspektora. - Mek Bridž ovde - javi se
on. - Šta imaš, Majk? Jesi li siguran? Zašto mi, dođavola, niste ranije rekli!
Uštedeli biste mi vreme ...
Isključio je motorolu ... Izgledao je pomalo razočaran.
- Dr Hekman, izgleda da je uzrok smrti astma ... Devojka je imala napad, a
bila je puna kortizona i tih anti-astmo sranja. Idemo momci... ovde nećemo na­
ći ništa ... Dr Hekman! Još samo jedan leš u vašoj blizini i nećete me skinuti sa
vrata dok ne provalim šta se krije ... A nešto sigurno ima ...

Dr Hekman je razmišljao. Ostao mu je samo dr Jan Erikson ... Odlučio je da


pođe do svoje ordinacije. Pozvao je taksi. Telo mu je bilo bolno, ali se, trpeći,
borio sa njim ... Kada je iz ulice Fulerton ušao u zgradu prošao je pored Čarli-
ja i ne primećujući ga. Portir je ostao začuđen. Obično je dr Hekman imao po
neku prijateljsku reč kada god bi ga sreo: „Lep dan" ili „Kako porodica, Čarli"
i nikad se za sve ovo vreme nije desilo da ga psihijatar nije oslovio. Gledao je
začuđeno za njim dok je ovaj išao prema liftu ... Nije se potpisao ...
Samo da dođem do Jana, mislio je dr Hekman. On mi je za sada jedini trag
koji me može negde dovesti... Žurnim pokretom je izvadio karticu da bi otvo-

39
rio vrata. Nije bilo nikakvog signala. Gurnuo je vrata ... ordinacija je bila otvo­
rena. Nije bilo štete, niti znakova provale, ali sasvim sigurno, neko je ulazio
unutra.
Prišao je automatskoj sekretarici, ali poruke nije bilo ... Prešao je prstima
preko adresara i pronašao broj farmaceutske kompanije ...
Šta da smisli pa da propuste njegov poziv direktno do Jana Eriksona? Morao
je brzo da misli, neki unutrašnji instinkt mu je govorio da je negde neki vremen­
ski mehanizam pokrenut i da vreme teče. Ono što se dešavalo sa njim verovat-
no se događa ili se dogodilo i drugim nosiocima Nobelove nagrade sa spiska na
papiriću koji mu je dao siroti Džoni. Jedina veza i podrška mogao mu je biti sa­
mo dr Erikson ... kad bi mogao da dođe do njega. Morao je prvo da reši tu za­
gonetku koju je Džoni postavio, a potom da se usredsredi na problem koji je
imao sa sobom ... Amnezija... lakše je kad se događaju drugom, pomisli brzo bi­
rajući brojeve.
„Farmaceutikal centar. Mogu li pomoći?"
Dr Hekman je pročistio grlo ... „Odeljenje za istraživanja ..."
Dok je čekao da ga spoje brzo je razmišljao. Jana je poznavao veoma dobro.
Istinski veliki naučnik, vrstan genetičar i virusolog, prosto se nije znalo u čemu
je bolji. Razlikovao se u svemu od drugih, izuzev u jednom, a to ga je spajalo sa
celokupnim ljudskim rodom: dr Jan Erikson je voleo priznanja,, nagrade ... one
velike, naročito ... To je bila njegova Ahilova peta koja bi se mogla iskoristiti.
„Istraživačko" - javio se gotovo muški čvrst glas sekretarice.
„Dr Leo Hekman na telefonu. Očekivao sam poziv od dr Jana Eriksona, ali
nije me pozvao ..." <
„Upravo sam htela - reče službenica - da vam se javim. Doktor se izvinja-
va, prezauzet je, rekao je da ćete imati razumevanja i molio vas je da ostavite
poruku, a ja ću mu je svakako preneti u toku dana."
„Ako je tako - spremno odgovori psihijatar - recite mu da je odbor fondaci­
je za dodelu nagrade Sinkler instituta naimenovao dr Eriksona kao prvog kan­
didata za ovu nagradu, koja će se ubuduće dodeljivati samo iz oblasti istraživač­
ke medicine. Pošto je fondacija tek ustanovljena razumećete od kakve važnosti
će biti njegovo ime ..."
„Naravno, biće mu preneto. Da li može da vas kontaktira preko istog broja
telefona?"
„Neću biti u ordinaciji s obzirom da sam dosta angažovan, ali molim vas, ne­
obično mi je važno da se vidim lično sa njim. Moram preneti odboru poruke dr
Jana Eriksona. Samo ga pitajte kada će moći da me primi, neću mu oduzeti
mnogo vremena."
„Biće mu preneto."
„Hvala vam, nazvaću vas sutra ... Doviđenja."
Prvo što je zatim uradio bilo je da je bukirao let za Los Anđeles u popodnev­
nim satima... Želeo je da zna istinu i ništa ga nije moglo sprečiti... Ovo nije bio
slučaj za policiju ...

40
7.
Spiker na aerodromu najtoplijeg kalifornijskog grada najavljivao je let iz
Vašingtona.
Avion je kružio iznad panorame grada, čekajući da se pista oslobodi i kape­
tan dobije odobrenje za sletanje. Dan je bio topliji od onoga juče, ako je to ika­
ko bilo moguće ... Stjuardesa je prišla dr Hekmanu i, uz namešteni osmeh, pod-
setila ga da je vreme da veže pojas. Bio je odlutao u svojim mislima ... Prva stvar
koju će učiniti posle sletanja na aerodrom biće da nazove farmaceutsku kompa­
niju za koju je radio Jan Erikson. Nije znao čemu tolika tajnovitost. Jan Erikson
je zaista bio čovek posvećen svome poslu, ali to što je tako teško doći do njega
postalo je sumnjivo ... Znao je dobro da neke velike projekte kompanije čuvaju
u strogoj tajnosti i da njihovi naučnici provode dane u izvesnom karantinu. Pro­
tok informacija i ljudi strogo je kontrolisan ... Ali, odbijati telefonske pozive ...?
Aerodrom je bio pun putnika u prolazu i njihovih pratilaca. Los Anđeles je
uvek imao tu prazničnu atmosferu godišnjih odmora ... svi su izgledali bez­
brižno i srećno, ali prva slika nije uvek ona prava ...
Prišao je telefonu i potražio sitniš u malom kožnom novčaniku ...
Zaista je bilo vruće. Maramicom je obrisao čelo, ubacio novčić od 25 centi
u prorez i počeo birati broj ...
„Da, doktore Hekman, preneli smo vašu poruku dr Eriksonu, primiće vas za
osam dana, ukoliko možete doći. Mogu vam zakazati satnicu recimo za sredu
pre podne ..." '
„Pre podne može, samo ako će to biti ovo pre podne. Upravo sam stigao u
Los Anđeles ..."
„Ne znam zaista - kolebala se - to je sve tako neočekivano ..."
„Molim vas, ako možete, da mu prenesete ... - sad je već počeo da blefira
- ako zaista nije zainteresovan, fondacija će razumeti. On je tako predan nauč­
ni radnik, uzećemo drugoga sa spiska, već smo obavili izvesne konsultacije. Dr
Erikson svakako zna za svog ruskog kolegu Konstantina Lebedeva ..." - igrao je
na kartu sujete.
Konstantin Sergejevič Lebedev je i te kako bio poznat Janu Eriksonu, pratio
ga je u stopu po svojim naučnim otkrićima i, na Eriksonovu zlovolju, zajedno su
podelili Nobelovu nagradu. Ali, ime ovog ruskog virusologa nije bilo na Džoni-
jevom papiriću.
Strpljenje je nešto sa čim se čovek rađa, ono ne može da se nauči, ono samo
može da izda čoveka, a dr Hekman je po prvi put u svojoj praksi osetio kako ga
strpljenje izdaje ...
Bilo je od životne važnosti povezati datume koji su stajali pored n j i h o v i h
imena...
„Dr Hekman, da li ste još tu ...?"
„Jesam" - odgovorio je i zadržao dah čekajući na rezultat svoje male prevare.

41
„Dr Erikson će vas primiti, ali biće to samo na nekoliko minuta ... i kroz sta­
klo, jer on ne može da napušta strogo sterilisanu zonu. Molio vas je da to razu-
mete?"
„Na putu sam do vas. Videćemo se uskoro." Okačio je slušalicu i okrenuo se
oko sebe tražeći pogledom taksi.
Zaustavio je prvo slobodno vozilo koje je naišlo. Za njima su uporno, na si­
gurnom rastojanju, išla kola ... Bio je praćen, u to više nije sumnjao ... Neko je
bio obavešten ili je nekoga jako interesovalo njegovo kretanje ...
Da je bio mladi uživao bi u igri, ali nije bio mladi i ovo nije bila igra ... Već
dvoje nedužnih ljudi je stradalo zbog sadržine tog šifrovanog kompjuterskog
dosijea. Niti je Džoni umro od pića niti je Liza imala fatalan astmatični napad.
Još mu je bilo nejasno kako obdukcija leša nije pokazala ništa... O tome će po­
razmisliti ... Prvo da se oslobodi pratioca ...
Sada je trebalo izvesti nestajanje u Los Anđelesu. Ovakvi planovi smišljali
su se u sekundama, zar nije upravo to jedna od stvari kojima je učio Dejva ...
Da, Dejv, pomisli psihijatar ... Zar je moguće da se nije ranije setio ... On je
bio ključ za rešenje ove tajne. Trebao mu je; bio je dovoljno mlad i dovoljno
obučen da izađe nakraj sa ovom misterijom. Uzdahnuo je sa olakšanjem ...
Kako se samo nije odmah setio Dejva Vorena... Ali prvo da se reši pratioca ...
U dubini ulice primetio je trepćuće svetio reklame prodavnice pića ...
To će pomoći, pomisli... Iz novčanika je neprimetno izvukao 20 dolara i spu­
stio ih na zadnje sedište ...
- Zaustavite ovde, molim vas ... moram da uzmem nešto ...
Prodavnica pića morala je imati ulaz na stražnjoj strani za kamione distribu­
tera. Taj ulaz se obično nalazio na ulici paralelno sa glavnom.
Taksi je stao.
Krajičkom oka primetio je u spoljnjem retrovizoru taksi vozila da se i plavi
„ford" isključio iz glavnog saobraćaja ... Sad već nije bilo sumnje ...
Ušao je žurno u prodavnicu, pa kroz magacin, i, ispraćen začuđenim pogle­
dima osoblja, izašao na suprotna vrata.

Čovek iz plavog „forda" je primetio da je taksista, posle podužeg čekanja,


produžio sam i odmah je uzeo radio-stanicu u ruke.
- Šefe, starac je mnogo pametniji nego što sam mislio. Izgubili smo ga ...
- Ti si, Svensone, jedan najobičniji drkadžija! - glas pun srdžbe kroz zvuč­
nik policijske radio stanice prosipao je najrazličitije pogrde na račun pameti
svoga potčinjenog ...

Za to vreme dr Leo Hekman je bio na sigurnoj razdaljini. Opet se nalazio u


taksiju, na putu ka farmaceutskoj kompaniji.
Kada je taksi ušao u fabrički krug, prvo je morao da propusti crnu limuzinu
koju je pratilo nekoliko kola.
Portir im je prišao i zatražio identifikaciju.

42
Kada je prošao proveru, isplatio je vozača i u pratnji čuvara pošao u unu­
trašnjost impozantne građevine ...
Isuviše ima obezbeđenja, pomisli doktor. Mali broj ljudi je imalo tako sa­
vršenu percepciju kao dr Hekman. Na osnovu nekoliko sitnih detalja odmah je
shvatio da se odigrava nešto značajno unutar farmaceutskog centra. Nije ni ču­
do što je tako teško bilo doći do Jana ...
- Tu smo - reče doktorov pratilac.
Pošli su liftom nadole u laboratorijska odeljenja. Mora da su sišli nekoliko
spratova naniže, najmanje tri, po slobodnoj proceni dr Hekmana ...
Išli su zatim dugačkim hodnikom, osvetljenim belim svetlom neonskih lam­
pi. Pratilac sve vreme nije progovarao ni reč. Uveo ga je u neki separe koji je
bio u potpunom mraku, a zatim je upalio svetio, pokazao mu na stolicu i rekao
da sedne ... On sam je pritisnuo interfon i rekao da je dr Leo Hekman stigao ...
Dr Hekman je razmišljao šta li stoji iza tolike procedure ... Mogao je da shvati
tajnost posla, setio se i eksperimentalnog odeljenja CIA za kontrolu uma pri ko­
me je radio, tačnije programa „Operacija Sirius". Takođe je bio izolovan na
imanju sa svojim štićenikom, ali ta izolacija nije značila i njegovo potpuno
uklanjanje iz društvenog života. Pitao se u šta li se to upustio Jan Erikson ...
Još jedno svetio se upalilo, osvetljavajući prostoriju sa druge strane stakla i
tamo se ukaza prilika njegovog kolege ...
- Zdravo, Leo - reče Jan Erikson, dodajući uz to osmeh veoma iscrpljenog
čoveka.
Dr Hekman je ustao i sporim koracima prišao staklenoj barijeri. Nije mogao
da se rukuje sa njim. Umesto toga rekao je samo: - Jan! Prošlo je zaista dugo
vremena. - Gledali su časak jedan u drugoga ...
- Oprosti Leo, ovaj naš razgovor mora biti veoma kratak.
- Razumem, neću te dugo zadržavati. - Zagledao se Janu Eriksonu u oči. Si­
va boja njegovog lica govorila je o opštem lošem stanju zdravlja ...
- Jan, to da ti treba doktor sigurno ti ja ne moram govoriti...
- Ah Leo, pusti to, prošle su godine i godine od kad smo se zadnji put vide-
li... Ni ti ne izgledaš sjajno - aludirao je na posekotinu ispod oka, posledicu pa­
da. - Nego, nismo se sreli da bismo pričali o tome. Reci mi, koliki je fond?
Psihijatru je proletelo kroz glavu da je dr Erikson bez mnogo uvijanja odmah
pitao za novčanu visinu nagrade. Krajnje sumnjiva reakcija ... Jana obično nije
zanimala materijalna korist...
- Nisam siguran, Jan, da je bilo reči uopšte o nekoj novčanoj premiji...
Lice dr Eriksona je još više posivelo. - Kada si se javio i rekao za tu fonda­
ciju ponadao sam se premiji. Potrebna su mi četiri miliona dolara da završim
projekat. - Prizvuk očaja osetio se u njegovom glasu.
- Ako sam te naveo da pogrešno pomisliš, onda mi je iskreno žao ...
- Leo, zaista mi je taj novac potreban ... Zato sam pristao, kad su mi rekli,
da razgovaram sa tobom ...
- Ko ti je rekao?

43
- Jedan iz odbora direktora koji upravljaju i finansiraju projekat na kome ra­
dim.
Dr Leo Hekman je još jednom blefirao: - Hoćeš li se prihvatiti da primiš tu
nagradu?
- A k o nema novaca, bojim se da ne mogu. - Izvadio je ruke iz džepova svog
belog mantila. - Kao što vidiš, - pokazao je rukama na okolinu - radim u stro­
go kontrolisanoj i sterilisanoj sredini... Svaki izlazak iz ove baze bio bi ekstra
rizik ... šest meseci karantina i eventualno mogućnost da zakačim neki banalni
virus i inficiram ... - stao je naglo ...
Dr Hekman se pravio da nije primetio pauzu u njegovom izlaganju, ali je u
sebi ponavljao Janovu poslednju reč ... i inficiram ... .
- Šta da inficiraš, Jan? - Pitanje je ostalo bez odgovora ...
Dr Janu Eriksonu je bilo neugodno; bio je pod nekom vrstom prisile, što ni­
je promaklo iskusnom oku psihijatra ... Možda se razgovor prisluškivao ... Dr
Hekman je primetio da nakon svakog postavljenog pitanja Jan Erikson gleda u
istu tačku ... Šta bi to moglo biti?
-Jan!
Dr Hekman je razgovarao sa njim kao sa nekim ko se budi iz narkoze.
-Da...
-Ukoliko uspem da sa komitetom koji dodeljuje nagradu razgovaram o pri­
bavljanju nekih sredstava, da li bi to uticalo da se pojaviš na dodeli?
Oči naučnika su malo živnule. - Misliš da postoji nada, Leo, da obezbediš ...
- bilo mu je neprijatno što insistira - neka sredstva?
- Radiću na tome. Ali, Jan, i ti moraš biti spreman ... Imam neka pitanja o
kojima moram sa tobom razgovarati... u vezi je sa podacima o tebi jer ja ću ra­
diti na tvojoj biografiji.
- Naravno ... Samo razgovor bi trebalo privesti kraju. Vidiš, imam malo vre­
mena ... Nisam siguran da li to možemo obaviti sada. - Opet mu je pogled
pošao u istom smeru ... Ali, dr Leo Hekman je bio spreman. Pogledao je u istom
pravcu, neprimetno, pre nego što je Jan završio svoju misao ... i video jedva pri-
metan crvenkasti titraj u Janovom oku. Lampica, sinulo mu je ... Sad nije bilo
sumnje da je ceo razgovor kontrolisan.
- Neće trajati dugo - nastavio je psihijatar, ne odajući se bilo kakvim ge­
stom. U pitanju je samo rutinsko ispitivanje ... Evo - otvorio je akt tašnu poka­
zujući izdaleka papir na kome je pisalo nešto nevažno. Čitav razgovor je bio sa­
mo vesta improvizacija ... Dr Lea Hekmana nije zanimala ni godina rođenja
Jana Eriksona, ni grad, ni univerzitet... Sve vreme želeo je da sazna jedan po­
datak: gde je Jan Erikson bio 1976. godine; taj datum stajao je pored njegovog
imena na masnoj ceduljici zbog čije su sadržine, sad je već sasvim sigurno, na­
stradali Džoni i Liza.
Dr Jan Erikson je rekao nervozno: - OK, Leo. Samo, postavljaj pitanja koja
ne možeš da nađeš u medicinskim enciklopedijama. O meni se manje-više sve
zna...

44
- Odmah ću - reče dr Hekman, vadeći penkalo iz unutrašnjeg džepa, i isto­
vremeno menjajući naočare. - Dobio si Nobelovu nagradu ...?
- 1960. godine. Oblast genetike ...
- Predavao si na Harvardu ...?
- O d 1961. do 1963.
- Na Sorboni?
- Bio sam gost predavač 1965.
- 1969. bio si uključen u grupu naučnika ...
- Da, radili smo na vakcini. U pitanju je bio jedan afrički virus. Napadao je
samo plemenske zajednice ... malo je komplikovano ... naći ćeš sve o tome u
medicinskoj enciklopediji. Dr Džons je vodio projekat, u njegovoj knjizi „Viru­
si, pritajene ubice", nalazi se i moje izlaganje.
- U redu ... našao sam podatak da si učestvovao i u projektima NASA, 1970 ...
- Neuspešno ... taj spejs šatl koji je nosio neki laboratorijski materijal speci­
jalno spreman za svemirske uslove nikada nije otišao van zemljinog omotača...
Dr Hekman ga je pogledao značajno ...
- Stvarno, Leo, nije bilo tako važno ... Sve je nestalo u eksploziji...
- Dobro to nećemo pominjati...
- 1971. i 72. - sačekaj trenutak da se prisetim ... - Ah da, radio sam na
udžbeniku za univerzitet... i držao predavanja iz oblasti genetike. Slično je bi­
lo i sa 73, 74. i 75. Uglavnom sam predavao. Bile su to sjajne generacije.
Konačno su stigli do godine od koje je zavisio rasplet...
- A 1976. godina, Jan.
Dr Jan Erikson je uzdahnuo:
- Da li je sve ovo zaista potrebno, Leo?
- Tebi i meni nije; mi znamo da sve te godine nisu tako važne, ali analitiča­
rima i donatorima jesu ...
- Ne želim da se ta godina pominje ... Ona je nešto lično ... - Oči su mu se
suzile ... Rukom je prošao kroz svoju kosu.
- U redu je, Jan, ako ti kažeš da to nema veze sa tvojom biografijom nauč­
nika, preskočićemo ... Žao mi je što ponekad moramo dotaknuti i neke neprijat­
ne stvari.
- Nemoj da me shvatiš pogrešno ... Stvarno, Leo ... godine su prošle od tada ...
ali još uvek nerado o tome govorim, sećanja su još živa i bolna ...
Dr Leo Hekman je ćutao, spreman da čuje šta je bilo te 1976. godine zbog
koje su stradali Džoni i Liza ...
- Nije bila moja krivica ... ali ne mogu a da ne krivim sebe. Te godine sam
upoznao Merien, venčali smo se i ostala je u drugom stanju ... Bila je uključena
u moj naučni tim ... Rekao sam joj, s obzirom na njeno stanje, da bi bilo bolje
da ne polazi u Kairo sa grupom naučnika i da je bolje da ostane u SAD; ali go­
vorila je da je jaka i da može podneti ... Verovao sam joj ... Došla je u kontakt
sa boginjama, to je iskomplikovalo trudnoću. Posledice su bile fatalne za plod:
izgubila je bebu. Nije se mogla suočiti sa tim ... Zapala je u depresiju ... Vratio

45
sam se sa njom u Kaliforniju, bila je pod mojom prismotrom i nadzorom speci­
jalista ... ali... mi smo je izgubili... Ne znam kako, nisam je ostavljao samu ni
dan ni minut cele godine... i samo tren nepažnje... razbila je ogledalo i isekla
vene...
Leu je ovaj detalj iz života Jana Eriksona bio nepoznat, ali priča koju je čuo
nije ga dovela nigde ...
- Znači, te 76. godine nisi radio ni na kakvom naučnom otkriću ...?
- Ne, bio sam sa Merien ... sve vreme ...
Jan je zaista izgledao loše ...
- Ne moramo da nastavimo ovaj razgovor ako ne želiš ...
- Ne ... u redu je ... mogu ... Posle toga sve do 1980. bavio sam se predava­
njima ... Zapravo, sve dok se nije pojavio AIDS ...
- Vidim ... I sada si uključen u neki projekat?
- Leo, projekat je zatvorenog tipa; radim na njemu niz godina za ovu kom­
paniju. Zapali smo u izvesne finansijske poteškoće ... O projektu ne mogu da
govorim zbog tajnosti... možeš me razumeti?
- N a r a v n o . . . Mislim da imam sve što je bitno ... Hoćeš li nešto da dodaš svo­
joj biografiji, nešto od važnosti, a što sam propustio? - reče, spreman da pode.
- N i š t a bitno...
- Pa, Jan, učinili smo neke dobre stvari za ovaj svet. Ne znam hoće li nam
se pružiti prilika da se sretnemo još jednom ... Ostarili smo ...
- Jesmo, Leo ... ali možda ćemo ostaviti još poneki trag iza sebe ...
- Želim ti uspeh u projektu na kom radiš.
- Da, samo žao mi je što ne mogu više o tome da ti kažem ... ali... - slegnuo
je ramenima. - Nisam pitao čime se ti baviš u poslednje vreme? Porodica ...?
- Porodicu nemam ... isuviše sam bio zauzet...
- Žao mi je što to čujem. Znači, sam si sve vreme?
- Ako isključiš pacijente i moju kućepaziteljku, da, sam sam ...
Nisu se rukovali, nisu mogli, staklo je stajalo između njih ...
- Pa zbogom, Jan. Pozdraviću sve koje znam ... Uskoro će i skupština no-
belovaca ... fino društvo ... - nasmejao se. - Šteta što su mnogi ispali iz izbor­
nog kruga, bilo je tu sjajnih ljudi... - rekao je aludirajući na to da su mnogi po­
mrli, ali je dr Jan Erikson to protumačio drugačije.
- Bilo bi ih i više, ali mnogi nisu uradili ono ...
- Koje ono? - začudio se Leo Hekman, već na putu da izađe iz prostorije.
- Hajde, Leo! ... Ne pretvaraj se, isuviše smo stari za igre ...
- Da, stari smo. - reče psihijatar - toliko stari da me moraš podsetiti...
- Sperma, Leo!
Leo Hekman se sledio ... Šok na njegovom licu bio je pogrešno shvaćen.
- Ništa strašno, Leo ... normalno je da znam ... i ja sam jedan od donatora ...
mislim svi koji su hteli Nobelovu nagradu, i Kempbel i Larson, i onaj Mađar
Bela, naposletku, i ti... Bila je to dobra šala, šta su mogli tad da urade sa njom?
Dr Hekman se povratio od iznenađenja ...

46
- U pravu si, šta su tad mogli da urade sa njom ...? - misao neizrečena do
kraja završavala se: 1957. sigurno ništa, ali 1965. i 1976. mogli su ... San ili ja­
va ...?
Oprostivši se od Jana izašao je iz laboratorijskog podruma, opet u pratnji čo-
veka koji ga je i sprovodio u podzemlje metalno-mermernog farmaceutskog ba­
stiona ...
Dok je napuštao zgradu IPC setio se kola koja su ga pratila ... Bio je gonjen ...
Njegovi progonitelji su znali zašto ga gone, on nije ... bili su u prednosti za to­
liko ...
Da li zaleđena sperma ima veze sa tim ...? Datumi, koji očigledno nisu bili
važni ni njemu ni Janu, bili su važni nekome drugom.
Sperma, da li je moguće ...?
Moguće je, Leo, odgovori sam sebi.
Žurio je na aerodrom. Mozaik je počeo da se slaže ...

8.
„Dame i gospodo stjuardesa Pan Am-ovog „boinga 737" najavljivala je
let sa La Guardia aerodroma u Los Anđelesu do aerodroma u Vašingtonu ... Ne­
koliko predstojećih sati leta za dr Lea Hekmana, koji je bio u odeljenju za VIP
putnike, bili su jedini mirni časovi uoči onog što mu je predstojalo ... Pokušao
je da se udobno namesti, osećajući kako ga zamor stiže. Svaki delić snage bio
mu je preko potreban. Sklopio je oči, pokušavajući da se o p u s t i . . . Glas stjuar­
dese, formalno ljubazan, vratio ga je u jedno davno vreme i događaj za koji sa­
da nije bio siguran da li će požaliti što se ikad desio ...

„Dame i gospodo! U ime Švedskog kraljevskog komiteta..." govorio je sta­


riji čovek u fraku i sa leptir-mašnom. I njegove reči, izgovorene svečano i hlad­
no, i garderoba prisutnih u kristalnoj dvorani Kraljevske akademije bile su
primerene protokolu dodele najeminentnije svetske nagrade. U dvorani, koja je
toga dana primala samo odabrane zvanice, vladala je svečana tišina.
Govornik je zastao, praveći značajnu pauzu, da bi iza toga još jednom svo­
jim prodornim i jasnim glasom ponovio već izgovorenu frazu, prvo na engle­
skom, a zatim na švedskom jeziku.
„Dame i gospodo, čast mi je da vam predstavim dobitnika Nobelove nagra­
de za 1957. godinu za medicinu - oblast psihijatrije. Pozivam doktora Lea Hek­
mana, psihijatra iz Sjedinjenih Američkih Država ..."
Svaka reč je bila dramatično naglašena i imala je svoju težinu. Svi prisutni
su ovo propratili dugim aplauzom, okrećući se ka neobičnoj tankoj figuri viso­
kog mladog čoveka koji se sa rukom presavijenom preko struka, nalik dirigen­
tu, dostojanstveno klanjao publici.

47
Pošao je ka govornici čineći ono što su po ustaljenom redu činili i poštovali
njegovi prethodnici... Sada su prisutni čekali na njegov govor kojim će i zva-
nično postati deo istorije ... Zavladala je apsolutna tišina i dr Leo Hekman je
znao da će mu svaka reč biti odmeravana i preispitivana.
„Parametri kojima merimo dobro i zlo samo su krivo ogledalo neke stvarno­
sti čija je svetlost davno preusmerena. Svi mi na početku svoga stvaralačkog
puta krećemo da pomerimo granice nemogućeg, iz dubokog uverenja da ništa
nije nemoguće ... Paradoks ljudskog razuma je da veruje samo u ono što vidi.
Istina je da ono što vidimo nije uvek istina. Gde počinje sumnja u sopstveni
vid tu se otvaraju vrata iracionalnog ... Zakoračimo li, sići ćemo u kavez od re­
bara gde je utamničena ljudska duša, ne zakoračimo li nećemo promeniti ništa.
Taj put od stvarnog ka nestvarnom naziva se psihijatrija.
Unutrašnji svemir psihe podjednako je velik kao i sam svemir, ono što se
dešava iznutra dešava se i spolja, opasno bi bilo ignorisati njeno postojanje.
Psiha u svetu stvarnoga nije materijalno opredmećena, niti je nešto što mo­
žemo opipati, okusiti ili videti. Iz tog razloga ne možemo joj fizički ni prići.
Ona nije organ da bi se sekcijom uklonio njen oboleli deo. Jedini instrumen­
ti kojima se ona leci su i instrumenti kojima se ona razboljeva.
Njen iscelitelj i njen ubica, gospodo, jesu reči...
Ogledala naše psihe preusmeravaju smisao izgovorenih reči, prezentujući ta­
ko iskrivljenu sliku stvarnosti. Ta slika reflektuje neistinu. U toj predstavi ono
što je zlo uvek je veće od onog što je dobro.
Budemo li verovali u to, ohrabrićemo cvetanje jednog pupoljka. Pupoljka zla..."

Sad više nije bilo sumnje da se događaji u budućnosti mogu predodrediti ...
Dozvolio je sebi da bude izmanipulisan i pitao se da li bi ponovio isto ... Ko je
stajao iza svega ...? Još uvek je postojala ta slika u glavi ... On ispred članova
Švedske akademije. Od tada je prošlo više od četrdeset godina ... Kako je samo
mogao!?
Iznenadna vazdušna turbulencija i intenzivnije brujanje avionskih motora
nateralo ga je da otvori oči. Avion se spremao za sletanje, učinivši nagli zaokret
nalevo. Signalne lampice ispred njegovog sedišta počele su da se pale. „Moli­
mo putnike da vežu svoje pojaseve ..." Leo je ponovo utonuo u misli... Sasvim
je sigurno znao da je u pravu i da je njegov nemir opravdan. Pratili su ga, u to
nije bilo sumnje ... U jednom munjevitom trenutku pred njegovim očima uka­
zala se vizija onogo što se dešavalo. Ništa nije bilo slučajno, sve je upravo ova­
ko i trebalo da se dogodi. Nije znao zašto je ta nevidljiva ruka odabrala baš nje­
ga da vodi... Mnogo toga je trebalo tek da se otkrije ... Znao je da ide u susret
nekome koga je već sreo ...
Pogled mu je pao na sopstvene ruke; koža na njima bila je tanka, gotovo pro­
zirna i plavičasti trag vena protezao se duž cele šake. Ne mogu da završim ono
što sam započeo, pomisli. Star sam i ne znam koliko još imam vremena ili, tač-
nije, koliko mi još vremena daju ... Moram pronaći Dejva, moram ga naći... Je-

48
dino on može zaustaviti ovo što je počelo. Ne znam šta je razlog Džonijeve smr­
ti, znam samo da je bila nastavak događaja ili ubistava koja su prethodila ... i
koja će doći ...
Na ono što se već desilo nije mogao uticati, ali na ono što sledi možda i mo­
že ... Samo da nađe Dejva ...
Jedina veza sa njim bio je Tim Spenser, ali kako stupiti u kontakt i sa njim?
Sve je bilo pod sigurnosnim šiframa i kad bi ga potražio za to bi trebalo vreme­
na, i opet, vrlo verovatno, ne bi uspeo da uđe u trag ni jednom ni drugom. Ali,
načina mora da je bilo, ključ za otvaranje tih vrata sigurno je postojao.
Ništa nije jednostavno ni unutar same CIA. Činovnici se nisu poznavali. Sva­
ko je imao svoju tajnu šifru i svoj zadatak, a tim je obično činilo pet osoba. Isu­
više bi bilo lako da su svi smešteni u neku kartoteku i pod nekim rednim bro­
jem. Većina od njih nikada nije ni kročila u unutrašnjost sedišta CIA, a radili su
za nju. Dr Leo Hekman mogao je da garantuje da se nalogodavac i izvršilac ni­
kada nisu videli.
Ni Dejv se nije sreo sa Timom Spenserom, a dr Hekman ih je znao obojicu
i to mu je bila jedina šansa, ma kako mala ...

9.
Putnici su strpljivo čekali da podignu svoje kofere sa pokretne trake. Dr Hek­
man je prošao pored njih, nije imao nikakav prtljag osim svoje akt tašne.
Dočekao ga je kišan vašingtonski dan. Odlučio je da se uputi u svoju kance­
lariju. Razmišljao je odakle da krene. Biće mu potrebno da potraži podatke ko­
ji bi mu olakšali potragu. Podaci koje je imao bili su oskudni i nije ih mnogo
sačuvao, jer je Tim Spenser insistirao da mu se predaju svi zapisi i kompletne
beleške o razvoju i napredovanju projekta.
Digao je ruku da zaustavi taksi, do njih se ovde dolazilo lakše nego u Los
Anđelesu, zaustio je da kaže adresu na Arlingtonu, ali mu je kroz glavu prole-
tela misao da bi to bilo nesmotreno.
Šta sad? Situacija je bila apsurdna, nikada nije bio postavljen u ovakav po­
ložaj, nije bio vičan tome, a ovamo je obučio najbolje američke operativce ...
- Jesmo se odlučili? - reče taksista sa jakim grčkim akcentom.
- Vozite me u neki hotel...
- U koji, gospodine, dajte mi ime ... bolji, lošiji ...? - govorio je taksista mr­
zovoljno.
- Vaš izbor...
- U redu - reče proćelavi vozač i uključi taksimetar. - Imam prijatelja, Gr­
ka, on drži mali motel, odgovaraće vam za par dana.
Smeštaj u motelu bio je više nego skroman, a cena bezobrazno visoka.
Umoran i zaokupljen sumornim mislima, Hekman na to nije obraćao pažnju.
Bez cenkanja je iznajmio sobu i požurio da se oslobodi vlasnikove nametljive
uslužnosti.
49
Put iz Los Andelesa bio je naporan i ne baš za njegove godine. Seo je na ivi­
cu kreveta. Skinuo je naočari i krajem maramice obrisao njihova teška i debela
stakla ... Odluči da, pre nego što se odmori, pozove portira na recepciji zgrade
u kojoj je bila smeštena njegova kancelarija. Lako je dobio vezu i gotovo se gla­
sno obradovao što je prepoznao Čarlijev glas.
„Čarli!"
„O, dr Hekman, zaboga, gde ste?" - Čarli ga je prepoznao odmah, ali nešto
u glasu portira zgrade na Arlingtonu nije zvučalo dobro ... „Tražili su vas ..."
„Ko, Čarli?"
„Nemam pojma. Pacijenti sigurno nisu."
„Da li ti je možda poznat razlog?"
„Ne, ali bilo bi bolje da dođete ..."
„Ne mogu sad. Zauzet sam."
„Da li znate kad ćete moći?"
„Biću odsutan prilično dugo."
„Ovde je prava ludnica otkad ste vi otišli."
„Ti nemaš pojma, Čarli, kako izgleda ludnica ..."
Dr Hekman je naglo prekinuo vezu. Razgovor sa Čarlijem je trajao predugo.
To nije bilo bezbedno ... Šta sad?
Jedno je sigurno, u kancelariju se neće vraćati... Dik Redmond mu je bio je­
dina šansa. Pokušaće da iskoristi njegove veze u vladi.
Vredi li kriti se, razmišljao je. Ko god da ga prati može ga pronaći začas ...
I običan telefonski razgovor mogao ih je dovesti do njega... Jedno plaćanje kar­
ticom American expressa ... Zaista se ne može sakriti ... Mora ostati na otvore­
nom, među ljudima je sigurniji; lak je plen ako ostane sam.
Uzeo je notes i potražio broj Dika Redmonda.
Negde u mravinjaku Ministarstva odbrane zazvonio je telefon ...
„Centrala ... molim vas spojite me sa odeljenjem za sigurnost."
Ponovo je začuo kako negde u unutrašnjosti Pentagona zvoni telefon ...
„Odeljenje za sigurnost..."
„Generala Dika Redmonda..."
„Ko zove?"
„Dr Leo Hekman ..."
„Samo trenutak, molim ..."
Nije prosto verovao da će biti tako lako i da će mu se Dik Redmond javiti iz
prve. Iskreno se obradovao kada je začuo njegov zadihan glas ...
„Gde si se izgubio, Leo, protekla dva dana? Pokušao sam da te dobijem ..."
„Mislio sam, Dik, da te ne interesuje ono o čemu smo razgovarali..."
,,U pravu si, ne bi trebalo da me interesuje ... Leo, prijatelji smo više od 30
godina. Priznajem, zabrinuo si me."
„Ja, ili ono o čemu smo razgovarali?"
„Trebalo bi da sam u penziji" - uzdahnuo je duboko Dik Redmond.
„Možemo li se naći, Dik?"

50
,.Slušaj, Leo, jako sam tesan sa vremenom. Dobio sam novog pretpostavlje­
nog."
„Dik treba mi samo deset minuta ... to je sve što tražim od tebe."
„Slušaj Leo, ja od tebe tražim objašnjenje ..."
„Objasniću ti - uzvratio je - samo reci gde da se nađemo."
„Doći ću po tebe" - reče general.
„Ne - brzo odgovori psihijatar. - Doći ću taksijem. Evo ti adresa ... Ulica
Ričmond, tu se nalazi biblioteka, čekaj me unutra ..."
Dik Redmond je žurno zapisivao svojom teškom rukom.
,,U koje vreme, Leo?"
„Dik, biblioteka se zatvara u 7. Možeš li doći oko 5 i 30?"
„Da vidim - Dik Redmond je pogledao u svoj dnevni raspored. - Mislim da
je u redu."
General je još razgovarao sa psihijatrom kad neko zakuca na vrata.
„Leo, moram da idem" - reče Redmond i spusti slušalicu.

10.
- Generale, - obratio mu se kurir - imate sastanak sa generalom Majersom
za 15 minuta u projektnoj sali ...
- U redu ... Dolazim ...
Iscepao je papir na kome je bila napisana adresa i stavio ga u gornji džep od
uniforme. Uzeo je fasciklu sa dokumentima i napustio kancelariju.
Imao je mnogo problema na poslu, sve je teže izlazio u susret željama mini­
starstva. Konačno je saznao zašto još uvek nije penzionisan. Bila je izborna go­
dina, a Pentagon je hteo da progura Bejlija, a Bejlijevog protivkandidata je Dik
Redmond znao vrlo dobro. Trebale su im neke kompromitujuće vojne informa­
cije koje je Dik Redmond imao o njemu.
Sad je morao biti maksimalno oprezan ...
Sedmorica generala je posedalo za okrugli sto. Predsedavao je Majers. Diku
Redmondu se on nije dopadao ... Nije znao ništa o njemu ...
- Gospodo, ne moram da vas podsećam koliko su informacije strogo pover-
ljive prirode ... Svi ovde bićete uključeni u strategijski projekat, sredstva su odo­
brena i biće strogo kontrolisana. Radni materijal se nalazi ispred vas. Proučite ga
pažljivo. Isključenje iz programa ne možete tražiti, preduzete su neophodne me-
re koje će sprečiti odliv informacija. Sastanak ćemo imati jednom nedeljno. Sva­
ko će dobiti svoju pratnju. Prateći izvršni tim je već odabran za svakog od vas
ponaosob. Izdavaćete prethodno usklađene naredbe. Delovaćete svako u svom
reonu. Vođa projekta predstaviće vam se uskoro. Gospodo, imate 12 sati da sre­
dite svoj privatan život. Vojni život ćete nastaviti u skladu sa svojim uobičaje­
nim dužnostima. Ni pod kojim okolnostima projekat ne sme biti provaljen ... I
najmanji znak upada biće rigorozno eliminisan ...

51
Dik R e d m o n d je bio iznenađen ... K a d a su rekli ,.sastanak sa M a j e r s o m " , on
nije mislio na o v a k v u vrstu sastanka. A Leo H e k m a n . pomisli ... P r e k a s n o da bi
otkazao susret.
- Imate dvadeset m i n u t a da proučite predmet. N a k o n toga sastanak će biti
završen. Mesto, dan i v r e m e sledećeg sastanka biće vam n a k n a d n o javljeno.
G o s p o d e , Majers nije ni pitao da li n e k o ima pitanje.
Nije bio zainteresovan ni za kakav projekat. Želeo je da ide u Las Vegas, u Ka-
liforniju, u Pariz i Rim ... Istina, bio je tamo, ali uvek u vojnim b a z a m a okružen
vojnicima. N i k a d a m e đ u turistima ... Bio mu je potreban takav o d m o r . . . nije mu
do ovoga ... D o k je gledao u sivu fasciklu na s v o m e stolu o s e ć a o je hladni M a -
jersov pogled na sebi.
PROJEKAT: exp. o g r a n i č e n o dejstvo
POLIGON: B a l k a n - G r č k a
VRSTA DELOVANJA: limitirano vojno dejstvo, psihološki rat
PREDMET DELOVANJA: razbijanje nukleusa ...
Čitao je u tišini, zajedno sa ostalima. Sadržaj mu i nije bio n e p o z n a t . To su
radili i pre, s tim što je on bio m n o g o m l a d i . Istina je da pre nisu e k s p e r i m e n t i -
sali već su delovali direktno. Uspeh je bio 100 posto, g o t o v o 100 p o s t o a k o se
izuzme Kuba. Psihološki rat, ništa n o v o izuzev što se sfere interesa sa d r u g i m
silama nikada nisu t a k o ozbiljno ukrštale.
A k o je Balkan e k s p e r i m e n t a l n a zona, šta je pravi cilj? P o m i s l i o je na j e d n u
zemlju, ali nije ni u mislima s m e o da izgovori njeno ime ...
Da li je Leo u p r a v u ? !
Otkriće u 5 i 30 ... Nije želeo da bude uvučen, ali n a k o n sastanka sa Majer­
s o m sve je dobilo n o v u dimenziju. U z n e m i r a v a l a ga je činjenica da o v o nije sa­
mo opasno, već m o ž d a i fatalno, bez obzira što je taktički plan s a m o detaljna
o b r a d a na papiru.
- G o s p o d o , - p o n o v o se oglasio general - slobodni ste ...
To je bilo sve. Napustili su prostoriju ... P o g l e d a o je na veliki č a s o v n i k na
zidu. Još n e k o l i k o sati do susreta sa dr H e k m a n o m .

* * *
Sva d o k u m e n t a koja su sedmorici generala data na uvid bila su u r e d n o po­
kupljena sa stola i skupljena na jednu gomilu.
General Majers se obratio svom potčinjenom:
- Da li su v a m doneli?
Oniži čovek s a m o je k l i m n u o glavom i pružio mu papir.
Bio je to naizgled prazan papirić, otrgnut iz notesa ... Majers je u z e o o b i č n u
olovku i laganim p o k r e t i m a p o č e o da senči površinu papira.
General p o d i ž e slušalicu:
- Imam adresu ... Ulica R i č m o n d ... u 5 i 30 ...

52
* * *
P r v o po č e m u je general R e d m o n d p r i m e t i o da je projekat o t p o č e o bila je
p r o m e n a vojnika pred njegovim v r a t i m a ... N i š t a mu se nije d o p a d a l o . Posle
Sendi t e š k o je p o d n o s i o p r o m e n e . P o g l e d a o je u novajliju. Ovaj je ustao i po­
z d r a v i o oštrim vojničkim p o z d r a v o m .
- G o s p o d i n e generale, od d a n a s sam dodeljen v a m a k a o vaša lična pratnja i
v o z a č . N a r e d n i k S i m o n Majls.
- D a n a s m i , n a r e d n i c e Majls, n e ć e t e biti p o t r e b n i . . .
- Izvinite, ser, rekli su mi da m o j a d u ž n o s t počinje d a n a s .
G l e d a o je u njega ... Ko je k o m e bio pretpostavljeni? O ć u t a o je, b e s m i s l e n o
je bilo protiviti se: naređenja su došla o d o z g o ...
- Da, u pravu ste ...
I m a t e 12 sati da sredite svoj privatni život, ponavljao je u sebi D i k R e d m o n d
reči generala Majersa. M e n i ne bi ni 12 g o d i n a p o m o g l o , p o m i s l i . . .
Šta je, tu je ... Vojska nije bila n j e g o v o opredeljenje v e ć njegov ž i v o t . . . Sad
m o r a s a m o da smisli k a k o da se sretne sa L e o m a da to ne b u d e s u m n j i v o .
I m a o je j o š 1 sat i 30 m i n u t a do z a k a z a n o g susreta.
K a d a je n a p u s t i o zgradu njegova pratnja, n a r e d n i k S i m o n Majls je p o š a o za
njim.
- S i m o n , povežite me u ulicu R i č m o n d , m o r a m u biblioteku ...
- U redu ...
Stigli su dva-tri minuta ranije ... Č e k a o je, ali dr H e k m a n se nije pojavljivao ...
Već je p o č e o osećati nervozu. B i o je siguran da mu je r e k a o da će se naći u h o ­
lu ... O k r e t a o se o k o sebe. Od psihijatra nije bilo ni traga. O d l u č i o je da ipak
p o d e u biblioteku.
P r e t p o s t a v i o je da je L e o o v d e b i o čest posetilac. P o g l e d a o je na ručni sat,
već je p r o š l o i više od 15 m i n u t a od d o g o v o r e n o g v r e m e n a . Nije mu se d o p a ­
dala igra ž m u r k e ... U biblioteci je v l a d a l a o n a p o z n a t a k a m e r n a atmosfera.
Ljudi, u g l a v n o m studenti, čitali su u tišini. P r i š a o je pultu.
- M o g u li v a m p o m o ć i ? - upitala je d e v o j k a prijatnog lica ...
- M o ž e t e li proveriti u v a š e m registru da li je m o ž d a dr L e o H e k m a n ... - ni­
je stigao da završi rečenicu.
- Ah da - o s m e h n u l a se d e v o j k a m e k o . - B i o je j u č e . R e k a o je da će doći
njegov prijatelj po jednu knjigu, z a m o l i o me je da v a m je p r e d a m ...
- J o š j u č e ! ? - Šta ga je sprečilo, p o m i s l i , uzimajući knjigu iz r u k u devojke.
- H v a l a ...
- N e m a na č e m u . P o z n a j e m dr H e k m a n a , on je često d r ž a o p r e d a v a n j a u
našoj sali. Prisustvovala s a m n e k i m od njih. N j e g o v o znanje je zadivljujuće ...
P o g l e d a o je u naslov knjige, ništa mu nije kazivao ... O t v o r i o je, nije bilo pe­
čata biblioteke ...
- Knjiga je vaša, za poneti. Nije n a š e vlasništvo.
- S a m o je ostavio knjigu? Mislim, nije više ništa r e k a o ?

53
- To je sve - odgovori devojka.
- U s v a k o m slučaju, hvala. - Otvorio je svoju aktovku i stavio knjigu unutra.
Simon Majls ga je strpljivo čekao.
- Da li ste našli o n o što ste tražili?
- N e , nisam ...
- H o ć e t e li u neku drugu biblioteku, ser?
- N e ć e biti p o t r e b n o . Vozite me kući.
K a d a je stigao pred vilu p o ž e l e o je da Sendi nije tu. D a n a s je bio p o s e b n o
u m o r a n ...
- Ser! Više v a m neću trebati?
- Možete ići...
- U redu, ser ... Dolazim ujutro u 7 sati.
- D o g o v o r e n o - reče Dik R e d m o n d . Vojni auto se brzo udaljio.
Prvo što je uradio kada je ušao u kuću bilo je da p o z o v e Sendi. Nije je bilo ...
Učinilo mu se da je to prva dobra stvar koja mu se danas desila. Izuo je cipele ...
Da p o g l e d a m o u tu knjigu ...
Na unutrašnjim koricama stajali su zapisani brojevi. Telefon ili d a t u m ...?
Prepisao je na papir i p o d i g a o slušalicu ...
„ M o t e l Rodos ... Stavros na telefonu."
" D o b a r dan, da li m o g u razgovarati sa dr L e o m H e k m a n o m ? "
„Momento ..." - o d g o v o r i o je čovek.
„Dik, ti s i ? "
„Jesam ... R e c i mi zašto se nisi pojavio."
„ N i s a m s m e o d a rizikujem."
„ L e o , ti to stvarno ozbiljno?"
Dr H e k m a n je ignorisao ovaj komentar.
„ M o ž e m o li se sad naći n e g d e ? "
„Slušaj, to je neizvodljivo ... D o b i o sam šofera ..."
„ Z n a č i , imaš p r a t n j u ? "
„Nije to što misliš, Leo ... To n e m a veze sa t o b o m . Od d a n a s sam uključen u
n e š t o o č e m u ne m o g u da govorim ..."
„ M o g u ć e ... - reče psihijatar. - M o ž e š li učiniti n e š t o za m e n e ? P o t r e b n o je
da p r o n a đ e š n e k o g ..."
„Kretanje mi je limitirano ..."
„ O v o n e m a veze sa kretanjem ... Slušaj, radio sam na j e d n o m projektu pre
n e k o l i k o g o d i n a ... Jedan čovek je bio uključen, zove se Tim Spenser. Treba sa­
mo da ga lociraš."
„Radio je za nas?"
„ N e , nije za vojsku. R a d i o je za Executive office.
„ O v o jeste iznenađenje. N i k a d a mi nisi r e k a o da si bilo šta imao sa n j i m a . "
„ B i o je to s a m o p r o j e k a t . . . On m o ž e da mi da neke o d g o v o r e ..."
„ Ž e l e o bih da m o g u da ti p o m o g n e m , ali bojim se da ne m o g u ..."
„ R a z u m e m , u redu je. N e m a veze, bar sam p o k u š a o ..."

54
Dik je hteo da spusti slušalicu ... O s e t i o je grizu savesti. A k o je L e o zaista
bio u opasnosti, bar to malo je m o g a o da učini za njega.
„Jesi li još tu, L e o ? "
„ R e c i , Dik ..."
„ N e m o g u ti ništa obećati ..."
„ Z n a m ..."
„Videću šta m o g u da u č i n i m . "
R a z g o v o r je bio završen.

D i k R e d m o n d je sada bio d u b o k o zabrinut. Sve je ličilo na m a g i č a n krug. N e ­


kako su mu svi događaji delovali objedinjeni i povezani jedan sa drugim a da
ništa nisu imali zajedničko. Dr L e o H e k m a n sa svojom opsesijom, Sendi koja se
od č a r o b n o g eliksira za podmlađivanje pretvorila u sagorevača njegove energi­
je, senator Bejli sa svojom p r e d i z b o r n o m k a m p a n j o m u kojoj je r a č u n a o na ne­
ke škakljive vijetnamske informacije, za koje je mislio da su bajate, ali č u d n o
vaskrsavaju u svim mogućim o b l i c i m a u svakoj izbornoj godini, i sad o v o sa ge­
n e r a l o m Majersom i novim balkanskim projektom.
Najradije bih s p a k o v a o svoj kofer, p o m i s l i , ali p r o b l e m nije bio u njemu ...
S a d a j o š i to ime ... Tim S p e n s e r ...
O d a k l e da p o č n e ? P o g l e d a o je u svoj i m e n i k ... I m a o je n e k o l i k o imena. B a r
n e k o bi trebalo da zna nešto o t o m m i s t e r i o z n o m T i m u S p e n s e r u ...
P o d i g a o je telefonsku slušalicu sa n a m e r o m da p o z o v e n e k o l i k o ljudi koji bi
e v e n t u a l n o mogli da mu budu od p o m o ć i u potrazi za S p e n s e r o m . Bilo je izne­
n a đ u j u ć e lako ...
K a d a je p o n o v o p o z v a o Lea H e k m a n a rekli su mu da se odjavio, ali da po­
ruku m o ž e ostaviti. Uzalud je pitao da li je r e k a o g d e ga m o ž e potražiti, č o v e k
sa d r u g e strane žice u p o r n o ga je u v e r a v a o da ne zna.
„ N o , mister! D r H e k m a n r e k a o d a ostavite p o r u k u ..."
„ A k o vas b u d e zvao, recite m u d a s a m p r o n a š a o o n o što j e t r a ž i o . "
Č o v e k sa druge strane je sricao ...
,,D a mu kažem da s t e našli o n o što je tražio ..."
To što je od njega L e o H e k m a n t r a ž i o bilo je m n o g o jednostavnije n e g o što
je pretpostavljao. P r o n a š a o je T i m a S p e n s e r a , ali taj S p e n s e r na lestvici vladine
hijerarhije, bar po o n o m e što je s a z n a o , nije stajao m n o g o visoko, nije i m a o ni
svoju kancelariju, a k a m o l i da je r a d i o za Egzekutiv ofis. Na k a k v o m je projek­
tu radio sa L e o m , to nije znao. Ipak je napravio m a l u istragu. Na svu sreću, ispo­
stavilo se da je naklonjen d e m o k r a t a m a . „ J e d a n glas više za Bejlija", reče i Šta­
vi ga na spisak zvanica za predstojeći stranački koktel. Najlakši n a č i n da ga
b e z b e d n o spoji sa L e o m ... a k o se L e o pojavi.
T r e n u t n o je i m a o preču brigu. S a s t a n a k sa M a j e r s o m b i o je z a k a z a n za če­
tvrtak. K o n a č n o će imati nešto konkretnije o o v o m n o v o m P e n t a g o n o v o m pro­
jektu koji je za svoju e k s p e r i m e n t a l n u z o n u o d r e d i o B a l k a n . T r e b a l o bi da po­
gleda u m a p u ... Poznavao je Grčku, d u g o godina je bio glavnokomandujući toga

55
sektora, razlog više što nije voleo svoje u č e š ć e u o v o m projektu. D o p a d a l a mu
se Atina ... t a m o se sreo sa Mojrom pre više od dvadeset godina. O t r e s a o se tih
misli. R a z u m e o je i zainteresovanost P e n t a g o n a za Balkan ... reč je o multina­
cionalnoj i multiverskoj sredini.
Č e k a o je da mu se Leo j a v i . . . Telefon se najzad oglasio.
„Ja s a m ..."
„ G d e si, d o đ a v o l a ..."
„Nije v a ž n o . Reci mi, imaš li šta n o v o za m e n e ? "
„ I m a m . N a š a o s a m tvoga Spensera."
„ O d l i č n o , daj mi adresu."
„ N e ć e t a k o m o ć i , L e o . A k o želiš da se sretneš sa njim, m o r a ć e š da se poja­
viš."
Dr Hekman je uzdahnuo-
„Kad i g d e ? "
„ O d r ž a ć e se prijem p o v o d o m kandidature senatora Bejlija ... o z n a č i ć e se p o ­
četak k a m p a n j e ... Reći ću administraciji da p o z o v u i njega. B o g u h v a l a da je
d e m o k r a t a , to olakšava s t v a r i . . . Dakle, u sredu, pet p o p o d n e . B i ć e š t a m o ? "
„ M o r a m " - o d g o v o r i o je dr H e k m a n .
,,I, L e o ... - zastao je pre nego što je progovorio - t a m o ti se ništa ne m o ž e
desiti."

„ Z n a m " - odgovorio je Leo, ali je u to sumnjao. I m a o je jake razloge za to ...

11.
Dr L e o H e k m a n je tražio nešto specifično, tražio je v a ž n u kariku koja će ga
opravdati p r e d s a m i m s o b o m . Ti si taj koji je b a c i o udicu, g o v o r i o je sebi ...
Nije v e r o v a o u slučajnosti jer ih je bilo m a l o previše ... O s e ć a o je to „ n e š t o " u
v a z d u h u , t o l a g a n o zatezanje o m č e o k o vrata.
Šta god da je, protiv t o g a neće m o ć i sam. Za to mu je bio p o t r e b a n n e k o , n e ­
ko koga poznaje d o b r o , ko nije p o d l o ž a n uticajima i koji će m o ć i s a m da spro­
v e d e sve do kraja.
Prelistavao je fasciklu, tražeći i dalje ...
Operacija Sirius ... to je t o !
Tri g o d i n e p r o v e o je radeći na tom v l a d i n o m projektu. Sećao se j a s n o d a n a
k a d a mu je prišao č o v e k predstavljući se k a o T i m Spenser. Desilo se to n a k o n
njegovog u s p e š n o g predavanja na Paterson univerzitetu.
„ O d važnosti je za našu državu da sarađujete", r e k a o je i u p o z n a o ga sa p r o ­
j e k t o m Sirius. „ A k o ne p r i h v a t i m ? " , u p i t a o je. „Siguran s a m da se to n e ć e de­
siti ..." „ O n d a u 9 i 30, i n a r a v n o ovaj r a z g o v o r se n i k a d nije desio ..."
„ N a r a v n o . " Dr H e k m a n je k l i m n u o glavom ... p o z n a v a o je m e t o d vrbovanja.
O d l u k a je bila doneta. Sutradan je skupio svoja d o k u m e n t a u torbu, p o z d r a ­
vio se sa k o l e g a m a na univerzitetu ... i bio s p r e m a n da se upusti u novi proje-
k a t . . . Projekat za koji je b i o izuzetno d o b r o plaćen. Isplata će biti p r e k o jedne
56
inostrane firme koja je o s n o v a n a da bi pokrivala v l a d i n e tajne projekte. Dr Leu
H e k m a n u će za njegov a n g a ž m a n k o m p l e t n a u g o v o r e n a s u m a biti isplaćena u
tri s v e t s k e valute: n e m a č k i m m a r k a m a , a m e r i č k i m d o l a r i m a i g r č k i m d r a h m a -
m a , i to sve u roku od dve g o d i n e . J e d i n a k o n t a k t veza sa Egzekutiv ofis bio je
Tim Spenser. T a k o je trebalo ... n e m a i m e n a , n e m a p r e z i m e n a , a k o n e š t o b u d e
puklo, t o n e sam. Bio je to izazov, sve je bilo isplanirano do najsitnijih detalja, i
on je p r i h v a t i o rad na tom projektu.
Lastavica ... Z a d a t a k lastavice bio je odstrel ... tiha likvidacija p r e d s e d n i k a ,
političara, finansijskih m a g n a t a , lidera partija, v o d a frakcija i svih onih koji su
stajali na pogrešnoj strani, s u p r o t n o i n t e r e s i m a SAD ...
„ T r a ž e od m e n e da stvorim ubicu, likvidatora čije se akcije m o g u kontrolisa-
ti i o g r a n i č i t i . " Tu m i s a o je z a d r ž a o za sebe, r e k a o je „ d a " i d o z v o l i o T i m u
Spenseru da ga o d v e d e u dolinu Springfild u k a m p za j e d n o g č o v e k a ... To mu
je b i o d o m n a r e d n e dve g o d i n e . Nije bio sve v r e m e izolovan sa svojim štićeni­
k o m , r e d o v n o je p r i m a o i slao poštu, pojavljivao se na u n i v e r z i t e t i m a i bio ak­
tivno p r i s u t a n u svetu psihijatrije. Ni po č e m u se nije d a l o i nije s m e l o primeti-
ti n j e g o v o d e l i m i č n o odsustvo. Sekretarica za p o r u k e u n j e g o v o m a p a r t m a n u u
Vašingtonu stalno je bila uključena. Z n a o je ko ga z o v e i r e d o v n o se o d a z i v a o
na p o z i v e . J e d i n o za šta nije više i m a o v r e m e n a , bila je p r i v a t n a praksa. Preki­
n u o je rad sa h o l i v u d s k o m klijentelom; njihove n e u r o z e mu u o p š t e više nisu bi­
le inspirativne. O v u odluku o b r a z l o ž i o je svojom z a u z e t o š ć u knjigom, ali o n o
što je j a v n o i dalje bio njegov život, u stvari su bile m a r g i n a l n e stvari. U poza­
dini s v e g a stajao je Dejv Voren, m l a d i ć od 23 g o d i n e , p i t o m a c vojne a k a d e m i ­
je, jedini od o s a m kandidata čiji je psihotest zadovoljio ... N a k o n ispitivanja, na
n j e g o v o m kartonu dr Hekm?.n je z a p i s a o :
„ N e m a prisustva straha, ne postoji prisustvo osećanja krivice ... Perfektan
p r e d m e t za oblikovanje ..."
Pažljivo je pročitao dosije nekoliko puta pre n e g o što je njegovo ime saopštio
T i m u S p e n s e r u ... „ T a k o s m o i mislili", r e k a o je Tim Spenser. „ R e c i t e m i , šta je
p r e s u d i l o u vašem i z b o r u ? " Dr H e k m a n ga je p o g l e d a o k r o z jaku dioptriju svo­
jih n a o č a r a ... „ D a li je to za izveštaj ili s a m o vaša r a d o z n a l o s t ? " „ N i j e d n o ni
d r u g o , v e ć pitanje po naređenju." „ Z n a č i li to da sam i ja na p r o v e r i ? " „Vi zna­
te da ste o d a v n o na našoj listi... N i š t a vas ne sprečava da mi o d g o v o r i t e na p o ­
stavljeno p i t a n j e " . „Vi tražite od m e n e da od njega n a p r a v i m ubicu ..." „ T a č n o " ,
reče Spenser, „ali ne bih baš to tako grubo r e k a o ..." „To što vi zovete likvidator,
sa psihijatrijskog i krivičnog a s p e k t a je u b i s t v o sa predumišljajem, ili još točni­
je u b i s t v o iz interesa. Svi ostali koji su mi bili predloženi ne bi m o g l i da postig­
nu vaš cilj. j e d i n o ovaj m o m a k m o ž e , i vi to vrlo d o b r o znate ... Mr. Spenser, on
m o ž e postati u b i c a po profesiji s a m o a k o je v e ć u b i o ... a on jeste ..." „ S v e te­
stove je p r o š a o , i detektor laži. Z a i s t a ne s h v a t a m . K a k o ste s a z n a l i ? " , iznena­
dio se vladin čovek. „ M o j p o s a o je da to z n a m " , o d g o v o r i o je psihijatar m i r n o .
T i m S p e n s e r je s a m o z a d o v o l j n o u d a r i o r u k a m a o svoja k o l e n a , ustao i pružio
ruku psihijatru izgovarajući: „Vrlo dobro, pretpostavljeni će biti zadovoljni. Osta-

57
vljamo vas da p r i p r e m i t e program rada d o k ne d o v e d e m o m l a d i ć a . On je na za­
vršnoj godini akademije, i biće ovde u Springfildu za manje od tri n e d e l j e " .

Protrljao je svoje u m o r n e oči. Izgubio je dosta v r e m e n a . M o r a poći u potra­


gu za Dejvom ... S a m o odakle? M n o g o je v r e m e n a prošlo ... O d l u č i o je da j o š
j e d n o m pogleda listu svojih pacijenata ... m o ž d a je n e g d e n e š t o propustio. Či­
tao je pažljivo po n e k o l i k o puta, ali ništa p o s e b n o nije n a š a o ... O d l u č i o je po
četvrti put da pregleda spisak, ali mu je k o m p l e t n a fascikla sa p o d a c i m a ispala
na pod; još uvek je o s e ć a o posledice p a d a ... Skupljao je papire u s p o r e n i m p o ­
kretima ... Zadnji papir koji je podigao b i o je njegovo saopštenje kao psihijatra
veštaka p o v o d o m suđenja izvesnom Ediju. Č i t a o je ... O v o je m o ž d a o n o što je
tražio ... P o g l e d a o je na sat: sad je isuviše k a s n o , ali prva stvar ujutro biće da
p o z o v e advokata: trebalo mu je odobrenje za posetu zatvoru. Isključio je lam­
pu. Soba je utonula u m r a k . G l e d a o je u taj m r a k i razmišljao ...
Njegov životni vek je isticao. K o l i k o je p u t a g o v o r i o svojim pacijentima: ne
okrečite se unazad, to je prošlo, gledajte ispred sebe da i to ne p r o đ e ... A šta je
on sad radio? U p r a v o o n o što je njima b r a n i o !
Razmišljao je o m n o g i m vladinim projektima i policijskim akcijama u koji­
ma se i on a n g a ž o v a o . K a d a im je t r e b a o o d a z i v a o se, dajući psihijatrijski p r o ­
fil masovnih ubica, rešavajući u nekoliko navrata š e m e po kojima su se dešavala
ubistva. Takav je bio i slučaj ubice iz K e n s i g t o n a . Bio je i u timu od pet psihi­
jatara koji su sačinili psihološki profil K e n e d i j e v o g ubice; FBI je želeo o c e n u da
li je reč o usamljeniku ili organizovanoj zaveri. O t o m e je, n a r a v n o , i m a o svo­
je p o s e b n o mišljenje i, n o r m a l n o , z a d r ž a o g a j e za sebe ... O d a b r a n i psihijatri su
bili s a m o paravan ... D r ž a o je jezik za z u b i m a , ali o n o što je m o g l o biti k o b n o
po njega jeste činjenica da je z n a o više n e g o što je s m e o o odeljenju za k o n t r o ­
lu u m a .
G d e ovo sve v o d i ? - postavio je sebi pitanje i ostao te noći bez o d g o v o r a ...

12.
Ujutro je rano p o z v a o svog prijatelja advokata.
„Halo, A d a m e ! "
„ Z d r a v o L e o ! G d e si, dođavola, ima tri g o d i n e o t k a d se n i s m o videli. T a č n o
od o n o g slučaja Spidi Edija. Sećaš li se ... m o m a k iz k o m p j u t e r a ? "
„ N a r a v n o , u p r a v o to je i razlog zašto te z o v e m . "
„Slučaj je zaključen, tip je na robiji i biće t a m o još izvesno v r e m e . "
„ M o ž e š li izdejstvovati propusnicu, voleo bih da ga v i d i m . "
„ U h ... Leo, to baš nije j e d n o s t a v n o ... M o g u li znati r a z l o g ? "
„ N e mogv, ti m n o g o reći. R a d i m na jednoj naučnoj t e z i . . . "
„Koliko p r o p u s n i c a ti t r e b a ? "
„Jedna će biti sasvim dovoljna."

58
„ M i s l i m da m o g u da sredim ... J e d a n moj blizak prijatelj iz t u ž i l a š t v a z n a
u p r a v n i k a zatvora. M o ž d a m o ž e m o to da o b a v i m o i n e z v a n i č n o ..."
„ Z n a o s a m da ćeš mi izaći u s u s r e t . . . K a d m o g u da ti se j a v i m ? "
„Ja ću ti se javiti ..."
„ N e , A d a m e ! N e ć e š me naći u kancelariji. P o z v a ć u te ja ..."
„ K a k o ti kažeš, L e o . N e k a o n d a b u d e za d v a sata."
Ta d v a sata za dr H e k m a n a bila su prilično dugačka. Pre s a s t a n k a sa D i k o m
R e d m o n d o m m o r a naći n e k e o d g o v o r e ... Stalno ga je m u č i l a činjenica da su
zbog k o m p j u t e r s k e šifre bili m r t v i i D ž o n i i devojka ...
P o g l e d a o je na sat. V r e m e je. P o z v a o je p o n o v o A d a m a ...
„ I m a š sreće, L e o . M o ž e š g a posetiti sutra."
„Tek sutra", otelo mu se ...
„ K a k v a žurba, L e o , ti si bar č o v e k b e z g r a n i č n o g strpljenja."
„ Ž e l i m da ga v i d i m d a n a s . M o ž e š li to da u č i n i š ? "
„ L e o , m o g u li biti i s k r e n ? "
„ N a r a v n o ..."
„Šta g o d da radiš, m i s l i m da g u b i š v r e m e sa tim t i p o m . On je uvrnut, a dru­
go, a k o i dalje insistiraš da ga vidiš m o r a š da platiš ..."
„Platiću."
A d a m E d m o n d s j e b i o iskreno i z n e n a đ e n .
„ V i d i m o se ispred zatvora. Z n a š u k o m j e ? "
„ Z n a m , ne brini ... Biću t a m o za sat v r e m e n a . "
„ D o b r i b o ž e - u z d a h n u o je a d v o k a t . - Tebi se stvarno žuri, L e o ..."
Našli su se t a č n o u v r e m e u koje su se dogovorili ...
A d v o k a t je pružio svoju legitimaciju ...
Z a t v o r s k i službenik m u j e p r u ž i o knjigu posetilaca d a p o t p i š e . D r L e o Hek­
m a n je za njim p o n o v i o p r o c e d u r u na prijemnici.
Stražar koji ih je v o d i o otvori vrata od č e k a o n i c e .
- Sačekajte o v d e ... D o v e š ć e m o Edija.
Nije prošlo ni p a r m i n u t a , i z a t v o r e n i k je d o v e d e n . Dr L e o H e k m a n je za­
tražio d a s a njim r a z g o v a r a n a s a m o .
- T v o j a volja, L e o - o d m a h n u o je A d a m .
Dr L e o H e k m a n je u š a o u prostoriju koja je bila o d m a h do č e k a o n i c e . Seli
su j e d a n p r e k o puta d r u g o g .
- Šta je, d o c o ? - u p i t a o je Edi
Dr H e k m a n je gledao u suvonjavog čoveka m a s n e kose koji je izgledao kao
da se bliži pedesetoj, a po o n o m e što je dr Hekman znao bilo mu je tek trideset i
neka.
- P o t r e b n a mi je tvoja p o m o ć , E d i .
- N e k e stvari se menjaju ...
- U pravu si. N i k a d ne znaš k a d a će k o m e ko z a t r e b a t i . . . K a o što vidiš, ispa­
lo je da ti m e n i trebaš.
- Da s k r a t i m o sranje ... Šta ti t r e b a ?

59
- P o t r e b n o mi je tvoje poverenje ...
Edi se n a s m e j a o :
- O v o baš i nije n e k o mesto g d e m o ž e š tražiti poverenje. - N e r v o z n o je uvla­
čio d i m o v e kratke cigarete ...
- Poznaješ li n e k o g a ko je u p a d a o u k o m p j u t e r s k e šifre?
- Č o v e č e - zakašljao se Edi - m o r a da me zajebavaš!
- Ne - rekao je dr H e k m a n i izvadio č e k o v n u knjižicu ispisujući s u m u od
2 0 0 0 dolara.
- Ti to stvarno ozbiljno?
- O v o je s a m o pola od o n o g a što p l a ć a m ...
- Daj ga mojoj ribi, zapisi adresu. Kada ga bude dobila ti ćeš dobiti kontakt adre­
su hakera. Razgovaraću sa m o m c i m a ... M o r a da znaju nekog profesionalca... vr­
Šta koja to radi za pare ... znaš na šta mislim ... Ali prvo, daj to D o n i ... o n a će
nam biti veza ...
- Poseta je stvarno bila kratka ... - i z n e n a đ e n o reče A d a m kad je psihijatar
izašao.
- N e ć e da sarađuje - uzvratio je H e k m a n .
Pozdravivši se sa a d v o k a t o m L e o p o đ e da traži D o n u , Edijevu devojku ...

Pružio je taksisti adresu. Trebalo im je dobrih pola sata da stignu u taj deo Va-
šingtona. Adresu su pronašli lako, ali pronaći devojku bilo je već m a l o teže. Tak­
sista nije želeo da čeka, nije preporučio ni dr H e k m a n u , jer ovaj d e o grada nije
bio predviđen strancima za duže zadržavanje. Najmanje što se m o g l o dogoditi
posetiocu, bilo je da b u d e pretučen i opljačkan ... ali dr H e k m a n nije i m a o n a m e ­
tu da odustane.
P o z v o n i o je na vrata višespratnice. U s k o r o se na prozoru pojavio c r n a c i n e -
z a i n t e r e s o v a n o p o g l e d a o u došljaka.
- Šta h o ć e š ?
- Tražim D o n u ...
-I ja je tražim - odbrusio je crnac - nije platila stanarinu za prošli mesec.
Zalupio je p r o z o r uz psovke ... Dr H e k m a n se o k r e n u o o k o sebe, na sredini
ulice u g l e d a o je n e k o l i k o t a m n o p u t i h d e č a k a ... Prišao im je ...
- Da li znaš D o n u ? - upitao je j e d n o g od njih.
- Ne - o d g o v o r i o je neljubazno.
Dr H e k m a n je izvadio dvadeset dolara iz d ž e p a . . . .
Dečak je p o g l e d a o u dvadeseticu ...
- Misliš na D o n u , Edijevu ribu?
-Da...
- Z n a m gde je ...
- Da li je to d a l e k o ?
- Nije ...
- M o ž e š '.i je pozvati?
- N a r a v n o ... - dečak je govorio ne skidajući pogled sa d v a d e s e t i c e ...
- Č e k a ć u te ovde ...

60
- Ne ovde, čekaj me u kafeteriji - r e k a o je i p o k a z a o r u k o m na n e u g l e d n u
zgradicu na kraju ulice. Z a t i m je o t r č a o u s u p r o t n o m pravcu ...
U b r z o , na vratima kafeterije pojavila se, sva zadihana, m l a d a P o r t o r i k a n k a ...
Prišla mu je a iza nje je stajao m a l i c r n a c ...
- Džoi kaže da me tražite, m o g u li znati zašto?
- Prvo ja - reče d e č a k d r s k o i s t a d e ispred nje.
Dr H e k m a n izvadi d v a d e s e t i c u . - U pravu je ... d o g o v o r je d o g o v o r ...
- O K , n e m a m v r e m e n a za gubljenje - reče devojka gledajući u dr H e k m a n a .
- V i d e o sam danas Edija ...
Na p o m e n Edija devojka je p r e b l e d e l a ... . p o č e l a je n e r v o z n o z a m u c k i v a t i :
- Šta vi imate sa njim?
- Bio s a m uključen u njegov p r o c e s ... ali to sad nije v a ž n o ... I m a m j e d a n
d o g o v o r sa Edijem ...
- K a k v a vrsta d o g o v o r a ? - o d a h n u l a je.
- U pitanju je j e d n a m a l a usluga, ništa p o s e b n o ... R e k a o je da će v a m a pre­
dati j e d n u p o r u k u za m e n e , a vi ćete u z a m e n u dobiti n a d o k n a d u ...
- K o l i k o ? - sada je r a z g o v a r a l a svojim j e z i k o m .
- 1 0 0 0 dolara ...
- Hiljadu ... - p o n o v i l a je.
- Hiljadu sad, a hiljadu posle ...
- Ostavićete mi adresu g d e m o g u da v a m se javim - rekla je d e v o j k a oblizu­
jući p u n a usta.
- Ja ću se javiti v a m a ...
- U t o m slučaju m o r a t e ostaviti n e š t o u n a p r e d ...
- Koliko?
- 2 0 0 dolara bilo bi dovoljno ... m o r a m da platim stanarinu. B a k me n e ć e pu­
stiti ...
D o k je to izgovarala u kafeteriju je u š a o crnac s n a ž n e g r a d e zaustavljajući
pogled na njihovom stolu ... Z a t i m je p r o d u ž i o p o l a k o p r e m a š a n k u .
Edijeva devojka je iskoristila t r e n u t a k i uzela n o v a c ...
- S a d a platite račun - p r o š a p u t a l a je, m a z n o mu se oslanjajući na r a m e - i
izađite ...
Dr H e k m a n je učinio o n a k o k a k o mu je Portorikanka rekla ...

* * *
Č i m je d o k t o r izašao, crnac se v r a t i o do stola za kojim je d e v o j k a još uvek
sedela.
- L u t k o ... n i s m o se videli o d a v n o ...
- U pravu s i . . .
- M i s l i m da mi duguješ n e š t o ...
- Z n a m ...
- „ Z n a m " , nije dovoljno d o b a r o d g o v o r za m e n e .
- N a b a v i ć u novac ...

61
-Kad! - izgovarao je slovo po slovo.
- U s k o r o ... - rekla je uplašeno.
C r n a c je n a t e r a o da ga pogleda u oči. N j e g o v e beonjače bile su o p a s n o krva­
ve ... nije ni č u d o što su ga zvali The beast. Stresla se ... s a m o p o m i s a o na n e ­
n a d a n i h hiljadu dolara p o m o g l a joj je da se pribere.
- To si rekla i prošli p u t . . . - Rekavši to lagano je p r e v r n u o čašu sa p i ć e m či­
ja se sadržina sa flekavog stolnjaka slila na njenu kratku c v e t n u suknju ...
U h v a t i o je za r a m e , stisak je bio jak i bolan ...
- To c v e ć e bilo bi dobro češće z a l i v a t i . . . Ja č e k a m , ali ne m o g u čekati več-
no...
Izašao je, a Portorikanka je tek t a d a p o č e l a drhtati. I m a l a je 2 0 0 dolara: p o ­
la za stanarinu, a pola za heroin ... T r e b a o joj je fiks, i to što p r e ... Sat v r e m e ­
na kasnije stajala je ispred oronule i m e m l j i v e zgrade, nestrpljivo lupajući ša­
k o m po zarđalim m e t a l n i m vratima ... drhtala je ...
- G d e si, d o đ a v o l a ! - zalupala je još j e d n o m ...
- Oladi m a l o ! - dobacio joj je tip sa p r v o g sprata g o t o v o u r u š e n e k u ć e . - G u ­
bi se, ništa na veresiju ...
- Ti si najobičnije sranje! - vikala je.
- D o n e s i lovu, i dobićeš ... - rekavši to n e s t a o je sa p r o z o r a ...
- D r k a d ž i j o ! - vikala je, drhteći jače. - I m a m n o v a c ...
N e k o l i k o t r e n u t a k a kasnije vrata su se otvorila.
Pojavio se isti onaj tip ... - Imaš n o v a c ? - pitao je ne v e r u j u ć i . . .
- I m a m n o v a c - odgovorila je preturajući n e s i g u r n o po svojoj torbici ...
- O p e t j e d n a od tvojih predstava ... Već je h t e o da zatvori vrata, k a d a je o n a
izvadila z g u ž v a n e n o v č a n i c e ...
- Vidi, v i d i . . . - izgovorio je pruživši ruku da ih u z m e ...
Pre n e g o što je u s p e o da joj u z m e n o v a c , o n a ga je p o n o v o g u r n u l a u dronja-
vu torbicu.
- Prvo fiks, pa o n d a n o v a c ...
- K a k o ti kažeš, m a l a ... - p o m e r i o se u stranu propuštajući je u njoj d o b r o
p o z n a t u p o l u m r a č n u jazbinu ...
- Da li je d o b a r ?
- J e e e a a bejb, zar s u m n j a š ! ?
Drhtanje je postajalo sve jače, od g r o z n i c e su joj se tresla r a m e n a a zubi
cvokotali, t e š k o je m o g l a izgovarati r e č i . . .
P r i p r e m i v š i heroin, on joj je pružio špric, ali su joj ruke toliko drhtale da ni­
je m o g l a potrefiti venu ...
On je p o n o v o u z e o špric iz njenih ruku i stavio ga m e đ u z u b e , d o k je k a i š e m
v e z i v a o ruku, tražeći z g o d n u venu u koju bi m o g a o da ubrizga heroin.
Na prvi pokušaj, vena je p u k l a ...
- Sranje! - iscedio je p r e k o zuba ...
- Ppookušaj nižže ...
Probao je p o n o v o ...

62
- P o l a k o o o ... tako je ... evo ga ... zlatni brod je krenuo ... - m r m l j a o je d o k je
lagano u b r i z g a v a o t e č n o s t . . .
P o z n a t a toplina joj je pošla uz k i č m u i vrat vraćajući joj osećaj sigurnosti i
zadovoljstva. Drhtanje je prestalo i t r e n u t n a prijama k l o n u l o s t joj o b u z e telo ...
- D o o o b r o je ... k a k o je d o b r o o o ... - izgovarala je otežući reči, d o k joj je
glava p a d a l a sve niže p r e m a g r u d i m a ...
I z v a d i o je špric i p o d i g a o p o g l e d ...
- Sranje! - vikao je. - Sranje! ... J e b o t e ! ... - počeo je da joj udara šamare ...
Vikao je n e k o n t r o l i s a n o : - D o n a , da mi to nisi uradila! ...
P o č e o je da je c i m a za r a m e n a ... z a c v i l e o je, hvatajući se r u k a m a za glavu ...
- Sranje, sranje! - istu reč p o n o v i o je bezbroj p u t a ... .
- N e m o j da umreš, n e m o j da u m r e š o v d e ! ... - ali o n a jeste ...
P r v o joj je udarila bela, a zatim i k r v a v a p e n a na usta i n o s ... d v a s n a ž n a tr­
zaja prošla su joj telom pre n e g o što se z a č u o poslednji h r o p a c ...
Suvonjavi crnac je gledao prestravljeno u u k o č e n o telo P o r t o r i k a n k e ...

* * *
Dr L e o H e k m a n nije i m a o v r e m e n a za gubljenje, ali su m o r a l a da p r o đ u dva
cela dana pre nego što se p o n o v o uputio u Edijev kvart... Ne znajući gde bi m o g a o
da p r o n a đ e Portorikanku, otišao je p r a v o u kafeteriju ... Č o v e k za š a n k o m je ne-
zainteresovano i mrzovoljno brisao m u s a v e čaše od debelog stakla... Prišao mu je.
- T r a ž i m j e d n u devojku, pre dva d a n a sam bio sa njom o v d e .
T i p u o p š t e nije p o d i z a o pogled ...
- B i o sam o v d e sa njom p r e d v a d a n a - n a s t a v i o je dr H e k m a n . M o r a da je
z n a t e ... Vi ste nam poslužili piće ...
- Ja s v i m a poslužujem piće ... - to su bile prve reči koje je tip prevalio pre­
ko svojih mesnatih u s a n a ... nisu bile nešto, ali su bile dovoljne za p o č e t a k ...
- O n d a m o r a da se sećate ... - n a s t a v i o je dr H e k m a n .
T i p je b a c i o krpu i n a s l o n i o se p r e k o š a n k a u n o s e ć i se dr H e k m a n u u lice ...
- Ili si isuviše glup, ili isuviše lud da dolaziš u ovaj u v r n u t i kvart.
- N e m a m izbora ... - uzvratio je dr H e k m a n .
- O n d a si s a m o u b i c a ...
- G d e m o g u da je n a đ e m ?
- Z a r ti ja ličim na tipa koji z n a g d e se smucaju p o r t o r i k a n s k e kurve?
- A k o znate g d e je, platiću v a m d o b r o ...
- Ne m o ž e š biti pajkan, star si za to ... - začkiljio je o č i m a mumlajući, još
uvek naslonjen na šank ... Dr H e k m a n je izvadio n o v č a n i c u od 50 dolara i Šta­
vio je ispred njega.
Tip je p o k l o p i o k r p o m i s v u k a o je sa pulta ...
- Tu m a l u Edijevu drocu m o ž e š naći u sirotinjskoj mrtvačnici ulicu niže od
parka ...
Na licu dr H e k m a n a nije se d a l o primetiti ništa. Z n a č i , devojka je m r t v a ...
M o r a o je nešto brzo da smisli ...

63
- A k o h o ć e š kurvu, matori ...
- M e n i ne treba kurva ...
- Šta ti o n d a treba?
Dr H e k m a n je u d a h n u o . - Treba mi p o r u k a od Edija ...
U d i c a je bila b a č e n a ... u o v o m kraju svi sve znaju, pomisli. To je jedini na­
čin da se p r e ž i v i . . . N a p r a v i o je potez k a o da se s p r e m a da pođe ...
- Sačekaj, - reče b a r m e n - p o z v a ć u č o v e k a da vidim da li je stigla pošta ...
- reč „ p o š t a " značajno je naglasio ...
Vratio se u b r z o ...
- Tvoj č o v e k s a m o što nije stigao ... ali i to će k o š t a t i . . . O v i poštari baš i ni­
su t a k o jeftini... rizikuju m n o g o ...
Nije bilo v r e m e za cenkanje. H t e o je s a m o da u z m e tu poruku i p o k u š a da sa­
zna o n o što ga je interesovalo. M o z a i k od likova se slagao, ali sporo. Bio je si­
guran da su mu na tragu, ali nije znao koliko su mu blizu ... Trebalo je s a m o da
mu se dešifruje kompjutersko značenje Džonijeve poruke i o n d a će mu sve m o ­
žda, ali s a m o m o ž d a , biti jasnije ... Prenula ga je b u k a nekolicine crnaca koji su
ušli, živo se pozdravljajući sa b a r m e n o m ...
- Nešto ovde smrdi...
- S m r d i . . . - prihvatio je drugi z v u č n o njuškajući vazduh ...
- D a , čoveče, stvarno s m r d i . . .
- Poznajete li taj smrad, m o m c i ?
- Da ... s m r d i na belca ... n a m a se to ne d o p a d a ... je li tako, m o m c i ?
- Tako je - odgovorili su svi u j e d a n glas okružujući dr H e k m a n a . - Šta imaš
n a t o d a kažeš, m a t o r i ?
Dr H e k m a n je ćutao ... Pored čaše sa p i ć e m koje mu je sipao tip iza š a n k a
najkrupniji crnac je stavio svoju o g r o m n u ruku ...
- R e k a o sam, - ponavljao je dr H e k m a n u u u v o - šta imaš na to da k a ž e š ?
- Ni m e n i se ne dopada, ali sam se n a v i k a o - uzvratio je m i r n o .
N a s t a l a je tišina, a o n d a se crnac p o č e o g r o h o t o m smejati... - D o p a d a mi se
ovaj čovek, i m a m u d a ... ili je bar i m a o ... - izgovarajući to, p o g l e d a o je u šan-
kera. On mu je k l i m n u o glavom na dr H e k m a n a , dajući mu z n a k ... N a k o n to­
ga c r n a c mu se opet tesno prislonio uz u v o ... - D o n o s i m ti p o r u k u od Edija, on
k a ž e da bi trebalo da n a z o v e š ovaj broj ... Z a t i m je vesto z a m e n i o p o d m e t a č od
H e k m a n o v e čaše ...
- Edijev d e o - nastavio je p o l u š a p a t o m - isplatićeš m e n i . . .
- K a k o da z n a m da je broj pravi?
- U n a š e m svetu - nastavio je crnac - nije kao k o d tvoje kuće ... O v d e se d o ­
g o v o r potpisuje m e t k o m ... ko laže taj u m i r e ... A k o te Edi šalje, o n d a je O K . N a ­
zovi taj broj u Njujorku i reci: B a k šalje p o z d r a v ... M o m a k je skup, od dila ko­
ji napraviš sa njim Edi i ja t a k o đ e d o b i j a m o n e š t o , i budi siguran da ja svoj d e o
j a k o o o želim ... A sad, izbroj lovu ...
Dr H e k m a n je u p r a v o to i u r a d i o ...
C r n a c je u z e o n o v a c i prineo ga nosu d u b o k o udišući ... N o z d r v e su mu se
raširile k a o lepeza ...
64
- Daaaaa, to je miris koji voli svaki crnja, miris svežih d o l a r a ... Dorjadaš mi
se, č o v e č e , stvarno mi se d o p a d a š ! N e m a š razloga da brineš, m a t o r i . Č o v e k te
č e k a na t o m broju ...

13.
Z a m e n i v š i , za svaki slučaj, d v a p u t a taksi, H e k m a n se vratio u malu grčku
n a s e o b i n u , daleko na d r u g o m kraju Vašingtona.
Tek što je ušao u motel, vlasnik ga z o v n u :
- M i s t e r ! Mister! - vikao je za njim - telefonski p o z i v za vas ...
„ H a l o ..."
„ L e o , zar si još uvek u toj r u p i ? B r i n e m za tebe ..."
„ U d o b n o mi je ..."
„ U d o b n o ? Zar je to sve što imaš da k a ž e š ! ? "
„ D i k , ja zaista t r e n u t n o ne b r i n e m o t o m e ..."
„ T v r d o g l a v si. U o s t a l o m , k a k o h o ć e š ... Z v a o s a m da v i d i m da nisi p r o m e -
nio plan. Sutra je skup, doći će i taj tvoj famozni T i m Spenser. N a d a m se da će­
mo t i m e staviti tačku na to tvoje b u n i l o . "
„ V i d e ć e m o ..."
,,U r e d u ! O n d a , v i d e ć e m o se s u t r a . "
„ D a , v i d e ć e m o se, D i k ..."
„ Č e k a j , da ne z a b o r a v i m ... T v o j e ime nisam stavio na spisak, za svaki slu­
čaj ... Z n a č i , k a d a d o đ e š reci o b e z b e đ e n j u da me p o z o v e , d o ć i ću po tebe ... O n ­
da, do sutra ..."
„ D o sutra, Dik ..."
Vratio se u svoju sobu sa n a m e r o m da telo i um okrepi s n o m .

J u t r o je stiglo brže n e g o što je on to želeo ... U m i o se iznad m a l e n o g lava-


boa, izbegavajući da p o g l e d a sebe u ogledalu. Više nije i m a o čistih košulja. Od
sveg k o m f o r a kog se o d r e k a o u poslednje dve nedelje j e d i n o mu je nedostajala
p e d a n t n o s t g o s p o đ e Ričards ... D o b r o je što joj je d a o plaćeni o d m o r na neod­
r e đ e n o v r e m e ; ni s a m nije z n a o k o l i k o će potrajati ovaj njegov lov u magli ...
P o k u p i o je n e k o l i k o košulja i p o t r a ž i o d o m a ć i c u p a n s i o n a ...
B r z o su se s p o r a z u m e l i o k o pranja. P r e d a o joj je ključ od svoje s o b e i košu­
lje ... P o g l e d a o je na svoj ručni sat: do susreta sa D i k o m R e d m o n d o m ostalo je
još dosta v r e m e n a ... Trebalo je da n a z o v e broj u Njujorku ... T r e b a l o je da ode
i do banke, nije i m a o više g o t o v o g n o v c a . Tek što je o d m a k a o n e k o l i k o k o r a k a
od pansiona, iz misli ga je p r e n u l a škripa automobilskih g u m a . Nije stigao ni da
se okrene, osetio je s a m o snažan u d a r a c koji ga je o d b a c i o sa trotoara. Instink­
tivno je p o g l e d a o u pravcu vozila koje ga je oborilo. S a m o na tren v i d e o je lik
vozača, a o n d a su se o k o njega okupili p r o l a z n i c i . . . Č u o je k a k o se k r o z g o m i ­
lu probija vlasnik p a n s i o n a . . .

65
- Mister H e k m a n , - povikao je - da li ste dobro? - Zatim su ga d v a č o v e k a
prihvatila ispod ruku pokušavajući da ga p o l a g a n o pridignu.
- Da li je n e k o zapisao broj kola? - pitao je n e k o iz g o m i l e ...
- P o b o g u ! Strašno! - dodala je u z b u đ e n o j e d n a žena ...
- Mister - pitao ga je Grk - da p o z o v e m o doktora?
Iako je bol u predelu desne noge bio g o t o v o nepodnošljiv, dr H e k m a n je od­
m a h n u o r u k o m pokušavajući da se povrati ...
N e k o mu je d o d a o dokumenta.
- Da li ste pozvali policiju?
Sad već m a l o pribran od šoka i siline udarca, dr H e k m a n je rekao sasvim raz-
g o v e t n o : - N e ć e biti potrebno ... dobro sam ...
- Sigurni ste ...?
- Sasvim ... H v a l a vam ...
Zaista n i k o m nije bilo jasno odakle su naletela kola takvom b r z i n o m ; bio je
to prilično m i r a n kvart doseljenika.
K a d a su se uverili da je dr H e k m a n dobro, r a d o z n a l a g o m i l a se p o l a k o p o č e ­
la razilaziti, još uvek glasno komentarišući. Dr H e k m a n se g o t o v o sasvim pri-
brao. Sa n a p o r o m je p o k u š a o da napravi korak, o č i g l e d n o suzdržavajući bolnu
grimasu na licu.
- Mister - p o n o v o ga je oslovio Grk, koji je još uvek stajao kraj njega. - Si­
gurni ste da v a m je dobro?
- D a n a s više n i k o nije u to siguran ...
- Šta još m o g u da uradim za vas, mister?
- Budite ljubazni i pozovite t a k s i . . .
Taksi je u b r z o pristao uz trotoar ...
- Vozite u Central City Bank ...
Vožnja je trajala nešto d u ž e od 20 m i n u t a , što je bilo dovoljno da se dr Hek­
m a n pribere od bola i sredi misli. Ma koliko iznenadni nalet vozila izgledao slu­
čajan, dr H e k m a n je znao da nije tako. Kola su ga udarila n a m e r n o , škripa nije
dolazila od a u t o m o b i l a koji je kočio, već auta koji je hvatao zalet. To m o ž e da
znači s a m o j e d n o : znali su g d e je ... Isplatio je taksistu i u š a o u b a n k u ...
Korisnici Central City Bank bili su, u g l a v n o m , velike korporacije i pojedin­
ci koji su imali p o z a m a š n e račune. B a n k a je z b o g svoje diskrecije i m a l a prili­
čan ugled; za bilo kakav ugovor ili finansijsku transakciju g a r a n t o v a l a je a p s o ­
lutnu privatnost i n e p o v r e d i v o s t lične i m o v i n e . N a r a v n o , sav n o v a c m o r a o je
imati svoju finansijsku zaledinu i t a č n o d o k u m e n t o v a n o p o r e k l o . U slučaju dr
H e k m a n a t a k v o n e š t o nije nikad predstavljalo p r o b l e m . Službenici b a n k e su se
odnosili p r e m a njemu sa krajnjom p o s l o v n o š ć u i p o š t o v a n j e m . Prišao je jed­
n o m od s l u ž b e n i k a i pružio svoju identifikacionu karticu.
- Sačekajte, m o l i m vas. - Dr H e k m a n je z b o g bola u nozi bio p r i m o r a n da
sedne ... Nije potrajalo dugo i službenik ga je p o z v a o da ga prati.
- Gospoilin B r o u d e r će vas p r i m i t i . . .
G o s p o d i n B r o u d e r je bio senior manager u Central Citv Bank. S r d a č n o ga je
pozdravio ...

66
- M o l i m vas - p o k a z a o je r u k o m - izvolite š e s t i . . . Šta m o ž e m o da u č i n i m o
za vas, dr H e k m a n ?
- Ž e l e o bih da p o z o v e t e p r a v n i k a b a n k e ...
Mister B r o u d e r je o d m a h pritisnuo d u g m e na interfonu. - G - d i n e R e j m o n d ,
budite ljubazni i dođite o d m a h u m o j u kancelariju ... M o l i m vas, p o n e s i t e sa so­
b o m dosije dr Lea H e k m a n a , identifikacioni broj N o . 1 3 8 0 - 2 0 2 .
Vrata su se nečujno otvorila i m i s t e r R e j m o n d iz p r a v n o g odeljenja je ušao,
pozdravljajući dr H e k m a n a ... U njegovoj skupoj kožnoj akt tašni nalazili su se
svi m o g u ć i b a n k o v n i formulari. Z b o g verodostojnosti oni su se popunjavali ruč­
n o . Mr. R e j m o n d je z a u z e o p r a z n u fotelju p r e k o p u t a H e k m a n a i bio s p r e m a n
da njegov n a l o g prosledi do kraja.
- G o s p o d o , - obratio im se dr H e k m a n - želim da svoj i m e t a k stavim na ra­
spolaganje još jednoj o s o b i . . .
- Da li je o n a u vašem srodstvu ...?
- R e c i m o da jeste ...
I mr. B r o u d e r i mr. R e j m o n d su pažljivo slušali...
- Vidite, direktnih naslednika n e m a m , ili, tačnije rečeno, n i s a m sasvim sigu­
ran da je ta pretpostavka t a č n a ...
- Da li želite da znate stanje na v a š e m r a č u n u ? - upitao je g o s p o d i n Brouder.
- Da - k r a t k o je o d g o v o r i o dr H e k m a n .
Mr. R e j m o n d je otvorio dosije N o l 3 8 0 - 2 0 2 , izvadio j e d a n list papira i pru­
žio ga ... Dr H e k m a n je z a m e n i o naočari i pažljivo pročitao saldo na računu.
- N o r m a l n o - d o d a d e mr. B r o u d e r - stanje je zaključeno na današnji dan; tu
su i k a m a t e . . .
Dr H e k m a n je ćutao ...
- N a d a m se da je sve u redu ...
- Ah da, n a r a v n o ... - r e k a o je o d s u t n o , d o k je g l e d a o u svoj r a č u n . S u m a ko­
ja je bila n a z n a č e n a bila bi mu d o v o l j n a za više od tri života ...
- Z n a č i , da se v r a t i m o na p r e d m e t . . . - r e k a o je mr. Brouder. - K o l i k o s m o
r a z u m e l i mr. R e j m o n d i ja, vi želite da n e k o b u d e delilac sa v a m a i naslednik
t o g r a č u n a ...? Da li je to p r a v n o izvodljivo? - obratio se pravniku.
Mr. R e j m o n d je kratko o d g o v o r i o : - Sasvim.
- Z n a č i , n e m a p r e p r e k a ? - n a s t a v i o je senior menadžer.
- N i k a k v i h , p o d j e d n i m u s l o v o m , a to je da z n a m o t a č n o i m e nosioca.
- Dr H e k m a n , da li m o ž e m o da d a m o nalog da se p r i p r e m i identifikaciona
kartica za d r u g o g n o s i o c a r a č u n a ? - u p i t n o je p o g l e d a o u dr H e k m a n a .
- Saglasan sam, ali to, g o s p o d o , n e ć e biti t a k o j e d n o s t a v n o ... Vidite, ja ne
z n a m p r a v o ime o s o b e koju želim da ovlastim ...
Mr. B r o u d e r je pročistio grlo ...
- N a r a v n o - nastavio je doktor - iz o d r e đ e n i h privatnih r a z l o g a to ne želim
da o b r a z l a ž e m ...
- Mr. R e j m o n d , i m a m o li m o g u ć n o s t i da r e s i m o taj p r o b l e m ? - Mr. B r o u d e r
je upitno p o g l e d a o u svog pravnika.

67
- M o r a m priznati da nismo u praksi nailazili na takav zahtev, ali to ne znači
da ne m o ž e m o naći pravno rešenje.
- O n d a , g o s p o d o , da p r e đ e m o na p o s a o ...
Formulari su bili rutinski popunjeni, dr H e k m a n se svojeručno p o t p i s a o na
s v a k i j i o n a o s o b ... Odložio je penkalo.
- Ž e l i m da p o d i g n e m 20 000 dolara g o t o v o g n o v c a ... n a r a v n o , a k o to nije
problem ...?
- Sasvim je u redu, d a ć e m o n a l o g blagajni...
K a d a je p o t p i s a n i poslednji d o k u m e n t , mr. R e j m o n d je skupio sve formula-
re na j e d n u hrpu, izvinio se i izašao iz kancelarije ...
- Dr H e k m a n , v a m a je jasno da mi m o r a m o da zaštitimo interese b a n k e i
vaše lične interese. M o r a m o se obezbediti da o s o b a kojoj ste o m o g u ć i l i korišće-
nje vašeg r a č u n a jeste stvarni i pravi vaš o p u n o m o ć e n i k ...
- To se p o d r a z u m e v a - uzvratio je dr L e o H e k m a n .
- Da li imate neki konkretan predlog koji bi n a m , u o v o m slučaju, p o m o g a o
da se ispoštuje vaša želja?
- Mr. Brouder, to ću znati za n e k o l i k o d a n a .
- P r a v n o i formalno sve će biti u r e đ e n o ... Mr. R e j m o n d je p r e u z e o brigu o k o
ozvaničenja. Još danas će otići u pravosuđe. Vaša d o k u m e n t a biće s p r e m n a do
sutra u p o d n e ... N a r a v n o , i dvojna kartica sa istim registarskim b r o j e m r a č u n a
biće u r a đ e n a ...
Dr L e o H e k m a n je ustao i pružio ruku senior-menadžeru Central City Bank...
- A k o ne b u d e m u m o g u ć n o s t i da d o đ e m lično, da li v a m p o d a t k e m o g u pro-
slediti p o š t o m ? I d e m na put i nisam siguran koliko d u g o ću se zadržati.
- G o s p o d i n e H e k m a n , n a d a m se da me n e ć e t e p o g r e š n o shvatiti. Vaš zahtev
je ipak p o m a l o neuobičajen. - Tu je zastao i pročistio grlo ... - M o g u da razu-
m e m vaše insistiranje ... ipak vas m o l i m da vaš zahtev lično u p i s m e n o j formi
dostavite bilo kojoj našoj filijali.
- Mr. Brouder, ne z n a m zaista da li ću biti u p r i l i c i . . . P o d r a z u m e v a se da je
DHL-pošta. v e o m a p o u z d a n a . . .
- P r i r o d n o , - o d a h n u o je senior m e n a d ž e r - za t r e n u t a k sam p o m i s l i o da mi­
slite na običnu poštu. - Interfon ga je p r e k i n u o ...
- Dr H e k m a n , blagajna je spremila g o t o v n o v a c . M o ž e t e ga s a d a p o d i ć i . . .
- O d l i č n o ! Z n a č i , g o s p o d i n e Brouder, dogovorili s m o se?
- U potpunosti...
- Doviđenja...
Mr. B r o u d e r je, ne čekajući da se dr H e k m a n udalji, ž u r n o pritisnuo d u g m e .
- Mr. R e j m o n d , siđite do m o j e kancelarije.
Čekajući da pravnik d o đ e u njegovu kancelariju, mr. B r o u d e r je g l e d a o na
ulicu, zaklonjen z a v e s o m ... Dr H e k m a n je u p r a v o ulazio u taksi ...

68
V r e m e je b r z o prolazilo. Trebalo je da, p r e n e g o što o d e na prijem i n a đ e se
sa D i k o m R e d m o n d o m , obavi još n e k o l i k o stvari ... Prvo je p o s l a o n o v a c na
adresu m a l o g g r č k o g p a n s i o n a Rodos. Od ličnih stvari t a m o , izuzev košulja ni­
je i m a o ništa, B i o je sto p o s t o siguran da kola koja su ga u d a r i l a to jutro nisu
bila n i k a k v a slučajna n e z g o d a . . . R a d i s o p s t v e n e sigurnosti, m o r a o j e d a p r o m e -
ni boravište ...
Uz n o v a c je u koverat stavio i ceduljicu sa n e k o l i k o reči zahvalnosti i izvi-
nio se što je m o r a o da napusti p a n s i o n t a k o iznenada.
N a k o n toga se smestio u jedan manji prijatan m o t e l i rezervisao kartu za su­
trašnji let na JFK. Ostalo mu je još n e k o l i k o sati o d m o r a i još j e d a n važan deo ...
P o d i g a o je slušalicu ...
„ H a l o ! R e c e p c i j a ? N a l a z i m se u a p a r t m a n u broj 3 0 7 A. Da li biste bili ljuba­
zni da me spojite sa j e d n i m brojem u N j u j o r k u ? "
„ R e c i t e broj i m a l o sačekajte, m o l i m vas. Mi ć e m o vas p o z v a t i . "
„ 7 6 8 4 7 3 9 ..."
Vratio je slušalicu na svoje m e s t o ... M o r a da stupi u k o n t a k t sa brojem koji
mu je E d i p o s l a o . Razobličenje te šifre m o ž d a će dati o d g o v o r na sva njegova
pitanja...
Telefon je z a z v o n i o ...
„ H a l o ! Dobili s m o broj u Njujorku, javlja se telefonska sekretarica. Da li
želite da ostavite p o r u k u ? "
„ R e c i t e s a m o » B a k šalje p o z d r a v « i ostavite broj m o t e l a . "
„Primljeno ..."
Posluga mu je donela ručak. G o t o v o da je i zaboravio kakav ukus ima hrana ...
O t v o r i o je m i n e r a l n u vodu i otpio n e k o l i k o gutljaja ... Za o k o sat v r e m e n a tre­
b a l o j e d a s e n a đ e s a D i k o m . S k l o p i o j e oči udišući d u b o k o n e k o l i k o p u t a . . . B i o
je to slabašan pokušaj da relaksira svoje n a p e t o telo ...
Nije i m a o v r e m e n a za pravi o d m o r . I z v a d i o je n o t e s , t r e b a l o je da sredi za-
beleške. I s c e p a o je n e p o t r e b n e p a p i r i ć e i b a c i o ih u k l o z e t s k u solju, p o v u k a o je
v o d u i stajao t r e n u t a k da se uveri da ih je v o d a o d n e l a ...
O s v e ž i o je u m o r n e oči h l a d n o m v o d o m , obrisao r u k e o istanjen hotelski
peškir, p o d i g a o o n o n e k o l i k o svojih ličnih stvari sa r a d n o g stola i p o š a o na re­
cepciju ... .
- Ž e l i m da se odjavim, n a p r a v i t e mi r a č u n .
- M o l i m vas, vaš ključ - zatražio je recepcionar. - H v a l a . 54 dolara, m o l i m .
Dr L e o H e k m a n je izvadio n e k o l i k o n o v č a n i c a ...
- I m a o bih j e d n u m o l b u za vas - o b r a t i o se r e c e p c i o n a r u .
- S a m o izvolite ...
- O č e k i v a o s a m p o r u k u ...
- Nije do sada ništa stiglo za a p a r t m a n 307 A.

69
- Da li biste bili ljubazni da sačuvate poruku, v e o m a mi je v a ž n o ? Ja ću vas
pozvati - izgovorivši to dr H e k m a n je na tacnu sa r a č u n o m d o d a o još j e d n u
n o v č a n i c u od 20 dolara.
- Ah, to u o p š t e neće biti p r o b l e m - uzvratio je recepcionar, z a d o v o l j a n na­
pojnicom. - U z m i t e vizit kartu hotela, biću u smeni do 22 časa.
Izašao je ispred hotela i zaustavio taksi.
- G o s p o d i n e ! G o s p o d i n e ! - p o z v a o ga je recepcionar. - U p r a v o je stigla po­
ruka ... Izvolite ...
R e k a o je taksisti gde da ga poveze, smestio se na zadnje sedište i p o g l e d a o
u papir istrgnut iz hotelskog bloka. P o r u k a je bila kratka: Pozovi me sutra po­
novo, biću u kući... molim te, pozdravi Baka.
O d a h n u o je ...

* * *
K a d a je stigao u prijemni hol, učinio je o n a k o k a k o mu je D i k R e d m o n d re­
kao. Nije prošlo m n o g o v r e m e n a a krupna figura njegovog prijatelja se pojavila.
- D i k ! Z n a m da sam ti stvorio p r o b l e m , ali m o r a m ovo r a z r e š i t i . . . D u g u j e m
ti objašnjenje ...
- S i g u r n o da mi duguješ, ortak - dah mu je mirisao na s k u p viski d o k ga je
prisno t a p š a o po r a m e n u . - Jesi li p o v r e đ e n ? - zapitao je k a d a je video k a k o L e o
H e k m a n korača.
- Nije ništa, ne brini. S a m o m a l a n e z g o d a .
- D o b r o je, stigao si na slavlje. K a m p a n j a je zvanično o t p o č e l a i iskreno ti
kažem, m e n i se Bejli ne d o p a d a m n o g o , ali k a d p o g l e d a m njegove p r o t i v k a n d i -
date, on izgleda nevin k a o dete.
P o l a g a n o su se približavali gomili r a s p o l o ž e n i h ljudi. Svi su držali č a š e u ru­
k a m a i živo m e đ u s o b n o ćaskali.
Dr L e o H e k m a n je gledao manje-više p o z n a t a lica. Bilo je tu ljudi iz politi­
ke, filma, vojnih krugova, n o v i n a ...
- E v o ga, L e o ! Dolazi tvoj mr. Tajanstveni, Tim S p e n s e r ...
Dr H e k m a n je svu pažnju u s m e r i o na č o v e k a koji se s m u š e n o i p o l u z b u n j e -
no o k r e t a o o k o sebe u potrazi za s a g o v o r n i k o m ... Č o v e k se o č i g l e d n o nije ukla­
p a o u sredinu ...
- Da li si siguran da je to Tim S p e n s e r ? - Psihijatar je bio neprijatno izne­
nađen.
- Z a b o g a , L e o ! H o ć e š li njegovu ličnu k a r t u ? !
- N e , n e , - r e k a o je brzo psihijatar - to n e ć e biti p o t r e b n o .
D i k R e d m o n d se upitno zagledao u psihijatra.
- Šta nije u redu, L e o ?
- Pokušali su da me ubiju, Dik.
R e d m o n d se z a b e z e k n u o . P o ć u t a o je a o n d a u p i t a o :
- K a k v e v e z e i m a Tim Spenser sa t i m ?
- Ovaj - n a s m e š i se Leo H e k m a n - nikakve ...

70
G e n e r a l je sasuo piće u grlo i sad v e ć š a p a t o m z a p i t a o :
- Da li si rekao n e k o m e o t o m e ?
- Ne b u d i s m e š a n ... Da k a ž e m , šta ...?
Ćutali su. Psihijatar je razmišljao da li da mu k a ž e zaista šta ga je p r o g o n i l o
n e k o l i k o dana. H o ć e li Dik R e d m o n d razumeti i koliko on u o p š t e ima predstavu
o specijalnom odelu za kontrolu u m a . K a k o bi tek r e a g o v a o na priču o za­
leđenoj spermi, o Džonijevoj i Lizinoj smrti, o operaciji Lastavica, i nepostoje­
ć e m T i m u Spenseru koji mu se p r e d s t a v i o k a o n a l o g o d a v a c CIA. O dvostrukom
životu kojim je živeo, n a m e r n o izazivajući sudbinu, k a o o n d a sa E r i k o m ... I m e ­
ni, da n e k o tu priču ispriča, s m a t r a o bih ga zrelim za dublju analizu. Ko je za­
p r a v o b i o Tim Spenser, ko su bili oni za koje je radio i za koje j o š uvek radi
Dejv Voren, m o m a k iz Springfilda. Što je više o t o m e razmišljao, sve je više
u v i đ a o d u b i n u užasa. U smrt Džonija i n e s r e ć n e devojke D i k bi p o v e r o v a o jer
je o n a stvarna, ali sve ostalo d e l o v a l o bi mu k a o p l o d nečije b o l e s n e psihe. N i ­
je to b i o dr L e o H e k m a n k o g a je p o z n a v a o Dik R e d m o n d ... P o g l e d a o je na sat:
bilo je v r e m e da p o đ e . T a m a n k a d a je psihijatar bio s p r e m a n da k r e n e , senator
Bejli im se priključio, široko im se o s m e h u j u ć i .
- Vi z n a t e , dr H e k m a n - o k r e t a o je čašu u ruci d o k je g o v o r i o - da će n a m
vaša p o d r š k a u kampanji biti p o t r e b n a . M o ž d a biste m o g l i navratiti k o d m e n e u
kabinet, m o g l i b i s m o se dogovoriti o detaljima ...
- Ne želim da b u d e m nepristojan, ali n i s a m č o v e k od politike i n e r a d o se
opredeljujem ...
Bejliju se na tren o s m e h izgubio sa lica ...
- Ali vi jeste radili za vladu, koliko je m e n i p o z n a t o .
Bejli je z n a o m n o g o više i to mu je d a v a o na znanje.
- U pravu ste, senatore ... ali to je ipak bilo d a v n o ...
- P o n u d a je još uvek otvorena, u slučaju da p r o m e n i t e mišljenje.
- H v a l a v a m , ali bojim se da ću vas razočarati.
- Izvinite - r a z g o v o r je p r e k i n u o službenik iz o b e z b e đ e n j a koji je d o n e o p o ­
ruku z a D i k a R e d m o n d a .
- G o s p o d o , ž a o mi je što ću m o r a t i da n a p u s t i m vaše d r u š t v o , ali iskrslo je
n e š t o ... Senatore, - R e d m o n d se o k r e n u o p r e m a Bejliju - v i d e ć e m o se ... Leo,
h o ć e š li da te p o v e z e m ?
- Ne bih želeo, Dik, da ti r e m e t i m p l a n o v e ...
- N e m a nikakvih p r o b l e m a ... kola me čekaju.
- O n d a , u redu ...
- Č e k a m te na izlazu - d o d a o je D i k R e d m o n d , udaljavajući se.
Dr L e o H e k m a n se p o z d r a v i o sa s e n a t o r o m Bejlijem.
- Ž e l i m v a m uspešnu k a n d i d a t u r u .
- D o k t o r e - uzvrati senator - još u v e k mislim da biste je v a š i m p r i s u s t v o m
učinili još uspešnijom ...
- Vama ne treba starac p o p u t m e n e .
- Grešite, ima stvari koje z n a t e a m o g l e bi p o m o ć i . . .

71
- Ne r a z u m e m baš najbolje?
- Pa - Bejlijev glas je sad z v u č a o sladunjavo - znate na šta m i s l i m , šuškalo
se da ste radili na nekim projektima ... državnim naravno - d o d a o je b r z o .
- Verujte - r a z u v e r a v a o ga je dr H e k m a n - n e m a tu ništa na č e m u biste m o ­
gli zadobiti p o e n e .
- A k o je n o v a c u pitanju, mislim da to nije p r o b l e m .
Dr L e o H e k m a n nije m o g a o nastaviti razgovor u n e d o g l e d , a Bejli nije bio
čovek koji lako odustaje. Bio je predsednički kandidat i s p r e m a n da k u p i sve
što bi mu p o p r a v i l o rejting ...
- Senatore, ubedili ste me ... razmotriću vašu p o n u d u ...
- S a d se o s e ć a m bolje - reče senator vežbajući svoj TV o s m e h n a m e n j e n bi­
račima. - N e ć u vas više zadržavati. Vaš prijatelj vas čeka ...
Dr H e k m a n se širokim m e r m e r n i m s t e p e n i c a m a spustio do izlaza iz zgrade.
Stigao je u trenutku k a d a je vozač generalu R e d m o n d u o t v a r a o vrata ... a o n d a
se v o z a č o k r e n u i m o g a o je da mu vidi lice ... bilo je to isto o n o lice koje je ju­
tros v i d e o za v o l a n o m kola koja su ga udarila ... Brzo se p o v u k a o n e k o l i k o ko­
r a k a i p o ž u r i o da potraži obezbeđenje.
- N e š t o nije u redu, g o s p o d i n e ...?
- N e , ne, s a m o bih vas zamolio da generalu R e d m o n d u koji me č e k a u koli­
ma p r e n e s e t e p o r u k u da sam se p r e d o m i s l i o i da ću ostati još na prijemu.
- U r e d u ...
S a č e k a o je da se službenik udalji a o n d a je potražio sporedni izlaz ... Da li je
D i k u opasnosti ili je sve v r e m e z n a o za opasnost koja preti njemu, p i t a o se i
ostao b e z o d g o v o r a .
P o č e l a je da p a d a lagana kiša ... P o d i g a o je ruku i zaustavio taksi.
- Vozite na a e r o d r o m .

14.
U Njujorku ga je d o č e k a o s u m o r a n i, za o v o doba g o d i n e , h l a d a n dan. Su­
m o r n e su bile i njegove misli dok se taksijem vozio do hotela Hvatt.
U s v o m n o t e s u je i m a o šifru koja je ubila dvoje ljudi, čije je s k r i v e n o znače­
nje d o v e l o i njega u opasnost, m o ž d a i D i k a R e d m o n d a , J a n a E r i k s o n a ...
Č i m se smestio, prišao je telefonu ... D o b i o je vezu iz prve. Telefon je zvo­
nio nekoliko puta a o n d a se začuo zvuk sekretarice ... trebalo je da ostavi poruku.
Za trenutak se d v o u m i o , da li da p o k u š a o kasnije ali se ipak o d l u č i o : „ D o n o s i m
v a m p o z d r a v e od B a k a " . B;la je to d o b r a o d l u k a ... Z a č u o je z v u k isključivanja
m a š i n e i m l a đ i m u š k i glas:
„Kasnite..." ,
„ N i s a m m o g a o da se javim ranije. U p r a v o sam stigao u Njujork ... R e c i t e gde
želite da se n a đ e m o ? "
- Vi predložite, a ja ću d o ć i . . .

72
Dr H e k m a n je zastao za trenutak ... Po glasu je osetio da je m l a d i ć nervozan
i nepoverljiv ... Razmišljao je, pokušavajući da se seti najprikladnijeg mesta za
susret...
„ K i p slobode ..."
Usledila je kratka p a u z a ... „ O d g o v a r a m i . . . Kupite 15 b a l o n a sa likom Miki
Mausa."
„ Z a r ne mislite da ću izgledati p o m a l o s m e š a n ? " - u p i t a o je dr H e k m a n .
„ S a m o ih vi kupite ..."
Dr H e k m a n je u d a h n u o v a z d u h . Nije želeo da rizikuje n a k o n što je prevalio
toliki put z b o g 15 helijumskih b a l o n a sa likom Miki M a u s a ...
„ V i d e ć e m o se za sat v r e m e n a ..."

U r a d i o je k a k o su se dogovorili. Stajao je držeći u jednoj ruci 15 b a l o n a a u


drugoj akt tašnu i d e l o v a o sebi n e p r i r o d n o , ali čini se da se n i k o od turista, ko­
jih je bilo najviše, nije o b a z i r a o na njega ...
- To je sigurno za m e n e ...
Dr H e k m a n je p o g l e d a o u m a l o g d e č a k a koji mu je prišao i sa neskrivenim
oduševljenjem gledao u buket b a l o n a sa m e t a l i z i r a n i m likom svog omiljenog
crtanog j u n a k a . . .
Nije z n a o šta da k a ž e ... klinac ga je p o t p u n o r a z o r u ž a o svojom detinjom si­
g u r n o š ć u . S a g n u o se da bi bio bliži detetu.
- O v o su moji, ali ako insistiraš kupicu ti druge ...
- N e m a potrebe - r e k a o je glasno, a o n d a p r o š a p u t a o : - Ujko mi je otkrio
tajnu ...
Dr H e k m a n se iznenadio ...
- Vidiš, danas mi je r o đ e n d a n - n a s t a v i o je d e č a k poverljivo - i ujko je re­
k a o da će j e d a n čika da mi p o k l o n i b a l o n e ...
- Da li ti je r e k a o koliko?
- Ma da, rekao mi je 15 b a l o n a sa Mikijem ...
- G d e ti je ujak?
- Nije m o g a o d o ć i . . .
- Ali nisi ni ti m o g a o doći sam. Pa ti si još m a l i . . . K o l i k o i m a š g o d i n a ?
- I m a m devet godina.
Devet godina, pomisli dr H e k m a n ... za te godine dečak je bio fizički nerazvi­
jen. Ne bi mu d a o ni punih p e t . . . Pružio je detetu balone. - Srećan ti rođendan.
Istog trenutka m a l e n a figura se o k r e n u l a i potrčala.
- M a m a , m a m a ! - v i k a o je r a z d r a g a n o , žureći u susret ženi koja im je laga­
no prilazila.
- Da ste kupili još s a m o dva, m i s l i m da bi D ž i m i i p o l e t e o - g l e d a l a je u de-
te sa t u ž n i m o s m e h o m . Moris vas očekuje - d o d a l a je.
- S h v a t a m - uzvratio je dr H e k m a n . Potajno je g l e d a o u njenu m r š a v u figu­
ru ... Po njegovoj p r o c e n i imala je o k o 30- ak godina, m a d a je izgledala m n o g o
starije ... Život pun briga z n a p o n e k a d da to učini od ljudi, razmišljao je dok su
ćuteći hodali j e d n o pored drugog.

73
Ž e n a nije ispuštala dečaka iz vida ... Primetio je po njenom n a p e t o m držanju
da brine ...
U svojoj psihijatrijskoj praksi nije imao m n o g o prilika da sretne o b i č n e lju­
de ... prvi put nije znao kako da z a p o č n e razgovor ... Na njegovo olakšanje, ona
je progovorila prva.
- D ž i m i ima p r o b l e m ... raste, ali n e s r a z m e r n o svojim g o d i n a m a ... L e k a r i su
rekli da tu ne m o ž e p u n o da se učini ... - zastala je da p r o g u t a suze. N a č i n na
koji mu je to rekla govorio je da se nije p o m i r i l a sa tim. - Tačnije - nastavila je
k r o z stegnuto grlo - ne m o ž e da se učini ništa.
Nije z n a o šta da o d g o v o r i . . .
- D ž i m i ! - povikala je - ne tako blizu ogradi!
- M a m a , nisam m a l i ! Prestani da brineš - u z v r a ć a o joj je dečak p o m a l o uvre-
đenim glasom.
- M i s l i m da je u pravu - r e k a o je dr H e k m a n . - Nije mali - d o d a o je n e š t o
tiše. - Čini mi se da se on sa svojim n e d o s t a t k o m nosi m n o g o bolje n e g o vi.
- A h , tu ste u pravu - obrisala je krišom s u z n e oči. - U t o m e je na M o r i s a ...
o p s e d n u t je k o m p j u t e r i m a ... Z a t o ste i vi ovde, zar n e ?
- Da, t a k o je ...
- Činite mi se finim č o v e k o m ... O b i č n o ne govorim strancima o sebi - tra­
žila je reči. - Z n a t e , moj m u ž nas je ostavio g o t o v o istog o n o g m o m e n t a k a d a
n a m je lekar r e k a o istinu ... Nije m o g a o da p o d n e s e ... Ne krivim ga ...
- To nije ni vaša krivica ... niti njegova - dr H e k m a n je osluškivao sopstve-
ne r e č i . . . zvučale su t u p o i prazno. Ipak je nastavio:
- Vidite, n e k o m o ž e da se nosi sa istinom, n e k o ne. On misli da je ostavlja­
jući vas ostavio i činjenicu da ima dete koje ima p r o b l e m ...
U z d a h n u l a je.
- Ž i v o t nije fer...
- Vi ste p a m e t n a žena i ne bih želeo da vas uvredim. Ipak ću v a m reći što i
vi vrlo d o b r o znate, da to sa Džimijem n e m a veze sa n a č i n o m života.
- A sa čim ima veze? - upitala ga je, po prvi put od njihovog susreta gleda­
jući ga p r a v o u o č i . . .
- U pitanju su g e n i . . . u njima je sve z a p i s a n o ... knjiga b i o l o š k o g života ...
k a d a je mi p r o č i t a m o do kraja, naš p o t o m a k je vrati na početak.
- Cini mi se da sam ja svoju otvorila na pogrešnoj s t r a n i . . . A šta je sa v a š o m
b i o l o š k o m knjigom? - uzvratila je pitanjem.
- Z b o g toga sam i ja ovde ... Zato mi je p o t r e b n a p o m o ć vašeg brata Morisa.
- Z n a t e , on baš i nije moj ... - nije stigla da završi rečenicu ...
- M a m a ! - p o v i k a o je D ž i m i . - B a l o n i . . . odleteli su.
- Z a š t o ih nisi čvršće držao! - ukorila ga je.
- P a o sam ... Ž a o ... mi je - izvinjavao se d e č a k i p o g l e d a o u dr H e k m a n a
svojim s v e t i m inteligentnim o č i m a - Ž a o mi je z b o g n o v c a koji ste dali.
D r H e k m a n s e nasmejao.
- Ne m a r i . . . Ionako ih ne b i s m o mogli sve staviti u taksi.

74
Svi troje su se nasmejali.
- Mister ... - p o z v a l a ga je ne znajući k a k o da ga oslovi.
- Z o v e m se Leo, L e o H e k m a n ...
- Dženi - uzvratila je pružajući mu ruku. - Leo - obratila mu se prisno - le-
po od vas što ste Džimiju kupili b a l o n e . Hvala! - U t o m j e d n o m k r a t k o m „hva­
la" bilo je m n o g o više n e g o u bilo kojoj drukčije sklopljenoj rečenici. - Nika­
ko ne m o g u da shvatim zašto s m o svi opsednuti Miki M a u s o m ... - P o m a l o je
zabrinjavajuće da je j e d a n ružni m i š postao nacionalni h e r o j .
- Pa i nije baš neki h e r o j . . . P r e bih r e k a o da je njegov lik d e o a m e r i č k o g fol­
klora ... Miš je po svojoj biološkoj strukturi š t e t o č i n a . . . a on je p o s t a o d e o našeg
n a c i o n a l n o g identiteta, lik po k o m e nas svet prepoznaje.
Razmišljala je časak.
- U pravu ste - d o d a l a je. - N i k a d a nisam o t o m e razmišljala.
- Na žalost, o t a k v i m s t v a r i m a koje n a m se prezentuju p r e k o medija - r e k a o
je dr H e k m a n - o b i č n o ne r a z m i š l j a m o .
- Da li je to o p a s n o ...?
- Veoma ... A k o se n e k o m predstavite u liku m i š a ... t a k o će vas i tretirati.
Kad s m o bili deca igrali s m o se Indijanaca i kauboja. N i k o nije h t e o da b u d e In­
dijanac. M n o g o kasnije, na studijama, shvatio sam k a k o s m o istrebili j e d n u div­
nu i p i t o m u rasu. Prvo s m o ih satanizovali tražeći opravdanje za g e n o c i d koji je
usledio. Na žalost, to sad p r e n o s i m o u Evropu ...
Ć u t a l a je.
- Miki M a u s ... Z a r je m o g u ć e da j e d a n bezazleni m i š iz c r t a n o g filma ima
takav lik?
- Bojim se da ima i m n o g o ružnije i opasnije lice.
- Sad ste me z a b r i n u l i . . . M o ž e m o li to promeniti?
- Mi A m e r i k a n c i ne ... M a d a ima n a r o d a koji nisu u s t u k n u l i p r e d njim ... Za
njih je m i š bio i ostao štetočina. T a k o će ga i tretirati, b r a n i č e se od njega ... O n i
znaju da je miš po prirodi plašljiv ...
- Da li s m o to stvarno mi u liku Miki M a u s a ?
- N a p r a v i o bih grubu grešku k a d bih celu stvar g e n e r a l i z o v a o . N i s m o s v i . . .
Vidiš, Dženi, Miki je n a o r u ž a n i o p a s a n ; on g o s p o d a r i i n a š i m s u d b i n a m a ;
decenijama su ga ugrađivali u n a s , želeći da verujemo k a k o je on sastavni d e o
našeg m e s a i naše duše, da se sa tim r a đ a m o ...
- Leo, ko je Miki M a u s ?
- Dženi, ja to zaista ne z n a m . - Prećutao je da ga traži, da želi da ga razobliči.
Vozili su se taksijem u m e s t o m e t r o o m . Za Džimija je i to b i o doživljaj.
U j e d n o m trenutku dr H e k m a n je iznenada r e k a o taksisti.
- M o l i m vas, zaustavite.
Dr H e k m a n je p o g l e d a o u Džimija. - Vreme je da ti k u p i m o pravi r o đ e n d a n ­
ski poklon ... Imaš li n e k u želju?
- M a m a ? - upitao je p o g l e d o m majku.
- Tvoj je r o đ e n d a n , nije m a m i n . Reci šta želiš.

75
- Enciklopediju ... M o r s k a stvorenja ...
- To je d o b a r izbor ...
- M o l i m vas, sačekajte, vraćam se brzo ...
Vratio se b r z o noseći knjigu ...
- O h h h ! - otelo se dečaku ...
- Šta nije u redu, D ž i m i ? G d e s a m pogrešio? - zapitao je d e č a k o v u majku ...
- On je mislio na kompjuterski CD ... jer t a m o i m a i video zapisa ...
- Oprostite - izvinjavao se dr H e k m a n - ja sam apsolutno z a b o r a v i o da su
deca u t e h n o l o š k o m smislu danas m n o g o naprednija za svoje g o d i n e . O K , Dži­
mi, ispravićemo tu grešku p r v o m prilikom.
Dalje su nastavili da se voze ćutke ... D ž i m i je prelistavao svoju knjigu.
- Izvolite - pružila je cedulju dr H e k m a n u - o v o je adresa na kojoj vas č e k a
Moris.
- Z a r vi n e ć e t e sa n a m a ?
- N e , mi ne ž i v i m o zajedno - bilo joj je neprijatno da dalje objašnjava.
Taksi je stao ...
- Doviđenja, L e o ... - pozdravila ga je.
- Baj, D ž i m i ...
- Baj - d e č a k je m a h n u o r u k o m .

U s k o r o je stajao p r e d z g r a d o m u kojoj je živeo d e č a k o v ujak Moris. Bila je


to j e d n a od onih siromašnih četvrti iz kojih retko ko m o ž e da p o b e g n e ... G r a d
u g r a d u ...
P o k u c a o je i čekao. Nije čuo korake ni uobičajeno šuškanje sa d r u g e strane
vrata...
- M e n e tražite?
O k r e n u o se i u g l e d a o visoku m r š a v u priliku čije su oči nepoverljivo šetale ...
- A k o znate B a k a ...
- Z n a č i , to ste vi - pružio mu je ruku u z n a k pozdrava. Stisak ruke je b i o ner­
vozan i slab.
P r i š a o je v r a t i m a tražeći po d ž e p o v i m a ključ ...
- U p o z n a o s a m vašeg nećaka ... Džimija ...
- On nije moj n e ć a k ...
- Z n a č i , n e g d e s a m pogrešio?
- Niste ... On me zove ujko, ali u stvari ja s a m njegov surogat starijeg brata,
ako z n a t e šta to znači.
- Z n a m za dobrovoljan rad u okviru socijalnog p r o g r a m a za ljude koji ima­
ju, r e k a o bih, dobru volju da izvesno v r e m e provedu sa d e c o m b e z j e d n o g ro­
ditelja ... U K a n a d i je to naročito p o p u l a r n o ...
- U pravu ste ... Ali, ja sam klinca u p o z n a o p r e k o k o m p j u t e r a ... P o s l a o je
elektronsku ooštu s v o m e ocu ... Ne z n a m da li njegova majka zna da ga klinac
t r a ž i . . . B i o s a m uhvaćen na to p i s m o ... R a z u m e o sam da je klinac bolestan ili
tako nešto ... Objašnjavao je ocu da ne treba da ga se stidi što će ostati mali ...

76
P a m e t a n klinac ... Ja stvarno ne z n a m o d a k l e roditeljima p r a v o da se stide svo­
je dece.
- U č i n i l o mi se da je njegova majka stvar predstavila drugačije ...
- Sve su žene sklone da stvar predstave drugačije - suvo je k o n s t a t o v a o . - Za­
molio sam je s a m o da p o v e d e klinca da se sretne sa v a m a . R e k a o sam joj da ne
m o g u da stignem. U o s t a l o m , m a l o m je bio rođendan pa sam iskoristio priliku.
- Da li ste je videli?
- Ne nikada, ni nju ni k l i n c a ... k o m u n i c i r a m o s a m o p r e k o k o m p j u t e r a ... Ali
dosta o klincu. Recite mi z a š t o ste vi o v d e ?
Dr H e k m a n je p o g l e d a o još j e d n o m u m l a d i ć a koji se z v a o Moris.
- N e ć e biti lako ...
- N i š t a nije lako. Da je lako vi ne biste bili ovde. K o š t a c e vas p u n o ...
- K a k o m o g u znati da nije reč o p o d v a l i ?
- To ni ja ne z n a m k a d a ste vi u pitanju.
- K o l i k o tražite?
- Zavisi od toga šta se krije iza v a š e šifre.
Dr H e k m a n je izvadio svoj n o t e s ... Prevrtao je strane . . . . z a t i m je iscepio je­
dan list.
Moris je uzeo papirić i t a d a je dr Hekman video da Moris n e m a palac na levoj
ruci.
- O v o mi ne govori m n o g o - r e k a o je Moris. - I m a t e li n e k e bliže p o d a t k e ?
- Ne m n o g o . Z n a m s a m o da se iza t o g a krije n e k a vrsta dosijea u k o m e je
moje ime i ime nekolicine m o j i h p o z n a n i k a .
- Kakvih p o z n a n i k a ? - bio je b r z Moris.
- Ne m o g u reći baš dobrih, ali svi i m a m o nešto zajedničko ...
- G o s p o d i n e , vi z n a t e m n o g o više od o n o g a što želite otkriti. Da li ste n e š t o
m u ć k a l i sa l o v o m ?
- Ne z n a m na šta mislite - p o g l e d a o ga je ...
- Z n a t e ... pranje n o v c a ...
- N e , nije t o ...
- Šta je o n d a ?
- Tražim n e k o g a . . .
- Da se r a z u m e m o , ja n i s a m o g l a s n a rubrika „izgubljeno - n a đ e n o " ... Ili će­
te mi reći šta tražite ispod o v e šifre ... ili d o g o v o r otpada. To mi je v a ž n o , prvo,
da bih z n a o koliko sistema mi je p o t r e b n o , drugo, ne ž e l i m da rizikujem da iz­
g u b i m još neki prst. O v o je o p a s a n ' p o s a o . Mogli bi da me strpaju u zatvor ili
ubiju ... J e d n o m , kad p o d i g n e m sistem i p o č n e m da č a č k a m , b i ć e k a s n o da se
o d u s t a n e . I zato, recite mi sve što z n a t e ... Ili potražite n e k o g p r i v a t n o g detekti­
va - tu je zastao. - M o ž d a vas brine k o l i k o treba da platite? Da se r a z u m e m o ,
svi koji dolaze kod m e n e imaju lovu ...
- Nije n o v a c ... s a m o n i s a m sasvim siguran šta se krije iza te šifre. R e k a o
sam da je u pitanju neki v e r o v a t n o tajni dosije ... A drugo, tražim i j e d n u oso­
bu ...

77
- Šta god da tražite, tu je - lupio je r u k o m po kompjuteru. - C e o svet ...
m o ž d a i s v e m i r ... ali, t a m o je ...
M o ž d a i M i k i M a u s , pomisli dr H e k m a n , zadržavši to za sebe.
- Znači, preuzimam rizik od sto posto. To znači da se m o r a m obezbediti mak­
simalno ... Za to mi trebaju četiri sistema k o m p l e t n e o p r e m e , četiri različite lo­
kacije - razmišljao je naglas - 9000 za početak. Ako provalim šifru d a ć e t e još
20 000 dolara ... Koliko vam treba v r e m e n a da razmislite?
- M o ž e t e početi o d m a h .
- Imate li n o v a c ? Keš - d o d a o je.
D r L e o H e k m a n j e prebrajao novčanice.
- Nisu o b e l e ž e n e ?
- Zašto bi trebalo da b u d u ? - upitao je dr H e k m a n .
- Upadanje u tuđe šifre je kriminal najvišeg nivoa. Vi o t o m e ne znate m n o g o ?
- Ja sam č o v e k od nauke - tiho je d o d a o dr H e k m a n - ali, kompjuteri nisu
d e o m o g interesovanja.
- Šta je vaša profesija?
- Psihijatar sam.
- Interesantno ... Recite mi svoje p u n o ime i p r e z i m e .
- Z a r je to v a ž n o ?
- Da li s m o u poslu? - zapitao je Moris n e r v o z n o .
- Dobili ste n o v a c ...
- Jesam. Z a t o v a m i kažem, dajte mi svoje ime. Želim da z n a m za k o g a radim.
- L e o H e k m a n ... dr L e o H e k m a n ...
P o d i g a o je sistem ...
- Ž e l i m da u p o z n a m dr H e k m a n a - r a z g o v a r a o je sa svojim k o m p j u t e r o m
dok su mu prsti n e v e r o v a t n o m b r z i n o m leteli p r e k o tastature. Č e k a o je par se­
kundi - Interesantno, v e o m a interesantno - o n d a je opet d a v a o n a l o g e kompju­
teru ... Za sve to v r e m e nijednom nije p o g l e d a o u tastaturu, sve v r e m e oči su mu
bile uprte u ekran. O n d a je p o d i g a o ruke sa tastature ...
- Da v i d i m o - i dalje je gledao u staklo e k r a n a čekajući da se pojave traženi
p o d a c i . - Nije dovoljno d o b r o ... da v i d i m o šta znaš još ... t a k o je ... sad mi sve
to lepo izbaci na štampač.
G o t o v o istovremeno se čuo zvuk š t a m p a č a k a k o uvlači papir. Operacija je
potrajala još n e k o l i k o s e k u n d i . . . a zatim mu je Moris pružio papir ...
- Vi ste j e d a n v e o m a interesantan čovek, d o k t o r e H e k m a n . A k o m o g u reći,
prilično k r u p n a z v e r k a . . .
Dr H e k m a n je gledao u papir ... Sve je bilo tu ... d a t u m rođenja, socijalni
broj, zdravstveni karton, adresa a p a r t m a n a , adresa kancelarije ...
- U p r a v u ste - k o n a č n o je rekao - sve je t a č n o .
-I o v o ? - d o d a o mu je još jedan p a p i r . . .
Dr H e k m a n ga je pogledao ...
- Čini se da se od vas ne m o ž e ništa sakriti.
- N e m o ž e se ništa sakriti od kompjutera ... Z a t o su ga i n a p r a v i l i . . . Sam b o g
zna šta sve tu ima ...

78
- Ne r a z u m e m ...
- N e m a tu m n o g o šta da se r a z u m e ... Čitali ste O r v e l a ?
- N a r a v n o - uzvratio je dr H e k m a n .
- Z n a t e za pojam Veliki brat... sve z n a i sve vidi ... J e d n o m k a d a p r o v a l i m
u šifru oni će me goniti ... B a š k a o i t o g vašeg Džonija. Ti m o m c i nisu b u d a l e ,
svako p o k u š a v a da o b e z b e d i svoj sistem što je bolje m o g u ć e . A k o te n a đ u ... ali
to je već moj rizik ...
Dr L e o H e k m a n je z n a o da je Moris u pravu. N j e g o v e asocijacije su bile br­
ze i p o v e z a n e ... s a m o je to Moris prihvatao, k a o definitivnu i t e h n i č k u stvar,
veoma površno.
- Sad mi recite zašto su vas privodili u stanicu ... ili da ja to iščačkam s a m ?
- N e m a p o t r e b e ... Reći ću v a m - p r e k i n u o ga je dr H e k m a n . - To je bilo
z b o g m o g prijatelja Džonija. N o ć n a k o n što sam sa njim r a z g o v a r a o i k a d a s a m
s a z n a o za tu šifru, ubijen je ...
- Dovoljno za sada, proveriću kasnije - r e k a o je Moris.
- Ne m o r a t e proveravati, ja v a m g o v o r i m istinu ...
- N i s a m mislio da v a m ne verujem. Mislio s a m na detalje koji nisu v a m a p o ­
znati ... To će p o t r a j a t i . . .
- N e ć e t e odustati - p o g l e d a o ga je dr H e k m a n . - Platiću v a m i b o n u s ...
- Ne m o g u . I m a m svoje razloge. Razbijanje šifri je jedina stvar koju d o b r o po­
znajem ... a imam i krupnih dugova ... D u g a je to priča ... S m u v a o sam se bio sa
nekom ribom ... Bila je dobra, znaš tu vrstu, prela je ko m a č e ... m e d i mleko ...
duga plava kosa, krupne plave oči. Mislio sam, ništa mi se bolje nije m o g l o de­
siti. U životu naivne, u krevetu bestidne ... Došla je jedan dan u suzama. U p o ­
četku mi ništa nije htela reći ... M o l i o sam je ... Bila je a n đ e o ... Mislio sam šta
je to tako strašno m o g l o da se desi; pomišljao sam na najgore s t v a r i . . . uvek mi­
slimo na najgore, zar ne? Vi ste psihijatar, trebalo bi da znate. K a d a mi je rekla,
laknulo mi je. Sad kad se setim, ispao sam pravi idiot. R e k l a je, gledajući me tim
plavim o č i m a : „ I m a m problem, moj mali brat se uvalio u nepriliku ... ti si d o b a r
sa kompjuterima, m o ž e š li mu p o m o ć i ? " „Ništa l a k š e " ... Isuse, k a k v a je to bila
nameštaljka! Mislio sam p o m o ć i ću klincu. I jesam. Posle je njen brat doveo pri­
jatelja koji je imao malo veći p r o b l e m , ali je mali gad naplaćivao ... R a z u m e š li?
N a s e o sam ... O n d a su došle krupnije zverke ...
Dr H e k m a n ga je gledao. Moris j o š nije m o g a o sebi da oprosti. Svaki njegov
pokret o d a v a o je č o v e k a tankih živaca.
- O n d a sam pao, pokupili su m e ' p a n d u r i . N e š t o sam sjebao k a d a sam ulazio
u neki dosije. O d r a d i o sam g o d i n u i po u lokalnom zatvoru. R e k a o sam sebi:
„Moris, k a d a izađeš o d a v d e bićeš čist". P o k u š a o sam, stvarno jesam, ali n i k o me
nije hteo. Z n a š to sranje, č i m te vide pitaju: „ D a li ste bili z a t v a r a n i ? " Ni ovi me
drugi nisu ostavljali na miru. O b e ć a v a l i su veliku lovu. I šta sam m o g a o ? R e k a o
sam sebi: ako to već m o r a m da r a d i m , o n d a ću to raditi za velike pare. Otimanje
podataka k o n k u r e n t s k i m k o m p a n i j a m a ... Č o v e č e , to je k r i m i n a l ! K a d a n e k o g
ubiješ kompjuterski, pokradeš mu informacije, saznaš gde je ranjiv ... ne treba ti
m e t a k ... Upropasti ga finansijski i m r t a v je ... n e m a p o t r e b e da ga fizički likvi-

79
diraš. Č o v e č e , vidiš ovu ruku ... j e d n o m sam p r o b a o da im u m a k n e m ... D o b i o
sam veliku lovu, obavio sam krupan p o s a o . Z n a š o n o , kad se zasitiš i poželiš da
se povučeš, razmišljaš o n e k o m rancu ili l u d o m p r o v o d u na nekoj egzotičnoj
o b a l i . . . Našli su me ... i otfikarili mi palac ... j e d n o s t a v n o ga o d s e k l i . . . Sranje,
baš sam se uvalio.
Slušao je njegovu priču. N e š t o se tu nije u k l a p a l o .
- Svi s m o se m i , Morise, na neki način uvalili u n e š t o ...
- Tu ste, d o k t o r e , u pravu ... Da v i d i m o , u šta ste se uvalili? Recite mi šta će­
mo prvo da t r a ž i m o : tog tipa ili da j u r i m o šta je p o d o v o m šifrom?
- Da p r o n a đ e m o prvo Dejva. Mislim da bi bilo manje rizično.
- Dajte mi p o d a t k e .
- Mislim da ih n e m a m ...
- Dajte mi bilo šta.
- Z n a m da je p o h a đ a o vojnu akademiju ...
- To je već n e š t o ... Znate li koja klasa?
- N i s a m siguran ...
- Dobro, a ime?
- M o ž d a nije pravo.
- S a m o mi ga vi recite. I š č a č k a ć e m o ga v e ć n e g d e ...
D a o mu je sve p o d a t k e kojih se m o g a o setiti.
- To je za p o č e t a k dovoljno. M o ž e t e s a d a ići. Ostavite mi s a m o g d e vas m o ­
gu k o n t a k t i r a t i . . . G d e ste odseli?
- U Hyattu sam, ali danas već m o r a m potražiti n e k o d r u g o m e s t o .
- Z n a č i , i vas jure.
- N i s a m siguran ...
- Ipak, imate razlog zbog čega menjate m e s t o b o r a v k a t a k o često ...
Šta mu je m o g a o o d g o v o r i t i . . . Moris nije bio m o m a k plitke p a m e t i , ali n e š t o
se tu nije uklapalo.
- R e c i m o da s a m m a l o , z b o g svojih godina, sumnjičav ...
- O K ! ... Sad ć e m o se r a z i ć i . . . Ja m o r a m da r a z m e s t i m sisteme na četiri lo­
kacije i da o b e z b e d i m sebi škrovište, a vi dođite za dva d a n a u 16 č a s o v a u zo­
ološki v r t . . . M o ž d a ću do t a d a imati n e š t o za vas.
1
- Biću t a m o ...

15.
Dr H e k m a n u se činilo da u n j e g o v o m životu nisu postojala dva d u ž a dana.
Zaista nije z n a o k a k o da ih potroši ... O b i š a o je n e k o l i k o biblioteka, p o t r a ž i o
nešto od stručne literature. Trudio se da z a o b i đ e m e s t a na kojima bi m o g a o sre­
sti n e k o g p o z n a t o g ... Pročitao je n e k e r a d o v e svojih kolega, p r i m e ć u j u ć i da je
sve češći t i m s k i način rada a da se istraživanja svode na t e h n o l o š k o delovanje
na ljudski r a z u m ... O emocijama je m a l o ko g o v o r i o ... B i o je z a s t u p n i k stare
psihijatrijske struje, što znači - zastareo ... N i k a k o mu se nisu d o p a d a l i instant

80
kursevi za psihoterapeute, razne a m e r i č k e inovacije p o p u t t e r a p e u t s k i h grupa ti­
pa »Vi niste usamljeni, ima ljudi sa istim p r o b l e m i m a , d o đ i t e da se d r u ž i m o « i,
d o d a o je u sebi, natovarite sebi g o m i l u tuđih p r o b l e m a : t a k o su se psihijatrijske
devijacije generalizovale i grupisale. U šta s m o se pretvorili, z a p i t a o se ... Izgu­
bljeni k a o nacija ... M o d e l življenja koji ž e l i m o da n a m e t n e m o d r u g i m a ... Ko
t o m o ž e p r o m e n i t i . . . ? Nije bilo n a n j e m u d a m e n j a s v e t . . . m o ž d a j e m o g a o uti­
cati da nije bilo te k o b n e greške iz m l a d o s t i ... nije n i k a d s m e o da pristupi toj
e k s p e r i m e n t a l n o j grupi ... nije t r e b a l o ... Sad je k a s n o ... Da li s t v a r n o veruješ
da je kasno, Leo, zapitao se. A k o jeste, šta o n d a traži o v d e ispred z o o l o š k o g vr­
ta ... Z a š t o se j e d n o s t a v n o ne o k r e n e i ne o d e ?
- Dr H e k m a n , stigli ste ...
- I m a t e li n e š t o za m e n e ? - u p i t a o je nestrpljivo Morisa.
- M r š a v o za p o č e t a k ... N i s a m p r o n a š a o tog v a š e g tipa. Ili on n i k a d nije p o ­
h a đ a o vojnu akademiju ili su d o b r o sakrili njegov trag. M o r a ć e t e se setiti još ne­
k o g p o d a t k a ... Ili ćete mi ispričati celu priču ... Za početak, k u p i t e karte pa da
o b i đ e m o ovu džunglu.
Šetali su n e k o v r e m e , posmatrajući više ljude o k o sebe n e g o životinje ... Dr
H e k m a n j e čekao d a M o r i s p r o g o v o r i p r v i . . .
- Da li ste se smestili?
- Jesam.
- Moraćete p o n o v o promeniti lokaciju. N e ć e v a m se dopasti o n o što ću vam
r e ć i . . . Proverio sam onaj fajl u policiji. U v u k a o sam se u istražno ... Traže vas ...
m a d a m o r a m priznati da mi je p o m a l o č u d n o , jer nije izdata p r a v a p o t e r n i c a .
Dr H e k m a n je ćutao.
- I onu šifru sam ispipavao. Prošao sam u prve dve lože, posle sam stalno ispa­
dao ... Trebaće mi v r e m e n a ...
Stali su, a Moris je seo na klupu.
- Z a š t o mi ne kažete o t v o r e n o šta ste p r o n a š l i ?
- H o ć e t e da v a m k a ž e m ko je vlasnik šifre? B i ć e t e više n e g o i z n e n a đ e n i . U
pitanju je n e k o odeljenje za b i o l o š k a ispitivanja ili genetski inženjering ... t a k o
nešto ... m e d i c i n a mi baš nije j a č a strana ....
- Moris, n e m a p o t r e b e da okolišate.
- O K , vi plaćate ... U pitanju je b a n k a s p e r m e ... I m a m papirić - izvukao ga
je iz d ž e p a zajedno sa z g u ž v a n i m d o l a r s k i m n o v č a n i c a m a .
Dr Leo H e k m a n je p o g l e d a o ... B i o je to isti onaj papirić koji mu je d a o i
D ž o n i . O s i m već njemu poznatih i m e n a , nije stajalo ništa.
- Ne delujete mi baš i z n e n a đ e n o - r e k a o je Moris. Dr H e k m a n je to p r e č u o .
- Da li znate, Moris, k o m istraživačkom centru pripadaju? M o r a da postoji
n e k a adresa.
- Pa to je ono što i ne r a z u m e m baš najbolje; taj fajl u o p š t e i ne p r i p a d a ne­
k o m istraživačkom centru.
- Moris - p o g l e d a o ga je dr H e k m a n - m o r a m znati ko stoji iza t o g a . I sami
ste s p o m e n u l i odeljenje za genetski inženjering ...

81
- Uh, što ste vi neki čovek! Rekao sam s a m o odeljenje, nisam s p o m e n u o pri
kom centru. To je ono što me i buni ... Proverio sam sve b a n k e s p e r m e na teri­
toriji SAD ... sistem im je apsolutno drugačiji, drugačije generišu p o d a t k e ... a i
nije tako teško upasti u njih. Doktore H e k m a n , taj tip koga tražite, da li je on vaš
sin? - pogledao ga je.
Lice dr H e k m a n a je ostalo bez kapi k r v i . . .
- Jeste li dobro? Požuteli ste odjednom ... Stvarno, trebalo je da mi kažete - na­
stavio je Moris - olakšalo bi mi stvari ...
- N i s a m z n a o ...
- K a k o niste znali?
- N e , Morise, dok vi to sad niste r e k l i . . .
M o g u ć e je, pomisli, stvarno je m o g u ć e ... Bilo je t a k o lako p o v e z a t i s t v a r i . . .
Istina je vrlo jednostavna ...
- Dr H e k m a n , mislim da bi sad bilo najpametnje da pređete kod m e n e . Nije
baš komfor, ali je relativno m i r n o m e s t o ...

K a d a je r e k a o m i r n o mesto, Moris je mislio na Harlem.


- N e m o j t e da brinete - rekao je k a d su ušli u petospratnu zgradu. - O v d e ni
patrolna kola ne zalaze. Ja ću otići do „ s e k o n d h e n d " p r o d a v n i c e ... Ne m o ž e t e
šetati o k o l o u t o m univerzitetskom o d e l u ...
Moris je bio u pravu. Trebala mu je stara garderoba.
Stan u koji su ušli češće od ljudi posećivali su pacovi, a b u b a š v a b e su bile Šta-
rosedeoci. Voda je šišteći oticala iz vodokotlića, na sve strane se o s e ć a o . s m r a d
n e u r e d n o g života. M o r i s u nije smetalo ... n a v i k a o se ... Da li je s t v a r n o o d u s t a o
od tog t r o p s k o g ostrva o k o m e mu je p r i č a o ?
- Doktore H e k m a n . . .
- M i s l i m da je v r e m e da me zoveš L e o .
- O K , L e o - prihvatio je iz cuga, ne dižući glavu sa knjige. - S m e s t i se ...
- U p r a v o to i p o k u š a v a m . - Dr H e k m a n je stajao iznad k r e v e t a sa zgužva­
n o m i prljavom posteljinom. G l e d a o je o k o sebe ... Po u g l o v i m a plafona se
uhvatila b u đ , a ispod kreveta nije s m e o ni da p o g l e d a ... C e b e je s m r d e l o na
ustajalost... P o š a o je do čajne kuhinje, p o d i g a o je lonče i isto t a k o ga b r z o vra­
tio na m e s t o ... Video je s a m o rep, ali dovoljno dugačak da bi s h v a t i o da ne pri­
p a d a m i š u ...
- Moris - r e k a o je - trebalo bi da n a b a v i š m a č k u .
- J e s a m ...
-I?
- M i s l i m da je otišla u finiju četvrt. P a c o v i su o v d e veći od nje ...
- M o ž e m o li ih se osloboditi?
- N e m a potrebe. Oni će se pre osloboditi nas. Ionako o v d e n e ć e m o d u g o
ostati. Mi s n o , d o c o , ovde s a m o gosti a oni su d o m a ć i . D o đ i da vidiš o v o ...
Dr L e o H e k m a n je odustao od kafe i prišao Morisu.
- Pogledaj ...

82
Moris je razrađivao na papiru način na koji bi m o g a o da u d e u više nivoe.
Hekman je zamenio naočare.
- A k o m e n e pitaš, Moris, te žvrljotine više mi liče na s i m b i o z u egipatskih,
kineskih i grčkih s i m b o l a ...
- Nije, d o c o , to je p r o g r a m s k i jezik kojim se služe o n i koji su se d o m o g l i
tvojih s p e r m i ć a ...
- Jesi li p r o n a š a o n e š t o ?
- Stvarno su dobri ...! Osigurali su sistem - p r i č a o je i pisao o b i č n o m olov­
k o m . - G o t o v o savršeno ...
G d e si stao?
- Ne z n a m k a k o da ti objasnim. Ušli s m o u taj fajl ... M o ž d a će ti biti jasni­
je a k o k a ž e m da je p o p u t m r a č n e sobe sa četiri zida: n i g đ e vrata, nigde prozo­
ra ... Ali m o r a da postoji način da i z a đ e m o iz nje ...
- Vidim da ti n i s a m od n e k e p o m o ć i . Izaći ću do p r o d a v n i c e ...

K a d a se vratio M o r i s a je z a t e k a o u istom o n o m položaju u kojem ga je i osta­


vio, p o t p u n o zadubljenog, d o k je o k o njega ležala g o m i l a p o g u ž v a n i h spisa i
o d b a č e n i h papira ... u g l a v n o m v a n k o r p e za đ u b r e .
- D o c o , mislim da sam nešto ... - zastao je u pola reči, a o n d a uzviknuo: - Sra­
nje! G d e si to sve n a b a v i o ! ? Ti si p o l u d e o , h o ć e š li da n a s u c m e k a j u ! ?
Dr H e k i n a n ga je p o g l e d a o u čudu.
- Z b o g čega da nas ubiju, Moris? Z b o g ovoga? - p o k a z a o je na papirnu kesu.
Moris je papire b e s n o bacio iz ruku.
- Skupi svoje prnje, i d e m o !
- A l i . . . - p o b u n i o se dr H e k m a n .
S a m o uradi o n a k o k a k o s a m ti r e k a o - o d b r u s i o je Moris.
- Mislio sam da s m o sigurni.
- I bili s m o dok ti nisi platio k a r t i c o m .
Izraz na licu dr H e k m a n a mu je sve rekao.
- Ti si opasnost koja h o d a ! Slušaj m e , i to me slušaj d o b r o ! M o ž d a n e m a m
tvoju titulu i pamet, ali da bi o v d e o p s t a o treba ti instinkt a ne N o b e l o v a nagra­
da. Pola H a r l e m a će juriti za n a m a ...
- Z b o g čega, Moris? Z b o g o v e kese sa par artikala ...?
- Ti stvarno ne kapiraš! Pakuj se, i d e m o ... Ko još o v d e plaća karticom?
- D o k mu je to govorio Moris je već skupljao svoje p a p i r e i v e ć upola bio na
vratima, kada se okrenuo p r e m a njemu: - Ostavi tu glupu kesu ... doći će po nju ...
Mi b r i š e m o !
Moris je b i o izvan sebe. - U v a l i ć e š n a s u n e p r i l i k e ! Z n a š li ti šta sve ima u
o v o m kvartu? O v o ti je v i š e n a c i o n a l n a zajednica sačinjena od kurvi, m a k r o a ,
h o m o s e k s u a l a c a , bivših i b u d u ć i h zatvorenika, u v r n u t i h t i p o v a , m a s o v n i h ubi-
ca i ubica staraca takvih k a o što si ti i n e s r e ć n i k a koji su se spetljali sa njima
k a o što sam ja! I m a svega, s a m o n e m a plastičnih k a r t i c a !

83
- I m a č a k a - d o d a o je dr H e k m a n prateći ga.
Izvukli su se iz H a r l e m a provlačeći se kroz uske prolaze i z m e đ u g o m i l e s m e ­
ća, k r o z n e k o l i k o p o d r u m a , presecajući desetak ulica dok k o n a č n o nisu stigli,
k a k o je Moris rekao, na svetio dana.
Zaustavili su taksi, „čista sreća", bio je M o r i s o v komentar, i odvezli se u
a p a r t m a n u koji je Moris postavio prvi sistem, k a k o je on to nazivao.
P o m u č i o se m a l o oko ključa ...
- K o n a č n o ! - izusti i strovali se u fotelju.
Dr H e k m a n je p o š a o u kupatilo. Odeća, cipele, košulja, sve je na njemu bilo
prljavo. P r e s v u k a o bi se, ali nije i m a o šta.
- Sačekaj - r e k a o je Moris. U b r z o se vratio.
- D o c o , jesi li t u ? - p o k u c a o je. - I m a m n e š t o za tebe. Presvući se pa da ra­
dimo.
Tipično za M o r i s a ; u z e o mu je f a r m e r k e i majicu. K a d a je doktor izašao iz
kupatila Moris je već sedeo za k o m p j u t e r o m ... - U z e o sam ti vruću kafu u Mc-
Donaldsu ... i h a m b u r g e r ... - o k r e n u o se. - Duguješ mi 72 dolara ... J e s a m li
p o g o d i o veličinu?
- Moris, prilično sam u m o r a n . H o ć e li ti smetati ako se p o v u č e m ?
Nije ga slušao ... bio je z a u z e t . . . Dr L e o H e k m a n je stajao i gledao u njega ...
Šta on to, zaboga, radi? Jurca o k o l o N j u j o r k o m sa ovim ni d e t e t o m ni o d r a s l i m
č o v e k o m ... Z a š t o nije sve rekao Diku R e d m o n d u ?
- D o k t o r e ! - p o z v a ga Moris. - D o đ i t e da vidite ovo.
- Šta je to?
- Pitate me šta je t o ? ! To je ... prosto ne verujem! Čovek poseduje p o l a sve­
ta! - Na ekranu su se nizale brojke, indeksi, svi matematički parametri, verovat-
n o g i neverovatnog. - Pogledajte samo, koliko kompanija širom sveta drži ...
Mora da mu je veoma dosadno.
- M o r i s e - p o k u š a o je da ga otrezni. - K o m e je d o s a d n o ?
- N i k o s u Tedonisu, d o c o ! N i k o s u Tedonisu, lično! K l a d i m se da se sad lju-
ljuška na nekoj jahti i u ž a s n o se dosađuje. P o k u š a ć u da izbacim n e š t o od t o g a
na š t a m p a č ... i da izađem o d a v d e pre n e g o što me markiraju.
- I m a li to, Moris, neke veze sa šifrom koju sam ti dao?
- N i s a m siguran ... v i d e ć e m o ... m o ž d a n a m se posreći - u s t a o je. - V r a ć a m
se b r z o . I d e m s a m o nešto da d o n e s e m ...
- N e ć e š me valjda ostaviti sa uključenim k o m p j u t e r o m ?
- O p u s t i se, d o c o , idem da n a b a v i m još papira za štampač.
- Morise, č e m u ? Z a r ti o v o nije dovoljno? - dr H e k m a n p o k a z a r u k o m na
g o m i l u papira koja je ležala ispod š t a m p a č a ...
- Mislite na tu hrpicu ... Mr. n o b e l o v a c , da li h o ć e t e da saznate ko se d o m o ­
gao vaših s p e r m i ć a ...? Da li h o ć e t e da z n a t e ? - p o n o v i o je. - O n d a me pustite
da radim ... A to što upravo š t a m p a m , to je Tedonisova p l a m a lista. Vi ćete je
pročitati v e o m a pažljivo ... M o ž d a ćete n e k o g i prepoznati.
Nije m o g a o ništa drugo n e g o da č e k a da se vrati. Š t a m p a č je r a v n o m e r n o
uvlačio, k a k o se dr H e k m a n u činilo, b e s k o n a č n u traku papira ... a Moris je oti-
84
šao po još ... B a c i o je još j e d a n b e s p o m o ć a n p o g l e d u p r a v c u k o m p j u t e r a i sklo­
pio o č i . . . I z d r e m e ž a g a j e t r g n u o M o r i s o v u s p a n i č e n glas:
- K a d se o v o zaustavilo?!
- S t v a r n o ne z n a m ...
Moris je prišao k o m p j u t e r u i u k u c a o n e k o l i k o p u t a n e š t o p o z n a t o s a m o nje­
m u . Sa e k r a n a su se izgubili svi p o d a c i . . .
- Ustaj, i d e m o ! - Na brzinu je p o k u p i o n e k o l i k o disketa. - N a š l i su n a s brže
n e g o što s a m mislio.
- Ko nas je p r o n a š a o ?
- L o v a č k o d r u š t v o ! P o k u p i te p a p i r e , d o c o , p r e n e g o što o n i n a s p o k u p e . I
ne zapitkuj m n o g o ...
- M i s l i m , Moris, da s a m prestar za o v u jurnjavu k r o z Njujork. Biće bolje da
se r a z d v o j i m o .
- Prekasno, doco!
- Moris! - v e ć su silazili n i z a stepenice ...
- R e c i , d o c o ...
- H o ć e š li, m o l i m te, prestati da me z o v e š „ d o c o " . I m a m svoje i m e ...
- Z n a m , d o c o ... Ali ti si p r e s t a r da bih te z v a o L e o ... Ne m o g u to da preva­
lim p r e k o u s t a . . .
- G d e si bio, Moris? N i s a m p r i m e t i o da si d o n e o p a p i r e za š t a m p a č ...
Ili ga nije č u o , ili je n a m e r n o i z b e g a o odgovor.

16.
Bili su na ulici.
- E sad n e ć e m o naći t a k s i . . . P o ž u r i , d o c o ! Idi p r e k o u o n u p r o d a v n i c u i kupi
bilo šta ... ali kupuj to t a č n o 15 m i n u t a . Č e k a ć u te na uglu - rekavši to Moris je
j e d n o s t a v n o nestao. O č i g l e d n o da je i ovaj kraj Njujorka d o b r o p o z n a v a o ...
U r a d i o je o n a k o k a k o mu je to manje-više n a r e d i o ; k u p o v a o je zaista bilo šta.
K a d a je stigao na k a s u p o d i g a o je p o g l e d i p r i m e t i o k o l a k a k o se n a g l o zausta­
vljaju ispred u l a z a z g r a d e koju su u p r a v o napustili.
- Želite li još n e š t o ?
D r H e k m a n j e p o g l e d a o n a s a t . . . O s t a l o j e pet m i n u t a ...
- Siguran sam da s a m n e š t o z a b o r a v i o - o k r e n u o se i slučajno z a k a č i o pira­
m i d u o d konzervi.
- P a z i č o v e č e ! - u z v i k n u o je p r o d a v a č ... P r e k a s n o , k o n z e r v e su se razletele
na sve strane kotrljajući se po radnji.
- S t v a r n o mi je ž a o ...
- Ne m a r i - ne b a š uverljivo uzvrati č o v e k za k a s o m , otkucavajući n a m i r n i ­
ce u korpi. D o k je to radio, dr H e k m a n je p o g l e d a o p r e k o ulice ... T a m o g d e je
o č e k i v a o da će videti kola, više ih nije bilo ...
Moris ga je č e k a o na uglu k a o što su se i dogovorili ...

85
- Jesi li k u p i o šta? Daj tu kesicu čipsa i sačekaj, o d m a h se v r a ć a m . Idem u
stan da p o k u p i m nešto ...
Vratio se v e o m a brzo.
- Stvarno s m o ih razljutili - disao je ubrzano. - pokupili su mi kompjuter i
još nešto od rekvizita ... I d e m o ! - Moris je o k r e n u o kačket o n a k o k a k o to rade
bejzbol igrači i zakoračio dugim k o r a c i m a ...Stao je pored kola, o k r e n u o se levo
i desno, prislonio koleno uz bravu ... i, na iznenađenje dr H e k m a n a , u š a o u njih.
- U p a d a j , šta č e k a š !
- N i s a m z n a o da imaš kola.
-I n e m a m ...
- A ovaj „krajsler"?
- U p r a v o sam ga rentirao ...
- Uvalićeš nas u neprilike ...
- Ko mi k a ž e ! Trebalo je da te vratim u stan da vidiš k a k o su n a m s a m o slu­
pali gajbu.
- Moris, r e k a o si, da p o n o v i m tvoje reči, „pokupili su mi k o m p j u t e r " ... Z n a ­
či, nisi s p o m e n u o da su n a m , da p o n o v i m , „razlupali gajbu".
- Pazi Moris! - Dr H e k m a n se preznojio. Moris je u p o s l e d n j e m trenutku
s m o t a o u desnu traku da izbegne sudar. - Na osnovu čega su ti s a m o dali vo­
začku?!
-I nisu ...
- O p e t počinješ, Moris ... N e m a š v o z a č k u ...?
- I m a m ...
- H o ć e š li, m o l i m te, prestati sa tim n e d o v r š e n i m o d g o v o r i m a ?
- Ne m o g u , koncentrisao sam se na vožnju.
- Moris, da li se mi to v r a ć a m o na isto m e s t o ?
Parkirali su se ...
- K o l i k o i m a sati, d o c o ? ... Kaži m i , s a m o u sekund.
- J e d a n sat, 14 m i n u t a i 38 s e k u n d i . . .
- Gledaj u n a š prozor, sad će ...
Dr H e k m a n je p o g l e d a o p r e m a č e t v r t o m spratu ... Nije v i d e o ništa n e o b i č ­
no ... Moris je odbrojavao ...
O v o n e m a smisla, pomisli doktor, a o n d a se začula eksplozija ...
- Pa, šta sam ti rekao! Slupali su nam gajbu! - Za Morisa je sve bilo zabava ...
P l a m e n i jezičci su već oblizivali prozor, a iz daljine su se čule sirene vatro­
gasnih kola.
- Sad i d e m o u neki motel. G d e su ti papiri?
- U kesi...
- U u u h , mislio sam da si ih izgubio ... Znači, i d e m o u m o t e l - n a s t a v i o je
u m i r u j u ć i m t o n o m . - D o b r o ć e m o se najesti, odspavati, a o n d a te v o d i m na jed­
no m e s t o . - P o g l e d a o je u dr H e k m a n a . - Izgledaš zabrinuto ...
- Ti nisi?
- Jok! Ne brini, ne m o g u n a s naći. N e , bar dok ne uključimo k o m p j u t e r ...
- Šta ćeš da uradiš sa ovim k o l i m a ?

86
- O s t a v i ć e m o ih i pozvati »rent a kar« da ih p r e u z m e .
- Misliš, vlasnika?
- K a k o ti kažeš, d o c o ...

17.
U o p š t e nisu otišli u motel. Otišli su, ni sam tačno nije m o g a o da odredi gde ...
Bio je centar, ali ne poslovni d e o grada. Sasvim s i g u r n o nije b i o H a r l e m , ni
B r o n k s . Bila je to prilično l u k s u z n a četvrt.
D r H e k m a n s e o k r e n u o o k o sebe.
- L a g a o si m e , Moris! S v e v r e m e si me l a g a o ! - Prelazio je o č i m a po najluk-
suznijem a p a r t m a n u koji je u p o s l e d n j e v r e m e v i d e o ...
- S t v a r n o s a m m a t o r ... K a k o je j e d a n b a l a v a c u s p e o da me izigra ...? - Iz
njega je provalila bujica reči. - Z n a č i , i o n o da su ti odsekli prst i o n a devojka
što si mi je pominjao, plavuša, m e d i m l e k o , sa o n i m b r a t o m što se uvalio, pa
je n a p l a ć i v a o ... Sve si s l a g a o ! ... Moris, ti si j e d a n ljigavac!
Moris se k i k o t a o :
- U s p e o sam, d o c o ! M i s l i o s a m da ć e š me provaliti, ali ti si b i o t a k o zaoku­
pljen t o m tvojom šifrom, da nisi ni p r i m e t i o ...
- Za tebe je i detektor laži b e s k o r i s n a antikvarska sprava ... R e c i mi s a m o ,
da li je i Moris lažno i m e ?
- N e m a š razloga da se ljutiš - p o g l e d a o je u ljutito lice dr H e k m a n a . - Stvar­
no n e m a š - d o d a o je m e k š e .
- D u g u j e š mi objašnjenje. - Dr H e k m a n je n e r v o z n o k o r a č a o po a p a r t m a n u ,
očekujući o d g o v o r na sva svoja n e p o s t a v l j e n a pitanja.

- O K ! ... O K ! ... s a m o sedite, n i s m o na H a r v a r d u .


-I...?
- U redu ... Čim sam video šifru koju ste mi dali znao sam da je T e d o n i s o v a . . .
I s a m sam mu na tragu v e ć d u ž e v r e m e ... R e c i m o da i m a m j e d a n n e n a p l a ć e n
dug ... računčić koji želim da izmirim, ali na Tedonisov način ... Dođite da vidite.
U s t a o je, a dr H e k m a n je p o š a o za njim. Sišli su u niži n i v o a p a r t m a n a .
- O v o je moja r a d n a soba. - U p a l i o je svetio. Dr H e k m a n je g l e d a o u novin­
ske isečke na zidu ...
- Vidite, to je m o j a p o r o d i c a ... Nije m n o g o ostalo od nje ... S a m o ja ... Si­
g u r n o ste čuli za m o g o c a ... Piter R o s ... Bilo je p r i l i č n o d a v n o ...
- R o s - prisećao se dr H e k m a n . - Ross & Housman ... z n a m , Moris, u p o z n a o
s a m ga ... Stvorio je prilično j a k u k o m p a n i j u ... M o r a m reći, v e o m a p o š t o v a n
n a u č n i k . I m a o je i o r t a k a ... Ta k o m p a n i j a još uvek radi, v i d e o s a m n e k e naslo­
ve u Observeru ...
- Bili su na p r a g u fantastičnog otkrića: bio-kliper čipa. Ideja je bila da se
ugradnjom tog čipa, o d n o s n o spajanjem n e u r o n a sa njim m o g u kontrolisati n e ­
ke bolesti, p o p u t epilepsije ili m u l t i p l e k s skleroze ... D r ž a l i su sve u tajnosti.
H a u s m a n je bankar, praktičan č o v e k , moj o t a c je b i o n a u č n i k ... S v e je n e k a k o
87
procurelo, a o n d a se pojavio N i k o s Tedonis. D a o im je t a k v u p o n u d u kakvu ni-
ko nije m o g a o da odbije. Otac se usprotivio ... k o m p a n i j a je j o š u v e k bila čvr­
Šta. Tedonis se ustremio na njih i na kraju izazvao finansijski k r a h ... M o g l i su
da u g a s e kompaniju, što bi značilo kraj s v e m u , ili da se integrišu ... H a u s m a n
je insistirao na integraciji ... Otac je r e k a o da će izgubiti n e z a v i s n o s t ... Nije
i m a o izbora, popustio je z b o g radnika. Tedonis je d o v e o svoje ljude u k o m p a ­
niju: upravu, naučnike, blokirao je r a d m o g a oca i s a m i m t i m k o m p a n i j a se uga­
sila. Ostala je s a m o školjka, s a m o ime ... Ross & Housman ... D a n p r e n e g o što je
otac ... - Moris je zastao ... - Z n a t e ... u b i o se ... - r e k a o je t i h o i nastavio: - Č u o
s a m žestoku raspravu i z m e đ u njega i H a u s m a n a . Otac je r e k a o ... da to što radi
Tedonis n e m a nikakve veze sa h u m a n o š ć u , da će učiniti sve da ga zaustavi. Ha­
u s m a n je r e k a o da je u pitanju n a u k a ... i da taj p r o c e s ne m o ž e da se zaustavi,
h t e o on to ili n e . Svađali su se ... O t a c je vikao da će T e d o n i s z l o u p o t r e b i t i bio-
-kliper čip ... a H a u s m a n je rekao da m o j otac i m a bujnu m a š t u . O t a c je r e k a o
H a u s m a n u da će sve uništiti, da je sebi ostavio takvu opciju k o j a m o ž e da blo­
kira k o m p l e t a n p r o g r a m . . .
Nije to u r a d i o ... b i o je svestan da progres n a u k e n i k o ne m o ž e zaustaviti, ali
nije ni h t e o da učestvuje u njenoj z l o u p o t r e b i . . . Ko bi ikad p o m i s l i o da će moj
otac p o d i ć i r u k u na sebe ...
D r L e o H e k m a n j e hteo d a m u skrene m i s l i . . .
- K a k o si ostao u a p a r t m a n u ?
- P r i p a d a o je ljubavnici m o g a o c a ... Ne krivim ga ... Ne z n a m da li z n a t e da
mi je m a j k a bila u sanatorijumu ... Posle m e n e je rodila devojčicu ... Na žalost,
dete je bilo retardirano ... nije živelo d u g o ... O n a to j e d n o s t a v n o nije p o d n e l a
d o b r o ... U o s t a l o m , vaša je struka, tu se snalazite bolje od m e n e ...
- Da li je posećuješ?
- Ne i d e m često na groblje.
- Ž a o mi je, Moris! ... Stvarno mi je ž a o ...
O d m a h n u o je r u k o m ...
- Bilo je d a v n o ...
- R e c i m i , k a k o si z n a o za eksploziju?
- Ž e l e o s a m da z n a m na čijoj ste strani: mojoj ili T e d o n i s o v o j . M o r a m pri­
znati da mi poverenje u ljude nije b a š j a č a strana ... Za n o v a c koji ste mi dali
postavio s a m kompjuterske m a m c e . R e k a o sam, a k o oduvaju m e s t o , znači, s a
m n o m ste ... M o r a o s a m biti siguran ... siguran u vas ...
- Jesi l i . . . ?
O ć u t a o je.
- Dr H e k m a n , N i k o s Tedonis je v e o m a opasan čovek. P r a t i m ga v e ć nekoli­
ko godina.
- Z n a č i , Moris, sve ovo do sad bila je s a m o p r e d s t a v a za m e n e . Ti Tedonisa,
izgleda, poznaješ v e o m a d o b r o ?
- O p r o s t i t e ! M o r a o sam da vas testiram. - Glas mu je b i o iskren.
- O d a k l e poznaješ B r z o g Edija?
- Od n e č e g a se m o r a ž i v e t i . . .

88
- Da li on z n a za o v o m e s t o ?
- Ne ... Vi ste prvi k o g a sam o v d e d o v e o .
- Z a r se ne bojiš da će te pronaći Tedonis?
- N e m o g u ć e ! Evelin, o č e v a prijateljica, p r e d a l a mi je n e š t o na č e m u je otac
radio, neku vrstu čipa-skretničara ... M a l o sam ga d o r a d i o , m o g u uvek da navu­
č e m T e d o n i s o v e lovce na p o g r e š n o m e s t o ... N i k a d nisu saznali za to.
- Šta je sa D ž i m i j e m ?
- Mislite na o n o g klinca? N j e g a sam zaista u p o z n a o p r e k o E-mail-a... K o m ­
pjuterska pošta ... Siroti klinja ...
- Moris! - ozbiljnim g l a s o m reče doktor. - Od sada, n e m a više laganja.
- K a k o ti kažeš, d o c o ! S r e d i ć e m o mi t o g T e d o n i s a ... O k o m p j u t e r s k i m si­
s t e m i m a u č i o sam od najboljih ... Iz ove sobe m o g u okretati satelite k a o dečiji
ringišpil ...
Dr L e o Hekman se o k r e n u o oko sebe. Na sve strane su bili kompjuteri, veliki
ekrani, tastature, produžni kablovi. Pored takve t e h n i k e i o p r e m e Moris i nije
preterivao kad je rekao za satelite. O v o je bila prava elektronska laboratorija ...
- M i s l i m da si u pravu ...
- O d a v d e m o ž e m o da p o v e d e m o i bitku sa s v e m i r o m , a ne s a m o sa Tedoni-
som ...
Toliko mu već nije bio s p r e m a n p o v e r o v a t i . . .

- I m a m j e d a n poslić za vas. Prekontrolisaćete sve k o m p a n i j e koje v a m bu­


d e m s a d a d a o . - Izvadio je svežanj papira i d o d a o m u . - P o d v u ć i ćete sve k o m ­
panije sa kojima ste radili ili bili u kontaktu. To je najbrži način da n a đ e m o o n o ­
ga k o g a tražite, s o b z i r o m da n e m a m o više nikakvih p o d a t a k a .
- Moris, rekao si poslić! O v d e ima papira za sabrana dela svih američkih pi­
saca ...
- Z a o mi je ... n e m a d r u g o g n a č i n a ...
- B a r k a d a bi mi r e k a o šta t r a ž i m o ...
- N e k i link, o d n o s n o kariku, nešto što m o ž e povezati stvari u logičnu celinu.
- R e k a o si da si n a š a o istraživačko odeljenje ...
- J e s a m , ali ga n i s a m locirao. Ne z n a m o g d e je, pri k o m je c e n t r u ? Z a t o će­
mo to uraditi „ p e š a k a " - p o k a z a o je na gomilu.
- Moris, mislim da bi mi bilo lakše da se p o p n e m na K i l i m a n d ž a r o ...
Nije ga čuo. Svu svoju pažnju u s m e r i o je na e k r a n ispred sebe. Pričao je, ali
ne sa dr H e k m a n o m , već sa k o m p j u t e r o m ...
O s t a v i o ga je i p o p e o se u a p a r t m a n . Seo je u fotelju razgledajući stvari o k o
sebe ... Da li su zaista upotrebili s p e r m u ? K a k v e v e z e i m a N i k o s Tedonis sa
t i m ? O d g o v o r na to pitanje m o ž d a je ležao u t r o t o m n o j M o r i s o v o j literaturi k o ­
ja je ležala ispred njega.
P o č e o je čitati ... M o m a k je bio temeljan. Č i n i l o se da Tedonis zaista pose-
duje p o l a sveta. Mije bilo nijedne zemlje a da nije i m a l a n e š t o Tedonisovo ...
Z a r je j e d a n č o v e k m o g a o stvoriti sebi toliko carstvo? N a r a v n o , većina firmi je
imala svoje ime dobijeno na s a m o m p o č e t k u rada, ali s a m o i m e . Sve ostalo je

89
bilo p o v e z a n o sa Tedonisovim centrom ... M n o g i koji su radili u tim firmama
verovatno i nisu imali pojma ko je pravi vlasnik ... Piter R o s je bio u pravu ...
Tedonis je m o g a o zloupotrebiti svaki izum ... Ali, sigurno da to nije m o g a o ura­
diti sam. M o r a da je postojalo nešto č i m e je uspeo organizovati b e z u s l o v n u po­
slušnost svojih potčinjenih ...
P o g l e d a o je na sat. Već su zašli d u b o k o u n o ć ... O d g u r n u o je papire u stra­
nu ... Moris se uopšte nije pojavljivao ...
Šta sad? Prelistavanjem M o r i s o v e kompjuterske arhive nije stigao nigde.
U s t a o je da protegne svoje u k o č e n o telo i prišao prozoru. N a l a z i o se na 24 spra-
tu. Stajao je zagledan u titrava svetla Njujorka.
- N i s a m verovao da ćete biti b u d n i . - Bio je to Moris. - Kafa, s e n d v i č ? - p o ­
nudio ga je. - Poslužite se s a m i . . .
- Ne treba mi kafa, Moris!
- Šta o n d a želite ... čaj?
P o ć u t a o je ...
- Treba n a m m n o g o više, Moris, od t v o g poznavanja p r o g r a m s k i h jezika.
- Stvarno? Šta bi to m o g l o biti? - Rekao je otvarajući konzervu koka-kole ...
- Treba n a m profil N i k o s a Tedonisa.
- K a k a v profil? - začudio se.
- Psihijatrijski, Moris! Vidiš, č o v e k koji je o č i g l e d n o nezasit i koji je u s p e o
da pola svetskih kompanija strpa sebi u džep, a da se pri t o m e n i g d e ne poja­
vljuje njegovo ime, m o r a da ima dublje m o t i v e ili dve strane lica.
- A k o mislite da je lud, m o r a ć u vas razočarati. - Ispio je koka-kolu i b a c i o
konzervu preciznim košarkaškim p o t e z o m u kantu za đ u b r e .
- M o r a š mi reći sve što znaš o njemu.
- O Tedonisu ...?
- Tvoj otac je bio u pravu. On je v e o m a opasan čovek. K o n t r o l i š e veći deo
svetskog kapitala.
- N e m o j t e više koristiti taj ton. Ž m a r c i me podilaze ...
- Moris, počni da pričaš ...
- Bolje će v a m biti da me hipnotišete ... - rekavši to n a p r a v i o je „abrakada-
b r a " pokret u v a z d u h u .
- Nisi p o d e s a n medijum.
- D o b r o je - našalio se praveći grimasu. - Stvarno m i s l i m da je to gubljenje
v r e m e n a . Da bih saznao šta je sve u njegovim r u k a m a p r o v e o s a m dobrih par
godina. N e m a tu nikakve p o s e b n e v e z e ... K o m p a n i j a m a koje je p r e u z i m a o za­
d r ž a v a o je originalna imena. Poseduje sve: od plantaža b a n a n a do kompjuter­
skih k o m p a n i j a . . . Eto, s a m o te dve stvari nemaju ništa zajedničko. K a ž e m vam,
gubljenje v r e m e n a ... čovek nije psiho ...
- N i s a m r e k a o da jeste. To što se tebi čini n e p o v e z a n i m m o r a imati ipak ne­
ku šemu. S v a k o ludilo ima svoj sistem.
- Eto vidite! Ipak mislite da je lud.
- N i j e lud, ali m o ž e biti o p a s a n ... V e o m a ... P o č n i m o od p o č e t k a ... svim tim
ne m o ž e upravljati s a m ... Z n a č i , ima nešto č i m e kontroliše ljude ...

90
- Mislite? ... N e ! - o d r i c a o je - ne, ne mislite valjda? - Moris je razmišljao.
- Da n e m a bio-kliper čip n e k e veze sa t i m ? - g l e d a o je u dr H e k m a n a sumnji­
čavo.
- Tehnički gledano, ne ... K o l i k o z n a m iz r a d o v a n e k i h svojih kolega, stvar
je o d m a k l a tek nešto više od p i o n i r s k o g pokušaja ...
- P i o n i r s k o g pokušaja ...? - z a p a n j i o se Moris. - O p r o s t i t e , ali v e o m a gre­
š k e ... Z n a t e šta im je j e d a n od poslednjih projekata: p o m o ć u u g r a đ e n o g m i k r o -
-čipa p o k u š a ć e da e l e k t r o n s k i m i m p u l s i m a o m o g u ć e o d r e đ e n o j vrsti invalida da
se pokreću ... O k o dva m i l i o n a pasa, m a r a k a , ptica, kornjača, papagaja ne m o ­
gu da se izgube zahvaljujući bio-čipu sa identifikacionim brojem i p o d a c i m a o
v l a s n i k u . . . a ugrađuju ga ispod k o ž e . A šta mislite o e l e k t r o n s k o m sistemu nad­
z o r a n a d robijašima?
- Moris, pojednostaviću ti stvari. To o č e m u sad pričaš je tehnologija i teh­
nika; da b u d e m još jasniji, j e d n o je ljudsko m e s o , a sasvim d r u g o silicijumska
pločica sa m n o š t v o m integrisanih kola ... Ne k a ž e m da n e ć e pokušavati, to je u
prirodi čoveka, a l i . . .
- D o k t o r e H e k m a n , psihijatrija n e m a veze sa svim o v i m . O n a je n a u k a za
sebe, sa p o m a l o zastarelim m e t o d a m a . O n a čak ne ide više u k o r a k sa r a z n i m
stanjima ludila ... Vi ne z n a t e te t i p o v e što c e o dan p r o v o d e u eksperimentalnoj
z o n i . . . ne jedu, ne spavaju ... O p s e d n u t i su m i k r o - e l e k t r o n i k o m . J e d n o je psihi­
jatrija a drugo tehnika, j a s n o mi je o č e m u govorite, ali o n i će p o k u š a t i i to da
spoje ... Z a r ne kapirate ...?
- Znači, došli s m o na sam p o č e t a k o v e n a š e p s i h o - t e h n o p o l e m i k e . Za sve u
životu, Moris, postoji š e m a ponašanja, pa i za T e d o n i s a ... N a p r a v i ć e m o njegov
p r o f i l . . . M i s l i ć e m o k a o što o n m i s l i . . .
- Vi stvarno ne odustajete. O K , predajem se. O d a k l e da k r e n e m o ?
- Od nespojivog! Od b a n a n a i k o m p j u t e r a !
- M o r a m priznati da je T e d o n i s o v sistem v e o m a pokretljiv. Još nisam u s p e o
da p r o n a đ e m g d e je njegov centar, ali m o r a da postoji s o b a iz koje upravlja ...
Dr Hekman se nadovezao na Morisovu misao:
- Praktično je n e m o g u ć e da on s a m upravlja svim ...
- To s a m i ja u k a p i r a o . P r o v e r i o s a m sve ljude sa k o j i m a r a d i . . . I m a uprav­
ni o d b o r ... p o d e l i o je p o s a o u p o s l o v n e sektore. Z n a m i m e n a svih ključnih
ljudi za r a z n a p o d r u č j a ... Da v i d i m o ... Majki Rivs ... on je na čelu o d b o r a za
k o m u n i k a c i j e : TV k o m p a n i j e i sve ostale medije od r a d i o stanica do d n e v n e
š t a m p e ...
Dr H e k m a n je zapisivao ... Pretresli su sve od hemijskih postrojenja do rud­
nih kopova. Činilo se da g o t o v o ništa n e m a veze ni sa č i m ...
Počelo je svanjivati. Moris je u s t a o .
- Stvarno v a m k a ž e m , n e ć e m o stići nikud. Tu je više od trideset hiljada m a ­
lih i velikih kompanija raznih privrednih delatnosti. U m o r a n s a m ...
- Sad ć e m o stati, Moris. N a s t a v i ć e m o sa b a n k a m a i n a č i n o m transakcije
novca.

91
O d m a h n u o je glavom.
- Tu je č i s t . . . n e m a ničeg sumnjivog ...
D r H e k m a n j e skinuo naočare.
- I m e n i je potreban odmor.

18.
Prošlo je nekoliko sati ... Dr H e k m a n je ležao ... M o g a o je da sklopi oči, ali
nije m o g a o primorati sebe da zaspi. U s t a o je ... Isto se to d e š a v a l o M o r i s u . Uše-
tao je u d n e v n i boravak.
- N i s a m m o g a o da s p a v a m .
Dr H e k m a n je bio udubljen u svoje zabeleške ...
- Jeste li iskopali nešto?
- Za sada ništa ...
- Tako s a m i mislio ... Kafu, čaj, m i n e r a l n u v o d u ?
- Hvala, Moris - poslužio sam se sam. G d e je njegovo najjače u p o r i š t e ? K o ­
je b a n k e ?
Moris je o d m o t a o jednu žvakaću g u m u .
- K a ž e t e b a n k e ... I m a ih n e k o l i k o ; mislim da je najjača o n a u Atini. Ide ne­
što i p r e k o Svajcarske, ali ipak značajan priliv svežeg n o v c a stiže p r e k o neko­
liko jakih MLM kompanija.
- K a k v e su to kompanije?
- P r i l i č n o interesantne. Svaka ima o d r e đ e n u grupu proizvoda; zasnivaju se na
prodajnoj individualnoj m r e ž i . . . i potrošačkoj ... M r e ž a se p r o g r e s i v n o širi, ma-
nje-više svi završe kao prodavci. Ta š e m a je dobra ... širi p i p k e po ćelom svetu.
- K a k o se taj novac kanališe?
- Pa stvarno ... kad razmislim m a l o bolje, nije mi baš sve kristalno jasno ...
Veliki krug p r o d a v a č a . . . - razmišljao je - da ima nečeg sumnjivog već bi mu bi­
li za v r a t o m ...
- M o ž e š li proveriti na k o m p j u t e r u n e k e od tih p r o i z v o d a ?
- N a r a v n o . Samo, čemu to? U pitanju su kreme, p o m a d e , hemijski proizvodi.
- Proveri, m o ž d a je važno ...
- U redu, u r e d u ! Idem o d m a h ...
Vratio se za petnaest m i n u t a trčećim k o r a k o m .
- I m a m n e š t o interesantno! Sve multi level kompanije su o b e l e ž e n e istim
bar-kodom.
- M o ž e š li da ga pročitaš?
- M i s l i m da to m o g u srediti. M o r a m izaći nakratko.
Da li s m o na bilo kakvom tragu, razmišljao je dr H e k m a n , ili s m o o p e t zalu­
tali? O Tedonisu nije saznao ništa više od o n o g a odakle su k r e n u l i !
- Stigao s a m ... M o ž e t e li mi p o m o ć i ?
P o š a o je p r e m a vratima. Moris se j e d v a v i d e o iza papirnih kesa.
- Z a r si z b o g toga izašao? I m a š toliko hrane, Moris, u frižideru da je p o č e l o
već zaudarati.
92
- Ne k a p i r a t e ! D o đ i t e da vidite ...
Spustio je kese na sto u trpezariji.
- Pazi sad ... b a n a n e E k v a d o r ... bar-kod, e n g l e s k i s a p u n ... bar-kod, prašak
za veš, b a r - k o d . . .
Moris je stavljao j e d n u po j e d n u stvar na sto.
- Sve je o v o T e d o n i s o v o ... P o m o z i t e mi da o d l e p i m o stikere ... Pazite s a m o
da se neki ne p o c e p a . Kasnije ću ići da se u č l a n i m u n e k u MLM kompaniju.
- Šta n a m e r a v a š sa ovim da uradiš?
- Skeniraću ih, ubaciti u kompjuter. V i d e ć e m o šta će od t o g a ispasti. M o ž d a
će n a m biti jasnije ... M o ž e t e da mi se pridružite. P o k a z a ć u v a m k a k o to radi.
- P o k u p i o je etikete.
- Moris, ti nastavi sa t i m , a ja ću da se p r i p r e m i m ... I m a još n e k i h pitanja na
koja m o ž e š da mi o d g o v o r i š kasnije.
Nije ga slušao. Već je sišao n i z a stepenice u svoj elektronski s v e t . . .
D r H e k m a n j e j o š j e d n o m prelazio p r e k o zabeleški. Pažljivo j e selektovao pi­
tanja, razvrstavao po g r u p a m a k o m p a n i j e ... M o r a o je n a ć i v e z u ... Svi ljudi k o ­
ji r a d e za Tedonisa nisu e l e k t r o n s k e m a š i n e i n e m a j u u g r a đ e n bio-čip, ali n e š t o
im ipak m o r a biti zajedničko ... Da bi s a z n a o sve o T e d o n i s u , m o r a o je znati sve
o o n i m a koji su ga o k r u ž i v a l i . . .
- E v o m e ! - Moris je d o n e o n e k o l i k o p a p i r a sa u v e l i č a n i m bar k o d o v i m a .
- Z n a t e li šta je o v o ?
D r H e k m a n j e pažljivo p o g l e d a o .
- To je o k o 10 p u t a uveličani bar-kod i ništa mi ne g o v o r i .
- N a r a v n o ! - p o v i k a o je Moris euforično. - Ne z n a č i n i š t a ni o n i m a na kasi.
Svi ovi k o d o v i n o s e n e k u o s n o v n u p o r u k u u sebi: stanje na z a l i h a m a , količina
robe, c e n e itd. Sastoje se od j e d n e ili dve g r u p e sa po šest cifara. Ali ovi imaju
tri g r u p e sa po šest cifara!
-I gde nas je to dovelo?
- Vi stvarno ne kapirate ... N j e g o v a šifra je s t a n d a r d i z o v a n a na neuobičajen
n a č i n ... U pravu ste k a d a ste rekli da ima n e k i n a č i n k a k o drži sve u šaci. On
p r e k o bar-koda k o m u n i c i r a sa svojim k o m p a n i j a m a , u stvari ključnim ljudima,
jer treća grupa cifara je za internu u p o t r e b u . K a p i r a t e ... šifrovana p o r u k a ...
- L o g i č n o je da m o r a imati svoj interni z n a k r a s p o z n a v a n j a i uvid u kretanje
robe.
- N a r a v n o - p o t v r d i o je Moris - svi, pa č a k i oni koji nisu p o d T e d o n i s o v o m
š a p o m , imaju svoje p r o g r a m s k e jezike, šifre i sistem k o j i m a se štite od terori­
z m a i od u p a d a ; ali to se sve radi p o m o ć u k o m p j u t e r a , to j o š n i k o nije radio pre­
ko bar-koda. U t o m e je p o e n t a . M i s l i m da s m o na d o b r o m tragu ...
Prešli su u prostoriju sa k o m p j u t e r i m a . Moris je r a z g r a đ i v a o bar-kodove. Ra­
deći, prolazio je k r o z sve faze od besa do oduševljenja. B i o je to svet stvoren za
posebnu vrstu ljudi, za novu granu psihijatrije. Stvarno k a s n i m o , pomisli doktor.
- Dr H e k m a n , p o k a z a ć u v a m n e š t o . - O d v o j i o se na m o m e n a t od tastature i
u z e o daljinski upravljač. - O v o se z o v e m o ć t e h n i k e ... P o g l e d a j t e ! - Sve što je
radio, Moris je p r e n e o na veliki ekran.

93
Dr H e k m a n je gledao kako se Moris poigrava slikama na e k r a n u . P r i k a z i v a o
ih je iz svih uglova, rastvarao ih je u k o c k i c e , uveličavao, okretao, p r i k a z i v a o u
tri dimenzije, menjao boju, u m n o ž a v a o ...
- Iz ove sobe m o g u vas odvesti u bilo koji kraj sveta. M o ž e m o zaviriti i ispod
p r e d s e d n i k o v o g pokrivača - smejao se. - Svet k o m p j u t e r a je svet za sve vrste
ljudi, od n a u č n i k a do perverznjaka. Tu je da zadovolji s v a k o g ...
- N i s a m baš zainteresovan ni za jednu kompjutersku kategoriju ...
- Z n a m , z n a m ... imate vi svojih m e t o d a ...
- R e c i m i , imaš li još nešto o Tedonisu što bi m o g l o da se p r o v e r i ?
- Da v i d i m o . . . Odakle želite da k r e n e m o ? Vila blizu Atine, privatni aerodrom,
posed od nekoliko stotina hektara, telohranitelji, jahte, kolekcionarstvo ... S a m o
vi tražite ...
- I m a li nešto što ne voli?
- Da v i d i m o ... Ž e n e baš ne voli, što m e , iskreno r e č e n o , ne iznenađuje. I ni­
je baš p r e t e r a n o m i l o s r d a n ... Ali, ipak sam p r o n a š a o spoj n e s p o j i v o g ! O g r o m ­
na sredsva su uložili u izvesnu g o s p o đ i c u G l e n G l o r i . . . M i s l i m da je to z v e z d a
u u s p o n u : v e o m a lepa, seksepilna, inteligentna ... I što je najvažnije, i m a glas ...
Trebalo bi da čujete k a k o peva.
Dr H e k m a n ga nije čuo, išao je za svojom idejom.
- Z n a č i , nije oženjen?
- Ne ... da ja z n a m ...
- A deca?
- N e , bar da on zna. Mislim, tu imate zajedničkog ...
- R a z u m e m prigovor i slažem se, d u g u j e m ti objašnjenje.
- Dr H e k m a n , nemojte me pogrešno shvatiti. Nisam baš r a d o z n a o ... Siguran
sam da ste imali svojih razloga ... i zato nije n e o p h o d n o da mi objašnjavate ...
- U p r a v u si, i m a o sam svojih razloga. Ali sad, kad pomislim, a k o je stvar­
no t a č n o da su odatle stvorili p o t o m s t v o ...
- R e c i t e mi s a m o , da li bi v a m bilo ž a o ?
Dr Hekman je uzdahnuo.
- Zavisi šta su od njega stvorili...
Moris je p r e č u o njegov odgovor.
- Pogledajte, e v o je!
Dr H e k m a n je gledao u veliki ekran ispred sebe. Devojka je zaista bila lepa ...
A k o se i zainteresovao za nju, ko bi mu z a m e r i o ?
- Slušajte pažljivo kako peva. Stvarno je dobra ... U s p e l a bi i b e z T e d o n i s o -
ve p o d r š k e . - Moris je digitalno u v e ć a o njenu sliku i pojačao glas ... igrao se sa
slikom k a o sa B a r b i k o m . - Kopilan, d o č e p a ć e je se na kraju ...
- K a k o to misliš „ d o č e p a ć e je s e " ? S a m si mi rekao da je on finansirao njen
u s p e h . Da je hteo već bi je i m a o .
- U t o m e je štos! Tako radi Tedonis ... Ne daje vam priliku da se branite od
njega. K a d odabere plen dobro se osigura da mu ne m o ž e pobeći. U r a d i o je to
m o m ocu i m n o g i m drugim sitnim k o m p a n i j a m a . U v e k isti m e t o d ... T a k o je i sa
njom ... O n a i ne zna, ali već je njegova ...
94
- Šta ga čini t a k o s i g u r n i m u t o ?
- Lova, d o c o , velika lova ...
Dr H e k m a n je g l e d a o sve v r e m e u veliki ekran. D e v o j k a je bila lepa, to se
nije m o g l o poreći. Da je želela m e c e n u lako bi ga pronašla. I m a l a je izuzetan
glas, svi atributi su bili na njenoj strani ... Nije joj t r e b a o Tedonis, ali z b o g če­
ga je o n a trebala Tedonisu p o r e d toliko z a n o s n i h h o l i v u d s k i h lepotica?
- Šta sve z n a š o njoj?
- M a l o ... P r a v o i m e joj je G l e n , o n o d r u g o je s a m o m a r k e t i n š k o , a p r e z i m e
G a l i n o ... ili n e š t o slično.
- Misliš da-je italijanskog p o r e k l a ?
- M o g u ć e ... Ali n i s a m siguran. M i s l i m da su je roditelji ostavili.
- Kako znaš?
- R e k a o sam v a m već da sam pratio sve T e d o n i s o v e investicije. I z v e s n u su­
mu n o v c a d a o je t o m sirotištu u B r o n k s u . U pitanju je n e k a m i z e r n a lova ... Ve-
r o v a t n o t a m o n i k a d nije ni bio ... M o g a o je sagraditi k o m p l e t n o sirotište, u m e -
sto što im je slao s v a k o g m e s e c a sitnu kintu - r e k a o je p r e z r i v o .
- Moris, m o ž d a si u p r a v u .
- N e š t o u glasu dr H e k m a n a n a t e r a l o ga je da se o k r e n e ...
- Na šta k o n k r e t n o mislite?
- R e ć i ću ti a k o mi o d g o v o r i š na još dva pitanja ... Da r e z i m i r a m o : odrasla
je u sirotištu, a Tedonis je bio d o n a t o r ?
- M o ž d a nije Tedonis već njegova korporacija. Znate, t a k o se radi ako želite da
vam država olakša porez. Date nešto u dobrotvorne svrha a skine v a m sa VIT...
- N i s a m mislio na t o . Reci m i , da li su prestali sa d o n a t o r s t v o m ?
- Stvarno ne z n a m , a m i s l i m da i nije v a ž n o . O d u z e ć e n a m p u n o v r e m e n a ...
- M o ž e š li to proveriti? - Dr Hekman je p o k a z a o o l o v k o m u pravcu kompju­
tera.
- P o k u š a ć u ...
Z n a o j e d a g a p r e d o s e ć a n j e n e vara. Č e k a o j e s a m o d a m u M o r i s t o potvrdi.
- I m a m g a ! - u z v i k n u o je Moris. H e k m a n je u s t a o sa stolice i približio se
Morisu. Obojica su gledali u e k r a n čekajući da se pojave p o d a c i . Čekali su, ali
ih nije bilo ...
- Šta je sad!? - p r o g u n đ a o je Moris. - O b i č n o mu ne t r e b a toliko v r e m e n a ...
P o k u š a ć e m o na drugi način. - E v o sad će se p o j a v i t i . . .
- Moris, n e ć e se p o j a v i t i . . .
- O t k u d znate?
- Strpi se još m a l o pa ću ti reći. R e c i mi k o m e je p r i p a d a l o sirotište. Ko je
b r i n u o o njemu?
- N e m a m p o j m a ...
- M o ž e š li to saznati?
- H o ć e t e li da n a p u s t i m T e d o n i s o v u m r e ž u p o d a t a k a ? B a š č u d n o - g o v o r i o
je Moris naglas - zašto bi izbrisali sve p o d a t k e o d o n a t o r s t v u a k o mu to m o ž e
olakšati p o r e z ?

95
U k u c a o je novi nalog kompjuteru.
- P r o v e r i ć e m o sva opštinska sirotišta u Bronksu.
Čekali su da se novi podaci pojave na ekranu ... N a k o n k r a ć e p a u z e , k o m ­
pjuter je izbacio kratku p o r u k u : N'o such documents where found.
- O p e t ništa! Otkad ste se vi pojavili ova stara k a n t a n e ć e da me sluša. Nije
m o g u ć e da u B r o n k s u n e m a nijedno sirotište!
- Moris, otkud znaš da je baš u B r o n k s u ?
- Z n a m da je t a m o , siguran s a m ... t o g a se d o b r o s e ć a m ... U o s t a l o m , svi po­
daci su ... updated...
- A k o je taj fajl izbrisan iz k o m p j u t e r s k e m e m o r i j e o n d a ne postoji ni m o g u ­
ćnost da n a đ e š adresu ... Imaš li n e g d e adresar?
- N e treba! - prekinuo ga je. - Svi p o d a c i su tu ... O v a sprava je savršena ...
a k o n e š t o tražite, o n d a je tu ...
- Moris, njen problem i jeste što je isuviše savršena ... Ne m o ž e sirotište tek
t a k o da nestane ... Zato mi je p o t r e b a n adresar ...
- O d a k l e toliko interesovanje za n e k o b e d n o sirotište?
- S a m si mi rekao, Moris! A k o je sakrio podatak o donatorstvu, a takve stva­
ri se o b i č n o ne kriju, i ako n e m a š p o d a t a k a ni o j e d n o m sirotištu u B r o n k s u , to
znači s a m o j e d n o ...
- Da N i k o s Tedonis nešto krije - dovršio je Moris ustajući. - Mislim da
i m a m n e g d e adresar. - Preturao je po nepreglednoj gomili o d b a č e n i h knjiga.
- N a š a o s a m ga! Ovaj je baš star! - R u k o m je n e m a r n o skidao d e b e l e naslage
prašine ... pogledajte s a m o godinu izdanja ... 79 ... m a t o r ko Biblija ... E v o va­
m a , vi se o v d e bolje snalazite od m e n e .
- Da v i d i m o ... Bronks. - Dr H e k m a n je j e d n o m r u k o m p r i d r ž a v a o naočare ...
Listao je ...
- Čini mi se da ni o v d e n e m a ništa.
- A n e k e druge organizacije? - u p i t a o je Moris. - Šta još postoji od takvih
ustanova?
- Proveri u kompjuteru sve socijalne u s t a n o v e u B r o n k s u .
- Z a r B r o n k s nije k o m p l e t n a socijalna u s t a n o v a ? Z n a t e o n o , imaju para za
b o m b e a nemaju za socijalno osiguranje ... U r a đ e n o ! - Moris je izbacio nepre­
g l e d n u listu. - Pogledajte da li o v d e i m a nešto interesantno.
Dr H e k m a n je p o d v u k a o n e k o l i k o u s t a n o v a o l o v k o m i d o d a o mu ...
- Proveri mi ovo ...
- Specijalna škola za decu o m e t e n u u razvoju ... O v d e je sve u redu, sve je
legalno ... Pogledajte, tu je i a d r e s a ... ništa sumnjivo ...
Dr H e k m a n je zapisao adresu ... N e š t o mu je privuklo pažnju ... - A o v o ?
- To je stacionar za stara lica... senilce, autističare ... Čini se da dele istu zgra­
du. S a m o trenutak, država je pokrovitelj ... U h ! Ne bih voleo da završim t a m o !
- K a ž e š da je ista adresa?
- Šta bi v a m tu m o g l o biti sumnjivo? Nije ništa n e o b i č n o da j e d n u zgradu
dele dve ustanove.

96
- Ko pokriva t r o š k o v e škole za retardiranu d e c u ?
Moris je pretraživao p o d a t k e ... - Pa ne piše o v d e baš sve ... K o g a bi uosta­
lom interesovalo t a k o n e š t o ...?
- M e n e ...
- N a r a v n o - s l e g n u o je r a m e n i m a - s a m o vas ...
- Moris, ja bih s a d a p o š a o da p r o v e r i m to m e s t o .
- Vi ste ludi! - u z v i k n u o je Moris i z n e n a đ e n o . - Izvinite, ali ne m o g u vas
pustiti da idete t a m o . Nije s i g u r n o ! Niste taj tip da se s m u c a t e po B r o n k s u i ra­
spitujete za n e k e sirotinjske u s t a n o v e . I m e n i je stalo k o l i k o i v a m a , ali mislim
da ovaj put k u c a m o na p o g r e š n a vrata. Dajte mi još j e d n u šansu, a k o ne u s p e m
da p r o đ e m , i d e m o zajedno ... Vi se o d m o r i t e , a ja ću ostati još m a l o da radim ...
Posle pola sata učinilo mu se da je na n e k o m tragu ... J o š j e d n o m je u k u c a o
traženu informaciju ... Č e k a o je ... K o m p j u t e r je izbacio p o r u k u i zatražio n o v a
uputstva. - Da v i d i m o , m o ž d a h o ć e š o v o ? A o v o ...? - r a č u n a r s k e operacije je
ponavljao u n e d o g l e d , prsti su mu leteli po t a s t a t u r i . . .
- Ništa! Z n a č i odbijaš m e , ne prepoznaješ jezik kojim pričam ... Šta ti treba,
šta je to što tražiš da bi me p r o p u s t i o ? G d e si sakrio Tedonisa, g d e mu je m o ­
z a k ? M o r a da postoji n a č i n ! Ti si s a m o m a š i n a ! - O d g u r n u o je stolicu i p o n o ­
vo je privukao, s v a đ a o se sa s a m i m s o b o m i sa k o m p j u t e r o m . - Z a š t o nisi d o ­
bar p r e m a m e n i ! ? - glas mu je p o s t a o molećiv. - M o l i m te, pusti m e , ne ide mi
se u B r o n k s ... B r o n k s ! - upalila mu se lampica. O s t a v i o je k o m p j u t e r uključen
i p o t r č a o uz stepenice.
- D o k t o r e H e k m a n ! - t r a ž i o ga je p o g l e d o m po a p a r t m a n u . Nije ga bilo ...
- Trebalo je da z n a m da će otići b e z m e n e !

19.
Dr H e k m a n je u to v r e m e već bio na putu za B r o n k s . J e d v a je u b e d i o taksistu
da ga za 200 dolara prebaci. - B e z čekanja - rekao mu je. - A k o č e k a m udvo-
stručiću. - Koliko d u g o ? - N e k o l i k o m i n u t a ; a k o n e s t a n e š na d u ž e od 10 m i n u ­
ta ja brišem.
Bronks je bio deponija ... ljudska deponija. U Bronks nije išao niko normalan ...
Nije bilo potrebe. Turističke agencije su nudile s u n č a n u i sjajnu verziju Di-
znijeve A m e r i k e .
- K a k o ste rekli da se z o v e ulica?
J e d v a su je našli.
Dr H e k m a n je pružio d v e n o v č a n i c e od po 100 dolara.
- Ostatak kad se vratim ...
P o k u c a o je na vrata, pa j o š j e d n o m jače ...
- Ko je? - j e d n a ž e n a je otvorila vrata. O d m e r i l a ga je vodnjikavim o č i m a .
- Šta hoćete? - prevalila je p r e k o svojih bledih usana.
- Da li je ovo stacionar za stara i n e z b r i n u t a lica ... H a m l e t rd. 152?
- D a ! A ko ste vi?

97
- Iz ministarstva zdravlja ... Bolje će biti da me pustite u n u t r a ...
- N i š t a mi nisu javili - žena se b e z r a z l o ž n o nasmeja.
P o g l e d a o je ...
- Pili ste?
- Ja ... - z a m u c a l a je.
- Bojim se da ću to morati da stavim u svoj izveštaj ...
- M o l i m vas, - snizila je ton - ostalo mi je još par m e s e c i do penzije ...
Išli su h o d n i k o m . Dr H e k m a n je gledao oko sebe; s m r a d m o k r a ć e je bio ne­
podnošljiv. Video je i nekoliko u m o b o l n i h ... mokrili su m i m o svoje volje ...
- M e s t o mi deluje prilično z a p u š t e n o . Ali, ja žurim. P o s t a v i ć u v a m s a m o ne­
koliko pitanja.
O d a h n u l a je sa neskrivenim olakšanjem. Dah joj je s m r d e o na nikotin i alko­
hol ...
Dr H e k m a n se pretvarao da pravi zabeleške. P o g l e d a o je na sat.
- V r e m e je da p o đ e m . Ah, da ne zaboravim, šta je sa c e n t r o m za retardiranu
decu?
- N e z n a m ništa o t o m e . K a d a s a m primila p o s a o nisam zatekla n i k a k v u de­
cu. O v a z g r a d a je pripadala ranije nekoj dobrotvornoj ustanovi. N e š t o s a m od
njihove dokumentacije pronašla ... Z n a m s a m o da je u pitanju n e k a religiozna
organizacija.
- Da li je ostalo nešto od njihove arhive?
- Nisam sigurna da ima m n o g o ... sve sam prebacila u p o d r u m - nećkala se ...
- M o ž e t e li ih d o n e t i . . .
- Mister, potražiću, sačekajte ispred zgrade.
- Oh, naravno.
Pošla je da u z m e ključ od p o d r u m a gunđajući: - Gle sad, nisu dolazili tolike
g o d i n e ... nisu nikad ni pitali za te papire ... s a m o su o v e m a t o r e b u d a l e gurnu­
li u zgradu ... a sad odjednom, g o s p o d a se setila ...
Taksistu je izdavalo strpljenje. - Dolazite li? - u z v i k n u o je.
G r u p a crnih m l a d i ć a im je prilazila ...
- I d e m , s a m o još tren ...
- Još tren, - d o v i k n u o mu je taksista - o v d e je tren p r e d u g a č a k .
- To je sve što s a m pronašla. - Pružila mu je n e k o l i k o vlažnih k a r t o n s k i h fa­
scikli, m i r i s a l e su na buđ.
U t r č a o je u taksi. Taksista nije ni s a č e k a o da dr H e k m a n zatvori vrata. Kre­
n u o je p u n i m g a s o m . D v a m l a d i ć a su potrčala za njima, lupajući po k r o v u m e ­
talnim šipkama.
- Sranje! Sad ćete mi platiti i štetu ... razjebali su mi krov ...

-I...? - Moris ga je sačekao na vratima.


- Ispalo je o n a k o k a k o s a m i mislio, n e m a nikakvog sirotišta. M e s t o je uža­
sno ...
- Po šta ste o n d a išli?
- Po o v o ... - izvadio je fasciklu i stavio na sto.

98
- Uh, al smrdi, - d o h v a t i o je gadljivo - o v o se r a s p a d a ko leš!
- Ti n e m a š p o j m a k a k o se raspada leš ...
- M o ž e m o li da p r o m e n i m o t e m u ?
- Z n a č i , ti se bojiš smrti?
- Šta je ovo, psihoanaliza? - p o b u n i o se.
- S a m si r e k a o ! Reci m i , zašto se bojiš smrti?
Nije ga gledao. B i o je zauzet razdvajanjem slepljenih stranica. - Tačno je,
bojim se smrti. Bojim se k o n a č n o g . Isuviše sam r a d o z n a o ... Z n a t e o n o , m r t a v
si i tu je kraj ...
- Da li stvarno veruješ da je kraj?
P o ć u t a o je trenutak.
- Čitali ste H e m i n g v e j a ... Za kim zvona zvone, pa u v o d ... knjiga počinje ne­
k o m pričom o ostrvu, pa a k o se deo tog ostrva otkine i odvoji, ode u nepovrat,
mi g u b i m o ; ne jedan n e g o svi ... Č o v a je stvarno u pravu ... Evo, na primer, ka­
da je moj otac u m r o on je n e k a k o sa sobom sve svoje znanje o d n e o u n e p o v r a t . . .
M e n i su ostali s a m o fragmenti ... neki d e t a l j i . . . n e k a sećanja ... Ništa više ... a
i to b l e d i . . . K a d a s m o ga Evelin i ja sahranjivali g l e d a o sam u raku d u b o k u dva
m e t r a i stvarno sam video kraj. A kasnije, k a d a sam to veče p l a k a o gledajući u
z v e z d a n o n e b o , v i d e o sam početak ...
- Veruješ li da ti je otac t a m o ...
- Na šta mislite: na rupu od dva metra ili na n e b o p u n o z v e z d a ?
Moris se nasmeja i reče: - Bolje da p o đ e m po fen - pokazujući na fasciklu.
Mučili su se više od p o l a sata.
- P r e biste osušili b e r n a r d i n c a n e g o o v o ... G d e ste s a m o to pokupili? U Tu-
tankamonovoj grobnici...?
- T a m o , Moris, ne prokišnjava ...
- N i s t e mi rekli šta je bilo na pikniku ...?
- G d e ? U B r o n k s u ? N e ć u ti pričati o detaljima.
- I n e m o j t e ! S a m o mi recite k a k o ste se d o k o p a l i o v o g . K a o da ste rovali po
kontejneru ...
- T a m o i jeste k o n t e j n e r . . . za ljude.
- I, k o g a ste našli, a k o n e m a d e c e ?
- Pansion za u m o b o l n e i n e m o ć n e , a i bolničarki bi d o b r o došao jedan anti-
alkoholičarski p r o g r a m ... O n a mi je dala o v e fascikle. To je g o t o v o sve što je
ostalo k a d a je došla da p r e u z m e p o s a o .
- I šta je m a t o r a rekla?
- Ne baš m n o g o ... K a ž e da je pre njih tu bila n e k a religiozna d o n a t o r s k a
u s t a n o v a , ali nije z n a l a t a č n o koja.
- I dokle nas je to d o v e l o ?
- Ne z n a m d o k ne p r o č i t a m o iz o v o g njihovog materijala.
- K o n a č n o - u z d a h n u o je Moris - evo prva strana! O d n e ć e m o ovo na skener,
slova su prilično izbledela, uvećaću ih i pojačati, pa da v i d i m o šta s m o dobili.
- Ti idi, a ja ću ostati da p o k u š a m da odvojim još neki d e o .

99
Moris se vratio noseći list papira. - N e š t o sam uradio, pogledajte. Č i n i mi se
da je n e k a priznanica za dobrovoljni prilog.
- Da li piše ko je donator? A k o to s a z n a m o mogli b i s m o da p r o v e r i m o ka­
k v o mu je versko opredeljenje ... N e š t o mi je palo na p a m e t ; da li si ikad pro-
veravao k a k a v je Tedonisov status po t o m pitanju?
- K o l i k o z n a m on je Grk, a G r c i su o r t o d o k s n e vere, m a d a i tu baš nisam si­
guran. M i s l i m da je i on odrastao u n e k o m sirotištu ... Z a r je i to v a ž n o ...?
Dr H e k m a n je na pitanje o d g o v o r i o pitanjem:
- A njegovi potčinjeni...?
- Ko to z n a ... Dajte mi i taj k o m a d i ć papira, na njemu nešto piše ... O d m a h
se v r a ć a m . - Moris je već bio n e s t a o ... Nije potrajalo d u g o ...
- Izvesni Frenk i M a r i j a . . . P o v e ć a o sam i adresu. Izgleda da su Italijani, žive
u Njujorku, italijanska č e t v r t . . . To je g o t o v o sve. Ne verujem da m o ž e m o bilo
šta više izvući. Usput, proverio sam n e k o l i k o Tedonisovih ljudi... ne pripadaju
nijednoj religiji, baš nigde ... Č i n i se da ih interesuje s a m o n o v a c i m o ć .
- To je p o m a l o č u d n o ... M o ž e š li povećati ovo zaglavlje?
Moris je gledao. - Teško ... p o k u š a ć u da ga skeniram, zatim z u m i r a m ...
- S a m o ti to uradi. Ne r a z u m e m taj tvoj računarski jezik ...
- N i s a m uspeo u potpunosti. Uostalom, nije ni na m o m ni na v a š e m jeziku ...
Z n a t e li šta piše?
H e k m a n j e p r o m e n i o naočare.
- Da v i d i m o ... Naziv je na g r č k o m i latinskom ... piše ... Orchis ... Korkvra
negro ...
- P o n o v i t e to još j e d n o m - k o m i č n o je iskrivio lice Moris.
- I m a m o ih, Moris! I m a m o ...
- N e m a m o mi još nikog.
- Pitaj taj tvoj elektronski m o z a k šta z n a o orhidejama.
- O r h i d e j e ! ? K a k v e veze o n e imaju sa T e d o n i s o m ?
- V i d e ć e m o ...
Sišli su zajedno u Morisovu radnu sobu.
- R e c i t e mi tačan naziv.
Moris je p o n o v o prebirao po tastaturi.
- Gledajte na ekran, sad će ... u trećini s e k u n d e ... Negro je c r n o ... da vidi­
mo Korkyra ... ostrvo. Ostrvo crnih orhideja ... - sricao je. - Sranje! D i g l a mi
se k o s a na glavi ... m e n e taj naziv p o d s e ć a na pogrebni zavod.
- Nije u pitanju pogrebni z a v o d već sekta ili tajno okultno društvo.
- M o r a m priznati da mi se ne d o p a d a taj zaključak. I m a li još n e š t o u toj
vašoj - p o k a z a o je prstom na glavu - psihijatrijskoj antikvarnici?
- I m a . P o l a k o ali sigurno n a p r a v i ć e m o strukturu Tedonisove ličnosti.
- Stvarno, n i k a d a mi ne bi palo na p a m e t . . . Ko bi rekao - gledao je u dr H e k -
m a n a . - Mi: 'io sam da se g o t o v o sve m o ž e rešiti k o m p j u t e r o m ...
- Ne grešiš m n o g o , ali si prevideo j e d n u stvar: kompjuter n e m a emocije ...
Čovek ima...
100
- Tedonis ih n e m a - d o d a o je Moris. G l a s mu je b i o rezak.
- Reci mi šta o s e ć a š p r e m a n j e m u ?
- Šta m o ž e t e osećati p r e m a č o v e k u koji v a m je u n i š t i o p o r o d i c u ?
- H o ć e š li da ti t a č n o k a ž e m k a k o se ti osećaš?
Moris ga je g l e d a o z a i n t e r e s o v a n o , čekajući da čuje ...
- Mrziš ga...
- Toliko z n a m i b e z vas.
- M r z i š ga, Moris, ali si i fasciniran ... Č o v e k p o p u t T e d o n i s a te privlači. Pri­
vlači te opasnost i m o ć koja ga okružuje ... M o ž d a bi ž e l e o da mu b u d e š blizak.
Da mu se o d u p i r e š ... da p r o v e r i š s a m o g sebe k o l i k o si j a k ... Da u r a d i š o n o što
toliki o k o njega nisu uspeli, da ga uništiš ...
Moris je ćutao.
- Postoji li t a č n a psihijatrijska definicija ...?
- N a r a v n o . Pojam odbijanja i privlačenja: biblijska t e m a ... E v u je privlačilo
drvo sa lošim p l o d o m , ali je odbijala p o m i s a o da gubi o n o d o b r o ... nije želela
s a m o jedno kad je m o g l a imati oboje ... pogledala je o k o sebe ... videla je raj ...
videla je dobro, pogledala je u drvo, znala je da je loše, a nije znala zbog čega ...
to je p o n o v o privuklo, ubrala je jabuku ...
-I pokvarila se - kratko je zaključio Moris.
- Č o v e k je kvarljiva r o b a ... T a k o je i sa T e d o n i s o m ... o n o č e g a se d o t a k n e
to i u n i š t i . . .
- D a , Tedonis ... P o k u š a ć e da je spreči da se u d a za d r u g o g č o v e k a ...
- Mislite na nju? - Moris je izbacio sliku p e v a č i c e na e k r a n ... - O d a k l e v a m
ta ideja?
- Moris, to je logika ... A k o je u nju investirao, a da o n a pri t o m e ništa ne
zna, d o b r o će bdeti n a d njom ... B a š k a o i Eva, m o ž e ubrati z a b r a n j e n o v o ć e ...
On je tu da to spreči...
Gledali su u e k r a n .
- Stvarno je lepa! B o ž a n s k o stvorenje ...
- N a s t a l o od A d a m o v o g r e b r a - n a d o v e z a o se dr H e k m a n .
Moris se z a g r c n u o .
- N i j e valjda poliuretanski klon!?
- N a r a v n o da nije. - Dr H e k m a n je pažljivo p o s m a t r a o lik n a s m e j a n e devoj-
ke. - O n a je nečije d e t e ...
- Roditelji p o n e k a d i ne znaju šta odbacuju ...
- M a l a ispravka: o n a nije o d b a č e n a , o n a je s t v o r e n a ...
- B a n k a s p e r m e ! - Moris se lupio po glavi. - O n a je v a š e d e t e ! M i s l i o sam
da tražimo muškarca...
Dr H e k m a n je i dalje g l e d a o u devojku. P o s m a t r a o je pažljivo, tražeći slič­
nosti ...
- Vi stvarno verujete da je o n a vaše-dete!? O v o je ludilo! N e m a smisla!
- N i s a m r e k a o da je o n a m o j e dete. Nečije jeste ... N e k o g a od nas koji s m o
na t o m spisku ...

101
- I k u d a dalje? K a k o ćete saznati da li je stvarno vaša? Mislim, k a k o se
uopšte m o g u p o u z d a n o saznati te stvari sa m e d i c i n s k o g stanovišta? Z a š t o je to
Tedonis uopšte uradio?
- Moris, prilično sam u m o r a n - p o k u p i o je svoje papire. - P r e d l a ž e m da se
i ti o d m o r i š ...
- Ne m o g u , ne sad. Suviše sam n a p e t . . . I što je još gore, ne z n a m k u d a odav­
de. M n o g o toga s m o saznali, a nigde n i s m o stigli. Sve je h i p o t e z a ...
- Nije, Moris! Biće n a m m n o g o jasnije kada o d e m o na adresu donatora.
- U italijansku četvrt? T a m o m o ž e t e ići i bez m e n e . M o ž d a ništa i nećete pro­
naći. Videli ste datum, ko zna da li su ti ljudi još t a m o ? M o ž d a nisu ni ž i v i . . .
- Ne z n a m dok ne o d e m .
- Prvo ć e m o se odmoriti, - Moris se protegao - a o n d a poći svako na svoj
zadatak. M o r a m nabaviti n e š t o od onih multilevel artikala. Interesuje me njihov
bar-kod ... Šta h o ć e t e da r a d i m o sa orhidejama, da ih z a l i v a m o ?
- N e m a potrebe da b u d e š sarkastičan. Život orhideje m o ž e n a m otkriti sve o
toj sekti.
- K a k o ćete znati koja vrsta orhideja je u pitanju kad ih ima - tražio je po­
datak u kompjuteru - više od 20 0 0 0 vrsta ... Za to bi n a m trebali dani i dani
istraživanja...
- Ne treba toliko, s a m o j e d a n specifičan podatak. P o z v a ć u m o g d o b r o g pri­
jatelja, profesora H o f m a n a ... Pre toga, i d e m o da se o d m o r i m o . J a k o je k a s n o .

L e ž a o je u m r a k u otvorenih očiju. Nije ni p o k u š a v a o da zaspi; z n a o je da ne­


će m o ć i . Razmišljao je o o n o m e što su pronašli. Ležao je na sofi u d n e v n o m bo­
ravku, a Moris je otišao u sobu ostavljajući vrata otvorena. Ni njemu san nije
dolazio ...
- D o c o , jeste li b u d n i ?
Nije mu o d g o v o r i o ...
- Sutra ću pokušati još nešto. U p r a v o sam se setio: k a d a s a m u p a o u onaj fajl
sa b a n k o m sperme ... mislim da z n a m šifru ...
Dr H e k m a n ga nije čuo. Misli su mu bile daleko. Z n a o je da je prelepa mlada
žena koju je video na ekranu izabrana za nešto, znao je m n o g o više u odnosu na
o n o što je govorio Morisu. N e k e odgovore dobiće sutra... M o z a i k se k o n a č n o po­
punjavao. Pojavio se lik, v e o m a mračan, ali to nije bio Tedonis. Tedonis je bio lut­
ka na koncu, i njime je neko manipulisao, neko ko je stajao iza svega ... Ostrvo
crnih orhideja ... Da li je u pitanju zaista ostrvo? Ili njegovo ludilo? Sutra ...

20.
Moris ga je p r o b u d i o . Nije se ni svlačio, spavao je o b u č e n . P o g l e d a o ga je ...
nije čak ni patike skinuo.
- Moris, ti i kad b u d e š imao 50 g o d i n a bićeš dete. M o g a o si bar č a r a p e da
p r o m e n i š ...

102
- Ko još želi da o d r a s t e ! ? Šta želite da doručkujete? - d o v i k n u o mu je iz ku­
hinje.
- Iz tvog frižidera, n i š t a ! - O b l a č i o je sako. - B u d i ljubazan pa mi pozovi
taksi.
- I ja ću u s k o r o i z a ć i . . . I m a t e li još n e k u n a r e d b u za m e n e ?
- I m a m - dr H e k m a n mu je prišao dodajući v e o m a ozbiljno. - Moris, o b e ­
ćaj da nećeš pokušavati ništa b e z m e n e ... O v o nije igra. M o ž d a je opasno, veo­
ma o p a s n o ... Nije u pitanju s a m o Tedonis već čitava organizacija. A k o su na­
pravili te multilevel k o m p a n i j e ... m n o g o je ljudi u toj m r e ž i . . . m o ž d a su uspeli
da n a p r a v e najbrojniju sektu na svetu, a mi o n j i m a ne z n a m o baš ništa.
- Poslednji p u t je sa m n o m t a k o r a z g o v a r a o m o j o t a c .
-I šta si mu o d g o v o r i o ?
- Ne m o g u da se setim.
- Moris, ozbiljan s a m . O v o nije dečija igra ...
- U redu, u r e d u !
- V i d e ć e m o se kasnije, O K .
Taksi ga je č e k a o ispred z g r a d e .
- Vozite u grčku crkvu.

C r k v a je bila m a l a i g o t o v o p r a z n a . Prišao mu je p o l a g a n o omanji stariji m o ­


nah, vukući n o g e . K a o d a j e p r o z r e o njegove misli.
- Nedeljom ima više n a r o d a ... D a n a s je radni dan ... N e g o , kojim d o b r o m
ste vi došli?
- Zaista vam ne bih o d u z i m a o v r e m e ... M o j e i m e je dr L e o H e k m a n ... U p r a ­
vo sa studentima o b r a đ u j e m t e m u vere. Ne želim da u d e m u p o l e m i k u sa nji­
ma, a da nisam pripremljen. Pretpostavljam da z n a t e kakvi su studenti kad vas
zateknu n e s p r e m n a .
- Isto je i sa v e r o m - p o t v r d i o je m o n a h . - M o r a m o u v e k biti na s t r a ž i . . . Šta
ste t a č n o hteli znati?
- N a i š a o sam na j e d a n i n t e r e s a n t a n podatak, ali m a l o p o z n a t . . . H t e o sam da
ovde, na izvoru, čujem od vas ...
- Ko traži naći će, ko k u c a o t v o r i ć e mu se ... P o đ i t e za m n o m ... - U v e o ga
je u malu baštu iza crkve. Seli su ...
- Da li ste za čaj? N a š i m o n a s i ga s a m i pripremaju od bilja.
- M o r a m priznati da bi mi j e d n a šoljica prijala.
- Ilijadis - p o z v a o je m o n a h - M o l i m vas ... I m a m o u v a ž e n o g gosta, spre­
m i t e n a m čaj, ali od h i l a n d a r s k o g bilja. - M l a đ i m o n a h se udaljio ... - Vi, pret­
postavljam, znate za Svetu goru. O n a je srce pravoslavlja.
- Z n a m , ali ne m n o g o ...
- Recite mi, vi ste h r i š ć a n i n ?
Dr H e k m a n je zastao na t r e n u t a k ... - A k o m o g u t a k o reći, m o j e religijsko
opredeljenje je ljudska d u š a ... Psihijatar sam po profesiji...
- Ah, evo ga i n a š Ilijadis - p r e k i n u o ga je starac.

103
Dr H e k m a n je otpio gutljaj. - Čaj je izvrstan. - O d l o ž i o je šoljicu na stočić
ispred sebe.
- N e g o , recite mi - p o g l e d a o ga je m o n a h - šta ste o n o želeli da me pitate?
Dr H e k m a n je izvadio mali notes. - Vidite oče, sasvim slučajno s a m n a i š a o
na j e d a n pojam. R e č je grčko-latinskog porekla, a vezuje se za cvet orhideje ...
Telo starog m o n a h a se ukočilo ... P o ć u t a o je načas, sklapajući o č i . . .
- Bojim se da v a m tu neću biti od velike p o m o ć i . Orchis se ne vezuje za pra­
voslavnu veru ... A sad, ako biste me izvinili, p o š a o bih da se p r i p r e m i m za ve­
černju molitvu. Poslaću Ilijadisa da vas isprati.
Dr H e k m a n je ustao. B i o je to gest poštovanja p r e m a starom m o n a h u . Starac
je u z e o dr H e k m a n a za ruku, izgovarajući reči na g r č k o m jeziku, z a t i m se pre­
krstio i lagano udaljio.
Dr H e k m a n je ostao z a č u đ e n . Starac nije želeo da priča; sasvim o č i g l e d n o da
je z n a o , ali zašto mu nije hteo reći?
Prišao mu je Ilijadis.
- M o l i m vas da mi p r e v e d e t e na engleski jezik reči p o š t o v a n o g starca.
- Otpadništvo je po Božijem dopuštenju. Ne pokušavaj da ga zaustaviš svo­
jom nemoćnom rukom, to jest udalji se od njega i čuvaj se. Sve ostalo je u Bo­
žijim rukama...
- G o d i n e 1054. došlo je do Velikog raskola. Tada se c r k v a razdvojila: na pra­
v o s l a v n u i katoličku. N e p i s a n o je pravilo da o katoličkoj crkvi mi m o n a s i ne
p r i č a m o m e đ u s o b o m . Mi i m a m o svoju veru ... Značenje cveta koji ste p o m e -
n u l i ... vezuje se za jevrejsku verziju A d a m o v e ž e n e Lilit ... Vidite, postoji
i s k o n s k o verovanje da se ona priklonila anđelu otpalom od B o g a i vere ... K a ž u
da r a đ a d e m o n s k u decu ...
M l a đ i učenik-poslužitelj ga je ispratio uz o s m e h ... K a d a se dr H e k m a n upu­
tio p r e m a taksiju, taj o s m e h je nestao sa lica ...
- Lilit - ponavljao je dr H e k m a n zamišljeno sedeći u taksiju.

* * *
- Jeste li saznali nešto? - upita ga Moris. - Našli ste o n e ljude?
- N i s a m ni bio u italijanskoj č e t v r t i . . . M i s l i o s a m ...
- O p e t ste me prevarili?
- Moris, n e m a v r e m e n a za prepirke. P o t r e b a n si m i . I m a m o n e š t o ... A k o
s a m u p r a v u ... o n d a ... - z a ć u t a o je.
Moris ga je gledao. - O n d a ? - p o n o v i o je.
- O n d a se uspostavlja novi svetski poredak. N e k o kopira događaje iz Biblije.
- M i s l i t e da Tedonis učestvuje u t o m e ?
- Tedonis, ili onaj ko stoji iza Tedonisa ...
-I šta ć e m o sad m i ?
- P r o č i t a ć e m o Bibliju...
- O d m a h ! - p o b u n i o se Moris. - I m a o s a m nešto važnije da u r a d i m . M i s l i m
da m o g u ući u Tedonisov c e n t a r . . .

104
- To m o r a da s a č e k a ! A k o u đ e š m o ž e m o napraviti g r e š k u koja bi nas košta­
la života.
- Vi to ozbiljno ...?
- Ozbiljniji ne m o g u biti.
Moris je gledao u dr H e k m a n a . Na d o k t o r o v o m licu stajao je n e o č e k i v a n o
oštar izraz.
- Z n a č i , ono što sam s a z n a o d o k ste vi šetali po c r k v a m a m o ž e da s a č e k a ?
- Mora!
- Vaša volja! N e m o j t e posle reći: „ z a š t o mi to nisi o d m a h r e k a o " .
- N e ć u ... Moris! - p o z v a o ga je. - M o ž e m o li upitati tu tvoju plastičnu igrač­
ku šta z n a o n e k i m p o j m o v i m a ?
- Recite ...
- Lilit...
- L i l i t - u k u c a v a o j e slovo p o slovo. - O v d e piše: U postbiblijskoj jevrej-
skoj literaturi Lilit se javlja k a o A d a m o v a prva ž e n a . N j e n o ime se pominje u
„Alfabetu B e n S i r a " p i s a n o m i z m e đ u 7. i 10. v e k a ... pa k a ž e : K a d a je B o g od­
lučio da stvori ž e n u za A d a m a , stvorio je na isti n a č i n k a o i p r v o g m u š k a r c a ,
znači od zemlje ... O d m a h po njenom n a s t a n k u par je p o č e o da se svađa ... Ov­
de n e m a ničeg n e o b i č n o g - u b a c i o je. - Lilit je o d b i l a da se potčini A d a m u ...
Lilit je zatim pobegla i na A d a m o v u m o l b u B o g je poslao tri anđela da je vrate ...
A n đ e l i su joj rekli - u k o l i k o odbije da se vrati, prvog d a n a po rođenju u m r e ć e
njeno d e m o n s k o dete ...
- Ko bi m o g a o da n a u d i o n a k v o m a n đ e l u ! Pogledajte je! - Na ekranu se p o ­
javila slika a m e r i č k e filmske z v e z d e .
- Vidiš Moris, i tebi postaje jasnije.
- O n o što je v a m a j a s n o m e n e zabrinjava. O t k a d ste došli ne m o g u da spa­
v a m . Stalno mi pretite tim satanističkim p r i č a m a za nevaljalu decu ... N i k a d a
n i s a m o N i k o s u Tedonisu razmišljao na takav n a č i n .
- H o ć e š li da znaš k a k a v je moj zaključak? - u p i t a o je dr H e k m a n .
- Nestrpljiv sam - Moris je p o č e o u šali da drhti od straha.
- Orhis Korkyra Negro je v e r o v a t n o sekta koja veruje u priču o L i l i t . . .
- To sam već č u o ... Z n a č i li to da bi o n a t r e b a l o da rodi dete d e m o n a ?
- Upravo to!
- Ali šta ć e m o sa o v i m : o v d e piše da će njeno dete u m r e t i prvog d a n a ?
- P o k u š a ć e da prevare p r o r o č a n s t v o . Da bi se o n o ostvarilo dete bi trebalo
da rodi ž e n a stvorena od zemlje baš k a o i A d a m ; ali o n i nju nisu stvorili od ze­
mlje već od ...
- ... A d a m o v o g rebra ... - u p a o mu je u reč ... - Pa to bi o n d a bio klon ...
- N e , već od s p e r m a t o z o i d a ! Na taj način će sprečiti da anđeli usmrte njeno
n o v o r o đ e n č e , d e m o n a ... jer je stvorena od čoveka. P o k u š a ć e da zavaraju trag ...
Moris je p o č e o da drhti n e k o n t r o l i s a n o .
- Izvinite, podišla me n e k a jeza ... Vi n a i z g l e d n e l o g i č n e stvari spajate u ne-
v e r o v a t n u ali istinitu i m o g u ć u priču.

105
- Ta priča se već odigrava ... Budi strpljiv. Kad o b r a d i m o d o g a đ a j e iz Bibli­
je ...
- Znači, ipak je sve zapisano u Bibliji?
- Jeste, a neko to zloupotrebljava. Pokušaće da obmanu, ili ljude na z e m l j i . . .
ili B o g a ... - tu m i s a o je zadržao za sebe.
- D o b r o si me podsetio. M o r a m pozvati dr Hofmana. On je izuzetan botaničar.

„Halo! Matijas?"
„ L e o ! G d e si, koliko je prošlo g o d i n a ...?"
„Matijas, ko to više broji."
„Šta te m u č i , stari prijatelju?"
„ I m a m jedan specifičan slučaj. Moj pacijent je opsednut o r h i d e j a m a . "
„ N a koju orhideju se žali tvoj p a c i j e n t ? "
„ D a li one sve imaju svoja i m e n a ? "
„ P a n a r a v n o , L e o , k a o i ljudi. M o r a š znati k a k o ćeš ih n a z i v a t i . . . "
„ N e z n a m tačno ..."
„ M m m m , koja bi to orhideja m o g l a b i t i ? "
„Rekao je da je ne može n a ć i . . . "
„ U g l a v n o m se sve orhideje m o g u naći. Z a š t o ne pogledaš u botaničkoj bašti?
M i s l i m da u njihovom leksikonu m o ž e š pronaći svih 2 5 0 0 0 . "
„ H v a l a , Matijas ... Mislim da moj pacijent nije toliko bolestan ... M o ž d a p o ­
stoji brži način da ga izlečim ..."
„Opsesija orchis ... - n e ć k a o se botaničar ... - teško se leči, dragi k o l e g a ...
Z a š t o ga ne pošalješ na g r u p n u terapiju?"
„ P a da ubere još poneki redak cvetak ..."
„Liebe frojnde! ... čovekova duša je k a o botanička bašta... u njoj svašta raste."
„ Z n a m ... z n a m , Matijas ... đ u b r i m o je recima: za n e k o g a su otrov, za n e k o ­
ga lek ..."
„ T v o j a jednostavnost, Leo, u v e k me je zadivljavala ... Doviđenja, prijatelju,
i javi se da čujem šta si uradio sa orhidejom ..."
„ N e ć u zaboraviti, Matijas ..." p r e k i n u o je vezu ...

- Slušao sam razgovor ... G d e ste s a m o pronašli tog tipa? ... Ne b i h v o l e o da


sam na njegovoj k a t e d r i . . . u v e n u o bih ...
Dr H e k m a n se morao nasmejati ...
- O p e t n i s m o nigde stigli...
- Ćuti, Moris ... i dodaj mi Bibliju ...

106
21.
- B i o s a m u k u p o v i n i - r e k a o je Moris ulazeći.
- Vidim po toj kutiji ... O p e t neki od tvojih rekvizita. Z a r ih n e m a š v e ć d o ­
voljno?
- Za vaš slučaj ništa nije dovoljno ...
Dr H e k m a n ga je slušao s a m o p o v r š n o . - Koji je to m o j slučaj, Moris?
Vaš slučaj je zbir slučajnosti: slučajno ste dali s p e r m u , slučajno su v a m
ubili prijatelja, sasvim slučajno su hteli da nas d i g n u u v a z d u h ! Sa v a m a stvar­
no č o v e k ne z n a šta će n a s još slučajno zadesiti. Z a t o s a m i n a b a v i o ovu spra-
vicu. - O t p a k i v a o je karton, najlon ...
- Šta će ti analizator krvi? N a p r a s n o si se z a i n t e r e s o v a o za m e d i c i n u ...?
- Sećate se kad ste rekli da kompjuter n e m a ništa zajedničko sa č o v e k o m , da
kroz mašinu kruže elektronski impulsi, a kroz č o v e k a emocije i krv ... Tada mi
je sinula ideja: najbolji i najpoverljiviji sistemi zaštićeni su n e k o m specifičnom
i jedinstvenom zaštitom ... Tako je i sa Tedonisovim k o n g l o m e r a t o m . Do sada
sam saznao da sa n e k i m o g r a n c i m a k o m u n i c i r a preko bar-koda, ali još nikad ni­
sam ušao u sam m o z a k . Za to mi je trebalo ili t e r m a l n a slika lica, što ne m o ž e
da se izvede, ili stanje rožnjače ... m o ž d a otisak prsta. Da li me pratite? - pogle­
dao je u dr H e k m a n a . - Pošto vi sa vašim eventualnim detetom n e m a t e ništa od
t o g a zajedničkog m o r a o s a m da n a đ e m šta ima, a da pri t o m e b u d e nešto karak­
teristično, s a m o za v a s dvoje ... I evo ga! - p o t a p š a o je m a š i n u r u k o m . - Spo-
j i ć e m o nespojivo ... A k o stvarno imate dete, o n d a n e g d e m o r a da se pojavi in­
formacija ... U z e ć u v a m m a l o krvi ... M a š i n a će taj vaš lični potpis prevesti na
elektronski i ...
- K o l i k o je v r e m e n a p o t r e b n o da sklopiš analizator?
- C e o dan.
- Postoji li o p a s n o s t da otkriju skrovište?
- Ne brinite, još u v e k s m o sigurni.
- U b e d i o si m e , Moris, p o d e l i ć e m o poslove. Ja ću razraditi biblijsku verziju
o n o g a što se dešava. A k o s a m u pravu, to će potvrditi i tvoja elektronska skala-
merija. U t e r a ć e m o Miki M a u s a u m i š o l o v k u !
- M i k i M a u s ! ? - i z n e n a d i o se Moris. - O d a k l e v a m sad t o ? Da n e m a i on ve­
ze sa svim o v i m ...? O n e ! N e m a n a č i n a da me u b e d i t e u to ...
Ima, Moris, ima p o m i s l i o je ...
- K a k o ste mislili da p o d e l i m o p o s a o ?
- Ti znaš t e h n i č k u stranu m o g u ć n o s t i da se k o n t r o l i š e č o v e k . Vidim - p o k a ­
z a o je na knjige i n a u č n e m a g a z i n e - bio si prilično s t u d i o z a n . A ja ću pročita­
ti o v o - u z e o je Bibliju. - O n d a ć e m o sve to p o m e š a t i i d o b i ć e m o profil Orchis
Korkyra Negro ... Z n a ć e m o k a k o deluju i koje su im n a m e r e ... i k a k o da ih
s p r e č i m o da izvedu do kraja ...
- Vi stvarno ne odustajete od te vaše apokaliptične ideje!? Jeste li razgova­
rali sa n e k i m o t o m e ?

107
- Dosta, Moris! I d e m o na p o s a o ...
- Ja već radim - p o k a z a o je na dva kabla koje je držao u r u k a m a . - Posle ću
v a m uzeti krv - napravio je g r i m a s u Drakule ... i u b r z o z a b o r a v i o na dr H e k -
m a n a . B i o je u svom svetu ...

* * *
Dr H e k m a n je osetio laku glavobolju. Setio se svojih kratkih amnezija. To ga
je vratilo na jedan davni d o g a đ a j . . . Z n a o je da su ti kratki periodi nesećanja p o -
sledica eksperimenta. B i o je t a d a student, r a d o z n a o baš k a o i Moris. Nije želeo
da prizove ta sećanja, niti da dozvoli da isplivaju na p o v r š i n u ... ali jesu ...
N j e g o v a interesovanja u to v r e m e bila su vezana za parapsihologiju; k a o i svi
m l a d i ljudi, i m a o je svoja oduševljenja. Ž e l e o je da zna k a k o m o ž e t e navesti
o s o b u da radi t a č n o o n o što želite. Sve je p o č e l o k a o s t u d e n t s k a šala, a završilo
se v e o m a ozbiljno ... Erik H a r d i bio mu je d o b a r prijatelj. Studirali su zajedno,
ali su u v e k ulazili u istu p o l e m i k u : L e o H e k m a n je z a s t u p a o tezu da je m o g u ć e
parapsihološki kontrolisati pojedinca, a Erik je tvrdio da je to p r a k t i č n o neizvo­
dljivo. Ž e l e o je da mu dokaže, ali reči nisu bile za to dovoljne. Priključio se jed­
noj grupi van univerziteta koja se bavila parapsihologijom. I m a o je i učitelja ...
R u k a m a je prošao kroz kosu, stežući glavu. Glavobolja je postajala neizdr­
živa. Z a š t o ne m o g u da mu se setim lica? Z a š t o ? N a š a o se u kovitlacu pulsira-
j u ć e g m i g r e n o z n o g bola i krivice ...
Oh Erik, n i s a m želeo to da u r a d i m , n i s a m ! Setio se tela prijatelja k a k o pluta
i k u k e kojom su ga izvlačili na obalu ...
„Sugestija", govorio je učitelj, „koncentriši se na sugestiju! Ti to m o ž e š ! N a -
učiću te k a k o ... Reči ubijaju, o n e su najfinije sečivo, tvrđe od d i j a m a n t a a ta­
nje od niti kose. S p r e m a n si. I uradi t o ! Uđi u g l a v u ! "
B o r i o se protiv o n o g a što mu je prolazilo kroz glavu. S t e z a o je s l e p o o č n i c e
d l a n o v i m a , ali slike su navirale ...
Z a p o č e o j e prepirku s a E r i k o m . R e k a o m u j e d a g a sugestijom m o ž e navesti
da zaboravi plivanje. „ L e o , j e d n o m i zauvek s t a v i ć e m o tačku na o v o ... Ideš sa
m n o m ! " Erik je bio jake konstitucije, vesele prirode, v e r o v a o je u g r u p n u tera­
piju, nije ga z a n i m a l a parapsihologija. Slagao se jedino da na labilne ličnosti
u v e k m o ž e š uticati, ali da bi o n e t a č n o uradile o n o što želite, treba v r e m e n a . To
se ne zove p o s e b n o m m o ć i , to ostaje u d o m e n u psihijatrije ... Verovao je za se­
be da je jak i da ima g v o z d e n u volju. Isticao se svugde ... n a s u p r o t n j e m u ...
,,OK! Evo m e , L e o ! N a l a z i m o se nasred jezera, sami smo u č a m c u , n e m a sve-
doka, ne možeš biti ismejan, a ja te neću odati ..." „Lud s i ! " „ N i s a m ..." „Hajde
L e o , " provocirao ga je, „dokaži m i ! Dokaži meni koji plivam od svoje šeste go­
dine. Odrastao sam na jezeru ... Šta čekaš, L e o ! Čega se bojiš?" Erik je bio tako
siguran u sebe. „Hoćeš li već j e d n o m ! ? Eto vidiš, slabić si i kukavica! Z n a m da
si potajno htec da odmeriš snagu sa m n o m ... Da li se bojiš da dokažeš sebi koli­
ko si s l a b ! " „ N e m o j , Erik ..." „ O n d a vozim na obalu ... I ćelom univerzitetskom
naselju ću da razglasim da je Leo H e k m a n hrabar samo kad je na s i g u r n o m ..."

108
G l e d a o je u Erika, u njegove preplanule s n a ž n e grudi, u čvrste ruke i zateg­
n u t e mišiće, u o d l u č n o stisnuta usta, pravilan n o s i z e l e n e o č i . . . Seća se njiho­
v o g pogleda, ali se ne seća o n o g a šta mu je g o v o r i o . O s t a l e su s a m o dve reči
u r e z a n e d u b o k o u njegovoj svesti: „ S k o č i ! ... Skoči, E r i k ! "
P a o je na pod. Bol mu je c e p a o slepoočnice. Telo mu je b i l o u grču. Ja ga n i ­
sam ubio, nisam to bio ja! R e č i - u b i c e ... moje reči su ga u b i l e !
Z v a n i č n i je n a l a z obdukcije bio: Erik Hardi je s k o č i o p r e g r e j a n o g tela u vo­
du, n a k o n č e g a je u s l e d i o s p a z a m . S p a z a m mišića je d i r e k t a n i jedini u z r o k m l a ­
dićeve s m r t i . . .
R e s i o je da napusti studije. Nije nalazio s n a g e da n a s t a v i dalje m e đ u istim
profesorima, s t u d e n t i m a ... O n i nisu znali šta se z a p r a v o d o g o d i l o na sredini je­
zera, ali on je z n a o ...
Tada ga je d e k a n p o z v a o na razgovor. Z n a o je z b o g č e g a je p o z v a n , ali je m i ­
slio da ga n i k a k v o odvraćanje n e ć e navesti da p r o m e n i o d l u k u . P r e v i d e o je sa­
m o j e d n u činjenicu: m o ć reči.
„ O v a užasna tragedija, L e o , ne srne da te zaustavi u t v o m radu. Ti si jedan od
najboljih studenata koji su ikad pohađali ovaj univerzitet. Postići ćeš m n o g o ...
v e o m a m n o g o . To ti se sad čini tako daleko, ali ti m o r a š s m o ć i snage zbog sebe i
zbog Erika, jer gde god ti bio, šta god radio, on će biti prisutan ... Ne gubi v r e m e
tražeći sklonište od sopstvenih misli ... od njih se ne m o ž e pobeći. Postavi sebi
cilj i idi prema njemu, zajedno sa E r i k o m ... N i k o ne m o r a znati da je on tu kraj
tebe. Kreni, i p r o m e n i svet psihijatrije ... pre nego što kreneš u d r u g o m pravcu ..."
T e g o d i n e j e d i p l o m i r a o s a briljantnom o c e n o m . N a k o n s e d a m g o d i n a u p o r ­
n o g a r a d a d o b i o je N o b e l o v u n a g r a d u . I, baš k a o što je r e k a o d e k a n i njegov
mentor, postigao je sve z a t o što je ispred sebe i m a o cilj. Ali, r a m e uz r a m e sa
njim nije išao Erik. Bilo je to prisustvo n e k o g d r u g o g , čije i m e nije z n a o , n e k o
sa k i m je delio svoje telo i svoju dušu, n e k o ko je njega d o b r o p o z n a v a o ...
„ S k o č i , Erik, s k o č i ! " ali to nije g o v o r i o on već n e k o ko je njega z a p o s e o ... Za-
j e č a o je osetivši neizdržljiv pritisak u glavi i krv k a k o mu curi iz n o s a ...

* * *
- Dr H e k m a n , jeste li d o b r o ! ? - M o r i s o v a r u k a mu je bila na r a m e n u . - Da
v a m d o n e s e m čašu v o d e ?
K l i m n u o je g l a v o m d o k je m a r a m i c o m brisao znoj sa čela. Stavio je n a o č a -
re n a z a d na lice i u z e o čašu iz M o r i s o v e ruke.
- B a š ste me bacili u p a n i k u ! Je li v a m sad bolje?
- Hvala, Moris, jeste ... I m a m u ž a s n u glavobolju ...
- S a m o k a d ste d o b r o - o d m a h n u o je. - A ko v a m je taj E r i k ? Č u o sam da
ga pominjete...
- B i o mi je prijatelj ... - Bol je p o p u š t a o i misli su mu se razbistrile ...
Sve što je radio i sve na šta je pristajao u g o d i n a m a iza njega predstavljalo je
izazivanje ... ali ne sudbine već o n o g m r a č n o g i tajnog što goni ljude da čine zlo-
dela, što ih tera da g o s p o d a r e drugima, da potčine sebi n e k o g slabijeg. R a d i o je

109
za CIA, obučavajući operativce, otkrivao pukotine u sopstvenoj obaveštajnoj
službi, p r o u č a v a o i KGB-ove i MOSAD-ove tehnike špijunskih m r e ž a ; p r e c i z n o
d a v a o profile m a s o v n i h ubica, p r e d v i đ a o v r e m e i ciljeve njihovih n a p a d a ; pro-
cenjivao psihologiju naroda - žrtve američkih vojnih pritisaka. Ali, nije radio za
državu, radio je za sebe, imajući s a m o jedan cilj: da izazove g o s p o d a r a igre, da
ga isprovocira da mu se pokaže, da ga izvuče na svetio d a n a i da p o k u š a da mu
stane na p u t . . . Z a t o je i dao spermu, razlog o k o m e nije g o v o r i o ni Morisu, ni
Diku R e d m o n d u . . .
Onaj koji je g o s p o d a r i o njime, koji je kontrolisao njegovu podsvest, k o m e se
o d u p i r a o - i m a o je snagu da kontroliše i s v e t . . . S i g u r n o m r u k o m , b e z drhtaja,
p o d i g a o je papir na k o m e je r e c i m a skicirao profil najmračnijeg u m a , g o s p o d a ­
ra S o d o m e i G o m o r e ... D o š a o je dan suočenja sa likom iz o g l e d a l a ...
- Da vidim - prišao mu je Moris - šta vi imate ...
- Ne sad! Treba mi još m a l o v r e m e n a ... Jesi li uradio o n o što s a m ti r e k a o ?
- U p o z o r a v a m vas, neće v a m se dopasti! Ima hiljadu n a č i n a da se kontroliše
jedan č o v e k i nekoliko različitih m e t o d a da se kontroliše č o v e č a n s t v o . N a v o d ­
n o , sve je u fazi eksperimenta. Da se ljudi ne bi pobunili, ti m e t o d i se u v o d e u
s v a k o d n e v n i život naizgled n a i v n o i bezazleno, p o l a k o ali p r o g r e s i v n o ...
Slušao je M o r i s o v o izlaganje. Bilo je v e o m a ozbiljno i uverljivo.
- K o n t r o l a telefona: kliper-čip tehnologija omogućuje praćenje svih telefon­
skih razgovora. N a v o d n i cilj: sprečavanje kriminala i terorizma. Pravi cilj: n e ­
o m e t a n o nadziranje privatnosti građana. Praćenje kretanja ljudi: v i d e o k o n t r o l a
puteva, poslovnih objekata, s t a m b e n i h zgrada. Upotreba: o b e z b e đ e n j e sigurno­
sti saobraćaja, zaposlenih lica ili stanara. Z l o u p o t r e b a : praćenje kretanja grupe
ljudi ili pojedinca od m o m e n t a ulaska u kola ili m e t r o do m o m e n t a p r i s p e ć a na
p o s a o i ulaska u s t a m b e n u zgradu, avion, voz, brod ...
K o m p j u t e r s k a kontrola:
U p o t r e b a : protok n e z a m i s l i v o velikih količina informacija u d e l i ć i m a sekun­
de. To m o r a izgledati svrsishodno i s v e o b u h v a t n o i b e z a z l e n o . Tu m o g u ć n o s t
p r u ž a široka paleta plastičnih kartica; na njima su k o m p j u t e r s k o m t e h n i k o m
upisani svi podaci o vlasniku. Za sada i m a m o kreditne, n o v č a n e , zdravstvene,
v o z a č k e , socijalne, članske kartice klubova, kartice za univerzitetske bibliote­
ke, za pristup laboratorijama, t e h n i č k i m sistemima i, najnovija, kartica za sitniš.
S o b z i r o m da ih je m n o g o , uvešće se s a m o j e d n a jedinstvena Smart card - pa­
m e t n a k o m p j u t e r s k a kartica - na koju će m o ć i da se smesti više od 2 0 0 0 infor­
macija o s v a k o m građaninu.
Tu će biti digitalna fotografija vlasnika, podaci o boji glasa, o t i s c i m a prstiju,
t e r m a l n a slika Hca z a s n o v a n a na t o p l o t n o m zračenju kože, stanje o č n e rožnjače
i p o d a c i o g e n e t s k o m materijalu njegove ćelije, tzv. sveobuhvatni b i o t e r m i č k i
p o d a c i , zatim lični potpis. P a m e t n a kartica će takođe sadržati p o d a t k e o p o ­
našanju vlasnika u saobraćaju, o h a p š e n j i m a ili e v e n t u a l n o m osuđivanju na za­
tvor, stanju na b a n k o v n o m računu, b r a č n o m stanju, broju dece, broju razvoda,
z d r a v s t v e n o m stanju, vlasništvu n a d p o k r e t n o m i n e p o k r e t n o m i m o v i n o m . Z n a -

110
će se, čim se kreditna kartica kompjuterski očita, šta njen vlasnik kupuje, g d e
u z i m a kredite, g d e j e zaposlen, šta j e p o v e r s k o m opredeljenju, k a k a v m u j e od­
nos p r e m a državi. O v a kartica će m o ć i da z a m e n i č a k i p a s o š ; tu se p r u ž a m o ­
g u ć n o s t da se podaci o svim ljudima sveta c e n t r a l i z o v a n o kompjuterizuju i da
budu dostupni eventualnoj svetskoj policiji.
P a m e t n e kartice će se u v o d i t i p o s t u p n o , najpre m e đ u o n i m a koji su u v e k bi­
li skloniji prihvatanju t e h n i č k i h inovacija - studenti i vojska.
Vojnici će dobiti i j e d a n informativni d o d a t a k na kartici koji se z o v e Multi-
-Automatic Reading Card... - Moris je zastao da uhvati dah.
- N j e n a s k r a ć e n i c a - n a s t a v i o je - znači MARC. K a p i r a t e , to je lični žig! Bla­
gi bože, čini mi se da ć e m o živeti u p r a v o m e l e k t r o n s k o m k o n c e n t r a c i o n o m lo­
goru, a posledica će biti totalitarna k o n t r o l a u m a p o j e d i n c a !
- I - n a d o v e z a o se dr H e k m a n - k o n t r o l a g l o b a l n o g kretanja r o b e , ljudi i,
k o n a č n o vojne t e h n i k e , ljudstva i tehnologije, sa c e n t r a l n i m e l e k t r o n s k i m n a d ­
z o r o m . S o b z i r o m da je p r o d o r o v i h t e h n i č k o - t e h n o l o š k i h inovacija u n e r a z v i ­
j e n i m z e m l j a m a i z e m l j a m a istočne E v r o p e spor, on se m o ž e ubrzati p r e k o je­
d i n s t v e n e i o p š t e p r i h v a ć e n e religije, religije n o v c a ... P o t r e b n o je p r i k u p i t i
p o d a t k e o š i r o k o m k r u g u ljudi. Za to je k r e i r a n sistem m u l t i level t r g o v i n e :
t o m p r i l i k o m se k o r i s n i k u ili p r o d a v c u izdaje č l a n s k a k a r t a koja o d m a h p o k u ­
pi s v e informacije o č l a n u ... Ovaj sistem se b r z o i p r o g r e s i v n o širi.
- Dodajte t o m e i satelitski p r o t o k informacija: m o b i l n a telefonija, p e j d ž i n g
sistemi i drugi vidovi čip-tehnologije od praćenja d o m a ć i h životinja da se ne iz­
g u b e i onih u g r o ž e n i h vrsta da ne izumru, p r e k o sprečavanje k r a đ e kola, u p a d a
u privatne p o s e d e i vlasništva, do k o n a č n e k o n t r o l e u g r a d n j o m bio-čipa z a t v o ­
r e n i c i m a ili e m i g r a n t i m a .
Plastična kartica se lako gubi. Znači, treba da se smisli način, ili su ga već smi­
slili, k a k o da bude stalno uz pojedinca, da ne m o ž e niko drugi da je zloupotrebi.
- Stani, Moris! Z n a č i , tu d o l a z i m o do o n o g biblijskog p r o r o č a n s t v a . Č i p k o ­
ji je silicijumska p l o č i c a sa m n o š t v o m integrisanih kola, m o ž e da se smanji na
m i k r o veličinu, a da z a d r ž i sva svoja informativna svojstva i da se u g r a d i pot-
k o ž n o s v a k o m ž i v o m biću, a najpre ljudima ... K a o što u Bibliji piše, č o v e k će
primiti žig.
- Tu m o ž e m o d o d a t i sledeće. Postoje v e ć izvesni vidovi p r i m e n e p r o t o t i p a
žiga ili žiga-prethodnika: b o l e s n i c i m a se ugrađuju n a r u k v i c e koje stalno n o s e
radi praćenja pritiska, h o l e s t e r o l a i r a d a srca; zatvorenici, t a k o đ e , n o s e slične
narukvice, a i P e n t a g o n ih koristi za svoje s l u ž b e n i k e ...
- Tvoj otac Piter R o s je b i o u pravu. O n i su njegov i z u m z l o u p o t r e b i l i . . .
- M o ž e m o li ih zaustaviti? M o ž e m o li s a m o nas dvojica da ih z a u s t a v i m o ?
- Moris, o v o su s a m o p r e t p o s t a v k e ...
- P r e t p o s t a v k e ? ! K a k o t o m o ž e t e tvrditi!? P a v i ste m e s a m i doveli d o o v o g
zaključka, vi ste nas vodili u o v o m p r a v c u ! - vikao je Moris, ljut, očajan ... Vi­
k a o je zato što je z n a o da su njih dvojica, b e z obzira na svu količinu znanja i
t r e n u t n e spoznaje, a p s o l u t n o n e m o ć n i . . .

111
- Z n a š li šta mi je pravoslavni m o n a h u grčkoj crkvi r e k a o ? „ N e pokušavaj
da ih zaustaviš svojom n e m o ć n o m r u k o m , jer ne zaboravi: sve je po božijem
dopuštenju ... do trenutka velike žetve. Jedino t a k o će se znati ko je kukolj, a ko
žito".
- A k o uspeju - prošaptao je Moris - i sprovedu svoju n a m e r u to znači da će
kontrolisati ličnu slobodu i kretanje s v a k o g č o v e k a efikasnije i n e h u m a n i j e od
svih dosadašnjih t o t a l i t a r i z a m a . . . - Moris je zastao u ž a s n u t s o p s t v e n i m recima.
- Šta n a m je r a d i t i . . . ?
- Da m i s l i m o k a o što oni misle, da shvatimo koji su njihovi sledeći potezi,
da prozremo budućnost...
- N i s a m vidovit - ljutnuo se - niti poznajem d o m e n e ljudskog u m a . A k o je
Tedonis na čelu svega, želim da ga uništim, da o d m e r i m svoje snage sa njim.
Čitav život s a m bio spreman da p o s v e t i m s a m o t o m j e d n o m cilju!
Dr H e k m a n ga je slušao. Baš k a o i ja, pomisli. K a o što s a m h t e o da o p r o b a m
svoju m e n t a l n u m o ć n a d E r i k o m ... s a m o da bih mu d o k a z a o da s a m fizički sla­
biji ali psihički otporniji. I g d e me je to dovelo ...
- Obećaj mi jedno, Moris, da n e ć e š ništa preduzeti b e z m e n e .
Nije o b e ć a o , postavio je n o v o pitanje.
- Šta mislite, k a k o će uvesti žig? Hrišćani će se p o b u n i t i . . . n e ć e h t e t i . . .
- Z a t o s a m ti i rekao da m o r a m o shvatiti njihovu psihologiju, ući u nju da
b i s m o ih predupredili ... J e d n o je sigurno: oni su sa žigosanjem v e ć otpočeli,
s a m si to r e k a o ... Bio-čip emituje elektronske signale. M n o g i kućni ljubimci,
psi, m a č k e , širom A m e r i k e v e ć imaju u g r a đ e n kod. U slučaju da se izgube, vla­
snik ih lako m o ž e potražiti, ili ako je reč o skupljim p r i m e r c i m a , ne m o g u se la­
ko u k r a s t i . . . To je za p o č e t a k ...
- A ljudi?
- Tu će ići opreznije: udariće t a m o gde s m o najosetljiviji... Na primer, uče­
stale k r a đ e d e c e ... L o g i č n o i v e o m a prihvatljivo, prve će majke želeti da se za­
štite od takve m o g u ć n o s t i . D a ć e pristanak da se č i p ugradi deci, to je b e z a z l e n a
operacija, ništa bolnija od stavljanja m i n đ u š a . N a k o n t o g a sve je u igri. M o g u ć ­
nosti za lagani progres žigosanja ljudskog roda su n e o g r a n i č e n e ... Za sve to,
p o t r e b n e su im državne i svetske institucije ...
- M o g u da zamislim k a k o će na TV p r o g r a m u da se pojavi r e k l a m a n e k e na-
smejane i srećne d o m a ć i c e koja govori: „ S a d a m o g u da ih pustim i u dvorište ne
brinući da će ih ukrasti". A k a d a r pokazuje decu k a k o se igraju l o p t o m , srećna i
r a z d r a g a n a d o k majka s p r e m a a m e r i č k e krofne, jer za to sad i m a v r e m e n a ...
- Moris se stresao.
- Moris, ne uzimaj stvari preozbiljno. Sve je još u v e k hipoteza.
- H a ! K o m i k a ž e ! Stvar j e o č i g l e d n a ! O d takve b u d u ć n o s t i m o ž e d a n a s spa­
se s a m o n e k a zalutala k o m e t a i . . . b u m ! - s v e m u učini kraj ...
-I to je m o g u ć e - složio se dr H e k m a n .
- Da v i d i m o , šta ste vi pronašli čitajući Bibliju?

112
- R e k a o s a m ti već. Orchis Korkyira Negro p o s m a t r a ć e m o s a m o k a o sektu
na čijem čelu je tvoj o m r a ž e n i lik N i k o s T e d o n i s ili n e k o ko koristi njega za im­
plementaciju lažnih biblijskih događaja.
K r e n u ć e m o od objavljenog i d u g o najavljivanog N o v o g svetskog p o r e t k a .
On p o d r a z u m e v a j e d n u svetsku vladu ... N a j p o d o b n i j u u s t a n o v u za s p r o v o đ e n j e
t o g a predstavljaju Ujedinjene nacije ... J e d n a svetska vojska i policija, logično,
NATO i plavi šlemovi ... J e d n a svetska p r i v r e d a ili n o v č a n i sistem, znači, Svet­
ska globalna b a n k a . . .
- Šta a k o se n e k o suprotstavi t o m porobljavanju?
- O n i koji se ne p o k o r e n e ć e m o ć i trgovati, p r o d a v a t i ili kupovati r o b u , jer
će sva svetska privreda biti p o d v e d e n a p o d j e d a n standard. U Evropi v e ć ima­
mo ISO 9000, zemlje i firme koje svoje p r o i z v o d e ne standardizuju t a k o t r p e ć e
sve m o g u ć e sankcije, vojne i političke pritiske, a uz to će ići TV i s v e o p š t a m e ­
dijska satanizacija nacije koja im se b u d e o d u p i r a l a ! Da bi sproveli svoje ideje
njima je p o t r e b n a m o ć j e d n e zemlje ... D o v o đ e n j e m svojih ljudi na njeno kor­
m i l o oni će ostvariti svoju j e d i n u n a m e r u : osvajanje c e l o g sveta ... N e m a p o t r e ­
be da ti k a ž e m koja je to zemlja ...
- M o g u ć e je, stvarno je m o g u ć e ! Oni su izgradili paralelni svet. A k o ih neko
ne zaustavi, osvojiće sve svetske u s t a n o v e d o v o đ e n j e m ljudi koji su u njihovoj
službi. - Morisa je hvatala n e k a groznica. Prišao je prozoru i ostao z a g l e d a n u
ulični metež. Zatim se o k r e n u o i p o g l e d a o dr H e k m a n a . - Znači, oni su bio-či-
pom pronašli tehničku m o g u ć n o s t za žigosanje?
- Tako je, Moris! Žigosanje predstavlja neku vrstu antikrštenja u ime S a t a n e .
- A mi to ne m o ž e m o zaustaviti?
- Z a t o se tvoj otac Piter Ros, tvorac bio-kliper č i p a i u b i o ... Č o v e č a n s t v o
stremi ka t e h n i č k o m napretku i, b e z obzira na krajnji cilj, na to n i k o ne m o ž e
uticati. N i k o n e s m e d a s e suprotstavi n a p r e t k u . K o t o u č i n i . . .
- Biće mrtav k a o moj o t a c ! - U č i n i l o mu se da se h e m i n g v e j s k o ostrvce d u š e
njegovog oca približilo, osetio je njegov d u h u s v o m e telu. K a o da je Piter R o s
vaskrsao u telu s o p s t v e n o g a sina M o r i s a . N i k a d a nije bio bliže s v o m e o c u k a o
u t o m m o m e n t u ... Da li se i on o s e ć a o isto t a k o n e m o ć a n i ranjiv k a o d e t e ?
- M o l i m vas, želeo bih da na t r e n u t a k b u d e m s a m ...
-I ja ću se povući. U m o r a n s a m ... Sutra ć e m o nastaviti.

Z a k o r a č i o je p r e m a izlazu iz M o r i s o v e r a d n e sobe. J e d n a m i s a o ga je za­


držala i on se vratio. P r i š a o je m l a d i ć u , stavljajući mu n e ž n o svoju staračku ru­
ku na rame.
- Z n a m k a k o se osećaš, ali k a d a bi tvoj otac z n a o da n a m e r a v a š da se suprot­
staviš N i k o s u Tedonisu, u č i n i o bi sve da te s p r e č i . . . Z a t o što ni on nije m o g a o
protiv njega ... I Alfred N o b e l je u m r o sa t o m istom u ž a s n o m spoznajom da ne
m o ž e zaustaviti z l o u p o t r e b u s o p s t v e n o g p r o n a l a s k a ... Ne m o ž e m o zaustaviti
o n o što dolazi; m o ž e m o s a m o to odložiti na n e k o v r e m e - p o n o v i o je M o r i s u
reči generala D i k a R e d m o n d a .

113
M o r i s u su r a m e n a počela da podrhtavaju. Suze, b e z t r u n k e stida, k r e n u š e niz
njegovo d e č a č k o lice ... p o d i g a o je zamagljen pogled p r e m a nebu šapćući zve-
z d a m a : „ O č e , opraštam t i . . . Zaista ti o p r a š t a m što nisi bio j a č i . . . "
- Da li želite da sada u r a d i m o test vaše krvi? Verujem da je to šifra p o m o ć u
koje m o ž e m o da u đ e m o u dosije.
- Mislio s a m da želiš da se m a l o o d m o r i š . Bilo n a m je n a p o r n o svih prote­
klih d a n a . . .
- O d m o r i ć u se kasnije ... Analizator je spreman, izvršio s a m sve p r i p r e m n e
operacije. Vratićemo se u onaj fajl sa spiskom na k o m e se nalazi vaše ime. A k o
se p o k a ž e t a č n i m moja pretpostavka, i test sa krvi p o k a ž e u s p e š n i m , d o b i ć e m o
pravi identitet o s o b e koja nosi iste biološke elemente k a o i vaša krv. Treba n a m
samo jedna k a p . . .
- Prihvatam, Moris. Ti siđi dole, a ja ću doći za par minuta. S a m o da završim
jedno pismo ... Sutra ću poći u italijansku četvrt da razgovaram sa onim ljudima.
- Č e k a m vas ...
Moris je bio m i r a n i staložen. Bol n a s čini zrelijim, p o m i s l i dr H e k m a n . K o ­
n a č n o je p r e š a o onu granicu i z m e đ u deteta i odraslog čoveka. Sad, k a d je bolje
r a z u m e o s v o g oca, više nije i m a o šta da mu z a m e r i . . .
Z a l e p i o je p i s m o , adresirao ga na D i k a R e d m o n d a , privatno, i sišao kod M o ­
risa ...
- Pružite prst, i m a m sterilnu iglu ... - K a p krvi se pojavila na vrhu izbora­
n o g H e k m a n o v o g prsta. Moris je u z e o staklenu pločicu. - Da v i d i m o ... - Okre­
n u o se p r e m a analizatoru i u m e t n u o pločicu sa r a z m a z a n o m krvi. D i g i t a l n o je
u n e o podatke i s a č e k a o da se oni p r e n e s u k r o z analizator u kompjuter.
- Ti o v o radiš, Moris, k a o pravi laborant.
- Sve su to s a m o mašine. Č o v e k ih je stvorio ... - Na ekranu su počeli da se
pojavljuju prvi p o d a c i . . .
- Za svoje godine, prilično ste zdravi. Povišen je s a m o holesterol ... krvna
grupa AB negativna ... A sad da v i d i m o plazmu; tu se nalaze sve informacije.
DNK., vaš i vašeg deteta, ne m o ž e da slaže ... S a č e k a ć e m o malo dok ga ne ske-
nira...
D r H e k m a n j e prišao k o m p j u t e r s k o m ekranu.
- Moris, uopšte n i s a m razmišljao da bi krv m o g l a biti ključ za elektronsku
bravu ... U pravu si, DNK je direktni nosilac k o m p l e t n o g g e n e t s k o g nasleđa. Ta
vrsta analize koju ti sad radiš koristi se u kriminologiji i relevantan je d o k a z n i
materijal u p r a v n o m postupku, naročito k o d utvrđivanja očinstva.
- Z n a t e , dr H e k m a n - Moris je bio v e o m a ozbiljan - često p o m i s l i m da s a m
ja direktan p o t o m a k prvog č o v e k a i ž e n e koji su nastali na ovoj p l a n e t i . . . i da
s a m preživeo sve te vekove. P r e n o s i o s a m se k r o z v r e m e .
- I imaš sve njihove osobine - dovršio je dr H e k m a n .
Analizator se signalnom l a m p i c o m oglasio.
- Čini mi se da je ova kompjuterskolaboratorijska laserskoskenerska m e d i -
c i n s k o t e h n i č k a m i k r o s k o p s k o e l e k t r o n s k a v i s o k o n a u č n a kanta uspela d a obradi

114
vašu genetiku ... N e g o , o v o sad treba ubaciti u T e d o n i s o v u m r e ž u i utvrditi da
li je krv voda ... Jeste li s p r e m n i ?
Moris je d a o n a l o g k o m p j u t e r u da dobijene p o d a t k e krvne analize prosledi
do tajnih informativnih ćelija Orchis Korkyra Negro ...
K o m p j u t e r je izbacio kratku p o r u k u ...
- Prošli s m o - r e k a o je tiho, k a o da ga glasni g o v o r m o ž e odati i p o n o v o je
nastavio prepisku Č u l o se s a m o tiho zujanje h a r d diska k a k o obraduje n o v e p o ­
datke ...
N i s u progovarali ni reč.
J o š j e d n a kratka p o r u k a ... Pročitali su je i s t o v r e m e n o .
- Č e s t i t a m , d o k t o r e H e k m a n ! D o b i l i ste sina. - O k r e n u o se p r e m a n j e m u .
- M i s l i o sam da je devojčica.
- Ja nisam, Moris ... Z n a m m o m k a , bio sam mu učitelj j e d n o m ... - Setio se
doline Springfild ... i reči T i m a S p e n s e r a : „ o n je stipendista naše fondacije".
Fondacije Orchis Korkyra Negro!
- M o r a m obuzdati k o m p j u t e r da ne i z g u b i m o trag. - U k u c a v a o je n e š t o pa
č e k a o , i p o n o v o u k u c a v a o , i p o n o v o č e k a o ... D a v a o je brojne k o m a n d e , prsti
su mu se kretali po tastaturi m a e s t r a l n o m b r z i n o m . Č i n i l o se k a o da se bori sa
nevidljivim neprijateljem. O n o što se dešavalo i z m e đ u njega i k o m p j u t e r a ap-
sorbovalo ga je celog. Dr H e k m a n u je ostalo s a m o da sedi po strani i č e k a da
se ta M o r i s o v a bitka sa n e p o z n a t o m n e m a n i završi.
- N i k a d a ne bih stigao o v a k o d a l e k o da vi niste došli. - P r u ž i o mu je p a p i r
koji je laserski š t a m p a č izbacio. - Ipak s a m bio u p r a v u : krv je jedini p r o l a z k o ­
j i m s m o mogli doći do ovoga. Ne z n a m da li ćete baš biti ponosni na o v o što
vaš m o m a k radi. Nije na o c a - d o d a o je kiselo.
Dejv Rimer, a ne Dejv Voren, stipendista fondacije Orchis Korkyra Negro a
ne države SAD. Sad mu je postalo j a s n o zašto su baš njemu poverili z a d a t a k
o b u k e za operaciju Sirius. Z a t o što mu je bio o t a c i m o g a o je da mu p r e n e s e in­
stinkt k a k o da preživi i k a d je slabiji, k a o što je on p r e ž i v e o Erika ... Bio sam u
pravu, jedino Dejv m o ž e da spreči o n o što će se dogoditi ... P o g l e d a o je šifro-
v a n u poruku.
- Moris, m o ž e š li da dešifruješ njeno značenje.
- Već ga z n a m ... - p o n o v o se obratio k o m p j u t e r u . Sa priključenih z v u č n i k a
se čulo škripanje ...
- M o r a m priznati da ne r a z u m e m ...
- To je zapis glasa j e d n e ptice ...
- M e n i zvuči k a o škripa k o č n i c a .
- K a k o ćeš znati kojoj vrsti p r i p a d a ?
- V e o m a iako! D ? ć u n a l o g k o m p j u t e r u da u p o r e d i sa ostalim ptičijim glaso­
v i m a ... Tu s m o ! U pitanju je Cardinal Cardinalis ... crveni kardinal.
- A ostalo? - u p i t a o je dr H e k m a n .
- Dajte mi s a m o m a l o v r e m e n a . - Moris je n a s t a v i o da radi. - Boje se da bi
ova ptica m o g l a propevati. Zahtevaju d a m u s e u z m u tajna d o k u m e n t a . I z n e o j e

115
nešto iz Vatikana ... M i s l i m da ste u pravu; zaista je r e č o plagiranju biblijskih
događaja ... To potvrđuje i ovaj nalog ... Čini se da jedan od k a r d i n a l a katolič­
ke crkve ima nešto njihovo od važnosti. Dejv R i m e r je d o b i o r a d n i zadatak: tre­
ba da ga likvidira! Ubedite me sad da je sve još uvek s a m o h i p o t e z a . A k o slu­
čajno izbrišem ovaj p o d a t a k iz njihovog dosijea, z n a ć e da ih je n e k o provalio i
p o č e ć e lov na veštice. - M o r i s o v glas je bio n e p r i r o d n o m i r a n . - I m a t e li neku
sugestiju?
G l e d a o ga je u oči. - Sugestija je o p a s n a ... M o ž e da ubije ... Ž e l i m da to
u p a m t i š . . . - Rekavši to ostavio ga je s a m o g .

Moris je za njega uradio v e o m a važne stvari. U toku sutrašnjeg d a n a spremi-


će svu p o t r e b n u dokumentaciju za Dejva R i m e r a o k o p r e u z i m a n j a zajedničkog
računa. M o ž d a mi neće verovati, ali na m e n i je da to u r a d i m . U z e o je olovku i
papir. Trebalo je sročiti p i s m o s v o m b i o l o š k o m sinu ... Reci za to su nedostaja­
le ... P o g l e d a o je na sat: veče se primicalo. Italijanska p o r o d i c a bila je jedina
šansa da d o đ e do Dejva. Za sva ostala traženja, v r e m e n a nije bilo. S v e što je
m o g a o da uradi, učinio je. O s t a l o je još s a m o sutra ... Još sutra i j e d a n dan po­
sle ... Isključio je svetio i p o t o n u o u mrak, ne misleći, ne želeći ništa ... Potpu­
ni m i r b e z želja i htenja, o s i g u r a v a o mu je m e n t a l n u sigurnost protiv o n o g sa
kim će se sresti!

23.
Moris je radio do kasno ... P o k u š a o je bezbroj kombinacija, p r o v e r a v a o bar-
-kod Tedonisove multilevel kompanije, vezivao ga sa Orchis Korkyra Negro,
u k u c a v a o , sve p o d a t k e multiplicirao i ... nije prolazio. H v a t a l a ga je groznica.
Ž e l e o je da uđe u Tedonisov centar, z n a o je da mu je rešenje n a d o h v a t ruke, tu
n e g d e , s a m o ga ne v i d i . . . Sklopio je o č i . . . B i o je žedan, b o l e o ga je vrat i telo
mu se ukočilo. U s t a o je sa n a m e r o m da u z m e sok iz frižidera. P o g l e d a o je na
sofu, dr H e k m a n je spavao. Na stolu je ležala Biblija. O p r e z n o , da ga ne probu­
di, u z e o je Bibliju i otišao u kuhinju. P o č e o je da prelistava strane N o v o g zave-
ta... Dr H e k m a n je podvlačio n e k e delove.
Č i t a o je H e k m a n o v a zapažanja i kratke fusnote ...
Jer se uvukoše neki ljudi
odavno unapred zapisani
za ovu osudu, bezbožnici
koji blagodat Boga našega
izvrću na razvrat i odriču se
jedinoga Vladike i Gospoda
našega Isusa Hrista

P o d v u č e n o i ispisano r u k o m dr H e k m a n a stajalo je: Orchis Korkyra Negro.


Čitao je dalje u neverici.

116
Otk. J o v - 1 3 gl.

1.
I stadoh na pesku morskome
i videh zver gde izlazi iz mora
koja imaše deset rogova - deset manje razvijenih zemalja
i sedam glava - sedam najrazvijenijih zemalja Evropske unije
i na rogovima njezinim deset kruna -10 zemalja članica istočne Evrope
i na glavama njezinim imena hulna - imena čelnika

2.
I dade joj aždaja silu - vojnu i tehničku moć
i presto i vlast veliku - sedište NATO alijanse u Briselu

3.
I sva zemlja diveći se
pođe za zveri i pokloniše se aždaji - Americi
koja dade vlast zveri - NATO

4.
I pokloniše se zveri govoreći:
Ko je kao zver? - Ko je moćan kao Amerika
Ko može sa njom ratovati? - Demonstracija sile nad Irakom
I dano joj bi da ratuje sa svetima
i da ih pobedi - Vojna represija i pritisak na male narode
Balkana
16.
I učini sve, male i velike
bogate i siromašne
slobodnjake i robove da im
dadu žig na desnoj ruci njihovoj - bio-čip
ili na čelu njihovom - identifikacioni broj

17.
Da niko ne m o ž e kupiti
ni prodati osim ko ima žig - standardizacija proizvoda ISO 9000
ime zveri ili broj imena njezina - Novi svetski poredak

117
17 gl. Tajna žene i zveri

6.
I videh ženu gde se opija
od krvi svetih - pravoslavnih naroda
i od krvi svedoka Isusovih - svih hrišćana koji ih štite

9.
- sedam predsednika u sedam evrop­
Sedam glava to su sedam gora skih prestonica
- Prestonica NATO saveza
na kojima žena sedi
11.
I zver koja beše i nije
ona je osmi -NATO
i od sedmorice je i u propast ide - treći svetski rat

12.
I deset rogova koje vide
to su deset careva koji carstvo
još ne primiše nego će kao carevi primiti - istočne zemlje za prijem u NATO
savez
vlast na jedan čas sa zveri - u poslednjoj bici između velikih sila
biće primljene u NATO savez
15.
Vode što vide gde sedi bludnica
to su narodi i gomile plemena
i jezika - sve-svetski parlament svih naroda
i narodnosti - Ujedinjene nacije

18.
I žena koju vide - predsednik SAD
jeste grad veliki - Vašington
koji ima carstvo nad carevima zemaljskim - vojnu i političku nadmoć

I znak veliki pokaza se na nebu. - plava zastava Evropske unije


Žena obučena u sunce i mesec - žena sinonim za Evropu
i pod nogama njezinim i na glavi njezinoj
venac od dvanaest zvezdica - znak EEZ sa dvanaest žutih zvezdica

I rep njezin vuče trećinu zvezda - trećina sveta je u NATO savezu


nebeskih i baci ih na zemlju. I aždaja -SAD
stade pred ženom koja treba da rodi - dete je plod napora EEZ
da kada rodi poždere dete njeno - Ujedinjenu Evropu
118
Listao je dalje i n a i š a o na d r u g u p o s l a n i c u a p o s t o l a P a v l a Solunjanima.

2.
Ne dajte se pokolebati umom - neka vas ne zavaraju
niti uplašiti ni duhom ni rečju - od njihovih pretnji tačaka i amandmana
ni poslanicom - tobože našom - sektaškim propovedima
kao da je već nastao dan Hristov - dan apsolutne dominacije i jednovlašća sile

3.
Da vas niko ne prevari ni
na koji način; jer neće doći
dok najpre ne dođe otpadništvo
i ne pojavi se čovek bezakonja,
sin pogibli - predsednik svesvetskog parlamenta

4.
Koji se protivi i preuznosi iznad
svega što se zove Bog ili svetinja
tako da će sam šesti u hram Božiji - Vatikan
kao Bog tvrdeći za sebe da je Bog - jedan jedini i bezgrešan

5.
Jer tajna bezakonja već dejstvuje - Orchis Korkvra Negro
samo dok se ne ukloni onaj
koji sada zadržava - Papa

Ko u ropstvo odvodi
u ropstvo će otići ko mačem ubija
treba i on mačem da bude ubijen - mač osvete Hristove

Moris je s a d a š a p u t a o čitajući:

- I videh i gle oblak beli i na oblaku


seđaše N e k o sličan sinu čovečijem
koji je imao na glavi svoj venac
a u ruci svoj srp oštar

„ N e k o o d a b r a n " , pomisli i pročita zadnje d v e H e k m a n o v o m r u k o m u m e t n u ­


te reči: - Cardinal Cardinalis - p r o š a p u t a o je k r o z s u v o grlo - Kardinal n a d
s v i m k a r d i n a l i m a , on je p o š a o po m a č . Z a t o su i dali n a l o g da se likvidira i ti­
me spreči da se ispuni p r o r o č a n s t v o .
Nije slučajno što je k l o n i r a n a p r v o o v c a jer H r i s t o s je jagnje božije;
D v a n a e s t apostola Sataninih su d v a n a e s t zemalja članica E v r o p s k e unije;
Sud na k o m e se sudi po z a k o n u S a t a n e izveden je od reči Ad - H a d - H a g .

119
A sam će vladati svetom zadnje četiri godine - mandat američkog predsednika je
na četiri godine
I učini sve, male i velike bogate i siromašne slobodnjake i robove da im
dadu žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelu njihovom
Jer je broj čoveka i broj njezin šest stotina šezdeset i šest 666

O d j e d n o m je osetio strah. Istina je, sve je istina! M o r a m o ih zaustaviti!


U s t a o je i p o š a o ka dr H e k m a n u lagano vraćajući Bibliju na m e s t o g d e je i p r e
stajala. On ne srne ništa da zna, on bi me zaustavio. Sutra ... u č i n i ć u to sutra ...

24.
Dr H e k m a n se p r o b u d i o prilično r a n o . Iznenadilo ga je što nije z a t e k a o M o -
risa u a p a r t m a n u . U m e s t o njega n a š a o je ceduljicu: „ I z a š a o sam. D u p l i k a t klju­
ča nalazi se na frižideru. Ne otvarajte ga ..."
-I n e m a m n a m e r u - r e k a o je glasno. S k u v a o je sebi čaj i p o š a o u d n e v n u so­
bu. N a d a o se da će Moris d o ć i brzo. Ž e l e o je da ga s a č e k a p r e n e g o što o d e .
U z e o je olovku i papir i seo da napiše n a l o g za Central City Bank. I z v a d i o je
još n e k a p o t r e b n a d o k u m e n t a i u r e d n o složio u kovertu. Z a t i m je p o z v a o službu
DHL.
Njihov službenik je n a p r a v i o zapisnik, proverio sadržaj koverti i sve stavio
u dve različite DHL zaštitne kutije.
- O b e pošiljke idu u Vašington - prekontrolisao je j o š j e d n o m i z a p e č a t i o
o b a paketa. - Vaša p o š t a k r e n u ć e prvim Deltinim a v i o n o m za Vašington. T a m o
bi trebalo da stigne u toku dana. P r e u z e ć e je naši k u r i r i . . .
Dr H e k m a n mu je d a o n a p o j n i c u i ispratio ga do vrata ...
P o g l e d a o je na s a t . . . M o r i s a još nije bilo ... S a č e k a ć u ga još p o l a sata. A k o
se ne pojavi, m o r a ć u da se vratim ...
P o k u p i o je svoje stvari. Na stolu je ležalo još s a m o j e d n o p i s m o za Dejva.
U z e o ga je u ruke ... Ž e l e o je da ga još j e d n o m pročita, ali se u p o s l e d n j e m tre­
n u t k u p r e d o m i s l i o , zalepio ga je i stavio u unutrašnji d ž e p sakoa.
P o g l e d a o je još j e d n o m po prostoriji i proverio svoje d ž e p o v e : sve je bilo tu.
Nije m o g a o više da čeka M o r i s a ... A k o ne b u d e m i m a o v r e m e n a da svratim,
p o z v a ć u ga telefonom, pomisli. O d e l o mu je bilo čisto i ispeglano: servisna
služba za hemijsko čišćenje je bila brza. U p i s m u koje je p o s l a o senior-me-
n a d ž e r u mr. Brouderu, i z m e đ u ostalog, stajala je i n a z n a č e n a s u m a m e s e č n o g
izdržavanja n a m e n j e n a njegovoj kućepaziteljki... U r a d i o je sve što je m o g a o ...
V r e m e je da p o đ e . Ispravio je kravatu i p o z v a o taksi. U z e o je akt t a š n u i sišao
na b u č n u aveniju ... Nije r e k a o M o r i s u o telefonskom p o z i v u koji je v e ć ranije
o b a v i o sa ljudima koji su t a m o živeli... Činili su se prijatnim i nepoverljivim ...
N e p o v e r e n j e je tradicija svih a m e r i č k i h doseljenika ...
Ključ je u b a c i o u p o š t a n s k o s a n d u č e i izašao. Taksi je već bio tu.

120
* * *
- Pošli ste u italijansku četvrt?
- J e s a m . T r e b a da o b i đ e m n e k o g a ...
- N e k a d a s a m t a m o ž i v e o - nastavio je da p r i č a v o z a č . - D o b a r s v e t . . . m a ­
h o m su svi j u ž n j a c i . . . S a m o , ni taj kraj nije više k a o što je n e k a d bio. N e m a M a ­
fije ni reketa. S a m o sitni trgovci, u g l a v n o m s i r o m a š a n svet. O n a k o k a k o su ži-
veli u Italiji t a k o su nastavili i o v d e ... Italijani p r a v e najbolju pastu na svetu ...
k a l c o n e , p a n c e r o t e ... m o r s k e specijalitete ... M o g u v a m preporučiti i restoran.
Fino m e s t o ...
- Ne verujem da ću se toliko z a d r ž a v a t i . . .
- Šteta ... Pogledajte s a m o ovu g u ž v u ! Svi n e g d e žure, d a n n i g d e nije t a k o
kratak k a o u Njujorku i u m a r i n c i m a ...
- Bili ste u vojsci?
- M o j sin je ... - r e k a o je tiše. - N i s a m h t e o da o b n o v i u g o v o r ...
- Imali ste neki p o s e b a n razlog?
- Više posebnih razloga! Prijavio se kao v e o m a m l a d ; nije bilo posla pa je re­
kao sebi: što da n e ? N a s e o je na reklamni slogan a m e r i č k e TV - glas mu je bio
ironičan. - Postanite vojnik američkih snaga, steknite n o v o iskustvo, proputujte
m n o g e lepe zemlje i upoznajte m n o g e dobre ljude ... D o k je P e n t a g o n smišljao
invazije, dotle su naša deca sanjarila o putovanju i d a l e k o m svetu p u n o m m o ­
gućnosti. A naše sinove je čekao nišan ... Taj slogan bi trebalo da glasi drugači­
je ... „ N e dajte svojoj deci da postanu vojnici a m e r i č k i h snaga! Steći će užasno
iskustvo osećanja bliske smrti, zato što im je z a d a t a k da p o r o b e m n o g e lepe dr­
žave i poubijaju njihove d o b r e ljude". - Stezao je volan a zglobovi na širokim
š a k a m a su pobeleli. - Izvinite ... Nije trebalo da vas o p t e r e ć u j e m . Sin mi je ubi­
jen u jednoj od takvih američkih avantura ... O v o je sve što mi je ostalo od nje­
ga - p o k a z a o je na orden koji je okačio o retrovizor. - N e k o bi trebalo da zau­
stavi vladu da ne ubijaju američku i tuđu decu dok njihova studiraju i bezbrižno
uživaju o k r u ž e n a l u k s u z o m i telohraniteljima. Gledali ste najnovije vesti?
- Na žalost, n i s a m ...
- NATO je na brifingu u Briselu sa žaljenjem j a v i o da su o p e t napravili k o -
lateralnu štetu ... L i c e m e r i ! Ubiti na desetine hiljada civila u tuđoj zemlji z a t o
što b r a n e s o p s t v e n u veru i k u l t u r u ! O n e koje u b i j e m o i m a s a k r i r a m o n a z i v a m o
k o l a t e r a l n o m , u z g r e d n o m štetom, a oni koji se od n a s b r a n e su ratni z l o č i n c i ! ?
Dr Hekman je ćutao.
- Izvinite - suzu koja mu je p o b e g l a obrisao je krajem r u k a v a ne ispuštaju­
ći volan iz ruku. - U m e s t o vedrog i veselog d e č a k a k o j e g sam im dao, vratili su
mi telo u l i m e n o m s a n d u k u koje n i s a m p r e p o z n a o . Postali s m o omraženi u m n o ­
gim stranim z e m l j a m a . A m e r i k a n c i nisu više n i g d e poželjni. N a š i saveznici n a s
lažno vole z a t o što nas se stvarno plaše. Rusi, K i n a i Indija će napraviti svoj voj­
ni savez. Z a t o n a š a vlada traži k l i m a v o uporište u E v r o p i i saveznicima. N a š e
TV m r e ž e o m a l o v a ž a v a j u r u s k u vojsku k a k o je oslabila i k a k o njihovi piloti ne-

121
maju goriva za obične vojne vežbe, a paradoks je da ti isti Rusi imaju para da
prave lansirne r a m p e , da istražuju svemir i da i s t o v r e m e n o stvore najsavreme-
nije sisteme za protivvazdušnu o d b r a n u i borbeni, tehnički najsavršeniji avion
na svetu - Suhoj. O interkontinentalnom oružju K i n e i Rusije zajedno ne s m e m
ni razmišljati... Pa, pomislite s a m o da s m o u poslednjih pet „blic"' ratova koje
s m o vodili pokazali svu silu n a š e g naoružanja, a pri t o m e n i s m o saznali šta leži
u ruskim h a n g a r i m a , u m o r i m a i u Sibiru ...
- Prilično ste u p u ć e n i . . .
- Želim da z n a m zbog čega mi je sin poginuo. Morali b i s m o prestati da se bri­
n e m o o svetu, da se svet ne bi pozabavio n a m a ... Pitao bih vas nešto: da slučaj­
no neko n a p a d n e Ameriku, recite mi ko bi nas od evropskih saveznika branio?
- Veoma složeno pitanje ...
- A naš savez sa Turskom kao protivteža iranskom pozivu na sveislamski rat
protiv Amerike? D o k N e m c i pokušavaju da preko Balkana prođu na Bliski istok,
naša vlada pokušava prodor preko tog istog Balkana u E v r o p u . I kakvi su zaista
naši interesi da m o r a m o uređivati međuljudske i m e đ u n a c i o n a l n e o d n o s e svih na
o v o m svetu? Za čije interese ginu američki m o m c i ? U svim r a t o v i m a koje s m o
vodili oni bogati sa liste „ K o je k o " postali su još bogatiji, a oni siromašni još si­
romašniji. Bojim se da će običan američki svet biti m e t a raznih terorističkih or­
ganizacija ... a zašto i ne kad s m o m n o g o bola naneli velikom broju zemalja od
Vijetnama do Iraka, a sad i o v o u Evropi ... Pogledajte s a m o ovu č e t v r t . . . Siro­
m a š n i m a grade kuće od šperploče, iverice i stiropora, a otplaćuju ih na 99 godi­
na ... Zarobili su nas borbom za goli opstanak da ne b i s m o počeli razmišljati.
- Ne misle svi k a o v i . . .
- Ili ne smeju da pričaju ... Ja n e m a m razloga da ćutim, niti bilo ko od nas
koji s m o okupljeni u udruženje roditelja čija su d e c a p o g i n u l a u r a t o v i m a radi
širenja a m e r i č k o g imperijalizma ... P o n e k a d mi se stvarno čini da A m e r i k o m
vlada n e k o d r u g i . . . Ne z n a m - slegnuo je r a m e n i m a - ni k a k o da ih n a z o v e m ...
V i d e ć e m o , o v o je izborna godina. - L a g a n o je pristao uz pločnik, a o r d e n na re­
trovizoru se zanjihao.
- Stigii s m o ...
- K o l i k o sam v a m d u ž a n ?
- K u ć a časti - o d m a h n u o je r u k o m . - U z m i t e o v o . Ne daju n a m da se oku­
pljamo, ali mi ipak p o k u š a v a m o da p r o b u d i m o a m e r i č k u m a s u ... N i k a d se ne
z n a čiji je sin sledeći ... Ž e l i m o da ih z a u s t a v i m o da ubijaju n a š u d e c u d o k su
svoju smestili u udoban zaklon.
Pozdravili su se ... Dr H e k m a n je ovlaš p o g l e d a o pamflet.

Probudi se Ameriko jer tvoji vojnici širom sveta


brane tuđu slobodu a svoju gube.
Vojnice, reci Ne! Ne želim da ubijam ili da budem
ubijen zbog vašingtonskih interesa jer ti interesi
nisu ni moji, ni interesi moje otadžbine.

122
Ne dam da zarađuju politički starci
trgujući mojim mladim životom ...

Z g u ž v a o je papir i u z d a h n u o .

* * *
M a l e n o z v o n o iznad vrata s k r o m n o g ali č i s t o g italijanskog restorana najavi­
lo je njegov ulazak. P r i š a o mu je omanji čovek.
- Oprostite, ali d a n a s ne r a d i m o ...
- Ž e l e o bih da r a z g o v a r a m sa v l a s n i k o m r e s t o r a n a .
- M o m e n t o - o d g o v o r i o je k r a t k o i n e s t a o iza p a r a v a n a . H e k m a n je č u o ka­
ko doziva na italijanskom, v e r o v a t n o stojeći ispod s t e p e n i c a koje su vodile na
sprat, jer su se u b r z o iza t o g a začuli k o r a c i . Č o v e k koji ga je s a č e k a o n e š t o je
objašnjavao. Z a š t o u v e k i m a m utisak, slušajući Italijane, da se svađaju, p o m i ­
sli. P a r a v a n se r a z m a k n u o i pojavio se t a m n o p u t č o v e k , srednje visine, jakih k o -
smatih o b r v a i m i r n o g pogleda.
- Vi ste zvali pre n e k i d a n ? - u p i t a o ga je.
- J e s a m - pružili su r u k e j e d a n d r u g o m .
- Bolje će biti a k o p r e đ e m o u p o r o d i č n i d e o z g r a d e . T a m o m o ž e m o na m i r u
r a z g o v a r a t i . . . - Marija! - p o z v a o je k a d a su ušli u gostinsku sobu. Ušla je ž e n a
v e ć u g o d i n a m a ; njeno sitno lice je o d a v a l o p i t o m u narav. - I m a m o posetioca.
Oči su joj se suzile k a d a je ugledala dr H e k m a n a .
- Che cosa ordina U signore ...?
- Oprostite, m o j a ž e n a nije uspela da n a u č i e n g l e s k i za sve o v e g o d i n e ... pi­
tala je šta biste popili - r e č e Italijan.
- Ne želim da vas z a d r ž a v a m - izvinjavao se H e k m a n .
- M o l i m vas - nastavio je Frenk - m o r a t e n e š t o popiti ... H o ć e t e li italijan-
sko vino? Bianco, rossol - d o d a o je na italijanskom.
- N e , hvala, ali ne bih želeo uvrediti gazdaricu ... M o ž e nešto bezalkoholno ...
- Marial Bibite analcholice ...
- La limonatal - upitala je.
- Limunadu?
- To bi bilo o d l i č n o - k l i m n u o je g l a v o m . Ž e n a je b r z o d o n e l a bokal s v e ž e
napravljene l i m u n a d e na v e l i k o m p o s l u ž a v n i k u sa h e k l a n i m miljeom i dve širo­
ke čaše. O t p i o je gutljaj.
- O v o je najukusnija l i m u n a d a koju s a m p r o b a o - p o h v a l i o je dr H e k m a n .
- M o r a m priznati da me je osvežila.
- To je l i m u n sa Sicilije. Mi iz o v o g kraja N j u j o r k a n i s m o izgubili vezu sa
d o m o v i n o m . R o b u n a m , u g l a v n o m , d o n o s e p o m o r c i s a velikih p r e k o o k e a n s k i h
brodova.
N e o b a v e z a n r a z g o v o r je m o g a o da se nastavi u n e d o g l e d . Dr H e k m a n je otvo­
r e n o p o g l e d a o u č o v e k a koji je s e d e o p r e k o p u t a njega.
- M o r a m v a m objasniti šta je r a z l o g m o j e p o s e t e ...

123
Italijan po imenu Frenk je s e d e o m i m o ...
- Vi poznajete m l a d i ć a po i m e n u Dejv. - Nije s a č e k a o da F r e n k potvrdi, na­
stavio je: - I m a m v e o m a v a ž n o p i s m o za njega. Ž e l e o bih da mu ga vi p r e d a t e .
N e m a m nikoga pouzdanijeg ...
Frenk je i dalje ćutao ...
- Z n a m da je odrastao u sirotištu, ali u m o m e n t u k a d a s a m ga u p o z n a o to ni­
s a m z n a o . - Izvadio je p i s m o iz unutrašnjeg d ž e p a sakoa i stavio ga na sto.
Frenk nije r e k a o ni da pristaje ni da ne pristaje, s a m o je u z e o k o v e r t u ...
Ćutali su obojica na t r e n u t a k ... a o n d a je Italijan z a p i t a o :
- K a k o ste znali da p o z n a j e m Dejva?
- Slučajno s a m došao do p o t v r d e na kojoj je stajalo da ste priložili izvesnu
s u m u n o v c a u dobrotvorne svrhe.
- M o j a supruga Marija i ja n e m a m o dece. Zahvalan s a m joj što je ostala kraj
m e n e i pristala na brak b e z p o r o d a . D o š l i s m o k a o v e o m a m l a d i u A m e r i k u .
Radili s m o i sticali uz p u n o odricanja, k a o i svi doseljenici. G o d i n a m a s m o se
nadali deci, a o n d a je i n a d a prošla. B o g nas nije blagoslovio. Prihvatili s m o to
oboje, nije svima podjednako suđeno. Ranije s m o stanovali u još siromašnijem
kvartu. Pored n a s je bila n e k a z a d u ž b i n a . . . - zaćutao je. - Dali s m o im prilog za
Božić. Bilo je u ž a s n o gledati svu tu bolesnu i n e m o ć n u decu, ali Dejv je bio dru­
gačiji ... mislim, bio je n o r m a l a n d e č a k . . . Iskrao bi im se i d o l a z i o k o d n a s . . . D o ­
v e o je j e d n o m , na n a š e zaprepašćenje, i d e v o j č i c u . . . s e ć a m se, imala je lice m a ­
log anđela, bila je uplašena, stiskala se pored dečaka i plakala. Te suze su mojoj
Mariji slomile srce ... D o n e l i s m o o d l u k u da p o d n e s e m o zahtev za usvajanje.
Sutradan ih više nije bilo; j e d n o s t a v n o su p r e k o noći nestali.
N e k o l i k o g o d i n a kasnije, k a d a s m o se i mi preselili i z a p o č e l i ovaj p o s a o , p o ­
javio se Dejv ... ne z n a m k a k o nas je n a š a o ... n i s a m ga p r e p o z n a o ali Marija je­
ste - nasmejao se. - Njih dvoje i danas imaju tajni savez.
- A devojčica? - zapitao je dr H e k m a n .
O s m e h mu je prešao p r e k o ostarelog lica.
- Još je uvek lepa kao a n đ e o ! I nju viđamo p o v r e m e n o . - Više nije ništa rekao.
- O d u z e o s a m v a m p u n o v r e m e n a . - Dr H e k m a n je u s t a o da p o đ e . - P i s m o
je od velike važnosti i n i k o ne srne da d o đ e do njega osim Dejva R i m e r a . P r e š a o
s a m d u g a č a k put d a g a p r o n a đ e m .
- D o b i ć e ga ...
D o k t o r H e k m a n nije sumnjao. Osetio je u t o m glasu sicilijansko poštovanje
d a t e reči. Pružio mu je ruku. N j e g o v stisak b i o je čvrst i zavetan.
- N i s t e mi rekli od k o g a je p i s m o .
- Recite mu s a m o , od advokata. Više se neću vraćati. Večeras mi p o l e ć e avi­
on za Vašington. U p i s m u mu stoji sve. A k o b u d e želeo, stupice u k o n t a k t sa
a d v o k a t s k o m kancelarijom. U p u t s t v a s u m u jasno n a z n a č e n a .

124
25.
Moris je bio u svojoj radnoj sobi. K o n a č n o je i m a o sve što mu je t r e b a l o da
provali u Centar. S k e n i r a o je bar-kod i u b a c i o ga. K o m p j u t e r je tražio d o d a t n e
p o d a t k e ... Moris je g r o z n i č a v o radio, razmišljajući n a g l a s : tri g r u p e od po šest
tankih i d e b e l i h linija, tri grupe, ponavljao je sa po šest linija ... G l e d a o je u
ekran ... Tri g r u p e sa tri šestice ... u k u c a o je 6 6 6 ... i s a č e k a o da vidi da li je d o ­
bio pristup bazi p o d a t a k a . P o n o v i o je k o m p l e t n u radnju i u k u c a o Orchis Kor-
kyra Negro ... č u o se s a m o š u m diska k a k o traži p o d a t k e . Moris je i m a o osećaj
da će mu srce iskočiti iz g r u d i . . . P r o š a o j e ! O t v o r i l a su mu se n o v a polja. Tre­
balo je još p o d a t a k a ... N a ć i ću te, g o v o r i o je s a m sa s o b o m . Šta ti j o š t r e b a ? Da
v i d i m o : i m a m o i m e Orchis Korkyra Negro ... i m a m o bar-kod sa po tri g r u p e od
šest m e š o v i t i h linija to su tri 6 6 6 ... šta ti d o d a v o l a j o š t r e b a ! ? Stornirao je k o m ­
pletan zahtev. A k o zloupotrebljavaju Bibliju o n d a je o d g o v o r u n j o j . . . Tog p r e -
p o d n e v a u z e o je izdanje Biblije koje su b e s p l a t n o delili gedoniti, d o b r o t v o r n o
društvo u s p e š n i h b i z n i s m e n a . P o č e o j e l i s t a t i . . .

Znam dela tvoja, i gde obitavaš


onde gde je presto Satanin.
G d e je ... g d e je p r e s t o S a t a n i n ! ? - Biblijo, o t v o r i s e ! - b i o je b e s a n . - Z n a m
da je o d g o v o r tu ... - Č i t a o je dalje ...
Nego u dane glasa sedmoga anđela
kada bude zatrubio, onda će se svršiti tajna Božija ...
Koji je to d a n ? ...
Moris je o d l o ž i o Bibliju, protrljao u m o r n e oči, p r o š a o r u k o m k r o z k o s u i p o ­
n o v o u z e o knjigu. N e m o g u d a o d u s t a n e m !
„ S v e t o jevanđelje po M a t e j u 24. glava ... S v r š e t a k v e k a i p o t r e b e b u d n o s t i " ,
čitao j e n a p r e s k o k . . .

6.
Cućete ratove i glasove o ratovima,
Gledajte da se ne uplašite jer treba sve to da se zbude
1.
Jer će ustati narod na narod
i carstvo na carstvo i biće gladi i pomora
i zemljotresa po svetu
18.
/ koji bude na krovu
da ne silazi da uzme što mu je u kući
19.
/ koji bude u polju da se
ne vraća natrag da uzme haljine svoje
20.
A teško trudnicama i dojiljama
u te dane

125
21.
Nego se molite Bogu
da ne bude bežanje vaše u zimu ni u subotu
22.
Jer će tada biti nevolja velika
kakva nije bila od postanka sveta do sada
niti će biti

Moris je zastao ponavljajući još j e d n o m p o l a k o : „ N e g o se molite B o g u da ne


b u d e bežanje vaše u z i m u ni u s u b o t u " .
P o n o v o se o k r e n u o p r e m a kompjuteru ... „ H o ć u da mi izbaciš sve b u d u ć e su­
b o t e koje će biti u z i m u " ... pritisnuo je taster za pretraživanje ... i č e k a o ...
Svršetak milenijuma i veka p a d a u zimu u subotu 2 0 0 0 . g o d i n e .
D o h v a t i o je olovku i papir. R u k a mu je n e k o n t r o l i s a n o drhtala. P o k u š a o je
da zapiše redosled kojim treba da u k u c a v a p o d a t k e : bar-kod ... 6 6 6 ... Orchis
Korkyra Negro ... Zatražio je da mu izbaci redosled svih m o g u ć i h kombinacija
i da p o k u š a da ostvari prolaz. Seo je u fotelju, p r e b a c i o k o m p l e t n u operaciju na
ekran i č e k a o . . .
Video je k a k o k o m p j u t e r pretražuje, a o n d a se ekran osvetlio ... G l e d a o je u
brojke, slova i šifrovane skraćenice; slagale su se j e d n a ispod druge munjevi­
t o m b r z i n o m , otvarale su se p r e d njegovim o č i m a k a o karte a o n d a su stale ...
„ N e verujem! Ne m o g u da v e r u j e m ! " , piljio je u ekran ... P e n t a g o n je uhva­
tio virus ... i to ne kompjuterski ... Pratio je p o g l e d o m izbačene p o d a t k e ... Sa­
s v i m jasno, p o m i s l i . . . finansiraju se iz Tedonisove baze. Šire se n e v e r o v a t n o m
b r z i n o m . D o k t o r L e o H e k m a n je sve v r e m e z n a o ! Izgradili su n e k u vrstu pira­
m i d e ... o b u h v a ć e n i su svi s e k t o r i . . . U p r a v o su svog č o v e k a n a i m e n o v a l i za ge­
nerala ... sve pozicije zaposeli su svojim ljudima! Pritisnuo je taster za listanje
d o k u m e n t a c i j e ... ličilo mu je na presek pčelinjeg saća ... M o r a da imaju i m a ­
ticu ... ili će je tek d o b i t i . . . A g d e je matici m e s t o ? ... N a r a v n o , na s a m o m vr­
h u ! N a s a m o m vrhu č e g a ? G o s p o d e ! D a l i j e m o g u ć e ! ?
O v o se ne d o g a đ a ! Ostala su im još d v a prosta poteza: da imenuju svoga p o ­
glavara i svoju m a t i c u . A g d e bi ona trebalo da b u d e ? Ć u t a o je, zatečen ... da bi
z a t i m p r o g o v o r i o u ž a s n u t svojim otkrićem. ,,U Beloj k u ć i ! N e k a sam p r o k l e t ! "
P o d a c i su se izgubili. O č i g l e d n o da je kompjuter č e k a o dalju k o m a n d u . Ra­
zmišljao je ... ostalo mu je s a m o 5 s e k u n d i . . .
Njegovi prsti su sami pošli ka tastaturi. Sad ili n i k a d ! Ko z n a da li će taj fajl
k a d a sledeći p u t u đ e biti na istom mestu. R a d o z n a l o s t je bila jača od njega i k a o
u transu u k u c a o je četiri cifre: dva ... t a č k a ... nula ... nula ... nula ... gledao je u
ekran, činilo m u se, v e č n o s t . . .
B i o je opčinjen. M r a k na e k r a n u k a o da je p o s t a o di.blji, lelujao je i kretao
se u b l a g i m talasima, uvlačeći ga k a o živi pesak ... A o n d a je z a č u o glas G o s p o ­
d a r a t a m e ...
„Konačno smo se sreli..."

126
Slabašan glas otpora govorio mu je da ne srne da ga sluša. P o k u š a o je da se
odupre, ali nije m o g a o . N e š t o ga je sprečavalo. Više ga je privlačilo to što se d o ­
gađalo na ekranu n e g o što ga je odbijalo ... Ž e l e o je da ustane, da mu priđe ... To
je s a m o kompjuter, nije živo ... ne m o ž e me k o n t r o l i s a t i . . . Njegove misli je za­
ustavio glas:
„Tražili s m o te, Moris ... Zašto si se k r i o ? "
Z a š t o s a m se krio ... nije znao da li te reči izgovara u sebi ili ih govori na-
glas. N i s a m se krio ... i ja sam tražio vas ... N e s i g u r n o je ponavljao, ne znajući
da li stvarno tako misli. „ N e želim da te p o v r e d i m , Moris" ... to su bile reči nje­
g o v o g oca, reči u p i s m u koje mu je ostavio. Ali to p i s m o je spaljeno! O b l i z a o
je suve usne. „ K a k o ste z n a l i ? "
„ M o r i s ! " , p o z i v a o ga je glas iz m r a č n e d u b i n e . O d a z v a o se, a z n a o je da ne
treba ... Z a š t o je radio protiv svoje volje ...?
„ D a li si ikada čuo za paralelni svet? Mi s m o ga stvorili. Mi ga kontrolišemo ...
Svet, M o r i s e ... c e o svet je naš ... Tvoj a k o h o ć e š ... a k o s m e š ... Ti znaš šta tre­
ba da uradiš ... Pridruži n a m se, oslobodi se svega. B u d i j e d n o sa n a m a . S a m o
odabrani k a o ti m o g l i su stići do nas ... Ne odbacuj trud ..."
Telefon je u p o r n o zvonio, ali nije d i z a o slušalicu; nije m o g a o da pruži ruku,
nije m o g a o da naredi s v o m telu da u s t a n e . . . .
„ I m a š ključeve od n a š e g sveta", o b r a ć a o mu se glas b e z lika, lelujajući u
k o n c e n t r i č n i m k r u g o v i m a . I m a š ... li ga?
„ D a , i m a m bar-kod", ponavljao je.
„Baci ga, Moris, da ne u đ e n e k o iza tebe ..."
Bar-kod i tri šestice ... Ti nisi dobar medij, govorio je glas dr H e k m a n a ... su­
gestija ubija, upamti t o ! ... Želeo je tako da misli, ali glas mu je govorio d r u g o !
„Ti si d e o nas ..." K a o da je nestajao u t o m m r a č n o m p r o g r a m s k o m viru k o ­
ji ga je usisavao u sebe, pretvarao ga u b e s t e l e s n o biće ...
Telefon j e p o n o v o zazvonio. Pogled m u j e n e m o ć n o p a o n a člansku kartu Te-
d o n i s o v o g multi levela ... Imaju moju adresu, m o j otisak prsta, moje ime i pre­
z i m e ... M o r a m ih zaustaviti! ... M o r a m sve uništiti! ... G l a s je nestajao u dubi­
nu, sve dalje i dalje od njega, ponavljajući: „ U č i n i to ... učini to ..."
H o ć u ... spaliću sve ... da me ne n a đ u ... Ali k o ! ? Od k o g a b e ž i m ? N j e g o v e
misli su se suprotstavljale j e d n a drugoj ... zbunjivale ga ...

* * *
Dr H e k m a n je okretao Morisov broj, pokušavajući bezuspešno da ga dobije.
N i k o nije dizao slušalicu ... Šta se događa? P r o b a o je p o n o v o . Nalazio se u resto­
ranu u centru grada, gde je ručao spremajući se za let... Vreme je odmicalo ...
P o k u š a o je još j e d n o m sa ulične telefonske g o v o r n i c e . Telefon je zvonio više
puta ... Podigni slušalicu Moris ... s a m o je p o d i g n i ! Instinkt mu je govorio da
nešto nije u redu ...
Moris se najzad javio. Glas mu je bio izmenjen.
- Moris, ja sam. Leo na telefonu ...

127
- Lagali ste me ...! Sve v r e m e ste me lagali! - p l a k a o je, potiskujući suznu
knedlu niz stegnuto grlo.
- Moris! - p o z v a o ga je oštro, pokušavajući da ga otrezni. Nije s m e o izgu­
biti kontrolu nad njim. - Moris! Šta g o d da radiš p r e k i d a j , . . . o d m a h ... isključi
kompjuter ... Drži se, Moris, d o l a z i m ! - Bila je to n a r e d b a a ne molba.
- Ne m o g u - j e c a o je. - Imaju me ... ne m o g u ... - Spustio je slušalicu ...
Dr H e k m a n je tražio p o g l e d o m taksi ali, kao za inat, nigde ga nije bilo na vi­
diku. Video je č o v e k a k a k o seda u kola i o d l u č n o prišao.
- Z o v e m se dr L e o H e k m a n . M o m pacijentu je pozlilo, m o r a m h i t n o da se
p r e b a c i m na njegovu adresu. M o ž e t e li me prevesti? Platiću v a m - rekavši to
izvadio je n o v č a n i c u od sto dolara
- Sedite i recite mi g d e da v o z i m .
Preteći oblaci su se navlačili nad gradsko jezgro, od njih se iznenada smrači­
lo ... Vožnja se otegla ... zaustavljao ih je b e s k o n a č n o veliki broj semafora.
G u ž v a na ulicama, ljudi su se vraćali sa posla ... M o l i o se s a m o da dođu na vre­
m e ...
- Čini mi se da su stigli p r e vas - r e k a o mu je č o v e k koji je pristao da ga po­
veze. Dr H e k m a n mu je d a o n o v č a n i c u , sve v r e m e gledajući na o n o što se deša­
va ispred zgrade ... A m b u l a n t n a kola su stajala na s a m o m ulazu. N j i h o v o plavo
rotaciono svetio n a i z m e n i č n o je obasjavalo lica prolaznika koji su se tu skupili...
običan znatiželjan s v e t . . . Dr H e k m a n je prišao gomili. Bolničari su se borili sa
č o v e k o m . P o g l e d a o ga je ... bio je to Moris, ostario za j e d a n dan, p o t p u n o sede
kose ... O k r e t a o je glavu na sve strane, b a c a o se n o g a m a d o k su mu ruke bile
v e z a n e na leđima. „Siroti m o m a k " , rekla je n e k a žena. „ P o l u d e o je na v r e m e , "
d o d a o je drugi. „ K a k o m o ž e t e reći t a k o n e š t o ! " , odbrusila mu je ... Dr H e k m a n
je stajao iza njih. U č i n i l o mu se da ga je Moris p r e p o z n a o ... p o č e o se još jače
otimati i vikati - „ O p e t su izdali Hrista! ... D ž i m i z n a ...... M o r a t e ih z a u s t a v i t i ! "
J e c a o je. „Pitajte Džimija, on ..." Nije dovršio rečenicu, telo mu je klonulo. Dr
H e k m a n je z n a o da je sedativ p o č e o da deluje. Bolničari su ga sa m u k o m strpa­
li u k o m b i i s freskom zatvorili vrata za njim.
- Gospodo, predstava je završena - dobacili su ironično okupljenim ljudima.
Dr H e k m a n je prišao bolničaru. - Šta mu se d o g o d i l o ?
- Ništa strašno, s a m o je o d l e p i o ... i spalio a p a r t m a n . D o m a r je ugasio požar.
Da li ga poznajete?
- Ž i v i m o u istoj zgradi - slagao je ne trepnuvši.
- A k o neko od njegovih rođaka navrati, budite ljubazni i recite da je kod nas ...
N e k a se obrate na p r i j e m n o m šalteru gradske bolnice. Trebalo je da vidite nje­
g o v a p a r t m a n . K a o p r o d a v n i c a svemirske o p r e m e . O d s a d a j a kompjuteru n e
prilazim ni na pet metara.
- H o ć e li mu biti bolje? - upitao je, m a d a je i sam z n a o odgovor.
- O v o m e ! ? - n a s m e j a o se bolničar i p o k a z a o p a l c e m na bolnička kola. - N i ­
k a d više. U m i s l i o je da je n a š a o u kompjuteru đavolje leglo. Misli da je kraj sve­
ta ... Sranje, č o v e č e ! Ovaj ludak je gotovo i m e n e u b e d i o ...

128
A m b u l a n t n a k o l a su nestala niz ulicu, zavijajući ...
Dr H e k m a n je ostao s a m ... D i g a o se vetar i k r u p n e kapi kiše počele su šara­
ti po s u v o m asfaltu. M o ž d a je Moris u pravu, m o ž d a i jeste kraj sveta ...

26.
K a d a se avion p r o b i o k r o z kišne oblake let se stabilizovao i na sedištu ispred
njega upalila se lampica koja ga je obaveštavala da m o ž e da o t k o p č a pojas. U r a ­
dio je to automatski, u m i s l i m a je bio sa M o r i s o m ... Pročistio je grlo. I m a o je
osećaj da mu se zarila riblja kost i u z a l u d n o je p o k u š a v a o da je u p o r n i m guta­
njem potisne nadole. M o r i s o v e reči su kružile k r o z njegovu glavu k a o dva sa­
telita: ... O p e t su izdali Hrista ... D ž i m i z n a ...
Dr H e k m a n je s k i n u o svoje teške n a o č a r e jake dioptrije i u m o r n i m p o k r e t o m
protrljao m e s t o na nosu na k o m e su ostali crveni useci od rama. Vratio ih je u
futrolu i sklopio o č i . . .
Dik R e d m o n d je sigurno do sada primio poštu ... K a k v a će biti njegova reak­
cija? Da li će napraviti glupost i o d m a h otići kod pretpostavljenih ili će sačeka­
ti da mu se javi? A Dejv R i m e r ? U pismu mu je n a z n a č i o da m o ž e da se obrati
generalu R e d m o n d u . H o ć e li to uraditi? M o g a o je uticati na njih, ali k o n a č n u
odluku doneće oni sami. Sve što je od d o k u m e n a t a i d o k a z a m o g a o da pribavi,
on im je dostavio obojici. Sve što je našao i sve što je saznao. Radnoj operaciji
dao je naziv The Moth, Moljac ... to će biti jedina šifra po kojoj bi njih dvojica tre­
balo da se sporazumevaju. Više nije bila pretpostavka da postoji tajno društvo
Orchis Korkyra Negro, m r a č n a d o b r o organizovana alijansa. Jasan je i krajnji
cilj njihovih delovanja: infiltriranje u sve sfere političkog, vojnog i poslovnog
sveta. Izazvaće potpunu blokadu, a radiće suprotno od o n o g a što govore. K a d a
kažu mir - vodice rat, kada budu govorili prosperitet - misliće na porobljavanje.
Njihovi vojni i politički predstavnici zalagaće se za rešavanje mnogih p r o b l e m a
samo na nivou svetske federacije: od nuklearnog naoružanja, nedostatka prirod­
nih sirovina, ekoloških kriza, gladi, jalovosti zemljišta, prenaseljenosti, m e đ u n a ­
cionalne netrpeljivosti, nedostatka vode za piće, širenja pustinja, do zaštite ljud­
skih prava; ubijaće u to ime, govoreće da su to zajedničke brige svih stanovnika
planete koje će biti prebrinute čim se svet ujedini. N j i h o v o jedinstvo značiće sa­
mo tiho porobljavanje svih zemalja sveta, i bogatih i siromašnih ... Na čitavo čo-
večanstvo staviće svoju demonsku šapu i svoj žig ... Jer iza svega stoje sile ko­
je žele da svet potčine lažnom M e s i j i . . . Orchis Korkyra Negrol
Po sletanju na vašingtonski a e r o d r o m izašao je m e đ u p r v i m a i o d m a h p o ­
tražio desk na k o m e bi m o g a o izvršiti rezervaciju u n e k o m od boljih gradskih
hotela.
Takvi vašingtonski hoteli imali su i vlastiti p r e v o z za svoje goste. U š a o je u
udoban mini-bus sa još dva putnika ... Izuzev akt t a š n e nije i m a o nikakav dru­
gi prtljag. Sa z v u č n i k a u g r a đ e n o g u sedište čule su se d n e v n e vesti ...

129
***Irak je ponovo odbio da primi specijalnu verifikacionu komisiju za ispitivanje nji­
hovih vojnih i hemijskih postrojenja ...
***Sud u Hagu je izdao nalog za hapšenje Srba koji su učestvovali u etničkom čišće­
nju na prostorima bivše Jugoslavije ...
***Sporazum „Partnerstvo za mir" između NATO alijanse i Rusije predviđa uklanja­
nje taktičkog nuklearnog naoružanja ...
***Dvanaestorica iz Evropske ekonomske zajednice uvode strože mere po pitanju
standardizacije proizvoda. Svi proizvodi koji nemaju oznako ISO 9000 neće se nalaziti
na njihovom tržištu ...
*** 10 zemalja istočne Evrope čeka na prijem u NATO savez ...
*** Evropa se sve češće poziva na Maršalov plan ...
To bi bile najvažnije vesti za danas ...

„A za sutra?", upitao se dr H e k m a n . Na talasima radio-stanice čuo se melodi­


čan ženski glas. DJ je prekidao pesmu svojim upadima: „Velika turneja pod nazi­
vom Union with Devil je u t o k u ! U s k o r o i u našem gradu! ... Slušate najnoviji hit
Glen Glori na talasima WDC, vaše omiljene i najslušanije radio-stanice ..."
Vozač je isključio radio ... stigli su pred hotel ... D o b i o je a p a r t m a n na sed­
m o m spratu. Usput se raspitao za hotelski butik i naručio katalog sa odelima. Iz
a p a r t m a n a su ga spojili direktno sa b u t i k o m . P o r u č i o je dva modela, odgovara­
juću kravatu, košulje, veš, čarape i cipele ... K a d a je p o r u d ž b i n a stigla platio je
karticom i odelo stavio p r e k o stolice. O k u p a o se, obrijao i n a v u k a o debele za­
store p r e k o prozora. L e g a o je u krevet i isključio n o ć n u lampu. P r e d m e t i u so­
bi nestali su u p o t p u n o m m r a k u . G l e d a o je u taj m r a k sećajući se svih proteklih
godina. Sve što je potresalo svet bilo je i d e o njega, u s v e m u je p o d j e d n a k o uče­
stvovao ... S a m o što njegov svet, pomisli r a v n o d u š n o , više nije postojao. K a o
kratki filmski kadrovi k r o z svest su mu promicali d o g a đ a j i . . . smenjivala su se
lica i njihovi g l a s o v i . . .

* * *
B i o je dete ... iz sećanja je izronio topli glas majke: „ L e o , m o r a m n e š t o da ti
k a ž e m , ti si sada veliki dečak, imaš p u n e četiri g o d i n e ... p a p a više n e ć e doći
k u ć i " . Nije r a z u m e o ... R a z u m e o je s a m o da su živeli o s k u d n o , da im je život
bio p u n trpnje, da su m o ž d a z b o g t o g a i o č v r s n u l i . . .
Setio se tajnog bratstva u koje je u š a o i reči učitelja čiji je lik zaboravio: „Ti
to m o ž e š ! K a d a ispred sebe imaš objekat, koncentriši se; ne s m e š da mu ulaziš
u dušu, treba da u đ e š r e c i m a u njegovu glavu i tu da ostaneš ... da ga uvek
m o ž e š pozvati, da ti u p a m t i glas a ne lik ..."
Z a t i m je video Erika, vedrog, n a s m e j a n o g , s a m o u v e r e n o g ... i začuo svoj
sopstveni glas k a k o mu naređuje: „ S k o č i ! Skoči E r i k ! " Njegov glas se m e š a o sa
d e k a n o v i m rečima: „Idi i p r o m e n i svet psihijatrije!" Iz m r a k a je izronio lik pred-
sedavajućeg. Š v e d s k o g kraljevskog k o m i t e t a : d a m e i g o s p o d o , čast mi je da v a m
predstavim dobitnika N o b e l o v e n a g r a d e za 1957. g o d i n u ... P o z i v a m doktora
L e a H e k m a n a , psihijatra iz Sjedinjenih A m e r i č k i h D r ž a v a ...

130
Č u o je aplauz i jeku sopstvenih reči - „Parametri kojima merimo dobro i zlo
samo su krivo ogledalo neke stvarnosti čija je svetlost davno preusmerena ...
paradoks ljudskog razuma je da veruje samo u ono što vidi.
Istina je da ono što vidimo nije uvek istina, gde počinje sumnja u sopstveni
vid tu se otvaraju vrata iracionalnog ... Unutrašnji svemir psihe podjednako je
velik kao i sam svemir, ono što se dešava iznutra dešava se i spolja, opasno bi
bilo ignorisati njeno postojanje ... jedini instrumenti kojima se ona leci su i in­
strumenti kojima se ona razboljeva.
Njen iscelitelj i njen ubica, gospodo, su reči..."

Sećanja su navirala: K u b a n s k a kriza, Vijetnamski rat, ubistvo Kenedija, gra­


đanski nemiri, a m e r i č k e vojne invazije koje su a m e r i č k e m a r i n c e odnosile u n e ­
potrebne bitke vraćajući ih u limenim s a n d u c i m a . S e ć a o se suza majki, ratnih
invalida, tuge i b e z n a đ a ratnih heroja koji su se borili ne znajući za šta ... Izne­
n a d n o b o m b a r d o v a n j e rezidencije libijskog p r e d s e d n i k a Gadafija u k o m e je
stradalo s a m o n e d u ž n o dete, pa okupacija P a n a m e i Zalivski rat z b o g k o g a su
opet najviše stradala iračka deca. A m e r i č k e b o m b e p a d a l e po S r b i m a u Bosni,
dok su Ujedinjene nacije urlale: sankcije, sankcije, sankcije! Protiv Gadafija,
protiv S a d a m a H u s e i n a , protiv S l o b o d a n a Miloševića, protiv njihovog n a r o d a i
svih onih koji ne vole A m e r i k u ... jer ih A m e r i k a ubija za njihovo d o b r o ... Li-
c e m e r i ! Stvorili su sud u Hagu, da njima ne bi bilo s u đ e n o za sve ratne zločine
koje su počinili ... M a s a k r e n e d u ž n i h civila nazivali su kolateralna šteta, a od-
branu napadnutih proglasili za zločin.
Setio se A p o k a l i p s e : Ko je kao zver ko ima još takvu moć ... Ko su tvorci
Orchis Korkvra Negro koji uspostavljaju novi svetski p o r e d a k ? U m i s l i m a se
vratio na ruski p r o d o r u k o s m o s , Nila A r m s t r o n g a na M e s e c u , p e s m u o n o g dru­
gog A r m s t r o n g a - S a č m a „ K a k a v predivan s v e t ! " i g o v o r e M.L. Kinga. Z a r je
m o g u ć e da je sve to sada gotovo, da se završava i ovaj vek ...? U d a h n u o je dubo­
ko, ali osećaj do sada n e p o z n a t o g trajnog gubitka nije nestao. Ostala je s a m o gor­
ka i stravična spoznaja ... Ko to vlada A m e r i k o m ? Vreme je da ga u p o z n a m ...

* * *
U s t a o je n i m a l o o d m o r a n , r a z v u k a o zastore i pustio blago predvečernje sve­
tio da razbije m u č a n m r a k u njegovom a p a r t m a n u ... O b l a č i o se p o l a g a n o sa
najvećom pažnjom, a o n d a je p o d i g a o slušalicu i d a o recepciji broj D i k a R e d -
m o n d a ... D o v o l j n o će biti da ga čuje i z n a ć e na čijoj je s t r a n i . . .
„Halo Dik."
„ B a š si me o b r a d o v a o ! Z n a š li da me je ž e n a n a p u s t i l a ? "
Dik R e d m o n d je čuo da se dr H e k m a n n a s m e j a o , ali nije v i d e o njegovu sta­
račku ruku k a k o zaklanja lice gestom u m o r n o g čoveka, niti odsjaj tuge u njego­
vom oku, jer tada bi z n a o da je ovaj div psihijatrije, n a u č n i k i nobelovac, od­
j e d n o m postao ljudski ranjiv...
„ L e o , jesi li t a m o ? "

131
„Jesam, prijatelju" - bile su to reči z a h v a l n o s t i . . .
„ P r i m i o sam tvoje p i s m o ..."
„Još uvek mi ne veruješ?"
„ M o r a m se uveriti s a m . "
„Dik!"
„Kaži..."
„ D o đ i večeras u moju kancelariju na Arlingtonu. Budi t a m o t a č n o u 10 i 3 0 . "
„ V i d e ć e m o se o n d a " - o d g o v o r i o je.
Dr H e k m a n je lagano spustio slušalicu ...
Jedina šansa da se sretne sa pravim T i m o m S p e n s e r o m bila je da o d e t a m o
g d e će ga G o s p o d a r igre sam p r o n a ć i . . .
P o z v a o je recepciju ...
„ M o l i m vas, pozovite mi ovaj broj u Njujorku ... I m a o bih još dve m o l b e :
spremite mi račun, n a p u š t a m hotel, i pozovite taksi. Biću s p r e m a n za deset mi­
n u t a . " - Ostao je na vezi č e k a j u ć i . . .
„ H a l o ! G o s p o d i n e Frenk, vi ste? M o l i m vas, k a d a stupite u kontakt sa D e j -
v o m R i m e r o m recite mu da i m a n e š t o da p o k u p i na ovoj adresi. Zapišite ... D ž e -
ni T o m p s o n ... T o m p s o n " - izdiktirao mu je ulicu i broj telefona.
,,Mr. H e k m a n , Dejv se javio. U s k o r o ć e m o ga v i d e t i . . . Imate li još neku p o ­
ruku za njega?"
Dr H e k m a n se kolebao.
,,Mr. H e k m a n , da li me č u j e t e ? " - ponavljao je Italijan.
Čuo gaje, ali su mu reči nedostajale ... Tako ih je premalo, pomisli, kad su nam
najviše potrebne ... Spustio je slušalicu i podigao akt tašnu. Nije se okretao oko
sebe jer nije imao šta da zaboravi. Pogledao je na svoje staro odelo ... više mu ne­
će trebati... Zatvorio je lagano vrata iza sebe i spustio se liftom do recepcije.

27.
Portir oblakodera na Arlingtonskoj aveniji se t r g n u o na šum. Nije o č e k i v a o
nikog; svi zaposleni, od uprave do obezbeđenja, izašli su pre sat v r e m e n a . Po­
g l e d a o je kroz debelo staklo? Ispred samih ulaznih vrata parkirala se crna limu­
zina. „ S r a n j e ! " Iz nje je izašao lično p r e d s e d n i k kompanije. Video ga je prvi put
na otvaranju zgrade pre šest g o d i n a i sad.
- Oprostite - ustao je gledajući u šiljato bledo lice. Z b u n i o se, nije z n a o šta
da kaže ... - N i k o mi nije r e k a o da ćete doći.
Č o v e k u savršeno skrojenom odelu, sa snežno belim m a n ž e t n a m a i skupoce-
n i m k o p č a m a od zlata i o n i k s a p r o š a o je pored njega bez ijedne reči. Vrata lif­
ta su počela da se zatvaraju za njim.
Kopile, pomisli Čarli. Tretira me k a o niže biće. Vrata su počela p o n o v o da
se otvaraju klizeći nečujno u stranu. Č o v e k koji je bio u liftu zaustavio ih je cr­
n i m štapom od oniksa sa s t o p o m od platine. - Da li ste nešto rekli?

132
- Ne ser, n i s a m - o d g o v o r i o je Čarli. Lice mu je bilo k a o u d e č a k a u h v a ć e ­
n o g u laži.
- O n d a mi se učinilo - vrata su se sklopila i on je n e s t a o u utrobi j e d n e od
najvećih vašingtonskih konstrukcija od čelika, stakla i granita ...
P o n o v o su se z a č u l a kola i portir je u g l e d a o taksi. O v d e je večeras p r a v a
gužva, zašto uvek d o l a z e u mojoj s m e n i . . . Ž e l e o je da gleda N B A u t a k m i c u .
Na vratima palate na Arlingtonu pojavio se dr H e k m a n . G l e d a o je u njega
kao da je v i d e o duha.
- Šta nije u redu, Č a r l i ?
- Dr H e k m a n ... vi ste! G d e ste bili sve o v o v r e m e ?
- Ne bi mi v e r o v a o k a d bih ti pričao ...
Čarli je zurio u njega. - Tražili su v a s . . . neko v a m je u p a o i u kancelariju ...
napravili s m o zapisnik ... Ovi iz uprave - p o k a z a o je o l o v k o m na visoki plafon
iznad njega - zamolili su kad se pojavite da se javite. - Žele da znaju da li ćete
produžavati zakup - p o g l e d a o je u knjige - mislim da vam baš večeras ističe.
- Čarli, d a o s a m svojoj banci nalog da isplati sve m o j e r a č u n e .
- Z n a č i , selite se? Z n a t e , nedostajaćete m i . M a l o je takvih k a o v i . . .
- Svet ostaje na m l a đ i m a , Čarli.
- Čini se da su oni p r e m e n e čuli za vaš odlazak.
- K a k o to misliš?
- D o š a o je neki tip - razmišljao je načas, ne b a š siguran k a k o da ga opiše.
- M a , znate one n o v e preplanule, u p a t i k a m a i p o l o m a j i c a m a . . . što v o d e g r u p ­
ne psihijatrijske seanse ... i voze besna kola ...
- I šta sa njim?
- Želi da leci životinje i njihove vlasnike koji su zajedno pretrpeli stres ...
Kaže, to je nov m e t o d pristupa savremenoj psihijatriji frustriranih k u ć n i h ljubi­
m a c a i njihovih fobičnih vlasnika ... Širi mu se p o s a o . Sa m n o m je r a z g o v a r a o
o t o m e kao sa svojim k o l e g o m .
Dr Hekman se nasmejao.
- Stvarno, nije s m e š n o , doktore H e k m a n ! Ti psi i m a č k e imaju skuplju ogr­
licu od moje godišnje plate.
Dr H e k m a n je stao p o r e d vrata od lifta ... - O č e k u j e m večeras poseru ...
- U redu, p r o p u s t i ć u ih, Dr H e k m a n ! - p o z v a o ga je. - S t v a r n o s a m m i s l i o
o n o što sam r e k a o ... Nedostajaćete m i . . .
- Hvala, Čarli ...
Lift je stao na spratu na k o m e je bila njegova ordinacija. Stavio je karticu da
otvori vrata, ali o n a su bila već otvorena. G u r n u o ih je l a g a n o i p o š a o r u k o m da
upali svetio.
- N e m a p o t r e b e - r e k a o je n e k o iz mraka, zavaljen u njegovu fotelju. - M r a k
nam p o n e k a d prija; u njemu s a z n a m o štošta o s e b i . . . Z a r ne, dr H e k m a n ?
- K a k o ko ... - o d g o v o r i o je m i r n o . M a l o svetio na n j e g o v o m r a d n o m stolu
se upalilo, ali njegova svetlost nije bila dovoljno j a k a i bacala je senku na lice
iz mraka.

133
- Tražili ste me ... i ja sam tu.
Dr H e k m a n je z a ž m u r i o ... škrta svetlost mu je smetala.
- Ko ste vi, a k o niste Tim Spenser?
- Znači, upoznali ste p r a v o g T i m a Spensera. Nije trebalo ... to bi vas spasi­
lo m n o g i h n e p r i l i k a . . .
Setio se Erika, Džonija, Lize, M o r i s a ...
- Vi ste neprilika.
- D o k t o r e H e k m a n , čini mi se da n e m a potrebe da t a k o r a z g o v a r a m o . Mi
s m o se već s r e l i . . .
- Sreli se jesmo, ali se ne p o z n a j e m o .
- N i s t e z a h v a l n i . . . a to se kažnjava ...
- Za šta bi trebalo da b u d e m zahvalan? Izgubio sam prijatelja ... - Pokuša­
v a o je da dobije na v r e m e n u . Što je v r e m e više o d m i c a l o i m a o je veće šanse ...
- Ko je platio vaše školovanje? Harvard, Beč, Pariz?
- B i o sam stipendista ... Štajnerove fondacije ...
- Štajner! - n a s m e j a o se č o v e k iz senke. - Vidite k a k o m a l o znate. Ko je bio
taj Štajner, dr H e k m a n ?
- Z a r je to danas v a ž n o ? - uzvratio je pitanjem.
- Sve je danas važno.
- Znači, to ste bili vi?
- Z a š t o ste se okrenuli protiv nas? Z a r ste zaista mislili da nas m o ž e t e spre-
č i t i . . . da m o ž e t e ugroziti Aronov plan?
Dr H e k m a n je g l e d a o u n j e g o v o m pravcu.
- Z a r vi zaista mislite da n e ć e t e biti zaustavljeni?
- N e m a ko da n a s zaustavi. Mi s m o stvorili svet, mi ć e m o njime i da vlada­
m o . V i ste s a m o m a l a p r e p r e k a n a t o m putu.
- A k o sam m a l a prepreka, zašto ste o n d a o v d e ?
- Z a t o što znate n e š t o što je n a m a p o t r e b n o .
- Šta bi to m o g l o biti? - u p i t a o je dr H e k m a n .
- N e š t o i z m e đ u oca i sina - o d g o v o r i o je glas.
-I svetoga d u h a - d o d a o je dr H e k m a n .
Prilika je poćutala ... - Vi o č i g l e d n o znate m n o g o više ...
- Z n a m g o t o v o sve ...
- O n d a n a m recite g d e je.
Dr H e k m a n je k o n a č n o s a z n a o o n o u šta nije s m e o da poveruje: izgubili su
k o n t a k t sa svojim štićenikom D e j v o m R i m e r o m ... sa m o j i m s i n o m . Hvala ne­
besima, pomisli, sad je na s i g u r n o m .
- Z a r mu niste ugradili bio-kliper čip? - upitao je podrugljivo, prikrivajući
zebnju u sopstvenom glasu jer nije bio sasvim siguran u odgovor.
- Imali s m o n a m e r u , a o n d a ste se pojavili vi.
Sad mu je bilo lakše. Sad k a d je z n a o da Dejv više nije u njihovom ropstvu
nije imao šta da izgubi, jer o n o što je već d a v n o izgubio sada je povratio ...
- Recite mi, koliko ste d e c e stvorili i rasuli po svetu?

134
- Z a š t o vas sad to brine? - u p i t a o ga je lik.
- Ž e l i m da znam - uzvratio je - i m a m p r a v o da z n a m .
- U redu, o d g o v o r i ć u v a m , zašto da ne - složio se. - Bilo ih je troje ... Jed­
no s m o izgubili, ostalo ih je s a m o dvoje ...
- Znači, treće je nestalo - p r o v o c i r a o ga je.
- R e k a o sam, izgubili s m o je.
- Da li su sve troje ...? - zastao je.
- Mislite, vaša deca. Vi sebi laskate, dr H e k m a n . D e c a su dobijena od d v a
različita pažljivo selektovana u z o r k a . Od svih d o n a t o r a sa spiska, s a m o vaš gen
i gen dr J a n a E r i k s o n a pokazali su se k a o ispravni, m e d i c i n s k i r e č e n o - č i s t i . . .
bez naslednih bolesti i drugih anomalija. D e v o j č i c a je dobijena od materijala
koji je priložio dr Jan Erikson, a Dejv je vaš.
Dr H e k m a n je s t e g n u o vilice. - H r i s t e ! - otelo mu se sa suvih usana. S e o je
na stolicu, naslanjajući laktove na k o l e n a i zario prste u svoju sedu kosu.
- Z n a č i , ipak k l o n o v i ?
S m e h koji je d o p i r a o iz p o l u m r a k a z v u č a o je k a o hijenin lavež.
- Bojim se da s m o precenili v a š e znanje, d o k t o r e H e k m a n .
- Uspešno je klonirana ovca, šta vas sprečava da ne učinite isto i sa č o v e k o m ...
- K l o n je n e p l o d a n , a ta d e c a su n a m e n j e n a za više ciljeve.
- Za vaše ciljeve - ispravio ga je L e o H e k m a n .
- Da, n a r a v n o - složio se lik. - Ali prvo ć e m o im o m o g u ć i t i da ostvare svo­
je velike snove. Baš k a o i v a m a n e k a d a ... Ili ste zaboravili?
- Z a r s a m m o g a o , zar ste mi dali priliku?
- Želeli ste da b u d e t e g o s p o d a r podsvesti, vi ste došli n a m a ... Mi s m o vas
stvorili...
O s e ć a o je k a k o l a g a n o gubi kontrolu, da sve teže povezuje misli ... G l a s iz
paučinaste senke je dolazio u t a l a s i m a ... p r v o ga je č u o jasno a o n d a n e r a z g o -
vetno, čas daleko pa o n d a sasvim blizu.
- Ne govorite više, ne m o g u da s l u š a m !
- Ja v a m g o v o r i m s a m o o n o što ste želeli da z n a t e . D e j v a ste u p o z n a l i . . . Va­
ma s m o ga poverili. Sećate li se d o l i n e Springfild? Uradili ste dobar p o s a o .
- A devojka? - u p i t a o je, ne dižući glavu sa d l a n o v a . I m a o je osećaj da će
mu glava od b o l a eksplodirati.
- L e p a j e . . . P o s t a l a je velika zvezda, ostvaruje joj se san. Mi s m o joj to o m o ­
gućili ... O d a b r a n a je ... ona je ta koja će našoj i m p e r i j i . . .
D o k t o r H e k m a n j e u m e s t o njega dovršio:
- Podariti vladara.
- Još u v e k s m o j e d a n um u d v a tela, d o k t o r e H e k m a n ... Z a š t o ste se o k r e ­
nuli protiv nas?
- Z a š t o ! ? Zašto? - reči su odzvanjale u praznoj prostoriji. - Zato što ne ž e l i m
da čovek izgubi slobodu ... - P o g l e d a o ga je u oči. M u t n i obris čoveka koji je se-
deo preko puta njega postajao je jasniji... N e š t o mu je govorilo da to ne č i n i . . .
Njegov otpor p r e d tim p o g l e d o m je slabio ...

135
- G d e je, doktore H e k m a n ? G d e je Dejv Rimer?
- Ko ste vi? - upitao je. - Ko ste to vi? - p o n o v i o je pitanje nedovoljno ja­
sno, nedovoljno glasno ...
- Ja sam Mesija - o d g o v a r a o mu je m r a k ispred njega. O s e t i o je slabost. Re­
ci su pretile da poteku sa njegovih usana. Z n a o je da m o r a da se bori, ali je gu­
bio kontrolu nad svojom m e n t a l n o m s n a g o m ... Glas mu je naređivao, nešto je
od njega tražio ... Setio se tog glasa koji je govorio Eriku da skoči u hladnu je­
zersku vodu, ali to nije bio njegov glas. Ispred sebe je v i d e o č o v e k a k o m e je
glas pripadao, a sad je opet n e š t o z a h t e v a o od njega. Da mu k a ž e ... da mu kaže
g d e je Dejv ... To što mu se dešavalo nije ga plašilo. Bojao se s a m o da ne uči­
ni nešto što je m o ž d a već p r e učinio. Osetio je slabost, z n a o je o d a k l e potiču ti
znaci ... bio je isuviše n e m o ć a n da bi se o d u p r o toj n e p o z n a t o j sili. G u b i o je
kontrolu n a d svojim u m o m , ali ne i n a d telom ... U s t a o je, pokreti su mu bili sta­
rački slabi i tromi, g u b i o je osećaj za sopstvenu težinu ... I m a m s a m o jednu šan­
su, ponavljao je sebi, s a m o j e d n u šansu ... m o r a m je iskoristiti...

28.
General D i k R e d m o n d je p o g l e d a o na veliki sat na zgradi u Arlingtonskoj
aveniji... Sat se video izdaleka ... K a s n i o je. Nastojao je da u đ e u traku koja će
ga odvesti t a č n o p r e d ulaz. Sranje, k a k v a je o v o sad g u ž v a ? M o r a da je neki
u d e s ... Nije m o g a o da se prestroji. O d l u č i o je da napravi p u n k r u g i dođe sa
druge strane zgrade, g d e se nalazio privatan parking za z a p o s l e n e . Njegov m a ­
nevar je potrajao nekoliko minuta. Vojnička tačnost mu nije dozvoljavala da kasni,
ali n e š t o mu je privuklo pažnju. Usporio je ... N e m a sumnje, bio je to general
Majers. Ulazio je u crnu „ l i n k o l n o v u " limuzinu. K o l a su pošla u njegovom
pravcu. Stao je i sklonio se u stranu. O t k u d on ovde, proletelo mu je kroz gla­
vu. L i m u z i n a je proklizila p o r e d njega. S a g n u o se i p o g l e d a o u tablice, nisu pri­
p a d a l e v l a d i . . . Pritisnuo je papučicu za gas i stao na p r v o upražnjeno m e s t o .
Pozvonio je na službeni ulaz. U m e s t o obezbeđenja, vratima je prišao policajac.
- D o b r o veče, g o s p o d i n e .
P o k a z a o je svoju legitimaciju ...
- Ž a o mi je, generale, ne m o g u vas p r o p u s t i t i . . . M e s t o je p o d istragom.
- Šta se d o g o d i l o ?
- J e d n a o s o b a j e izvršila s a m o u b i s t v o . Ispitujemo o k o l n o s t i . . .
- Da li znate ko je?
- Da. D o k t o r L e o H e k m a n . I m a o je ordinaciju na 2 0 . spratu.
Oh g o s p o d e ! - pomisli. Trebalo mu je s a m o trenutak da se sabere.
- K a k o se to d o g o d i l o ?
- B a c i o se k r o z prozor. U ž a s a n prizor - d o d a o je policajac.
- Da li je istraga do sad n e š t o ustanovila?
- Ne m n o g o . Z n a m o da je bio sam. Večeras mu je isticao z a k u p za ordinaci­
ju. Portir k a ž e da je bio ljubazan i prijatan k a o i obično, a!i da ga nije d u g o pre
toga video ...

136
- Siroti č o v e k ! - d o d a o je policajac. - N e g o , jeste li imali n e k o g v a ž n o g p o ­
sla u zgradi?
- Ništa p o s e b n o što ne m o ž e da s a č e k a do sutra ...
- Prijamo veče - r e k a o je policajac uz pozdrav.
- I v a m a - uzvratio je Dik R e d m o n d .

D o š a o je do svojih kola i stajao t a k o s e k u n d razmišljajući. D o b r o te p o z n a ­


jem, L e o . Ti n i k a d a ne bi digao ruku na sebe ... N e š t o se d o g o d i l o ...
Misli su mu se vratile na reči iz pisma koje mu je donela DHL-ova služba ...
„ M o r a š stupiti u kontakt sa D e j v o m R i m e r o m ... on je moj legitimni sin ...
M o ž d a će te iznenaditi ako ti k a ž e m da njegovu majku nikada n i s a m u p o z n a o " ,
pisao je L e o .
Sranje! Sranje! Sranje! - lupao je r u k o m o volan. O v o ti nikada n e ć u o p r o ­
stiti, L e o ! Čuješ li m e , n i k a d a ! D o d a o je gas i k o l a su munjevito startovala. Ju­
rio je v e l i k o m b r z i n o m , ni sam nije z n a o zašto. M o ž d a da bi p o b e g a o od s o p -
stvenih misli. Nije p o m o g l o ... Stigao je pred k u ć u i parkirao kola. Na svu sreću,
njegovog p s a č u v a r a Majlsa su povukli na drugi zadatak. P o k u š a o je da deblo-
kira a u t o m a t s k a g a r a ž n a vrata ... Ni posle t r e ć e g pokušaja nije m u j j o š l o za ru­
k o m . B a c i o je daljinski besno na sedište p o r e d sebe. Izašao je ... Č u d n o , vrata
od k u ć e su bila o t v o r e n a ... Sendi, p o m i s l i o je. S i g u r n o se vratila. Ta ga p o m i ­
sao nije n i m a l o obradovala. U š a o je i u p a l i o svetio u h o d n i k u . Prizor ga je iz­
n e n a d i o : sve je bilo isprevrtano; njegove stvari ležale su na sve strane. P o š a o je
u radnu sobu - ista slika ... Šta je ovo, d o đ a v o l a ? P o š a o je do sefa: i on je b i o
razvaljen, ali ništa nije nedostajalo. O s i m ... setio se ... P i s m o Lea H e k m a n a !
Vratio se do m a s i v n o g otirača ispred ulaznih vrata, o p r e z n o p o g l e d a o o k o sebe
i p o d i g a o ga ... D o b r o je, nisu ga n a š l i . . .
Nije se više o s e ć a o sigurnim u kući. Vratio se do kola i seo u njih. I m a o je
potrebu da popije nešto žestoko i p i ć e m p o t i s n e m u č n i n u koju je osećao. Jedi­
no m e s t o na koje je m o g a o pomisliti b i o je njegov bivši d o m ... O n o svetio u
ulici brestova još je svetlelo ... Parkirao je kola na p o z n a t i pločnik.
- Z d r a v o Dik - na vratima ga je sačekalo lice ž e n e sa kojom je p r o v e o dva-
dest najboljih g o d i n a svoga života.
- Mojra!
- Ne govori ništa - rekla je i p o m a k l a se u stranu, propuštajući ga da u đ e .
U v e k je bila t a k o p r o k l e t o p u n a r a z u m e v a n j a i t a k o predvidljiva ... ali mu je
nedostajala...
Prvo što je učinila k a d je seo u u d o b n u fotelju ispred televizora bilo je da mu
donese njegove stare p a p u č e .
- Mislio s a m da si ih bacila.
- Ja ništa ne o d b a c u j e m tako lako, Dik.
Hiljadu p u t a bi bilo bolje da se izvikala na njega, n e g o što je tako trpeljivo
podnosila patnju i uvrede.
- Ostavila me je ...

137
- Dik! Ne govori o njoj ... nije v a ž n a ... M o ž d a ti je to trebalo, m o ž d a n a m
je o b o m a trebalo ... Previše s m o v r e m e n a proveli j e d n o sa drugim, ličili s m o
j e d n o na drugo kao brat i sestra. Skladan, m i r a n i u d o b a n život je upropastio naš
brak. Da s m o imali d e c e m o ž d a bi bilo drugačije ...
- Iskreno mi je žao, Mojra ...
- Ššš - utišavala ga je kao majka dete. - Ako želiš da pričaš, pričaćemo sutra.
Sa Mojrom je uvek bilo to „sutra", s a m o ne danas, s a m o ne sad ... To je pra­
vi razlog zbog k o g a se on u svojim pedesetim g o d i n a m a upustio u avanturu. Ži­
vot je prolazio, mislio je da ga m o ž e početi iz početka. Gradio-je novu kuću a
nije srušio staru ... gde ga je to dovelo? Pogledao je o k o sebe: ništa se nije pro-
m e n i l o , kao da je tek jutros izašao, a ne pre godinu dana.
- U pravu si. P r i č a ć e m o sutra. - Otišao je do bifea i n a s u o pola čaše viskija.
- Led je u frižideru. Da ga d o n e s e m ?
- N e m a m v r e m e n a za led - sasuo je piće u grlo.
- Šta se dogodilo, Dik?
D o b r a stara Mojra! Z n a l a je k a k o diše ...
Uključio je televizor. Oboje su gledali u ekran ...
- Izgleda da se opet n e š t o desilo na Arlingtonu.
- T a m o se stalno n e š t o dešava. - Gledali su u r e p o r t a ž n a kola i spikera koji
je č e k a o da mu režija da signal da je uključen u direktan p r e n o s .
„Večeras j e u s l e d n e r v n e rastrojenosti p o z n a t i psihijatar d r L e o H e k m a n
izvršio samoubistvo bacivši se sa dvadesetog sprata zgrade u Arlingtonu. Dobit­
nik je nagrade „Alfred N o b e l " za dostignuća iz oblasti psihijatrije. O v o prizna­
nje mu je dodeljeno 1957. g o d i n e . Iz p o u z d a n i h izvora s a z n a j e m o da je bio pod
p r i s m o t r o m zbog nerazjašnjenih okolnosti pod kojim je n a s t r a d a o njegov prija­
telj, izvesni Džoni Parker, bivši kontrolor leta... Takođe, iz istih izvora, saznajemo
da je i mlada studentkinja n a đ e n a m r t v a o d m a h n a k o n susreta sa dr H e k m a n o m
u studentskom domu. I m a indicija d a j e dr H e k m a n u m e š a n u nerazjašnjene okol­
nosti njihove smrti. Još se ništa p o u z d a n o ne zna. Istraga je u toku ..."
- O v o je u ž a s n o ! - Na M o j r i n o m licu se ogledao šok. - B i o n a m je drag pri­
jatelj toliko dugo, a ispostavlja se da s m o ga m a l o poznavali.
Nije se upuštao u p o l e m i k u sa M o j r o m ... Njen p r o b l e m je što veruje u sve
što javlja a m e r i č k a TV m r e ž a . Bila je pravi gledalac na p r a v o m kanalu: a k o oni
kažu, o n d a je t a k o ... N a s u o je sebi još jednu čašu viskija. Otišla je po led.
- A k o n e m a š ništa protiv, prespavao bih večeras o v d e .
Prećutala je, to je značilo da m o ž e ... Bila je strpljiva, z n a l a je i pre n e g o što
je otišao da će se v r a t i t i . . . N a v i k e su l a n c i . . .
- Poći ću na spavanje, Dik. Ti m o ž e š prespavati o v d e na ležaju u dnevnoj so­
bi. D o n e ć u ti posteljinu.
- Hvala ti.
- N e m a na č e m u - uzvratila je - ti si u svojoj kući.
K a d a je ouišla izvadio je p i s m o iz gornjeg džepa uniforme, otvorio ga i p o ­
č e o pažljivo čitati:

138
,, Orchis Korkyra Negro je ime pod kojim se krije neverovatno moćna orga­
nizacija. Interna komunikacija obavlja se preko bar-koda koji je utisnut na svim
proizvodima njihovih kompanija; to je šifrovani kod koji se nalazi pod trećom
grupom uspravnih linija...
Dobro su organizovani i izuzetno opasni. Njihova mreža je toliko razgranata
da mogu blokirati sve od rada Ujedinjenih nacija do Pentagona i Severnoatlan-
tske alijanse. Kontrolišu više od polovine svetskog kapitala. Njihov centar je sa­
kriven u korporaciji Nikosa Tedonisa, ali još niko ne zna gde im je sedište... niti
da uopšte postoje.
Njihovi ljudi su obeleženi. Jedini za sada tehnički primenjiv način je laserska
ugradnja identifikacionog broja, tako da će samo njihovi ljudi imati pristup ...
Moraju biti zaustavljeni. Mislim da je vreme kada će preuzeti apsolutnu kon­
trolu nad Amerikom i Evropom blizu. Oni su nadnacionalno opredeljeni: jedini
interes im je apsolutna vladavina nad svetom. Neće se libiti ni od kakvih sred­
stava da bi to ostvarili.
Čitav svoj život proveo sam tražeći ih ... Morao je postojati odgovor i našao
sam ga u Bibliji..." L e o je potanko objašnjavao sve o n o o č e m u su u nekoliko
navrata razgovarali, a što je on sam odbijao da prihvati za m o g u ć e . K r o z glavu
mu je proleteo lik generala Majersa: da li je L e o u pravu saznaće već sutra ...

29.
Dik R e d m o n d je u š a o u svoju kancelariju. Za pola sata i m a o je sastanak sa
generalom M a j e r s o m . Planirali su eventualnu vojnu operaciju na Balkanu. Bila
je reč o običnoj taktičkoj vežbi, sve je trebalo da se završi na papiru ...
P r i m e t i o je kurira k a k o ide od kancelarije do kancelarije. N o s i o je neki d o ­
k u m e n t n a potpis.
- G e n e r a l e R e d m o n d , potpišite se o v d e , m o l i m vas - pružio mu je olovku.
- O č e m u je reč?
- Ništa p o s e b n o . D a n a s se dele nove identifikacione kartice. Rutinska stvar
- uzeo je olovku iz njegove ruke.
- Da li je dobijaju svi?
- N e , s a m o oni koji s u pod k o m a n d o m g e n e r a l a Majersa. O d o b r a v a v a m s e
pristup u više nivoe.
D i k R e d m o n d je z n a o šta to znači. Krilo z g r a d e o b e l e ž e n o k a o CBX 5 bilo je
o d r e đ e n o za sam vrh P e n t a g o n a .
P o g l e d a o je svoj redni broj: 18 ...
- Izgleda da ih n e m a m n o g o p o d njegovom k o m a n d o m ?
- Vrše reorganizaciju. M n o g i m a su i oduzeli kartice. M i s l i m da će ih preba­
citi na n o v e dužnosti, van zgrade - d o d a o je kurir, dajući mu karticu sa k l i p s o m .
- Molim vas, dajte mi staru ...
Crvena lampica na R e d m o n d o v o m stolu je zasvetlela. B i o je to znak da je
vreme da p o đ e na sastanak. U z e o je svoju fasciklu sa d o k u m e n t i m a . P o g l e d a o

139
je novu karticu: imala je bar-kod ... Z a k a č i o je i p o š a o p r e m a liftu, ovaj p u t na-
dole, u podzemlje ... Setio se p o n o v o reči iz pisma: njihova lična komunikacija
obavlja se preko bar-koda ...
U š a o je u salu koja je bila smeštena pet spratova ispod nivoa. Prišao je vrati­
ma ... otvorila su se. O k r e n u o se oko sebe; još nije bilo nikog. Vratio se p o n o v o
za korak nazad, skinuo identifikacionu karticu i stavio je na sto u foajeu. P o n o ­
vo je zakoračio p r e m a vratima - nisu reagovala. P o d i g a o je karticu i zakačio ...
D o b r o je. Uglačanim granitnim h o d n i k o m odzvanjali su k o r a c i . . . pristizali su i
ostali. U š a o je i seo na svoje m e s t o . Njegova stolica bila je postavljena n a s u p r o t
stolici glavnokomandujućeg. Generali su ulazili j e d a n po jedan, pozdravljajući
vojnički jedan drugoga ... J o š je nedostajao osmi, general Majers lično ...
R e d m o n d je gledao u digitalni sat iznad sedišta koje je pripadalo Majersu. Po­
javio se sa svojom pratnjom, tačno u sekundu. H r a m a o je, ali to se gotovo nije
ni primećivalo. Dik R e d m o n d je pogledao u njegove besprekorno izglancane ci­
pele: jedna peta je bila viša ...
- G o s p o d o ! - k l i m n u o je g l a v o m - za svaki k o r p u s treba da se izradi gene­
ralni plan operacije. P r e d m e t dejstva znate: prva faza je taktički napad, druga
faza interkontinentalna o d b r a n a od agresora ( u l a z i m o u polje interesnih sfera
Rusije). Uskladite rad svojih jedinica p r e m a g e n e r a l n o m planu operacije ... Vo-
d i ć e m o limitirano dejstvo ... Paralelno sa tim podići ćete o d b r a m b e n u gotovost
svih jedinica SAD. Na političkom planu pozicije su n a m dobre. Na terenu m o ž e
doći do nepredviđenih i z m e n a ...
Kurir je podelio fascikle.
- I m e port-parola je na četvrtom mestu.
Dik R e d m o n d je p o g l e d a o spisak ... Džastin V o k e r . . . jalovi k u č k i n sin! Taj
ne m o ž e da se odluči ni da li je m u š k o ili ž e n s k o ... Prokleti sfinger! K o m e li je
p o t u r i o dupe p a d a stigne o v a k o visoko?
- Imate dvadeset m i n u t a da proučite materijal - Majers je nastavio svoje izla­
ganje ...
N e o n s k o svetio je obasjalo staklenu površinu stola. Gledali su u obeleženu
topografsku kartu. - Ispred vas je pregled terena; p r e m a njemu ćete uraditi plan
vojnog udara.
Nastala je tišina, svako je gledao u svoj m a t e r i j a l . . .
Izrada detaljnog vojnog p l a n a za D i k a R e d m o n d a nije bila ništa n o v o . Za
svaku zemlju imali su tačan plan n a p a d a i o d b r a n e . Revizija se vršila na svakih
šest m e s e c i i nije bila u direktnoj zavisnosti od izbora i p r o m e n e predsednika;
zavisila je s a m o od razvoja događaja na političkom planu. Ipak, o v d e n e š t o za­
u d a r a ... Pentagon n i k a d a nije planirao napad ni na j e d n u zemlju članicu NATO
alijanse. Z a š t o G r č k a ?
Pregledali su materijale ... K a d a je prošlo svih dvadeset minuta, kurir je p o ­
kupio d o k u m e n t a ispred njih. Majers je isključio svetio i topografska karta je
nestala. Ustao je.

140
- G o s p o d o generali, sledeći sastanak biće prekosutra. Z n a ć e t e t a č a n r a s p o ­
red svojih delovanja. Do tada, razmislite o o n o m e što ste saznali iz današnjeg
materijala.
D i k R e d m o n d se s p o r o pridizao. Majers je p o š a o p r e m a v r a t i m a koja su vo­
dila u centralnu sobu n a m e n j e n u isključivo za najviši vrh P e n t a g o n a . R e d m o n d
je ustao i prišao mu sa leđa. Stao je sasvim blizu njega.
- I m a o bih pitanje, g e n e r a l e ...
Ne očekujući ga, Majers se n a g l o o k r e n u o , sudarajući se sa o g r o m n i m R e d -
m o n d o v i m t e l o m . Identifikaciona plastična kartica m u j e ispala n a pod. Dik
R e d m o n d ga je g l e d a o u oči.
- O h ! M o l i m vas oprostite ... u ž a s n o mi je neprijatno. - A k t t a š n u je l a g a n o
spustio na p o d p r e k o kartice ...
Majers je bio h l a d a n .
- Šta ste hteli?
- Ž e l e o bih da se p o v u č e m iz o v o g projekta.
- Ne dolazi u obzir. Vi ste o k o s n i c a ove g r u p e . Iz v a š e vojne legitimacije vi­
dim da ste proveli g o t o v o 15 g o d i n a na službi u G r č k o j .
- Tačno je - p o t v r d i o je R e d m o n d . - B i o s a m g l a v n o k o m a n d u j u ć i .
- O n d a je r a z g o v o r završen - o k r e n u o se od njega.
- A k o m o g u da p o s t a v i m još j e d n o pitanje?
G e n e r a l Majers m u j e svojim p o g l e d o m d a o n a znanje d a gubi v r e m e . Nije
čekao d a m u odobri, p r o d u ž i o j e s a m .
- Z a š t o G r č k a ? O n a je n a š saveznik.
Majers m u j e već bio o k r e n u t leđima. Idući k a v r a t i m a p e n t a g o n s k o g m o z g a
rekao je suvo:
- Zato što je G r č k a n e p o s l u š n a . Mi i m a m o m n o g o j a č e g saveznika od njih.
- O k r e n u o se p o l a k o na peti i z a g l e d a o u R e d m o n d a u k o č e n i m p o g l e d o m . - G e ­
nerale, p o n e k a d m o r a t e žrtvovati p i o n a da biste dobili kraljicu ...
D i k R e d m o n d je stajao gledajući u njegova leđa. Sad je trenutak istine ...
Hajde Majers, još šest k o r a k a . . . z a ž m u r i o j e . . . Č u o je š u m i otvorio oči: Majers
je nestao ... vrata su se zatvarala ...
Orchis Korkyra Negro ... O p s o v a o je tiho:
„ L e o , k u č k i n s i n e ! Istina j e ! " U z e o je akt t a š n u - na p o d u je ležala Majerso-
va kartica. Nije je p o d i z a o , ostavio je na istom m e s t u i p o ž u r i o n i z h o d n i k . H i ­
jena je žigosana ... n e m a d r u g o g n a č i n a da p r o đ e k r o z ta vrata ... P e n t a g o n s k i
vrh se oteo ... Sada je s a v r š e n o r a z u m e o H e k m a n a ... ni on nije i m a o k o m e da
se o b r a t i . . . B i o si u pravu, L e o , n i k o ni m e n i ne bi p o v e r o v a o ... osim t v o g a si­
na ...
P o n o v o se setio reči iz p i s m a : M o r a š stupiti u kontakt sa D e j v o m R i m e r o m ...
on je moj legitimni sin. M o ž d a će te iznenaditi a k o ti k a ž e m da njegovu m a j k u
nikada nisam u p o z n a o ... P r e t p o s t a v k a je da ima još d e c e .
Dik R e d m o n d je u z d a h n u o . Više ništa nije pretpostavka.

141
D R U G I D E O

DEMONOVA DECA
1.

G l e n Glori je stajala na s a m o m vrhu svog O l i m p a , n e s e b i č n o deleći slatko vo­


će slave sa p r e b o g a t e božije t r p e z e .
Obasjana sa tri s n o p a jakih reflektora, sva u r u ž i č a s t o m , njihala se p o l a k o u
ritmu m u z i k e , d o k je p u b l i k a prateći taj ritam, uzvikivala u z a n o s u njene inici­
jale: „ D ž i ! D ž i ! D ž i ! " Bubanj ih je s v e s r d n o p o d r ž a v a o p o d i ž u ć i , n a m e r n o po­
lagano, uzbuđenje.
O, k a k o je G l e n to volela, taj seksualni naboj koji je izbijao iz s v a k o g takta,
k a k o je volela to što je vole i što joj ispunjavaju sve želje. U o v o m trenutku m o ­
gla je od publike da traži sve što je htela i oni bi to uradili.
D r ž e ć i čvrsto u ruci m i k r o f o n p o č e l a je da se s p u š t a n i z taj t o b o g a n strasti
šapućući svojim m e d e n i m g l a s o m : „I love you, I love you". Te reči silazile su
sa njenih u s a n a u m r a k ispred nje.
O n a je svoju p u b l i k u iskreno volela, davala se b e z u s l o v n o . P u b l i k a je to ose-
ćala i kao najvatreniji latinski ljubavnik uzvraćala je. Strast je o b u z i m a l a celu.
P u b l i k a je osećala svaki njen d a m a r i, k a o na tajni znak, stala u m o m e n t u k a d a
su se sva tri reflektora ugasila. Bile su to s e k u n d e slatkog iščekivanja, a o n d a je
Glen zapevala š a p a t o m . Tenzija u publici je već bila tolika da se, k a d je otpeva-
la prvu strofu, z a č u o vrisak i blještavo svetio reflektora, jače od svetlosti sunca,
obasja publiku u stadionu, ostavljajući G l e n u t o t a l n o m m r a k u ...
„Ooo. I want to make you to be my sweet slave of love so make love so slo­
ve so slove." Z a r bi ijedan m u š k a r a c m o g a o da joj pruži takvu sladostrast k a o
što joj je pružala njena publika, zar bi ijedan o r g a z a m trajao toliko koliko je tra­
jao ovaj bis; trideset m i n u t a igre, tri sata predigre. Bred, c r v e n o k o s i bubnjar, p o ­
če da oseća k a k o ga izdaje s a m o k o n t r o l a ; dok je j e d n o m r u k o m d a v a o ritam,
udarajući r a v n o m e r n o p a l i c o m , d r u g o m r u k o m se d r ž a o za svoj polni organ. Pu­
blika je o t p e v a v a l a : „Don't stop ... don 't stop ... don't stop ..." B r e d je n e v o l j n o
svršavao ... N j e n se glas pretvarao u slatki jecaj, d o k su reflektori šarali svud po
stadionu, a r a z n o b o j n a svetla rasipala b u k e t e najluđih boja.
G l e n je zahvaljivala publici k r o z jecaj, suze su s a m e p o č e l e da se slivaju u
n e ž n u dolinu njenih g r u d i . . . San je p o č e o da se ostvaruje ...
„ D ž i ! D ž i ! D ž i ! ..." uzvikivala je publika, pozivajući G l e n po peti p u t da se
vrati na binu. ,
Stala je p o n o v o ispred njih, nastavljajući igru u z i m a n j a i davanja. Svojoj pu­
blici se davala n e s e b i č n o ... živela s a m o za ovaj m i n u t ... Još im je j e d n o m sa
dlana poslala poljubac, lagano se povlačeći ka izlazu.
Iza bine čekala je g o m i l a fotografa i p a p a r a c a koji su n e u m o r n o zumirali
svojim aparatima. Nije imala p o t r e b e da im pozira. Svaki p o k r e t njenog tela bio
je izazov. Njihovi foto-objektivi prihvatali su tu igru, slikajući joj grudi, glavu,
ruke. Prolazila je k r o z koridor; za njom je išao D ž e f basista, pa Bred bubnjar i
Džo, čarobnjak za klavijaturom. Svi su aplaudirali i skandirali, tapšući po r a m e ­
n i m a m o m k e iz benda. K o n c e r t je bio - apsolutni n o k a u t !

145
Svi koji su u tom m o m e n t u nešto značili u društvu bili su tu. Glen se javlja­
la p o z n a n i c i m a ; n e k o m e rukom, n e k o m p o g l e d o m , nekom o s m e h o m ...
Ovaj koncert je definitivno označio njen ulazak na velika vrata uspeha.
Tu je bio Nikos Tedonis, finansijski bog čije je bogatstvo prevazilazilo sve
granice pojmljivog, Reks Taner, šarmantni Teksašanin. ljubitelj lepog i skupog,
i neko čija je loža ostala prazna o d m a h n a k o n završetka koncerta. Svaki od te
trojice m o g a o je da kupi sve što je na prodaju.
U uskom hodniku koji je v o d i o ka prostorijama namenjenim za njenu ekipu
čekao je njen omiljeni bradati debeli medved: dobri stari Nik, njen prijatelj i m e ­
nadžer.
- Bravo, baby, bravo! - aplaudirao je Nik. O n a mu se m a z n o obesila ruka­
ma o k o vrata naslonivši na njega svu težinu svojih grudi.
- Šta misliš, N i k ?
- Mislim da si zemljotres - poljubio je u vrh nosa. Pošli su tesno zagrljeni niz
h o d n i k do njene sobe.
- Glen, od tebe sada veće n e m a . J a s n o ti je da od sutra m o ž e š da prodaš sva­
ki d e o tela. O s m e h , zube, grudi - za njih su me već pitali iz Diorove uprave, gu­
zu je tražio Lagerfeld, a Gucciju ... njima ć e m o ostaviti stopala, i t a k o će to ići
sve dok ne p r o d a š pussy!
- Pussy ?!
- Da dušo ... Vidiš, srce, to će pokušati svi da k u p e : ž u t a štampa, trač rubri­
ke ... - m a h a o je r u k a m a koje su se u maloj šminkernici činile o g r o m n e . - Svi
će želeti da znaju ko je on.
- A ko je o n ? - p o n o v i l a je Glen.
- Da. Ko je on koji i m a to sve?
G l e n se nasmejala. Sela je na k a n a b e pored Nika, prebacila n o g e na njegova
k o l e n a i stavila glavu na uzglavlje.
- Video si k o j e sve b i o . . . Onaj Grk, čekaj ne m o g u da se setim i m e n a . . . N i k ,
pomozi...
- Misliš na Tedonisa? Glen, njegovo ime m o r a š znati! - reče N i k sa p a n i k o m
u glasu. - M o r a š naučiti sve o njemu. Pa šta bi tek bilo da ne znaš osloviti Rek-
sa Tanera ili, ne daj bože, P r e d s e d n i k a . Seti se, ti si plavuša, d u š o ! Prva p l a v u š a
sa m o z g o m .
Glen se odjednom uozbilji.
-Nik!
- Yes honey?
- N i š t a od Dejva?
- Jok - reče, ustajući i s m u k o m podižući svoje o g r o m n o telo.
- Nik, uskoro ćeš morati da p r o m e n i š ogledalo.
- Zašto, h o n e y ?
- N e ć e š m o ć i stati u staro!
N i k je napravio grimasu „ p r o p a l a ti šala" i izašao.

146
G l e n je još m o r a l a da obnovi šminku, p r o m e n i garderobu i s e d n e u limuzinu
koja će je odvesti t a m o gde Nik k a ž e .
N j e n život više nije bio njen. P r i p a d a o je svima, a njoj ponajmanje. Još jed­
n o m je pregledala čestitke koje su stigle, n e k o l i k o pozivnica za prijeme, ništa
tako v a ž n o .
Bacila je četku od slonove kosti na sto ispred sebe, d o k su joj slapovi prele-
pe plave kose padali po r a m e n i m a , zabacila je glavu u n a z a d i stala ispred ogle­
dala.
- G l e n ! - Na vratima je stajao N i k , gledajući je zadivljeno, ali b e z k o m e n t a ­
ra jer je o č i g l e d n o bio u žurbi.
- Šta je, N i k ?
- N e m a m o v r e m e n a za gubljenje, bejb. P o z i v n i c a je stigla - v i s o k o je p o d i ­
g a o parče papira.
J o š uvek u n e k o m veselom raspoloženju G l e n s a m o izusti:
-Pa?
- Pa šta! - uzvrati Nik. - P r e d s e d n i k te p o z i v a na koktel, z n a š li šta znači
upoznati Predsednika.
G l e n ga je gledala ...
- Ne želim da z n a m šta to znači. Odbij ga, N i k ...
- Da ga o d b i j e m ! ! ?
- J e d n o s t a v n o , da.
- Šta je sa t o b o m ! ? - zaurlao je. - A k o ti p o z i v n i c a P r e d s e d n i k a ne znači
ništa, čija bi z n a č i l a ! ?
- Tvoja, d u š o .
- Moja, h a !
- N i k , radili s m o t a k o n a p o r n o sve ove g o d i n e . Prvo bi trebalo n a s dvoje da
proslavimo, a svi ostali m o g u čekati. - Prišla mu je stavljajući mu svoj prst p o d
bradu, umiljavajući se.
N i k se, o n a k o d e b e o , p o d b o č i o r u k o m dok se d r u g o m oslanjao na vrata.
- Znači, m o j u pozivnicu prihvataš. A gde da te ja p o z o v e m ? G d e , dođavola,
da idem sa t o b o m ! ? Rastrgli bi me ...
G l e n je r a v n o d u š n o ćutala.
- Z n a č i - nastavi N i k - P r e d s e d n i k a odbijamo. ,,A šta ć e m o sa p o z i v n i c o m
Reksa Tanera ili T e d o n i s a ? " , pomisli u sebi. N j i h o v e pozivnice n a m e r n o je sta­
vio na stranu i nije hteo o njima ništa da govori. Sa ž e n a m a se zna: daš im izbor
i one uvek izaberu p o g r e š n o . Sigurnije je a k o on b u d e birao za nju.
- Moj poziv ćeš prihvatiti? - č e k a o je gledajući u njena gola leđa.
B e z reči je k l i m n u l a glavom.
N i k je o d m a h izašao da da nalog da ih limuzina č e k a s p r e m n a na s p o r e d n o m
izlazu, k a k o bi što je m o g u ć e više izbegli foto-reportere i druge lovce iz m r a k a .
U mobilni nije v e r o v a o . I m a o je osećaj da uvek n e k o prisluškuje.
Razmišljao je o r a z l o z i m a zbog kojih je G l e n odbila da prisustvuje koktelu
kod P r e d s e d n i k a . O n o , ni on baš nije voleo tog plastičnog lutka b e z u k u s a i mi­
risa ... Pa, n e k a joj b u d e ...

147
Glen je volela lude provode, ali joj večeras nije bilo do zabave. M o r a l a je da
ispuni j e d n o d a v n o obećanje ...
Z a v u k l a je ruku u fioku ispod ogledala i napipavši najčudniju periku s a m o ­
zadovoljno je nataknu sebi na glavu.
Pojačala je šminku, pogledala se u ogledalu.
,,OK, bejbi, i d e m o ! Sad ili n i k a d " ... Osetila je grizu savesti što je prevarila
Nika, ali drugi način da ga se reši nije postojao.
Na n o g e je navukla kaubojke, i crnu streč mini haljinicu nategla tek milime­
tar niže od svilenog veša.
Zaputila se ka izlazu iz stadiona.
U daljini tunela ugledala je N i k o v o telo kako, ljuljajući se, dolazi. A k o svo­
j i m izgledom prevari njega, o n d a n e m a p r o b l e m a : n i k o neće posumnjati u iden­
titet crvenokose.
Još tri koraka i biće to susret bliske vrste ... jeedan ... dva ... brojala je Glen ...
trri ...
- Hej - p o v i k a o je N i k za njom. Glen se sledila. U t o m trenutku oglasio se
N i k o v m o b i l n i . . . B r z o je p o g n u l a glavu i digla prst visoko, b e z o b r a z n o ga isti­
čući ...
- K u č k o - reče N i k i produži, ne osvrćući se više na nju.
Žuta svetla stadiona p o l a k o su nestajala iza njenih leđa, G l e n je bila na otvo­
r e n o m . Digla je ruku da zaustavi taksi.
Ušla je i tek što je stigla da kaže „ B r o n k s " , taksista je d o b a c i o :
- Slušaj o v o - i o d v r n u do daske. - K o n c e r t je bio lud, stvarno super! Jesi
bila?
Glen je s a m o k l i m n u l a glavom. Taksista se o k r e n u o i značajno p o g l e d a o u
nju. Šokirala ga je boja njene kose.
- Sad z n a m zašto nisi r a s p o l o ž e n a za priču. Koji ti je luđak tako sjebao friz!?

Stereo je bio loš i zvučnici su krčkali. Njenim s u z a m a to nije zasmetalo, po­


čele su da se slivaju niz o b r a z e ... Setila se d o m a ... G d e si Dejv ... nedostaješ
mi. Ništa mi ovaj uspeh ne znači bez tebe ... O k r e n u l a je glavu u stranu. Želela
je da taksista isključi radio, ali on to nije učinio. U s p o m e n e , pomislila je, uspo­
m e n e postoje da bi n a s kažnjavale ... Setila se d o m a i d e c e sa kojom je odrasta­
la; m a l o u m n i odbačeni nesrećnici, i njih dvoje m e đ u njima, o n a i Dejv. Čini joj
se da n i k a d neće zaboraviti te neartikulisane glasove i u ž a s n e poludečije i polu-
vučije krike koji su je budili n o ć u , ni onu užasnu n o ć k a d a su je napali ... Za­
drhtala je od sećanja na d o d i r njihovih prstiju i na te u k o č e n e hladne ruke svud
po njoj. Da nije bilo Dejva povredili bi je, silovali... Dečaci su bili stariji i jači od
nje. Gonjeni n a g o n o m životinje, dvojica dečaka su počela da se stiskaju uz nju ...
N a š l a se na v l a ž n o m i prljavom podu, nije m o g l a da beži ni da Lm se o t m e .
Vrištala je, d : z i v a l a u p o m o ć , prestravljena od o n o g a što su joj radili. Pocepali
su sve sa nje ... O n d a se pojavio Dejv ... Imala je s a m o pet g o d i n a i u ž a s n o isku­
stvo - da joj n e k o radi nešto protiv njene volje i da to ne m o ž e sprečiti.

148
Dejv je udario j e d n o g od d e č a k a i on se srušio. O s t a o je tako ležeći u n e k o m
č u d n o m z g r č e n o m položaju, ne m i č u ć i se ... ispod potiljka mu se razlivala krv.
Prvi put je saznala šta je to smrt ... G l e d a l a je ... Dejv se nije o b a z i r a o na mr­
tvog dečaka. S a g n u o se i u z e o je za ruke ... nije plakala nije ni drhtala ... zagr­
lio je i m i l o v a o po kosi.
Sve je u redu, D ž i - š a p u t a o je smirivajući je. M o r a m o pobeći o d a v d e ... Ne
m o ž e m o , ne m o ž e m o Dejv ... ne postoji ni j e d n o m e s t o na svetu g d e b i s m o mi
išli ... Ima, Glen, p o v e š ć u te sutra ... On će se vratiti kad ti ne b u d e š tu. N i k a d
se više on n e ć e vratiti ... H o ć e , j e d n o g a d a n a s i g u r n o hoće, šaputala je ... N e ­
m a š č e g a da se bojiš, ja sam tu i neću te nikad ostaviti. Želela je da mu veruje.
S k l u p č a n a od z i m e i straha u njegovom zagrljaju, sedela je na vlažnim b u d a v i m
p l o č i c a m a d o m s k o g klozeta u k o m e je sve s m r d e l o na amonijak i m o k r a ć u ,
željno gledajući k r o z zarđale rešetke u sjajni žuti m e s e c . Nijedno d e t e na celo-
me svetu nije bilo u s a m l j e n o k a o tada njih dvoje ... S r u š i ć e m o j e d n o g d a n a o v e
zidove, Dejv ... ovaj dvorac plača, s a m o nas dvoje ... Iz duboke m r a č n e praznine
m n o g o kasnije nastala je p e s m a ... publika je volela, ali s a m o je o n a znala nje­
no pravo značenje. Slušala je sopstveni glas.

UNION

From this tears of weakens


Make me to be strong to
Live with the burden that
I was born to be wrong
And when God comes knocking
Right on my door that I can
Look upon his eyes saying
Sorrv love is not living here
Not any more.
So put the secret sili down on my lips
Take me from this place of sorrow
By touch of yours fingertips
Look in to this tears of madness
Rolling down into hart of darkness
Nobody to ever know for hurt that had not heal
When love is dying darling what one really feel

Glas se lagano g u b i o d o k na kraju nisu ostale s a m o violine.

Vozač je o d m a h n u o g l a v o m i r e k a o :
- Voou man!! Podilazi me jeza. - Rekavši to, stresao se. Glen je gledala k r o z
musavi p r o z o r taksija u m r a č n o n e b o na k o m e je n e g d e t a č n o iznad njene gla­
ve sijao isti onaj žuti m e s e c .
Od njenog pređašnjeg raspoloženja nije ostalo ništa. Vozač se opet o k r e n u o
p r e m a njoj i v i k n u o :
149
- Ne čujem šta kažeš?
- K a ž e m , seronjo, isključi taj radio!
Taksista je ignorisao njen zahtev. K a d su violine p o t p u n o utihnule p o n o v o se
oglasio spiker: „To je bila Glen Glori sa svojim hitoni Union with devil. Ma g d e
god da je n e k a zna ... Srce, v e ć a si od Elvisa! We love you".
Glen je nategla rukave od haljine p r e k o d l a n o v a i njima pokrila uši, ne žele­
ći da sluša, ne želeći da se seća ...
K a d a su stali ispred oronule zgrade, m e s e c je b i o n e k u d nestao.

2.
- Sebična k u č k a ! - urlao je Nik, šutirajući sve što bi mu se nalazilo pri nozi.
- K a k o je m o g l a to da mi uradi - cvileo je pridržavajući svoju glavu r u k a m a .
Njegova dernjava odzvanjala je h o d n i k o m , ali više niko, osim čistača, nije bio tu
da ga sluša.
D a v a o je sebi o d u š k a što je više m o g a o . K o n c e r t je završen p r e tri sata, i zad­
nji novinari su se razišli, nestavši n e k u d svojim p a c o v s k i m kanalima.
M o m c i iz b e n d a našli su zabavu sa g r u p o m devojaka koje su ih pratile k a o
sateliti.
M r z e o je grupi devojke. Nijedna N i k o v a z a b r a n a nije urodila p l o d o m : m o m ­
ci j e d n o s t a v n o nisu znali za disciplinu.
- Glen, k a k o si m o g l a - promrmlja i zaputi se u svlačionicu. - Hej ... hej ...
- p o k u š a v a o je da se probije kroz težak d i m m a r i h u a n e . „ B i ć u više n e g o zado­
voljan a k o ostanu na lakim d r o g a m a " . G l e d a o ih je, a m o m c i m a , naročito hiper
n a d u v a n o m bubnjaru, izgledao je d v a puta veći n e g o što je.
N i k je svojim o g r o m n i m d l a n o m m a h a o ispred njegovih staklastih očiju, d o k
je j e d n a teško n a š m i n k a n a grupi beživotno visila o n j e g o v o m vratu. „ A k o je
o v o uspeh, o n d a ga ja ne ž e l i m " pomisli i dohvati B r e d a za r a m e , s n a ž n o ga dr­
musajući.
- H e j ! Šta ti je č o v e č e ! ?
- Pre n e g o što p a d n e š u nirvanu, znaš li m o ž d a g d e je G l e n nestala?
- P o z o v i je telefonom ...
„ P o z o v i t e l e f o n o m " , ponavljao j e N i k gadljivo o d g u r n u v š i c r v e n o k o s o g
bubnjara. P o g l e d a o je po prostoriji. Na svakoj fotelji žvalavio se po jedan par.
- Nik, č e m u nerviranje, pridruži se. O v d e i m a dosta m e s a i za tebe - pozva­
la ga je j e d n a od r o k n a k a z a .
Izlazeći iz zadimljene prostorije N i k t i h o zatvori vrata za s o b o m . „ S a ovim
b e n d o m " , reče sebi u bradu „ n e ć e m o stići d a l e k o " . M o m c i su bili već istrošeni
da bi trajali. Sjebala ih brza slava! A G l e n ? N i k je nastavio svoj m o n o l o g . B e z
njih bi m o g l a i dalje i bolje, ali Glen je navikla na ove m o m k e i ne bi ih ostavi­
la. A k o se gadovi ne srede to je m o ž e p u n o koštati.

150
G l e n m o ž e m n o g o više, G l e n m o r a više, jer uspeh je kerozin - najjači m o ­
gući pogon. N e m a droge koja je j a č a od u s p e h a ... S a m o da je n a đ e v e č e r a s ...
pre n e g o što je se paparaci opet d o m o g n u .
Nevolja je u t o m e što on s a d a ne z n a g d e da je traži. Nije mu ostalo ništa ne­
go da čeka. Bojao se s a m o da ga baterija na m o b i l n o m ne izda. D o đ a v o l a , zašto
ne o d g o v a r a na pozive ... M o b i l n i ... m r z e o je te sprave.
Pošao je u njenu svlačionicu, tražio je bilo kakvu poruku, bilo k a k a v z n a k
kuda je otišla i šta je u toj svojoj glavi smislila.
Baš je mislio da će p r o m e n i t i mišljenje o p l a v u š a m a ... S a m o k a d je se d o ­
hvatim ... S a m o da b u d e d o b r o ... Z a r nije shvatala da ne m o ž e tek t a k o nesta­
ti. Bila je s l a v n a . . . ne m o ž e tek t a k o šetati g r a d o m ... Z v o n i o je m o b i l n i . . . G l e n ,
pomisli N i k ... B o ž e s a m o n e k a b u d e d o b r o ... posle ću joj isprašiti tur ...
„Astoria h o t e l . . . Imate a p a r t m a n N i k o s a Tedonisa na vezi."
N i k se naglo oznojio ... ni on nije bio s p r e m a n za njenu slavu. Nije u o v o m p o ­
slu od juče, ali m a l o je previše da za j e d n o veče zove i Predsednik i ovaj G r k ...
G d e je Glen, d o đ a v o l a ...
„Gospodin Feri?"
„Na telefonu..."
„ G o s p o d i n Tedonis poziva vas i m l a d u d a m u da mu se pridružite o v d e u h o ­
telu. Verujemo da niste prezauzeti ..."
Voleo bi da je m o g a o reći o v o m u k o č e n o m T e d o n i s o v o m kopiletu, „da, p r e ­
zauzet sam tražeći m l a d u d a m u " ili „ d o ć i ć e m o , s a m o dok je p r o n a đ e m " , ali
ništa od toga nije r e k a o ...
„Veoma rado, s a m o g o s p o đ i c a G l e n nije t r e n u t n o sa m n o m u prostoriji ...
Preneću joj p o r u k u . "
„Učinite to - reče glas sa druge strane. - K a d a b u d e t e s p r e m n i da d o đ e t e p o -
s l a ć e m o limuzinu p o v a s . "
N i k o s o v limo ... super, pomisli Nik. P r o b a ć e m o i p r e d s e d n i č k i , baš me inte-
resuje čiji je udobniji.
S a g o v o m i k m u j e diktirao broj telefona:
„256 36 ... G o s p o d i n Tedonis v a m je p o r u č i o da se obratite b e z ustručavanja
ukoliko v a m zatreba bilo šta."
„ V e o m a ljubazno od v a s " - n e r v o z n o reče Nik, ne znajući ni sam k a k o će
ovo veče da se završi. Vratio je m o b i l n i u d ž e p ... D o k je šetao p o g l e d o m p r e ­
k o G l e n i n e g a r d e r o b e z a p a l o m u j e z a o k o m a l e n o t r e p ć u ć e svetio. G o s p o d e ,
ona je zaboravila svoj m o b i l n i . . . M o ž d a je bila neslana šala, ali instinkt mu je
govorio da nešto ipak nije u redu ... Č e k a ć e još, ali ne d u g o ...
Vreme je prolazilo, a od G l e n ni traga ni glasa. Sad je zaista p o č e o da brine ...
O n a kopilad n a r k o m a n s k a toliko se o b e z n a n i l a od raznih koktela da bi r a č u n a o
na bilo kakvu njihovu p o m o ć .
Šta da r a d i . . . ? N e r v o z n o je šetao po njenoj g a r d e r o b i . . . K u d a je otišla i šta
je n a u m i l a ? ... K o m p l e t n u večerašnju konverzaciju je vrteo po stoti put u svo­
joj glavi ...

151
Trebalo je brzo da reaguje, ali k o g a da zove? Policiju? G l u p a ideja ... Š e t a o
je t a m o - a m o z a m i š l j e n o ... P o g l e d a o je na sat ... od n e v e r i c e o t r g n u o mu se
u z d a h ... s a m o n e k o l i k o sati, i svanuće. G l e n je bila kao igla u plastu sena. M o ­
ž d a će ga mrzeti z b o g ovoga, ali drugi izbor mu nije ostavila ...
Izvadio je m o b i l n i i b r z o istipkao nekoliko brojeva.
„Astoria h o t e l . . . izvolite?"
„ G o s p o d i n Tedonis očekuje naš poziv."
„Vaše i m e ? "
„ S a m o recite, m e n a d ž e r g o s p o đ i c e G l o r i . "
Nije d u g o č e k a o ...
Javio se isti onaj glas muškarca, ne čekajući da N i k prvi p r o g o v o r i .
„ G o s p o d i n e Feri, nije baš m u d r o dozvoliti da gospodin Tedonis č e k a . "
„Verujte - o d g o v a r a o je N i k - zaista to n i s a m uradio n a m e r n o . "
„ O b i č n o , takve n a m e r e n e k o ko želi da ostane t a m o g d e je stigao, n e m a ...
Ne bi trebalo da vas p o d s e ć a m koliko je Tedonis uticajan ..."
H l a d n o k o p i l e ! , p s o v a o je N i k u sebi. Da nije bilo G l e n sad bi mu spustio
slušalicu. Ali k o g a d r u g o g da z o v e ? P r e d s e d n i k a ? Šta bi taj plastični lutak b e z
u k u s a i mirisa m o g a o da učini?
„Izvinjavam s e " - p r o c e d i o je Nik, nevoljno gutajući knedlu. „ M i s l i m da je
posredi mali n e s p o r a z u m . "
„ V e o m a m o g u ć e ..."
„ R a d o bih govorio sa T e d o n i s o m lično."
„Nemoguće!"
„ M i s l i m da je h i t n o " - nastavio je N i k u p o r n o .
„Vi me niste r a z u m e l i . . . G o s p o d i n Tedonis više nije u Astoriji."
„Šta sad da r a d i m ? " - otelo se N i k u nekontrolisano.
„ M o ž e t e podeliti vaš p r o b l e m s a m n o m . "
„Situacija je v e o m a k o m p l i k o v a n a ... Vidite, k a d a ste nazvali da uručite p o ­
ziv, G l e n v e ć tada nije bila sa m n o m ... Ispočetka s a m mislio da je n e k a šala ...
ali s a d a više ne verujem da jeste ... d o b r a šala o b i č n o traje n e k o l i k o m i n u t a , ali
G l e n je nestala ima već tri sata. Iskreno s a m z a b r i n u t . . . n i k o u Njujorku ne šeta
sam, p o g o t o v o ne o v a k o k a s n o , i ne n a k o n svog prvog velikog k o n c e r t a . "
„ I m a t e li bilo k a k v u ideju g d e je m o g l a da o d e ? " - upitao je č o v e k sa d r u g e
strane.
„ N e ..."
„I, k a k o ste mislili d a v a m gospodin Tedonis m o ž e p o m o ć i ? "
„ J a . . . " - zastao je. Zaista, šta je mislio k a k o mu Tedonis m o ž e p o m o ć i . . . Te­
donis m o ž d a jeste uticajan, ali sigurno n e m a čarobni štapić da njim m a h n e ...
„Zaista ne z n a m , i m p u l s i v n o sam n a z v a o ... n i s a m z n a o k o m e d r u g o m da se
obratim. Cela stvar je j a k o osetljiva. A k o š t a m p a sazna, priča m o ž e poprimiti
takve negativne r a z m e r e ..."
„ D a li je ona i ranije imala takav običaj?" - podsmešljivo je upitao čovek.
„ N e ! " - o d r e a g o v a o je N i k . - „To je o n o što me i brine. Glen nije t a k v a vr­
sta o s o b e . "
152
,,U redu, v i d e ć u šta m o g u da u č i n i m " - rekao je T e d o n i s o v č o v e k i p r e k i n u o
vezu.
Nik zaista nije o č e k i v a o da će kopilan išta preduzeti, a najmanje da će ga p o ­
zvati p o n o v o ... S a m o još sat v r e m e n a , i nad Njujorkom će početi da se razda-
njuje ... Nije ni s m e o da razmišlja o predstojećim d n e v n i m o b a v e z a m a ... konfe­
rencija za štampu, pa odlazak u CBC centar, pakovanje i let za Los A n đ e l e s ... I
da se sad pojavi, sve to biće n e m o g u ć e izvesti. N e k o m e će m o r a t i da o t k a ž e ...
n e k o m e , ili s v i m a ? ...
Telefon se oglasio ... P o n a d a o se da je o n a i s p o n t a n o u p i t a o :
„Glen?"
Istog m o m e n t a se o h l a d i o od boje glasa sa d r u g e strane.
„ N i k o s Tedonis ... Mr. Feri r a z u m e o sam da ste me tražili."
To nije bilo pitanje već suva konstatacija ...
„ D a " - n a p o k o n je p r o g o v o r i o sa m u k o m . - „ G l e n bi bila v e o m a srećna da
je m o g l a da večera sa v a m a ... ali vaša p o r u k a nije stigla do nje z a t o što je ..."
„ D a li ste to isto rekli i P r e d s e d n i k u ? "
Z n a o je, p o m i s l i N i k ... k a k o je s a m o s a z n a o ?
,,G-dine Feri n e m o j m o se igrati. R e c i t e mi u č e m u je p r o b l e m . "
„ B o j i m se da ne m o g u o t o m e p r e k o telefona ... Najbolje će biti da se n a đ e ­
mo - r e k a o je N i k , misleći na to da im je linija o z v u č e n a i da ih prisluškuju ...
Ne bi voleo da n e k o pre njih d o đ e do G l e n .
,,G-dine Feri, ja sam u avionu i u p r a v o letim p r e k o Atlantika - o d g o v o r i o mu
je podrugljivo - ali a k o insistirate, n a ć i ćete se sa g o s p o d i n o m Danijelom
R i d o m . On je m o j a desna ruka; ja ću biti sve v r e m e u kontaktu ..."
„Šta m o g u ja da u r a d i m ? " - upitao je Nik.
„ D a ostanete tu g d e ste i sačekate da gospodin Rid d o đ e po v a s " - r e č e Te­
donis i b e z p o z d r a v a spusti slušalicu.
N i k je sa svojih 147 kila bio b e s p o m o ć a n k a o beba. B i o je i n e r v o z a n i n e ­
spokojan. Više nije bio ljut na G l e n , s a m o je želeo da je o n a d o b r o .

Za n e k o l i k o m i n u t a po njega je stigao Danijel Rid. Na prvi p o g l e d mu se ni­


je d o p a o , ali k a d a je v i d e o sa k a k v o m efikasnošću deluje, N i k je s h v a t i o da je
za o v o g č o v e k a pravi amater.
Vozili su se kroz Njujork, a g o s p o d i n Rid je bio n o n - s t o p na telefonu. Tek
n a k o n p e t n a e s t o m i n u t n o g kruženja p o m o k r i m njujorškim u l i c a m a g o s p o d i n
Rid ga je udostojio svoje pažnje:
- Pa, g o s p o d i n e Feri, do sad i m a m o sreće. Njujorška policija nije imaia ni­
jedan slučaj koji bi o d g o v a r a o opisu n a š e d a m e ... n a r k o m a n i j a . . . prostitucija ...
nedolično ponašanje ... 35 pljački, 7 ubistava, 2 samoubistva, 1 eksplozija u
stambenoj zgradi - 5 lakše p o v r e đ e n i h , 58 saobraćjnih udesa ... Ni j e d a n serij­
ski ubica, j e d a n manijak - s a m o silovanje ... Da v i d i m o urgentne centre u Nju-
jorku ... nisu primili nijednu ž e n s k u osobu d a t o g opisa ... 15 silovanja, 27 srča­
nih udara, s a m o 5 na smrt pretučenih i, Njujork je i m a o 29 srećnih porođaja i

153
11 ostavljenih kopiladi ... N e o b i č n o m i r n a noć, r e k a o bih. - Skinuo je n a o č a r e
i, dok je temeljno čistio njihova tanka stakla, p o g l e d a o je u N i k a ... .
- Bledi ste ... Sigurni ste da v a m je d o b r o ?
- Mislim da mi je nešto palo na pamet, ali ...
- Ali - p o n o v i o je Danijel Rid.
- Ne z n a m koliko će biti važno ...
- G-dine Feri, g o s p o đ i c a nije ni u policijskoj stanici ni u bolnici. Trebalo bi
da se opustite, v e r o v a t n o joj je m n o g o prijatnije n e g o n a m a . N e m a sumnje da
će se g o s p o đ i c a već pojaviti. Trebalo bi da p o đ e t e na spavanje.
Nik je bio ljut, nije m o r a o da trpi ovog k u č k i n o g sina ... Šta on misli ko je ...
- Veoma grešite a k o mislite da je Glen jeftina m a l a kurvica koja je slučajno
postala pop z v e z d a p r e k o noći. Zaustavite limo.
Danijel Rid je značajno podigao obrvu.
- Da sam na v a š e m m e s t u ne bih tako ž u r i o ... G o s p o d i n Tedonis z n a sve o
gospođici.
- M o ž d a on misli da zna - uzvratio je N i k .
- Smirite se. I m a m n e š t o da vam pročitam - izvadio je papir. - G o s p o đ i c a
Glen Galino. O t a c nepoznat, majka t a k o d e ... O d r a s l a je u sirotištu ... grad Nju­
jork.
- Stanite! - v i k n u o je N i k u z b u đ e n o . - To je ... s e ć a m se, rekla je: „ N i k , jed­
noga d a n a srušiću to u ž a s n o mesto, svaku ciglu ... ni prah da ne o s t a n e " .
Danijel Rid je dao nalog:
- Hari, vozite u B r o n k s . Vozite brzo ...
Kopilan, pomisli Nik. K a k o je s a m o z n a o da je B r o n k s ?
D o k je limo jurio avenijama Njujorka, svetlost n o v o g dana je iz m i n u t a u m i ­
n u t postajala intenzivnija ... Nik je mrzovoljno zurio k r o z staklo ... Njujork je
zaista ružan u svitanje.
K a d a su k o n a č n o stigli ispred zgrade u kojoj je G l e n odrasla, a koju N i k ni­
kada do t a d a nije video, telom mu je prošla jeza. Bilo je n e č e g sablasnog u toj
građevini.
Izašli su iz kola, a za njima i šofer, prateći u stopu Danijela Rida, Tedoniso-
v o g o p u n o m o ć e n i k a . N i k je, po širini č o v e k o v i h leđa, shvatio da ovaj m o r a da
bilduje bar 15 sati d n e v n o i da je d o b r o plaćen za svoj p o s a o jer je p o m n o pra­
tio svaki Danijelov pokret.
Popeli su se uz n e k o l i k o stepenika da bi došli do vrata za koja su pretposta­
vljali da su ulazna. J e d a n čovek, skitnica, ležao je n e d a l e k o od vrata na zemlji,
kašljući s v r e m e n a na v r e m e ...
N i k je p o č e o da oseća neku neobičnu nervozu. Plašio se da pogleda o k o se­
b e . Ovakvi prizori bili su mu poznati s a m o iz H i č k o k o v i h filmova.
Vrata je otvorila s r e d o v e č n a žena koja je p r e k o izgužvane uniforme stiskala
iznošen angorin džemper.
Lice joj je bilo n a d u t o , ili od alkohola ili od lošeg sna. Pogled joj nije b i o
usmeren u lice Danijela Rida već u njegove skupe izglancane cipele.

154
- Šta m o g u da učinim za vas, g o s p o d o ?
Danijel Rid je nastupio bez oklevanja.
- T r a ž i m o izvesnu g o s p o đ i c u , pretpostavljamo da je n o ć a s iz n e k o g svog
razloga dolazila o v a m o ...
- Da, jeste - rekla je žena m r z o v o l j n o - ali, otišla je pre pola sata.
Danijel Rid je značajno p o d i g a o obrvu. N i k je osetio k a k o mu srce sve brže
kuca ...
- Kažete otišla?
- O d v e d e n a , rekla bih - nastavila je ž e n a d o k joj je grudi r a z d i r a o jutarnji ni-
kotinski kašalj.
N i k je krišom g l e d a o iza njenog r a m e n a . T a m o je stajao starac koji se klatio
napred-nazad, a iza njega je iz j e d n e s o b e izašla žena lagano se v u k u ć i pripije­
na uza zid.
- O v o nije n i k a k v o sirotište - otelo mu se.
Ž e n a se p o č e l a ceriti: - N a r a v n o da nije, d u š o ... O v o je s t a c i o n a r za u b o g e
i u m o b o l n e . A sad me izvinite - p o ž u r i l a je da zatvori vrata. Danijel Rid je p o ­
turio štap k a o zapreku.
- N i s m o završili razgovor.
- Slušajte m e , g o s p o d i n e . O v o m e s t o je i B o g zaboravio. I bez vas i m a m m n o ­
go posla ... m o r a m sve o v e nesretnike da p r e s v u č e m i upristojim p r e n e g o što
stigne m o j a s m e n a , a i m a m ih r a v n o 56 i ne z n a m odakle da p o č n e m . U p a d a t e
u o v e sitne sate, prvo ona, pa o n d a on, a s a d a i vi.
- Interesuje me devojka.
- D e v o j k a ? - ponovi žena n e u r e d n o g lika, gledajući Ridovu ruku u kojoj je
bila novčanica od 100 dolara. Uzela je iz ruku Tedonisovog čoveka, gužvajući je
sporo i gurajući u džep svog otrcanog d ž e m p e r a , i počela da priča sa nešto više
volje:
- D a , došla je n e g d e iza p o n o ć i , p o z v o n i l a je, molila me je da u đ e ... R e k l a
je da traži n e k o g . Mislila s a m da traži n e k o g k o g a poznaje, jer je išla h o d n i k o m
i p o n a š a l a se k a o da je već bila o v d e .
- Dala v a m je n o v a c ?
Ž e n a j e ćutala.
- U redu - r e k a o je Danijel Rid. - N a s t a v i t e dalje.
- Ostavila sam je na trenutak i rekla da ću biti u sobi za osoblje, pa a k o h o ­
će m o ž e pogledati dosijea. K a d a s a m je potražila, bila je s k l u p č a n a u ć o š k u jed­
ne sobe i plakala ... M o r a da je pretrpela neki šok, nešto se sa njom izdešavalo,
a ovi senilni nesrećnici nasrnuli na nju, pipajući je, dodirujući i skidajući o d e -
ću sa nje. J e d v a s a m je izbavila iz njihovih ruku ... Z v a l a je n e k o g , p o m i n j a l a je
nečije ime ... n e k o g m u š k a r c a ... D a l a s a m joj sedativ i smestila u j e d n u sobu ...
čekala s a m da d o đ e jutro, da n a p i š e m izveštaj. - Ko je ona, u o s t a l o m ? - u p i t a
ne baš p r e t e r a n o r a d o z n a l o .
Danijel Rid je p r e č u o o v o pitanje.

155
-I gde je sad?
- Jedan fin gospodin je d o š a o po nju, v e o m a darežljiv. On ju je o d v e o ...
- Da li je rekao k a k o se z o v e - upitao je N i k nestrpljivo.
- Suvišno pitanje - o s m e h n u o se Danijel Rid - z n a m ko je.
O k r e n u o se zatim da pode, očekujući da ga N i k prati, d o k mu je njegov šofer
i telohranitelj stao sa desne strane.
Voleo bih da m o g u da spustim o v o m n a d m e n o m tipu, pomisli Nik.
- O v a noć se nikad nije desila - reče Danijel Rid, o k r e ć u ć i se p r e m a ženi.
Zadrhtala je od njegovog kao led h l a d n o g p o g l e d a ... O k r e n u o se od nje i
p o š a o p r e m a limuzini.
- Hari, i d e m o u Astoriju. Mislim da se g o s p o d i n Tedonis vratio.
U šta si nas uvalila, Glen, zabrinuto je razmišljao N i k .
- Vaša nestašna p o p zvezda je sad u sigurnim r u k a m a - r e k a o je Rid d o k su
se vozili p r e m a hotelu. Smejao se poznatim lajavim s m e h o m hijene.
- Čuvajte je bolje drugi put, ili će to n e k o drugi raditi u m e s t o vas - aluzija
na to da je Glen prevazišla N i k o v e s k r o m n e m e n a d ž e r s k e sposobnosti i da je on
verovatno neuk za m i l i o n s k e ugovore koje će o n a u b u d u ć e potpisivati.
Nik nije m o g a o da oćuti.
- Da li znate, g-dine Rid, da ste vi čovek sa j a k o neprijatnim licem?
Nastala je tišina ... Rid je suzio svoje sitne pronicljive oči.
- I m a m i neprijatnije.
Ne sumnjam, ali n a d a j m o se da ga neću u p o z n a t i , pomisli Nik. Kajao se što
je i p o m i s l i o da mu Tedonis m o ž e p o m o ć i . . . Bila je to greška ... nikad i nije sa­
z n a o koliko v e l i k a . . .
Vozili su se u tišini. Nik je zamišljeno g l e d a o k r o z prozor. Danijel Rid je pro­
govorio ne okrećući lice p r e m a N i k u :
- Pa, uskoro će n a m biti rasvetljen misteriozni n e s t a n a k vaše prijateljice.
- P r e k o lica Danijela Rida preletale su senke izazvane kretanjem limuzine. N i k
ga je sa zebnjom gledao. Bilo je n e č e g sablasnog u t o m s u v o m licu na k o m e se
nisu m o g l e odrediti godine.
Danijela Rida su u krugovima biznisa zvali „hijena". B i o je hrom, ali to se
gotovo nije dalo primetiti. U savršeno skrojenom odelu, sa besprekorno belom
kragnom i svilenim šalom, pre je ličio na d e m o n o v o g izaslanika nego na Tedo-
nisovog izvršioca. C e l o k u p n a pojava bila je više nego neprijatna. U ruci je uvek
držao savršeno ispoliran crni štap, urađen od s k u p o c e n o g brazilskog ružinog dr-
veta. D r ž a č je bio od zlata i imao je oblik nekakvog fantastičnog bića.
N i k je zapazio još jednu neobičnost.
Danijel Rid se nije r u k o v a o ...

Bio je v e ć dan, ali se velelepni hol Astorije još k u p a o u m o r u n e o n s k e sve-


tlosti.
Čovek neupadljivih manira prišao je Danijelu Ridu i diskretno mu rekao:
„ G o s p o d i n Tedonis vas čeka". Izgovorivši to, isto tako diskretno i gotovo nepri-
metno, povede ih za sobom u pravcu lifta o d r e đ e n o g s a m o za VIP-ove goste.

156
N i k je odjednom osetio da ne p r i p a d a o v d e , da n e m a ni tih m a n i r a ni to o d e -
lo ... Z a s t i d e o se i svojih prašnjavih cipela, kojih se inače n i k a d a ne bi setio da
je dole m e d u ljudima njemu sličnim. O s e ć a o se n e u g o d n o , ali to s a d a nije bilo
važno.
A p a r t m a n u k o m e je boravio T e d o n i s bio je naskuplji i najluksuzniji apart­
m a n u Njujorku. U njemu su m o g l i da o d s e d a j u s a m o prva č e t v o r i c a sa liste
„ K o je k o " . T e d o n i s je bio van svih kategorizacija.
Z a š t o se z a i n t e r e s o v a o za G l e n , p o m i s l i N i k . L e p a je, ali lepota u o v o m sve­
tu, po čijem tepihu u p r a v o korača, nije bila p r i m a r n a stvar... U o s t a l o m , i T e d o ­
nis i ovaj stegnuti Rid mogli su imati ili kupiti sve ... Z a š t o G l e n ? Nije i m a o više
v r e m e n a da razmišlja o t o m e . Lift se z a u s t a v i o na najvišem spratu i m p o z a n t n e
građevine. O k r e n u o se o k o sebe i s h v a t i o da n i g d e nije bilo vrata koja je o č e k i ­
vao. U stvari, v e ć su bili u a p a r t m a n u .
Z a s t a o mu je dah: ni u najluđim s n o v i m a nije pretpostavljao da na s v e m p o ­
stoji m e s t o k a o ovo. Šta je tražio o v d e ? ... Nije z n a o da li da s e d n e ili da stoji.
Danijel Rid ga je ostavio, k a o kofer, n a s r e d s k u p o c e n o g persijskog t e p i h a ne re­
kavši n i reč. A k o j e želeo d a m e i m p r e s i o n i r a , p o š l o m u j e z a r u k o m .
Ostavši p o t p u n o sam, p o g l e d o m je p r e l a z i o p r e k o slika i njihovih s k u p o c e -
nih ramova, fine štukature i r a s k o š n i h zavesa. B i o je laik, ali d o v o l j n o svestan
vrednosti s v a k o g k o m a d a i detalja u ovoj prostoriji.
Ž e l e o je da p o s t a n e bogat, ali b o g a t s t v o k a k o ga je on zamišljao nije izgleda­
lo ovako. Njegove misli p r e k i n u o je nepoznati č o v e k obraćajući mu se učtivo:
- G o s p o d i n e Feri, g o s p o d i n T e d o n i s vas očekuje. M o l i m vas, p o đ i t e o v u d a .
K a d a su došli pred vrata kabineta, batler ih je otvorio propuštajući ga.
Prostorija u koju je ušao nije bila ništa m a n j e impresivna od o n e u kojoj je bio
ostavljen. P o g l e d a o je u suvonjavo lice Danijela Rida koji je sedeo u d o b n o za­
valjen u kožnu fotelju prekrštenih nogu, ni za trenutak ne ispuštajući svoj štap.
- Ah, evo ga gospodin Feri i lično ... N i k o s , m o g u li ti predstaviti m e n a d ž e r a
gospođice Glori. - O n o „ m e n a d ž e r " bilo je p o m a l o saharinskog ukusa.
Prvo što je N i k v i d e o od Tedonisa bila su njegova leđa. Tedonis je b i o o k r e ­
nut p r e m a o g r o m n o m p r o z o r u koji j e z a u z i m a o s k o r o ceo zid k a b i n e t a , p r o p u ­
štajući veliku količinu svetlosti.
N a reči Danijela Rida, N i k o s s e p o l a k o o k r e n u o . N i k nije z n a o k a k o d a rea-
guje. Iskoračio je sa n a m e r o m da mu pruži ruku, ali je u sekundi o d u s t a o od te
ideje, setivši se m a n i r a N i k o s o v o g sekretara ... To, izgleda, o v d e nije običaj.
O n o što mu je privuklo pažnju, b i o je zlatni prsten sa izgraviranim inicijali­
m a o d c r n o g oniksa.
N i k o s Tedonis je bio k r u p a n č o v e k , m a r k a n t n i h crta lica, p r o s e d e talasaste
kose i sivkastoplavih očiju čvrstog p o g l e d a . A k o bi m o ć imala svoju personifi­
kaciju, o n d a bi to bila pojava N i k o s a Tedonisa. O v o m č o v e k u se nije m o g l o su­
protstaviti, niti je N i k i m a o tu n a m e r u . Ž e l e o je s a m o da G l e n o d v e d e o d a v d e ,
ako u o p š t e b u d e želela poći. Ne bi bio i z n e n a đ e n ... Sad je t r e b a l o n e š t o reći.
N a njegovu sreću, p o n o v o j e p r o g o v o r i l a T e d o n i s o v a hijena.
- N i k o s , mislim da bi g o s p o d i n želeo da z n a k a k o je g o s p o đ i c a G l o r i .

157
- Sada je d o b r o , lekar je sa njom'. - N i k je slušao k a k o odlično gospodari
svojim glasom. I m a o je tvrd akcenat, ali slušaoca je taj glas p r i m o r a v a o da ga
sluša, i to vrlo ozbiljno. K o n a č n o je N i k p r o g o v o r i o .
- Glen ima n e k e obaveze. Ne z n a m da li će biti u stanju da ih ispuni.
- Sasvim sigurno - o s m e h n u o se Tedonis gledajući N i k a pravo u oči. - Le­
kar smatra da je to stanje prolazno.
- M o g u li je videti?
- Svakako, s a m o o n a je trenutno pod s e d a t i v o m i o d m a r a se.
- Ž e l i m s a m o da je vidim, to je sve ...
- M o r a t e znati n e š t o p r e toga ...
Nik je prebledeo. Videvši ovaj izraz na n j e g o v o m licu, Danijel Rid se n a s m e -
ja na svoj karakterističan način:
- Z a b o g a , za šta n a s vi smatrate, mister F e r i ? !
Nik je, p o m a l o b e z takta, uzvratio pitanjem:
- Šta je to što bih m o r a o znati?
- O n a je lepa ž e n a - izusti Tedonis.
K a k v a je o v o glupa igra, pomisli Nik rezignirano.
- N a r a v n o da je lepa, mister Tedonis, ali ja s m a t r a m da vi m o ž e t e u p o z n a t i
bilo koju lepu ženu na o v o m e svetu, i za to v a m m o j a m a l e n k o s t nije potrebna.
N i k o s se n a s m e j a o .
- N a r a v n o da mi niste potrebni kod drugih žena, ali k o d Glen, s m a t r a m da
m o ž e t e imati presudni uticaj.
- Vi imate visoko mišljenje o meni - uzvratio je N i k sarkastično. - U pravu
ste kad kažete da m o g u uticati na nju, ali ne m o g u i na njeno srce.
- Pa - N i k o s mu je prišao par koraka bliže - m o ž e t e me informisati ko ima.
- N a g l o se o k r e n u o i udaljio od N i k a gledajući p a n o r a m u ispred sebe.
- Ne z n a m šta da k a ž e m - p r o m r m l j a o je N i k .
- D u ž n i k ste m i .
- Jesam - o d g o v o r i Nik.
- Usluga za uslugu - nastavio je Tedonis.
- Zaista ne z n a m šta očekujete od m e n e , g o s p o d i n e Tedonis.
- Zasad, da prihvatite Predsednikovu pozivnicu.
N a r a v n o , pomisli N i k ... k a k o sam ispao glup, nije G l e n o n o što on želi. Sad
m o ž e i da pretpostavi zašto se N i k o s Tedonis zajedno sa svojom hijenom toli­
k o a n g a ž o v a o o k o Glen Glori. N a r a v n o d a j e N i k o s Tedonis m o g a o imati bilo
koju ženu na o v o m e svem. N o v a c i m o ć su afrodizijak. Ali, šta je njegov kraj­
ni cilj, a k o G l e n nije o n o što on želi? Šta o n d a stvarno želi? P r e d s e d n i k a ? K o ­
liko je pitanja s a d a m o g a o sebi da postavi? V r e m e će p o k a z a t i u šta su se upu­
stili ... M o ž e li odbiti? ... Jedan pogled na Danijela R i d a uverio ga je da t a k o
nešto nije m o g u ć e .
- Instrukcije ćete primati od gospodina R i d a lično.
Danijel Rid je k l i m n u o g l a v o m potvrđujući ove N i k o s o v e reči. - Pođite za
m n o m ...
R a z g o v a r je trajao dvadeset minuta.

158
K a d a je n a p u s t i o hotel bio je pun dan, ali ni činjenica da su ulice oživele n i ­
je m n o g o p o m o g l a da sa sebe otrese utisak p r o t e k l e noći. I m a o je n e k o n e o ­
bjašnjivo osećanje da G l e n više ne p r i p a d a n j e m u k a o ranije, k a o i da brigu o
njoj nije p r e u z e o N i k o s Tedonis, već n e š t o m n o g o jače i prodornije. N e š t o če­
m u s e G l e n n e ć e m o ć i odupreti. Nisu m u s e d o p a l e s o p s t v e n e misli; m o ž d a s u
događaji od p r e t h o d n o g dana bili p r e n a p o r n i za njega. M n o g o se toga izdešava-
lo ... A k o se G l e n ne pojavi na p o p o d n e v n o m prijemu i u najgledanijoj rok e m i ­
siji, čije emitovanje ide uživo i počinje u četiri sata toga dana, proglasiće je za
n e o d g o v o r n u , a t a k v a reputacija je n e ć e o d v e s t i d a l e k o .
Ostalo mu je s a m o da se u z d a u reči N i k o s a T e d o n i s a da će G l e n biti t a m o
tačno na v r e m e . N i k nije želeo da b u d e v i đ e n a u pratnji N i k o s a , ali nije ni o č e ­
kivao ... o s m e h na licu Danijela R i d a u p o z o r i o ga je da se događaji od p r o š l e
noći nisu d o g o d i l i . . . To je bio više N i k o s o v interes n e g o njegov.
Učiniće im par ustupaka kao što se d o g o v o r i o sa R i d o m i na t o m e će se za­
vršiti ... Krajnje je v r e m e da se vrati u hotel u k o m e su odseli i ostali članovi ben-
da. Prišao je taksiju koji su rezervisali za njega. U z d a h n u o je smeštajući svoje
n e z g r a p n o telo na zadnje sedište. Ostalo je j o š s a m o nekoliko sati do emisije,
m o r a o je da požuri k a k o bi m o m k e d o v e o u red. O s e ć a o je kako mu se od n a p e ­
tosti i u m o r a ukočio vrat. Još je nešto o s e ć a o ... n e l a g o d n o s t zbog T e d o n i s o v o g
čeka od 50 000 dolara koji je potpisao Danijel R i d ... „ M o ž e t e ga unovčiti od­
m a h " , bile su njegove podrugljive reči.
K a o da je izdao G l e n ... ali svet u k o m e se n a l a z i o bio je svet biznisa, a to što
je on u r a d i o bila je s a m o zanemarljiva t r g o v i n a u o d n o s u na stvari koje su radi­
li d r u g i . . . Tedonis, na p r i m e r ...

Šou je p o č e o t a č n o na v r e m e , G l e n je bila briljantna, zavodljiva, seksepilna,


p u n a neodoljivog šarma. Na njoj nije bilo ni traga od o n o g a što se desilo pret­
h o d n e noći ... inteligentna, dosetljiva i, p r e svega, p r i r o d n a ...
Nik je p o s m a t r a o d o k je stajao iza k a m e r a ... A k o ga je imalo bilo strah, sa­
da je o s e ć a o k a k o ga on napušta. Nije i m a o j o š prilike da n a s a m o sa njom p o ­
r a z g o v a r a jer je došla 10 m i n u t a pre p o č e t k a emisije; imala je v r e m e n a s a m o da
pođe do š m i n k e r n i c e . Sad je p r o g r a m već b i o pri s a m o m kraju.
Poznati voditelj postavljao je pitanja sa n e u m o l j i v o m direktnošću ...
- G l e n , m l a d a si, lepa, uspešna. A d e č k o ?
O n a se t a k o iskreno o s m e h n u l a ...
„Zumiraj je s a d " , d a v a o je nalog režiser. K a m e r a jedan je fokusirala njen lik
klizeći l a g a n o n i z n e m i r n u kosu, grudi, prateći m e k a n e pokrete ruku ... „ O n a je
anđeo", šaputao je kamerman.
- Pažljivo! - u p o z o r a v a o je šaljivo voditelj - o d g o v o r bi m o g a o da ti p r o m e -
ni život. - P u b l i k a je zadržala dah ...
- N e , n e m a m dečka.
Voditelj je p o g l e d a o u k a m e r e .
- Da li je m o g u ć e ! ? Čestitajmo joj na hrabrosti! - u z v i k n u o je. Iz publike u
studiju se z a č u o g r o m o g l a s a n a p l a u z i povici odobravanja.

159
- Glen, - nastavio je - da li je o v o otvoren poziv s v i m usamljenim s r c i m a ?
I m a li n e k o ko ti se d o p a d a ?
- Saznaćete na v r e m e ...
Još jedan snažan aplauz ispratio je njene reči.
Voditelj je p o m p e z n o odjavljivao m u z i č k u emisiju ... poljubio je G l e n u ru­
ku, zajedno su m a h n u l i u k a m e r e i zatim je k r e n u l a odjavna špica. Posle ove
emisije, nesumnjivo je da će se njena p o p u l a r n o s t udvostručiti. Imala je sve atri­
bute p o t r e b n e za istinsku zvezdu.

- Mr. Tedonis, imate vezu sa Njujorkom - stjuart mu je p r e d a o slušalicu.


„ N i k o s - Danijel R i d je pozivao Tedonisa - m o ž e š li me č u t i ? "
„Čujem te, Danijele. Reci mi kako je prošao razgovor sa mister m e n a d ž e r o m . "
„Zagrizao j e " - o d g o v o r i o je Rid smejući se.
„Nije se p r o t i v i o ? "
„ D a li je i m a o i z b o r a ? "
Nastala je m a l a p a u z a z b o g smetnji na vezi usled p r o p a d a n j a aviona.
„ N i k o s , da li si g l e d a o š o u ? "
„ J e s a m " - o d g o v o r i o je kratko.
Danijel Rid je p r o g o v o r i o tiho: „ O n a je d o b a r izbor". - Veza se prekinula ...
Nije spustio slušalicu, imao je da obavi još j e d a n poziv.
„ M a d a m , d u g o sam č e k a o - gledao je u sliku ispred sebe. - Da li ste je pro­
našli?"

3.
Mrzela je Arkanzas, m r z e l a je to malo smrdljivo m e s t o z v a n o Džordžtaun, i
m r z e l a je tu šupu što se zvala bakalnica, stešnjenu na s a m o m uglu dve sporedne
ulice. Najviše od svega m r z e l a je da č e k a dok je njena majka odrađivala za ba-
kaluk u buđavoj prostoriji iza.
Svaki put k a d a bi se o n a i majka pojavile na u s k i m v r a t i m a bakalnice, njen
debeli vlasnik po i m e n u Bili r a z v u k a o bi svoje pihtijasto lice u n e š t o što je liči­
lo na o s m e h , pokazujući pri t o m e red trulih crnih k r h o t i n a .
,,A šta n a š a m a l a Mili želi d a n a s ? "
Najviše od svega Mili je želela da izađe odatle, s a m o da ne bi slušala „ o o o h "
i „ u u u h " svoje majke i ujka-Bilija dok su radili ono u prašnjavoj tesnoj prosto­
riji iza pulta. Marljivo i strpljivo bi lizala svoj lilihip, čekajući da se otvore vra­
ta uz resko škripanje. O b a v e z n o bi se prvo pojavila njena majka, n e s i g u r n o pro­
virujući i popravljajući usput šavove na suknji, a za njom bi se u b r z o pojavilo
znojavo i zajapureno lice ujka-Bilija. O d m a h n a k o n toga, njena bi majka sa pri-
m e t n i m osećanjem nelagodnosti čekala na bakaluk i k u s u r od p a z a r a m a l o č a s
obavljenog m e đ u d ž a k o v i m a gnjilog krompira.

160
D u g o je Mili nosila taj miris u nosu. K a d a bi se g l o m a z n a m e t a l n a kasa ogla­
sila sa z v u č n i m „ d i n g " , ujka Bili bi majci u drhtavu ruku t u t n u o sitniš i p r e k o
m a s n e t e z g e d o d a o polupraznu kesu. Tako je u v e k završavala njihova trgovina,
ćutke i ponižavajuće. Majka bi je uzela za ruku i trgnuvši je b l a g o rekla: „Ide­
m o , M i l i " , i njih dve bi se vraćale istom o n o m vlažnijom i m r a č n i j o m s t r a n o m
ulice, n i z b r d o kući.
To je potrajalo do Miline trinaeste g o d i n e , tačnije do o n o g proleća kada je
Milino telo p o č e l o da se menja. Taj ogoljeni vrbov prut, na koji je o n a d o s k o r a
ličila o n a k o t a n k a i visoka, p o č e o je da p u p i i buja. P o č e l e su da je svrbe grudi,
u stvari svrbelo je celo telo, sopstvena koža postala joj je tesna. Ispod uske, izno-
šene i za bar dva broja manje majice isticala se zaobljena linija njenih grudi.
K a d a je Mili p o č e l a da se interesuje za ono, njeni vršnjaci su još vukli prazne
k o n z e r v e po prašini.
J e d n o g a jutra p r o b u d i o je t u p bol i o n a je instinktivno r u k a m a prekrila bol­
no m e s t o . Istina, nije toliko bolelo, ali o n a taj bol nije očekivala. Ustala je, a cr­
veni krvavi trag, u nepravilnim linijama, slivao se niz njene n o g e .
Prestajala je da b u d e devojčica, prerastajući u ž e n u .
Sve češće je B e n o v otac zaustavljao pogled na njoj.
- Hej Mili! - d o v u k n u o je j e d n o m dok je stajao n e m a r n o naslonjen na trem
svoje k u ć e . N j e g o v a debela Betsi prala je p o h a b a n i radnički veš p o z a d i u dvo­
rištu.
Mili se n a č a s d v o u m i l a . M e đ u Bertijevim žutim p r s t i m a d o g o r e v a o je patr-
ljak cigarete. Iz njegove svake pore izbijao je miris jeftinog d u v a n a .
- Priđi - p r o g o v o r i o je j e d v a p r i m e t n o m i č u ć i u s n a m a . - Z a r ti se majka ne
oseća d o b r o ? - pitao je dižući obrvu. - U m o r n a je, i to je sve - odgovorila mu
je Mili ustežući se.
Berti je n e m a r n o ispustio opušak, p o m a k a v š i se za k o r a k bliže Mili.
Ispružio je svoj, od d u v a n s k o g dima, p o ž u t e l i prst i smestio ga u n e ž n o u d u -
bljenje njenog p u p k a . Z a t i m je lagano p o š a o n a g o r e uz njenu t e s n o pripijenu
majicu i zastao ispod samih grudi.
Od toga d a n a Mili se držala podalje od tetka-Betsine kuće.
Njenoj majci je bivalo sve gore i, k a k o je v r e m e o d m i c a l o , t a k o je i bolest
u z i m a l a m a h a . Bili su joj potrebni lekovi, a za lekove - n o v a c . A n o v c a nije bi­
lo. K a d a je izdahnula lekar je d o š a o s a m o da ustanovi smrt. Za Mili niko nije
pitao. Na dan s a h r a n e njene majke nad D ž o r d ž t a u n o m je pljuštala kiša. U m a ­
loj povorci do opštinskog groblja išle su Mili, tetka Betsi sa njeno dvoje musa­
ve dece, Bert, opštinski činovnik i sveštenik.
P o g r e b se završio brzo. Tetka Betsi je j e d n o m r u k o m obgrlila M i l i n a t a n a n a
r a m e n a , a d r u g o m je brisala suzne sline, razmazujući ih svuda po licu.
Sveštenik je b r z o obavio obred, izgovarajući reči ž u r n o i n e k a k o ljutito.
Zatvorivši Bibliju on reče „ A m i n " i već posle desetak m i n u t a p o v o r k a se vra­
ćala istim blatnim i klizavim putem u z b r d o , n a z a d u sirotinju.
N e s r e ć a n i k a d ne ide sama. T a m a n što je kiša prestala s u k n u o je p l a m e n .

161
Kuća je izgorela zajedno sa svim dokazima i dokumentima o Milinom poreklu.
Gradski oci dodeliše je Betsi na staranje, uz m i n i m a l n u m e s e č n u n a d o k n a d u .
Betsi je često u m r a k u , ležeći pored pijanog Bertija, prigovarala k a k o Mili ra­
ste k ' o iz vode i da ni tri takve opštinske milostinje ne bi m o g l e da je n a h r a n e .
Sirotinja je, kao i svugde, imala i velika usta i p r a z n e s t o m a k e . Bila je teška go­
dina i nesreće su se nizale jedna za d r u g o m pogađajući, po pravilu, najbednije.
U Džordžtaunu, činilo se, bilo ih je najviše. C e o kraj se bavio rudarstvom,
obodi grada bili su oivičeni g o t o v o identičnim kolonijama, a i stanovnici ovih
otužnih sklepanih daščara ličili su jedni na druge. Njihove ruke bile su isto izra­
njavane, njihova ista žgoljava deca uvek razderanih krvavih kolena, iste debe­
le, nikad zadovoljne žene, ista nesreća i beda, sve je bilo isto - izuzev Mili.
Sam Bert je koristio svaku priliku da bude n a s a m o sa Mili. Prvih meseci o n a
mu je izmicala koliko je mogla, sve do dana kada je tetka Betsi, kako je ona zva­
la, morala da ode u kraću posetu svojoj sestri. Baš toga dana Berti je došao ku­
ći dobro naliven, zaudarao je na alkohol, znoj i duvan.
Mili je pokušala da se n e o p a ž e n o izvuče na stražnja vrata, ali joj je Bert za-
prečio put.
Uhvatio je za ruku i g r u b o pritisnuo uza zid, tesno se pripijajući.
- Ne ideš ti nikud - d a h t a o je lepeći vlažne u s n e svud po njenom vratu.
- Ti ga želiš, Mili, zar ne? - šeprtljao je otežalim j e z i k o m . - Želiš da ti ga
g u r n e m ! - i g u r n u o ga je, strgnuvši joj gaćice j e d n o m r u k o m .
Bio je to iznenadni bol, ali Mili je izdržala ne zaječavši. Instinktom ž e n e zna­
la je da se to m o r a l o desiti pre ili kasnije ...
Berti se nije o b a z i r a o na nju, ušao je tri puta, stresao se od zadovoljstva i p o ­
digao pantalone. G r u b o je r u k a m a uzeo za dojke i s t e g n u o ih ...
- D o p a l o ti se ... - prekinula ga je daleka p o t m u l a detonacija, a o d m a h za
njom nekoliko jačih, j e d n a za d r u g o m . Bile su to snažne eksplozije n a k o n k o ­
jih više ništa nije bilo isto ni za D ž o r d ž t a u n ni za Mili.
Tetka Betsi se vratila n a k o n dva dana p u n a utisaka. U o p š t e m m e t e ž u zajed­
ničke nesreće nije ni primetila p r o m e n e u o d n o s u Berta i Mili.
Prvo Milino iskustvo dalo joj je slatki nagoveštaj da tu ima m n o g o više od
o n o g „ o o o h " i „ u u u h " u buđavoj ostavi Bilijeve bakalnice.
U njoj se probudila priroda žene i ona je dopustila Bertu da je nauči s v e m u
što je znao. U b r z o se p o k a z a l o da je m a l o toga z n a o i da je o n a bila bolji uče­
nik nego on učitelj.

* * *
J e d n o g jutra, m e s e c d a n a n a k o n one k o b n e eksplozije u kojoj je stradalo če­
trdeset i osam rudara, došlo je do obustave rada u kopu. Svi rudari, uključujući
i Berta, bili su otpušteni.
Za o b n o v u c k n a vlasnici nisu imali para.
Pojavila se velika korporacija i predložila p r o c e n u rudnika, ekipe su po c e o
dan silazile u j a m u .

162
D ž o r d ž t a u n je b i o u g r o z n i č a v o m iščekivanju. Ta neizvesnost nije d u g o p o ­
trajala. R u d n i k je bio zatvoren.
Bilo je r a n o jutro, m a g l a se razilazila p o d s u n č e v i m zracima, v a z d u h je b i o
lepljiv i zagušljiv. Mili je iz sna trgla n e o b i č n a b u k a što je d o p i r a l a sa brežulj­
ka ispred kuće. To je nateralo da izađe na trem. O d m a h za njom čuli su se i te­
ški Betsini koraci. Stala je iza Mili p u š u ć i i mrmljajući.
J e d n a za d r u g i m a otvarala su se vrata daščara i izvirivala su m r k a n a d u t a i
p o s p a n a lica, sva gledajući u istom p r a v c u p r e m a brdu.
M a g l a se g o t o v o razišla i zraci s u n c a su se prelamali o stakla z a h u k t a l i h bul­
dožera. Svi su z a n e m e l i pred tim p r i z o r o m , ne shvatajući šta se z a p r a v o d o g a đ a .
D o k su oni stajali t a k o zatečeni, na brdu su se nizale m a š i n e j e d n a do druge.
B u k a je postajala sve snažnija. „ B e r t i i i ! " , zavapila je Betsi. „ B e r t i i i ! " - glas joj
je prelazio u jecaj ... U s k o r o se pojavio i on, neočešljan, n a d u t o g a lica, u iz­
gužvanoj košulji i prljavom rublju.
„Šta j e o v o ! ? "
Ne snašavši se u s v o m bunilu, spazi k a k o m a š i n e , k a o po k o m a n d i , k r e n u š e
j e d n a za d r u g o m n a n i ž e ka k u ć a m a . ,,Oh, n e " - zacvilela je Betsi, d e c a su p o ­
čela p l a k a t i . . . „Berti učini nešto, z a b o g a ! " , u z v i k n u l a je Betsi, ali njene reči ni­
su ni doprle do njega: on je sa t u p a v i m i z r a z o m lica zurio ispred sebe u dve si­
luete što su se spuštale u njihovom pravcu.
Stranci su prišli u z b u đ e n o j gomili. J e d a n od njih je i m a o lepo skrojeno o d e -
lo, k a k v o se nije m o g l o naći ni u jednoj D ž o r d ž t a u n o v o j p r o d a v n i c i . U ruci je
nosio isto t a k o skupu akt tašnu sa p o z l a ć e n i m k o p č a m a . Onaj drugi je po svo­
joj spoljašnjosti bio lako prepoznatljiv, na glavi je i m a o žuti šlem: b i o je pripa­
dnik bagerista.
„Ja sam K e v i n , zastupnik kompanije Miner INC, došao sam da vas obavestim
da je rudnik do daljeg zatvoren i da su svi radovi obustavljeni ... Korporacija je
otkupila i rudnik i zemljište od Morion & Elis miners, što znači da to g d e vi živi­
te, pripada ..." Prekinuli su ga povici i psovke, a zatim su na strance poletele
k a m e n i c e i oni su pobegli. Bila je to ž a l o s n a i privremena p o b e d a kolonije. U m e -
šala se policija i efikasno i n i m a l o n e ž n o „uspostavila k o n t r o l u " .
N i š t a d r u g o im nije preostalo n e g o da p o k u p e svoje zavežljaje, jer tu g d e je
iz prašine izrastao s a m o k o r o v na p o s n o j zemlji, g d e se ništa d r u g o nije p r i m a ­
lo izuzev b e d e , t r e b a o je da izraste novi D ž o r d ž t a u n sa n o v i m s t a n o v n i c i m a ; tu
više nije bilo m e s t a za njih.
M a š i n e su se spustile uskim vijugavim p u t e m ka njihovim k u ć a m a , i za n e ­
p u n i h dva sata m a l o smrdljivo p r e d g r a đ e nestalo je u oblaku prašine.
Za Mili o v o je d o š l o k a o olakšanje: o n a je i o n a k o tražila izgovor da o d e iz
tetka-Betsine k u ć e . Sad, kad te k u ć e više nije bilo - bila je s l o b o d n a .

163
4.
Kartu do Njujorka je p o š t e n o odradila izvodeći felacio na p o z a m a š n o j šofer-
skoj budži.
K a m i o n je bio najudobnije mesto za stanovanje koje je ona do tada upoznala.
Bila je čista slučajnost što je stigla u Njujork. Da je k a m i o n išao u n e k o m
drugom pravcu, o n a bi otišla t a m o .
- Hey sweety, sigurna si da nećeš sa m n o m - pitao je v o z a č k a m i o n a .
- Ne - odgovori Mili, skupljajući crvenkastu k o s u u rep. Šofer je ispružio
svoju kratku dlakavu ruku i kažiprstom joj p o d i g a o bradu. D i r e k t n o , b e z stida
u njega su gledala dva prelepa oka.
- Ti si dobra, ti si stvarno dobra.
- Z n a m - reče Mili i iskoči iz k a m i o n a .
- Hej - povika za njom riđokosi vozač. - U z m i o v o da ti se n a đ e - i d o d a d e
joj par zelenih dvadesetica i jedan papir na k o m e je bila ispisana n e k a adresa.
- Idi do Meg, t a m o ćeš biti više nego dobrodošla, a i ja ću znati g d e da te p o ­
tražim.
Mili je s a m o okrenula glavu u znak odobravanja, stisnula papirić u šaku i još
j e d n o m , ne okrećući se, m a h n u l a rukom visoko u zraku u z n a k pozdrava. Iznad
nje se njujorško n e b o p o c e p a l o poput v o d e n e m e š i n e .
Lutala je dugo g r a d o m bez cilja, upijajući u sebe njegov miris i vazduh težak
od olova. O v d e je bila j e d n a m e đ u milionima, i o v d e su bili ti milioni za nju jed­
nu. C e o dan je protekao a da nije pomislila na činjenicu da n e m a kud da ide. Ali,
rešenje je uvek postojalo. Potražila je po džepu papirić ...

Iako je Mili izgledala zrelo, M e g se nije isuviše žurila sa njom. Prva m u š t e ­


rija p u š t e n a u njenu sobu bio je sredovečni cvećar, u d o v a c m e k o g srca i m e k e
stvarčice. R e t k o bi mu se dizao pa je retko i dolazio. Te prve M i l i n e p a r e miri­
sale su na cveće ...
Posle prve mušterije došla je druga, za njom i treća, i više im se nije z n a o ni
broj, ni brod sa k o g su sišli, ni nacionalnost, ni zanimanje.
Pijani, u prolazu, dolazili su u njen krevet sa p r e k o o k e a n s k i h teretnih brodo­
va, iz k a m i o n a ... Za Mili je bilo važno s a m o da iz bilo k o g ljubavnog položaja
m o ž e videti skrovište, jednu metalnu kutiju p u n u zelenih dolara. Od svih vrsta
seksa Mili je najviše volela onaj brzi sebični seks, bez m n o g o davanja i uzima­
nja. Seks z b o g k o g a nije m o r a l a da laže. D o k bi se mušterije stenjući naslađiva­
le njenim m l a d i m telom, Mili je kovala p l a n o v e za budućnost.
Z n a l a je vrlo d o b r o g d e želi da pođe. Krajnji cilj njenog p u t a bio je centar
događaja o kojima su pisali m o d n i časopisi i b u l e v a r s k a štampa.
Jedino je na njih Mili trošila svoj novac. Upijala je svaki detalj, svaki lik, na­
učila da prepozna razliku između Chanel i Givenchyja, Cartiera, Vuitona i osta­
lih poznatih kreatora. Znala je za svaki prijem, i gde se davao, i šta se na njemu

164
služilo, i ko je bio na usponu a ko na holivudskoj nizbrdici. P r e k o te bulevarske
štampe dobro je upoznala sve m a n e i vrline sveta koji će j e d n o m biti njen ... u
to nikada nije sumnjala. „ D o ć i će i taj d a n " , šaputala je sebi dok je obrađivala
Čarlija.
- Oooh, baby, ooh, ti to tako d o b r o radiš - uvijao se ispod nje kao zmija b e z
glave, sve brže i bliže kraju, i pre k o n a č n o g trzaja, dok bi se topla tečnost izli-
vala iz njegovog uda, Čarli bi obuhvatio njeno lice r u k a m a i p o v u k a o je naniže
šapućući: - Progutaj! Učini me srećnim i ja ću te nagraditi.
Gutala je ... za 50 dolara više, za 50 dolara bliže zlatnim kapijama o t m e n o g
njujorškog kvarta.

Mili je pratila sreća. Ko zna šta bi bilo sa njom da j e d n o g jutra nije prošla
p o r e d M e g i n o g ureda. Vrata su bila odškrinuta, sasvim m a l o , ali d o v o l j n o da bi
čula prigušenu prepirku ...
- S p r e m n a je - govorio je m u š k i glas.
- O n a je drugačija, sa njom treba v r e m e n a - o d g o v o r i l a je M e g .
- Nije me briga, već sam dovoljno izgubio.
- G a s , ona nije tip za p o r n o , nisam je p r i p r e m i l a za to.
- Tebi treba v r e m e n a , ali ja ga više n e m a m ! D o ć i ću večeras po nju ... Ima­
ju mušteriju, velika zverka, s p r e m n i su da plate veliku lovu. Tražili su b a š nju i
ja ću im je dati.
- M i s l i m da praviš veliku grešku - M e g i n glas se približavao vratima. Mili
se p o v u k l a za korak ali je bila d o v o l j n o blizu da čuje m u š k a r c a :
- Bolje da b u d e s p r e m n a ! To mi duguješ, takav je bio dogovor.
- U redu, ali ako n e š t o k r e n e n a o p a k o , n e m o j kriviti m e n e .
P r e n e g o što su mogli da je p r i m e t e Mili je bila u svojoj sobi. Osetila je strah,
po prvi put. D a h joj je bio kratak, a lice c r v e n o od n a v a l e krvi.
U č a m o t n o j sobi u M e g i n o j javnoj k u ć i , i z m e đ u d v a brza seksa, Mili je odav­
no smišljala plan svoga bekstva.
O v o g a j e s a m o ubrzalo. Z n a l a j e d a j e p a m e t n o skrivenih par hiljada dolara
neće odvesti daleko, ali taksi koji je v o z i o ka severu g r a d a nije k o š t a o t o l i k o ...
U č i n i ć e to, i to o d m a h sad ...
Na brzinu je p o k u p i l a n o v a c i sišla niz škripave stepenice. U r u k a m a nije n o ­
sila ništa. Prošla je pored Tese koja se na v r a t i m a borila sa pijanim r u s k i m m o r ­
n a r o m smejući se na njegove g l u p e d o s e t k e . Setila se njenih reči p r v o g a d a n a
k a d a je stigla: „ M a l a , m o r a š se smejati, k o m e bi se digao na t u ž n o lice".
Treba otići odavde, i to što pre, p o m i s l i podigavši ruku da zaustavi žuti taksi.
D o k se smeštala na zadnje sedište, p r e k o r u b a vrata primeti M e g i n lik uokvi­
ren velikim p r o z o r o m .

Trenutak rastanka je d o š a o ... M e g je n a s l o n i l a glavu na h l a d n o staklo, sklo­


pila oči, a ispod d e b e l o n a m a z a n i h t r e p a v i c a potekle su suze razlivajući crnilo
m a š k a r e svud po njenom licu.

165
Plakala je, ne z b o g Miline već zbog svoje mladosti.
Bilo je s a m o pitanje dana kada će je Mili napustiti. Takav tip ž e n e niko ne
m o ž e posedovati, pokušala je da objasni G a s u , ali je on nije slušao.
Sad je p r e k a s n o . Taksi je nestajao kovitlajući za s o b o m p o ž u t e l o lišće.
Mili se više neće v r a t i t i . . .

Taksista je p o g l e d a o u retrovizor n e z a i n t e r e s o v a n o .
OK, lepa je, pomisli, ali je davno navikao da ovakve male bogate ptičice s vre­
m e n a na vreme zalutaju u ovaj deo grada, željne dobrog provoda. Baš prošle ne-
delje dovezao je društvo vikendaša iz L. A. pravo sa a e r o d r o m a kod sisate Poli.
Jeftin blud bio je njihova neiscrpna zabava. N j e m u nije: on je više voleo so­
lju toplog čaja k o d Rite u kafeteriji. P o m i s a o na Ritu i z m a m i l a mu je o s m e h ...
skoro da je i zaboravio da ima mušteriju na zadnjem sedištu.
- K u d a ć e m o , Mam ...?
- Vozite do centra.
- O K . - r e k a o je taksista i klimnu g l a v o m potvrđujući tačnost svoje pretpo­
stavke. Z a r je trebalo pitati, pomisli. Sve su se vraćale u centar, a iz centra u svoj
bogataški krug m a t o r i m drkadžijama, do n e k e n o v e prilike, do n e k o g d r u g o g vi­
kenda.
Taksi je uz blagi trzaj zaplovio iz s p o r e d n e ulice ka aveniji. Mili je, u d o b n o
zavaljena, p o s m a t r a l a k a k o se živost saobraćaja p o v e ć a v a l a što su bivali bliže
odredištu. B e z bilo k a k v o g izraza na licu p o s m a t r a l a je p a n o r a m u Njujorka ko­
ju nije poznavala. G r a d joj se sve više d o p a d a o , i što se sve dalje odvajala od
d o k a i M e g i n e javne kuće, sve više joj se činilo da t a m o n i k a d nije ni bila.
Taksista je tražio p o g o d n o mesto za parkiranje. Mili je izvadila n o v č a n i c u od
20 dolara, pružila je ruku p r e k o vozačevog r a m e n a i izašla.
Taksi je n e s t a o u dugačkoj koloni nervoznih vozača. P o p u t tri vijugave z m i ­
je tri k o l o n e su se zaplitale i rasplitale, svaka vodeći na svoju stranu. K o j o m od
ove tri k o l o n e je nestao taksi, Mili nije pogledala.
Našavši se u o p š t e m m e t e ž u njujorške g u ž v e nije se dala zbuniti.

* * *
Osećaj slobode p r o ž i m a o je celu. Od tog slatkog naboja osetila je k a k o joj
telo trne, t a k o da je za trenutak morala zastati.
Iznajmila je m a l i a p a r t m a n tri bloka dalje od p o s l o v n o g centra i isplatila ga
u kesu za sledeća d v a meseca.
T a m a n dovoljno da ostvari svoju n a m e r u ... m a l i o s m e h joj se z a d r ž a o u
u g l o v i m a usana. Ustala je iz fotelje protežući se i uključila stereo.
Imala je savršen osećaj za ritam, i njeno telo nije m i r o v a l o .
Volela je Krisa H e n i n g a . On je imao jak i seksepilan glas, znala je da p r e p o ­
zna d o b r o g ljubavnika. Kris H e n i n g s i g u m o nije bio m a z a .
Da bi to proverila morala bi proći n e k o l i k o teških holivudskih kapija, bar
desetinu m u š k i h postelja i dobiti par vrućih p r e p o r u k a .

166
N e , taj put je isuviše dug i n a p o r a n . Mili je bila dovoljno p a m e t n a da to zna.
I m a i lakših puteva ka lagodnijem životu.
D v a m u š k a r c a m o g u iskomplikovati život. Njoj je t r e b a o s a m o jedan, i t o g
j e d n o g trebalo je dobro izabrati. D o š a o je trenutak da se Mili pobrine za s e b e !
Poslednji zvuči pesme gubili su se u etru. J e d n o m rukom je isključila radio a
drugom raspustila svoju kosu iz u r e d n o očešljanog repa. Dohvatila je Vogue sa
staklenog stola i počela da lista. Sa svake strane smešila su se lica vesto našmin­
kanih modela, i sva su nešto prodavala. M o d e l e Givenchyja, Kleina, Diora, Cha-
nela... Pažljivo je okretala stranu po stranu i na svakoj je videla isti blazirani svet,
svet prevare i opsene, dok se ispod olovnih otisaka novinske štampe krio mulj du­
bok i opasan kao živi pesak. U t o m mulju t o n u o je svako ... Mili to nije znala ...
Ljubav i seks! Od toga se živelo i sa t i m se trgovalo, ma g d e bili, na Bever-
li Hilsu ili u Bruklinu. Postojala je s a m o razlika u ceni, a tu razliku Mili je žele-
la da iskoristi. Stranica po stranica, sve je bilo isto: super m o d e l i i njihovi m a ­
co ljubavnici, mišićava i golišava telesa biseksualaca, lažni glamur, b e d a i jad.
N o v a c je b i o nerušivi m o s t ispod k o g a je t e k l a ta reka života. U z v o d n o ili n i ­
z v o d n o , zavisilo je od toga koliko ko ima snage, a p o š t o je ispod njene k o ž e na-
dirala m l a d a krv, o n a je svoj tok znala, ili je bar mislila da zna.
N j e n u pažnju su privukla tri velika c r n a slova A R T ispisana p r e k o dva li­
sta na plavoj pozadini papira. B i o je tu intervju sa p o z n a t i m slikarom. J e d n a od
njegovih grafika poslužila je k a o p o d l o g a za tekst. Mili je p o m n o čitala. U s k o ­
ro je znala sve o u m e t n i k u ... Izuzev k a k o on izgleda. U potpisu teksta stajalo
je: D. Trevor.
Vreme za susret sa svojom s r e ć n o m z v e z d o m , pomisli. P o d i g l a je slušalicu
kontrolišući uzbuđenje. Nije bilo t e š k o p r o n a ć i n o v i n a r a Trevora.
„ G o s p o d i n e Trevor, z o v e m iz galerije. M o j g a z d a - izigravala je u p l a š e n u
šeprtljavu službenicu, sa slatkim o b e ć a v a j u ć i m glasićem - znate, tek sam p o č e ­
la da r a d i m u galeriji, a mr. Santos - sad je glas p r e š a o u p l a č - on očekuje da
z n a m g d e m o g u pronaći izvesnog slikara ... S o b z i r o m da ste vi radili intervju
sa njim, mislila sam da bi mi mogli reći g d e je g o s p o d i n . "
D o k je govorila tim u m i l n i m g l a s i ć e m , m i s t e r Trevor ju je zamišljao u s v o m
krevetu.
„Piši srce: 5509 32 ... To je broj ..."
,,Oh, k a k o da v a m se o d u ž i m ? " , r e č e Mili.
„ K a k o se z o v e galerija u kojoj radiš, srce? M o g a o bih ..."
Mili je spustila slušalicu ... D a n a s je sreća m e n i naklonjena, mr. Trevor.
P o g l e d a l a je u 9 zapisanih brojeva ... S t e p e n i c e ka nebu, pomisli ... Tajna
kombinacija za otvaranje h o l i v u d s k o g sefa p r i č e k a ć e još m a l o ...
Č e k a l a je u bakalnici da svrši ujka Bili, strpljivo je čekala da pijani Bert ura­
di isto, i kod Megi je bilo isto, ali naučila je lekciju: što je duže i strpljivije obra­
đivala polupijane, otupele, psihotične v l a s n i k e o d u m i r u ć e g ega, to bi i n a g r a d a
bila veća. C e k a ć e ... Stpljen-spašen, p o m i s l i i pritisnu d u g m e u liftu za prize­
mlje.

167
5.
Bila joj je p o t r e b n a haljina. Njenoj koži prijala je s k u p o c e n a svila, a to se ku­
p o v a l o s a m o u ekskluzivnim radnjama k a o što je bila Calveros Finale Cut.
Č e z n u l a je da p r o b a jednu od njih pre n e g o što se zadovolji n e k o m o b i č n o m
Mane & Spencer kreacijom.
Poznavala je Kalverovu radnju. Skoro svi magazini su smatrali da svaki pre­
stižni intervju polazi iz knjige bogate klijentele koja je stajala u Kalverovoj fioci.
Ta knjiga h o l i v u d s k e klijentele bila je p o z a m a š n a . Lično je Kalvero v o d i o
evidenciju o s v a k o m s v o m klijentu. P o z n a v a o je o b i m grudi i k u k o v a svih L.A.
diva m n o g o bolje n e g o njihovi muževi i ljubavnici zajedno.
Svaki m i l i m e t a r p r o m e n e u o b i m u izvesne d a m e , a da nije evidentiran, m o ­
g a o ga je koštati i u g l e d a i stotine hiljada dolara.
Kalvero je bio vest trgovac. Ukoliko izvesna gospođica promeni partnera,
menjala bi i kreatora. S a m o jedan diskretan poziv novoizabranog ljubavnika i
haljina bi bila upakovana. Kalvero je imao i svoju tajnu listu budućih favorita i
retko kad bi se prevario. Pobednica te neobjavljene K a l v e r o v e liste bila je svo­
j e v r e m e n o i M a r g o Viti. K a d a je prvi put ugledao, bila je s a m o jeftini golišavi
model za n e p o z n a t e slikare ... i Kalverova m u d r a poslovna investicija... O s m e h -
nuo se na tu p o m i s a o .
N i k a d a nije saznala da je on o b u k a o u jednu od najskupljih Lagerfeldovih
kreacija i uz nju poslao tajnu pozivnicu za privatan prijem kod slavnog Vinsen-
ta Vestlija. Do t a d a je bila u vezi sa poznatim slikarom ... Setio se afere ... nesre-
ćnik! Kalvero je uživao da se igra tuđim sudbinama, da prati kako se menjaju ...
Nije pogrešio, A m e r i k a je prosto poludela za njom, a M a r g o je privatno ludela
za Givenchyiem. Kalvero je uvek dobijao najekskluzivnije m o d e l e ovog kreato­
ra. Te haljine nikada nisu šetale pistom. Buking se radio po porudžbini.
U svetu žena, u k o m e je najviše boravio, trgovati haljinama značilo je trgo­
vati sujetom mušterija. To mu je donosilo vrtoglave z a r a d e .
Svi koji su ulazili u njegovu radnju znali su t a č n o šta traže i uvek su dobija-
li ništa m a n j e od o n o g što su očekivali.

„ U č i n i t o " , r e č e Mili hrabreći sebe da pritisne d u g m e interfona.


- Vaše ime, m o l i m - javi se ženski glas.
- I m e je n e b i t n o - rekla je b r z o i okrenula lice p r e m a kameri, dozvolivši da
objektiv p r e n e s e njen lik posmatraču.
- Trenutak m o l i m . . .
Mili je znala da će ako čekanje potraje duže od deset sekundi, biti odbijena.
Njene misli prekinuo je zvuk koji je značio da su vrata deblokirana i da m o ž e ući.
Kalverove prostorije bile su smeštene na d r u g o m spratu j e d n e od najelitnijih
građevina Njujorka.
Na vratima je s a č e k a o Kalvero lično. P o k a z a o je r u k o m ispred sebe progo-
vorivši kratko „Miss" i pri t o m e je diskretno o d m e r i o z n a l a č k i m p o g l e d o m .

168
K a k o je g o s p o d i n K a l v e r o bio i z u z e t a n trgovac i b e s p r e k o m i d ž e n t l m e n ,
ništa na njegovom licu nije otkrilo da će mu p o s e t a biti v e o m a zanimljiva, s o b ­
zirom da vrednost garderobe koju je nosila Mili ne prelazi cenu ni j e d n o g dug­
m e t a na Chanelovom kostimu.
Prostorija u koju su kročili bila je p r o s t r a n a i u d o b n a . Postojao je s a m o je­
dan pult koji se presijavao p o d v e s t o p o d e š e n i m osvetljenjem. C e l a prostorija
je bila p o k r i v e n a m e k a n i m b o r d o t e p i h o m .
K a d a je Mili p o d i g l a p o g l e d tražeći o k o sebe rafove sa haljinama, shvatila je
da su oni vesto prikriveni iza j e d n o s t a v n i h linija m a h a g o n i dekoracija koje su
prekrivale zid. I z n a d svakog takvog, savršeno ispoliranog, d r v e n o g r a m a nala­
zilo se m a l o reflektor-svetlo koje je osvetljavalo zlatnu pločicu na kojoj je bilo
ispisano ime kreatora.
Mili je p o g l e d o m prelazila p r e k o tih i m e n a : Chanel, Gotie, Givenchy, Biago-
tti, Dior, Versace, Caran ...
- Tražite n e š t o p o s e b n o ?
Konverzacija koju je započinjao K a l v e r o nije bila ni usiljena niti prisna. M a -
estralno je usavršio tehniku pristojne udaljenosti i z m e đ u sebe i klijenta.
Njegovi klijenti bila su najslavnija i m e n a : ž e n e svetskih lidera, p o p z v e z d e ,
holivudske g l u m i c e i njihove ljubavnice ... P r e m a s v i m a on se o p h o d i o na isti
način.
S a m o jedan pogled na ovu lepu c r v e n o k o s u ž e n u njemu je b i o dovoljan da
zna k a k o će se i o n a u b r z o svrstati u j e d n u od n a v e d e n i h kategorija ... uz njego­
vu m a l u diskretnu p o m o ć .
Još j e d n o m n e p r i m e t n o odmerivši njenu savršenu figuru, K a l v e r o zamoli svo­
ju asistentkinju da p o k a ž e Diorove kreacije.
Svojim p r s t i m a Mili je prelazila sa m o d e l a na m o d e l .
N e k a je bila preduga, n e k a p r e k r a t k a , n e k a isuviše k o n v e n c i o n a l n a , d r u g a
previše otvorena, treće, s o b z i r o m na količinu materijala, k a o da nije ni bilo.
K a l v e r o je u p i t a o p o d i g a o obrve: „ Z n a č i , Dior - n i š t a ? " Prešli su na Chanel
ali i tu je bilo - ništa, Gotie t a k o đ e - ništa ... K a l v e r o je p o č e o da se zabavlja.
N j e g o v a asistentkinja, lepa ali b e z l i č n a devojka, mu je prišla. „ G o s p o d i n e ,
telefonski poziv za v a s . "
U b r z o se vratio, p r e k o rake mu je bila p r e b a č e n a j e d n a haljina.
- Z a š t o ne p r o b a t e ? - pružio je Mili, ali je veštim p o k r e t o m p r e t o g a u k l o n i o
m a l e n u etiketu sa i m e n o m n a r u č i o c a .
Mili nije m o g l a znati da je tu haljinu poručila, a sada otkazala, hirovita diva
M a r g o Viti.
N a r a v n o , njoj će biti poslat r a č u n i o n a će platiti p e n a l e usled otkazivanja p o -
rudžbine, ali to je uobičajena p r a k s a i takve specijalno p o r u č e n e haljine o b i č n o
su završavale na aukcijama.
M a r g o je pri t o m e n a p o m e n u l a da će v e r o v a t n o uzeti nešto iz najnovije Di-
o r a v e kolekcije, „ali t a m o posle revije, K a l " , rekla mu je p r i s n o .

169
Poručivala je i otkazivala haljine, reagujući je na svoju hiperslavu tipično za
sve velike zvezde. K a l v e r o je verovao da se M a r g o Viti p o n a š a po t o m šablonu
d o k je nije bolje u p o z n a o . Najtipičnija n e u r o z a kod ž e n a g l u m i c a je strah od p o ­
grešnog izbora haljine. G o s p o đ i c a Viti nije patila od t o g a s i n d r o m a . Isuviše je
bila ohola i isuviše sigurna u svoj izbor. K a d a m e n j a haljinu, o n a menja i
m u š k a r c a . K a l v e r o se n a s m e š i o ... M a r g o Viti često menja haljine.
Varala je Vinsenta, ali je to vesto krila... Radila je p a m e t n o , za razliku od m n o ­
gih plitkoumnih koleginica. Ko li je ovaj put sretna žrtva, pomisli Kalvero ... N i ­
ko s p o s o b a n da stane na put M a r g o ... m a d a ... g l e d a o je u M i l i . . .
- Stvoreno za vas, g o s p o đ i c e - progovori Kalvero, pružajući joj haljinu.
- P r o b a ć u je - reče Mili, uzevši je iz K a l v e r o v i h ruku. D e v o j k a je o d v e d e u
garderobu i ostavi je s a m u . Svuda oko Mili bila su postavljena ogledala, garde­
r o b a je bila prostrana i specijalno osvetljena. N i s u je z a n i m a l a ni svetla ni ogle­
dala. Svoju pažnju u s m e r i l a je na luksuznu haljinu od z e l e n k a s t o c r n e svile, pre­
svučenu isto tako t a m n o - z e l e n o m č i p k o m .
Skidala se p o l a k o , ne žureći, ostavši na kraju p o t p u n o gola. U z e l a je haljinu
u ruke; čipka je u t o m trenutku upila svetio i zasijala hiljadama svetlucavih
iskrica. Prvi put joj je od uzbuđenja zastao dah, postala je istinski svesna m a g i ­
je Givenchyja ... Sklopila je oči poželevši da ta čarolija potraje zauvek.
Haljina je lagano skliznula niz njeno golo telo. Od tog delikatnog dodira svi­
le njenim telom je prostrujalo uzbuđenje. Z a č u l a je lagano kucanje na vratima ...
- Da - reče Mili.
- G o s p o đ i c e , mr. Kalvero v a m šalje cipele koje odgovaraju m o d e l u haljine.
- Uđite.
D e v o j k a je ušla.
- O h ! - izusti i z n e n a đ e n o .
- N e š t o nije u r e d u ?
- N e , gospođice - odgovorila je devojka ne skidajući p o g l e d sa Mili. - Na
v a m a izgleda p r o s t o b o ž a n s t v e n o ...
N e o b i č n a zelena boja Givenchyjevog m o d e l a savršeno se u nijansi slagala sa
crvenkastim odsjajem njene k o s e . Mili je o b u l a i cipele od isto t a k o z e l e n o g sa­
tena. Utisak je b i o k o m p l e t a n .
Ugledavši Mili koja se vratila u salon, K a l v e r o je u z d a h n u o ... G o s p o d e , ova
je ž e n a r o đ e n a za greh ... G l e d a o je, n e m o ć a n da odvoji pogled.
Nije skoro v i d e o ženu koja bi u njemu p r o b u d i l a p o ž u d u . O v u ženu, p o m i ­
sli, greh je oblačiti ... Stajao je n e m i zatečen pred t o m s a v r š e n o m l e p o t o m ...
Prisustvo ove ž e n e do te m e r e je uznemirilo njegova č u l a da je osetio k a k o mu
se o n a stvar lagano zateže. Jezik mu se osušio i s m u k o m je izgovorio pitanje:
- M i s ... verujem da ste odlučili?
- M i s l i m da j e s a m . - Mili je gledala u veliko s a l o n s k o ogledalo, zadovoljna
o n i m što vidi.
R a m e n a su ,oj bila polunaga, dekolte haljine se o p a s n o spuštao u dolinu nje­
nih grudi i sve je bilo p r e k r i v e n o čipkom koja je s a v r š e n o pratila oblik njenog
tela.

170
- D o p a d a mi se ...
Kalvero se trgnuo ... Njoj se haljina dopada! Da je kojim slučajem ušetala na
dodelu „ O s k a r a " pola holivudskih glavonja bi se potrudilo da je smota u krevet...
N j e n o telo o b u č e n o u Givenchyja o b e ć a v a l o je hladan tuš za u č m a l o Bever-
li Hils društvo ... n o r m a l n o uz p o m o ć m a l e n o g prsta s u d b i n e ...

Trenutak K a l v e r o v o g z a n o s a M i l i n i m t e l o m , p r e k i n u o je električni zvuk in-


terfona, što je označilo d o l a z a k n o v e mušterije.
- H a l o , Mimi!
- H a l o , K a l . . . otpozdravi ga p l a v o k o s a p r e o b i l n o n a m a z a n a lepotica. Ko još
nije z n a o Mimi: njeno lice se smešilo sa bioskopskih plakata ... ž e n a satkana od
a m e r i č k o g sna ... j e d n o g prilično m u m i f i c i r a n o g s n a . . . K r e m na torti koji se t o ­
pio, pomisli Kalvero. Ne bih voleo da se sa njom n a đ e m na k i š i . . . g l e d a o je u
njenu novu, j a k o natapiranu frizuru ...
Sa njom je uvek bio prisniji n e g o sa v e ć i n o m mušterija ... bili su s k o r o
vršnjaci, m a d a se Mimi trudila da to sakrije k i l o g r a m i m a p u d e r a ...
- Kalvero, srce, - zapiska Mimi - ta h a l j i n a . . . - i uperi svoj m a l i drhtavi prst
na k o m e je, činilo se, n o k a t bio duži od s a m o g prsta.
- D a , ta haljina - reče - jako mi je p o z n a t a .
- Ne m o ž e biti - uzvrati K a l v e r o , m u n j e v i t o reagujući na njenu p r i m e d b u ...
Svaka M i m i n a reakcija obično je n e o d m e r e n a i, da bi sprečio eventualni skan-
dalčić, Kalvero je poverljivo u z e o Mimi pod ruku i p o v e o p r e m a svojoj k a n c e ­
lariji.
Mimi je još tri puta, hodajući, naglasila:
- Da li si siguran? ... M o ž d a d r u g a boja? ... - D r ž e ć i se za njegovo r a m e , pri-
pijala se i prela k a o m a č e . Asistentkinja je p r e u z e l a brigu o k o Mili, d o k se Kal­
vero vesto borio protiv M i m i n e tračerske naravi. O n o što je m o g l o da ga oda,
bila je činjenica da je Mimi lično prisustvovala, zajedno sa M a r g o Viti, izboru
materijala i ostalih detalja u p u ć e n i h Givenchyjevu m o d n o m ateljeu.
U ž a s n u o se pri pomisli k a k v o m bi s k a n d a l u izložio sebe i svoju bogatu kli­
jentelu k a d a bi se, n e k i m slučajem, a takvi slučajevi su bili isuviše česti, na pri­
j e m u našle Mimi i M a r g o Viti.
K a k a v bi k o m e n t a r bio, i ko bi k o g a s k a n d a l i z o v a o ? ! A k o se Mimi ne seti ha­
ljine, zapravo, ako joj Kalvero p o m o g n e da je se ne seti, šanse za preživljavanje
bile su velike. Mimi je bila zvezda, a z v e z d e se lagano gase, sa tom razlikom što
se M i m i n a trebala ugasiti još pre 15 g o d i n a . N e k i m č u d o m , još uvek je treperila.
M i m i je u procesu zaboravljanja d o b r o d o š a o j e d a n viski u grlu, a drugi v e ć
u čaši.
- O K , Kal - reče, ispivši nestrpljivo i d r u g u napunjenu čašu koja je trebalo
da spreči o p a s n o , sve očevidnije, p o d r h t a v a n j e ruku.
- Taj dekolte p r e d u b o k je - reče - za tu d u ž i n u haljine. N a s m e j a l a se na svo­
ju uvredljivu žaoku. Mili se svlačila, i ne pomišljajući da bi p l a v o k o s a m o g l a
imati bilo k a k v e k o m e n t a r e ... D o k se K a l v e r o borio sa M i m i , njegova p o m o ć ­
nica je p o m a g a l a M i l i . . .

171
- Zaista v a m pristaje ... - Iako je asistentkinja imala v e o m a znatiželjnu pri­
rodu, držala se strogo Kalverovih uputstava: biti diskretan i poverljiv k a d a su
mušterije ove radnje u pitanju ... Kalvero se sa tim nije k o c k a o ...
Mili je u p r a v o završavala sa presvlačenjem kad je začula izveštačen M i m i n
smeh.
- Č u o si, Kal, da je gospođica Viti n o m i n o v a n a za „ O s k a r a " - reče zajedljivo.
- Zaslužila je ...
- Ma daj, K a l ! Ne budi naivan, d r a g i . . . Odradila, bolje rečeno ... Sad će ga
šutnuti, ne treba joj ...
- Misliš na Vestlija?
- Na k o g d r u g o g ! ? Uostalom, u pravu je, on počinje da g u š i . . . A o n a ... vo­
li slobodu - završavala je M i m i svoj m o n o l o g naglašavajući svaku reč ...
- Pitam se ko li je sledeća žrtva? ... Oh ... usput rečeno, ne zaboravi j e d a n
Chanel... roza, K a l . . . ti znaš da je roza m o j a boja - prela je umiljato.
„ R o z a ..." K a l v e r o se zgrozio, ali mu je lice ostalo n e p r o m e n j e n o g izraza.

Ispratio je M i m i i vratio se u salon ...


- Natali, da li se m l a d a d a m a odlučila? - upitao je svoju p o m o ć n i c u .
- Mislim da jeste ...
Mili je otišla da se presvuče i ubrzo se pojavila u s v o m pređašnjem izdanju,
tek sad svesna koliko haljina u kojoj je došla izgleda prosto.
- Haljinu ćete poslati za dva dana na ovu adresu - govorila je d o k je pisala
na parčetu luksuznog papira koje je ležalo na stolu ... Za dva dana više i o n a k o
neću biti na toj adresi, pomisli u sebi.
- O d l i č n o ! - uživeo se Kalvero u ovu m a l u igru - M o g u li dobiti vašu karticu?
- N e ć e v a m trebati ... n e k o drugi će se pobrinuti za račun.
Kalvero je d o b r o r a z u m e o : lagala je ... N a s t a v i o je sa g l u m o m .
- Vrlo dobro, haljina će v a m biti isporučena.
Kalvero je učtivo pozdravio i povukao se, dozvolivši pomoćnici da isprati Mili.
K a d a se devojka vratila Kalvero je zamišljeno h o d a o po salonu, a o n d a kao
za sebe rekao:
- Z n a m šta ću da u r a d i m ... . poklonicu joj haljinu ...
- G o s p o d i n e ! - uzviknu devojka - ta haljina košta bogatstvo!
- Grešite, Natali, tu haljinu je platila M a r g o Viti, i upravo je otkazala.
- Ne m o ž e t e to učiniti, ser ... šta a k o je zatraži p o n o v o ?
- Ne bih b r i n u o o t o m e , N a t a l i . . . g o s p o đ i c a Viti je poručila zmijsku k o ž u ...
Kasnije to veče, pred zatvaranje radnje, k a d a je ispratio svoju p o m o ć n i c u N a ­
tali, Kalvero je pljesnuo dlanom o dlan i pozabavio se lično pakovanjem Given-
chyjeve haljine ...
„Pronašla si svoju vlasnicu", šaputao je d o k je spuštao u skupo dizajniranu
Vuitonovu k u t i u . Izvadio je zlatno p e n k a l o i čitko ispisao:

Kompliment vašoj lepoti.


Kalvero Koroli

1 72
P o z v a o je svog šofera.
„ I m a m j e d n u isporuku koji želim da lično o d v e z e š , l i n k o l n o m ' , to je speci­
jalan p o k l o n . Koliko ti treba da d o đ e š do r a d n j e ? "
„ P a , mislim, ne više od 20 m i n u t a ... g l a v n a g u ž v a je p r o š l a ..."
„ O d l i č n o ! " zadovoljno j e o d g o v o r i o . „ P a k e t j e s p r e m a n ..."

Šofer je spustio slušalicu, p r o v e r i o frizuru u retrovizoru, n a m e s t i o k a p u i p o ­


k r e n u o motor. L a g a n o j e d o d a o gas p o k r e ć u ć i crnu „ L i n k o l n o v u " limuzinu. D a
obavi p r v o o v o za Kalvera, pa će o n d a da učini n e š t o za sebe ... T r e b a o mu je
d o b a r p r o v o d , a najbolji p r o v o d je u Candvs Go Go Clubu ... T a m o je v i d e o si­
se g o d i n e ... Č o v e č e ! K o l i k e su i k a k o ga s a m o m a m e i pozivaju ... D a o bi će­
lu m e s e č n u platu njihovoj vlasnici, s a m o da m o ž e na t r e n u t a k da se zagnjuri
m e đ u njih ... pri toj pomisli stresao se od zadovoljstva i g l a s n o p o v i k a o , obra­
ćajući se limuzini k a o rasnoj ždrebici iz Kentakija: „ H a j d e ne b u d i lenja!", d o ­
d a v a o je sve jači gas.
U b r z o je p r e u z e o pošiljku i već bio na putu n a z a d p r e k o m o s t a u pravcu pre­
ma Blomfildu ... Prijatno m e s t a š c e , v e o m a , v e o m a e k s k l u z i v n o ... Hajde da vi­
d i m o ko se tu sakrio ...
Z a u s t a v i o je limuzinu ispred a p a r t m a n s k e zgrade, u r e d n o se prijavivši k o d
noćnog portira...
- M o ž e t e li pozvati a p a r t m a n broj 2 7 3 ...
- N a r a v n o ... K o g a da p r e d s t a v i m ?
- R e c i t e s a m o da je isporuka stigla ...
Portir je o k r e n u o broj. „ M s s ... dole je u h o l u isporučilac, k a ž e da je vaš pa­
ket stigao ..."
„ Z a o mi je, n i s a m ništa n a r u č i l a . " ... Portir je r u k o m z a k l o p i o m i k r o f o n na
slušalici...
- K a ž e da nije naručila ništa ...
- S a m o recite da me šalje K a l v e r o ...
- Mislite, onaj Kalvero? - g l e d a o ga je portir značajno ...
- D a , taj Kalvero. - Tikvan, pomisli za sebe.
„Miss, mislim da je isporuka zaista za vas ... G o s p o d i n d o n o s i pošiljku, k a ž e
da ga šalje g-din Koroli K a l v e r o " , n a g l a š a v a o je portir.
Razmišljala je ... „Pošaljite ga gore ..."
K a d a je otvorila vrata, šofer je g l e d a o pravo kroz njenu prozirnu čipkastu
spavaćicu, zaboravljajući na pristojnost. Svetio iz d n e v n e s o b e probijalo se k r o z
tananini materijal ocrtavajući njenu b e s p r e k o r n u bistu ... Da li s a m je v i d e o pre?
N e š t o u vezi ove žene bilo mu je p o z n a t o ... o v a k v a lepota se ne zaboravlja
kad se vidi, m o r a da sam je p o m e š a o sa n e k o m sličnom ... a k o t a k o n e š t o u o p š t e
postoji. Pružio je karticu sa K a l v e r o v o m p o r u k o m ... Otvorila je i pročitala ...
iznenadila se, ali to se nije videlo na n j e n o m licu.
Mili je preuzela paket, rekla h l a d n o „ h v a l a " i zatvorila vrata.
N e m a napojnice, iznenadio se ... K a k v a k u č k a ! ... S a m o „ h v a l a " , p o n o v i o je
u sebi...

173
Sve te bogate kučke su iste, nikad nemaju sitniš ... Požurio je nazad, hvala
bogu da ima z a b a v e i van njihovog sveta ...
Vozio je g l a v n o m njujorškom avenijom k a d a je mobilni telefon z a z v o n i o .
-Hari...
Bio je to opet Kalvero.
„Zaboravio sam da spakujem cipele ... m o ž e š li navratiti?"
„ N a r a v n o " - protisnuo je kroz zube ...
P o k u p i o je cipele i, u m e s t o da ih isporuči, svratio je do Candvs, zaboravlja­
jući na njih ...

* * *
Mili se naslonila leđima na vrata držeći paket. Vrata raja su se odškrinuta,
m o r a ć e b r z o da radi, pre n e g o što joj se zalupe ispred nosa.
Haljina je bila savršena ... za savršenu priliku ... Iako joj je bila poklonjena,
Mili je znala da će jednog dana morati da je plati: ništa u životu ne dolazi besplat­
no ... O t o m e će misliti kasnije ... Vreme je da se u p o z n a m o , maestro Florijan!
Bilo je dva načina na koji će to da uradi: m o g l a ga je pozvati telefonom, ali
telefoni su glupe sprave, lako se isključe. Resila je da o d e direktno do njega,
imala je adresu ... šta će mu reći? ... Z a g o n e t a n i samozadovoljan o s m e h zai­
grao je na u s n a m a . Z n a l a je o d g o v o r ...
Pogledala je k r o z prozor svog a p a r t m a n a : napolju je padala kiša, k a o i o n d a
kada je stigla u Njujork. Od sna do jave delilo je s a m o nekoliko sati Deltinim
a v i o n o m na relaciji Njujork - Los Anđeles.

6.
I k o n a č n o , stajala je usred nečeg što je pre ličilo na p r e d g r a đ e sa stovarišti-
ma, h a n g a r i m a i memljivim m a g a c i n i m a , n e g o na o t m e n i kvart u kojem bi po
svojoj reputaciji trebalo da bude maestro Florijan ... Nije više bila t a k o sigurna
da joj je prvobitna ideja briljantna, ali p r e k a s n o je da ode. Imala je kartu u jed­
nom pravcu...
Iz m e t a l n o g z v u č n i k a z a č u o se mrzovoljan glas.
- K o je?
- Z o v e m se Mili.
- Mili, Mili k o ?
- Ja sam m o d e l , moj a g e n t . . .
N e z a i n t e r e s o v a n glas č o v e k a sa druge strane reče:
- M e n i ne trebaju modeli, niti sam se obratio bilo k a k v o m agentu. U o s t a l o m ,
svima je p o z n a t o da ne slikam portrete ... i da ne slikam uopšte.
- Da li je o v o n e k a šala? - upitala je ljutito. - Poslednji cent sam dala za kar­
tu da d o đ e m do vas!
. Vrata m a g a c i n a su se otvorila. Nešto mekši glas iza njenih leđa progovorio je:
- Mis, n e k o sa našalio na naš račun.

174
O k r e n u l a se i ostala z a t e č e n a ...
Nije ga zamišljala tako. Mislila je - proćelav, debeo, čak i ružan ... i da je
pripadao tipu m u š k a r c a sa kojim je najlakše izlazila na kraj.
- Nije šala, n e m a m g d e da o d e m - izgovorila je poprilično z b u n j e n o ...
Sanjam li, ili me moj san gleda p r a v o u oči, zapitao se d o k je g l e d a o isku­
snim o k o m slikara.
P o s m a t r a o je Mili t a k o ispitivački k a o da je r o b a u rafu n e k e p r o d a v n i c e .
Mili je zažalila što nije bolje promislila o o v o m susretu. Nije p o d n o s i l a p o ­
gled njegovih plavih očiju, osetila je slabost u n o g a m a d o k joj se srce p o p e l o
pravo u grlo, gušeći je. Poželela je da p o b e g n e sa o v o g m e s t a i z a b o r a v i da ga
je ikad srela. U h v a t i o je za ruku ...
- Z n a š šta, - reče Florijan - m e n i z a p r a v o treba n e k o sa k i m ću popiti kafu.
N a r a v n o , a k o si raspoložena.
- A k o nije dobra, prosuću v a m je u lice ...
Florijan se n a s m e j a o ... o d a v n o nije v i d e o da je n e k o t a k o iskreno besan.
Još je u v e k d r ž a o za ruku, vodeći je u z a n i m h o d n i k o m . Mili su se dlanovi
ovlažili, ali z b o g m r a k a koji je vladao u h o d n i k u nije imala hrabrosti da izvuče
ruku iz njegove.
Ušli su u o g r o m n u prostoriju. Teške t a m n e zavese bile su n a v u č e n e p r e k o
otvora koji je trebalo da budu prozori, stvari su bile r a z b a c a n e na sve strane, a
na sredini je stajao francuski ležaj. Još u v e k je d r ž a o za ruku v o d e ć i je do sofe.
Mili je sela ... U p r a v o je zaustila da n e š t o k a ž e k a d a je Florijan k l e k n u o p o ­
red nje.
N e ž n i m p o k r e t o m p o d i g a o joj je b r a d u , o k r e n u o je p r e m a t r a č k u svetlosti
koji je provirivao iza zastora i stavio prst na svoje usne.
- Ne govori ... ne kvari recima ovaj trenutak - šaputao je. S a d a je Mili prvi
put imala priliku da ga dobro osmotri ... N j e g o v e ruke su bile n e o b i č n o bele a
prsti dugi, hladni i mirni ... Njegovim licem su dominirale oči, plave i prozirne.
Njihov p o g l e d je prosto prolazio k r o z nju, osećala se p r o v i d n o m k a o staklo. P o -
merila se ... sprečio je r u k o m .
- O s t a n i m i r n a , da te p o g l e d a m .
L a g a n o je p o m e r a o njenu glavu na levu i d e s n u stranu.
- A r h i t e k t u r a t v o g lica je savršena ... K a o da si p o b e g l a sa L e o n a r d o v i h ski­
ca. - P o ć u t a o je ...
- M o ž d a si u pravu. M o ž d a mi zaista treba m o d e l .
N j e n o lice je zaista bilo izazov, za telo nije z n a o ... J e d n i m p r s t o m p o š a o je
od vrata p r e m a njenom dekolteu. L a g a n i n e m i r prostrujao je k r o z nju. Stvari su
izmicale kontroli i, t a m a n kad je htela da ga zaustavi, on je u s t a o .
- D o v o l j n o sam video za d a n a s - m a l i polucinični o s m e h mu se z a d r ž a o u
uglovima usana. - V r e m e je za kafu.
Z a d r ž a l a je dah i, k a d a se on udaljio u d a h n u l a je d u b o k o , pokušavajući da
smiri svoje telo, posle n e o č e k i v a n o g iskustva. M n o g i su je dodirivali, ali n i k a d
ovako. Zelela je da njegova ispitivačka r u k a nastavi svoj put i da se sva o n a pre­
pusti dodiru o v o g n e z n a n c a .

175
Bila je ljuta na sebe. U m e s t o da o n a b u d e njegovo iskušenje, on je postajao
njeno ... On je bio učitelj, a o n a učenica, s a m o što je ovaj put učila od vrhun­
skog majstora, a to Mili nije znala.

* * *
Prvih n e k o l i k o d a n a je s a m o skicirao, pokušavajući da odredi formu slike, ali
bezuspešno. O d a v n o nije crtao, prsti ga nisu slušali ... B e s n o je b a c a o skice na
pod i u z i m a o novi papir ... Radio je dan i n o ć .
I k a d a je spavala, znala se probuditi od njegovog pogleda dok je skicirao
konture njenog lica i tela. Želela je da ode, ali je nešto sprečavalo. Bila je uhva­
ćena u nevidljivu m r e ž u koju su njegovi prsti pleli o k o nje.
U poslu, Florijan je bio neumoljiv. Menjao je platna, menjao je boje, ne d o ­
zvoljavajući joj da gleda ono što je radio. P o n e k a d bi joj dopuštao m a l e p a u z e ,
tek toliko da se osveži. Sve v r e m e je s a m o radio, nije p o k u š a o nikakav prisniji
kontakt. M u š k a r a c , kakvog nije p o z n a v a l a . . . G l e d a o je, ali ne kao ženu v e ć k a o
objekat, n a r e đ i v a o joj je k a k o da p o m e r i ruku ili glavu, prilazio tražeći od nje
da p r o m e n i p o z u ... Vikao je, nervozan i nezadovoljan, bacajući četkice i pale­
tu sa bojama.
Plašila ga se i želela ga ... nešto što nikad ranije nije osetila ... D o v o d i o je do
ivice s u z a . . .
„ K a k a v si ti m o d e l ! Nije dobro ... podigni ruku m a l o iznad glave, zamisli da
se p o s m a t r a š u ogledalu, t a k o ... sad je bolje." Slikao bi pet m i n u t a ... „nije d o ­
bro ... idi istuširaj se ..." Tražio je od nje da p o t p u n o m o k r a i naga, dok se v o d a
slivala sa nje, legne na improvizovani podijum. Ni to ga nije zadovoljavalo ...
P o k u š a v a o je sve v r e m e da uhvati n e š t o n e d o k u č i v o na njenom licu i da ga
prenese na p l a t n o ... Radili su već m e s e c dana, a Florijan je i dalje bio n e z a d o ­
voljan, i b e s n e o bi ne skrivajući svoju ljutnju pred njom.
U j e d n o m od takvih n a p a d a o k r e n u o se i p o č e o o p a s n o približavati vičući:
- Sta je sa t o b o m ! ? Kakav si ti m o d e l ! ? Z a r ne m o ž e š da miruješ!? - g u b i o
je kontrolu sve više, i to je Mili uplašilo. N e k i unutrašnji okidač p o k r e n u o je
ženski o d b r a m b e n i m e h a n i z a m i ona je n e o č e k i v a n o i protiv sopstvene volje
počela p l a k a t i . . . U s t a l a je sa n a m e r o m da se o b u č e .
Shvativši da je preterao, Florijan joj je prišao. Otišao je predaleko i ž e l e o je
da se i z v i n i . . . R e č i ga nisu htele ... i m i m o svoje volje on je zagrli.
- Svi znaju da je sa m n o m g o t o v o n e m o g u ć e raditi. Trebalo je da ti k a ž e m .
O n a se privijala uz njega. N j e g o v o telo je r e a g o v a l o ... Od tako tesne blizine
njenog tela dah mu je postajao sve t e ž i . . . O d u p i r a o se želji da svojim s n a ž n i m
r u k a m a privuče njene kukove još bliže ... Bila je p o d a t n a i znao je da je m o g a o
uzeti i da se ne bi opirala. Njegov ud se g o t o v o b o l n o ukrutio, ali nije d o z v o l i o
da fizički n a g o n ovlada njime ... Iščekivanje je o n o što je najslađe, m o r a da sa­
čeka, da b u d e strpljiv. Svaki potez četkicom, svaki novi dan i noć približavaće
ga vrhuncu i n e ć e dozvoliti da ga nikakva t r e n u t n a slabost tela i brzo z a d o v o ­
ljenje želja o m e t e u stvaranju remek-dela ... A onda, tek o n d a ...

176
- Izvini - r e k a o je i blago je o d g u r n u o od sebe. - Vidiš, n i s a m ljut na tebe.
- U z e o je njenu ruku i spustio na svoje srce koje je divljački u d a r a l o .
Želela ga je, zaista ga je želela! Po prvi put je iskreno, s v i m b i ć e m , želela
m u š k a r c a da je ispuni celu, ali on je odbijao. Z a š t o ? Da li je p o s t o j a o n e k o ? Ta
p o m i s a o je d o n e l a nemir.
- A sad nazad na p o s a o ! - P o d i g a o joj je ruku i, zagledavši se u njene oči,
poljubio je u dlan. G u r n u o je p o l a g a n o p r e m a podijumu.
- V r a ć a m se brzo.
O t i š a o je p o d tuš i stao p o d m l a z h l a d n e v o d e , želeći da ga o n a o t r e z n i . . . N i ­
j e d n a do sad, izuzev M a r g o , nije ga t a k o uzbudila. S u z d r ž a v a o se od t e l e s n o g
užitka, seks je koristio da bi stvarao i iz sebe i z v u k a o najekscentričnije k o m p o ­
zicije boja.
Sve v r e m e dok je slikao bio je u erekciji, a za njegovom erekcijom ludeo je
Pariz, Njujork i Tokio ... svi su željno očekivali n o v u izložbu, s a m o on već se­
d a m g o d i n a nije i m a o inspiraciju ... Sve dok nije došla Mili ...
N j e n o telo i lice predstavljali su p r a v o otkrovenje ...
Vratio se obavijenog peškira o k o struka, Mili g a j e gledala n e t r e m i c e ... tu, u
prisustvu t a k o iskusnog i s i g u r n o g vodiča, p o n o v o je bila o n a m l a d a i n a i v n a
devojčica iz a r k a n z a s k o g D ž o r d ž t a u n a ...
S v e pre Florijana nije bilo ništa p r e m a o v o m e što je sada osećala ... z a p r a v o
još je nije ni d o d i r n u o , a ona je v e ć protiv svoje volje i r a z u m a bila g u r n u t a u
ambis sopstvene čežnje da je n e k o v o l i . . .
G l e d a o je ... od t o g t a k o pronicljivog p o g l e d a osetila se n e l a g o d n o , i m a o je
nešto na u m u ...

Zaista je bila lepa. Jedina do sada koja se m o g l a nositi sa M a r g o ... D o đ a v o -


la i sa njom! Tako se svojski trudio da je za sve ove godine potisne iz svojih mi­
sli. Sakrio se u ovu rupu s a m o da se ne bi suočio sa njom. D o k se M a r g o ludo
provodila zavodeći i slamajući holivudska srca, on se krio u ovoj jazbini sam i
bez inspiracije. Svi jeftini tabloidi i skupi luksuzni magazini donosili su vesti o
M a r g o . Nije bilo časopisa sa čije se naslovne strane bar j e d n o m nije smešila za­
nosna M a r g o . Florijan se gorko o s m e h n u o ... Sa kim je sve bila od kada su se ra­
stali ... čitava armija ljubavnika: H e r m a n Ruso - pisac, pa Luk G o r m a n - g l u m a c ,
Vinsent Vestli - režiser i sad, najnovija afera sa A n đ e l o m , z g o d n i m i m r a č n i m Si-
cilijancem. Ali niko nije poznavao t a k o dobro M a r g o kao što je on znao ... i niko
nije želeo da je vidi povređenu kao što je on želeo. Protiv M a r g o se m o ž e bori­
ti s a m o istim oružjem. Nije ga i m a o ...sve do ... pogledao je još j e d n o m M i l i . . .
- O b u c i se, izlazimo.
Vodio je u Claridges i do Rodeo Drive-a, u najskupilje restorane i prodavni-
ce visoke m o d e , šetali su k r o z o b i č n e p a r k o v e i vozili se do ostrva K o n u i , i pri
svim tim izlascima sretao se sa starim prijateljima i neprijateljima, ne odvajaju­
ći se od Mili ni za čas.

177
Z n a o je da je zatresao Holivud i p o k r e n u o o p a s n u lavinu. N a d a o se da će
ovaj put, u m e s t o njega, zatrpana biti M a r g o ... t a k o je očajnički želeo osvetu za
sav bol koji mu je nanela.
Baš kao što je planirao, lavina je krenula ... P r i č a da je Florijan k o n a č n o ski­
n u o čaroliju kojom je prelepa veštica M a r g o Viti vladala n a d njim, p o č e l a je da
kruži H o l i v u d o m .
Od svega toga Mili nije znala ništa. U ž i v a l a je u njegovoj pažnji, u m e s t i m a
koja su obilazili, restoranima u kojima su ručavali, galerijama koje su poseći-
vali ... Florijan je trošio na nju n e s e b i č n o i obilato. Bila je obična zaljubljena
ž e n a koja se ljubavi prepuštala p o t p u n o ... i n e o p r e z n o .
Florijanu se od t o g opijajućeg koktela osvete, ljubavi i zadovoljstva vratila
inspiracija. R a d i o je n e u m o r n o .
Da bi dobio m a k s i m u m od Mili, m o r a o je p r o b u d i t i njeno telo, m u č i t i ga
slatkim iščekivanjem, naterati je da ga m o l i menjajući p o z e , izazivajući, m a m e -
ći ga kroz tu slatku igru zavođenja.
Sva ta ljubavna fina tkanja, stvorena od p o ž u d e i igre tela koje iščekuje za­
dovoljenje, i srca koje se odupire, trebalo je preneti na platno, izvući iz t a m e na
svetlost. Još nije p r o n a š a o ni boje ni odredio format platoa, ali je z n a o da je bli­
zu. Želeo je da naslika sve o n o što je prethodilo o r g a z m u ... s m r t o n o s n i flert sa
sudbinom.
N a u č i ć e je ... n a u č i ć e je, k a o što je j e d n o m d a v n o naučio Margo, k a k o da vla­
da t u đ i m telom ... k a d a nauči da zavlada s o p s t v e n i m .
Pogledao je u nju. Bila je dobra, m o ž d a č a k toliko d o b r a k a o M a r g o . J e d i n a
razlika je što se M a r g o nije m o g l a zadovoljiti ... nije m o g l a čekati ... M a r g o je
htela sve, i htela je o d m a h ... Z a m a l o da ga u n i š t i . . . z a m a l o da izgubi r a z u m ...
I posle toliko godina, još uvek je bio neutoljivo žedan osvete ... K a o n e k a d
k a d je slikao M a r g o i bio opčinjen njome, tako je sad slikao Mili. Z n a o je da će,
k a d a se te slike pojave na izložbi k o d Hermesa, d u b o k o razbesneti i povrediti
ledenu kraljicu filmskog p l a t n a . . . Iskoristila ga je i o d b a c i l a . . . B i o je red na nju
da pati...
U Mili je video oružje za svoju osvetu. Radili su dva p u n a meseca, n a p r a v i o
je nebrojeno skica i studija njenog tela, glave, profila ... I zatvorenih očiju m o ­
g a o bi da naslika liniju njenih grudi, p u n o ć u njenih usana. Bio je u apsolutnoj i
potpunoj ljubavi sa p r e d m e t o m svoga slikanja, ali ne i sa ž e n o m koju je slikao.
N e k e druge strasti nanosile su boju i vodile četkicu p r e k o zategnutog slikarskog
platoa ... Nije to bila ljubav, bila je to mržnja ... m r a č n a i d u b o k a ...
Atelje u k o m e su radili bio je sve v r e m e u p o l u m r a k u . Senke i svetlost dru­
gačije deluju na platno i izbor boja ... Tek k a d a b u d e završio slike pustiće sun­
ce u atelje, ništa p r e t o g a ...
Mili je bila fascinirana o v o m igrom, njeno telo želelo je njegov dodir, prizi­
valo ga svojirr pokretima, bestidno se pokazujući u svoj svojoj goloj lepoti, iza­
zivajući ga, zadirkujući, navodeći ga da p o s u s t a n e ... Ali, on je bio apsolutni go­
s p o d a r igre. Radila je sve k a k o je on želeo.

178
Florijan je d o b r o p o z n a v a o ž e n s k o telo, z n a o je k a k o da p r o b u d i želju u nje­
m u . O b u h v a t a o bi njene ružičaste bradavice i z m e đ u p a l c a i kažiprsta n e ž n o ih
stiskajući, dodirivao ih blago j e z i k o m m a m e ć i ih, sve dok Mili ne bi zaječala
od zadovoljstva.
Tada bi se o n a k u k o v i m a privijala uz njega tražeći da utoli glad svoga tela.
Florijan bi i z m i c a o ... Nije m u č i o s a m o nju već i sebe. U m e t n o s t je tražila žrtve,
pretvarajući ljubav u finu p r a š i n u vizantijskih boja.
U tim njegovim igrama telesnih strasti Milino telo se iscrpljivalo. Osetivši to,
Florijan bi u v e k iznova u v o d i o n e k u n o v u ljubavnu igru, ne dozvoljavajući da
ga o n o izda, p r e k i d a o bi je i započinjao sve iz početka.
U z i m a o bi kocke leda i, dok bi se o n e topile i z m e đ u njegovih dlanova i vreli­
ne M i l i n o g stomaka, on bi ih v o d i o sve do putene m e k o ć e njenih butina, skriva­
jući i tražeći ih svojim d u g a č k i m prstima u najintimnijim pregibima.
K a d a god bi se Mili učinilo da će ga imati, on je odbijao, ž u r n o se vraćajući
s v o m e delu. Ostajala bi u slatkoj agoniji svojih čula. M o g a o je da radi sa njom
sve što je hteo. A Florijan je želeo s a m o j e d n o : da utoli svoju mržnju, stvaraju­
ći savršeno r e m e k - d e l o osvete.

7.
Glasine o Florijanu stigle su do M a r g o Viti ... Bilo je prilično r a n o i o n a se
izležavala. A n đ e l o je t o g jutra izašao sa d v a svoja pratioca ne objašnjavajući
m n o g o ... Osetila je da je se p o m a l o zasitio. S a m o , A n đ e l o nije b i o ni Vinsent
Vestli ni N o r m a n R u s o , pa da je v e z u sa njim m o g l a n a d o p u n i t i j o š j e d n i m a n o ­
n i m n i m ljubavnikom. Sa A n đ e l o m je sve bilo d a l e k o opasnije. B i o je d o b a r i
strastven ljubavnik, a o n a ga se nije želela lako o d r e ć i . . . I m a l a je svoje razloge.
Telefon je u p o r n o zvonio. Protegla se poput m a č k e i lenjo dohvatila slušalicu.
„ H a l o , M a r g o ... M a r g o , da li me č u j e š ? "
„ N a r a v n o da te čujem, M i m i , s a m o je j a k o r a n o " - m o g l a je da zamisli p o d -
b u l o od a l k o h o l a i natopljeno j a k i m p u d e r o m lice svoje prijateljice. M i m i je n e ­
k a d bila velika glumica, ali njeno v r e m e je d a v n o prošlo. Za n e k o l i k o ulogica
koje je dobila poslednjih g o d i n a u velikim projektima m o g l a je da zahvali sa­
mo njoj, M a r g o : ova je zauzvrat od M i m i dobijala sveže i p i k a n t n e h o l i v u d s k e
tračeve.
Gledala je u svoje savršeno ispolirane n o k t e .
„I, M i m i , šta ima n o v o n a B r d u ? "
„ O v o će te, draga, zaista šokirati. D e č k o je viđen u g r a d u . " - M i m i n a m e r n o
nije izgovorila ime dečka. „ U z g r e d , jesi li čula da Ted K a r i n o s p r e m a novi film?"
„ K a r i n o , - p o n o v i l a je M a r g o - da čula s a m . Ne sviđa mi se. Već s a m čitala
scenario."
„ S l a ž e m se - r e č e M i m i . - T a m o zaista n e m a u l o g e koja bi tebi odgovarala,
ali načula sam da i m a j e d n a m a l a u l o g i c a k a o stvorena za m e n e ... Da je on

179
režiser iz moje klase, sigurno bi me pozvao ... Baš k a o da je napisana za m e n e ...
ali on je iz tvoje generacije, dušo, i ne zna za m o j e kvalitete."
M a r g o je zevala slušajući je ... M i m i je nastavila:
„Mogla bi mu napomenuti..."
„ N a r a v n o , M i m i " - reče M a r g o , iskreno nezainteresovana, setivši se k a k o se
Vinsent r a z b e s n e o na nju zadnji put zato što mu je M i m i b u k v a l n o uvalila u n e ­
koliko kadrova. Ž a l i o se da je stavio sve do sad p o z n a t e filtere na k a m e r u da bi
umekšali njene alkoholičarske kese pod o č i m a i kornjačin vrat.
,,I, k a o što r e k o h " nastavi M i m i - „onaj slikar Florijan je viđen ..."
M a r g o je skočila iz kreveta.
„Florijan! - povikala je, ne kontrolišući boju svoga glasa. - Jesi li sigurna?"
„Da, onaj slikar što je postao toliko slavan, a o n d a se p o v u k a o . Videli su ga
k a k o trči po gradu k a o zaljubljeni školarac." - N a r a v n o da je M i m i znala o vezi
M a r g o Viti sa Florijanom i o t o m e da je raskid sa M a r g o bio fatalan i odlučuju­
ći razlog njegovog povlačenja ... Ali, m a l o pretvaranja n e ć e povrediti n i k o g a ...
izuzev nečiju sujetu, pomisli zlurado.
M a r g o se sećala ... Florijan je plakao k a o m a l o d e t e i m o l i o na k o l e n i m a :
„ M a r g o , n e ostavljaj m e , a k o m e ostaviš n i k a d a više n e ć u m o ć i d a volim, n e ć u
m o ć i da slikam, m o l i m te, M a r g o ..." To da je o p e t izašao u javnost, zaista je
novost. Znači, njena čarolija nad njim je prestala ... M a l o z v o n o za u z b u n u je
zazvonilo...
„Sigurna si, M i m i ? "
„Sigurna k a o u to da je sada dan ... I to nije sve, v i đ e n je sa i z v e s n o m mla­
d o m d a m o m , a p s o l u t n o n e p o z n a t o m s v i m a . . . izuzev m e n i " , d o d a l a j e sladunja­
vo, tek da zaintrigira M a r g o . „Priča se da je č a k i Vestli j a k o zainteresovan da
uradi p r o b n e k a d r o v e i da će pitati Florijana za dopuštenje. M i s l i m da je o n a
njegov najnoviji m o d e l i da je p o n o v o p o č e o da slika." - O n o za Vinsenta, M i ­
mi je slagala, ali da je Florijan p o č e o slikati nije b i l o sasvim isključeno.
„ K o je ona, M i m i ? " - upitala je M a r g o ne b a š t a k t i č n o .
„ M o g u se r a s p i t a t i . . . D o k ja saznam nešto više o njoj, ti se raspitaj k o d Te-
da Karina o onoj ulozi koju sam ti m a l o p r e p o m e n u l a . "
„ N a r a v n o " - sad je M a r g o zvučala m n o g o predusretljivije.
„ O n d a se čujemo ... O h ! - izusti M i m i . - M a r g o , zar nisi ti odbacila t o g F l o ­
rijana zbog V i n s e n t a ? "
„Viđali s m o se n e k o v r e m e , ali ne s e ć a m se da je razlaz b i o z b o g V i n s e n t a . "
- M a r g o je to protisnula k r o z zube.
„Nije v a ž n o " - r e č e M i m i dodajući sladunjavo „ B a j " - i spusti slušalicu tri-
jumfujući.
- K u č k a ! - prosiktala je M a r g o . N a r a v n o da su svi znali da je Florijan o s t a o
slomljenog srca i da se p o v u k a o u o s a m u , ostavljajući p l a t n o i četkicu z a u v e k .
On je bio prvi :ia listi... Siroti Florijan nije u k a p i r a o da je M a r g o gradila lik fa­
talne žene slamajući srca m e k u š a c a . Njegova n e s r e ć a je u t o m e što je bio prvi
na p o d u ž e m spisku ... sve do veze sa A n đ e l o m ...

180
I z u z e v d o b r o g seksa i ta v e z a joj je bila m o n o t o n a , kretanje limitirano, izle­
ti isključeni... B e s n o je zalupila slušalicu p o l o m i v š i nokat.
Sranje, još mi je s a m o o v o t r e b a l o ... ni n o v a haljina k o d K a l v e r a ne bi joj
popravila raspoloženje ... O k r e n u l a je broj studija ...
„ D o b i l i ste Tarner studio."
„ O v d e M a r g o Viti. Prenesite T e d u d a s a m zvala."
Z n a l a je da će telefon zazvoniti g o t o v o istog m o m e n t a k a d a spusti slušalicu.
S a m o , o n a nije spustila slušalicu u svoje ležište, spustila je p o r e d ... n e k a misli
da je z a u z e t o ... i otišla u k u p a t i l o . Izašla je n a k o n p o l a sata i vratila slušalicu
na svoje m e s t o . O d m a h je z a z v o n i l o ...
„Halo!"
„ H a l o M a r g o , Ted j e o v d e . K a k o si, n i s a m t e v i d e o još o d d o d e l e „ O s k a r a " .
„ P r e k i n i sranje, Ted ...Treba m i m a l a u s l u g a o d t e b e ..."
„Zaista? Šta li bi to m o g l o biti, M a r g o ? "
„ Č i t a l a s a m tvoj scenario. I m a j e d n a u l o g a ... tri k a d r a ništa više ..."
Z n a o sam, pomisli K a r i n o , igra m a č k e i m i š a je počela.
,,OK, M a r g o , znam. P r e m l a d a si za tu ulogu - šalio se - raspodela je već bila."
„ M o ž e š li razmisliti o z a m e n i g l u m a c a ? "
„ K o g a h o ć e š da mi uvališ, M a r g o ? " - u p i t a Ted suvo.
„ M i m i " - reče ona.
„ M i m i ! " - Ted K a r i n o se z a c e n i o od s m e h a .
M r z e l a je ovog k u č k i n o g sina i d a v n o bi mu došla glave, s a m o da nije b i o
ljigavi h o m i ć , a on, znajući da je v a n n j e n o g fatalnog ujeda, dozvoljavao je se­
b i d a s a njom razgovara n a n a č i n n a koji n i k o nije m o g a o .
„ Š t a j e t a k o s m e š n o , Ted? M o ž e š l i t o d a podeliš s a m n o m ? "
„ S t v a r n o si mi p o p r a v i l a d a n " - r e k a o je K a r i n o , a o n d a se uozbiljio.
„Šta n u d i š z a u z v r a t ? "
T u g a j e čekala. Z n a l a j e d a s e pali s a m o n a pičkaste p l a v u š a n e . D o d u š e , ni­
je z n a l a da li je Ted K a r i n o b i o i s p o d ili iznad.
„Sećaš se onog Daga Nilsona?"
„ D a a a a a a " - o t e g a o je Ted K a r i n o , v i d n o z a i n t e r e s o v a n .
„ Č u j e m da bi i pol p r o m e n i o s a m o k a d bi m o g a o da zaigra u t v o m filmu ...
P r e d l a ž e m zajedničku v e č e r u . "
K r a t k a p a u z a pre n e g o što j e o d g o v o r i o :
„Dogovoreno, Margo."

* * *
Florijan je z n a o da je M a r g o do s a d a v e ć sigurno zagrizla m a m a c i da će le-
p o t a koju je Mili p o s e d o v a l a raspaliti vatre njenog besa. M a r g o je n a p r o s t o mr­
zela da b u d e druga i da b u d e zaboravljena. Pretpostavljao je da će ga u s k o r o
podsetiti da još uvek p o s t o j i . . . Ali, više n i k a d u m o m životu, p o m i s l i Florijan i
obrisa četkicu o krpu natopljenu t e r p e n t i n o m .
Navukao je maramu preko plama i prišao M i l i . . .
- D o s t a za danas. Izlazimo na v e č e r u .

181
Izašli su i, pre n e g o što su svratili u restoran, Florijan je p o v e o u ekskluziv­
ne radnje, do Sunset bulevara i R o d e o drajva. Mili je pred njim oblačila Ver-
saceve krpice, Armanijevu kožu, svilenkasti veš Laure Biagotti i sve je bilo k a o
nekad sa M a r g o , s a m o je ovaj put imao drugi m o t i v ... u z v r a ć a o je u d a r a c .
Sa o v o m l e p o m ž e n o m uz sebe osećao se j a k i m k a o nekad i s p r e m n i m da se
p o n o v o suoči sa M a r g o .
Ziveti sa Florijanom, za Mili je značilo čitavo m o r e novih iskustava; bio je
drugačiji, nije bio mušterija, nije m o r a l a da mu udovoljava ... Ljubio je, dodiri­
vao na njemu svojstven način, b u d i o je iz n e k o g sna, v r a ć a o u stvarni ž i v o t . . .
Ljubio je s a m o d o k je slikao, dodirivao s a m o k a d je želeo o d g o v o r njenog tela
da je s p r e m n o na sjedinjenje i da to sjedinjenje izstinski želi ... u k u s njegovih
u s a n a i m a o je u k u s o k e a n a ... i snažne i m e k e ... B i o je iskusan ljubavnik ...
- O č e m u razmišljaš?
- O slici - slagala je. - Koliko još ima posla o k o nje? ... Volela bih da m o g u
d a j e vidim ...
- Ni ne pokušavaj - rekao je strogo, ne ljuteći se zaista ...
- I m a m o li sve što ti je p o t r e b n o ? - upitao je pokazujući na pakete u njiho­
vim r u k a m a . . .
- Da li je to sve o p r e m a za atelje? - upita M i l i .
- N e , to je o p r e m a za proslavu ...
- Šta proslavljamo ...?
- Otvaranje izložbe ...
- S t v a r n o ! ? Nisi mi ništa govorio o t o m e , mislila s a m da još uvek imaš d o ­
sta posla o k o portreta ... - Zamislila se ...
- Florijan, za k a d a je planirana izložba? - u p i t a Mili. Strepela je od o d g o v o ­
ra ... Bilo joj je d r a g o z b o g njega što se p o s a o privodi kraju, ali nije bila sigur­
na da li je to i kraj njihove č u d n e veze ... p o s l o v n o g d o g o v o r a , druženja ... nije
znala gde da svrsta sve o n o što se dešavalo i z m e đ u njih ...
- Na tvoje pitanje nije t a k o j e d n o s t a v n o odgovoriti. M n o g e izložbe se zaka­
zuju i po dve g o d i n e unapred, v e o m a je teško dobiti kvalitetan p r o s t o r . . . Ali, uz
p o m o ć nekih prijatelja, u m a k s i m a l n o k r a t k o m r o k u uradio sam sve što je p o ­
trebno. N a p r a v i ć e m o izložbu uskoro. D a t u m ću m o ž d a znati i večeras ... Ne bri­
ni, pustiću te u s k o r o ...
Sve je p o g r e š n o shvatio, pomisli Mili. Za njega je sve bilo s a m o poslovni od­
n o s ...
- Biznis je biznis, dobićeš u s k o r o svoj h o n o r a r ...
- Florijan, ti z n a š ... - bilo joj je teško da izgovori.
- Da, z n a m - preseče je on. M a r g o je uradila slično, pomisli.
- Vodim te na j e d n o m e s t o .
Zaustavio je taksi.
- Vozite na Bel Air.
- H o ć e š li mi reći k u d a i d e m o ?
- Ne - reče Florijan. - N e k a to b u d e iznenađenje.

182
P o s m a t r a o je k a k o poznati predeli i ulice p r o m i č u ispred njih. Z n a o je sve,
svako drvo, o g r a d u ... U tim l u k s u z n i m v i l a m a i b o g a t i m h a c i j e n d a m a sakrive­
nim d u b o k o u zelenilu stanovali su njegovi prijatelji. K o l i k o je pijanih žurki bi­
lo o r g a n i z o v a n o u njegovo ime, k o l i k o p o z o r i š n i h predstava i filmskih n a g r a d a
je ispratio sa svim tim slavnim ljudima ... Više mu se nije činilo da je t a k o dav­
no otišao o d a v d e ... M a r g o , n e k a je prokleta, o n a ga je proterala o d a v d e ... N i ­
je h t e o da je sreće zagrljenu sa d r u g i m a , da je v i đ a . . . Nije p o d n o s i o p o m i s a o da
je n e k o drugi ljubi, dodiruje ... B i o je o p s e d n u t n j o m e , njenim t e l o m . Z a t o je i
otišao o d a v d e , da je ne bi sretao i pravio b u d a l u od sebe. P r e k o lica mu je prešla
s e n k a ... U ž i v a l a je da ga p o n i ž a v a ... zar je m o g a o z a b o r a v i t i . . . ?
- N e š t o te brine? Izložba? - trže ga Milin glas.
- U s k o r o ć e m o stići. Z a ž m u r i i n e m o j da viriš. - U z e o je za r u k u i p o v e o iz
taksija p r e m a velikoj crnoj kapiji na čijem je k a m e n o m stubu stajao m e s i n g a n i
broj 7 3 9 .
Mili se bezbrižno smejala:
- K o l i k o još?
- Strpljenja! Pazi na stepenice.
- Florijan, p a š ć u !
- N e ć e š , ja te držim ... Veruj m i . . .
Verujem ti, verujem ti, ponavljala je u sebi te dve reči, tu šifru koja je zava­
rala njena čula i instinkte, učinivši je n e o p r e z n o m i povredljivom.
Č u l a je šum otvaranja kapije ... načinili su nekoliko k o r a k a . . . zatim su stali...
- Pogledaj ...
Ispred nje k a o na dlanu p r o s t i r a o se grad iz s n o v a . . . „ L o s A n đ e l e s " , p r o š a p u -
tala je Mili zaustavljajući dah, opčinjena p r i z o r o m .
„Vavilon", rekao je Florijan u sebi, o t r o v a n m r ž n j o m ... U d a h n u o je p u n i m
p l u ć i m a v a z d u h izgovorivši i r o n i č n o :
- Bel Air ... Bel and the Dragon.
- Šta si to rekao? - p o g l e d a l a ga je Mili.
- R e k a o s a m da ništa nije slučajno. - P o v e o je u kuću ...
R a z g l e d a o je zajedno sa njom, posmatrajući njenu reakciju. Mili je bila istin­
ski fascinirana lepotom koja je okruživala. C e o ambijent bio je u r a đ e n u n e ž n i m
belim i k r e m t o n o v i m a , vila je izgledala k a o da je izrasla iz stene, p r e p u n a sve-
tlosti i vedrine. Florijan još u v e k nije g o v o r i o ništa ...
- B i o si o v d e pre? - upitala ga je.
- J e s a m - k l i m n u o je g l a v o m z a g o n e t n o , natočivši „chivas" sebi u kristalnu
čašu.
- Sta ćeš ti da popij eš?
- P r e p u š t a m tebi taj izbor.
- Koktel?
S a m o je k l i m n u l a glavom.
P o s m a t r a l a je njegove ruke d o k ga je p r i p r e m a o , gledala je k a k o znalački
m e š a pića. U čaši su se razlivale skladne boje raznih likera ... Z d r o b i o je led, sa

183
bifea je izabrao elegantnu i n e o b i č n o visoku čašu ... led je p r e s u o m e š a v i n o m
likera stavljajući na kraju ukrasnu slamčicu.
- Izvoli tvoje piće.
- M m m m , ti si pravi mađioničar.
- Voleo bih da jesam ...
- Da li ima i m e ?
- K o , koktel? Z o v e se „seks na p l a ž i " .
Nije znala da li se šali ili je ozbiljan. Prišao joj je ... Nije ga m o g l a lagati, z n a o
je kako reaguje njeno telo ... Zašto je odbijao? ... Zašto? ... isto pitanje po hilja-
diti p u t . . .
P o g l e d a o je na sat.
- B o l j e da se spremimo, izvodim te večeras ... sećaš se, obećao sam ti večeru.
Bila je zamišljena. P o s m a t r a o je njeno lice iz svih uglova. Z n a o ga je n a p a ­
met, bilo je savršeno: ničega previše, n i č e g a p r e m a l o ... ,,I b o g stvori ž e n u " , na-
smejao se gorko.
Nije mu u z v r a ć a l a pogled ...
- Sta je s a d ? - upitao je.
- G l e d a m u onu sliku. Da li je tvoja?
Florijan se nije ni o k r e n u o ... z n a o je g d e gleda ... z n a o je ovaj p r o s t o r isu-
više d o b r o . M e đ u o v i m z i d o v i m a g r a d i o je kulu sa M a r g o . Sve je lagala, slatko
i vesto ... Trebalo je da b u d e oprezniji, ali ne, on je m o r a o da je p o k a ž e s v i m a
da je s v u g d e izvodi, a ona je sve v r e m e planirala, pažljivo i p r o r a č u n a t o povla­
čeći figure ... Igra još nije završena, M a r g o ...
- Florijan! - iz razmišljanja ga je trgao Milin glas.
- Ah, da. Pitala si me za sliku. Da m o j a je k a o i zid na k o m e je o k a č e n a .
- H o ć e š da k a ž e š da je o v a vila tvoja?
- D a , i sve što vidiš u njoj m o j e je ... osim tebe.
- To z n a m . Ne m o r a š da me p o d s e ć a š . - Ustala je i spustila čašu na sto.
- A k o je slikanje završeno, Florijan, zašto mi to j e d n o s t a v n o ne k a ž e š ? Svet
je p r e p u n m o g u ć n o s t i . . . - dohvatila je svoju tašnu i štrcala niz bele m e r m e r n e
stepenice. Suze su se slivale niz o b r a z . . . plakala je a da ni s a m a nije z n a l a zašto.
- M i l i ! - p o v i k a o je za njom, i z n e n a đ e n . - Sačekaj ...
- Da sačekam šta? - trčala je niz k a m e n u stazu p r e m a kapiji. Bio je brži, obu­
hvatio je o k o struka i sklonio joj r u k o m kosu. N j e n e usne su bile m e k e i izazov­
ne, p o l a g a n o je spustio poljubac na njih ... B o j a o se ... bojao se da je poljubi
iskreno ... O d m a k n u o se načas ... Ne m o g u ti dopustiti da odeš, b e z t e b e ne vre-
d i m ništa, volim te, volim te ... ne idi, M a r g o ... z a ž m u r i o je gutajući b o l . . . H o ­
će li je ikada z a b o r a v i t i . . . ? Tek k a d je p o v r a t i o kontrolu n a d s o b o m , p r o g o v o ­
rio je:
- A k o sada odeš, Mili, neću te m o ć i više naći. Los A n đ e l e s je velik, preve­
lik. Svi s m o se u njemu izgubili... Ljubav nije to što ti misliš da jeste ... još joj
nisi u p o z n a l a p r a v o lice ... b u d i strpljiva i o n a će ti se s a m a p o k a z a t i ... - glas

184
mu je bio p r o m u k a o , p u n bola, g o r a k i tih. - M e n i jeste ... j e d n o m ... - pogle­
d a o je u stranu. - Sad mi treba v r e m e n a .
Zagnjurila je glavu u njegove široke grudi.
- Bojim se, Florijan ... O d s u t a n si u mislima, m i l j a m a d a l e k o , g l e d a š m e , ali
to što vidiš n i s a m ja ...
Bila je u pravu ... to nije bila ona.
- Mi s m o zajedno već n e k o l i k o meseci, ali se ne z n a m o . Ne z n a m o ništa jed­
no o d r u g o m .
- Mili, j e d n o d r u g o t r e b a m o , to je v a ž n o ... sve ostalo je prošlost. - K a k o bi
voleo da je s a m m o g a o verovati u t o .
- Šta kažeš - o d m a k n u o je od sebe tražeći pogled njenih očiju - da z a b o r a ­
v i m o sve o v o ? Večeras p o č i n j e m o ispočetka ... Vodim te na m e s t o g d e će te svi
m o ć i u p o z n a t i i veruj da su v e o m a radoznali. -I to k o l i k o ! . . . Z n a o je da je M a r ­
go do sad v e ć o b a v e š t e n a o n j e g o v o m pojavljivanju na Bel Airu.

* * *
Sad je M a r g o bila ta koja je u p o r n o zvala Mimi...
„ Č e s t i t a m ! D o b i l a si ulogu, Mimi."
„ K a k o t i j e s a m o pošlo z a r u k o m ! ? "
„ N i š t a p o s e b n o , draga ... Tvoji kvaliteti su doprineli da Ted K a r i n o p r o m e n i
mišljenje i izvrši p r e r a s p o d e l u u l o g a . " - Ustvari, kvaliteti D a g a N i l s o n a su pre­
sudili, ali ne m o r a Mimi baš sve da zna ...
„ H v a l a ti, d r a g a ... O n d a , idem da se s p r e m a m . Z n a č i , m o g u očekivati poziv
od T e d a ? "
„ S i g u r n o ... T r e n u t n o je m a l o z a u z e t . . . p r i č e k a ć e š . "
„ N a r a v n o da ću pričekati - uzvratila je Mimi - čula s a m da i m a n o v o g pro­
ducenta."
,,I n o v o g ljubavnika", nastavila je M a r g o . M n o g o t o g a će biti n o v o u Tedo-
v o m životu, pomisli i z l o b n o se o s m e h n u .
„ A h , M a r g o ! I m a m i ja n e k e novosti za tebe. Č u l a sam ih od svoje sprema­
čice ... Tražila je slobodan vikend ... M a r g o , jesi li t a m o ? "
„ J e s a m , Mimi" - stisnula je z u b e .
„Nešto si ćutljiva, draga ... P o z v a o je juče pre p o d n e Florijan i tražio da poči­
sti vilu na Bel Airu. M o ž e š misliti, vratio se nakon toliko godina. R e k a o joj je ..."
„Hajde, Mimi, šta joj je r e k a o ? " - M r z e l a je kada ova oteže i što m o r a od nje
da traži informacije, ali ni sa k i m d r u g i m ne bi m o g l a o t o m e da razgovara.
„ R e k a o joj je da se vraća ..."
„Da se vraća!"
„ D a , M a r g o . D e č k o je opet u gradu i to ne sam ... Videli su ga i u Cartieru,
ali ne z n a m o koliko kararnoj k u p o v i n i je bilo reči."
„ M o ž e š li s a z n a t i ? "
M a r g o nije interesovalo koliko je koštalo, nego šta je Florijan k u p i o .
„ S v e m o ž e da se sazna, ali će k o š t a t i . "

185
„Koliko?"
„Pitaću ..."
R a z g o v o r se tako završio ...
Kučka, kučka, k u č k a ! - besnela je M a r g o . Z a p r a v o , nije bila ljuta na Mimi;
nešto d r u g o je dovelo u to stanje. Nije želela Florijana na Bel Airu, nije ga hte-
la u svojoj blizini. Bio je opasan, a M i m i je bila ta koja je dolivala ulje na va­
tru ... koristila svaku priliku ... Sve m o ž e da se sazna, ali će k o š t a t i . . . ,,I h o ć e ,
koštace te, d r a g a " rekla je naglas. S a m o što je sada imala veći p r o b l e m n e g o što
je M i m i , ali d o ć i će i ona na red ...
N e k o l i k o trenutaka posmatrala je pažljivo svoje lice. Na njemu se još nisu vi-
deli tragovi v r e m e n a koje je prolazilo. Imala je savršene crte, visoko postavlje­
ne fino naglašene jagodice, p o m a l o kose mačije sivozelene oči, s e n z u a l n a usta i
lepo oblikovane obrve. D u ž cele linije lica padala je svilenkasta crna k o s a sa cr­
venkastim odsjajem mahagonija. Počela je da se šminka polako i pažljivo. N i š t a
nije prepuštala slučaju ... poslednje što je uradila bilo je da nanese ruž ... OK ...
Pogledala je na sat, još samo da stigne A n đ e l o ... imao je neki v e o m a važan po­
sao za taj dan, ali joj je rekao da bude s p r e m n a za uveče, večeraće u restoranu.
Koliko je razumela, trebalo je da joj nešto saopšti. N a d a l a se da nije nešto što bi
m o g l o da joj o m e t e plan. Morala se resiti Florijana i to što pre ... trebalo je smi­
sliti način ... ali ne v e č e r a s . . . Iz svoje platinske tabakere izvukla je finu tanku ci­
garetu. P o v u k l a je željno dim, zadržavajući ga nekoliko sekundi, dozvoljavaju­
ći da je o p u s t i . . . Na talasima d i m a m a r i h u a n e plutale su njene misli.
Florijan ... Z a š t o se vratio, šta li radi na Bel Airu? Z a ž m u r i l a je d o k joj je te-
lom kružila prijatna toplina ...

Probudila se sledećeg jutra ... Iznad sebe je videla m r a č n o i ljutito lice


A n đ e l a koji se o č i g l e d n o tek m a l o p r e vratio iz restorana. K r a g n a mu je bila ola-
bavljena i s v e č a n a leptir m a š n a mu je n e m a r n o visila. Izgledao je t a k o m u ž e v ­
no i neumoljivo ... Skrenula je p o g l e d sa njegovog lika, osećajući u m o r u sva­
k o m delu svoga tela.
- Č e k a l a sam te ...
- Ne dovoljno d u g o ... Ž e l e o bih da ne koristiš tu stvar - p o k a z a o je na p e ­
peljaru p u n u na p o l a ugašenih cigareta.
- O h , bila s a m usamljena ... Ne v i đ a m o se često u poslednje v r e m e , a i spre­
m a m se za taj novi a n g a ž m a n . Biće to n a p o r a n p o s a o ... htela s a m da se m a l o
opustim.
- M a r g o ! - glas mu je bio oštriji od o n o g na šta je navikla - ti se nisi opusti­
la, ti si se toliko n a d u v a l a da si pala u d u b o k san.
Na te njegove reči ona je pogledala o k o sebe ... Videla je da svetio za šmin­
kanje na t o a l e t n o m stolu još uvek gori i da je haljina na istom mestu g d e je si­
n o ć ostavila .. sat je p o k a z i v a o 7 i 15.
- M o r a da sam izgubila pojam o v r e m e n u ... Da li sam propustila nešto va­
žno? - pokušala je da zvuči nonšalantno.

186
- Jesi - r e k a o je kratko. - Florijan se vratio.
Krv joj se sledila u v e n a m a ... Da li je nešto z n a o ? Ustala je ... Još uvek ništa
ne progovarajući, uzela je četku sa stola i p o č e l a se češljati.
- Vi ste se j e d n o v r e m e p o z n a v a l i ?
M a r g o je odgovorila n e z a i n t e r e s o v a n o :
- J e s m o , ali ništa se v a ž n o nije desilo u toj vezi.
- Ništa v a ž n o - cinično se n a s m e j a o A n đ e l o . - M a r g o , m e n e ne m o ž e š laga­
ti ... To nije bila veza n e g o afera o kojoj je ceo H o l i v u d brujao. U s v a k o m slu­
čaju, najavio je sinoć svoju n o v u izložbu. Ž e l i m n e k e od njegovih slika. P r o v e -
ri t a č n o k a d a je, m o r a m o biti t a m o .
Anđelo pomisli, njega nije m o g l a kontrolisati. Postojali su s a m o intimni
trenuci k a d a je bio njen. Za njenu sujetu to je bilo p r e m a l o .
Ušla je u kupatilo za njim, skidajući sve sa sebe. Prišla mu je ispod tuša, pri-
pijajući svoje čvrste grudi uz n j e g o v o m o k r o telo, pritiskajući r u k a m a nokte uz
njegove snažne mišićave b u t i n e , povlačeći ih lagano ... Nije o č e k i v a l a da će je
Anđelo odgurnuti, ali to se desilo.
- Ne sad, M a r g o , m o r a m da idem.
Ostala je s a m a ispod tuša. Nije volela poraze ... S v e svoje misli p o n o v o je
usredsredila na Florijana. S a d a će se pozabaviti njime, a p o s l e A n đ e l o m ... Po­
čela je osećati laganu glavobolju ...
„Šta d o đ a v o l a ! " , promrmlja. „Klin se k l i n o m izbija", i p o n o v o zapali j e d n u
od tri preostale cigarete što su stajale na desnoj strani njene t a b a k e r e .
M a r i h u a n a je učinila svoje, pritisak u s l e p o o č n i c a m a je p o p u s t i o i d o b r o ra­
spoloženje je p o č e l o da joj se vraća.
P o v u k l a je lagano još p a r d i m o v a i s a m o d i s c i p l i n o v a n o ugasila n e d o p u š e n u
cigaretu. I m a l a je m e r u , i zaista ne z n a šta joj je sinoć bilo.
Dohvatila je telefonsku slušalicu ... još s a m o j e d a n mali p o z i v i m i š će opet
biti u r u p i . . .
„Novinska agencija... Izvolite."
„Spojite m e s a g o s p o d i n o m O ' N i l o m . "
„ N a žalost, o n j e n a sastanku. N e verujem d a s m e m d a g a p r e k i n e m . "
„ M i s l i m da će se rado odazvati na moj poziv."
O v a deluje isuviše sigurno u sebe, pomisli sekretarica najuglednijeg a m e r i č ­
k o g kritičara za likovno stvaralaštvo. Stjuart O ' N i l je bio vrsni p o z n a v a l a c svih
m o d e r n i h pravaca u slikarstvu. Svi su drhtali od njega. A k o je nečije p e r o m o ­
glo da ubije o n d a je to bilo p e r o g o s p o d i n a Stjuarta O ' N i l a .
„Koga da predstavim?"
„Recite mu s a m o - M a r g o . "
„ N i s a m sigurna, g o s p o đ i c e , da je o v o pravi t r e n u t a k ... Sačekajte m a l o ...

Stjuart O ' N i l se izvinio svojim s a g o v o r n i c i m a i izašao.


„ H a l o ! " - rekao je Ijutitim glasom, dajući sagovorniku na znanje da ga je
p r e k i n u o u nečem zaista v a ž n o m .

187
„ Z d r a v o , Stjuart."
„ K o j e ? " - n a g l o je prekinuo m a z n i ženski glas, ne prepoznajući ga o d m a h .
„Nisi me valjda t a k o brzo z a b o r a v i o ? "
Stjuarta O ' N i l a n a g l o je orosio znoj po čelu. O k r e n u o se o k o sebe da pogle­
da da li su vrata njegove u d o b n e kancelarije d o b r o zatvorena.
„Pa, M a r g o - p r o g o v o r i o je m e k š i m glasom - d u g o se n i s m o č u l i . "
„Istina je, Stjuart... Reci mi k a k o s i . . . k a k o p o r o d i c a ? "
Nije mu se dopalo što spominje porodicu. Z n a o je M a r g o dobro i M a r g o je
znala njega. Imala ga je u šaci, ta k u č k a . . . M o r a o je biti ljubazan p r e m a njoj, u o ­
stalom kao i pola Holivuda; znala je svima slabu tačku. Svima je strpljenje sa
M a r g o Viti bilo na izmaku, ali ona se na v r e m e sklonila u zagrljaj Sicilijanca.
„ M a r g o , neće biti da me zoveš da bi se raspitala za moje zdravlje?"
„ D a nisi t a k o p a m e t a n , Stjuart, ne bi bio tu g d e jesi."
„Reci, Margo, šta ti t r e b a ? "
„ N e tako, Stjuart. Očekujem više takta od t e b e . "
„ M a r g o , zaista s a m na v a ž n o m sastanku."
„Oni m o g u č e k a t i . . . U o s t a l o m , otkad si o ž e n i o L i n d u imaš 55 p o s t o deoni-
ca ... da li g r e š i m ? "
„ N e , M a r g o ... ne grešiš."
„ O n d a , znači, v i d i m o s e . "
„Kada, M a r g o ? "
,,U Rolex caffeu u 5 sati, Stjuart."
Stjuart O ' N i l je spustio slušalicu i r u k o m n e r v o z n o p o s e g a o u d ž e p od pan-
talona. N a p i p a v š i m a r a m i c u izvadio je i njom obrisao vrat i orošeno čelo.
M r z e o je M a r g o Viti, ali joj nije m o g a o ništa ...
Trebalo je da se vrati na napušteni sastanak. M o r a o je izgledati pribrano,
u d a h n u o je dva p u t a duboko, pokušavajući tako da eliminiše nepravilan rad svo­
ga srca ... P o š a o je r u k o m u d ž e p od s a k o a i izvadio plastičnu kutijicu sa si­
ć u š n i m r o z a t a b l e t a m a ... Posle r a z g o v o r a sa M a r g o usta su mu bila s u v a . . . sta­
vio je tableticu u usta i p r o g u t a o je bez vode, veština koju je usavršio.
- G o s p o d o , i m a m neodložan p o s a o ... M o j e mišljenje o toj integraciji sa Te-
d o n i s o m znate ... m e n i se ne d o p a d a da n e k o drugi p r e u z m e kontrolu n a d štam­
p o m . T o što n a m o n nudi jeste magla. M i z n a m o zašto njemu treba n a š a k u ć a . . .
I z g u b i ć e m o s a m o s t a l n o s t . . . i, što je još gore, b i ć e m o s a m o platforma p r e k o ko­
je će se vršiti informativna agresija.
- A l i , g o s p o d i n e O ' N i l , daju n a m se čvrste garancije da n e ć e ugrožavati n a š
rad, k u ć a će ostati p o d istim i m e n o m , svi tabloidi z a d r ž a ć e pravo na samostal­
no uređivanje ... Ne vidim ništa loše a k o još svežeg n o v c a upliva u izdavaštvo.
M o ž e m o preuzeti p r i m a t nad ostalima. U s u p r o t n o m ... O ' N i l ga je p r e k i n u o :
- N i k o ne n u d i nešto, a da zauzvrat ne u z m e više od o n o g a što je uložio. G o ­
spodin Tedon':, se lepo obezbedio, obavljaćemo prljave posliće za njega, a nje­
g o v o ime neće se n i g d e pojavljivati... Sem toga, sada je p r e d i z b o r n a kampanja,
a mi ne z n a m o na čijoj je strani.

188
- Pa šta o n d a predlažete?
- Da ga odbijemo - suvo je o d b r u s i o O ' N i l .
Direktorski bord je zaćutao ... Izraz lica govorio je dovoljno j a s n o šta misle ...
- G o s p o d i n e O ' N i l , vi imate većinski u d e o u kompaniji, ali valjda se i mi pi­
tamo nešto.
- S l u š a m vas ...
- A k o ga odbijemo, to znači da će n a s u n i š t i t i . . . N i s u bolje prošli ni d r u g i . . .
O ' N i l se zamislio.
- M o ž d a ima n a č i n a da z a d o v o l j i m o njegove p o t r e b e i b e z n j e g o v o g ulaska
u k o m p a n i j u ... D o n o v a n , ispipajte mu p u l s . Ž e l i m da z n a m kakvi politički ve-
trovi duvaju u njegovom taboru ... Z a k a ž i t e novi sastanak i obavestite m o j u se­
kretaricu ...
R a s p u s t i o je sastanak i p o g l e d a o na s a t . . . I m a o je d o g o v o r sa ž e n o m , ali i to
ć e otkazati; L i n d a j e m o g l a d a čeka, M a r g o ne.
Vratio se do svoje sekretarice.

Stjuart O ' N i l je n e r v o z n o ispijao svoje p i ć e čekajući da se M a r g o pojavi na


u l a z n i m v r a t i m a Rolex caffea. K o l i k o on zna, M a r g o je u v e k kasnila ... P o ž a l i o
je hiljadu p u t a što je spavao sa njom, ispao je pravi školarac. T a d a joj je t r e b a o ,
a s a d a ga je zloupotrebljavala.
N a j z a d se p o j a v i l a . . .
I s a d a je o s e ć a o onu istu fasciniranost o v o m ž e n o m ... Šta je to i m a l a a da je
nedostajalo drugim, ništa m a n j e lepim, ž e n a m a ?
Z n o j i o se, osetio je k a k o mu se širi m o k r a fleka na košulji ispod p a z u h a .
- L e p o od tebe što si došao, Stu ...
M r z e o je k a d a bi ga t a k o zvali, ali s a d a nije p r i g o v a r a o .
- L e p o od tebe što si me p o z v a l a - u z v r a t i o joj je sarkastičnim g l a s o m .
K o n o b a r mu je u p r a v o spustio d r u g u č a š u ,,Bloody Mary" na sto ...
- Izvolite ... - obratio se M a r g o ...
- Kafu - rekla je ne gledajući u k o n o b a r a ...
- Pa Stjuart, kako si?
- Da li te zaista interesuje m o j e zdravlje?
- N e , n a r o č i t o - o d g o v o r i l a je.
- R e c i , M a r g o , šta m o g u da u č i n i m za t e b e ?
- J e d n u m a l e c k u uslugu.
- Dužnik sam t i . . .
- Ah, to se ne broji ... U v e k s a m se pitala k a k o m o ž e š da piješ to o d v r a t n o
piće - p o k a z a l a je prstom na e l e g a n t n u staklenu čašu.
G l e d a l a ga je p r a v o u oči.
- S i g u r n o si dosad čuo da se Florijan vratio?
Stjuart je z a č u đ e n o p o d i g a o j e d n u obrvu.
- J e s a m , ali ne r a z u m e m šta ti sad i m a š sa tim.
- Z a r bi trebalo da te p o d s e t i m ?

189
- N e , M a r g o , ne m o r a š me podsećati. Da s a m z n a o n i k a d a ti ne bih pružio
priliku da me p o n o v o ucenjuješ.
- N e ć e baš biti t a k o - rekla je M a r g o .
Bilo je u p r a v o tako, ali nije bio u poziciji da joj protivreči. K a d a se sreo sa
njenim z a n o s n i m oblinama, M a r g o je bila u vezi sa Florijanom koji je tada bio
a n o n i m u s ... S p a v a o je sa M a r g o ... i ne s a m o sa M a r g o , pomisli g o r k o ... Setio
se fotografija ... P o ž e l e o je da povraća ...
- Da li si d o b r o , dušo? - pitala je.
Stisnuo je zube.
- N i k a d a mi nisi dala negative ... O b e ć a l a s i . . .
- J e s a m - složila se M a r g o . - Ima još j e d n a m a l a stvar koju m o ž e š da oba­
viš za m e n e . Učini to i negativi su tvoji.
- Šta želiš od m e n e ?
- Č u l a sam da s p r e m a izložbu.
- Da, tražio je k o d Hermesa izložbeni prostor.
- Sećaš se k a d sam te pozvala da vidiš njegova p l a t n a ? Nisi h t e o .
- Pogrešio s a m . On je zaista veliko otkriće ... U r a d i ć u p o n o v o kritiku.
- L e p o - o s m e h n u l a se slatkasto. - Z n a š , A n đ e l o želi da kupi n e k a njegova
platoa.
- To je bar lako - o d a h n u o je Stjuart O ' N i l , misleći da shvata šta M a r g o traži
od njega. - Ne želiš da se tvoje ime p o m i n j e ? A k o g o s p o d i n Savareze želi ta
platna, on želi da to bude a n o n i m n o ? Mislim da to m o g u srediti, M a r g o ... H o ­
ć e m o li o n d a biti kvit?
- Ne baš - odgovorila je. - Reći ću ti šta z a p r a v o želim da uradiš ...
Nije govorila d u g o , a k a d a je završila p o g l e d a o je u nju sa n e v e r i c o m .
- Ali zašto? Ne r a z u m e m ...
- R e c i m o , Stjuart, da naplaćujem stari dug.
- M a r g o , ne m o ž e š to tražiti od m e n e .
- Da, mogu.
Ustala je i n a g n u l a se p r e k o stola šapnuvši mu tiho u u h o .
- N e m o j me razočarati, Stu.
Stavila je n a o č a r e za sunce, sagnula se i ovlaš ga poljubila u obraz.
- G o r a si od zmije, M a r g o . Trebalo bi ti iščupati srce - p r o g o v o r i o je Stjuart
O ' N i l d o k m u j e znoj n a t a p a o okovrataik.
Obrisala mu je karmin sa obraza. - N e m a m srce, Stjuart. Da ga i m a m , s a m o
bi mi pravilo p r o b l e m e . - Otišla je ne okrećući se.

Šofer i iznajmljena limuzina čekali su je, po dogovoru, ulicu niže ispod ka-
fea. M o g l a je uzeti A n đ e l o v a kola, ali nije želela pratnju. N e k e stvari č o v e k m o ­
ra obaviti sam.
K a d a je p r i m e t i o da dolazi, šofer je stao p o r e d vrata otvarajući ih.
Erkondišn se a u t o m a t s k i uključio. Zavalila se u k o ž n i n a s l o n i dohvatila m o ­
bilni telefon. O s t a o je još s a m o jedan poziv ... Istipkala je broj u Los Anđelesu.

190
Sačekala je da se veza uključi... U s k o r o je čula p o z n a t i signal telefonske se­
kretarice ... Ostavila je poruku: „ I m a m jedan m a l i poslić za tebe, sporedna ulo­
ga ali se o d l i č n o plaća. B u d i sutra u a p a r t m a n u . Z v a ć u u isto v r e m e ..." Preki­
n u l a je vezu i ostala načas zamišljena ... Ne želim da ti to u r a d i m , Florijan ... ali
ti si kriv ... zašto si se vratio ...
L i m u z i n a j e odvezla d o A n đ e l o v o g restorana.
- Z d r a v o , dragi - naslonila je ruku na njegovo r a m e . Na prstu je imala n e o ­
bičan i prilično skup prsten.
- Bila si u k u p o v i n i ?
- Z a r ti se ne d o p a d a ? - p o k a z a l a mu je n e g o v a n u ruku na kojoj su sijali di­
jamanti.
- Ne dopadaju mi se tvoji trikovi - p r o š a p u t a o je preteći.
- Z n a š , A n đ e l o , ljudi se već pitaju ...
- Ljudi se ne pitaju ... p i t a m se ja. - Nije joj se d o p a d a o t o n k o j i m joj se
obraćao.
Z a d r ž a l a je g l a m u r o z n i o s m e h na licu ... N e k o l i k o p o g l e d a bilo je diskretno
u p u ć e n o p r e m a njima.
- Ne b u d i nakraj srca, dušo. Taj p r s t e n ne znači ništa ... pusti n o v i n a r e n e k a
r a d e svoj p o s a o ... treba im m a l o tračeva. L o š e im ide u poslednje v r e m e .
- Misliš, nisi im priredila nijedan s k a n d a l ?
- O n i ih izmišljaju s a m i . . .
A n đ e l o j e p o v e o p r e m a separeu.
- R e c i , da li si se raspitivala za izložbu?
O t p i l a je gutljaj ne žureći sa o d g o v o r o m . - N a r a v n o ... Izlagače k o d Herme­
sa. Izložba je u s k o r o ... nisu odredili t a č a n d a t u m ... p o m a l o je n e o č e k i v a n o za
sve ...
A n đ e l o j e slušao n e z a i n t e r e s o v a n o .
- M i s l i m da je stavio na m u k e i u m e t n i č k o g d i r e k t o r a ... T e š k o je naći p r o ­
stor, ali za Florijana ne s m e biti p r o b l e m a .
- A k o mu ga ti ne s t v o r i š . . .
- Zašto bih?
- P o z n a j e m te d o b r o , M a r g o !
- Ti baš nisi danas raspoložen, d r a g i . . .
Najradije bi p r e k i n u o ovu farsu od njihove veze, s a m o nije b i o pravi m o m e -
nat, ne bar d o k se ne završi projekat sa IPC.
- Večeras s a m prilično u m o r n a . H o ć e š li poći sa m n o m ?
- Ne m o g u , i m a m još n e k o g posla. Vitorio će te odvesti.
- Ne volim da ostajem s a m a sa njim ... podilazi me jeza od njegovog pogleda.
- O n d a p o đ i sama.
Ignorisala je njegove reči ... Z n a l a je da ih posmatraju ... nije joj trebala sce­
na ...
Ostavila je čašu ne popivši koktel do kraja ... Poljubila ga je ...
- P o z o v i ga, pošla bih o d m a h .

191
8.
A n đ e l o v a k u ć a je bila van Los Anđelesa. M a r g o je još u v e k zadržala m a l u
hacijendu na Beverli Hilsu, ali je retko koristila. Nije želela da A n đ e l o iskoristi
njeno odsustvo i da se počne udaljavati. O s e ć a l a je da se on z a m o r i o ... S a m o ,
ona je ta koja odlučuje kad je vezi kraj.
A n đ e l o je d o š a o v e o m a kasno. Nije m o g a o da zaspi, misli su mu bile skon-
centrisane na Evelaksov projekat. Pored njega je ležala j e d n a od najlepših ž e n a
Amerike, njeno n a g o telo u svoj svojoj lepoti bilo je izloženo n j e g o v o m p o g l e ­
du, ali A n đ e l o je o s e ć a o da mu njeno prisustvo smeta. P o ž u r i o je iz s o b e i spi­
ralnim s t e p e n i c a m a se hitro spustio sprat niže.
U tri k o r a k a n a š a o se na terasi hacijende.
N i k o g a nije bilo. Sa sebe je skinuo majicu i k r e n u o put okeana.
Stopala su mu uranjala u topao pesak. Njegovo telo je volelo vodu; skočio je i
snažno z a m a h n u o ; želeo je da oseti snagu okeana, da ponese teret te m o d r e v o d e
na svojim preplanulim plećima, da njegovom h l a d n o ć o m rastera s u m o r n e misli.
Po prvi put je p o ž e l e o da je onu noć sa njim podelila obična putanna; t a d a bi
sve bilo daleko lakše i jednostavnije: on bi platio i ona bi otišla n e p r i m e t n o .
O v a k o je bilo sve drugačije i komplikovanije. Tračerski m a g a z i n i sveta naga­
đali su da li će se njihova miljenica M a r g o Viti udati za Sicilijanca. A n đ e l o je
snažnije zaplivao u želji da p o b e g n e od tih misli. Mislio je da će, a k o z a m o r i
svoje telo, zamoriti i svoj u m .

Prvi p u t je sreo M a r g o na dodeli „ O s k a r a " . Lik koji je t u m a č i l a u filmu bio


je briljantno odigran i nagrada nije izostala. K o m p l e t n a ekipa je t a d a došla sa
n a m e r o m da nastavi proslavu u A n đ e l o v o m elitnom restoranu. I sad, d o k se bo­
rio sa o k e a n o m , u m i s l i m a je jasno video sliku k a d a je M a r g o ušla u restoran.
Skoro i s t o v r e m e n o , svi prisutni su ustali i dočekali je a p l a u z o m . N i k o nije
m o g a o da p o r e k n e ni njen talenat ni njenu lepotu.
O n a je tražila razlog da ostavi ljubavnika, režisera Vinsenta Vestlija, a A n đ e ­
lo je h t e o da p o b e g n e od s a m o ć e . Bio je u n e p o s r e d n o j blizini k a d a je M a r g o
rekla Vestliju da ga napušta ... p o n o v o je m o g a o da prizove u m i s l i m a tu s c e n u .
T a m a n k a d a se društvo, polupijano i p r e k o m e r e opušteno, s p r e m a l o da p o đ e ,
režiser je p o z v a o :
- M a r g o , ideš?
- Ne ovaj put, Vestli - rekla je kratko.
- Ne r a z u m e m te? - rekao je. Zaista nije shvatio s m i s a o njenih reči.
- G o t o v o je, baby ...
- Šta misliš p o d t i m ?
- Zar zaista želiš da ti k a ž e m ! ?
Vestli je stoički p o d n e o udarac. Ć u t a o je n e k o l i k o m u č n i h t r e n u t a k a , a o n d a
d u b o k o u z d a h n u o , uspravio se i p o g l e d a o o k o sebe.

192
- D a m a je upravo ostala bez pratnje. - Rekavši to Vinsent Vestli se o k r e n u o
i požurio za svojim poprilično pijanim društvom.
A n đ e l o je tada prišao, ne zato što je želeo da iskoristi situaciju, već zato što
je bio m u š k a r a c sa m a n i r i m a italijanskih južnjaka.
Nije m o g a o a da ne b u d e svestan njene lepote i da ignoriše n a g o n svoga te-
la ... Proveli su n o ć zajedno. T a d a mu se činilo da je sve bilo s p o n t a n o , ali sada
z n a da je bilo drugačije. M a r g o je bila glumica, ne bilo kakva, v e ć najbolja.
Ujutro je d a o nalog^ Vitoriju da o d e do Cartiera i o d a b e r e p a r najskupljih di-
j a m a n t s k i h m i n đ u š a . Z e l e o je na taj način da joj se zahvali na protekloj noći, u
isto v r e m e dajući do znanja da od n e k e ozbiljnije veze n e m a ništa. Ali, nije p o ­
z n a v a o M a r g o ...
Vitorio se vratio sa m i n đ u š a m a uz reči: zahvaljuje se, ali ne prihvata. P o m i ­
slio je da je to n e r a z u m a n gest; ne odbija se tako lako poklon od 50 000 dolara.
M a r g o nije odbijala p o k l o n , već je odbijala p o m i s a o da b u d e nečija r a z o n o ­
da za j e d n u n o ć . O n a je ta koja k a ž e k a d a je dosta ... pa m a k a r to b i o i Sicilija-
n a c ... P o z v a l a ga je t e l e f o n o m :
„ Ž e l i m da ti k a ž e m da te prošla n o ć ne obavezuje ... - o s e t i o je kratkotrajno
olakšanje - s a m o ima j e d a n m a l i p r o b l e m ... Da li si v i d e o jutrošnje n o v i n e ? "
„ D a li bi trebalo?" - rukom je dao Vitoriju znak da mu dohvati novine sa stola.
P r e k o cele n a s l o v n e strane bila je njihova zajednička fotografija k a k o ulaze
u limuzinu. N j e g o v a r u k a se nalazila ispod njene, fotografija je otkrivala dosta
prisan k o n t a k t i z m e đ u njih dvoje. Ispod fotografije slikan je i p o z n a t i holivud-
ski režiser. Sve je bilo p r o p r a ć e n o t e k s t o m : ZA JEDNO VEČE I „OSKAR" 1 SR­
CE ... ZBOGOM, VESTLI... Manje ili više, sve n a s l o v n e strane ostalih tabloida
govorili su o istom.
„ A n đ e l o , mislim da r a z u m e š u kakvoj se delikatnoj situaciji n a l a z i m ... da ni­
s m o bili viđeni, ne bih se pozivala na m a n i r e ... ti r a z u m e š ... Ni za tvoju repu­
taciju ne bi bilo d o b r o ..."
R a z u m e o je isuviše d o b r o ... nije b i o miljenik š t a m p e . P r i r o d a njegovog p o ­
sla je da z n a sve m a l e prljave z a k u l i s n e igre, to ga je štitilo ... ali, da im se pruži
prilika, rastrgli bi ga.
Prihvatio je igru ... Voleo bi da nije ...
N e š t o u vezi M a r g o nije bilo iskreno. Nije je pitao za s v e o n e m u š k a r c e u
n j e n o m životu pre njega, a i ona je pazila da ne napravi p o g r e š a n korak. Z n a l a
je da je p o s m a t r a i da č e k a da mu se u k a ž e prilika ... Ali, nije ni žurio, jer p o ­
žuda za njenim telom bila je neutoljiva ... Z n a l a je k a k o da ga zadrži, k a k o da
odloži r a s k i d . . .
Ni njoj se nije žurilo da izađe iz te veze, ali glasine da će se m o ž d a njih dvo­
je venčati d u b o k o su ga u z n e m i r i l e . M a r g o je bila ta koja je te glasine podržava­
la i nije mu bilo j a s n o z b o g č e g a joj je ta veza sa njim o d g o v a r a l a , šta je b i o pra­
vi razlog.
Vodio je sa njom ljubav i bila je nezasita ... Volela je da vodi igru i on bi joj
se prepuštao. M a r g o je u krevetu bila savršen partner ... z n a l a je k a d a je treba­
lo da se preda.
193
Isprva je uživao u njenom telu; podavala mu se na specifičan način. Voleo je
miris njene kože, njenu kosu, belinu njenih butina i njihovu snagu. U toj avan­
turi želeo je da zaboravi svu gorčinu jedne u s p o m e n e i gubitak neke druge žene,
ni po čemu slične ovoj ženi čije ga je p o h o t n o telo iscrpljivalo.
Ž e l e o je da njihovu vezu sačuva od intriga, nije voleo da izaziva pažnju jav­
nosti, ali je M a r g o uvek insistirala na njihovim javnim izlascima, stalno ga izla­
žući n o v i m s k a n d a l i m a tim svojim n e o d m e r e n i m izjavama, stvarajući sve veći
jaz m e đ u njima.
Da se raziđu, M a r g o bi o d m a h našla utehu, u to nije sumnjao. Iz d a n a u dan
o n a je sve više pokazivala svoju pravu prirodu. Sujetna na svoje telo i tašta na
svoju slavu, bila je, istovremeno, potrošni materijal.
Da je ostavi i da se raziđu, njegova popularnost bila bi još manja. To bi mu
dodatno iskomplikovalo ionako loše pozicije u Americi, kad je štampa u pitanju.
• Z n a o je koliko š t a m p a ima uticaja na svetske događaje, a on je t r e n u t n o i m a o
jedan o g r o m a n p r o b l e m sa F r a m a c e u t s k i m centrom na Glendejlu ... k a d a bi sa­
mo d o z n a l i . . . M o r a o je naći izlaz. Resiti se M a r g o , ali k a k o ?
M o ž d a je najpametnije da joj kaže da putuje na Siciliju zbog v a ž n o g posla.
To će biti najbolje rešenje; daće joj dovoljno v r e m e n a da napravi p o g r e š a n
korak.
M o ž d a će sve ispasti dobro. U o s t a l o m , nije bio d u g o na Siciliji, a d o n A n t o -
nio je iz dana u dan sve stariji. Stvar je bila definitivno rešena ...

* * *
N a d p u č i n o m su se polako nadvijali teški oblaci. A n đ e l o je napravio okret i
zaplivao u pravcu obale.
Nije bilo lako ignorisati M a r g o . K a d a je, došavši u vilu, stao p o d tuš, M a r g o
mu se, ne čekajući poziv, pridružila.
Polako ga je r u k a m a masirala od leđa ka slabinama. Bilo je č u d n o k a k o ga
je u isto v r e m e oslobađala i zarobljavala. Ž e l e o je da prestane ta njena nezasita
igra, ali se njegovo telo sve manje odupiralo. M a r g o je znala k a k o da z a g o s p o ­
dari čulima m u š k a r c a . Klekla je, v o d a je n e s m a n j e n o m žestinom šibala njihova
tela ... U z e l a ga je u usta ...
Da li je glumila ili su sve scene u njenim erotskim filmovima bile s t v a r n e ?
K a d više nije m o g a o da izdrži u š a o je u nju, s a m o nekoliko puta ali s n a ž n o
i sasvim dovoljno da oboje dozive v r h u n a c .
A n đ e l o je želeo još uvek isto - da o n a nije tu, a sad je sasvim sigurno z n a o
i zašto. M a r g o je bila kurva s pedigreom, p a m e t n a i poželjna, n e k o k o m e je te­
ško fizički odoleti; on je bio m u š k a r a c i nije m o g a o da joj se o d u p r e ...
Ispod tuša izašao je prvi. N a v u k a o je farmerke i p o l o majicu. Napolju je be-
snelo n e v r e m e
Vitorio ga jj č e k a o u kuhinji čiji je j e d a n c e o polukružni zid bio ustakljen.
U m e s t o „ D o b r o j u t r o " p o n u d i o m u j e kafu. A n đ e l o j e k l i m n u o g l a v o m .

194
Vitorio, čovek slomljenog nosa, izrazito r u ž n o g i n e p r i s t u p a č n o g lica, ali ve-
ran b e z zadrške, gledao je svog šefa p r e k o ruba šolje. D o n A n t o n i o mu je izri­
čito naglasio da se ne odvaja od A n đ e l a .
G a z d a ima sve, pomisli Vitorio, n a k l o n o s t don Antonija, obrazovanje, fizič­
ku snagu, izgled, a pri t o m e je t u c a o i najbolju k u č k u u H o l i v u d u . I on bi joj ga
slatko smestio k a d a ga o n a k o n e h a j n o svojim čvrstim g r u d i m a zakači u prola­
zu. K o l i k o je p u t a z b o g nje završio u kupatilu drkajući, k o l i k o p u t a bi usput p o ­
kupljena putanna b o l n o zaječala z a t o što bi ulazio u nju g r u b o i bio prevelik za
njenu pussy, dok je on sve v r e m e m i s l i o na M a r g o Viti, svršavajući uz o g r o m a n
osećaj krivice što želi, n e p o d n o š l j i v o bolno, da t u c a g a z d i n u curu.
Ne bi žalio ni p o l a života, s a m o da mu je da je t u c a u s v i m p o z a m a . O n a ga
je izazivala, poigravala se njime, ali ga nije htela jer je bio n i k o i ništa ... Nju
njegov sicilijanski kaco nije z a n i m a o , a imao bi šta da joj p o k a ž e .
- Vitorio, - trgnulo ga je A n đ e l o v o pitanje - da li je otišao paket za Detroit?
- Si - reče Vitorio.
- D a n a s bi trebalo da se čujem sa d o n A n t o n i o m . M o ž d a ću otputovati nakrat­
ko u Italiju ... Ti ćeš ostati uz M a r g o ... Trebaće n e k o da joj pruži zaštitu. Žalila
mi se da ne m o ž e otići s l o b o d n o na kasting, prima n e k a od o n i h p i s a m a ... to ne
m o r a da znači ništa, ali nije n a o d m e t biti oprezan.
A n đ e l o Savareze je i m a o oči n e v e r o v a t n o crne i isto t a k o crnu k o s u . N o s mu
je bio prav, a crte lica su o d a v a l e m i r n o g ali pronicljivog i o p a s n o g čoveka.
M a j k e elitnih u d a v a č a ga nisu volele, ali zato su b o g a t e i r a z m a ž e n e ćerke
uzdisale. Ali, n i k o nije m o g a o da se požali da nije bio kavaljer. Sve ž e n e koje
su delile krevet sa njim, b e z obzira na dužinu veze, nisu se ni u j e d n o m m o m e n ­
tu kajale, osetile iskorišćenim ili p o n i ž e n i m . S v a k a bi se na r a s t a n k u osetila ne­
što posebnijom od svih koje su bile pre i koje će d o ć i p o s l e .
To u m e ć e , A n đ e l u je bilo u r o đ e n o sicilijansko nasleđe.
P r e m a ž e n a m a se p o n a š a o k a o s u n c e p r e m a grožđu: što je s u n c e bilo jače i
žešće sijalo, to je g r o ž đ e bilo slađe, a v i n o opojnije. Č a š e t o g a vina pile su se
po običaju odjednom i naiskap, ali ž e đ se nije gasila.
Vitorio ga je gledao svojim sitnim o č i m a . N e , B o ž e , ne ostavljaj me p o r e d te
žene i ne iskušavaj, jer n e ć u o d o l e t i . . . to je mislio, ali nije n i š t a g o v o r i o , s a m o
je k l i m n u o glavom.
- D o b r o onda, o t o m e s m o se dogovorili. P o đ i m o sad, skup počinje u tri.
Vitorio je k l i m n u o g l a v o m i m o b i l n i m telefonom p o z v a o Emilija:
„ U p r a v o k r e ć e m o . B u d i s p r e m a n d a n a s pratiš. I d e m o d o fabrike, t i ostani
ispred dok ne dođe L o r e n c o , on će te smeniti, ti idi do r e s t o r a n a da p r i p r e m i š
teren."
Vitorio je g u r n u o šaržer u pištolj, začulo se škljocanje n a k o n č e g a su oboji­
ca g o t o v o istovremeno ustali.
- Andijamo.
Do kapije ih je delilo stotinu m e t a r a vožnje po sitnom c r v e n o m k a m e n u .
A n đ e l o Savareze i m a o je privatni p o s e d koji je zahvatao površinu od 4 hektara

195
i čija je dužina obale bila oko 300 metara. Plac je bio lociran van L. A. i t a k o
vesto odabran, da je bilo kakav n e p r i m e ć e n i pristup a p s o l u t n o o n e m o g u ć e n .
- Da li se brineš, šefe? - upitao je Vitorio.
- N e m a m z b o g čega - reče Andelo. I da se b r i n u o ne bi d o p u s t i o da n e k o od
njegovih potčinjenih to primeti.
Najmanji znak slabosti bi bio dovoljan signal da neprijatelji krenu u napad.
Projekat je bio držan u potpunoj tajnosti.
Vernost svojih ljudi on nije d o v o d i o u pitanje, ali su postojale n e k e stvari o
kojima ni sa kim nije razgovarao. Savete je p r i m a o još u v e k i s a m o od d o n
Antonija, ali i D o n se povlačio i prepuštao mu o d l u k e , naročito kad je teren n e ­
poznat. A farmacija je za d o n Antonija bila velika n e p o z n a n i c a .
A n đ e l o je razmišljao o sastanku koji ga č e k a . Projekat EVELAX ga je finan-
sijski iscrpio ... uz to se i kasnilo sa realizacijom. D a n a s je b i o dan o d l u k e ...

9.
L i m u z i n a se, n a k o n 40 m i n u t a vožnje, zaustavila ispred elektronske kapije
j e d n e od najvećih svetskih farmaceutskih k o m p a n i j a . N a k o n rutinske k o n t r o l e
kapija se b e š u m n o otvorila. Dvoje kola iz A n đ e l o v e pratnje ostala su ispred,
k a o zaštita. K a d se „ m e r c e d e s " zaustavio, prvi je izašao Vitorio, a o d m a h iza
njega A n đ e l o .
Pored staklenih vrata stajao je čovek koji je, po ranije u t v r đ e n o m redosledu,
i m a o zadatak da ih sprovede u prostoriju za sastanak. Koračali su brzo. A n đ e l o v
doušnik ga je nešto ranije preko m o b i l n o g o b a v e s t i o da su svi na okupu ... Č e ­
k a l o se s a m o na njegov dolazak.
Iako je lift bio prostran, sprovodnik o n i ž e g rasta o s e ć a o se stešnjenim izme­
đu ova d v a čoveka.
Pošli su n a d o l e . Jedino po č e m u se o s e ć a l o kretanje lifta, bila je p r o m e n a
brojeva na signalnoj tabli.
U b r z o se zaustavio i oni su izašli napolje. Vitorio je pažljivo p o s m a t r a o oko­
linu. N j e g o v o m izoštrenom oku, uvek s p r e m n o m na eventualne opasnosti, nije
ništa p r o m i c a l o , pa ni to da je podzemlje z g r a d e u r e đ e n o k a o m o d e r a n bunker.
Zastali su ispred staklenih vrata čekajući da k o m p j u t e r p r e p o z n a sigurnosni
k o d kartice č o v e k a koji ih je vodio. Vitorio zatraži da kartica b u d e u n j e g o v o m
posedu.
- Ali, - p o b u n i o se mali čovek - m o l i m vas, to ne m o ž e t e , to je s a m o za
osoblje.
-I ja s a m osoblje - reče Vitorio.
Ispred vrata od projektne sale sačekao ih je dr Erikson.
- Fil, u redu je ... g o s p o d a su ... - jedan p o g l e d na A n đ e l a bio mu je sasvim
dovoljan da sJivati da ovaj ne želi da mu se otkrije identitet. N i k o nije s m e o da
p o v e ž e njegovo ime sa IPC centrom, takav je bio d o g o v o r od s a m o g početka.

196
- Nije važno - o d m a h n u o je n a u č n i k i dao znak Anđelu da p o đ e ispred njega.
I m e doktora Jana Eriksona bilo je zakon u svetu i virusologije i genetike, i nje­
govim naučnim radovima, p r o g n o z a m a i analizama niko nije m o g a o da se struč­
no suprotstavi.
N j e g o v o znanje bilo je d a l e k o ispred znanja njegovih kolega. Na t o m p o s t o ­
lju stajao je usamljen i nedodirljiv. Biti sam u bilo kojoj n a u č n o j disciplini, zna­
čilo je i biti izolovan.
Izolacija za dr Jana Eriksona značila je društvo n i m a l o slatkih i umiljatih labo­
ratorijskih životinjica. Za dobro čovečanstva, on je žrtvovao svoje lično dobro.
Pritisak koji je osećao u s l e p o o č n i c a m a v e ć d a n i m a bio je d o v o l j n o jasan sig­
nal p r e m o r a . M e s e c i m a nije izlazio na svetlost dana, p r o v o d e ć i sve v r e m e u la­
boratoriji.
Sivilo njegovog lica i zabrinutost ostalih č l a n o v a u č e s n i k a projekta EVELAX
signalizirali su A n đ e l u da je stvar a l a r m a n t n a .
L a k i m n a k l o n o m Sicilijanac je p o z d r a v i o prisutne u prostoriji. Svi su bili na
o k u p u : vlasnik IPC-a, naturalizovani A m e r i k a n a c , ali N e m a c p r e svega, E u g e n
Švarcer, zatim senator Bejli, č o v e k koji je stajao na čelu najjačeg ikad osnova­
n o g lobija, m o ć a n toliko da p r o g u r a bilo koju stvar u senatu, t a k o đ e a n g a ž o v a n
na projektu EVELAX i na kraju, kralj svih bankara, D ž o z e f Hofrnan - e n g l e s k o -
-jevrejski m e š a n a c , č o v e k takve g e n e t s k e kombinacije od koje bi s v a k o m pra­
v o m N e m c u proradio živac.
E u g e n Švarcer se p o b u n i o k a d a je o d l u č e n o da se baš ovaj b a n k a r angažuje,
ali k a d a je č u o visinu p l a n i r a n o g profita, prigušio je svoj g n e v z b o g n a c i o n a l n e
s r a m o t e koja se sručila na N e m c e n a k o n D r u g o g svetskog rata.
M o ž d a s u Jevreji oprostili N e m c i m a m i l i o n e svojih žrtava, ali N e m c i n e m o ­
gu tek t a k o da oproste pedeset g o d i n a stuba s r a m a na koji su ih razapeli E n g l e ­
zi, p r e č e s t o podsećajući svet na n e m a č k a zlodela i veličajući sebe.
- G o s p o d o , - reče dr E r i k s o n - e k s p e r i m e n t nije u s p e o o n a k o k a k o s m o svi
t o očekivali. P r e d m e t n a š e g okupljanja s v i m a j e poznat. O d l u k u n e m o ž e m o d o -
neti p r e n e g o što p o g l e d a t e v i d e o film ... z a t o vas m o l i m da se skoncentrišete, a
ja ću vas voditi kroz k a d r o v e , više o p i s n o n e g o stručno, da v a m t e m a b u d e ra­
zumljivija ... Situacija je i o n a k o m u č n a .
Dr E r i k s o n je prišao projektoru, svetlost se u prostoriji ugasila. I m p o z a n t n o
platno, svojim dimenzijama, s a m o je p o j a č a v a l o slike užasa koje se pojaviše. Dr
Erikson je u m o r n i m i m o n o t o n i m g l a s o m n e š t o govorio, objašnjavao, p o k a z i ­
vao, ali ga finansijeri nisu čuli. Zurili su u e k r a n šokirani i n e s p o s o b n i da se p o -
m e r e . Obogaljena deca sa sraslim očima, k o ž n i m priraslinama, b e z ruku i n o g u ...
Ta sićušna tela više su p o d s e ć a l a na sajantfikšn fotografije v a n z e m a l j a c a iz­
r a đ e n e u nekoj od holivudskih fabrika snova, n e g o na prave žive stvorove.
To nisu bile bebe, to su bile degen'erisane n a k a z e , j e d i n o je njihov u p o r a n
p r o m u k l i plač svedočio o njihovoj pripadnosti ljudskom r o d u ... M a l e n a n e m o ć ­
na tela, čiji su genetski defekti bili d i r e k t n a posledica e k s p e r i m e n t a koji je tre­
balo da b u d e svetska senzacija, a p o s t a o je lična m o r a petorice l j u d i . . .

197
O v a e k s p e r i m e n t a l n a grupa n o v o r o đ e n č a d i p o k a z a l a im je nešto u što nisu
bili spremni da poveruju ... rezultati su bili poražavajući, a milijarde d o l a r a ulo­
žene u projekat nestale su nepovratno.
- G o s p o d o , ja ovo viđam svaki dan - reče dr Erikson. - G e n e t i k a je surova;
deca u nasleđe od svojih predaka p o n e k a d dobijaju i ružne stvari, m a l f o r m a c i -
je u svetu n a u k e nisu neobične i m n o g o su češće u prirodi n e g o u laboratoriji...
D r Erikson j e zastao.
A n đ e l o je z n a o da će slediti pokušaj k o m p r o m i s a i z m e đ u d o b r o g i lošeg ...
Pogled mu je p a o na E u g e n a Švarcera, s e n a t o r a Bejlija i Anglo-Jevreja ... svi su
ćutali i naizgled delovali pribrano ... a pri t o m e su razmišljali o istom. M o g l i su
da e k s p e r i m e n t poguraju do kraja, ili da se oproste sa milijardama.
A n đ e l o je z n a o da o v o nije ni prvi ni poslednji m e d i c i n s k i pokušaj koji se
p o k a z a o neefikasnim. Lično je z n a o za k i k s e v e i veće od ovoga, ali te statistič­
ke p o d a t k e svetska farmacija je brižljivo uklanjala. I za ovaj p r o b l e m postojalo
je rešenje. To rešenje se zvalo ćutanje. Nije z n a o c e n u tog ćutanja, ali je z n a o
da će ga m n o g o koštati.
K a o da je pratio njegove misli doktor Erikson je nastavio:
- S druge strane, i m a m o još šansu da p r e ž i v i m o ovaj prvi udar ... jer, g o s p o ­
do - p o d i g a o je glas - zahvaljujući o v o m ... p r o p a l o m projektu i m a m o šansu da
n a p r a v i m o pravu revoluciju!
- Ja sam sit o v o g a - govorio je N e m a c afektirajući. - Meni je dosta svih revo­
lucija, još mi s a m o treba i ta vaša farmaceutska ... Doktore, revolucija jede svoju
decu, ali ova vaša revolucija je pojela moje dolare ... G d e su rezultati? - Zaista je
bio besan i bez kontrole nad svojim e m o c i j a m a . . . I kad bi s a m o na trenutak sklo­
pio oči, Švarcer bi video prikaze sa filmskog platna koje su ga podsećale na de­
cu iz Z o n e B jednog drugog doktora ... Sa užasom i kao da se to već dešava, za­
mislio je udarne naslove svih svetskih vodećih dnevnih listova: FARMACEUTSKI
MAGNAT EUGEN ŠVARCER - AMERIČKI DR MENGELE ... Prostorijom je zavla­
dao tajac. Svi su gledali u dr Jana Eriksona očekujući dalja objašnjenja.
- Šteta koja je učinjena je velika, ali je i korist nemerljiva, jer s a m na p r a g u
zaista r e v o l u c i o n a r n o g otkrića. N o v a c iz bilo k o g izvora je od p r e s u d n e v a ž n o ­
sti, jer bi mi o m o g u ć i o da u izuzetno k r a t k o m roku p r i v e d e m kraju izolaciju jed­
n o g DNK i z a u s t a v i m njegovu mutaciju, a značaj t o g a za sveopštu ljudsku p o ­
pulaciju je toliki d a . . .
- Da ćete i n a s izolovati, jasnije rečeno, strpati u zatvor - p o n o v o u p a d e N e ­
m a c . - Vi n a p r o s t o ne znate šta govorite! Da li o v o p o d z e m l j e utiče na vašu m o ć
rasuđivanja!? Zaboga, doktore Erikson, jedan projekat je pod vašim supervizor-
stvom trebalo da bude efikasan i isto tako revolucionaran kao ovo otkriće o ko­
me nam s a d a pričate. A šta se dogodilo? - naglašavao je svaku reč - vi ste od
svih nas o v d e u ovoj prostoriji napravili k o m p l e t n e budale.
- G o v o r i o bih s a m o u svoje ime da sam na vašem mestu - d o d a d e senator
Bejli suvo.
- Da, od m e n e ste napravili budalu ... Pa, da li ste zaista svesni r a z m e r a ka­
tastrofe u koju ste me uvukli!? ... Ne govorim s a m o o ovim n a k a z a m a , - o d m a -

198
hnu r u k o m gadljivo p r e m a p r o j e k t n o m platnu - ja g o v o r i m o jednoj farmaceut­
skoj imperiji koja će se pretvoriti u prah i p e p e o . I to z b o g čega, pitam vas? Z b o g
moje loše procene vaše ličnosti.
Dr Erikson je bio optužen, ali se nije o s e ć a o krivim. M e d i c i n a nije m a t e m a ­
tika ... Z n a o je s a m o da njegove reči ne m o g u dokazati o v o m n e m a č k o m lakeju
vrednost onoga za što se on žrtvovao. S e n a t o r Bejli je uvideo da je stvar otišla
p r e d a l e k o i, dok su drugi ćutali, on je p o k u š a o da u n e s e d o z u r a z u m a u dijalog
i z m e đ u vlasnika IPC-a E u g e n a Švarcera i poprilično u m o r n o g dr Eriksona ... I
jedan i drugi su bili pred k r a h o m , jedan pred e m o c i o n a l n i m , drugi pred fizičkim.
- S a d a n a m je pribranost d a l e k o potrebnija od vruće rasprave u koju nas vi
uvlačite, g o s p o d i n e Švarcer ... a a k o b u d e t e p a n i č i l i . . .
E u g e n Švarcer nije m o g a o da s a č e k a da senator završi svoju m i s a o . U p a o je
u p o l a rečenice, bez p a r d o n a :
- O n o što vi ovde očigledno niste r a z u m e l i je da sam ja A m e r i k a n a c ali u
o č i m a svetske javnosti pre s v e g a NEMAC ... a biti N e m a c nije baš p o p u l a r n o .
Z n a t e li šta m o ž e značiti i m e j e d n o g N e m c a u ovakvoj aferi sa d o k a z n i m m a t e ­
rijalom k a o što je taj snimljeni film?! ...
Švarcer je zaista bio potresen, p r o d r m a n iz k o r e n a ...
- N e m c i m a još niko nije oprostio gasne k o m o r e , logore i m a s o v n e egzoduse.
Još nas niko nije potapšao po r a m e n u i rekao „dosta ste patili z b o g javne sramo­
te "... Žrtve fašizma, g o s p o d o , patile su šest godina, toliko je trajao rat, a N e m -
ci pate već pedeset godina, i patiće kad god se p o m e n e ime j e d n o g od nas u cr­
noj svetskoj h r o n i c i . . . Ne želim da učestvujem - seo je kršeći ruke i d o d a o nešto
blaže: - Da li možete shvatiti ... da se o v o o b e l o d a n i i d o k u m e n t u j e slikama tih
stvorenja, koliku bi štetu nanelo mojoj otadžbini? - Osetio je da gubi kontrolu
nad svojim emocijama, ućutao je.
- P r o b l e m vas N e m a c a - r e k a o je Bejli - i jeste što s a m o mislite na sebe.
E u g e n Švarcer je ćutao ... Firer je bio u pravu, on nije h t e o da porobi ceo svet,
već da uništi m o ć n i k e koji su držali kapital u svojim r u k a m a ... M r z e o je Jevre-
je zato što ih je p r o z r e o ... ti Judejci su iz m r a k a vladali s v e t o m ... Bibliju su na­
pisali da bi bacili prašinu u oči n a r o d i m a i porobili ih š l e p o m h r i š ć a n s k o m p o ­
slušnošću ... jer i hrišćanstvo je njihova izmišljotina, g o v o r i o je u sebi.
- N i s t e s a m o vi p o g o đ e n i - n a s t a v i o je Bejli pomirljivim t o n o m . - B r o d na
k o m e s m o doskora bili i z v a o se EVELAX o č i g l e d n o je potopljen ... hteli vi to
ili ne, sada se svi n a l a z i m o na j e d n o m davljeničkom splavu. B u d e t e li ga t a k o
ljuljali, Švarcer, sami ćete n a s potopiti. Ne treba n a m panika, dopustite dr Erik-
sonu da do kraja rasvetli tu n a u č n u z a g o n e t k u jer, hteli mi to ili ne, sve je u nje­
govim rukama.
- Z n a t e - počeo je Dr Erikson dosta n e s i g u r n o - reči nisu moje najjače oruž­
je, ali slušajte me pažljivo, jer o n o o č e m u ću v a m sada govoriti v a m a je done­
kle p o z n a t o , doduše površno, ali biće dovoljno da biste mogli da me pratite.
- Vidite, g o t o v o da sam završio analizu j e d n o g virusa, virusa koji je već u b i o
m i l i o n e ljudi i širom sveta izazvao o g r o m a n strah. G o v o r i m o virusu side ... vi-

199
dite, u s p e o s a m da izolujem njegov DNK i zaustavim njegovu mutaciju ... Da li
znate šta to znači? - Sad je govorio sa tolikim u z b u đ e n j e m da je i s m i s a o nje­
govih rečenica bilo teško pratiti.
- M i s l i m da su svi o v d e shvatili o č e m u se radi: p o t r e b n a su v a m sredstva da
nastavite istraživanje. O n o što mi nije jasno je u l o g a obogaljene d e c e ...
- A k o insistirate - u z d a h n u o je dr Erikson - objasniću, m a d a bih z b o g lošeg
raspoloženja m e đ u v a m a p r e m a ćelom projektu najradije to i z b e g a o ...Prvo što
m o r a t e znati, to nisu deca ... - p o g l e d a o im je u lica. - Ne z n a m je li v a m p o ­
znato da se eksperimenti u medicini još uvek izvode na životinjama. Na njima
se isprobavaju efekti i delovanja lekova, seruma, vakcina, ali sve u okviru labo­
ratorijskih uslova. Z b o g toga se p o n e k a d dešavaju f a r m a c e u t s k e k a t a k l i z m e . U
primeni na ljudima, laboratorijski ispitan, p o u z d a n i nerizičan m e d i k a m e n t ko­
ji put se p o n a š a n e p r e d v i đ e n o . To se, na žalost, desilo i sa EVELAX-om ... I m u ­
nološki sistem p a c o v a nije isti k a o kod čoveka. Vakcinu protiv virusa AIDS ne
m o ž e m o isprobati na p a c o v i m a ...
Nije bilo p o t r e b n o da dovrši m i s a o ... svi su znali šta je trebalo da z a m e n i pa­
cova ...
Isuse, pomisli E u g e n Švarcer, da li je ovaj č o v e k n o r m a l a n ! ?
- Dajte mi još m a l o v r e m e n a i patnje ove dojenčadi m o g u sprečiti patnje m i -
liona ... m o g u produžiti č o v e k o v u vrstu. - G l e d a o ih je p o g l e d o m č o v e k a koji
traži pomilovanje.
- AIDS je p r a k t i č n o nezaustavljiv i, a k o u s k o r o ne n a đ e m o lek, p r e t i n a m
istrebljenje.
- Dr Erikson, v a m a je jasno da svi mi ovde i m a m o izuzetno m a l o v r e m e n a ...
K a k o n a m m o ž e t e garantovati za to o č e m u govorite? - upitao je A n đ e l o m i r n o .
- Na žalost, n i k a k o . O n o što sam do sad u r a d i o m o g a o bi potvrditi s a m o j o š
jedan od svetski poznatih virusologa, ali dovoditi ga u A m e r i k u i uvoditi ga u
e k s p e r i m e n t a l n u zonu, značilo bi s a m o još p a r d o d a t n i h m e s e c i izolacije i ka-
rantina ... N e p o t r e b a n gubitak v r e m e n a , g o s p o d o ... ponavljam, jedini izbor je
da mi verujete ...
- Ja verujem s a m o j e d n o m - p r o t i s n u o je k r o z z u b e E u g e n Švarcer.
- A Jevreji tri p u t a - d o d a o je bankar.
N e m a c je svu svoju pažnju u s m e r i o na ove prve izgovorene reči englesko-je-
vrejskog polutana, j e d i n o g likvidnog b a n k a r a za k o g a je z n a o . G l e d a o je sa ga­
đenjem u D ž o z e f a H o f m a n a koji je, ne m a r e ć i za to, sasvim s p o k o j n o virio iz
svog krutog i jeftinog odela.
S p a s o n o s n e reči su došle u p r a v o m trenutku da dr Jan E r i k s o n o d n e s e trenut­
nu ali v e o m a bitnu p o b e d u .
Svi su razmišljali u v e o m a m u č n o j t i š i n i . . . Senator Bejli je p r e k i n u o ćutanje:
- G o s p o d o , glasajmo ...
Z a v l a d a o je tajac. A k o je i bilo n e d o u m i c e , sad joj je m o r a o biti kraj.
A n đ e l o Savaraze je sedeo sve v r e m e sasvim m i r n o i pribrano. Po n j e g o v o m
držanju n i k o nije m o g a o da dokuči šta se zaista odigravalo u glavi Sicilijanca.

200
Tajnost s a m o g p o d u h v a t a od p o č e t k a ga je o n e m o g u ć a v a l a da deluje inten­
zivnije. Z n a o je d o b r o da će kod m n o g i h u m e s t o r a z u m a govoriti cifre, s a m o
n e š t o mu je ukazivalo da u ovoj računici d v a i d v a više nisu četiri.
Debeljuškasti bankar, sa r u m e n i m o b r a z i m a p r o š a r a n i m kapilarima, u z e reč:
- G l a s a m za. Da sam slušao s v o g profesora m a t e m a t i k e , d a n a s bih bio sa­
svim p r o s e č a n službenik neke sitne firme iz p r e d g r a đ a .
E u g e n Švarcer se n a s m e j a o poluhisterično.
- O v o nije kocka, g o s p o d o , d o z o v i t e se p a m e t i . . .
Svi su očekivali da glasa senator Bejli.
B i o je kratak.
- Svi prisutni znaju da s a m se k a n d i d o v a o za p r e d s e d n i k a . Ne s m e m da iz­
g u b i m . G l a s a m za.
Sad su već d v a glasa bila u korist dr Eriksona, o s t a o je j o š s a m o da se A n đ e ­
lo izjasni.
A n đ e l o je znao da je njegov glas presudan. S a č e k a o je m a l o , p r e n e g o što je
progovorio.
- K a o i ostali, i ja i m a m svoje razloge i moj glas je za.
- M i s l i o s a m da ćete bar vi imati r a z u m a . Šta je s v i m a v a m a ? - n e r v o z n o je
govorio N e m a c , dišući o t e ž a n o z b o g n a g o m i l a n o g a d r e n a l i n a u krvi. - Sa vašim
d o p u š t e n j e m , ja bih da istupim iz o v o g saveza, ne m o g u dozvoliti da b e z m o g
pristanka donesete j e d n u takvu o d l u k u .
A n đ e l o mu je stavio ruku na r a m e i pojačao pritisak prstiju.
- N e ć e t e istupiti, takav je bio d o g o v o r - rekao je m i r n o , ali ispod te m i r n o ­
će bila je skrivena pretnja, i n a m e r a da se ona ostvari.
N e m a c je s a m o sklopio oči, pomislivši: B o ž e , ne d o z v o l i da je o v o istina ...
- Dr Erikson, za jedanaest d a n a želim k o m p l e t a n izveštaj o r e z u l t a t i m a vašeg
istraživanja! Koliko sam r a z u m e o vi ste na putu da p r o n a đ e t e v a k c i n u protiv vi­
rusa side.
Dr Erikson je sa olakšanjem stisnuo ruke Sicilijancu.
- H v a l a , hvala v a m !
A n đ e l o se obratio ostalima:
- Da li ćete svi m o ć i da prisustvujete s a s t a n k u ?
Engleski Jevrejin je p r e s t a o da pretura po svojim p a p i r i m a čije je šuštanje
išlo n a nerve N e m c u .
- A k o ne p o m e r i t e sastanak za j e d a n sat, ja neću m o ć i , jer avion pri povrat­
ku iz C i r i h a sleće u 12:05.
N e m a c g a j e z a č u đ e n o gledao.
- Z a r vi ne letite svojim p r i v a t n i m a v i o n o m ?
- Ne - o d g o v o r i o je D ž o z e f m i r n o . - Iz e k o n o m s k i h r a z l o g a ...
O v o su sve luđaci, pomisli E u g e n Švarcer, vlasnik najjače svetske farmace­
utske kompanije, čija su se postrojenja razgranala po č i t a v o m svetu, od Brazila
do Australije, M a đ a r s k e i Rusije.
- O s t a l i ? - u p i t a Anđelo.

201
Svi do j e d n o g klimnuše glavom.
- Do skorog viđenja - reče najmlađi don A m e r i k e i napusti p r o j e k t n u salu.
Vitorio mu je bio za leđima.

A n đ e l o se obratio Vitoriju:
- I d e m o u restoran. Pozovi ostale i zakaži im sastanak. I m a m o z a d a t a k u ko­
me će učestvovati mali broj ljudi. Ž e l i m prismotru četiri čoveka, d v a d e s e t i če­
tiri časa d n e v n o . I dok pišaju ima n e k o da ih gleda! O v d e je p o č e l o da smrdi, a
smrad nosi zarazu.
- Si šefe - reče Vitorio i poče birati brojeve na m o b i l n o m .
Vožnja od instituta do restorana bila je kratka, a dogovor sa ljudima još kraći.
L o r e n c o , Fabio i Vitorio uz p o m o ć još n e k o l i k o odabranih s a r a d n i k a pokri­
vače svaki k o r a k senatora Bejlija, E u g e n a Švarca, kod kojeg se ponajviše oče­
kivao ispad iz sistema, i bankara sa m e s e č a s t i m licem. Što se tiče J a n a Erikso-
na, on ionako ne izlazi iz IPC-ove laboratorije.
K a d a je izdao naredbe otpustio je L o r e n c a i Fabija, a Vitoriju je d a o z n a k da
ostane.
- N a r u č i n a m nešto da popijemo.
A n đ e l o je zapalio „Davidoff i u istom trenutku ušetala je Elejn n o s e ć i dve
čaše „Black and White" sa ledom.
B i o je v e o m a zadovoljan n a č i n o m na koji je Elejn vodila najelitnije m e s t o
grada L o s Anđelesa. Devojka j e d n o s t a v n e lepote, sa d o b r i m m e n a d ž e r s k i m
sposobnostima.
Privučen t o m jednostavnošću i uljudnom odmerenošću, Majki M i č a m , MGM-
-ov režiser, je saletao svaki put k a d a bi d o š a o u restoran, da joj uradi kasting.
Elejn je tačno znala šta to znači: m a l a p r o m e n a u M i č a m o v o m životu sa do­
bro v a s p i t a n o m devojkom, u m e s t o r a z m a ž e n i h holivudskih barbika ...
Nije se dala povaliti, pa makar to bio i slavni Majki M i č a m . A n đ e l o Savare-
ze je to cenio ... Sve do sad je strpljivo čekala da pukne veza i z m e đ u A n đ e l a i
Margo Viti. Nije znala s t a j e on uopšte tražio u toj vezi. M a r g o je bila samoživa,
steroidima dopingovana holivudska kučka ... Njene misli prekinuo je telefon.
„Elejn ... da li je A n đ e l o t u ? "
Elejnino lice se smrklo.
„Da, tu j e . " - Vratila se do kancelarije i pružila mu telefon.
„ A n đ e l o , u p r a v o su mi javili da je izložba zakazana za dve nedelje ... nor­
m a l n o , još sve drže u tajnosti."
„Voleo bih da vidim r a d o v e . "
„ N e m o g u ć e , dragi. Direktor mi je rekao da će spremiti prostor, ali Florijan
neće da donosi platna ... mislim da će ih postaviti na sam dan ... V i d i m o se ve­
č e r a s " - spustila je slušalicu, nije mu dala priliku da on prekine r a z g o v o r ...

Pozvala je još jedan broj ...


„Halo, ti s i . . . Da li si primio moju poruku? ... Hoćeš li da prihvatiš u l o g u ? ...
D i v n o ... Ne ... ne m o ž e m o se n a ć i . . . obavićeš to za m e n e ... da, vratio se ali ne

202
znam šta je smislio ... Ko je devojka? ... S a m o m o d e l ? ... Siguran si ništa više? ...
Da, i m a m još uvek ključ od vile ... n e m o j da dolaziš, ne bih v o l e l a da nas vide
zajedno ... r a č u n a m na t e b e . "
Spustila je slušalicu ... Z n a č i , i to s m o sredili ... Ž a o mi je, Florijan, ali nisi
m i ostavio i z b o r a . . .

10.
Florijan je spustio slušalicu i p o g l e d a o u Mili. B i o je n e o b i č n o tih ...
- N e š t o nije u r e d u ? - upitala ga je.
- N a p r o t i v ! - u s t a o je - odredili su datum izložbe.
- Z a r to nije o n o što si h t e o ? R a d i o si n a p o r n o ovih n e k o l i k o m e s e c i - k o s a
joj je pala p r e k o lica. Prišao je da u k l o n i p r a m e n .
- N i s m o završili sliku za centralni podijum.
- K o l i k o ti v r e m e n a t r e b a ?
- I m a m o ga dovoljno, a k o se ti ne budeš p o m e r a l a . - G l a s mu je bio d u b o k
a j a g o d i c e na prstima vlažne. S k i d a o je p o l a k o i b e z žurbe, otkopčavajući dug­
m a d njene haljine koja su njegove prste vodila sve niže u m e k a n u dolinu grudi.
R u k o m je r a z m a k n u o svilene krajeve t a n k o g materijala zavlačeći prste ispod
čipkaste t k a n i n e ... Š a p u t a o je:
- Ti ne znaš šta je to ljubav, šta znači istinski želeti nečiji d o d i r ... Opusti se ...
dozvoli mi da te n a u č i m ...
N j e n o telo je sve manje o d o l e v a l o tim talasima e r o t s k o g o k e a n a ...
- Ž e l i m da naslikam boju tvojih očiju m u t n i h od strasti. - J e d n i m p o t e z o m
s m a k n u o je čipkaste korpice b r u s h a l t e r a ... Belina njenih grudi ga je m a m i l a , ali
on se odupirao, ne želeći ni j e d n i m ishitrenim p o k r e t o m da o d u z m e i sebi i njoj
taj ukradeni trenutak v e č n o s t i . . . T a k o bi bilo lako da svoj u k r u ć e n i ud g u r n e u
b l a ž e n u toplinu njenoga tela, ali on se o b u z d a v a o . I s k u s n i m i v e š t i m p o k r e t i m a
p o l a g a n o je o s l o b a đ a o njena r a m e n a , dodirujući ih d r h t a v i m v r h o v i m a prstiju,
sve dok se nije pojavila njena o b n a ž e n a bista ...
- Zadivljujuće! - o d m a k n u o se od nje. Osetio je kako se u njemu zatežu nevi­
dljive niti običnog ljudskog nagona, fizičke želje za uzimanjem. Z a r nije tako bi­
lo i sa M a r g o ... igrali su istu o p a s n u igru koja je od g o s p o d a r a činila roba. Želeo
je da skupi snagu i odoli o v o m telu ... „ G o s p o d e , ne iskušavaj m e " , mrmljao je u
njenu tešku mirisnu kosu ... Sve su žene stvorene da bi bile iskušenje ...
Skupljajući mrvice snage odvojio se od nje i u z e o četkicu n a n o s e ć i boju svud
po njenom telu. Ž e l e o je da ga islika, da sa njega p r e n e s e na p l a t n o iskonsku
borbu dobra i zla, ida i ada, sve do k o n a č n o g kraja ...
Mili je gubila kontrolu nad svojim telom, prepuštala se n e m o ć n a da odoli.
D o d i r njegove ruke m e š a o se sa d o d i r o m vlažne četkice koja je kružila svud
po njoj. B i o je blizu v r h u n c a , ali n a m e r n o je m u č i o i i s k u š a v a o sebe, dovodeći
se do ekstaze. R a z u m e o je svu genijalnost velikih majstora. Da li su i oni ski­
dali svoje m o d e l e ... da li su ih voleli?

203
I, kad mu se činilo da više neće izdržati, udaljio se ne progovarajući ni reči,
da bi zatim još čulnije obuhvatio njenu dojku kao da u ruci drži pticu. N j e n e
n e ž n o roze bradavice su ga izazivale, p o d u h v a t i o ih je j e z i k o m i b l a g o u v u k a o
u usta. O n a je zaječala od n e n a d a n o g zadovoljstva ... O s e t i o je k a k o se p o d njim
gubi tlo ... sam je sebe doveo do opasne granice tog p o n o r a , još s a m o j e d a n ko­
rak delio ga je od p a d a u taj slatki ambis.
N j e n o telo se izvijalo u pravcu njegovih ruku, tražeći da učini kraj tim m u ­
kama.
N e , nije u redu, pomisli Florijan. Želim da se to dogodi, ali ne ovde i ne sad ...
K a d završim sliku, kad završim sa M a r g o ... k a d b u d e m slobodan.
P o m i s a o na M a r g o , i m a g i č a n trenutak se rasplinuo. O k r e n u o se od Mili i
p o š a o u kupatilo. Jedino hladan tuš m o g a o je da ga oslobodi vreline koja je bol­
no pulsirala k r o z njegove genitalije.
K a d a je otišao, Mili je ostala na ivici suza. Šta je očekivala? Da je Florijan
hteo, oni su mogli voditi ljubav i pre. Sve ovo je s a m o d e o njegove igre da pro­
budi čulnost njenoga tela ... N j e m u su trebale slike a ne o n a ...
Vratio se, ali joj nije prilazio. P o č e o je da slika ... Ćutali su oboje ... K a d a je
nekoliko sati kasnije odložio boje i četkice, r e k a o je:
- Trebalo bi da ti k u p i m o haljinu za izložbu.
- Z n a č i , poći ću i ja? - glas joj je o d a v a o d o z u g o r č i n e .
Florijan je p o g r e š n o r a z u m e o .
- I m a š slobodu izbora. Odaberi je sama, r a č u n n e k a pošalju m e n i .
- N e ć e mi trebati n o v a c - rekla je s u v o i pomislila na K a l v e r o v u haljinu k o ­
ju još nije nijednom obukla.
- M e n i nije v a ž n o šta ćeš da obučeš. - S t v a r n o mu nije bilo v a ž n o , o n a je i
u o b i č n o m peškiru o m o t a n o m oko tela izgledala neodoljivo.
- Z n a m da ti nije važno - složila se. Biće bolje da se o k u p a m , a k o si završio.
- Za danas j e s a m .
Prošla je p o r e d njega ... Najradije bi zalupila u l a z n a vrata u m e s t o vrata od
kupatila, ali nije imala gde da p o đ e ... ili nije m o g l a da ode od njega.
- M i l i - p o k u c a o je na vrata ...
Nije odgovarala. Voda i suze su joj tekle n i z lice ...
Razmišljao je ... zašto se t o g a nije ranije setio, za d a n a s je ionako završio sa
slikanjem; m o g a o je o d m a h poći u k u p o v i n u .

N a k o n sat v r e m e n a izašla je ispod tuša, više nije bilo ni tople v o d e ni s u z a ...


Pogledala se u ogledalu, oči su joj bile crvene i k a p c i n a d u t i . Ni najbolja šmin­
ka nije m o g l a sakriti da je plakala. Florijan nije bio u blizini, nije se č u o š u m
njegovih koraka. Osluškivala je, nije ga bilo nigde. P o g l e d a l a je u p r a v c u štafe-
laja i, t a m a n k a d a je htela da skine p l a t n o koje je p o k r i v a l o sliku, z a č u l a je te­
lefon. Nije se javila, pustila je da telefonska sekretarica p r e u z m e poziv.
Florijan, upravo sam se vratio iz Pariza ... poludeli su od sreće kad su čuli
da spremaš izložbu ... Kažu da imaš novu ptičicu u svom kavezu ... zar si tako

204
brzo zaboravio... Ćao bejbi, vidimo se uskoro... Oh, zamalo da zaboravim, pri­
premio sam ti malo iznenađenje: Margo ti šalje video traku ... želi da imaš ko­
piju ...
Glas je bio m u š k i i v e o m a se prisno o b r a ć a o Florijanu. K a k v u je to video tra­
ku pominjao nepoznati m u š k a r a c ...? Prišla je sekretarici: želela je da presluša
traku još j e d n o m . U t o m m o m e n t u z a č u l a je tresak vrata ... Florijan je b e s n e o ...
Razmišljala je na brzinu šta da r a d i . . . g r e š k o m je pritisnula d u g m e za brisanje ...
ona će mu reći za m u š k a r c a k a d a za to b u d e prilika ... i m a l a je predosećaj da bi
mu to sad pokvarilo raspoloženje, ali nije z n a l a o d a k l e joj ta p o m i s a o ...
- Šta je sa t o b o m ... - p r i š a o joj je, uzimajući r u k o m njenu b r a d u i okrećući
je p r e m a s l a b a š n o m tračku svetla z a l a z e ć e g s u n c a ... Z a š t o ti je lice t a k o nadu-
to ...?
- M o r a da je od š a m p o n a ... m o ž d a sam alergična - slagala je. - G d e si ti bio?
- N i g d e p o s e b n o ... išao sam po n e k e boje ...
- Da li si ih n a š a o ?
- Ne baš o n o što sam tražio ...
- A šta ti je to u r u k a m a ?
- O v o ... neki m a t e r i j a l . . . p l a t n o - d o d a o je ispravljajući se.
- K a k v o p l a t n o ? Mislila sam da si završio ...
- K o m p l i k o v a n o je da ti objašnjavam ... Da li je n e k o z v a o ? - p o g l e d a o je
upitno.
- Ne - slagala je ne t r e p n u v š i . . .
- Mislio sam da će me z v a t i . . .
- Očekuješ poziv?
- U m e t n i č k i direktor ... ubeđiije me da izložim slike tri d a n a p r e p o s t a v k e ...
- Z a š t o to ne učiniš?
N a s m e j a o se kiselo ... - N a i v n a si M i l i . . . kritičari bi ih videli pre v r e m e n a ...
ne želim tu kopilad da se motaju o k o slika pre n e g o što ih vidi o b i č n a publika ...
- M o ž d a si u pravu ... H o ć e m o li raditi večeras?
- Pogledaj k a k v o ti je lice ...
Osetila je žaoku ... nije m o r a o da je p o d s e ć a da mu je s a m o r o b a ... - A k o ti
ne t r e b a m više pošla bih na spavanje ... u m o r n a sam ...
U p a l i o je televizor i ne o b a z i r u ć i se na nju, ne odvajajući p o g l e d od e k r a n a
s a m o je rekao: - I d i . . . - g o t o v o da je h t e o da je se otrese ... bilo je o č i g l e d n o
da mu je smetalo njeno prisustvo ...
- Mili - p o z v a o je - ovih n e k o l i k o d a n a pred izložbu biću j a k o zauzet, m o ­
r a m da prisustvujem na postavci s v e t l a . . . v o l e o bih da ostaneš, t r e b a l o bi da pri­
m i š n e k u poštu za m e n e , j a k o mi je v a ž n o ...
Pomislila je na traku ...
- Ne brini, biće kako zahtevaš - otišla je u improvizovanu sobu: od Florijana
fizički je delio s a m o paravan ... On je ostao da gleda s n i m a k n e d a v n o o d r ž a n o g
koncerta ... Mili je zagnjurila glavu u jastuk; nije želela da čuje p e s m u , ali glas
pevačice je pronalazio put do njenog srca ... Okovi od suza ... Šta sam očekiva-

205
la ... ništa mi nije obećao, sve je bila samo moja ideja, šaputala je suznim glasom ...
Nije znala da se sa srcem ne može kalkulisati... Zaspala je na m o k r o m jastuku ...
K a d a je Florijan nešto kasnije stao iznad nje, o n a je spavala. Nije joj v i d e o
lice jer ga je prekrivala kosa ... poželeo je da je dodirne, da je poljubi, da vodi
ljubav sa njom ... O k r e n u o se ... to m o ž e pričekati. K a d završim j e d n o m z a u v e k
sa M a r g o ... koštala me je p u n o bola, m o r a m je se o s l o b o d i t i . . .
R a z v i o je p a k e t koji je d o n e o tog p o p o d n e v a , p r i p r e m i o boju i z a t e g a o m a ­
terijal ... stavio je četkicu u z u b e dok je jedan d e o tkanine stezao u sigurnosni
r a m na stolu ... r u k o m je prelazio p r e k o bele svile ... - Biće savršeno - p r o k o -
m e n t a r i s a o je t i h o za sebe i p o č e o slikati... R a d i o je celu n o ć , osluškujući da se
Mili ne p r o b u d i i ne zatekne ga n e s p r e m n o g ... Ostavio je četkicu i z a g l e d a o se
u islikanu svilu ... bio je zadovoljan ...

K o n a č n o je o s v a n u o dan uoči izložbe ... Otvaranje je bilo z a k a z a n o za 9 sa­


ti uveče. S a m o najviđenije zvanice primile su pozivnicu, a tek s u t r a d a n n a k o n
svečanog otvaranja izložba će biti o t v o r e n a za običnu publiku ...
Florijan je bio sve nervozniji, i m a o je sve manje takta ...Telefon je stalno
z v o n i o ... p o č e l a je da pristiže g o m i l a pošte na njegovu adresu ... i na TV se sve
više s p o m i n j a o spektakularni d o g a đ a j . . . činilo se da su ga svi bili željni. U p o r ­
no je odbijao da se pojavi u j a v n o s t i . . . L o s A n đ e l e s je hvatala euforija, a Be-
verli Hils t r e m a ... pojavile su se neke aveti iz p r o š l o s t i . . . svi su se pribojavali
šta će M a r g o da uradi ...
U g l a v n o m , proteklih nedelja otkad su saznali svi su pričali s a m o o njegovoj
novoj p o s t a v c i . . . predviđali su pravi s p e k t a k l . . . i iz E v r o p e su pristizale odlič­
ne v e s t i . . . javljali su se kolekcionari, n a s t a o je opšti suludi m e t e ž i g u ž v a ...
Mili se držala po s t r a n i . . . Takva je bila Florijanova n a r e d b a . . . nije je više ni­
k u d izvodio ... n e k a b u d e njegova m a l a tajna ... R e k a o joj je: to što su izašli n e ­
koliko p u t a trebalo je da b u d e sasvim dovoljno da isprovocira p o z n a n i k e i n e ­
prijatelje ... Svi su pričali svašta, ali n i k o nije z n a o šta je ovaj put bila slikarska
t e m a ; nestrpljenje je dostiglo kulminaciju ...

Z v o n o na kapiji se oglasilo ... Pritisnula je interfon.


„Koje?"
„Stigla je DHL pošta, gospođice. Treba mi vaš potpis da bih v a m u r u č i o
pošiljku."
„ M o ž e t e ući Potpisala je i uzela paket. Bila je to obična video-traka.
Mili je zatvorila vrata. U ruci je držala v i d e o traku i n e k o l i k o č a s o p i s a . Na
većini naslovnih strana pisalo je o Florijanovoj izložbi. U j e d n o m n a s l o v u bile
su izvučene Florijanove reči ... „Vratila me ljubav" ... „priznaću v a m s v e " ...
„ n e m a m više šta da krijem" ... Nije čitala dalje ... suze su joj p o n o v o pretile ...
Bacila je n o v i n e na sto. U ruci je još uvek držala DHL pošiljku. Setila se poru­
ke sa telefonske sekretarice ... požurila je u d n e v n u sobu ... Florijan t e k što je

206
izašao ... Z n a l a je da ne treba, ali znatiželja je bila jača od nje: izvadila je kase­
tu iz plastificirane zaštitne k o v e r t e , g u r n u l a je u v i d e o i uključila ga.
G l e d a l a je u prizor ... Nije m o g l a da veruje svojim o č i m a , nije želela da ve-
ruje da je to Florijan ... G l e d a l a je u p a r koji se ljubio ... bile su to iste o n e ruke
koje su nju dodirivale, ali ne sa t o l i k o strasti, ne o v a k o ... Florijan je v o d i o igru.
Vodili su ljubav ... To ne m o ž e biti!... To nije istina!... Ž e l e l a je da v r i š t i . . . P o -
s m a t r a l a je njegove u s n e k a k o i z m e đ u strasnih poljubaca n e š t o šapuću, videla
je n j e g o v o telo k a k o se u ekstazi uvija. Ma koliko sebe u b e đ i v a l a da je ne voli,
da je n i k a d n e ć e zavoleti, ipak se n a d a l a . Sad više nije ... K o n a č n o je saznala
istinu zašto nikad n e ć e biti njen.

Florijan je g o t o v o c e o dan bio z a u z e t o k o transporta slika i p o s t a v k e ... Ima­


li su p r o b l e m a sa osvetljenjem i p r a t e ć o m dekoracijom. P o g l e d a o je na sat, bi­
lo je s k o r o s e d a m s a t i . . . P o ž u r i o je u vilu.
- Mili, zakasnićemo. Treba da se o b u č e š ... G d e si? - p o n o v i o je n e š t o jače,
ali nije se odazivala. P o š a o je do kupatila i z a k u c a o na vrata ... nije ni o v d e ...
o k r e n u o se oko sebe ... g d e je d o đ a v o l a ... Išao je od sobe do sobe, n i g d e je nije
bilo ... Osetio je laku nervozu u s t o m a k u , još mu je s a m o o v o trebalo. P o š a o je
u atelje ... sve stvari koje joj je k u p i o bile su na s v o m mestu. M o ž d a je izašla ...
O s l u š k i v a o je, očekujući da će svaki čas ući ... Pažljivo je g l e d a o po prostoriji
ne bi li saznao razlog njenog m i s t e r i o z n o g nestanka, ali sve je bilo na s v o m e
m e s t u . P o g l e d mu se z a d r ž a o na štafelaju ... više nije bilo sumnje ... p o g l e d a o
je u m a l u p o r u k u ...

Predomislila sam se, uzela sam natrag ček koji si mi ispisao ... Bio si u pra­
vu, možeš imati sve osim mene ... Želim ti sve najbolje sa izložbom.
Mili.

R u k e su mu drhtale ... Otišla je ... M a r g o , prokleta da s i . . .

* * *
M a r g o je kritički gledala u s v o j e sveže ispolirane n o k t e . Bila je više n e g o za­
dovoljna k o z m e t i č k o m k u ć o m Agnes ... Još sat v r e m e n a i p o ć i će na izložbu ...
Telefon je prekinuo njene misli.
„ H a l o , M a r g o ..."
Snizila je ton, prepoznavši glas.
„ Z a r t i n i s a m rekla d a m e n e z o v e š n a ovaj b r o j ? "
„ Z n a m , ali i m a m m a l o iznenađenje z a t e b e . "
„ M i s l i m da mi je iznenađenja dosta. Da li je ispalo o n a k o k a k o s m o se do­
govorili?"
,,I bolje od d o g o v o r a ! Z a t o te i z o v e m ... Č i m je izašla p o k u p i o sam traku.
Florijan nije z a m e n i o bravu, ključ je savršen ... I to nije sve. H o ć e š li platiti
nešto ekstra?"

207
„ D a ne preteruješ m a l o " , prosiktala je besno. - „ M e n e ne m o ž e š ucenjivati."
„ N e ucenjujem te. I m a m poklon za tebe od Florijana."
,,A t o j e ? "
„Videćeš, u s k o r o ti stiže na a d r e s u . "
„ A k o si nešto zabrljao ..."
„ O p u s t i se ... i sačekaj kurira na v r a t i m a . "
„Jesi li p o l u d e o da mi n e k o g šalješ na vrata. A n đ e l o je tu. Ne ž e l i m da išta
posumnja."
„ Z a š t o bi? S a m o ti stiže pošiljka koju si n a r u č i l a . "
- M a r g o ! - z a č u l a je u t o m trenutku A n đ e l o v glas. - Na kapiji je n e k i tip, ka­
že da ti je stigla pošta.
- D o l a z i m - spustila je slušalicu.
Prošla je pored Anđela. On je uhvatio za podlakticu, n i m a l o n e ž n o .
- M i s l i m da s a m izričito naredio da na o v u adresu ne p r i m a š poštu. D r ž i h o -
livudske m a k r o e podalje od m e n e .
- To što ti nazivaš m a k r o i m a su najpoznatiji svetski režiseri i filmski radnici.
- Za m e n e su oni, draga moja, p o d v o d a č i sa m a l o finijim m a n i r i m a , ali stvar
se svodi na isto: trgovina telom - rekao je ironično, pustivši je da p r o đ e .
M a r g o je preuzela luksuzno upakovan poklon od dostavljača. Pogledala je u
kratku p o r u k u na srebrno-plavoj kartici: „Volim te, Florijan" ... Na licu joj sinu
pobednički o s m e h . Plašila se bez razloga, još uvek ga je m o g l a k o n t r o l i s a t i . . .
- M a r g o , ideš li?
- S a m o trenutak, - razmotala je svilenkasti papir. Ostala je b e z d a h a ...
- M a r g o ! - A n đ e l o je ušao u spavaću sobu. Stavljao je leptir m a š n u i dohva­
tio sako. - Ti se još nisi spremila, z a k a s n i ć e m o .
- A n đ e l o , m o ž e š poći b e z m e n e .
P o g l e d a o je z a č u đ e n . O v o je s v a k a k o bila novina. Ranije je insistirala da se
stalno pojavljuju zajedno na prijemima.
- N a r u č i ć u ti limo.
- O d l i č n o - rekla je nezainteresovano.
D o h v a t i o je m o b i l n i .
- H o ć e š li belu ili crnu limuzinu.
- Svejedno - dobacila je iz daljine.
To nije bila M a r g o ... Šta se d o g a đ a ... A n đ e l o je p r e k i n u o vezu. U s v a k o m
slučaju, s a z n a ć e večeras. Izašao je. Vitorio ga je čekao ...

K a d a su stigli g u ž v a je bila neopisiva. Fotoreporteri su jurili slikajući z v e z d e


koje su p r e k o c r v e n o g tepiha prolazile dok su ih o b o ž a v a o c i okruživali sa svih
strana. Z a č u l i su se uzvici oduševljenja k a d a je pristigla l i m u z i n a sa M a j k l o m
M i č a m o m i njegovom najnovijom pratiljom ... Pojavio se Reks Taner ... i njego­
va „Plav boy" izabranica ... za njima i K a l v e r o Koroti ... Povici p u b l i k e dosti­
gli su v r h u n a c k a d a se pojavio i p o p pevač Kris H e n i n g i to sam, b e z pratnje ...
prišao je da podeli nekoliko a u t o g r a m a ne skidajući blještavi o s m e h sa lica ...

208
Za njim su išli Vinsent Vestli, n o v a z v e z d a H o l i v u d a M e g i Brajan i Ted K a r i n o
sa naveliko najavljivanim i z n e n a đ e n j e m , p l a v o k o s i m i p l a v o o k i m D a g o m Nil-
s o n o m ... K a d a su oni prošli počeli su pristizati svi veći i poznatiji političari u
pratnji bogatih k o l e k c i o n a r a ... činilo se da se sav p o z n a t i svet o k u p i o večeras
ispred Hermesove z a d u ž b i n e . P u b l i k a je ostala iščekujući j o š m n o g o poznatih
lica sa filma i televizije. Svi su sa nestrpljenjem očekivali da se pojavi i trenut­
no najveća z v e z d a filmskog platna. Povici i krici oduševljenja propratili su pri­
stizanje limuzine kojom se d o v e z a o A n đ e l o S a v a r e z e ; znali su ko je trebalo da
b u d e u njegovoj pratnji. Objektivi svih prisutnih fotoreportera okrenuli su se u
t o m pravcu, ne želeći da p r o p u s t e t r e n u t a k k a d a se pojavi M a r g o Viti.
Blicevi su počeli bljeskati, ali Sicilijanac je b i o s a m ... iznenađenje je bilo tek
na p o m o l u ...
M a r g o je došla poslednja. Na sebi je imala haljinu od sjajne b e l e svile, dis­
kretni m o t i v i r u k o m slikani presijavali su se p o d svetlima reflektora.
Fotoreporteri su kao pomahnitali počeli zumirati i škljocati fotoaparatima.
„Božanstvena je ... ništa slično nisam video do sad. O n a je žena u b i c a " - šapu-
tao je jedan od reportera s v o m e kolegi. Nisu mogli da skinu objektiv sa njene fi­
gure i lica ... „Jesi li video haljinu ... ženski deo će p o z e l e n e t i . " Nasmejali su se
obojica. „ M a r g o nam je opet priredila predstavu."
O b a v e z n a publika o b o ž a v a l a c a koja se skupljala r e d o v n o ispred s v a k o g zda­
nja u koje su pristizali poznati, p o č e l a je da se razilazi. N a d g r a d o m se spustio
pljusak...

Mili je izašla iz taksija o b u č e n a u j e d n o s t a v n u crnu haljinu. Ž e l e l a je još jed­


n o m da vidi Florijana. U r u k a m a je držala p r o p u s n i c u za službeni ulaz. Portir
na v r a t i m a je propustio uz klimanje glave. P o š l a je k r o z beli m e r m e r n i hol. Iz
glavne sale čuo se žamor. P o g l e d o m je potražila Florijana ... Sada joj se više nije
činio t a k o blizak k a o u ateljeu d o k su radili. B i o je m e đ u s v o j i m a ... P o v r e m e ­
no bi se okretao, p o g l e d o m tražeći n e k o g a d o k je stajao o k r u ž e n g r u p o m pozna­
tih ljudi... Svi su m e đ u s o b n o nazdravljali držeći široke kristalne čaše u rukama ...
Primetila je k a k o mu se k r o z g o m i l u r a s p o l o ž e n i h ljudi p r i b l i ž a v a n e k o ... K o ­
r a k n u l a je unazad, p r e p o z n a v š i m u š k a r c a sa v i d e o trake ... I m a l a je potrebu da
potrči p r e m a izlazu ... Šta je o n a u o p š t e tražila o v d e ...? O k r e n u l a se da p o đ e ,
ali joj je n e k o preprečio put.
- Gospođice!
Bio je to Kalvero Koroli...
Spustila je glavu u n a m e r i da p r o đ e p o r e d njega.
- Oprostite, m o r a da ste me z a m e n i l i sa n e k i m .
O s m e h n u o se:
- Z a r v a m se haljina koju s a m v a m p o k l o n i o ne d o p a d a ?
- Ne vredi ništa bez cipela - o d g o v o r i l a mu je.
O v o m o ž e biti v e o m a zanimljivo ... Mili je bila p r a v o m a l o osveženje za
Kalvera...

209
- Z n a t e , Hari, moj šofer se vratio da v a m d o n e s e i cipele, ali vas više nije bi­
lo na toj adresi.
- O n d a je z a k a s n i o - rekla je suvo.
- N i k a d nije k a s n o da se greška ispravi - izvadio je mobilni. - Hari, da li je
onaj paket sa cipelama još uvek u k o l i m a ... O d l i č n o , upravo sam p r o n a š a o nji­
h o v u vlasnicu.
- G o s p o d i n e K a l v e r o - želela je s a m o da se ljubazno zahvali i o s l o b o d i nje­
g o v o g društva pre nego što im se neko p r i d r u ž i . . . i otkrije njenu sličnost sa m o ­
tivima na s l i k a m a ... Vratio je mobilni u d ž e p ...
- A k o n e m a t e ništa protiv, ja bih sada p o š l a ...
- G d e ste se smestili?
- U hotelu - odgovorila je.
U t o m e , glasni govor u sali je bio n a g l o prekinut. Oboje su pogledali u prav­
cu glavnog ulaza. Na njemu je stajala M a r g o V i t i . . .
- Da li je i o v o j e d n a od vaših haljina? - upitala je š a p a t o m .
- S a m o cipele - rekao je Kalvero. - M o r a m v a m priznati da s a m i ja izne­
n a đ e n . U p r a v o s a m joj jutros isporučio haljinu za prijem, ali ne ovu ... N e g o , da
li ste znali da su njih dvoje bili u vezi?
- Na k o g a mislite?
- Na m a e s t r a Florijana i g o s p o đ i c u Viti ... Siroti d e č k o - k o m e n t a r i s a o je
- M a r g o spali sve što dotakne ...
- Izvinite, ali holivudske afere me ne interesuju.
- Z a r ? - p o d i g a o je značajno obrvu.
- Doviđenja, mr. K o r a l i . . .
- Ne m o ž e t e otići tek tako. U o s t a l o m , v a š e m liku m o ž e m o zahvaliti za F l o -
rijanovu inspiraciju.
- B i o je inspirisan n e č i m drugim ...
- S a v r š e n o vas r a z u m e m . - Gledali su u M a r g o k a k o se približava Florijanu.
- S a d a bih stvarno pošla.
U z e o je p o d ruku; nije m o g l a da se i z m a k n e , skrenula bi pažnju na sebe.
- Ispratiću vas - nastavio je istim o n i m n o n š a l a n t n i m glasom.
Nije m o g l a da se p o b u n i . . . Izašli su n e o p a ž e n o ...
- A k o dozvolite, Hari će vas odvesti. Ja bih se vratio na prijem ... - Šofer je
otvorio stražnja vrata crne limuzine. K a l v e r o je uzeo paket iz šoferovih ruku i
p r u ž i o joj ga.
- O v o je vaše.
Prihvatila je paket i pogledala Korolija p r a v o u oči. Nije koketirala, nije se
pretvarala...
- Č e m u m o g u da zahvalim, g o s p o d i n e K o r a l i ?
O s m e h n u o se kratko i poljubio joj ruku.
- Sudbini, g o s p o đ i c e , s a m o s u d b i n i . . .
L i m u z i n a je napustila široki parking prostor, ostavljajući Kalvera i njegovu bo­
gatu klijentelu, i zauvek ostavljajući Florijana sa njegovim prijateljima i plavoko-

210
sim ljubavnikom ... Podigla je svileni poklopac sa četvrtaste kutije. Izvadila je ci­
pele od zelenog satena. Ispod njih je stajala koverta ... Pročitala je pažljivo.
P o z i v n i c a je bila ispisana zlatnim slovima. N a s m e j a l a se g o r k o ... da je ko­
jim slučajem ovu pozivnicu dobila ranije, uštedela bi sebi patnju i b o l . . . Poziv
na b a l . . . Ali, ona je u p r a v o ostavila svog princa ... Bal je b i o n a m e n j e n kandi­
daturi senatora Bejlija, a cipele njoj ... Za j e d n u bajku - p o m a l o č u d a n početak,
pomisli i vrati cipele u kutiju. Prijem je bio za n e k o l i k o d a n a , d o v o l j n o v r e m e ­
na da otplače i p r e b o l i . . . N i k a d više n e ć e dozvoliti sebi da v o l i . . . Ljubav je na-
m e n j e n a drugima, a ne njoj ... Ponavljala je u sebi: nikad, n i k a d više ...

Florijan je gledao o k o sebe. Video je m n o g o p o z n a t i h lica i n e k a nova, tek


pristigla u svet slavnih.
B i o je tu i Stjuart O ' N i l . Z n a o je da od njegove kritike zavisi u s p e h izložbe.
Izložba još nije bila z v a n i č n o o t v o r e n a , čekali su da se s k u p e i ostale zvanice
koje su potvrdile svoj dolazak. S k o r o svi su bili tu, nedostajale su s a m o M a r g o
i Mili. K a d a se ž a m o r gostiju n a g l o prekinuo, p r v o što je u g l e d a o bila je halji­
na koju je r u k o m islikao. Z n a o s a m da će d o ć i . . . srce mu je b r ž e z a k u c a l o ... i
g o t o v o da mu je stalo k a d a je u g l e d a o M a r g o . Zastala je na trenutak, lepa k a o i
uvek, ledeno hladna i nedodirljiva.
O s e t i o je slabost. Prilazila mu je, pozdravljajući se sa p o z n a n i c i m a i deleći
s v i m a svoj razoružavajući holivudski o s m e h .
A n đ e l o je stajao po strani pažljivo posmatrajući scenu. U ruci je držao čašu
najboljeg francuskog šampanjca.
M a r g o je savršeno vladala svojim k u k o v i m a , svojim t e l o m i p o k r e t i m a , ote-
lovljenje lepote p o r o k a i slasti g r e h a ...
Florijan je gledao ... Z a r s e d a m g o d i n a s a m o ć e , gorčine i m r a k a u k o m e je
boravio nisu učinili ništa da taj osećaj p r o đ e ? Svi otrovi k o j i m a je h r a n i o i p o -
jio želju za o s v e t o m , topili su se k a o z a m a k od leda p o d p o g l e d o m njenih oči­
ju. Ž e l e o je da je m o g a o da odvoji pogled od nje, ali sila te fatalne privlačnosti
bila je neodoljiva. Opirati se toj privlačnosti značilo je o t i m a t i se silama što su
dolazile iz svemira ... nije i m a o šanse. Stala je ispred njega i, k a o p r e s e d a m go­
dina, osetio se b e s p o m o ć a n i slab.
Prišla mu je i spustila lagan poljubac na njegov obraz.
- Florijan! - p o z v a l a ga je slatko i n e v i n o - gosti čekaju. H o ć e š li otvoriti
izložbu? - U z e l a ga je za ruku i p o v e l a p r e m a m i k r o f o n u . Osetila je k a k o mu
se dlanovi znoje. R u k a za koju ga je držala k a o da nije bila njegova. Z n a o je da
treba n e š t o da kaže, oči prisutnih bile su uprte u njega ... Od njene blizine p o ­
digla mu se knedla u grlu ... K a k v a li je s a m o b u d a l a bio k a d je p o m i s l i o da je
p r e v a z i š a o taj s u m a n u t i strah koji se z v a o M a r g o V i t i . . .
A p l a u z kojim su ga pozdravili utišao se i sada su svi čekali da Florijan pro­
govori. Pročistio je grlo ... Pomisli da bi m o g a o zaplakati. O s e ć a o se kao dete na
priredbi koje je zaboravilo onih nekoliko strofa glupe dečije p e s m e . G l e d a o je u
sve te poznate i slavne ljude što su stajali tu ispred njega čekajući da progovori.

211
- Ja ... - p o č e o je. Bilo mu je pretopio ... T r e b a l o je da u toj haljini stoji Mili
a ne M a r g o ... Prostor se okretao o k o njega ... bio je svestan s a m o njenog pri­
sustva. Od k a k v o g li je materijala napravljena, šta je to imala da je činilo ta­
k v o m ... K o b n a z v e z d a . . . znao je njenu m a l u prljavu tajnu. Stisak njene r u k e se
pojačao, srce mu je divljački udaralo, osetio je da ga hvata p a n i k a . Nije m o g a o
da diše, p o ž e l e o je da p o b e g n e .
- Florijan, nije ti dobro? - Njen cvetni parfem bio je prejak.
- O v d e je zagušljivo - p r o m u c a o je. Trebalo mu je vazduha, mislio je da će
mu grudi prsnuti, nije m o g a o da u d a h n e d u b o k o ... Glad za v a z d u h o m je posta­
la nepodnošljiva, p o č e o je nekontrolisano m o k r i t i . . . Otvorio je usta da n e š t o ka­
že, ali ispred očiju počela je da se kovitla bela magličasta provalija ... U p a d a o je
u nju ... Č u o je još s a m o nečiji povik: „ N e k a n e k o p o z o v e a m b u l a n t n a ..."
Više n i k o m nije bilo do slika. Zadržali su se kratko, tek da o d l o ž e čaše sa
k o k t e l i m a ... Znali su za bolest od koje je b o l o v a o Florijan. O n a je kružila
H o l i v u d o m ... Svi prisutni imali su s a m o j e d n o pitanje: ko je od njih s l e d e ć i . . .
O d a b r a n i novinari i reporteri, koji su došli do specijalnih pozivnica, b r z o su
napustili zgradu, žureći u redakcije ... Na kraju, ostao je s a m o u m e t n i č k i direk­
tor Hermesa i kritičar Stjuart O ' N i l koji je sa v e l i k o m pažnjom i iskusnim o k o m
posmatrao plama.
- Šta mislite? - upitao ga je direktor.
- M i s l i m da ćete uspeti da pokrijete t r o š k o v e izložbe, a k o to uradite još ve­
čeras, p r e n e g o što izađe jutarnje izdanje. - I z a š a o je ne progovorivši više ni r e č .
D o k je s e d a o u kola zazvonio mu je m o b i l n i . . .
„Ja sam, Stjuart - bila je Margo. - Siroti Florijan ... odvezli su ga u stacionar."
„Zahvaljujući t e b i . "
„ D o g o d i l o bi se pre ili kasnije ... Da li si g l e d a o p l a t n a ? "
„ J e s a m " - O ' N i l je odgovorio kratko, gušeći srdžbu.
„I, šta m i s l i š ? "
„ M i s l i m da su remek-dela neponovljive lepote. Florijan je ovaj p u t preva-
zišao sva m o j a očekivanja."
Slušala ga je pažljivo.
„Nestrpljiva s a m da ujutro pročitam tvoju kritiku."
„Znam da jesi..."

Sva n o v i n s k a izdanja i njihovi kritičari s a m o su potvrdili mišljenje Stjuarta


O ' N i l a . M a r g o je pažljivo čitala njegovu kritiku: V e o m a s k r o m n a i s i r o m a š n a
o b r a d a inače bogatih biblijskih t e m a k a o što su b i t k a k o d A r m a g e d o n a , pad Va-
vilona i s e d a m a n đ e l a sa sedam pečata ... j e d i n o na njima što privlači pažnju je
lik m o d e l a k a o otelotvorenja bludnice ... za istinske kolekcionare tu se ne m o ž e
naći ništa od značajnije v r e d n o s t i . . . M a r g o je p o n o v i l a naglas zadnji red: „ N i š t a
od značajnije vrednosti" ... bacila je n e m a r n o n o v i n e na p o d : „ H v a l a , Stjuart".

212
Florijanove slike su se p r o d a l e još iste večeri b o g a t a š i m a širom sveta po ba­
s n o s l o v n i m s u m a m a . Završile su u privatnim k o l e k c i j a m a istinskih ljubitelja
s p r e m n i h da plate veliku c e n u . O s t a l o je s a m o da se pažljivo upakuju k a k o se
ne bi oštetile u transportu ... N e k i tajni glas je š a p u t a o od u h a do u h a da je Stju­
art O ' N i l vraćao n e k o m e d u g l o š o m o c e n o m p o s t a v k e ... u H o l i v u d u i Beverli
Hilsu se ništa nije m o g l o sakriti. K u p o v i n a je obavljena tajno i slike su p r o d a t e
s a m o nekolicini odabranih. U m e t n i č k i direktor je z a d o v o l j n o trljao ruke. Kata­
strofalna kritika Stjuarta O ' N i l a bila mu je p o k r i ć e da zatvori i n e o t v o r e n u iz­
ložbu i pri t o m e p r o d a slike radi pokrivanja troškova. K l a u z u l a u u g o v o r u sa
Florijanom potvrđivala j e t a k v u m o g u ć n o s t . N i k o nije v e r o v a o d a b i d o t o g a
m o g l o doći, ta m a l a stavka u u g o v o r u bila je čista formalnost.
Telefon je z a z v o n i o ...
„ B e r g na telefonu ..."
„ D a li ste prodali k o l e k c i j u ? "
„Oprostite, s a k i m r a z g o v a r a m ? "
D o b i v š i odgovor, B r e g z a n e m e .
„ Ž e l e o bih lično da p o g l e d a m slike."
„To ... to ... - z a m u c a o je. - N e ć e biti nikakvih problema. Sve su slike još uvek
tu. K a d a m o g u da vas očekujem? R a z u m e o sam v a s . . . apsolutno inkognito."
P o l a časa kasnije, k u p a c koji je želeo da njegov identitet o s t a n e u tajnosti
r a z g l e d a o j e slike u z prisustvo s a m o g o s p o d i n a Berga, u m e t n i č k o g direktora
Hermesa.
- Ne z n a m da li su za v a š u kolekciju ... Prošle su j a k o loše k o d kritike.
- Ko ih je video od kritičara? - u p i t a o je č o v e k ne dižući p o g l e d sa j e d n o g
platna.
G-din Berg nije m o g a o da prikrije zbunjenost.
- Z n a t e , z v a n i č n o nisu ni p r i k a z a n e . M i s l i m da su ...
- P i t a o s a m za kritičara, mr. B e r g .
- A h . . . d a . . . Stjuart O ' N i l .
- Ž e l i m ovu sliku.
- Ne bih m o g a o ... - u s t r u č a v a o se g o s p o d i n Berg.
- 7 0 0 0 0 0 dolara. Da li je to dovoljno?
Mr. Berg je p r e b l e d e o .
- Za taj n o v a c i m a m n e š t o j a k o v r e d n o iz lične kolekcije ...
- Ne interesuje me vaša p r i v a t n a kolekcija - p r e k i n u o ga je h l a d n o . - Ž e l i m
ovu sliku.
- G o s p o d i n e , još j e d n o m vas u p o z o r a v a m na loše kritike ... Vi ste j e d n a od
n a š i h najboljih mušterija ... A k o je Stjuart O ' N i l u p r a v u ...
- Stjuart O ' N i l je u pravu, slike su r e m e k - d e l a neponovljive lepote. - G o v o ­
rio je ne odvajajući p o g l e d od slike.
- A l i . . . - zaustio je direktor.
- G o s p o d i n e Berg, zašto mi ne k a ž e t e ime?
- Ne razumem vas baš najbolje. A k o mislite na sliku, zove se „ A d a m o v o isku­
šenje".

213
-Interesuje me ime kupca.
-To se protivi mojoj etici - nevoljno reče Berg.
-I etika ima svoju cenu ... Milion dolara - p o v e ć a o je p o n u d u .
-A n d e l o Savareze - uzvratio je u m e t n i č k i direktor. - Vi s i g u r n o shvatate da
me stavljate u v e o m a neugodan položaj.
Č o v e k se o k r e n u o p r e m a gospodinu Bergu.
- Položaj trgovca je uvek v e o m a n e u g o d a n , to je vaše z a n i m a n j e ... Isporu-
čićete mi sliku još danas. N o v a c će biti p r e b a č e n na vaš privatan r a č u n . D o v i -
denja, mr. Berg.
U m e t n i č k i direktor je gledao u pravcu u k o m je nestao k u p a c ... „ M i l i o n d o ­
lara", p o n o v i o je s u m u i pogledom potražio zlatnu pločicu sa n a z i v o m slike ...
„ A d a m o v o iskušenje" ... sad je m n o g o pažljivije posmatrao lice devojke. Šta ga
je to toliko privuklo, pomislio je ... M o ž d a Eva, razmišljao je glasno ... Ko je
ona?
Vratio se u svoju kancelariju. Razmišljao je kako da saopšti Italijanu da je
u p r a v o p r o d a o sliku n e k o m d r u g o m za o k r u g l o milion dolara. B i o je t r g o v a c
u m e t n i n a m a i z n a o šta je dobra zarada, ali ovaj put g o s p o d i n B e r g se nije r a d o ­
v a o profitu.

* * *
A n đ e l o je spustio slušalicu i p o g l e d a o u Vitorija. - N e š t o je iskrslo, m o r a m
hitno za Siciliju.
- D o n A n t o n i o ? - upitao je Vitorio zabrinuto. - Da li je d o b r o ?
A n đ e l o Savareze je s a m o k l i m n u o glavom ... Video je na licu svoga telohra-
nitelja da mu je laknulo. Z n a o je koliko je Vitorio bio vezan za starca, i da mu
D o n nije lično d a o zadatak da čuva leđa Anđelu, on bi zatražio da ga vrate na
Siciliju. A čak i da je hteo, Vitorio ne bi m o g a o da se vrati.
R i m je z a h t e v a o od vlasti iz A m e r i k e njegovo izručenje. S a m o zahvaljujući
A n đ e l o v i m v e z a m a u Senatu, sa tim se odugovlačilo. P o t e r n i c a za njim biće
ukinuta za n e k o l i k o meseci k a d a p r e d m e t z b o g koga su ga tražili zastari.
Što se A n đ e l a tiče, on je još uvek bio van domašaja zakona. N j e g o v i poslo­
vi su bili č i s t i . . . Struktura Mafije u Americi se menjala ... A m e r i k o m je v l a d a o
informativni terorizam i finansijsko-naučni kriminal. N o r m a l n o , vršili su priti­
sak, ali m e t a k je bio s a m o krajnje sredstvo. O n e prave prljave p o s l o v e - droge,
reket i prostituciju ostavili su A l b a n c i m a .
A n đ e l o je ispio svoju jutarnju kafu.
- I m a m z a tebe jedan posao dok b u d e m odsutan. D o n A n t o n i o m e j e z a m o ­
lio da i z v e s n o m prijatelju Frenku iz Njujorka i z a đ e m o u susret. P o t r e b n o je da
n e k o g p r e b a c i m o z a M a r o k o . R a z u m e o sam d a n e m a d o k u m e n t a ... Ići ć e m o
uobičajenim kanalima. Otići ćeš još d a n a s u H a d s o n Bej i potražiti vezu, preba-
c i ć e m o ga teretnim b r o d o m „ L i b e r t a t e a " . Ostalo prepuštam tebi ... - Z a s t a o je.
- I još n e š t o ... Ne odvajaj se od M a r g o .
- K o l i k o ćeš d u g o biti na Siciliji?

214
- S a m o dok se završi pogrebna c e r e m o n i j a . . . - Vitorio je gledao u njega. - Još
uvek d r ž e u tajnosti... P a p a je u m r o . - Na te reči Vitorio se prekrsti. - N i k o m e
ni reči, n e k a crkva to objavi s a m a .
- Šta da r a d i m o sa /PC-om?
- O t k a z a ć u sastanak. Lično ću ih obavestiti o t o m e . K a d a se vratim h o ć u da
i m a m izveštaj gde su bili, sa kim su se sastajali, t a č n o u minut. Organizuj prat­
nju, z n a š u koga s m e m o imati poverenje. N e k a ih m o m c i pokrivaju 24 časa dne­
v n o ... ništa ne srne izmaći k o n t r o l i . . . živci su s v i m a na kraju ... I m a m neprija­
tan predosećaj da će n e g d e pući led ... N e k a mi Elejn rezerviše kartu za R i m ...
P o l a z i m još danas.

* * *
F r e n k je gledao u Dejva.
- D o n A n t o n i o Belavista je z v a o ... I m a m d o b r e vesti. D o ć i će njihov čovek.
- K o l i k o su tražili?
- N i š t a - o d g o v o r i o je - vraćaju mi uslugu. - P o g l e d a o je u Dejva. - D r a g o
mi je što si došao.
Dejv je ćutao.
- K a k o je izgledao čovek koji ti je d o n e o o v o p i s m o ? - p o k a z a o je na kover­
tu koju je držao u ruci.
- Visok, otmen, v e o m a obrazovan i m o ž d a mojih godina. Mislim da je advokat.
- Nije advokat, Frenk.
- T a k o je rekao.
P r i m e t i o je k a k o se mišići na š i r o k i m D e j v o v i m r a m e n i m a zatežu.
- Sad s a m se setio - ustao je da potraži n e š t o . - N a z v a o je kasnije i ostavio
ti o v u adresu u Njujorku. Evo, r e k a o je da na toj adresi imaš n e š t o da p r e u z m e š .
- Da li je rekao šta?
- N e , nije, Dejv - Frenk se zamislio. - A k o nije advokat, ko je o n d a ?
- M o j otac, Frenk.
S a d je Frenk ćutao ...
- A, G l e n ? - upitao je.
- Ne z n a m , u pismu nije više n i k o g s p o m i n j a o . - Stavio je r u k u na F r e n k o -
vu i p o g l e d a o ga u oči. - Najbolje će biti da joj za s a d a ništa ne g o v o r i m o ... Ja
m o g u da p o d n e s e m , ali ne i o n a .
- H o ć e š li joj se javiti? Z v a l a je p o s l e k o n c e r t a , d e l o v a l a mi je u z n e m i r e n o .
- N e . Još i m a m da obavim n e š t o p r e p u t a !
- Najbolje će biti da večeras o s t a n e š k o d n a s . Marija je p r i p r e m i l a tvoju so­
bu. B i ć e joj drago, ti znaš koliko te voli.
D e j v je k l i m n u o glavom. Ustali su ...
- K a s n o je ... Jutro je pametnije od večeri. P o đ i da se o d m o r i š , razgovaraće-
mo ujutro. - Frenk ga je ispratio do stepenica.
- Ti si mi kao sin, Dejv ... i to ništa na o v o m svetu n e ć e p r o m e n i t i .
Zagrlili su se ... Frenk je krio svoje staračke oči, ali suze nije m o g a o da sa­
krije. O d m a k n u o se.

215
- Oprosti, ja s a m j e d n a sentimentalna stara budala. S a m o ne želim da b u d e š
na pogrešnoj strani. - Pomislio je na sicilijansku vezu koja je t r e b a l o da mu
o m o g u ć i bekstvo iz SAD.
Dejv je z n a o o č e m u razmišlja Frenk. U z e o ga je s n a ž n i m r u k a m a za r a m e ­
na, o d m a k n u o se m a l o pogledavši ga u oči. - Bio sam na pogrešnoj strani, sa­
d a t o m o r a m ispraviti.
P o š a o je u z a stepenice u sobu koja je uvek bila namenjena njemu ... Nije na­
vraćao često do F r e n k a i Marije. Nije imao p u n o v r e m e n a za to. P o s a o mu je bio
rizičan ... Tajna služba se oslanjala na njega... R u s k a mafija je r a s p r o d a v a l a opa­
sne hemijske e l e m e n t e ... on je bio veza ... Kanali su išli od Jaroslavlja do P o d -
moskovlja ... P r e u z e o je izvesne količine litijuma, trebalo je da u g o v o r i i v r e m e
za o t p r e m u o s m i j u m a . . . SAD i Pentagon su hteli da se d o m o g n u s v a k o g miligra-
ma ... SAD ili tajna organizacija? P o n o v i o je reči iz H e k m a n o v o g p i s m a ... Or-
chis Korkyra Negro.
P o n o v o je otvorio kovertu, u z e o p i s m o i p o č e o čitati iz p o č e t k a ...

Moja sudbina je, dok ovo čitaš, već sasvim izvesna.


Iako jedan drugom ne dugujemo ništa, smatram da nije u redu bez objašnje­
nja napustiti ovaj svet.
Posle dobijanja Nobelove nagrade, trebalo je da ispunim jednu malu, u to
vreme meni nebitnu, obavezu.
Trebalo je da svoje seme dam u banku sperme. Uradili su to i mnogi pre me­
ne. Naučnici su poseban svet. Istina je da ne razmišljaju dovoljno o posledica-
ma, već su egecentrično usmereni na svoj cilj.
Nauka je najsuroviji kušač ljudske duše. Ne moram ni da napominjem da po­
nekad traži i nemoguće od nas: da zanemarimo i svoje telo, i svoju savest, i svo­
ju naciju.
Zagospodariti tamnim vilajetom čovekovog uma nije mogao svako.
Meni su se vrata odškrinula, a ti si bio deo cene koju sam morao da platim.

K o l i k o s a m g o d i n a bio u frizu ... Dejv je stegnuo vilicu, m a l i grč mu je igrao


na licu...
Čitao je dalje:

U bezdanu duša najsvirepijih ubica i najbezazlenijih žrtava, ja sam tragao


za nekim mnogo mračnijim i surovijim likom. Izlišno je da naglasim da sam u
njegovom posedstvu bio i sam.
Tragajući za gospodarom tog ljudskoga ada u njegovom paralelnom svetu
koji je pažljivo stvarao, pronašao sam i tebe.
Njegova jedina želja je da izađe iz tog ponora na svetlost dana i zagospoda­
ri svetom.
Svoje sluge i lažne mesije već je poslao ispred sebe, kako bi pripremili svet
za njegov dolazak ... Uvukao se u najmoćniju korporaciju. Njegovo leglo zla
nosi naziv „ Orchis Korkvra Negro "... preko njih u stanju je da blokira ceo svet.
Za svoje oružje izabrao je najmoćniju armadu na svetu. Amerika je njegov in-

216
strument sile kojim suvereno vlada. On sam još se nije pojavio ... Pokrenute
vojsku svuda po svetu, jer on nešto traži...
Još nije kasno, Dejv, da se zaustavi... Moraš to pronaći pre njega, pre njih ...

P i s m o je bilo d u g a č k o . P o d a c i koje je iznosio i d o k u m e n t a na koja je ukazi­


v a o davali su p o s e b n u težinu njegovom e m o t i v n o m i prilično h a o t i č n o m izla­
ganju. Pre n e g o što ga je zapalio, Dejv je p r o č i t a o poslednje r e č i . . .

Ako ovo pismo ikada stigne u tvoje ruke, oni će za to znati. U tom slučaju
mehanizam za tvoju likvidaciju automatski će biti aktiviran ... Moraćeš da be-
žiš, Dejv. Bežeći možda ćeš ih stići.

K o n a č n o je z n a o sve o s e b i . . . voleo bi da nije ... M e m o r i s a o je p i s m o i izva­


dio upaljač ... Ostavio je s a m o d o k u m e n t a n a m e n j e n a m e n a d ž e r u Central City
Bank a koja su potvrđivala njegov identitet.
Nije se pitao da li je istina ... U l o ž i o je o g r o m a n n a p o r da blokira svoje mi­
sli. Z n a o je da m o r a reagovati b r z o i otići iz SAD što pre.
Jutro ga je zateklo b u d n o g . Marija ga je sačekala u kuhinji sa kafom i toplim
o s m e h o m . F r e n k je preko telefona r a z g o v a r a o sa n e k i m . Do D e j v a su stizale sa­
m o isprekidane r e č e n i c e n a italijanskom.
- Un piacera ... Si... di molto.
U š a o je u kuhinju.
- Z v a o je A n đ e l o Savareze. - Na p o m e n t o g i m e n a Marija je zastala upitno
gledajući u s v o g m u ž a . - On je na putu za P a l e r m o . O b a v e s t i o me je da ćeš bi­
ti p r e b a č e n b r o d o m „ L i b e r t a t e a " . Polazi sa njujorškog d o k a za tri dana. Imali
s m o sreće, brod ide pravo za M a r o k o ... dobićeš i isprave ... N a d a j m o se da će
sve proteći u redu.
- H v a l a ti, Frenk. O d u ž i ć u ti se.
- Ne brini Dejv, n i s a m m i s l i o da će mi ikada zatrebati u s l u g a d o n Antonija.
R e c i m o d a o n m e n i vraća dug.
- N i s a m z n a o da si z a d u ž i o Mafiju - našalio se Dejv. - R e c i m i , koliko p o ­
znaješ t o g S a v a r e z e a ?
- On je p o s i n a k d o n Antonija, k o m e su ubili d v a sina. B i o je to o b r a č u n
u n u t a r Mafije, m o ž d a i poslednji, v r e m e n a su se izmenila ... d a n a s se o b r a č u n a ­
vaju drugačije ... K o l i k o z n a m bio je oženjen, v e o m a k r a t k o , k ć e r k o m pozna­
t o g italijanskog sudije ... - razmišljao je - L o r e n c i n i , čini mi se, to mu je bilo
p r e z i m e . G o v o r i l o se da je taj brak u g o v o r e n . Bila je lepa, m i s l i m da Sicilija ni­
je videla lepšu ženu od nje ... N a k o n njene pogibije d o n A n t o n i o je sklonio
A n đ e l a u A m e r i k u . Od t a d a ga FBI prati. D o s t a je v r e m e n a p r o š l o od tada, ali
poznajući d o n Antonija, mislim da o b r a č u n još nije završen. Svaki k o r a k A n đ e ­
la Savarezea prati najverniji č u v a r d o n Antonija Belaviste, Vitorio M a n c i n i . On
je č o v e k za vezu, u p o z n a ć e š ga - d o d a o je Frenk.
- M o ž e m o li se osloniti na njega?
- Na Savarezea? Ne brini za njega ... čvrst je m o m a k ... i od reči. Z a š t o pitaš?
- Ž e l i m da z n a m sa kim r a d i m ... I ko me je z a d u ž i o .
- Opusti se Dejv, to ide na moj račun. H o ć e š li ostati na r u č k u ?

217
- Ne m o g u , i m a m da obavim još dosta posla. - P o m i s l i o je na m e n a d ž e r a
„Siti b a n k e " , na generala Dika R e d m o n d a i adresu na kojoj mu je dr L e o Hek-
m a n nešto ostavio.
U mislima je za njega bio i ostao - dr Leo H e k m a n . Sećao se njegove visoke
mršave prilike i prodornih očiju koje su se krile iza naočara velike dioptrije. N i ­
je pamtio njihovu boju, samo njihov pogled ... K r o z dugu i m u č n u psihoanalizu
naučio ga je da se izbori sa krizom identiteta, da prihvati činjenicu da je smrt ko­
n a č n a sudbina tela i da bude u stanju da psihički amortizuje svaki fizički bol.
- Frenk, učini mi još jednu uslugu. Pozovi Glen, v o l e o b i h da je v i d i m p r e
n e g o što o d e m .
- Stalo ti je do nje?
- Mi i m a m o s a m o j e d n o drugo.
- O n a je d o b r a devojka. U t o m svetu g d e je sad m o g l i bi da je p o v r e d e ...
P o g l e d a o je u Dejva. Vilica mu se stegla i oči su mu se z a t a m n e l e . K a d a je
progovorio, glas mu je bio oštar:
- N e ć u im dozvoliti, više nikad im to neću dozvoliti!
Sa F r e n k o m nije pričao o njihovom b o r a v k u u sirotištu, ni o t o m e šta je G l e n
doživela. Da nije b i o tu ... z a ž m u r i o je od te p o m i s l i . . . č u o je njen dečiji glas ...
„jednoga d a n a oni će se vratiti"...
Već sutradan su ih razdvojili ... N o ć i je p r o v o d i o zamišljajući njeno m a l o
a n đ e o s k o lice, njene vedre i n a s m e j a n e o č i . . . Orchis Korkvra Negro, proletelo
mu je k r o z glavu. Stvorili su me da bi upravljali m o j i m ž i v o t o m , da bi ostvari­
li svoj cilj ...
Setio s e H e k m a n o v i h r e č i . . . „ O d r a s t a o čovek n e m o ž e biti siroče, n e m o ž e
biti o s t a v l j e n . . . "
D v e g o d i n e je p r o v e o sa njim u dolini Springfild. D v e g o d i n e , a nije z n a o da
m u j e otac.
Ljubav je nešto sa čim se r a đ a m o , govorila je Glen. Dr H e k m a n je tvrdio su­
p r o t n o : da se ljubav u č i . . . Pričao je o osećajnosti, o o n o m e što n a s izdiže iznad
životinjskog sveta ... i bezosećajnosti koja nas sa njim izravnjava ... Z a k o n ko~
s m o s a ... što pošalješ to ti se i vrati.
Ko je u p r a v u ? Da je odrastao p o r e d njega n a u č i o bi da ga voli - k a o Fren-
ka, Mariju i Glen, a o v a k o ... bio je prazan i nije osećao ništa ... To je d o b r o ,
Dejv, govorio mu je, za tvoj p o s a o , sve d o k ne d o đ e ljubav. O n a će te staviti na
najveće iskušenje. N e m a tog psihijatra koji te m o ž e pripremiti za o n o što ljubav
m o ž e da ti priredi. U t v o m poslu n e m a m e s t a za nju. '

D v a d a n a posle, n a k o n obavljenog posla, vratio se k o d F r e n k a , sigurniji više


n e g o ikad u ispravnost svoje o d l u k e .
G e n e r a l DiV R e d m o n d je bio isključiv. Dr L e o H e k m a n je bio u p r a v u : p o ­
stojala je zavela. I m a o je i neoborive d o k a z e : snimljenu disketu koju je d o b i o
od Dženi.

218
„ M o r i s mu je p o s l a o taj s n i m a k p r e k o kompjutera. D ž i m i je u bolnici; nisam
ni z n a l a da je k o m p j u t e r to p r i m i o ... ne volim ga, m n o g o n e s t v a r n o g se krije
iza n j e g a " ... Bila je u pravu.
Z a j e d n o su ga, pred Dejvov povratak za Njujork, posetili u bolnici. Sprema­
li su ga za operaciju ... D o k t o r je Dejva z a m e n i o sa D ž i m i j e v i m o c e m ... Obra­
tio mu se u h o d n i k u d o k je D ž e n i bila u sobi k o d d e č a k a ... „ M o r a t e znati - re­
k a o m u j e - d a operacija n e o b e ć a v a m n o g o ... p o k u š a ć e m o d a p r o d u ž i m o
b u t n e kosti ... ostaje nam da se n a d a m o ... i i s p r a v i m o g r e š k u koju je priroda
načinila ..."
S k l o p i o j e o č i . . . D r H e k m a n j e govorio n e k i m d r u g i m p o v o d o m : priroda ni­
kad ne g r e š i . . . N a d a je n e k a d nedovoljna, p o m i s l i o je, ali ne s m e m o prestati da
se n a d a m o .
A n a l i z a krvi koju je zahtevala banka, potvrdila je n j e g o v identitet. Dr Hek­
m a n je sve d o b r o isplanirao, osim j e d n o g ... da će toliki milioni dolara biti ne­
upotrebljivi ... Orchis Korkvra Negro ... Znaju ko je, znaju čiji je. J e d i n o što ne
znaju g d e je; jedan cent p o t r o š e n sa tog r a č u n a o d v e o bi ga p r a v o u njihove ru­
k e . Z a t o je i išao u M a r a k e š . E l m i r El Kašani biće prijatno i z n e n a đ e n ... Pre tog
p u t a trebalo je da se sretne sa G l e n i Vitoriom M a n c i n i j e m koji mu je bio veza
za prebacivanje u M a r o k o .

Dejv R i m e r je otvorio vrata F r e n k o v o g restorana.


- Hej, kid - ostavio je prazne krigle na šank i široko raširenih ruku požurio pre­
ma Dejvu. Frenk nije bio sitan, ali u poređenju sa D e j v o m činio se m n o g o niži.
- Marija ... vidi ko je o v d e ! - P o v e o ga je p r e m a v r a t i m a kuhinje iz koje se
širio za sve Italijane neodoljivi miris „mozzarela" sira.
Marija se okrenula i po n j e n o m licu se razlio o s m e h . Dejv je prihvatio u za­
grljaj ... Frenk ih je g l e d a o iz prikrajka ... K o l i k o je zaista p a t i o što nemaju de-
cu, njegova žena n i k a d a nije saznala. P o z v a o ga je da s e d n u . U z e o je flašu i dve
čaše, stavio ih na sto i p o t a p š a o Dejva po r a m e n u .
- Jesi li obavio p o s a o ?
Dejv j e s a m o k l i m n u o g l a v o m .
- U s k o r o će stići i Vitorio M a n c i n i .
Podigli su čaše da n a z d r a v e jedan d r u g o m . U t o m t r e n u t k u vrata su se otvo­
rila i na njima je stajala devojka ... Nisu je o d m a h p r e p o z n a l i . . .
- Vidiš, m a m a , - okrenula se p r e m a Mariji - slave b e z m e n e , a ja sam z b o g
njih odbila Predsednika.
Spustili su čaše ne otpivši ni gutljaj. Marija je to p r i m e t i l a krajičkom oka ...
na Siciliji bi to bio loš znak ...
- Na šta to ličiš, G l e n ! - u z v i k n u o je Dejv ustajući da je zagrli.
- Ja brinem, a ti piješ sa F r e n k o m - poljubila je obojicu.
Gledali su u neverici d o k je skidala svoju k a m u f l a ž u ; prvo je skinula karira­
nu kapu, pa periku i ostalo iz s v o g m a s k i r n o g arsenala, d o k se na kraju ispod
svega tog nije pojavio lik koji su obojica d o b r o znali.

219
Marija je iznela ogromni okrugli pleh sa pizzom special... Miris je bio n e o ­
doljiv, društvo za stolom se razveselilo. G l e n je ignorisala u p o r n u zvonjavu
svog m o b i l n o g .
- Z a š t o se ne javiš - upitao je Dejv?
- Z n a m ko je, i z n a m k a k o mu je - isključila je aparat.
Ž a m o r u taverni se odjednom utišao i sve troje su pogledali u pravcu ulaznih
vrata.
- Ko je tip? - upitala je jedva čujno Glen. Srce joj je zastalo d o k je gledala
to lice. Prilazio je njihovom stolu ...
Frenk je u s t a o da ga dočeka. R u k o v a o se sa njim ...
- Da vas u p o z n a m ... Dejv - predstavio ga je.
Dejv mu je pružio ruku, stisak n e p o z n a t o g č o v e k a je bio čvrst, gledali su se
pravo u o č i . . .
... -I G l e n - d o d a o je Frenk.
- Vitorio M a n c i n i - uzvratio je došljak prihvatajući njenu p r u ž e n u ruku.
- Frenk, - obratio se Italijan - don Antonio i Anđelo Savareze šalju ti pozdrave.
- Grazzia, Vitorio. Dejv je prijatelj o k o m e sam v a m p r i č a o ...
G l e n je slušala pažljivo ne podižući pogled. U t o je z a z v o n i o i njen m o b i l n i
telefon.
Z b u n i l a se ...
- Oprostite ... idem do Marije. - Udaljila se ostavljajući m u š k a r c e s a m e za
stolom.

Vitorio je progovorio:
- O v u uslugu d o n A n t o n i o vraća Frenku zato što je za našu stvar u č i n i o i više
n e g o što se od njega tražilo. K a d a je to činio za Familiju nije pitao zašto, pa ne­
ć e m o n i mi.
Izvadio je američki pasoš i stavio ga na sto ispred Dejva.
- B r o d „ L i b e r t a t e a " isplovljava večeras za M a r o k o . U luci će vas čekati naš
č o v e k ...
U š a o je Frenk. Dejv je po n j e g o v o m licu znao da se nešto desilo. U p i t a o ga
je p o g l e d a o ...
- U pitanju je G l e n ... To je z b o g o n o g telefonskog poziva. J a k o je u z n e m i ­
r e n a ... plače ... M o r a hitno da se prebaci u L o s Anđeles. Z a m o l i l a te je, a k o
m o ž e š , da prekineš razgovor na trenutak. Ja ću ostati sa Vitoriom.
- Izvinite ...
- Non ce di ce - uzvratio mu je Italijan m i r n o .
Dejv je izašao ...
- Marija, gde je?
- Gore u sobi...
P o p e o se i. nekoliko k o r a k a do nje. Sedela je na krevetu i plakala. Z a g r l i o je
čvrsto.
- Šta je, G l e n ? Šta se d o g o d i l o ?

220
- N i k - ridala je - imao je udes ... ne znam k a k o se to d o g o d i l o ... u k o m i je ...
Lekari kažu ...
Nije više m o g l a da govori. Jecaji su joj potresali telo. M i l o v a o je po kosi ne
puštajući je iz zagrljaja.
- Biće dobro, Glen - š a p u t a o je umirujući je ... O n a je o d m a h i v a l a glavom ...
- N e ć e ... neće, Dejv ...
Nije imao srca da joj k a ž e da i on putuje.
- Vidi, d o n e o sam ti nešto - izvadio je iz džepa m a l u figurinu. I m a o je običaj
da joj sa svakog puta d o n e s e po jedan mali nacionalni s i m b o l iz zemlje u kojoj
je bio. Brisala je suze ... U z e l a je minijaturnu lutkicu u r u k e ... njihov mali tajni
savez ... N i k a d a ga nije pitala o njegovom poslu ... Večeras je to učinila prvi put.
- Putuješ?
K l i m n u o je glavom.
- K o l i k o d u g o ćeš se z a d r ž a t i ?
- Ne z n a m , m n o g o d u ž e n e g o do sad ...
- Da li je ... - p r o g u t a l a je reči - da li je o p a s n o ?
- Ne z n a m - svojim širokim d l a n o m obuhvatio je n j e n o lice. N a s l o n i l a je na
njega u p l a k a n o lice.
- Bojim se, Dejv ...
- Nemaš čega...
- Z a š t o uvek g u b i m o n e koje volim - čvrsto je z a ž m u r i l a pokušavajući bez-
u s p e š n o da zaustavi suze.
L a g a n o kucanje na v r a t i m a ih je p r e k i n u l o ... U š a o je F r e n k .
- Vitorio M a n c i n i m o r a da p o đ e .
- D o l a z i m - o d m a k n u o je pažljivo G l e n tražeći njene oči. - B i ć e sve dobro.
K l i m n u l a je glavom. S u z e su opet potekle.
- Ž a o mi je, Glen, z b o g N i k a . S t v a r n o mi je žao. - Sišli su zagrljeni.
Vitorio M a n c i n i ih je s a č e k a o .
- Večeras se v r a ć a m za L o s A n đ e l e s . M o g u da v a m p o n u d i m p r e v o z do ae­
rodroma.
- P o ć i ću i ja sa njom - r e k a o je Dejv zagrlivši je čvrsto o k o r a m e n a .
- Vi n e m a t e v r e m e n a .
F r e n k je potvrdio.
- Dejv, Vitorio je u pravu. N e m a š dovoljno v r e m e n a .
Dejv je p o g l e d a o u G l e n ...
- Biće mi d o b r o .
- S i g u r n a si?
K l i m n u l a je glavom.
- Jedan prijatelj mi je o r g a n i z o v a o sve ... Na „ K e n e d i j u " će me čekati njego­
vi ljudi... v a ž n o je s a m o da se p r e b a c i m do a e r o d r o m a ... On će me čekati lič­
no k a d s t i g n e m o u L o s A n đ e l e s ... - prećutala je ime prijatelja.
Zagrlila je F r e n k a i Mariju ... O č i m a je potražila Dejva.
- Javiću ti se, Glen, p r e k o F r e n k a - poljubio je.

221
Vitorio ih je posmatrao, ali po n j e g o v o m licu nije se m o g l o znati o č e m u ra­
zmišlja. - Vreme je da p o đ e m o ...
- Javi n a m se ...
- H o ć u , Frenk - izašla je u pratnji Vitorija Mancinija.

Sve v r e m e vožnje Vitorio je ćutao. Tek k a d a su stigli p r o g o v o r i o je:


- R a z u m e o s a m da će vas n e k o čekati.
- Da - odgovorila je. Pružila mu je ruku. - H v a l a vam. - P o g l e d a l a je u prav­
cu deska za čekiranje, t a m o je b i o č o v e k koji je z a d u ž e n da joj o b e z b e d i m e s t o
u avionu za VIP putnike.
K a d a su n a k o n nekoliko sati leta sleteli na a e r o d r o m u Los A n đ e l e s u Vitorio
je naredio svojim ljudima da sačekaju. U s k o r o se na specijalnom p a r k i n g u poja­
vila crna limuzina. G l e d a o je u čoveka koji je iz nje izašao ... G l e n je išla p r e m a
njemu u pratnji jednog od njegovih ljudi... prišao je i poljubio joj r u k u ...
Tek k a d a se Vitorio uverio da je b e z b e d n a , d a o je n a l o g da krenu.

11.
Privatni Lir jet koji je pre sat v r e m e n a p o l e t e o sa a e r o d r o m a u R i m u , k r a t k o
je kružio iznad Palerma, da bi ubrzo ispustio t o č k o v e , s p r e m a n na d o d i r sa vre­
lim a e r o d r o m s k i m asfaltom. A n đ e l o je g l e d a o u čašu sa viskijem. Susret sa Si­
cilijom n e i z b e ž n o će prizvati d e m o n e iz prošlosti i on je bio s p r e m a n da se s tim
suoči.
Avion se spustio b e z b e d n o , rulajući kratko po pisti, a zatim je z a u s t a v i o svo­
ja d v a m o ć n a m o t o r a i umirio se. A n đ e l o je p r o š a o svojim d u g i m p r s t i m a k r o z
k o s u i p o š a o ka izlazu.
K a p e t a n g a j e pozdravio: „ D o b r o došli k u ć i " .
- Sine! - D o n A n t o n i o je raširio ruke i A n đ e l o se s a g n u o p r e m a starcu koji
je sedeo u invalidskim kolicima. N o s i o je t a m n e naočare.
S u n c e je n e m i l o s r d n o pržilo i njegova bleštavost je z a m a r a l a starčeve oči.
P o t a p š a o je A n đ e l a po leđima još j e d n o m i pustio ga iz zagrljaja, b l a g o ga
gurajući ispred sebe da bi ga d o b r o o s m o t r i o .
„To je m o j sin, to je moj filio", ponavljao je ne skrivajući sreću što ga vidi.
Od te radosti stezalo mu se grlo, otkrivajući njegovu staračku n e m o ć da kon-
troliše svoje emocije.
- Signore Amerigo! ... U finog m o m k a je izrastao ... Nije ni č u d o što je ...
- p o d i g a o je ruku, o k r e n u o se s v o m pratiocu i o č i m a potražio p o m o ć ...
- Signorina Margo Vitti.
- Bravo consigliori... dakle, nije ni č u d o da se ta sinjorina z a g l e d a l a u Sici-
lijanca.
A n đ e l o se n a s m e j a o s a m o j e d n i m u g l o m u s a n a ... D o n A n t o n i o ga je sa obe
ruke p o t a p š a o još j e d n o m , zagledan d u b o k o u A n d e l o v e crne oči.
- Benvenuttil D o b r o došao na Siciliju, d o b r o došao k u ć i . . .
- Grazzia, padre - uzvratio mu je isto t a k o čvrstim p o g l e d o m .
222
- V r e m e je da p o đ e m o - r e č e starac i okrete vesto svoja kolica. Consigliori
se prihvatio za ručke, ali mu A n đ e l o d a d e do znanja da će ih on g u r a t i . . . Njih
dvojica su po n e p i s a n o m pravilu pošla ispred svih.
Don A n t o n i o mu je g o v o r i o d o k je b i o još dete: „ O n a j ko te štiti ispred u v e k
ti zaklanja vidik, pa ne z n a š ko te n a p a d a . . Z a t o ti n a p r e d ne t r e b a niko, tu se
u v e k m o ž e š braniti sam. Neprijatelj ti g l e d a u leđa, a izdajnik u o č i . . . "
L i m u z i n u d o n Antonija Belaviste pratilo je p e t o r o crnih kola. Uputili su se u
vilu Arneri kroz glavnu asfaltnu arteriju g r a d a P a l e r m a .
A n đ e l o je ćutao dok su se vozili. G r a d je d e l o v a o p u s t o . D o n A n t o n i o je d o ­
pustio da m o m a k u tišini oseti spokoj svoga r o d n o g d o m a .
Iza spuštenih roletni m n o g o b r o j n e r a d o z n a l e oči pratile su p r o l a z a k k o l o n e
k r o z centralnu aveniju.
Sve je delovalo m i r n o , ali k o m p l e t n a postava karabinjera bila je na n o g a m a .
Mano Nero se vratio ... N i k o nije z n a o a svi su se pitali, z a š t o je a m e r i č k i deč­
ko t a k o iznenada u gradu.
Serpentine su bile oštrije, a p u t sve strmiji. D u g a č k a l i m u z i n a je u s p e š n o sa­
vlađivala oštre zavoje. P a l e r m o je ostajao sve dublje. U s k o r o se pojavila o g r o ­
m n a kapija o d k o v a n o g g v o z d a . M o m a k n a ulazu otvorio j e š i r o m propuštajući
kola na prostrani plato. A n đ e l o je p o m o g a o starcu da izađe ...
- P o đ i m o do o g r a d e - r e č e i A n đ e l o ga d o v e z e do ruba p l a t o a koji je b i o p o ­
pločan u g l a č a n i m k a m e n o m .
P a l e r m o je ležao u p o d n o ž j u p l a n i n e ; p o d s e ć a o je na biser o t v o r e n e školjke
koju je m o r e izbacilo na obalu.
P o g l e d a o je okolna brda, do o v e visine nisu ni galebovi leteli. P o z n a v a o je
m n o g o skrivenih i opasnih staza, m n o g e su se ukrštale i vodile na različite strane.
Staze cveća i staze smrti... pogled mu se posle kratkog lutanja vratio na starca.
Č i n i l o se da v r e m e o v d e n i k u d ne žuri, ali da i o v d e prolazi v i d e o je po d o n
Antoniju.
- Pogledaj - r e č e D o n i iz krila p o d i ž e svoju k o š č a t u ruku da bi njom o k r u ž i o
vidik.
- Na ovoj visini s a m o o r a o leti; sve što je niže njegov je plen, a sve što je više
božije je ... - zastao je za trenutak. - P o đ i m o u kuću, postaviće ručak i ti treba
da se o d m o r i š ... Č e k a te ista s o b a ...
Rastali su se u d n u stepenica, z b o g svog z d r a v s t v e n o g stanja D o n je bio pri­
m o r a n da koristi odaje p r v o g n i v o a vile.
Sad je već imao 76 godina, ali je njegov m o z a k ostao izuzetno vitalan. Povu­
kao se jer se glavnina posla obavljala u Americi i tu je A n đ e l o , uz njegov blago­
slov, već postao n e p r i k o s n o v e n .
P o g l e d a o g a j e ... D a , bio je sasvim zadovoljan ...

U zatamnjenoj prostranoj sobi o s e ć a o se miris o s u n č a n e posteljine. S o b a je


imala jedan stakleni p o l u k r u ž n i zid o k r e n u t p u t istoka. Sa te pozicije A n đ e l o je
m o g a o da gleda u brežuljke što su se slivali j e d a n u drugi.

223
Miris n a r a n d ž e i limuna, cvet b a d e m a i plodovi stoletnih maslina, p o m e š a n i
u čaši vina sa u k u s o m soli, sunca i krvi, bio je njegov d o m .
Krv kojom su overavani zakoni Mafije d o v e l a ga je u d o m d o n Antonija. Bi­
lo mu je s u đ e n o , kao što mu je bila suđena i Lucija L o r e n c i n i .
K a d a su se sreli imao je s a m o 18 godina, a o n a 2 2 . O t i m a l a mu se k a o što se
P a l e r m o u v e k o d l u č n o opirao svim o d l u k a m a R i m a .
Svaki put k a d bi joj se ukazala prilika kažnjavala ga je k a o što je R i m želeo
da kazni Cossa nostru. Bila je prelepa Italijanka sa severa koja je o njima, ju-
žnjacima, govorila uvredljivo ... Nije ga vređala toliko ona, koliko ljubav koju
je o s e ć a o p r e m a njoj.
L e g a o je na krevet zarivši lice u jastuk; ni prijatni miris lavande koji se širio
iz sveže postelje nije zaustavio gorka sećanja.
R u k e je stavio iznad glave na potiljak, preplićući svoje d u g a č k e s n a ž n e pr­
ste. U s l e d ovog pokreta svi mišići leda su mu se zategli. Od o n o g m r š a v o g ali
žilavog dečaka k o g a je don A n t o n i o p r i m i o u svoj d o m , o v d e p o d r a s k o š n i m
s v o d o v i m a vile Arneri izrastao je u skulpturu M i k e l a n đ e l o v o g atlete ...
Na sebi je i m a o farmerke, a od pojasa je b i o go ... K r o z p r o z o r je svezi dah
vetra ulazio u sobu njišući lagano zavesu.

Sakriven od sunca u d u b o k o m hladu vile, starac je ispijao čašu r a s h l a đ e n o g


vina.
Silvio mu je prišao. - Don A n t o n i o ... Da li da p o z o v e m A n đ e l a da v a m se
pridruži?
- N e ! - reče oštro starac. - D a j m o mu v r e m e n a da se suoči sa s o b o m . K a d a
to učini doći će i sam ...
Z n a o je D o n d o b r o te bure i oluje koje su lomile srce njegovog p o s i n k a .
Svi su oni od istog biča sudbine trpeli udarce.
G u b i t a k voljene osobe, pomisli starac, je k a o s m r t n a bolest - n e k o je p r e b o -
li, n e k o ne, i n i k o na ishod te unutrašnje borbe, ma koliko je m o ć a n , ne m o ž e
uticati. A m o ž d a i m c ž e , o s m e h n u se z a g o n e t n o ... usluga prijatelju ... i otpi gu­
tljaj vina.
- Silvio, - p o z v a o je svog pratioca - zakaži mi r a z g o v o r sa k a r d i n a l o m ...
Silvio je s a m o k l i m n u o g l a v o m i udaljio se ... Pomislio je još j e d n o m na s v o g
posinka ... bilo je dobro što ga je poslao u najbolje škole A m e r i k e . A n đ e l o je bio
tiha struja, o d m e r e n i čvrst....
D o b r o je, pomisli starac. M o g l o je biti i drugačije. Setio se Lucije, k ć e r k e su-
dije regie di Palermo ... z n a o je o č e m u je razmišljao A n đ e l o ... a k o sad ne pre-
boli n e ć e n i k a d ...

Čvrsto zažmurivši, zaronio je u m r a k koji je d u g o n o s i o u sebi i p r e p u s t i o se


sećanjima, sasvim i bez borbe.
Lucia Lorrencini... i sad je m o g a o j a s n o da vidi njen lik, k a o da nije vizija
već stvarna slika. L e d e n o lepa, o b r a z o v a n a , za njega nedostižna.

224
Bila je jedino dete u d o v c a Marija Lorencinija, n o v o i m e n o v a n o g sudije za re­
giju P a l e r m o ... Z a č u o je njen glas i p o ž e l e o da se o d a z o v e , ali taj glas je dola­
zio iz njegovog unutrašnjeg sveta, iz nekih zabranjenih odaja d u š e u koje n i k o
o s i m njega nije imao pristup.
Držala je čašu sa v i n o m i z v o n k o se smejala gledajući ga u oči.
P o d i g l a je čašu i nazdravila, glas joj je bio čist k a o kristal i u holu se odbi­
jao od visokih zidova. Glas ga je opijao, ali su ga njene reči vređale ...
„Tutti future capo di capi, tutti..." zastala je, pokušavajući da se s e t i . . . „tutti
mafiosso". On je gledao sa h l a d n i m o s m e h o m , ne dozvoljavajući da te reči pro­
biju njegov zaštitni oklop izgrađen od gordosti i ironije.
Ali se Lucija nije zaustavljala... „ O v o m č a š o m n a z d r a v l j a m j e d n o m p r o s t o m
pezzano dečaku iz M a c a r i n a . " A n đ e l o je s k u p i o u s n e u ljutim g r i m a s u i k r o z zu­
be p r o t i s n u o : „Basta ... Bdsta, Lucia ..." i p r e n e g o što je stigao do nje, o n a je
kratko rekla „Salute" i l a g a n o p o č e l a isipati v i n o iz čaše na m e r m e r n i p o d ...
U z e o je za ruku i, od trzaja, sadržina čaše je zalila njene grudi.
C r v e n o vino se slivalo u njen dekolte, natapajući s k u p o c e n u čipku venčanice.
Gledali su se u oči - o n a u njegove crne i m r a č n e , p u n e tajni - on u njene
plave, duboke i o p a s n o spokojne k a o m i r n o m o r e .
A n đ e l o je progovorio prvi: „Spojeni s m o po božijem z a k o n u , Lucija, i ti se
p o m i r i sa tim. Budi u z o r n a ž e n a i m o j e će ti srce biti na d l a n u . "
„Grešiš, A n đ e l o ! Spojeni s m o z a k o n o m Mafije, o m e r t o m i v e n d e t o m , Cossa
nostrom i Familijom, i moje srce su izvadili da bi ga tebi spustili na dlan ..."
„ N e pričaj gluposti! Zar je bilo razloga da učiniš to? Tvoj t e m p e r a m e n t pozna­
jem; ni hiljadu smrtnih sila ne bi te nateralo da učiniš nešto protiv svoje volje."
Zabacila je glavu g r a c i o z n i m p o k r e t o m , njen vrat je bio t a k o blizu njegovih
u s a n a ... N a s m e j a l a se ... „ K a k o m a l o poznaješ svoju Familiju ... Pa, slušaj on­
da d o b r o ... Moj otac je p r i k u p i o toliko d o k u m e n a t a i n e o b o r i v i h d o k a z a da bi
d o n Antonio, i tri života da ima, sva tri p r o v e o u t a m n i c i . I m a o je šest svedoka,
i s e d m o g bi n a š a o da je to bilo p o t r e b n o ... D o n A n t o n i o nije m o g a o da ga ku­
pi, ali je m o g a o da ga s m a k n e . "
„ I m a l a sam dva izbora ...
A k o se ne u d a m za tebe o t a c će biti mrtav, a a k o se u d a m sudija Lorencini
će biti živ i u rodbinskoj vezi sa Mafijom ... n i k o o s i m njega nije i m a o hrabrosti
da p o d i g n e optužnicu protiv Familije ... Šta bi ti u r a d i o , Mano Nerol K a k v u bi
ti za sebe smrt izabrao ... da u m r e š o d j e d n o m , ili da u m i r e š svaki d a n p o m a l o ? "
„ K a k v u bi ti odluku d o n e o da ti je život o c a u pitanju? Ili su z a k o n i vašeg sr­
ca suroviji?"
R a z g o v a r a l a je sa njim o k r u t n o , k a o kćer aristokrate sa prostim seljačkim si­
n o m . Nije s m e o da joj dozvoli da vidi k o l i k o ga b o l e i vređaju njene reči.
„ A k o je t a č n o to što si rekla, ja ću skinuti b u r m u " i, g o v o r e ć i to, stavio je na
tanki lančić oko vrata. „ S h v a t a m tvoj prezir p r e m a m e n i , ali, ma koliko da ti se
gadi živeti sa m n o m , to ćeš m o r a t i , b a r izvesno v r e m e . P o n a š a ć e š se k a o svaka
zakonita žena Sicilijanca..."

225
„ N i k a d ! Da li me čuješ, n i k a d ! "
Bacila je čašu pred A n d e l o v e noge, kristal se rasuo po m e r m e r u ... o k r e n u l a
mu je leda i ostavila ga.
S t e g n u o je posteljinu ispod sebe ... Perke, Lucia, perkel

Lucija nije dozvoljavala da njen otac ili bilo ko od posluge i p o d a n i k a F a m i ­


lije p o s u m n j a u čvrstinu njihovoga braka. Ali je zato koristila svaku priliku da
se indirektno o b r a č u n a sa don A n t o n i o m Belavistom.
Ljubila je A n đ e l a kratkim i otrovnim poljupcima. Budila je i dalje u njego­
v o m srcu i ljubav i strast. Njeno telo bilo je njen m a č osvete d o n Antoniju pre­
k o Anđela.
Na proslavu 6 5 . r o đ e n d a n a d o n Antonija p o z v a n o je p r e k o 170 zvanica, i sa
svakim p o n a o s o b D o n se r u k o v a o primajući čestitke. M e đ u tim ljudima D o n je
i m a o m a l o pravih prijatelja.
Ali, nije i m a o opasnijeg neprijatelja od Lucije, p r k o s n e i n e u k r o t i v e devojke
sa severa. R a z u m e o je Anđelovu strast i ljubav, ali je d e č k o previše s n a g e trošio
n a b r a č n e razmirice.
O n a se smejala i zabacivala svoju kosu. K a d a je lagana m u z i k a p o z v a l a pa­
r o v e na uglačani m e r m e r n i pod, Lucija je k o k e t n o predala čašu A n đ e l u i pruži­
la ruke č o v e k u sa svoje leve strane, poklanjajući mu svoj neodoljivi o s m e h .
D o n se izvinio z v a n i c a m a sa kojima je do tada ć a s k a o i p o š a o , sa Silviom u
pratnji, p r e m a Anđelu.
„Belissima" reče D o n gledajući u Luciju čija je igra o p a s n o prelazila grani­
ce pristojnosti. Anđelu je zaigrao mali grč na licu ali nije o d g o v o r i o ništa.
„Silvio, šta ti misliš", obrati se D o n s v o m e pratiocu i t e l e s n o m zaštitniku,
„zar nije v r e m e da moja prelepa snaha pokloni ovu igru meni i podseti j e d n o g
starca kako je igrao pre 35 g o d i n a ? "
Izgovorivši to, on se približio paru, zatim je blagim n a k l o n o m z a h v a l i o Lu-
cijinom kavaljeru, da bi je zatim primio za ruku i spremim k o r a c i m a v r a t i o u ri­
t a m prekinute igre.
Svi su parovi polako zastajali, jedan po jedan, dok na podijumu nisu ostali sa­
mo D o n i Lucija. Gledali su jedno drugo u oči: ona se osmehivala krijući svoje
neprijateljstvo d o k joj je D o n kroz tvrdi nepopustljiv o s m e h tiho g o v o r i o :
- „Lucija, ne pali vatru koja će se krvlju gasiti". Na ove reči o n a se g r l e n o na-
smejala k a o da je tog m o m e n t a čula najzabavniju priču večeri.
U t o m času valcer se završio i j e d a n od najvećih italijanskih b a n k a r a uzdig-
n u o je čašu, nazdravljajući don Antoniju.
Zahvalivši se svima na dobrim željama D o n ih p o v e d e na b a l k o n da p o s m a -
traju vatromet spremljen u njegovu čast.
Do njega je stajao Anđelo, a Silvio i Vitorio, k a o najbliža pratnja, tik iza njih.
Lucije nije bilo ...
M n o g o kasaije, kad su se i zadnje z v a n i c e razišle, don A n t o n i o je p o z v a o
Silvija u svoje odaje. D a o mu je r u k o m z n a k da mu nalije u čašu viski. Čekaju­
ći na piće, zapalio je kratki t o m p u s . Silvio mu je d o d a o kristalnu čašu.
226
„Silvio", obrati mu se Don, „šta misliš o Luciji?" Njegov telohranitelj je kratko
odgovorio: „ O n a je vaša snaha i o članovima porodice ne volim da sudim, a l i . . . "
„ A l i " , ponovi D o n , ovaj p u t gledajući d i r e k t n o u njega a ne u vrh cigarete.
„Seljaci sa Sicilije rekli bi: Ta se ž d r e b i c a n i k a d n e ć e o s e d l a t i . "
Da je bilo drugačije, don A n t o n i o Belavista bi se na o v e reči nasmejao, ali ve­
čeras mu nije bilo do s m e h a .
„ A n đ e l o ima veliki p r o b l e m " , r e č e . . . „problem koji ć e m o mi resiti za njega..."
Te reči su bile naredba. Silvio je r a z u m e o ...

* * *
Ujutro, na stolu uz kafu i đus na s v o m poslužavniku, Lucija je našla i novi­
n e . I z m a s a k r i r a n o okrvavljeno telo bilo je na naslovnoj strani najtiražnijeg ita-
lijanskog dnevnika. N a s l o v koji je p r a t i o sliku bio je jasan i kratak: Svirepo ubi­
jen ... motiv ubistva n e p o z n a t .
Lucija je čitala n e z a i n t e r e s o v a n o , pošla je da o k r e n e stranicu, ali D o n o v a
čvrsta ruka je sprečila u t o m e .
„ Z a r ne znaš ko je na slici, d r a g a s n a j o ? "
„ N e . Lice je toliko u n a k a ž e n o , ali m o r a m priznati da liči na vaš ručni r a d . "
„Pogledaj m a l o bolje."
Telo joj se zateglo a krv sledila ... p r e p o z n a l a je lice č o v e k a sa kojim je j u č e
plesala.
A n đ e l o im se pridružio, pozdravljući don Antonija i ljubeći Luciju u obraz.
„ K a k o si jutros, padre?" - u p i t a o je.
„ J a sam dobro, što se ne bi reklo za tvoju ženu ..."
A n đ e l o je p o g l e d a o Luciju. L i c e joj je bilo b l e d o .
„Nije ti d o b r o ? " ... prišao joj je a o n a ga je o d g u r n u l a .
U s t a l a je naglo, povlačeći za s o b o m stolnjak i rušeći sve što je bilo na stolu.
A n đ e l o se i z m a k a o , a pored njegovih n o g u pale su n o v i n e .
D o n se sagnuo, d o h v a t i o n o v i n e i pružio ih A n đ e l u .
„Mislim da je ovo razlog njene trenutne slabosti... treba narediti posluzi da joj
više ne donosi novine ... Nije k a o naše žene, ona to ne podnosi dobro ..."
D o n A n t o n i o se z a g o n e t n o o s m e h n u o ... Mali rat i z m e đ u njega i Lucije b i o
je završen ... Mislio je da je p o b e d n i k ... sve do o n o g a d a n a .

Te noći kada je otvorila vrata svoje sobe, p o n o ć je bila d a v n o prošla. Izašla


je na k a m e n u terasu koja je delila d v e sobe, njenu i A n đ e l o v u .
G l e d a l a je n e g d e d u b o k o u m r a k , ne razaznavajući ni obrise planina iznad
P a l e r m a ni uvale m o r a što su ležale d a l e k o dole ispod vile.
D i s a l a je d u b o k o , pokušavajući da o d a g n a svoj nemir. L a g a n i povetarac p o ­
d i z a o je njenu svilenu spavaćicu poigravajući se č i p k a s t i m p o r u b i m a .
I m a l a je jedan život, ali on nije p r i p a d a o njoj, nije p r i p a d a o ni Anđelu, pri­
p a d a o je aveti Cossa nostre. Tu avet nije m o g a o n i k o pobediti. Najsigurnije
skrovište od te n e m a n i bio je s a m m r a k njene j a z b i n e . U taj m r a k Lucija je htela

227
da se skloni, ali jučerašnje delo d o n Antonija je definitivno uverilo da u jazbi­
ni ne m o ž e da se diše.
Vrata A n d e l o v e sobe bila su otvorena. On je ležao budan, ali se p r e t v a r a o da
spava. Prišla je njegovom krevetu p o l a k o i legla kraj njega.
Pre n e g o što je svojim čvrstim r u k a m a obgrlio, A n đ e l o je p r o š a p u t a o g l a s o m
p r o m u k l i m od strasti: „ D a li je i o v o j e d n a od tvojih igara?" ... Ć u t a l a je grleći
ga...
A n đ e l o je uživao u mirisu njenog tela, u njenoj podatnosti, n a č i n u na koji ga
je prihvatala i dodirivala ... D r h t a o je od p o ž u d e i n e m i r a koji je još m n o g o go­
dina n a k o n njene pogibije znao da ga budi u d u g i m s a m o t n i m n o ć i m a .
Opet je, ko zna koji put, čuo škripu k o č n i c a Lucijinog „ l a m b o r d ž i n i j a " . Z a r
joj je bilo toliko m a l o stalo do života, zar se nije m o g l o iz tog z a č a r a n o g kruga,
iz tog m r t v o g čvora koji je t a k o čvrsto spojio njegovu ljubav p r e m a njoj i nje­
nu mržnju p r e m a njemu?
Činilo mu se, što je on više voleo, to je ona više mrzela. A opet, da je pustio
da p o đ e svojim p u t e m ... sećao se reči d o n Antonija... „ K o ne m o ž e kontrolisati
svoju ženu, taj ne m o ž e biti glava Familije".
Č e m u se on i m a o nadati: da će ga o n a zavoleti, ili da će mu Familija o p r o ­
stiti tu slabost? Lucija je načinila k o n a č a n izbor ...
U m e s t o u njegov zagrljaj, ona je krenula u zagrljaj smrti, sletevši sa serpen­
tine. Z a r joj je bila toliko m r s k a p o m i s a o na njegov dodir, u s n e i telo?
Dozvolila je da je voli, da joj p r i z n a koliko je stvarna i d u b o k a ljubav koju
o s e ć a p r e m a njoj, da prizna da za njega nikad neće biti druge ž e n e ...Ustao je sa
kreveta i p r o v u k a o prste k r o z crnu kosu ... Jedanaest g o d i n a je p r o š l o od t a d a ...
j e d a n a e s t g o d i n a i jedan dan ...
Išli su odvojeno k o l i m a ka vrhu p l a n i n s k o g prevoja.
Lucija je volela sportska kola i on joj ih je p o k l o n i o noć n a k o n što su vodili
ljubav.
P r e d a o joj je ključeve od najnovijeg „Lambordžinijevog" sportskog dvoseda.
Vozio je prvi, Lucija g a j e pratila. K a d a su stigli do samog prevoja, u m e s t o da
produži za njim, ona je naglo okrenula kola i pod punim gasom poletela niz uza­
nu smrtonosnu cestu. Anđelo je pošao za njom. Od tog njenog i z n e n a d n o g pote­
za osetio je nervozu, ali u brzini nije stigao ni da razmišlja. Prelazila je iz zavo­
ja u zavoj, video je samo njenu plavu kosu kako, nošena oštrim vetrom, leprša.
N j e g o v o srce je od adrenalina u d a r a l o snažno, bio je s k o n c e n t r i s a n na njenu
vožnju. U m i r i v a o se činjenicom da je Lucija dobar vozač i da z n a šta radi.
G u m e od „lambordžinija" su ostavljale iza sebe oštre kratke t r a g o v e , a o n d a
je i z n e n a d a usporila i stala na m a l o m proširenju.
Parkirao je kola o d m a h do nje i, suzdržavajući svoj bes, izašao.
Lucija je sT.jala na proširenju iznad litice.
I z m e đ u njih i provalije nije postojala zaštitna ograda. G r u b o je u h v a t i o za
rame.

228
„Lucija, na smrt si me preplašila ..."
„Zar se ti plašiš nečeg, A n đ e l o ...?", upitala je kroz o s m e h , n e s v e s n a opasnosti.
Smejala se ... Po prvi put mu se toplo nasmejala. G l e d a o je ... u tim njenim
o č i m a smejalo se i s u n c e . O s e t i o je i n e m i r i radost k a k o se k a o reka i m o r e sta­
paju jedni u d r u g o plaveći njegovo srce ... P r o g o v o r i o je z n a m o m e k š i m glasom:
„Lucija, b r z o voziš ..."
„Ti b r z o živiš, A n đ e l o " , o d g o v o r i l a je.
R u k o m je o b u h v a t i o njen struk i sklopio oči. Svojim g r u b i m željnim u s n a m a
d o t a k n u o je njene. Nije se opirala; uzvratila mu je p r e d a v a j u ć i se p o t p u n o . Lju­
bio je pomislivši da i njena m r ž n j a i m a dno, da ima kraj.
Miris m o r a i školjki, iako su bili daleko od obale, d o p i r a o je do njih. N e ž n o
je položio na suvo m i r i s n o rastinje. Ž e l e o je da v o d i ljubav sa njom na tim or­
lovskim v i s i n a m a litice koja se p r k o s n o nadvila n a d m o r e m . Ljubio je, nije m o ­
g a o d a razdvoji u s n e o d njenih.
Ž e l e o je da što d u ž e b o r a v i u t o m slatkom m r a k u n j e n o g m e k a n o g poljupca,
da ne prekida taj t a n a n i m o s t i z n a d p o n o r a ljubavi i m r ž n j e .
Lucija ga je gledala. T a m n o p u t , visok, sa c r n o m k o s o m , p o n o s a n i ćutlijiv ...
Bili su d v a p o t p u n o različita sveta. Gledala je n j e g o v o lice i oči p o g l e d o m an­
đela osvete. O d g u r n u l a ga je b l a g o ... „ N e m a m o v r e m e n a ..." ustala je.
Pustio je iz zagrljaja ... p o z n a v a o je njenu narav. M i s l i o je, a k o b u d e strpljiv,
da će biti n a g r a đ e n , da će ga Lucija v r e m e n o m ...
Sela je u kola i d o b a c i l a : „ N e pokušavaj da me p r a t i š " . P o š a o je p r e m a njoj,
želeo je da je uhvati za ruku, ali o n a je v e ć d o d a l a gas ...
Iz krivine u krivinu, njena k o l a su p o v e ć a v a l a i razdaljinu i brzinu. .
Serpentine su postajale sve oštrije i kraće. P r e s e k l a ga je p o m i s a o da su Lu-
cijine šanse da s a v l a d a p o b e s n e l u m a š i n u sve manje. Tek kasnije, kad je sve
prošlo, postao je svestan da o n a to nije ni želela. D o d a v a l a je gas, ne štedeći k o ­
la ... A n đ e l o je u s e k u n d i , užasnut, shvatio šta se dešava. P o d p u n i m g a s o m je
preletela p r e k o k a m e n e litice d o k je, on u šoku, g l e d a o k a k o k o l a padaju iz vi­
s o k o g n e b e s k o g b e z d a n a u m o d r i ponor. Nooooo!!! Lucia N o o o o o o o ! ! ! ! vikao
je p r e p u n očaja. Vikao je n e m o ć a n d o k su kola nestajala ka p o n o r u m o r a , isu-
više d u b o k o i d a l e k o da bi č u o eksploziju ...
Sva osećanja koja je Lucija p r o b u d i l a u njemu nestala su zajedno sa njom.
Uzimajući nju, s m r t mu je u z e l a dušu. O s t a o je s a m o o k l o p školjke kojoj su
lovci m r a č n i h m o r s k i h d u b i n a izvadili s k u p o c e n i biser.
Sve što je o s e ć a o p r e t o g z l o k o b n o g trenutka, sve je z a u v e k ostalo skriveno
u njemu, da n i k o n i k a d ne s a z n a za slabost j e d n o g sicilijanskog sina, b u d u ć e g
capo di capi A m e r i k e .
B i o je to njen izbor njegove k a z n e . Da je b a r e m p o k u š a l a da koči, da je m a ­
kar ostao tanani trag od g u m a , m o ž d a bi sebi i oprostio svoje slabosti p r e d t o m
p r e l e p o m ž e n o m . Ali, život kažnjava, a putevi koje je on u životu izabrao nisu
opraštali slabosti. G o s p o d a r o m s u d b i n e nije s m e l a da g o s p o d a r i ljubav. Z n a o je
da je Lucijinom smrti za to b i o k a ž n j e n ...

229
A m e r i k a ga je čekala. Niti je on išta o s e ć a o p r e m a Americi, niti je A m e r i k a
nešto osećala p r e m a njemu.
A n đ e l o je započinjao svoj treći ž i v o t . . .

* * *
L a g a n o kucanje na vratima ga je trglo iz polusna.
- A n đ e l o , - bio je to Silvio - d o n A n t o n i o k a ž e da je v r e m e da mu se pri­
družiš ...
- Bene - odgovorio je kratko. P o š a o je da se istušira. P o g l e d a o je k r o z pro­
zor ... Sicilija... Setio se k a k o se, odlazeći za A m e r i k u , osećao k a o p r o g n a n i k ...
Proterala ga je ljubav ... ljubav ili krivica ...
- Da li si se o d m o r i o ?
- Si - A n đ e l o je prišao don Antoniju i stavio svoju ruku p r e k o starčeve .
- Z v a o je Vitorio. Vratio se u L o s A n đ e l e s , k a ž e da je o b a v i o z a d a t a k i da je
F r e n k o v prijatelj već na brodu za M a r o k o .
- Javiću mu se ...
- H o ć e š li ostati sa n a m a do p o g r e b a ?
- Z b o g t o g a sam i došao ...
Starac je zamišljeno vrteo čašu ispred sebe ...
- Probaj, - p o n u d i o ga je v i n o m - u A m e r i c i n e m a isti u k u s .
Anđelo se osmehnuo.
- U p r a v u si, m n o g o toga t a m o n e m a isti u k u s ...
- Z v a o je kardinal Fabio.
- K a k o je o n ?
- D o b r o ... Z a m o l i o je da d o đ e š do njega.
- S v a k a k o ... Voleo bih da ga vidim. Poći ću ujutro ...
- K a k o ti ide p o s a o ?
- Imam problema...
- M o ž e š li ih resiti s a m ? O s l o n i se na Vitorija ...
- D o b i o je već zadatak - d o s u o je u čašu vina ...
- K a k o ti ide u restoranu? - nastavio je d o n A n t o n i o .
- Elejn je z a d u ž e n a ...
- Da li je lepa?
A n đ e l o se nasmejao.
- Jeste.
-I to je sve što imaš da mi k a ž e š ?
O d l o ž i o je viljušku i n o ž u tanjir.
- Z a r nije v r e m e da razmišljaš o b r a k u ? Pogledaj - p o k a z a o mu je na u n u ­
trašnjost vile. - Sagrađena je od najčvršćeg sicilijanskog k a m e n a . Čini se ja­
k o m , ali to je prividno, i p a u č i n a m o ž e da je s r u š i . . . P o t r e b a n ti je n a s l e d n i k ...
ne bih v o l e o da u m r e m a da u r u k a m a ne držim tvog sina ... Da li t r a ž i m n e m o ­
guće?

230
-No ...
- Signorina Margo Vitti... belissimal
- O n a je A m e r i k a n k a - o d g o v o r i o je ...
D o n A n t o n i o je r a z u m e o ... o č i g l e d n o da A n đ e l o nije s p r e m a n da o t o m e raz­
govara ...

S u n c e ga je p r o b u d i l o r a n o ... R e s i o je da p r e d o r u č k a o d e do k a r d i n a l a Fa-
bija. Nije tražio pratnju ... T r e b a l o mu je d o b r i h p o l a sata da u s k i m k r i v u d a v i m
p u t e m stigne do k a r d i n a l o v o g utočišta.
- Z a r bol nije m i n u o , sine?
A n đ e l o je p o g l e d a o u stranu, ne dozvoljavajući da im se p o g l e d i sretnu.
- Vidim - p r o š a p u t a o je k a r d i n a l ne tražeći više o d g o v o r od njega. Prišao mu
je i spustio svoju m i r n u r u k u na njegovo r a m e .
- V r e m e je da saznaš p r a v u istinu, v r e m e je da bol p o č i n e . Božija je volja šta
će činiti sa n a m a ... došlo je v r e m e da i tvojoj patnji d o đ e kraj. Vidiš, za Luciju
je smrt već bila sasvim izvesna, z a t o joj je bilo t a k o m a l o stalo ... D a n u o č i ne­
sreće potražila m e je: „ Ž e l i m d a s e i s p o v e d i m o č e " . Stajala j e baš n a t o m m e -
stu g d e i t i . . .
A n đ e l o je p o g n u o glavu ...
- Bili ste još uvek t a k o m l a d i , n e s p r e m n i za sve što v a m se desilo ... - zastao
je. - Iskušenja srca su najveća iskušenja ... Bol je k a o vino, m o r a da s a z r i . . . M i ­
slila je, u mržnji se lakše ispija otrov z a b o r a v a ...
A n đ e l o se o k r e n u o p r e m a n j e m u .
- Taj otrov z a b o r a v a ja, o č e F a b i o , ispijam d u g o i p o l a k o .
- Z n a m ja to, d o b r o z n a m - o d g o v o r i o je kardinal. - Svi mi iz iste čaše pi­
j e m o ... Ne okrivljuj je, p o d n e l a je m n o g o v e ć u žrtvu od tebe.
- Ja sam taj k o m e n e m a z a b o r a v a - g o t o v o ljutito je o d g o v o r i o . N j e g o v e oči
su toliko p o t a m n e l e da mu se ž e n i c e nisu razaznavale. - Voleo sam je ... n i s a m
m o g a o d a j e pustim d a o d e ... n e bih m o g a o t o p o d n e t i . . .
- K a d a je n e k o m e s u đ e n o da ode, mi ga ne m o ž e m o z a d r ž a t i . . . Bila je k o d le-
kara, imala je kratkotrajne d n e v n e slabosti, mislila je da su to karakteristični simp­
t o m i b u d u ć e g materinstva. L e k a r nije potvrdio njene sumnje ... Saopštio joj je re­
zultate analize ... u m e s t o da postane majka, saznala je da će u s k o r o u m r e t i . . .
Anđelo ga je snažno uhvatio za ramena.
- Z a š t o , zašto mi niste rekli? - glas mu je bio prigušen.
P o g l e d kardinala o s t a o je m i r a n .
- Ispovest je sveta tajna, sine ... O n a nije želela da iko zna, p o g o t o v o ne ti.
Mislila je da je t a k o najbolje, da ćeš je t a k o lakše zaboraviti.
- N e ! Nisam i nikad neću!
- A n đ e l o , ljubav je b o ž i j a z a p o v e s t ... p a t n j a i trpnja k o j u o n a d o n o s i su
iskušenja postavljena p r e d n a s . A k o je volja božija, on će te iskušati p o n o v o ...
Ne odbacuj ono što se nalazi na t v o m putu do Hrista ...

231
Kardinal se p o v u k a o u senku ... prekrstio se šapućući da ga A n đ e l o ne bi m o ­
g a o čuti: „ D o n Antonio, učinio s a m k a k o ste zahtevali od m e n e " . P o g l e d a o je u
zlatni krst na m a l o m tornju crkve ... „Sad je sve u božijim r u k a m a " .
A n đ e l o je zakoračio u prohladan m r a k katoličke crkve.
K l e k n u o je ispred oltara na uglačani pod, zatvorio oči i desetak m i n u t a ostao
n e p o k r e t a n . U s t a o je i, prekrstivši se, izašao na svetlost sunca.
Lucija je sada za njega bila s a m o sećanje, j e d n a u s p o m e n a na m r t v u ženu, na
prošlost na koju n i k o više ne m o ž e uticati.
Videvši ga k a k o izlazi iz crkve kardinal je p o d i g a o ruku i ispisujući njome
krst u vrelom zraku p o č e o je tiho da se m o l i .
A n đ e l o mu je prišao ...
- O č e Fabio ... v r e m e je da p o đ e m . - A n đ e l o v o lice bilo je b l e d o i u m o r n o .
Kardinal je opazio još nešto: u A n đ e l o v o m čvrstom p o g l e d u više nije bilo
o n o g zloslutnog m r a k a ... S a m o je k l i m n u o g l a v o m ... A n đ e l o se s a g n u o i p o ­
ljubio mu ruku ...
Još j e d n o m su se pogledali u oči. Kardinal je sa svoje obe šake p o k r i o nje­
g o v u ruku ...
- A d i o , sine, i n e k a b u d e volja božija.
Vozio je polako niz serpentine ... Topao vetar mu je m i l o v a o lice. U vrelom
v a z d u h u se osećao miris suve trave koja se pripijala uz stene. U s p o r i o je i stao
na liticu sa koje je sleteo Lucijin auto. O t k o p č a o je lančić i p o l a k o s k i n u o zlat­
nu b u r m u . P o g l e d a o je načas k a k o leži u njegovom dlanu, o n d a je s k l o p i o oči i
b a c i o je u plavetnilo provalije, p r e m a m o r u ...

D o n A n t o n i o ga je sačekao na terasi. - Da li si video k a r d i n a l a ?


- Si - potvrdio je.
- Vitorio je zvao, kaže da su iskrsli neki p r o b l e m i . R e k a o je da ga n a z o v e š
o d m a h ...
- U r e d u ... poći ću o d m a h u k a b i n e t . . .
- Č e k a m te na t e r a s i . . .
- Grazzia, padre...
P r e k o o k e a n s k a veza se uspostavila o d m a h ...
„ Š t a je, V i t o r i o ? "
„ I m a m o nepredviđenih p r o b l e m a sa IPC-om ..."
„Šta se d o g o d i l o ? "
„ B a n k a r je tražio hitan sastanak ..."
,,U koje v r e m e ? "
„ P o a m e r i č k o m vremenu, sutra u p o d n e ..."
„Ne mogu stići..."
„ Z n a m , šefe ... šta da r a d i m ? "
„ O b a v e s t i ih da sam odsutan ... Jeste li ih p r a t i l i ? "
,,5i", Vitorio je potvrdio. „ S v e o s i m E n g l e z a ... bio je na p u t u ... d o š a o je da­
nas k a s n o n o ć u . "

232
„Obavesti me da li su svi došli na sastanak ... Ja ću doći u s k o r o ... I m a li još
nešto?"
Vitorio je razmišljao ... „ N i š t a v a ž n o ..."
„ O n d a se č u j e m o . " A n đ e l o je spustio slušalicu i izašao iz r a d n e sobe da se
pridruži don Antoniju ... P r o b l e m sa f a r m c e u t s k o m k o r p o r a c i j o m ga je ozbiljno
zabrinjavao ...
- I ... šta kaže Vitorio? - d o č e k a o ga je pitanjem.
- Za sada nije ništa ozbiljno, rešiće on sam ...
- Vitorio je dobar ... on je jedini u Familiji u k o g a i m a m poverenje - stavio
je ruku na srce. - N i k a d a ne bi i z d a o - d o d a o je starac. - N e m a t o g iskušenja
kome on ne može da odoli...
A n đ e l o se zamislio ... v i d e ć e m o , p o m i s l i o je ne rekavši ni reč.

12.
Bila je skoro p o n o ć k a d a se M a r g o vratila sa snimanja. Vitorio je nije p u š t a o
ni tren samu. Setila se reči direktora režije: „ M o ž e š li udaljiti o v o g t v o g p s a ču­
vara ... čini me n e r v o z n i m " . N a s m e j a l a se: „ O p u s t i se ... I m a m lek i za njega".
S c e n a koju su d a n a s snimali u studiju bila je prilično vruća.
Od k a d a je sa A n đ e l o m trudila se da o b u z d a svoj seksualni apetit, ali njena
glad za p o s e d o v a n j e m m u š k o g tela bila je neutoljiva.
Stala je pred ogledalo ... J o š u v e k je bila napaljena, a n i k o g nije bilo u blizi­
ni. Nije volela da provodi noći s a m a u ovoj o g r o m n o j kući ... . A k o se A n đ e l o
ne vrati u najskorije v r e m e , o n a će m o r a t i da se s n a đ e . L e g l a je na krevet i gle­
dala u z v e z d e na nebu ... s k o r o da je i zaboravila šta z n a č i d o b a r p r o v o d . K u ć a
je bila izolovana od H o l i v u d a , u njoj nije bilo n i k o g izuzev o n o g neizrecivo
r u ž n o g Vitorija.
Ustala je i širom otvorila vrata balkona. Mesec je bio pun i tek nešto iznad vode.
N o ć je bila sparna, bez daška vetra. B e z muškarca, noć je za nju bila preduga.
D o l e na terasi s e d e o je Vitorio ... G l e d a l a je zamišljeno u njegova široka
leđa. I m a o je snažno i o k r e t n o telo ... Pomislila je na njegove r u k e ...
Njeni prsti sami su počeli da istražuju obline tela, p o l a k o je u v o d e ć i u igru
onanije. Zabacila je glavu i slap k o s e prelio se k a o talas, sa grudi p r e k o r a m e ­
na na leđa. Želela je da vodi ljubav, želela je m u š k o telo p o r e d svoga, a kilo­
m e t r i m a d a l e k o nije bilo n i k o g a . I da p o đ e do k l u b o v a , Vitorio bi je pratio i o
s v a k o m njenom p o k r e t u izvestio bi A n đ e l a ... P o m i s l i l a je p o n o v o na r u ž n o g
Italijana i prišla b a l k o n u ... njeno g o l o telo belelo se na m e s e č i n i . Nije ga više
videla, ali je bila sigurna da je p o s m a t r a . Z n a l a je da je v e r a n s v o m šefu, pita­
la se s a m o koliko ... M o g l a je to proveriti.
Sto da ne, pomisli, p o i g r a ć e se sa njim ...
N j e n e ruke su i dalje pratile liniju njenoga t e l a . . . pustiće ga n e k a gleda ... ne­
ka se m u č i ... M u š k a r c i su o d u v e k imali p o t r e b u da poseduju ženu, n a r o č i t o
t u đ u ... Poigraće se, neće ići do kraja ... m o g l o bi biti zanimljivo ...

233
Dodirivala je sebe ... Osećala je njegov pohotni pogled ... i bila je u pravu.
D u b o k o u senci, skriven od m e s e č i n e , on je p o s m a t r a o njeno telo. Video ga je
hiljadu puta na filmskom plamu, postalo mu je opsesija ... P o s m a t r a o je d o k su
joj ruke klizile niz k u k o v e i prsti nestajali u toplim p r e g i b i m a tela. Voleo bi da
je m o g a o odvojiti pogled ... U k r u t i o mu se ... Razmišljao je ... M o g a o je imati,
ona je to tražila, čitava predstava bila je s a m o za njega ... N i k o g a nije bilo u bli­
zini, n i k o g a ko bi m o g a o s a z n a t i . . . B a c i o je opušak i pošao uza stepenice. U n u ­
trašnjost kuće bila je u p o t p u n o m m r a k u ... Otvorio je vrata njene s o b e ... Pošla
je ka njemu ...
- Čekala s a m te - obgrlila ga je r u k a m a o k o vrata, spuštajući svoje sočne
u s n e na njegove ... Bila mu je t a k o blizu, privila je svoje k u k o v e uz n j e g o v o te­
lo. - Želiš m e , z n a m da me želiš ... Hajde da se p o i g r a m o , Vitorio - šaputala je.
- Sami s m o , n i k o n e ć e znati! - Osetila je njegovu čvrstinu k a k o se o d u p i r e o
njena bedra. P o č e l a se uvijati k a o k o b r a pred smrtonosni ujed. N j i h a l a je b l a g o
svoje k u k o v e pritiskajući ih uz njegove butine. I g r a ć e m o t a n g o ... ti i ja - šapu­
tala mu je u u h o - U z b u đ u j e m te, zar ne ...?
Z g r a b i o je čvrsto oko ručnih zglobova.
- Da li je to o n o što želiš!? - stavio joj je ruku na svoj u k r u ć e n i ud. - H o ć e š
li g a ? - njegove usne su bile t a k o blizu njenom vratu. O s e t i o je miris njenog
parfema ... N j e n a ruka je pošla ka šlicu njegovih p a n t a l o n a ... P o j a č a o je stisak
ruke oko njenog z g l o b a . . . osetio je vatru i p l a m e n k a k o se širi k r o z telo ... Zgra­
bio je iznenada za kosu i r e k a o :
- Putanna ...ti si najobičnija h o l i v u d s k a kurva! G a d i š mi se ... - Nije se m o ­
g a o suzdržati a da je ne udari. Od siline šamara pala je p r e k o kreveta. - Droljo!
- rekavši to o k r e n u o se i sjurio niz stepenice ... U s k o r o se čula škripa t o č k o v a i
auto k a k o se v e l i k o m b r z i n o m udaljava sa imanja.

Vitorio je p o k u š a v a o da smiri dah ... Izluđivala ga je ... nije b i o prvi p u t da


ga je njeno telo dovodilo do ludila. Z n a l a je v e o m a dobro šta mu radi ... Poja­
č a v a o je gas. U s k o r o je stigao do kapije. M o r a o je da uspori. D e b l o k i r a o je
alarm ... Od pomisli na njeno telo i usne krv mu je još brže j u r n u l a u glavu, sr­
ce mu je tuklo o rebra. U d a r a o je r u k a m a po volanu. N a g l o je z a k o č i o i parki­
rao se ... nije m o g a o da ode ... A n đ e l o mu je striktno naredio da se ne odvaja od
nje. Još je disao teško, m o r a o je da se smiri.
Pogled mu je privukla-svetlost kola koja se lomila i odbijala od d r v e ć a p o ­
red p u t a ... Bila je to M a r g o ... U g a s i o je farove i s a č e k a o da p r o đ e ...
G d e li je išla ovako kasno? ... Pogledao je na sat u kolima: bilo je blizu d v a ...
S a č e k a o je da se njen crveni „ m e r c e d e s " dvosed udalji na sigurnu razdaljinu ...
O b o r i o je svetla i p o l a g a n o k r e n u o za njom.
Vozila je b ; ? o , prestrojavajući se iz trake u traku. Pratio je ... Sad je b i o si­
guran da je sve savršeno smislila k a k o bi izbegla njegovu pratnju. Nije n a m e -
ravala da spava sa njim, želela je da ga se otrese ...

234
Nije je ispuštao iz vida. N a p u s t i l a je luksuzni d e o L o s A n đ e l e s a . Ulice su bi­
le p o l u p r a z n e . S k r e n u l a je sa široke trake a u t o p u t a ... B i o je iza nje ... U s k o r o
se parkirala ispred j e d n e zgrade i pozvonila. Na v r a t i m a se pojavio m a s i v a n cr­
nac u k o ž n o m prsluku, ošišan do glave. Razgovarali su kratko, iza njegovih leđa
smenjivala su se n e o n s k a svetla svih boja ... Ušla je ...
Vitorio je razmišljao ... U z e o je mobilni.
„ O v d e M a n c i n i . . . Reci mi - pogledom je potražio ime ulice i broj zgrade - šta
se nalazi na a d r e s i . . . "
„Daj mi pet m i n u t a v r e m e n a ... p o z v a ć u te p o n o v o ..."
Pogledao je o k o s e b e . . . U ovaj d e o Los Anđelesa ne zalazi klijentela sa Bever-
li Hilsa ... Šta je M a r g o tražila o v d e ? „Putanna",promrmljao je ... Z a m a l o da
ga n a d m u d r i . . . htela je da ga napali i šutne ... s i g u r n o je mislila da će odjuriti u
javnu k u ć u ... Z a m a l o da se to i d o g o d i . . . Telefon se k r a t k o oglasio ...
„Jesi li s a z n a o ? " - slušao je pažljivo glas sa d r u g e strane. - „Sredi mi da
u đ e m unutra. D o b r o p l a ć a m ..."
Ovaj put je bio b r ž i . . .
„Jesi li mi s r e d i o ? "
„ J e s a m ... p r o p u s t i ć e te ..."
„Hvala t i . . . "
„Vitorio", p o z v a o ga je ...
„Reci ..."
„ M o r a š znati pravila igre ... tu ne ulazi s v a k o . "
„Šta treba d a z n a m ? "
„Svi koji u đ u u n u t r a ne žele da im se zna i d e n t i t e t . . . K l u b je m e s t o za orgi­
je ... svi se skidaju. A k o si d o b a r dobićeš i kraljicu k a o n a g r a d u ..."
Vitorio je razmišljao ...
„Ulazim u n u t r a . . . "
„ Z a r te je toliko stislo!? N e m o j s a m o da k a ž e š da te n i s a m o p o m e n u o ..."
„ N e b r i n i . . . I m a š li još u p u t s t a v a ? "
„Tipu na v r a t i m a s a m o reci: šalje me Alister"
„Šta j e t o ? "
„Ništa, s a m o l o z i n k a " ... Veza se prekinula ...
Vitorio je u g a s i o d o g o r e l u cigaretu i izašao iz kola. P o z v o n i o je k r a t k o i
u s k o r o se pojavio tip koji je p r o p u s t i o M a r g o .
- Šalje me Alister - izgovori Vitorio lozinku. C r n a c ga je još j e d n o m o d m e -
rio i p o m a k a o se u stranu da ga p r o p u s t i . . .
- Pravila igre z n a t e ... do gole k o ž e ...
Vitorio je p r o g u t a o pljuvačku ... Nije m o g a o da se p o v u č e , c r n a c je svojim
r a m e n i m a p o k r i v a o izlaz. P o š a o je s t e p e n i c a m a koje su vodile na sprat. Tip ga
je pratio u stopu.
- Ovuda - pokazao mu je na vrata garderobe. - O v o je sve što ćete da obučete
- dodao mu je masku za lice - a na ova vrata izlazite. - Rekavši to, udaljio se ...

235
Vitorio se skidao polako ... Nije mu bilo ništa n e o b i č n o da se skine u javnoj
k u ć i . . . s a m o , ovde su pravila bila drugačija ... Z a č u o je lako kucanje ... Pojavi­
la se devojka.
- H o ć e t e li heroin, LSD, k r a k ? - upitala ga je.
- Ž e l i m da tucam ...
- Vi ste o v d e novi? Ja ću vas p o v e s t i . . .
P o š a o je za njom kroz crveno n e o n s k o svetio. U zraku se o s e ć a o miris m a ­
rihuane. G l e d a o je u gola telesa žena i muškaraca, igrali su u ritmu m u z i k e , svi
pod maskama...
- Želite nešto da popijete? - upitala ga je, pružajući mu upaljenu cigaretu.
P o g l e d a o je, imala je lepo lice ... s a m o oni koji su radili u k l u b u nisu nosili m a ­
ske ... P o v u k a o je d i m ... m a r i h u a n a ga je opuštala ...
- K a k o se zoveš?
- O v d e i m e n a nisu v a ž n a - o d g o v o r i l a je. P o š a o je r u k o m p r e m a njoj ...
i z m a k n u l a se n e p r i m e t n o ... - Nije n a m dozvoljeno ...
Muzika je bila nepodnošljiva, podsećala ga je na ritam tam-tama. Reflektor-sve-
tla su se upalila odbijajući se od velike srebrne kugle. „Počinje i g r a n e k o je vik­
nuo ... Povukao je još nekoliko dimova iz cigarete ... marihuana mu je prijala ...
Skoro da je i zaboravio zašto je tu, dok nije ugledao Margo ... Imala je masku na
licu, baš kao i ostali. Reflektori su obasjavali njeno telo. Počela je da igra ... N e ­
onska svetla su se smanjila, svi su posedali gledajući u nju ... Njega nije mogla
da zavara, poznavao je njeno telo ... Uvijala se kao zmija, milujući se. Muzika je
pratila njene pokrete. Igrala je kao u transu, od jednog do drugog, a o n d a su joj
se pridružili i ostali posetioci kluba. Igrali su svi zaneti sopstvenim seksualnim
prohtevima, opušteni od droge i pića. Približavala mu se sve bliže i bliže ... ose­
tio je njen parfem. Pomislio je načas da ga je prepoznala ... stala je ispred njega i
počela igrati. Uzela ga je bez reči za ruku i stavila je na svoje telo ... Dlan mu se
znojio od tog dodira. - Ti si novi? - Ćutao je. - Vodio bi ljubav sa m n o m ? - Ni­
je odgovarao ... Povela ga je sa sobom ... Od marihuane, u glavi mu se maglilo.
Vodila ga je kroz snopove raznobojnog svetla ... silazili su niz stepenice, otvorila
je jedna vrata ... na sredini sobe je bio s a m o krevet... crveno svetio se smanjilo.
Legla je, pozivajući ga rukom da joj se pridruži. - Ti si jedan v e o m a srećan m o ­
m a k v e č e r a s . . . prvi put si ovde, a za nagradu dobijaš kraljicu! - sagnula se niže
ka njemu, osetio je njen topli dah na svojoj koži... klizila je uz njegovo telo. - Ov­
de se maske skidaju - rekla je i raspustila svoju kosu, istim potezom skidajući i
masku. Prislonila je izazovno svoje telo uz njegovo. - A sad t i . . .

Vitorio se otreznio.
- Sam ću je s k i n u t i . . .
N e š t o u njegovom glasu bilo joj je p o z n a t o . Sledila se k a d a je s k i n u o m a s k u .
- A n đ e l o je r e k a o da te ne ispuštam ... Z n a o sam da si kurva, ali o v o ... - p o ­
k a z a o je rukoff na krevet. - Prevazišla si sva m o j a očekivanja. Kraljica! - vik­
n u o je sa odvratnošću. - S o d o m a i G o m o r a ! K a k o ćeš mu o v o objasniti?
- U b i ć u te! - prosiktala je.

236
U z e o je za ruku i preteći se z a g l e d a o u nju.
- N e ć e š , izvešćeš n a s o d a v d e .
Izašla je.
D r ž a o je još uvek čvrsto, ne popuštajući. - B e z trikova.
- Zažalićeš z b o g o v o g a ...
- Već j e s a m ! Ne verujem da će mi se d u g o d i ć i . . . O v o m e s t o je b o l e s n o .
Vozila je p o l a k o ispred njega. K a d a su stigli na imanje izašla je iz kola ... bi­
la je v e o m a pribrana.
- Da n a p r a v i m o dogovor, Vitorio ... R e c i svoju c e n u za ćutanje.
Lice mu je bilo preteče ... Čekala je na njegov o d g o v o r . . . Bio je v e o m a kratak:
- Da ostaviš A n đ e l a .
- Je li to sve što tražiš od m e n e ?
-Da.
- Pozvaću ga ujutro - bilo je sve što je rekla.

13.
Iskrcavši se u R a b a t u sa p r e k o o k e a n s k o g b r o d a „ L i b e r t a t e a " , Dejv R i m e r je
prišao carini, nudeći na uvid m a r o k a n s k o m cariniku u zelenoj uniformi svoj pa­
soš sa n o v i m identitetom.
- Turista? - carinik ga je g l e d a o nepoverljivo. Sve što je dolazilo iz SAD, u
m u s l i m a n s k o m svetu izgledalo je sumnjivo.
- Biznis - r e k a o je Dejv.
- Biznis? Kakav i sa k i m ?
Dejv se nije uzbuđivao. P o š a o je r u k o m u svoj novčanik i pružio mu vizit-kar-
tu. „ E l m i r El K a š a n i " - u o č i m a carinika n e š t o se n a g l o p r o m e n i l o . - Pretposta­
vljam da je reč o konjima - d o d a o je ljubazno.
Dejv se napravi prijatno i z n e n a đ e n i k r o z blistav a m e r i č k i o s m e h zapita:
- Jee, k a k o znate?
Uzevši svoj pasoš D e j v se uputi ka izlazu iz carinske z o n e . Napolju ga je od­
m a h sačekala vrelina afričkog sunca, v a z d u h je bio otežan specifičnim m i r i s o m
k a m e n a koji se p o l a k o p r e t v a r a o u pesak i prah.
Trebaće mu v r e m e n a da se n a v i k n e . Na s v o m putu n i k a d a j o š nije bio u M a ­
roku, ali iz tajnih dosijea t a č n o je z n a o šta se krije ispod p e s k a .
Dejv je imao n a m e r u da to svoje znanje iskoristi. Z a t o je za svoj b e g i iza­
brao Maroko.
Poželeo je da popije n e š t o h l a d n o . O k o njega su se već skupili mali uličari,
g o t o v o ga vukući za rukav.
Nisu molili za n o v a c , već su se s v e s r d n o trudili da ga z a r a d e n u d e ć i Dejvu
svoje m a l e pocrnele r u k e da p o n e s u njegov jedini kofer.
Dejv se pretvarao kao d a j e običan turista dozvoljavajući im da mu p o m o g n u .
Cim se kofer n a š a o u r u k a m a j e d n o g od njih, drugi je d e č a k pružio ruku tra­
žeći n o v a c i Dejv je uz o s m e h , prepoznavajući ovaj trik, p o k u š a o da iz n o v č a ­
nika izvadi nešto sitnine.
237
na njegovoj koži. Obrijao se sa s a m o nekoliko veštih i sigurnih poteza. L u k s u z
ni ovde, na o v o m arapskom kraju sveta, nije izostajao, pomisli birajući „Zino Da-
vidof after shave".
H o d a o je preko u g l a č a n o g m e r m e r n o g poda. Vazduh u prostoriji b i o je svež
nasuprot spoljašnjoj t e m p e r a t u r i . . . p o š a o je ka prozoru.
P o g l e d a o je u z l o k o b n o n e b o k a k o munjevito menja boju. Za s a m o p a r mi­
nuta p o č e l a je pustinjska oluja menjajući u vrtlogu vetra p e š č a n i krajolik i pre-
meštajući sa lakoćom dine sa j e d n e na drugu stranu ... G l e d a o je u tišini, zašti­
ćen debelim zidovima arapske vile.
Predstojao mu je susret sa E l m i r o m El Kašanijem ... Nije d u g o č e k a o na nje­
g o v poziv ...
„ A m e r i k a n o ... K a k v o prijamo osveženje na ovoj v r u ć i n i ! "
,,I mislio sam da će biti t a k o " , potvrdio je Dejv.
„ M o r a m priznati da ste me o b r a d o v a l i " - uzvratio mu je Arapin. „ D a li su
bili pažljivi p r e m a v a m a u Šeherezadi?"
„Tek s a m stigao ... nisam još i m a o priliku da p r o b a m vaša orijentalna jela ..."
„ U č i n i ć e t e mi tu čast i večeraćete sa m n o m " , p o n u d i o se K a š a n i .
„ Z v u č i k a o dobar predlog ..."
„ O n d a , do večeras budite spremni. Poslaću kola po vas, p u t u j e m o za M a r a -
keš."
Dejv se složio i razgovor je bio završen ...
Elmir El Kašani je bio matori lisac ... Pogledao je na sat, i m a o je dovoljno vre­
m e n a da se o d m o r i . . . O n o što nudi Kašaniju trebalo je da mu obezbedi veću ko­
ličinu kesa ... Još nije imao tačan plan, ali je znao da mora delovati brzo ... m o g l i
su ga otkriti svaki čas ... Orchis Korkvra Negro, podsetio se na reči iz H e k m a n o -
vog p i s m a ... Još nije kasno! Oni nešto traže ... Šta su, zapravo, tražili? G e n e r a l
D i k R e d m o n d mu je rekao: „ O d g o v o r je u Bibliji". Prvo bi trebalo da pregleda
p o d a t k e koje je pokupio sa kompjutera ... a posle će o d l u č i t i . . . z a s p a o je.

14.
K o l a su, j e d n a za drugim, pristizala ispred F a r m a c e u t s k o g centra na G l e n -
dejlu ...
U v e l i k o m holu Švarcer je s a č e k a o Bejlija.
- Senatore Bejli, ovaj sastanak nije planiran.
- Ko ga je sazvao?
Švarcer je zaškrgutao zubima.
- Znači, Hofman?
-Ja- o d g o v o r i o je kratko N e m a c .
U t o se pojavila i H o f m a n o v a okruglasta figura.
- P o đ i m o u salu - pozvao ih je E u g e n Švarcer. - Sastanku n e ć e prisustvova­
ti A n đ e l o Savareze i dr Jan Erikson. Italijan me je z a m o l i o da ga o b a v e s t i m o
ishodu razgovora.

240
K a d a su se smestili za sto D ž o z e f H o f m a n je izvadio iz torbe fasciklu.
E u g e n Švarcer i s e n a t o r Bejli su ć u t a l i . . .
- G o s p o d o , - p o g l e d a o je s v a k o g a p o n a o s o b - d o š a o s a m da v a m k a ž e m da
sam p r o d a o svoj d e o u projektu.
E u g e n Švarcer je p r e b l e d e o .
- Vi ste uradili ŠTA!?
- P r o d a o s a m svoj d e o .
- M o g a o bih vas zadaviti! - s k o č i o je N e m a c .
Senator Bejli se p r i b r a o .
- K o m e ste prodali d e o n i c e ?
- K u p a c je z a h t e v a o da ostane a n o n i m a n . Ja ću i zastupati njegove interese ...
- Da li ste ovo ranije smislili? - upitao je senator.
- N a t o pitanje n e m o r a m d a v a m o d g o v o r i m .
N e m c u je krv u d a r i l a u glavu ... H o f m a n je p o d i g a o ruku.
- Ne uzbuđujte se, i v a m a se n u d i isto. M o ž e t e povratiti sav n o v a c koji ste
uložili.
- Lihvar! - u z v i k n u o je N e m a c . - Hitler vas je p r o z r e o , vi Jevreji stvarno
ugrožavate n a c i o n a l n o biće c e l o g a sveta! ... N e ć u v a m to dozvoliti!
Atmosfera je bila d o v e d e n a do usijanja ...
Senator Bejli je p r e u z e o r e č :
- Z n a č i , vi ste došli da n a m p o n u d i t e da i s t u p i m o iz projekta i sve o s t a v i m o
n e k o m e k o g a i ne p o z n a j e m o ?
- Z n a t e ga v e o m a d o b r o . . . On će v a m se predstaviti s a m k a d a za to d o đ e vre­
m e . Treba s a m o da mi kažete, da ili ne ...
- D o v e l i ste nas p r e d svršen čin ... A k o je dr E r i k s o n u pravu, a k o je u s p e o
da zaustavi mutaciju DNK, o n d a će to biti r e v o l u c i o n a r n o otkriće ... U k o l i k o se
p r o n a đ e v a k c i n a protiv virusa side ... ne m o r a m da v a m p o d v l a č i m šta bi to zna­
čilo u finansijskom smislu - r e k a o je Bejli. - Z a š t o ste vi o d j e d n o m odbacili tu
m o g u ć n o s t k a d a ste n a p r e t h o d n o m sastanku glasali „ z a " ?
- H o ć e t e li da v a m ja o d g o v o r i m na to pitanje? - u p a d e Švarcer b e s n o . - Za­
to što Jevreji znaju g d e je crta i z m e đ u rizika i r e a l n o s t i . . .
Bejli je p o g l e d a o u b a n k a r a ... On je s a m o s l e g n u o r a m e n i m a .
- I m a t e li još n e š t o da k a ž e t e ? - Bejli je p o č e o da g u b i svoju političarsku
uzdržanost.
- N a r a v n o ... Č o v e k k o g a t r e n u t n o z a s t u p a m i m a dovoljno n o v c a da pokrije
c e o projekat i p o d n e s e k o m p l e t a n gubitak, a ja to sebi ne m o g u da d o z v o l i m .
- S h i z e ! - N e m a c je šetao uzrujan p o r e d stola, n e r v o z n o se hvatajući za gla­
vu. Vratio se dva k o r a k a u n a z a d i obratio Bejliju:
- O n i - p o k a z a o je na D ž o z e f a H o f m a n a , d o k mu je prst d r h t a o - oni upra­
vljaju s v e t o m ! N j i m a nije stalo do zemlje ... n e m a j u vojnu m o ć ... ali e k o n o m ­
ski, porobili su sve ... Da li z n a t e da je Lenjin b i o Jevrej i da su od 24 člana p o -
litbiroa 22 bili Jevreji? I šta su uradili? Pobili su R o m a n o v e da bi sasekli k o r e n
r u s k o g identiteta ... Sadašnji p r e d s e d n i k Rusije i m a jevrejske krvi ... i njegova

241
vlada t a k o đ e vrvi od Jevreja. Oni rade za svoju stvar! Uvukli su Se i u a m e r i č ­
ko političko telo ... Oni su stvarna opasnost! A z n a m i šta v a m je cilj - u n e o se
p r e k o stola u lice bankaru. - Ali neće proći, g o s p o d o Jevreji! N e m a č k a će pro­
buditi E v r o p u !
Bejli je ustao.
- H o ć e t e li se, m o l i m vas, smiriti. - P o n o v o se o k r e n u o p r e m a m e s e č a s t o m
licu Džozefa Hofmana. - Doveli ste nas pred svršen čin ... O b a v e s t i ć e m o Sava-
r e z e a ... Ne znam kakva će biti njegova reakcija ...
- H a ! - d o d a o je vlasnik IPC-a za sebe - kriminalac, političar i Jevrej ... a
N e m a c će na kraju biti kriv. - Izašao je iz sale j e d n a k o gunđajući i psujući.
- N e š t o mi o v d e nije jasno - rekao je senator gledajući b a n k a r a u oči. - Ka­
ko u s p e v a t e da ostanete t a k o m i r n i na sve o v e u v r e d e ?
- Ko gubi ima pravo da se ljuti.
E u g e n Švarcer, vlasnik farmaceutskog k o n g l o m e r a t a , g l e d a o je iz s v o g pri­
v a t n o g k a b i n e t a k a k o Bejli i D ž o z e f H o f m a n o d l a z e ... A d o l f H i t l e r j e b i o
n e s r e ć a n , n e s h v a ć e n istorijski lik ... Ali ne ovaj p u t . . . Ovaj p u t im n e ć e m o d o ­
zvoliti ... D o k je birao broj setio se b o ž i č n e p e s m e koju mu je p e v a l a baka, p o ­
t o m a k j e d n e cincarske p o r o d i c e d a v n o doseljene u N e m a č k u n e g d e sa j u g a
G r č k e : „ K o l i n d e , m e l i n d e ! Putujte, putujte, Jer se H r i s t o s r o d i ; U strahu od Je­
vreja, U staji, kraj g o v e đ i . . . "

* * *
A n đ e l o je razgovarao sa d o n A n t o n i o m k a d a mu je Silvio d o n e o telefon.
- Signorina Margo Vitti - pružio mu je slušalicu ...
D o n A n t o n i o je d a o signal Silviju da ga o d g u r a u vilu, govoreći da mu s m e ­
ta sve jače sunce; u stvari, želeo je da A n đ e l o obavi razgovor b e z n j e g o v o g pri­
sustva.
„ A n đ e l o , o v a k o više ne ide. A k o n e m a š ništa protiv, vratila bih se u svoju vi­
lu na Beverli".
Z a č u d i o se. „Ti si insistirala da ž i v i m o zajedno ... O t k u d a sad o v o ? "
„ F i l m je naporan, s n i m a m o do k a s n o ... m n o g o mi treba v r e m e n a da o d a v d e
o d e m do studija i nazad ... A k o se ti slažeš, preselila bih se još d a n a s ..."
„ D a li je u pitanju jedan od tvojih t r i k o v a ? "
„ B u d i r a z u m a n , d r a g i . . . već n a m duže v r e m e ne i d e . " - To je bila p r a v a M a r ­
go ... „ V i d e ć e m o se kad se vratiš."
„ U r a d i k a k o ti o d g o v a r a " .
„Ciao" - pozdravila ga je na italijanskom i spustila slušalicu.
- Da li si sad zadovoljan? - o k r e n u l a se p r e m a Vitoriju.
Nije o d g o v o r i o . - P o m o ć i ću ti da se spakuješ.
- V e o m a ljubazno od tebe.

K r o z sat v r e m e n a bila je u svojoj vili. Dohvatila je slušalicu ... još nije goto­
vo, Vitorio.

242
Obavila je kratak r a z g o v o r zavaljena u fotelju ... Razmišljala je kratko, a o n ­
da okrenula još j e d a n broj.
„ N i k o s ... t a k o mi je d r a g o da te č u j e m . "
„ B i l a si prilično z a u z e t a u poslednje v r e m e . "
„ J e s a m ... ali, sad s a m s l o b o d n a . "
„ G d e si?" - upitao je.
„U svojoj vili na Beverliju."
„ Z n a č i , z a m o r i l a si se od Italijana ... Ko je sad na r e d u ? " - glas mu je zvu­
čao ironično.
Ignorisala je njegov t o n . „Razmišljala sam ... a k o si u blizini, m o g l i bi da se
vidimo."
„ Z a š t o da n e " - u z v r a t i o je, - „ I m a m jedan p o s a o da o b a v i m ... ali sad, kad
si zvala, mislim da ću ga prepustiti Danijelu."
Na s p o m e n tog i m e n a njeno lice se izobličilo u r u ž n u g r i m a s u . P r o g u t a l a je
mržnju i prošaputala:
„Nedostajao si m i . . . "
„ P o z v a ć u te, M a r g o " . - bilo je sve što je r e k a o ...
Ostala je d u g o zamišljena, sa slušalicom u ruci ... Ispala je g l u p a kad je d o ­
zvolila da je Vitorio otkrije, ali igra nije završena ... j o š večeras fotografije će
biti spremljene, A n đ e l a č e k a p r a v o m a l o iznenađenje ...
D o š l o je v r e m e da se osveti i Tedu Karinu ... J e d n i m u d a r c e m rešiće se i nje­
ga i N i l s o n a ... nisu joj p o t r e b n i s v e d o c i . . . D a g je z n a o m n o g o , to je k o m p l i k o -
valo ž i v o t . . . P o n o v o je izabrala jedan broj.
Ted je bio sav u z b u đ e n k a d je č u o njen glas.
„ M a r g o , zaljubljen s a m ! N i k a d u s v o m životu nisam se t a k o o s e ć a o ... D a g
je pravo zlato ... Ne z n a m k a k o s a m do sad m o g a o da živim b e z njega! Ne p o ­
stoji nijedna stvar na svetu koja bi me naterala da ga se o d r e k n e m . "
„Siguran si, T e d ? " - rekla je M a r g o z a g o n e t n o .
I m a m te, kopile, pomislila je samozadovoljno. Ted se s m e j a o k a o dečak. Mar­
go je znala t a č n o k a k o se o s e ć a ... i m a o je p l a n o v e , novi p r o j e k a t . . . o s e ć a o se
srećnim i poletnim ... K a k o ljubav ljude čini g l u p i m ! Z a r i o n a nije j e d n o m bi­
la t a k o u ljubavi, dok je ta ista ljubav nije ponizila ... Osetila je k a k o mržnja p o ­
n o v o talasa njenim v e n a m a ... Svu tu mržnju u o v o m t r e n u t k u p r e n e l a je na Te-
da ... Slušala je pažljivo šta je g o v o r i o ...
„ M a r g o , zaista ti k a ž e m , nijedna stvar mi ne bi p o m u t i l a sreću sa D a g o m ...
Planiram film s a m o za njega." - b i o je srećan i, o č i g l e d n o , to je želeo da p o d e -
li sa M a r g o . To što mu je p r e p o r u č i l a D a g a N i l s o n a bila je j e d i n a dobra stvar
koju je ikad učinila za njega.
„Mislim da ima j e d n a ..."
„ M a hajde, M a r g o , istinu ti g o v o r i m , zaljubljen s a m p r e k o ušiju."
„Postoji j e d n a s t v a r " - r e k l a je ... koja će te ohladiti d e f i n i t i v n o , d o d a l a je
u sebi ...
„Šta bi to m o g l o b i t i ? " - s m e j a o se Ted od srca.

243
„AIDS, Ted ... SIDA" - ponavljala je slovo po slovo.
Sa druge strane nastao je muk.
„Ted, - pozvala ga je - da li si još t a m o , d r a g i ? "
Ted K a r i n o je osećao kako ga zaljubljenost prolazi i tu n e o č e k i v a n u prazni­
nu ispunjava smrtna jeza ... Probio ga je hladan znoj, p r e s t a o je da o s e ć a n o g e
na kojima je stajao. Jedva je u s p e o da protisne:
„ M a r g o , ti se šališ ... reci mi da se šališ" - m u c a o je. „ N e , ne, ti to ne misliš
ozbiljno ..."
„Mislim."
N a s t a o je tajac. Ted Karino je mislio na z g o d n o g p l a v u š a n a sa kojim je pro­
v o d i o dan i n o ć , na njegov dečački o s m e h i zadovoljstvo koje mu je p r u ž a o . Po­
mislio je na njegovu baršunastu k o ž u i koliko je voleo da ljubi svaki d e o njego­
vog tela. P o m i s l i o je i na m a l e n e simpatične crvene m l a d e ž e svud po D a g o v i m
leđima. Shvatio je sa u ž a s o m ...
„ K u č k o ! ... Ti, k u č k o ! - siktao je - sve v r e m e si z n a l a ! N a m e r n o si to uradi­
la ..."
„ Z a r ti n i s a m rekla da b u d e š pažljiv ... N e o p r e z n o je od tebe što nisi koristio
zaštitu..."
B i o je to m o m e n a t o k o m e je d u g o sanjala. Svaki k o r a k je planirala pažljivo,
ali još nije b i o kraj ...
„Ted, mislila sam da ti je D a g Nilson i sam rekao ..."
„ D a li je on z n a o ? "
„ N a r a v n o . " - U pozadini je čula D a g a k a k o doziva Teda da se vrati u krevet.
„ G o r e l a u paklu, Margo. G o r e l a u p a k l u ! " - p r o š a p u t a o je Ted K a r i n o .
Spustila je slušalicu ... uz m a l o sreće Ted će da obavi sve s a m . L e g l a je u kre­
vet ... O s e ć a l a se iscrpljenom, a za N i k o s a Tedonisa trebalo joj je m n o g o sna­
ge. B i o je zahtevan i dobar ljubavnik, i m a o je strpljenja sa ž e n a m a , m a d a je i to
strpljenje imalo g r a n i c a . . . Nije želela da ga razočara. Z a s p a l a je sa zadovoljnim
o s m e h o m na licu.
Iz sna je trgao telefon ... čula je plačljiv glas sa druge strane:
„Izgubila sam ulogu! Bila mi je to poslednja prilika ... - nije dovršila m i s a o
- Da li znaš da se Ted Karino zatvorio u svoju vilu? Našli su ga d a n a s p o p o d ­
ne ... K u č k i n sin! Z a š t o je to u r a d i o ! ? "
„ Š t a je u r a d i o ? " - upitala je M a r g o n o n š a l a n t n o .
„ P r o s v i r a o je sebi m e t a k k r o z glavu."
„ S t v a r n o ? " - M a r g o se zainteresovala. „ O t k u d z n a š ? "
„Trebalo je da vidiš večernje izdanje - grcala je Mimi - slika je u ž a s n a ... N i ­
je bio sam, bio je sa D a g o m N i l s o n o m ... ti si ih upoznala ... U b i o je i njega ..."
,,Oh, b o ž e ! " - odglumila je ... „ Z a š t o je to u r a d i o ? "
„ N i k o ne zna ... Šuška se da je D a g Nilson i m a o n e k o l i k o paralelnih veza u
Holivudu. Siroti Ted! Bio je istinski zaljubljen ... nije m o g a o to da p o d n e s e ..."
„ Ž a o mi je. Mimi. M o r a m da i d e m " - vratila je slušalicu na m e s t o .
Zaljubljeni ljudi su tako predvidljivi ... s r e ć o m po m e n e ... U s t a l a je i pošla
u kupatilo.

244
15.
M a r a k e š se m r a č n i m i n i s k i m i z b a m a b r a n i o od vrućine.
L i m u z i n a E l m i r a El Kašanija se j e d v a provlačila k r o z u z a n e ulice K a z b e .
Bio je to t a m n i vilajet, svet n e i z v e s n o s t i i bezakonja.
Stali su ispred neupadljive, u lavirintu s o k a k a sakrivene, m e h a n e .
- A m e r i k a n o , o v d e s m o najsigurniji. U o v o m kraju s a m o d r a s t a o i tu i m a m
najviše prijatelja. - E l m i r se o s v r n u o o k o sebe. U d a h n u o je u sebe poznati m i ­
ris sirotinje.
Z a t i m lagano r a z m a k n u z a s t o r od drvenih perlica ulazeći u m e h a n a .
Dejv g a j e pratio. Silazili su niz uske i strme p o l u k r u ž n e stepenice i, što su se
više približavali centralnoj prostoriji, to su sladunjavi miris o p i j u m s k o g d i m a ,
ž a m o r i orijentalna m u z i k a bivali intenzivniji.
N a k o n što su sišli niz zadnji p o l u k r u g strmih s t e p e n i c a u k a z a se p o v e ć a oval­
na prostorija. D o m a ć i n kafane sklopi ruke, naklonivši se u z n a k p o z d r a v a , i p o ­
v e d e ih za njihovu sofru.
A r a p i n se u d o b n o zavalio m e đ u j a s t u k e jarkih m u s l i m a n s k i h boja, razastrte
po podu. D o m a ć i n , isto o n a k o k a k o je n e p r i m e t n o n e s t a o , t a k o se i pojavio n o ­
seći opijumsku lulu. N e n a m e t l j i v o je pružio El Kašaniju.
Svi prisutni delovali su o p u š t e n o . U prostoriji nije bilo ni j e d n e j e d i n e ž e n e ,
ali je Dejv o s e ć a o da ih je sve o v d e d o v e l a j e d n a ista želja za s l a d o s t r a š ć e m i
b l u d o m . Nije se v a r a o : u j e d n o m m o m e n t u ž a m o r je stao i na k a m e n o m p o d i -
j u m u , u k r a š e n o m m o z a i č n i m s i m b o l i m a a r a p s k o g podneblja, pojavi s e p u t e n a
žena, d u g e crne kose, čije je lice bilo p r e k r i v e n o ž a r o m , a telo o b u č e n o u p r o ­
zirne tirkizne dimije.
J e d i n o svetio u unutrašnjosti m e h a n e bilo je svetio sveca. N j i h o v p l a m e n je
treperio povijajući se za t e l o m p l e s a č i c e .
J e d i n a m u z i č k a pratnja bili su dukati na njenim g r u d i m a koje su m a m i l e p o ­
glede.
Običaj je bio da plesačica svoju igru n e k o m e posveti. L a g a n o , k a o da p o d
n o g a m a ne o s e ć a tvrdu nabijenu zemlju, prišla je E l m i r u El Kašaniju.
Savivši se lako u struku o n a dupusti d u k a t i m a da otkriju p u n o ć u njenih grudi.
S a m o trenutak pre n e g o što j e ugasila t a n a n i p l a m e n svece p o g l e d a l a j e D e j -
va pravo u oči, zatim se l a g a n o , ne o k r e ć u ć i im leđa, vratila u c e n t a r podijuma.
S v e c e na stolovima ostalih gostiju gasile su se j e d n a za d r u g o m , sve dok ni­
j e d n a nije ostala. G o r e l e su s a m o o n e koje su zatvarale k r u g o k o igračice. El­
m i r El Kašani je d o h v a t i o j e d a n kraj lule smeštajući se u d o b n o na j a s t u c i m a u
poluležeći položaj. P r e p u s t i o se p o t p u n o uživanju. R a s h l a đ e n i opijumski d i m
kovitlao se u p r a m e n o v i m a ...
K a d a se igra završila E l m i r El K a š a n i se o k r e n u o p r e m a Dejvu.
- Zarija je najpoželjnija ž e n a M a r a k e š a . G a s e ć i svecu za n a š o m sofrom o n a
je ovu igru posvetila t e b i . . .

245
Poslužili su im jelo u zemljanim činijama. Na Zarijino m e s t o došle su nove
plesačice, otkrivenih stomaka, o b u č e n e u dimije raznih boja.
Predstavi ni približno nije bio kraj kada je Elmir El K a š a n i d a o z n a k Dejvu
da je v r e m e da pođu.
To je bila cena koju je Elmir El Kašani m o r a o da plati. Za njega je bilo su­
više o p a s n o zadržati se d u g o na j e d n o m mestu.
Napolju ih je dočekala sveza h l a d n a noć i bela l i m u z i n a p a r k i r a n a na s a m o m
izlazu.
- N a d a m se da ti je veče prijalo?
Dejv je k l i m n u o glavom:
- Još j e d n o iskustvo ...
- Arapi vole konje i žene, i ništa na o v o m svetu n e ć e to i z m e n i t i . . .
I retke metale, pomislio je Dejv, ali je u m e s t o toga r e k a o :
- Zaista je lepa ...
- Zarija? - upitao je Arapin. - Pustinjska ruža - d o d a d e uz uzdah. - C v e t a
s a m o n o ć u ...
B e l a limuzina je stala ispred hotela.
- Rezervisali s m o ti a p a r t m a n na ime Ficdžerald ... čekaju te na recepciji.
Dejv nije ništa pitao o poslu z b o g k o g a je d o š a o . A r a p i n će progovoriti i sam
k a d a b u d e bio s p r e m a n .
- Doći ću sutra po tebe ...
Hotel je bio ekstra luks kategorije ... Elmir El K a š a n i nije žalio p a r a ... K a d a
je u š a o u a p a r t m a n , oseti miris j a s m i n a u vazduhu. O n d a primeti siluetu žene
kraj prozora. O k r e n u l a se p o l a g a n o ... Nije upalio svetio ... Prišla mu je nečuj­
no i počela otkopčavati d u g m a d na njegovoj košulji. Bila je to Zarija ... K o ž a
joj je mirisala na s k u p o c e n o etersko ulje ... Poljubila ga je ...
- Elmir ti želi dobrodošlicu u M a r o k o ...
H t e o je nešto da kaže, ali mu o n a stavi mirisni dlan p r e k o u s a n a . P o m i s l i o je
s a m o da d u g o već nije držao ženu u zagrljaju i prepustio se njenim r u k a m a , za­
boravljajući na tren razlog svoje posete M a r o k u .
Njeni poljupci su bili puni i čulni. Imala je gipko i p o d a m o telo. Svojim pr­
stima otklanjala je napetost iz njegovih slepoočnica, r a m e n a i leđa. Spuštala se
sve niže ... Imala je baršunastu k o ž u koja je klizila p o d njegovim d l a n o v i m a .
Z a ž m u r i o je ... Zarija je znala skrivene tajne m u š k o g tela, ali mu je prepuštala
da on b u d e g o s p o d a r . . . Položio je njenu glavu na svoju ruku, p o g l e d a o načas u
njenu siluetu, a o n d a p o t o n u o u m e k o ć u njenog tela ...

P r o b u d i l o ga je sunce ... Zarija nije bila kraj njega ... Ostala je s a m o zgužva­
na posteljina, jedini d o k a z da je noć p r o v e o sa njom ...
P r o t e g n u o se zatežući sve mišiće ... pogledao je u s a t . . . o č e k i v a o je da ga El­
m i r El K a š a n i p o z o v e ... Posluga mu je donela doručak ... P r e g l e d a o je još jed­
n o m d o k u m e n t a koja treba da proda Arapinu ...

246
P o m i s l i o je na svoje n a l o g o d a v c e ... n e m a s u m n j e da će saznati u s k o r o da im
je p r e b e g a o ... naročito kad u m e s t o njega K a š a n i p r e u z m e r o b u ... Z n a o je da su
v e ć u potrazi za njim ... m r t v a m i n u t a d a v n o je p r o š l a ... nije im se javljao n e -
delju d a n a ... s m r t o n o s a n rizik ... s a m o taj rizik nije bio ništa u poređenju sa
o n i m za šta se s p r e m a l a Orchis Korkyra Negro ... M o r a o ih je zaustaviti, ali to
n i k a k o nije m o g a o d a izvede sam. I m a o j e g e n e r a l a D i k a R e d m o n d a n a svojoj
s t r a n i . . . u k o l i k o ga ne provale ... M o r a j u se p o m e r a t i p o l a k o ... šta je j e d a n ge­
neral s p r a m čitave organizacije ... m o ž e li se sa j e d n i m p i o n o m i l o v c e m mati­
rati kralj? ... N a v u k a o je farmerke i p a m u č n u majicu ... bolje išta n e g o ništa ...
Telefon je z a z v o n i o ...
„Amerikano! Kako si spavao?"
„ H v a l a na pitanju, n i k a d bolje."
„ T a k o s a m i mislio ... D a n a s te v o d i m u pustinju. T a m o ć e m o provesti n o ć ...
bez žena - dodao je."
Dejv je z n a o šta to znači: r a z g o v a r a ć e o p o s l u ...

16.
Mili je bacila lenj pogled na svoj s k u p o c e n i sat. S e n a t o r Bejli je z n a o da iza­
bere p o k l o n . Bio je v e l i k o d u š a n p r e m a njoj. U toj igri s v a k o je dobijao svoje i
s v a k o je od njih dvoje t a č n o z n a o g d e stoji. Mili je i m a l a č e t v o r o s o b a n art de-
co a p a r t m a n , p o z a m a š a n ček, beli „ m e r c e d e s " , pregršt s k u p o c e n o g nakita, par
m i n k bundi i p r e d s e d n i č k o g k a n d i d a t a za ljubavnika. Što se senatora Bejlija ti­
če, nije ni on prolazio loše: on nije žalio p a r a a o n a truda. Bila je njegova de-
vojka po pozivu već dva m e s e c a . Na t o m e je m o g l a da zahvali Koroliju ...
Ustala je i m a z n o se protegnula, dopustivši da joj bretele svilenog k o m b i n e ­
z o n a n e ž n o skliznu sa r a m e n a i n i z grudi na pod. N e m a r n o ga je opkoračila i na­
ga pošla u kupatilo. O d v r n u l a je slavinu i v o d a je p o t e k l a u p r š t e ć e m mlazu.
O k r e n u l a se p r e m a ogledalu, s a m o z a d o v o l j n o posmatrajući o d r a z s v o g n a g o g te­
la. Bilo je to telo boginje ljubavi: u s k a r a m e n a , čvrste grudi, z a n o s n i bokovi ...
Ko bi, zaista, m o g a o da joj o d o l i ?
Ličila je na Botičelijeve m u z e , p r e p u n a oblina i milina. M o g l a je biti t o p - m o -
del, a izabrala je da b u d e v r h u n s k a kurva. Nije se kajala ... M o d e l i su se skida­
li kad im se kaže, o n a se skidala k a d je to htela.
O s i m toga, kurve d u ž e traju. O k r e n u l a se od s v o g lika u ogledalu, zavrnula
je pozlaćenu slavinu i d o d a l a p a r kapi s v o g o m i l j e n o g p a r f e m a .
Miris se širio na sve strane, opuštajući je l a g a n o . Za tren je nestala ispod fi­
n e čipkaste p o v r š i n e v o d e , d o k j e s a m a l o g d i s k r e t n o instaliranog z v u č n i k a d o ­
p i r a o p r o m u k l i glas m e g a z v e z d e K r i s a H e n i n g a . I m a o j e m o ć a n glas nabijen
seksepilom i p e v a o je svoju n o v u hit p e s m u The day I kissed you good by.
Sklopila je oči ne želeći da se vrati u prošlost, ali njena p r v a i poslednja m i ­
sao bila je - Florijan ... N i k a d a nije pitala šta je bilo sa i z l o ž b o m i sa slikama,

247
nije čitala novine, isključivala bi radio ... Bolelo je još u v e k ... ljubav u v e k bo­
li, i k a d počinje i kad p r o l a z i . . .
Senator Bejli je trebalo da d o đ e svaki čas ... Izašla je iz kupatila. U č i n i l o joj
se da je n e k o na vratima. Utišala je radio. L a k o kucanje se p o n o v i l o ... Ogrnu-
la je ogrtač od m e k a n o g belog frotira i o n a k o bosonoga, m o k r e kose, p o š l a da
otvori vrata.
Z n a l a je da to nije Bejli, on je i m a o ključ od a p a r t m a n a . O t v o r i l a je vrata ...
U g l e d a l a je livrejisanog kurira ...
- M i s ...
-Da.
- I m a m poruku za vas.
- Od k o g a je?
- P o r u k a je lična - pružio je m a l u kovertu - r e č e n o mi je da vas s a č e k a m .
Otvorila je kovertu i brzo pročitala. Bila je od Bejlija ...
Izvini, nešto je iskrslo, najbolje da se nađemo
u klubu „Martino" ... kola te čekaju ...
Bejli.
Odložila je p o r u k u na sto. M o g a o je to da joj saopšti i t e l e f o n o m , ali od ka­
da su spremali njegovu k a n d i d a t u r u planovi su se sve češće menjali u posled-
njem trenutku.
P o č e l a je da se privikava na to ... Prošla je č e t k o m k r o z svoju gustu k o s u ...
O d l u č i l a se za laku š m i n k u i j e d n o s t a v n u svetloplavu haljinu. P r o v e r i l a je još
j e d n o m svoj izgled i zatvorila vrata.
Spustila se liftom n e k o l i k o spratova niže i izašla na g l a v n a vrata. Č e k a l a ju
je crna „ K a d i l a k o v a " limuzina. Stakla su bila zatamnjena. N i š t a n e o b i č n o joj ni­
je p r i v u k l o pažnju izuzev što joj je šofer bio n e p o z n a t . . . Videći je k a k o prilazi
otvorio joj je zadnja vrata ... Mili je zastala kad je čula reči:
- N a p o k o n s m o se srele ...
P o d i g l a je pogled i ugledala elegantnu ženu, sitne g r a đ e koja joj se obratila
n a e n g l e s k o m s a lakim azijskim a k c e n t o m .
- M o r a da se desila n e k a greška ...
- D a , desila se - odgovorila je ž e n a - zato i jesam o v d e , da je i s p r a v i m o ...
Azijatkinja joj je, r u k o m u crnoj rukavici od satena, p o k a z a l a da s e d n e pre­
ko p u t a nje. - Ne m o r a t e se bojati, n a š razgovor neće trajati d u g o .
Mili je t a m a n htela da negoduje, ali je žena preduhitrila izgovarajući h l a d n o :
- Bilo bi p a m e t n o da prihvatite ... vožnja neće potrajati d u ž e od p o l a sata ...
Prihvatila je, znala je da drugačije nije m o g l o ni b i t i . . .
L i m u z i n a je lagano k r e n u l a n i z aveniju. Mili je čekala da čuje r a z l o g o v o g
nevoljnog razgovora, ali Azijatkinja je ćutala, posmatrajući je pažljivo otvore­
nim pogledom.
Iz t a b a k e r e je izvukla finu t a n k u cigaretu i stavila je u m u š t i k l u . N j e n i p o k r e ­
ti su bili g o t o v o ritualni. P o v u k l a je d u b o k o plavičasti dim i p r o g o v o r i l a :

248
- D a , lepa si . . . M o ž d a si baš o n o što n a m t r e b a ...
D o k joj je govorila Mili je m o g l a da vidi s a m o njen poluprofil.
- Šta v a m a , z a p r a v o , t r e b a ?
N e p o z n a t a ž e n a je p r e č u l a njeno pitanje.
- K o l i k o d u g o si sa Bej lijem?
- Ne vidim p o e n t u v a š e g pitanja.
- N a r a v n o da ne vidiš ... Z a r si zaista m o g l a da p o m i s l i š da m o ž e š tek t a k o
ušetati u nečiji p o s a o ?
- O v o je s l o b o d n a zemlja ...
- Da, o v o je s l o b o d n a zemlja, ali postoje pravila ... J e d n o m si n a m pobegla.
- Ne sećam se da s a m od bilo k o g a pobegla.
- Pa, bilo je prilično d a v n o . Ne želiš da te p o d s e ć a m na M e g i ?
- Z a i s t a ne vidim s m i s a o našeg razgovora. B i ć e bolje da me vratite.
- Bejli je b i o j e d n a od n a š i h najboljih mušterija - nastavila je Azijatkinja.
- A k o je bio, zašto je otišao? - upitala je Mili.
- Z a r si zaista toliko n a i v n a ? - rekla je k r o z s m e h , ali glas kojim je zatim
progovorila naterao je Mili da oseti jezu.
- D u g u j e š n a m 60 hiljada dolara.
- M o g u li bar znati k a k o s a m se toliko z a d u ž i l a k o d v a s ?
- Slušaj, - glas joj je sad bio otrovan k a o škorpijin ujed - m o ž e š zadržati
Bejlija, ali p o d o v i m u s l o v o m - smrvila je cigaretu koja je bila d o g o r e l a s a m o
do pola. - J e d n u n o ć sa n a š i m klijentom i r a č u n je i z m i r e n .
- A k o odbijem?
- N e ć e š ! - izgovorivši to Azijatkinja je pritisnula d u g m e i staklo i z m e đ u li­
m u z i n e i v o z a č a se a u t o m a t s k i spustilo. - Završili s m o razgovor.
Vozač se prestrojio iskoristivši prvo skretanje u l e v o . Vratio je limo odakle je
i k r e n u o pre dvadeset m i n u t a ...
O t v o r i o je vrata k a k o bi M i l i izašla... Azijatkinja je g l e d a l a k r o z p r o z o r u sa­
svim d r u g o m pravcu k a d a je progovorila:
- Na t v o m m e s t u ne bih učinila ništa g l u p o ... H a d s o n nije jedini način da se
o k o n č a nečiji