ARISTOFAN Aristofan je roen u Atini oko 445. godine, a umro je oko 385. godine p.n.e.

Jedan je od najznaajnijih predstavnika stare grke komedije. napisao je 44 komedije, od kojih je sauvano 11. Ahranjani Vitezovi Oblakinje Ose Mir Ptice Lizistrata Tesmoforijazuse Zabe Eklesijazuse Plut

Kada smo razgovarali o Homeru, razmatrali smo usmena predanja, o Herodotu o slici drugoga, a o Tukididu o pitanju hronologije. Dakle. spominjali smo trojicu predstavnika klasinog kanona da bbismo razgovarali o tri teme koje su univerzalno znaajne jer se tiu pisanih izvora i tumaenja prolosti, kao i tumaenja kulture. Ta dela klasine grke knjievnosti predstavljaju nekakve temelje, izmeu ostalog zato to su to dela tj. spisi koja se smatraju prvim istoriografskim spisima. Dakle, imamo oca istorije-Herodota, kvazi naunog istoriografa-Tukidida i Homera kao kljuno tivo za istoriju Evrope. Posmatrajui sve to neprestano se provlai pitanje objektivnosti odnosno pitanje ta mi kao dananji istraivai, iz jedne drugaije strukture i drugaijeg vremena, moemo da zakljuimo i na koji nain da tretiramo ove izvore kao izvore znanja jer znamo da je te izvore obeleilo vreme i namera onog ko ih je pisao. Aristofan takoe spada meu starogrke tekstove koji se veoma esto pominju, tumae, a i igraju na pozorinim scenama u savremenom svetu. To je jo jedan deo antikog naslea koji je ostao veoma ivahan i dan danas i koji se na razliite naine ita i tumai. Aristofan je komediograf, koji se obraao svojoj publici i koji je kroz komediju saoptavao razliite aktuelne misli, to svoje, to tue. Atinska pozorita su u to vreme bila vrlo vana dravna stvar. Predstave su se odvojila i odreenim trenucima u toku godine, u doba festivala, posebno vanih kolektivnih svetkovina i predstavljala su deo te velike proslave u kojoj uestvuje itav polis. Iz tih razloga, naravno, drava je imala veliki udeo u tome kako su se pozorita organizovala jer je drava plaala jednim delom ovaj poduhvat, svi atinski graani su mogli da gledaju predstave, siromanima je drava plaala karte, na taj nain elei da svi njeni graani prisustvuju ovim dogaajima,a potom su se tekstovi birali kroz takmienja. Pesnici su se nadmetali, za to ije e se predstave izvoditi. Iz svih ovih podataka moemo da zakljuimo da su Aristofanove komedije, drame, budui da je pobeivao na nizu ovih takmienja, izvoene i da ovi stavovi koje on iznosi i koji su suprotni dravnoj politici Atine nisu bili usamljeni. Na taj nain moemo pretpostaviti da su ti

stavovi koje on izvodi zapravo bili prilino esti stavovi meu Atinjanima. On se obraa publici i to oiglednije, neposrednije, doslovnije nego to je to bio sluaj u prethodnim tekstovima koje smo spominjali. On bukvalno igra predstavu pred publikom i veoma zavisi od popularnosti i omiljenosti svojih tekstova. Iz tih razloga moemo da zakljuimo da je jedan deo atinskog stanovnitva bio prijemiv za ovakve stavove. Drugim reima, iako njegovi tekstovi nisu nastali kao istorija i kao tekstovi iz kojih emo mi vekovima kasnije izvlaiti podatke ve se u njima nalazi dragoceno svedoenje o stavovima ljudi u vreme kada se jedan vaan istorijski dogaaj odvijao. Posebno je zanimljivo to to s jedne strane raspolaemo Tukididovim suvoparnim opisom i Aristofanovim komadima koji nam slue kao jedna vrsta tiva, koje dolazi iz prolosti. To tivo nije nastalo sa istorijskom ili geografskom namerom ve sa namerom da se obraa publici, odreenog vremena, i da toj publici artikulie stavove koji su u njoj ve prisutni. Moemo na taj nain saznati veoma vane i zanimljive podatke o atinskom oseanju, raspoloenju u vreme Peloponeskih ratova, iji je savremenik bio i sam Aristofan. Meu mnogim njegovim sauvanim komedijama jedna od najvanijih je Lizistrata. Lizistrata je komedija koja ceo svoj zapis zasniva na sledeem motivu. Atinske, ene, predvoene Lizistratom, koja je glavna junakinja i ije ime znai "ona koja zaustavlja vojsku" odluuju da e stati na kraj tom ratu. Atinske ene odluuju da ukinu brane usluge svojim supruzima dok ne prestane da ratuju. Ovo je motiv koji ini zaplet, ali postoji jo niz drugih momenata koji su vredni nae panje. Mi ujemo glas drugoga, ujemo glas onih koje ne ujemo u Herodotu i Tukididu, ujemo ene. ujemo ene koje svoj politiki, drutveni stav, vrednosni sud iskazuju kroz usta Lizistrate i drugih uesnica ovog poduhvata. Interesantno je i to da se atinske ene udruuju sa drugim enama iz ostalih grkih polisa, ukljuujui i ene zaraenih strana. One organizuju zajedniku akciju i zatvaraju se na Akropolju, gde sprovode jednu mirovnu demonstraciju i to tako to u njoj uestvuju pripadnice drugog pola, drugim reima, zaraenih polisa. Dakle, iz ovog teksta proizilazi niz interesantnih poruka. Pre svega da ujemo glas onih koji se u oficijalnoj istoriji ne uju, koji nisu prisutni u zvaninim istorijama. Iz Lizistrate mi moemo saznati dosta o ivotu Atinjana i Atinjanki, o marginalnoj drutvenoj ulozi ena, ali s druge strane i o njihovoj svesti da se neto deava i o njihovim eljama da o tome misle i govore. Zvanina istorija nam govori o godinama i ratovima, a tekstovi poput Lizistrate da je ipak i u svakom ratu postojala jedna nema grupa ljudi koji su imali drugaije miljenje i interes. Ovo je veoma korisno jer nas ui tome da ono to oficijalna istorija belei nije jedino to se deavalo i jedino to su ljudi u trenutku koji elimo da opiemo, mislili nego da su uvek mogui drugaiji stavovi prema aktuelnoj situaciji. Druga vana stvar u Lizistrati je da se iz ovoga ita rodna razlika. Odnosno, Aristofan nam ukazuje na razliku izmeu dveju grupa koje su odreene svojim rodom. Ljudska bia, kao i veina sisara imaju dva osnovna bioloka pola-muki i enski. Meutim, ta bioloka datost se na mnogo razliitih naina artikulie. Razliite norme, pravila, vrednovanje ovih razlika se deava u razliitim istorijskim, hronolokim okolnostima. Dakle, moemo rei da je pol bioloka kategorija, a rod kulturna artikulacija te bioloke datosti. Nain na koji kultura odreuje norme kojima se ova bioloka datost dalje ukljuuje u socijalne dogaaje. Prva vana stvar jeste da se na osnovu te bioloke razlike odreuju kulturna pravila, kako se pojedinac treba ponaati.

Drugim reima, kako pojedinac treba to svoje telo kulturno da obradi, ta da mu doda, a ta da mu oduzme. Da li, i kako i koje delove svog tela da pokrije, a koje moe, sme i mora da otkrije. To to pojedinac obrauje svoje telo, to sve podlee kulturnim normama. Ukoliko od tih kulturnih normi odstupamo, mi emo kao takvi biti percipirani. Nain na koji se odnosimo prema svom telu je nain na koji nas je grupa nauila, jo od kada smo bili deca. Onog trenutka kada menjamo sredinu, duni smo da savladamo neka pravila koje se veoma bitno odnose i na naine na koje se bioloke datosti u odreenoj grupi formuliu. Sve ovo nas vraa na Lizistratu, prouavajui nain na koji drutvene grupe ureuju seksualno ponaanje svojih pripadnika. Bioloka i socijalna funkcija seksualnog ponaanja su veoma vezane. Rodne uloge su upravo no to Aristofan smatra poeljnim ponaanjem i ponaanjem koje se moe tolerisati u vezi sa seksualnim ponaanjem. Da li e ili nee veoma rigorozno biti odreene rodne uloge, to zavisi od kulturne grupe i njihovih normi. Da li je npr. seks pre braka poeljan i dozvoljen u odreenoj grupi, da li se podrava ili kanjava. Sve su to razliita pravila koja ureuju ponaanja grupe. Ureuju ga izmeu ostalog i zbog toga to je seksualna aktivnost lanova grupe u vezi sa biolokom reprodukcijom te grupe. Ali pored toga, radi se i tome da se niz raznih drugih osobina i odnosa u drutvu, kao to je sluaj u Lizistrati, prelama preko rodnih uloga. Odnosno, rodne uloge dalje stavraju jednu vrstu mrea u kojima se odreuje i ko na koji nain uestvuje u drutvenim dogaajima. Rodna razliak je ona koja odreuje da e mukarci u Atini i Sparti donositi odluke u vezi sa ratom, dok e ene da tkaju. Neumesno je i nemogue da one donose mudre odluke u vezi sa ratom, to naravno znamo da u drugim grupama nije sluaj. Kroz istoriju znamo da su postojale ene koje su donosile odluke o ratovima i raznim drugim situacijama. Dakle, postoje grupe drutva u kojima je ovo mogue. Pak, u Atini V veka p.n.e je to toliko bilo nemogue i sumanuto da je Aristofan na tom motivu napravio komian zapis. Jednako kao to u Pticama ptice govore tekstove ljudi, tako i u Lizistrati ene govore o politici. Jedna rodna kulturna norma ovde omoguava da dobijemo taj pogled iz rikoeta i otvara nam mogunosti da razmiljamo o nainima na koje su Grci delili svest prema tome kako su zahtevali od svojih lanova grupe da artikuliu i da se ponaaju u vezi sa svojim biolokim datostima. Ovo je naravno nuno da bi se individue mogle identifikovati sa grupom i to u oba pravca. S jedne strane da bi sam lan/lanica grupe imala svest o tome da pripada odreenoj grupi i s druge strane da bi je drugi opredelili u odreenu grupu. Za arheologe je jako bitno da se ovo esto odvija putem materijalne kulture. Materijalna kultura u ovakvom saobraaju ima jako vanu ulogu. U tim procesima identifikacije nizom drugih naina mi saoptavamo kojoj rodnoj grupi pripadamo. To inimo nainom na koji se odevamo, ukraavamo, nainom na koji se ponaamo, koje prostore naseljavamo. Postoje odreena pravila u koje prostore smeju ili ne smeju da ulaze odreeni pripadnici nekih grupa (npr. Hilandar, ko sme da ue iza oltara itd.). Dakle, prostorno kretanje zavisi od toga kojoj drutvenoj grupi pripadamo. Ukoliko pojedinac ne eli da potuje norme koje vladaju u njegovoj grupi, on rizikuje da ga grupa ne prihvati. U zavisnosti od toga koliko odstupanje sistem moe da primi e se odreivati sankcija, koja se moe odvijati na razliite naine. Zbog svega ovoga, kulturna pravila se vremenom menjaju, postepeno. Nekad se ta pravila menjaju i putem zakona, deklaracije (npr.hrianski edikt o toleranciji). Kulturne norme se razlikuju od

vremena do vremena, od mesta do mesta, pa se tako razlikuju i kulturne norme kada se radi o rodnim razlikama, telesnosti i seksualnosti. Ovom temom se bavi Miel Fuko. Miel Fuko se bavi filozofijom i istorijom, on se bavi pitanjem uticaja kulturnih normi na telesnost i kako biologija utie na itavu grupu. Jedna od najznaajanijih knjiga mu je "Istorija seksualnosti" gde se bavio istorijom naina na koji su ljudi razmiljali i ponaali u vezi sa svojom seksualnou. Takoe je napisao i "Istoriju ludila" gde se prouava i opisuje nain na koji ljudi u razliitim kulturama odreuju ta je normalno ponaanje, a ta je ludilo. Npr. ljudi koji doivljavaju halucinacije e u pojedinim grupama biti doivljavani kao opasni, a negde drugde kao posebno obdareni, vidoviti ljudi koji mogu da pomognu grupi. U "Istoriji zatvora-nadzirati i kanjavati" pak govori o tome kako fizikim ograniavanjem i zatvaranjem, ljudske grupe reguliu odreene situacije. Ljudi se u razliiti grupama smetaju u razliito ograniene prostore u kojima se kontroliu. Smetaju se u arhitektonske prostore koji su isplanirani za nadziranje. Ovaj princip Fuko naziva panoptikumom. Prostor, jedna taka sa koje jedna osoba ili grupa moe videti sve-panoptikum. Na isti nain se organizuju i fabrike gde se omugaava da nadzornik panoptikumom prati dogaanja. Fuko ustvari govori o tome da je ljudska telesnost jedan vaan faktor u odreivanju ljudske moi. Niz dogaaja se u naim ivotima zapravo tie toga da svoja tela koristimo kako bismo poslali odreene socijalne poruke, o svom statusu, moi i ulozi unutar grupe. Radi se zapravo o savladavanju i korienju telesnosti u drutvenim odnosima. Fukoa je na ovakvo miljenje navelo delo Keneta Dovera '70ih godina "Greek homosexuality". Dover govori o homoseksulanosti kod Grka u trenutku kada se drutvena Evropa promenila i kada je bilo mogue govoriti o seksualnosti kao o akademskom, legitimno predmetu istraivanja. Cinjenica da su u antikoj Grkoj bili mogui i dozvoljeni odnosi izmeu dva ista bioloka pola je stvar o kojoj su razmiljali mnogi i pre Dovera (Vinkelman, Bajron, Oskar Vajld). Dover se pozabavio sudskim spisima, likovnim predstavama, raznim drugim izvorima znanja o antikom drutvu, pre svega atinskom i doao do zakljuka da je to to mi danas nazivamo obiajima homoseksualnosti u antikoj Grkoj zapravo jedna vrlo strogo ureena institucija atinskog drutva koja podrazumeva jasno odreena pravila tog drutva. On govori da je to jedna institucija koja je imala obrazovni i socijalni karakter i podrazumevala je da jedan stariji graanin odabere svog mladog tienika i da je zaduen za njegovo obrazovanje, uvoenje u drutvo i savladavanje drutvenih normi i pritom ogranien nizom zakona. Ovo je socijalna institucija u kojoj odnosi i moi odreuju nain na koji se ponaaju partneri. Iz ove Doverove analize, Fuko je poeo da pie svoju istoriju seksualnosti i rekao da je taj primer iz antike Grke zapravo sutina mnogih drutava. Da se seksualno ponaanje, podela rodnih uloga i nain na koji konzumirmao te rodne uloge uvek tie nekakve mree odnosa moi i da je nain na koji artikuliemo seksualnost jedan od naina na koji rasporeujemo svoje socijalne uloge. Dakle, postoji prirodno ponaanje ljudi u ovoj sferi, ali da je ono uvek proputeno kroz kulturne norme, vrednosti i pravila i da se razlikuje od jedne do druge zajednice. Iz toga proistie i kako odreujemo ono to je radila Lizistrata, ta je dolino, a ta nije dolino da rade razliiti pripadnici grupe i na koji nain to rade. Lizistrata i njene istomiljenice se slue telesnou kako bi postigle odreen politiki cilj.

Zato je Aristofan izabrao Lizistratu? ta je smeno? U nekim drutvima bi ovo bila neprihvatljiva komedija koja govori o tome da Atinjanke nee da vode ljubav sa svojim muevima. Ova komedija se ne bi mogla odigrati na svakoj sceni i u svakom trenutku u istoriji oveanstva. Dakle, ta je smeno u celoj ovoj stvari je takoe stvar normi odreenih grupa. Norme su te koje odreuju ta moe da se kae, do koje mere moe da se preokrene i prekorai (kao u Lizistrati) da bi bilo smeno. Smeh je takoe kulturno specifian, jedan je od naina da shvatimo ta je norma grupe koja se okree. Dok prouavamo antike komedije mi se moemo baviti pitanjem i emu su se ti ljudi smejali i zato. Na taj nain mi takoe dobijamo sliku u ogledalu onoga to je bilo norma, to je smatrano normalnim, pristojnim ponaanjem i onoga to je bilo smeno, neozbiljno. Na ovaj nain dobijamo podatke o tome kako su ljudi mislili o svetu, sebi, istorijskim i socijalnim temama. U Lizistrati s jedne strane moemo itati o odnosu prema Peloponeskom ratu koje imaju ene, a takoe saznajemo i o tome kako su se odreivale i definisale rodne uloge u Grkoj.