ARISTOFAN Aristofan je rođen u Atini oko 445. godine, a umro je oko 385. godine p.n.e.

Jedan je od najznačajnijih predstavnika stare grčke komedije. napisao je 44 komedije, od kojih je sačuvano 11. • • • • • • • • • • • Ahranjani Vitezovi Oblakinje Ose Mir Ptice Lizistrata Tesmoforijazuse Zabe Eklesijazuse Plut

Kada smo razgovarali o Homeru, razmatrali smo usmena predanja, o Herodotu o slici drugoga, a o Tukididu o pitanju hronologije. Dakle. spominjali smo trojicu predstavnika klasičnog kanona da bbismo razgovarali o tri teme koje su univerzalno značajne jer se tiču pisanih izvora i tumačenja prošlosti, kao i tumačenja kulture. Ta dela klasične grčke književnosti predstavljaju nekakve temelje, između ostalog zato što su to dela tj. spisi koja se smatraju prvim istoriografskim spisima. Dakle, imamo oca istorije-Herodota, kvazi naučnog istoriografa-Tukidida i Homera kao ključno štivo za istoriju Evrope. Posmatrajući sve to neprestano se provlači pitanje objektivnosti odnosno pitanje šta mi kao današnji istraživači, iz jedne drugačije strukture i drugačijeg vremena, možemo da zaključimo i na koji način da tretiramo ove izvore kao izvore znanja jer znamo da je te izvore obeležilo vreme i namera onog ko ih je pisao. Aristofan takođe spada među starogrčke tekstove koji se veoma često pominju, tumače, a i igraju na pozorišnim scenama u savremenom svetu. To je još jedan deo antičkog nasleđa koji je ostao veoma živahan i dan danas i koji se na različite načine čita i tumači. Aristofan je komediograf, koji se obraćao svojoj publici i koji je kroz komediju saopštavao različite aktuelne misli, što svoje, što tuđe. Atinska pozorišta su u to vreme bila vrlo važna državna stvar. Predstave su se odvojila i određenim trenucima u toku godine, u doba festivala, posebno važnih kolektivnih svetkovina i predstavljala su deo te velike proslave u kojoj učestvuje čitav polis. Iz tih razloga, naravno, država je imala veliki udeo u tome kako su se pozorišta organizovala jer je država plaćala jednim delom ovaj poduhvat, svi atinski građani su mogli da gledaju predstave, siromašnima je država plaćala karte, na taj način želeći da svi njeni građani prisustvuju ovim događajima,a potom su se tekstovi birali kroz takmičenja. Pesnici su se nadmetali, za to čije će se predstave izvoditi. Iz svih ovih podataka možemo da zaključimo da su Aristofanove komedije, drame, budući da je pobeđivao na nizu ovih takmičenja, izvođene i da ovi stavovi koje on iznosi i koji su suprotni državnoj politici Atine nisu bili usamljeni. Na taj način možemo pretpostaviti da su ti

Među mnogim njegovim sačuvanim komedijama jedna od najvažnijih je Lizistrata. čujemo glas onih koje ne čujemo u Herodotu i Tukididu. Druga važna stvar u Lizistrati je da se iz ovoga čita rodna razlika.stavovi koje on izvodi zapravo bili prilično česti stavovi među Atinjanima. ali s druge strane i o njihovoj svesti da se nešto dešava i o njihovim željama da o tome misle i govore. Drugim rečima. Ljudska bića. i da toj publici artikuliše stavove koji su u njoj već prisutni. čujemo žene. Atinske. zaraćenih polisa. mislili nego da su uvek mogući drugačiji stavovi prema aktuelnoj situaciji. koji nisu prisutni u zvaničnim istorijama. a tekstovi poput Lizistrate da je ipak i u svakom ratu postojala jedna nema grupa ljudi koji su imali drugačije mišljenje i interes. Različite norme. čiji je savremenik bio i sam Aristofan. a rod kulturna artikulacija te biološke datosti. raspoloženju u vreme Peloponeskih ratova. gde sprovode jednu mirovnu demonstraciju i to tako što u njoj učestvuju pripadnice drugog pola. ali postoji još niz drugih momenata koji su vredni naše pažnje. uključujući i žene zaraćenih strana. Ovo je motiv koji čini zaplet. doslovnije nego što je to bio slučaj u prethodnim tekstovima koje smo spominjali. kao i većina sisara imaju dva osnovna biološka pola-muški i ženski. pravila. ta biološka datost se na mnogo različitih načina artikuliše. iz ovog teksta proizilazi niz interesantnih poruka. Čujemo žene koje svoj politički. Dakle. koja je glavna junakinja i čije ime znači "ona koja zaustavlja vojsku" odlučuju da će stati na kraj tom ratu. Aristofan nam ukazuje na razliku između dveju grupa koje su određene svojim rodom. o marginalnoj društvenoj ulozi žena. predvođene Lizistratom. Posebno je zanimljivo to što s jedne strane raspolažemo Tukididovim suvoparnim opisom i Aristofanovim komadima koji nam služe kao jedna vrsta štiva. Lizistrata je komedija koja ceo svoj zapis zasniva na sledećem motivu. društveni stav. Pre svega da čujemo glas onih koji se u oficijalnoj istoriji ne čuju. vrednosni sud iskazuju kroz usta Lizistrate i drugih učesnica ovog poduhvata. drugim rečima. One organizuju zajedničku akciju i zatvaraju se na Akropolju. Interesantno je i to da se atinske žene udružuju sa drugim ženama iz ostalih grčkih polisa. određenog vremena. vrednovanje ovih razlika se dešava u različitim istorijskim. Možemo na taj način saznati veoma važne i zanimljive podatke o atinskom osećanju. Iz tih razloga možemo da zaključimo da je jedan deo atinskog stanovništva bio prijemčiv za ovakve stavove. Iz Lizistrate mi možemo saznati dosta o životu Atinjana i Atinjanki. Mi čujemo glas drugoga. neposrednije. hronološkim okolnostima. možemo reći da je pol biološka kategorija. On bukvalno igra predstavu pred publikom i veoma zavisi od popularnosti i omiljenosti svojih tekstova. Odnosno. Atinske žene odlučuju da ukinu bračne usluge svojim supruzima dok ne prestane da ratuju. Ovo je veoma korisno jer nas uči tome da ono što oficijalna istorija beleži nije jedino što se dešavalo i jedino što su ljudi u trenutku koji želimo da opišemo. On se obraća publici i to očiglednije. kako se pojedinac treba ponašati. Prva važna stvar jeste da se na osnovu te biološke razlike određuju kulturna pravila. žene. koje dolazi iz prošlosti. Zvanična istorija nam govori o godinama i ratovima. iako njegovi tekstovi nisu nastali kao istorija i kao tekstovi iz kojih ćemo mi vekovima kasnije izvlačiti podatke već se u njima nalazi dragoceno svedočenje o stavovima ljudi u vreme kada se jedan važan istorijski događaj odvijao. To štivo nije nastalo sa istorijskom ili geografskom namerom već sa namerom da se obraća publici. . Način na koji kultura određuje norme kojima se ova biološka datost dalje uključuje u socijalne događaje. Dakle. Međutim.

Dakle. proučavajući način na koji društvene grupe uređuju seksualno ponašanje svojih pripadnika. ukrašavamo. on rizikuje da ga grupa ne prihvati. prelama preko rodnih uloga. Onog trenutka kada menjamo sredinu.e je to toliko bilo nemoguće i sumanuto da je Aristofan na tom motivu napravio komičan zapis. koja se može odvijati na različite načine. Dakle. koje prostore naseljavamo. ko sme da uđe iza oltara itd.hrišćanski edikt o toleranciji). Sve ovo nas vraća na Lizistratu. U zavisnosti od toga koliko odstupanje sistem može da primi će se određivati sankcija. Jednako kao što u Pticama ptice govore tekstove ljudi. Način na koji se odnosimo prema svom telu je način na koji nas je grupa naučila. sme i mora da otkrije. rodne uloge dalje stavraju jednu vrstu mreža u kojima se određuje i ko na koji način učestvuje u društvenim događajima. Biološka i socijalna funkcija seksualnog ponašanja su veoma vezane. Ukoliko od tih kulturnih normi odstupamo. Ali pored toga. još od kada smo bili deca. Jedna rodna kulturna norma ovde omogućava da dobijemo taj pogled iz rikošeta i otvara nam mogućnosti da razmišljamo o načinima na koje su Grci delili svest prema tome kako su zahtevali od svojih članova grupe da artikulišu i da se ponašaju u vezi sa svojim biološkim datostima. Kroz istoriju znamo da su postojale žene koje su donosile odluke o ratovima i raznim drugim situacijama. prostorno kretanje zavisi od toga kojoj društvenoj grupi pripadamo. to sve podleže kulturnim normama. a šta da mu oduzme. S jedne strane da bi sam član/članica grupe imala svest o tome da pripada određenoj grupi i s druge strane da bi je drugi opredelili u određenu grupu.n. Da li. kulturna pravila se vremenom menjaju.). Sve su to različita pravila koja uređuju ponašanja grupe. Rodna razliak je ona koja određuje da će muškarci u Atini i Sparti donositi odluke u vezi sa ratom. To što pojedinac obrađuje svoje telo. Hilandar. Ukoliko pojedinac ne želi da poštuje norme koje vladaju u njegovoj grupi. Odnosno. i kako i koje delove svog tela da pokrije. To činimo načinom na koji se odevamo. Neumesno je i nemoguće da one donose mudre odluke u vezi sa ratom. Materijalna kultura u ovakvom saobraćaju ima jako važnu ulogu. šta da mu doda. U tim procesima identifikacije nizom drugih načina mi saopštavamo kojoj rodnoj grupi pripadamo. postoje grupe društva u kojima je ovo moguće. Pak.Drugim rečima. seks pre braka poželjan i dozvoljen u određenoj grupi. Rodne uloge su upravo no što Aristofan smatra poželjnim ponašanjem i ponašanjem koje se može tolerisati u vezi sa seksualnim ponašanjem. Postoje određena pravila u koje prostore smeju ili ne smeju da ulaze određeni pripadnici nekih grupa (npr. da li se podržava ili kažnjava. načinom na koji se ponašamo. Zbog svega ovoga. tako i u Lizistrati žene govore o politici. u Atini V veka p. što naravno znamo da u drugim grupama nije slučaj. a koje može. Uređuju ga između ostalog i zbog toga što je seksualna aktivnost članova grupe u vezi sa biološkom reprodukcijom te grupe. postepeno. Nekad se ta pravila menjaju i putem zakona. dok će žene da tkaju. Da li će ili neće veoma rigorozno biti određene rodne uloge. kao što je slučaj u Lizistrati. Ovo je naravno nužno da bi se individue mogle identifikovati sa grupom i to u oba pravca. Za arheologe je jako bitno da se ovo često odvija putem materijalne kulture. mi ćemo kao takvi biti percipirani. što zavisi od kulturne grupe i njihovih normi. deklaracije (npr. Da li je npr. dužni smo da savladamo neka pravila koje se veoma bitno odnose i na načine na koje se biološke datosti u određenoj grupi formulišu. Kulturne norme se razlikuju od . kako pojedinac treba to svoje telo kulturno da obradi. radi se i tome da se niz raznih drugih osobina i odnosa u društvu.

moći i ulozi unutar grupe. Na isti način se organizuju i fabrike gde se omugaćava da nadzornik panoptikumom prati događanja.vremena do vremena. . šta je dolično. Radi se zapravo o savladavanju i korišćenju telesnosti u društvenim odnosima. on se bavi pitanjem uticaja kulturnih normi na telesnost i kako biologija utiče na čitavu grupu. raznim drugim izvorima znanja o antičkom društvu. legitimno predmetu istraživanja. Smeštaju se u arhitektonske prostore koji su isplanirani za nadziranje. On govori da je to jedna institucija koja je imala obrazovni i socijalni karakter i podrazumevala je da jedan stariji građanin odabere svog mladog štićenika i da je zadužen za njegovo obrazovanje. ali da je ono uvek propušteno kroz kulturne norme. Fukoa je na ovakvo mišljenje navelo delo Keneta Dovera '70ih godina "Greek homosexuality". Lizistrata i njene istomišljenice se služe telesnošću kako bi postigle određen politički cilj. Ljudi se u različiti grupama smeštaju u različito ograničene prostore u kojima se kontrolišu. Npr. a negde drugde kao posebno obdareni. vidoviti ljudi koji mogu da pomognu grupi. ljudi koji doživljavaju halucinacije će u pojedinim grupama biti doživljavani kao opasni. Oskar Vajld). pre svega atinskom i došao do zaključka da je to što mi danas nazivamo običajima homoseksualnosti u antičkoj Grčkoj zapravo jedna vrlo strogo uređena institucija atinskog društva koja podrazumeva jasno određena pravila tog društva. U "Istoriji zatvora-nadzirati i kažnjavati" pak govori o tome kako fizičkim ograničavanjem i zatvaranjem. Iz ove Doverove analize. uvođenje u društvo i savladavanje društvenih normi i pritom ograničen nizom zakona. Fuko je počeo da piše svoju istoriju seksualnosti i rekao da je taj primer iz antičke Grčke zapravo suština mnogih društava. Bajron. Fuko ustvari govori o tome da je ljudska telesnost jedan važan faktor u određivanju ljudske moći. Prostor. Cinjenica da su u antičkoj Grčkoj bili mogući i dozvoljeni odnosi između dva ista biološka pola je stvar o kojoj su razmišljali mnogi i pre Dovera (Vinkelman. a šta nije dolično da rade različiti pripadnici grupe i na koji način to rade. Dover se pozabavio sudskim spisima. jedna tačka sa koje jedna osoba ili grupa može videti sve-panoptikum. Niz događaja se u našim životima zapravo tiče toga da svoja tela koristimo kako bismo poslali određene socijalne poruke. Dover govori o homoseksulanosti kod Grka u trenutku kada se društvena Evropa promenila i kada je bilo moguće govoriti o seksualnosti kao o akademskom. pa se tako razlikuju i kulturne norme kada se radi o rodnim razlikama. Dakle. a šta je ludilo. Ovom temom se bavi Mišel Fuko. o svom statusu. podela rodnih uloga i način na koji konzumirmao te rodne uloge uvek tiče nekakve mreže odnosa moći i da je način na koji artikulišemo seksualnost jedan od načina na koji raspoređujemo svoje socijalne uloge. ljudske grupe regulišu određene situacije. Da se seksualno ponašanje. telesnosti i seksualnosti. postoji prirodno ponašanje ljudi u ovoj sferi. likovnim predstavama. Jedna od najznačajanijih knjiga mu je "Istorija seksualnosti" gde se bavio istorijom načina na koji su ljudi razmišljali i ponašali u vezi sa svojom seksualnošću. Takođe je napisao i "Istoriju ludila" gde se proučava i opisuje način na koji ljudi u različitim kulturama određuju šta je normalno ponašanje. vrednosti i pravila i da se razlikuje od jedne do druge zajednice. Ovaj princip Fuko naziva panoptikumom. Iz toga proističe i kako određujemo ono što je radila Lizistrata. Ovo je socijalna institucija u kojoj odnosi i moći određuju način na koji se ponašaju partneri. od mesta do mesta. Mišel Fuko se bavi filozofijom i istorijom.

istorijskim i socijalnim temama. što je smatrano normalnim. Ova komedija se ne bi mogla odigrati na svakoj sceni i u svakom trenutku u istoriji čovečanstva. Norme su te koje određuju šta može da se kaže. jedan je od načina da shvatimo šta je norma grupe koja se okreće. sebi. Dok proučavamo antičke komedije mi se možemo baviti pitanjem i čemu su se ti ljudi smejali i zašto. pristojnim ponašanjem i onoga što je bilo smešno. Smeh je takođe kulturno specifičan.Zašto je Aristofan izabrao Lizistratu? Šta je smešno? U nekim društvima bi ovo bila neprihvatljiva komedija koja govori o tome da Atinjanke neće da vode ljubav sa svojim muževima. U Lizistrati s jedne strane možemo čitati o odnosu prema Peloponeskom ratu koje imaju žene. šta je smešno u celoj ovoj stvari je takođe stvar normi određenih grupa. Dakle. Na ovaj način dobijamo podatke o tome kako su ljudi mislili o svetu. do koje mere može da se preokrene i prekorači (kao u Lizistrati) da bi bilo smešno. . Na taj način mi takođe dobijamo sliku u ogledalu onoga što je bilo norma. a takođe saznajemo i o tome kako su se određivale i definisale rodne uloge u Grčkoj. neozbiljno.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful