Secate li se priĉe o orlu koji je ziveo meĊu koko sima? Postoji i drugi završetak.

Kada je ugledao orla u visini, postao je svestan sopstvene vrednosti i konaĉno uspeo da poleti, da otpoĉne novi ţivot, da preobrati svoje postojanje u spokojstvo i radost. Naša sreća je na dohvat ruke: ona ne zavisi od onoga sto nam se dešava, već od naĉina na koji opaţamo svet i suoĉavamo se sa njim. Ako želimo da budemo srećni, možemo to biti odmah, jer je ključ naše sreće skriven u nama. Sve prepreke na putu do sreće sami smo stvorili. Jeste li svesni da ste odgovorni za sopstvenu sreću u svim godinama koje su prošle? Dozvolili ste da vas neko kontroliše, da vam nametne određeni način života. Možemo okusiti život tek kada odbacimo strah da ćemo bilo šta izgubiti, kada postanemo svesni da nam ništa ne može biti oduzeto. Nesvesne osobe ne mogu da uzvrate ljubav, mogu samo pokazivati želje, očekivanja i manipulisati njima. Ono što ljudi nazivaju ljubav, najčešće je samo autointeres. Naučili su da porede ljubav sa vrlinom i da je žive na način koji je prihvatljiv za druge, Proverite svoju ljubav, svoj nivo svesnosti na sebi, kada se neka vaša želja sukobi sa željom voljene osobe ili biva odbačena. Šta se tada dešava? Da li dolazi do razočaranja? Jedino zlo na ovom svetu je nesvesnost, dakle neznanje, nesposobnost da vidimo život kakav stvarno jeste, nerazumevanje za druge ljude i njihove postupke, nemogućnost da ih prihvatimo bez straha.

NOVI DAN

ANTONI DE MELO

NOVI DAN
BEOGRAD / MMI

Duhovne iveţbe

172 kriviĉnog zakona Srbije.Naslov originala A NEW DAY IN YOUR LIFE Anthony de Mello Preveo i priredio Plavio Rigonat Copyright za Srbiju Plavio Rigonat Neovlaţćena proizvodnja ove knjige i trgovina istom najstroţe se kaţnjava (Cl. 147 u vezi sa cl.) .

. ljubav. duhovnost. srce je slobodno.PRVI DEO OSTAVITE SVOJ ĈAMAC NA OBALI Molitva. vera znače oslobađanje od iluzija. Tada ste prosvetljeni. Kada jednom odbacimo iluzije. ljubav se širi.. Tek tada spoznajete Boga. Tada ste srećni..

.

„Ovaj hleb je moj." Kada prevagne ovakav egoistiĉki stav i vezanost za stvari. To je najveći neprijatelj unutrašnjeg mira i spokojstva: tvrdo srce. naš ego. „U redu.Duševni mir Bila jednom dva monaha. Duševni mir ne mora biti pokvaren nekim sporom ili diskusijom. srce postaje svakim danom sve tvrĊe. Kako se to radi?" „Ovako". okorelo od egoizma i prianjanja za ono što nas okruţuje. koji su punih ĉetrdeset godina ţiveli u istom manastiru a da se nijednom nisu posvaĊali. Jednog dana prvi monah rekao je drugome: „Ne misliš li da bi trebalo bar jednom da se posvaĊamo?" a ovaj je uzvratio: „Zašto da ne? Oko ĉega ćemo se svaĊati?" „Mogli bismo oko ovog hleba". Ono što uništava taj mir je „ja". „Ovo pripada meni i ni sa kim ga neću deli-ti. šta ćeš sad?" „Zadrţi ga". Zamislite da u jednoj naciji grupa ljudi koji po-seduju velike površine zemlje i novca izjavi: „Ni sa kim nećemo deliti naše bogatstvo". predloţio je prvi. rekao je drugi monah. svaĊajmo se oko hleba. Zamislite da svi narodi na zemlji zauzmu isti stav: „Samo nas naše . rekao je prvi monah.

Kako oĉuvati mir u takvoj situaciji? Okamenjena srca. govorićemo o vama. bokovi. Osetite teţinu svoga tela. nema nervoze. Kako se to postiţe? Hoćemo li to pokušati? Da pokušamo sada i ovde? Izvedimo najjednostavniju duhovnu veţbu koja traje samo minut-dva. bićete graditelji mira u ovom svetu. Osetite svoju šaku koja se na nešto oslanja ili dodiruje drugu ruku. Obratite paţnju na dodir odeće i ramena. Postepeno. „Ţivot nam je ispunjen stalnom dinamikom i neprekidnom akcijom!" Ali nema duševnog nemira. Mogli biste reći: „Ţivot nam je ispunjen svaĊama i borbom!" Ali nema mrţnje. šaka. leĊa. U kom delu tela ste osetili napetost? Obratite svu svoju paţnju na to. šaka. doći će do opuštanja. Još jednom. koja pritiska stolicu na kojoj sedite. drugi nas uopšte ne interesu-ju". Veţba je gotova. leĊa. o sebi. stopala. na dodir odeće i leĊa. Ali pre nego što progovorimo o nacijama. ili krevet na kome leţite. okamenjene nacije. Ponovite još jednom: ramena. „Ţivot nam je ispunjen bolom i patnjom!" Ali nema nikakvog nereda u vašoj svesti. Šaka. Sirenje mira i duševnog spokojstva sama je suština i svrha molitve. Ako .8 Antoni De Melo blagostanje zanima. Moţete li ovo izjaviti kad je reĉ o vama? Ako moţete. bokovi. retki osete nervozu. Šta se dogodilo dok ste izvodili veţbu koju sam vam predloţio? Da li ste se opustili ili vam je porasla napetost? Većina ljudi doţivljava opuštanje. Zatvorite oĉi i uspostavite kontakt sa svojim telom. Sada lagano otvorite oĉi. Ukoliko vam se to desilo. nema ozlojeĊenosti. dobro bi bilo da stupite u dodir sa svojom tenzijom. Posmatrajte svoje srce. polako: ramena. stopala. Stopala dodiruju obuću ili tle.

duševnom miru.Novi dan 9 se veţba ponovi nekoliko puta. uputstva za pros-vetljenje. novi doţivljaj. o radosti. Šta ne valja kod reci i misli? To što su ograniĉene. duševnog mira. meditaciji.A kako da doprem do tišine?" pitao je car. „Meditacijom.. Poĉeću od tišine i odmah ću vam reći zašto: svaka staza koja vodi Bogu je staza koja vodi tišini. slobodi i tišini. . Govoriću vam o molitvi. mnogi će moţda i zadremati.. Onda je car upitao: „Šta je meditacija?" Uĉitelj je odgovorio: „Tišina!" „Kako da doprem do Tišine?" „Meditacijom!" „Šta je meditacija?" „Tišina!" Tišina znaĉi prevazilaţenje reci i misli. „Tišina". odgovorio je uĉitelj. ţivotu. prevazilaţe-nje misli. ovo je veţba paţnje. meditacija znaĉi nerazmišljanje. ĉak i ako moţda ne verujete. Kako da doĊem do duhovnog sjedinjenja s Bogom? Ali odgovori mi jednom reĉenicom!" Uĉitelj mu je rekao: „Jedna reĉ biće dovoljna!" „Koja?" upitao je car." Na Istoku. To je kao da ulazite u same sebe. Tišina koja vodi Bogu Ova razmišljanja su pomoć.U redu! Ali duševnog mira!?" Da. . zaĉudno viĊenje stvarnosti. Kao eksperiment. po ĉitav dan. Šta je tišina? Na Istoku postoji priĉa o caru koji je posetio svog uĉitelja i rekao mu: „Strahovito sam zauzet. . da ih ostavimo iza sebe. Da li ova veţba opuštanja donosi mir o kome govorim? Ovo nije veţba opuštanja. Tišina je poĉetak.

lO Antoni De Melo Bog nije ono što govorimo o njemu: nije ništa od onoga što zamišljamo. Uzmimo da se nalazim u Indiji i putujem ka Bombaju." „I kakav je?" „Šta da vam ka- . Vraćam se nazad. kako moţete govoriti o Bogu? Bog prevazilazi sve reci o njemu. Da li biste voleli da doţivite tišinu o kojoj govorim? Prvi korak je da shvatimo. ĉak ni opis. tada ga moţete shvatiti srcem. Kada stignem. Ovo je Bombaj". Moţete li mi ga opisati? Ako ne moţete da opišete tako jednostavnu stvar kao što je miris ruţe. Jedan veliki mistik napisao je knjigu Oblak nespoznaje. Pitam vas kakav je miris ruţe. Sve zato što su reci nemoćne da ga opišu. nude nam samo indikacije. tu smo. S one strane reci Ako je sve ovo istina. U Indiji raste puno ruţa. To je ono što ne valja kod reci. To je ono što ne valja kod reci i misli. Kaţem: „Aha. To je glavna prepreka na putu spoznaje. Stiţem do table na kojoj piše „Bombaj". ljudi me pitaju: „Jesi li bio u Bombaju?" „Bio sam. Šta? Da shvatimo kako Bog nema niĉeg zajedniĉkog s vašom idejom o njemu. u kojoj govori: „Hoćete li da spoznate Boga? Postoji samo jedan naĉin: nespoznaja!" Morate izaći iz svoga uma i svojih misli. Pretpostavimo da nikad u ţivotu nisam osetio miris ruţe. šta su onda Sveti spisi? Oni nam ne daju sliku Boga. Većina ljudi zarobljena je predstavama koje su stvorili o Bogu.

Ali ako bukvalno shvatite reĉ „Otac". drugo. lepa je reĉ kao simbol za Boga. kako je beskrajan okean! Veliĉanstven je. neshvatljiv." Eto. Neko joj kaţe: „O. To su i Sveti spisi. Znate li zašto? Traţio je muziku! Toliko se vezao za ideju muzike da. Crkva o tome govori kao o tajni. jedno je ĉini mi se B. Ali pretpostavimo da sam muziĉar i da mu kaţem: „Ja ću da ti objasnim kakva je zelena boja . Samo znak.ona je kao muzika". Vezana je za reci. U tome je opasnost i tragedija reci. Tabla nije Bombaj. ţuta tabla s nekim slovima. ĉudesan!" A ribica. a neko vam priĊe i kaţe: „To je. Siroti ĉovek formuliše pitanja na osnovu svojih ograniĉenih iskustava. plivajući levo-desno. jer nije u stanju da shvati staje okean. Postoji priĉa o ribici u okeanu. Kako biste je opisali? Nemoguće! Pitaće vas: „Da li je hladna ili je topla? Velika ili mala? Gruba ili meka?" Ništa od toga. Reci su lepe.. neizreciv. zauman. recimo. Jednog dana taj ĉovek progleda i ja ga pitam: „Jesi li video zelenu boju?" a on odgovori: „Nisam". putokaz. Zamislite da uperite prst ka mesecu i kaţete: „Mesec".Novi dan 11 ţem. uzvraća: „Gde je taj okean?" „Pa u njemu si!" Ali voda je sve što ona nalazi. nije mogao da je prepozna. znaĉi. Kada Mudrac pokaţe ka Mesecu. „Otac". Ne dešava li se i nama ista stvar? Moţ- . samo putokazi. naći ćete se u ćorsokaku. Mesec?" gledajući u vaš prst. ĉak i kad je video zelenu boju. jer će vas pitati: „Kakav je to otac kad dozvoljava toliko patnje u svetu?" Bog je tajna! Nepoznat. Bog je tajna. Nije ni crteţ Bombaja.. budala vidi samo prst. Zamislimo da se ĉovek koji je od roĊenja šlep zainteresuje kakva je ta zelena boja o kojoj ljudi govore. niti uopšte liĉi na njega.

mirišete i okusite. Na Istoku govore: „Bog je stvorio svet. Mnogima se ovo moţe uĉiniti kao nešto apsurdno i gotovo ne-verovatno. Treba znaĉi slušati srcem. Nama moţe biti ukazana milost da vidimo i spoznamo. Tu je moj glas i ta pesma. Oni su tesno povezani.12 Antoni De Melo da nas Bog posmatra. Bog igra u svetu". koristeći ih. neophodno je da postanemo svesni naših pet ĉula. slušate. Najveći broj ljudi nije spreman da ovo shvati. ali ne i onog ko igra? Gledanje srcem Moţda je dovoljno da zatvorimo oĉi kako bi nam bila ukazana milost da vidimo i spoznamo Boga? Ne. gledati srcem. uzaludno tapkamo u mraku! Tragiĉno. ali ne i glas? Da vidimo ples. ali nisu isto. zatoĉenici sopstvenih ideja. U jednoj japanskoj priĉi govori se o uĉeniku koji sumnja u sopstvenog uĉitelja: „Kriješ mi najdublju . Zamislimo da pevam neku pesmu. ali to iziskuje poseban naĉin gledanja. Da bismo stigli do tišine. dok mi. što pretstavlja veliku prepreku svakoj molitvi. dodirujete. Razmislite nije li ĉudno da slušamo pesmu. Bog je u stvaranju kao glas pevaĉa u pesmi. Moţete li zamisliti ples a da ne vidite onoga ko igra? Da li su oni jedno? Ne. ali sve što treba da uĉinite je da gledate. Suština ostaje nevidljiva za oĉi". Tišina je prvi korak da bi se stiglo do Boga i shvatanja da su sve ideje o Bogu potpuno deplasirane. Lisica je rekla Malom Princu nešto ĉudesno: „Samo se srcem ispravno vidi.

oblake. „Sada znaš da ništa nisam sakrio od tebe". i svet je radi Njega stvoren. i utonućete u tišinu i mir. Koristimo reci da bismo ih prevazišli i stigli do tišine. na primer ovaj deo: . Jednog dana hodali su u podnoţju planine i ĉuli pticu kako cvrkuće. već izgovarajte tu reĉenicu: „Ko je ţedan neka doĊe k meni i . i pita se kud se sakrila. potvrdio je uĉenik. Sveto pismo je prst koji pokazuje Svetlost. PoĊimo od pretpostavke da je to što ste proĉitali ostavilo utisak na vas. Znate li šta se dogodilo? Uĉenik je osetio srcem. Tada ćete videti.37). To je ta milost koja nam se moţe ukazati. Ali gde je Lepota? On ne shvata da Lepota nije jedna stvar.A u poslednji veliki dan praznika. slušao je srcem.Novi dan 13 tajnu kontemplacije". Uĉitelj je upitao uĉenika: „Jesi li ĉuo cvrkut ptice?" „Da". jer će vas obuzeti spokoj stvo dok gledate. Neki seljak mi priĊe i pita me: "Šta gledaš? Kao da si opĉinjen. Vidi sunce. traţeći Lepotu. Ako pravilno gledate. neka doĊe k meni i pije'" (Jov. gledajući ples. Uĉenik ostaje pri svome. samo ako umemo da gledamo i slušamo. Pogledajte oko sebe. videti i onog ko igra. Zaista se nadam da će vam biti ukazana ova milost. 7. naprotiv". Šta dalje? Ne ĉitajte dalje. Uĉitelj mu odgovara: „Ne. Nadam se da ćete. Zamislite da posmatram zalazak sunca. ali svet Ga nije prepoznao". drveće. moţda ga prepoznate. odgovorio je uĉenik. Kako se kaţe u je-vanĊelju po Jovanu: „On je bio u svetu.. Kako? Uzmimo. „Da". nebo. Lepota je naĉin gledanja na stvari. rekao mu je uĉitelj. Hristos je ustao i pozvao: 'Ko je ţedan." Ja mu odgovorim: „Opĉinjen sam Lepo-tom!" Siroti ĉovek onda poĉne da dolazi svake veĉeri na to mesto.

A kada dostignete ovaj duboki unutrašnji mir. Kad vas osećanja preplave. sve dok vam ne ispune srce. evo me. O kom piću je reĉ? Toliko sam ti puta prilazio i nikad mi ništa nisi dao!" Tu neko oseća razoĉaranje. Kada stignete do ispunjenosti. Kako? Neki će moţda reći: „Svako? Zar to hoćeš da kaţeš. s toliko dubine i snage koje nijedna reĉ ne moţe da izrazi. Gospode? Lopov. Ostanite u tišini. Neko treći bi mogao da kaţe: „Sasvim mi je jasno o ĉemu govoriš. Ali moţe doći i trenutak kada ste previše umorni da biste reagovali recima. Ponavljajte i ponavljajte ove reci. opet sam oţedneo!" Ovo je jedan od naĉina da se uzvrati na poziv Biblije. Nije neophodno razmišljati o smislu samih reci: vaše srce zna njihov smisao. Tek tada uzmite knjigu i nastavite s ĉitanjem. reagovaćete na reci. Gospode. rezultat će biti tišina. Malo-pomalo. . greš-nik? Dobro. Postoji još jedan naĉin kako da se pristupi Svetom pismu. A u tišini nalazite Boga. neizreciv je. do trenutka kada vas uzdrma neka druga reĉenica. obraćajući se svome srcu.14 Antom De Melo pije". daj mi da pijem!" Neko drugi će reći: „Ne verujem. gledajući i slušajući. izgovarati i odgovoriti. srce mu je ispunjeno gnevom i ozlojeĊenošću. odgovor Bogu prevazilazi ma koju reĉ. moţete samo da ne ĉinite ništa. jer si mi već davao da pijem! Evo me. i sasvim je razumljivo što tako govori sa Bogom. Eto naĉina kako da ĉitate reci Svetog pisma da biste ih prevazišli. To je velika molitva. sve do tišine. setićete se neke reĉenice iz Biblije. jer najpoštenije iznosi ono što taj ĉovek nosi u svom srcu. da ostanete u tišini. Ostanite u toj tišini sve dok vam paţnja ne popusti. Ĉitati.

Morate odoleti iskušenju da odgovorite. Dobiće znaĉenje koje prevazilazi ono koje um moţe da shvati. velikih i malih. dajte svoj odgovor. Razmislite o sledećim recima: „PriĊi. Njihovo znaĉenje posta-će tako snaţno da će samo produbiti tišinu u kojoj se nalazite. Priĉalo se da svako ko ĉuje ova zvona biva prosvetljen i doţivljava duboko jedinstvo s Bogom. U tom hramu bilo je hiljadu srebrnih zvona. postojao je hram. osluškujete cvrkut ptice ili crkvena zvona. Pustite da reci dopru do vašeg srca. zvona su zvonila. Mogu li ove reci uznemiriti vaš unutrašnji mir? To je kao mir i spokojstvo veĉeri. Ćutite.Afovi dan 15 Šum talasa Znate li šta će se desiti? Reci Svetog pisma kao da će se urezati u vaše srce. kao najkraći put od ljudskog bića do istine. I. Ostala je samo legenda da ova zvona ponekad zvone i da onaj ko ima dar da ih ĉuje stiţe pravo do Boga. ništa ne odgovarajte. i ti zvuĉi ĉine vašu tišinu još dubljom. Na jednom ostrvu. reagujte. Ostrvo. oko tri milje od kopna. Sada ću vam ispriĉati jednu priĉu. To je veoma jednostavan i efikasan metod da bi se stiglo do tišine. Veru-ješ li da ja to mogu uĉiniti?" „Mir!" „Ne strepite. Jedan mladić prešao je stotine . da obuzmu ĉitavo vaše biće. hram i zvona. kad više ne moţete da izdrţite. Najverovatnije ćete ući u tišinu pre svog odgovora. Prošli su vekovi i ostrvo je potonulo u okean. Kad god bi vetar duvao. poĊi sa mnom!" „Sve je moguće za onoga koji veruje. da stoji pred vama i upućuje vam ove reci. to sam ja!" „Voliš li me?" Zamislite daje Isus tu.

Pre nego što je stigao da se uplaši.. jer se trudio da ne ĉuje taj zvuk. . dve. Moţda je ipak samo legenda u pitanju. Uplašio se i pomislio: „Mora da je u pitanju autosugestija. Ponovo je poĉeo da osluškuje šum talasa. puna tri meseca. kako se govorilo.. ne bi li ĉuo zvona. udubio se u šum talasa. Dok je tako sedeo. Pokušavao je nedelju dana. da opušta. ĉetiri. da se oprosti s drvetom koje mu je tako dugo pruţalo hlad..16 Antoni De Melo kilometara da bi stigao do mesta gde su se. i prvi put otkrio da je taj zvuk veoma prijatan.. Pozdravio se sa ljudima kod kojih je boravio. To je poĉelo da ga iritira. I. Kada je već razmišljao da odustane. ĉuo je samo šum talasa koji su se razbijali o stene i zapljuskivali obalu. opustio se i stupio u tišinu. zazvonilo je drugo zvono. dok je tišina postajala sve dublja i dublja. moţda milost nije bila namenjena njemu. Njegovo srce se ponovo probudilo. mislio je. nešto se dogodilo. da bi na kraju zazvonilo svih hiljadu zvona potonulog hrama. nekada mogla ĉuti zvona sa potonulog hrama. Ĉuo je kao zveckanje nekog zvonĉića. Tada je doţiveo milost spajanja s Bogom. Tišina se zgusnula i opet je ĉuo tihi zvuk zvona. taj ga je zvuk doveo do tišine. i zatim otišao do obale. Uobrazio sam ovaj zvuk". sa morem i nebom. ĉuo je jedne noći kako starci iz sela priĉaju o ljudima koji su doţiveli tu milost. Seo je u hlad jednog drveta kraj okeana i napeto išĉekivao ne bi li ĉuo zvuk ovih zvona. pa još jedno. pa treće. Nakon šest-sedam meseci resio je da digne ruke od svega i vrati se u svoj kraj. ali znao je da ushićenje srca ne moţe zame-niti zvuk ovih zvona. Koliko god osluškivao.

i to na jedan veoma jednostavan naĉin. Vratite se svojoj osnovi. treći: „Najbolje da se sakriješ na tamnu stranu Meseca. Okupio je sve svoje savetnike i upitao ih: „Gde da se sakrijem? Koje je najbolje mesto?" Jedan mu je odgovorio: „Na vrh najviše planine na svetu". tamo te niko neće pronaći". Zato je resio da se sakrije na neko vreme. Sve što treba da uĉinite je da stupite u dodir sa sopstvenim telom. drugi: „Na dno okea-na. Podsetite se jednostavne veţbe paţnje koju sam vam predloţio. Ali to morate sami da uĉinite. Bog se obratio svom najpametnijem anĊelu sa istim pitanjem: „Gde da se sakrijem?" AnĊeo se nasmešio i odgovorio mu: „Sakrij se u ljudsko srce. Mistička fantazija Jednog dana Bog se umorio od ljudi. Vodi vas vašoj kući. Neprekidno su mu dosaĊivali.Novi dan 17 Ako hoćete da ĉujete zvuk zvona. gledajte ples. ko bi te tu pronašao?" Na kraju. Gledajte. Ako hoćete da vidite onog koji igra. Ako budete istrajni. osluškujte šum mora. Ova drevna indijska priĉa saĉuvala je svoju aktuel-nost. Ali za to je pot- . To je znaĉenje onog „vraćanja sop-stvenom srcu". traţeći od Njega sve i svašta. to je najbolje mesto. i to će vam doneti duševni mir. slušajte. To je izgleda mesto u koje nikad ne zalaze". Ona vas vodi do vašeg srca. vratite se sebi. vremenom ćete otkriti neizrecive stvari. hranite nadu da će vam jednog dana biti podareno da vidite i spoznate. Vaše srce biće ispunjeno mirom i svi strahovi će išĉeznuti. svojim unutrašnjim bićem.

odgovorio je guru. postanite svesni svoga tela. Nemojte samo zatvarati oĉi! To će vas smiriti i pomoći vam da otkrijete šta sve ove veţbe mogu da vam pruţe. MeĊutim. Jedan veliki indijski guru razgovarao je s grupom menadţera. ali vratite se svome srcu. Moţda ćete mi reći da je baš vreme ono što vam nedostaje. „Uĉini i videćeš!" kaţe se na Istoku. stupite u dodir sa ĉitavim svojim telom. Riba mora da skoĉi u vodu. kada zaista živimo sopstvenu sadašnjost. Ali šta uop-šte treba da se dogodi osobi koja izvodi ovu veţbu? Ona pre svega vraća vitalnost. A to je nešto izuzetno. rekavši im: „Kao što riba umire kad je izbaĉena na suvo. nastavite i dalje sa svojim poslom. Ĉesto vam se desi da ne znate gde ste ostavili neku stvar? Stalno ste napeti.18 Antom De Melo rebno vreme. uvek ćete naći vremena za to. tamo je njen ţivot. iako se gotovo nikada ne moţe umovati o njima. stopala u obući. osetite sedište pod vama. „Nisam vam rekao da odete u manastir. uz puno strpljenja. tako ćete i vi umreti ako ostanete ulovljeni u svetovna zbivanja. Vi morate da se vratite svome srcu!" Jedan od menadţera ga je pitao: „Hoćete li da kaţete kako treba da se okanemo svojih poslova i odemo u manastir?" „Ne. Do njega se stiţe sporo. Za unutrašnji mir ne postoji magiĉna formula. ne"." . Ose-tite volan koji drţite. Dozvolite da nabrojim neke od efekata takvih veţbi. na ivici iscrpljenosti? Niste u stanju da se usredsredi-te? Ne sećate se ni onog što vam se juĉe desilo? Sve su to simptomi koji ukazuju na vašu potrebu da ţivite svoju sadašnjost. kada vozite. ako nešto zaista hoćete. Na primer. ţivi sopstvenu sadašnjost.

ove veţbe će vam doneti duševni mir. ništa nećete videti!" To je ono što je uţasno u ţivotu. To je ono o ĉemu je govorio Isus: „Osvojio si svet i usput izgubio dušu". Ali kada se brzina pretvori u uţurbanost. da ponovo ţivimo sadašnjost. uzvratio: „Nije bitno. Ali znate li šta će vam pomoći da izvedete veţbu koju sam vam predloţio? Evo šta: potrebno je samo da usporite. Tek od tog trenutka ćete poĉeti da ţivite. prošli smo izlaz sa autoputa!" da bi on. Brzina je ĉudesna stvar. nemam apsolutno ništa protiv nje. Provodimo ţivot u napornim pokušajima da ušte-dimo vreme i. To me podsetilo na priĉu o ocu koji je sa decom bio u muzeju i neprestano govorio: „Brţe. spokojstvo. Osim toga. sav ponosan. potukao sam sopstveni rekord!" Eto uţasa modernog ţivota. Voleo je da vozi velikom brzinom.Novi dan 19 Shvatate li? Vratiti se srcu ne znaĉi posvetiti se nekom tajanstvenom planu mistiĉke fantazije. dok je jurio autoputem. navešće vas da razmišljate. Japanci imaju poslovicu o kojoj treba ozbiljno razmisliti: „Onog dana kada prestaneš da putuješ. tada postaje otrov. . jer ako se tako zadrţavate pored svake stvari. mi proćerdamo taj isti ţivot. Postoji priĉa o mladom ĉoveku koji se vozio sa svojom ţenom. To samo znaĉi povratak kući. u meĊuvremenu. konaĉno ćeš stići". Jednog dana. brţe. sebi samima. Ja bih to rekao ovako: „Onog dana kad prestaneš da trĉiš. To je ono što svi mi radimo. ţena je otvorila auto-kartu i rekla mu: „Dragi. konaĉno ćeš stići". Svi mi prolazimo kroz to.

Poĉeo je da radi stvari jednu po jednu. Taj poslovni ĉovek. bez obzira na svoj strah od meditacije. Sećate li se šta sam vam govorio o tišini? Isto vaţi i ovde. Koncentracija Jedan poslovni ĉovek iz Bombaja govorio mi je da se plaši meditacije. To je velika stvar kod molitve: koncentracija. a samim tim porasla mu je moć koncentracije. nikako za monahe zatvorene u nekom manastiru. ali samo me poslušajte. za hiper-aktivne. Za nedelju dana po-ĉećete da ţivite u sadašnjosti. l . Da li su to duhovne veţbe? Da li je to meditacija? Svakako. Ako poĉnete da radite jednu po jednu stvar. Na Istoku milioni ljudi rade samo to. Veţbe koje sam vam predloţio zgodne su upravo za ljude s puno obaveza. i dostiţu visok duhovni nivo. uvideo je nakon ovih veţbi da mu posao sve bolje ide. bićete bukvalno prisutni u svakom trenutku. Znam da će neko pomisliti da nisam normalan. Pet minuta? Doruĉkujte deset minuta! Ĉestitajte sebi za svakih nekoliko trenutaka koje dodajete svakoj stvari koju ĉinite. Koliko vam treba da doruĉkujete.20 Antoni De Melo Koliko vam vremena treba da biste stigli na posao? Dvadeset minuta? Probajte da utrošite dvadeset i pet. ne van njega. Lako je shvatiti zašto su poslovi tog ĉoveka krenuli nabolje i zašto je postao tako efikasan. u svakoj svojoj radnji. Znate li zašto? Zato što je bio opušteniji. ništa drugo. jer misli da bi to naškodilo njegovim poslovima. U tome je suština molitve: Bog i duhovnost bivaju otkriveni u ţivotu.

preporuĉujem druge dve jednostavne duhovne veţbe. Postoji mnogo toga u našem ţivotu što se ne moţe promeniti. Ne moţemo zaustaviti prolazak vremena. jer ne razgovarate sa Bogom. prevazići ograniĉenja sopstvenog tela. podari mi sposobnost da promenim ono što moţe da se promeni. Bespomoćni smo i. naći ćete mir ĉak i u onim stvarima koje uporno ţelite da promenite. Ova veţba doneće vam mnoge druge blagodeti. U tom sluĉaju. Prva je veţba prihvatanja: „Boţe. kada usredsreĊujete svoju paţnju na osećaj sopstvenog tela. onda to nije molitva. ako uspete da u sopstvenom srcu kaţete 'da'. Tako ćete stupiti u razgovor sa Bogom. ako molitvu tretirate kao sjedinjavanje sa Bogom. Do molitve stiţete izvoĊenjem jednostavne veţbe koju sam vam predloţio: obratite paţnju na senzacije sopstvenog tela. Ali. spreĉiti smrt voljene osobe. da prihvatim ono što ne moţe. Ako pod molitvom podrazumevate razgovor sa Bogom. to je onda zaista molitva. . Stanite zato ispred stvari koje ne moţete da pro-menite. To ćete sami otkriti.na primer. reći ćete 'da' Boţjoj volji. Pre svega duhovne blagodeti . Mir boravi u tom 'da'. Ako istrajete u ovom stavu. teško je. MeĊutim. sposobnost da prihvatite stvarnost takvu kakva je. I recite svoje 'da'. na njegove pokrete dok hodate. Naravno. Pretpostavimo da neko od vas nema strpljenja i istrajnosti da uporno radi ovu veţbu.Novi dan 21 A molitva? Sve zavisi od vaše definicije. ako nauĉimo da kaţemo 'da' ovim stvarima. Nemojte primoravati sebe. i mudrost da ih meĊusobno razlikujem". stići ćemo do duševnog mira.

kada ste tvrdoglavo odbijali da se neĉega odreknete. Napravite i spisak onoga što vam se ne dopada. Postoji priĉa o vojskovoĊi koji je otišao kod proroka da ga izleĉi od lepre.I ovo će proći".. vojskovoĊa se pobunio. kada ste se tako uporno posvećivali neĉemu. kakve će promene izazvati u vama! . „Dajem vam svoj mir. ne moţemo ga sami proizvesti." Mir je poklon. anĊeli su pevali mir a kada je umro. Sve što moţemo uĉiniti je da otvorimo svoja srca kako bismo ga zadobili. što ne podnosite i svakoj od tih stvari recite: . niti ga izmisliti. svega što mrzite. ili neĉega što vas je plašilo. Kada mu je prorok rekao: „Idi.22 Antom De Melo Distanca Druga dodatna veţba je veţba distance. Setite se neĉega što ste tada mrzeli. Jedan od njegovih slugu rekao mu je: „Da je prorok zahtevao nešto veoma teško od vas. sasvim lako". Ni ne sanjate kakvog će to efekta imati na vas. Setite se svog detinjstva. Mnogi od tih strahova i dandanas prisutni su u vama. Kada se Hrist rodio. ostavio nam je poklon: svoj mir. MeĊutim. stvari kojih ne biste da se odreknete. Recite svakoj od njih: „Sve će ovo proći". okupaj se sedam puta u reci Jordan". on traţi nešto sasvim lako. Šta se dogodilo? Jesu li prošli ili nisu? Veţba je sledeća: napravite spisak stvari od kojih se osećate zavisnim. Niste mogli da ţivite bez toga. stvari kojima gospodarite. vi biste to uĉinili. Izvedite neku od ovih krajnje jednostavnih i lakih veţbi.

Kad god ovo proĉitam. ne nalazimo sebi odmora ni spokoja. od iluzija i predrasuda. što spada u tzv.. Posmatrajte svet oko sebe: drveće. ali shva-tate li vi šta je stvarno sreća? Samo je ljudsko biće ţedno. i završavaju u depresiji. Reći ću vam nešto. lake droge. S takvom idejom u glavi. Prva pogrešna ideja od koje ljudi polaze je da je radost nešto srodno euforiji. Zar to nije ĉudno? Zašto je ĉovek nesrećan. setim se Kabira. Jedina stvar s kojom treba da se drogiramo je ţivot. znam: postoji bol. prolaznost. i naše srce ne miruje dok se ne odmori u tebi".Afovt dan 23 Radost Jednu od najĉuvenijih reĉenica u hrišćanskoj literaturi izgovorio je Sveti Avgustin: „Naĉinio si nas za sebe. zabavi. sve što je stvoreno. ptice. i šta moţe uĉiniti da pretvori svoju tugu u radost? Zašto su ljudi tuţni? Zato što polaze od pogrešnih ideja i naopakih stavova. jednog od najvećih mistiĉkih pesnika Indije i stiha koji ga je proslavio: „Smejao sam se kad su mi rekli daje i riba u vodi ţedna". Gospode. ljudi kreću u potragu za drogama i stimulansima. patnja. Sve što ţivi sreć-no je! Znam. . uţivanju. starenje i smrt. To je. sve je to deo ovog sveta. koja ponekad prati radost. Radost nije isto što i euforija. dakle.. Razmislite o toj poetskoj slici: ţedna riba u vodi! Kako je moguće? Mi. travu. ali nije neophodna. ali su efekti dugotrajni. prva pogrešna ideja koje se treba osloboditi. samo je ljudsko srce nemirno. Da. ljudska bića. ţivotinje. Ĉitav svet prepun je radosti.

opisujući svoju bezmernu sreću. u spoljnom svetu. ili: „Promeniću kuću. itd. prebacili su ga u novu ćeliju. Nešto sliĉno ĉitao sam u romanu o ĉoveku koji je bio deportovan u jedan sovjetski koncentracioni logor u Sibiru. Treća i moţda najpresudnija pogrešna ideja o sreći leţi u verovanju da se ona nalazi izvan nas. Ona je uvek posledi-ca neĉega. kada je dobijao komad hleba kao obrok . jer se spremam da vam kaţem šta moţemo da uĉinimo da bismo bili šrećni. muĉili su ga svakog dana.24 Antoni De Melo Druga pogrešna ideja je u našem stavu da moţemo postići sopstvenu sreću. Ljudi većinom misle da će ih novac. Pre će najveći bednici ostvariti sreću. ubeĊen sam da nisam doţiveo ni delić radosti siro-tog zatvorenika. MeĊutim. Ovde gotovo da pro-tivreĉim sebi. da moţemo uĉiniti nešto kako bismo je zadobili. U toj ćeliji bio je mali prozor kroz koji je mogao da vidi komad plavog neba danju i nekoliko zvezda noću. moć. „Promeniću posao. Preda mnom se prostirala priroda u svojoj lepoti. budili su ga u ĉetiri ujutro. Jednog dana. sreća ne postoji sama po sebi. Kao i ostale logoraše. ugled uĉiniti srećnim. zasnovaću novi brak. Kada sam proĉitao ovu priĉu. u drugim ljudima. Sreća nema apsolutno nikakve veze sa bilo ĉime izvan nas. nikad nije tako. MeĊutim. moţda će mi to doneti sreću". nisam bio zatoĉen. Bio je baĉen u podzemlje. mogao sam da idem kud god mi se prohte! Ipak. pogledao sam kroz prozor. Sećam se jedne priĉe o zatvoreniku. Bio sam slobodan. Ĉovek je bio toliko zadivljen ovim spektaklom da je napisao dugaĉko pismo svojima kod kuće. tako ću moţda biti srećniji".

Razmislite o onome što u vama izaziva nesreću i potrudite se da otkrijete ono što sebi gotovo nesvesno govorite: „Ako ne uspem da ostvarim ovo ili ono. Nisu me terali na rad po ledenom vetru. idem ja kući"? Ispitajte sebe. A noćas. moţda ću uspeti da zaspim". ĉesto ne mogu da zaspim od gladi." Paralizovana. konaĉno je legao. Ako ove noći budem imao parĉe hleba. Oslobodimo se jednom zauvek ove iluzije i to će nam promeniti ţivot. zatrebaće mi kad padne noć.Novi dan 25 za ĉitav dan. Moţete li zamisliti radost i sreću tog ĉoveka? Jednom sam upoznao paralizovanu ţenu koju su svi pitali: „Otkud ti tolika radost koja zraĉi iz tebe?" a ona je odgovarala: „Imam sve što mi je potrebno za sreću. pokrio se bednim će-betom i pomislio: „Danas je bio dobar dan. Mogu da radim najlepše stvari na svetu. Koliko ste puta ĉuli decu kada govore: „Ako nećeš da se igraš sa mnom. S one strane nas Postoji još nešto ĉega treba da se oslobodimo. a ipak prepuna radosti. u bolniĉkoj postelji. Nakon teškog rada koji je potrajao ĉitav dan. Koje? Prvi je stav deteta koje uvek i jedino vidi samog sebe. Došlo mu je da ga odmah pojede. ali pomislio je: „Bolje da saĉuvam malo. Kakva izuzetna ţena! Radost i sreća ne nalaze se u spoljnom svetu. Moramo promeniti neke naše stavove. odbijam bilo kakvu sreću". ako ţelimo sreću i radost. ako ne budem mogao da zaspim. . imam parĉe hleba da utolim glad".

Nepodnošljiva je! Ne mogu više da ţivim s njom. Obratio se prijateljima za savet. Gospode!" Bog mu je odgovorio: „Dobro. sreća mi je nevaţna. Siroti ĉovek nije više znao šta da zatraţi.. ĉovek je upitao: „Mogu li bilo šta da traţim?" „Da!" odgovorio je Bog. „Ali samo tri ţelje i gotovo!" Posle kraćeg ok-levanja. „tvoja će ţelja biti uslišena. Tvoja druga ţelja biće ispunjena". dok su treći govorili: „Šta ti vredi zdravlje kad ćeš jednog dana umreti? Traţi besmrtnost". Moţeš li da me oslobodiš nje?" . ali voleo bih da se oslobodim moje ţene. S novcem moţeš imati sve što poţeliš". Gospode. ništa više nećeš dobiti. rekao je Bog..U redu". govori!" Zbunjen.. Kada su prijatelji i rodbina došli na sahranu i poĉeli da se mole za pokojnicu.. ali . Samo je mislio i mislio." Mnoge osobe nisu srećne zato što postavljaju uslove sopstvenoj sreći. imao sam izuzetnu ţenu koju uopšte nisam umeo da cenim dok je bila ţiva".. Postoji divna priĉa o ĉoveku koji je neprestano dosaĊivao Bogu svojim molbama i zahtevima. Ĉoveku je preostala samo jedna ţelja. „Šta da zatraţim?" mislio je. Neki su mu savetovali: „Traţi novac. Da ĉujem. ĉovek je najednom uzviknuo u sebi: „Moj Boţe. pomalo se stidim. ĉovek je progovorio: „Znaš. Jednog dana Bog je presekao stvar recima: „Dosta! Imaš samo tri ţelje.26 Antom" De Melo „Ako ne dobijem ovo ili se ne dogodi ono. Otkrijte da li ovakav unutrašnji stav postoji u vašem srcu i odstranite ga. Kada se ostvare." I ţena je umrla. jer mu je neko rekao: „Šta će ti besmrtnost ako nemaš nikog koga bi voleo? Traţi ljubav". glupa je i stalno me maltretira. drugi: „Šta će ti novac ako nemaš zdravlje? Traţi zdravlje". Osetio je veliku slabost i obratio se Bogu: „Vrati mi je u ţivot.

. ali je veoma korisna. Ono što je neprirodno. Zamislite svoje duševne patnje. Izvedite sledeću veţbu. Moţda je pomalo teška. pitanje na koje nema racionalnog odgovora. Jednog dana Bog ga je upitao: „Kada ćeš mi reći svoju treću ţelju?" a ĉovek mu odgovorio: „Gospode. Traţi da budeš srećan. u tome je tajna!" Pljesak jedne ruke Drugi pogrešan stav je vezivanje. Na primer: „Kako zvuĉi pljesak jedne ruke?" ili: „Kakav si oblik imao pre svog zaĉeća?" Daću vam jedan koan kao veţbu. Traţi radost.Novi dan 27 nije došao ni do kakvog zakljuĉka. itd. deset godina. ja ću ti reći šta treba da zatraţiš. nije mogao da odluĉi šta da zatraži. Negativne emocije su nešto sasvim prirodno. nikad nećemo biti srećni. potpuno sam zbunjen. i upitajte sebe: „Šta će se desiti ako sve to odbacim?" U zen-budizmu postoji izuzetna duhovna veţba pod nazivom koan. Najĉešće je to pitanje koje uĉitelj postavlja uĉeniku. šta god te zadesilo. ako se nikada ne bismo rastuţili zbog nekog gubitka. Prošlo je pet godina. razoĉaranja. osećanja krivice. ljubomoru. Ne kaţem time da se treba kloniti onoga što se naziva negativnom emocijom. Upitajte sami sebe: „Šta će se dogoditi ako se odvojim od svojih . Ako se veţemo za negativne emocije.. je vezivanje za ove emocije.. što ne valja. ne znam šta da zatraţim! Moţeš li Ti da mi kaţeš šta da traţim od Tebe?" Bog se nasmejao i rekao mu: „Dobro. Ne bismo bili ljudi ukoliko nikad ne bismo doţiveli napetost ili potištenost..

Ne moţeš sad otići praznih ruku". Otkrijte je u sledećoj priĉi. naišao je Rjokan i rekao mu: „Baš si se namuĉio. ali nije našao ništa vredno kraĊe. svoje zavisti?" Znate li šta se moţe desiti nakon ovog pitanja. Ĉuveni uĉitelj ţena po imenu Rjokan boravio je u podnoţju jedne planine i vodio vrlo jednostavan ţivot. svojih razoĉaranja. ovog koana? Moţe se desiti da na površinu ispliva strah. Jednog dana u njegovu kolibu ušao je lopov. pogledao u sjajni Mesec na nebu i pomislio: . lopov je sve to uzeo i pobegao. Šta će se dogoditi? Moţda ćete doći do velikog otkrića. Predloţiću vam ĉetiri jednostavne veţbe. . Zbunjen. Najlepše stvari na svetu Prvu veţbu neću izloţiti.28 Antom De Melo negativnih emocija. da bi mu zatim dao svoju odeću i pokrivaĉ. ali dugotrajne rezultate. od svog osećanja krivice.Jad-niĉak! Kad bih samo mogao da mu dam ovaj prekrasni Mesec!" Kakvu vrstu veţbe preporuĉuje ova priĉa? Pokušajte da to sami otkrijete. Dok je preturao naokolo. Vi moţda ţelite nešto što će se odmah pokazati? Moţda ţelite momentalno iskustvo radosti? Sreću koju ćete istog ĉasa doţiveti? Onda pokušajte sa sledeće tri veţbe koje vam predlaţem. Ova veţba i koan koji postavlja izvanredni su za one koji traţe postepene. Nastavite da postavljate sebi ovo pitanje. koje vam mogu pomoći da pronaĊete svoju sreću i radost. Uĉitelj je seo na prag kolibe.

Novi dan

Prva veţba. Pokušajte da od srca kaţete: „Kako sam srećna (srećan)! Kako sam zahvalna za sve ovo!" Znate li da je nemoguće biti istinski zahvalan a ne biti srećan. Jednom rabinu došao je potpuno unezveren ĉovek i rekao mu: „Rabi, pomozi mi! Moja kuća je pakao! Ţivimo svi u jednoj sobi -ja, moja ţena, deca i porodica moje ţene. To je pakao! Nema mesta za sve". Rabin se nasmešio i rekao mu: ,,U redu, pomoći ću ti, ali moraš mi obećati da ćeš uĉiniti sve što ti budem naloţio". „Naravno." uzviknuo je ĉovek. „Obećavam ti! Obećavam ti sve što god mi kaţeš da uĉinim!" Rabin ga je upitao: „Koliko imaš ţivotinja?" Ĉovek je odgovorio: „Jednu kravu, kozu i šest kokošaka". Rabin mu je naloţio: „Uvedi sve te ţivotinje u sobu i javi mi se za nedelju dana". Ĉovek nije mogao da poveruje svojim ušima, ali obećanje je obećanje. Potpuno slomljen, vratio se kući. Posle nedelju dana, sav rastrojen, došao je kod rabina i rekao mu: „Ja ludim! Ludim! Dobiću ĉir! Dobiću infarkt! Preklinjem te, uĉini nešto! Pomozi mi!" Rabin mu je smireno odgovorio: „Idi kući, izvedi ţivotinje iz sobe i vrati ih u štalu. DoĊi za nedelju dana". Ĉovek je otrĉao kući. Kada je prošlo i tih nedelju dana, pojavio se kod rabina; oĉi su mu blistale od radosti kad je uzviknuo: „Rabi, mnogo nam je lepo! U kući je pravi raj!" Shvatili ste, zar ne? „Veĉito sam se ţalio što hodam bos, sve dok nisam upoznao ĉoveka bez stopala." Pomislite na onu izuzetnu ţenu, Helen Keler. Glu-va, nema, šlepa, a tako puna ţivota. Ako se nauĉite zahvalnosti, pronaći ćete tajnu sreće. Pokušajte.

30

Antoni De Melo

Zamislite sebe u situaciji paralizovane ţene koju sam vam pomenuo. Stavite se u njen poloţaj! Moţete ĉak leći na pod da biste bolje osetili njenu situaciju. Zamislite da ste paralizovani i recite: „Mogu da uĉinim najlepše stvari na svetu. Imam sve ono što je najlepše na ovom svetu!" Otkrijte koje su najlepše stvari na svetu. Tada ćete otkriti šta zaista znaĉi voleti, kušati, mirisati, gledati, slušati, opipati. Desiće vam se da ĉujete cvrkut ptica, šum vetra u krošnjama i glasove bliskih osoba, da vidite njihov lik. Otkrićete sve ove stvari i konaĉno okusiti tajnu zahvalnosti.

Monahov dijamant
Druga veţba. Veoma je jednostavna: mislite na juĉerašnji dan. Setite se šta se dešavalo, jednog dogaĊaja za drugim, i izrazite svoju zahvalnost za svaki od njih. Recite: „Hvala. Kakva sreća da mi se to dogodilo!" Veoma je verovatno da ćete se setiti i nekog neprijatnog dogaĊaja. Zastanite. Razmislite. „To što mi se desilo, desilo se za moje dobro." Ako tako zakljuĉite, recite „Hvala" i nastavite. Treća veţba koju vam predlaţem povezana je sa verom. Prethodne dve bile su povezane sa zahvalnošću. Ova se tiĉe vere, verovanja da je sve što postoji dato od Boga za dobrobit svakoga od nas. Tu veţbu nazivam blagoslov. Mislite na dogaĊaje iz prošlosti, prijatne ili neprijatne i recite: „Dobro mi je ĉinilo, to su bile dobre stvari za mene". Mislite na stvari koje vam se sada dešavaju i recite: „Dobro je, dobro je ovako..." Pomislite na budućnost i reci-

Vera koja se zasniva na ubeĊenju daje sve u Boţjim rukama i da će se sve okrenuti na dobro za nas.. MeĊutim. Našao ga je kako blaţeno spava pod jednim drvetom. uĉenici su se. kada se pojavio neki starac koji mu je rekao: „Koliko dugo ţeliš da ţiviš? Traţi milion godina i biće ti podarene!" Buda mu je bez oklevanja odgovorio: „Osam godina". Monah ga je upitao: ." Znate li šta će se dogoditi? Vera će se pretvoriti u radost.. razoĉarani. probudio ga i rekao mu: „Vraćam ti tvoj dijamant.zato.O kakvom kamenu govoriš?" Ĉovek mu je odgovorio: „Bog mi se noćas ukazao u snu i rekao mi: 'Sutra će u podne kroz selo proći monah i daće ti kamen.. Ti si najbogatiji ĉovek na svetu kad si sposoban da se tako lako od-rekneš bogatstva. To je ono što treba da otkrijemo da bismo došli do radosti. Jedan ĉovek pritrĉao je monahu koji je prolazio selom. Uzmi ga". dobro će biti. za našu sreću. ĉitave te noći nije mogao da zaspi. daj mi taj kamen!" Monah je zavukao ruku u svoju vreću i izvadio najveći dijamant na svetu. Sada ti se i ja pridruţujem".Novi dan 31 te: „Sve će biti dobro. U zoru je izašao i potraţio monaha. Ţivot Jednog dana Buda je sedeo okruţen svojim uĉenicima. „Daj mi kamen! Daj mi dragi kamen!" vikao je. a ti ćeš tako postati najbogatiji ĉovek' . pobunili: „Uĉitelju. velik kao kokosov orah! Zatim je rekao: „Ovaj kamen traţiš? Našao sam ga u šumi. zašto nisi tra- . Ĉovek je doĉepao kamen i otrĉao kući. Kada je starac nestao.

32

.Antom De Melo

ţio milion godina? Zamisli koliko bi dobra uĉinio, stotinama, hiljadama generacija!" Buda je s osme-hom uzvratio: „Ako ja poţivim milion godina, ljudi će biti mnogo zainteresovaniji da produţe svoj ţivot nego da dostignu mudrost". Da li ste shvatili smisao njegovog odgovora? Ljudi su daleko više privuĉeni perspektivom preţivljavanja nego kvalitativnim uzdizanjem sopstvenog ţivota. Koliko je to istina! Zaista je malo onih koji ulaţu vreme i energiju da uzdignu svoje postojanje na neki viši nivo. Moţete i umreti a da uopšte niste ţiveli u pravom smislu reci. Ljudi misle da su ţivi zato što dišu, jedu, govore, idu tamo-ovamo. Nisu mrtvi, jasno je. Ali da li su zaista ţivi? U suštini, oni nisu ni ţivi ni mrtvi. Šta znaĉi biti zaista ţiv? Znaĉi tri stvari: biti ono što jesi, biti sada i biti ovde. Biti ţiv znaĉi biti ono što jesi. Ţivi smo u onoj meri u kojoj smo zaista ono što smo. Moţemo se upitati: „Zar ja nisam ja? A ko sam onda ako nisam ja?" MeĊutim, ima mnogo osoba koje nisu ono što su, samo su marionete. Pretpostavimo da imamo psa. U mozak mu ugradimo ĉip i pošaljemo ga daleko od nas, a odavde mu šaljemo signale. Kaţemo mu: „Hop!" i on skoĉi. Kaţemo: „Lezi!" i on legne. Svi su zadivljeni. „Kakav izuzetan pas!" govore. Ali on je samo objekat daljinskog upravljanja, što moţe biti odgovarajuća slika za milione ljudi na ovom svetu. Mnogi ljudi dolaze da mi traţe savet kako da rese svoje duhovne i emotivne probleme, i ja se ĉesto pitam: „Na ĉije glasove odgovaraju ovi ljudi? Na ĉije glasove iz prošlosti?" I upoznajem neobiĉne osobe, depresivne, pune predrasuda.

Afovi dan

33

Ajnštajn je rekao da je lakše razbiti atom nego predrasudu. Ljudi nisu ono što su; na odreĊeni naĉin, gotovo svi su kontrolisani. Šta je rezultat? Postaju marionete: ponašaju se, delaju i osećaju na mehaniĉki naĉin. Nemaju ţiva osećanja niti ţivo ponašanje, a nisu ĉak ni svesni toga. Odgovaraju na glasove ljudi, na iskustva koja pripadaju prošlosti. Doţiveli su odreĊena iskustva koja su ih obeleţila za ceo ţivot, koja ih drţe pod kontrolom. Zato nisu slobodni, nisu ţivi. Eto osnovne prepreke duhovnom ţivotu. „Ako hoćete da budete moji uĉenici, morate zamrzeti svog oca i majku!" Ove Kristove reci izazivaju zgraţanje kod ljudi. Šta znaĉe? Naravno, Isus nije hteo da kaţe kako bi trebalo da mrzimo svoje roditelje. Siroti oni! Potrebno je da ih volimo kao što volimo sva ljudska bića. Otac i majka o kojima Isus govori su Otac i Majka koje nosimo ukorenjene u svom umu i koji nas kontrolišu. Tim glasovima se obraćam! Od njih treba da se odvojimo, da ih se otarasimo. Kada prestanemo mehaniĉki da ţivimo, prestaćemo da budemo marionete. Kako da ostvarimo duhovni ţivot ako nismo ţivi? Kako da postanemo Isusovi uĉenici ako se mehaniĉki ponašamo, gledamo, slušamo, kao roboti?

Nedostatak vremena
Ovo je osnovno pitanje: kako prestati da ţivimo mehaniĉkim ţivotom? Postoji veţba koja će nam pomoći. Izgleda laka, ali nije. Ako budete istrajni, shvatićete o ĉemu vam govorim.

34

Antoni De Melo

Veţba je sledeća: pomislite na neki dogaĊaj iz bliske prošlosti. Na nešto što se dogodilo juĉe, ili prošle nedelje. Ne izbegavajte da se prisetite neprijatnog dogaĊaja. Još bolje ako je neprijatan. Potrebno je da zapazite kako reagujete na sećanje, šta ose-ćate, kakva su vaša ubeĊenja i stavovi u odnosu na dogaĊaj o kome razmišljate. Posmatrajte sve to i upitajte se na ĉiji glas odgovarate. Smognite hrabrosti da upitate sebe: „Da nije ovo reakcija neke druge osobe u meni? Nekoga iz prošlosti koga nosim u sebi?" Ova veţba traje desetak sekundi, najduţe minut. Ako hoćete da postignete maksimalni uĉinak, morate se duţe zadrţati i posmatrati razliĉite dogaĊaje u toku jednog dana. Posmatrajte svoje reakcije. Posmatrajte bez prosuĊivanja o svemu tome, bez prihvatanja ili odbacivanja; budite nepristrasan posmatraĉ. Gledajte! Ne morate ĉak ni da postavljate sebi pitanja koja sam vam predloţio. Ako vam to odvlaĉi paţnju, zaboravite na pitanja. Ograniĉite se na posmatranje. Svaka mehaniĉka reakcija će išĉeznuti i poĉećete da ţivite. Tada ćete zapaziti pro-menu. Poznajem jednog ĉoveka u invalidskim kolicima. Jednom mi je rekao: „Znate, oĉe, stvarno sam poĉeo da ţivim tek kad sam ostao paralizovan. Prvi put u ţivotu imao sam dovoljno vremena da se udubim u samog sebe, u svoj ţivot, u svoje reakcije i misli. Ţivot mi je od tada postao mnogo dublji, bogatiji i zanimljiviji nego ranije". Zar nije iznenaĊujuće kada jedan paralizovan ĉovek otkrije šta znaĉi ţiveti, dok mnogi ljudi slobodni da idu kud god hoće ne uspevaju u tome, jer su paralizovani iznutra?

Ziveti svaki trenutak Još jedna stvar je potrebna da bismo bili ţivi: da postojimo sada. uoĉite svoja ubeĊenja. Svi mi govore kako nemaju vremena. Ispitajte sebe. a nisam ni ja". kao što ni ja nikog ne imitiram. original. Zapazite svoje reakcije na svaki dogaĊaj prethodnog dana. biti unikat. A do toga dolazite posmatrajući sami sebe. Bilo bi komiĉno da nije tragiĉno. pare mi trebaju za crne dane!" Deluje glupavo. „Gde da naĊem vremena da bih to radio?" Dobro. Sećam se jednog izuzetnog mladog rabina.Novi dan 35 Velika prepreka proistiĉe iz nedostatka vremena. jer mi je vreme potrebno da bih nastavio da ţivim od danas do sutra". i da je ţivot u proš- . na šta trošite svoje vreme? Da odrţite svoje mehaniĉko postojanje? Pretpostavimo da neki lopov kaţe prolazniku: „Pare ili ţivot!" a ovaj mu odgovori: „Ovaj. puni ste predrasuda i mehaniĉkih reakcija. b-bolje uzmi ŢIVOL. Govorili su mu: „Rabi. ali pomislite na ljude koji kao da govore: „Bolje neka mi ukradu ţivot.da su i prošlost i budućnost potpuno nestvarni. potpuno si drukĉiji od svoga oca!" a on se smejao: „Potpuno sam isti kao moj otac! On nikoga nije imitirao. takoĊe rabina. To znaĉi biti ţiv. Da li ste spremni da izloţite diskusiji svoje stavove? Ako je odgovor negativan. Osloboditi se glasova i daljinske kontrole. Šta to znaĉi? To pre svega znaĉi shvatiti nešto što vrlo malo ljudi shvata . koji je nastavio rad svoga oca. On nije bio fotokopija.

kako bi imali slike koje će pokazati prijateljima. ali u svom duhu nisu bili prisutni. itd. U onoj meri u kojoj ţivite u budućnosti ili u prošlosti. ona je samo misao u našoj glavi. MeĊutim. nestvarni ţivoti! Mi ţivimo u kulturi budućnosti. da od prošlosti moţemo mnogo toga da nauĉimo. da ne planirate budućnost. da prošlost utiĉe na nas i odreĊuje nas. Sutra ću biti srećan. da nema nikakve veze sa stvarnim. Kad se jednom oţenimo i dobijemo decu. ne postojite ovde. najverovatnije da me sada ne biste slušali. Mesecima su planirali ovaj izlet i. kad je konaĉno došao taj dan. sutra ću ţiveti. . ţivim ţivotom. Dobro mi je poznato da prošlost sadrţi ĉudesne stvari. Kada oni odrastu.36 -Antom De Melo losti ili budućnosti ravan smrti. mi više i ne znamo šta znaĉi ţiveti! Um-rećemo a da nismo ni ţiveli. U suštini. onda govorimo: ţiveću kad odrastu. bili su na drugom mestu. ţiveću kad odsluţim vojsku. umesto da uţivaju u ĉudesnim predeli-ma. Savršeno! Ali ona nije stvarna! Moramo planirati budućnost. ni budućnost nije stvarna. Kada su stigli u Švajcarsku. Fotografije mes-ta na kojima u suštini nisu ni bili. Telesno su bili. ţive-ću kad se oţenim. Nestvarni izleti. Ĉlanovi jedne porodice resili su da odu na tri dana u Švajcarsku. izgubili su veći deo vremena organizujući putovanje. bacili su se na škljocanje fotoaparatima. ne postojite sada. Ţiveću kad upišem studije. umesto da udišu ţivotvorni planinski vazduh. U kulturi sutrašnjice.

U ovoj reci pronalazim mudrost. nisam. jer nisi tu. praktikovao je sve moguće duhovne discipline. Na kraju je odustao. nalazim mir. Kada gaje neko od njih upitao: „Jesi li bio na tom svetom mestu?" ĉamdţija je odgovorio: „Ne. koliko ste malo ţivi i doţivećete šok. Jedan mudri stari ĉamdţija prevozio je hodoĉasnike na sveto mesto. znate li šta moţe da se desi? Vi uopšte ne Ijuštite narandţu. ali je u stvari ne podiţeš. a kada je budete jeli nećete toliko uţivati u njoj. Oĉajan. Postanite svesni koliko malo ţivite u sadašnjosti. seo je pod smokvu i prosvetlio se. nalazim Boga". njihove misli bile su zaokupljene svetim mes-tom. Ispitajte sve svoje misli i videćete da su najĉešće okrenute prošlosti ili budućnosti. reci nam . posetio je kljuĉne mudrace svog vremena. Ljuštite narandţu da biste je pojeli. jer niste prisutni. To je kao kad uzmeš šoljicu kafe da bi je popio. i sve tako. Ako je ĉitav vaš um usredsreĊen na to kako ćete pojesti narandţu. i nikada je ne popiješ. jer nisi tu. Za razliku od njega. Gubimo sopstveni ţivot! Kako da vam se ukaţe pomoć? Po jednoj legendi. Godinama kasnije. jer još nisam otkrio šta sve ova reka moţe da mi ponudi. ali nije dostigao prosvetljenje. Buda je prešao ĉitavu zemlju u potrazi sa pros-vetljenjem. nisu ni mogli da vide reku. uĉenici su ga pitali: „Uĉitelju.Novi dan 37 Ulazak u sadašnjost Jeste li spremni da pretrpite šok? Slušajte! Ispitajte sopstveni ţivot. hodoĉasnici se uopšte nisu interesovali za reku. Moţda je ovo priĉa o našem ţivotu. Mislite o svemu na ovaj naĉin. Zaista tragedija. jer ćete biti na nekom drugom mestu.

zar ne? „Ĉinite stvari jednu po jednu i u sebi formulišite recima ono što ĉinite. ţivot je sada. Na Dan Zahvalnosti. Zaista. koji je dugo ţiveo u Americi. Ovo je veoma sliĉno onoj veţbi kojom se postiţe duševni mir. daje Bog sada.rekao: .. budite svesni ĉinjenice da izdišete. PreĊimo na treću stvar: biti ovde. Ako ţivite za to „sada". Kada udišete. pozvao ga je na ruĉak. Ljubav nije sutra. Buda je to pokušao da im objasni. To znaĉi da izaĊemo iz sopstvenog uma i vratimo se sopstvenim ĉulima. najveći ameriĉki praznik. da Bog nije sutra. Ţivot nije sutra. Onda je Buda . zar ne? Ne izgleda baš kao neki duhovni savet. Kako si došao do njega?" Ali tajne i tehnike nisu postojale. otkriću vam tehniku. u svojoj prosvetljenosti." Zanimljivo. kako se to ostvaruje u praksi. da biste postojali sada. A kad izdišete. To je druga stvar koja vam je potrebna da biste konaĉno poĉeli da ţivite.U redu. da bi se ţiveo ţivot. Ispriĉaću vam priĉu o ameriĉkom vojniku tokom korejskog rata. Prosvetljenje je sada. da postanu svesni onoga što se dešava sada i ovde! On je znao." Izuzetno korisna veţba za iskorak u sadašnjost. budite svesni ĉinjenice da udišete. Ali uĉenici su hteli da saznaju tehniku. ljubav je sada. osetio je neizmernu nostalgiju za kućom. Na svoju veliku radost i iznena- . Ili da bukvalno izaĊemo iz sfere apstraktnog i prepustimo se neposrednom iskustvu. vaš ţivot. da biste bili ono što jeste. da bi se ţivelo sada. bićete prosvetljeni. Znate li šta je bila njegova namera? Ţeleo je da uĉenici urone u sadašnjost.zamišljam ga kako namiguje . Jedan braĉni par.38 Antom" De Melo tajnu prosvetljenja.

njegov tanjir je bio prazan. dete više ne vidi pticu". Kada se razgovor završio. To je ono što zovem ulaţenje u ovde. Ţive od ideja i tako gube sopstveni ţivot. Šta uĉiniti da bi vam se pomoglo? Krišnamurti nas upozorava: „Onog dana kada dete nauĉimo nazivu neke ptice. Apstrakcija nije ţivot. reću ću: „To je Amerikanac". Ako sve vreme ovog sveta posvetite jelovniku. svaki put kad vidi rodu. Isto vaţi. Kasnije. njegovo omiljeno jelo. ali on nije jelo. reći će: „Ma znam. tajanstvenu i potpuno ĉudesnu. Ali oni nisu ţivot! Neobiĉno su pogodni da nas vode kroz život. nikad ništa nećete pojesti. a mi mu kaţemo: „To je roda". Ima ljudi koji jedu jelovnike. MeĊutim. Kada vam se dogodilo da ugledate neko dete koje je potpuno zadivljeno dok gleda nešto tako tajan- . Dete gleda ovu paperjastu i ţivu pojavu. Ruĉak je poĉeo: dok se obilno sluţilo. Sada dete ima ideju: roda. pretpostavimo. Moţe vam posluţiti kao neka vrsta vodiĉa.Novi dan 39 Ċenje. za ideju Amerikanca. Moţe se desiti i nešto gore od toga. video je da su ispekli ćurku. moţda neću zapaziti onu neponovljivost i jedinstvenost te liĉnosti. Ţivot je u iskustvu. To je kao da ĉitate neki ĉudesan jelovnik. kao i ideje. upustio se u ţiv razgovor sa ukućanima. Kad god vidim neku osobu koja dolazi iz Amerike. Vojnik je postao svestan da u stvari kao da nije ni jeo. ne ţive ga. Ali nisu ţivot. Jelovnik se ne jede Argumenti su izuzetni. jer se uopšte nije sećao ukusa peĉenja. to je roda".

jedem. odvojeni posmatraĉ. nikakvih pojmova. već kao nepristrasan. odbacićete sve ono što vas ĉini obiĉnom mario- . vrabac? Shvatate li? Reĉ. Reĉ. Ovde nema nikakve apstrakcije. Reĉ i sama ideja Bog mogu biti prepreka na putu ka viĊenju Boga. kada slušam. niske. reći ću vam šta sam dobio: kada jedem. uĉenici su postavili sledeće pitanje: „Uĉitelju. slušate ono što slušate. Posmatrajte sebe. ţivo. u istoj meri ćete odbaciti svoje mehaniĉko ponašanje. Gledate ono što gledate. pojam prevazi-lazi svako razumevanje. šta je tvoje prosvetljenje izazvalo u tebi? Šta si time dobio?" Mudrac je odgovorio: „Dobro. Moţete li ĉuti sve te zvuke? Visoke. biti ţiv znaĉi biti sada. Kako da pomognete sebi u takvoj situaciji? To moţete uĉiniti odmah. gotovo niko ne ţivi. recimo. itd. nije ovde i sada. slušam. Jednom mudracu kome je podareno prosvetlje-nje. mogu biti prepreka koja nam ne dozvoljava da vidimo konkretnu pticu. dodirujete ono što dodirujete. kada gledam. smejući se. odgovorio: „Svi to rade? Onda bi svi bili prosvetljeni!" Odgovor je da niko to ne radi. Termin „Amerikanac" moţe se ukazati kao prepreka koja nam ne dozvoljava da realno sagledamo ĉoveka koji je pred nama. To je ono što sam dobio!" Uĉenici su protestovali: „Ali svi to rade!" A on je. biti ţiv znaĉi biti ovde. U onoj meri u kojoj budete posmatrali sebe. kao što je. pojam. skakutavo i apsolutno ĉudesno. gledam. Oslušnite sve zvuke koji dopiru do vas.40 Antoni De Melo stveno. gotovo niko nije prisutan. zvuk glasova? Znate li šta se dogaĊa kad to radite? Vraćate se svojim ĉulima: to je iskustvo. Biti ţiv znaĉi biti ono što jesi. ne samo mentalno.

Ali sutra nije stvarno: to je ono što su mi govorili uĉitelji ţena!" Kada je to shvatio. ali koliko joj govori! Stupite konaĉno u ţivot i shvatićete mnoge Isusove reci. ali je postao slobodan ĉovek. Ali zamislite neku majku koja je bolesna. jer On nas ne zove samo novoj religiji. Ona ne razgovara sa svojom majkom. Ako ste samo deset posto ţivi. Zar je to molitva? Zar je molitva moţda razgovor sa Bogom? Naravno. leţi u postelji: njena kći ĉisti ĉitavu kuću. Ne moţete to postati ako ste marionete. bićete samo tih deset posto uĉenici. S loboda Jednog japanskog vojskovoĊu zarobili su neprijatelji i bacili ga u tamnicu. već su u nama. misleći o smrti. Pomoći će vam da ţivite sopstvena iskustva. U nama su lanci koji nas . priprema obroke. To će vam pomoći da ţivite svoju sadašnjost. konaĉno je zaspao.. došao je do sledećeg zakljuĉka: „Kada će me muĉiti? Sutra. Shvatate li? Okusite stvarnost. Bio je u tamnici. On nas zove ţivotu. Neprijatelji naše slobode nisu napolju. U ovom „sada" susrećemo Boga. stara se o bašti. vratite se svojim ĉulima. Najednom. moliti se znaĉi razgovarati sa Bogom. umirio se i ubrzo zaspao.. Kada je shvatio da je to „sada" jedino što je realno. koraĉao je gore--dole ćelijom. Znao je da će ga sledećeg dana muĉiti. Nije mogao da zaspi.Novi dan 41 netom i postaćete boţji uĉenici.

Da bismo ostvarili ţeljeni rezultat. Ako niste u stanju. ipak znam da ono postoji za mene".42 Antoni De Melo drţe okovanim. Ali veoma je vaţno. ali verujem i od srca prihvatam da je to bila tvoja volja i da se sve to desilo za moje dobro. ostaje zatrovan gnevom ĉitavog ţivota. Nas- . recimo. vratite se tom iskustvu. su negativna iskustva iz prošlosti. pokuša-ćete nekog drugog dana. Ako osetite da se u vama javlja snaţan otpor. bez gorĉine. Ĉovek koji je nepravedno optuţen i udaljen s posla. odustanite. razgovarajte s Bogom i smirite se. Prvo što nas drţi okovanim i onemogućava nam da budemo ţivi i slobodni. u nekom ĉasu kada ste smireni i spokojni. Ĉak i ako to dobro moţda i ne vidim. Zamislite da ste pred Bogom i da mu kaţete: „Gospode. bez primoravanja sebe. toliko je traumatizovan ovim iskustvom da ne moţe više ni u koga da se uzda. Onaj ko je izgubio majku u. kao što sam već rekao. jednom po jednom. da se potrudite da je završite. Gospod će biti zadovoljan vašim poštenjem i iskrenošću. osmoj godini. naljutite se. teško je. Prvi lanac koji nas spreĉava da budemo slobodni su ruţna iskustva iz prošlosti. kada jednom poĉnete s ovom veţbom. U redu. Ĉak se i na taj naĉin molite. Ako postanete svesni da ste pod uticajem nekog negativnog iskustva iz prošlosti. potrebni su nam sledeći rekviziti: vera i zahvalnost. Govoriću o ovim lancima. jer ih je mnogo. nešto što je sasvim lako shvatiti. kako postati opet slobodan? Postoji vrlo jednostavna veţba koja nam moţe pomoći. Kako raskinuti ove lance. Moţe se desiti da vas zahvati gnev. boji se svih muškaraca. Uĉinite to neţno. Ţena koja je kao mala trpela seksualno nasilje.

Drugi put ste izašli zajedno na veĉeru. Pretpostavimo da ste doţiveli neko lepo iskus-™ tvo s nekom dragom osobom. Postajete manje slobodni. dokle god ste sa tom osobom. Ne samo to. Znate li šta se tada dogaĊa? Prestajete da ţivite! Napuštate sadašnjost. Tako je lepo vraćati se na njih u secanju i hraniti se njima. Kada osetite srcem i kaţete da zaista verujete kako je sve za vaše dobro.Novi dan 43 tavite zatim nekog drugog dana. Ali u tome se krije opasnost: moţete postati ţrtva bolesti koju nazivamo hroniĉna nostalgija. Ova veţba iziskuje dosta vremena. dobro ste proĉitali. Na primer. osetićete se slobodnim. pogledate unutra i kaţete: „Nije više tako lepo kao nekad!" Shvatate li šta ĉinite? S jednim iskustvom iz prošlosti uništavate sadašnjost. jer se sloboda ne osvaja preko noći. Da. zajedno ste gledali izuzetan zalazak sunca. veoma je verovatno da ćete i uništiti sadašnjost. tada moţete i da zahvalite Bogu. jednog dana tajno otvarate svoj zlatni kavez. Vaše iskustvo vas sputava u lance! . uzimate lepo iskustvo iz prošlosti (recimo taj zalazak). raskinućete jedan od mnogih lanaca kojima ste okovani. Lanac prošlosti Drugi lanac kojim ste okovani iznutra su pozitivna iskustva iz prošlosti. Kada ste u stanju da zahvalite za sve što ste postigli i dobro koje iz toga proistiĉe. zatvarate ga u zlatni kavez i nosite ga sa sobom. manje ţivi. I tako.

ali ne plašite se da budete kao deca. Zbogom!" Sve ovo moţe biti veoma bolno. neću nauĉiti da volim sadašnjost. niti ću nauĉiti da volim osobe sa kojima sam sada. Zbogom! Ako se veţem za tebe. Mislite na neke vaše kvalitete iz prošlosti. nešto što vas je ĉinilo ponosnim. Moţete otkriti potpuno neoĉekivane stvari! Razgovarajte s njima i recite im: „Veliĉanstveno je bilo imati vas! Osećam ogromnu zahvalnost zbog toga! Ali sada moram da odem. Ali. samo zato što u duhu nisu ostavili iza sebe mladost. snaga. recimo." Najbolje tek dolazi. razmislite o osobama koje ste nekad voleli i koje sada nisu više sa vama. Mnogi gube najbolji period svog ţivota. Izneti novi ţivot na svetlost dana moţe duboko da povredi. Zbogom!" Mnogi stari ljudi nikad nisu ţiveli. dubinu i bogatstvo koje sobom nosi starost. okovani lepim iskustvima iz prošlosti. samo zato što su previše obuzeti onim što je prošlo. Prisetite se zatim nekih pozitivnih iskustava iz prošlosti. snagu. i nikad nisu iskusili svu neţnost. osećam veliku zahvalnost! Ali sada zbogom!" To zaista moţe da zaboli. lepota. „Ono najbolje tek dolazi. ako ste spremni na to.44 Antom De Melo Kako se osloboditi? Postoji jedan metod koji moţe biti veoma bolan. mislite o njima kao da su ţivi ljudi i recite im: „Bilo je zaista divno s tobom. posled-nje godine. Obratite im se kao da su ţivi ljudi. vitalnost. . Postoji još jedna veţba koju neki mogu doţiveti kao još teţu i bolniju. vaša mladost. Kraj ţivota je tek poĉetak. recite im: „Imaš sreće što si ušla (ušao) u moj ţivot! Zahvalan sam ti! Uvek ću te voleti! A sad moram da odem. Razgovarajte sa svakom od njih. jer su se udaljile ili su mrtve. kao što su. Moţda zvuĉi infantilno.

Svojevoljno. jer će vam to biti od velike pomoći. Strepnja i strah od budućnosti. kamufliran u opreznost. ĉovek tako što ide napred"." Kako je teško to ostvariti! Ĉak se i Isus zbunio pred smrću. koja upravlja svim njihovim postupcima. Osetio je potištenost. Zahvalite Bogu za sve ono što moţe da vam se dogodi. bez prisile. Ako u svom srcu utvrdite da to moţete uĉiniti. pogledajte ţito u polju. moramo uĉiniti ono što je radio Isus . Još jedan unutrašnji lanac koji nas ĉini robovima povezan je sa budućnošću: ambicija.Novi dan 45 Eto dva lanca koji nam onemogućavaju da budemo srećni. Sećate li se priĉe o japanskom vojskovoĊi? Hrist govori o identiĉnom unutrašnjem stavu. Oni ne brinu. Za njih strepnja ne postoji. Ranjena ptica ne moţe da leti. Drugi nevidljivi lanci Na redu je treći lanac. Ako ţelimo da raskinemo lanac strepnje. poetskim recima: „Pogledajte ptice na nebu. Ali ja verujem u Boga". doţiveo snaţan osećaj strepnje. Nema niĉega lošeg u ambicioznosti. Recite strahu: „Shvatam zašto si ovde. zahvalite se unapred na ishodu.da se suoĉimo sa strahom i razgovaramo s njim kao da je ţivi ĉovek. Prestanite da se kaĉite za prošlost! Ponavljajte ovu indijsku izreku: „Voda postaje ĉista tako što teĉe dalje. Ali uţasno je pasti u ropstvo ambicije! Osobe opsednute ambicijom. jer je strah unutra. preven-tivnost. u suštini uopšte ne ţive! Objašnjenje . u nama. to ĉak moţe biti veliĉanstveno. ali ne moţe ni vrabac koji se zakaĉi za granu.

Ako je previše bolno. Sledeći lanac je vezivanje za sadašnje stvari. i da se nikad od njih ne odvojimo. Osvo-jićete mir i slobodu. Ali. Svi mi znamo takve osobe. ali ţivot i nije uvek lak. Recite mu: „Gospode.46 Antoni De Melo nije potrebno. Recite toj osobi: „Ti mi neizmerno znaĉiš. Razmislite još o mestima. mnogo mi je stalo do tebe. mnogo te volim. zamislite je kako sedi pred vama. To su moţda okrutne reci. razliĉitu od tvoje". aktivnostima. verujem da upravljaš mojom budućnošću. uĉiniću sve što je u mojoj moći da ostvarim svoje snove. ali ti nisi moj ţivot! Preda mnom je ţivot. s po-verenjem da je budućnost u njegovim rukama. ne smete primoravati sebe. jer smo svi mi to iskusili. Sta da uĉinite ako ste ţrtva ambicije? Stanite pred Boga. Ljudsko srce je veliki magnet. zabranjujemo je. Obratite joj se spontano. Razgovarajte u mislima sa tom osobom. kao što sam vam rekao. ali rezultat prepuštam tebi". krademo njihovu slobodu. Postajemo zavisni i gubimo svoju slobodu. razgovarajte s njom. toliko vezani da ne moţete bez nje. o stvarima koje su veoma dragocene za vas. Ţelimo da posedujemo stvari ili osobe. ĉesto ni drugima ne dozvoljavamo da budu slobodni. Recite toj osobi koliko vam ona znaĉi i zatim dodajte sledeću formulaciju. Mislite na neku osobu za koju ste duboko vezani. Predlaţem vam jednu veţbu da biste oslobodili svoje srce od ove vrste zavisnosti. kada budete sposobni za to. prekinite veţbu da biste nastavili drugi put. moram ostvariti svoju sudbinu. Zatim se zahvalite na ishodu vašeg unutrašnjeg stava. od srca. od kojih vam . Istovremeno. koja vam se u poĉetku moţe uĉiniti bolna. što ne treba ni govoriti.

Preda mnom je ţivot koji treba da ţivim i sudbina koju treba da ispunim. ali ti nisi moj ţivot. Postoji nada da ćete. ako hrabro ponavljate ove reci. Recite to i sopstvenom ţivotu koga će jednog dana progutati smrt: „Koliko si mi dragocen i koliko te volim. Sada je na redu ono što smatram najjaĉim lancem. uputite im otprilike ove reci: „Koliko mi znaĉiš! Ali ti nisi moj ţivot. o strahu od budućnosti. Najveća tiranija Postoji još jedan lanac na koji ću vam skrenuti paţnju. šta će posto- . razliĉiti od tebe". Govorili smo o negativnim i pozitivnim iskustvima iz prošlosti. ostvariti duhovnu slobodu. Veţba se sastoji u tome da sebi postavite sledeće pitanje: „Šta je postojalo pre sto godina ovde gde ja sedim?" Upot-rebite svoju maštu! Zatim još dalji skok unazad: „Šta je postojalo pre tri hiljade godina ovde gde ja sedim?" Dakle. o vezivanju i zavisnosti od sadašnjosti. kao što su vaš ugled. vašeg postojanja. Ali latimo se jedne veţbe. Moţda još niste u stanju da je izvedete. koji je najteţe raskinuti. „A za hiljadu godina. hiljadu godina pre pojave Isusa Hris-ta. zdravlje i sliĉno. preda mnom je ţivot.Novi dan 47 je teško da se odvojite. moţda vam je potrebno još vremena i duševnog mira da biste uspeli. jer nauĉnici tvrde da ţivot na ovoj planeti postoji već mi-lionima godina. razliĉita od tvoje". što je relativno skorašnji vremenski period. o ambiciji. moja sudbina. Recite isto stvarima s kojima ste najintimnije povezani. neĉemu što je takoreći deo vašeg bića.

Znate li šta će se dogoditi? U vama će se javiti osećanje beskonaĉnosti. mi zaista ne znaĉimo mnogo. koji je prihvatio sopstvenu beznaĉajnost. Pokušajte da to zamislite: kako dolazite na zemlju nakon tri hiljade godina i traţite baš ovo mesto. Mislite na same sebe. Osim u Boţjim oĉima.48 Antom De Melo jati ovde gde ja sedim?" Pustinja moţda? Šuma? Neka druga civilizacija?" U jednu stvar moţete biti sigurni: ako bude nekih ljudi. kako naslon stolice podupire vaša le- . Neka vrsta osloboĊenosti. oslobodićete se najveće tiranije. Doţi-većete olakšanje. tajanstvenu veţbu. Nijedan jezik nije preţiveo kao ţivi jezik tri hiljade godina. na kapljice vode. za nju je potrebno i vremena. tiranije sopstvenog „ja". neće govoriti vašim jezikom. na zrnca peska. neki trag koji bi vam pokazao da ste nekad bili tu. jer ne pokazuje odmah svoju povezanost sa slobodom. Tajanstvena vežba Preporuĉiću vam još jednu veţbu. Na to koliko smo beznaĉajni. Niko nije tako slobodan i ţiv kao onaj koji je prihvatio smrt. pripadaće drugoj civilizaciji. Ako uspešno izvedete ovu veţbu. neće imati vaše navike. Osetite kako odeća dodiruje vaša ramena. Ova veţba daruje vam perspektivu i širinu. veliku slobodu. mislite na cveće u polju. Sastoji se u sledećem: stupite u dodir sa osećajima svoga tela. Ali. Mislite na neku od onih ptica o kojima Isus govori. Slobode od ĉega? Od iluzije koju u vama stvara laţno uverenje da nešto znaĉite. na jednu kišnu kap.

." Predloţio sam i druge veţbe da se suprotstavimo robovanju. neopozive efekte. ali ona izaziva.Novi dan 49 da. i recite: „Ja nisam ova emocija. osetite svoje ruke kako se odmaraju. moje misli nisu ja". bilo koje emocije. nemojte se poistovetiti sa svojom napetošću." Pred nama je jedna od velikih veţbi koju nam nudi Istok. Neiz-vesnosti. depresije. Ako ste depresivni. „Ja nisam ova depresija. I recite: „Ovo što ose-ćam nisam ja. Ako ste napeti. Njeni rezultati ne mogu se odmah uoĉiti. osećanja krivice. nemojte se poistovetiti sa svojom depresijom. moje emocije nisu ja". dok je druga: „ja nisam ova emocija. da se oslobodimo lanaca. ovo telo nisam ja". Na kraju ovog predavanja ispriĉaću vam priĉu o slobodnoj osobi. Posmatrajte zatim misli koje se javljaju u vama. postanite svesni ĉinjenice da posmatrate ove senzacije. obratite paţnju na ĉinjenicu da posmatrate svoje emocije. Ostanite nekoliko minuta u tišini i izvedite neke od veţbi koje sam vam predloţio i koje su vam se dopale. itd.pre tri hiljade godina" i „za tri hiljade godina". Roditelji su je tukli sve dok nije priznala ko je otac: „Bio je to uĉitelj ţena koji . Obratite zatim paţnju na svoje emocije ili se prisetite nekih emocija iz bliske prošlosti. da izazove-mo trenutno osloboĊenje. opruţene. Nakon nekog vremena.. I raskida najdublji lanac. Jedna devojka u malom ribarskom mestu ostala je trudna. Nakon kraćeg vremena. Nakon nekoliko trenutaka. ushićenja. Prikazao sam dve veţbe na duge staze: onu . obratite paţnju na ĉinjenicu da posmatrate svoje misli i recite: „Ovo što mislim nisam ja.. lanac iluzije i tiranije sopstvenog „ja". ove misli nisu ja.

50 Antom De Melo .

Traţili su od njega oproštaj i molili ga da im vrati dete. doţivljavamo poneki ljubavni zanos i to tek nejasno shvatamd. Ţelim i vama i sebi. Ne verujem da iko. Nakon ovog dogaĊaja. Ĉoveka sposobnog da pati. ţivotu i slobodi. koji je dostigao širinu o kojoj sam vam govorio. kao rezultat naših slabašnih napora. kada je devojka videla sve ovo. niko više nije odlazio da traţi savet od njega. preuzevši troškove na sebe. Tu i tamo. da nam Bog pokloni ovaj dar! Ljubav Do sada sam vam govorio o miru. dobro" i zatim predao dete jednoj ţeni u selu da ga odgaja. „Ovo dete je tvoje! Ti brini o njemu!" Uĉitelj ţena je samo rekao: „Dobro. tišini. S vama bih hteo da razmislim o dva aspekta ljubavi: ljubavi kao kreaciji i ljubavi kao poistovećivanju. Eto slobodnog ĉoveka. u svojoj beskrajnosti i tajanstvenosti. stvarno razume ovu tajanstvenu pojavu. dobro" i predao im dete. . Kad se dete rodilo. pošli su do hrama i ostavili dete pred noge uĉitelja ţena. „Licemeru!" rekli su mu. Nakon nekoliko meseci. Reĉ je o najteţoj temi. nije izdrţala i konaĉno je rekla da otac deteta nije uĉitelj. jer je. uĉenici su ga napustili. Uĉitelj je samo rekao: „Dobro. radosti. Svi meštani su to saznali. ljubav neizreciva kao Bog. Kada je selo doznalo pravu istinu. već jedan mladić iz susedstva. svi su otišli do hrama i bacili se pred noge uĉitelja ţena. uĉitelj je izgubio sav ugled.ţivi u hramu izvan sela". Sada ću vam govoriti o ljubavi.

ona mu je odgovorila: „To je zlatni orao. Jer. ubeĊen da je kokoš. Gore. već star. ograniĉavao se da se popne na poneku niţu granu. MeĊutim. sve kao i kokoši. I profesori su obećali. kako se rodio. Videćete da će svi oni biti najbolji uĉenici u sledećoj školskoj godini.Novi dan 51 Poĉeću da govorim o ljubavi kao kreaciji tako što ću vam ispriĉati jednu izuzetnu priĉu ameriĉkih Indijanaca. video je veliĉanstvenu pticu. u beskrajnom plavetnilu. Orao je vratio pogled ka tlu i tako je na kraju i umro. Kada je upitao jednu kokoš staje to. Jednog dana. orao je ugledao nešto ĉudesno na nebu. Ali ne razmišljaj o tome. Znate li šta je uradio? Pred kraj školske godine podvrgnuo je sve uĉenike jedne škole testu inteligencije. Jedan indijanski ratnik popeo se na vrh planine. i odrastao s njima. I tako. Doneo je jaje u selo i stavio ga pod kokoš. niko od tih uĉenika nije bio posebno obdaren. Nauĉio je da kokodaĉe. izlegao se orlić. na zemlji". da ĉeprka po zemlji traţeći bube i crve. kako leti bez ikakvog napora. Odabrao je zatim desetak imena i rekao svakom od njihovih profesora: „Ovi uĉenici su natproseĉno obdareni. i u tome je i . Znate li šta znaĉi ljubav kao kreacija? Gledati orla i postati svesni ko ste. zajedno s pilićima. moju omiljenu priĉu. tako je i ţiveo i na kraju umro. Vi samo morate da obećate kako nikome nećete govoriti o tome. tamo našao orlovsko gnezdo i u njemu jaje. tako su se svi i ophodili prema njemu. Ti i ja smo ovde. kralj neba. Jedan ĉuveni ameriĉki psiholog sproveo je eksperiment vredan da se pomene. jer se to moţe negativno odraziti na njih". jer moţete raširiti krila i poleteti kao zlatni orao.

Psiholozi su sproveli ovaj opit u drugim školama. Njihova oĉekivanja su bila veća i miševi su uzvraćali na takva oĉekivanja. psiholog je ponovo došao u istu školu i staje otkrio? Svim „natproseĉnim" uĉenicima koeficijent inteligencije povećao se najmanje deset posto. a zatim i za maloletne delikvente. Psiholog je porazgovarao sa profesorima i upitao ih: „Kako vam se ĉine ovi uĉenici?" a ovi su odgovarali u superlativima. koji mnogo bolje reaguje". koja su. Nekima od njih i više. Tako sam ĉuo i sledeću priĉu. pa ĉak i sa ţivotinjama. ţive. na ovaj ili onaj naĉin. itd. profesori su razvili u ovim uĉenicima sve njihove potencijale. Na primer. Kada policija nije više znala šta da pre-duzme. da bi u tako neţnom dobu bio izvršilac najuţasnijeg zloĉina? Ali tu nije bio kraj. Jedan osmogodišnji deĉak ubio je oca i majku. iako su pripadali istoj vrsti. Šta bi bilo sa ovim uĉenicima da ih profesori nisu tretirali kao natproseĉno obdarene? Dakle. govorili su studentima psihologije koji su izvodili eksperimente sa miševima: „Evo vam jedna nova vrsta miša.52 Antoni De Melo bila poenta ovog opita. setio sam se jednog velikog ameriĉkog ĉoveka. ĉoveka koji je ušao u legendu. Zakljuĉak je bio da se to dogodilo zato što su ih studenti tretirali s posebnom paţnjom. I miševi su stvarno bolje reagovali. Kad sam prvi put ĉuo za ovaj opit. Nakon godinu dana. interesantne. dinamiĉne. Moţete li zamisliti kroz šta je sve prošao pre toga. On je u poĉetku osnovao dom za napuštenu decu. prenošena ţivotinjama. slala ih je njemu. Hapšen je više puta . uvek sa uspehom. opisujući ih kao inteligentne. Oca Flenegana.

Otac Fle-negan je rekao: „Napred!" Ušao je i onda ga je Otac pitao: „Kako se zoveš?" „Dejv". Ĉekali smo te! Sada. Na kraju su pitali Oca Flenegana hoće li da ga primi. procunjaj malo naokolo. ubiću ga. Sad moţeš da ideš. saberi utiske. „Naravno! Pošaljite ga!" odgovorio je. Policija nije znala šta da uradi s njim. Oca Flenegana su ĉesto pitali u ĉemu je tajna njegovog uspeha. i njegov ţivot se menja. Moţda ćeš otkriti neki posao koji ti odgovara. On je video dobrotu. ĉinio je da se ona pojavi kod svakog ko bi došao kod njega. Ali za sad odmaraj.JVovt dan 53 zbog pokušaja pljaĉke. on biva preporoĊen. jer po zakonu nije mogao biti smešten u popravni dom. deĉak je napisao svoju priĉu. Deĉak je ispriĉao da se njegov ţivot od tog trenutka promenio. Stvarao je dobrotu. Znaš li da svi ovde rade za hranu i smeštaj? Pokazaće ti. odgovorio je. naša je teţnja da budemo ono što osećamo da jesmo. nisi rĊav. „Onaj koji voli stvara ljubav. . Vidimo se kasnije". Moţete li zamisliti nešto uzvišenije? Vidimo dobrotu u nekome. Nakon desetak godina. kad si tu. a Otac je rekao: „Dejv! Dobrodošao u ovu kuću. jer je polazio od principa: „RĊavo dete ne postoji". Kao što kaţu psiholozi. ti si dobar!'" I postao je dobar." A već je bio ubica! Šta se dogodilo? Kada je zakucao na vrata. Razgledaj malo. „Sećam se tog dana kada sam putovao u pratnji policajca i mislio: Šalju me kod nekog sveštenika. nije govorio da me voli. tek da upoznaš mesto." Vidimo lepotu. Ako mi još kaţe da me voli. to mu pokaţemo. i u tom trenutku ĉinimo da ona izroni na površinu. Znate li zašto? „Prvi put sam video ĉoveka koji se nije razbacivao recima. već: Ti si dobar. Nikad nije odgovarao na takvo pitanje.

Da li biste voleli da vidite stvari kao Otac Flenegan? Siguran sam da bi svima prijalo da budu kao on. Kada osetite svo ushićenje i toplinu koje donosi ova veţba. RĊava osoba vidi zlo. šta mislite da bi prvo primetio kod ljudi? Beskrajnu dobrotu. potrebno je da pohaĊate školu ljubavi. zar ne? Svoj . Ako vam to ne ide. Mislite sada o nekoj osobi koja vam je odbojna. On bi trebalo da bude ekspert umetnosti gledanja. jer teţi da vidi samu sebe u drugima. postanite svesni onoga što osećate.54 Antom De Melo To je ono na šta mislim kada govorim o ljubavi. Škola ljubavi Ako ţelite da razvijete ovaj naĉin opaţanja. jer dobar ĉo-vek vidi dobrotu na svakom koraku. Mislite na nekog koga duboko volite. U ĉoveĉanstvu postoje okeani dobrote meĊu ljudskim bićima. ali nisu baš ni lake. umetnosti ljubavi. Uĉinite mali napor da vidite dobrotu. moţete da zamislite kako pored vas stoji Isus i gleda istu osobu. poverenje. preĊite na sledeću. jer svi ţelimo da volimo. pokušajte da se setite neĉeg dobrog. Šta vidite? Koliko dobrote. Recite joj koliko vam znaĉi sama ĉinjenica da je ona ušla u vaš ţivot. od sveg srca. Koje? Poĉnite od sledećeg. Dok je gledate. koliko lepote moţete otkriti u konkretnoj osobi? Kad bi se Isus vratio na zemlju. iskrenost ĉiste ljubavi. Stanite u mislima pred nju. Potrebno je da uradite veţbe koje nisu preterano teške. govorite s tom osobom. Dok ovo ĉinite. On bi to odmah primetio. Zamislite da sedi ispred vas.

Kada je video zlo. pa ĉak i na fariseje i ljude koji su ga raspeli. kako se govori u jevanĊelju. ne kvare svo dobro i lepotu koje On vidi u vama. Prihvatite ljubav Isusa i onih koji vas vole. moţda ćete poĉeti da optuţujete sebe za raznorazne mane i grehove. moţda i najteţu. Ali nikada nije osudio greš-nika. Jer. i ne spreĉavaju vas da vidite svo dobro u njoj. Mislite o sebi. Te mane nisu u sukobu. on to prihvata. I otkrijte koje efekte to izaziva u vama. Ali ako istinski ţelite da volite. za Isusa nijedna promena u ĉoveku nije roman. dozvoljava da imate sve te mane. Mislite na nekog koga volite i ko vas voli. morate proći kroz nju. ispri-ĉaću vam jednu zapadnu bajku. i nazvao ga je stena. Zamislite da Isus to ĉini. kao u ogledalu. Setite se kako je gledao na prostitutku u jevanĊelju. i Isus će to prihvatiti. svoj lepoti i svim vrlinama koje vidi u vama. MeĊutim. Bajke uvek kriju veliku mudrost u sebi. Ako ste kao i većina ljudi. video je u tom ĉoveku ono što niko nije video. nazvao ga je po imenu i osudio ga. Evo ga. stoji pred vama! I vi optuţujete sebe za sve moguće grehe a on to prihvata. Ovo je priĉa o princezi i ţabi krastaĉi. dakle. iako je osudio sam greh. To nije teško shvatiti. On vam govori o svoj dobroti. Kada je Isus prvi put sreo Simona Petra. ispred sebe. Isusa pred sobom. Ako ga paţljivo posmatrate. na lopova. Kakvo će vam ime dati? Pre nego što preĊemo na drugi vid ljubavi. Ali on razume. Tako se Simon preobrazio. Zamislite da Isus gleda u vas.Novi dan 55 odraz. one ne umanjuju vašu ljubav prema toj osobi. kamen. Šta će videti? PreĊimo na treću veţbu. Zamislite Isusa baš tu. naći ćete mane. . Zamislite.

ĉarolija će nestati i ponovo ću postati princ. Onda joj je ţaba objasnila da uopšte nije ţaba. Nakon tri dana i tri noći. „Moţeš". „Ako se naĊe princeza koja će sa mnom provesti puna tri dana i tri noći. koji je poljubio njenu ruku u znak zahvalnosti što je skinula maĊiju koja ga je drţala okovanog u telu ţabe. Princeza. već princ koga je veštica pretvorila u ţabu. Ţaba ju je veoma ljubazno pozdravila. to je princ!" I drţala je krastaĉu uz sebe dan i noć. koja je imala mnogo dobro srce. Svi su se zgraţali. Ova bajka je priĉa o svakom od nas." Princeza je u toj krastaĉi već videla princa. jer je teţnja da se preobrazimo u biće koje oboţavamo. kad se probudila. odgovorila je ţaba. kada ga zamišljamo. . za stolom ili na uzglavlju dok spava. i ţivot nam prolazi u traţenju nekoga ko će da skine tu ĉaroliju i preporodi nas! Da li je vaš Isus takav! Da li je vaš Bog takav! Da li srećete mnoge osobe kakav je Otac Flenegan? Bog se ne moţe upoznati. Ponela ju je u dvor. videla je pored sebe divnog mladog princa. govoreći: „Kakvu si to odvratnu ţabu donela?" a ona govorila: „To nije odvratna ţaba.56 Antoni De Melo Jednog dana prelepa princeza šetala je šumom i naišla na ţabu krastaĉu. Mogu da se nadam da vaš Bog ovako govori: „AnĊeli. Princeza se u prvi mah uplašila da jedna krastaĉa moţe da govori ljudskim glasom. svi smo mi pretvoreni u ţabe krastaĉe. pitala je moţe li nekako da pomogne. Na odreĊeni naĉin. dunite u trube! Evo stiţe princ! Evo stiţe i princeza!" Da li se tako ophodi prema vama? I pored toga što vidi sve vaše mane? Razmislimo. dobar je bar kao najbolji meĊu nama. MeĊutim.

Novi dan 57 Ljubav kao poistovećenost Razmislimo sada o ljubavi kao poistovećenosti. Drvo nudi svoju senku ĉak i onome koji ga seĉe. U odnosu na ostale su razliĉiti. a samo jedan Hrist? Pavle tvrdi da svi ĉinimo jedno telo. Da li je moguće zamisliti ruţu koja govori: „Daću svoj miris samo dobrima i onima koji ga ce-ne. A ukoliko je reĉ o mirišljavoj biljci. I formulisali su lepe odgovore: „Svetac je kao ruţa". koji šalje kišu rĊavima i dobrima pojednako? Koji ĉini da sunce sija i ispravnima i grešnicima? Kako da pronaĊemo tu vrstu ljubavi? Razumevanjem svega ili putem mistiĉkog iskustva? Da li ste ikad pomislili da ima na milijarde ljudi. a uskratiti svetlost rĊavima? „Svetac je kao drvo koje daje svoju senku i dobrima i lošima. a uskratiću ga rĊavima"? Ne! Širenje mirisa je sama priroda ruţe. . mistici i pesnici ĉesto su se pitali ko je svetac. suština njenog bića. U Indiji. Ja nisam moje telo." Moţe li lampa svetleti samo dobrima. oni su jedno telo." Zar Hrist ne govori isto kada nam kaţe da budemo milosrdni kao što je Otac naš nebeski. „Svetac je kao upaljena lampa u mraĉnoj sobi. ali nisu odvojeni. ja ga svejedno volim na isti naĉin. ona ostavlja svoj miris na samoj sekiri. ali nismo dvoje! A koliko volim svoje telo! Kada je neki deo ili organ moga tela bolestan ili je pak zdrav. već jedinstvena celina. Kao što moje telo i ja nismo dvoje. To je razumevanje koje biva podareno samo nekolicini srećnih ljudi.

Jedan prolaznik upitao ih je šta se dogaĊa. Kada se neko povredi a ja uzviknem: „Jao!" nešto se dogodilo. Bog je Tajna. sve dok se lude nisu razdvojile. „Ova noga je tvoja!" I tako je nastavio. U ovom svetu tako naopake i podozrive svesti moţete li zamisliti bolju stazu koja vodi Bogu? . vraćali su se kući pijani i još luĊi. Bog je Ljubav. Svako ko praktikuje veţbe pomenute u ovoj knjizi doći će do dobrih rezultata. Poistovetio sam se s njim. ljubav postaje poistovećenost. „Zaspali smo pod ovim drvetom i tokom noći smo izmešali ruke i noge. konsta-tovao je prolaznik. Ako radite ovu veţbu koju sam vam preporuĉio. meĊutim. kad biste samo slušali i gledali. Poĉela je kiša. Sve što moţemo uĉiniti je da se pripremimo. Sve što moţemo da uĉinimo je da pripremimo teren.58 Antom De Melo Evo jedne indijske priĉe. Moţemo li nešto uĉiniti da bismo zadobili takvu milost? Ne. a njen vlasnik je rekao: „Jao!" „Dobro je". to je dar. vi postajete uĉesnici boţanskog i milosti. kada volite. Kasno noću.zaista se nadam . stigli biste do tišine i stvari bi vam se otkrile. Moţda ne ve-rujete. ili osećali i stupali u dodir sa samim sobom. pa su se sklonili pod jedno drvo. Sedam luda našlo se u jednom selu na velikoj proslavi. tako da sad ne znamo staje ĉije!" Onda je prolaznik rekao: „Lako ćemo to resiti!" Otkinuo je trnovitu granu i ubo jednu nogu.biće vam podarena. Bog je Nepoznato. Jednog dana . Ujutro. bićete pripremljeni da primite ovu milost. ali ljubav kao poistovećenost samo Bog moţe dati. probudili su jedni druge kuknjavom. Zato.

Boga ne treba uznemi-ravati radi onih stvari koje moţete i sami da uĉinite. ali sada sam već star i potrebna mi je pomoć. Pomozi mi da dobijem na lutriji. Jednog dana mu se obratio ovim recima: „Gospode. zar ne? Veoma je vaţno zauzeti ovaj mentalni stav kada se govori o molitvi. poĉevši od svega onog što nije molitva. . Jedan mladić posetio je ĉuvenog sufi mudraca i rekao: „Uĉitelju. pitaju me: „Moţete li mi pomoći da se bolje molim?" Ja bih formulisao pitanje na ovaj naĉin: moţemo li se moliti bolje? Smatram da je neophodno ponovo sagledati smisao molitve koju šaljemo i ţivimo. Sledeća priĉa moţe sve ovo da razjasni. usliši moje molbe! Uĉini nešto!" A Bog mu je uzvratio: „Uĉini ti! Kupi bar loz!" Ova priĉa daje neku ideju šta molitva nije. Bio sam dobar vernik. da bih spokojno proţiveo posled-nje dane. Ali šta je molitva? Evo još jedne priĉe. Sećam se priĉe o ĉoveku koji je ĉitavog ţivota verno sluţio Bogu. Poverio sam Bogu da se stara o njoj!" Mudrac je uzvratio: „IzaĊi i odmah veţi svoju kamilu. mesec dana. verno sam ti sluţio." Molio se tako i molio. budalo! Zašto opterećivati Boga onim što i sam moţeš da uĉiniš?" Jasno. godinu. moja vera u Boga tako je velika da nisam ĉak ni vezao svoju kamilu napolju. oboţavao te i poštovao zakone.Novi dan 59 Molitva Postoje mnoge teme o kojima bih rado govorio. Kada doznaju da sam sveštenik. dva meseca. ali postoji jedna povodom koje mi uvek postavljaju pitanja. dve godine i na kraju zavapio: „Gospode.

pa su resili da ga se otarase tako što su ga otrovali. godinama. istakli je na glavni oltar hrama i rekli ljudima da se poklone velikom pronalazaĉu vatre. Tako je on oboţavan decenijama i stolećima. Na oltar su okaĉili i sva oruĊa potrebna da bi se vatra upalila. i proglasili ih za relikvije. ali nigde molitve. itd. Kada su nauĉili. Gde je molitva? U vatri! Gde je vatra? U molitvi! Baš tu. Oni su sve to uĉili s puno entuzijazma.60 Antoni De Melo Jedan ĉovek otkrio je veštinu paljenja vatre. kod planinskih plemena ugroţenih hladnoćom i nauĉio ih kako da upale vatru. kako da pomoću vatre prave cigle i crep. ali vatre više nije bilo. Isus je . pronalazaĉ vatre otišao je na drugu stranu. Velikim ljudima nije vaţno da li ih se iko seća ili im se ukazuje zahvalnost. a ja ću vam reći: 'Ne znam vas. uĉinili smo ĉuda u Tvoje ime'. ali ostajete bez vatre. „Zašto me zazivate 'Gospode! Gospode!' a ne radite ono što vam kaţem? Doći ćete i govoriti: 'Gospode. mesecima. ne davši im vremena ni da mu zahvale. Nakon ovog otkrića otišao je na sever. pripremili su sliku ovog ĉoveka. Ono što radite da biste pronašli vatru je molitva. kako da ku-vaju i peku hranu.'" Ĉudno. Postajao je sve slavniji. ne tiĉete me se. MeĊutim. I tako je pronalazaĉ stigao do drugih plemena kojima je predao veštinu paljenja vatre. sveštenici su se pobojali da njihov ugled ne opadne. Molite se nedeljama. Da se narod ne bi uznemirio. Vremenom su razradili i ritual i liturgiju vezanu za oboţavanje pronalazaĉa i njegovih alatki. Pokazao im je mnoge dobre strane ovog otkrića: kako da se zagreju tokom zime. Mnogo dobre volje.

Novi dan 61 r .

Promena i preobraţaj dolaze uporedo s viĊenjem. Nemojte misliti da su dobra dela automatski i molitva. znaĉi pro-menu ideja. novim sagledavanjem sveta i vas samih. Više ga je zanimalo „Zašto ne radite ono što vam kaţem?". Majster Ekart. To je vatra! Šta vam je potreb- . Postojanje biva preobraţeno: eto vatre! Unutrašnji preobraţaj Kako promeniti sopstveni ţivot? Šta treba da uĉinite? Ništa! Da bi se vaš ţivot preobrazio. pokajanje znaĉi viĊenje svega na potpuno nov naĉin." Dela sama po sebi nemaju svoju unutrašnju vrednost. ono što ĉinite. MeĊutim. To je ta promena o kojoj govorim. već onoga što jesi". Da vidite nešto što će vas promeniti. „Ako bih dao moje telo da se spali i razdelio sve svoje blago ubogima. Ništa ne treba da ĉinite. pokajanje. ĉitav vaš ţivot. Vi umete da popravite mnoge stvari i to je veliki dar. Ali pripazite. Kada se to dogodi. promenićete se vi. kad se trudite da popravite druge ljude. potrebno je da vidite. Neka dobra dela zaista su takva. dok se druga ĉine samo iz liĉne koristi. preobraţaj srca. a nemao ljubavi. Niko se ne menja radeći na samom sebi. najveći nemaĉki mistik. najverovatnije ćete imati problema. Biće ti suĊeno ne na osnovu onoga što ĉiniš.bio manje zainteresovan za „Gospode! Gospode!" od nas. sve bi bilo uzalud. Metanoja. potrebno je samo videti stvari na nov naĉin. jer je carstvo Boţje ovde i sada! Pokajanje ne znaĉi oplakivanje sopstvenih grehova. rekao je: „Manje brinite o tome šta treba da radite a više mislite o tome šta treba da budete.

Ne gutajte ono što ĉujete od mene. Treba raditi kao zlatar: topiti zlato. nezavisni u svom razmišljanju. A to je ono poslednje što ljudska bića ţele.62 Antoni De Melo no da biste videli stvari na potpuno nov naĉin? Nije potrebna nikakva snaga. Moramo ostati otvoreni. Volim Budinu izreku: „Monasi i uĉenici ne treba da usvajaju moje reci na osnovu poštovanja prema meni". ne traţi se da budemo korisni. na šta smo navikli. onda zaista imate problema. meriti ga. Patite? Imate probleme? Mrzite svoj ţivot? Da li su vam prijala poslednja tri sata. Spavate. U suprotnom se tone u mentalne predrasude. niti snaga volje. da se osete jadnim. ljudi ţele da proizvode patnju. Ne dopada im se nova strana Dobre vesti! Jeste li spremni da vidite stvari na drukĉiji naĉin? Ali pazite: ne prihvatajte sve što vam kaţem samo zato što vam ja to govorim. samo da ne bi znali. Ne dopada im se dobra strana Dobre vesti. tu ne pomaţe vera u sebe. svaki trenutak poslednja tri sata? Ako je odgovor ne. Ljudima ne prija da ĉuju dobre stvari. Zato se Hrist suoĉio sa mnogim preprekama kada je obznanio svoju Dobru vest. uvek spremni da pitamo. U vama ima neĉeg što ne valja. Ne samo zato što je bila dobra. Neĉeg veoma ozbiljnog. ako je odgovor da patite i nemirni ste. dobra volja da bismo videli nešto novo. Oni ţele da pate. mrtvi ste! . Ljudi ne ţele da vide bilo šta razliĉito od onog što su uvek videli. šeći. Potrebna je dobra volja da bi se mislilo na ono što nije svakodnevno. Nesvesno.

nakon prosvetljenja i dalje osećam tugu". i vi sebe poistovećujete sa tim oblacima. i dalje ćete biti prepušteni malodušnosti. Niko to ne moţe izbeći. Jedan uĉenik pitao je uĉitelja šta za njega znaĉi prosvetljenje. Ali tu postoji bitna razlika. ĉesto sam osećao tugu. Jednom sam ĉuo za afriĉko pleme koje ne poznaje nijedan naĉin pogubljenja. U tom sluĉaju. Ali vi moţete biti nebo. da je ljudski patiti. Ţivot je naporan. Patnja znaĉi prepuštanje da nas preplave bol. Odakle. umesto što izjednaĉavate sebe s oblacima. Obiĉno se ponavlja da je prirodno imati probleme. vi ga ĉinite takvim. Dok se uĉite molitvi. uoĉimo sledeću razliku: vi moţete imati bolove i patiti. ili imati bolove i ne patiti. Ţivot nije teţak. Dobro je to razjasniti odmah na poĉetku. već samo ljudsko srce. bolje da vam objasnim šta je patnja! Pre svega. Uĉitelj je odgovorio: „Pre prosvetlje-nja. dolazi patnja? Po nekima iz samog ţivota. nakon prosvetljenja i dalje osećam tugu". malodušnost.Novi dan 63 Prosvetljenje Moţda mnogi od vas prvi put ĉuju ovakve stvari. strahu. Oni će odlaziti i dolaziti kao i pre toga: „Pre prosvetljenja ĉesto sam osećao tugu. Ali katastrofe ne izaziva priroda. Patiti znaĉi prepustiti se da vas poraz usisa u sebe. strepnja.U ĉitavom svetu nema niĉega tako okrutnog kao što je priroda. po vama.. Oni su kao oblaci što prolaze nebom. To je patnja. ţivot je teţak! Kinezi imaju divnu izreku: . gde se raĊa osećanje". Zato osuĊenicima .

Šta po vama tera ove mlade ljude na samoubistvo? To što nisu poloţili ispit? Ne. na neki predmet diskusije. Nakon desetak dana osuĊeni umiru. zatim progonstvo iz plemena. mada bi velika većina ljudi dala svoju glavu samo da promene stvarnost. nekim dogaĊajem. Vi se. . meĊutim. Ništa od svega toga ne proizvodi vaše neraspoloţenje. Kad bi se neka druga osoba našla na našem mestu. šta vas sneveseli? Kiša? Ili vaša reakcija? Svest o ovoj ĉinjenici moţe zapanjiti osobe koje se već decenijama mole a da nikad nisu postale svesne toga. Razmislite! I pokušajte da shvatite da vaš nemir nije prouzrokovan nekom situacijom iz spoljnog sveta. na neku osobu. već njihova reakcija na ĉinjenicu da su pali. To je jedan od rizika molitve: moţe vas spreĉiti da stignete do vatre. Zašto? Moramo uĉiniti nešto za vas! Ali ne ukljuĉujući stvarnost u ovo. Ĉuli ste moţda za sluĉajeve mladih Japanaca koji se ubijaju kad ne poloţe ispit? Mi to ne bismo uradili. patio bi. Znate li zašto? Ako bi neko od nas bio prognan. Reći ćete moţda: „I to je ubistvo! Ubija ih osuda na progonstvo!" Ne.64 Antoni De Melo sledi kletva. da ste izgubili novac ili posao. Ono ima svoj razlog u naĉinu na koji reagujemo na neki dogaĊaj. ne. A sada mislite na nešto što vas uznemirava ovih dana. ali ne bi umro. opirete. Njih je naĉin ţivota u progonstvu ubijao. Ili na nešto što vas je brinulo pre nekoliko dana. da vam se desio neki incident. moţda se uopšte ne bi opirala svemu tome. da ste nešto pogrešili. stanjem stvari. Kada poĊete na piknik i padne kiša. ĉinjenicom daje neko umro.

ali sveštenik je dodao sledeće: „Upoznao sam oko trideset osoba u istoj situaciji. Nikad vas nijedan dogaĊaj nije poremetio. Istovremeno. Ako se vi promenite. sam vaš duhovni pristup ţivotu. Mislite na problem koji imate s nekim. ostavio? Ne. vulgarna. lenja. sve će se promeniti. ljudi oko vas će se promeniti. Ako imate problema s drugima. i gotovo polovina njih rekla mi je nešto sliĉno tome". Neko nije odrţao reĉ koju vam je dao? Neko vas je odbio. Moram se promeniti! Kako mogu nekome dati moć da izazove . nešto u meni ne valja. Uvek ste vi to uĉinili. Taj ĉovek je govorio: „Poĉeo sam da ţivim tek kada mi je lekar saopštio da sam zaraţen i da je smrt neizbeţna". Prepreka nije u odnosu sa drugima. U suštini. Kako to da ljudi tako razliĉito reaguju na istu stvar? To zavisi od strukture njihove liĉnosti. o kome god da se radi. Moţda nećete poverovati. mentalni sklop vaše liĉnosti izazvale su takve stvari. jer to niko ne bi uradio svojevoljno. već onakve kakvi ste vi! Ako me neko nervira i ljuti. sumanuta. Ako vam poĊe za rukom da se distancirate od samih sebe. dešavalo se nešto veoma ĉudno. Vaša uslovljenost. Vi ne vidite ljude onakve kakvi stvarno jesu. Moţete misliti da ta osoba ne zasluţuje vaše poverenje. Niko vam nikada nije naškodio u ĉitavom vašem ţivotu. pripremite se na nešto što vas moţe iznenaditi: nešto u vama ne valja. To je ono što treba da se promeni -vaša glava! PreĊimo na novu veţbu. niste baš ni vi.Novi dan 65 Promena glave Jedan sveštenik poverio mi je kako njegov prijatelj boluje od side. da je dosadna.

nije niĉim uslovljena." Potrebno je samo odrasti i suoĉiti se s njima. ne moţemo da se zaštitimo od posledica onoga što ĉinimo. Ponekad mislim da su gotovo svi ljudi predodreĊeni da budu nesrećni. Zadovoljavanje ţelje. goredole. ništa. nijedna osoba. Oni jednostavno ne mogu da ne budu nesrećni. Ponavljam: sreća nema uzroka. Kada vam ništa ne moţe naškoditi. pateći. da odluĉno kaţu nekom da se pobrine o svom ţivotu: „Ţivi svoj ţivot i pusti mene da ţivim svoj!" Tada je nemoguće izbeći posledice toga što ste dozvolili da budete upotrebljeni. „U prirodi ne postoje pohvale ni kazne. tek tada ste zaista srećni. Ako ne uspevam da dobijem konkretnu stvar. uzimam. posle nekog vremena poĉinje da me zamara. Kako vam to izgleda? Ako vas neko uĉini srećnim. samo posledice. uţivam u tome. Naša sreća nikada nije posledica neĉega. da li ću biti tuţan ili radostan? Ako nekome poklonimo takvu moć. nikakav dogaĊaj. To nije sreća! To je emocija. to nije prava sreća. postajem uznemiren. Neophodna je i hrabrost da ne dozvolimo da budemo upotrebljeni. kao klatno.66 Antom De Melo nervozu u meni? Kako dati nekome moć da odluĉi o mom raspoloţenju. ili ste zadovoljni svojim poslom. Istinska sreća nema uzroka. osećam zadovoljstvo. . već ostvarenje odreĊene ţelje: hoću neku stvar. Ljudi se boje da kaţu ne. oduševljavam se. idem do kraja. traţim je. I lutaju ţivotom.

kada uho nije zapušeno. .Novi dan 67 Otkrivanje blaga Šta uĉiniti da bismo bili srećni? Ništa! Ništa ne treba ĉiniti. Video sam osobe teško narušenog zdravlja. Potrebno je samo odvojiti se od svega. srećne! Ne pate. Od pogrešnih ideja. ĉujemo. Od iluzija. „Kada je oko slobodno. a duh u drugom: eto uzroka vaše patnje. Sećate li se afriĉkog plemena o kome sam vam priĉao? Zašto su izgnanici umirali? Zato što su moţda lopovi? Ne. već zato što su dodavali nešto samoj stvarnosti." Ako umete da se oslobodite iluzije. Kada vam je telo u jednom gradu. Kako se izleĉiti? Distancirajte se od sopstvene patnje i ozdravićete! Zdravlje nije nešto samo po sebi. Zato veţite svoju kamilu! Boga ne treba uzne-miravati sitnicama koje i sami moţete da obavite. dobijamo na poklon saznanje i sreću. Patiti znaĉi zapitati sebe: „Koliko će još dugo sve ovo trajati?" Da vam otkrijem još jednu tajnu? Sadašnji trenutak nije nepodnošljiv. Kada je um slobodan od pogrešnih ideja. Vaša nesreća izazvana je onim što dodajete stvarnosti. Nepodnošljivo je ono što će se dogoditi u sledeća ĉetiri sata. distancirati se. kada je nepce ĉisto. ono je odsustvo bolesti. osećamo pravi ukus. nešto od svog mentalnog sklopa. koje su trpele uţasne bolove. bićete srećni. Taj dodatak uzrok je nesreće. vidimo. jer patnja znaĉi borbu. Imati sopstveno telo ovde u osam uveĉe a duh u pola jedanaest: eto uzroka problema. pa ipak srećne! Da. Kako se osloboditi toga? Tako što ćemo shvatiti da su pogrešne.

Na samoj ivici provalije se okliznuo. Zamislite da sedite u nekoj sali i slušate koncert. Jednog ĉoveka progonio je tigar.68 Antoni De Melo Molitva je vatra! Vatra znaĉi promenu koja potiĉe iz svesti o iluziji i naše teţnje da se od te iluzije odvojimo. Tada je pored svog ramena ugledao bokor zrelih kupina. Bio je šokiran kada je otkrio da se igraju dijamantima! Kada je upitao poglavicu moţe li da dobije neki od tih klikera u zamenu za duvan. što je i jedini pravi naĉin ţivota. Nezgodno vam je da ustanete i odete do automobila. ne ţeli da uĉestvuje u njemu. Otkinuo je jednu i stavio je u usta! Kakav predivan ukus! U tom trenutku taj ĉovek je nauĉio da ţivi u sadašnjosti. Pogledao je naviše i ugledao tigra kako ga posmatra odozgo: o povratku nije bilo ni govora. ali ne moţete više da se usredsredite na muziku. MeĊutim. ovaj mu je odgovorio: „Ovde toga ima koliko god hoćeš. bila bi pre-vara da uzmem duvan od tebe. Moglo bi se reći da je ţivot banket kojeg se najveći broj ljudi odriĉe. Ovo je savršen prikaz naĉina na koji ţivi najveći broj ljudi! Dozvolite mi da zaokruţim ovu sliku jednom japanskom priĉom. takva tvrdnja mnogima zvuĉi kao nešto nemoguće. Poĉinjete da se nervirate. ali prihvatiću šta god mi budeš dao". nalazite se izmeĊu ĉekića i nakovnja. Znate li kako su otkriveni rudnici dijamanata u Juţnoj Africi? Neki putnik boravio je u jednom selu i video decu poglavice plemena kako igraju klikera. Oni nikada ne otkrivaju blago. U jednom trenutku setite se da ste zaboravili da zakljuĉate automobil. Pogledao je naniţe i video ponor od nekoliko stotina metara. . pao i nekako se uhvatio za granu koja je štrcala iz tla. Poenta ove priĉe je da su stanovnici tog sela gazili po blagu a da to uopšte nisu znali.

kada sagledaju ono što ih okruţuje. Kako to dostići? Razumevanjem. oslobaĊajući se iluzija i pogrešnih ideja. „Ţivot je ono što nam se dešava dok smo obuzeti drugim stvarima. Uveţ-bani smo da osvojimo olimpijadu. kad razviju mozak." Ponekad se ne raĊaju uspavana. Oni tada govore o toj radosti i ljubavi koja sve preplavljuje. najveća radost Kad bi molitva bila praktikovana i shvaćena na pravi naĉin. Kad bismo bar to otkrili! „Velika tragedija ţivota nije u dimenziji naše patnje. kao i njih. Skupoceni biser. koju. ţive spavajući i umiru spavajući." Spremni smo da ostavimo utisak na druge. Duhovnost znaĉi buĊenje. U nama je Carstvo boţje. Vi ţivite u pijanoj omamljenos-ti. Moramo se distancirati od njih. ali istovremeno osećaju neizmernu radost. u snu se bave velikim poslovima. penju se na vlast spavajući. već u dimenziji onoga što gubimo. jer je iluzorno i dalje govoriti Bogu: „Daj mi! Daj mi! Daj mi!" Veţite svoju kamilu! Ne opterećujte Boga onim što i sami moţete da uĉinite. doţivljavaju ogromnu radost." „Ljudska bića se raĊaju uspavana.. za uspeh svake vrste.Novi dan 69 Velika. I nikad se ne bude. odgajaju ih u snu. padaju u san. raĊaju se budna. Kao da ste hipnotisani. umiru uspavani.. Blago. koja potiĉe iz suštine stvari. drogirani! A ne znate šta gubite! Kako izaći iz tog zaĉaranog kruga? Kako se probuditi? Kako znati da li spavamo? Mistici. . A ţivot nam klizi iz ruku. U nama postoji nešto dragoceno. meĊutim. uĉinila bi nas tako bogatim da konaĉno otkrijemo kako stvari nemaju vaţnosti. A mogu trpeti i bolove. Prave decu u snu. ono što mi nazivamo patnjom. ništa ne moţe izmeniti.

širina. to je molitva. Tada ćete konaĉno spoznati šta je stvarnost. uĉini da progle-dam!" a i dalje ţmurite. društvo moţe da nas kon-troliše i mi postajemo roboti. Kad je bez nje. Pritisnem taster pohvale i robot poraste deset santimetara. Razumevanje. „Ĉinite ono što vam kaţem". uspeh. To je molitva o kojoj sam vam govorio. ugled. popularnost. Ona „Gospode! Gospode!" i nešto oĉigledno bolje: „Ĉinite ono što vam kaţem". Da nas ljubav preobrazi: to je ljubav prema Bogu. spremnost. Neki rade ono što im govori. Kada govorim o molitvi. To je ljubav prema Bogu. Postoje dve vrste molitve.70 Antom De Melo Vi govorite Bogu: „Gospode. probali smo tu drogu koja se naziva dokazivanje. Drugi se danonoćno mole „Gospode! Gospode!". Kako raste. ne pozivam se na „Gospode! Gospode!" već na „Ĉinite ono što vam kaţem". Vi i ja. to u njemu izaziva takav uţasan bol da bukvalno ţeli da umre. ĉitavo njegovo telo postaje ovisno o njoj. Hoćete li da vidite kako ljudi postaju roboti? Slušajte: „Kako dobro izgledaš!" i robot se ispuni ponosom. ali rizikuju da ĉuju: „Ne poznajem vas". Kada jednom uzmemo tu drogu. Pritisnem taster kritike i on odmah spla- . i nikad ne po-minju: „Gospode! Gospode!" a ĉesto nikad nisu ni ĉuli za Gospoda. kao to dete. Tada ćete spoznati šta je Bog. OslobaĎanje Zamislite daje nekom detetu dato da proba drogu. otvorenost za novo gledanje na stvari. prihvaćenost.

kad sam bio u poseti kod prijatelja. Ograniĉavate se samo na ĉinjenicu da li vas prihvataju ili odbacuju. da li vas podrţavaju ili ne.. Neko je nauĉio: 'Ako uradiš ovo. za njih . gotovo je. njihova trogodišnja devojĉica prišla je stolu za kojim smo sedeli. Svi postajemo podloţni! Lako je manipulisati s nama. „Ima samo tri godine".Novi dan 71 sne. Tretirate ih kao ugroţavanje ili podršku vašem narkotiku. i tako i dalje ostajete pod kontrolom drugih. bojimo se da ne napravimo neku grešku zbog koje bi nam se drugi narugali.i već su napravili manekena od nje. smejući se. koju odmah potirete novom dozom droge koja se zove ohrabrenje. pomislio sam. prihvaćenost. Javlja se osecanje usamljenosti. A kad ti kaţu bljak treba da se stidiš. Totalna kontrola. Kada ne biste predstavljali ni podršku ni ugroţavanje njihovom uspehu na izborima. ona je pomislila da je ismejavamo i pobegla je. Znate li zašto? Zato što ne moţete više slobodno videti nijedno ljudsko biće. Vide glasove koje im ovi mogu dati. Bila je jako lepo obuĉena da smo svi poĉeli da tapšemo. Majka je otišla po nju. Oni ĉesto uop-šte ne vide druge ljude. Razmislite malo o politiĉarima. to nas ĉini uplašenim. . Jednom prilikom. ĉesto doţivljavate uţasnu prazninu. Kada naĉinite neku grešku ili se osetite odbaĉenim." Verujete li da je Isus dozvolio da bude kontro-lisan onim što su drugi mislili ili govorili o njemu? Onaj ko je budan nema potrebe za takvom drogom. kada smo lišeni droge. ali ona nije htela da se vrati. MeĊutim.' Kada jednom probamo tu drogu. hva-liće te i bićeš srećna. A. Kako izaći iz tog zaĉaranog kruga? Pod uticajem ove droge izgubili ste sposobnost da volite.

Izbegavajte guţve. sve će ostati isto. Nazovite drogu njenim pravim imenom. Neka umre vaša potreba za njima. Morate shvatiti zašto ne moţete da ţivite bez potvrde drugih.72 Antom De Melo ne biste ni postojali. jer ne moţe da ţivi bez svog narkotika. već samo ono u njima što je povezano s odreĊenim poslom. ali vi ćete ostvariti slobodu. razvijte svoj unutrašnji svet. Iz samoće će se roditi ljubav. Ţelite li zaista da osetite ukus ţivljenja? Izoštrite svoja ĉula. ali nećete mu više pripadati. Poslovni ljudi uglavnom vide samo novac. Ostaćete u svetu. Kako izaći? Potrebno je da se suoĉimo sa strahom. Hoćete li da volite druge? Umrite za njih. Kao kada bismo rekli nekom narkomanu: „Zašto ne pojedeš neki dobar i hranljiv obrok. ne vide druge ljude kao liĉnosti. To je strahovito teško. neka vas osvoji drveće i zvezdano nebo. Staza koja vodi ka zemlji ljubavi . volite prirodu. Kako moţete voleti nekoga koga ĉak i ne vidite? Hoćete li da se oslobodite droge? Morate se odupreti iskušenjima ovog sistema. Nauĉite da budete potpuno sami. Kada uspete u tome. idite na planinu ili na more. Cenite svoj posao. Mi nismo bitno drukĉiji kada smo pod uticajem ove droge. Do srţi ste ogrezli u njih. Naučite da budete sami Budite strpljivi sa sobom. To je samo veslaĉki stimulans. napiješ se sveţe vode sa izvora i nadišeš se ĉistog jutarnjeg vazduha? Ostavi se droge!" On verovatno ne bi uspeo ni da zamisli tako nešto.

ne postoji ni potreba da se izvinjavate. I shvatićete da vas je vaše srce dovelo u beskrajnu pustinju. kao što biste se ponašali sa totalnim narkomanom. Ne morate više ni na koga da ostavljate utisak. Na kraju.Novi dan 73 prolazi kroz zemlju smrti. veĉno proleće. Potpuno ste slobodni sa svima. Nahranite sami sebe odgovarajućom hranom. U vašem srcu javiće se muzika. Neuzvraćenost na vaše ţelje vas ne ţalosti. nikad više. Šta god da se priĉa ili se misli o vama. Ako postoji takva osoba. ne traţite više ništa ni od koga. videćete druge. Niste navikli da volite druge. Vi niste slobodni! Ne usuĊujete se da budete ono što jeste! Ne morate nikoga okrivljavati. Pokušajte da shvatite kako ste u dodiru s njim izgubili slobodu. analizirajte kako ste u dodiru sa njom izgubili svoju slobodu. nekoga od koga traţite podršku. da ne zavisite od njih. Kako će moćna biti ta molitva! Mislite na nekoga ĉije vam je prihvatanje neophodno u ţivotu. Nazovite stvari pravim imenom i budite strpljivi. Mislite na nekoga ko vam je potreban da umanji patnju vaše usamljenosti. Ali tek nakon svega ovoga. Odjednom ćete opaziti da se pustinja pretvara u ljubav. uopšte vas ne uznemirava. U poĉetku ćete patiti od usamljenosti. Ako osećam potrebu za tobom. Niti da dajete objašnjenja. Ne bavite se time. kao nebeski . Tada se raĊa ljubav. ne mogu te voleti. „Kakva je vaša zasluga ako pozdravljate samo one koji pozdravljaju vas? I ako volite samo one koji vole vas? Morate biti totalna ljubav. Kada više ne morate da se branite od nekog.

tako da niko . kada otkrijemo rudnik dijamanata u sebi. već samo uzbuĊenje. On ĉini da sunce na jednak naĉin šija na dobre i rĊave. kada postanemo svesni iluzija i odbacimo ih. „Šta vredi da osvojiš svet ako pritom dušu svoju izgubiš?" Razmislite šta osećate pri pogledu na sunce koje zalazi u more. Duhovnost je kada nikad nismo zavisni od bilo kog dogaĊaja. kada vam se dive. na pravednike i grešnike. prazninu i napetost. koje vode potpuno isprazan ţivot. osećaju i govore o vama? Vaši koraci su kontrolisani: krećete se kao marionete. Nalazite li nekoga ko je slobodan od ovih svetovnih osećanja? Ili nalazite osobe okovane takvim osećanjima. Jedana grupa turista putuje kroz ĉarobne pej-saţe. Svetovna osećanja nisu prirodna. ali su izgubile dušu. bez duše. njih je društvo izmislilo da bi nas drţalo pod kontrolom. Osvojile su svet. ili na mesec koji se uzdiţe iznad drveća? Kada ĉitate neku knjigu ili radite posao koji volite? Kada uţivate u društvu vama bliskih ljudi? Uporedite to sa onim što osećate kada vas hvale. Mislite o svom ţivotu. niste ponašali na osnovu onoga što drugi misle. Ona nam ne daju sreću. tapšu vam.74 Antoni De Melo Otac. Ali zavese na vagonu su spuštene. Pogledajte oko sebe. stvari ili osobe. laskaju. Duhovnost Duhovnost je kada smo budni. Postoji li jedan jedini dan u kome se. svesno ili nesvesno. kada ste uspešni. Prva osećanja su duhovne prirode a druga svetovne.

Iluzije po kojoj nam je neophodno da nas uvaţavaju. Reći nekome: „Ti si nezakonito dete!" moţe dovesti do skandala! Priroda ne poznaje nezakonitu decu. ne postoji dan Nove godine. kao što ne postoje nezakonita de-ca. oslobodi-ćete se. Reći nekom . ameriĉke planine. toliko im granice realno deluju. kada duhovnost zraĉi iz svega što ĉinimo. Ostavite svoj čamac na obali Jednom sam leteo iz Sjedinjenih drţava prema Kanadi. ko više zna.. Pa ipak vidimo kako mnoge osobe podleţu boţiĉnim emocijama. ali nije bilo šta da se vidi. jer ćete se osloboditi jedne od najopasnijih iluzija. priroda ne poznaje teritorijalne granice. Naravno. itd. I tako sve do kraja putovanja. itd. Dok smo preletali granicu. MeĊutim. Samo je jedna stvar neophodna: ljubav! Kada to otkrijete. itd. svi se meĊusobno takmiĉe ko je lepši. šta je Bog. talentovaniji. popularni. Kada ţivot postane molitva. pametniji. To je samo jeziĉka konvencija. doţivljavate promenu. Priroda ne poznaje nikakav poseban dan. Jeste li ikad razmislili o ĉinjenici da dan Boţića postoji samo u vašoj mašti. ljudi su spremni da umiru za to. Unutra. Ako ovo shvatite. Tada ćete otkriti šta je stvarnost..Novi dan 75 od njih nema nikakvu predstavu kakva je lepota napolju. pilot je objavio: „Prelazimo ameriĉku granicu!" Putnici su pogledali naniţe. granica postoji samo u mislima ljudi. Isto tako. po kojoj je neophodno da smo uspešni. To je samo društvena konvencija. Ne postoji ameriĉko drveće.

. pilota. ljubomora. dve nedovršene liĉnosti koje se uzajamno podupiru.. lekara. šta ona vidi u njemu!?" Privlaĉnost je šlepa. Kao dve domine oslonjene jed- . Mi reagujemo na reci. Ĉesto moţemo videti dve prazne osobe koje zavise jedna od druge. taksista. elektriĉara.. Pozitivno je zavisiti od drugih. Kada ne bismo zavisili jedni od drugih. Zavisimo od mesara.. Koliko ste već puta ĉuli da govore: „Šta on nalazi u njoj?" „Gospode. „Nadam se da će ostati ovako! Nadam se da neće poĉeti da pije!" Vezivanje. Ljubav nije privlaĉnost. To nije ljubav! Šta nije ljubav Ljubav nije zavisnost. To baš i nije laskavo za vas. pekara. ili: „Više me privlaĉiš nego bilo ko drugi". Ţivimo od ideja. Kako vam se to ĉini? Privlaĉiš me više nego drugi. A zatim umor ili strepnja.76 Antoni De Melo detetu daje usvojeno. jer ako je moja mentalna šema moţda drukĉija. nabrajanju nikad kraja. to je loše. Osećate da vas privlaĉi neko ili nešto? Ako se prepustite privlaĉnosti. „Volim te više od bilo koga". strah da ne izgubimo osobu koja nas je privukla.. društvo ne bi ni postojalo! Ţivimo u stanju uzajamne zavisnosti. posesivnost. Ali kad zavisimo jedni od drugih da bismo bili srećni. Bolje se uklapaš u moju mentalnu šemu nego neko drugi. Hranimo se recima. To postoji samo u našoj mašti! Postoje društva u kojima su svi usvojeni i niko ne mari. na predstave.. i da zato. uslediće nagrada.

neprekidno podstiĉe u nama nove i nove ţelje. koren patnje je ţelja. Ono što tražite već je u vama. Nisi uĉtiv prema meni? Šteta. Pre dve i po hiljade godina. već samo kontaktom sa stvarnošću. Ukidanje patnje poĉinje ukidanjem ţelje. To nije ljubav. druga pada. bacamo se na neki posao ili u neĉiji zagrljaj. nestaće sve ono od ĉega beţite a izroniće ono što traţite. . Ako se jedna izmakne. Buda je rekao: „Svet je pun patnje. otkrivamo da ona ne postoji. Naše društvo. obiĉno se govori kao o nekoj robi koja je na prodaju.Novi dan 77 na o drugu. Ali usamljenost ne moţe biti izleĉena kontaktom sa ljudskim bićima. Zar je to ljubav? Ne moţemo govoriti o ljubavi ako ona sluţi da usamljenost uĉini podnošljivijom. Pod ţeljom je podrazumevao sve ono od ĉijeg zadovoljavanja zavisi naša sreća. „Jesi li dobar prema meni? Biću onda i ja prema tebi! Jesi li neţan prema meni? Biću onda i ja prema tebi. Kada se osećamo prazno. odmah hrlimo da tu prazninu popunimo nekim. nesreći i egoizmu. Da bismo utekli od usamljenosti i praznine. U stvarnosti ne postoji nikakva praznina. Ako ozbiljno pristupite svemu što se nalazi u vašoj duši. simpatija koju sam osećala prema tebi pretvara se u antipatiju!" Zar je to ljubav? To je berza emocija kamufliranih ljubavnim ponašanjem. Poreklo. Svet je prepun patnje. Ne moţe se voleti da bi se poništila usamljenost. upuštamo se u bilo kakvu aktivnost. Kada se govori o ljubavi. Kada se suoĉimo sa usamljenošću. Sve više i više usmerava nas ka nezadovoljstvu. Ljubav nije ţelja. Kada ukinemo ţelju. ukidamo patnju". Koren patnje je ţelja. naša kultura. Upamtite ovo dobro ubuduće.

ali zaljubljivanje je u modi." UbeĊivanja! „Potrebna sam ti! Potreban si mi! Potrebno mi je da naĊem svoju sreću u tebi! Potrebno je da naĊeš svoju sreću u meni!" I tu izbija sukob. Tamo gde je prisutna ova vrsta ţelje.. Ljubav nije ţelja. U Kini postoji ova. A tu gde je strah. Svet je prepun patnje. postaje nervozan. ĉesto se ispolji strah. Gledao sam film u kome devojka kaţe: „Volim te! Ne mogu da ţivim bez tebe!" Ne mogu da ţivim bez tebe? Zar je to ljubav? To je glad! Kad se zaljubim u tebe. Vidimo je u filmovima. Prava ljubav uvek eliminiše strah.78 Antoni De Melo Ambicija je odreĊeno pranje mozga kojim su nas podvrgli! Nauĉili su nas da bez ambicije ništa nećemo uraditi u ţivotu. Brakovi zasnovani na ţelji ne traju dugo: „Puno oĉekujem od tebe. nije opsesija. nema ljubavi.. Ako dozvolim da me . ali nagrada ĉini da više misli o pobedi umesto o gaĊanju. Ne ţelim da te razoĉaram. Njegova sposobnost je uvek ista. koren patnje je ţelja. Zaboravili su na energiju i uţivanje koji se mogu pronaći u radu. Kad je u izgledu medalja. Bolje nemoj da me razoĉaraš. Kada je to samo ţelja kamuflirana ljubavlju. postaje šlep. jer uvek mrzimo ono ĉega se plašimo. krije se uĉena! A tamo gde se krije uĉena. izreka: „Kada strelac odapne strelu van takmiĉenja. Ako se nudi zlatni pehar. To je bolest kojom bi svi ţeleli da se zaraze. Napetost vezana za pobedu ĉini ga slabim". pokazuje svu svoju sposobnost. Tu poĉinje pretenzija za posedovanjem druge osobe. ne vidim te više." I obrnuto: „Ti puno oĉekuješ od mene. Zaljubiti se je nešto sasvim suprotno od voleti.. javlja se strah.. slušamo u ljubavnim pesma-ma. Ambicija zamagljuje njegov pogled.

To je neki minimum koji oĉekujem od ljubavi. znaćete. bez obzira da li je pozitivna ili negativna. već samo sliku koju sam stvorio o tebi. onakvog kakav je. nikad se ne vidimo. svojih lanaca. Ne moţe se reći. Videti drugoga jasno. već da se treba otarasiti svih emocija. Izleĉite se od patnje! . svojih iluzija. kada govore o proĉišćenju memorije! Oni pod tim ne misle da sve treba zaboraviti. To nalazimo kod mistika. Ne vidim tebe. Nosim te u sebi. Ako ništa drugo. ljubav znaĉi bistrinu pogleda i preciznost odgovora. Šta je prava ljubav? Do sada smo govorili šta nije ljubav. da bismo stigli do zakljuĉka da se ne moţe reći šta je ljubav. Doţiveo sam odreĊeno iskustvo s tobom. Kada se otarasite svojih strahova. Kako mogu da te volim ako te ne vidim dobro? Najĉešće. kud god pošao. Moţemo govoriti poreĊenjima. Delam i reagujem polazeći od svog iskustva s tobom. Kada nakon neke svaĊe priĊeš i kaţeš mi: „Ţao mi je zbog one rasprave".Novi dan 79 snaţna emocija zaslepi. Samo traţimo odreĊenu sliku! Da li je neki muţ u odnosu sa svojom ţenom ili sa slikom koju je stvorio o njoj? Isto vaţi i za ţenu. Emocija se umeša i ĉini da projektujem svoje potrebe na drugoga. kada se gledamo. gubim sposobnost raspoznavanja. a ne od onoga što stvarno jesi. To iskustvo pamtim i cenim te na osnovu svog iskustva. bilo bi fantastiĉno kad se niĉeg ne bih sećao.

Ništa ne moţete uĉiniti da biste zadobili ljubav. bez obzira što postoji i njegov omiljeni instrument. Rekao sam vam: kad je oko slobodno. opsesija. naklonosti. svojih vezanosti. . Ljubav nije odnos. Ljubav je kao slušanje neke simfonije. tada vidimo. Kada je oko slobodno. Da imamo srce koje je osetljivo za sve i prema svima. Pre nego što ste vi postojali. i kada uspete da se svega toga oslobodite. vidimo. prione uz nešto. ljubav je već bila tu. kada se vaše srce veţe. volimo. Ljubav je postojala i pre pojave ljudskih bića. onda se ne zna šta je ljubav. kada se fiksira na nešto. predrasuda. što znaĉi biti osetljiv na sve zvuke. ili na ono što si u ovom trenutku? Kada se o ljubavi misli kao o investiciji. Kada se zaljubite. Kada je srce slobodno.80 Antoni De Melo Vi kaţete: „Sećaš li se kako smo bili zaljubljeni pre dve godine?" Ţeliš li da reagujem na osnovu onog od pre dve godine. Moţete li zamisliti slušanje simfonije ako se paţnja obraća samo na bubnjeve? Pravi poznavalac muzike sluša zvuk svakog instrumenta. Kada postanete svesni svojih duţnosti. tada će se pojaviti ljubav. Ona je stanje. znate li šta se tada dešava? Objekat vaše strasti prepotentno raste dok ostali išĉezavaju.

DRUGI DEO RASKIDANJE OKOVA .

.

To je najveća Budina intuicija. uzrok patnje? Mentalna aktivnost. kada izdvojimo ovaj uzrok. proizvod misli. tada je sve u . Kad ne biste patili. svim svojim bićem. Dovoljno je pet ĉula. bez zadovoljstva. U njemu se nalazi sve što je potrebno. Naš ţivot je tako bedan! Bez mira. Naša patnja ima razlog. bilo bi ljubavi. moţemo eliminisati patnju.Lečenje patnje koju sami sebi nanosimo Kako razrešiti nezadovoljstvo sopstvenim ţivotom? Kada osetimo nezadovoljstvo svojim ţivotom. Šta je. voleli biste. za Svetim spisima ili religijom. Tako stiĉemo slobodu. traţi se izlaz. mir i ljubav. Ziveli biste u miru. nema potrebe za duhovnim uĉiteljem ili primitivnim ritualima. Telo je svet za sebe: to je ono što nam je potrebno. Njegova genijalnost se pokazala kada je objavio da patnja ima odreĊeni uzrok i da. prepun briga i patnje. dakle. zajedno sa sposobnostima koje nam je dao Bog. okruţeni ljubavlju i spokojstvom. ili kako pomoći nekome da bude srećan? Nema potrebe za nekim priruĉnikom. Kako pronaći sreću. Ponekad um odmara. Patnja vas spreĉava da celovito volite. Kad ne bi bilo patnje.

Postoji samo ĉista radost. Moţemo je nazvati milošću. Svi smo mi u odreĊenim trenucima svog ţivota osetili ovu radost. Jedna osoba hoda ulicom i ĉuje neku lepu muziku. Nećemo više verovati u objektivne stvari. kupicu muziĉki stub i CD sa tom muzikom. i tako ostati robovi rezona. Patnja je rezultat tih prosuĊivanja i mentalnih konstrukcija. „Voleo bih da ponovo ĉujem istu muziku. Ako ne shvatamo kako funkcioniše naš um. izvodi zakljuĉke. nema ni emocija. ljudima i dogaĊajima. Kada um ne prosuĊuje.84 Antom 0e Melo redu. MeĊutim. Svejedno mogu u sebi da sviram jednako fascinantnu muziku". Moraću popriliĉno da radim za te stvari". kako god ţelimo. um kao da se smiri. Postaćemo zatoĉenici izmišljotina sopstve-nog uma. Najednom bivamo proţeti osećanjem spokojstva. Neko drugi proĊe istom ulicom. voleo bih da je ponovo ĉujem. Od ove dve. procenjuje. Vi niste rob muzike . I eto mentalne konstrukcije: „Kakva divna muzika. sluĉajnošću. Poĉinje da sudi. Ostaje zadivljena. umesto da vidimo stvarnost onakvu kakva jeste. tada nema patnje. koja mentalna konstrukcija izaziva napetost. os-lanjaćemo se iskljuĉivo na sopstvene mentalne konstrukcije. ali nemam novca za aparat. srećom. Daću vam primer. zadovoljstvo. najĉešće radi i stvara ono što Buda naziva proizvod misli. nemir? Muzika je magiĉna. ĉuje istu muziku i oduševi se kao što se oduševljava i drugim stvarima. zadivljuje. Um se kreće u odreĊenom pravcu tako što sudi o stvarima. i tada osetimo radost. već samo u svoje ideje o njima. Sve sama konstrukcija.

tako da ne preostaje ništa drugo osim da pratimo svoje unutrašnje potrebe.Novi dan 85 koju ste ĉuli."? Jeste li već osetili mogućnosti. Kako okonĉati sklonost racionalistiĉkog upravljanja svetom? Potrebno je da temeljno analiziramo naše mentalne konstrukcije. Obaveze su nestvarni pojmovi. U kakvom svetu? Da li bi . beţivotni. „Ne bi trebalo da govoriš takve stvari". ni brigu. vi ste pod kontrolom prosuĊivanja sopstvenoga uma. bez ikakve povezanosti sa vašim sada i ovde? Ne odnose se više na vas. što vam ostavlja prostora za odluku. „Ovo ti je potrebno". ili aparata. jer društvo vrši takav pritisak i toliko je zakona kojima se moramo prilagoditi.. ili još uvek osećate „trebalo bi" na svaku vašu ţelju. slobodne pozive.. ali sada nisu ĉak ni realne. On tada ţivi u svetu u kome su i ostali slepi i gluvi.". Samo su uspomene iz vaše prošlosti. iz mesta u kome ste odrasli. Osećanje duţnosti Koja su uobiĉajena prosuĊivanja vašeg uma? Jeste li već ĉuli u sebi pritiske i tvrdnje. Postale su mentalna droga. Duţnosti ĉine svaku odluku suvišnom. „Trebalo bi daje malo. ni toplinu. UviĊate li da potiĉu iz nekog drugog vremena i mesta. Nemaju u sebi ni ljubav.. Šta ulazi u nas? Zamislite ĉoveka koji niti vidi niti ĉuje. ali one vam više ne daju ţivot.. Uspevate li da prepoznate ove duţnosti kao signale porodiĉnih veza iz davne prošlosti? Već tada su vas okovale. „Ti zasluţuješ. bez pritiska. kao na primer: „Ne bi trebalo da to radiš".

onu vidljivu? I šta bi se desilo kada biste odrasli ig-norišući svojih pet ĉula.86 Antoni De Melo ikad došao dan kad bi on posumnjao da stvari koje dodiruje. misli i dela vašeg novog bića. U suštini. Da li ste spremni? Tigrovi u dţungli. Da li biste voleli da otkrijete ko ste u stvari? Imate li dovoljno hrabrosti da budete ono što jeste? To je obeshrabrujuće. delate. miriše i kuša imaju još neku dimenziju. u svih pet. Vi moţete voleti osećanja. Na kraju. Duţnosti u takvom sistemu uskraćuju ĉoveku njegovu slobodu. To je vrlo suptilno prihvatanje sebe. . postoji i dubok i nepredvidljiv rizik. bez straha. svoj zdrav razum. ispod ove tanke površine sigurnosti. Ĉitavog ţivota traţili biste odobrenje autoriteta svaki put kad mislite. lepotu i ljubav. otvarate usta ili slušate. Taj novi ţivot poĉinje prihvatanjem i ljubavlju prema samom sebi. neki društveni sistemi primoravaju ljude da otvoreno priznaju kada govore. strogo se drţeći tumaĉenja i duţnosti koje vam nameće autoritet? Najverovat-nije da nikad više ne biste verovali u svoja ĉula. Ali nećete imati nikoga ko bi rasuĊivao mesto vas i vodio brigu o vama. u svakom pogledu. konformizam i iskljuĉivost. misle. u svoje ja. istovremeno. Moć raĊa strah. pazite se! Stiţem. verujući u svoja ĉula. dodiruju ili delaju na naĉin koji se razlikuje od onoga koji je autoritet propisao. posle svega što sam bio. Neke religije takoĊe funkcionišu na ovaj naĉin. Sve dok postoji red zasnovan na poslušnosti autoritetu. Vi niste niti ste bili isto još od najranijeg detinj-stva.

Da li vaša ĉula daju neku novu boju stvarnosti? Da li ona sadrţi nešto posebno. Kada im ukaţete poverenje. Nikada mu se neće javiti misao da postoji tako nešto. uvek traţe dozvolu kad se bore da bi mogli slobodno da odluĉuju. potreban nam je poseban dar da naslutimo i mislimo o onom što je nepoznato. Onaj ko ţivi po osećanju duţnosti nema sopstvene emocije. Kako nemamo više od tih pet ĉula. moraju imati opravdanje za tako nešto.. ali će zadovoljstvo koje ćete doţiveti biti neizmerno: kao da ste se ponovo rodili. umesto da aktivirate svoju potrebu za odobrenjem i prihvatanjem.Novi dan 87 Pet čula i daleko više Imamo pet ĉula. Većina odraslih osoba ima potrebu za dozvolom pre nego što izvedu i najmanju akciju. izraze neko mišljenje ili dozive neko zadovoljstvo u ţivotu. Prevazilaţenje sopstvene uslovljenosti teško je koliko i korišćenje sopstvenih pet ĉula po prvi put. on ima samo usaĊene misli i zadovoljstva. Pre nego što se nasmeju. Moţda imamo još pet.. Prihvatanje ĉini njihov smeh ispravnim. kao oni koji uspevaju da se nasmeju samo kada se šef smeje. osetićete se ĉudno i usamljeno. Šta vidite kada razmatrate sopstveni ţivot? Ne zna se. ili vaša ĉula kreiraju nešto što joj ne pripada. ili joj samo deli- . i drvo ţivota moglo bi da nam pokaţe stvari za koje nikad nismo ni pretpostavili da postoje. govore. pa ĉak i da slušaju. Ĉovek koji je roĊen šlep i gluv ne moţe da pojmi kako cvet koji dodiruje i miriše ima neku boju. Kao neko dete. Da bismo stvarno ţiveli i bili ono što jesmo. naš um ne moţe ĉak ni da zamisli takvu mogućnost.

" Ako poĊemo od pretpostavke da su naša ĉula potpuno slobodna i otvorena. ali je nazivate zelenom." „Moj Boţe. niti ste ikad vo-leli. i obrnuto. ili su to osećanja usaĊena od više instance? Verujete da moţe postojati ispravan naĉin percepcije? Ko odreĊuje kriterijume? Koliko ĉesto gledate.88 Antoni De Melo miĉno pripada? Ne znamo. ali nije tako. mislite. Ako se pokoravamo nekoj višoj instanci. Kako mogu da znam da li su moja osećanja moja. osećate. delate na osnovu osećanja duţnosti? Ako se ograniĉavate na nivo duţnosti. vi je vidite kao ţutu. ĉudesno je. Ja ne vidim vas. moram vas postaviti blizu svoga uma. Mi ne vidimo stvarnost. Verujemo da vidimo isto. nismo u stanjuu da je vidimo. vidimo samo ono što je projektovano. Ostaćete u okviru pojmova i slika stvarnosti. svaki put kad vidim zelenu boju. Kako bi tuţno bilo kad je ne bismo imali da otkrivamo svet. Niste još osetili pravi ukus. da bih vas video. ne ve-rujemo u same sebe. što je um već ranije izdvojio kao vaţno. nećete ni posumnjati kakva je u stvari. zasnovana na mom doţivljaju stvarnosti. odmah ćemo se suoĉiti sa problemom. zasnovanih na zakonu etiketiranja i prikladnosti. I naša svest je selektivna. na njegov selektivni nivo. U vama vidim nešto što drugi ne vidi. Ne znamo koliko je naša percepcija odgovorna za ono što vidimo. i onda upitati sebe: koliko stvarnog ima u mojoj slici . ja vidim. jer su ĉula krajnje selektivna. • Drugim recima. Eto razloga zašto se vide dve slike iste stvarnosti. nećete ĉak ni zagrebati stvarnost. „Gospode. već ideju koju sam o vama izgradio. Kako da znam da li zelena boja koju vidim zaista postoji? Pretpostavimo da.

kao neki senzor. i reagujem pozitivnim osećanjem. obraćate paţnju na mnoge stvari koje drugi uopšte ne primećuju.Novi dan 89 o vama? Jednaka proporcija kao i u vašem umu. Zar je to stvarnost? Filteri uma Ono što postoji u našoj svesti. Šta u stvarnos- . Zašto? Njena ĉula filtriraju druge zvuke. odnosi. već reagujemo na slike koje izgraĊuje um. Oni vrše selekciju onog što opaţamo svojim ĉulima. Naše senzacije nisu realne. neprekidno će registrovati signale koji mu potvrĊuju takvu ideju. Kada ţelite nešto. Takva percepcija zavisi od uslovljenosti koja nam je davno usaĊena. recimo. ţelje. Kakvi su to filteri? Strahovi. Ako se neko oseća inferiorno u nekom ambijentu. moţe reagovati krajnje negativno. prepoznam u njemu Amerikanca. Neka majka u stanju je duboko da spava usred neke gungule. videću u njima ono što će potvrditi moje predubeĊenje. s rezultatima mnogih selektivnih procesa. Ţivimo. uve-renja. neko drugi. neprekidno se filtrira. Ako mislim da Amerikanci imaju odreĊene karakteristike. navike i uslovljenosti. dakle. Da li vidimo ljudsko biće ili samo našu sliku o njemu? Na osnovu reakcije drugih moţe se zakljuĉiti da li smo motivisani impulsom „sada i ov-de" ili predubeĊenjem. da ugledam nekog. Mogu. koji reaguje na ono što je nama bitno u ţivotu. filtriranja i predrasuda. Naša ubeĊenja ne moraju uvek biti potvrĊena. ali budi se na prvi uzdah svoga deteta. To je nešto u nama. gledajući istu osobu.

a da ne znaju ni šta su. ispravno. Postoji samo mentalno vrednovanje koje se primenjuje na ovu ili onu stvarnost. kada je pobeda dobra. umesto da se ograniĉimo na sliku koju pravimo od iste stvarnosti. neke su ispravne a druge pogrešne. shvatali ih mi ili ne. Svest Šta je svest? To je sposobnost da posmatramo naĉin na koji filtriramo stvarnost. Uporno se drţe toga da su odreĊene stvari poţeljne. „Ovo je dobro. koji je najbolji. da spoznamo kako uvek reagujemo na sliku u svom umu. kada je loša. meĊutim. takve kakve su.90 Antoni De Melo ti postoji u našem umu? Pridruţimo predstavama naše mentalne konstrukcije i prosuĊivanja. dok su druge nepoţeljne. itd. Takva vrednovanja mogu biti. kako u ljudima. recimo. itd. U stvarnosti postoji samo igra i igraĉi koji uĉestvuju u njoj." U stvarnosti ne postoji ni dobro ni zlo. kao i lopta koja se šutira i hvata. jer jure za stvarima kao budale. nikad na stvarnost. Neprestano propuštaju stvarnost kroz svoje filtere. Ljudi završavaju u ovakvoj standardnoj konfuziji. koji je tim bolji. ovo je loše. postaju . Lopta i igraĉi pomeraju se duţ ograniĉenog terena za igru. pogrešno. Zato je potrebno sledeće: da budemo svesni postojanja filtera. Uvode dobro i zlo u stvarnost kao da pumpaju balon. navijaĉi više radi nekog dresa ili iz odreĊene ideje nego zbog postojeće stvarnosti. svoja vrednovanja i ţelje. . tako i u prirodi. Takvim akcijama ljudi dodaju posebna vrednovanja. Stvari su.

koja išĉezava tamo gde postoje samo mentalne projekci je. u toj zgradi se ništa ne bi promenilo. s našeg tela. kad bih ove noći umro. zgrada. kompjutere.Ja" je izumelo svest o egu. stvari su ono što jesu. već praznina našeg ja. ţivi. dok se on stalno preobraţava. da shvatimo kako to što postoji u filteru. Ako bih seo da pogledam svet.Novi dan 91 da shvatimo kako je sve što postoji u tom filteru prolazno. grad. ni tvoje ni njegove. „moje" sa zemljišta. nacije. u filteru. Pretpostavimo da je neka zgrada vaša. To „moj" postoji samo u mojoj glavi. Ĉovek se pona ša kao da je taj filter ĉvrst i statiĉan. na ĉitavu stvarnost. Kada „ja" išĉezne. Nisu ni moje. religije. tada postiţemo osloboĊenje. baš zato što je privremeno. kreće se. s naše liĉnosti. nismo mi. Dajte mi neku stvarnost i spreman sam da na nju projektujem bar delić svoga „ja". To je samo mentalna konvencija. neprekidno se menja. Sve teĉe. onog „moje" na nešto. odeće. . Zgrada je zgrada. preduzeća. Kada polako odlepimo etikete „ja". u svojoj gluposti zalepio bih etiketu „moj" na zgrade. Ono se raĊa i razvija onoliko koliko projektujete svoje „ja" na nešto. jer. iz misli o posedovanju. neprikladno i neza dovoljavajuće. Prianjanje je samo projektovanje ega. . o „mojem". u našem umu. Ĉinjenica da je posedujete ne izraţava ipak stvarno posedo-vanje tog objekta. slobodu. mokšu. Stvari su ono što su. da postanemo svesni ĉinjenice da je sve što postoji u našem umu. Dopuštate ţivotu da bude ţivot. Patnja proistiĉe iz prianjanja.

92 Antoni De Melo .

Takve mentalne konvencije nemaju niĉeg zajedniĉkog sa stvarnošću . pre dvadeset vekova nije postojao hrišćanski ego. Poistovećivanje sa svojim „ja" moţe izazvati probleme. neprekidno traţeći olakšanje zbog nastale konfuzije. Pre pedeset godina nije postojao pakistanski ego. Konfuzija bez kraja i konca. samo su izmišljotine našeg uma. Tu postoji jedna ţena. moj otac. mentalna projekcija. Ja nisam ono što vi kaţete da jesam. to je tajna formula za trajnu sreću. To je kao kad bismo se posekli pa zatim kaţnjavali sebe novom posekotinom. itd. etikete. razgraniĉenja. Sve to vaţi za bilo koju naciju ili religiju. moja sestra? Nemam nikoga". Sve konvencije. već i kada se razmišlja „ja sam ovo i ono i još i ono". Kada Siki ne bi imali kolektivni ego. pre tri stoleća niko nije ţiveo i umirao za nešto što se zove ameriĉki ego. Ĉak ni ja ne mogu recima da izrazim ko sam u stvari. Ne podudaram se ĉak ni sa mojim projekcijama o meni. Struktura moje liĉnosti drukĉija je od vaše. privremeno i prazno od „ja". „Ja sam zavodljiva osoba". Ljudi više vole da ţive u svetu koji su sami stvorili. Kad ne bi postojao ego. Na primer: „Ja sam dobar". „Ja sam loš". izazivajući patnje i emocije. Ne podudaram se s vašim projekcijama o meni. Problemi se raĊaju ne samo kad kaţemo „ovo je moje". Paradoksalno. Ljudski odnosi su samo funkcija. tako da su svi ludi. ne bi postojalo zlo. Niko ne ţeli da to shvati. ali je „moja majka" samo mentalna konstrukcija. problem ne bi postojao. Isus je to shvatio kad je rekao: „Ko je moja majka. „Ja sam nestrpljiv".Potrudite se da shvatite kako je sve prolazno. pre deset ve-kova muslimanski ego nije postojao.

Kako naučiti iznova da ţiviš Teško je nauĉiti da ţiviš stvarnost iznova. Obećavaju nam se nevidljive nagrade.Novi dan 93 niti sa ţivotom. iako ništa od svega toga nije stvarno. za naciju. kao. Okamenjeni duh. Ovakve poduhvate definiše-mo zvuĉnim terminima. One su nastale u njegovom umu. Ego je samo proizvod uma. Stvari su ono što jesu. zbog zamisli koje jednostavno ne postoje. Malo je odabranih. Zatim zahtevamo od drugih da ţrtvuju svoj ţivot da bi odbranili etikete koje smo izmislili. postati svestan da je sve privremeno. za Boga. znaĉi videti. da je precizno opaţaš. Jedan budistiĉki uĉitelj govorio je: „Moţemo provesti ĉitav svoj ţivot u posmatranju teţnje našeg uma da na sve što postoji lepi etikete s natpisom 'dobro' i 'zlo'. već ih je definisao i napisao ĉovek. One nisu stvorene u prirodi. nikad više ne biste imali ni . od Boga. prolazno i slobodno od našeg „ja". Naše misli stvaraju etikete i mi ih lepimo tamo gde ţelimo i tvrdimo da je od tog trenutka ova ili ona zajednica odvojena od ostalih. Neka nam je Bog u pomoći! Šta onda znaĉi meditirati? Meditacija znaĉi pos-matranje svega onog što se nalazi u filterima sop-stvene svesti. ţudnja za uspehom i prihvatanje obećanja koje nudi ego mnogo su zavodljivi]i i ĉesto privlaĉniji od stvarnog ţivota." Garantujem vam sledeće: kad biste umeli da pos-matrate rad svoga uma. na primer: „Umreti za veru". U stvarnosti se umire zbog konvencije. stiĉete veĉni ţivot". prepoznati. kao recimo: „Ako umrete za veru.

Ĉitav scenario je naša izmišljotina." Kada oĉistite srce od svih prianjanja i i averzija. ugledaćete Boga. Dobro i zlo nej postoje u stvarnosti. kama svoga uma.94 Antoni De Melo minut dosade u svom ţivotu. nikakve aver-] zije. pronaći Boga. Tada ćete spoznati staje ljubav. Um neprestano proiz-^ vodi dobro i zlo. Privlaĉenje i odbojnost. Ona nije odreĊeni kult j ili ĉinjenje dobrih dela. njegova sveta volja se ispunjava. U2 suprotnom. Ova aktivnost neprekidno traje.-cena) i zato je poţeljno (poruka). „Ovo je loše" i zato nepoţeljno. suprotstavljanje svemu onom što kvari. „Ovo je dobro" (pro. jer ne biste dozvolili da vas zahvati poriv| da ispunite sve svoje ţelje i izbegnete sve što vam je'. samo ćete ostati zaokupljeni nekim sli-. Bog sve kotroliše. Kada prestanete da se hranite anti-| patijama ili vezivanjima. „Blaţeni su oni ĉistog srca. Nikakvo vezivanje. Fas-f cinantno je. kao kad bismo raspravljali o nekoj kom-f pjuterskoj igri s najbojim igraĉima sveta. kao što ne postoji poţeljno ij nepoţeljno. samo ljubav. tada ćete shvatiti i prihvatiti odi sveg srca šta god vam se dogodi. mrsko. Zabavljali] bismo se do kraja ţivota. Ĉu. Nauĉili biste da uţivate j u ţivotu. Religija nije pitanje ri-j tuala i akademskih studija. Religija je iskorenjavanje j neĉistoće srca. jer će . nezavisno od naših» . vaša ljubav će se ponovo^ roditi. Ne bismo upoznali ni je-j dan jedini trenutak dosade. razviće se.i desno je postati svestan ĉinjenice da su sve ove akci-1 je u stvarnosti proizvodi moga uma. To je put kojim treba proći da bi se| stiglo do Boga. odbijanje da umrljamo' svoj um. šalje poruke kao reakcije na sop-stvene procene i vrednovanja. korumpira naše srce. U religioznim terminima.

širenje svesti. ništa. Buka postoji u vašoj glavi. Buka vas neće uznemiriti. Meditacija nije vezivanje. vodi ljubavi. do stadijuma nepod-sticaja. ali je nema u stvarnosti. Analizirajte vrednovanja svoga uma u pogledu dobra i zla. drugi se ne daju uznemiriti. i ništa neće imati moć da vas uništi. kad je ulazio u vodu. Ona je kritika svega neĉistog u nama i. vazduh se ne boji u crno. utoliko će novi duh zaţiveti u vama. O njemu se govorilo: „Kad je ulazio u šumu. Vaša vrednovanja prave od te buke nešto što vas gnjavi. poistovećivanje ili po-sedovanje. Kada stignete do praznine. razume-vanje. na kraju. Kretaćete se u ţivotu. Stvari su ono što jesu. Nakon jednog trenutka sve je kao i pre. ni list ne bi zadrhtao. To je kao kad bismo bacili crno mastilo u vazduh: predeo ne postaje crn. sva prianjanja i averzije. on nije narušavao harmoniju sveta". uklonite sve što je neĉisto.Novi dan 95 akcija i misli. prepuni ţivota. odbićete da budete liĉnost. Sve to proizvodi samo patnju. Veliki uĉitelj Hakvin nije ostavio za sobom uĉenike. kroz ţivot. Proĉistite svoje srce. Nećete ĉak ni sami biti u stanju da uznemirite sebe. . posmatranje. Meditacija znaĉi gledanje. od trenutka kad poĉnu da vrednuju stvari na drukĉiji naĉin. to je religija. U onoj meri u kojoj se tome suprotstavite. ne bi proizveo ni najmanji talas. spise.

Kako oĉuvati svoje baziĉno emocionalno zdravlje. ali ga roditelji i okolina ubrzo vezuju. Uĉtiva i inhibirana osoba krije se iza drveta i ĉeka svoju smrt. ponašaju kao deca. Zdrava je. posledica je da se u kasnijim godinama. to pokazuje na takav naĉin da to svi vide i ĉuju. Njegovi preci pripadaju hrabrijoj i dra-gocenijoj vrsti. Deca su autentiĉna. Ona urne da izrazi svoja ose-ćanja i da komunicira s njima. NovoroĊenĉe dolazi slobodno u svet. a istovremeno se prilagoditi zahtevima društva? Osnova ţivota je emocija. U ĉemu se razlikuje normalna osoba od zdrave osobe? Normalna osoba ţivi po društveno priznatim normama.96 Antom De Melo Dati glas osećanjima Koren svih psiholoških problema je u inhibiciji. Na drugoj strani. u zabrani. U dţungli preţivljavaju one ţivotinje i oni oblici ţivota koji znaju da se kreću i ubijaju. Ĉesto se dete više nikad ne oslobodi. Ona zatvara u sebe svoje strahove. mnoge izuzetne osobe neprozirne su kao blatnjava voda. Da li su vaši lanci jako zategnuti? Tragedija je što se svi zlikovci prikazuju kao prijatelji. Snaţna liĉnost ne formira se po parametrima logike i konformizma. Sposobnost da izrazite svoje emocije odreĊuje da li ste zdravi ili inhibirani. Ljudski rod nikad ne bi preţiveo da je bio inhibiran. Ako su neko dete ili adolescent onemogućeni u tome. Zdrava osoba je kao divljak: ako je srećna. Iskreno detinjstvo je srećno detinjstvo. kao već odrasli ljudi. Vlast je izgleda vrlo zainteresovana i usme- . ali nije društveno prilagoĊena. jer ostavljaju slobodan prolaz svojim emocijama.

U laboratoriji. S većom suptilnošću govore jezikom osećanja. kada se pije. MeĊutim. Verovatno ste zapazili da je. Nivo stresa i tenzija je isti.). Alkohol je jedna od hemijskih supstanci koje privremeno oslobaĊaju emocije. Kada su neĉiji prirodni impulsi inhibirani. idealima i nedovoljnim ĉulnim nadraţajima. itd.Novi dan 97 rena na to da uĉi konformizmu i da manipuliše sa strukturom liĉnosti. Ne postoji neurotiĉna ţivotinja. Odrţavanje aktivnosti sva- . Proporcija je deset prema jedan. dolazi do pojave neuroze. potisnuti. Oko 85% religioznih ljudi pate od depresije. da plaĉu mnogo lakše od muškaraca. Muškarci su uskraćeni. Sve ţivotinje imaju potrebu za ĉulnim nadraţajima. kratkotrajno olakšanje nije rešenje za uklanjanje inhibicija. I oni postaju depresivni ili hiperaktivni. ona postaje depresivna ili hiperaktivna. recimo. na štetu takozvanog jaĉeg pola. Oĉigledno je da muškarci imaju daleko veće psihološke probleme nego što to imaju ţene. Inhibicija išĉezava. jer su opterećeni mnogobrojnim duţnostima. Mogu. miris. Uzmimo na primer mucanje. i skupo plaćaju pos-ledice toga. kada se nekoj ţivotinji uskrati svaki ĉulni nadraţaj (dodir. ukus. ali je sposobnost upija-nja krajnje razliĉita. Osnovno pravilo ţivota Osećanje je osnovno pravilo ţivota. emocijama otvoren prolaz i da se na kratko osećamo rasterećeni svojih emocionalnih problema. Ţene izgleda imaju dozvolu od društva da mogu slobodnije da ispoljavaju svoja osećanja.

Moţete ispitati da li se ta strepnja preselila u odnos sa nekom drugom osobom. radite gimnastiku. Ako se nalazite u stanju depresije. Pogledajte s kakvom lakoćom to rade deca. vi ste tada slobodni. Tako će emocije ponovo poĉeti normalno da teku. itd. izraţenim ili prećutnim. utoliko ćemo manje imati potrebu za drugima. Kako se dobija emotivni podstrek? Tako što izraţavamo sopstvene emocije. Porok teţnje da budemo prihvaćeni je dubok i brzo širi korenje. Pokaţite svoja osećanja. da ćete se upitati da li su vam stvarno potrebni drugi ljudi. Kako ste mogli da . moţete sebi dozvoliti da zaĊete u sferu emotivnog rizika. Kada vaša strepnja u odnosu na odreĊenu osobu popusti.98 Antoni De Melo kako je forma stimulacije. Kada ste telesno neaktivni. nećete se kriti iza nekog drveta. Neće vam više biti potrebno da vas drugi emotivno stimulišu. Zašto bismo bili toliko zavisni od onoga što drugi misle? Zašto da dozvolimo da nas to inhibira? U onoj meri u kojoj se naše emocije ispolje. tada postajemo depresivni. Vaše inhibicije samo su strahovi. Imaćete toliko lepote i bogatstva u sebi. Ostaćete na sredini scene. dajete sebi malo stimulansa tako što šetate. strepnje. manje ćemo voditi raĉuna o njihovim stavovima. jer nisu podloţna strahovima i inhibicija-ma. Izrazite svoja osećanja. bez pridavanja velikog značaja ĉinjenici da li će te emocije biti pozitivno prihvaćene ili neće. Ljudi s najvećom lakoćom zamenjuju ţelje. u svakom trenutku imaćete toliko ţivota i emocija na raspolaganju. Kada su emotivni i ĉulni podsticaji blokirani u nama. potrebno je da se ponovo oslobodite. Ako je tako. zavisnosti. ali ljudi pre svega imaju potrebu za emotivnom stimulacijom.

" „Zamoli izvinjenje!" „Molim vas. ne bi bilo ni rizika. da ne razoĉarate druge. kad ne bi bilo toga. nadam se da i ti osećaš stid zbog onog što si uĉinio. Ona su sposobna da slušaju." „Stidim se tebe. bilo bi im uvek dobro. ili moţda strepite da ne budete ukoreni ili kaţnjeni? Po- . Zašto se onda njihovim iskustvima i greškama koje ĉine dodaju strepnje. mama. Ţelite li još nešto od njih? Alternativa je: voleti ili ţeleti nešto. neva-Ijalstva i greha? Gde smo to nauĉili? Sećate li se ko vam je nametnuo stid i strah kao vrednosti? „Ne ponaša se tako prema gostima!" „Oprosti. niti poruke jevanĊelja. strahovi. Nemoguće je voleti kad ste obuzeti strepnjom ili oĉajanjem. nema iskustva ljubavi. tu nema nikakve kreativnosti. prepuni mrţnje. Kako formulišete razlog zašto neko ţivi konformistiĉkim ţivotom? Otelotvoreni strah? Emotivna osakaćenost obiĉno je maskirana zvuĉnim terminima kao što su vaspitanje. To nije ţivot. itd." Iskustva i greške su normalni i zdravi. i to ste zahtevali od tih osoba. opaţaju. osećanje sramote.Novi dan 99 budete toliko besni. biti slobodni ili ţeleti da se drugi promene. itd. uĉe. izvinite. porodiĉne veze. Postojao bi samo proraĉunati konformizam. zazirući ĉak i od osoba koje su vam izjavljivale svoju ljubav? Jer ste hteli nešto što ste smatrali neophodnim da biste emocionalno preţiveli. Šta onda uĉe deca? Brinete se da ne napravite neku grešku. autoritet i poslušnost. Kada se deca ne bi plašila.

Proizilazi da niko više ne uspeva da izrazi sebe i sopstveni ţivot. ko vas je nauĉio da se sreća postiţe kada smo prihvaćeni i dokaţemo se u društvu? Prisetite se najsrećnijih trenutaka u svom ţivotu: šta ste ĉinili? Moţda ćete se setiti da ste se sme-jali širom otvorenih usta. da ţivite slobodno i srećno? S druge strane.100 Antoni De Melo sebni ste i u muĉnini koju izaziva. ne brinući šta drugi misle o tome. nauĉili smo da cenzurišemo sve: „Promisli dvaput pre nego što nešto kaţeš". Čudesna sposobnost oslobaĎanja emocija Dopustili smo da budemo kontrolisani. „Misli o onome o ĉemu i drugi misle". govorili su nam. samo da bismo bili prihvaćeni. „Ne poka-zuj svoja osećanja". „Misli pre nego što nešto kaţeš". Da li ste uopšte svesni kada ĉinite napore da biste ispunili ono što drugi oĉekuju od vas? Ko vas je nauĉio da se izraţavate. „Govori ono što drugi oĉekuju od tebe". Da li biste mogli da definišete svoju sreću kao napor usmeren na to da budete u punoj meri prihvaćeni od tog širokog pojma drugih ljudi. u vama vaša us-lovljenost. da ste se ponašali s osećanjem potpune slobode i poverenja. I svi poĉinju da govore ono što bi drugi trebalo da misle. Postali smo struĉnjaci u dokazivanju sebe. Vaspitani smo da budemo nesrećni. Neki religiozni ljudi nesrećno su . podvrgnuli smo se vlasti jednog nebuloznog i paranoidnog koncepta: koncepta drugih ljudi.

oni bi da kaţu: „Kako mi je oduzeta emotivna spontanost u detinjstvu?" Kada. što joj nikada nije bilo dovoljno. Od nje potiĉe sam ţivot. Prošlost je mrtva. pun strahova. problemi išĉezavaju. od koga i na koji naĉin je zguţvana i išĉupana ta emotivna komponenta moje liĉnosti? Ali sada ne znaĉi mnogo što će se utvrditi gde je sve to poĉelo. Nauĉila je da ţivi da bi bila prihvaćena. malo misli o svojim bliţnjima. Ne postoji ljubav bez uzajamnosti. ne vidi dalje od svog nosa. baš u aktuelnoj situaciji. Od nje potiĉu dobro i zlo. Ono što znaĉi je izleĉenje. nije više tako vaţno. nesposobna da vidi koga ima oko sebe. Inhibirana osoba ne voli. nesposoban da izrazim svoja ose-ćanja?" U stvari. neprekidno je obuzeta sobom. odluĉnoj za dalji ţivotni tok. ovaj ili onaj dogaĊaj bio uzrok tome. pokopana i vaskrsla. To što je ova ili ona osoba. Treba voleti prošlost. Ne dopada se samoj sebi. ali ako nauĉe da ih izraze. Mnogi se pitaju: „Kako sam postao tako inhibi-ran. Zato su ostali zau-vek siromašni na emotivnom planu. egoista.Novi dan 101 proţiveli ĉitav svoj ţivot. mada ţeli da bude voljena. Jedan ţenski pacijent rekao je svom psihoterapeutu: „Zaljubila sam se u vas. smatra da nije privlaĉna. Inhibirana liĉnost. Starajmo se i o sadašnjosti. sve pokušavajući da se izbore za prihvatanje nešto drukĉijeg koncepta. Ona ostaje zatvorena u sopstvenoj školjki. Potrebno je izleĉiti sebe. Svi imaju probleme. sve zato što ne pokazuje svoja oseća-nja i krije svoje sposobnosti. u ĉijoj osnovi nisu drugi ljudi već Bog." . ona ne prihvata svoj udeo u riziku prilikom stupanja u odnose sa drugima.

ali i: „Ima nešto u tebi što mi smeta". „Zadivljen sam". Osećanja otkrivaju moje unutrašnje ja. osećam veliku ljubav prema vama. To znaĉi da sam spreman da podelim s tobom svoje osećanje koje se odnosi na tebe ili na odreĊenu situaciju. bez ograda. Ne znam baš taĉno šta je to". Šta bi se dogodilo kad bi ljudi znali ne ono što smo uĉinili. „Ponekad me zaista nerviraš". Ĉudesno! Veliĉanstvena je sposobnost izražavanja svojih osećanja na tako slobodan naĉin. Svi naši psihološki problemi nastaju zato što ne dajemo glas svojim osećanjima. Bojimo se." „Pa to je divno! I kako se osećate?" „Ĉesto mislim o vama. „Ima nešto u tebi što me privlaĉi. Ne umemo da izrazimo ni negativna ni pozitivna osećanja.102 AntoniDeMelo „Zaista?" „Da. Uplašeni smo. Psiholog Karl Rodţers govori o kongruenciji: da ti otkrijem svoj problem i tako rizikujem. „Privlaĉiš me seksualno". koje osvetljavaju našu tajnu. zamišljam kako razgovaramo. Mogu da kaţem: „Zaljubljen sam u tebe". nekome ko sve to razume. izlazim srećna sa naših seansi. već ko smo i šta osećamo? . prosto me obara. Potpune smo neznalice u izraţavanju naših emocija. Hoćemo li sada nastaviti sa terapijom?" „Zar ne ţelite da ĉujete šta mislim o tome?" Ne " „1^4C. Osećam se ispunjenom kada mogu da podelim svoja osećanja s vama. itd. Mi gotovo nikad ne govorimo takve stvari koje otkrivaju ko smo. Sposobni smo da govorimo o svojim problemima. ali ne i o svojim osećanjima.

ĉak i kad se trudi da bude veoma senzibilna u odnosu na sve što je okruţuje. Inhibirani uvek ţele da se dopadnu drugima. Drţe se na distanci od svega oko sebe. jer se ne bori za sebe. jer im je neophodno da se neprekidno osećaju prihvaćeno i stabilno. . inhibirana liĉnost ukida volju. U suprotnom. Postoje ljudi kojima je jako teško da ujutro ustanu. traţi se upuštanje u rizik. Ţivi u kuli od slonovaĉe. Neodluĉni su i puni tajni. etiketama i društvenim statusom svi doprinosimo ovom unutrašnjem zatvoru. Ne bi vam rekli ni šta su jeli za ruĉak. kao što je. recimo. Napeti su. Inhibirane osobe nemaju pravih osećanja ni ţivotne radosti. ali nije dovoljno egoista. napuštanje statiĉnog ţivljenja u polumraku. Inhibirana liĉnost je istovremeno veliki egoista. sva energija vraća se natrag i blokira se ţivotni tok.Novi dan 103 Moguće je izlečiti osećanja Inhibirana osoba pati od emotivnog zatvora. U svojim naporima da se skloni od svega toga. Ne umeju da se opuste. osim kad je reĉ o njihovim osećanjima. traţi se promena naĉina ţivota. na osnovu kojeg se umnoţava emotivna hipokrizija. Izbegavaju reĉ „ja". da bi se izašlo iz sigurnosti i zaštite majĉine utrobe. Suoĉiti se sa svetom traţi emocije. da se spase od ţivotnih rizika. Teško im je da kaţu ne. S našim lepim manirima. Ose-ćanjima je neophodno redovno praţnjenje. nagomilavanje emocija proizvodi otrove i tako dolazi do pojave bolesti. Misle da će im njihovo „da" pomoći da sve to odrţe. ĉir. Mogu da pokaţu veliku ekspresivnost u odnosu na mnoge stvari. jer je potpuno obuzeta svojim ja.

Problemi sa zavisnošću od nekog narkotika ili seksa.lutkama. Ona iskazuju svoja osećanja drugima. opsesiv-na potreba za potvrĊivanjem sebe. ili još oĉigledniji problemi. Eto šta deca rade po ceo dan (sve dok ne poĊu u školu). To je bliskost. nekima na poseban naĉin . To je ono što je najpotrebnije na ovom svetu. To je ljubav. . stalno govoriti.osim ako su inhibirana. s osećanjem. seţu svojim korenjem u period detinjstva i tesno su povezani sa inhibicijom.104 Antom' De Melo Jeste li ikad zapazili da ljudi izuzetno dobrih manira ĉesto deluju veoma inhibirano? Ovo ne znaĉi da su neinhibirani ĉesto i nevaspitani. Oni se mogu izleĉiti. OslobaĊanje je moguće. Dovoljno je samo govoriti. med-vedićima . kao što su mucanje i stidljivost.

TREĆI DEO VEŢBE I KOMENTARI .

ili da ponašanje drugih prema vama moţe izazvati ili upravljati vašom srećom). mada se neprestano brka s njom. Moţete li precizno da for-mulišete šta je to? Postanite svesni oĉekivanja koje se krije iza te potrebe. Sada uronite u sebe. neprekidno tra- . Iza svake brige krije se neki zahtev. Kada ste sreć-ni.Veţba I Otkrijte prikrivene brige i strepnje u svojim vezama. na primer. ubeĊenost da vaša sreća zavisi od drugih. u bezumnom traganju za zahvalnošću. ili uzroka te potrebe (mora postojati nešto što vas je navelo da poverujete u odreĊenu ideju. pokušajte da shvatite da u vama postoji dareţljivo i samodovoljno carstvo sreće. Komentar: Ţelja se ne moţe poistovetiti s ljubavlju. jer je vaša paţnja bila okrenuta stvarima u koje ste verovali. ţelja ili potreba kojima ste izloţeni. sve brige nestaju. beţi od kuće. Ţelja. Do sada ga niste otkrili u sebi. ili iluzijama koje ste gradili u odnosu na svet. Odaberite jednu.

uvek ostaje kod kuće. osobe koje niko ne primećuje. . Komentar: Ţivot je previše znaĉajan da bi bio straćen brigom da se obogatimo i proslavimo. Takvi stavovi uzrok su velikog dela nesreće prisutne u ovom svetu. Budite realni. da budemo lepi. Razvijte ovo hrabro osećanje. Zamislite na trenutak da ste izgubili strah od mogućnosti da ţivite bez tih stvari. ne budite umišljeni. ili ste uloţili velike napore da bi ih ostvarili. uvek je bilo i uvek će biti dijamant. za razliku od ţelje.108 Antoni De Melo ţeći nešto drugo. nepoznati i neprivlaĉni. Da li je osećate? Sreća nije u onome što posedujemo. već u onome što jesmo. Da li biste upotrebili neki dragoceni rukopis da zapalite vatru? Potreba da skrenete paţnju drugih na sebe je traćenje vašeg neponovljivog ţivota. ili strepnjom da ne budemo siromašni. popularni. Postanite svesni ĉinjenice da vam je najveći deo tih stvari nepotreban. kao kamenje oko blistavog dijamanta. Ljubav. Veţba II Mislite o stvarima za koje ste se borili. Zamislite da ste izgubili strah da ste Niko i ništa. Vaša liĉnost je ta koja ima potrebu da postoji. Sve to gubi bilo kakav znaĉaj. Sreća vam je na dohvat ruke. Vrednost vašeg ţivota je neprocenjiva. Da li postajete svesni toga? To je prava vera. vaše pravo ja. privlaĉni. odnosno u vama. Vi.

Nije potrebno da tragamo naokolo za otkrovenjem. sastoji u tome da budemo ono što jesmo. Ja nije ništa od svega toga. Šta govore? Recite sebi: „Te kritike nisu moje ja. . bezumno. samo su povezane sa mnom. da postanemo ono što jesmo. mi smo Carstvo. Komentar: Ne vredi se truditi. Ne poistovećujte sebe ni sa ĉim. sujetno. Nemojte poistovećivati stvari. opravdano ili okrutno. Neizrecivo kao duh. telesne ćelije . Sve . U nama je rudnik dijamanata. postajemo naše duhovno ja. Prosvetljenost se. misli. Moje zamisli. Ja jednostavno postoji. Bez obzira da li se ponašamo pošteno. Kada otkrijemo daje naše postojanje jedinstveno. da vidimo ko smo. ideje. samo su povezane sa mnom". Ako je neophodno. samo su povezane sa mnom". spašeni smo razumevanjem onoga što do sada nismo shvatili. Recite sebi: „Te optuţbe nisu moje ja. ograniĉite se da prihvatite odreĊenu povezanost tih stvari sa vama. Ja nije ni dobro ni loše. u stvari.Novi dan 109 Veţba III Mislite na osobe koje vam laskaju.dolaze i odlaze. Mislite o sebi kada sebe okrivljujete zbog neke greške koju ste uĉinili. Mislite na osobe koje vas kritikuju. reci ili etikete sa svojom liĉnošću. da je naše ja isto što je i oduvek bilo zahvaljujući milosti Boţjoj. nije ni pametno ni glupo. moja vrednovanja nisu moje ja".vaša osećanja. Šta govore? Recite sebi: „Te pohvale nisu moje ja.

Uzmite sada taj spisak i recite: „Ja nisam ni ovo ni ono. Niko više neće moći da dominira vašim ja i govori vam: „Poţuri. nema te ljudske nepravde. Šta god da se desi. niti da vam ga uzme. Veţba IV Napravite spisak stvari koje vas uglavnom ĉine nervoznim. apsolutno ništa. da budete voljeni i prihvaćeni. Koliko god vam se to ĉinilo neverovatno. nad svojim ţivotom. već samo ţelje ega. neću izgubiti moje pravo ja". takvog gubitka.110 Antom" De Melo Shvatićete u jednom trenutku da ste konaĉno slobodni. kada odbacite bednu potrebu da budete kako dolikuje. Znate li šta znaĉi ne biti više besan. nema moć da vas uzdrma. Nemate potrebu da se naĊete na nekoj visokoj poziciji. . zabrinut. Svaka neprijatnost potiĉe iz vezivanja za iluziju poistovećivanja. budi poslušan. tako da imate utisak da je ta iluzija vaše ja. uplašen? To je biser neprocenjive vrednosti. postanite svesni ĉinjenice da ništa. To nisu osnovne ljudske potrebe. pa ću ti dati tvoje ja". Šta biste dali za uzvrat? Komentar: Nemate nikakvu potrebu za popularnošću. da budete vaţni. takve patnje koja bi imala moć da nas poremeti. Kada postanemo svesni toga. Nećete više oĉajavati nad svojim izgledom. Ne verujte više da neko drugi ima moć da vam podari vaše ja. niti ćete traţiti pomoć od Boga. kada jednom postanete svesni da već sve imate u sebi.

Tada ćete se naći na putu osloboĊenja. Da biste bili srećni.Afovt dan 111 uslovljenog ja. odbacite svoje ţelje ili ih promenite u skladu sa svešću o njihovoj ograniĉenoj vrednosti. Ispitajte svaku od tih ţelja ponaosob i upitajte sebe: „Šta bi se dogodilo kad bih mogla da budem srećna a da pri tom ne zadovoljim nijednu od ovih ţelja?" Zar to ne bi bilo ĉudesno? Postanite svesni ĉinjenice da postoje mnoge osobe zaista srećne iako su bez tih stvari ili osoba koje vi tako strasno ţelite. prestanite da zadovoljavate svoje ţelje. Ono što je vama potrebno je da postanete svesni svega za šta ste vezani. Zadovoljavanje ţelja donosi olakšanje i ugodnost. ali ne i sreću. vaše pravo ja. Ono što je najdublje u vama. spoznajte da su one samo sklonosti vašeg uslovljenog „ja". . opsednutog ja. Ne moţete dozvoliti sebi da ţivite s laţnim poistovećivanjima. da postanete svesni ĉinjenice kako su sve to samo iluzorne stvari. VeţbaV Ako ţelite da budete srećni. nije ni najmanje zaintereso-vano za takve stvari. jer one nisu odgovor za vaš ţivot. Imate već sve što je potrebno da biste bili srećni. Mislite na nešto što intenzivno ţelite. Sada recite svakoj od tih poţeljnih stvari ili osoba: „Iskreno mi je stalo da budem srećna bez vas. jer vi niste moja sreća".

oslobaĊa krivice i dozvoljava prosvetlje-nje. Shvatite da ste vi i samo vi osoba koja optuţuje. stiĉemo slobodu koja nas uzdiţe kao Boţje sinove i kćeri. svaka negativna emocija mogu vas dovesti do razumevanja svega. da ostvarimo uspeh. slobodni od muĉne ţelje da budemo vaţni i popularni. ili zašto ste se toliko naljutili zbog upućene kritike ili dogaĊaja. Postanite svesni osećanja stida i krivice zbog grešaka koje ste uĉinili u prošlosti. Kakvo otkriće! Svaki i najmanji delić patnje. Razjasnite sebi do koje mere ste sposobni da osudite sebe. Pokušajte da shvatite šta u vama izaziva tako oĉajnu reakciju. da izazivamo simpatiju. kada vas pogodi neĉija kritika. slavom. da izazovete u sebi negativna osećanja. kada se neko ne ponaša prema vama kako ste oĉekivali. Veţba VI Posmatrajte svoje razoĉaranje kada se nešto ne odvija na naĉin kako ste predvideli. to je sloboda dostojna stanja u kome se nalazimo. da . uspehom. simpatijama drugih je nešto što sami izazivamo. Potreba za opularnošću. Sagledajte koliko je tu samooplakivanja nad svojom savešću. da se osetite nes-rećnim zbog toga. Jedini uroĊeni impuls ljudske prirode je potreba da budemo slobodni.112 Antoni De Melo Komentar: U ljudskoj prirodi ne postoji nijedna uroĊena teţnja za veliĉinom. Kada se otarasimo potrebe za nagradom i aplauzom. teţnja da budemo iznad ostalih. da nas smatraju boljim od drugih.

ne traţim da budeš onakva kakvu bih ja ţeleo. samo ako umete da ih upotrebite. da se posvetiš onome što ţeliš da radiš. da ţiviš svoj ţivot onako kako tebi odgovara. sve do sreće i slobode. sposobnosti da volite? . ako sebi date dovoljno vremena da shvatite. da ţivim svoj ţivot kako meni odgovara". Ako niste u stanju da izgovorite sve ovo. Patnja nam ukazuje na naše bolne taĉke. emocijama. kao što je fiziĉki bol simptom neke bolesti ili znak da je organizam umoran. Iskoristite svaku svoju patnju.. gde moramo još da rastemo. Neću gajiti oĉekivanja u pogledu toga kakva bi trebalo da budeš ili šta bi trebalo da radiš ubuduće". iskrenosti. da mislim šta god mi je drago. nemojte je straćiti. Razumevanje: to je formula za srećan ţivot.. ja mogu da vidim. Gospode.Novi dan 113 vam sve postane jasno. šta moţe da se misli o vama? O prirodi vaših odnosa sa ljudima? O kvalitetu vašeg ţivota? O vašoj slobodi. kao da samo vi to vidite. Komentar: Prijatna iskustva ĉine ţivot ugodnim. Recite i ovo: „Od sada. bolna iskustva ĉine da se on razvija. itd.. biću slobodan da budem ono što jesam. da misliš šta god ti je drago. Veţba VII Stanite pred neku blisku osobu i recite joj: „Slobodna si da budeš ono što jesi. Ništa ne traţim od tebe. da se ponašaš prema svojim sklonostima.

koje volite. do kojih vam je stalo. Gledajte na njih kao na egoiste luĊake. Neki vaši postupci ohrabruju laţno ubeĊenje po kome je vaša snaga više u drugima nego u vama. lude. nevine. bez ikakve krivice. bez krivice. stvarate idola. Veţba VIII Razmislite o osobama koje poznajete. koje niste spremni da pripišete sebi ili drugima? Da li biste se r azoĉarali kada bi se nešto od toga što je pripisano vama ili drugima pokazalo kao istinito? Da li ih volite još više zbog svih nji- . nezrele i uskogrude. plašljive i zbunjene. nevine. Razmislite sada o osobama kojima se divite. Mislite na prilike u kojima bi moglo da se pokaţe kako su nezrele i uskogrude. uskogrude. beţ krivice. i tako će se osetiti kao da su vam nešto duţni. pa ĉak i da su upotrebljeni. Mislite na same sebe. egoiste. Postoje li neke osobine koje niste u stanju da prihvatite. zbunjene i plašljive. Gledajte na njih kao na egoiste i luĊake. zatim plašljive i zbunjene i na kraju nevine. Oni će opaziti vašu teţnju za tuĊom zahvalnošću i priznanjem. o kojima ste nešto ĉitali ili slušali.114 Antom De Melo Komentar 7 Ne ĉinite nikada usluge zato da bi vam drugi bili zahvalni. Idolatrija je iluzija koja pridaje spoljnim okolnostima veću snagu u odnosu na onu koju pridajemo unutrašnjim okolnostima. kojima ste upućivali svoje molitve. Kada dozvolite drugima da imaju moć nad vama. nezrele. Gledajte na sebe kao glupe.

a koje sami kreirate u odnosu na nekoga. Zaljubljujete se u ideje i osećanja koja obećavaju. verujete samo u svoj sud o odreĊenim osobama. oĉekivanja i vrline koje ste odbacili? . bez uplitanja i manipulacija njihovim ţivotom. Odrekli ste se slobode u korist komoditeta. bez nametljivosti. vole i rastu. Zašto ste to uĉinili? Moţete li reći šta ste time dobili? Pustite da drugi dolaze i odlaze slobodno. mešanja. Uoĉite sada kako se uplitanja i spreĉavanja smanjuju. kao da vam je to potpuno svejedno. Rasterećenost i najdivnija sloboda doţivljavaju se kada druge ostavimo na miru. Vi nikada nemate poverenja u nekoga. tako i vrline? Komentar: Vi nikada niste zaljubljeni u nekoga. Kada se vaš sud o jednoj osobi promeni. kako njegove mane i slabosti. menja se i vaše pove-renje. U stvarnosti sve to ne pravi razliku. tako da mogu da postoje.Novi dan 115 hovih mana i slabosti? Uspevate li da ih jednostavno prihvatite kao ljudska bića? Prihvatate li ih kao osobe koje se ipak mogu voleti. Veţba IX Mislite na sve moguće kontrole kojima ste podvrgnuli sebe. samo zato što imate potrebu za društvom i prihvatanjem od strane drugih. ĉak i kao takve? Moţete li shvatiti da Bog moţe voleti sve osobine svakog bića. Oni se ne oslobaĊaju? Vi se ne oslobaĊate? Vidite li pretenzije. u onoj meri u kojoj prestajete da glumite zainteresovanost i brigu.

Komentar: Osnovni razlog za tugu koja caruje u svetu samo je nesposobnost ljudi da se odupru i ne budu obmanuti dvoliĉnošću i licemerstvom kojom ih nauĉe drugi ljudi. Neko vrši pritisak na vas zato što ţivite svoj ţivot u neskladu sa njegovim oĉekivanjima. pa redom. koje ţele da se ponašate kao i one? . poĉevši od roditelja. zato što ne zadovoljavate njegove ţelje? Porodica ili prijatelji? Neko insistira da ţivite svoj ţivot u skladu sa pravilima koja su drugi uspostavili? Vaši roditelji. licemerno. Neko se interesuje za vas da bi od vas dobio ono što ţeli? Normalna stvar. To je prih-vatanje i bliskost na najvišem nivou. vrši pritisak na vas da pokaţete sebiĉna i nezahvalna osećanja? Kako uspeva u tome? Da li ste odluĉni da ne podle-gnete zahtevima i tako razoĉarate osobe koje raĉunaju na vas. društvenih konvencija i religioznih ube-Ċenja. Ali ne oĉekujte da će druge osobe to razumeti.116 Antom De Melo To nije bezosećajnost: to je ljubav. Oni su moţda nauĉeni da sude o svemu na osnovu šema iz prošlosti. Nemojte da pretpostavite kako drugi imaju oĉi da sve to vide. vaši poslodavci? Kakva vrsta osobe teţi da kontro-liše druge ljude? Vi dozvoljavate da neko.

Kakvo se osećanje javlja u vama kad ne morate da pravdate svoje ponašanje. ono koje najviše crpi energiju iz nas je zabrinutost: „Šta će drugi misliti o meni?" To primorava ljude da se prikazuju kao inteligentni. dareţljivi.ĉo-vek ţivotinja koja je sklona krdu daleko više psihiĉki nego fiziĉki. Slaţete li se? . Poznajete li nekog ko je takav? Šta osećate u poreĊenju sa tom osobom? Moţete li da shvatite. Prva stvar koju vaspitanje treba da odgaja u nekoj osobi je sposobnost da ostane sama i hrabrost da ispovedi sopstvenim oĉima. itd. misli i osećanja.Novi dan 117 Veţba X Zamislite da ste došli na neki stadion gde ne osećate više potrebu da drugima nešto objašnjavate. On moţe svojevoljno šetati sam. da traţite dozvolu ili se izvinjavate? Kako se ponašate? Mislite li da moţete da dos-tignete takav nivo u budućnosti? Zamislite da je u vama išĉezla potreba da okrivljavate druge.. da bi bili zaista robovi? Komentar: Parafrazirajući Santajanu. zanosni. ali mrzi da ostane sam u svojim stavovima". duhu i srcu sva opaţanja. kada bi se neki predsed-nik ili papa tako ponašali. Kako se osećate? Kako se ponašate kada se ne trudite da skrenete paţnju drugih na sebe? Šta mislite da treba uĉiniti da biste dostigli ovaj nivo? Najgore robovanje na svetu. moţe se reci da je .

118

Antoni De Melo

Veţba XI
Mislite na nekoga za koga ste vezani. Recite toj osobi: „Ne vidim te kakva si, već onako kako te zamišljam da jesi". Mislite na nekoga ko vam je antipatiĉan. Recite toj osobi: „Ne vidim te kakva si, već onako kako te zamišljam". Kada postanete svesni toga i zavolite nekog, nećete se mnogo kolebati izmeĊu osećanja zadovoljstva i nezadovoljstva, u uobiĉajenom smislu. Klatno se ne lepi za naspramne ivice sata. Ĉudesno je kada shvatim da su moje viĊenje i zamisli baš moje, da pripadaju meni, kada shvatim da stvarnost koju vidim jednostavno jeste. Da je drugi jednostavno ono što jeste. Nikada nećete moći da ga shvatite do kraja, niti da posedujete njegovu stvarnost.

Komentar:
Nije egoizam ţiveti onako kako vi smatrate za shodno, kako vama odgovara. Egoizam je insistiranje da drugi žive na onaj način kako vi smatrate za shodno, da žive onako kako vama odgovara. Poznajete li nekog egoistu? Koje mesto zauzima na društvenoj lestvici? Zar je to mesto prikladno za egoistu? Mesa se u vaš ţivot na ovaj ili onaj naĉin? Moţete li se setiti da li ste u prošlosti oĉekivali da neko drugi ţivi shodno vašim potrebama, ili ste insistirali da drugi ţive na naĉin koji ste vi smatrali ispravnim? Osim retkih izuzetaka, autoritet je uvek egoista.

JVovidan

119

Veţba XII
Mislite na neko neprijatno iskustvo sa drugom osobom. Gledajte na taj dogaĊaj kao na zlatnu priliku. Vidite tu odreĊenu osobu onakvu kakva zaista jeste, ne kako ste je idealizovali. Oĉekivati nešto isto je što i idealizovanje. Uĉite da bolje upoznate sebe. Prihvatate drugoga onakvog kakav je, bez pro-cenjivanja i osude. U reakciji ili neadekvatnom ponašanju druge osobe vidite poziv u pomoć. Ona je zarobljenik iluzija svoga uma; zarobljenik strukture sopstvene liĉnosti - identiĉno kao i vi nekada. Nesposobna da utekne od privida.

Komentar:
Iluzorno je misliti da neko moţe ĉiniti dobro za druge, da moţe organizovati efikasne pokrete za „bolji svet", ili da ukine zlo. Skinite povez sa oĉiju. Samo zahvat pojedinaĉne svesti moţe nešto da promeni. Socijalne šeme su usmerene na velika poboljšanja ili na zaštitu naroda ĉesto proizvode neizmernu štetu. U ĉemu je razlika izmeĊu ruskog i ameriĉkog špijuna, izmeĊu CIE ili Mosada? Koga oni štite, koga uništava-ju? Nasilje samo izaziva novo nasilje. Osobe koje su bolesne jer su pile zagaĊenu vodu neće ozdraviti ako nastave da piju istu vodu. Medicina je zatrovana nasiljem, egocentriĉnošću. Pustite ljude da budu ono što jesu. Dozvolite sebi da budete ono što jeste. Ţivite svoj ţivot i prestanite da se mešate u ţivote drugih.

120

Antoni De Melo

Veţba XIII
Evo jednog koraka za novi naĉin opaţanja i razvijanja svesti. Mislite na nešto što je neko rekao ili uĉinio. Sada zaboravite delo i reci i gledajte iznad površine samih ĉinjenica. DoĊite do pravog motiva, do unutrašnje motivacije. Zar nije ĉudesno videti srcem i duhom, umes-to da se lepimo za reci ili dozvolimo da nas vode predubeĊenja?

Komentar:
Jedna kineska izreka kaţe: „Ne postoji ništa tako okrutno kao priroda. Niko ne moţe pobeći od nje. Pa ipak, nije priroda ta koja napada, već ljudsko srce".

Veţba XIV
Evo nekoliko koraka da biste dostigli viši nivo, gde ćete doţiveti ljubav i gde nećete dozvoliti da vas opĉine, da se priklonite negativnim uticajima ili da vas povrede druge osobe. To će vam pomoći da pre-vaziĊete prazninu stvorenu odbacivanjem apsolutno zaludne i površne teţnje da budemo prihvaćeni. Kada jednom spoznate nebitnost samouzdizanja i sa-moosuĊivanja, uspećete i da ih se otarasite. Mislite na neku osobu, do ĉijeg vam je prihva-tanja posebno stalo. Postanite svesni da u prisustvu te osobe gubite slobodu da budete ono što jeste i da je prihvatite onakvu kakva je, samim tim što vam je potrebna.

Ne dozvolite da vas iluzije obmanu: nikakva emotivna štaka nije vam potrebna. na human i srećan naĉin. a ne da se udavite zajedno sa vama bliskom osobom. Nećete više biti niĉiji plen. U trenutku kada toga postanete svesni. ali je hrišcanski u svom osnovu i zdrav po svojim rezultatima. . Komentar: Brinuti se o sebi je egoistiĉan i samodovoljan stav. Vaše emotivne oscilacije će se okonĉati. Moţete da volite. jer mislite na nju kao na nešto neophodno za svoju sreću. vulgarnim. Mislite na osobe kojima ste preneli moć da vas uĉine srećnim ili nesrećnim. Spoznajte da u prisustvu te osobe niste slobodni. ĉije vam je prisustvo potrebno? Mislite na neku osobu ĉije vam je prisustvo neophodno da bi vam popravilo loše raspoloţenje. niko više neće imati moć nad vama. sebiĉnim ili umobolnim? Pokazaću vam ĉudesan i nepogrešiv put da pro-menite sve te osobe (bar u odnosu na vas). nedostojnim poverenja. Nauĉite da ţivite svaki dan punim ţivotom. Posta-ćete gospodari vaših odnosa sa drugima. Sada ste slobodni. Veţba XV Nezadovoljni ste osobama koje su prisutne u vašem ţivotu? Smatrate ih nezahvalnim.Novi dan 121 Kada ste sami. Povratili ste svoju duhovnost i ljudskost. Istinski human stav sastoji se u tome da nauĉite da plivate.

kad biste samo imali više razumevanja. Na ovaj naĉin otvoriće se ambis izmeĊu vas i druge osobe. već u naĉinu na koji se ponašate u kontaktu s njima. ili se u stvari vi sami menjate i razvi jate? Veoma je verovatno da druga osoba oĉekuje da se vi prvi promenite. tada odluĉno izrazite svoju ţelju da se ta osoba promeni ili prestane tako da se ponaša. Sada pokušajte da shvatite da. ili „Svet je krenuo nabolje jer se ja dobro osećam"? VEZBA XVI Mislite na neku svoju patnju.122 Antoni De Melo Promenite sebe. Ako neko ima zahteve u odnosu na vas i to vas uznemirava. sav taj bol ne bi imao nikakvog smisla. i takva veza moţe bolno potrajati go dinama. Problem je u vašim oĉekivanjima i zahtevima u odnosu na njih. Rašĉistite sve to i videćete šta će se dogoditi. promeniće se i oni. Problem nije samo u drugima. razoĉaranje ili brigu. dok svako od vas ĉeka da se drugi promeni ili umre. 126 . Komentar: Šta je taĉnije: „Osećam se dobro jer je svet krenuo nabolje". Recite svakoj od tih osoba: „Nemam nikakvo pravo da traţim ili oĉekujem bilo šta od tebe". Moţete li uoĉiiti da li vi samo oĉekujete da se drugi promeni. Kada se vi promenite.

ĈETVRTI DEO ZAKLJUĈAK .

šta se tada dešava? Kojom brzinom vaše oduševljenje prelazi u razoĉaranje? Jedino zlo na ovom svetu je nesvesnost. Tako ćete postati sposobni da raskinete sa svojim iluzijama. jer verujete da su vaše ideje ispravnije od drugih. U odreĊenim okolnostima svako ponašanje je moguće. Razlika izmeĊu nas i kriminalaca više je u onome što radimo nego u onome što jesmo. Proverite svoju ljubav. Jedina teškoća je u vama. eto zla u svetu: to je nesvesnost. Ţive najveći deo svog ţivota potpuno uspavani. dakle neznanje. nerazumevanje za druge ljude i njihove postupke. Jedini uzrok vaše patnje su vaše ideje kako bi drugi trebalo da se ponašaju u odnosu na vas. one mogu razmenjivati samo ţelje. i nikad ne moţemo meriti koliko su drugi srećni. već zato što oĉekujete da se drugi ponašaju shodno vašim ţeljama. nemogućnost da ih prihvatimo bez straha.nesrećne osobe. Otkrijte zašto rea-gujete na odreĊen naĉin. svoj nivo svesnosti: kada se neka vaša ţelja sukobi sa ţeljom voljene osobe. A oni izneveravaju vaša . Ljubav se moţe graditi samo izmeĊu svesnih osoba. oĉima i mislima. već samo vaš naĉin reagovanja u odnosu na njih. Problem nisu drugi. Kada se ţivot posmatra na nivou ideoloških šema umesto srcem. nesposobnost da vidimo ţivot kakav stvarno jeste. Nesvesne osobe ne mogu uzvratiti ljubav. s pogrešnim identitetom. jer se sreća ne moţe uporeĊivati. Ljudi gotovo nikad ne znaju ste rade. i manipulisati njima. Moţemo biti srećni u onoj meri u kojoj to jesmo. oĉekivanja. Vi ne patite zbog onog što drugi rade. ili biva odbaĉena. Ne postoje teškoće u odnosima sa drugima. Takva vrsta ţelje je nezasita.

ne osuĊuje. Nezavisni od onoga što drugi govore i rade. Ljubav jednostavno postoji. Što više volite druge. zahteve. bez straha da ćemo im naneti bol. bez strepnje da će prestati da nas vole. Ne popunjavajte svoju prazninu drugima. da će nas napustiti. u stvari je samointeres. patnje bi nestalo . Nauĉili su da porede ljubav sa vrlinom i da je ţive na naĉin koji je prihvatljiv za druge. c) imaćete daleko više energije da ostvarite ono što ţelite jer nećete zaludno trošiti svoje vreme oĉekujući da drugi ţive po vašim zamislima. Ako promenite svoj stav: a) ţivećete spokojno. ţivećete spokojno. bez teţnje da ih zadivimo.Novi dan 127 oĉekivanja. nada i nesvesnih ţelja. b) osobe oko vas nastaviće da se ponašaju po svom nahoĊenju a to vas neće ni najmanje boleti. ne manipuliše. neuravnoteţeni? Svaka patnja potiĉe od oĉekivanja. Da li ste u stanju ljubavi? Da li je ţivite? Savršena ljubav poništava strah jer ne postavlja ţelje. Ljubav nije odnos. MeĊutim. Ono što ljudi ĉesto nazivaju ljubavlju.osetili biste neizmerno olakšanje kao da ste udahnuli sveţ planinski vazduh. voleti druge znaĉi potpunu sreću i bez njih. Ona je stanje bića. Vaša oĉekivanja vam u stvari nanose bol. Što više volite druge. utoliko više moţete s njima. zahteva. Kada biste se odrekli svega toga. ne nazivajte to ljubavlju. Najbolje ćete ispitati same sebe tako što ćete sebi postaviti pitanje: „Kako sam proţiveo (proţivela) poslednjih sat vremena?" . utoliko više moţete bez njih. Zašto su ljudski odnosi ĉesto tako bolni.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful