Govor dr Zorana Đinđića u Centru za istraživanje EU integracije u Bonu

Datum: 11.03.1998 Period: Promene 1997–2001. Centar za istraživanje evropskih integracija ZEI Rheinische Friedrich Wilchelms-Universität Bonn Budućnost Srbije u Evropi ZEI-Evropskoi forum

Na Balkanu postoji gorka šala koja glasi: Uzmi najmračniju od svih svoji prognoza i možeš biti siguran da će se ostvariti. Nije nikakav problem kod nas biti prorok ako si samo dovoljno pesimistički raspoložen. Nažalost, i neke od mojih prognoza o budućnosti nacije su se ostvarile. Ali, ja se nadam da vreme pesimističkih prognoza leži iza nas i da će i naša zemlja pronaći put za Evropu.

U ovom regionu, već stolećima, bavimo se problemom integracije koji je u ovom veku opšti problem južne Evrope: Problem dezintegracije, pokretačka snaga koja je uticala ne samo na političke već i na religijske, ekonomske i ostale razvoje. Do sredine 20. veka na ovom prostoru je bilo više carstava – što je veoma specifično za savremenu Evropu – nadnacionalna carstva koja nisu stvorena kao nacionalne države: tursko carstvo i carska i kraljevska monarhija. U ovim carstvima bilo je unutrašnjih napetosti i njihov raspad dolazi od ovih napetosti. Moglo bi se satima razgovarati o ovim carstvima, o odnosu između većina i manjina, o nacionalnostima, o protivrečnim mentalitetima etničkih grupa koje su se osećale istovremeno kao većina i kao manjina i koje su posedovale kako aroganciju većine tako i osobine defavorizovanih manjina koje ne poznaju spremnost za kompromis. U ovom regionu imamo i sada naroda koji se osećaju kao većinski i deluju kao većina tj. imperijalno, i sa pravom da čine šta hoće, ali istovremeno i da se vide kao manjina tj. defavorizovani, ugroženi, spolja pritisnuti. Teško je za to pronaći formu zajedničkog života. Trebalo bi mnogo vremena za detaljan razgovor o istoriji ovog mentaliteta.

Page1

nesposobnost da se iznađe formula za kompromise zajedničkog života etničkih grupa. a i na Kosovu postoji želja za vlastitom državnosti tj. u kojoj postoji konsenzus o osnovnim vrednostima društva? Problem državnosti očigledno nije rešen ni nakon raspada Titove Jugoslavije. problemi nacionalnosti su podsećali na monarhiju. Ova tvorevina se sada raspada. Logika dezintegracije tj. Poslednjih 10 godina aktivan je proces raspada koji je počeo u Prvom svetskom ratu. Drugi problem. koji su hteli pre nekoliko godina da se odvoje od Hrvatske. dovelo je do toga da se raspala i ova nadnacionalna država stare Jugoslavije. svejedno kakva Page1 . tj. Problemi celog ovog stoleća u ovom regionu. Problem je dakle još uvek što političke i intelektualne elite. koje su živele u nadnacionalnim državama. I kod Srba iz Krajine. žele vlastitu državnost. kao i nedostatak institucija za mirno regulisanje ovog pluralizma i različitih kolektivnih interesa. Mnogi „moderni“ ljudi na Zapadu kažu u vezi ovog problema: Zašto jedna etnička grupa. i 19. koji su delimično – možda nesrećno rešeni i nas još uvek zaokupljaju.Svakako da su se u Prvom svetskom ratu oba ova carstva raspala i da je nastalo novo carstvo – Jugoslavija – kao nastavak oba carstva. oni su oscilirali između etničke i političke državnosti i mnogi problemi nastali su iz toga da se kod pojma „država“ nije tačno znalo: Da li je najbolja država jedna etnički čista država ili je najbolja država jedna politička zajednica. koja bilo gde živi kompaktno. Ovaj problem je u ostaloj Evropi rešen u 18. želja da treba da nastane još jedna država na Balkanu. odnosno još uvek su nerešeni – osciliraju između ideje nacionalne državnosti i ideje etičke državnosti. Međutim. Verovatno stoga svetska zajednica striktno odbija nezavisnost Kosova od Srbije i Jugoslavije. To je ideja premoderne. koji istovremeno nismo rešili u ovom stoleću. koja kompaktno živi na jednoj teritoriji. ova ideja je bila dominantna da jedna etnička grupa. jer osnivanje država na etničkim kriterijumima protivreči modernoj državnosti u Evropi i u svetu. Na Kosovu je živa ideja da država treba da egzistira na etničkim principima. ali kod nas na Balkanu ova dva pojma državnosti su uvek išla paralelno i još se dan-danas preklapaju. Oni su se organizovali da bi dostigli tu državnost. ima pravo na tu teritoriju. Na Balkanu kod reči „država“ misli se na etničku nacionalnu državu i to se meša sa jednom političkom nacionalnom državom gde je država jedna politička i nikako etnička zajednica. Mentaliteti su podsećali više na tursko carstvo. veku. ne treba i da dobije državu? To stoji u potpunoj kontradikciji sa modernim uređenjem države u Evropi. koja u savremenoj Evropi ne nalazi priznanje. je politička demokratija – program stoleća koji nismo ispunili u ovom regionu.

ona treba da je demokratska. haos i rat – se neće dešavati. Ali. svi smo zastupljeni u komunističkoj partiji. religijski i ostali konflikti bili su duboko zamrznuti. Komunizam je stopirao politički program demokratske reforme. Mnogi etnički. zemlji sa sličnim osobinama kao naš region. ideja socijalne pravde u seoskim područjima – u Srbiji su prvenstveno dominirali nezavisni seljaci – koji politički nisu bili aktuelni. Kako to da je on u ovoj zemlji Jugoslaviji bio tako žilav i živ? On je očigledno bio odgovor na jedno veoma važno pitanje. Snaga komunizma i u Sovjetskom savezu. u tom momentu. na koje pitanje? Da li je to bila želja za socijalnom pravdom? Ali. kojom država upravlja. Ceo region je stajao tako pod pritiskom dezintegracionih snaga da je komunizam kao integraciona ideologija. ali samo privremeno. veku nije ostvaren. Nakon raspada komunizma ovaj program je ponovo oživeo. Komunizam kao ideologija nije dakle bio odgovor na želju ljudi da se socijalna pravda uvede u polarizovano i socijalno nepravedno društvo. Mi smo dakle svi isti. i sve što pospešuje dezintegraciju – na primer. i egalitarizam u ovom regionu nikad nije bio jaka ideologija. do 1980. Imaćemo dakle još i u 21. ali se ne može reći da je u ovom regionu rešeno mnogo od ideala pravne državnosti. Idemo u 21. veku probleme nasleđene iz prošlosti. Ona je bila zamrzivač za sve konflikte dokle god je imala zaliha.da je država. sukobi interesa ne postoje jer nema nikakvih institucija za pronalaženje kompromisa. vek sa programom pravne državnosti koji je ostao ideal i koji u 20. To je u osnovi prisutno. jer smo ujedinjeni u integracionoj ideologiji. Kad je nestalo struje – 1990. On je bio loš odgovor na pravo pitanje. To su bila tri problema na početku stoleća i tri velika zadatka sredinom veka za intelektualne i nacionalne elite ovih naroda. Bila je to jedna funkcionalna diktatura koja se hranila iz deficita integrativnih snaga. bila je početak raspada Jugoslavije – počelo je sve da smrdi. može se objasniti funkcionalno. u modernu tržišnu privredu sa socijalnim tonovima. sa Ustavom i svojstvom pravne države. oni su u ovo vreme još dobijali na formi i agresivnosti. Govorilo se: Ovi problemi ne postoje. Verujem da je komunizam bio mnogo više odgovor na pitanje integracije. ali ne postoji nikakav konsenzus o tome da li hoćemo evropsku tržišnu ekonomiju sa svim pravima i obavezama vezanim za istu. inače ne bi preživeo tako dugo – 50 godina. tako da su Page1 . Treći i još nerešeni problem je proces modernizacije u privredi. osećan kao lek kojim su se mogli negirati svi problemi za čije rešenje nisu postojale institucija. Tada je došao komunizam. Etnički problemi ne postoje jer nema nikakvih institucija da ih mirno reše. Političke elite su bile nesposobne da nakon raspada komunizma obrazuju pravnu državnost i završe proces konstituisanja država i demokratizacije. Ali. Reorganizacija patrijarhalne privrede. godine.

Mađarsku. tražen je izlaz u dopunskoj ideologiji koja ima istu funkciju kao i komunizam: mobilisati bez institucija. Češku. Dakle. Nakon dva carstva. Obe potiču iz 19. Sad je to prošlo. Pored komunizma. Ako biste posmatrali medije u ovom regionu. mogu se pratiti ideje političkih elita u ovom regionu. i dozvoljavam sebi da postavim prognozu da je vreme komunizma i nacionalizma prošlo i u ovom regionu. To je bio nacionalizam. To su Bosna. U Hrvatskoj je bio čisti nacionalizam najgore vrste. U celom prošlom veku nacionalizam i komunizam dominirali su kao uzor delovanja. i usuđujem se da tvrdim da ona nikada ne može postati normalna država. Srbija. bili biste drugačijeg mišljenja. I to što smo doživeli poslednjih 10 godina. One će naravno biti prisutne još duže vremena kao marginalni fenomeni ne samo u ovom regionu. Obe ideologije ne mogu se više upotrebiti da bi se kolektivi pokrenuli na akciju. Posmatrajmo nezavisne države Sloveniju. bez diskusija. U najgorim slučajevima – nažalost to smo doživeli u Srbiji – bila je to kombinacija oba. ne zato što ljudi nisu savremeni. Slovačku. Rumuniju. Ako se prate spoljni događaji. već zato što strukture nisu savremene. Država se drži spolja. i to osećam kao nesreću pošto je ta kombinacija najgora. veka i mnogi danas nerešeni problemi su problemi 19. može se videti da je virus krize koji je zapravo postojao ovom regionu i dalje aktivan. Od 1900. vidi se da su u ovom periodu nastale mnoge nezavisne države. ali stanovništvo se time ne mobiliše. u Srbiji malo komunizma malo nacionalizma. Page1 Postoje svakako i problematične tvorevine koji se nisu smirile. Bosna je država podeljena na dva dela. Hrvatsku. Albaniju. Makedoniji slično. suprotno prethodnoj istoriji koja je trajala 50 godina ili još duže. nacionalizam je druga velika ideologija koja mobilizuje i integrira. Njoj nedostaje pozitivna integraciona snaga i volja. bez političke javnosti. ali ne može ni . kombinacijom mnogih legitimacionih uzora aktivirani su politički događaji. koja su se raspala i sa Jugoslavijom koja se raspala. biti jednostavno sposoban za delovanje kao kolektiv. I tada je logično došla jedna druga. Bugarskoj. još jedino preostala integraciona ideologija da bi se omogućio izlaz iz komunizma: nacionalizam. videli biste da ih više ne može pokrenuti stvarna snaga ove ideologije. Makedonija i Albanija. a da se pri tom ne bude savremen. bila je jedna igra između komunizma i nacionalizma. u Rumuniji. To je „ostatak“ istorije. već i u drugim zemljama. ali se neće više koristiti kao dominantni uzori za delovanje. Nacionalizam je bio logična posledica nakon raspada ideologije jedinstva komunizma. Bugarsku. ali ako biste razgovarali sa ljudima. u Sloveniji malo nacionalizma malo reformizma. stoleća. doći do mišljenja bez stvaranja konsenzusa. Kako na raspolaganju nisu stajale nikakve institucije za rešenje konflikata i za mirni zajednički život. Na emocije koje se pokreću nacionalizmom može se aludirati onoliko koliko se hoće.nakon 50 godina još teže mogli dovesti do mirnog kompromisa.

jedan levo. za 10 godina. imaćemo u Srbiji pet do šest upravnih jedinica. Ona je tako izgrađena da iz nje ne mogu nastati i preživeti dve države. Pitanje ostaje otvoreno. a da kolektivi ne pribegnu ideologiji i ne budu organizovani u borbene jedinice. Pri tome se postavlja pitanje kako se može postići integracija. spojio ovu mešavinu u jednu državu. a ova se dešava kroz institucije koje su dovoljno jake da suprotne interese dovedu do kompromisa. etnički određenih. hoće da idu odvojenim putevima. bar u tom obimu da se otkloni opasnost od rata i primene sile. imamo vrlo problematičnu situaciju u Bosni. čiju polovinu stanovništva čine Albanci. Kad raspad odmakne toliko daleko. u kojoj živi polovina Albanaca. Ona je kao sijamski blizanci koji zajedno moraju da trče ali ipak. Sad se postavlja pitanje da li ćemo u budućnosti biti u stanju da u ovim poludržavnim. godine pre nego što su razni narodi i etničke grupe povukle administrativne granice između sebe. Srbiji sa nimalo jasnim konceptom države i nacije. uz samu granicu. Prema tome. To ne dokazuje da je Srbija država srpskog naroda. Vraćamo se ponovo na problem sa početka veka: Sve u ovom regionu se desilo na osnovu nedostatka demokratskih institucija. I to je paket. Ne može se zamisliti nijedan komunistički pokret koji bi. Prema vladajućem političkom mišljenju režima. U vlastitom Ustavu to nije odlučeno. bilo je dosta slobodnog prostora za ideologiju. drugi desno. Page1 . Jedina alternativa za ideološku integraciju je stvarna integracija. To je država koja ne može ni da sraste u jednu ni da se odvoji. koje će se verovatno u narednih 20 do 30 godina svađati oko toga kako da regulišu odnose među sobom. Na drugoj strani takođe se ne može zamisliti nikakav nacionalistički pokret koji bi mogao rešiti problem i utvrditi granice da bi se omogućio nastanak etnički kompaktnih. uglavnom. kao u Titovo vreme. Srbija podseća na Jugoslaviju od 1939. problematičan status quo.da se raspadne. Ali. Makedoniji. i Albaniji. Tamo ne postoje nikakve nacionalne manjine. Druga polovina živi izvan. slično kao što su to nakon Titove smrti učinile razne republike. Tada imamo Srbiju. Pošto smo u ovom regionu imali deficit demokratskih institucija. problematičnim tvorevinama razvijemo demokratske institucije tako široko da one omoguće zajednički život. stabilnih država. Imamo vrlo nesiguran. Srbija se može shvatiti i kao Jugoslaviju u malom. državu koja ima teškoća sa odredbom da li je nacionalna ili nadnacionalna država. koji će stvarati probleme i u budućnosti. Komunizam i nacionalizam su pokretačke ideologije sa integrativnom snagom. samo zajedno imaju neke za život važne organe.

Naravno. Srbije. mediji. tržište tj. Državnost treba shvatiti kako etničko svojstvo tj. ali pokušaj razjašnjenja. To je sistem spojenih sudova. Jedno zastupaju radikalni Albanci: Kosovo treba da bude nezavisna država. proces dezintegracije će ubuduće teći dalje. apsolutno će povući za sobom konsekvence za ceo region. Grčke. moći. A i Turska je vrlo zainteresovana za odnose u ovom regionu. Pravo samoodlučivanja znači da oni određuju da li hoće vlastitu državu ili ne. Retko je da jedna država dâ deo svoje teritorije. razvijena su samo još dva mehanizma za regulisanje pluralizma. ne kažem da oni kompletno funkcionišu u bilo kojoj zemlji. na primer. to su koncepti. kao što je preduzeto 1912. bez upotrebe sile i stvaranja situacije slične ratu. Ovaj ostatak je verovatno premalen da bi preživeo. Ali.U savremenom svetu. pokriva se pitanjem da li će nam uspeti da ubuduće razvijemo osnove za takve institucije. Odvajanje Kosova od Srbije i perspektiva da Albanci dobiju državu sa centralnom zemljom. stvaranjem gradova-država. a da to nema odraza na celinu. uticaju. Može se predstaviti kako bi on u Srbiji mogao teći dalje …. one umiru samo veoma teško i s mukom. da etničke grupe osim svojih kolektivnih prava (škola. i drugo. novcu. osim ideologije. I naravno ostaje ostatak Makedonije u kojem tada žive nealbanci – Makedonci. i one se brane kad su ugrožene. ideologije koje potiču iz predistorije konflikta. Ako to ne uspe. izražavanje mišljenja. Albanci sa Kosova dobiju državu? Onda. prava čoveka i građanina.! Dajmo Kosovo kao primer za celokupan razvoj kao model na kojem se može konkretizovati to što sam do sada rekao. Već imamo uslove za rat na Balkanu! To znači takodje da je sadašnji status quo doduše nedovoljan i problematičan. koje bi posledice mogao za sobom da povuče nastanak jedne dalje albanske države u ovom regionu? Šta će se prekosutra desiti. dovešće Makedoniju u krizu koju država neće moći preživeti. Jedno – pravna državnost – tj. određeno samoupravljanje) poseduju i pravo na svoju teritoriju na kojoj žive. Ove državne tvorevine ne žive. dakle tržište kao primer pluralizma koji funkcioniše. teoretski iste šanse pristupa društvenim resursima. Ne mogu da zamislim da bi odvajanje Kosova od Srbije i Jugoslavije jednostavno moglo biti samo stvar pregovora. šta će postati iz regiona u budućnosti. Ovaj način mišljenja doveo je do toga da su se kompleksne tvorevine ovog regiona raspale i ovaj način mišljenja bi doveo do toga da se i raspadanje nastavi. i nigde se ništa ne može promeniti. Ali oni se ipak delimično realizuju. Postoje dva integralna rešenja tj. on je predmet pohlepe – istorijski gledano – od strane Bugarske. dovelo Page1 . prekosutra neće više postojati Makedonija. I odlučujuće pitanje. a drugo. Pola Makedonije je nastanjeno Albancima. Albanije. kad sutra. Bez konflikta države se ne mogu odvojiti. i ako to dalje mislimo. i to što se događa na Kosovu.

Bez demokratskih reformi u Beogradu Kosovo će ostati nerešiv problem. Kad se odvoje ove tri dimenzije. tada. pravnog sistema. verujem da beskompromisnom politikom prava čoveka i građanina nastaje platforma na kojoj se može raspravljati o političkim pitanjima u vezi autonomije. političkog organizovanja unutar države. Treći nivo je nivo primene sile. činovnicima. ljudi. A postoje pojedini ljudi koji neće da koriste svoja prava i još uz to bivaju podstaknuti iz inostranstva. Kakvo je sada moguće rešenje? U pogledu iskustava koja su načinjena u ovom veku. prava pojedinaca. grupama. jer kad ne postoji političko rešenje. Ne može se pronaći razumno rešenje ako se ne raspolaže institucijama koje garantuju osnovna prava. već sve obradi istovremeno u paketu i traže konačna rešenja pre nego što ove institucije pravne državnosti počnu da funkcionišu. Ako se to tako ne učini. nezakonitih ekscesa nasilja od svih strana prema pojedincu. jer je autonomija nivo prava. Terorizam je posledica toga što već godinama ništa nije učinjeno na odstranjivanju nezadovoljstva. obrnuto ne. do još većih komplikacija. trebalo bi razdvojiti tri dimenzije problema. etničkih grupa. Kad problem dospe u fazu rešenja. da nema nikakvih problema. Samo pravna država može garantovati autonomiju. To su oba ekstrema koja dovode do zaoštravanja situacije. a ne do toga da se region smiri. Ovo pogrešno globalno rešenje bi od terorizma načinilo svakodnevnu pojavu. prema mom mišljenju. mora se najpre stvoriti osnova pravne državnosti. Nakon izvesnog vremena pritisak je tako jak da se više ne može rasteretiti samo kroz proteste. Druga dimenzija je pitanje statusa. terorizma. Događaji su delo tajnih službi i nisu pravi problemi. Jedan ionako već nemirni region mnogo više bi se pobrinuo za pažnju nasilnim ispadima. Kriza u vezi Kosova se ne rešava na Kosovu. problem ima svoju vremensku dimenziju i ne čeka na nastanak demokratskih institucija. Ali. Kad u Srbiji imamo pravnu državu. nezadovoljstvo sebi traži drugi put. već u Beogradu. pitanje o političkim odnosima dakle. imamo integracioni mehanizam unutar kojeg se mogu rešiti i najteži problemi statusa i autonomije. Drugo integraciono rešenje bilo bi da se Srbija jednostavno definiše kao unitarna država i. jednu od druge. definitivno rešenje je moguće samo u jednoj demokratskoj Srbiji. onda je to proćerdano vreme. Kad se ova energija ne može iživeti u institucijama. kao što to režim sada čini. tada niko ne treba da se nada da je moguće razumno rešenje i bez nasilja.bi. tada ona nalazi svoj put na drugom mestu i u nasilju. Da bi se pronašlo mirno rešenje za Kosovo. državi. Pregovori o autonomiji su zapravo uvek ratni pregovori između dve strane koje jedna drugoj ne veruju. Mnogo više ćemo tada imati nastavak Page1 . Konačno. autonomije i njenog sadržaja. Jedna dimenzija je dimenzija prava. a demokratske institucije nisu nastale. tvrdi.

odmah napad na državu. Kad. što se tiče odbrane prava čoveka. uzajamno se ljuljaju i potrebne su jedne drugoj. To je možda nepravedno. One su kompatibilne. Gde Milošević označava sve kao terorizam. i to što se dešava na ulicama Beograda da bi se demonstriralo protiv izborne krađe. Vidimo istu logiku– samo obrnuto – na drugoj strani. To je kao sa teškim detetom u jednoj porodici. pravima čoveka. Sada je to obrnuto: Sada postoji – ironije radi – beskompromisnost u negativnom smislu u vezi sa pravima čoveka. takodje i terorizam. Dovoljan je neznatan otpor da bi se pokrenuo aparat represalija. To se može posmatrati kao obrnuta piramida koja počinje da se klati kad se samo malo zaljulja. političkim pravima i kompromisima u vezi statusa. imamo teško dete u porodici. Smatra se da ugrožava državu. Ako to nacrtamo kao dve normalne piramide. vidimo da one odgovaraju jedna drugoj. dobro žive međusobno. Page1 . Ali tamo je zapravo životni prostor za nas normalne ljude. i to je moja poruka. Hteo bih da završim sa jednom porukom: Mi na Balkanu smo deo Evrope.procesa dezintegracije koji traje već čitav vek. To su dva krajnja položaja. Mi smo deo vašeg života tako kao što je isti pre 12 vekova nastao kada su različita plemena nastanila zemlju. Ono je deo porodice bez obzira da li to drugi članovi porodice hoće ili ne. jer to što između njih leži je pozicija kompromisa koja nije prihvatljiva za obe. Od strane Miloševićevog režima sve je. i Evropa je nekompletna bez Balkana. tada se moramo više baviti njime nego dobrom decom. Molim razmišljajte o sveevropskom pitanju i važnosti Balkana i tada kad se o njemu ne izveštava u medijima. Možda će nam tada biti potrebna vaša podrška još više nego sada. kod radikalnih Albanaca. Ukratko rečeno: beskompromisnost u vezi sa pravima građana. ali je realnost. Mislite na nas takođe. Sve je terorizam. a da se istovremeno ne posumnja da si neprijatelj države. Između jednog pokreta za ljudska prava i terorizma ne pravi se u principu nikakva razlika. i terorizam. kad budemo rešili najteže probleme i kad postanemo normalan član Evrope. ustvari. koja ne nudi mesto za njih. i kad se radi o ljudskim pravima. Ne mogu da se imaju razlike u mišljenjima u vezi vladajuće politike. Ne treba samo akutna kriza da vodi na razmišljanje o Balkanu. Od tada je naša sudbina jedna. koji. Albanci označavaju sve kao ljudska prava. Oni tumače sve kao zahteve za ljudska prava. dakle. samo što su im vrhovi maksimalno udaljeni jedan od drugog.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful