Pavle ]osi}

SRPSKI ZA STRANCE
Priru~nik za lektore i studente srpskog jezika

testovi ve`banja igre

WYDAWNICTWO NAUKOVE UAM

SADR@AJ:

O NAMENI I UPOTREBI PRIRU^NIKA

9

1. DEO TESTOVI I VE@BANJA 11

]irilica 13 Pade`i, predlozi, prezent, glagol biti, leksika 13 Pade`i, odri~ni oblik 14 Sastavi re~enice 15 Povezivanje pojmova 16 Postavi pitanje 17 Revizija: pade`i, vremena (perfekt, prezent, futur prvi) 18 Primer me{ovitog testa 20 Povezivanje pojmova (profesije i alati 1) 22 Povezivanje pojmova (profesije i alati 2) 23 Pore|enje prideva; komparativ i superlativ 24 Glagolski prilog sada{nji 25 Me{oviti test 26 Predlozi i pade`i 28 Pade`i; imenice, pridevi, prilozi, zamenice i predlozi 29 Prezent; futur I i II, aorist, imperfekt, prezent za budu}nosti i pro{lost, kondicional 30 Upitne zamenice 31 Pitanja i odgovori 32 Pade`i; zamenice 33 Sastavi pri~u 34 Sintaksa; zavisne i nezavisne re~enice. Dopuni re~enice 35 Leksika; izrazi, pore|enja 36 Glagolski prilog pro{li 39 Glagolski homonimi 40 Glagolski homonimi i sinonimi (1) 42 Glagolski homonimi i sinonimi (2) 44 Glagolski homonimi i predlozi 45 Glagolski pridev trpni, pasiv (1) 46 Glagolski pridev trpni, pasiv (2) 48
5

i me|u-) 49 Pridevski sufiksi (-ki. kontra-. -ni. idiomi 52 Tvorba re~i. -in) 50 Tvorba i upotreba imenica 51 Zavisne re~enice. vremenske re~enice.hladno 79 Sastavi re~i (anagrami) 79 Narodne poslovice 80 Poslovice i izreke 80 Ve{ala 80 Najmanje dve stvari koje. inter. pade`i. -ov (-ev). dvostruka negacija 58 Sinonimi 60 Familijarni izrazi 62 Razumevanje teksta 63 Glagol trebati 65 Aorist i imperfekt 66 Deminutiv i augmentativ 67 Pridevski prefiksi 69 Kondicional. Psiho test Najomiljenije `ivotinje. DEO VE@BANJA I IGRE 77 Na slovo na slovo 78 Kalodont 78 Igra pokvarenih telefona 78 Konsonantske grupe 78 Toplo . uzro~ne re~enice.Prefiksi (anti-. Igra asocijacija 89 83 83 83 6 . uslovne re~enice 70 Uzvici 71 Gramati~ke i pravopisne gre{ke 72 Antonimi i sinonimi 74 2. -(i)ji. Psiho test Poga|anje li~nosti Poga|anje profesije 84 Kviz 1 84 Kviz 2 88 Kviz 3 88 Kviz 4. izvedeni glagoli.. Intervju 57 Veznici. izvedeni pridevi. protiv-. -ski. futur II.. kondicional. prilozi i imenice 53 Kolokvijalni govor i `argon (1) 54 Kolokvijalni govor i `argon (2) 55 Tvorba re~i. pridevi i predlozi 56 Govorne ve`be. 81 Pogodi ko je 82 [esnaest pojmova. imenice.

127 Intervjui 129 Osmosmerke 131 Ukr{tene re~i 133 Mali oglasi 133 Akrostih 133 Numeri~ke igre 134 Re~enice i re~i sastavljene od limitiranih sredstava Dopuni dijaloge 136 3.Umesto diktata 97 Igra s re~nikom 97 Ve`be s horoskopom 97 TV Dnevnik 97 Nastavi re~enicu 98 Obezglavljene re~enice 98 @ivotinje i njihove navike 99 Crna hronika 100 Pridevski i glagolski bingo (tombola) 101 Kako gledam na tebe 104 Izbaci uljeza 105 Zagonetna pri~a 111 Uputstva 112 Proces rada 114 Kuhinjski recepti 115 [tamparske gre{ke 115 Defini{i re~ 116 Podela uloga po scenariju 118 Nastavi dijalog 119 Sinopsis ili pri~a 121 Dr`ave i gradovi (Zanimljive geografije) 123 Pome{ana pitanja i odgovori 124 Hajde da pri~amo o. ~asopisi. periodika 144 Internet 145 Indeks za snala`enje po nivoima Indeks oblasti i va`nijih termina 147 149 143 BIBLIOGRAFIJA 153 7 . popularna literatura Novine. drame.. jezi~ki priru~nici i sl. romani. DEO LITERATURA 141 135 Ud`benici. zbirke pri~a. 141 Beletristika..

8 .

ali i svima onima koji predaju i u~e srpski van fakulteta. Sve ve`be i primeri navedeni u ovom priru~niku isprobani su na ~asovima. nedavno je iza{ao “Pregled nastave srpskohrvatskog jezika“ Danka [ipke1. Gotovo svi obrasci raznih vrsta ve`bi (koriste}i ovaj termin mislimo i na testove znanja i igre. dr`anjem ~asova stranih jezika. trogodi{nji i intenzivni dvomese~ni nastavni program za govornike poljskog jezika). To gradiranje ne treba shvatiti preterano precizno. u {kolama jezika i na privatnim ~asovima. na koji se ovaj priru~nik velikim delom i oslanja. Na vrhu svakog ve`banja nazna~eno je kom je nivou ono namenjeno. Ipak. ovaj priru~nik ne sadr`i mnogo ve`banja i testova za najni`i nivo znanja zbog toga {to ti ud`benici u dovoljnoj meri pokrivaju te potrebe. Nastao je kao posledica nedostatka nastavnog sredstva za srpski jezik koji bi pratio nastavu uz ud`benik ili barem omogu}io lak{i pregled programa i rada na predavanjima i ve`banjima. Poznan 2003. (Petogodi{nji. 9 . a naravno da uvek ima grupa i pojedinaca koji }e svojim znanjem odskakati od nje. Ne zna~i da i takvih ve`banja ovde nema. privatnim ~asovima srpskog za strance. od 1 do 9. ali su malobrojna i tu su vi{e da nastavnika inspiri{u kako da sastavi sli~na. ali i iskustvo ste~eno u~enjem stranih jezika.O NAMENI I UPOTREBI PRIRU^NIKA Ovaj priru~nik namenjen je pre svega lektorima i studentima srpskog jezika. Ono slu`i kao elementarni orijentir. tekstove i ostale vidove vo|enja nastave) primenljivi su na sve nivoe znanja i mogu varirati u odnosu na to kako ih predava~ prilagodi u~enicima. a ve}ina ba{ za apsolutne po~etnike. U ovom priru~niku sabrano je iskustvo ste~eno na nastavi srpskog jezika na Univerzitetu Adama Mickjevi~a u Poznanju. Budu}i da su gotovo sve postoje}e knjige s temom srpskog jezika za strance ra|ene za po~etni nivo. Wydawnictwo Naukove UAM. Danko: "Pregled nastave srpskohrvatskog (srpskog/hrvatskog/bosanskomuslimanskog) jezika. neke su ve`be obra|ene primerima za sve 1 [ipka. Pore|enja radi. {to ozna~ava broj semestra na fakultetu. skala.

a ne mo`e biti siguran da od ranije negde ne postoje. Ona ve`banja koja su direktno preuzeta iz stranih priru~nika i ud`benika obele`ena su fusnotama. Ovde su. dok su op{tepoznate igre. testovi i igre preuzeti iz brojnih ud`benika i priru~nika ovog tipa za druge jezike2. zajedno s onima kojima se ne zna autor ili ih je smislio potpisnik ovih redova.nivoe. 3 Budu}i da su uz uva`avanje svih razlika izme|u srpskog i hrvatskog njihove razlike ipak nedovoljno velike da je skoro nemogu}e proizvesti neku ve`bu koja se ne mo`e brzo serbizirati ili kroatizirati. ostali neobele`eni. ve`banja i modeli kvizova. odavno poznate igre za decu. Veliku zahvalnost na podr{ci. ali je isto tako va`no naglasiti da su ovde probrani oni koji dokazano dobro funkcioni{u u primeni na srpski odnosno hrvatski jezik3. da neke vrlo popularne i godinama usavr{avane ve`be za. Ovo va`i i za ostale priznate ili nepriznate jezike. \ur|ici Bo`i}. engleski i francuski ili su neprimenljive na srpski zbog gramati~kih razli~itosti. koncepcije iz poznatih kvizova. a posebno se na brojnim primerima i podr{ci zahvaljujem Veri Raki}. ili studente ostavljaju krajnje ravnodu{nim i nezainteresovanim zbog kulturolo{kih razlika koje se latentno provla~e kroz nastavu jezika. ]. Valja naglasiti da je po pitanju modela malo toga u ovom priru~niku ekskluzivno novo i originalno. 10 . Primeri su u najve}em broju originalni. Marinku Zeki}u i Slobodanu Vladu{i}u. Pokazalo se. idejama. godine potpadali pod zajedni~ki termin srpskohrvatski odnosno hrvatskosrpski jezik. P. koristili smo se ovde zajedni~kim iskustvom za oba jezika. ali i dovoljno zabavnim i zanimljivim da odr`e neophodnu pa`nju u~enika. ve`be. naime. dopunama i ispravkama dugujem kolegama Stanislavi Kosti}. Kori{}ene su razne {eme ve} odavno poznatih ve`bi primenjivani generacijama u nastavi stranih jezika. 2 Vidi bibliografiju. a koji su do 1990. svoje mesto na{la samo ona ve`banja koja su se pokazala delotvornim. na primer. dakle.

Ova ve`banja i testovi nemaju pretenziju da obuhvate sve segmente potrebne za potpuno savladavanje srpskog jezika. npr. ud`benike i skripta ove vrste je pove}an broj primera {to omogu}uje iscrpniji i temeljniji rad i sa ve}im grupama. TESTOVI I VE@BE Ovaj deo priru~nika namenjen je svim nivoima. a povremeno su namerno kori{}eni oblici koji u~enike zbunjuju. Na nastavniku je da ih prepozna i da uka`e na njihovu pojavu. 67) Izvesnu novinu u odnosu na postoje}e sli~ne priru~nike.yu/prirucnik). oblici i izrazi. Najbolje }e poslu`iti lektorima i nastavnicima da ih daju studentima i u~enicima da ih rade na ~asu ili za doma}e zadatke. Ovo se naro~ito odnosi na neobi~nu ali pravilnu upotrebu pojedinih glagolskih vremena i vidova. Ono {to razlikuje ovaj deo od drugog dela knjige je u tome {to je ovaj vi{e okrenut klasi~nom. Tako|e. Postoje mnoge pojave u jeziku koje kroz ove testove nisu obra|ivane. ubacivanjem manje frekventnih re~i ili komplikovanjem re~eni~ne konstrukcije. sintaksi~ke i stilske ve`be i testove koji u ovom ili onom obliku ve} postoje u raznim na{im ud`benicima. dakle. kroz te primere provla~e se ~esto konstrukcije koje pripremaju studente za neka druga ve`banja i testove. U ovom delu nalaze se i saveti i uputstva za takav vid nastave (v. Njihova forma je klasi~na i uobi~ajena. tradicionalnom usvajanju jezika. Neka ve`banja i testovi dostupna su i na internetu (v. Ovde su dati primeri za uobi~ajene gramati~ke. Kroz primere su.krompir. ve`banje za augmentative i deminutive. Neke lak{e testove vi{i nivoi mogu re{avati sve ve}im skra}ivanjem vremena. Zasad je ovo samo model koji olak{ava nastavu. s tim {to je uvek nazna~eno na po~etku testa ili ve`be {ta je za koji. Ovde smo po{li od toga da je va`nije usvojiti ono {to se u jeziku javlja ~e{}e. str. osim u nekim redim slu~ajevima. me|utim. a to su oni slu~ajevi koji formiraju pravila. dotaknute i mnoge specifi~ne jezi~ke konstrukcije. ali oni nisu odvojeno nazna~eni. ~esto najomiljenije teme kod mnogih sastavlja~a ud`benika. Me|utim. leksi~ke. povremeno dr`ati predavanja. 11 . Na studentima je da uo~e njihovu neobi~nost i ponavljanjem sli~nih primera da krenu da ih usvajaju. ne treba se toga striktno dr`ati zbog starog pravila da je ponavljanje za u~enje jezika uvek dobrodo{lo. a to se naro~ito ti~e nekih izuzetaka.1. stranicu http://www. Potrebno je. dok je u drugom poseban akcenat stavljen na zabavnije sadr`aje. Priru~nik je zami{ljen tako da lektoru {to je mogu}e vi{e skrati prirpemu za ~as tako {to }e testove mo}i da fotokopira direktno iz priru~nika. Neke pojave u jeziku lektor ne mo`e ni da objasni uz pomo} testova.co.

.

I sami }e biti iznena|eni kako brzo napreduju. njima treba ograni~iti vreme za re{avanje) U prodavnic___ se proda___ razne stvar___. posle i {tampana. Posle je dovoljno s vremena na vreme davati diktate. predlozi. Nivo 1-2 TEST (pade`i. Ka`___ da im___ lep___ nog___. zatim i ve`banja i tako neprekidno prve dvetri nedelje. tamo gde se prikaz___ star___ filmo___. Oni studenti koji pokazuju vi{e elana i inicijative mogu da ve`baju rade}i sa }irili~nim kodnim rasporedom sa srpskom tastaturom na ra~unaru. ali Jovana najvi{___ vol___ da kupuj___ polovnu rob___. Ponekad nije lo{e vi{e nivoe iznenaditi ovako jednostavnim testovima jer vremenom i oni krenu da zaboravljaju elementarne stvari pa nije lo{e povremeno se vra}ati unazad. U pantalon___ se ne ose}___ dobr___. Prvo {to |aci treba da nau~e je ba{ }irilica. ali ne bi trebalo da bude tako. Ve} posle dve nedelje mo`e im se dati diktat i prvi. tekstove. Ovaj metod je dobar i iz psiholo{kih razloga jer studenti odmah po~inju da rade ne{to konkretno {to daje opipljive rezultate. str. Ona je studentki___ arhitektur___. ___ je zanim___ i mnoge drug___ stvar___. a nastavnik ih mo`e sastaviti i sam.com mogu se skinuti tekstovi iz ~itanki za osnovnu {kolu. Ni{ta ne smeta ni prepisati tekst iz ud`benika koji su studenti ve} radili. prvo pisana slova. Jovana ____ vrlo samostal____ osoba. Nekima manje. biti. a u prvo vreme uvek da pi{u doma}e }irilicom. u zadatak dobijaju da prepi{u prvu lekciju. v. U bioskop___ ~est___ ne___ {ta da se gled___ pa nji___ dvoje id___ __ pozori{t__. Njeg__ tako|e interesu___ star___ film___. Njen___ mama nem___ razumevanj__ za to i stalno je zbog toga kritik____. leksika)* (*Ovakve i sli~ne testove dobro je davati {to ~e{}e u po~etnim kursevima. Na primer. Jednom.cirilica. prakti~no samo to da rade. Ona je velik___ ljubitelj filmsk___ umetnost___. ali va`no je da ve} posle prvog ~asa dobiju u zadatak da prepi{u azbuku. 13 . Naravno. zavisno od toga po kom ud`beniku radi. Sa sajta www. Po njemu. Tad je najlak{e. Narav____. ali on prizna___ kvalitet mnogi__ drugih kinematografi___. ti film___ ima___ u seb__ vi{e `ivot__ . Pokazala se najboljom receptura kakva se zapravo primenjuje i u osnovnoj {koli. 127. kad je bi___ u kinotec__ u Kosovskoj ulic__. Najvi{___ ___ se svi|a___ franusk__ i italijansk___ film____ iz sedamdesetih i osamdese___ godin___. to ne uti~___ na nje____ odluke. Ona vi{___ vol___ da nosi suknj___ nego pantalo___.Nivo 1 ]IRILICA Bez znanja }irilice nema ni znanja srpskog. izbrisati nastavke i umesto njih staviti prazne linije. neki jednostavan tekst. ali vi{__ vol__ kinematografi___ koja dolazi iz isto~___ Evrope. za ~itanje. upoznala je Dark___. dok se jo{ ni me|usobno ne poznaju dobro. Jovana im___ velik___ kolekciju film____ na video-kaset___. To je dobar na~in za utvr|ivanje gradiva. Iskustvo nam govori da ovo pismo svako mo`e da nau~i i to vrlo brzo. Tako|e. Nije tako zato {to ona nem___ dovoljno par___ da kup___ nov___ stvar___ nego prosto zato {to polovn___ rob___ vi{___ vol___. nekima vi{e. i da taj doma}i donesu na slede}i ~as. a da se u pantlon___ one skor___ nikad ne vid___. i 133. prezent. Pojedini studenti i u~enici unapred se boje da }e im to predstavljati veliki problem. Posle toga. dok jo{ imaju po~etnog elana i `elju da u startu ostave dobar utisak i dok se uklapaju.

da li si ti normalan (Igor)? 17. 20 . ______________________________________________ 6. 11. Da li _____ je drago (ona)? 9. 19. Jednom }u i ja da odem u Budvu. ______________________________________________ 2. ______________________________________________ 3. _________. 6. 14. odri~ni oblik): Popuni re~enice ispravnim oblikom re~i iz zagrade: 1. 18. Imamo _______ (pi}a) za __________ (ve~era). 16. Ivan je kod ____________ (prijateljica). 5. Iznajmila sam _____________________ (velika ku}a). Lidija je jednom bila u Budvi. 12.Nivo 1-2 TEST (pade`i. 4. O ______ (to) ne ______ (vredeti) ni pri~ati. 8. ______ se to veoma dopada (ja). ______________________________________________ 4. Mirkov prozor gleda na _________________ (Studentski park). Sutra idemo na ____________ (ekskurzija). _________ je dosadno (sestre). Sutra }e biti velika `urka kod Marka. 15. 21. S _________ (Marija) je lepo razgovarati. Imam dve ________ (sestra). Tamara ne mo`e da `ivi bez ____________ (ogledalo). Buka smeta ___________ dok u~i (studentkinja). Na ulici ima mnogo _______ (~ovek). 3. ______________________________________________ 14 . Na rukama i nogama imamo po pet __________ (prst) Napravi odri~an oblik od slede}ih re~enica: 1. Uvek idem u bioskop subotom. 10. 7. Nau~nici pi{u knjige. U ovoj sobi ima puno __________ (ugao). Deca se igraju _________ (lopta). 13. ______________________________________________ 5. Zec je u {umi. Vi ste iz __________ (Amerika)? 2. Na _________ (selo) se dobro ________ (jesti). Mi _________ (kupovati) ________ (knjige).

boleti . ljut .zec .sestra . ulica .Nivo 1-2 Sastavi re~enice koje }e sadr`ati zadate re~i. sipaj mi malo soka Kad popije{ ~a{u soka. bez obzira koliko }e i kojih drugih re~i imati.drug .sestra 7.ponekad . sutra .ru~ati 8. tetka .vreme 2. ona ostane prazna. Kad je sok bio u ~a{i ona je bila puna.velik .zub 4.vuk . Milan je pobedio u takmi~enju u brzom razbijanju ~a{a.stanovati 16. sipaj mi ~a{u soka.kasniti . krava .piti .lep .biti . malo .pametan . u~iti .ru`an . a sad je prazna.crven .uvek 13.auto .oni .~a{a ^a{a mi je prazna.prozor .pametan 15.ju~e . razgovarati .tako|e .crn .{irok .brzo .slavan .naravno 11.gladan .* (*Vodi ra~una o razli~i izme|u prideva i priloga) primer: sok .seljak .jak 10.veoma 6. nikad . 1. fakultet .uvek .~ovek .prodavnica 17. mleko .zima . do}i . engleski . voziti . crkva . Bokal nije prazan.misliti .praviti 5.glup .an|eo 12. govoriti .trotoar .siv .vrlo .jesti .voziti . ki{a .sedeti .preksutra 14.jelo .ro{tilj .rano 18.raditi 19.hotel .spavati .i}i .petak .pu{iti .kupovati 3.prazan .paziti 20. sto .pas .slon 15 . nekad .tih .pozori{te .lud .meso 9.odmarati se .pljeskavica . brat . popio svoj sok i vratio se ku}i praznih ruku.brat .{uma .

soko__. u~ionica J. vrganji__. aspirin__. bonsai__. flaster__. so__. losos__. trava__. `drebe__. levi bek__. kikiriki__. pi{taljka__. cve}ara H.POVEZIVANJE POJMOVA Pove`i gornje s donjim pojmovima. pilule__. poga~a__. stopalo__. mononukleoza__. petao__. terapeut__. tablete__. haljina__. lopta__. los__. pavlaka__. (* Neki gornji pojmovi mogu se povezati sa dve ili vi{e donjih odrednica. ka~kavalj__. prasetina__. mukanje__. burek__. ker__. je`__. mekinje__. A. kada__. luk__. Na liniju pored imenice odozgo upi{i slovo pod kojim se nalazi odgovaraju}a odrednica sa spiska ispod. selo D. {tala__. ki~ma__. muzika__. poga~a__. pe{kir__. prodavnica hrane N. krompir__. injekcija__. vrabac__. vizita__. jagode__. sestra__. ZNA^ENJA . suvi vrat__. vrat__. kroasan__. stomak__. nokat__. pozori{te L. buket__. zastava__. analgetik__. prodavnica ode}e P. peca-nje__. salama__. karanfil__. buter__. pa{teta__. simfonija__. duks__. zemlja__. jabuke__. {minka__. lovac__. brija~__. keks__.IMENICE. ~etinari__. d`emper__. himna__. {ampon__. statista__. fikus__. jogurt__. kulen__. monografija__. {ampinjon__. navija~__. jelen__. vo__. pekara K. stadion O. kasapin__. dijagnoza__. monodrama__. bolnica I. ~arape__. lignje__. scenografija__. POJMOVI. amputacija__. kupatilo G. fundus__. apoteka B. koplje__. kreda__. kuni}__. tu{__. proja__. {pric__. mesara M. rakija__. slavina__. kifla__. prase__. vepar__. smeh__. {ampion__. ru`a__. hirurgija__. rebro__. kvasac__. rebarca__. njiva__. hrast__. uvija~__. {koljke__. ga}e__. ljudsko telo E. rakovi__. gaza__. aplauz__. tabla__. koreografija__. orasi__. farmerke__. prst__. bend`amin__. {uma 16 . sako__. more F. pr{ut__.Nivo 2-6 LEKSIKA . knji`ara C. Upi{i onu za koju se najvi{e vezuje ili na koju tebe najvi{e asocira) roman __. {unka__. farmaceut__.

Zato {to je u tom restoranu zabranjeno pu{enje. a Vama? 13. Za{to su svi ju~e bili tako nervozni? e. 6. svakako. drugi put. ni najmanje. Tako {to su se upoznali u zatvoru. 15. Neka hvala.Nivo 4-6 VE@BE. Ne. ne brini se. Iz tog tvog pitanja se ta~no vidi da o tome nema{ pojma. ali i ti bi to radio da si puno mla|i. Da. samo ve} jednom prestani da mi stalno postavlja{ to isto pitanje.POSTAVI PITANJE Sastavi pitanja tako da ponu|ene re~enice budu odgovori na njih. 4. Zato {to bi se {ef onda jako naljutio. Da bismo u{tedeli {to vi{e novca. Zbog ~ega je odlo`en let za Beograd? c. RAZNO . 8. Nisam ti ja otac da me pita{ takve stvari. 18. 12. Zato {to je kelner bio izuzetno neljubazan. Verovatno je to samo opravdanje. Nema {anse. Uze}u. Radi ~ega je padobranac proma{io cilj za ~itavih dvesta metara? 1. 10. PITANJA I ODGOVORI. primer: Zato {to je duvao jak vetar. Zato {to nisam bio tamo. 7. Samo preko mene mrtvog. a. 9. 2. 3. Ma ho}u. Za{to ste onda spustili jedra. Nije. 20. 5. kapetane? d. Za{to ste odustali od odlaska na izlet? b. Jeste. Zato {to su ta~ni. Ne. 17 . Jer ima strah od letenja. Zbog mravã 11. ali samo malo. 19. 16. ali slede}i put pazi. mislim da je to veoma lo{ predlog. Ne verujem da je to pravi razlog. 17. 14. Nikad ne kasne.

Idem u _________ pre podne ({kola). ({ansa. U mojoj ___________ ne pi{e tako. (lutka. (nauka) 19. Jaja se kuvaju u _________. (more) 21. Idemo u _________ (bioskop). FUTUR PRVI) 1. 2. Nema _______________ da se setim gde smo letovali pre osam ___________. U _______________ `ivi nekoliko veoma poznatih pisaca. Te biljke obi~no rastu pored ________. Moja ku}a ima nove ___________ (prozor). (smisao. Ne volim da se sun~am na _________ (pla`a) 20. (istorija) 15. godina) 33. 1. PREZENT. Zbog ~ega si se posva|ao s __________? (Borivoje) 13. Koliko __________ ima tvoj ___________? (liftovi. 6. (tenkovi) 24. U ovom _________ se ni{ta ne vidi. U koju ________ `elite da putujete? (zemlja). (knjiga) 16. To pitaj profesora koji predaje ____________ jezika. (tre{nje. Jovana sprema dobra ________. Danas }emo za ________ jesti ________. VREMENA (PERFEKT. 3.Nivo 2 REVIZIJA: PADE@I. taksi) 31. Popuni re~enice kao u primeru: U januaru putujemo u _________ (Moskva) U januaru putujemo u Moskvu. U kojem se _____________ daje onaj glupi tinejd`erski film? (bioskop) 14. ~ovek) 25. Svakog dana Milo{ ide na ___________ (fakultet). stadion) 36. }erka) 18 . (riba). Posle koncerta idemo u ____________ (restoran). (lift) 28. (Crvena zvezda. Ove ________ sam uzeo od na{e ________. U martu uvek pada puno _________ . U moru ima puno vrsta __________. (`urka) 7. Sa Meseca se vidi cela _________ (Zemlja) 22. U svakom ____________ }emo sti}i na _________. Nema nikakvog __________ da se vra}amo ku}i _________. 23. (Crna Gora) 32. (crkva) 12. (slu~aj. ({erpa) 17. Ljudi se u poslednje vreme sve vi{e sporazumevaju __________. 29. (proslava) 8. (ulica.Mirko je bio na __________ kod svoje tetke. U mojoj __________ ne stanuju ti ______. vreme) 35. 11. U prole}e ima puno ____________. Sla|ana se vratila sa __________. (ki{a) 9. ^esto sedim na __________ (terasa). Na osmi sprat se penjem ________. 10. sarma) 18. (ru~ak. 4. ali ih u skorije ___________ ima i najesen. (mrak) 26. Ne razumemo se s ___________ biologije (nastavnica). 5. vreme) 34. Pored _________ ima jedna mala prodavnica. (jelo) 30. ali Partizanovih ima na svim strana ma ______________. Bez muke nema ________. Nigde ne vidim navija~e __________________. neboder) 27.

Ovu lekciju _________________ na slede}em ~asu. (stanovati) 23.znati). prati) 19. ali i to ____________ na visokim planinama (padati. (raditi) 35. Arhimed _____________ "Eureka!". (kupiti. On vi{e ___________ u ovoj fabrici. (ne raditi). Neke ptice ____________ na jug. Jo{ uvek se ne zna kada ____ Sale ____________ na radiju. (mo}i. kuvati). U avgustu obi~no ne ________ sneg. 5. __________ li oni pravo na sopstveni `ivot? (imati) 29. 8. Kakvo }e vreme biti. sva|ati se) 34. I mi ________________ nekad u ovom kraju. ali mi ____________________ crtane filmove (ne voleti. oti}i) 28. (znati) Gospo|a Ratkovi} dobro zna francuski jezik. prevariti) 16. Sandra _________________ da do|e tek u sredu. (biti) 32. Jo{ ju~e su ma~ke _________ u sobi (biti). (ne znati. ti odmah _____________ kod Milice (dosaditi. 3. de{avati se) 24. 2.2. (ne odgovarati) 21. Popuni re~enice kao u primeru:* (*Neki primeri imaju dva ili vi{e re{enja) Gospo|a Ratkovi} dobro ___________ francuski jezik. Neca i Luka ___________ veoma dugo. Nemoj da __________ ono {to ne ________. Hvala vam puno. Neki ljudi _____________ i kad ____________. (nemati) 11. (voleti. Maki _____________ kako ga oni uvek _____________ (ne razumeti. Za{to vi vi{e _______________ na moja pisma?. Dok ___ dvojica _______ tre}i koristi. 9. (planirati) 14. Sutra ____________ Milo{ i Jasna (do}i). (otvoriti se) 17. 1. U utorak ________________ novi kafi} u mom kraju. Neki ljudi ________________ u potpuno hladnoj vodi. (`iveti) 30. (piti. U kadi __________ i da se _________ ve{. _________ li ti dalje od svoga nosa? (videti) 19 . U ovoj kafani ljudi mnogo ________. U ovoj ku}i nikad __________ dovoljno kafe. (tu}i se) 15. (davati) 27. Za{to te __________ taj hotel? (zanimati) 12. ___________ sutra. (ne do}i). misliti) 6. Nela ___ nekad ___________________________ po ceo dan. (biti) 26. Kad ti ____________ tvoja devojka. Vi nikad _______________ doma}e zadatke. (lagati. Radnici danas nisu _________ na posao. Mima ______________ da _________ pre nego {to je nau~ila. (kupati se) 18. a u onoj prekoputa ____ samo _______________ . (gostovati) 13. U celoj Vojvodini `etva _____________ ove jeseni veoma dobra. gledati) 33. Nekad ____ krave _________ vi{e mleka. 7. Jednog dana ove nov~anice ________ veoma vredne. (uzviknuti) 20. (pu{iti). Mi ______________ ono {to nam __________. ne trebati) 36. (kazati. 4. trebati) 10. telefonirati) 31. (mi . (ne raditi) 25. (seliti se) 22. Oni koji ___________ neka iza|u napolje.

prezent) 5. 20 . Razgovarali smo o ______________ bratu. 5. Po ceo dan ona se gleda u _____________________________ (dobri vojnici) (veliki problem) (Zoranova tetka) (mala fotografija) (najbolji u~enik) (zelena trava) (nisko drvo) (slaba studentkinja) (stara baka) (iskrivljeno ogledalo) Stavi glagole u odgovaraju}a vremena i oblike: 1. Mi ________________ kad se zavr{i film (do}i). perfekt+negacija) 8. Navedi pet divljih `ivotinja _____________________________________________ 5. Ju~e smo videli _______________________________________ 4. Pomo}u nogu i kostiju ______________________ (mi. Odakle je bio Leonardo da Vin~i? _______________________________________ 4. Video sam te na ______________________________________ 5. Proda}emo _________ stan. On _________________ doma}i zadatak. (uraditi. 1. 2. 4. Sa prozora vidim ______________________________________ 7. Sedim iza ____________________________________________ 6. Slede}e subote __________________ taj film (mi+gledati). Kupio sam ________ veliku igra~ku. Odgovori na pitanja: 1. perfekt+negacija) 4. Dragana li~i na svoju __________________________________ 10. vide}e se sli~nost (biti). Molim vas. _________________ mi moju svesku (vratiti). Koliko je sad sati? (slovima) ____________________________________________ 2. On ______________________ na more (putovati. Legli su ispod ________________________________________ 8. 2. Knjigu sam dao _______________________________________ 9. Razgovaramo o _______________________________________ 3. neprestano ________________ velike pauze (praviti+gl. 3. Upla{io sam se ~oveka ___________ je bio jako velik. 9. Mi _______________________ da ~itamo ovu knjigu (morati.Nivo 2 PRIMER ME[OVITOG TESTA Stavi prideve i imenice u odgovaraju}e pade`e: 1. [ta je to ~a{a? ________________________________________________________ Upi{i neku zamenicu na praznu liniju. kretati se. Mora}u da nabavim ____________ cipele. Vozili smo se dugo. U kom mesecu po~inju predavanja na fakultetu? ___________________________ 3. futur+negacija) 3.pril. Ju~e su Zorica i Zoran ____________ na izletu zajedno (biti). 7. 6. Kad on ___________ ve}i. sada{nji) 10. Ju~e sam razgovarao sa ________________________________ 2.

Skoro svaki dan _____________________________________________________ 21 . mr{av: _______________________ 7.Sastavi re~enice od ponu|enih re~i (mo`e{ koristiti i druge re~i) cigareta. dosadno _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ doktor. mali: _________________________ 10. prodati: ______________________ 5. zdrav: ________________________________ 10. Ho}u. bolji: _________________________ 6. istina: ________________________ 4. tih: _________________________________ Sastavi pitanja tako da ove re~enice budu odgovori na njih: 1. pevati. brzo _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ sneg. mlad: ________________________________ 4. ku}a. dobar. ~udan: _______________________________ 6. sre}an: _______________________________ 9. pro{li: ______________________ Stavi prideve u komparative: 1. jeftin: ________________________________ 5. pokvariti: _____________________ 9. Zato {to je ta planina veoma visoka. ____________________________________ 4. vrlo rado. te`ak: ________________________________ 8. padati. _____________________________________________________ 3. debeo: _______________________________ 3. stalno. i}i. Preko vikenda. prijatan: ______________________________ 2. zanimljiv _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ Navedi re~ suprotnog zna~enja (antonim) 1. Nemam vremena. te`ak: ________________________ 3. lak: __________________________________ 7. ______________________________________________________ 2. glup: _________________________ 2. lo{. ~ovek. vu}i: _________________________ 8. ____________________________________________________ 5. sutra.

varja~a 1.Nivo 2-4 TEST . frizer 10.21 blic . ~ista~ica 3. kao u primeru.1 menja~ . rukometa{ 8. u~enik matematike 20. pisac 5. Primer: kuvar .7 testera/pila .9 mapa sveta .4 reket .LEKSIKA Spoji profesije s leve sa alatima s desne strane. snimatelj 12. voza~ 21. prodavac 15.10 ma{ina za kucanje .16 metla . nastavnica geografije 6.13 epruveta . daktilograf 2.14 kamera .22 22 . stolar 7. hemi~ar no` za staklo. peva~ 4.8 ~etkica .12 olovka . staklorezac 17.3 lopta .20 ~e{alj . lovac 14.19 mre`a .2 ~eki} .17 mikrofon 18 pu{ka . dirigent 22. drvose~a 19. slikar 13.11 lenjir . pekar 11.6 oklagija .15 palica . fotograf 18. teniser 9.5 kasa . ribar 16.

9 bi~ .12 valjak (jarac) .kamera 1. kao u primeru. ~elista 2.19 figure . gatara 21.LEKSIKA Spoji profesije s leve sa alatima s desne strane.4 britva . {ahista 17.11 plug .8 mikseta . sve}ar 6.7 kona~ . brija~ 13.6 violon~elo .22 23 .2 turpija . manikir 7. ronilac 20. leksikograf 18. ratar 12. Primer: snimatelj .20 vosak . kova~ 4.10 karte .5 granata . tonac 19.3 re~nik .Nivo 4-6 TEST .15 projektor . ma{inovo|a 15.13 satara .17 dobo{ .21 kosa . moler peraja . kroja~ 5.18 lokomotiva . artiljerac 16. kosa~ 9. ma|ioni~ar 14. mesar 11.14 stetoskop .16 nakovanj . bubnjar 3. lekar 8.1 {e{ir . krotitelj 22. kinooperater 10.

(star) 11. Sarme su danas __________ nego pro{li put. __________ je. Ka`u da su `uti feferoni __________ nego zeleni. Dejan je danas ____________ od Nenada (veseo) 4. (brz) 13. 1. 34. (jak) Sad je u sobi ______________ nego pre. Ovo je sigurno ________________ muzika koja se danas pravi. Beograd je ________ od Be~a. (tanak) 21. (`estok) 23. Rekli su mi da je lepa. (mali) 3. (crn) 31. (milo) 15. (kratko) 37. (skup) 9. Beograd zna~i beli grad. Imate li ne{to ___________? (sitno) 33. ________ mi je belo vino nego crno. 6. Moj {tap je ___________ nego tvoj. Dijamant je _______________ dragi kamen.Nivo 2 1. ali je jo{ __________ nego {to sam o~ekivao. U Rimu je jo{ ____________ saobra}aj nego u Beogradu. S mora }emo se sigurno vratiti ___________ nego {to smo sad. ali danas sam mnogo ___________. ali je to mo`da ____________ grad na svetu. (siroma{an) 32. Dragana tvrdi da je __________ nego Vanja. (drago) 35. ali je Bojana jo{ _______________. Stavi pridev ili prilog u komparativ ili superlativ* (*neke re~enice nemaju naveden pridev/prilog u zagradi. (debeo) 18. (dosadan) 5. Ova knjiga je __________________ od svih koje sam dosad ~itala. Tvoje cipele su __________ od mojih. Danas su banane trule. ali ako ih ne pojedete sutra }e biti jo{ ____________. (siv) 24. Razgovarao sam sa ____________ vodnikom. (ru`an) 26. (konkretno) 29. (slan) 12. (sigurna) 25. (pametan). Meni je ____________ pored moga Ilije. Platina je _____________ plemeniti metal. Ova ulica mi se ~ini _________ od one druge. Kupili ste _________ sijalice. Sutra }e biti jo{ __________ nego danas. 17. Hleb je __________ od cigareta. Odredi ga po smislu) Moja ku}a je ________ od tvoje (velik). 7. (lenj) 36. Taj ^vorovi} je sigurno neki tvoj ______________ ro|ak. Ovo je bez sumnje ________________ {e{ir koji sam ikad video. (uzak) 39. (tu`no) 38. (tvrd) 8. Bulevar Aleksandra Kara|or|evi}a Beogra|ani _________ (~esto) zovu samo Bulevar. (mastan) 27. Sale se prvi popeo na ______________ planinu na Balkanu. To je ________________ zemlja u kojoj sam dosad bila. Ponekad je kornja~a _______________ od zeca. jer je to ________________ ({irok) i _____________ (velik) ulica u gradu. (jeftin) 2. [to ju`nije to ____________. Mile je _____________ nego ikad. 22. (dalek) 19. Jelena je drska. ali ovaj je jo{ __________. (gust) 10. (star) 40. Ne pravi se _____________ nego {to jesi. Ova slanina je _____________ od one druge. Moja ku}a je ve}a od tvoje. 14. Trebalo bi da danas za ru~ak pojedemo ne{to ____________. 24 . 30. Taj vic je glup. (visok) 16. (toplo) 20. Treba da bude{ ______________ u sebe. (ljut) 28. Ju~e sam se lo{e ose}ao. Bolje krenite ovim putem.

ali ___________ (tugovati) za Londonom. Ikar je do`iveo veliko iskustvo lete}i visoko ka svetu bogova. 13. Nikad ne}e{ smisliti dobar poklon ako bude{ samo o tome razmi{ljao. 15. Milan se ose}a umorniji nego posle posla. Tako|e. 7.. Kad ne radi ni{ta. futur II. studenti se mogu stimulisati da sami smi{ljaju re~enice koje }e sadr`ati ove oblike. 10. Ptice umiru dok pevaju. 6. Ne verujem da }e{ napraviti veliku karijeru ___________ (prati) prozore. Polude}u ako budem govorio ovako u prazno. Milan }e ipak da se vrati. Televiziju naj~e{}e gledaju le`e}i. Dok smo se mirno {etali kejom. Autobusom smo se uvek vozili ______________ (pevati) 12. 20. Kad (dok) u~i geografiju. perfekt.. 2. Dr`a}u ti pal~eve. Rekao je glupost __________ (`eleti) da ka`e ne{to sasvim drugo. 19. 25 . Mi}a se ujeo za jezik. Oti{li su kod lekara ______________ (strahovati) za svoje zdravlje. 4. futur I. ali spavaju}i. ~ovek ponekad po`eli da ode na neko daleko putovanje. Treba napomenuti da oni mogu zameniti skoro sva vremena. Kad vas gledam kako zevate i meni se spava. Posle svega. tako da bi mogu} zadatak bio da smisle po primer u kojem }e gl.Nivo 2-6 TEST: GLAGOLSKI PRILOG SADA[NJI Dopuni re~enice kao u primerima: Napomena: Na vi{im nivoima. 9. Najvi{e volim da putujem dok spavam. 1. 16. 21. pril. 18. nai{li smo na jednog velikog psa koji nas je napao. Jova je pobesneo ~ekaju}i Tanju da se vrati iz kupovine. nai{li smo na jednog velikog psa koji nas je napao. Male odmore smo provodili _____________ (pu{iti). 8. 11. treba voditi ra~una i podvu}i razliku od prideva koji dobijaju sufiks -}i i ovog oblika priloga. Mirno se {etaju}i kejom. An|ela i Sla|ana su nam mahale 5. Baba se povredila preska~u}i ogradu od terase. 17. Mnogo ste pogre{ili kad ste se onoliko radovali prvom golu. 14. kroz prozor im se vijorila zastava. 24. 23. 22. ~ovek ponekad po`eli da ode na neko daleko putovanje. Ne paze}i. ^ovek mo`e i da se umori ______________ (sun~ati se) previ{e. sada{nji zamenjivati prezent. Minja se uvek penjao na deseti sprat pe{ke a da se nikad nije previ{e umarao. Dok su se vozili kolima. 3. i obrnuto U~e}i geografiju. po{to ispit pola`e{ suvi{e rano. Dok su odlazile vozom. ^ovek se brzo umori penju}i se uz planinu biciklom. ~oveka mo`e da strese struja.

Gospo|ica Peri} neprestano tvrdi da najbr`e kuca i da joj nema ravne u daktilografiji u preduze}u u kojem radi. An|elko ka`e: “Moja sestra An|ela je la`ljivica jer svojim drugaricama stalno govori: ”Ja normalno jedem i najvi{e volim slatki{e”. jer tako ne paze na ~asu. Danas }e Luka sigurno da ka`e da je ju~e bio kod svog lekara. 2. “ali kod lekara idem da bih proverio svoje zdravstveno stanje za svaki slu~aj. * Ova re~enica ima nekoliko mogu}ih re{enja. Njene koleginice tvrde uglas da to nije istina. lektor pita onog ko se javi da zna. Marko je pitao svoje drugove za{to idu na pecanje kad napolju pada ki{a. da je svaka od njih i bolja i br`a od nje. 2. uve~e uvek izlazim i jednostavno me ni{ta drugo ne interesuje”. ~esto ka`e. slede}i ko je na redu. Na primer. Marija je dobra u~enica. ^ovek ponekad ka`e: “Mnogo mi je te{ko palo to {to imam sve manje posla”. a opet uvek da bude vitka i mr{ava”. Pogodan je za rad na ~asu. 2) Stavi re~enice u direktni govor: 1. 3.* 4. 26 . ne jede ba{ ni{ta da bi u {koli mogla pred njima da se prejeda. ja volim da idem kod lekara”. Ja se po ceo dan zezam s dru{tvom. 1. a sutra }e da ka`e da je danas trebalo da ide ali da je zaboravio. ali je dodala i da ne treba unapred da se spremaju.Nivo 4-6 ME[OVITI TEST: Napomena: Ovo je primer me{ovitog testa. U stvari. U~iteljica je svojim u~enicima rekla da }e sutra da rade test iz geografije. Deca su rekla da ne vole da idu kod lekara. 3. a oni su mu odgovorili da vole da kisnu. 5. Jovana }e se jednog dana zapitati {ta joj je trebalo da se petlja s onim propalicama iz kraja kad je grad pun finih mladi}a. ka`e mu se da dâ odgovor na drugo ve`banje pod brojem 3. Jo{ }e dodati da }e da ide sutra. 6. To rade samo {treberi. tako {to se studentima zadaje da odgovaraju na pitanja nasumi~no. Dejan je rekao da voli da glada stare filmove i da mu nimalo ne smeta {to su crno-beli. Ako ne zna. ali i {ire. 5. . An|elko i An|ela su brat i sestra. Ne volim kad neko ka`e: “Bi}u kratak”. ali stalno govori: “Ja ne volim da idem u {kolu i mrzim u~enje. kako ih ne bi re{avali ~ekaju}i da na njih do|e red i tako unapred spremali odgovor. a kod ku}e po ceo dan gladuje. 4. 1) Stavi direktni govor u indirektni: Deca su rekla: “Ne volimo da idemo kod lekara”. Gospodin Luki} redovno ide kod lekara: “U principu. ne za doma}i. meni ni{ta ne fali”.

a) Nekad su ljudi mislili da se Sunce vrti oko Zemlje. pa kad nam je i to dosadilo pre{li smo na njega. mnogi su prona{li sre}u zato {to su probali veliki broj kombinacija.3) Upotrebi ZATO umesto ZATO [TO. ali vrlo neozbiljan jer smo svi bili popili previ{e toga i te. ali bila je vrlo gladna. 3. 3. . Ne postoji siguran na~in da se do|e do sre}e zato {to je broj mogu}ih kombinacija beskona~an. 4. Dok smo bili kod nje. * Svaka re~enica ima vi{e re{enja. Gde ima toga ima i te. 2. Ipak. 8. 5. Tek kasnije smo utvrdili da nije ni bilo razloga za sva|u zato {to niko nije odmah primetio da je u pitanju bio nesporazum. 2. zato danas mi du`e `ivimo. Kad se ono sabere.* Nekad su ljudi mislili da se ono vrti oko nje. b) Nekad su ljudi mislili da se sve vrti oko `ene. 27 . 1. Pro{le godine nije bilo puno snega zato {to je bilo previ{e hladno. Mi danas du`e `ivimo zato {to su mnoge bolesti izle~ive. 1. Daj svoju nju svojoj onoj. Mnoge su bolesti izle~ive. on je bio uklju~en ali ga niko nije gledao jer smo se svi zabavljali igraju}i njih na njemu. ali izaberi ono koje ti se najvi{e svi|a ili ti prvo padne na pamet. mi smo se lepo obukli i spremili se da pevamo. ali svoju nju samo svojoj majci i njoj. ali u njima nema nikad dovoljno njih. 7. 9. Nemam nameru da se izvinjavam zato {to nisam ni za {ta kriv. zameni obele`ene zamenice odgovaraju}im oblikom imenice ili neke druge promenljive re~i. Dugo smo se sva|ali zato {to se nismo razumeli od samog po~etka. Iako joj je bilo jako toplo. a ove godine ga nema zato {to je suvi{e toplo. Zato {to je danas ~etvrtak. U njemu ima puno njih. Neki se ~esto boje istine zato {to im se ne uklapa u ono {to su tog dana planirali da urade. 9. 8. 6. 7. Posle im bude `ao zato {to prekasno shvate da su bili u pravu. Moje ono je mnogo daleko i zato preko njega vi{e volim da ostanem u njemu u kojem studiram i u miru spremam njih. 5. 4. Ko pre njoj njegova je ona. Ljudi ~esto ne{to pre}ute zato {to su nesigurni u sebe. ispada da ovog njega ne}emo imati dovoljno njih ni za nju. U Subotici ima puno njih i zato se ona uzima za to uspe{nog zajedni~kog i slo`nog njega. Sutra }e Pera da fotografi{e predsedni~kog kandidata zato {to }e za to da dobije puno para. Lidija je ipak oti{la svojoj njoj u kojoj je bilo puno nje. 4) Prema smislu i logici. Danas je Mima bila bezobrazna zato {to je bila nervozna. 6.

3. Vrati}emo se kroz nekoliko ________ (dan). Nema hleba bez _________ (motika). Kome _____ (to) pi{e{? 27. [ta sve to ima{ _____ toj torbi? 10. 23. Kroz _____ (ona) prozor se ni{ta ne vidi. Na ulici ima puno ______ (~ovek). TEST: PREDLOZI I PADE@I Upotrebi odgovaraju}i predlog ili stavi re~ iz zagrade u odgovaraju}i pade`. 17. 24. 2. Na ______ (ja) uvek mo`e{ da ra~una{. 18. tako je _____ zakonu. Kad vi mislite da se vratite _____ puta? 6. Dosta je bilo. Gospodin Stankovi} je _________ (prodavac). 12. 9. Nisu se lepo pona{ali prema ______ (Vi)? 29. 30. Sad ti je jasno za{to nam je _____ `urci bilo toliko dosadno. 28. 20. 7.* (*U nekim slu~ajevima mogu se upotrebiti razli~iti predlozi) 1. Veliko pismo. Sve je on to izra~unao na ________ __________ (svoj kompjuter). Vrati se ______ svoje mesto. Knjigu je ostavila _____ ku}e. Da li vi to govorite _____ meni? 16. 21. Parfem uvek dr`im u ________ (kupatilo). Kupili smo puno jaja da napravimo _________ _________ (velika torta). Moramo. Kad izlazim ______ ku}e. obi~no prolazim ______ vrata. 25. idemo _______ (ku}a). Pera se kasno vratio _____ {kole. Da li vi to govorite _______ (ja)? 15. _____ njenog prozora se ni{ta ne vidi.Nivo 2-4 REVIZIJA. Pri~ali smo sa _______________ (direktor {kole) 31. 26. 4. Jedna lasta ne ~ini __________ (prole}e). 8. 11. 19. Tu odluku doneli smo _____ pritiskom. Pri~ali smo o ________________ (direktor {kole) 28 . _____ mojih le|a stoji jedna `ena. Najzad su se vratili ____ Kopaonika. 22. 13. Dosta smo gledali _____ prozor. 14. Nau~io sam svog psa da hoda ______ nogu. 5.

__________ (~ovek) se ne svi|a kad ga svi posmatraju. Kupci su navalili _____ robnu ku}u kad su ~uli za ______________ (rasprodaja). 19. 3. Po ___________________ (Marfijev zakon) hleb uvek pada ____ namazanu stranu. Sa _________ (`urka) sam se vratio sa _________ (one).Nivo 2-4 REVIZIJA: IMENICE. Kako misli{ da ____ (ona) vrati{ ____________ (olovka) kad nije do{la ____ fakultet? 20. Suncokret je vrsta _______ (cvet) koja je uvek okrenuta _______ Suncu. 7. 8. U _____________ (neboderi) se ljudi `ale ____ buku. Ima li u __________ (ovaj grad) ________________ (normalni ljudi)? 29 . 17. Filolo{ki faklutet se nalazi _____ Studentskom ______ (trg). 6. 5. 15. _____ prodavnice smo iza{li tu`ni jer nismo na{li {e{ire ____ slame. 13. B. 2. Kad god se Zoran vra}a iz _________ ({kola). U ________________ (Perin kompjuter) nema ____________________ (nepotrebni podaci). Sporedni ulaz ___ pozori{te se nalazi u __________________ (Francuska ulica) 9. PRIDEVI. kao u primerima: A. 12. U _________ (Milenina torba) nalazi se sveska ____ linije. 14. 10. a Poljoprivredni ___ Zemunu. Igor i Sale su oti{li na ___________ (planina) i brzo se popeli na _______ (vrh). 18. ali bez _______ (oni). sretne mnogo ______________ (stari prijatelji). _____ Petrovi}a se uvek ose}am kao kod _______ (ku}a). Mnogi ljudi ne vole da `ive u ________________ (visoke zgrade). Klju~ ___ u~ionice je u _____________ (kabinet). 16. ZAMENICE I PREDLOZI. Mnogi ljudi ne vole da `ive u visokim zgradama. 1. Iz prodavnice smo iza{li tu`ni jer nismo na{li {e{ire od slame. _____ izlet idu jo{ dvoje _____________ (moji prijatelji). PADE@I Stavi pridev i imenicu u odgovaraju}i pade` ili dodaj odgovaraju}i predlog. Deca vole da se igraju u ___________ (parkovi) i da putuju _____ more. Navija~i Zvezde imali su puno ___________ (razlog) da se raduju jer je Radi} odbranio ______________ (penal). 4. 11. Pored _____ (ja). _________ (majka) se ne svi|a kad ne mo`e da vidi ______ (deca) ___ prozora.

Ne dam ti svoju sliku. 9. 19. a mo`e predstavljati i zamenu za neka modalna zna~enja. Ja otvorim i vidim po{tara koji mi ka`e: “Od slede}eg meseca penzije vi{e ne dostavljamo na ku}u. a ne znam (nisam znao) otkud mu toliko para. 17. Za radnju u budu}nosti mogu se upotrebiti samo nesvr{eni glagoli mada je u svakodnevnom govoru ve} dosta dugo prisutna i upotreba svr{enih (npr. Ako se desi da nema mesta. 10. Kakav si. 30 . 4. Molimo klijente da na kasi prebroje novac. Ove godine sigurno pada vlada.Nivo 3-8 SINTAKSA. AORIST. osim ako se ne desi neko ~udo. mo`da padne ki{a i sl). 2. 18. Ne brini se. Da upozna{ bolje svoju zemlju. ne razgovaram sa vama! 12. 3. vidimo se sutra. kupova{e) nov auto. PREZENT. 13. KONDICIONAL Napomena: Prezent mo`e ozna~avati i radnju koja se desila u pro{losti (narativni prezent) i koja }e se desiti u budu}nosti. javite se odmah najbli`em konzulatu. Ne primamo kasnije reklamacije. Ju~e vidim Marka kako kupuje nov auto. Uz izvesne uslove prihvatam va{ poziv. 16. `urim ukoliko se dogodi da oni krenu ranije. 8. Ako nema prevelike gu`ve. 5. U aprilu se o~ekuje zahla|enje. ~ak i ako ne mogu. 1.” 6. ako stignemo. Ovakva distribucija prezenta veoma je ra{irena u srpskom. Ju~e sam video (videh) Marka kako kupuje (je kupovao. dolazimo i mi na karneval u Veneciji ove godine. Sutra }emo i}i (bismo i{li) u pozori{te. 11. od slede}e godine nema posla ni za koga. Ako Vam se desi da izgubite paso{. sapleo se o ne{to. 14. a neki se ne mogu zameniti nijednim drugim oblikom) a. Dok se ne smirite. U Nik{i}u se od slede}e godine odr`avaju dani piva. Vidim jutros Pericu kako tr~i i pitam se kuda toliko `uri. mora{ vi{e da putuje{. ne idemo. ako budemo stigli. ima da je izgubi{. Prekosutra sigurno gubimo utakmicu od uvek neprijatnog Azerbejd`ana. Dolazim sigurno. Sutra idemo u pozori{te. Kao u primerima. a onda slede vanredni izbori. 7. Dolazite li na ve~eru? Spremam lazanje. Idem ja tako ulicom i odjednom padnem na nos. zameni glagol u prezentu odgovaraju}im u nekom drugom vremenu. b. a moglo bi da se desi i da padne sneg. PREZENT ZA BUDU]NOST I PRO[LOST. naro~ito u govornom jeziku. Pre nekoliko godina zvoni mi neko na vrata. FUTUR I i II. Ju~e odem u fabriku gde mi ka`u da od slede}e godine radim u tre}oj smeni. IMPERFEKT. Kako stvari stoje. 15. {to se smatra nepravilnim. a ne znam otkud mu toliko para.* (*Neki slu~ajevi imaju vi{e re{enja. 20.

.. _____________________ su se oni prvi put upoznali? _____________________ smo bili na koncertu? _____________________ se boji{ aviona? _____________________ govorite srpski? _____________________ se stidite da im to ka`ete u lice? _____________________ bi objasnio funkciju pluskvamperfekta u jeziku? _____________________ ide{ u taj restoran? _____________________ stanuje{ u neboderu? _____________________ sati prestaje policijski ~as? _____________________ ste diplomirali? _____________________ pticama slu`e krila? _____________________ se koristi grejalica? _____________________ je razlika izme|u njih dvoje? _____________________ se pravi od drveta? _____________________ se razlikuju mu{karac i `ena? _____________________ se proizvodi ~elik? _____________________ radnici rade u tri smene? _____________________ boluju lekari? _____________________ praznici ponekad traju toliko dugo? _____________________ se nalazi klju~ od stana? _____________________ se putuje od Ni{a do Budve? 31 . 43.. 8. 32. 22.? Koji/koja/koje. 19... 20. ? Na ~emu.. 5..... ? Dokle.. 6.. 35... 31.... 29.. 2... 7..? Koliko.? Kako to da........ 5.. ~ime se menja smisao pitanja.? Iz ~ega.. 11. 38... 24. 16. 10.... ? Za{to.? Za koliko.. ? Kad. 46... 39. 34. ? Odakle. 3. ? Odakle....? Primer: 1. ali gramati~ki ispravno). 21.? 33. ? Otkud. 15. 26. 4. 7. 14.? Po kome. 19... 12..? U vezi s ~im. 44.? Koliko daleko.. 28. 25. 1. 12.. ? Kuda. 2... Radi koga. 42. ? Otkud to da. ? Od kada (otkada... 38.? Od koga... ? Radi ~ega.? S koliko. O ~emu.? Iza ~ega. (*Naj~e{}e je mogu}e upotrebiti vi{e zamenica. 6....? Koliko ~esto. ? Za kad. 6..? U koliko. 15. ? Do kad.. 15. 47... 9.. 41...? Oko ~ega. ? Po ~emu.? [ta.. 16...... 26. 27. ? Ko.? Iznad ~ega. ? 17.? Nad kim.. 40.... 17.Nivo 2-3 Na prazne linije upi{i odgovaraju}e upitne zamenice*.? Zbog ~ega. 37....? Zbog koga. 36.. 27..? Da li. 3. 13. 48. a ~esto pitanje mo`e biti i besmisleno. Gde. 8.) ? ^emu. 43 ste se posva|ali? 1. 5.. 13.. 21.? Od ~ega. 39..? Kakav/a/o-/i/e/a. 17.. ? Kako..? Koliko dugo. 10. 14..? S kim.. 2.... 3.. 16..? O kome.. 30. 7... 9. 45. 8... 35. 11.? Ispod ~ega.? Koliki/e/a. 18.. 18. 4.. 23. 20... 14.? Sa ~im.

U Evropi su nekad `ivele mnoge divlje `ivotinje kojih vi{e nema. Nekad su ljudi mislili da je Zemlja ravna plo~a. Mnogo `elim da putujem i da vidim sve interesantne zemlje i gradove. Ju~e su svi studenti bili na izletu. U mom dragstoru uvek ima sve`eg hleba iako radi neprekidno. dolina. dolina. 5. reka. 34. osta}e samo domar da ~uva {kolu. U Ni{u vrlo ~esto pada ki{a. potoka i jezera. Mnogo `elim da putujem i da vidim sve interesantne zemlje i gradove. U mom dragstoru uvek ima sve`eg hleba iako radi neprekidno. Zato {to je sutra nedelja sprema}emo ne{to lepo za ru~ak. U Evropi su nekad `ivele mnoge divlje `ivotinje kojih vi{e nema. Kad svi odu ku}i.Nivo 2-4 REVIZIJA. potoka i jezera. 19. 14. U Ni{u vrlo ~esto pada ki{a. 27. 25. Mnogo `elim da putujem i da vidim sve interesantne zemlje i gradove. 15. 18. 17. Ju~e su svi studenti bili na izletu. 28. Kad svi odu ku}i. 4. Kad svi odu ku}i. planina. Marina i Darko su odli~ni u~enici. 26. 22. 6. 10. 16. U Evropi su nekad `ivele mnoge divlje `ivotinje kojih vi{e nema. 30. osta}e samo domar da ~uva {kolu. reka. U Srbiji ima puno lepih brda. 13. 3. 8. reka. 32. osta}e samo domar da ~uva {kolu. Zato {to je sutra nedelja sprema}emo ne{to lepo za ru~ak. dolina. U Srbiji ima puno lepih brda. 11. 32 . Nema hleba bez motike. 33. [ta su Marina i Darko? 1. U Srbiji ima puno lepih brda. 9. 31. U Evropi su nekad `ivele mnoge divlje `ivotinje kojih vi{e nema. 21. 23. U mom dragstoru uvek ima sve`eg hleba iako radi neprekidno. planina. dolina. Mnogo `elim da putujem i da vidim sve interesantne zemlje i gradove. Kad svi odu ku}i. 7. U Srbiji ima puno lepih brda. 29. 24. Nema hleba bez motike. reka. potoka i jezera. Zato {to je sutra nedelja sprema}emo ne{to lepo za ru~ak. 2. planina. Ju~e su svi studenti bili na izletu. potoka i jezera. Nekad su ljudi mislili da je Zemlja ravna plo~a. planina. 20. 12. osta}e samo domar da ~uva {kolu. Nekad su ljudi mislili da je Zemlja ravna plo~a. TEST: PITANJA I ODGOVORI Postavi pitanje tako da istaknuti deo re~enice bude odgovor. U Ni{u vrlo ~esto pada ki{a. Zato {to je sutra nedelja sprema}emo ne{to lepo za ru~ak.

~emu. Dobar dan. -a. 2. Ne znam ni ja od ________ je ovo jelo tako ljuto. 26. __________ biste voleli da putujete u Kotor? 18. -e (kojeg. 19. U _______ grmu le`i zec? 13. Kako vam brzo rastu deca! ________ ih to hranite? 7. Kakav je hleb zavisi i od toga od __________ je bra{na napravljen. Od _________ zavisi ho}emo li dobiti dobre ocene? 25.. U _________ ulici se nalazi Narodno pozori{te? 28.. ~ijem.). On je taj ~ovek ________ treba da se obratite.. ______________________________________________________________________________ 1. Od ___________ mesa se prave pljeskavice? 20. Vra}am se iz firme u __________ sam zaposlen. U Kragujevcu ima mnogo bendova koji sviraju hevi-metal. kojem. ________ se vi{e boji{. 31. 27. Na __________ sprat idete? 15. Napomena: Obratiti pa`nju na zamenicu {to. 29. mi{a ili slona? 5. koja ~esto mo`e da se upotrebi umesto nekih drugih. Kako se to pona{a{? Od ________ si to nau~io? 10. 21. To je onaj Steva __________ je pobegao iz zatovora. To je istinita pri~a po _________ je snimljen jedan film.) i {ta (~ijeg. Je l' to ono vino od ________ boli glava? 3. To je onaj Joca _________ stanuje na Vra~aru. 24.. PADE@I Upotreba zamenica koji.Nivo 6-9 SINTAKSA: ZAMENICE. U _________ filmu be{e ona scena kad onog tipa pojedu mravi? 8. 22. Upi{i odgovaraju}i oblik odnosno-upitne zamenice na praznu liniju. . Na ________ spratu `ivite? 14. Na _______ ste vi? Na vinu ili pivu? 9. Jeste. 23. Jana je ona devoj~ica _________ voli da crta. Kako to da tebi taj sos uvek tako dobro ispadne? U ________ je tajna? 6. Od ________ me toliko boli glava? 4. kao u primeru* (*U nekim slu~ajevima ima vi{e re{enja) U Kragujevcu ima mnogo bendova ________ sviraju hevi-metal. 33 . ~ega. Je l' to onaj politi~ar _________ voli da psuje? 11. Ovo su krave _________ daju puno mleka.. to je ona stara gitara na __________ sam nau~io da sviram... Zaboravili su radi _________ su se toliko radovali. S _________ biste voleli da idete na godi{nji odmor? 17. Nemate _________ da se pla{ite. kome. 30. Oko ________ ste se posva|ali? 12.. U _________ si mesecu ro|en? 32. Sa _________ sprata ste pali? 16.koga.

* (*Obratiti pa`nju na razliku izme|u prideva i priloga) IMENICE: STAN GOST MI[LJENJE GLUPOST ^OVEK NIVO OSOBA SITUACIJA KARAKTER ZVU^NIK MUZIKA JELO SARMA FILM PE^URKA RADIJACIJA KRIVICA LA@ PRIDEVI: GLUP STALAN ZELEN MALO ^EKATI VELIK TANAK GLASAN LJUT SLAB BESMISLEN NEKORISTAN KRATAK UPLA[EN LA@NI NESLAN VESEO PRAKTI^AN PRILOZI: BRZO O^EKIVANO MALO MNOGO AUTOMATSKI PREVI[E OPU[TENO OVDE GLAGOLI: PEVATI KUKATI ^EKATI SMEJATI SE PLA[ITI GLEDATI KRASTI RIZIKOVATI IGRATI PUCATI SKAKATI PLATITI PREME[TATI TRAMPITI SE [U[KATI PALITI PO^ETI 34 . Svaka od ovih re~i mora da se na|e bar jednom u pri~i. a sve ostalo je stvar slobodnog izbora studenta.Nivo 5-6 SINTAKSA I LEKSIKA: PISMENE VE@BE Sastaviti pri~u od ponu|enih re~i.

pa je majka _________________ _______________________________________________________________________________ ______________________. Dok su neki vi{e voleli ___________________________________________________________ __________________. ali to je njihovoj deci ___________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _________. Posle toga _____________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ ________________________. Me|utim. Na kraju su ______________________________________. Zbog toga je rekao svima: “________________________________________________________ ______________________________________ i vrati}u se tek kada ______________________________________________________________________________”. pa se zbog toga ___________________________________________________________ ________________________________________________________. Na to mu je otac odgovorio: “To je tvoj problem. Kad je najstariji sin jednom _______________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _____. bez obzira {to _____________________________________________________ _______________________________________________________________________________ ______________________________________. Iako ____________________________________ _______________________________.Nivo 4-8 SINTAKSA: ZAVISNE I NEZAVISNE RE^ENICE Dopuni re~enice: U jednom selu kod Kragujevca ____________________________________________________ ___________________________________________________. ne bi to bilo tako _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _____________. kasnije su_______________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________. 35 . a mnogi su se pitali _____________________________________ _______________________________________________________________________________. drugi su radije _______________________________________________ _______________________________________________________. Od tada u _______________________________________________ _______________________________________________________________________________ __________________________________________________________. neki u porodici su _______________________________________. ali nisu mogli da ______________________________________________________________________________ . Nije pro{lo ni godinu dana a ____________________________________________________ _______________________________________________________________. ali __________________________________ _______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________”. U crkvi je _______________________________________________________________________________ _____________________________________________________________.

pametan kao ____________________________________ 19. jede kao (ako nepristojno jede) ______________________ 32. lukav kao ________________________________________ 26. brz (juri) kao _____________________________________ 4. debeo kao ______________________________________ 12. glup kao ________________________________________ 18. PORE\ENJA Kako se ka`e? 1. gluv kao _________________________________________ 10. jede kao (ako puno jede)____________________________ 30. spava kao ________________________________________ 29. slobodan kao ___________________________________ 16. mr{av (tanak) kao _______________________________ 13. mali kao _________________________________________ 6. jak kao __________________________________________ 2. ru`an kao _______________________________________ 21. spor kao _________________________________________ 3. besan (ljut) kao __________________________________ 24. pije kao ________________________________________ 15. jede kao (ako malo jede) ___________________________ 31. lud kao __________________________________________ 28.Nivo 3-6 IZRAZI. smrdi kao _______________________________________ 17. ~ist (neuprljan) kao _______________________________ 25. vredan (radi) kao _________________________________ 7. ravan kao _______________________________________ 23. lep kao _________________________________________ 20. pijan kao _______________________________________ 14. velik kao _________________________________________ 5. zdrav kao ________________________________________ 27. radi (funkcioni{e) kao _____________________________ 8. lenj kao _________________________________________ 9. star (mator) kao _________________________________ 11. psuje kao _________________________________________ 36 . sladak kao ______________________________________ 22.

dosadan kao _______________________________________ 42. dobar kao __________________________________________ 52. kriv (pogrbljen) kao _________________________________ 44. pun kao ____________________________________________ 55. peva kao (ako lepo peva) _____________________________ 50. bedan kao _________________________________________ 45. ~vrst. tvrdoglav kao _______________________________________ 48. grbav kao __________________________________________ 59. siroma{an kao _______________________________________ 37 . sme{an kao ________________________________________ 41. pliva kao (ako dobro pliva) ____________________________ 56.33. mudar kao __________________________________________ 54. hladan kao _________________________________________ 47. bogat (pun) kao _____________________________________ 37. upla{en (boji se) kao _________________________________ 38. la`e kao ___________________________________________ 40. pri~a kao (ako puno pri~a) ____________________________ 51. tvrd kao ______________________________________ 46. pliva kao (ako lo{e pliva) _____________________________ 57. te`ak kao ________________________________________ 35. bled kao ___________________________________________ 58. tvrd kao ____________________________________________ 60. veran kao __________________________________________ 43. gladan kao _______________________________________ 36. uporan kao _________________________________________ 49. lak kao ___________________________________________ 34. prljav kao __________________________________________ 53. pu{i kao ___________________________________________ 39.

tvrdoglav kao magarac. glup kao to~ak. da mu je poslednji put. ~ist (neuprljan) kao suza 25. pun kao oko 55. velik kao slon. vo. la`e kao pas 40. sme{an kao klovn. ormar 12. mazga 48. zec 4. olovo. spava kao top. jabuka 27. od brega odvaljen 2. pije kao smuk. upla{en (boji se) kao mrav. vrag 21. peva kao (ako lepo peva) slavuj 50. pliva kao sekira 57. grbav kao kamila 59. majka. crtani film 41. veran kao pas 43. struja. magarac 49. lud. glista. mr{av (tanak) kao igla. Sunce 5. gladan kao pas. govno 17. kriv (pogrbljen) kao kifla. star (mator) kao mumija. grob 37. Biblija. grob. radi (funkcioni{e) kao {vajcarski sat. mi{. brz kao munja. slobodan kao ptica (na grani) 16. luster. kupus 28. spor kao pu`. furuna 39. pliva kao riba 56. jede kao (ako puno jede) lud. te`ak kao slon. hleb (lebac). p?ela. ku?a. prljav kao svinja. bombona. zdrav kao dren. Tur~in. bumbar. blesav) 7. lak kao pero 34. zemlja 14. jede kao (ako malo jede) pti?ica. jede kao (ako nepristojno jede) svinja 32. bedan kao crv 45. ma{ina. Metuzalem 11. ravan kao daska 23. vrabac 31. smrdi kao tvor. ru`an kao pas. med 22. pijan kao letva. tvrd kao kamen 60. ^vrst kao stena 46. bled kao krpa 58. kornja?a 3. smuk. nezdrav 30. dosadan kao proliv 42. |avo. mrav 19. psuje kao ko~ija{ 33. (lud. to~ilo 18. konj. lep kao slika. debeo kao svinja. sladak kao {e}er. vuk 36. mudar kao sova 54. dobar kao du{a. jak (sna`an) kao bik. }uskija. siroma{an kao crkveni mi{ 38 . riba. upisan 20. pri~a kao (ako puno pri~a) navijen 51. zaklan 29. uporan kao mrav. hladan kao led 47. pu{i kao dimnjak. blesav 8. paragraf 44. pajac.ODGOVORI: 1. lud kao zvono. lukav kao lisica. list. lenj kao trut 9. ris. slamka 13. }uti kao riba. besan (ljut) kao ris 24. vredan (radi) kao mrav. gluv kao top 10. pti~ica 38. zrno gra{ka 6. ve{tica. sun?er 15. dobar dan 52. kamen 35. prase 53. konj. vidra 26. top. mali kao mrav. kit. prut. pametan kao p?elica.

\or|e je platio kaznu. 15. 11. Ratko je nastavio da spava. Slavko se osamostalio tek po{to je okrenuo le|a svom {efu. 8. 24. 9. Upisav{i se u Ginisovu knjigu rekorda. Prevrnuv{i se u krevetu na drugu stranu. Kad se vratila s mora. Najev{i se. kliza~ica Mira bila je sigurna u pobedu.Nivo: 5-8 VE@BE. 39 . 21. 3. Biljana se o~igledno prolep{ala. Igor je shvatio kako `ivot mo`e da bude veseo tek po{to je poslovno posetio Afriku. 13. Katarinu je prestao da boli zub. pokazuju}i svoju ljutnju tako {to je zalupio vrata za sobom u odlasku. ^im je snimio svoj dosad najbolji film. Iako nije shvatio vic. GLAGOLSKI PRILOG PRO[LI (PARTICIP PERFEKTA) Uradi re~enicu po modelu: Kad je napravio oru|e od metala. 2. 25. ^im je stigla kod zubara. 4. ^im su stigli u Beograd. 19. 16. Napraviv{i oru|e od metala. 14. 7. Ne mogav{i druga~ije da pre|e reku. Paunovi}i su ga odmah sredili po sopstvenom ukusu. ~ovek je lak{e lovio. 27. Dragutin Topi} oborio je balkanski rekord tek kad je sko~io peti put. Gustav i Maja su odmah oti{li po{to su shvatili da im tu nije mesto. Umisliv{i da je bio inspirisan. Jovana je re{ila da napusti fakultet kad je shvatila kako je manekentsvo unosan poziv. i to povr{no. Milan ju je preplivao. Kiza se ipak nasmejao radi reda. 23. Kad se sve sabere. 26. Zoran je ovaj put napravio sasvim osrednju izlo`bu. odmah su kupili plan grada. balerine jo{ mogu da budu i zadovoljne kako su pro{le kod publike. 6. slu`benik Predrag Lukovi} po~eo je da napreduje na poslu. Sonja i Darko shvatili su da su zaboravili najva`nije stvari tek kad su raspakovali kofere. Doseliv{i se na Balkan. Napoleonu je postalo jasno da }e izgubiti bitku tek kad se u nju upustio. Potra`iv{i savet od svoje `ene. 17. 30. Aleksandra shvatila da se nalazi na osamnaestom spratu. Zorica je prestala da bude gladna. Ili obrnuto: Pojev{i ru~ak. 12. Napraviv{i uspe{no dvostruki salto. Sloveni su sa sobom doneli i svoje obi~aje. Zorica je prestala da bude gladna. 20. po~ela je da vri{ti jer pati od vrtoglavice. nismo tako lo{e pro{li. Kad je pojela ru~ak. ~ovek je lak{e lovio. i Olji i Sla|ani se prispavalo. Budu}i da su se na brzinu spremile za nastup. Kad je. Videv{i kakve su danas cene. Kusturica je odmah zapo~eo rad na novom. 18. Damir se naljutio. Marija Damjanovi} je prona{la sebe najzad odabrav{i pravi poziv. 29. nagnuv{i se kroz prozor. gospo|a Miti} je oti{la s pijace a da ni{ta nije kupila. 22. 1. Ne znam kako si mislio da polo`i{ ispit kad si knjigu pro~itao samo jednom. Po{to je uvideo da nema drugog re{enja. 5. Mirko i Slavko nisu hteli da odu ku}i dok pre toga nisu upecali po tri velike ribe. ^im su se doselili u novi stan. 28. 10. Dejvid Vots je ostvario svoj `ivotni san.

GLAGOLSKI VIDOVI Izaberi glagol i upotrebi ga u odgovaraju}em obliku. (ili: Kad sve pojedete ne}ete vi{e biti gladni. Svega toga ne bi bilo da je Perica na vreme _______________ u policiju. Mirka _______________ svoj prtljag na garderobu. Evropljani nisu znali za krompir pre nego {to ___________ Ameriku. 9. a posle nije ______________ neke stvari u svom koferu. mi samo ___________ svoj posao. Mora{ _______________ {ta ti je u `ivotu bitno. 15. Evropljani nisu znali za krompir pre nego {to su otkrili Ameriku. odneti otkriti odmarati se igrati (se) (pro)na}i odlu~iti (se) postaviti (postavljati) pokriti (po)jesti vratiti se (vra}ati se) voditi oti}i raditi (na)ljutiti se 1. 2. Nismo mi ludi. Kad sam _______________ ku}i s posla. Ako ni ova partija ne _______________ pobednika.) 1. Idi na pijacu i ne _______________ bez boranije. da li ste odmah _____________ od ku}e? 14. kao u primerima. ova doma}ica }e _____________. mora}emo da ___________ majstoricu. Partizan _______________ 3:0. 10. da li ____________________? 18. GLAGOLSKI HOMONIMI. 13. 11. 7. Kad se __________________ s puta. Nikola Tesla je neke svoje izume ostavio nedovr{enim. Gradona~elnik Leskovca _______________ da }evap~i}i postanu za{titni znak tog grada. Kad sve budete pojeli ne}ete vi{e biti gladni. Ako ne _________________ barem dve porcije. gosti su ve} ____________________ .Nivo: 5-8 VREMENA. Ako se ispostavi da nije bilo razloga da vi ______________. 16. Kad sve __________________ ne}ete vi{e biti gladni. ali je na kraju ipak uspeo da izgubi utakmicu. 5. 17. ________________ sa sobom njihovu tajnu u grob. 2. 8. ZNA^ENJA. Sa{a i Sandra _________________ da imaju decu tek kada zavr{e fakultet. ali je posle nije _____________. Neki ljudi vi{e vole _____________ {ah nego tango. Petar je voleo da po ceo dan provede u gradu. Kolumbo ______________ Ameriku. Kad ste __________ klju~eve. 3. ho}u da sve ___________ na svom mestu. 12. 4. (Neke re~enice imaju vi{e re{enja). a ludi su oni koji su nam dali to 40 . uop{te ___________________ ku}i barem ne{to da ______________. 6.

Sne`ana je skroz pokisla ________________ ku}i iz kluba. 30. kad je Jasna odjednom do{la i onda opet ___________. ali moram da ti ka`em da ti jako lo{e __________ karte. 36. Deca ____________________ u parku. 31. Daj ______________ ve} jednom kakva jaja ho}e{ da ti spremim. Luna je nau~ila kako __________________ sto. 27. Nemoj ________________ . ja ne}u prestati da ~itam ovaj krimi}. zaboraviv{i _____________________ bebu koja je upravo zaspala. 39. samo _______________ te }evape. 21. Dok ____________________ ko je ubica. ali to _______________ prekasno. Goran _________________ u fotelji. 41 . makar mi _______________ svi autobusi. zatekne decu kako crtaju po zidovima. Bernar ______________ na izgradnji Ajfelove kule. ali nisam ni primetio da _____________. __________________ ja vremena da popravim ma{inu. Nau~nici su uspeli da produ`e ljudski vek ________________ razna medicinska sredstva. Kad god ___ Ivana ______________ sa instituta. Ne bih se ja __________________ da su mi rekli da ne}e ______________ ranije. Vesna i Nada dobro _________ tenis. vi }ete ve} biti daleko. a ne da ______________. 38. 33. 19. Oti{li smo na more da ___________________. Kad god odlu~im da sednem ______________ zazvoni telefon. a ve} toliko dugo stoji da su neke stvari moljci skroz _______________ . a kad sednem ________________ obi~no se stvore idealni uslovi za rad. Po ceo dan ___________ ko crnac. ali se zbog toga nije ____________ u ud`benicima istorije arhitekture. Vi ni{ta ne ________________. Mogu li bilo {ta da ti ka`em a da ___________________? 26. Branka ____________________ prodajnu izlo`bu i uspela je da proda pet velikih slika. 23._____________. 29. kao da je on neka vrsta njene maskote. 30. 32. Kad se mi ___________________. 28. Marina nikako ________________ ve{ na pranje. a nikad nemam vremena da _________________. 22. 37. Biljana ga ________________ svuda sa sobom. Branka se uop{te nije ugojila iako nimalo _______________ ra~una o tome koliko _________. 24. 25. 41. 34. Tetka Olja ___________________ u drugu sobu da gleda televiziju. 35. 20. 42. a onda je odjednom po~eo zemljotres.

12. ali ako ho}e{ ______________ ga. Ne bih se ja time _____________ da ne moram. popraviti) (se) baviti se (pozabaviti se) obaviti (obavljati) ~initi (na~initi. Ako ne prestane{ da ____________ te grimase. ovakvo tvoje pona{anje uvek se mo`e protuma~iti kao da se _________ ne~im sumnjivim. banka vi{e ne _________. To ja zbog para. ali vi ste dobro _____________ {to ste tako mirno reagovali. ali to ne zna~i da se jednog dana ne}e __________ ozbiljnim poslovima. VREMENA. pripremiti) 1. u~initi) (se) pona{ati se (poneti se) vr{iti. 9. Ni{ta mi se ne __________ ve} danima. [ta to __________ ? Po tvom pona{anju bi se reklo da se __________ o ne~em ozbiljnom. poraditi. ali otkako ste se pojavili televizor vi{e ne ________. 7. 17. 16. pripremati (spremiti. 11. Samo ga {utni i __________. 4. Pazi {ta ________. 2. ali zato dve laste mogu da ____________ puno malih lasti. popla{i}e{ svu decu u parku. ali zapravo __________ na crno u Somboru. ZNA^ENJA Izaberi glagol po smislu i stavi ga u odgovaraju}e vreme*: (*U nekim slu~ajevima mogu}e je upotrebiti vi{e glagola sa spiska) raditi (uraditi. oni se time ____________. 5.Nivo 6-9 GLAGOLI: HOMONIMI. O~igledno je da su \in|i}u kriminalci ___________ o glavi ve} dugo. U suprotnom ne bi ____________ ovo ubistvo. Tek dva meseca ____________ a ve} misli{ da si neka krupna zverka. ______________ smo savr{en plan: on }e da kuva. 21. 42 . 18. Meni se __________ da imamo realne {anse u revan{u. Poslasti~ari ____________ kola~e. Savi} je zvani~no zaposlen u Novom Sadu. Ne ___________ se va`an. 8. Ve} du`e vreme taj video-rikorder ne __________. 19. a mi }emo da jedemo. proraditi. 13. Veruje se da su po{to su ___________ masakr. Mihajlovi} je _____________ ~udo postigav{i dva gola u poslednjih pet minuta. Vojnici nisu ____________ po pravilima slu`be i zato su ka`njeni. ^im me pro|e ovo raspolo`enje _____________ se tim poslom. 10. 20. izvr{avati (izvr{iti) postupati (postupiti) sprovesti (sprovoditi) izvesti (izvoditi) spremati. Neki studenti se ______________ kao majmuni. izraditi) (se) praviti (napraviti. Takvi su ti stari televizori . Jedna lasta ne __________ prole}e. 15. pojedini zlo~inci ____________ samoubistvo. Ne znam kako ste to ___________ . IDIOMI. ali do|ite sutra i (mi) _____________ sve {to treba. Oni se nisu lepo _____________. @ivi ve} tri godine kod njih u gostima ne ____________ ni{ta. Ne. 3. 6. VIDOVI. 14.sve na silu. SINONIMI.

41. a jo{ se i ____________ va`na. Ma samo ti se ___________. jako fini ljudi. 43 . oni su. 34. 27. 25. Svesni smo da smo __________ gluposti i ____________ se nedoli~no. S obzirom na to kako su prema njemu ______________ jo{ je i dobro pro{ao. [ta nam lepo __________ za ru~ak? 32. svi znamo da si ti sklon da ___________ i najpo{tenijeg ~oveka. [ta da se ___________? On se ____________ kao skot i tu se ni{ta ne mo`e __________. ____________ mi samo neki sendvi~ da pojedem ne{to na brzinu. 40. 36. Savezna vlada re{ila je da ____________ popis stanovni{tva slede}e godine. sa~ekajte nas malo. nemoj da se ~udi{ {to ti mobilni ne}e ___________. Popis }e biti ___________ na celoj teritoriji na{e zemlje bez Kosova. 31. [ta ste mu to ___________ ? Izgleda kao da su ga krave `vakale. U suprotnom se ne bi tako ___________. 38. U toj kasarni ____________ se obuka za specijalce. 43. 37. Skaka~ica je dobro _________ dvostruki salto. 46. Ivan nije obu}ar. 44. u stvari. Ako ne bude{ ___________ po uputstvu. moramo jo{ ne{to da ________________.22. 45. 26. prili~no se _____________. Ako prona|emo na~ina. Ne __________ se fin. 39. 33. Ta knji`ara __________ do pono}i. ali ume da ____________ cipele. Ta agencija navodno ____________ dezinsekciju i deratizaciju. Otkako _________ za vlast. Zna~i. _____________ sve pogre{no. 35. ali je slabo usko~ila u vodu. Danka i Tanja su lokale cele no}i i totalno su se _____________. 30. ali obe}ajemo da }emo se ____________. ______________ taj plan u delo. [ta je ___________ !? ____________ grudvu i pogodio profesora u glavu!? 28. 24. __________ se da je najbolje izlaziti nespreman. Zar vam se ne _________ da ste malo preterali? 23. O~igledno je da ovde policajci ne ___________ svoju du`nost kako treba. 29. Pazite kako se ____________ za stolom i ne ___________ predstavu kao {to obi~no _________. Kad god spremim ispit. 42. opet sutra ni{ta ne}e __________. Vi{e nije onako mr{av. ali meni se vi{e __________ da se ___________ nekim drugim poslovima. ali mi se ___________ da se zaposleni ____________ krajnje neljubazno. Ta cura se ____________ kao kuvana noga. Nismo se jo{ ______________ za put.

7. 8. Nikad ne ____________ usluge te avio-kompanije jer na njihovim linijama ___________ u`asnu hranu. 10. ^emu _________ ova sprava? 17. Znate li vi kako se ___________ ovaj mobilni telefon? 15. ali nije logi~no da se time _________ i sitni krminalci. VIDOVI. Ako ne}ete da ____________ mozak. 5. ali to je zato {to su moja na popravci. ZNA^ENJA Izaberi glagol po smislu i stavi ga u odgovaraju}e vreme: koristiti (iskoristiti) (se) slu`iti (poslu`iti. VREMENA. Vidim da __________ moju pastu za zube. pitam se gde ste ga tako nau~ili.Nivo 5-9 GLAGOLI: HOMONIMI. Za{to ne kupi{ sebi jednu? 44 . 19. Previ{e sam vremena _____________ na gluposti. Mnogi politi~ari se __________ jeftinom demagogijom kako bi stekli bira~e. 18. IDIOMI. Nikad ne ____________ hemijsku olovku. Milan se sna{ao ni ne _____________ najja~e adute koje je imao. Kad vas ~ujem kako se ____________ engleskim. 2. 16. Sandra ___________ sve pare na garderobu pa posle gladuje nedeljama. 20. Trenutno se ___________ tatinim kolima. Samo se vi __________. 9. SINONIMI. Rekli su mi da je telefon nov. 13. 6. 11. ali deluje kao da je ve} __________. 14. Logi~no je da vojska ___________ te{ko naoru`anje. U ovom lokalu ne ___________ alkohol pijanim osobama. uslu`iti) (se) upotrebiti (upotrebljavati) tro{iti (potro{iti) 1. a onda se odjednom skroz raspao. uvek se radije _____________ tankim flomasterom. Sad moram da radim i da vreme ___________ maksimalno rentabilno. Ma ona je njega samo _____________ i zatim odbacila kao prljave ga}ice. ose}ajte se kao kod svoje ku}e. najbolje da ni ne idete na ~asove. Branka se sama ___________ vo}em koje je stajalo na stolu. Taj foto-aparat me je besprekorno ___________ 10 godina. 12. 3. Te devojke su za samo dva dana _____________ sav toalet-papir koji smo imali kod ku}e. 4.

[ta ste to _____________ s mojim stvarima? 45 . ali ga je Martin nekako _____________ iz svih nevolja. ali te na kraju uvek ______________ . 15. Umesto da se dobro provede. Pe|a je na `urci ______________ batine. preko zime ne}e{ imati novca ni za hleb. Nismo se ba{ ____________ ove nedelje. ali }emo se posle _______________ do mile volje. 14. 21. 3. Ne mogu sad da spremam lazanje jer ne mogu da ________________ sve sastojke. 18. Bili bismo mnogo zadovoljniji da ste bolje ________________ ovu policu za knjige. Mora}emo prili~no da ___________________ u slede}ih mesec dana. 12. Na po~etku ti sva{ta obe}aju. 2. 16. 19. ali ovaj put je uradila. 11. a onda je odjednom _______________. ali }emo zato slede}e cr}i od posla. Nemoj da otaljava{ posao. 10. 4. 7. [to to ne ________________ sad pa da se zezamo preko vikenda? 6. ali ni njemu nije uspelo. 23.Nivo 5-8 GLAGOLSKI PREDLOZI. Ma to je Mira ______________ na brzinu. kao u primeru: (Neke re~enice imaju dva ili vi{e re{enja) uraditi obraditi odraditi zaraditi naraditi se poraditi proraditi izraditi obaviti probaviti zabaviti (se) nabaviti dobaviti izbaviti (se) pozabaviti se pribaviti Milena obi~no ne radi doma}e zadatke. 20. popravio ga je majstor Milan. ali ovaj put ________________. 17. Prvo su posekli sve drve}e pa su onda ______________ zemlju. Trenutno nemamo tu knjigu. napravi}emo i ~etvoro dece ako treba. ali se prevarila. 1. 22. Za Marka je delovalo kao da je situacija skroz beznade`na. Ba{ smo se lepo ___________ na ru~ku kod Branka. 24. 9. Ako scenarista __________________ malo vi{e na ovom scenariju. film }e sigurno biti lo{. Milena obi~no ne radi doma}e zadatke. Ako ________________ dovoljno. 13. HOMONIMIJA Po smislu odaberi glagol i stavi ga u odgovaraju}i oblik. _______________ malo vi{e na tome i vide}e{ da }e{ uspeti. ali toliko te{ka da smo je jedva ________________. Ve~era je bila odli~na. 5. 8. Sat mi je crko jo{ pre mesec dana. Ne bi bojler mogao da _____________ sam od sebe. Ja odoh u kafanu a ti ________________ ovim poslom dok nisam tu. Nela je mislila da to ne mo`e da se _____________. Ako ne ____________ dovoljno ovog leta. Nikako ne mogu da ______________ tako lo{ tekst u pozori{tu. Bajaga je probao da ___________ tu pesmu. ali ________________ je sigurno tokom ove nedelje.

Neke stvari ______________ u prisustvu dece (raditi + negacija). 1. U ovom ve`banju su dati ~esti i “`ivi” primeri u kojima se pasiv koristi i to su oblici koji se grade uz pomo} oblika perfekta pasiva (trpnog priloga i prideva glagola) i oblika infinitiva pasiva (glagol + re~ca se). Tenk _____________ ju~e u pet sati popodne.Nivo 3-6 MORFOLOGIJA. 7. Svako ima pravo da bira i da _________ _________ (birati) Svako ima pravo da bira i da bude biran. Popuni re~enice kao u primerima*: * Neki primeri imaju vi{e re{enja. Begunac ___________ na ulicama Kragujevca. Niko se nije rodio ____________. 2. Crvena zvezda je bila poznat klub jo{ puno pre nego {to je ___________ Marakana. GLAGOLI. (izvaditi) 8.PASIV (1) Napomena: Pasiv se mo`e graditi jedino uz pomo} prelaznih (tranzitivnih) glagola. VREMENA . (nau~iti) 2. 3. Predsednik ______________ na svake ~etiri godine (birati). Na{a reprezentacija ______________ je od (strane) Francuske jo{ u kvalifikacijama (eliminisati). Na{ guverner u proseku ____________ na svake dve godine (smenjivati) 9. Njen najnoviji roman ostao je prili~no ______________ i kod publike i kod kritike. (dozvoliti) 5. 4. Uno{enje sladoleda u bioskopsku salu nije __________. Predsednik se bira na svake ~etiri godine. (primetiti) 3. Svaki proizvod obavezno ___________ pre pu{tanja u prodaju. (proveravati) 12. (obustaviti) 11. (zapaziti + negacija) 6. (izgraditi) 10. Saobra}aj ______________ u ulici Kneza Milo{a na potezu od raskrsnice kod Londona do kanadske ambasade. 1. Nije nam bilo su|eno da se ranije sretnemo. Nije nam bilo _________ da se ranije sretnemo (suditi). (ukrasti) 4. Na{a reprezentacija eliminisana je od (strane) Francuske jo{ u kvalifikacijama. Prilikom te operacije _____________ je vi{e od 300 kilograma zlata iz olupine broda. Info^ukarica je _____________ i ___________ da slu`i interesima gra|ana i privrednika 46 .

Ove godine ________________ je upis za preko 16. Od pro{le godine cigarete _____________ isklju~ivo u objektima koji za to imaju dozvolu. (kupovati) 15. (proizvesti) 19. Na ovogodi{njem Sajmu automobila _______________ je 26 novih modela iz 19 fabrika iz celog sveta. Stru~njaci predvi|aju da }e slede}e godine ____________ manje automobila nego ove. Utakmica je zbog jake ki{e ____________ u ~etrdesetom minutu. Zaista delotvoran lek protiv side jo{ uvek zvani~no nije ____________. Akcioni plan je klju~ni instrument ekonomske politike ~ija }e funkcionalnost ______________ izradom studije o izvodljivosti. “Ukoliko nalogodavci ________ ____________ u roku od mesec dana. (prekinuti) 16. (prona}i + negacija) 47 . (prime}ivati + negacija) 14. 13. Ove godine ____________ rekordna koli~ina p{enice (zasaditi) 18. (praviti) 24. (snimiti) 25. Dovoljno je da se tako nekvalitetne krpe stave u hladnu vodu i ve} ________________ od sopstvene farbe. (videti + negacija) 21.^ukarice.000 bruco{a. izjavio je ministar Mihajlovi}. Majonez ______________ od jaja i ulja. (predstaviti) 22. (ispitati) 17. ja }u podneti ostavku na mesto ministra”. a odnedavno se u prodavnicama mo`e kupiti majonez bez jaja. Sav materijal za ovaj dokumentarac koji se navodno de{ava u Africi _____________ je u okolini Beograda. Brojne vrste insekata i `ivotinja prilago|avaju se svojoj `ivotnoj sredini po bojama i zbog toga ___________ ~ak ni danju. zamisliti). (napraviti. (prona}i) 20. (predvideti) 23.

a. 10. 16. 15. Nikad se dosad Olimpijske igre nisu odr`avale u Africi. mora}emo da vam oduzmemo voza~ku dozvolu. Nau~nici ne priznaju postojanje drugih civilizacija dok se za tu tvrdnju ne prikupe dokazi. Ljudi istrebljuju neke `ivotinjske vrste. Subjekat mo`e. 3. ali ne mora. 11. Sad je kasno. Zaposleni.000 godina. Nisam mogao da do|em. Danas vi{e ne smatraju da je ekspres-lonac toliko neophodan aparat u kuhinji.PASIV (2) Napomena: Pasivne re~enice imaju ograni~enu distribuciju. ukrali su mi paso{. Probudili su me iz najdubljeg sna. Ovde su dati primeri ~estih i “`ivih” slu~ajeva. 13. 25. subjekat iz aktivne re~enice ~esto izostavljamo upravo zato {to se gra|enjem pasivnih re~enica dodatno nagla{ava uloga objekta. Pohvalili su decu zbog lepog pona{anja. 2. Ne mo`ete napolje da se igrate dok ne pojedete ceo ru~ak. 6. Sumnja se da su njih dvojica silovali tri maloletnice. Od aktivne re~enice napravi pasivnu. Carinska slu`ba je saop{tila da }e ubudu}e na ulasku u zemlju oduzimati sve prehrambene proizvode. velika i skupa kola. Cipele ne kupujemo u apoteci. o tom pitanju nisu odlu~ili ni{ta. Dajte mi polugu i pomeri}u Zemlju. Ukoliko neku misao `elimo da izrazimo u pasivu. 1. nije mogu}e od svake aktivne re~enice napraviti pasivnu. Ako nastavite ovako da se pona{ate. b. Veruje se da su na{i preci znali da govore pre nego {to su otkrili vatru. Mu`jaci napadaju jedni druge. 17. Marija i Peda re{ili su da name{taj bude ba~en. bacio sam kocku! 23. 20. 5. Optu`eni se na su|enju `alio da su ga pre davanja izjave u policiji pretukli. Politi~ari su nam obe}ali da }e se primanja tokom ove godine dvostruko pove}ati. VREMENA . 24. 14. 8. biti imenovan. 22. Politi~ari nisu ispunili svoja obe}anja. Napravili su odli~ne pala~inke. Neke `ivotnjske vrste bivaju istrebljivane od (strane) ljudi. 48 . Na lokalitetu kod Ni{a su na{li kerami~ke sudove stare preko 5. 7. 4. kao u primerima:* (*Neki primeri imaju vi{e re{enja) 1a. Marija i Peda re{ili su da bace suvi{ni name{taj.Nivo 5-8 MORFOLOGIJA. 19. Deca su pohvaljena zbog lepog pona{anja. 12. 9. Neke `ivotnjske vrste se istrebljuju [od (strane) ljudi]. Prestani da se smeje{ ili }emo da te bijemo! 18. Danilo ne vidi na~ina kako da kupi tako dobra. posle duge diskusije. Njega su kriminalci eliminisali jo{ pro{le godine. 2. 21. Slede}e godine ponovo }e povisiti cenu elektri~ne energije. 1b. D`on Tenkbar nokautirao je Milutinovi}a ve} po~etkom druge runde. Naime.

ritam 17. otrov 65. produktivan 33. LEKSIKA. {pijun 28. stanica 73. narodni 13.Nivo 5-8 TEST. telo 26. napad 50. revolucionarni 15. disciplinarni 29.i me|u. planetarni 72. inter. prirodan 8. zavisnost 57. diktoran 4. heroj 34. inflacijski 23. komunista 20. admiral 43. kontra-. nacionalni 12. po`arni 61. -re~iti 62. evolucijski 16. bakterijski 27. kolonijalisti~ki 25. -sobni 21. objasni {ta tako dobijene re~i zna~e i odredi njihovu vrstu*. te`a 31. sprat 45. admiral 60. otrov 52. protiv-. udar 36. grani~ni 7. semit 10. prostor 5. zakonit 49 . -venisati 37. (*U nekoliko slu~ajeva mogu se upotrebiti razli~iti predlozi) 1. kulturni 22. teza 58. obave{tajni 9. srpski 19. talenat 14. vreme 11. -pretirati 39. re~ni 66. hrist 41. tim 59. polacija 67. PREFIKSI. legalan 30. usluga 56. dr`avni 64. mera 54. tip 47. po`arni 46. globalista 63. kandidat 40. Predlozi anti-. -cipirati 48. -meco 55. pretirati 69. ~in 35. ustavan 3. ferencija 24. rasista 6. aktivan 18.uvek se pi{u zajedno s re~ju s kojom se udru`uju. ratni 32. vazdu{ni 2. usluga 68. -siti 74. Upotrebi odgovaraju}e predloge. -cepcija 51. ofanziva 49. gradski 38. teza 44. punktirati 42. avionski 70. fa{isti~ki 53. reformacija 71.

bagrem 41. posao 16. Vr{ac 14. kosa 92. Njihovim dodavanjem na gotovo svaku imenicu mo`e se napraviti pridev. -ni. jedan za drugim. zima 43. -ljiv naj~e{}i su produktivni pridevski sufiksi. Podjednako su pravilni oblici -ji i -iji). guska 100. klima 26. -ski. mast 67. planina 68. -(i)ji. ~elo 50 . Kozak 37. riba 79. ovca 38. kontradikcija 72. Biblija 49. tre{nja 40. dete 8. ma~ka 84. te je zbog toga najbolje zapamtiti najfrekventnije slu~ajeve napamet. Sloven 52. zid 89. majmun 3. automobil 19. mesto 33. magija 71. Slovenac 54. namena 73. -an. devojka 58. starac 56. koza 36. Ponekad je mogu}e na~initi prideve istog ili razli~itog zna~enja od vi{e nastavaka. korist 70. zvuk 28. a ponekad je ~ak potrebno dodati dva sufiksa. paradajz 78. ulje 50. la` 80. ptica 12. `eludac 102. mesar 34. kuhinja 5. gvo`|e 65. Ma|ar 51. aceton 64. crv 95. Kina 88. Koreja 87. politika 25. gozba 77. baba 61. leto 42. kompjuter 20. platno 101. alkohol 63. violina 18. jug 44. livada 24. otac 60. Mesec 83. mu` 48. zidar 90. buka 29. krv 94. gospodar 85. majka 59. meso 32. vazduh 86.PRIDEVSKI SUFIKSI Nastavci -ki. sto 11. sir 98. ~aj 35. pa se na osnovu njih dalje slu`iti usvojenim znanjem po sluhu. p~ela 55. ov~ar 39. Rus 21. -ov (-ev). perje 93. kesten 27. Ponekad se pridevi grade od nekog krivog pade`a imenice. Bosna 76. Koji }e od njih kada biti upotrebljen zavisi od te{ko obja{njivih procesa. mladi} 57. jezik 69. zaraza 74. soba 4. prozor 10. so 99. uvo (uho) 46. ruka 23. starost 97. nastava 75. jabuka 6. pijaca 22. kontakt 9. Stavi ponu|ene sufikse uz odgovaraju}u imenicu i tako na~ini pridev* (*Obrati pa`nju na glasovne alternacije koje se de{avaju dodavanjem ovih nastavaka. dim 17. -in. deda 62. Sunce 82. le|a 81. bolesnik 15. `ena 47. va{ 96. 1. pas 13. ne od nominativa.Nivo 3-6 MORFOLOGIJA . oko 45. drvo 66. smisao 91. telefon 7. zec 2. Slovak 53. virus 31. mi{ 30.

Od {ljive se dobija ~uvena rakija poznatija kao _________. a ljudi ga dobijaju ________. Pre {kole. Ovu haljinu bilo bi nemogu}e iskrojiti bez dobre ma{ine za _________. To {to ti pri~a{ su obi~ne ____________. (zanimati se) 32. (sam) 8. Du`nost jednog __________ je da odr`ava red. Mnogi se pla{e za sudbinu {uma od ___________ koje preti od kiselih ki{a. (odbraniti) 13. (stan) 17. (streljati) 20. kenguri ne spadaju u vrstu skakavaca nego u vrstu _________. Iako ska~u. Danka je odlu~ila da __________ bude njen hobi. Nemoj danas ni{ta da kupuje{ jer od sutra po~inju zimske _____________. Sergej Bubka proslavio se svojim neverovatnim _________ s motkom. od ove godine __________ }e biti duplo skuplja. (o{triti) 27. Na Bliskom Istoku nastavlja se ______________ situacije. Moj sin oduvek je `eleo da postane __________. Vojnik je optu`en za ___________ jer je pobegao sa fronta. Igorov omiljeni film je “_________ iznad kukavi~jeg gnezda”. (torba) 22. (zabaviti) 23. (hrabar) 3. (nastaviti) 7. Jasna [ekari} je vi{estruki olimpijski {ampion u ___________. (slon) 14. Bra}a Lukovi} optu`eni su zbog _________ i ___________. (musti) 24.Nivo 6-8 LEKSIKA I GRAMATIKA: TVORBA I UPOTREBA IMENICA Napravi imenice od zadatih re~i u zagradi i stavi ih u odgovaraju}i pade`. Krave daju mleko. Mnogi u no}ima kad je pun Mesec pate od __________. (kukavica) 26. (besmislen) 51 . a krave _________. (leteti) 33. ({iti) 15. (rasprodati) 12. ____________ u industriju je i ove godine u konstantnom padu. (opremiti) 4. (krasti. (skakati) 21. (mukati) 25. (drag) 34. (u~iti) 16. U ovoj torbi je sva moja fotografska ____________. Milo{ nije mogao da ka`e ni{ta u svoju __________. Lavovi se ogla{avaju rikom. (uni{titi) 6. silovati) 18. (san) 9. Ova kamera je pravi _________. (investicija) 31. U slede}oj epizodi sledi ____________ serije. Moj brat dobio je medalju za ____________. (stepenica) 29. (slikar) 11. 1. Koje je njegovo trenutno ___________. Ovaj no` ne}e da se~e. (streljati) 19. (policija) 5. ({ljiva) 30. Ljudi koji `ive u velikim gradovima ~esto pate od __________. 2. Zbog pove}anja cene grejanja. Neki ljudi boje se paukova od ranog ____________ (dete). (nauka) 10. Ne bacajte opu{ke po ____________ zgrade. Opstanak slonova kao vrste doveden je u pitanje zbog porasta vrednosti __________. Optu`eni je osu|en na smrt ___________. mnoga deca idu u _________. Potrebno mu je __________. Marko je zaboravio jaknu u __________ u {koli. (zao{travati) 28.

8. ali __________________________________. 21. Do{li bismo mi u Tivat s njima. ___________________ mi se sad o tome. ZAVISNE RE^ENICE. 18. ali joj ______________________ pare na gluposti. medaljoni s pe~urkama. ne ide mi se. Jako mu _________________ votka. 17. U`asno sam umoran. 23. ali nam ____________________________ avionom. ali mu je zabranio lekar. ali njoj _______________ u tom bendu. 5. Do{li bismo mi sad kod vas na karte. Nela je ostavila violinu u pozori{tu jer joj _____________________________ ku}i. ba{ mi __________________ uz ovu muziku. 12. siguran sam da nam se sutra ___________________ fudbal. ugasi svetlo. jako mi ________________. Dosta vi{e. 19. Aleksandra bi volela veliku `urku za svoj ro|endan. 52 . Odli~no. 22. Glupo je da nosimo loptu. 2. 14. napravi}e nam {pagete za ve~eru. Hajde da ostanemo jo{ malo.Nivo 6-9 SINTAKSA. 24. 20. Ako Lidiju __________________. IDIOMI Popuni prazna mesta u re~enicama odgovaraju}im oblikom glagola. Bahove fuge! To mi ____________________. Kupila bi Tanja i tu bi`uteriju. 13. 9. Mo`da i odemo u Budimpe{tu ako nas ______________________________. 16. Ne mogu danas s vama u bioskop. Julija nije do{la u Beograd zato {to joj _______________________. po smislu i po uzoru na primer. Nisam naru~ila kafu zato {to mi _______________________________. U~lanio bih se ja u biblioteku. ali vi{e joj __________________________ u Americi. ba{ to ______________________. Olju su zvali zbog prate}ih vokala. _______________________ Ne mogu danas s vama u bioskop. ne bih sad da zapalim cigaretu. ali ______________________. 6. Kako da spremam ispit kad _______________________________? 4. 11. Za{to nisam pocrnela? Zato {to mi _____________________ na jakom suncu. 3. _______________________. Ugasi taj televizor. 7. ________________ mi se ta glupa serija. Idite u {umu bez mene. ali mi _______________________ knjige. Hvala. 1. Ivana bi se rado vratila. 15. ___________________ mi se pe~urke danas. 10.

kao u primeru: (Bezobrazan) je odlika nevaspitane dece. 5. Oprao sam sve su|e. 29. 28. 4. PRILOZI I IMENICE. Nekima istina ne odgovara jer im se ne uklapa u (dan) raspored ~asova. ali je (korist) ako se upotrebi na vreme. ali su neki tanjiri jo{ uvek (mast). 1. Bezobrazluk je odlika nevaspitane dece. (Lukav) }e{ uloviti i lava. Kupio sam (sunce) nao~ari i iza{ao iz (roba) ku}e kao drugi ~ovek. 17. U mnogim (ljubav) romanima iza izmi{ljenih li~nosti kriju se zapravo (istina) likovi kojima su pisci samo promenili ime i stavili ih u neku novu pri~u. Iz nje je prosto zra~ila (dobar). Ako `eli{ da se izle~i{ od (pijan) posmatraj (pijan) dok se trezni. U polju raste (polje) cve}e. Me|u psima u gradu je epidemija (besan).(lud). (Inteligencija) si ti. a sko~iti sa desetog . I najgluplja (lep) prona|e (pamet) mu{karca. I (bes) pas ma{e repom. a u Poljskoj (Poljak) deca. Svako ima pravo da bira i da bude (izbor). 18.Nivo 6-9 TVORBA RE^I. ali na (konverzacija) ih ima svega petoro. 3. (Veseo) je trajalo ~itave no}i. a onda su gosti oti{li jer im nije prijalo (dan) svetlo. 19. 26. zameni pridev imenicom i stavi je u odgovaraju}i oblik. IZVEDENI PRIDEVI. Sko~iti s prvog sprata je (lud). Jedan od najpoznatijih eksperimenata u psihologiji je onaj sa (Pavlov) psima. (Mlad) . Milan je bio vanredno (talenat) muzi~ar i ~ovek (nemir) duha. 24. U ovoj {umi je usred dana tako (mrak) da je to (jeza). 6. 10. 13. 30. ali ti nedostaje (obrazovan).to je ve} (lud). 15. (Mudar) bez prakse je kao vatra bez (topao). 16. Na (po~etak) kursu ove godine imamo puno u~enika. 23. 53 . Volim grumenje (zlato). 20. 8. 27. ali su neki tanjiri jo{ uvek masni. a voli{ ga i ti verovatno. 9. Neka (Arhimed) otkri}a se primenjuju u svakodnevnom `ivotu. SEMANTIKA Napravi prideve ili priloge od imenica i stavi ih u odgovaraju}i oblik. (Lep) je prolazna. Noviji filmovi uglavnom se snimaju samo radi profita i zbog toga nemaju onu (o{tar) koju su imali stari. 2. 25. U (Marks) filozofiji mnogi su videli na~in kako da se domognu vlasti. Tanja ne izlazi na ispit bez (zec) {ape za koju tvrdi da joj donosi sre}u. 21. pa je (grad) vlada preduzela odgovaraju}e mere. PADE@I. a silom ne}e{ ni crv~ka. 11. Neke (more) pla`e su (nudista). Ni (slep) ni (gluv) ne uti~u na razum. kao u primeru: Oprao sam sve su|e. Mnoge ljude (dete) plakanje (u`as) iritira. (Stvaran) je ponekad (bol). 22. 12. 14. 7. I obrnuto.

naroljali. udesili. u{ikali. a ja nisam na{la ni lone. vrati}e{ mi sutra. morao sam da palim. a ti za to vreme ~ekiraj mejl. a ne bele`e ih ni re~nici osim onih specijalizovanih. da stignem na poslednju trolu. usvirali. Kupili bismo mi sve {to treba. Cile se `e{}e primio na jednu cupi. ali pro{lo ga je ~im je iza{ao na stejd`. provali}e da ga lo`i{. 18. Ne {ljaka mi mobilni. tome su se smejale na{e bakute kad su bile klinke. Kupili bismo mi sve {to treba. 1.Nivo 6-9 LEKSIKA: NESTANDARDNE RE^I. a uop{te nije neki kulov. ali smo ostali bez love. 3. Prvo ste ~eki}ali dve ~uke. a posebno gledaju}i filmove. 7. 24. ole{ili. a kevi se uop{te nije dopala. jesmo rekli da nema duvanja vutre ovde? 11. moram da palim. 5. ]ao. 21. Nimalo ga nije blam. usvinjili. KOLOKVIJALNI GOVOR I @ARGON (1) Napomena: U ovim primerima ima dosta i vulgarnih i manje poznatih re~i koje mo`da ni neki lektori ne}e znati. Odjebi! Svima si se popeo na tuki. Vlada i Dena su se toliko ucirkali (uletvili. 54 . ispostavilo se da oni previ{e toga gube ne razumeju}i pojedine re~i. ajde da se divimo sutra. Ala si se picnuo. obi~an uli~ni murkan. 2. Smuvala bi ona njega vrlo lako. Malo ga je uhvatila frka. rade}i sa studentima sa novijom literaturom. Ne pali ga toliko. Vodio je ribu kod matoraca na ve~eru. Digla se velika frka oko toga. Bez kinte sam. \ole je zakuntao ~im je zatovorio o~i. Nisam imao kud jer je bio ja~i. 26. Malo ti je mator fazon. mi jurimo bud`e. Nema frke. 12. 4. nalokali. Zameni podvu~enu re~ odgovaraju}om iz standardnog jezika. 16. Ljosnuo sam ve} na pismenom. Ona je nabacila nove gilje i ja{u. ]ale je odlepio. Zovi me na fiksni fontele. 23. 15. 19. Simu su odrali za struju. 17. Je li. ali on toliko smara da nije ni poku{ala. u{ljemali. Riknuo sam danas od {ljake. ko da si krenuo na sudar s nekim avionom od cave. odvalili) da nisu imali pojma {ta rade. 8. Ja odoh ne{to da hasam. uradili. 13. 27. Ma nije on neko mudo. 20. 22. Daj mi pozajmi 200 dind`i do ponedeljka. 10. Riknuo mu je mi{ pa uop{te ne mo`e da koristi ma{inu. frajeri. Zbog toga je itekako preporu~ljivo da se upoznaju i sa ovim segmentom vokabulara. 25. 14. Pana je sad sitna muvara. Ipak. a posle su vas jo{ ispeglali neki d`ukci?! 9. 6. ali smo ostali bez para (ili novca). ali ga je pro{lo ~im je skapirao da ona samo `eli da mu se useli na gajbu. urokali. Ju~e sam bila sa Sanjom u {opingu.

5. NESTANDARDNI GOVOR (2) Zameni ozna~ene re~i i izraze odgovaraju}im iz standardnog. keve mi. 8 Neki krimosi su ga roknuli su ga s pet metaka u vugla. Svega mi je preko glave. a veze nema. dosta smo {arali bez cilja. Bolje da idete na neku |usku nego da provedete celu no} uz telku. knji`evnog jezika. 22. sve buba napamet. ali nije kao one krd`e {to prodaju na pijaci. 16. uvek se ute{im. Ne foliraj se. Nema vi{e kova za film. 17. ladno furamo 150 na sat. a da opet d`ed`im po gradu mi ne pada na pamet. nema {aje! 26. 13. imamo vremena. 1. 9. 19. 28. nema{ ti herca da se bije{ s tom gorilom. Ma on mi je ortak. idemo pe{aka na faks. 24. Mogao bih malo da odem do {tajge da overim izloge u okolini. Marina je dobila nogu. 14. idem da zapalim pljugu da se smirim. ali mogao bih tako da izdr`im i metar dana da me nisu pride jo{ i psihi~ki maltretirali. ali mo`e{ da naru~i{ preko mre`e. 11. Ma film je mrak. Njegova makina deluje kao neka krntija. To ne}e{ na}i u originalu. a fala bogu. 2. Opet je haos u gradu. a ne zna se koja vi{e lupeta. Opali ga ja~e. a mo`da je i stondiran. derpe. 6. Ajmo negde na }epi. Posle }emo na tad`u. 20. Le{ili su me kako ko stigne i kako me ko dohvati. Nema{ {anse ako krene{ na divljaka preko crte. 29. 27. FAMILIJARNI. Mislim da su se ve} kresnuli. 4. 55 . ufur je 200 dinara. 18. ne}u njega da radim. Darko se opet totalno napalio na neku klinku. ali garant }e biti tapkaro{a na ulazu. gradom kru`e samo pirati. Idemo na Kali{. pa ne mo`e{ da valja{ kradenu robu i da tvrdi{ da je to normalna stvar. Ala si ga nagazio. {utnuli je s posla. 30. kad vidim kolku tek Ceca surlu ima. Nema veze {to ima puno da se gilja odavde. uvek voda i neke gabore sa sobom. 12. Ma on je skot. 15. na Ta{u je klincima dosadilo. 10. ali ti bi isfurao iz bioskopa ve} posle druge sekvence. 25. 3. Koji ti je!? Deluje{ ko da ti je neko riknuo. 21. Idemo na Darkwoode ve~eras. 23. Pe|a tripuje da zna mati{ najbolje u razredu. 7. Ovo je doma}a rad`a. Iskuliraj malo. Ne mogu s tobom na `uraju. \ani kako hoda. ali je nabud`ena tako da radi kao nova. Ma boli me uvo. Njih dve su se kao i uvek rastorokale preko telefona. Zaglavi}e{ u buvari.Nivo 6-9 LEKSIKA: @ARGON. Kao da ni{ta ne ose}a. Previ{e su ga vozali i naravno da je na kraju popizdeo. Koji si ti mentol.

(Iznenaditi) je (skok) na noge i rekao: “Udaj se za mene!”. 15. 11. Uhvatila ih je (~eznuti) za starim prijateljima. mada }e i to da bude (dosaditi). ali ipak nije mogao da odvoji (gledati) od nje. Voda danima (ne prestajati) (kap) iz ~esme dok svi u ku}i nisu po~eli da (lud). Posle posla (raditi) obi~no odu u kafanu na (piti). 8. Na{o lonac (poklopiti). 1. 16. 17. Nisam ja ru`an nego ti ima{ (iskriviti) (ogledati se). a ptice (grabiti) uglavnom se (gnezdo) kod ku}e. kao u primeru: Dosta mi je (u~iti). (Prositi) su pune ulice a niko im ne daje ni (prebiti) pare. 4. ali od njega nisu stekli nikakav (imati) jer vi{e vole da `ive i (rad) u gradu. SEMANTIKA Napravi glagole od imenica i prideva i stavi ih u odgovaraju}i oblik. Dosta mi je u~enja. 9. Tr~ao je kao zec dok mu najzad nije pobegao. 10. 13. idem da gledam (skijati) na televiziji. 7. Ptice (seliti se) zimi (let) na jug. VREMENA. Slu`io se (ne dozvoliti) sredstvima i zato je (izbaciti) iz igre. 20. Prestanite da se (glup). celo selo vam se (smeh). 6. mada }e i to da bude dosadno. 19. Nikada to ne bih (rad) da nisam morao. 5. kao u primeru: Tr~ao je kao zec dok mu najzad nije (beg). (Ploviti) je bila u`asna. 3. 12. zameni glagol imenicom. Bila je to vrlo (ne o~ekivati) (prositi). a ipak su najpoznatiji (kuvati) mu{karci. pridevom ili prilogom i stavi ih u odgovaraju}i oblik. I obrnuto. Sve vreme je duvao jak vetar i (pljusak) ki{a. An|elkovi}i na selu imaju veliko (imati). samo {to nikad nije na{ao (odgovarati) (primeniti). 56 . Profesionalno (izvesti) (krasti). obratite (paziti) na lopove. Moje odelo je od posebne (tkati) i zato je skroz (ne promo~iti). Ima ne~eg nelogi~nog u (kuvati). Bio je to veliki (prona}i). PRIDEVI I PRILOZI. 18. pa su samo seli u kola i luda (voziti) je po~ela. a Milan da ide u (loviti). Uglavnom kuvaju `ene. Ivana voli da (telefon). 14. Ako (put) drugom klasom. idem da gledam skijanje na televiziji. Sr|an nije `eleo da se me{a u (tu}i se). vrata uop{te nisu (obijati) ve} su (otvoriti) obi~nim klju~em ili kalauzom. IMENICE.Nivo 6-9 IZVEDENI GLAGOLI. 2. PADE@I.

[ta misli{ o pohlepi? 4. Hrabrost je kad nema{ tremu da pri~a{ pred velikom grupom ljudi. Kad ose}a{ nestrpljenje? 13. Prema kome ili ~emu ose}a{ strah? 15. Koje su ti slabe ta~ke? 20. [ta te ~ini sre}nim/sre}nom? 12. Za {ta ka`e{ da je lepo? 3. 1. GOVORNE VE@BE. Hrabrost je kad ne{to sme{ da radi{ a da ne misli{ na posledice. Kad ti je najvi{e dosadno? 19. [ta te najvi{e raduje? 18. [ta za tebe zna~i vernost? 5. Prema kome ose}a{ po{tovanje? 14. Hrabrost je osobina ludih. kada su ljudi najsigurniji u sebe? 11. Kako bi definisao/la spretnost? 2. [ta te najvi{e zasmejava? 16. [ta kod tebe najvi{e izaziva ose}aj besa? 17. [ta misli{ o laganju? 7. Koja je razlika izme|u pametnog i obrazovanog ~oveka? 6. U ~emu je razlika izme|u {krtosti i {tedljivosti? 10. suprotna kukavi~luku. Koje prednosti po tebi donosi iskustvo? 9. [ta ne voli{ da te drugi pitaju? 57 . Hrabrost je uvek re}i ono {to misli{. [ta misli{ o iskrenosti? 8. INTERVJU Odgovori na postavljena pitanja*: (*Na svako pitanje daj najmanje jedan odgovor.Nivo 6-9 VE@BE: LEKSIKA. Po tebi. Hrabrost je kad se neko ne boji da ide kod zubara. a mo`e{ i vi{e) Primer: [ta je za tebe hrabrost? Mogu}i odgovori: Hrabrost je osobina hrabrih ljudi.

________ ti ne _________ (koristiti) svoj mozak.mi) sa Mont Everesta. zbog toga {to. VREMENSKE RE^ENICE. _____________ je tata stavio svoje ~arape u ______________ (beli ve{). ni. kako. __________ }e ostati najmanje tri godine. 7. 12. 13. __________ kad ____________ (porasti). niti. 6. 10. 1. _________ veliki za ~ove~anstvo.ja) vas napolje. ____________ se ne maknete. 4.Nivo 6-9 VE@BE: VEZNICI. radi. nego. ako. {to. DVOSTRUKA NEGACIJA Upotrebi odgovaraju}e veznike kao {to su: zato {to. UZRO^NE RE^ENICE. ako. Nemoj da objavi{ taj ________ (tekst). 15. ali. 11. sve _____________ (promeniti se). 2. Tanja je jo{ kao mala po~ela da igra fudbal ____________ je to jedini sport koji joj ______ (biti) interesantan. PADE@I. i dovr{i re~enice odgovaraju}im oblikom re~i ili sintagme u zagradi. 58 . ____________ postoji opasnost da to pro~ita ne~ija keva i onda ______________ (misliti) ________ smo mi nekakva sekta. ukoliko. 16. _______________ (izbaciti . U aprilu se obi~no odr`avaju mnoge _________________ (javna manifestacija). Ovo je mali korak za ________ (ja). Sve je _____________ (poplaveti). ali ako se jo{ jednom bude desilo ___________ do|ete praznih ruku. Neki romani ______________ (ekranizovati) su toliko lo{e __________ sa originalom nemaju vi{e ___________ (nikakva veza). ja }u da odem ku}i uvre|en. onda }emo mi vas da zavitlavamo. ve}. Ili: Ukoliko ne budete prestali da se smejete. zato {to ne volim kad mi se drugi smeju. jer ne volim kad mi se drugi smeju. po{to. koji. molim vas da nas sa~ekate ______________ (sme{iti se) i ________ budete ponosni na nas! 14. ja __________ (oti}i) ku}i uvre|en ___________ ne volim kad mi se drugi smeju. Vrati mi ______ ________ (moja olovka)! ___________ sam znao da je kod tebe ne ________________ (tra`iti) tri dana po _____________ (ceo stan).. Ako ne prestanete da se smejete. 8. Kad i ako _______________ (vratiti se .. Kad se \or|e i Jelena _________ (vratiti). verovatno ____________ ve} godinama ________________ (ne padati) sneg. _______ sam ja glup. ________ je on glup. 5. KONDICIONAL. Primer: __________ ne _____________ (prestati) da se smejete. Ne samo da su Jova i Milo{ _____________ (zakasniti). __________ se jo{ bune _______ vi{e __________ (nemati) pi}a. 3. ________ {to tad obi~no _________ (otopliti). 9. da. Mi smo jo{ mali. zbog. ~ekaju nas te{ki dani ____________ nam je do kraja ___________ (mesec) ostalo svega hiljadu __________ (dinar). nikada ne}ete sti}i do vrha ___________ (palanina). Na _________ (ulica) ima puno ljudi i svi se ____________ (grudvati) kao mala deca. jer. ja }u oti}i ku}i uvre|en. budu}i da. Ne ____________ (ponoviti) se.

Ako ovako _____________ (nastaviti . vreme je da _________ (legnuti). 33. 21. _________ god da se zateknem. 37. 34. 20. Nismo se dovoljno __________ (potruditi se). ako ____________ (dobiti) platu na vreme. 19. Krava ________ (mukati). Dok jednom ne _________ (smrknuti). {ta ______________ (preduzeti) da se situacija izmeni u va{u korist? 23. ali oboje _____________ (praviti se) siroma{ni. 29. __________ ne bi se reklo. 31. Zdravko tvrdi _________ (kupati se) svaki dan. 26. __________ slede}i put sigurno ______________ (pobediti). Milica bi sada bila s _________ (mi).ja) jo{. Ne samo da nisu oprali ____________ (sudovi). napravi}emo ro{tilj negde kraj ___________ (jezero). svakako ______________ (posetiti) muzej Milene Pavlovi} Barilli. _______ bi srce svako moglo da kuca.mi).mi) sve {to `elimo. Kad ____________ (raditi . 36. Nemam ________ dinara.vi) da shvatite pravila igre. Sad je pravi momenat _______________ (probati . Gde to ________ (biti)? Da li je to ona zgrada na _________ (ugao) Jevremove i Zmaj Jovine ulice _______ se skroz uru{ila? 25. Kad ___________ (mo}i . __________ biste bili na __________ (moje mesto). 40. 39. _______ odemo u Po`arevac. _________ ti dvojica ka`u da si pijan. 59 . 32. Ne samo da se radije ne _______________ (me{ati se . _____________ je blizu __________ (obala) najprijatnije sedeti. drugom ne _________ (svanuti). ___________ slede}eg vikenda _______________ (biti) lepo vreme. 28. S njim se nikad ____________ (znati) da li misli ozbiljno __________ se samo {ali. ali sam se umorila. @eleo bih ne{to ________ vas pitam. 30.ja) u taj posao. vo _________ (vu}i). _________ ima}u slede}e nedelje. _______ biste od slede}eg kruga mogli i sami ______________ (uklju~iti se). _________ bih najvi{e voleo da ni{ta o svemu tome __________ ne znam. 38. Kad __________ (biti) zdrava. osim ako oni ________________ (imati) sre}e.17. 22. Mi smo ovde do{li samo ________ para i _____________ ne `elim da ~ujem nikakve kritike po pitanju ____________ (kvalitet) na{e muzike. 35. sutra _______________ (mo}i) da postanemo prvaci sveta. 27. 18. __________ me sa~eka Madona. ______ ona ________ on ne znaju {ta bi s parama. i olovka bi ova mogla da ________ (tucati). _________ se ubrzo ne budemo navikli na nove uslove. vi ______________ (ne biti) zadovoljni. __________ nisu _________ ruke oprali. ___________ (propasti) nam firma. ______________ (nastaviti) bih da se penjem. 24. ________ koza nikad nikoga ________ (tu}i). Na _________ spratu stanujete? Lift je pokvaren pa _________________ (vi{e voleti) da ne moram puno da ____________ (penjati se).

ali ovo jelo uvek ispadne skroz druga~ije. Ceo posao je obavio na svom kompjuteru. Svi su se lepo proveli osim Sr|ana. 6. Ova godina bi}e po mnogo ~emu posebna u odnosu na prethodne. 9. ali nama nije. 18. Prvo me je udario. Neki eksperti smatraju da ovo ne bi bio dobar momenat za promenu kursa dinara. To je sigurno ba{ tako kao {to tvrdite. 2. 12. ali posle njih je svirao jedan odli~an bend. Mnogo smo se udaljili od teme. Sipaj mi jo{ malo ~aja. 11. Prime}uje{ li kakva je vru}ina danas? 60 . s vremena na vreme. kad se zamene. 5. Predsedni~ki kandidat je naglasio da }e se vi{e posvetiti vladavini prava. Vlada je mladi} koji nikad ne izlazi sa ru`nim devojkama. Na izletu su se Nikoli}i lepo proveli. 17. a onda me skroz pretukao. 8. 1. zahtevaju i izmenu oblika re~i koje se vezuju za njih) Ljudi ponekad vole da promene ambijent u kojem `ive.SINONIMI Zameni podvu~enu re~ sa {to vi{e mo`e{ drugih re~i i izraza tako da se zna~enje re~enice bitnije ne izmeni: (Obratiti pa`nju na to da neke re~i. katkad. Oni su bili lo{i. 7. [ef je samo zavirio u njihovu kancelariju i ve} mu je sve bilo jasno. 4. Sla|ani je trebalo dugo vremena da primeti da s tim ne{to nije u redu. 10. 20. 13. I meni su oblaci ~esto interesantni. 16. 14. Predsednik je stigao nekim ogromnim autom. Ljudi povremeno. Sva{ta smo poku{ali. 3. 15.Nivo 6-9 LEKSIKA . Deci bi to mo`da bilo zabavno. pokatkad vole da promene ambijent u kojem `ive. ali on ba{ i nije siguran da ste u pravu. Odlu~ili su da prekinu sve veze. 19.

izvanredan. izmenu.) 8. ispra{io. a. (razbio. vrelina. (ukapira.. najmla|ima.. curama. mrak. briljantan. neobi~na. (ne {ljaka). nevi|en. nije kako treba. izuzev. opasan.) b. stra{no. okon~ao. (sranje. preseku.. ulij. revalorizaciju.) 12. kolima.. jako (veoma. povoljan. d`inovskim. nalij. prili~no. pri~a) 16. doputovao b. malima 5. ose}a{.. garant(ovano).) b. prilika. bravurozan. opalio.) 4..) b. a. prvoklasan. tvrde. stavio akcenat b. zamenu. pravovremen e. predobar.. veoma. osrednji. daj 10. i b. ne ra~unaju}i. vanserijski.RE[ENJA: 1. odnose. sem.. `draknuo. (provaljuje{. ole{io. ma~kama.) velikim c. stru~njaci c. (krasno. veoma. izuzetna. skapira. sasvim. (kanti. (a. bledi. bacio pogled. dobro. uspi. fino. {acnuo. trenutak. {to ih vezuje (spaja). obratiti (pokloniti) pa`nju 14. tip. se dovezao. a. bez sumnje. impresivan. trebama. nikakvi. a.... vrhunski. divno. (limuzinom. pojedini. zaklju~i. prevrednovanje. istakao.. momak.. mlaki. jara. a. prispeo. imaju mi{ljenje. nabo. raskinu b. ube|en. jedan broj.. opazi. odre|eni.. uradio. potpuno.) b. potruditi oko. uo~i. ma{ini. naro~ita. drmnuo. r|avi. su uvereni. specijalna. puknuo. ispeglao.. pogodan. uvidi. fenomenalan. b.) 61 .) 13. de~ko. prebio. automobilom. izvesni. izuzetan. sjajan. odgovaraju}i. fantasti~an. 20. zgodan. zalo`iti. napomenuo. dr`e. definitivno. glednuo. 18. situacija f. izmlatio.. netipi~na. ekskluzivna 11. su ube|eni. napucao. izvrstan. ra~unaru... poru{e sve mostove) 6. izlemao.. toplota. pozabaviti.. uvi|a{.) dobar. spazi. (aknuo. bez veze. a. a. `acnuo. dospeo.. odradio. zavr{io. naspi.. dosta. ~as. (super. mali{anima. a. kapira{. kapitalan. bedni. slabi. bogovski. izuzimaju}i. (frajer. jako (mnogo.. klepio. osobita. (su mi{ljenja. uo~ava{. silan. a. odvalio. provirio.) 15. dovr{io. skonta.. raspalio. omorina. ofis 9. ne valja. puno. sparina. strava. probali. drugorazredni. odalamio. izvesno. gvirnuo.. ne misli. biro. (ribama. vanredan.. (nije mi{ljenja. veruju. bezvredni. a.) d. dolij. zanimljivi... shvati. zapa`a{. isklju~uju}i. a. pripeka. misle. priveo kraju b. `estok. suvi{e 3.) 19. jedni b. kontakte. ugodno. u potpunosti. zveknuo. skop~a. (‘ega. stra{no. preduzeli b. makinom) 17.) b. druk~ija. klincima. geknuo. ured. bezvezni. a. menjanje. druk~ije. lik. dokraj~io. lupio. `enskim. o{inuo. premlatio. zabavni 2. sto posto b. nejednako (druga stvar. a. u`asno. podvukao. istukao. razli~ito.uveren. sa izuzetkom. razli~ita. pokidaju. previ{e. do{ao.. spone. isklju~iv{i 7. opa`a{. sredio. nesumnjivo. osobit. jako.. totalno c. druga~ija.

Dr`ati banku.Srmzo sam se. i familijarni i `argonski izrazi kao RIKNUTI. Iza sedam mora (i sedam gora). U mesecu limburgu (kad se majmuni {i{aju).Tek se ispilio. Kao u rerni (pe}nici. 7. i familijarni i `argonski izrazi kao MRAK! STRAVA! SUPER! DO JAJA! HAOS! itd. Biti nespretan. Puca mu prsluk 2.@ivi kao bubreg u loju. 12.To je bilo pre Hrista.Ne zna se ni ko pije ni ko pla}a. 11. 16. Umreti . Veoma mi se dopada . 17. 13. TOROKATI. Vrlo je siroma{an . Idi odavde! .. Imao je sre}e . Ovde kao da je bomba pala 5. To je jako daleko .Izgleda kao da su ga krave `vakale. 14. 20. Odmoriti se. 6. 19. Ovde je veoma ~isto (uredno) .Ovde se sve sija. BLEBETATI itd.Upala mu je sekira u med. Ko bog.Nije ga briga. Ovde je kao u apoteci 4. Ne zna se ni ko kosi ni ko vodu nosi.Napustiti (ovaj) svet. 62 . Ovde je veoma prljavo (neuredno) . Jako (mi) je toplo . bubrega). 10. oporaviti se . Ovde vlada potpuni haos . Oti}i. 22. 9. Puno pri~ati . Pun je ko brod. Danuti du{om. Njemu je svejedno .Bogu iza le|a (ki~me. 15. Zbunio se (izgubio se) .Snalazi se kao riba u vodi. Boli ga uvo (dupe). Otegnuti papke. Na kukovo leto. Ba{ ga briga. Mleti.Ovde je kao u svinjcu. Se~e po u{ima. 8. Vrlo je snala`ljiv . Veoma je bogat . Ispustiti du{u. Veoma je mlad (mali) . Pona{a se ko ku~e u liftu. Boli glava (u{i otpadaju).Kad na vrbi rodi gro`|e.Pona{ati se kao slon u staklarskoj radnji.Skuvo sam se. trapav . CR]I. Vrlo je neuredan .Nivo 6-9 LEKSIKA: FAMILIJARNI IZRAZI 1. 18.Ne zna gde mu je glava. SKIKNUTI itd. Bilo je to veoma davno . Jebe lud zbunjenog. Pre 100 godina.@ivi kao crkveni mi{. Jo{ pi{ki u pelene. Kao u zamrziva~u (hladnja~i).Ne zatvarati usta. Do{lo mu je kao kec na deset. i kolokvijalni i `argonski glagoli tipa BRBLJATI. nogu. Do|i (k) sebi. paklu). Baciti ka{i~icu.Napuniti baterije. Jako (mi) je hladno . Ne}u da te vidim: Be`i! 3. 21.Gubi se! Bri{i! Idi vidi da l’ sam tamo. Ovo je ludnica. Nikad (se to ne}e desiti) .Da poli`e{ prste.

Neke vrste gljiva su toliko ____________ da je dovoljan samo jedan pove}i zalogaj da ___________ odraslog zdravog ~oveka. Da li mu{karci zaista _________ vole plavu{e ili se radi o sterotipu koji. kinkand`u se ubraja u ___________ rakuna. pa __________ i retko obolevaju od sr~anih ____________. 18. Rukopise dva knji`evna __________ upotrebila je kao hartiju za pakovanje ku}na _________________ francuskog pisca @ana Batista [atobrena i tako ___________________ njegovo ~etrdesetpetogodi{nje stvarala{tvo. 6. ukoliko se dovoljno dugo ___________. Halejeva kometa ____________ vidljiva sa Zemlje i na dan kad se Mark Tven __________ i na __________ kad je umro. Kad neko ~esto nosi {e{ir. veku. 12.Nivo 5-8 VE@BE: SINTAKSA. preti da postane istina? 11. LEKSIKA. ^uveni ________________ baron Minhauzen zaista je postojao. dovr{i re~enice upisuju}i re~i u praznine (primeri uglavnom imaju vi{e re{enja). 14. 63 . Pravilo broj jedan u ronjenju je da se uvek _____________ u paru jer je tako mnogo manja _____________ nego kad se _____________ pojedina~no. to je onda upravo onaj _________ ode}e koji ________ primetimo. australijski pustinjski pacov mo`e da tr~i ________ od konja. 2. 16. 7. 8. Iako izgleda sasvim _____________. 17. 4. Knjige o ________________ de~aka ~arobnjaka Harija Potera iz pera britanske _________________ D`oane K. a Sfingi se _______________ samo glava. Kod ri|okosih ___________ postoje izvesna odstupanja u centralnom nervnom _____________ zbog ~ega je i njihova osetljivost na bol ve}a. Pariski metro “Meteor” kre}e se __________ automatski. Kad mu ____________ opasnost. Ma~ke retko do`ivljavaju stresove. Tridesetih __________ pro{log veka Diznijev __________ Miki Maus vredeo je na filmskoj berzi isto ___________ i Greta Garbo. 9. U severnoj i srednjoj Africi je _________ vru}e i _______ toga tamo ljudi nose laku ode}u i zapravo ni ne znaju za __________. na Tajlandu. 5. Rouling prevedene su na __________ od 30 jezika. Ni u najburnija _____________ Rimskog carstva nije se ____________ da nekog iz carske _____________ pogubi narod. 1. 13. a sad i Drezdenski institut za sabra}aj ___________ na tome da se uvede _________ bez voza~a. 15. U _____________ Napoleonovog _____________ Egipta. Bio je oficir u ruskoj ___________ za vreme ___________ protiv Turske u 18. U Bangkoku. piramide su bile dopola zatrpane peskom. RAZUMEVANJE TEKSTA Po smislu. Ove `ivotinje ___________ na udaraljkama koriste}i ve{to _________ surlu. 3. 10. Bilo je to u __________ kada zakon o zabrani pu{enja nije bio ____________ strog kao danas. nedavno je ______________ orkestar ~iji su ~lanovi isklju~ivo slonovi.

Anri de Tuluz Lotrek _________________ je da u~i slikanje kod o~evog ________________. bezizraznih _________. 21. Ove godine kod vrhunskih skija{a popularne su _____________ nao~ari koje se ne magle zato {to ______________ ugra|en ventilator na baterije. nastali su mnogo pre 3000. Evzoni na stra`i stoje nepomi~no. jer i mastilo i hemijska ___________ ostavljaju trag koji brzo bledi na suncu. U ru{evinama Pompeje razorene i _____________ za vreme erupcije Vezuva. Mnogi su skloni da __________ u pri~u koja ka`e da ono {to su radili prvog januara da }e ~initi i tokom ~itave ___________. 39. Za razliku od svih ________.19. 38. na|ena je __________ radionica za izradu sapuna kao i ___________ izliven u kalupe. 31. 25. slikara Renea Prinstoa. Ameri~ko _____________ odbrane najavilo je mogu}nost da }e prilikom napada na Irak _________ put upotrebiti svoje novo. 23. Sokrat je tvrdio da on zna da ni{ta ne zna. 24. a ______________ ih je ~uveni francuski egiptolog @an-Fransoa [ampolion. pirina~ i __________ je bio bos. godine. Mnogi danas. ali da je osim toga _____________ odgledati barem hiljadu filmova. Prvi {e{ir _________ je verovatno napravio samo zato da bi se za{titio od __________. pogleda ~vrstog i usredsre|enog u prazno. godine pre na{e ere. 37. tajanstveno ____________. a da __________ ni to ne znaju. misle da su u ne tako davnoj _________ i na{i zaljubljeni parovi razmenjivali ljubavna _________ sli~na onima iz holivudskih melodrama. U starom Rimu se _____________ da `aba skuvana u vodi i sir}etu poma`e _________ zubobolje. Luj Armstrong je kao _________ i{ao odeven u odba~ena odela maj~inih prijatelja. Kralj Aleksandar I Kara|or|evi} ___________ je u Marseju 1934. 36. _________ isklju~ivo pasulj. 32. ^uveni francuski re`iser Fransoa Trifo jednom je izjavio da se zanat filmskog ____________ mo`e nau~iti za _________ ~etiri sata. Danas neki misle da sve znaju. Hijeroglifi. Pingvini se __________ u isto leglo svakog prole}a i nalaze ga ~ak i kada je ___________ snegom. Na ovogodi{nji ________ “Zabavnika” za najbolje knji`evno delo namenjeno mladima ____________ su 34 knjige. ___________ je `ivot posvetio __________________ konja i pasa. Posle maturskog ispita. 26. {to doslovno ________ “sveti zapisi”. 64 . ~udnog gluvonemog umetnika. 40. ali pre toga je pre`iveo nekoliko ________________. 35. 22. a da drugi ni to _________.kunama i __________ grabljivicama. 27. dlakavi nosorog sa Sumatre ima ko`u prekrivenu ri|om __________. Za pisanje ____________ u boci najbolja je obi~na grafitna olovka. 30. a bi}e ih _______. ________ da su od kamena. 20. Teofrast je `eleo da __________ da li su vode Mediterana povezane sa svetskim ____________. u njenu orbitu do sada je izba~eno vi{e satelita. najvi{e zahvaljuju}i filmovima. 29. Poslednje godine ____________ vojskovo|e Marlboroa ____________ su mnogobrojnim skandalima. Vratolomna veveri~ina brzina nije _______ izraz njene `ivotne radosti nego i jedina mogu}nost da se __________ neprijateljima . 33. Da bi se ispitalo gravitaciono _________ Zemlje. 28. 34.

Nivo 6-9 MORFOLOGIJA I SINTAKSA, UPOTREBA GLAGOLA TREBATI Stavi glagol trebati u odgovaraju}i oblik* (*neki primeri imaju vi{e ta~nih odgovora) Napomena: Glagol trebati koristi se u bezli~nom obliku (tre}e lice jedinine) kada se vezuje za neki drugi glagol. U ostalim slu~ajevima mo`e se koristiti i u li~nim oblicima. Zbog ove specifi~nosti, ~esto je umesto ovog glagola u upotrebi sintagma biti potrebno. Ovde su uvr{}eni i primeri za glagolski pridev trpni (potreban) i svr{eni vid zatrebati. ______________________________________________________________________ 1. Ne mogu s vama u bioskop, ___________da u~im. 2. Ovo nije dovoljno, _____________ jo{ novca (nama). 3. Ne ______________ mi tvoje slike, znam kako izgleda{. 4. Kako smo mogli da znamo? ______________ ranije da nam ka`ete. 5. Idi ku}i, ne ___________ mi danas. 6. Ako bude ____________ , nazovi me i ostavi poruku na sekretarici. 7. ___________ da zna{ neke stvari. 8. Kad god _____________, tu je majstor Steva koji sve ume da popravi. 9. __________________ da pro|e ~itavih 90 minuta dok na{a reprezentacija najzad nije postigla go. 10. Knjige mi ne ______________ sad, ali __________________ mi sutra. 11. I Luna i Irena ______________ da do|u u Beograd, ali na kraju nisu. 12. Deco, ako budete dobri, da}u vam klikera koliko god vam ______________. 13. Oti{li bismo mi na pijacu, ali nije _______________. 14. Ako _____________ sko~i}u u vatru, samo nemoj po ovakvom vremenu da idem po pivo. 15. __________ da se borimo ako ho}emo da ostanemo u prvoj ligi. 16. Gospo|i Ja{i} ______________ nekoliko godina da prona|e radnu knji`icu me|u papirima. 17. Ne znamo sad da Vam odgovorimo, ________________ da razmislimo o tome. 18. Gde ste bili ju~e kad ste mi najvi{e ______________ ? 19. Otkud cigarete u mojoj torbi? ________________ da su u {e{iru. 20. Ako vam ______________, pozovite me na mobilni. 21. Oti{ao bih rado, ali ne znam da li sam joj ____________. 22. Sa pijace ____________________ samo paradajz i krompir. 23. Ne bi ________________ da se ljuti{, ipak smo se samo {alili. 24. Ti me zove{ samo kad ti _______________. 25. Vrati se posle, ___________ da ti objasnim neke stvari. 26. Ove sandale su toliko lepe da }u ih kupiti makar mi nikad ______________. 27. Izvolite, ___________ li vam jo{ ne{to? 28. Hvala, ni{ta mi ______________. 29. Nekim ljudima pare ________________ samo da bi se njima hvalili. 30. Zva}u vas samo ako _________________. 31. S obzirom na to kako se pona{ate, _________________ vam zabraniti da izlazite iz ku}e.
65

Nivo 6-9 MORFOLOGIJA I SINTAKSA: AORIST I IMPERFEKT Stavi glagole u odgovaraju}e oblike aorista i imperfekta. Napomena: Imperfekt i aorist smatraju se arhai~nim vremenima jer se sve manje koriste. Ipak, za znanje jezika neophodno je poznavanje njihovih oblika, pre svega radi razumevanja knji`evnih, naro~ito starijih, tekstova, ali i zbog upotrebe u govoru koja je relativno retka, ali ipak jo{ uvek `iva u mnogim frazama. Naro~ito je uo~ljiva upotreba aorista kod pojedinih glagola, posebno oti}i i re}i. Ova ve`banja su sastavljena na osnovu slu~ajeva koji se jo{ uvek veoma ~esto koriste u svakodnevnom govoru. ____________________________________________________________________________ 1. Velika Bela Reka? Gde to ____________? (biti+imperfekt) 2. Ne mo`emo vi{e da vas ~ekamo. _____________ bez vas. (oti}i+aorist) 3. Dva lo{a _____________ Milo{a. (ubiti+aorist) 4. Nisam bio siguran pa _________ da pitam... (re}i+aorist) 5. Kako ______________ ono selo kraj Loznice? (zvati se+imperfekt) 6. Ne mo`emo da se vratimo, _____________ nam svi no}ni autobusi. (oti}i+aorist) 7. [ta ____________ zvekir? Je l` to ono {to stoji na vratima? (biti+imperfekt) 8. Pera ju~e _________ (re}i+aorist) da }e nam ukinuti vize i stvarno nam danas __________ (ukinuti+aorist) 9. _______________ mi da je to na ovom {alteru. (oni+re}i+aorist) 10. Ja __________ u samoposlugu, pa ako se jo{ ne~eg setite, javite mi na mobilni. (oti}i+aorist) 11. Neko __________ da }e danas opet ki{a (re}i+aorist) 12. Vidi {ta mi moljci _____________ od d`empera. Sav je u rupama. (uraditi+aorist) 13. Turski turbo-folk?! Gde me ________! (na}i+aorist) 14. Kako __________ ide melodija italijanske himne? (biti+imperfekt) 15. Dobro je. Skoro svi me _____________ za ro|endan. (setiti se+aorist) 16. I na kraju ti ______________ na more s njima... (oti}i+negacija+aorist) 17. Ba{ lepo ______________. (mi+ispri~ati se+aorist) 18. Kud _____________ ona moja turpija za nokte? (denuti se+aorist) 19. _______________ da ti se javim, ali dogovori}emo se sutra. (ja+zaboraviti+aorist) 20. Ne ____________ vas sto godina, a ni{ta se niste promenili (ja+videti+aorist) 21. Nego, ________ (setiti se+aorist) da vam je danas godi{njica braka, pa _________ (re}i+aorist) da vam ~estitam. 22. [ta to ________? (biti+aorist) _______ guma? (pu}i+aorist)

66

Nivo 4-6 LEKSIKA, MORFOLOGIJA: DEMINUTIV I AUGMENTATIV Deminutivi se na~e{}e prave uz pomo} sufiksa: -ica, -~ica, -i}, -~i}, -ak, -ce, -~e, -a{ce, -ence, -~e a augmentativi dodavanjem sufiksa: -ina, -~ina, -etina, -erina, -urina, -urda, -erda, -u{tina, -~uga Napomene: 1. Deminutivi (hipokoristici, umanjenice) i augmentativi (uve}anice), osim {to daju imenicama zna~enje ne~eg manjeg ili ve}eg, ~esto se upotrebljavaju iz stilskih razloga. Tako se, primera radi, augmentativi ~esto koriste da bi ne~emu dali pe`orativno (pogrdno) zna~enje (`ena - `enetina, seljak - selja~ina, selo - selendra), ali ponekad i afirmativno (momak mom~ina, ~ovek - ljudina). 2. Budu}i da ozna~avaju umanjene ili uve}ane imenice, obi~no se, ponovo iz stilskih razloga, dodavanje prideva mali odnosno veliki smatra neprimerenim, jer dolazi do pleonazma (tautologije). Na primer: mala pti~ica. Pojedini gramati~ari to ~ak smatraju nepravilnim. No, kada se neki augmentativ ili deminutiv u kontekstu na|e da bi stilski ozna~io neku drugu osobinu, mogu i}i i uz ove prideve (velika juna~ina). 3. Pojedine re~i dodavanjem ovih nastavaka dobijaju preneseno (figurativno) zne~enje ili se sasvim semanti~ki udaljuju od re~i od koje su nastale jer oni ne moraju nu`no da slu`e tome da umanje ili uve}aju pojam koji se nalazi u osnovi. Primeri: {a~ica, mu{ica, tetkica, glavica, gumica, rukavica, stolica, jagodica, govedina, piletina, svetina, potrep{tina itd. Nastavak -ica ~esto slu`i tome da imenici koja ozna~ava osobu mu{kog dã oznaku `enskog (sobar - sobarica; sekretar sekretarica). 4. Imenice mu{kog i, naro~ito, srednjeg roda, manje podle`u ovoj pojavi nego imenice `enskog roda. Do ovoga dolazi usled toga {to augmentativnim sufiksima imenice dobijaju oblike gramati~kog `enskog
roda i iz pomenutih stilskih razloga.

Primeri:

@enski rod: ptica, pti~ica (pti}), pti~urina (pti~urda) ku}a, ku}ica, ku}etina (ku}erina, ku}erda) soba, sobica (sobi~ak), sobetina suknja, suknjica, suknjetina majica, maj~etina, maj~urina ~izma, ~izmica, ~izmetina (~izmurina) cipela, cipelica, cipeletina ruka, rukica (ru~ica), ruketina (ru~etina, ru~erda) noga, nogica (no`ica), nogetina (no`etina, no`urda) {aka, {akica ({a~ica), {aketina glava, glavica, glavetina (glavurda) noga, nogica (no`ica), nogica (no`etina, no`urda) ki{a, ki{ica, ki{etina (ki{urina)
67

ma~ka, ma~kica (ma~e, ma~i}, ma~ence), ma~ketina riba, ribica, ribetina ~a{a, ~a{ica, ~a{etina gre{ka, gre{~ica, budala, budalica, budaletina (budal~ina) ga}e, ga}ice, ga}etine vatra, vatrica, vatru{tina bombona, bombonica (bombon~i}), krava, kravica, kravetina Mu{ki rod: momak, mom~i} (mom~e), mom~ina (mom~etina, mom~urina) cvet, cvetak (cveti}), seljak, selja~i} (selja~e), selja~ina sto, stoli} (sto~i}), auto, auti}, automobil, automobil~i}, automobil~ina bicikl, bicikli}, bicikletina brat, brati}, unuk, unu~e (unu~i}), ru~ak, ru~ki}, glupak, -, glupa~ina (gluperda) nos, nosi}, nosurda batak, bata~i} (bata~e), bata~ina vetar, vetri}, vetru{tina ~ovek, ~ove~uljak, ljudina Srednji rod: selo, seoce, selendra dete, detence, Sunce, Suna{ce, bure, burence, buretina pivo, pivce, piv~uga uvo, uvce, u{erina (uvetina) oko, okce (oka{ce), o~urda pile, pilence, brdo, brda{ce, govedo, gove~e, dugme, dugmence (dugmi}), -

68

prepametan.. poluutemeljen. poluzatvoren..koji ima funkciju da ozna~i nepotpuno svojstvo ne~ega (polupismen. ~esto nailazimo i u obi~nom govoru i u knji`evnosti na okazionalne oblike koje naj~e{}e re~nici ni ne bele`e (polulud. natruo po. neprirodan. prohladan. bezna~ajan. polunapredan. nema{tovit. pretovaren. neuredan. polusre}an. Tako|e vrlo produktivan pridevski prefiks je polu...: podobar. preduga~ak. Prefiksi koji daju suprotno zna~enje pridevu su ne. nebitan. preskup.. Njihova je distribucija prili~no ograni~ena i prakti~no se svodi samo na slede}e primere: pri. prebogat. osrednji na. o-. povelik.. prenatrpan. bezizra`ajan. predobar. LEKSIKA: PRIDEVSKI PREFIKSI Zna~enje prideva mo`e se ubla`iti uz pomo} prefiksa: pri-. bezli~an.. bespovratan. nemaran. prosed su. prezreo.). poluliberalan. polupokretan. preambiciozan.: pro}elav.). beskona~an. prelep.(besmislen.Nivo 3-5 TVORBA RE^I.: priglup. S obzirom da je i ovaj prefiks danas vrlo produktivan. premlad. bezvredan. predivan.: sulud Poja~ano zna~enje prideva posti`e se uz pomo} prefiksa pre.) i bez. na-. polupijan. prezasi}en.(neveseo. neveran.). bespredmetan. pripit o. pretopao.: omalen. poluuvre|en.. nestalan. pro-. 69 .koji je toliko produktivan da se mo`e staviti uz skoro svaki pridev koji ozna~ava neku osobinu (presre}an. su-. poduga~ak pro. pre{irok.: nagluv. prehladan. priprost... polunormalan. po-.). poluraspakovan.

70 . Da sam se rodio/la kao dete bogata{a. stalno bih imao/la puno gostiju u ku}i. kupio/la bih veliku ku}u s bazenom. Kad bih stalno imao/la puno gostiju. ako je prva bila “Kad bih imala mnogo para. itd... 5. Kad bih imao/la veliku jahtu. ___________________________________________________ . Kad bih bio/la jako siroma{an/na _______________________________________. kupio/la bih veliku jahtu. 6. 7. Ako ikad budem imao/la puno dece. 8. Kad bih imao/la mnogo para. ___________________________________________. USLOVNE RE^ENICE Napomena: Ovo ve`banje pokazalo se vrlo uspe{nim za savladavanje kondicionala.. Kad bismo se stalno veselili. ________________________________________________.. 9. 2. Jedna od varijanti ove aktivnosti je da nastave lanac re~enica. Lanac mora da sadr`i najmanje 10 re~enica. _________________________________________________________. Nastavi lanac re~enica po ugledu na primer: Kad bih imao/la mnogo para.. Da sad opet imam 5 godina ___________________________________________. zajedno bismo se veselili. FUTUR II. 10. Da sam astronaut. ___________________________________________________. Nastavak: Sam smisli situaciju i nastavi lanac. ___________________________________. meni bi to dosadilo. 3.imala bih mnogo para”. u krug. Da sam pas.. Ako se sutra razbolim. po~ev{i od sopstvenog primera... 4. __________________________________________. Kad bi mi to dosadilo. ____________________________________. Kad budem star/a. jedan po jedan. Dakle. ____________________. Zapi{i re~enice u svesku.. Kad bih imao/la veliku jahtu. da ih bude ta~no deset a da se poslednjom u nizu zatvori lanac. Kad bih imao/la veliku ku}u s bazenom. pismeno.Nivo 6-8 VE@BANJA: KONDICIONAL. Kad bih bio/la kralj/kraljica. 1.” da i poslednja zavr{ava sa “. a zatim za doma}i da urade to pojedina~no. Najbolje da studenti prvo na ~asu nastave ponu|ene situacije.

Nivo 3-6 TEST: UZVICI Nastavi re~enicu. Ah! _______________________________________________________________________ Uh! _______________________________________________________________________ O bo`e! ____________________________________________________________________ Do|avola! __________________________________________________________________ [ta?! ______________________________________________________________________ Jao! _______________________________________________________________________ Joj! ________________________________________________________________________ Hej! _______________________________________________________________________ Dosta! _____________________________________________________________________ Aman! _____________________________________________________________________ Blago tebi! __________________________________________________________________ Odli~no! ___________________________________________________________________ I!? ________________________________________________________________________ Izvini! _____________________________________________________________________ Ne! _______________________________________________________________________ Da! _______________________________________________________________________ To! _______________________________________________________________________ Tako je! ___________________________________________________________________ Fala bogu! _________________________________________________________________ Sre}no! ____________________________________________________________________ ^estitam! ___________________________________________________________________ @iveli! _____________________________________________________________________ Ti{ina! _____________________________________________________________________ Super! _____________________________________________________________________ Prokletstvo! _________________________________________________________________ Polako! ____________________________________________________________________ Ojs! _______________________________________________________________________ Ups! _______________________________________________________________________ Napomena: Mnogi uzvici u srpskom sadr`e tzv.. Mnogi uzvici sa ovog spiska zapravo ni nisu u upotrebi u govornom jeziku. ru`ne re~i. Hvala vam puno. kao u primeru: Oh!______________________________________________ Oh! Kako vam lepo stoji taj {e{ir. Koriste se (uglavnom u prevodima) samo kao neka vrsta eufemizama za prave psovke. 71 . preporu~ujemo lektorima i nastavnicima da ih uvrste na ovaj spisak. [tavi{e.. Oh! Pa nije trebalo. naj~e{}e se ~itave psovke javljaju u funkciji uzvika. naro~ito kad rade sa studentima i odraslim u~enicima. Oh! Mnogo je dosadan. Budu}i da su one deo svakodnevnog govora.

Popi}u jednog piva s nogu pa }emo se videti kad zavr{im svih poslova po gradu. 5. 11. ali neretko i govornici srpskog kojima je to maternji jezik. Dobardan. U glavnom gradu. Jedna ruka ima pet prstova. pomeri }u c. Iako su u nekim slu~ajevima gre{ke vrlo te{ke i o~igledne. primer: Dajte mi poluge i pomeri }u zemlju. 14. ostavila sam plan grada ku}i. imate li onih kola~a kojih sam ju~e naru~ila? 19. a nisu. Karaburma je smatrana za prokleto mesto jer se nekad na njegovom rtu koji se spu{tao prema Dunavu nalazio gubili{te gde su streljani obi~ni i politi~ki zatvorenici. polugu b. 18. U avijonu dobro spavamo ako ~ovek ne strahuje od letenja. pa sam uzeo jedan da vidim {ta na njemu je napisano. naro~ito zato {to su namerno une{eni neki slu~ajevi koji deluju kao gre{ke. ^aj je ono ~ega najvi{e volim da pijem poslepodne. Letci su prosto plju{tali na nama. 20. ali sutra bi}u slobodna. Kupio sam novog mi{a i tastature. Nema {ta da se ka`e u vezi tvojih cipela osim da se mi ~ini da su tebi malo velike. 7. 12. lezi i sanji lepe sanje. Re}i}u mu da popravi ~esmu. pomeri}u c.Nivo 8-9 GRAMATI^KE I PRAVOPISNE GRE[KE Na|i i ispravi pravopisne i gramati~ke gre{ke. Bolje da si donela bez`i~ni telefon nego miksera. Ne znam gde da idem. Neprestano kaplje voda i to vi{e ne mam `ivce da trpim. tada se mi javite. 4. 13. Trebam da idem u po{tu da platim telefon. zemlju treba: a. 6. u Beogradu. pa mi sad kompjuter izgleda kao novi. Sedio sam na mom krevetu kada je iznenada ~ista~ica ulazila u moju sobu. ali me mrzi pa }u odugovla~iti koliko mo`em. Napomena: Me|u primerima se nalaze ~este gre{ke koje prave u~enici. Danas nemam vreme. 2. Popi taj ~aj. Kada }ete nau~iti da govorite. 72 . 17. Zemlju 1. Novi Sad ima raznovrsne sadr`aje. 15. ljudi u glavnom znaju gde neki stanuje po broju autobusa s kojom se vozi u centar. 10. pogre{no: a. Po meni. a jedan od njih je Petrovaradinska tvr|ava. 3. 9. 8. poluge b. Ostalima se mo`e dati vi{e iz zabave da probaju zajedni~ki ne{to da urade na ~asu. 16. U nadi sam da }e{ sutra i}i samnom. ali u jutro mi vi{e prija kafa. a pet ruka dvadesetpet. ove ve`be mogu re{avati samo studenti i u~enici koji su u zavr{noj fazi usvajanja jezika.

tebi su 3. dvadesetpet 5. U avijionu dobro spavamo ako ~ovek ne strahuje od letenja. svom c. a. a. se mi 4. treba b. mo`em 13. u vezi s tvojim b. Dobardan b. a. koje 19. a. bez`i~ni b. a. trebam b. ulazila 15. }ete nau~iti b. bi}u (slobodna) 11. mikser 17. Re}i}u b. poslepodne c. pi{e 6. nadam se b. a. a. tastaturu b. 8. }u biti (}u imati) 11. a. Re}i }u b. svih poslova 12. u jutro 18. s kojom 7. nalazilo 20. su ti 3. a. jednog piva b. 8. Dobar dan b. nema gre{ke 16. na nama c. u{la 15. vreme b. mom c. prstova b. Popi b. Letci b. prstiju b. be`i~ni b. novi 14. kuda b. a. s kojim 7. a. sedio b. kod ku}e 9. samnom 2. a. nema gre{ke 16. ujutro 18. kojih 19. a. sanji lepe sanje 10. u vezi tvojih b. a. ku}i 9. gde b. miksera 17. a. Popij b. posle podne c. njenom b. sedeo b. a. {to b. neki c. u glavnom znaju b. jedno pivo b. a. neko c. a. u nadi sam b. budete nau~ili b. a. mi se 4. ne mam treba: 1. a. a. a. a. dvadeset pet 5. je napisano 6. ~ega b. a. tastature b. a. sanjaj lepe snove (sne) 10. mi se ~ini c. sve poslove 12. a. Leci b. a. a. U avionu se dobro spava ako nema straha od letenja. se mi ~ini c. a. a. mogu 13. a. nemam 73 . na nas c. vremena b.RE[ENJA: pogre{no: 1. njegovom b. a. a. a. a. nov 14. a. sa mnom 2. nalazio 20. uglavnom znaju b.

jeftin (jevtin) 25. bolji 7. pogre{no 40. usporavati 57. va`an 60. zajedno 89. smrdeti 71. te`ak 26. ANTONIMI. pitom 32. svetao 41. udata (udana) 43. ozbiljan 46. zdrav 12. sklopiti 90. Treba tako|e naglasiti da neki slu~ajevi imaju vi{e re{enja. odgovoran 50.Nivo 2-9 VE@BE. {to zna~i da po~inju od sasvim lakih primera koje mogu re{avati i po~etnici. organizovan 79. ni{ta 38. stvaran 21. neke re}i mogu imati vi{e razli~itih antonima. siguran 65. visok 17. smrtan . slan 20. start 53.. r|av 99. odlu~an 48. ljubav 77. pametan 8. ve{t 92. pozitivan 13. nikad 82. oja~ati 35. zna~ajan 69. o~ekivan 44. miran . mogu} 96. sladak 16. po{ten 62. rat . skroman 87. bogat 88. la` 37. dubok 29. SINONIMI Navedi re~ suprotnog zna~enja. suv 15. isprljati 83. izmi{ljen 97. leden 76. LEKSIKA. kulturan 78. dru{tven 47. kasno 45. ljubazan 70. amater 86. jednostavan 74 67. potpisan 33. kao star . bri`an 24. `iv 5. voleti 91. gornji 27. moderan 28. a zatim se polako komplikuju do primera koji bi mogli predstavljati problem i za one kojima je srpski maternji jezik. tih 11. poznat 30.nov. mutan 72.gurati. prvi 56.mir. nikad 51. vu}i . nezgodno 61. otvoriti 10. mlad 3. odgledan 94. voljan 81. kratak 14. promi{ljen 85. brz 4. hladan 9. penjati se 73. namazan 80. povremen 66. nigde 63.nemiran. velik 2. proma{en 84. daleko 75. dosadan 64. impotentan 36. paran 55. prost 68. korisno 98. (Zavisno od zna~enja. pokretan 42. pravedan 59. razli~it 74. obu}i 49. mr{av 39. dobar 6. imati 31. koristan 93. ali i vi{e sinonimnih antonima) Napomena: Re~i su ovde pore|ane po te`ini. obavezan 58. mek 19. 1. krupan 52. radost 18. unutra 23. privatan 22. nau~en 95. dug 54. poja~ati 34.

graditi 129. introvertan 135. umoran 136. volonter 142. nizbrdo 108. odmrznuti 119. prihod 124. omrznuti 120. vredan 138. normalan 111. marljiv 128. bezbedan 117. simetri~an 130. rastaviti 115. najslabiji 104. orjentisan 121 diskretan 122. smislen 113. nevin 133.100. sekundaran 127. smiren 139. o{triti 123. vezati 134. dugotrajan 106. grub 137. }elav 131. odvrnuti 107. odmicati se 110. zimzelen 148. slep 145. zavetrina 75 . krezub 146. sirov 103. silazan 105. namerno 118. pokvasiti 116. konveksan 140. pomagati 109. ne~iji 114. pri~ljiv 102. zakasniti 125. spretan 101. istovetan 112. tali~an 144. u{}e 143. eksterijer 126. vodoravan 141. nemoj! 147. brbljati 132.

76

2. VE@BANJA I IGRE

U ovom delu se nalaze ve`be i igre za rad na ~asu. U stvari, radi se o naj~e{}em vidu prakti~nih ve`bi na koji otpada najve}i deo lektorata posle prve godine u~enja i usvajanja osnovnih znanja iz jezika, ali su unete mnoge primenljive i za prvu godinu jer je i na po~etku po`eljan {to ~e{}i odmor od ud`benika kako bi se usvojeno znanje sistematski talo`ilo ponavljanjem. Iskustvo nam govori da je granicu razlike izme|u ve`banja i igara ~esto vrlo te{ko povu}i pa su se otud ova dva termina na{li jedan pored drugog, u istom poglavlju. Jedina uo~ljiva razlika je da se pone{to od ovoga mo`e nazvati samo igrom a ne i ve`banjem i obrnuto, ali su takvi primeri retki. Uglavnom se radi o kombinaciji. Na engleskom postoji zgodan termin koji pokriva ono {to bi ovde najvi{e odgovaralo - game-like activities. Osim postavljenih temelja ve`bi, u ovom poglavlju na}i }ete i niz saveta za odr`avanje konverzacije na ~asovima. Koliko je to bilo mogu}e, ovde su sabrana iskustva za rad na srpskom kao stranom jeziku, uvr{}ena su i prilago|ena mnoga ve`banja i igre iz stranih ud`benika, a sva su i prakti~no proveravana, tako da je vrlo ~esto istaknuta napomena koje su potencijalne prepreke u uspe{noj realizaciji svakog pojedina~nog ve`banja ili igre. Primeri koji su ovde dati, kao i u prvom delu, mogu se prilago|avati nivoima, ali je ispred nazna~eno na koje je nivoe najbolje primenljivo i za koje su nivoe ovde konkretno uvr{}eni primeri. Sistematizacija je manje-vi{e proizvoljna upravo zato da bi se istaklo koliko je va`no stalno menjati na~in rada na studijama ili kursevima kako pa`nja u~enika ne bi popu{tala. One uspe{nije igre i ve`banja mogu se ponavljati, ali je po`eljno uvek uneti neke izmene, a ako se kompletno ponavlja, onda uvesti neku restrikciju da bi igra bila te`a.

77

1. Na slovo na slovo
Ovu igru treba igrati isto kao {to je igraju deca. Zada im se jedno nasumi~no odabrano slovo, da ne bude ni slovo na koje po~inje premalo re~i (kao d`, lj, |...), ali ni previ{e (p). Igra se igra na ispadanje radi vi{e dinamike i radi motivacije u~enika da {to kasnije ispadnu i tako {to du`e ostanu u igri. Ovu igru ne treba previ{e forsirati jer brzo dosadi, ali je dobra ve`ba za obnavljanje starih i u~enje novih re~i. Student koji ka`e neku manje poznatu re~, bilo bi dobro da objasni {ta ona zna~i. Ako ne ume, lektor je zapisuje na tablu i obja{njava njeno zna~enje. Pravila ove igre su i ina~e fleksibilna i mogu biti manje ili vi{e restriktivna, zavisno od volje i naravi predava~a ili vrste grupe s kojom se radi. Primera radi, mo`e se uvesti i pravilo da iz igre ispada i onaj student koji ka`e re~ koju je neko ve} ranije rekao.

2. Kalodont
Tako|e igra za decu, s tim {to je ovde bolje ukinuti ispadanje iz igre. Lektor ka`e neku re~, slede}i je prvi u~enik po redu koji treba da ka`e re~ koja po~inje na poslednja dva slova od re~i koju je rekao lektor. Tako redom u krug. U igri su sve re~i u svojim osnovnim oblicima a jo{ jednu razliku u odnosu na tu igru kako se ina~e igra predstavlja i to da se mogu koristiti li~na imena i geografski pojmovi, ali isklju~ivo lokalnog karaktera. To ograni~enje odre|uje lektor sam, po volji.

3. Igra pokvarenih telefona
Ova poznata igra koju igraju sva deca sveta dobra je i za nastavu jezika. Najbolje da za po~etak lektor prvi nekom u~eniku {apne re~enicu koju pre toga zapi{e na papir. Svaki student onom pored sebe {apne samo jedanput re~enicu koju je ~uo, a zatim je zapi{e na papir tako da ovaj kome je {apnuo to ne vidi. Igra se zavr{ava time {to poslednji student u nizu izgovara naglas re~enicu koju je ~uo a zatim se vr{i rekonstrukcija od po~etka do kraja da se utvrde sve faze zabune. Preporu~uje se za ni`e kurseve ali je mogu igrati i vi{i.

4. Konsonantske grupe
Na ove igre logi~no se nadovezuju jo{ neke varijante igara sa slovima i re~ima. Jedna od mogu}ih varijanti je da se studentima zada neka vi{e ili manje ~esta konsonatska grupa, na primer sk, zg, st, pr, ps i sl. pa da onda igru igraju dalje kao po pravilima igre na slovo na slovo, s tim da se ove konsonantske grupe mogu na}i u bilo kojem polo`aju u re~i, ne samo na po~etku. Daljim varijacijama: smanjivanjem u~estalosti pojavljivanja konsonantskih grupa, kao i uvo|enjem bodovanja, ovakve igre dobijaju na dinamici. Studenti se mogu podeliti i u grupe, a pre samog po~etka igre pustiti nekoliko minuta da u svoje sveske zapi{u {to vi{e primera.

78

a najmanje. rasti. starati. Ne mora. Mo`e se igrati i na poene. uza zid. vatra. Unapred zadata slova mogu se samo ispisati na tabli ili se od{tampati na papiri}e i podeliti studentima ili grupama. pasti. Toplo . led ledeni i sl. porasti. naravno. literaturu). pokrasti. prostak. Sastavi re~i (anagrami) Studentima se zada nekoliko slova. Najbolje da lektor unapred spremi primere sa {to u~estalijim slovima. trava. ure|aja.5. za grupe od troje-~etvoro u~enika. Kad zavr{e. a ne{to malo manje O i U. vata. Istar. kras. sir. treba im ostaviti vremena da sami poku{aju da se sete {to ve}eg broja primera (mo`e i za doma}i uz ve}i broj anagrama). laboratorije. vatrasti. prkos. jo{ bolje.. sport. krsta.hladno Jo{ jedna de~ja igra primenljiva na nastavu jezika. dakle da bude oko 65% suglasnika a ostalo da budu samoglasnici me|u kojima }e biti najvi{e A. vist. tvist. van u~ionice i sl. vrat. Ima jo{ jedna varijanta ove igre koja je mo`da i najbolja za grupe od desetak studenata na nekom od srednjih i vi{ih nivoa. Tara. svariti. Igra se igra po sistemu anagrama . staviti. stop. Primeri: VARITASIT (rastaviti. korita. S. ostaju}i na svom mestu. titrava. vrsta. korist. ili. Sava. ali nju je nemogu}e igrati na ~asu s ve}im grupama. Igra se mo`e igrati i pojedina~no i u grupama i ima vi{e varijanti. T. strava. krst. pogodnije su u~ionice sa {to vi{e name{taja.). Dakle. artista. trista. post. D i sl. rvati. me|utim. U odsustvu jednog studenta ostali negde sakriju neki predmet. Igra je pogodna za po~etne kurseve radi usvajanja pade`a i predloga (na klupi. patika. Ipak.bilo koje slovo mo`e se na}i na bilo kom mestu u re~i. Tako|e vrlo sli~na igra ovoj je i scrable. pastir. kosti. pisak. Dobijena slova lektor pi{e na tabli onim redom kojim su 79 . varati. kist. kao i obi~no. ZITU^E[NI. Lektor treba unapred da spremi kartice sa slovima. osip. istok. boravka u prirodi. “Vo|e” ekipa zatim licitiraju slova jedno po jedno tra`e}i samoglasnik ili suglasnik. On taj predmet tra`i samo postavljaju}i pitanja. rokati. po~inje student ili grupa koja prijavi re~ od najve}eg broja slova.. potrebno je uneti neke izmene. Istra. STRIPARKO (prostirka. Sokrat. u~enik koji tra`i negde u u~ionici predmet ne treba da se kre}e. skot. pritoka. ris. vrelo. rika. satira. ali da nastavnik unapred izvr{i izbor na osnovu toga {to }e biti siguran da postoji jedna ili vi{e re~i od svih slova koje su u igri. taksi. stativa. barem oko 100. krasota. potisak. Dakle. stvari. U svakom slu~aju. kita. Kosta. TARNATIC. svirati. park. rastrti. rita. u fioci. ANISECPET. tas. recimo do 10 slova. kabineti. prosta. trti. saviti. ledeno. spot. porta. stativ. rata. trska. satirati. rat. siv. dvori{tu. strip. sitar.) 6. sav. okrasti. rast. tvar. Tisa. star. sati. Dobra je.. satrti. vir. ba{ti. Kriterijum mo`e biti i da se prona|e kombinacija slova od koje se zasigurno mo`e napraviti {to ve}i broj re~i. igrati igru tokom izleta negde u parku. bilo gde van u~ionice. vatra. srkati.. jako vru}e. a po`eljna su i gradiranja kako to i deca rade: vru}e. vrata. Najbolje je studentima zadati izme|u {est i deset slova. iza klupe.. prsti. sorta. Varijanta ove igre su piramide koje se mogu sakupiti iz enigmatskih ~asopisa (v. Studenti se zatim podele u dve ekipe. vrstiti. Kad se vrati. prskati. stvarati. kosa. Ostali studenti mu odgovaraju sa toplo i hladno. svi. stvar. korpa. najvi{e P. kositar. s tim da ih raspodeli po u~estalosti. vratiti. stariti. mo`da najvi{e po jedno D` i \.. star. var. sita.) DRANICASI. E i I. tast. variti. tisak. pored table. Isto va`i i za suglasnike. ali za vi{e kurseve izazov je ba{ u onima koja se re|e pojavljuju.

Samo prvu re~enicu. Studenti redom govore slova za koja pretpostavljaju da bi ih moglo biti u toj poslovici. Poslovice i izreke Ova igra izvodi se po principu dosta ra{irenog kviza poznatog na televiziji naj~e{}e pod imenom “To~ak sre}e”.1 Primer: __ __ __ __ B O LJ E __ __ __ __ __ __ __ __ S P R E ^ I T I __ __ __ __ N E G O __ __ __ __ __ __ L E ^ I T I 9. Ovo je najjednostavniji na~in igranja ove igre. Od tog momenta meri se vreme. Kad neko ka`e slovo kojeg nema. zavisno od grupe) i bukvalno ih prevodi na srpski. studenti se sami smenjuju na tabli. lektor daje analognu srpsku poslovicu i zapisuje je na tabli (ukoliko postoji. ispisuje i vodi lektor na tabli. Najvi{i limit mo`e da bude minut i po do dva. uz male izmene pravila. Ve{ala Jo{ jedna poznata de~ja igra pogodna za u~enje. krug se nastavlja i onda je na redu slede}i u~enik. a naj~e{}e postoji). Ona ekipa koja ima re~ sa najvi{e slova je pobednik u tom krugu. samo re~i u svojim osnovnim oblicima . Studenti to prepisuju u svoje sveske ili re~nike. a lektor na tabli napi{e onoliko crtica koliko ima re~ koju je smis1 Vidi literaturu 80 . Onda u krug jedan po jedan ~itaju te poslovice i. Na tabli on napi{e crtice umesto slova od neke izabrane poslovice. Napomena: U ovoj igri ~esto se javljaju razne vrste problema. Zbog ovakvih ograni~enja. imenice i pridevi u nominativu jednine i mno`ine neodre|enog vida. Narodne poslovice Svaki u~enik napi{e u svesku po tri poslovice na svom maternjem jeziku (mo`e i vi{e.izvu~ena. One ne moraju biti isklju~ivo srpske. {to je skoro nemogu}e spre~iti. na srpskom obja{njavaju {ta one zna~e. lektor ga ispisuje na crtice na mestima na kojima se pojavljuje. 8. 7. svejedno u kom rodu. igra nije fer ukoliko studenti tokom igre dopisuju re~i. Grupa se podeli u dva tima. Od slede}eg kruga. tj. Lektor unapred spremi veliki spisak narodnih poslovica i izreka. bez obzira da li je na njega red ili nije. a po{to nije uvek u prilici da u blizini bude neki pove}i re~nik. Drugi kriterijum mo`e biti broj sastavljenih re~i. izreku ili poslovicu. ali da se priznaju. Na kraju. Tako|e. ako je potrebno. Ovaj drugi na~in se preporu~uje za ve}e grupe. ali ju je mogu}e dinamizirati bodovanjem i podelom studenata po grupama. Pobednik je onaj ko prvi pogodi i u slede}em poga|anju on ima prednost. Onaj koji prvi vidi re{enje.dakle glagoli u infinitivu. najbolje je takve re~i ostaviti po strani za naknadnu proveru. naravno. De{ava se da ni sam lektor ne mo`e biti siguran da li neka re~ zasigurno postoji u jeziku. javlja se da bi poga|ao. najbolje je na licu mesta proceniti do koje mere se mogu tolerisati improvizacije tokom igre. Kako ko neko slovo ka`e.

Napomena: Deca obi~no ovu igru igraju sa crtanjem celih ve{ala na kojima treba da visi ~ove~uljak ~ime se pove}ava mogu}nost broja gre{aka.. ~ime se pove}ava i broj ve{ala. lektor ga upisuje na liniju a ta ekipa dobija pravo ponovo da poga|a. za doma}i. {to zna~i da ima pravo pet puta da pogre{i. su dovoljno male da stanu u tvoj d`ep 5. pa lektor mo`e prozvati i jednog u~enika da mu bude asistent tokom igre. `ivotinja koje se kre}u skakanjem. i sl.. Dakle. Najbolje je dati studentima da ovo rade kod ku}e. grupa se mo`e podeliti i na vi{e timova od dva. stvari koje su ti tu`ne.. mo`e{ da koristi{ za pisanje 3.). su vrlo skupe 2. Ako ka`e slovo koje postoji u re~i. Navedi najmanje dve stvari koje: 1. Najmanje dve stvari koje. pa da onda na ~asu u krug ~itaju odgovore. a pravo da poga|a dobija druga ekipa i tako dok neko ne pogodi ili dok neka ekipa ne popuni celog ~ove~uljka koji se sastoji od {est poteza. Ovo je korisna i zabavna leksi~ka ve`ba. Ovde su navedeni primeri za ni`e nivoe. lepo miri{u 4. ako je grupa ba{ velika. ali ve`banje se mo`e zakomplikovati pove}avanjem broja primera i uvo|enjem apstraktnijih pojmova (npr: navedi najmanje pet stvari koje se ljuljaju. lektor joj crta glavu ^i~a-Gli{e na tabli. su opasne 81 . ako je lektor smislio re~ DECEMBAR. ali se igra u tom slu~aju pokazala kao suvi{e laka za grupe u~enika. Izuzetno. posle dva uspe{na poga|anja na tabli bi moglo da pi{e: D E E ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ^i~a Gli{a 1 ^i~a Gli{a 2 Kad ekipa ka`e slovo kog nema na tabli. kako bi se utvrdile u tom periodu nau~ene re~i. 10.lio. Prvi tim po~inje da poga|a govore}i slova. Ona je zgodna i za vi{e nivoe i dobro ju je igrati pri kraju godine ili semestra..

Posle {to detaljnijeg opisa. mi{i}av. te mogu u~initi sre}nim 7. Na lektoru je da proceni kad ih je zgodno primenjivati. su `ute 11. Claire Maria Ford: "101 Bright Ideas". pun|a. studenti }e osetiti potrebu da navedu i osobine koje se ne ti~u samo fizi~kog izgleda. plavu kosu vezanu u rep. ljudi obi~no rade u slobodno vreme 33. bez kojih te{ko da bi mogao da `ivi{ 10. u kojima se ose}a{ prijatno 32. mo`e{ da nosi{ oko struka 9. ko{taju manje od 50 dinara 29. rep i sl. Ostali zatim opet poga|aju o kome se radi. str. Studenti }e ovde postavljati pitanja “Kako se ka`e?”. pri~ljiv itd. 1997. ostali poga|aju o kome se radi. su napravljene od stakla 26. tokom razvijanja igre. Inc. su ukusne 27. su tanke i o{tre 8. bez kojih se ne ide na ronjenje 31... se mogu na}i na selu (ali obi~no ne u gradu) 16. Na primer: Ima sme|e o~i. obi~no koristi{ samo jednom 19. proizvode neugodan ili preglasan zvuk 12. kojih se ljudi obi~no boje 25. zeleni duks. ljudi obi~no nose na odmor 21. u kojima ljudi u`ivaju u slobodno vreme 15. ne bi trebalo jesti na dijeti za mr{avljenje 14. Pogodi ko je2 Ova igra dobra je za po~etne kurseve kad se u~enici jo{ ne poznaju dobro. prave buku 11. tako da je dobro na tabli napisati unapred set re~i kao {to su: plav. mo`e{ da preduzme{ da bi beba prestala da pla~e 22. Treba naglasiti da ova i njoj sli~ne igre u kojima se zahteva prevelik anga`man na li~nom planu i prekomerno zadiranje u privatnost nije pogodan za sve grupe. ne rade bez struje 18. 2 V. visok. se okre}u vrlo brzo 17. se mogu na}i u kuhinji 20. Tako|e. ESL Acivities for all ages. 20 82 .. Ti papiri}i se zatim stave u {e{ir. u kojima se mo`e ~uvati novac 30. mr{av. te mogu u~initi umornim 24. mu{karci smatraju privla~nim kod `ena i obrnuto 28. u prvoj fazi igre. Jedan po jedan redom izvla~e ceduljice i na osnovu upisanih prideva opisuju osobu sastavljaju}i re~enice. Slu`i za u~enje i uve`bavanje kori{}enja prideva. nosi zelenu suknju. pa }e se na tabli uskoro na}i i pridevi kao: }utljiv. Svako ima za zadatak da onog drugog opi{e samo upisivanjem prideva na papir. Svaki student treba da izabere nekog drugog iz grupe i na par~etu papira napi{e njegov {to detaljniji opis.6. Addison-Wesley Publishing Company. se lako i brzo kvare 35. su vrlo te{ke 13. se mogu kupiti u farbari 34. su vrlo lomljive 23. Lektor mo`e sve te re~i napisati i na samom po~etku. Slede}i korak u igri je da se studenti podele u grupe po dvoje.

kreativnost i sl.tamo gde nema ni~eg. postavlja pitanja na koja se zahteva odgovor sa DA i NE. Na lektoru je da odlu~i {ta mu je zgodnije. Poga|anje li~nosti Ova ~esta dru{tvena igra lako je primenljiva na u~enike i studente i dobra je za konverzaciju. a drugi na tabli ispi{e ime neke op{tepoznate li~nosti. neka napi{u zbog ~ega su im te `ivotinje najomiljenije. Studentima re}i da u svesci napi{u sebi tri najomiljenije `ivotinje. 14. Najomiljenije `ivotinje. Naime. 3. Onaj koji stalno dobija odgovor DA mo`e da pita dalje dok ne dobije NE. i 16. svejedno. preporu~uju se i apstraktni pojmovi tipa ljubav. odnosno budi zajedni~ke asocijacije. ili na Mesec. u svakom slu~aju . Pravo poga|anja li~nosti ima sa83 . nau{trb mogu}nosti da se na ovaj na~in ve`ba pisanje. Onaj ko poga|a ko je. u zajedni~ki pojam. pamet. u~enici imaju zadatak da spoje 1. a ovaj drugi za slede}i put. Kada svi zavr{e i po{to lektor zavr{i sa ispravljanjem gre{aka re}i im re{enje testa. Ukoliko je grupa manje sklona razgovoru. 2. Jedan student sedne na lektorovo mesto. a preporu~uje se da se radi pismenim putem. i 14. dakle 16 stvari koje smatraju neophodnim za svoju egzistenciju na takvom mestu. ali je opet mogu}e i u ve}im. i tako redom. Na kraju. To mogu da rade i za doma}i zadatak i na ~asu. To ne moraju biti stvari u pravom smislu te re~i. kad zavr{e. Psiho test Ovaj test je tako|e bolje izvoditi u manjim grupama. student mo`e sam da zamisli neku li~nost koju }e ostali poga|ati (najbolje da za po~etak to bude lektor). ne zahteva visok nivo znanja. a preporu~uje se prvo ovaj gornji na~in za prvi put. te je zgodna za ni`e kurseve i odli~na je upravo za savladavanje neke osnovne komunikacije na nivou postavljanja pitanja. Bilo kako bilo. Druga ono kako ih drugi vide. svako treba pred svima da pro~ita {ta je napisao. samo {to su onda ograni~enja ve}a. Prva `ivotinja predstavlja ono {to bi oni `eleli da budu. ali ga je mogu}e primeniti ukoliko se radi o grupama koje motivi{e takmi~arski duh. bolje je ve`bu izvoditi usmeno. 13. a li~nost smi{lja onaj koji odlazi sa table. Tako dobiju novih 8 pojmova.12. U~enici mogu da komentari{u test i da obja{njavaju da li su zadovoljni odgovorom i za{to jesu ili nisu. Ovaj test se mo`e raditi i potpuno usmeno i u tom slu~aju je dobra ve`ba za konverzaciju. Igra se mo`e igrati i obrnuto. Ova igra se igra bez bodovanja. ali to najvi{e zavisi od grupe s kojom se radi. Tako postavlja pitanja ukrug jednom po jednom studentu iz grupe. Psiho test Ovaj test je idealan za vrlo male grupe od 2-5 u~enika. {tavi{e. Na isti na~in spajaju i njih. a ostali mu redom postavljaju pitanja. a tre}a ono {to oni zaista jesu. Posle toga. objasniti im da ovaj test daje odgovor na pitanje: “^emu stremite u `ivotu?”. Kad to zavr{e. ali se mo`e raditi i u ve}im grupama. i 15. neki koji ih objedinjuje. [esnaest pojmova. U~enici na papiru napi{u 16 stvari koje bi sa sobom obavezno nosili na pusto ostrvo. Onaj kod koga je krug stao u momentu kad student pogodi ko je izlazi da poga|a slede}i. i tako redom dok ne do|u do samo jednog pojma.

najvi{e 3-4 studenta. a ona }e se sama nametnuti po lektorovom naho|enju. a aktivan je i na na~in {to nepoznate re~i potrebne za igru stalno ispisuje na tabli. Pred svaki krug. Igra je zgodna za grupe koje su sklonije konverzaciji i za u~enike koji su motivisani za rad. sli~na. Ukoliko neka ekipa ne odgovori ta~no. Kad se zavr{i sa izvla~enjem. Slede}i koji zami{lja li~nost je onaj koji je pogodio ko je ovaj prethodni. Pred svaki novi krug odgovaranja. Poga|anje profesije Ova igra igra se po istim pravilima kao i poga|anje li~nosti. samo {to u~enici treba da pogode zami{ljenu profesiju. To su zapravo uglavnom predlozi za pitanja. najbolje 3 ili 4.mo onaj student na kog je do{ao red. Ova pitanja su koncipirana tako da zahtevaju i znanje jezika i poznavanje op{te kulture i poznavanje obi~aja. kviz je mogu}e igrati po razli~itim pravilima. ako `eli. Kviz 1 Nivo 3-9 Studenti se podele u grupe. Navedi najmanje 5 gradova u Srbiji. ali to lektor odre|uje pribli`no i po volji. kulture. Navedi najmanje 3 grada u Bosni i Hercegovini. a idealno bi bilo da se grupe sastoje od. dobija 5 poena. svaka ekipa iz {e{ira izvla~i po jedno pitanje. ukoliko ta~no odgovori. da sastavlja neka druga. Koji je glavni grad Slovenije? Koji je glavni grad Makedonije? Koji je glavni grad Kosova? Koji je glavni grad Vojvodine? Iz koje je zemlje bio Hamlet? (Ime zemlje na srpskom) Koja zemlja je poznata po satovima? (Ime zemlje na srpskom) Koja je zemlja poznata po lalama? (Ime zemlje na srpskom) Koje zemlje je glavni grad Budimpe{ta (Ime zemlje na srpskom) 84 . Na tabli se napi{u imena ekipa koje studenti sami daju. Za svaki ta~an odgovor ekipa dobija 10 poena. Skoro ju je nemogu}e igrati sa grupama introvertnijeg tipa i ne treba ih terati da je igraju na silu. Navedi najmanje 5 gradova u Hrvatskoj. ekipe po~inju da daju odgovore. istorije i geografije vezane za Balkan. Pitanja se napi{u na ceduljice koje se zatim stave u {e{ir. 16. Pitanja za ovaj kviz sastavljena su nezavisno od nivoa znanja jezika. isto tako.lektor ne poma`e ekipi koja ne razume pitanje. Tako|e. Bilo bi dobro da se unapred dogovori pravilo od kojeg nema odstupanja ni u jednom slu~aju . ekipa koja prva odgovara pomera se ukrug za jedno mesto. zavisno od grupe s kojom radi. ona slede}a dobija priliku da dã ispravan odgovor i. Navedi najmanje 3 grada u Crnoj Gori. Predava~ i sam u~estvuje u ovoj igri. Za neta~an odgovor ne dobijaju se negativni poeni. Imaju ograni~eno vreme za odgovor. Tako redom u krug dok neko ne odgovori ta~no. 15. Preporu~uje se za po~etne kurseve uz upotrebu re~nika. a na lektoru je.

sli~na hamburgeru? {ta ka`ete kada se kucate ~a{ama? Za koji hri{}anski praznik se ljudi tucaju jajima? U kom veku su se Sloveni doselili na Balkan? Kako se druga~ije zovu pare? [ta se sliva niz oluk? [ta raste na prstima? [ta se radi lopatom? Kako se zovu najslabije figure u {ahu? ^emu slu`e migavci? 85 . Koja se valuta koristi u Hrvatskoj? Koja se valuta koristi u Srbiji? Koja se valuta koristi u Bosni i Hercegovini? Koje dve reke proti~u kroz Beograd? Koja reka proti~e kroz Zagreb? Gde se uliva Dunav? Koji je najpoznatiji roman Iva Andri}a? Kako se zvao ~uveni reformator srpskog knji`evnog jezika? Koje godine i u kom mesecu je po~eo Drugi svetski rat u tada{njoj Jugoslaviji? Koji grad na hrvatskom primorju je poznat kao “Biser Jadrana”. tipi~na za Balkan.Koji je zvani~ni naziv za zemlju izlaze}eg Sunca? (Ime zemlje na srpskom) Koja zemlja je najmnogoljudnija na svetu? (Ime zemlje na srpskom) U kojoj zemlji se nalazi planina Balkan? (Ime zemlje na srpskom) U kojoj zemlji izvire Dunav? (Ime zemlje na srpskom) Koja zemlja je poznata po grofu Drakuli i Transilvaniji? (Ime zemlje na srpskom) Koja je planeta druga od Sunca (Ime planete na srpskom) Koja je planeta ~etvrta po redu od Sunca? (Ime planete na srpskom) Navedi bar jo{ jedan naziv za planetu Veneru. U kom se gradu taj atentat dogodio? Kako se zove `ivotinja koja voli da kokoda~e? Kako se zove najve}i sisar na svetu? Kako se zove `ivotinja koja voli da jede med? Kako se zove `ivotinja poznata po svojim bodljama na le|ima? Kako se zove mladun~e krave? Kako se zove mladun~e ovce? Kako se zove jedini sisar koji leti? Navedi imena najmanje 5 `ivotinja koje se mogu ukrotiti. Kako se zove ono {to se obla~i ispod pantalona? Kako se zove nos od slona? Uz pomo} ~ega ptice kljucaju? Koja `ivotinja kukuri~e? Kako se zove `ena koja se tog dana udaje? Kako se zovu ljudi koji su pozvani na svadbu? Kako se zove `ena koja pora|a `enu? Kako se zove `ena kojoj umre mu`? Kako se zove ~ovek koji pravi hleb? Kako se zove zanatlija koji popravlja satove? Kako se zove zanatlija koji popravlja i pravi cipele? Kako se zove vrsta jela. koji je dugo vremena u istoriji opstojao kao nezavisna republika? Atentat na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda smatra se povodom za po~etak Prvog svetskog rata.

[ta duva kad se otvore vrata i prozor? Kako se zove ~ovek koji `ivi u zatvoru? Kako se zovu u~esnici revolucije? Kako se zove ideja/pokret o ujedinjenju Slovena? Kako se zove jedini nobelovac s podru~ja biv{e Jugoslavije? Nabroj tri jadranska ostrva.. 86 . Kako se zove najve}i zaliv u Crnoj Gori? Navedi tri `ivotinje koje imaju rogove. U kojem je pade`u oblik zamenice joj? [ta je suprotno od vredan? [ta je suprotno od mator? [ta je suprotno od lep{i? Kako se zove mu`jak `abe? Kako se zove kravlje meso? Nabroj pet `ivotinja koje `ive u Jadranskom moru. Navedi pet stvari od kojih se mo`e napraviti rakija.. Nabroj ~etiri strane sveta. Navedi tri manastira u Srbiji...^emu slu`e farovi? Od ~ega se pravi kajgana? Navedi najmanje tri stvari koje mogu da se nama`u na hleb. Dovr{i poslovicu: Ko peva. Navedi pet vo}ki od kojih se mo`e napraviti marmelada. Ko je bio Nikola Tesla? Ko je Boris Davidovi}? Ko je Filip Latinovi}? Koliko ima akcenata u srpskom i kako se zovu? Koja tri oblika ima genitiv mno`ine imenice crkva? Dovr{i poslovicu: U la`i su. Ko je bio Ivan Me{trovi}? U kojem gradu se odr`ava Sterijino pozorje? U kojem gradu se nalazi Ba{-~ar{ija? [ta je to Kalemegdan? [ta je Drina? Ko je oslikao Sikstinsku kapelu? U kojem gradu se nalazi Krivi toranj? U kojem gradu se nalazi Zid pla}a? U kojoj bici je poginuo car Lazar? Po kome je }irilica dobila ime? {ta je to d`amija? Ko je predvodio Veliku seobu Srba? Koje je ime i prezime mar{ala Tita? Koja reka proti~e kroz Vi{egrad? Ko je napisao “Hazarski re~nik”? Ko je Pepeljuga? U kojem gradu se nalazi Dioklecijanova pala~a? Ko je napisao Kulturu la`i”? Ko je bio vo|a Prvog srpskog ustanka? Ko je napisao ”Lu~u mikrokozmu”? Nabroj tri filma Emira Kusturice.

Na kom ure|aju se slu{aju LP plo~e? [ta je pogre{no u re~enici: “Vratila sam se od mojih roditelja”? [ta je pogre{no u re~enici: “Nemam nijedan prigovor u vezi toga”? [ta je pogre{no u re~enici: “Nisam znao gde }u sa sobom. zanatlija i budala? Osim {to se vrti oko Sunca..Navedi pet sportova koji se igraju loptom. Mikologija je nauka o.. tata.? [ta je to selotejp? [ta se ukucava ~eki}em? [ta se radi na tastaturi? Kako se druga~ije zove kompjuter? [ta je to vo}njak? Kako se zove medicinska sestra kad tu du`nost obavlja mu{karac? [ta je suprotno od bezbedan? [ta zna~i izraz “Briga me je”? U kojem gradu se nalazi }ele-kula? Navedi tri vrste ptica selica. ekavski i ikavski razlikuju se po refleksu kog glasa? Koji sve glasovi u srpskom jeziku mogu biti slogotvorni i pod akcentom? Na kom drvetu raste `ir? Za {ta se ka`e da veje? [ta mo`e da plju{ti? ^ime se mete? Nabroj najmanje tri biljke kojih u Evropi nije bilo pre otkri}a Amerike. Navedi nazive barem tri javna mesta u kojima se pije kafa. Kako se druga~ije zove neboder? [ta figurativno zna~i odiseja? Kako se zove maj~in brat? Na koja dva sporta se misli kad se ka`e beli sport? 87 .. Navedi tri sporta u kojima se koristi mre`a.. pa sam se vratio ku}i”. Zemlja se vrti i oko svoje. koje je bilo prvo? Ijekavski.? Kako se zove gas od kojeg se u najve}em procentu sastoji atmosfera? Kako se zove metal ~iji je znak Ag? Kako se jo{ zove ve{ta~ka ko`a? Kako glasi mno`ina od imenice dugme? Ko je napisao “Alisu u zemlji ~uda”? U kom gradu se nalazi Brodvej? U kom gradu se nalazi Holivud? [ta je to metafora? Koji je zajedni~ki naziv za subotu i nedelju? Kako se zvao konj Marka Kraljevi}a? Navedi bar jo{ jedan sinonim za kosmos. U kom gradu se nalazi Latinska ~etvrt? U ~emu `ive mravi? [ta povezuje imenice sudija. Ako je }irilica drugo slovensko pismo. {ta je to {vedski sto? {ta je to poljski mi{? U kom gradu se nalazi Aja Sofija? U kom gradu se nalazi Kremlj? Navedi najmanje tri re~ne ribe.

bez pisanja. Neko. ali je bolje igrati ga ovaj put pojedina~no jer su studenti i pitanja pojedina~no postavljali. lektor pokupi ceduljice i pred slede}i ~as ih pregleda. ali je najjednostavnije i najprakti~nije da onaj koji ta~no odgovori dobije po jedan poen. Studenti opet sastavljaju pitanja. Ovaj na~in se preporu|uje za ve}e grupe. Bilo bi dobro da se ovaj kviz igra posle ste~enog iskustva na kvizu 1. 1. Kako se zove `ena koja se uda za popa? [ta je pogre{no u re~enici: “Radije sedim ku}i nego da gledam lo{e filmove u bioskopu”. kako bi studenti orijentaciono znali kakva pitanja mogu da postavljaju. Ceduljica mo`e da se vrati u {e{ir i ako student ta~no odgovori.Na {ta se odnosi izraz sedma sila? [ta je pogre{no u re~enici: “Uvek ne znam koliko je sati”. Na slede}em ~asu. odnosno nastavak istog od ostatka materijala.tre}i zdesna. kviz se mo`e igrati po pravilima kviza br. `enu kog poznatog junaka? [ta je jesetra? Protiv koga/~ega se borio don Kihot? Otomansko carstvo je drugi naziv za? [ta je mulat? 17.po `elji. bilo koje pitanje iz op{te kulture. Kviz 3 Ovaj kviz je varijanta Kviza 2. Elimini{e pitanja s kojima na bilo koji na~in ne{to nije u redu. prvo postave. Ova verzija vi{e slu`i za konverzaciju nego za proveru znanja i u~enje kroz takmi~enje. svaki student mora znati ta~an odgovor na pitanje koje postavlja. ali to ima taj nedostatak {to onaj ko pita una88 . na prvom ~asu. tako {to se ceduljice izvla~e u krug i vra}aju se u {e{ir ukoliko onaj kome je postavljeno pitanje ne da neta~an odgovor. [ta je pogre{no u re~enici: “Nisu uspeli da na|u ono ~ega su tra`ili”? [ta je pogre{no u re~enici: “Zna}u {ta je sre}a tek kada }u da upoznam pravu ljubav”? Kako se zove merna jedinica od 2. ~ime se dodatno mo`e bolje utvr|ivati znanje i ve`bati memorija. Treba im napomenuti da im se isplati da napi{u {to je vi{e mogu}e pitanja za to vreme jer se tako pove}ava mogu}nost da posle izvuku pitanja koja su sami postavili. a lektor odredi posle ko }e na njega da odgovori ili se unapred odredi pravilo ko }e da odgovara (recimo . ili ih ostavi ali ispravi . Bodovanje se mo`e vr{iti na puno na~ina. Studenti se potpisuju ispod pitanja koje postave.5 cm? [ta je ministar bez portfelja? [ta je “Kalevala”? [ta su agrumi? Slu`beni jezik u Brazilu je? Vlah Alija je oteo An|u. Jedan od na~ina da se ovaj kviz igra je da se studenti podele po grupama i pred postavljanje pitanja. Naravno. Dakle. 18. Kviz 2 U ovom kvizu studenti sami sastavljaju pitanja. Na kraju ~asa. lektor dã studentima da na ceduljicama zapi{u pitanja za kviz. jedan po jedan.

SA [E]EROM KAFA MLEKO C. a ostale studente da podeli u grupe. BIK 4. TURSKA 2. Ukoliko neka grupa pogodi kona~no re{enje pre nego {to bude otvorena neka od kolona. SAMO JEDNA 3. toj ekipi pripadaju i poeni iz neotvorenih kolona. lektor pita ko zna. Grupa koja otvori jednu kolonu dobija 3 poena a ona koja pogodi kona~no re{enje dobija 5. Lektor treba da odabere jednog asistenta me|u studentima koji }e mu pomagati na tabli pri upisivanju poena u tabelu i dopisivanja pojmova u praznine. bez bodovanja. Ovaj kviz se odvija skroz usmeno. ZVONO 2.pred zna koga pita). RODITELJ MAJKA B. optimalno po 3 u svakoj. STARI 2. 19. 1. na to pitanje odgovara onaj ko ga je postavio ili lektor ukoliko zna odgovor (podrazumeva se da onaj ko pita mora da zna odgovor). @ENA 4. Igra asocijacija Ova igra je sastavljena po uzoru igru asocijacija poznatu u svim na{im kvizovima sa u~esnicima u studiju jo{ od po~etka sedamdesetih godina pa do danas. Ako onaj kome je postavljeno pitanje ne zna odgovor. evo samo preporuke kako je ovu igru najbolje igrati na ~asu. Ukoliko lektor ne zna odgovor. Kviz 4. A. Ukoliko je grupa mala. 1. a zgodan je i zbog mogu}nosti da lektor usput postavlja potpitanja studentima na njihova sopstvena pitanja. BELA 3. ~ime se dobija vi{e na konverzaciji na ~asu. Slede}e pitanje koje isti taj student postavlja je pitanje za lektora. a mo`e se igrati i bez takmi~enja i bez upotrebe table. 1. studenti mogu ovu igru igrati i pojedina~no. FILTER 4. najbolje da pravilo bude da to pitanje bude vezano za lokalnu zemlju i njenu kulturu ili bilo {ta drugo. Budu}i da su pravila iz primera vrlo jasna. KOZJI 4. BELKA KRAVA D. MLADI 3. student sam odgovara na njega. [ARULJA 3. Ako niko ne zna. 1. TOPLJENI SIR 89 . RA\ANJE 2.

1. EDISON SIJALICA SVETLOST C. MRAK STRAH A. KRATER MESEC 90 . SMRT 4. HITROST 2. STRUJA 4. DC10 4. TOPLINA SUNCE D. 1. PUN 3. LEPTIR 4. 1. MENJA^ 4. PROPADANJE 4. PILOT 2. CENE 3. ZVEZDA 2.A. IKAR 2. TREMA 3. LETO 3. @ICA 2. BERZA 2. ZRAK 4. @ARULJA 3. ZEC BRZINA B. PROPAST PAD B. KONKORD 3. @URBA 3. PAUK 2. AVGUST 4. 1. SATELIT 2. 1. PTICA KRILA LETENJE C. STJUARDESA AVION D. 1. 1. PERJE 3. 1.

1. DOBA 2. 1. KATODNA CEV 4. KARAVAN KAMILA PUSTINJA C. TELEVIZOR EKRAN (MONITOR) 91 . SAJT INTERNET D. TEKILA KAKTUS A. BODLJA 2. PLA@A PESAK D. 1. SLEPI 2. OTROV 2. 1.A. POLJSKI 3. 1. JAHANJE 3. ZRNO 4. WWW 3. OLUJA 2. ELEKTRONSKA PO[TA 2. 1. INSEKT 3. PLJUVANJE 2. HOROSKOP [KORPIJA B. UKRASNI 4. MRE@A 4. BILJKA 3. LCD 2. STARA ERA MI[ KOMPJUTER (RA^UNAR) C. GRBA 4. MALI 3. PERIOD 3. 1. N OVA 4. KLE[TA 4. CRKVENI 4. 1. SAT 3. KU]NI B.

A. 1. RUSKO . SKIJANJE PLANINA 92 . 1. 1. ALPINIZAM 4. ENGLESKI JEZIK VUK KARAD@I] C.SRPSKI 4. STRANA SVETA JUG BALKAN C. VENAC 3. ORGAN 2. MUDROSTI 3. KONTINENT 3. 1. PREVLAKA 4.ITALIJANSKI RE^NIK A.POLJSKI 2. UMOTVORINE 4. GR^KA BOGINJA 4. BRISEL EVROPA D. UKUS 3. IZREKE 2. TORTA 2. LASTE 2. ITALIJA 3. PELJE[AC 2.[PANSKI 3. SOCIJALNA 4. [PANSKO . BOGDAN 3. EKONOMSKA 3. NARODNE POSLOVICE B. SNEG 2. 1. POLITI^KA REFORMA D. 1. 1. MA\ARSKO . SKANDINAVSKO POLUOSTRVO B. TOPLOTA 4. 1. KINESKI 4. ZAJEDNICA 2. ENGLESKO .

RAST 2. STRASNA 4. SLOBODNA 2. TRAGI^NA 3. AVET 4. IGRA^KE DECA D. STRANO 3. 1. 1.A. 1. KORPUS 2. ZLI 3. 1. PLATONSKA LJUBAV POL SEKS C. @ENSKI B. ALADIN DUH 93 D. REKORD 4. TAKMI^ENJE SPORT . LJUDSKO 4. LOPTA 2. 1. MU[KI 4. 1. UDICA RIBA B. JU@NI 2. KRUPNA 3. ZIMSKI 3. 1. [KOLA 3. [ARAN 4. VASPITANJE 4. DEVOJKA 2. DOBRI 2. NEBESKO TELO ZDRAVLJE C. SEVERNI 3. DRU[TVENI 4. ZAJEDNI^KI 3. KOMUNALNI GRUPNI A. KOLEKTIVNI 2. 1.

MAJONEZ 3. KASTE 4. DANA U NEDELJI 4.A. 1. \UZEPE 3. VILJEM TEL 2. KAVIJAR 2. 1. SAMURAJA 4. EUREKA 3. IZ ZASEDE 4. HLADNOKRVNO 3. MARIO ITALIJAN KOLUMBO C. KARI INDIJA 94 . 1. DANA U NEDELJI SEDAM B. PITA JABUKA GREH C. KUKAVICA JAJE B. FILM 3. ATENTAT UBISTVO D. TO^AK 4. FILM 3. VELI^ANSTVENIH 2. PILE 4. 1. [TAMPA OTKRI]E (PRONALAZAK) D. SAMURAJA SEDAM A. CRV 3. RAZDOR 4. VELI^ANSTVENIH 2. 1. 1. PARNA MA[INA 2. \OVANI 4. KRAVE 3. IZ NEHATA 2. 1. ROBERTO 2. 1. MAHABHARATA 2.

ZVEZDE 4. PANJ 4. RIBA 3. 1. SEKIRA 3. 1. ^A^KATI 2. MARAMA SVILA KINA C. IGRA^KA 4. POZORI[TE LUTKA A. OKEAN 2. RIBE 3. SVETI \OR\E 2.A. MARIONETA 2. BUDU]NOST 2. DEVOJ^ICE 3. CIGLA 4. NAJVE]I 4. MATERIJAL 2. PLANKTON 3. 1. ZVU^NI ZID 95 . 1. U[I 3. ZNAK HOROSKOP D. PR]AST 4. 1. SISAR KIT B. JOVAN JOVANOVI] 3. 1. 1. PUT 4. PAPIRNATI 4. BONSAI 2. 1. SIRANO 3. PARFEM NOS D. PINK FLOJD 2. VATRA ZMAJ B. KRO[NJA DRVO PINOKIO C.

JABUKE 3. VOJNI INVALID D. 1. METRONOM RITAM KASTANJETE C. BIK 3. 1. 1. GRA\ANSKI RAT [PANIJA D. SAMBA 2. SLEP 2. ANDANTE 3. TIKVICE 4. RIBA SAMOPOSLUGA 96 . MALI[AN DETE B. MUZI^KI INSTRUMENT B. 1. TRG 2. ]ERKA 2. IGRA 4. 1. SAN^O PANSA 2. OBREDNI 2. PODIJUM 3. MESO 3. 1. MERNI 3. GONDOLA 2. ANDALUZIJA 4. RATNI 4.A. 1. BEBA 4. GLUV 3. BAL PLES A. TEZGA PIJACA KOLICA C. VO]E I POVR]E 4. MEDICINSKI 4. SPRAVA 2. MUZIKA 4. 1. KLINAC 3.

Mo`e. Klasi~no. U ovoj igri ne treba se suvi{e strogo dr`ati pravila. Ako nije za ocenu. klasi~na forma i najpouzdanija metoda za uve`bavanje pisanja. ili deo testa. Ve`be s horoskopom Varijacije kori{}enja horoskopa u nastavi su brojne. odnosno radu po scenariju. TV Dnevnik Radi se o jo{ jednoj klasi~noj i oprobanoj igri. Idealno ju je izvoditi s pove}om grupom u~enika (od 10 do 20).amu. a posle je dovoljno da se zamene za sveske i jedan drugom ispravljaju gre{ke. Student nasumice ka`e neki broj. Du`an je zatim da ka`e zna~enje te re~i. ali nema potrebe da lektor svaki put sam ispravlja diktate. izabranih delova iz filmova ili “skidanjem” tekstova iz pesama koje predava~ pu{ta s kasete ili CD-a. Umesto diktata Diktat je ~esta. pa onda lektoru ostaje da bira najbli`u odgovaraju}u. Ukoliko ne zna. Studentima se podele uobi~ajene uloge iz Dnevnika onih koji se pojavljuju pred kamerama. a da bi bila zanimljivija mo`e se izvoditi i pu{tanjem ise~enih. Igra s re~nikom Ovo je zgodna igra koja slu`i za usvajanje novih i utvr|ivanje kori{}enja ve} poznatih re~i. 3 Mogu se koristiti i minimalni vokabulari kao {to je re~nik na kraju ud`benika Bo`a ]ori}a ili Lista jezi~kog minimuma Danka [ipke iz "Programa nastave srpskohrvatskog jezika" i koja se mo`e pokupiti i sa interneta na stranici http://main. rutinsko diktiranje treba ponavljati s vremena na vreme na ~asu. vra}aju}i nekoliko puta stihove unazad. Re~i dosta ~esto nisu u skladu s nivoom znanja grupe3. a student dalje bira koji }e stubac i koju re~ po redu u tom stupcu tako|e nasumice.20. Igra se mo`e igrati i po grupama i na poene. Lektor mo`e dalje nadogra|ivati ovu igru u zavisnosti od zainteresovanosti i znanja studenata. Evo nekoliko mogu}ih. da proba da je defini{e i da je upotrebi u re~enici koju sam smisli. javlja se student koji zna.txt . a najzgodnije ju je iskoristiti ne na ~asu nego prilikom nekog zajedni~kog izleta. 22. na primer. studenti mogu sami to da rade tako {to }e izdiktirani tekst biti iz ud`benika. na ~asu studenti mogu u krug ~itati svoj horoskop za tu nedelju ili dan (v.pl/~sipkadan/pp/shpo5000. lektor okre}e broj strane pod tim brojem. 21. deo po deo. ipak je najbolje za ovu se igru slu`iti nekim d`epnim re~nikom s nevelikim brojem natuknica. Lektor dr`i u ruci neki re~nik koji s leve strane ima odrednice na srpskom. da ka`e: “Upotrebi tu imenicu u genitivu mno`ine”. Isto tako. ali najpo`eljnija i najkorisnija varijanta je da se nabavi neka knjiga sa op{irnijim opisom zodija~kih znakova i da studenti onda ~itaju}i karakteristike svog znaka komentari{u koliko su opisi u odnosu na njih ta~ni a koliko ne.edu. 23. Bez obzira na nivo znanja grupe s kojom se radi. Najjednostavnija varijanta koja se ~esto mo`e koristiti kao jezi~ka ve`ba je da studenti samo prevedu neki horoskop sa svog maternjeg jezika na srpski i da lektor posle ispravlja gre{ke nagla{avaju}i koje su jezi~ke konstrukcije u srpskom za horoskop uobi~ajene. literaturu). ekskurzije ili u nekoj sli~noj situaciji.

Student koji ne mo`e da se seti cele zapo~ete re~enice ispada iz igre. _____________ se duva. ali svakako ne vi{e od minut-dva po re~enici). a ~uveni maestro bio je Paganini. vremenska prognoza. Igra po~inje tako {to lektor ka`e neku re~. Pobednik je onaj student koji ostane poslednji u igri i ponovi celu re~enicu. dva ili vi{e voditelja. po proceni lektora. 5. Nastavi re~enicu Za ovu igru od materijala nije potrebno ni{ta i mo`e se igrati u svakoj prilici. ~esto i na travi. a svaki slede}i student nastavlja re~enicu dodaju}i neku svoju re~. _____________ se lopta prebacuje preko mre`e i servira se rukom a ne reketom. 1. najbolje neku imenicu za po~etak. Re~enica }e vremenom postajati sve besmislenija ali to ni{ta ne smeta. _____________ su proizvodile porodice Stradivari i Gvarneri. Obezglavljene re~enice Ova igra je ujedno zgodna i leksi~ka i gramati~ka ve`ba.. zahteva vi{i nivo poznavanja jezika pa je nema puno smisla igrati s po~etnicima.Dakle. pozove se po jedan igra~ iz svake ekipe i podeli im se svakom po kopija sa ta~nim odgovorima. 25. regionalne vesti. po izboru nastavnika i njegovim procenama o interesovanjima grupe. U ovom primeru su objedinjeni sportovi i muzi~ki instrumenti kako bi u~enici usput savladali i razliku izme|u glagola igrati i svirati koja u mnogim jezicima ne postoji. nivoa znanja studenata. iz zemlje i iz sveta. Najbolje ju je igrati u grupama od dvoje ili troje u~enika. a ~esto ga prati i po stotine miliona gledalaca.. Ovo je lako na samom po~etku. 6. _____________ se svira uz pomo} trzalice ili prstima. Najbolje da se polaznicima ostavi mogu}nost da se sami dogovore oko podele uloga. Najbolje da se lektor isklju~i iz igre posle prvog kruga i da zapisuje re~enicu u svesku da ne bi do{lo do zabune i da na kraju re~enicu. 3. _____________ se igra na ledu sa {tapovima. 24.. _____________ se igra u singlu ili u parovima. zapi{e na tabli. izve{ta~i sa terena. Ipak. On ocenjuje druge grupe i zatim saop{tava koliko je koja ekipa imala ta~nih odgovora. koja naj~e{}e ostaje nedovr{ena. Na lektoru je samo da upozorava na njenu gramati~ku ispravnost. 4. a poznati izvo|a~ je bio Luis Armstrong. crna hronika. ali primeri se mogu sastavljati i po sasvim druga~ijim kriterijumima. sport. autori priloga iz kulture i nauke. 2. 7. ali po~inje da se komplikuje gomilanjem re~i. Primer: U boksu je zabranjeno udaranje ispod pojasa. po afinitetima. 98 . Ekipama se zadaju re~enice kao u primeru i ostavi im se vremena da ih popune (zavisno od broja re~enica. Kad je taj deo igre zavr{en. s tim da pre toga mora da ponovi zapo~etu re~enicu. Popuni re~enicu kojoj nedostaje po~etak. kako se kome {ta dopada i kome koja uloga vi{e odgovara. _____________ neki ka`u da je “najva`nija sporedna stvar na svetu”.

14. a mo`e i bez ruku. a poznat je po lopti jajastog oblika. za stolom. Na ta pitanja treba da odgovore pismeno na ~asu. za stolom. Zamolite jednog po jednog studenta da iza|e na tablu i napi{e nasumice i bez reda imena tri ili pet `ivotinja. _____________ spada u `i~ane instrumente. igra~i tradicionalno nose plave i bele kapice.8. svako ~ita odgovore naglas. Ne jedem __________________________________________________________________. _____________ se igra s malim rupi~astim lopticama na velikim poljima. _____________ se svira udaranjem palicama po plo~icama koje su naj~e{}e od drveta i nisu iste veli~ine. a svira se prstima. 4 V. 9. No}u ja ____________________________________________________________________. _____________ se igra u vodi. reketima. _____________ se svira i rukama i nogama. Cambridge Univerity Press 2000. Nikad gudalom. 12. 10. ali se ne va`i ako je postignut nogom. Ja sam _____________________________________________________________________. _____________ igraju dvoje ili ~etvoro ljudi. 19. ali je svakako najtrofejniji. Mario: "Grammar Games". Vi{e nije u modi. 20. Nivo 2-4 VE@BE: SINTAKSA I LEKSIKA @ivotinje i njihovo pona{anje. ka`ete im da izaberu `ivotinju koja bi `eleli da budu i zatim im podelite list hartije s pitanjima. _____________ je cilj posti}i gol. 16. Danju ja ___________________________________________________________________. 18. 26. 99 . zavisno od broja u~enika u grupi. ___________________________________________________________________________. Kad zavr{e. ali se ~esto spominje u pesmama. ali ih u poslednje vreme sve vi{e zamenjuje ritam-ma{ina. dr`i se izme|u nogu. _____________ se skoro ne mo`e ni zamisliti tradicionalna rock-grupa. 15. _____________ se igra i rukama i nogama. _____________ nije najpopularniji sport u Srbiji i Crnoj Gori. Rinvolucri. a pobednik je onaj ko postigne vi{e golova. affective and drama activities for EFL students. Bojim se ___________________________________________________________________. ja ____________________________________________________________. _____________ su svirali bardovi u starom Rimu i Gr~koj. a poznat je po crnim i belim dirkama. Po{to se svi izre|aju. igra se igra na tabli. 13. 17. Kad tra`im partnera. @ivotinje i njihove navike4 Ovu igru/ve`bu najbolje je izvoditi u u~ionici. Cognitive. _____________ se naj~e{}e izvodi u gr~ko-rimskom stilu. Kad se kre}em. 11. ja _______________________________________________________. ______________________________________________________________ se boji/e mene. Mo`e i vi{e ako radite sa sasvim malom grupom. a primenjuje se i u svakodnevnom `ivotu kad se ljudi tuku. _____________ je olimpijski sport.

Napomena: Ovo bi bila u potpunosti igra na sre}u da se oblici re~i ne menjaju. Ur. nevestinu kumu. Volim da se igram sa _________________________________________________________. Posle toga mo`e se nekoj grupi studenata dati spisak na proveru da bi se utvrdilo da student pobednik nije pogre{io. 28. Podeliti studentima formulare s ponu|enim re~ima da sami biraju kojih deset da prepi{u u tabele. Moji mladunci obi~no `ive (gde) ________________________________________________. Penny: "Grammar Practice Activities". Za nju je potrebno samo nekoliko nadnaslova. ~itati re~enice redom. obi~no `ivim oko (koliko dugo) _______________________________________. Posle svake re~i koju student ima upisanu i kad je ~uje u re~enici. a na studentima je da izma{taju celu ostalu pri~u. a mogu to da rade i za doma}i. 100 . Cambridge Hadbooks for Language Teachers. Spadam u vrstu/porodicu/grupu _________________________________________________. Zbog toga im treba na po~etku igre skrenuti pa`nju da budu obazrivi i povedu ra~una o tome. on je du`an da vikne “Imam“. Pridevski i glagolski bingo (tombola)5 Spremiti za svakog studenta kartice od po deset polja u koje }e upisati re~i (ne smeju da ispravljaju jednom upisane re~i. Na primer: T R A G E D I J A U ^ A ^ K U Mlado`enja ubio kumu Tokom svadbe Miladin Milo{evi} (28) u pijanom stanju potegao revolver i umesto u vazduh iznenada pucao direktno u Sla|anu Turovi} (24). Mama me je hranila _________________________________________________________. 5 V. na mestu je usmrtiv{i s dva hica u glavu. U proseku. 27. Mogu pisati na ~asu. pojedina~no ili u grupama. Pobednik je onaj student koji prvi ima sve upisane prideve i vikne “Bingo!”. Series Editor Penny Ur. literaturu). a pobednik je onaj koji poslednji popuni tabelu. Crna hronika I ovo jedna od varijanti pismenih ve`banja. Druga varijanta ove igre je da se igra obrnuto. zbog toga su bitni “formulari”).@ivim (gde) ________________________________________________________________. A practical guide for teachers. a u~enici se mogu stimulisati nekim stvarnim bingo-poklonom. Tako se studentima ~esto de{ava da propuste re~ koju su odabrali. Cambridge University Press 2003. naslova i eventualno podnaslova koji izlaze u dnevnoj {tampi (v. Kad je ta faza gotova.

Jednom upisanu re~ ne sme{ da ispravlja{.PRIDEVSKI BINGO (TOMBOLA) Izaberi deset prideva i upi{i ih u ku}ice na tabeli. PRIDEVI: IGRA . · debeo · velik · prazan · donji · ~udan · gladan · veseo · hrabar · mali · sli~an · teorijski · sme{an · lep · hladan · ru`an · plav · nemiran · odli~an · glup · pametan · sladak · kratak · `iv · tu`an · poznat · prvi · poslednji · brz · vla`an · ta~an · slep · vreo · pijan · slobodan · dosadan · kulturan · kiseo · vredan · spor · nizak · vru} · brojan 101 .Nivo 2-4 LEKSIKA.

Ne mo`e neko da bude i mrtav i `iv istovremeno. Kad je vesela. 26. Ne preteruj. ali nije najbolje savladao teorijski deo. Ru`e uglavnom nisu ru`ne.1. Petar je mr{av. 17. Na donjem spratu prisutna je neka poznata li~nost. 20. 4. Sve {to je retko vredno je. 24. Jao {to sam gladan! 7. 22. 5. 23. nisu oni gluvi nego slepi. Ova bluza nije zelena nego plava. ali nisu nimalo kulturni. 11. Milan je hrabar mladi}. Da bi supa bila dobra. 28. 3. 10. Bojana je najnemirnija. Mo`da su oni pametni. 29. a danas radi kao taksista. Danas je Vlada poznati ko{arka{. 2. Lidija je puna energije. nisu moje pantalone mokre nego samo malo vla`ne. 32. 15. Najgore je kad je neko istovremeno i dosadan i glup. Aleksandar je tu`an pored prazne ~a{e. 102 . Po uvek hladnoj fla{i prepoznaju se uvek pijani ljudi. Otrovna zmija je opasna i kad je mala. ^ovek nikad nije sasvim slobodan. 8. Uozbilji se malo. Marina misli da joj najbolje stoji kratka suknja i neka ve}a jakna. Tvoj sat je lep{i od mog. Dejan je bio odli~an u~enik. 21. 13. 6. 31. 18. Na Balkanu se sarma uglavnom pravi od kiselog kupusa. mnogo si sme{an. Nije dobro kad je budilnik br`i od ostalih satova. Skoro sam se opekla kad sam u{la u kadu. a bio je uvek najni`i u razredu. Sli~an se sli~nom raduje. Nikad nije ni prvi ni poslednji. toliko je voda bila vrela. ali je zato jako slatka.. ali je i pored toga prili~no spora. Andrej je takav. 12. Nema ~udnijih pantalona od ovih u izlogu. 9. 27. ali je moj ta~niji. U zoolo{kom vrtu `ive brojne `ivotinjske vrste. 16. Jelena mo`da i nije neka lepotica. mora da bude i vru}a. 25. 30. ali ipak najdeblji u ovom dru{tvu. 14. 19. Pome{ao si.

Jednom upisanu re~ ne sme{ da ispravlja{.Nivo 2-4 LEKSIKA. GLAGOLI: GLAGOLSKI BINGO Izaberi deset glagola i upi{i ih u ku}ice na tabeli. · po}i · kupovati · stanovati · pasti · znati · raditi · praviti · ko{tati · do}i · govoriti · razumeti · sti}i · piti · vezati · provoditi · bojati se · upla{iti se · pristati · otpratiti · jesti · postaviti · iza}i · hodati · {etati se · smejati se · goreti · spavati · pevati · svirati · pogledati · u}i · leteti · `eleti · smeti · skakati · voditi · pobegnuti · tr~ati · sesti · ukrasti · stojati · plakati 103 .

2) Tr~ali smo ceo dan. 29) [ta pravi{ za ve~eru? 30) Ne smem ovakav ni da se pojavim na ispitu. 15) Mrtva baba na federe ska~e. 4) Lidija i Ra{a odmah su znali {ta `ele. 14) Na onoga ko stoji sa strane drvo ne}e pasti. Na primer: “Prvo {to uradi{ kad ustane{ je da opere{ zube”. 24) Ko hoda ne leti. Svaki student najpre dobije unapred pripremljen papir s re~enicama koje treba da dopuni. Kako gledam na tebe6 Ova igra odvija se u dve faze. sedi malo. 19) Pustite me da spavam! 20) I Goranu se ponekad ne svira klavir. 5) @ivana je pristala da otprati Dragana na posao. Oni tako poga|aju dokle god ne daju ta~an odgovor. 8) Tanja ponekad ceo dan provodi ispred televizora. 26) Marina nije do{la jer je oti{la na neku `urku. odmori se.1) Nisam ni primetila da su mi ukrali torbu. 17) Lak{e je na noge postaviti pijanca nego propalicu. 9) Vanja voli da jede krompir a ne lubenice. 3) Zoran se veoma upla{io kad je prvi put oti{ao u {kolu. 10) Nemanja vodi neke emisije na televiziji ali i dalje ponekad peva. 23) Po|imo u mala mesta na{e domovine. 11) Razume}e vas ako budete govorili sporije. 12) Ako kom{ijska ku}a gori pazi na svoju. ali smo zato stigli na vreme. ali blizu si”. 21) Voja vi{e voli da pije sam. 28) @ao mi je ali Popovi}ka vi{e ne stanuje ovde. Student A im mo`e pomagati odgovorima tipa: “Ne. 104 . 6 Isto. U drugoj fazi |aci se podele na grupe od po dvoje ili troje. 22) Vera mi je upravo javila da ide da se {eta. 27) Ako ho}e{ da prestanem da kupujem. 29. ni pribli`no” i sl. ljubav iza|e kroz prozor. 6) Uop{te ga se ne bojim ali odmah pobegnem kad ga vidim. 25) Mnogo si se umorila. 7) Veran je nekad radio na drugom radiju. “Ne. Student B i/ili C treba da pogodi/e odgovore koje je dopisao student A na svoj list. mora}e{ da me ve`e{. 18) Kad siroma{tvo u|e na vrata. 13) Pogledaj jo{ jednom. to te ni{ta ne ko{ta. 16) Oliver se smeje a plakao bi.

Najvi{e se bojim ___________________________________________________________________________. 105 . Posle kupanja/tu{iranja ja obi~no ___________________________________________________________________________. Kad shvatim da je neko ljut na mene ___________________________________________________________________________. Kad se uve~e vratim ku}i ja prvo ___________________________________________________________________________. Poslednja stvar koju uradim pre nego {to odem da spavam je da ___________________________________________________________________________. Kad se puno najedem naj~e{}e ___________________________________________________________________________. Kad previ{e popijem obi~no ___________________________________________________________________________ 30. Izbaci uljeza Nivo 1-8 Sa spiska od po ~etiri pojma zaokru`i jedan koji po nekoj logici ne pripada ostalima. Kad god ne{to zaboravim ja ___________________________________________________________________________.Nivo 2-6 Prva stvar koju uradim kad ustanem je da ___________________________________________________________________________. Kad me ne{to upla{i ja ___________________________________________________________________________. Kriterijumi mogu biti sasvim razli~iti i raznovrsni. U trenutku kad ~ujem da telefon zvoni ja ___________________________________________________________________________. Pre nego {to do|u gosti ja ___________________________________________________________________________.

kuvar b. ~elo b. trosed d. a. nikad 16. a. {poret b. a. rukavica d. jabuka d. }urka 6. magarac b. kupus d. autobus 21. tepih b. patika c. a. uvo d. sto 18. lav 2. a. patika b. a. usta b. vilju{ka d. most c. ~izma 25. krokodil d. automobil c. prst 4. krevet c. umivaonik (lavabo) 3. odmah c. krevet c. ruka c. skakavac b. jelen c. krompir c. orman b. a. a. pesnica b. rukomet d. prase c. a. prst 12. a. fotelja b. tetka 23. bubamara c. konj d. tenis b. ujka d. a. koko{ka b. koza c. cipela c. krastavac d. a. krompir b. avion b. ka{ika b. tre{nja 17. a. vrt 106 . a. a. odbojka c. krastavac 14. stolar c.1. majmun b. {argarepa c. sto c. guska d. upravo b. a. no` 24. a. pauk 10. bajka c. koleno c. a. barmen d. noga d. a. orah d. konj d. nos c. ku}a b. zgrada d. soliter 19. lasta d. kamion d. ping-pong 13. tele b. a. majka b. tu{ d. krava 7. a. ljut d. a. slon b. divlja patka b. a. paradajz b. celer 15. stolica 11. kada c. ovca c. konj 20. grejalica d. roda c. {aka d. vo 9. stric 22. roman d. nilski konj c. paradajz b. golub 8. kru{ka c. a. {aka 5. koza d. a.

losos 45. a. za spavanje d. sarme 48. kukuruz b. makaze c. a. ko`a 35. film 46. dolina d. u~enik c. peva~ d. delfin d. ajkula b. za sudove c. paradajz 107 . bicikl c. reka c. le|a c. majica c. {estar c. a. reka c. fasada d. jezero 27. a. petica b. traktor c. a. za {ivenje 41. gitarista b. u~itelj 32. suknja b. autobus 28. tepih d. orah c. trotinet 34. a. ru~ak c. ~orba 38. a. pantalone 47.26. za ve{ (za rublje) b. pomorand`a 29. le{nik b. a. tanjir d. a. pivo b. a. knji`evnost c. devetka 40. slikarstvo b. {olja c. kle{ta d. ~eki} 31. predava~ d. vino d. sok c. a. lokomotiva b. a. ga}e 33. ~a{a b. lepak b. a. rakija 42. paprika d. pastrmka c. u`ina d. glava b. a. dolina d. pivo b. limun b. {e}er b. ~orba 37. vilju{ka b. violinista 30. a. a. vino d. zapad 44. kombi d. haljina c. a. a. more b. nastavnik b. pantalone d. srebro 50. a. istok c. sok c. a. more b. a. doru~ak b. krompir c. pivo b. a. grejpfrut c. a. jug d. truba~ c. krompir c. bicikl b. lubenica 39. fla{a 36. motocikl c. kesten d. ananas d. kupe d. motocikl b. osmica d. a. kamion d. vino d. vo}arstvo d. vagon 49.

~amac 73. kugla c. a. kofer b. pilav 67. trougao 62. tiganj d. maser d. torba 69. reka c. slab c. jahta c. flautista c. a. a. kle{ta c. koplje b. {urak 63. ~ips c. {erpa c. kvadrat c. fri`ider c. radijator d. brod b. a. violinista b. riba d. frizer b. mesar d. lonac b. socijalista d. top d. radijator d. frizer b. liberal d. okean d. kegla d. a. a. Borivoje b. a. narator 65. bubamara d. but 60. a. tanjir 56. papir 61. Marija c. rudar c. vepar 58. a. batak d. violinista b. a. buba{vaba 70. grejalica b. krilce b. a. krilce b. flautista c. a. gluv b. krug b. pomfrit b. Milija 71. pramac d. more b. mrav b. klavirista 55. a. kugla d. revolver 53. slep d.51. a. glista 59. a. batak d. pe} 64. socijalista d. ujak d. truba~ 57. flautista c. grejalica b. a. a. rudar c. a. dete c. saksofonista d. bluza 68. jezero 52. kifla c. a. a. a. pu{ka b. komunista 54. violinista b. kifla c. batak c. cvet b. ranac c. pauk c. kladivo 72. diktator c. kozmeti~ar 66. a. sako d. Andrija d. nem 108 . fri`ider c. pire d. a. seljak b. demokrata b.

kosilica b. staza c. fiksni b.74. alt d. ~eki} 78. predstava c. restoran c. ogrlica c. pe{adija c. linija d. megafon c. ~in b. a. hijena d. mikrofon 81. be`i~ni 83. a. a. gula{ 95. breza c. mobilni d. a. Milorad Pavi} 94. paradajz 79. mornarica 87. bas c. ris b. teatar 76. krompir d. Danilo Ki{ d. a. kontrabas b. tolerancija d. a. telefon b. prsten b. kuni} d. Vuk Karad`i} c. gvo`|e c. rukavica d. a. kafana 97. a. bioskop d. drum 85. scena c. pljeskavica b. a. a. vrba 109 . hrast b. Stevan Sremac b. a. duvan c. krastavac d. put b. Slobodan [ijan c. televizija d. a. lozova~a c. Sarajevo 86. kafopija d. a. kostim 92. paprika{ c. pokretni c. bakar 91. a. kutla~a b. mat b. lav 82. teret d. a. zec b. motika b. kafi} b. a. Miroslav Krle`a b. radio 77. pat 75. artiljerija d. Ljubljana b. poglavlje d. pubertet 90. narukvica 80. kazali{te c. narod b. kukuruz b. a. panter c. starost c. {ljivovica 96. film b. a. vepar c. Pri{tina d. vuk 84. pleme 89. stomaklija d. Skoplje c. a. gramofon d. {ah c. a. pozori{te b. lopata d. detinjstvo b. a. a. a. tenor 93. kaktus d. mu`evnost d. Emir Kusturica d. top d. gra|anstvo c. Sr|an Dragojevi} 88. olovo b. grabulje c. a.

a. pametan c. dinstati 116. a. a. led b. dalji c. stanovi{te d. kucati 110. ne~iji c. uspeti d. te`i d. a. ise}i 117. beton d. praziluk c. lovi{te 104. visibaba c. ljubi~ica b. narodna 115. a. mr{av c. a. a. boravi{te b. karfiol 109. kuna b. pe}i c. dabar d. debeli b. med b. a. metak d. kupus d. stariji b. brati b. Ve~ernja~a d. ki{an b. borovnica d. a. sve`i 103. dvori{te c. a. a. nesta{luk 112. videti c. seckati d. Mostar 102. smatrati 120. klasi~na c. bela rada 105. a. tolar c. masniji 111. mek d. saditi d. menja~ c. mi{ b. a. a. kulturna b. jedro 101. bli`i b. iskusan d. Ni{ b. Milica c. dinar 99. Novi Sad c. {argarepa b. volan b. a. tastatura 108. a. sebi~an 107. znati b. miran 118. gledati d. moliti 106. kositi c. Kragujevac d. a. a. glup d. sejati b. a. Danica b. granata 113. para d. kasetofon d. bradati d. pesak b.98. monitor c. pr`iti b. bra{no 110 . strela c. videti c. sir c. krompir c. bezobrazluk b. sporiji d. list c. lav 114. kukavi~luk d. se}i c. Severnja~a 119. a. a. uzeti b. starogradska d. a. a. vetar 100. voda c. luk b. migavac d.

i ovako je mogu igrati |aci i bez nastavnika tako {to se neki bolji student unapred upozna sa situacijom i pri~om i onda vodi igru dok mu ostali postavljaju pitanja. Jedan seljak je video da je izba~en kroz prozor i slu~aj je odmah prijavio policiji. Ubica nije prona|en. ne treba studente previ{e prekidati kad gre{e jer pa`nja treba da im bude usredsre|ena na igru. ne mo`e da se igra uvek i te{ko ju je planirati unapred. nemogu}e je predvideti kako }e grupa s kojom predava~ radi biti raspolo`ena tog dana i da li je uop{te raspolo`ena za igre tog tipa. Kao i kod ostalih igara. naro~ito zato {to je ova igra dovoljno rasprostranjena i zanimljiva da se mo`e igrati i s u~enicima na nekom po~etnom ili osrednjem stepenu znanja. a uvek je bolje izabrati takvu varijantu.31. Za po~etak predla`emo onu u kojoj se odgovara sa DA i NE (~esto se name}e i odgovor NIJE VA@NO tj. Treba na}i neku razumnu meru i ispravljati ih samo oko onih elementarnijih gre{aka. Kad je izbio {umski po`ar. Naime. Tako studenti vi{e pri~aju. ili. skupljaju}i tako vodu. najbolje je da neki student koji ve} zna za ovu igru i neku zagonetnu pri~u ve} zna da je on vodi sa ostalim studentima. Studentima se postavi situacija. NE ZNA SE). treba da je prepri~aju. anga`ovani su i oni avioni koji funkcioni{u tako {to u svoje rezervoare. U potpuno izgoreloj {umi prona|en je mrtav ronilac u punoj ronila~koj opremi. a jezik nesvesno usavr{avaju iz potrebe da se {to preciznije izraze. kao i sve njoj sli~ne. No. ako je ve} ima u planu. Kad rekonstrui{u celu pri~u uz pomo} odgovora koje su dobili. Desilo se da je jedan avion. Odnosno. Mogu}e je mnogo verzija. spu{taju}i se do mora. Situacija 2. Kako se to desilo? 111 . Evo mogu}ih primera. pokupio i tog ronioca i izbacio ga zajedno s vodom u poku{aju da ugasi po`ar. Treba napomenuti da ova igra. a oni treba da pogode kako je do te situacije do{lo. da ima u rezervi neku druga~iju aktivnost na ~asu. Zagonetna pri~a Jo{ jedna klasi~na dru{tvena igra lako upotrebljiva za nastavu jezika. U idealnoj varijanti. Primeri: Situacija 1. Zbog toga je bolje ovu igru imati uvek spremnu za slu~aj da lektor proceni da je pravi momenat za nju. prepri~ava je onaj koji je do{ao do krajnjeg zaklju~ka kako je do{lo do situacije koja je postavljena na po~etku. prigrabe ve}u koli~inu morske vode i onda njome polivaju {umu koja gori (“kanaderi”). Pored pruge prona|en je mrtav ~ovek. ali je autopsijom utvr|eno da je smrt usledila mnogo pre nego {to je mrtvac izba~en iz voza. Kako je do toga do{lo? Re{enje: [uma se nalazila u blizini mora.

32.Re{enje: Mrtvac je umro prirodnom smr}u ranije. do{lo je do nekakvog kvara i oni su po~eli da gube na visini i zbog toga da izbacuju sve {to su imali sa sobom i na sebi da bi bili lak{i. Najbolje je da svi studenti izaberu razli~ite ure|aje. miksetu za tonski studio i sl. U pustinji je prona|en mrtav potpuno go ~ovek sa slomljenom {ibicom u ruci. odnosno slomljnu {ibicu. Ovaj koji je izvukao kra}u. Ve`banje mo`e biti zabavno. morao je da isko~i. kako se. najbolje i najefikasnije u~i. naro~ito ako se studentima da u zadatak da sastave uputstvo za kori{}enje nekog ure|aja koji ina~e svakodnevno koriste. Kad su ostali i bez ode}e. postaviv{i ga u kupe kao da spava. Kako se to desilo? Re{enje: On je s prijateljima leteo iznad pustinje balonom. u kupe je u{ao neki ~ovek. Za to vreme. shvatili su da ih mo`e spasiti jedino to da neko isko~i napolje. ovome je kofer pao na glavu. 112 . Tokom putovanja iza{li su do bifea i tamo se predugo zadr`ali. Situacija 3. ali i usvajanje konstrukcije re~enica tipi~nih za fraze koje se koriste u raznim vrstama uputstava. kao na primer elektri~nu kosilicu. da bi se oslobodio krivice. motokultivator. ali kad je voz naglo zako~io. imao je `elju da bude sahranjen u drugom gradu. a po{to je prevoz mrtvaca skup. Odlu~ili su da o tome odlu~i `reb. Jedna od varijacija ove igre/ve`banja je da studenti opi{u kako se ne{to radi ili pravi.. kao u navedenom primeru za telefon. odnosno izvla~enje {ibice. stavio svoj te`ak kofer iznad mrtvaca. njegovi sinovi nisu imali novca za prevoz i re{ili su da ga povezu vozom kao obi~nog putnika. Po{to je uvideo da je ~ovek mrtav. No. Tu su primeri. U jednom momentu. kako se pere su|e. na primer kako se pere ve{ na ruke. Uputstva Ovo ve`banje korisno je za ve`be imperativa. po njihovom mi{ljenju. izbacio ~oveka kroz prozor. ali studenti mogu po svojoj volji izabrati neku spravu koju retko ko ume da koristi. mislio je da ga je njegov kofer ubio pa je..

Nivo 5-8 Kao u primeru. Podignite slu{alicu i ka`ite Halo! Posle obavljenog razgovora spustite slu{alicu na mesto. Uputstvo za upotrebu mi{a za kompjuter. Uputstvo za upotrebu lifta. Uputstvo za ma{inu za fotokopiranje. Uputstvo za ma{inu za {ivenje. Uputstvo za upotrebu fena. Uputstvo za fritezu. Uputstvo za depilator. Uputstvo za termometar. Uputstvo za {poret. Uputstvo za mobilni telefon. Uputstvo za fri`ider. Uputstvo za ma{inu za ve{. Uputstvo za aparat za masa`u tela. Uputstvo za video-rikorder. Kad ~ujete da telefon zvoni. Uputstvo za fotoaparat. izaberite `eljeni broj telefona pritiskanjem dugmi}a na tastaturi. Ako je to u redu. Uputstvo za televizor. Uputstvo za grejalicu na struju. Uputstvo za peglu. Uputstvo za kori{}enje tastature. Uputstvo za aparat za brijanje. Uputstvo za kori{}enje telefaksa. Uputstvo za radio-kasetofon. daj uputstvo. to zna~i da vas neko zove. Uputstvo za elektri~ni kuhinjski no`. Uputstvo za klima-ure|aj. Uputstvo za mikser.* (*uputstvo se mo`e davati u obliku imperativa ili infinitiva) Primer: Uputstvo za kori{}enje telefona Priklju~ite telefon na mre`u uz pomo} prilo`enog kabla. Uputstvo za ku}ni solarijum. Uputstvo za video-kameru. Uputstvo za televizor. Uputstvo za elektri~nu ~etkicu za zube. Posle obavljenog razgovora spustite slu{alicu na svoje mesto. 113 . Podignte slu{alicu i proverte da li ~ujete signal tu-tu.

Kako se pravi ram za sliku? Kako se koristi testera/elektri~na pila? Kako se koriste igla i konac? Kako se koriste luk i strela? Kako se re`e i name{ta prozorsko staklo? Po kom principu radi ki{obran? Kako se koristi bu{ilica za beton? Po kom principu radi vokmen? Opi{i proces pravljenja ~okolade u fabrici.33. opi{i proces rada navedenih ure|aja. Gramofoni prakti~no vi{e nisu u upotrebi zbog pojave CD plejera. Izaberi neki primer sa spiska ili predlo`i neki kojeg nema. ali se koriste kao neka vrsta instrumenta za skre~ovanje u rep-muzici. Studentima se kao u navedenom primeru dã u zadatak da opi{u proces rada neke ma{ine ili pravljenja ne~eg. Proces rada Ovo ve`banje li~i na ovo gornje. Za ovo ve`banje je potrebno odre|eno predznanje i ~esto zbog komplikovane terminologije najbolje da ga studenti rade pismeno na ~asu uz stalno konsultovanje s lektorom. Kako se dobija bra{no? Kako se pravi sir? Kako se priprema ro{tilj? Kako se prave cigarete? Po kom principu radi mehani~ki sat? Po kom principu radi budilnik? Kako je radila parna ma{ina? Po kom principu radi motor na benzin? Po kom principu radi akusti~na gitara? Logi~an nastavak su kuhinjski recepti: 114 . i to grupe na vi{em nivou znanja. Po kom principu radi gramofon? Gramofon je ure|aj za reprodukciju muzike. Po kom principu rade zvu~nici? Po kom principu radi ma{ina za ve{? Po kom principu radi radijator? Po kom principu radi kosilica za travu? Po kom principu radi elektri~ni brija~? Po kom principu radi elektri~na sijalica? Opi{i kako se koristi pegla. Nivo 6-8 Kao u primeru. Neka proba da objasni ostalima kako ta sprava funkcioni{e (recimo kino-projektor). Radi tako {to zapisani zvuk sa okruglih plo~a na vinilu ~ita uz pomo} igle i reprodukuje ga uz pomo} poja~ala i zvu~nika. Opi{i proces proizvodnje vina. ~esto }e se desiti da je neki student iz hobija ili nekog drugog razloga upoznat s procesom rada neke neuobi~ajene sprave.

ali mogu se sastaviti i primeri koji }e sadr`ati ~este gramati~ke ili sintaksi~ke gre{ke (v. nego s ludim zevati. 10. Na{a predstavnica je u Honoluluu postala mi{ sveta. 115 . Robu kupljenu na drugom testu obavezno prijavite na kasi. ~ime im se omogu}ava da prosto prevedu neki recept iz nekog kuvara sa svog maternjeg jezika na srpski. Kuhinjski recepti su tako|e pogodni i za zavr{ne testove. naro~ito zato {to }e imati prilike da rasprave koja je varijanta bolja. 7. Nivo 6-9 Svaki primer sadr`i po jednu slovnu gre{ku. Pe{aci. Svakog mosta tri dana dosta. Pre nego {to po~nu. Ovde su navedeni primeri slovnih gre{aka po pravilu zamene jednog slova. 2. Ako neko ne zna. str. Neka to u~ine po {emi kako se i ina~e pi{u recepti. Vrana vrani o~i ne sadi. 3. Zatvoreno zbog godi{njeg odbora. 5. prvo spisak sastojaka. Dakle. Jednostavno se studentu dã u zadatak da napi{e kako se sprema neko jelo. Ko je lud ne budi mu drum. makar to bila i jaja na oko ili ~ak i kafa ili ~aj ako ba{ ni{ta drugo ne umeju da naprave. Zabranjeno braniti `ivotinje! 8. neka najave za {ta }e pisati recept. tako da ovu aktivnost nije lo{e upra`njavati i na testovima za ocenu. 12. 6. Vatra i soda su dobre sluge. Videla baba kako konja potkivaju pa i ona digla nogu. 4. Kuhinjski recepti Najbolje da studenti na ~asu iz glave napi{u kako se sprema neko jelo. Ne smeta ni da dva studenta izaberu isto jelo. Na|i je i ispravi. 9. pa onda priprema i na kraju kako se i uz {ta najbolje servira. 35. vidljivo je ve} na osnovu toga koje }e jelo da odabere. Koliko student zna. pre|ite na drugu stranu ubice. Ovo ve`banje mo`e se u potpunosti izvoditi na jednom dvo~asu tako {to }e na prvom da pi{u a na drugom da ~itaju recepte. Vi{e volim s mudrim plakati. 1. Ko je lud ne budi mu drug. Za ni`e nivoe mogu se bez reda od{ampati re~i sa ispravljenom gre{kom. a zli gospodari.34. lektor pita celu grupu ima li neko re{enje. 11. ali im se mo`e dati i da napi{u recept za doma}i zadatak. [tamparske gre{ke Jedno od klasi~nih ve`banja koje se mo`e primenjivati na puno na~ina. a na studentima je da ih odaberu i stave odgovaraju}u re~ u odgovaraju}u re~enicu na odgovaraju}e mesto. Ovakve ili sli~ne primere studenti mogu dobiti da rade na ~asu neko vreme pa ih onda jednog po jednog prozivati da redom govore svoja re{enja. 74). Tra`i se atraktivna devojka za rat u butiku. Na kukama se poznaju junaci.

ali ju je Pluton prona{ao i zakopao u dvori{tu. prostrla velika tuga. Nismo mogli da odlu~imo koji gra{ak za ve{ da kupimo. ali uz ponu|ena ali izme{ana re{enja. a kredom smo prali su|e. 27. uperene. 34. 18. 32. ali je Savi}evi} na kraju vrlo traljavo {utirao lepom nogom. 14. koriste industrijski ke~ap. vrata. 28. Nastala je verovatno iz iskustva leksikografa koji su prvi po~eli da se susre}u s problemom definisanja nekih naizgled sasvim uobi~ajenih pojmova. mis. {oka. Kad je saznao da mu je iznenada pove}ana norma. 35. 31. vadi. hit. umesto sosa od paradajza. Kao studenti `iveli smo stra{no skromno i neuredno. Ne{to ni`im nivoima mo`e se dati u zadatak da defini{u re~i po sopstvenom izboru. utorkom ve~erali. sme|e. 17. 25. Ne znam kako je sad. 26. pevati. 29. Neki mangupi su i{li po kraju i prali ve{ koji se su{io napolju na {triku. platina. `elje. gosta. `aba. Miki je dugo tra`io gove|u kocku za supu. Petkom smo ru~ali. sveta. ali jednom smo u tom restoranu seli sasvim pristojno. 24. 33. Novac 36. Opasno je naslanjati se na brata. 30. skuvao. 22. Treba re}i da se Slatka Valentina dugo razbijala kao kafanska peva~ica pre nego {to je ispekla zanat. Za ovu sve~anu priliku majstor kuhinje smuvao je svakom po jednu prvoklasnu ribu. 20. Deca su ukras cveta. Radari su najavili ve}e prihode p{enice ove godine. 36. gospodin Zoni} nije mogao da se oporavi od soka. Najzad je objavljen zvani~ni {it meseca. U centru kavane predsednik Kastro obratio se okupljenom narodu. a za one naprednije sastaviti spisak i dati im da probaju da za njih daju definicije na srpskom. Novak nije stigao na vreme pa smo morali da ga pozajmimo od prijatelja. Neodgovorni gra|ani su opet zapalili sve}e u kontejneru. Inspektor Petrovi} je re{io da na ceo slu~aj stavi ma~ku. rad. 19. ratari. 16. krali. 23. I ove godine sve o~i bile su uverene u na{e vaterpoliste. jedini je problem {to za pi}e. slovne. pra{ak. mukama. jeli. To je dobar restoran. Napomena: Ni`im nivoima mogu se dati ovi i sli~ni primeri. mestu. Vrlo uspe{an dribling. sredom. kosku. voda. Havane. ulice.13. Izvinjavamo se ~itaocima zbog neprijatne olovne gre{ke. duga. 116 . ta~ku. Defini{i re~ Jo{ jedna ~esta i dobra ve`ba i za ni`e i za malo naprednije nivoe. odmora. 15. na de~iju radost. razvijala. levom. Najbolje `ene graditeljima u Po`arevcu. krede. Planina je najvredniji metal na svetu. hraniti. Posle osve`avaju}eg letnjeg pljuska celom du`inom neba se. U~iteljica nas je u~ila da posle kori{}enja kreme treba prati ruke. 21.

[ta je to bioskop? [ta je to pozori{te? [ta je to film? [ta je to pijaca? [ta je to istina? [ta je to primer? [ta je to stvar? [ta zna~i biti pametan? [ta zna~i biti blizu? [ta zna~i biti pristojan? [ta zna~i putovati? [ta zna~i doputovati? [ta zna~i biti dobar? [ta zna~i biti lo{? [ta zna~i biti glup? [ta zna~i u`ivati? [ta zna~i leteti? [ta zna~i pevati? [ta zna~i svirati? [ta zna~i plesati? [ta zna~i igrati se? [ta zna~i jesti? [ta zna~i piti? [ta zna~i prati? [ta zna~i biti brz? [ta zna~i biti lep? [ta zna~i posle? [ta zna~i odmah? [ta zna~i svakodnevno? [ta zna~i prednji? [ta zna~i biti zadovoljan? [ta zna~i biti umoran? [ta zna~i umreti? [ta je te{ko? [ta su to ljudi? [ta zna~i biti prazan? [ta zna~i tra`iti? [ta zna~i upoznati? [ta zna~i pevati? [ta je to {ta? [ta je to za{to? [ta je to najve}i? .Odgovori na postavljena pitanja: Primer: [ta zna~i biti bogat? Mogu}i odgovori: Bogat ~ovek je onaj koji ima puno para. 45. 73. 35. 4. 1. 27. 21. 32. 55. 23. 83. 81. 6. 74. 38. 72. 62. 18. 22. 40. 69. 76. 78. 47. 61. 30. Bogat je onaj koji puno zna. 80. 13. 68. 7. 8. 9. 57. 65. 84. 33. 29. 11. 3. 5. 71. 12. 36. 64. 34. 24. 28. 37. 2. 26. Bogat je suprotno od siroma{an. 79. 67. 10. 25. 31. 48. 50. 42. 46. 14. 16. 41. 54. 51. 60. 53. 77. 20. 56. 39. 66. 49. 19. 17. 63. Bogat je ~ovek koji ne zna {ta }e s parama pa onda ~esto gubi pravi ose}aj za vrednost. 44. [ta je to stolica? [ta je to automobil? [ta je staklo? [ta je trava? [ta je to cvet? [ta je to {uma? [ta je to utorak? [ta je vazduh? [ta je to kada? [ta je olovka? [ta je slon? [ta je to ruka? [ta su to le|a? [ta je to srce? [ta je mozak? [ta je to ptica? [ta su to vrata? [ta je to prozor? [ta je to ~aj? [ta je to muzika? [ta je to umetnost? [ta je to ma~ka? [ta je to pas? [ta je konj? [ta je krava? [ta je prase? [ta je to grad? [ta je to pirina~? [ta je to hleb? [ta su to banane? [ta je to ti{ina? [ta je to telefon? [ta je to ra~un? [ta je to vreme? [ta je to dim? [ta je to jutro? [ta je to ljubav? [ta je zadatak? [ta je to poklon? [ta je to noga? [ta je to vic? [ta je to roman? 117 43. 52. 75. 82. 59. 70. 58. 15.

Rasprava o vremenu i globalnim klimatskim promenama. * Jo{ sli~nih primera scenarija mo`e se na}i na internetu na stranici http://main. Na sastanku. 19. Ili po dogovoru.htm. Rasprava o dobroj/lo{oj igri reprezentacije ili sva|a navija~a su~eljenih klubova. samoposluzi. Obrnuto.podela uloga. 14. U prodavnici. U TV ili radio studiju .edu. Radnja s poklonima ili sli~no. 16. tu`ilac. Preslu{avanje grupe izgrednika u policijskoj stanici. ima kijavicu ili sli~no. 10. Dolazi mu{terija koju ne{to boli. Carinik i putnici. U video-klubu. Slanje paketa u inostranstvo. 7. Carina. Slanje telegrama ili preporu~ene po{iljke. u pekari. Redakcija nekih novina (najbolje da studenti biraju vrstu novina). Dogovor oko odlaska na izelet. Podela uloga i organizacija.kuda iza}i. Kupac dolazi da reklamira proizvod koji je tu kupio. Podela uloga: sudija. koncerta ili sli~no. Pacijent dolazi kod lekara op{te prakse. butiku. 28. 20. Otvaranje ra~una. pekari. Internet. optu`eni. Kod psihijatra. 15. Banka. Uop{te . Podela uloga. Po{ta. Dogovor oko kupovine/iznajmljivanja stana ili ku}e. 3. Profesor i u~enik. advokat. U restoranu. mo`e im se zadati situacija pa da sami podele uloge. 13. Legitimisanje na ulici ili na granici. 23.amu. 6. Slu~ajno upoznavanje na ulici. 21. Voditelj i li~nosti iz javnog `ivota. 5. 12. 9. 11. 22. 31. Mo`e se sprovoditi na vi{e na~ina. piljarnici. po ideji Danka [ipke 118 .. uplata novca.. Kod automehani~ara. Sesija po izboru.37. Kupovina: na pijaci. Kod lekara. Jedna prijateljica obja{njava drugoj kako se sprema neko jelo. 4. Prijavljivanje robe. U apoteci. Tra`i savete. Izbor situacije. Mladi} poku{ava da {armira ili zavede devojku koju je tek upoznao. Na utakmici ili posle nje. mesari. 30. naru~ivanje 2.. 29. Dogovor oko toga koji }e se film ili bioskopska predstava gledati.. u kiosku. Mogu im se zadati situacije pa da odmah pristupe improvizovanoj konverzaciji. Su~eljavanje politi~kih kandidata pred izbore. Razgovor u kafi}u o {tetnosti alkohola ili cigareta. Podela uloga po scenariju Jedan od najklasi~nijih vidova vo|enja konverzacije. U second-hand shopu ili prodavnici svega i sva~ega. ali je u svakom slu~aju najbolje proceniti na licu mesta kako su u~enici raspolo`eni na ~asu i koji im oblik najvi{e odgovara. Ispit iz nekog predmeta. predstave. u mesari.pl/~sipkadan/pp/scenar. Rasprava o internetu. Kod frizera. 24. Radnik i mu{terija koja ne zna ta~no {ta ho}e. 18. 8.. Razgovor posle filma. mo`e im se ostaviti vremena da se dogovore kako }e razgovor izgledati ili im celu situaciju dati za doma}i zadatak. U turisti~koj agenciji.. Podela uloga. Su|enje zbog nekog prekr{aja. Dogovor oko nekog putovanja. Podela uloga u studiju ili na tribini. Po izboru studenata. 27. 17. Poku{aj da se ne{to pro{vercuje. sintaksi~kih ve`bi i usvajanja nove leksike. 25. u butiku. 26. po izboru.* Nivo 4-8 Primeri scenarija: 1. 32.

Odlazak u lov. usisiva~e. ali otkud ti ovde? Zar ti nisi upisao fiziku? Igor: Jesam. sme{taju u hotelu i sl. Prijatelji gledaju na televiziji neku (dosadnu/lo{u/dobru/osrednju. Gospodin Nikoli} i gospo|a Stevi} su kom{ije. Obe bi htele da smr{aju. radoznala sam. na ve`bama se upoznaju dve devojke. Savetuju jedna drugu.. 2.33. 38. Posle dve godine. G. Mogu ga raditi i za doma}i.. Vrata otvara neko od uku}anih. Podela uloga. 35. ali ovde smo se dogovorili da se na|emo. Mitrovi}: Obi~no ovde sre}em va{eg mu`a. G. nego. tvoja devojka studira ovde. Po izboru. izvini. po izboru. Na skijanju. Grupa skija{a raspravlja o stazama. Milena: Izvini. a prodavac nudi neke proizvode.) seriju ili film i naglas komentari{u. Za{to ste kupili toliko krompira? 119 . Milena i Igor se poznaju jo{ iz gimnazije i bili su dobri prijatelji. 38. kom{inice. U teretani. 37. Prodavac koji ide po ku}ama. Milena: Igore! Igor (sme{i se): Zdravo Milena. G. Ja kupujem a on kuva. pojedina~no ili u grupama. 36. 40. Mitrovi}: Dobar dan. Rasprava lovaca ili ribolovaca posle ulova ili dogovor oko toga kako }e se loviti. 39.. Milena: Aha. Sre}u se na pijaci. enciklopediju... G-|a Gagi}: Dobar dan.. Nikoli}: Dobro. preparate za mr{avljenje. Milena: Dobro. Nivo 2-4 1. Kod gatare. 34. Najbolje je dati studentima da biraju situaciju koja im se najvi{e dopada pa da onda na ~asu pismeno zavr{e zapo~eti scenario. ona studira matematiku. sre}u se prvi put na Filozofskom fakultetu. Sekta{i dolaze u ku}nu posetu i poku{avaju da ubede porodicu da se u~lane u njihovu sektu. ali ovde sam do{ao da se na|em sa svojom devojkom. mikser ili neki drugi aparat za kuhinju. Igor: Ne. atlas sveta. Nastavi dijalog Studentima se zadaju papiri sa zapo~etim situacijama da sami zavr{e dijalog. izvinite {to sam ovako radoznao. Rasprava `irija na izboru za mis. visok pritisak i sl. ali za{to ovde? Igor: Zadatak: Nastavi dijalog do Mileninog i Igorovog rastanka. npr. G-|a Gagi}: Ponekad promenimo uloge. alat.

Prodavnica cipela.. mladi bra~ni par. Pekar: Kiflu sa susamom ili bez njega? Sandra: Ne. ali soba nam je mala. Prodavac: Ni{ta posebno. Pekar: Zdravo. Sandra: Dobar dan. Ulazi Dejan. Zdravko: Da li je za krevet va`nija veli~ina sobe ili to koliko smo mi veliki? Sanja: I jedno i drugo. Dejan: Kako samo dva modela? Pa pune su vam police. 5. danas samo jednu kiflu i ~okoladu. Izvolite. Pekar: Jesi li sigurna? Sandra: Zadatak: Nastavi dijalog do Sandrinog odlaska iz pekare. Sandra ima osam godina. Imamo samo ova dva modela patika. Re}i }u vam ako mi ka`ete za{to ste na pijacu do{li u sve~anom odelu i s kravatom.. ali ~ini mi se da je prevelik.. mladi} od dvadesetak godina. Dejan: Hvala. 3. Sanja: Ovaj je lep. Prodavac: Dobar dan. U kifle nikad ne stavljamo {e}er. kiflu sa {e}erom.. Sanja i Zdravko.. a. Prodavnica name{taja. Sandra. Sandra: Ali mama mi je tako rekla. Prodavac: Zadatak: Nastavi dijalog do Dejanovog izlaska iz prodavnice. I ja sam radoznala. Sanja: Da. osim toga. Prodavac: Jesu.Tu ima najmanje 5 kila! G-|a Gagi}: Hmm. samo da pogledam ~ega ima. Sandra. Dejan: Kako male? Pa ovi na policama su veliki. Pekar: Slu{aj. u pekari se ne prodaju ~okolade. 120 . I {ta }e vam ki{obran po ovako vedrom i lepom danu? G. Zdravko: Prevelik? Pa i mi smo veliki. Ona svakog dana dolazi u istu pekaru koja se nalazi u kom{iluku. 4. Kao i obi~no? Sandra: Ne.. Rasprodajemo robu jer se radnja zatvara. ali od ostalih imamo samo jako male brojeve. Mitrovi}: Zadatak: Nastavi dijalog do njihovog rastanka. do{li su da kupe krevet.

gospodine \or|evi}u. Izvolite. Prodavac: Dobar dan. \or|evi}a i prodava~ice. ta~nije. literaturu) da je oni zavr{e. Kakvu bi ma~ku Va{ prijatelj `eleo? Rasnu? Neku slatku obi~nu? G. kratku dramu. eto {ta mu fali.. \or|evi}: Kuki je odli~no. Pre dva dana sam ovde kupio {poret i ve} ne radi. Varijante ovog ve`banja su brojne. toga uvek ima. Kupac (besan je): Dobar dan. Prodavac: Jeste li poneli garantni list i ra~un? Kupac: Naravno da sam poneo. Prodava~ica: Dobar dan. Prodavac: [ta mu fali? Kupac: [ta mu fali?! Ni{ta ne radi. scenario ili {ta im se vi{e svi|a. Studentima se mo`e dati neka nezavr{ena pri~a (v. stari mu{terija. U ku}i su mu se pojavili mi{evi. 136/50) 39. Zdravko: Zadatak: Nastavi dijalog do Sanjinog i Zdravkovog dogovora oko kupovine odgovaraju}eg kreveta.Zdravko: A izgled? Sanja: I izgled je va`an. 6. (tako|e v. 7. Kako je Kuki? G. Prodavnica tehni~ke robe. molim vas. pacovi.. Ovde su dati primeri sinopsisa koji studenti treba da nastave ili da na osnovu nje napi{u drugu pri~u. Prodava~ica: Da. Prodavac: Zadatak: Nastavi dijalog. \or|evi}: Da budem iskren. Ogromni pacovi! Prodava~ica: Zadatak: Nastavi dijalog do zavr{etka dogovora g. odnosno. Sinopsis ili pri~a Jo{ jedan od klasi~nih oblika pismenih ve`bi s kreativnom motivacijom. str. bilo da se radi o vrhunskoj knji`evnosti bilo da se radi o nekoj istinitoj pri~i. Ulazi gospodin \or|evi}. I nemojte me. \or|evi}: Znate li da li neko poklanja ma~i}e? Prodava~ica: Naravno.? Izvolite. ali sad nisam do{ao zbog njega nego zbog svog prijatelja. Ulazi kupac. putopisu ili ~ak ~lanku iz novina. to nije toliko va`no. Pet-{op (prodavnica za ku}ne ljubimce). Primeri: 121 . Njemu ma~ka treba zbog mi{eva. pitati da li sam {poret uklju~io u struju. G.

Igraju karte. Me|utim. devojka vrisne. Svi su malo nervozni jer sutra na ru~ak dolazi puno gostiju. Pla`a Na pla`i se odmaraju i sun~aju dva starija bra~na para. Mladi} gleda kroz prozor i u~ini mu se da ne{to nije u redu. Otac je nervozan jer ne uspeva da popravi usisiva~. Pored salona prolaze dva policajca i kad vide {ta se zbiva. a njenog mladi}a {i{a frizer. u goste dolazi neo~ekivani gost. usred {i{anja.. I deca nastavljaju da farbaju jaja. da ih prskaju vodom. Nailazi kondukter. Pita gospo|u pored sebe kuda ide voz u kom se nalaze. poluo{i{an. na strani je svog mladi}a. Budu}i da do slede}e stanice ima jo{ puno. ispostavi se da je frizerka gre{kom devojku umesto u svetlo plavo ofarbala u tamno crno. Me|utim. Gost se uvredi. ekspresni voz. Odjednom. U istom kupeu je strarija `ena koja ~ita ljubavni roman. Oni ga ~ekaju na ru~ak. 4. On sedi i spokojno slu{a muziku na vokmenu. Kad to vidi. po~inju da se vrzmaju oko njih. Majka ga poziva da u|e i da popije kafu. mladi} re{i da povu~e sigurnosnu ko~nicu i tako iza|e iz voza. Frizerski salon U frizerskom salonu za mlade je naizgled sve mirno. Voz Poslovni.. Ostali poku{avaju da ih smire. Pu{taju glasnu muziku. ali on ih previ{e vre|a. Gost se raspituje oko toga ko {ta radi svojim dosadnim pitanjima. To je dosadni o~ev poznanik kojeg zna jo{ iz {kole i koji ima obi~aj povremeno da svrati.. ulaze unutra. ali ne prestaje da radi dok je gost tu. Po~inje obja{njavanje. ali pogre{no ofarbana devojka. Ispostavlja se da je on u{ao u potpuno pogre{an voz. Dolazi do konflikta. 122 . Jednoj devojci frizerka farba kosu. tako|e previ{e iznervirana. Mladi} je krenuo u posetu svojoj devojci koja `ivi u unutra{njosti da se upozna s njenim roditeljima. 2. Dolazi grupa tinejd`era. Oni se pravdaju. jedan ~ovek koji putuje nekim poslom i neka devojka koja je krenula da poseti svog momka u vojsci. 3. Op{ti nered.Nivo 6-9 PISMENE VE@BE. 1. Posle svega. ocu “pukne film” i on krene da ga isteruje napolje. jedan od penzionera ih zamoli da se pona{aju pristojnije i da ih ostave na miru. Osatli putnici poku{avaju da ga spre~e. Uskrs Pred Uskrs sin. agresivan je i sva|a prerasta u tu~u izme|u njega i frizera. jedan od mladi}a ga samo opsuje. Jo{ dvoje ~ekaju na red i ~itaju neke ~asopise. U kuhinji se ve} sprema hrana za sve~ani uskr{nji ru~ak. Njen mladi}. U jednom momentu. Otac popravlja usisiva~ koji se pokvario. Nastavi i zavr{i sinopsis ili sastavi pri~u ili dramu na osnovu zadate situacije.. ustaje sa stolice i po~inje da se sva|a i sa frizerkom i sa frizerom. }erka i majka farbaju jaja.

najbolje da pre po~etka svaka grupa ili student prijavi koliko im pojmova nedostaje. a naravno da se pojmovi mogu menjati. a pravila bodovanja su uglavnom svuda ista. ili s.40. Dr`ave i gradovi (Zanimljiva geografija) Naziv ove igre zapravo ne odgovara verziji koja se preporu~uje za ve`banja na u~enju jezika. Da ne bi bilo kasnijeg dopisivanja pojmova. Po 10 poena ekipe dobijaju ako sve imaju odgovore ali razli~ite. preporu~uju se standardna pravila. a neka ekipa nema odgovor tada sve dobijaju po 15 poena (osim ove koje nije dobila ni{ta). Nivo 1-2 imenica @. Ovde dajemo primer tabela za tri razli~ita nivoa u~enja. Ako neka ekipa ima jedina neki pojam ona dobija 20 poena. Po 5 poena upisuju ekipe koje imaju iste odgovore. u slu~aju da dve ili vi{e ekipa imaju razli~ite odgovore. Ova igra nije zanimljiva ako se ne igra na poene.roda imenica m. Kad prvi student ili grupa zavr{i ostalima se {topuje jo{ jedan minut do kraja. ali ovde stoji jer je ta igra poznata pod tim imenom. roda glagol pridev zamenica predlog ili prilog Dr`ava zbir Nivo 3-5 dr`ava `ivotinja biljka stvar (predmet) imenica sa sufiksom ost ili -et Imenica s nastavkom -lac ili -ac Glagol na -ati ili -eti glagol na eti -uti ili -ci zbir imenica sa sufiksom -ija pridev 123 . Nasumi~no se izabere slovo na koje treba da po~inju pojmovi upisani u kolone tabele. Igra se na ~asu mo`e igrati na vi{e na~ina. Ipak.

2. 124 ________ ________ . 80). Pome{ana pitanja i odgovori Na osnovu primera je ve} jasno {ta ovde treba da se radi. (v. Ponekad ispod pitanja stoji ispravan odgovor. Gde `ive slonovi? Da. 3. ali se ve`banje mo`e primeniti i na vi{e tako {to bi se uvrstila te`a pitanja. Studenti treba da na liniju desno upi{u broj pravog odgovora sa spiska.Nivo 6-8 glagol na -ati glagol na -eti glagol na -iti glagol na -uti ili -ci imenica sa sufiksom -ija imenica sa sufiksom -ost ili -et Imenica na -lac Imenica na -nik biljka `ivotinja zbir 41. Ovi primeri su namenjeni ni`im nivoima. Za{to Mesec svetli? Zbog vitamina i raznih drugih hranljivih materija. USVAJANJE LEKSIKE Pitanja i odgovori su se pome{ali. ali ne svi. str. Spoji pitanja s ta~nim odgovorom upisuju}i odgovaraju}i broj u ku}icu pored 1. Za{to deca idu u osnovnu {kolu? Zato {to tad prestaje da bude hladno i zato {to mogu vi{e da se {etaju i provode slobodno _________ vreme napolju. Nivo 2-4 VE@BE: RAZUMEVANJE TEKSTA. na primer iz Kviza 1.

9. 6. 125 ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ _________ . Od ~ega se pravi hleb? Od bra{na. [ta je to ljubav? Gra|evina koja spaja dve obale. 12. 16. 15. 17. Koja je najve}a `ivotinja na Zemlji? To je kad nekog voli{. Koja zemlja je poznata po vetrenja~ama i lalama? Nauka nema odgovor na to pitanje. soli i vode. 10. Za{to se sisari zovu sisari? Zato {to je tramvaj bio u kvaru. 11. Kad je otkrivena Amerika? Kad se zavr{i no} 7. kvasca. 14. Koje su tri najpoznatije vrste majmuna? Veliki plavi kit. 8. Ima li `ivota posle smrti? Australija. [ta je to most? Vrsta vo}a crvene boje. 13. 18. 20. Kako je po~eo Drugi svetski rat? U pozori{tu. Po ~emu je poznata [vajcarska? Po plja~kanju banaka. Kad je najbolje i}i na izlet? Krajem petnaestog veka. Po ~emu je poznat Egipat? Hitlerovim napadom na Poljsku. Za{to je Novakovi} zakasnio na posao? Zato {to ga obasjava Sunce. 19. 5. Od ~ega se sastoji jedan dan? Od 24 ~asa. Koliko vremena bebe provode u maj~inom stomaku? Devet meseci.4. Ko je izmislio nulu? ^arli ^aplin.

35. Gde se prodaju lekovi? U raju. Od ~ega se pravi pavlaka? Od mleka. satovima. Kako se jo{ zove ribolov? [impanze. 22. Koji je najmanji kontinent na svetu? Pecanje. 34. Kako se zvao najpoznatiji komi~ar iz ere nemog filma? Albert Ajn{tajn. 33. gorile i pavijani. 29. 26. Da li u proseku `ene `ive du`e od mu{karaca? Ne. 25.21. Gde su `iveli Adam i Eva? U Africi i Aziji. Kako se zvao prvi ~ovek u Svemiru? Zvono. 32. 31. 36. [ta je to jagoda? Kra}i put za Indiju. Za koga se ka`e da je lak? Po ~okoladi. Kako se zove najpoznatiji mi{ na svetu? Jurij Gagarin. siru i bankama. ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ 126 . Kako se zvao najpoznatiji fizi~ar XX veka? Miki Maus. Koliko pauci imaju nogu? Osam. 23. 27. Gde se ljudi kupaju? Po piramidama i slivu reke Nil. Koliko je trajao Prvi svetski rat? ^etiri godine. 24. 28. Koje su boje brazilski dresovi? Mokar. 30.

________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ 127 . 47. Za{to ljudi vole prole}e? Zato {to je tako organizovan saobra}aj. Za{to se kamioni mimoilaze? Da nau~e da pi{u i ~itaju i steknu osnovna znanja iz ostalih nauka. [ta obi~no krave nose oko vrata? Patke. Gde se obi~no odr`avaju predstave? Na pla`i i u kupatilu. 50. 44. Kada se za nekog ka`e da je sit? Za onog ko nije te`ak. [ta su to slepci? Arapi. 41. Ima li jo{ `ivih mamuta? U svinjcu. 38. 39. 48. [ta su Paja i Pata? Ljudi koji ne vide. Gde `ive svinje? U apoteci. 43. 45. 42. 46. 40. Kakav je crnac kad iza|e iz Crnog mora? @ute. Za{to je zdravo jesti sve`e povr}e? Zato {to sisaju maj~ino mleko kad su mali.37. Po ~emu su poznati Boni i Klajd? Kad je lepo vreme i kad nema ki{e. [ta je Kolumbo tra`io prona{av{i Ameriku? Holandija. 49. Kad po~inje jutro? Kad se neko dobro najede.

rase pasa 39. mi{evi i pacovi 23. globalno zagrevanje 54. donji ve{ 61. automobili 26. torte i kola~i 72. zvezde 2. Pojmovi su numerisani tako da studenti mogu nasumice re}i neki broj i tako odabrati temu. plasti~na hirurgija 60. vegetarijanstvo 55. ku}e. ekstremni sportovi 56. gradski prevoz 47. 1. kupatila 11. ma{ina za ve{ 6. taksi 12. Jedan od na~ina je da lektor pita studenta {ta mo`e da ka`e i {ta sve zna o temi pod brojem koji je rekao. parfemi 13. ekolo{ki problemi 4. Hajde da pri~amo o.42. ve{ta~ko navodnjavanje 53. Na nastavniku je da odabere na~in na koji }e se ova ve`ba izvoditi. telefoni (mobilni i fiksni) 28. droge. pla`a. kleptomanija 29. skijanje 46. peglanje 57. kupovina 65. otkrivanje svemira 69. opstanak ugro`enih vrsta 27. klima 62. sladoled 30. nepoznate civilizacije 78. kupanje 64. insekti 15. Ipak. internet 43. `estoka alkoholna pi}a 9. zaga|enje. {poret. Ukoliko se igra ta igra. pijaca. more. olimpijada 21. moda 70. Ljudi se upu{taju u razgovore o svemu i sva~emu. drve}e 14. gljive 7. rase) 3. a sagovornici se ponekad i sami na|u u ~udu koliko o nekim stvarima imaju da ka`u a da im to nikad nije palo na pamet. nao~ari za sunce 41. vremeplov 8. kaktusi 83. laganje 25. satovi 128 .. takvi razgovori umeju da se ispostave kao veoma zanimljivi. voz. lov na divlja~ 76.. ma~ke (pona{anje. `uta {tampa 71. Ova konverzacijska ve`ba sastavljena je po ugledu na takve situacije. formula 1 52. pranje su|a 81. ribe. {umski po`ari 66. oblaci 5. oru`je 82. rerna 19. konzerviranje hrane 84. vino i pivo 80. prepisuju}i zadate pojmove na ceduljice. radio 34. prigradska naselja 17. seoski turizam 58. tenis 16. pauci 18. muzi~ki ure|aji 45. vreme. hipermarketi 24. Na ovom spisku su popisane teme. kloniranje 77. cve}e 49. budilnici 63. biciklizam 40. `eleznica 75. borila~ke ve{tine 74. vrste. Drugi na~in je da se studenti podele u parove i da krenu da pri~aju o toj temi. egzoti~na hrana i kuhinje 50. letenje avionom 38. bolje je ispisati pojmove na ceduljice i onda ih izvla~iti iz {e{ira. sokovi 10. To tako|e mogu da u~ine studenti pre po~etka igre. erotika i pornografija 79. stari zanati 73. ribolov. odnosno pojmovi koji umeju da se jave u takvoj vrsti razgovora. snabdevenost prodavnica 51. zgrade 31. pa tako povremeno i u teme koje naizgled mogu delovati bespotrebno ili nezanimljivo. Od ovog ve`banja mo`e se napraviti ~ak i igra na poene tako {to se studenti podele u grupe pa se onda na tabli upisuju bodovi gde se svaki bod dobija za neku konkretnu ~injenicu koju grupa ima da saop{ti u vezi s temom koja je pred njim. komarci 22. reklame na bilbordima 33. ptice 44. narkomanija 59. kuglanje 42. organizovani kriminal 67. sirevi 35. brodovi. ~amci. pecanje 20. ~ak i u stvari u koje se sagovornici ~esto vrlo slabo razumeju. televizijske reklame 32. bilijar 36. eutanazija 48. teleportacija 68. jahte 37.

Ovde su dati primeri intervjua gde studenti treba da se stave u uloge poznatih li~nosti. Da li ste o~ekivali toliki uspeh? Da li vas tako iznenadna slava malo pla{i i mislite li da }e uticati na va{e pisanje? U va{im knjigama naro~ito je prisutan psiholo{ki nivo. Da bi ova forma dobila na dinamici mo`e se zaista koristiti diktafon. gde }ete sve svirati? Jedan poznati kriti~ar je primetio da vi nemate sluha i da ga va{e pevanje podse}a na {kripanje krede po tabli. Neki kriti~ari su veoma o{tri prema va{em pisanju. {to omogu}uje kasnije preslu{avanje materijala i to da studenti sami uo~avaju svoje gre{ke.43. Kako to komentari{ete? Ljubavne scene u va{im delima su dosta slobodno opisane. Pitanja za pop-rock zvezdu: Kako obja{njavate tako veliki uspeh va{eg poslednjeg albuma? Od raspada va{eg benda ovo je va{ prvi solo-album. Kako to komentari{ete? U jednom ranijem intervjuu ste izvjavili da vas ne zanimaju problemi starijih ljudi. da li va{i stavovi. Za vi{e kurseve najpogodniji je najklasi~niji i najjednostavniji intervju u kojem jedan student usmeno intervjui{e drugog. Intervjui Intervju kao oblik u primeni nastave jezika ima puno varijanti. Da li su ostali ~lanovi grupe zavidni zbog ovolikog uspeha? [ta mislite. Mogu se staviti u uloge imaginarnih li~nosti ili stvarnih za koje svi znaju. Kao i obi~no. Da li ste se bavili psihologijom stru~no ili ste neka vrsta samouka po tom pitanju? Za{to u va{im romanima ima tako malo dijaloga? Jeste li probali da pi{ete drame ili neku drugu vrstu teksta osim pri~e i romana? Koliko u va{im romanima ima va{eg stvarnog `ivota? Ponekad su situacije toliko uverljive da sve izgleda kao da prepri~avate doga|aje iz li~nog iskustva. Ni`i nivoi mogu pisati pitanja i odgovore na ~asu ili. tekstovi va{ih pesama i uop{te va{e kontroverzno pona{anje mogu lo{e da uti~u na omladinu? Da li planirate neku turneju? Ako da. Da li mislite da je to ono {to najvi{e privla~i va{e ~itaoce? Kako }e se zvati va{ slede}i roman? [ta biste poru~ili na{im ~itaocima? 129 . Mogu da biraju profesiju koja im se najvi{e svi|a. odgovarati na seriju postavljenih pitanja. kao u ovom primeru. Da li ste razmi{ljali o tome da }ete i vi jednog dana biti stari? Gde pronalazite inspiraciju za svoje tekstove? Kako i kada ste nau~ili da svirate gitaru? Kakvi su vam planovi? Radite li na novom albumu? Imate li novih pesama? [ta imate da poru~ite na{im ~itaocima? Pitanja za poznatog pisca: Va{ poslednji roman preveden je na 14 jezika i prodat je u skoro milion primeraka. da oni budu ti koji su postali slavni. mogu odgovarati na pitanja usmeno ili pismeno na ~asu ili za doma}i. pa da im lektor naknadno postavlja potpitanja. ~ak se ~uje da va{i romani nisu ni{ta drugo nego kompilacija ve} objavljenih re~enica.

Pitanja za filmskog re`isera: Va{ poslednji film jedva da se prikazivao u na{im bioskopima. Da li volite da {okirate publiku? Pitanja za poznatog fudbalera: Ovo je peta sezona u reprezentaciji i dosad ste postigli 30 golova. Otkud toliki komercijalni debakl posle ranijih velikih uspeha? Ipak.koji je to? Koji je slede}i va{ projekat? Pitanja za filmsku zvezdu: Da li ste u detinjstvu ma{tali da postanete to {to jeste? Pro{le godine igrali ste glavnu ulogu u tri filma. i ako da .. da li vi{e vodite ra~una o svom izgledu ili usavr{avanju gluma~ke tehnike? U gotovo svim filmovima vi se skidate.kojih? Jednom ste izjavili da se ne dru`ite sa svojim kolegama jer su vam dosadni. Kako to ako se uzme u obzir da su neki va{i filmovi prili~no skupi? Da li dok radite na filmu imate na umu neku ciljnu grupu ili postupate po svojim trenutnim interesovanjima? Koji su filmski autori najvi{e uticali na vas? Imate li svoj najdra`i film. Da li vam imponuje taj bilans? Pro{le godine ste progla{eni za sportistu godine.. Kako obja{njavate tu njegovu izjavu? 130 . Kako obja{njavate to neslaganje publike i kritike? Da li ste u skorije vreme dobijali ponude od stranih distributera? Ho}ete li i ubudu}e pisati scenarije za svoje filmove ili }ete probati sa ne~ijim tu|im? Vi nikad niste radili sa velikim filmskim zvezdama. Da li vas takav izbor re`isera pomalo ljuti ili raduje? Ima li nekih scena koje ste odglumili a kojih se stidite? Ako da . Da li vas je iznenadio taj izbor s obzirom na veliku konkurenciju? Nedavno je Batistuta izjavio da vi polovinu svojih golova posti`ete slu~ajno. Jeste li se posebno spremali za ulogu ili ste to umeli i ranije? Za film “Skok u veliku rupu” morali ste da se ugojite 20 kilograma. Da li je to dosad va{ najve}i godi{nji anga`man? Prilikom rada na svom imid`u. kriti~arima se ovaj film uglavnom dopao. Da li vam je to te{ko palo? Osim u ulogama u filmovima imali ste i nekoliko ispada u javnim nastupima na televiziji. Gde vi{e volite da glumite? U filmu “Mi{ljenje jedne doma}ice” vi odli~no ma~ujete. Na {ta ste ta~no pri tom mislili? Ostvarili ste i puno pozori{nih uloga.

na vlasti ili u opoziciji? Jedno od va{ih predizbornih obe}anja bilo je da }ete raspisati nove izbore u roku od godinu dana ako pobedite. Re{enje osmosmerke ~ita se u neupotrebljenim slovima raspore|enim odozgo nadole. ali jo{ ne vidimo nikakve rezultate. sleva nadesno. Kakav je va{ odnos prema ameri~koj spoljnoj politici? Stalno govorite o borbi protiv nezaposlenosti. Koji su va{i slede}i potezi u tom smeru? [ta }ete u~initi da se privredni kriminal i korupcija smanje? Da li je va{ dolazak na vlast uticao na va{ privatni `ivot i. a u drugom biljke (re{enje je PLAVI PATLID@AN). pobedili ste.Poznati ste po svojem izvo|enju slobodnih udaraca. Evo. U prvom su divlje `ivotinje (re{enje je VELIKI PLAVI KIT). Ovde su dati jednostavni primeri. literaturu) i uz spisak re~i mogu je re{avati svi nivoi. Da li vi{e volite da {utirate spoljnim ili unutra{njim delom kopa~ke? Koliko ~esto i na koji na~in uve`bavate izvo|enje slobodnih udaraca? Kako to da ste se opredelili da igrate na poziciji desnog krila kad bolje {utirate levom nogom? Da li je istina da u {koli niste igrali ~ak ni za prvi tim u svom razredu? Ko su bili va{i idoli kad ste bili mali? Od svog poslednjeg transfera zaradili ste 15 miliona dolara. [ta planirate s tolikim novcem? [ta planirate da radite kad zavr{ite s karijerom fudbalera? Pitanja za predsednika vlade: Vi retko dajete intervjue otkako ste postali premijer. Najbolje da se studenti podele u grupe dok ovo re{avaju na ~asu. ako jeste. Osmosmerki ima u gotovo svakom enigmatskom ~asopisu (v. To je dobra leksi~ka i ortografska ve`ba. pro{lo je dve godine. ^ime to pravdate? Kako se bolje ose}ate. 131 . Vi{i nivoi ove osmosmerke mogu re{avati i bez spiska re~i. Osmosmerke Ovaj kod nas dosta ra{iren oblik enigmatske zabave nije toliko poznat svuda u svetu u toj varijanti tako da je studentima potrebno naglasiti pravilo da se skrivene re~i mogu nalaziti u bilo kom polo`aju i ~itati iz bilo kog smera. Pobednik je ona ekipa koja prva ka`e re{enje. kako? [ta mo`ete sigurno da obe}ate na{em narodu u ovom intervjuu? 44. uz dozvolu upotrebe re~nika. a od novih izbora nema ni najave. Da li je to zbog toga {to izbegavate ili vam ih retko tra`e? Proizvodnja je u padu ili stagnira otkako ste vi do{li na vlast.

PARADAJZ. GRO@\E. 132 . LUK. VEVERICA. GREJPFRUT. PAPAJA. BOR. Tema: biljke Z P A I A K I T K J R P J K D@ T A N A N A L U N M L P D P R A L E I A A A N E S Ð H K O P I V A @ M A J O A N N O A E R A I P A R R E N O I K N G V B A M U S A ANANAS. MRAVOJED. BIZON.Tema: Divlje `ivotinje O E I K U V D V A L I E M V J A A S A R D I V U T I I A V I A K S C B K E K R A A A Z U D E M R R U G N E K I A K L P N O Z I B V V K Z L A E T ^ I I B E V O D BARAKUDA. VUK. KENGUR. DABAR. LIPA. ORAH. PAPRIKA. MEDVED. BAMBUS. KAPARA. ZEBRA. REN. MAK. SENF. BIVO. VRBA. VIDRA. MEDUZA. KOPRIVA. TIKVA. KIM. BANANA. RAKUN. MAJORAN. LISICA. KRASTA^A.

Addison-Wesley Publishing Company. 1997. ne{to kupuje ili prodaje. Claire Maria: "101 Bright Ideas". daje oglas li~ne prirode. Inc. str. Ovo je mo`da i ta~no. 46. 59 133 . ESL Activities for all ages. te se ceduljice pome{aju i stave u {e{ir. Mali oglasi7 Svi znaju kako mali oglasi izgledaju i u~enike ne treba posebno upoznavati sa tim. Akrostih8 Pre ~asa lektor na papiru napi{e vertikalno svoje ime i prezime i dopi{e prideve koji ga opisuju. Ukr{tene re~i Mnogi smatraju da kad neko na nekom jeziku mo`e da re{ava ukr{tene re~i da to zna~i da je taj jezik u potpunosti savladao. Ukoliko se desi da neko izvu~e sopstveni oglas. vra}a ga u {e{ir i izvla~i drugi. jednostavne skandinavke koje se gotovo rutinski re{avaju i za koje ni nije potrebno neko veliko jezi~ko znanje. Mo`e im se pred igru dati primerak nekog oglasnika (v. Na primer: DEJAN PAVLOVI] Debeo Efikasan Jasan Analiti~an Neozbiljan Pametan Agresivan Vreme{an Luckast Ozbiljan Visok Inspirativan ]utljiv 7 V. ali to onda va`i samo za te`e ukr{tenice u ozbiljnim enigmatskim ~asopisima. Igra~i zatim redom izvla~e ceduljice. Kad izvu~e ceduljicu sa oglasom “javlja se telefonom“ studentu koji ga je sastavio i oni na licu mesta improvizuju razgovor. 47. literaturu) da otprilike vide koje se re~eni~ne konstrukcije za oglase upotrebljavaju u srpskom. bilo da nudi/tra`i zaposlenje. nivoa (vidi literaturu). Postoje i ukr{tene re~i za decu. Ford. Zatim svaki u~enik na ceduljice napi{e po nekoliko kratkih oglasa na bilo koju temu. Studentima mo`emo dati da re{avaju neku jednostavnu ukr{tenicu za decu ili skandinavku na ~asu uz lektorovu pomo} i da rade u manjim grupama od po dvoje-troje. To mogu da probaju ve} od 4. Kad zavr{e. 70 8 Isto..45. Ovo je ujedno zgodna i pismena i konverzacijska ve`ba. str. tra`i `enu/mu`a.. a po~inju na ta slova.

kad se u~enik tek sretne s brojevima i njihovom upotrebom. W. R. Na primer. Oxford University Press. U srpskom su brojevi promenljiva vrsta re~i. Zbog toga se ovaj set igara s brojevima preporu~uje za sve nivoe. "Language teaching games". ponekad je zabavnije da studenti. s tim {to. 48. Ipak. tako da oni predstavljaju dodatan problem za one kojima se u maternjem jeziku oni ne dekliniraju te je najbolje {to pre po~eti raditi s njima. Tabla treba da izgleda otprilike ovako: 9 V. 86 134 . str. isto tako napi{e svoje ime i prezime. 1. U slede}oj fazi studenti treba da napi{u u svojim sveskama isto tako vertikalno svoja imena (da ih transkribuju onako kako se ~itaju na srpskom) i da isto tako opi{u sebe pridevima koji po~inju na ta slova. Numeri~ke igre9 U potpunosti savladati brojeve u nekom stranom jeziku je problem o kojem je puno pisano i koje u lingvistici predstavlja i dalje interesantan fenomen. Najbolje da lektor dopusti kori{}enje malog re~nika za ovu igru i da dok studenti upisuju prideve {eta po u~ionici i pru`a im pomo} dok pi{u. najbolje da to budu obi~ni jednocifreni i dvocifreni brojevi. Lee. treba na tome mnogo vi{e insistirati na po~etnim nivoima. nema sumnje da se brojevi mogu usvojiti njihovom {to ~e{}om upotrebom.Na ~asu. Lektor na tabli ispi{e brojeve na samom po~etku ~asa ili jo{ bolje pre njega. naravno. 2000. prepi{e dva-tri pojma sa svoje liste i pita studente koje bi mu osobine pripisali pod ostala slova. Igru je mogu}e igrati na jo{ mnogo na~ina. jedni drugima upisuju prideve pa da ih onda naglas ~itaju. Za po~etak. koji se ve} bolje poznaju. na tabli. Igra se mo`e nadograditi smi{ljanjem sve ve}eg broja prideva na slova koja su u opticaju. Krenu}emo zato od jednostavnijih igara.

itd). na primer: “Koliko je 7 puta 6?”. Mo`e se igrati u vi{e ekipa. Studenti koji stoje na tabli mogu se menjati posle svakog kruga kako bi svi ravnopravno u~estvovali. treba se nekako na brzinu sna}i i zainteresovati je. redni brojevi.Dvoje u~enika iz razli~itih ekipa iza|u na tablu. Ako pogre{i. recimo ba{ 16.. K. B kao V. Tako dolazimo do niza od 16 znakova koji se mogu obele`iti latini~nim velikim slovima a ~itati }irilicom (tu spadaju i broj 3 koji se u }irilici ~ita kao Z. ali to je u redu. da nasumice ~ita jedan po jedan. M. pa ako grupa nije naro~ito raspolo`ena za obi~no ~avrljanje i }askanje.na primer: da budu naizmeni~no raspore|ene re~i sa po jednim. Ovo je jedna od takvih igara/ve`banja koje se vadi iz rukava. T. ali po{to to nije mogu}e. Dovoljno je da nastavnik ima ispred sebe tabelu sa svim brojevima. razlomcima. Mogu se praviti i kombinacije . 3.. J. Dakle. ali ne mora. Igra se mo`e igrati na poene. Elementarno znanje iz aritmetike pogodno je za jo{ jednu igru s brojevima. Nastavnik ~ita brojeve koji se nalaze na tabli. Ograni~enja mogu biti sasvim druga~ije prirode. umesto obi~nih brojeva. Jo{ jedna od ideja dolazi iz iskustva poigravanja sa srpskim jezikom. Obi~no se prilikom igranja ove igre u u~ionici napravi poprili~na dreka i vika. onda da se slova {to manje ponavljaju. E. rednim brojevima i sli~no. nastavnik ukazuje na gre{ku. idealno bi bilo da ih ima 30. Dakle. One naravno moraju biti gramati~ki ispravne. U~enicima treba zadati da. a i pravila mogu varirati. na tabli se mogu ispisati i vremena. vremenima. Mogu}e je i bodovanje po unapred proizvoljno dogovorenim pravilima. 2. C kao S itd). Re~enice i re~i sastavljene od limitiranih sredstava ^esto nastavnik ostane bez ideja {ta dalje. ne samo dve. Ovaj treba da pogodi {to br`e. ta ekipa ima pravo ponovo da postavlja pitanje. te latini~no X i Y koji se ~itaju kao H i U). Poen dobija ona ekipa ~iji predstavnik prvi prona|e broj. Umesto ovih obi~nih brojeva. numeri~ki bingo (tombola) kakav se igra {irom sveta tako|e je pogodan za nastavu. Preporu~uje se da se studenti podele u grupe pred po~etak (ukoliko ih nema premalo). ograni~enje mo`e biti da studenti probaju da sastave re~enicu koja bi imala odre|en broj re~i 135 . Postoji vi{e varijanti ove igre i ona se mo`e ponavljati u bilo kojoj od njih kad u~enici jednom usvoje pravila.. O. kao i gore. dva i tri sloga.. mo`e se igrati i s datumima. pa po tom pravilu sastaviti re~enicu od 12 re~i. 1. Neko od u~enika iz prve pita nekog iz druge. kako koji ka`e da ga precrta. ali da ima {to je manje mogu}e znakova. Jedno od mogu}ih je da re~enica mora da ima sva upotrebljena slova iz azbuke. 2. Obi~an. Ovakve re~enice kao drugo ograni~enje moraju imati samo gramati~ku ispravnost. decimalama. Tako|e. Igru treba igrati brzo. brojevi sa vi{e cifara. Ponekad je zgodno igrati je ~isto radi malo relaksacije i odmora na ~asu posle nekih napornijih ve`bi. neko iz prvog tima treba da uo~i gre{ku. razlomci. neki su isti ali se druga~ije ~itaju (latini~no P }irilicom se ~ita kao R. Naime. Ona nema puno smisla ako nije jako dinami~na i pomalo konfuzna. a lektor mo`e da zada i temu na koju }e biti. za po~etak. a studenti da sami sebi sastave tabele pre po~etka igre. ali bez reda. recimo na temu “Prole}e“. 49. Pravila su ista kao i u pravom bingu s tim {to nije potrebno brojeve izvla~iti iz bubnja. U~enici se podele u dve ekipe. poznato je da se neki slovni znakovi isto pi{u i }irilicom i latinicom (A. ina~e bi bilo suvi{e te{ko sastavljati ih. nacrtati satovi koji pokazuju razli~ita vremena. Ako primeti. datumi. Slede}i korak je ograni~iti broj slogova u re~enici ili broj slogova u svakoj re~i. 3. Igra se mo`e zakomplikovati tako {to }e tabele sastavljati jedni drugima i to upisivanjem brojeva slovima. Ako ne. sastave re~enice od ta~no odre|enog broja re~i.

izvolite. U prodavnici Prodavac: Dobar dan. Kupac: Prodavac: Molim!? Kupac: Prodavac: U tom slu~aju }u ja da zovem policiju! Kupac: Prodavac: Ne. a ovde je kori{}en te`i model. Na studentima je da izma{taju i izgrade situaciju. slobodno zovite policiju. a da sve re~i sadr`e ovakva slova. Kupac: Prodavac: Ne. na ispadanje. Kupac: Prodavac: Gospodine. Ja nisam ovde da se sva|am s mu{terijama. Kupac: 136 . izvolite. Kupac: Prodavac: Samo vi gledajte. Ovakve se igre mogu igrati i skroz usmeno. nisam lud. Valja napomenuti da u ovim primerima ne postoje univerzalna re{enja. Kupac: Prodavac: Kako to mislite? Kupac: Prodavac: Ho}ete da ka`ete da je ovo neozbiljna prodavnica? Kupac: Prodavac: Ne razumem. pogre{no ste me shvatili. recimo N. Studenti mogu imati neko od ovih najminimalnijih ograni~enja pa da {to br`e naizmeni~no govore ukrug re~i. s potpuno praznim delovima koje treba dopisati. Dovoljno je ograni~enje izuzimanje vokala A i nekog suglasnika. ako `elite ne{to da kupite. 50. da se pi{u latinicom a ~itaju }irilicom (Npr: TEPEBEHKA YTPOJE JE KAO KPACHE CECTPE CA CEBEPA KOJE CE CBAKOM HA OBOM CBETY CMEJY HAKOH BOJHE XYHTE). najmanje 10). Pobednik je onaj ko ostane poslednji u igri. pa i takva da ih studenti sami smi{ljaju. zavisi od modela. Nisam mislio ni{ta lo{e. Nivo 4-8 1. Nadalje. ograni~enja mogu biti svakojaka. Ako vam ne{to zatreba ja sam tu. Kupac: Prodavac: Dobro. Dopuni dijaloge Ova u novije vreme popularna aktivnost mo`e se upra`njavati i na ~asu i za doma}i. a za naprednije grupe mogu se koristiti i postoje}e drame izbacivanjem delova dijaloga.(recimo. Kojem je nivou namenjen dijalog. ali mene ostavite na miru! Kupac: Prodavac: Nisam to rekao. Ovi primeri koji su ovde dati mogu lektoru poslu`iti i kao inspiracija. Ima vi{e varijanti. pa tako redom do {to ve}eg spiska slova koja se moraju izostaviti. Ovde ponu|ene strukture nude velik izbor mogu}ih scenarija.

. Do vi|enja... Ne brinite.. pa ni{ta. ]erka: Majka: Stvarno. ]erka: Majka: Dobro. Svakako. Stvarno mi je svejedno. Majka: Ti nikad nema{ vremena. ]erka: Majka: A ti bi mogla malo da pripazi{ {ta govori{. Porodi~na idila ]erka: Majka: Mo`e{. ]erka: Otac: Vide}emo slede}e nedelje. ]erka: Majka: Onda operi su|e. Otac: Otkud ja znam!? ]erka: Majka: Kako ho}e{. A za{to onda ima{ tako slabe ocene? ]erka: Otac: To si rekla i pro{li put. ]erka: Otac: Zato {to je mama tako rekla. nisam rekao da ste vi ludi nego da ja nisam lud. ]erka: 137 . ]erka: Majka: Ne znam. Ne. Majka: Tebe je pitala. ali kad uradi{ doma}i. ali ka`em ti da mora{ prvo da mi pomogne{. ne}u to zaboraviti. 2.. ali prvo uradi taj doma}i. ]erka: Majka: Dobro. ali prvo mi pomozi da operem ovo su|e. samo izvolite. Odgovori joj. Pa ako ba{ ho}ete. sad nemam vremena. Lepo te pita. I ja vama. Pusti dete na miru.. Otac: [ta da pripazi? Lepo ti ka`e. Otac: Pa na ~ijoj si ti strani? Odlu~i se. ~ove~e. dosta je bilo. ]erka: Otac: Ma nemoj! Ti misli{ da pare rastu na drvetu? ]erka: Majka: Ho}e{ da ka`e{ da je tvoj otac len{tina? ]erka: Otac: Ta~no. pitaj tatu.Prodavac: Kupac: Prodavac: Kupac: Prodavac: Kupac: Prodavac: Kupac: Prodavac: Uh. Dobro. Otac: Odgovori joj ti. Otac: Pa kad si joj rekla da mene pita.

U redu.. Da. (posle 5 minuta) Mu{terija: Frizer: Gde!? Mu{terija: Frizer: Pa rekli ste mi da mogu slobodno da vam skratim {i{ke. Razumem. Zna~i da ne preterujem. Mu{terija: Frizer: Nisam ja tu da vam ~itam misli. Mu{terija: Frizer: Jeste.. izvinite. U pravu ste. Mu{terija: Frizer: U redu. samo prestani ve} jednom da pri~a{ gluposti. ]erka: Otac: Va`i. Dogovorili smo se. A ovo da skratim? Ovo ovde da ne diram? Dobro. Kod frizera Frizer: Kako `elite da vas o{i{am? Mu{terija: Frizer: Nisam shvatio. 138 . (Posle 5 minuta) Mu{terija: Frizer: Pa vi ste mi tako rekli.. ali kako mislite i da vam skratim i da vam ostavim {i{ke? Mu{terija: Frizer: Aha. a ti onda idi sutra plati telefon i podnesi izve{taj za slede}u godinu.. izvinite. (posle 5 minuta) Mu{terija: Frizer: Kakve to veze ima? Mu{terija: Frizer: Aha. Izvinite. Lepo sam vas pitao. nismo se razumeli. ]erka: 3. Mu{terija: Frizer: Potpuno vas razumem.Otac: Ja da operem su|e? Dobro. to mi je jasno. Mu{terija: Frizer: I to sam shvatio. uradi}u tvoj doma}i. ]erka: Majka: Ja!? ]erka: Majka: Dobro. dobro. i meni se to ponekad de{ava. Mu{terija: Frizer: Kako to mislite? Mu{terija: Frizer: Dobro.

Nisam slu{ao. Mu{terija: Frizer: U redu. Mu{terija: Frizer: Pa {ta sad da radimo? Mu{terija: Frizer: To nije razlog da me vre|ate. Mirko. Mu{terija: Frizer: Ba{ me briga! 139 . {ta je rekao za {i{ke? Mirko: Ja stvarno ne znam.Mu{terija: Frizer: Ja nisam tako upamtio. onda }emo probati ne{to da popravimo. mo`emo da pitamo mog pomo}nika. Mu{terija: Frizer: Kako god `elite. Evo. samo mi vi{e nemojte dolaziti u salon.

140 .

JEZI^KI PRIRU^NICI I SL. Insitutut za strane jezike. Osim {to je ova knjiga gotovo nezamenljiv kao jedan od bazi~nih ud`benika za nastavu srpskog jezika. izbor ve`banja. na kraju knjige nalazi se i izbor kratkih tekstova prilago|enih stranim studentima i |acima. LITERATURA U ovom delu dajemo kratak pregled literature koja se preporu~uje za rad na nastavi srpskog jezika. vrlo je koristan i za sastavljanje testova. Bo`o ]ori}. a neka izdanja imaju i izbor pesama s notama. UD@BENICI. Beograd. Tu je i mali re~nik re~i upotrebljenih u lekcijama koji tako|e mo`e biti od koristi za sastavljanje testova. na primer.3. Mnogi testovi i 141 . 1986. te da izbor isklju~ivo zavisi od preferencija nastavnika i u~enika. Me|unarodni slavisti~ki centar i Zavod za me|unarodnu nau~nu. Beograd 1989-1995. primera i ve`banja za po~etne kurseve. Iako su tekstovi u ovoj knjizi poprili~no zastareli i prevazi|eni. tako|e vrlo korisnih i za vi{e nivoe znanja. Srpski za strance. Posle svake ~etvrte lekcije uvr{}ene su revizije tekstova s osvrtom na gramatiku. Ograni~ili smo se za ovu priliku samo na pisane izvore. prosvetnu i tehni~ku saradnju republike Srbije. kulturnu. ud`benik je jo{ uvek koristan zbog niza dobro smi{ljenih ve`banja i testova za naprednije kurseve jezika. uz napomenu da su gotovo svi filmovi i muzika pogodni za u~enje srpskog. Beograd. Srpskohrvatski jezik 2. Kasnija izdanja: ^igoja. Osim toga.

Beograd 2002. Zagreb.ve`banja u ovom priru~niku napravljeni su po uzoru na njih. Ud`benik se mo`e koristiti kao model za sastavljanje testova. Serbian. Profil. Ta se ve`banja mogu koristiti i uz rad uz neki drugi ud`benik. igre. Letnja {kola Univerziteta u Novom Sadu. mogu se neke stranice fotokopirati i tako podeliti u~enicima da rade.Dobromirov. Sadr`i tekstove lekcija. Centar za srpski jezik i kulturu. Serbian/Croatian for Foreigners I. Marina Petrovski. Pojedini primeri i ve`be kori{}eni su i u ovom priru~niku. {kola za strane jezike. testove i tekstove za po~etni te~aj u~enja srpskog i namenjen je stranim studentima. Du{anka Vujovi}. Beograd 2002. ~esto potpuno pogre{nih. Zanimljivo je porediti {ta je nekad bilo zanimljivo a {ta je danas. Azbukum. Ma{a Selimovi}-Mom~ilovi}. Slavna Babi}. 2000. A practical guide for teachers. Institut za strane jezike. Sova. Pogodan je za u~enike sa znanjem engleskog jezika. Teach Yourself. naro~ito pogodan za one koji znaju engleski jezik. Novi Sad 2002. Vladislava Ribnikar i David Norris. Petar Banjac. 1995. Prvi deo knjige donosi niz vrlo korisnih saveta za nastavu. U~imo srpski 1-2. Novi Sad. pregledne ve`be. Isidora ^enejac. Ovaj priru~nik u kojem je sabrano puno iskustva u u~enju engleskog koristan je iz dva vrlo va`na razloga. Milivoj Alanovi}. Neboj{a Koharovi}: Ud`benik za peti razred osnovne {kole. ali ve} za studente kojima je prvi strani jezik neki slovenski jezik suvi{e je lak jer po~inje od osnovnog usvajanja fonetike a zavr{ava se na gramati~kom nivou koji ovi studenti obi~no savladaju posle svega nekoliko ~asova. Priru~nici sadr`e lekcije. Prosveta. Jo{ jedan ud`benik za apsolutne po~etnike. Beograd 2001. Nata{a Bugarski. Uz to. Marina Petrovski. a u tre}em delu nalazi se velik broj ilustracija i slikovnih ve`bi koje lektor za bilo koji jezik mo`e fotokopirati i koristiti na svojim ~asovima. Svetozar Po{ti}. velik broj ilustracija i audio materijal na kasetama. Penny Ur. Nata{a Mili}evi} . u knjizi se nalazi obilje futurolo{kih predvi|anja. koja mogu biti zanimljiva iz dana{njeg ugla. 142 . ve`banja. a mogu se prona}i i zanimljive teme za konverzaciju. Jasmina Dra`i}. Zadu`bina Ilije M. na primer za doma}e zadatke. Cambridge University Press 1983-2003. Ovaj ud`benik mo`e biti od koristi za studente koji po~inju od nule. Srpski za strance. Hrvatski jezik 5. Serbian for Foreigners With Short Grammar. Grammar Practice Activities. Jelena Vojnovi}. i to upravo zato {to je ud`benik zastareo. niz tekstova i pesama. Zagreb 2000. Kolarca. Cambridge Hadbooks for Language Teachers. Dobro do{li 1-2. Ljubica @ivani}. Uz knjigu idu i dva kompakt-diska sa audio snimcima lekcija i ve`banja. London 2003. po~etni te~aj za strance. Ud`benik je koristan zbog ve`banja koje donosi posle svake lekcije i zbog toga {to daje pregledna obja{njenja i instrukcije na engleskom. Jasna Bare{i}: Ud`benik i rje~nik. Po~etni kurs za strance koji u~e srpski. Zorica Lugari}. konverzacijska ve`banja. Merima Simovljevi}. Veoma prakti~an ud`benik za samostalno u~enje jezika. Nau~imo srpski 1-2. Veoma koristan ud`benik modernije forme i stukture.

Preporu~uje se za studente koje zanima sve {to je vezano za Srbiju. Autobiografija o drugima. Kraj srpske bajke. Jasminka Petrovi}. ali mnoge i iz kasnijeg perioda koje su se razvile iz tog trenda. Satiri~na knjiga s obiljem ilustracija o te{kom stanju u Srbiji s kraja devedesetih godina pro{log veka. Beograd. a manje zbirke raznih autora mogu se na}i po knji`arama i bibliotekama. Od 1991. ROMANI. Ve} dugi niz godina ove drame objavljuje izdava~ka ku}a Stubovi kulture. privatnih izdava~kih ku}a. Korisna je za igre i ve`banja koji se doti~u kori{}enja poslovica. Veliki hit u Srbiji namenjen tinejd`erima. Mono & Manana Press. 143 . kratkih pri~a i anegdota koje je Du{an Radovi} godinama ~itao na radiju svakog jutra. Naro~ito se preporu~uju njegove komedije. Du{an Radovi}. do jedne strane ili malo vi{e. Nacionalni park Srbija. 2002. Obnovljeno i novim doga|ajima dopunjeno izdanje sa nastvkom pri~e On. a pre toga. Plavo slovo. Ona i mi. Beograd 2000. Beograd. Latinski citati.Drame. Sve su one pogodne za rad sa studentima. Borislav Mihajlovi} . od Prvog svetskog rata do devedesetih. Iz tog perioda datiraju veoma zabavne zbirke pri~a. Beograd 2002. Vox Populi. Kreativni centar. Ima mnogo razli~itih izdanja i bilo koje od njih je dobrodo{lo. Free B-92. Poslovice i izreke naroda sveta. Odabrao i priredio Stojan Risti}. a od kraja devedesetih i kod nekoliko manjih. ali se tako|e pokazalo kao literatura koja zabavlja studente. 2003.Osamdesedih godina bilo je me|u mladima veoma popularno pisanje sasvim kratkih pri~a. Za studente i polaznike koje vi{e interesuje savremena istorija Srbije. izlazilo je u izdanju Nolita. priredila Danijela Anti}. Kao pod 3. Ovo je podatak za jedno od brojnih izdanja ove vrlo popularne knjige. Bilo koja drama ovog proslavljenog pisca pogodna je za strane studente. u izdanju izdava~ke ku}e Dragani} prodaje se kompilacija sakupljena u jednoj knjizi. Slavoljub \uki}. Du{an Kova~evi} . bilo ranije bilo kasnije. Seks za po~etnike. do 1996. ZBIRKE PRI^A. dobro jutro 1-2. Vrlo je zabavna za studente koji su bolje upoznati s dru{tvenim prilikama u Srbiji iz tog vremena. Pogodno za srednje i naprednije kurseve.. Zgodno {tivo s obiljem probranih duhovitih aforizama. Zbirke kratkih pri~a . Beograd. Solaris. 1999. ujedno i autobiografije i zbirke istinitih pri~a i anegdota kroz koje je Mihiz prolazio ili koje je ~uo od drugih iz svoje okoline. 2001.BELETRISTIKA. Dragoljub Ljubi~i} Mi}ko. I jedne i druge studenti s prili~nom lako}om prihvataju ve} od petog-{estog nivoa. Od 1999. Kreativni centar. POPULARNA LITERATURA Beograde. kao i za obi~nu konverzaciju na ~asu i prevode za naprednije kurseve. tu su zbirke iz radio-emisije Ozon. Primera radi. DRAME. posebno Vojvodinu. Novi Sad. Samizdat. Prvo je iza{lo jo{ u BIGZ-ovoj ediciji D`epna knjiga 1976.Mihiz. godine Vreme knjige. Knjiga u kojoj je na popularan na~in obra|ena tema Milo{evi}eve tiranije od dolaska na vlast do pred sam kraj. sa konkursa za kratku pri~u. Knjiga sadr`i velik broj narodnih izreka i poslovica svih naroda sveta.

^ASOPISI. V. Dreme ovog proslavljenog komediografa izlazile su u izdanjima gotovo svih ve}ih izdava~kih ku}a. Lektira za srednju i osnovnu {kolu. vremenom je zaista postao ~asopis za sve uzraste kao {to i pi{e u zaglavlju (od 7 do 107). drame Branislava Nu{i}a i danas su veoma lako {tivo za studente jer je on toliko dobro vladao jezikom da je imao dobar ose}aj za re~i koje }e dugo pre`iveti. Ilustrovana politika. korisna su i zbog ostalih rubrika. pod INTERNET. naro~ito kulturnog. koja je i danas korisna za upoznavanje sa nestandardnom leksikom. NOVINE. pogodna je za u~enje jezika. {to nije tako redak slu~aj. PERIODIKA Dnevne novine. pod INTERNET. V. ove novine u svakom broju donose i poneki test. naro~ito oni koji rade s grupama u kojima mu{karaca uop{te nema. ovaj list koji obuhvata razli~ite teme u svakom broju donosi bar poneki tekst koji mo`e biti interesantan za ~itanje na ~asu. ali s manjom tradicijom i koji za ciljnu grupu ima mla|e devojke i tinejd`erke. Ovaj ~asopis ima i svoju stranicu na internetu koja vi{e slu`i u reklamne svrhe tako da se odande mo`e skinuti tek poneki tekst. Bazar. Neki lektori pretpla}eni su na ovaj ~asopis. ~ak i kad se radi o prevodnoj knji`evnosti. a i stalne rubrike mogu se pratiti kontinuirano. ali i veoma korisno {tivo za u~enje srpskog jezika za malo vi{e nivoe. To se odnosi i na njegovu autobiografiju. kao “Politikin” podlistak. Ana. `enski ~asopis izdava~ke ku}e “Politika” s dugom tradicijom. Ovaj list sa dugom tradicijom koji je po~eo kao ~asopis za decu. Politikin zabavnik. tako|e `enski ~asopis izdava~ke ku}e “Politika”. uklju~uju}i i izdanja za {kolsku lektiru. Osim stalnih rubrika kao {to su zaanimljivosti iz sveta muzike i filma. U svakom broju donosi bar poneki zanimljiv tekst. Osim radi pra}enja zbivanja u SCG. mese~ni magazin koji izlazi u Beogradu. Pogodan je za povremeno listanje i ~itanje na ~asu uz odabir tekstova po `elji studenata.Branislav Nu{i} .Drame i “Autobiografija”. 144 . Ako predava~ radi u inostranstvu bilo bi preporu~ljivo da je pretpla}en na ove novine jer zasad ne postoji njihovo internet-izdanje. Sve dnevne novine mogu biti korisne za rad na ~asovima i gotovo sve imaju i svoja internet-izdanja. ~esto to raditi je besmisleno i dosadno. [kolska lektira. Iako pisane pomalo zastarelim jezikom. OK Magazin. Deo je duge tradicije ove vrste ~asopisa koji su po~eli da izlaze negde po~etkom osamdesetih godina u vidu prvobitnog “D`uboksa”. ali i zbog tekstova iz crnih hronika i sportskih vesti. bilo da je u zvani~nom izdanju Zavoda za ud`benike ili nekog od privatnih izdava~a. ali kao se radi umereno ponekad mo`e biti zabavno i korisno.

INTERNET
www.krompir.co.yu/prirucnik Na ovoj stranici mogu se na}i ve`banja kori{}ena u ovom priru~niku u elektronskom obliku. To omogu}uje rad direktnim upisivanjem u kompjuter, pre{tampavanjem i umno`avanjem. Isto tako, pogodna je za lektore koji predaju hrvatski jezik jer ovako brzo i lako mogu da kroatiziraju tekst pre nego {to po~nu da ga koriste. http://main.amu.edu.pl/~sipkadan/pp/index.htm Dopuna “Programa nastave srpskohrvatskog jezika” Danka [ipke. Sa ove stranice se mo`e skinuti izuzetno mnogo korisnog materijala za nastavu jezika. Na primer: leksikon jezi~kog minimuma, veoma mnogo testova za razne nivoe, liste tekstova, primeri scenarija, elektronska verzija re~nika sinonima i sl. www.beograd.co.yu; www.beograd.com i www.beograd.org.yu . Ovo je oficijelni sajt gradske vlade, ali po{to je nekako stihijski nadobupanjavan i nadogra|ivan du`i niz godina, upravo njegova dezorganizacija doprinosi tome da je postao vrlo zanimljivo {tivo za surfanje. Preporu~uje se za studente vi{eg nivoa znanja koji pokazuju i dodatno interesovanje za lokalne kulturne sadr`aje. Pogledati i stranicu s linkovima. www.cirilica.com Veoma zgodan sajt za uve`bavanje }irilice, ali i za druge svrhe, jer sadr`i brojne skenirane tekstove iz ~itanki, {kolske literature i sl. www.serbiancafe.com; www.serbiancafe.co.uk Reprezentativan chat site preko kojeg se mo`e pristupiti i IRC kanalima i serverima. www.politika.co.yu Osim dnevnih novina, sa ove stranice mo`e se pristupiti jo{ nekim izdanjima ove velike ku}e. Na primer “Ilustrovanoj politici”, a povremeno i “Politikinom” nedeljnom dodatku “Magazin”. www.nin.co.yu Nedeljne novine s dugom tradicijom. Zgodno za kori{}enje tekstova. www.vreme.co.yu Tako|e nedeljne novine koje imaju i svoje internet-izdanje. www.slovio.com Ovaj sajt posve}en je ve{ta~kom jeziku slovio koji ima za cilj da ga razumeju svi slovenski narodi. Sajt je zgodan zbog tekstova za rad sa studentima kojima je maternji jezik neki slovenski. Budu}i da su tekstovi laki, vrlo su zgodni za prevo|enje na srpski za ni`e i srednje nivoe znanja jer su zaista vrlo razumljivi za sve slovenske narode, barem kad su ovako jednostavni. Najbolje je koritsiti ove tekstove na ~asu uz konverzaciju. www.sezampro.yu Internet provajder ~iji sajt ima pretenziju da bude vodi~ kroz internet sadr`aje Srbije. Ponekad mo`e biti koristan zbog linkova i top lista sajtova koje donosi.

145

www.eunet.yu Prva stranica jo{ jednog od najve}ih internet provajdera u Srbiji. Mo`e poslu`iti kao vodi~ kroz aktuelna de{avanja na internetu u Srbiji i Crnoj Gori. www.serbia-tourism.org Turisti~ke informacije vezane za Srbiju. www.visit-motenegro.com Turisti~ke informacije vezane za Crnu Goru www.yumediacentar.com Medijski linkovi www.vlast.hr i www.iskon.hr Dva veoma dobra hrvatska sajta koja se svakodnevno a`uriraju bave se doga|ajima na tlu cele biv{e SFRJ. Tako|e, na oba se nalazi veoma velik broj korisnih linkova.

146

INDEKS ZA SNALA@ENJE PO NIVOIMA Ovaj registar treba koristiti kao orijentir. Nivoi se ~esto preklapaju, grupe u~enika su nekad bolje nekad gore, te ga se ne treba dr`ati striktno. Vi{im nivoima nikad ne smeta dati ve`banja za ni`e radi utvr|ivanja gradiva. Brojevi van zagrade odnose se na stranice u knjizi, a u zagradi ozna~avaju broj ve`banja ili igre iz drugog dela priru~nika.

1. NIVO 13, 14, 74, 78 (1,3), 79 (5), 80 (9), 82 (11), 91 (21), 105-110 (30), 123, 131-132 (44), 134 (78). 2. NIVO 13, 14, 15, 16, 18-19, 20-21, 22, 24, 25, 28, 29, 31, 32, 74-75, 78 (1, 2, 3), 79 (5), 80 (9), 81 (10), 82 (12), 83 (14), 84 (15), 97 (20, 21), 99 (26), 100-104 (28), 104-105 (29), 105110 (30), 115 (34), 116-117 (36), 119-121 (38), 123 (40), 124-127 (41), 128 (42), 131-132 (44), 133 (47), 134-135 (48). 3. NIVO 16, 22, 25, 28, 29, 30, 31, 32, 36-38, 46-47, 50, 69, 71, 74-75, 78 (1, 2, 3, 4), 79 (5, 6), 80 (7, 8, 9), 81-82 (10), 82 (11), 83 (12, 13, 14), 84-88 (16), 88 (17, 18), 89-96 (19), 97 (20, 21, 22, 23), 98 (24, 25), 99 (26), 100 (27), 100-104 (28), 104-105 (29), 105-110 (30), 112-113 (32), 115 (34), 116-117 (36), 119-121 (38), 124-127 (41), 128 (42), 131-132 (44), 133 (46, 47), 134-135 (48). 4. NIVO 16, 17, 22, 25, 26-27, 28, 29, 30, 32, 35, 36-38, 46-47, 50, 67-68, 69, 71, 74-75, 78 (1, 2, 3, 4), 79 (5, 6), 80 (7, 8, 9), 81-82 (10), 82 (11), 83 (12, 13, 14), 84 (15), 84-88 (16), 88 (17, 18), 89-96 (19), 97 (20, 21, 22, 23), 98 (24, 25), 99 (26), 100 (27), 100-104 (28), 104-105 (29), 105-110 (30), 112-113 (32), 115 (34), 116-117 (36), 118-119 (37), 119-121 (38), 123 (40), 124-127 (41), 128 (42), 131-132 (44), 133 (46, 47), 135-136 (49), 136-139 (50). 147

115-116 (35). 56. 47). 78 (4). 21. 56. 14). 25. 30. 49. 115-116 (35). 45. 79 (6). 70. 36-38. 80 (7. 54. 118-119 (37). 33. 63-64. 46. 83 (12. 89-96 (19). 80 (8). 18). 78 (4). 74-75. 35. 128 (42). 34. 133 (45.4). 105-110 (30). 21. 89-96 (19). 18). 25). 136-139 (50). 80 (7. 98 (24). 128 (42). 66. 124 (40). 74-75. 111-112 (31). 88 (17. 53. 104-105 (29). 44. 118-119 (37). 116-117 (36). 100 (27). 6364. 33. 84-88 (16). 8). 52. 72-73. 22. 14). 131-132 (44). 84-88 (16). 66. 114 (33). 51. 111-112 (31). 133 (45). 128 (42). 112-113 (32). 49. 89-96 (19). 53. 88 (17. 48. 58-59. 39. 23. 67-68. 62. 39. 84-88 (16). 54. 56. 133 (45). 124 (40). 115-116 (35). 26-27. 26-27. 54. 57. 84 (15). 84 (15). 23). 55. 56. 42-43. 30. 35. 45. 129-131 (43). 83 (12. 112-113 (32). 65. 83 (12. 49. 18). 39. 51. 100 (27). 63-64. 14). 2. 135-136 (49). 54. 8. 74-75. 79 (6). 129-131 (43). 14). 42-43. 135-136 (49). 42-43. 105-110 (30). 70. 4). 100 (27). 97 (20. 57. 66. 51. 45. 65. 46). 13. 148 . 7. NIVO 30. 100 (27). 80 (7. 79 (6). 98 (24). 45. 88 (17. 67-68. 78 (1. 116-117 (36). 52. 70. 136-139 (50). 111-112 (31). 133 (45. 105-110 (30). 104-105 (29). 78 (4). 44. 58-59. 40-41. 115 (34). 39. 13. 47). 58-59. 62. 17. 124 (40). 46-47. 57. 52. 118-119 (37). 51. 71. 17. 74-75. 111-112 (31). 8). 115 (34). 135-136 (49). 60-61. 78 (2. 8. 121-122 (39). 55. 66. 60-61. 35. 40-41. NIVO 33. 40-41. 83 (12. 65. 52. 88 (17. 88 (17. 65. ). 135-136 (49). 62. 23. 105-110 (30). 129-131 (43). 98 (24). 40-41. 105-110 (30). 48. 84 (15). 48. 72-73. 136-139 (50). 9). NIVO 16. 123 (40). 79 (6). 100 (27). 13. 74-75. 116-117 (36). 46-47. 135-136 (49). 121-122 (39). 46. 13. 116-117 (36). 128 (42). 79 (6). 115-116 (35). 9. 98 (24). 62. 35. 55. 135-136 (49). 80 (8). 136-139 (50). 60-61. 44. 18). 128 (42). 23). 71.5. 53. 124 (40). 114 (33). 55. 33. 133 (45. 84-88 (16). 18). 42-43. 98 (24. 115 (34). 84-88 (16). 111-112 (31). 44. 81-82 (10). 34. 97 (20. 6. 22. 112-113 (32). 50. 57. 114 (33). 58-59. 89-96 (19). 60-61. 118-119 (37). 48. NIVO 30. 63-64. 89-96 (19). 36-38. 116-117 (36). 3. 25. 50. NIVO 16. 69. 44. 112-113 (32).

74. 72 gre{ke 72. 129. 62 izreke 80 149 . 68. 44. futur I i II }irilica 13. 117. 42.INDEKS OBLASTI I VA@NIJIH TERMINA alternacije v. 65. glasovne promene antonimi 21. 41. 112-113. 65 glasovne promene (alternacije) 50. 25. 39. 115. 79. 19. 62 imenice 16. 67. 87. 44. 84. 87. 40. 63 augmentativ 67 bingo (tombola) 101-104. 98. 47. 129 izrazi 42. 47. 23. 45 idiomi 42. 41. 52 futur II 25. 48. 86. 30. 75 aorist 30. 56. 27. 14. 135 definisanje re~i 97. 123-124 glagolski homonimi 40. 46. 78. 41. 70 glagoli (vremena) 13. 97 direktni i indirektni govor 26 dvostruka negacija 14. 58-59. 42. 25. 22. 124 homonimija 40. 30. 45 glagolski pridev trpni (pasiv) 46. 18. 73. 42. 103. 116 deminutiv 67 diktati i ve`be pisanja 13. 29. 35. 80. 55. 42. 34. 45. 46. 50. 58 familijarni govor 54. 52. 40. 30. 131132 imperfekt 30. 44. 44. 52. 98-99. 20. 82-85. 70. 97. 41. 62 familijarni izrazi 62 futur I 18. 44. 135 brojevi 20. 66. 20. 121-124. 63 imperativ 112-113 intervju 57. 51. 43. 48 glagolski prilog pro{li 39 glagolski prilog sada{nji 25 glagolski vid (svr{eni i nesvr{eni glagoli) 30. 56. 43. 134 budu}e vreme v. 53.

46. imperfekt i aorist razumevanje teksta 35. 69 prezent 13. 29. 63-64. 29. 79. 133. 35. 17. 122 prezent za pro{lost 30 prezent za budu}nost 30 pridevi 15. 41. 51. 52. 46. 98-99. odri~ni oblik nestandardna leksika 54. 63-64. 60-62. 123-124. 19. 58 pade`i 13. 20-21. 31. 53. 18. 22. 21. 67. 54. 14. 103. 69. 39. 28. 63-64. 67-68. 34. 115. tvorba imenica 51. 73 kolokvijalni govor 54. glagolski vid trebati 65 tvorba glagola 25. 41. 101. 69. 57. 55. 16. sufiksi negacija v. 35. 33. 35. 103-104. 118. 121-122. 18. 66. 25. 78. 88. 143 povezivanje pojmova 16. 34. 133-134 pridevski prefiksi 49. 56. 129. 51. 117. 22. 52. 65. 124-127 pore|enje prideva 21. 111 pitanja i odgovori 17. 34. 48. 46. 80. 53. 21. 79. 25. 83. 45. 44. 20. 119-121. 83. 49. 48. tvorba re~i narativni prezent 30 nastavci v. 46-47. 106-110.jesam. 24. 71. 50. 47. 62 komparacija prideva 21. 66. 28. pasiv 45. 74-75. 63-64. 49. 43. 21. 128. 118. 45. 23. 20. 43. 121. 40. 56. 56. 58. 145 sintaksa 15. 82. 122. 30. 26-27. 74-75. 60-61. 53 pro{lo vreme v. 65. 24 kondicional 30. 55. 62. 47. 131-132. 58-59 morfologija 46-48. 40. 66. 49. 30. 24 poslovice 80. 50. 30. 18-19. 42. 48. 67. 71. 136-139 kvizovi 84-96 leksika 13. 143. 15. 44. 79. hteti 13. v. 47. 32. 19. 53. 84. 68 150 . 48. 97. 59. 67-68. 103-104. 56. 46. 119-121. 99. 35. 118. 56. 119. 135 sufiksi 50. 53. 20. 72. 52. 24 svr{eni i nesvr{eni glagoli v. 56. 79. 135. 45. 74-75. 84-96. biti. perfekt. 97. 55. 120. 43. 47 perfekt 18. 123-124 superlativ 21. 111-112. 100-102. 105-110 pravopis 72-73 predlozi 13. 70 konverzacija 78. 46-47. 71. 117-118. 36. 44. prefiksi prefiksi 49. 50. 58. 142. 29. 48. 89-96. 36-38. 39. 58-59. 20. 42. 69 pridevski sufiksi 50. 67. 123-124. 69 tvorba prideva 24. 147-148 sada{nje vreme v. 20. 136-139 re~nik 80. 23. 14. 20. 33. 69. prezent scenariji 118 sinonimi 42. 14. 68. 123-124. 34. 56 pridevski vid 50. 100. 144 odri~ni oblik 14. 29. 63-64. 133 me{oviti testovi 13. 84-88. 99. 97. 58-59. v. 145 kreativno pisanje 15.

70 uzvici 71 veznici 58 ve`be pisanja v. 30. 50. 51. 67.tvorba re~i 24. 51. 33. 68. 25. 27. 29. 69 uslovne re~enice 30. pod diktati vremenske re~enice 58 zamenice 20. 31. 49. 70 uzro~ne re~enice 25. 39. 123 zavisne i nezavisne re~enice 35 `argon 54. 55 151 . 53.

152 .

mr Vesna. Istar. Zagreb 1979. Jekiel. Redaktor: Dr Ljiljana Suboti}. Krzysztof: “We Learn Polish 1-2”. Grammar and Usage Notes. Stru~na knjiga. Isidor. Klikovac. ^enejac. Bugarski. Koharovi}. Beograd. Du{ka. Marian. Zagreb 2000. Gerzi}.BIBLIOGRAFIJA: Alanovi}. Nikoli}. An elementery course. Sova . Borivoj. ]ori}. Milivoj. Klajn. Ivan: “Re~nik jezi~kih nedoumica”. Petar: “Serbian for for Foreigners With Short Grammar“. Beograd 1997. Bartnicka. 1997. Zagreb. razred osnovne {kole“. Jurkowski. Dra`i}. Wiedza Powszechna. Letnja {kola Univerziteta u Novom Sadu. Dobrila: “Srpski jezik i kultura izra`avanja za 8. Inc. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva. Znika. Warszawa 1994. Ljiljana. Vojnovi}. Peti. Nata{a: “Re~nik savremenog beogradskog `argona”. Beograd. ~etvtvrto. “Priru~na gramatika hrvatskoga knji`evnog jezika”. Klikovac. dr Slavko. Danuta. Bare{i}. mr Milo. 2000. kulturnu. 2000. Bari}. Rinvolucri. Wasilewska. Banjac. Vujovi}. Babi}. Begrad 2001. Beograd 2002. @ivojin. Beograd 2002. Me|unarodni slavisti~ki centar i Zavod za me|unarodnu nau~nu. Du{ka: “Gramatika srpskoga jezika za osnovnu {kolu“. Neboj{a: “Hrvatski jezik 5”. Ud`benik i rje~nik. Zadu`bina Ilije M. Stanoj~i}. {kolska knjiga. Addison-Wesley Publishing Company. Prosveta. ESL Activities for all ages. Marina. Claire Maria: “101 Bright Ideas”. Mario: “Grammar Games“. Kolarca. 1995. prera|eno i dopunjeno izdanje. prosvetnu i tehni~ku saradnju republike Srbije.{kola za strane jezike. 2002. Petrovski. Ud`benik za peti razred osnovne {kole. Slavna: “Serbian/Croatian for Foreigners I“. Cognitive. Pave{i}. Du{anka: “Nau~imo srpski 1-2”. Ford. Beograd. “Jezik i jezi~ka kultura 1“. Filozofski fakultet. Profil. Wrocawski. Ze~evi}. mr Mirko. affective and drama activities for EFL stu153 . Jasmna. Lugari}. Srpska {kolska knjiga. Barbara. Nata{a. Marija. Gerzi}. Zorica. Beograd 1989-1995. Eugenija. Jasna: “Dobro do{li 1-2”. Leti}. Novi Sad 2002. Lon~ari}. Jelena. Katedra za srpski i lingvistiku. Bo`o: “Srpski za strance”. Wojciech. ^igoja {tampa.

dents. Mato: “Pravopis srpskoga jezika”. Beograd 1996. trogodi{nji i intenzivni dvomese~ni nastavni program za govornike poljskog jezika. Mariusz: “Tests In English. Mitar. II. Ur. Pozna?. “Sati s jezikom hrvatskim”. Springfield. Teresa: “Gry i zabawy w nauczaniu j?zyków obcych”. vje`banica za peti razred osnovne {kole. 2003. 1996. Warszawa 1998. 154 . Misztal. Pi`urica. 2000. Kanajet.2000. Jovan. ”SerboCroatian-English Colloquial Dictionary”. Wydawnictwa Szkolne i Pedagodiczne. Penny: ”Grammar Practice Activities”. George: ”Lessons With Loughter”. McNeil Technologies. Warszawa 1994. Simi}. easy-to-use material for busy teachers. III i IV razred srednje {kole. Word-Formation”. Trebnik. Popovi}. II. III i IV razred srednje {kole. England 1996-2001. Matica srpska. Photocopiable lessons for different levels. Pozna?. A practical guide for teachers. Radoje. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva. Milan. Priru~nik za vi{e stupnjeve u~enja. “Testovi iz srpskog jezika”. Petogodi{nji. “Program nastave srpskohrvatskog (srpskog/hrvatskog/bosanskomuslimanskog) jezika”. @ivojin. Nemeth-Jaji}. ”Gramatika srpskoga jezika”. Jadranka. Lada. Wydawnictwo naukowe UAM. “Srpska gramatika za srednje {kole 1 i 2”. Danko. Cambridge Univerity Press 1984-2000. 1986 . Cambridge University Press 19832003. Straightforward. {kolska knjiga Zagreb. Ljuba. Beograd 2000. Wydawnictwa Szkolne i Pedagogiczne spólka akcijna. Stanoj~i}. {kolsko izdanje. 1997. Woolard. Te`ak. Ud`benik za I. Siek-Piskozub. Series Editor Penny Ur. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva . Staki}. Jerkovi}. Beograd 2002. [ipka. Widawnictwo naukowe UAM. [ipka. Gradivo za I. An Exercise in Cross-cultural Cognitive Linguistics. Dunwoody Press. Danko. Cambridge Hadbooks for Language Teachers. ”Moj hrvatski 5”. “MH Aktuel”. Stjepko. Pe{ikan. LTP Language.Beograd.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful