FILOZOFSKI FAKULTET U BEOGRADU SEMINARSKI RAD

Tema: „ETIKA

SAMURAJA“

Student: Peđa Gnjatic

Profesor: Jovan Babić Aleksandar Dobrijević

najplodonosniji izvor Bušida(doslovno:put ratnika. Kada dođe do izbora ili.kao i staroengleska reč“cnit”(knecht.tako da su njegova dela dugo bila cenzurisana.aut. Govoricemo o jednoj specifičnoj figuri koja više ne postoji.prema Tacitu.profesionalni stalež ratnika logično zauzima istaknut položaj.U pitanju je Japanski vitez:Samuraj. 2 “Što se tiče strogo etičkih doktrina.Ovi ratnici bili su poznati kao samuraji. Kukavički je nastaviti sa životom ako se ne postigne cilj.kodeks samuraja) bilo je učenje Konfučija.Beograd 2006.Treba biti odlučan i spreman. Reći da je umiranje bez dostizanja cilja zapravo pasija smrt izraz je površnosti račundžija.njegove umne reči našle su konačno uporište u srcima samuraja.Predmet: UVOD U ETIKU 2009.”Ibidem.knjiga i naučnih radova.Inazo Nitobe“Bušido-Etika samuraja i duša Japana“ .Slično kaže i japanski hrišćanin Inazo Nitobe.Ispolin.Velikim delom mi stvaramo svoju logiku saglasno onome što nam se sviđa.. To 1 Samuraj na japanskom znači“onaj koji služi“ili čuvar.Bakin(Takizava Bakin:pisac dela o samurajima)naš veliki romanopisac naučio nas je da palom neprijatelju ukazati medicinsku pomoć”.bar ne u onom“čistom„i“školskom“ obliku. To nije osobito teško.filmova.kao i u Engleskoj.romana.Njegov aristokratski i konzervativan duh bio je prilagođen zahtevima ovih ratnika. te utilitarnost sustine samurajskog ucenja u kontekstu savremenog doba i odgovarajucih privatnih i javno-politickih konstelacija.”Isto tako on dodaje da je”saosećanje prema bližnjem koren milosrdnosti”zbog toga je milosrdan čovek uvek svestan onih koji pate ili su u opasnosti.ili comitati(pratioci.strana 34. Druga poenta ovog rada je. .a čak su smatrane opasnim i subverzivnim po postojeci društveni poredak.)koji su .i sada u savremenom svetu stekla vanrednu popularnost i poznatost.a koja je.prim. multiprakticnost.ili preostaje samo brz izbor smrti. putem medija masovne komunikacije.1Uprkos značajnim poklapanjima samurajskog etičkog kodeksa sa nekim Evropskim idejama.2ovde ce se akcenat bazirati na centralnoj osobenosti koja bi mogla predstavljati suštinu samurajskog učenja.pratili Germanske poglavice u njihovo vreme.Ibidem. ali u tome nema sramote.strana 8.. strana32.Put samuraja zasnovan je na smrti.a to je odnos prema smrti.Tako je Mencije još davno preduhitrio Adama Smita koji je svoju etičku filozofiju zasnovao na osecanju”.”Decenijama pre nego što smo čuli za Ženevsku konvenciju.Ibidem.što doslovno znači. 2 .da pokusa da dokaze stalnu aktelnost.koji je zahvaljujuci i istočnom i zapadnom obrazovanju povlačio zanimljive međukulturne paralele:“Po formalnom ustoličenju feudalizma u Japanu.knight).za koje Cezar kaže da su postojali u Akvitaniji.. To je tanka i opasna linija.”Pored Konfučija i Mencije(Kineski filozof koji je dalje razvijao ortodoksno konfučijanstvo) je izvršio veoma značajan uticaj na BušidoNjegove uverljive i često krajnje demokratske teorije veoma su privlačile saosecajne duše. i potpuno je prirodno da će u takvim prilikama svako naći naku ispriku da bi živeo.Ipak. i gotovo neogranicenu mogucnost konstruktivne primene i interpretacije samurajske etike. Svi mi želimo da živimo.strana 14. Umreti a ne dostići ćilj predstavlja pasiju smrt i fanatizam.stražari ili čuvari pratioci-koji po ulozi odgovaraju solidurii.

Samuraj je mogao. Dragoš Kalajić. Moguće je živeti kao da je telo već mrtvo ako se srce svakog jutra i svake večeri za smrt priprema.Samuraj je imao običaj da.1998.da nije verovao da odlazi da uživa u večnom blaženstvu u društvu bogova“Bertrand Rasel.sebičan.aut.U tom slučaju Samuraj je izvršavao sepuku. zato što životno iskustvo ljudske zajednice pokazuje da su ovakva 3 Jamamoto Cunetomo“ Hagakure“.da bi dobio materijalno u raju(duhovnom svetu).Ono prvo se razmatra u patologiji. a to se opet ne čini zbog same smrti.Samuraj radi kako mu gospodar nalaže.Samuraj nije pas rata i plaćenik poput vojnika SAD u zemljama koje su okupirali.narodna knjiga Alfa.6To je obično ludilo fanatika. Aut.jer placenik ne ide u sigurnu smrt sa gospodarom. str 17. Suština je u tome da ovde nije reč samo o sadržaju cilja.Inače.) 5 Po saznanju Časlava Koprivice koje je podelio sa mnom. 6 Sepuku je ritualno samoubistvo samuraja probadanjem stomaka kratkim mačem vakizašijem.Samuraj je imao „asistenta““kaišaku“.šta ako je gospodar moralna nakaza bez ikakve vrline?:svirep.osim ako mu nije bilo suprotno naređeno.U skladu sa tim treba citirati Bertranda Rasela kada o Sokratu kaže:“Njegova bi hrabrost pred licem smrti bila vrednija pomena.ili je jednostavno umro od starosti.žrtvuje se za njega.a kukavica. izvrši sepuku kako bi gospodara pratio i u smrti.Ali. brani ga životom.odmor)te je na taj način sa njega uklonjena senka proračunatosti koja se nadvija nad čoveka koji „žrtvuje materijalno u materijalnom svetu. Tako se stiče sloboda na putu. Čitav život biće bez srama i samuraj će uspeti u svom pozivu.(prim. Vesna Kapuran.7Ova primedba je na mestu i ona se mora uzeti u obzir. da odbije zadatak koji mu je gospodar poverio smatrajuci da je zadatak nedostojan i njega samog i gospodara. u zborniku tekstova „Samuraj“ samostalno izdanje. (prim.(prim.) 7 Ipak.“Istorija zapadne filozofije“.a to se i dešavalo. nego o spremnosti na smrt kao takvoj.3 “ Odmah se da zaključiti da nije u pitanju nikakvo slavljenje smrti nacističkog tipa gde se sredstva pretvaraju u ciljeve.(u ovom slučaju političarem u službi krupnog kapitala kao poslodavcem).Želja za smrću i spremnost na smrt su dve različite stvari. Beograd 1985.Hagakure je pisana srž Samurajskog učenja.(prim. Centar etike samuraja je psihološka autosugestija kombinovana sa anticipacijom mogućih teških trenutaka.5Međutim.device.i izvršava sepuku ako gospodar to od njega zahteva.strana 147.tako što bi mu.aut.jednim zamahom samurajskog dugog mača –katane.Islamskim bombašima samoubicama se u raju „garantuje“76 devica.imao zadatak da mu prekrati agoniju.koji je.Značajno je napomenuti činjenicu da je samuraj spreman na ličnu žrtvu bez ikakve nade u besmrtnost duše ili nekakav“kupoprodajni ugovor“i raj sa svim svojim ugodnostima(hrana.a pohlepan.otsekao glavu.) 4 Citirao sam Mihajla Markovica kada je govorio o vojnicima atlanskih snaga. Vesna Vujica.a samuraj čini sepuku kako bi umro sa njim. kada samoubica zarije sečivo sebi u stomak.aut) 3 .“zato što mora da preživi kako bi mogao da troši novac za koji se prodao“4.je suština puta samuraja. jer se ona pominje samo u odnosu na cilj.

”strana 51..Ni zbog cega!”.Slatkis zvani Dolce vita. uništavajuci ekosisteme.prosijak ili uspešan poslovan čovek. 9 “ Samuraj može biti i neko ko je apotekar.bušido kodeks.pa ni način života.koji je stekao. u ovom slučaju u ime solidarnosti.donosila katastrofalne posledice8.TO JE NAJTEŽE.zato što pred smrću stojim svaki dan i spremam se za nju.da je suocavajuci se sa opakom bolescu.“10I zaista.Ali u nekom konstruktivnijem i humanijem tumačenju.Zbog cega?Uzasan odgovor glasi:.Naravno.svaki dan.Zato je obaveza svakog na Putu ratnika. ili borbi za neki humani cilj.U jednom drugom intervijuu Kalajic navodi :.Memoari jednog cula ukusa( 1 ). mracnu senku besmisla.floru i faunu.da smrt u ratu. o necem drugom.” ( Dragos Kalajic .prečesto tanana do neprepoznatljivosti.priznaje Kalajić.anticipaciju je potrebno vršiti svakodnevno.ili vršeci posao kojim se bavi.) On dalje navodi .. primer naseg ministra X.Stilos.mozemo reci .. može biti metafora ili simbol nekih vrednosti koje pretenduju na univerzalnost.. uz oholi osmeh nepokolebljivosti istinskog elitizma:“Ne možete me zaplašiti smrcu.ali za sta?..on će reći sebi i drugima.ako je spreman za svoje fizičko uništenje.učenja tumačena na takav način..suptilna rekao bih.nadnosi...Interes profita sprema fizičku likvidaciju ministra. ipak dok sam cekivao ishod ispitivanja . i od kakvog je materijala napravljen.po svedocenju Mome Kapora . Ova situacija ga je naterala da”bolje upozna sebe.Rec je..Reč samuraj je verbalna odrednica za stanje duha koji se odvija po tačno utvrđenom obrascu“.Ta i takva spremnost na smrt može predstavljati granitnu odbranu tih vrednosti.sticajem okolnosti.umrecu. sa kojom se suocio dok je bio na Malom Alenu u funkciji ratnog reportera.a i mnogo šire. na 160 sa 120. nad srce puno entuzijzma. ipak ne predstavlja najtezi ispit ovakve vrste kada se treba prisebno suociti sa smrcu..prodavac na pijaci.sto. predstavlja mnogo tezi ispit od rata! (Interviju za novine Srpsko ogledalo br 43.. sa uobicajenih 120 sa 80 .niko ne dovodi u pitanje..”Sumnjao sam u taj svoj materijal. zahvaljujuci perfektnom znanju Latinskog jezika . nesto .u nekom jos suptilnijem uvidu.Naravno.bar u domenima koje nadzire um i sagledava svest.. pod kisom projektila i metaka. Smisao ne postoji!”Smislena smrt uliva manje straha od one koja ga je lisena.Eto tako!”.da delo i zrtva navedenog ministra u drzavi X. kada je ..figura gospodara kojoj se fanatično služi.god 2004.moze biti privlacna poput neke fatalne zene.materijalne dokaze da neka korporacija neometano izručuje ekstremno toksične materije u vodotokove...”Slobodan Nenin”Duh Samuraja.. 26. uvideo se ne plasi ni ovakvog oblika pretnje.2005 10 Ipak. do krajnjih granica testira snagu Hagakure ucenja...bušido kodeks..medjutim.kao plodova Hagakure mentalne anticipacije smrti kod ministra X.svaki dan. vec stanje svesti.2005. 2002.Kalajic dalje navodi . budući da znaju da ministar ima dokaze protiv njih koje namerava javno da saopšti-„poslovni svet“mu preti smrću.mirno citao Tacita na origionalu .ili prozeta nekim jakim smislom koji u zivot unosi ostvarenost nasih unverzalnih humanih kapaciteta. merenje pritiska pokazalo je da mi je vanredno skocio .svakog onog ko usavršava “veštinu umiranja”da bude sposoban da tu razliku uvek uočava....da bi se pojavila 8 “Granica između suštine Bušidoa(samurajskog kodeksa ponašanja)i njegove zloupotrebe je vrlo krhka.”strana 17.bio sam savrseno miran .To je moguće zato što biti samuraj nije zanimanje.Dragos Kalajic je rekao da teska i smrtonosna bolest koju su mu dijagnostifikovali.Smrt od bolesti pak.neki deo bica bestidno je i besramno pokazivao snage straha od smrtnih pretnji. Slobodan Nenin”Duh Samuraja. ugrožavajući dakle.Primera radi:Zamislimo u nekoj zemlji ministra za zaštitu životne sredine. toksikološko-radiološki sve ljude koji tu žive.prisutnost hrabrosti i stabilnosti ..Ukoliko je ministar9 na neki način anticipirao smrt.koja je ocigledno gora od one. Jefimija .. .u situaciji neposredne zivotne opasnosti prouzrokovane boravkom na terenu u sred intenzivnih borbenih dejstava .Inace sam zadovoljan sto sam se 4 . br.. Jer zaista.Stilos.

... a nadam se i u ocima mojih bogova. namenjenog za konacno utvrdjivanje dijagnoze u laboratoriji za patohistolosku analizu. na neki nacin ..mogucnost da ovo 11 učenje ima efekta. I video apaticna I sumorna lica putnika oko sebe. 2004.Ne!”.a to nije ni normalno. ( iako sam ipak.Hrabro srce ( Brave heart 1995.nije uvek potrebno neko “divlje.gradjanskog”.Umro je2005. mi svoj „posed“ kvarimo i narušavamo mu kvalitet .osetio sam neki cudan spokoj i radost . po njegovom ponasanju koje je zracilo energijom.Kako niste?”uzvratio je zacudjeno. gde je ono korisno i primenljivo u odnosu na punocu i raznovrsnost ljudskog zivota. .Ponavljajuca mentalna anticipacija smrti . moze doneti na kraju ogromno spokojstvo I radost.cinila je. otisao bih iz ove arene ne znajuci potuno ko sam..poznatijom”.entuzijazmom.uz osvrt : . Podvrci dakle. svoj strah principima i vrednostima.Plasim se !….da je bio sacuvao svu cvrstinu.. Polozio sam ispit u svojim ocima.Kasnije.memento mori”je ovde bio na delu.god.kada se razboleo. sto me ovaj udarac nije potpuno izbacio iz ravoteze.Odlicno!?”(SIC). .a ne samo u nekakvim “ekskluzivnim.Cilj nije ne osecati strah. Veku ) u filmu . i sam priliku da isprobam snagu anticipacije smrti Hagakure:Tokom jednog bolnickog ispitivanja.. Sad se približavamo onom najvažnijem pitanju: Da li je ovakva sloboda za smrt potrebna..kako stupam u njega hteo ja to ili ne. U protivnom.pokazujuci meni . cineci ga boljim” Tesko je ne plasiti se uopste. (Ovaj licni osvrt nije bio u prvobitnoj verziji ovoga rada koji je pisan 2009.Ponovo smesak. pokusava da se sabere i sacuva pred navalom straha: .pisac ovih redova se odmah susreo sa Kalajicevim pitanjem:.čini samurajsku doktrinu razumljivijom.gde se sprovode brutalni neoliberalni programi MMF a. i tako upoznam sebe na najtezem ispitu.godine. Japanski . Sada to znam.. okruzenje . mnogo polagao na Hagakure. ili “romanticno.patohistoloski nalaz je ukazivao na jacu upalu. da određeno suptilnije tumačenje za savremeni svet i građansko društvo na prvi pogled neprihvatlivog učenja.. gledajuci me pravo u oci:..43.To . I u politicko javnom kontekstu!Eto jednog od neverovatnih paradoksa ucenja Hagakure:Mracna I nevesela tema kojom se bavi ova knjiga.Slican primer imamo . osetio teskobu slicnu onoj.Na moje zabrinuto pitanje:. i ekstremnim situacijama..familijarnijom” I . doktor specijalista mi je pokazao na veliki ekran instrumenta i rekao:..navodi on dalje ( Srpsko ogledalo br. Sličan stav ima i From kada je u pitanju strah od smrti .Prilikom naseg prvog susreta pocetkom maja 2001.Inace lekar specijalista je promasio dijagnozu.gradjanskom zivotu .Devet godina nakon naseg prvog susreta.Setih se Noama Comskog.potpuno nespremnom ... Imate karcinom!” Osetio sam kako se otvara nova epoha I razdoblje mog zivota. Taj stah je prirodna posledica toga što svoj život preterano jako doživljavamo kao posed. koje su “udaljene.pa onda jos jedan .Izgleda da za teske ispite i prevazilazenje sebe ..bolnicka prica”dogodila autoru ovog teksta 2010. Australijski glumac Mel Gibson kao Vilijam Valas ( vodja Skotskog u stanka u 14.kakav se uzas iza njih krije.Ali sam takodje bio svestan da se vrata te nove dimenzije nisu otvorila sa treskom.12 Moramo se u radosti živeti smatrajuci se unapred mrtvim . time i primenljivijom.. koju je osetio Kalajic dok je cekao svoje rezultate ) neophodne da bi se sacuvala autonomija bica pred spoljnim iskusenjima. od .Da odredjena literatura oblikuje coveka. Kalajic je sam .a.Sok je dakle bio neuporedivo manji.da on ne bi nama potpuno ovladao.poletom.Kako ste ?”odgovorio je spokojno.Kada sam izasao iz bolnicke zgrade sa plasticnom bocicom sopstvenog uzorka.posto se ova .te vanredne konstelacije sukoba i avantura. kada.Jeste li citali Hagakure?” Odgovorio sam: .Vidimo . situaciju u kojoj sam se nasao.mozda i u funkciji pouzdanije verifikacije svega 5 .video sam.doduse nevoljno . ).ocima pre svega.I u individualno privatnom. već vladati svojim strahom .Upravo takvi primeri svedoce o utilitarnosti I situacionoj multiprakticnost“Hagakure...Kroz glavu mi je prosao nesalomljivi izraz Kalajicevog lica.ma kako bizarno zvucalo .ucenja u nasem svakodnevnom zivotu.Usao sam u gradski prevoz. Pošto razboleo(SIC)!!!.mnogo se plasim !Boze .ciji je predgovor i napisao.Video sam smrt. Dovoljno zahtevnih se stvari moze dogoditi i u “obicnom . Čineći to .kako su slomljeni izrazi lica ljudi zemalja treceg sveta .i kako ta nova dimenzija nudi samo mracnu provaliju besmisla..daj mi snage da umrem dobro ( hrabro ) !” .nego sto bi inace bio.pacifistickog”i . imao sam .. bolest mi je pruzila jedinstvenu priliku da dodjem do praga smrti.vec psihopatski..u bolnici na primer..onaj iskreni. ).Odlicno”.Kakvu samo korisnu alatku predstavlja Hagakure.Pisao je. pred mucenje i pogubljenje.kao posledica zadovoljstva sto sam se prethodno nasmejao .ukazivalo je na potpunu suverenost I nezagadjenost negove licnosti strahovanjima I apatijom..god...

kako se nalazi usred velike vatre. Ocigledno je da se ljudima mogu dogoditi razlicite negativne stvari ili situacije .nivelise nasu kolicinu spokojstva.. a neki kažu političkih ubeđenja. Samo u društvu u kome nema mesta za heroja kukavički gest ne primećuju ne samo drugi. koji puca odmah pod nasiljem okolnosti.Beograd.na kraju se postavlja pitanje.kako je pao sa hiljadu stopa visoke litice.koliko smo mogli da aktuelizujemo svoj zivot u skladu sa okolnostima na koje nismo mogli da uticemo.-167..“ Dragoš Kalajić „Uporište“ – rehabilitacija strukture integralnog čoveka.ali ne one. već ni kukavica.u obliku problematizacije neke navodne samorazumljivosti:.individualnih..) 11 Erih From : „ Imati ili biti ? ” Naprijed . pokazuje mediokritetu. dogadjaju razlicitim ljudima.dakle najbolje sto mozemo mi uciniti. Cini se da ovo .Vesna Vujica.vodi do srece.Naravno.1985.I cini je koliko toliko nezavisnom od nepovoljnih okolnosti. str.vrste “pretnji i smrtnih opasnosti na koje covek mora biti spreman .kao što je radio Jukio Mišima.. neke su povoljne .je ona ovde i „tehne“ u službi određenog cilja dovoljno je samo promeniti cilj i izbeći smrt. Nije potrebno pozivati se na pojmove kao što je čast. kada navodi kakve sve .pa kada se susretnemo sa problemom.uvek biti razlicitog stepena autonomije svog bica pred spoljnim iskusenjima sa obzirom na cinjenicu da je nekom zivot . balon od sapunice.aut.sacuvati prisebnost.To zaista deluje.u zborniku tekstova“Samuraja“samostalno izdanje.druge manje dobre. Zagreb.strana 167.sacuvati konceptualni oblik zivota.Zasto je to dobro I pozeljno kada mi je kraj izvestan?.i Mišima je to dokazao izvršivši sepuku.. 1980.iz svojih filozoskih.Kreirati aktivno svoj zivot I sliku sveta.čovek treba da razmišlja o tome kako ga rastržu strele.sacuvati prisebnost.i13 Zamislimo sledeće: „Nisam spreman da umrem ni za kakav cilj ili princip“.Dali iz toga sledi da ljudi nuzno moraju .)Pogledati:Džon Nejten“Biografija Jukio Mišime“Partizanska knjiga ljubljana. 173.na neki nacin.)Ipak . nemilosrdno.Neizostavno svakog dana treba sebe smatrati mrtvim. 127.I to je najbolje sto mozemo uciniti..“Jamamoto Cunetomo“Hagakure“..u okviru ne uvek najboljeg sto nam se moze pasivno ili iznenada desiti!Obratimo paznju kako ovo. Onda je savest mirna.aut.dali to znaci da treba da ih zagadjuje sa apatijom..dati sve od sebe”odgovarajuci recept. 13 “U savremenom dobu.Zasto da budem priseban u teskoj bolesti I nesreci?”. depresijom.a nekom nije? Ne! Kalajic je govorio:. Delo : Nolit str.Sta ce mi sreca?”. prvi put u istoriji se zato pojavljuje strast „demistifikacije heroja“ jer ono što heroj ima.Ako je coveku ostao jos jedan mesec zivota.kako ga nose uzburkani talasi.lep’’..Tada se postavlja pitanje:. treba stalno razmišljati o neizbežnosti smrti.kako ga pogađa munja ili je uzdrman jakim zemljotresom.I na cije pojavljivanje nismo mogli uticati. vec da ispunim svoje duznosti!.Vesna Kapuran.(bolest zbog nepravilnog nacina zivota) u toj meri trebamo biti spokojni. Knjiga se nikad nije našla u knjižarama 6 .puške.Beograd.Kao da autor Hagakure Jamamoto Cunetomo shvata sve ove ..Ja ne zivim radi srece.Na neke dogadjanje mi ne mozemo uvek bitnije uticati . 12 Pored svakodnevnog čitanja “Hagakure“potrebno je spavati sa tom knjigom pod jastukom. I stanjem opste bezvoljnosti? Upravo to.nije li ..novembra 1970.u zoni apatije I pasivnosti. ali i ne moraju. (prim. sramota koji mogu biti relativni..izvršio sepuku 25.ostavljajuci nama da odlucujemo.OOUR izdavačko publicistička delatnost.Dragoš Kalajic.. ali nije li to upravo neka vrsta principa ili cilja? navedenog.1985.Sta je najbolje sto ja mogu da ucinim sa sobom I svojim zivotom?Dati svoj maksimum u nepovoljnim konstelacijama koje su se dogodile I na koje nisam mogao u potunosti da uticem.to nije uvek lako.kako umire od zaraze ili izvršava sepuku zbog smrti svog gospodara. koja je. Beograd 1971.a kada naidjemo ili se susretnemo sa nepovoljnim okolnostina koje ne mozemo zaobici.On je „Hagakure“ nazvao“ključem slobode“Jukio Mišima je slavni Japanski pisac koji je .kao pravi samuraj. Svakog dana kada su telo i um u miru.smrti”treba anticipirati: .nismo uticali.Čini se da je ovde u pokušaju da se odgovori na klasično pitanje:“Kako živeti dobro?“postavljeno dodatno“pomoćno pitanje““Kako umreti dobro?“(prim.opet na paradoksalan nacin.suverenitet zivota nad stihijom dogadjaja.ili eto. ono što on nema.Ovde je poenta:Razlicite situacije se.koplja ili mačevi.ne prepustiti se mentalno.ako je bas fizicki nuzno .

.Naravno.samoubilacki“.Sta sa tim?“. jeste projekcija i dokaz onih protivrecnosti na meta nivou koje su ukazale da je ovakav stav . Bez spremnosti na smrt. kao kada bi nekoga primorali na smerni odlazak na pogubljenje pod pretnjom smrću. a to je smrt.104 15 „“Individua“ nastoji da po svaku cenu preživi. sve ono što volimo.autorefleksivan“.15 Bez slobode za smrt koja u stvari predstavlja slobodu za život. i bezoblično zbog zabrane komunističkih cenzora. što vodi već napomenutom regresu života gde se na kraju pojavljuje ono što se htelo izbeći..moze se prigovoriti: da.““Individua“ bežeći od smrti ka životu negira život – „ličnost“. 14 Pristaću na bilo kakve ucene. iz organskog u neorgansko.. i da . dok bih ja bio u besmislenoj situaciji gde bih prigrabio jednu „formu“ (spremnost za smrt) da bih dograbio drugu formu (takođe spremnost za smrt). a ako jesam rezultat je isti i onda ne mogu prigovoriti drugima što su spremni da umru za nešto. 14 „Život trijumfuje nad smrću i u smrti zato što tu smrt ulazi u oblik života. hrabro suočavajući smrt kroz prezir života afirmiše život. a izbegavajući bešumno.i dalje ostaje pitanje:.sam sebe ukida“. da ne bih izgubio život. uradiću bilo šta. onda me je pretnjom smrću moguće naterati da budem veran principu. odustaću od svega što smatram bitnim pod pretnjom smrću. cenimo. Taj konacni poraz i Tanatos ovakvog pasivnog zivota. Izbeći ispit smrti koju nalaže upravo određeni oblik života ili etike. odnosno istinske neslobode... postaću bilo šta. značilo bi ubiti taj oblik života. nesloboda za smrt otvara neslobodu za život kao i bezbrojne regresije samoga života. i poštujemo postaje taoc eksterne kauzalnosti.Da li sam spreman da umrem za princip da ne treba umreti ni za kakav princip ili cilj? Ako nisam. izabraću čak da ceo život provedem u betonskoj rupi u zemlji. jer bih tada mogao kritikovati samo sadržaj toga za šta su spremni umreti. on postaje samo marioneta okolnosti svedena na nivo stvari...“ Ibid 102. Prihvatajući stihiju uslovljavanja okolnosti čovek postaje njen objekt iz aktivnog stanja on prelazi u pasivno. Logika je ovde jasna: Spremnošću na žrtvu za ono u šta verujemo mi se suprotstavljamo diktatu ucena i pretnji. Nespremnost na smrt kao što smo rekli znači nespremnost na život.103 7 . iako je ovaj paradoks svakako prisutan na meta nivou. izdati tu etiku.Sta dalje?“Kakve konsekvence u sferi prakse povlace ove protivrecnosti na meta nivou?I dali ih uopste ima? Sloboda za smrt je u ovom slučaju sloboda za život.“ Ibid str 103. ali svaka cena koju isplaćuje sastoji se upravo u neživljenju “. „da treba umreti za cilj ili princip“. gde neću moći ni da se uspravim ni da stojim. a na kraju kao vrhunac pristaću da idem u sigurnu smrt pod smrtnom pretnjom.

utopljavanje u stihiju uslovljavanja okolnosti.mi svojim principom oblikujemo život. namećemo svoj oblik života okolnostima. 8 . je dokaz da mi zaista postojimo kao aktivna bica i slobodni ljudi.Upravo taj prasak od sudara čoveka i okolnosti.

Vesna Kapuran.1998 5. Nenad Simić “Samuraji odjeci ratničkog sna”. Delo : Nolit. knjiga druga: filozofija ratničke klase.Inazo Nitobe“Bušido-Etika samuraja i duša Japana“ .”. Beograd 2008. 3. 4. Beograd 1985. Beograd 1971.narodna knjiga Alfa.2005 9 .1..Ispolin.Stilos..bušido kodeks. Hagakure Jamamoto Tsunetomo u zborniku tekstova samuraj..Slobodan Nenin”Duh Samuraja.Beograd 2006 6.. samostalno izdanje Dragoš Kalajić.Rasel.Dragoš Kalajić „Uporište“ – rehabilitacija strukture integralnog čoveka. 2.“Istorija zapadne filozofije“. Vesna Vujica.

i .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful