ˇ MATEMATICKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD
Tema: Aritmetiˇki i geometrijski niz c

Student: Maja Nikoli´ ml03109 c Profesor: Zoran Luˇi´ cc

...........................3 1................18 2 ...4......6 1.....Geometrijski niz.......1............6.........12 1.......................................3................5..............Uvod.Osnovne osobine niza...Literatura...ˇ SADRZAJ 1..16 1...4 1......................................................Razni zadaci..........8 c 1............Osnovni pojmovi...........................Aritmetiˇki niz.............................2........

.. Napomena: Podsetimo se pojma uredenog para ili uredene dvojke(a1 . koji drugi. c 3 . a2 ) = (a2 . u opˇtem sluˇaju. ..UVOD Bilo koje preslikavanje skupa svih prirodnih brojeva N u neki neprazan skup S naziva se niz (elemenata skupa S). . Sliˇno. Drugim reˇima.. . a1 ). To je skup od dva elemenata a1 . niz je preslikavanje c kojim se: prirodnom broju 1 dodeljuje njegova slika a1 ∈ S.). s c dok je uvek a1 . ..1. a2 ). a2 . a koji drugi. a2 . . c Za element an (koji je slika broja n) ˇesto se kaˇe da je opˇti ˇlan niza c z s c (an ) = (a1 . uredena trojka (a1 . prirodnom broju 2 dodeljuje njegova slika a2 ∈ S. n an ∈ S.. a2 .. pri ˇemu se uzima u obzir koji je elec ment prvi. . a3 ) je troˇlani c c skup. an . . .. u sluˇaju S = R. . Uobiˇajeno je da se niz predstavlja samo svojim slikama.” c Specijalno. . a2 . preslikavanje skupa N u skup svih realnih c brojeva R naziva se realni niz i mi ´emo uglavnom razmatrati takve nizove.) moˇemo shvatiti i kao uredenu c z ”beskonaˇnotorku. an . a2 . U vezi sa tim. i to u obliku: c (a1 . . a koji c tre´i. Zbog toga je. a2 = a2 . . a1 . niz (a1 . an . (a1 . . .) ili kra´e (an ).. . pri ˇemu se uzima u obzir koji je element prvi. . ..

. . . nazivamo redom prvim. . .npr {an }. .). . an ) moˇe indentifikos c z vati sa beskonaˇnim nizom (a1 . ili bar zakon po kome se te vrednosti formiraju. n. . 0. . . U ovom tekstu za oznaku niza uzima´emo ˇesto samo (an ). . . . to je za poznavanje niza f dovoljno (i potrebno) znati vrednosti koje se pribliˇavaju brojevima 1. . . an . . . 3. apostrofiranje nekog niza f moˇe se izvrˇiti stavljanjem u zagrade njegovih vrednosti z s a1 . .Osnovni pojmovi Ograniˇi´emo se na posmatranje beskonaˇnih nizova. 0. a1 a2 .1. . . . implicitno c c podrazumevaju´i da n uzima redom sve vrednosti iz skupa N . z a1 = f (1). . . an . . . konaˇan niz (a1 . a2 . . . . ili kra´om oznakom s c c (an )n=1. . . . . . . . . u daljem tekstu ove glave: nizovi. a0 . . a0 . (Moˇe se z vrˇiti i preslikavanje skupa N u skup kompleksnih brojeva C. . 2. .. . an . . Tako nizovi se javljaju i pri desetiˇnom zapisivnju realnih c brojeva. . an .2. . . onda je c a 1 . desetiˇni zapis nekog realnog broja a. ako je a0 . a2 . a. . 4 . . . c c tj. . 2. . Naime. . . pored ostalog i zbog cc c toga ˇto se. . njihovim indeksima. Inaˇe pod beskonaˇnim c c c realnim nizom podrazumeva se jednoznaˇno preslikavanje f skupa c prirodnih brojeva N = 1. n. niz decimala (decimalnih cifara) tog broja. .) Kako je skup N oblast definisanosti svakog niza. . 2. a2 . . . an = f (n). sre´u se ˇesto u c c c samoj matematici. n-tim. a1 a2 .. isto tako. . napominjemo da se za oznaku niza ponekad koriste i velike zagrade. a2 . . naziva se ˇesto opstim ˇlanom c c c niza. . . ˇlan sa neodredenim indeksom n (ili ˇlan iz koga variranjem indeksa c dobijamo pojedine konkretne ˇlanove niza). . . . . an . . . u izvesnom smislu. . u skup realnih brojeva R. . .) Vrednosti a1 . a takode i c oznaku an (n = 1. . . . .). . a brojeve 1. kada govos rimo o kompleksnim nizovima. a2 = f (2).2 . Clan (an ). tj. . Na osnovu toga.1. a0 .3. . Beskonaˇni nizovi. . . (Potpunosti radi. drugim. . kao ˇto smo to na pocetku ˇinili. a1 .. ˇ ˇlanom niza (an ). n . 2. . an . a1 a2 .

S obzirom na to da su nizovi funkcije (specifiˇnog tipa). a0 . Zadavanje z c niza nekad moˇe biti izvedeno u eksplicitnom obliku. . Uzimaju´i redom n = 1. . tj. ˇine: brojevi novo pridoˇlih turista u neki grad (u toku dana. pomo´u formule tipa z c an = f (n). . . . . . . 415. an ) | n ∈ N c koji je prikazan na slici 1. 42. an + n . Na osnovu definicije grafika uopˇte. . . c c Napomena 1. nizovi se prirodno pojavljuju i u praksi: njih. an a1 a2 0 1 2 n 5 .je niz donjih decimalnih aproksimacija (pribliˇnih vrednosti) nenegativnog z broja a.ako je an gornja decimalna aproksimacija broja √ 1 2 sa taˇnoˇ´u do 10n−1 . . . a4 = 3(1+1) = 4. a1 + 1 1 1 . . 3. Tako. Uprkost tome. a4 = 1. . . 3. a1 a2 . . recimo). . a3 = 5. a2 = 1. . 2. koja jasno pokazuje kako se na osnovu vrednosti indeksa n izraˇunava ˇlan niza sa tim indeksom (tj. tj. . skup (n. a4 = 7. a2 = 2(1+1) = c 2 2 3(1−1) z 2. Medutim. U isto vreme a0 . zadavanje nekog niza moˇe 2 biti opisano (usmeno). ili. a0 . grafik s niza (an ) je skup taˇaka (u ravni) (n. a3 = 2 = 0. c c c n[1+(−1)n ] Primer 1. imamo c sc a1 = 2. moˇe c z se govoriti o njihovim graficima. 2. f (n)) | n ∈ N . npr. . a1 a2 + 2 . dobijamo a1 = 1(1−1) = 0. a2 = 3. a3 = 1. U oba navedena primera nemamo formule koja bi omogu´ila izraˇunavanje c c nekog ˇlana na osnovu vrednosti indeksa n. 10 10 10 je niz gornjih decimalnih aproksimacija istog broja. imamo: a1 = 2.) zadat je u eksplicitnom 2 obliku. Niz an = . brojevi proizvedenih s artikala u nekoj fabrici (u periodima odredene duˇine) i sliˇno. c Medutim. a5 = 11. 5. . . ˇlan an ). reˇima opisano c c c svojstvo ˇlanova omogu´ava da se dode do vrednosti bilo kog ˇlana tih nizova. ako je an n-ti po redu prost broj. (n = 1.

Iz definicije rastuju´e funkcije c c uopˇte. Ako u predhodnim nejednakostima medu ˇlanovima niza c < zamenimo sa ≤ . Kada c ˇelimo da uprostimo izlaganje. . c sc ovako dobijen skup taˇaka zva´emo ”grafikom”. 2. Lako je.2. c Takav postupak je ˇeˇ´i u praksi i prikazan je na slici 2. medutim.) Rastu´i. . . . Grafik rastuju´eg niza (an ) je c skup taˇaka c ˇije c ordinate rastu sa rastom apcisa. niza (an ) sa osobic nom a1 ≥ a2 ≥ a3 ≥ . .). . . dobijamo definiciju neopadaju´eg niza (an ). . . tome da su prve kordinate taˇaka na grafiku niza c c (an ) uvek iste (tj. to se dovoljno dobra geometrijska interpretacija niza moˇe dobiti i isticanjem. . . redom 1. . . Ovde ´emo apostrofirati dve od tih osobina koje su od c izuzetnog znaˇaja i po sebi. . ordinate taˇaka na grafiku niza (an )).) (tj.). Reˇ je pri ovome o svoc c jstvima monotonosti i ograniˇenosti nizova. opadaju´i i nerastu´i nizovi jednim imenom nazic c c c vaju se monotonim nizovima.Osnovne osobine nizova S obzirom na to da su nizovi jedna vrsta funkcija. . 3. . < an < an+1 < . 3. c c a2 0 a1 an a3 1. . ≥ an ≥ an+1 ≥ . samo na jednoj brojnoj z osi. u oznaci (an ) ↓.Zahvaljuju´i. Ukoliko se niz (an ) interpretira na brojevnoj osi. medutim videti da je poslednji uslov ispunjen ako je (∀n ∈ N )(an=1 > an ). 6 . Radi razlikovanja. . pri ˇemu se za rastu´e i opadaju´e nizove kaˇe c c c z da su strogo monotoni nizovi. rastuju´i niz moˇemo oznaˇiti sa (an ) ↑ . z c z c Postupaju´i na sliˇan naˇin. . neopadaju´i. a i za dalje izlaganje. odnosno ako (i samo ako) je a1 < a2 < a3 < . to se mnogi pojmovi i osobine uvedeni i prouˇavani kod funkcija uopˇte mogu posmatrati i kod c s nizova posebno. n. sledi da je niz (an ) rastuju´i ako i samo ako (∀m. > an > an+1 > . . . . c c c c niza (an ) sa osobinom a1 > a2 > a3 > . vrednosti an (n = 1. . 2. dolazimo do definicije opadaju´eg niza (an ) (tj. n ∈ N )(m > n ⇒ s c am > an ). odnosno do definicije nerastuju´eg niza (an ) (tj.

tj. 2. da je posmatrani niz rasru´i. 3. c Pri tome se broj m naziva minorantom. Na isti naˇin. . to je an rastu´i niz ako i c samo ako (∀n ∈ N )(an+1 − an > 0). ograniˇen niz c c c (an ) ograniˇen je i odozdo i odozgo. onda se on naziva ograniˇenim odozdo. dok su opadaju´i i nerastuju´i s c c c niz potpuno okarakterisani redom osobinama (∀n ∈ N )(an+1 − an < 0) i (∀n ∈ N )(an+1 − an ≤ 0). Pri interpretaciji c c neopadaju´eg niza an na brojevnoj osi. . Oˇigledno. za svako n. . Pri tome se ˇesto koriste i nejednakosti c | a + b |≤| a | + | b | i | a − b |≥|| a | − | b || . U naˇem sluˇaju. c z moˇe se zasnovati na rezultatu: niz (an ) je ograniˇen ako i samo ako z c (∃k ≥ 0)(∀n ∈ N )(| (an ) |≤ k). c Iz definicije ograniˇenosti funkcije uopˇte. 2. c c c c Ako je pak niz an neopadaju´i. naziva se ograniˇenim odozgo. .).).odgovaraju´ih ˇlanova niza: taˇka an+1 je desno od taˇke an . Na tom rezultatu temelji se c utvtdivanje ograniˇenosti (odnosno neograniˇenosti) nekih nizova. 3. jedna ista taˇka moˇe prestavljati viˇe c c z s uzastopnih ˇlanova niza. n (n = 1. Primer 1. osobina c (∀n ∈ N )(an+1 − an ≥ 0) karakteriˇe neopadaju´i niz (an ). ispitivanje monotonosti niza (an ) svodi se na s ispitivanje znaka razlike an+1 − an (n = 1. Ako niz (an ) ima minorantu. . Kako je an+1 > an ⇔ an+1 − an > 0. dobija se slede´a definicija: Niz c s c (an ) je ograniˇen ako i samo ako (∃m. Reˇenje: Prema napomeni 1. Ispitati monotonost niza an = 3n − 1 . iz s c an+1 −an = 3(n + 1) − 1 3n − 1 3n2 + 2n − 3n2 − 3n + n + 1 1 − = = n+1 n n(n + 1) n(n + 1) sledi da je (∀n ∈ N )(an+1 − an > 0). M ∈ R)(∀n ∈ N )(m ≤ an ≤ M ). . c Napomena 1. a ako c ima majorantu. na njegovom grafiku mogu postojati uzac stopne taˇke sa razliˇitim apcisama i jednakim ordinatama. Utvrdivanje ograniˇenosti nekih nizova sloˇenije strukture. 7 . c c Napomena 2. i obrnuto. a broj M majorantom niza (an ).

. . a1 + d. Aritmetiˇka progresija je rastuju´a (diferencija) d pozitivna. iz (2) dobijamo: a2 − a1 = d a3 − a2 = d . an . . . a1 + 2d. . sledi da je niz (| an |) ograniˇen ako i samo ako je d = 0. an−1 − an−2 = d an − an−1 = d odakle. c Zaista. polaze´i od jednakosti (2) nije teˇko izvesti formulu za opˇti c s s ˇlan an aritmetiˇkog niza (an ). . Drugim reˇima. ako je pak d = 0. 2. = an+1 − an = d (1) Jednakosti (1) mogu se kra´e napisati u obliku: c an+1 − an = d (n = 1. .). Tada se iz (2) za n = 1 dobija . . onda c imamo an = a1 za svako n = 1.) naziva se aritmetiˇki niz ako je razlika c bilo koja dva susedna (uzastopna) ˇlana toga niza konstanta. . . 2. u tom sluˇaju imamo tzv.Aritmetiˇki niz c Realan niz (an ) = (a1 . an = a1 + (n − 1)d (3) Prema tome. 2. . ako ona predstavlja niz-konstantu. . c Prema tome.) (2) Broj d se obiˇno zove razlika (diferencija) aritmetiˇkog niza (an ).1. 3. .3. . c c Primetimo da je aritmetiˇki niz (an ) potpuno odreden svojim prvim c ˇlanom a1 i razlikom d jer jednakost (2) daje indukcijsku definiciju niza (an ). a1 + (n − 1)d. za n = 2 dobija se a3 (jer je a3 = a2 + d) itd. . ˇto znaˇi da su tada svi ˇlanovi niza s c c jednaki. . c c Naime. tj. a2 . 3. . . . . c c niz (an ) je aritmetiˇki ako postoji realan broj d takav da je: c a2 − a1 = a3 − a2 = . . . a2 (jer je a2 = a1 + d). . tj. a1 + 3d. aritmetiˇka progresija (a1 + (n − 1)d) je ograniˇen niz ako c c i samo ako je d = 0. 8 . . 3. . posle sabiranja. U stvari . aritmetiˇki niz ili aritmetiˇka progresija ima oblik: c c (a1 . isti niz je c c opadaju´i ako i samo ako je razlika d negativna. predpostavimo da su poznati prvi ˇlan a1 aritmetiˇkog niza (an ) i c c njegova razlika d. izlazi: an − a1 = (n − 1)d. . . niz-konstantu. c Iz | an |=| a1 + (n − 1)d |≥| (n − 1)d | −a1 = (n − 1) | d | − | a1 | za svako n = 1.

tj. + an . n. . Medutim. . 2.) je: c n(n + 1) . .. d = 4. i a1 + 9d = 39. 2. . . . Formula za izraˇunavanje zbira prvih c c n prirodnih brojeva. . . 2. i a10 = a1 + 9d = 39. Koriste´i formulu (3) dobijamo: s c a3 = a1 + 2d = 4a1 . + (a1 + (n − 1)d) = na1 + d + 2d + . traˇeni niz glasi (2. a deseti ˇlan 39. a6 = a1 + 5d = 17 tj.). . c c c c c a ˇesti ˇlan je 17. . . Dakle.). an = 4n − 1 (n = 1. 2.) ˇini aritmetiˇki c c niz (sa prvim ˇlanom 1 i razlikom 1). s c Reˇenje: Imamo a3 = 4a1 . . . z c Primer 2. 11. . 2 Izvedimo sada formulu za zbir prvih n ˇlanova bilo kog aritmetiˇkog niza c c (an ). Tre´i ˇlan aritmetiˇkog niza (an ) ˇetiri puta je ve´i od prvog. . . posle oduzimanja c dobijamo 5d = 20. zac kljuˇujemo da je aritmetiˇki niz potpuno odreden ne samo kad su poznati c c prvi ˇlan a1 i razlika d ve´ kad su poznata bilo koja dva medusobno nezavisna c c podatka o nizu. . (4) Koriste´i se jednakoˇ´u (3). . pa je a1 = 19 − 16 = 3. .). a10 = 39. . Primer 1. sistem jednaˇina: 3a1 − 2d = 0. tj. 3. Iz sistema jednaˇina a1 + 4d = 19. Stoga je: c a5 = a1 + 4d = 19. d = 3. 3.). 3. a6 = 17. 7. .). . . a1 + 5d = 17 odakle neposredno sledi c a1 = 2. izraˇunajmo vrednost izraza Sn . traˇeni aritmetiˇki niz je (3. 8. . gde je: c 1 + 2 + .. tj. . tj. nalazimo: c sc Sn = a1 + (a1 + d) + (a1 + 2d) + . .Kako u formuli (3) uˇestvuju dva proizvoljna ”parametra” a1 i d. 2. Odrediti niz (an ). z Niz svih prirodnih brojeva (n) = (1. 3. 5. Reˇenje: Imamo a5 = 19. + (n − 1)d 9 . . . . tj. pa je an = 2 + 3(n − 1) (n = 1. . + n = S n = a1 + a2 + a3 + . Peti ˇlan aritmetiˇkog niza (an ) je 19. . Odrediti c c c niz (an ). i opˇti ˇlan niza glasi: s c an = 3 + 4(n − 1) (n = 1. u sluˇaju aritmetiˇkog niza s c c jednakost (3) je taˇna za svako n ∈ N. 3. prvih n ˇlanova niza (1.

Reˇenje: Imamo: s p p Sp = 400 = (a1 + an ) = (5 + 45) = 25p. + (a1 + (n − 1)d) Sn = (a1 + (n − 1)d) + (a1 + (n − 2)d) + (a1 + (n − 3)d) + . . . . + (2a1 + (n − 1)d) 2Sn = n(2a1 + (n − 1)d) tj. . + ap = 400. napisana u obliku: Sn = Na osnovu (3) postaje: Sn = n (a1 + an ) . Odrediti aritmetiˇki niz (an ) ako je a1 = 5. . 2 n(n − 1) 2 Primer 3. na osnovu (4) je: (1 + 2 + . + a1 Posle sabiranja redom ˇlanova koji su potpisani jedan ispod drugog. Jednakost (5). + a1 . . ap = 45. . na osnovu jednakosti (3) imamo: Sn = a1 + (a1 + d) + (a1 + 2d) + . . . . + an . . c a1 + a2 + . . + (n − 1))d Medutim. 2 (6) n (a1 + (a1 + (n − 1)d)) . . . dobic jamo: 2Sn = (2a1 + (n − 1)d) + (2a1 + (n − 1)d) + . (5). a takode Sn = an + an−1 + . . 2 2 10 . Formula (5) moˇe se dokazati na slede´i nacin. + (n − 1)) = pa dobijamo: (n − 1)nd 2 n(2a1 + (n − 1)d) (5) Sn = 2 Napomena 1. Kako je: z c Sn = na1 + S n = a1 + a2 + .= na1 + (1 + 2 + . .

ako su a. . . b. Naime. c 2 Ova kvadratna jednaˇina ima dva reˇenja: 11 i -4. 2. x2 . Negativno reˇenje ne c s s dolazi u obzir. . b. x. pa zakljuˇujemo da treba sabrati 11 ˇlanova datog niza da bi c c se dobio zbir 66. d= tj. xm . . x1 . treba odrediti n iz c c 2 jednaˇine: n (−18 + 3(n − 1)) = 66 tj. ). umetnuti s c izmedu njih m brojeva x1 . xm . c ako izmedu dva broja a i b treba umetnuti (interpolirati) broj x tako da su a.) vaˇi c z an = a + n−1 (b − a) m+1 11 (n = 1. c tri uzastopna ˇlana aritmetiˇkog c c c a+c niza. . . a16 = 45 = a1 + 15d = 5 + 15d. U vezi sa ovim je i tzv. . c x= b+a . . . c tri uzastopna ˇlana aritmetiˇkog niza. Naime. m+1 Prema tome. tj. . ako su a. b−a . . . Primer 4. Opˇtiji interpolacioni problem glasi: ako su a i b dva razliˇita broja. b − a = d. . 2 a = b − d. . tada je srednji aritmetiˇka sredina krajnjih. n2 − 7n − 44 = 0 . b tim redom. −3. −6.) treba sabrati c c da bi se dobio zbir 66? Reˇenje: Prvi ˇlan ovog niza je -9. a2 . za bilo koji ˇlan niza (a1 . pa je a + c = 2b odakle odmah izlazi (7).) . 3. Koliko ˇlanova aritmetiˇkog niza (−9. b budu uzastopni ˇlanovi aritmetiˇkog niza. . x2 .) . . 3. . a2 . am+2 = b = a + (m + 1)d . xm tako da a. . . c = b + d. tada postoji c c broj d takav da je: c − b = d. 40 15 = 8 3 . Primetimo da je pojam aritmetiˇke sredine dva broja u vezi sa c aritmetiˇkim nizom. . tada je. Dakle. c c s c c Brojeve a. a1 = a . . Za taj niz vaˇi: c z a1 = a . pa je d = 25 Opˇti ˇlan traˇenog niza glasi: s c z 8 1 an = 5 + (n − 1) = (8n − 7) 3 3 (n = 1. x1 . tj. 2. Ovaj problem reˇava se na slede´i naˇin. . problem interpolacije kod aritmetiˇkog niza. x2 . b uzastopni ˇlanovi aritmetickog niza. a razlika je d = 3. Kako zbir prvih n s c ˇlanova aritmetiˇkog niza (an ) iznosi n (2a1 + (n − 1)d). . c (7) Zaista. kao sto smo videli. . . uzimamo za prvih m + 2 ˇlana c aritmetiˇkog niza (a1 . . . . .pa je p = 400 = 16. b = 2 .

Geometrijski niz Pre viˇe stotina godina u Indiji je ˇiveo kralj Sirham koji je voleo da s z igra igre. Kralja je ovaj odgovor c uvredio. a1 a2 an ili kra´e. . Ubrzo je shvatio da u ˇitavoj Indiji nema dovoljno pˇenice da se c s popune sva polja ˇahovske table. . zakljuˇujemo da je: c k (b − a) m+1 (k = 1. Za realan niz (an ) = (a1 . . . (1) an Broj q naziva se koliˇnikom geometrijskog niza. na tre´e ˇetiri. an . ako postoji c c broj q takav da je: a3 an+1 a2 = = . . ali se zasitio starih igara i hteo je neˇto sa viˇe izazova. . Kralj se toliko s oduˇevio da je matematiˇaru za nagradu ponudio ˇta god poˇeli. c an+1 =q (n = 1. 2. . . xk = a + (k = 1. mnoˇe´i jednakosti z c a3 an−1 an a2 = q. rekao je ”skromni” matematiˇar. i na svako slede´e polje duplo viˇe zrna psenice nego na c c c s prethodnom polju”. . = q. .) kaˇemo da je geometrijski ako je z koliˇnik bilo koja dva uzastopna ˇlana toga niza konstantan. . . Na osnovu definicionih jedc nakosti (1). jednostavno se dolazi do formule za opˇti ˇlan geometrijskog niza. m). 2. . ”Zatraˇio s c s z z bih da mi na prvo polje ˇahovske table date jedno zrno pˇenice. Zatraˇio s s z je od siromaˇnog matematiˇara Sete ben Dahira. . a1 a2 an−2 an−1 12 . ). 3. . a2 . na drugo s s dva.. . . 2. ali je ipak naredio svojim slugama da matematiˇaru daju traˇenu c z nagradu. s c Naime. = q. . 1.Kako je xk = ak + 1 . = q. . koji je ˇiveo u njegovom s c z kraljevstvu. . .) . Broj zrna pˇenice nije niˇta drugo nego s s s suma prvih 64 ˇlana geometrijske progresije.. tj.4. Ta nova igra zvala se ˇah. da mu izmisli novu igru. . = =q . poˇetnog ˇlana 1 i koliˇnika 2 i c c c c ona iznosi 18446744073709551615 (18 kvadriliona 446 triliona 744 biliona 73 milijarde 709 miliona 551 hiljada 615).

c c c Primer 1. ali tada se jednostavno pokazuje da u tom sluˇaju niz postaje (0. iz a1 q = 24 sledi a1 = 24 · 3 = 16. . .. q = 3 2 . i koji zbog toga nije ni rastuju´i c c ni opadaju´i. ako je pak q < 0 i a1 = 0. . . 16( 2 ) . 0. posle mnoˇenja sa q: z qSn = a1 q + a1 q 2 + a1 q 3 + . .). ako su poznati prvi ˇlan i koliˇnik ili dva ˇlana niza itd. geometrijska progresija c predstavlja niz koji naizmeniˇno menja znak. + an . a1 . ona predstavlja c opadaju´i niz. c c 4 Reˇenje: a2 = a1 q = 24 s i a5 = a1 q = 81. imamo niz (a1 . . . Iz sistema jednaˇina: c 81 27 4 3 a1 q = 24 i a1 q = 81. . .). + a1 q n . 0. . . . .). . (2) tj. . 0. a za a1 < 0 i q > 1 ili a1 > 0 i 0 < q < 1. 24. . . S obzirom na (2) dobijamo: Sn = a1 + a1 q + a1 q 2 + . . posle deljenja dobijamo: q = 24 = 8 . . . a peti 81. 13 . to za a1 > 0 i q > 1 ili a1 < 0 i 0 < q < 1 geometrijska progresija predstavlja rastuju´i niz. a1 an = a1 q n−1 (n = 1. vaˇi iskaz: za a1 = 0 geometrijska progresija z n−1 (a1 q ). . 0. . . na primer. . c Kako je: S n = a1 + a2 + . 0. . u sluˇaju a1 = 0. traˇeni niz z 2 3 n−1 glasi:(16. . . a1 . Dalje. 2. . . . Jednakost (1) podrazumeva da je an = 0 za svako n = 1. a1 a2 an−2 an−1 an = q n−1 . Ako se ta jednakost napiˇe u obliku an+1 = qan . . Izvedimo sada formulu za zbir Sn prvih n ˇlanova geometrijskog niza (an ). 0. 0. .. .geometrijski niz se svodi na niz-konstantu c c (0. . . . . je ograniˇen niz ako i samo ako | q |≤ 1. . Sto se tiˇe ograniˇenosti c c n−1 geometrijske progresije (a1 q ). . . . 2. kada je q = 0. 0. 2. . . Prema tome. .). tj.). · = q n−1 . Kako je c an+1 − an = a1 q n − a1 q n−1 = a1 q n−1 (q − 1) (n = 1. . ili Napomena 1. . Geometrijski niz je potpuno c odreden poznavanjem dva medusobno nezavisna podatka o njemu. 0. 36. . dok za ˇ q = 1 dobijamo niz-konstantu (a1 . . Odrediti geometrijski niz ˇiji je drugi ˇlan 24. + a1 q n−1 . . . pa nije interesantan.dobijamo an−1 an a2 a3 · .). moˇemo dopustiti da se u s z geometrijskom nizu pojave i nule.). 3. .

. 2 −1 2 pa zbir prvih n ˇlanova ovog niza iznosi: c Sn = 2 · 1 1 − (− 2 )n 4 1 = (1 − (− )n ) . . Ako je q = 1. xm tako da c a. a1 . (− 1 )n = 2 1 256 . b c = . najzad posle oduzimanja: (1 − q)Sn = a1 − a1 q n = a1 (1 − q n ). 1−q (3) Napomena 2. xm . a1 . Opˇti problem interpolacije kod geometrijskog niza glasi: ako su a. b dva s razliˇita pozitivna broja. . . a b odakle izlazi: √ | b |= ac . c tri uzastopna ˇlana geometrijskog niza. c tri uzastopna ˇlana pozitivnog geometrijskog niza c (tj. x2 . c c treba umetnuti broj b takav da su a. . ako su a. a koliˇnik s c c q= 1 1 −1 = 2 =− . c b = q. 3 2 64 2 4 64 256 tj. x2 . . pa je geometrijski niz u tim sluˇaju konstantan i glasi:(a1 . . ako izmedu dva pozitivna broja a. b. x1 . . . . b. c tri uzastopna ˇlana geometrijskog c √ niza. Tada je c tj. .). 1 − (− )n = · = . . tj. 1 3 2 1 − (− 2 ) c Stoga broj n odredujemo iz jednaˇine: 1 85 1 3 85 255 4 (1 − (− )n ) = . ili b2 = ac.) treba sabrati c 85 da bi se dobio zbir 64 ? Reˇenje: Prvi ˇlan datog niza je a1 = 2. b 14 . dobijamo: S n = a1 · 1 − qn . Prema tome. tada iz (2) dobijamo an = a1 za svako n ∈ N . onda je b = ac . . . −1. umetnuti brojeve x1 . Koliko ˇlanova geometrijskog niza (2. = q.i. 2 . . Obrnuto. . . b. c. ako je q = 1. svi ˇlanovi niza su pozitivni). b a Neka su a. c c 1 Primer 2. odakle izlazi n = 8. . Prema tome. Zbir c prvih n ˇlanova ovog niza oˇigledno je na1 .onda je srednji ˇlan b jednak geometijskoj c c sredini krajnjih ˇlanova a.

. . . a1 = a . ve´ je dovoljno da budu c istog znaka da bi koren (5) postojao za svako m. dobijamo: q= m+1 b = aq m+1 . m). recimo. . x6 tako da 14.budu uzastopni ˇlanovi geometrijskog niza. y5 . ne mogu se umetnuti. ovde je a = 14. . b c prvih m + 2 ˇlana geometrijskog niza (a1 . Tada je: c a = a1 . . . . x1 . Takode. 7 Primer 3. 15 . Uzmimo da su a. tako da 14. . m = 6. 6). (4) a Napomena 3. b . . x1 . . . 7 Zaista. 2. − 64 budu sedam uzastopnih ˇlanova geometrijskog niza. tj. . .koren (5) postoji bez obzira na znak izraza a . y1 . Medutim. . Zahtev da brojevi a. a (k = 1. .) . x2 . b budu pozitivni uslovljen je time ˇto s treba da postoji koren: m+1 b a (5) Odmah se vidi da a i b ne moraju biti pozitivni. 2. pa iz (4) dobijamo: xk = 14(− k 1 k 1 7 ) 7 = 14(− ) 7 = 14(− )k 64 · 14 128 2 za (k = 1. . . ako je m paran b broj. . . . . Izmedu brojeva 14 i − 64 moˇemo umetnuti. . Kako je xk = ak+1 . . . . y5 . . xm . . . a2 . . ˇest broz s 7 jeva x1 . y2 . b k xk = a( ) m+1 (k = 1. . . x6 . . 2. . b = − 64 . − 64 budu osam uzastopnih ˇlanova gec ometrijskog niza. m). recimo pet brojeva 7 c y1 . .

7. Koliko ˇlanova ima geometrijski niz.Razni zadaci Zadatak 1. Kako je Sn = 2n + 3n2 . zbir drugog i ˇestog 102. a1 = 7 ili a1 = 17. Uslovi su: b1 + b5 = 51 i b2 + b6 = 102. Zbir prva tri ˇlana aritmetiˇkog niza je 36. Za svako n zbir Sn od n ˇlanova aritmetiˇke progresije je 2n+3n2 .odnosno: s b1 (1 + q 4 ) = 51 i b1 q(1 + q 4 ) = 102. −8. 1−q dobijamo 1024 = 2n . r-ti ˇlan progresije se moˇe odrediti s c z na slede´i naˇin: c c ar = Sr − Sr−1 = 2r + 3r2 − (2(r − 1) + 3(r − 1)2 ) = 6r − 1 Zadatak 3. . 12. . a zbir kvadrata prva c c tri ˇlana je 482. Iz uslova zadatka dobijaju se jednakosti: s a1 + a2 + a3 = 36 i a2 + a2 + a2 = 482 1 2 3 Odatle sledi sistem a1 + d = 12 i 3a2 + 5d2 + 6a1 d = 482. 17.1. . . ˇija su reˇenja c s 1 d = ±5. 16 b1 (1−q n ) . a zbir svih ˇlanova 3069? c s c Reˇenje 3. Iz Sn = odakle je n = 10. ili 17. 12. c Reˇenje 1. . .5. −3. Odrediti niz. c c Koliki je r-ti ˇlan progresije? c Reˇenje 2. . pa je b1 = 3. Zadatak 2. ako je zbir prvog i petog c ˇlana 51. 22. 2. te je traˇeni niz z 7. Odavde dobijamo q = 2.

Koliˇnik geometrijske progresije je q = 3 . Izmedu 1 i 256 umetnuti tri broja.Zadatak 4. Zbir prva tri ˇlana geometrijskog niza je 91. 39. Odrediti ova tri c c c c broja. Za vrednosti x brojevi log 2. Drugi ˇlanovi im se razlikuju za 4. c Reˇenje 4. Izmedu −2 i 46 umetnuti 15 brojeva. 24 + 4d i 24 + 10d ˇine geometrijsku pros c gresiju. c 2 Zadatak 5. Prvi ˇlan aritmetickog niza je 24. 48. Aritmetiˇki i geometrijski niz imaju zajedniˇki prvi ˇlan broj c c c 2. Napisati prvih deset ˇlanova c c ovog niza. Po uslovu brojevi 24. 45. Ako tim ˇlanovima c c dodamo redom 25. 36. 33. 27. koja daje reˇenje d = 3. tako da svi zajedno formiraju aritmetiˇki niz. i zajedniˇki tre´i ˇlan. peti i jedanesti ˇlan odredjuju geometrijsku progresiju. 27 i 1 dobi´emo tri broja koji ˇine aritmetiˇki niz. 51. Zadatak 8. ako prvi. 30. Koliki je zbir ovih 17 brojeva? c Zadatak 6. log(2x − 1) i log(2x + 3) predstavljaju u datom poretku tri uzastopna ˇlana aritmetiˇkog niza? c c c Zadatak 7. Odavde dobijamo jednaˇinu: c 16d2 − 48d = 0. tako da svi zajedno ˇine geometrijski niz. pa je: (24 + 4d)2 = 24(24 + 10d). 17 . Odredc c c iti sedmi ˇlan datog geometrijskog niza. c Zadatak 9. Trazeni brojevi su: s 24. 42.

Stankovi´:Testovi iz matematike za prijemne ispite c 4.Lazi´.Beograd.Jovan D.Dordevi´. c Milivoje G.Beograd.Literatura: 1.Bogoslavov:Zbirka reˇenih zadataka iz matematike za tre´i razred s c gimnazije. 3.1.Tosi´.Keˇki´:Matematika sa zbirkom zadataka za tre´i razred srednje c c c ˇkole s 2.Dobrilo D. 18 .T. c Nina D.Vuˇi´evi´. c Ratko R.1980.6.Radi´ M. c cc c Milorad K. Nauˇna knc c s c jiga.1977.Nenadovi´:Matematika za tre´i razred srednje ˇkole.V.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful