Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu

Nastavni predmet: Studijski program: Modul: Hidraulika i pneumatika Proizvodno mašinstvo i računarske tehnologije Računarske tehnologije

PRIMENA BERNULIJEVE JEDNAČINE U RADU PARNIH TURBINA
- Seminarski rad –

Predmetni nastavnik: Veselin Mulić. Inž.spec Zrenjanin, maja 2010.
1

Student: Feješ Robert 16/09-3

.......................................3............................... 15 2 .... 3 1........................................5 3..............1.....3 1..........................................................................................Protok stišljivih fluida......5 ........................................Sadržaj Uvod .............................4 1.....Protok nestišljivih fluida ........................................................................................ 14 Literatura .............Bernulijeva jednačina.......................................................................................Zaključak ...2...................

godine.1. koja su najčešće upotrebljavani mediji. Manje-više znači da su hidraulička ulja ipak minimalno kompresibilna. F = sila i A = površina na koju pritisak deluje. To znači da se sila koja djeluje na ulje manje-više direktno prenosi. Koji oblik jednačine će se koristiti dosta zavisi i od brzine kretanja fluida (Mahov broj).Bernulijeva jednačina U dinamici fluida. kao što je to slučaj kod pneumatike. Preko pritiska u tečnosti prenose se sile. koji je ovaj opisao ovaj princip u svojoj knjizi Hidrodinamica 1738. Petersburg. gdje se upotrebljavaju pritisci i do 2000 bar-a. Sa 32 godine odlazi u Švajcarsku. Pri proračunima je neophodno uzeti i kompresibilnost cijevi u obzir. Bernulijev princip se može izvesti iz zakona o održanju energije.Bernulijeva jednačina se dodatno komplikuje ako se radi o viskoznom protoku tečnosti itd. Zapamćen je po svom radu "Hydrodinamica" u kome je opisao osobine vode u protoku 1738. Naime. Drugim rečima. koja kod visokih pritisaka dolazi do izražaja. je njihova nekompresibilnost. bez prethodnog komprimiranja medija. Postoji više formi Bernulijve jednačine koja opisuje razne oblike protoka tečnosti. Tipični pritisci u hidraulici su do oko 200 bar-a iako su i viši pritisci mogući. pri čemu: p = pritisak. švajcarski matematičar i fizičar Po završetku studija u Evropi.Uvod Hidraulika je grana mašinstva koja se bavi prenošenjem sila putem tečnih medija. Bernulijev princip tvrdi da sa smanjenjem pritiska ili potencijalne energije tečnosti dolazi do povećanja brzine protoka tečnosti. To je ujedno i osnovna razlika između hidraulike i pneumatike. Bernulijev princip je dobio ime po dansko-švajcarskom naučniku Danijelu Bernuliju.Jedna jako važna osobina hidrauličkih ulja. Bernulijeva jednačina služi upravo za opisivanje ovog principa i izračunavanje parametara vezanih za protok tečnosti. 3 . iz ovog zakona sledi da u mirnom toku fluida suma svih oblika mehaničkih energija na celom toku mora biti jednaka u svakoj tački ovog toka. gde radi kao profesor anatomije. Bernuli odlazi u Akademiju nauka u St. 1. gde se bavio matematikom. Najjednostavniji oblik Bernulijeve jednačine je jednačina za slučaj kada se gustina fluida može uzeti kao približno konstantna (tečnosti). Postoji i jednačina za protok fluida kada se gustina ne može uzeti kao konstantna (gasovi). što je u nauci poznato kao Bernulijev zakon i Bernulijeva formula.˙ Daniel Bernoulli (1700-1782). bezirajući na jednostavnoj jednačini: p = F / A. pa zatim botanike i konačno fizike. kao na primjer na sistemima za ubrizgavanje goriva (dizela). Rusija. suma kinetičke i potencijalne energije mora biti konstantan.

Ako se fluid kreće horizontalno i duž nekog dela strujnog toka i ako se brzina povećava to povećanje može biti jedino posledica kretanja fluida iz dela gde je pritisak veći u oblast gde je pritisak manji.Čestice fluida su pod uticajem jedino sopstvene težine i pod uticajem pritiska (koji može biti posledica recimo klipa koji gura fluid u jednom smeru).gustina fluida u svim tačkama fluida. bez obzira na varijacije u pritisku.2. i .gravitaciono ubrzanje. ako se brzina smanjuje to je zbog toga što se kreće iz oblasti manjeg pritiska u oblast većeg pritiska.2. dakle suprotno od smera delovanja gravitacije .2.pritisak .1): formula 1. ako se fluid kreće horizontalno. Dakle. Važne napomene: -fluid mora biti nestišljiv-uprkos promnjivom pritisku. i gasova sa malim mahovim brojem.2 ili: 4 .2. -visina po z-osi(pozitivan deo z-ose je sumeren preme gore. U ovom slučaju Bernulijeva jednačina ima oblik(formula 1.Brzina protoka u nekoj tački toka.1 Gde je: . gustina mora ostati ista da bi jednačina važila -Ovaj oblik Bernulijeve jednačine važi za slučaj da su viskozne sile zanemarljive Ako se gornja jednačina pomnoži sa gustinom dobija se sledeća jednačina: formula 1.Protok nestišljivih fluida U slučaju većina tečnosti. a najmanju tamo gde je pritisak najveći. 1. najveću brzinu će imati tamo gde je pritisak najmanji. . gustina fluida se može smatrati konstantnom (odatle ‘’nestišljivih’’).

međutim moguće je. Pretvorba se vrši u lopaticama rotora.formula 1.3 Gde je: -dinamički pritisak.3. itd.Turbine se upotrebljavaju u slučajevima kad stoje na raspolaganju velike količine potencijalne energije. Jedna od najčešće korišćenih jednačina za stišljive fluide je: formula 1.4. parne i plinske). Prednost im je pred stapnim strojevima što su za istu snagu znatno manje i lakše. a ekspanzija medija u više stepeni (višestepene turbine. laganiju izvedbu temelja. Vitalan i najkarakterističniji deo turbine jeste rotor sa lopaticama koje se prema vrsti medija i njegovom stanju razlikuje po obliku i broju. koji skreće struju medija preuzimajući pri tome na sebe deo energije. imaju savršeno uravnoteženje okretnih masa. potrebno je posle svakog rada lopaticama pustiti medij da dalje ekspandira i ponovo usmeriti struju medija tako da pod 5 .2. Postoji mnogo oblika Bernulijeve jednačine i sve su one analogne osnovnoj Bernulijevoj jednačini i oslanjaju se na fundamentalne zakone poput Njutnovih zakona i prvog zakona termodinamike. 1. Kod turbina kod kojih su lopatice raspoređene u više redova. doći do jednačina koji su slične njima ali su primenjive i na stišljive (barotoropne)fluide.3. konstantan zakretni momenat.Turbina Turbina je rotacioni stroj koji pretvara kinetičku energiju medija u mehanički rad. 1. počinje rotirati. kao i tamo gde su potrebni strojevi velikih jedininčnih snaga.1 Gde je: p-pritisak ρ-gustina tečnosti v-brzina protoka Ψ-gravitacioni potencijal. koristeći fundamentalne fizičke zakone. te je u stanju pogoniti neki drugi stroj (pretežno električni generator).Protok stišljivih fluida Gornje jednačine važe za nestišljive fluide.

Tokom 1880tih. Današnji konvencionalni blokovi velike snage rade na 600 MW. i to: parne. plinske.5. Masivno kućište zatvara rotor. 1. hidrauličnim i gasnim turbinama i turbokompresorima. parna turbina spada u grupu turbomašina zajedno sa pumpama. itd. Pripada grupi toplotnih motora. Sa druge strane. dok blokovi najveće snage dostižu i 1500MW. ventilatorima. godine. Engleski inženjer Ser Čarls Parsons patentira svoju reakcionu turbinu 1884.Parna turbina Parna turbina je mehanička sprava koja izdvaja termalnu energiju iz pare pod pritiskom i pretvara je u koristan mehanički rad. Pojava moderne parne turbine dešava se krajem XIX veka gde je više pronalazača i stručnjaka ostavilo trag. Drugu. godine najveća instalisana snaga parne turbine bila je 1200 kW. napravio je apotekar Đovani de Branka 1629. godine i pogonila je apotekarski mlin. u kojoj je para preradjivana u više koraka. organe za regulaciju i upravljanje. dok je deset godina kasnije iznosila 30000 kW. Nastanak i razvoj termodinamike omogućavaju naučni razvoj savremenih toplotnih mašina. 2.Istorijski razvoj parne turbine Ono što bi se moglo nazvati prvom poznatom parnom turbinom napravio je Heron Aleksandrijski 120 godina pre nove ere. Uži deo ove grupe predstavlja grupa toplotnih turbomašina koju čine parne i gasne turbine i turbokompresori. Kasnije se okrenuo jednostupanjskim akcionim turbinama kod kojih se para ubrzavala do velikih brzina u konvergentno-divergentnim mlaznicima. To se postiže statorskim redovima lopatica. koja je imala i praktičnu primenu. priključke za dovod i odvod medija.najpovoljnijim uglom ulazi u naredni red rotorskih lopatica. Oko 1900. švedski inženjer Gustav de Laval je razvio veći broj reakcionih turbina koje su radile sa 40000 obrtaja u minuti. Prema vrsti medija turbine se dele u četiri glavne grupe. poput motora sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS) i parne mašine. nosi ga u njegovim ležajevima kao i sve ostale delove turbine: statorske lopatice. koji pretvaraju toplotnu energiju u mehanički rad. vodene i zračne. To je bio mali loptasti rezervoar zagrevan plamenom sa dva izbačena mlaznika koji su okretali napravu oko osovine. 6 .

ili se pak ulaže putem obrtnog kretanja radi povećanja energije gasa ili tečnosti koja struji kroz mašinu (pumpe. Potrebno je napomenuti da kompresori i pumpe nisu neophodno turbomašine. Visok stepen korisnosti postrojenja. klipne.. Npr. Postoje klipni kompresori. zapreminske i zupčaste pumpe. visok stepen automatizacije neki su od razloga da parna turbina i danas zauzima vodeće mesto u proizvodnji električne energije. Parne turbine se koriste za pogon plovila. velikih snaga. 7 . ventilatori. mlinova itd.1. ali najviše se koriste u energetici za pokretanje električnih generatora u elektranama.presek U turbomašinama se rad direktno dobija preko obrtnog kretanja radnih delova kada su u pitanju turbine. kompresori). kompresora. velik odnos snage prema masi mašine.Jednostepena Kertis turbine. sigurnost u pogonu.Slika 2. reč "kompresor" predstavlja namenu uređaja. dok reč "turbo" govori o načinu izvršavanja njegove funkcije. raznih mašina pri procesima u industriji .pumpi.

za sabijanje radnog tela na početku procesa potrebno je uložiti neki rad. Ovo je direktno povezano sa drugim zakonom termodinamike i govori nam da. da bismo pokrenuli toplotni motor moramo mu dovoditi određenu količinu toplote iz toplotnog izvora. Najjednostavnije je ako jedan deo dobijenog rada na kraju procesa uložimo u to sabijanje. pare odnosno tečnosti ili mešavine). posle izvršenog rada moramo jednu količinu neiskorišćene toplote odvesti iz procesa da bi se radno telo vratilo u prvobitno stanje i proces počeo iznova.To znači. čjim se promenama stanja u toku procesa od dovedene toplote finalno dobija mehanički rad. ali i neizbežan gubitak. kome ćemo predati jedan deo toplote koja nam predstavlja čist. osim toplotnog izvora. 8 . Naravno. koju ćemo u radnom ciklusu prevesti u koristan rad. moramo imati i toplotni ponor. koristan neiskorišćen rad za pokretanje neke mašine koju mi želimo u pogonu.2.Slika 2.1. Rotor parne turbine 2. širenja radnog tela (pri čemu se dobija rad) i odvođenja jednog dela toplote. da bi ovakva mašina davala rad permanentno.Uprošćeno gledano. svaki termodinamički ciklus toplotnog motora se sastoji iz sabijanja radnog tela.Termodinamičke osnove Dobijanje rada u toplotnim motorima se odvija pomoću radnog tela . dovođenja toplote.fluida (gasa. Međutim. što nam ostavlja višak.

Termodinamičke osnove 2. pri čemu joj pada pritisak i širi se.2.1. ova opet sa kolenastim vratilom. Način na koji ona predaje energiju rotoru će biti objašnjen kasnije. Para se zatim uvodi u turbinu i tu predaje deo svoje energije rotoru turbine. zagrejan gas pod visokim pritiskom (produkti sagorevanja).. koja je sabija i diže njen pritisak na željenu vrednost. i tako sve do točkova. dok je sa druge strane klipa normalan. čime se dobija suvozasićena para. ali za sad je dovoljno dati primer vezan za klipne motore: sa jedne strane cilindra imamo zatvoren. atmosferski pritisak. i time se gas širi i hladi. Ako se nakon toga para još zagreva. 9 . Zatim se dovodi toplota tako da voda u cevima postrojenja počinje da ključa. preko klipa motora daje koristan rad koji se suprotstavlja otporu kretanja vozila. Gas pod visokim pritiskom gura klip pri čemu se povećava zapremina u kojoj je on zarobljen. Znači u ovom slučaju gas u cilindru.1.Slika 2. čije okretanje stavlja vozilo u pokret. kaže se da turbina radi sa pregrejanom parom. Klip je povezan sa klipnjačom.Elementi postrojenja U parnoj turbini proces započinje uvođenjem vode u pumpu. i najzad potpuno isparava.

Teoretski gledano.sagorevanjem goriva u samom radnom telu (vazduhu). Koristeći okolni vazduh ili vodu iz reke hladimo paru sa izlaska iz turbine dok se potpuno ne kondenzuje. potreban je ranije spomenuti toplotni ponor.2.1. U kondenzatoru vlada pritisak dosta ispod atmosferskog. i sada je potrebno dodatno je ohladiti kako bi se vratila u početno stanje i kružni proces mogao krenuti iznova.Turbine spadaju u protočne mašine koje kontinualno daju rad. ciklus se može ostvariti sa parom bilo koje supstance ako bi on bio u granici temperatura izvora i ponora.2. gde se radno telo iznova vraća u proces po njegovom završetku. da bi mogla biti hlađena telima uzetim iz okoline. U praksi to će najčešće biti okolina. Takođe parna turbina ima (najčešće) zatvoren ciklus.Dakle. Deo postrojenja gde se radno telo hladi i kondenzuje uz pomoć rashladne vode naziva se kondenzator. gde se toplota dovodi iznutra . To znači da para na izlasku iz turbine mora biti nešto više temperature od okoline. tako da PT nije motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Radni fluid kod parnih turbina (PT) prima toplotu od spoljneg izvora za razliku od. za razliku od klipnih motora koji daju rad u "naletima". Ovo direktno određuje veličinu odvedene. 10 . Parne turbine rade sa živinim parama. da preuzme ovaj višak energije. recimo. Bitno je napomenuti da se pod parom ne misli na vodenu paru i ako je ona najviše u primeni zbog praktičnih razloga dostupnosti i cene. Ipak. da bi se kondenzovanje pare moglo odvijati na temperaturama jedva nešto višim od temperature okolne (a ne na 100 stepeni celzijusa kao na atmosferskom pritisku). "neophodno bačene" toplote. Zatim voda može ponovo otići u pumpu. dizel i benzinskih motora. Elementi postrojenja Tako para koja je obavila rad izlazi iz turbine raširena i ohlađena (i već delimično kondenzovana). pogotovo za velika postrojenja. sa parama freona i drugih rashladnih tečnosti.

Tako je para sada raširena. Turbopostrojenje zajedno sa parnim kotlom. Pri tome se kanali između lopatica sužavaju i time se vrši ubrzavanje struje pare. na nižem pritisku i temperaturi nego pre početka procesa.Para pod visokim pritiskom nailazi prvo na nepokretne lopatice pretkola. Reakcioni stupanj je onaj kod kog se para u radnom kolu ne samo skreće. zagrejani produkti sagorevanja predstavljaju toplotni izvor. Ova promena smera strujanja pare dovodi do stvaranja sile koja gura lopatice suprotno od pravca promene brzine pare. ali se mora pribegavati specijalnim konstrukcijskim rešenjima da bi se smanjio neželjeni prolazak pare kroz zazore između pokretnih i nepokretnih delova. i tako sve do poslednjeg stupnja i ulaska u kondenzator.4. a pošto se one mogu slobodno okretati sa vratilom. 2. zagrevaju se toplotom dobijenom u nuklearnom reaktoru. Tako para biva skrenuta i primetno ubrzana. cevovodima i ostalom pratećom opremom se naziva turbopostrojenje. ali se njena kinetička energija povećala na račun energije usled pritiska i temperature. Kod turbomašina se misli na kružne rešetke. Lopatice radnog kola zajedno sa vratilom čine rotor koji se oslanja na ležišta. Pod rešetkom se podrazumeva veći broj identičnih aeroprofila postavljenih na istom međusobnom odstojanju. Zatim para odlazi u naredni stupanj gde se proces odvija iz početka. odnosno sa kotlovskim postrojenjem naziva se parni blok. Stupanj turbine čine nepokretna rešetka pretkola.3. Reakcioni stupanj je jednostavniji za izradu ali daje 11 . najčešće fosinlih. što znači da je jedan deo energije predat rotoru kao mehanički rad.Turbopostrojenje i parni blok Radno telo se zagreva u parnom kotlu gde mu se predaje toplota dobijena sagorevanjem goriva. Akcioni stupnjevi mogu preraditi veću količinu energije pri dobrom stepenu korisnosti. pričvršćena za kućište i pokretna rešetka radnog kola. Takođe. Ovo se obavlja u stupnjevima turbine.Princip rada Već je napomenuto da se para u turbini prerađuje u jednom ili više koraka i pri tome se u svakom koraku iskoristi jedan deo njene energije. odnosno para. što ga čini i skupljim. gde su lopatice (aeroprofilna tela) postavljene osnosimetrično. 2.Svaki od ove dve vrste stupnjeva ima svoje mane i prednosti. One skreću struju pare i usmeravaju je pod određenim uglom. Ovako ubrzana para sada struji preko pokretnih lopatica radnog kola koje je samo skreću. U tom slučaju. to uzrokuje obrtanje rotora. Para sada izlazi sa istim pritiskom i temperaturom kao i pre radnog kola. ali sa smanjenom brzinom. pumpama. Kod nuklearnih postrojenja voda. nego i dodatno ubrzava.velike industrijske i energetske mašine su projektovane i građene isključivo za rad sa vodom i vodenom parom iz praktičnih razloga. spojena sa vratilom.Prethodno opisan proces se odnosi na akcioni stupanj. Ukupna energija pare ostaje ista.Parna turbina sa kondenzatorom. može se koristiti otpadna toplota od neke druge mašine ili industrijskog procesa.

Najveće turbine se grade sa dva vratila i zasebnim generatorima. međutim.zapaža se da zbog promene preseka cevi-menja i srednja brzina struje tečnosti u svim presecima.Ako se posmatra jedna nagnuta cev promenljivog preseka kroz koju struji neka tečnost(slika ). isključivo aksijalnog tipa.Prema broju stupnjeva. 2.toliki da bi stupanj radio sa izuzetno niskim stepenom korisnosti. srednjeg pritiska i niskog pritiska sa sopstvenim kućištima i otvorima za zajedničko vratilo. Proračun parnih turbina Proracun parnih turbina se vrsi primenom Bernulijeve jednačine. osim što mogu biti kondenzacione (o kakvim smo već govorili). energetske. Kod radijalnih turbina para struji upravno na osu obrtanja. turbine se grade sa većim brojem oklopa. 12 . turbomašine se dele na jednostupne i višestupne. Turbine velikih snaga imaju oko 30 stupnjeva.manju količinu rada.Podele Po načinu strujanja turbine se dele na aksijalne i radijalne. tako da kod velikih mašina imamo turbinu niskog pritiska. Svrha postojanja više stupnjeva je u sledećem: stupanj se može izraditi da ubrzava paru do enormnih brzina i da jedan stupanj prerađuje ogromnu količinu energije. gubici usled trenja pri ovako velikim brzinama bi bili jako veliki . Sve što je već rečeno se odnosi i na ovaj tip turbine osim što ovde centrifugalna sila igra ulogu i u pojednostavljenom procesu. 2.6. Samo manje mašine se izvode kao radijalne.Parne turbine. gde para odlazi u kondenzator.a zbog njene nagnutosti-menja se i visina težišta tih preseka cevi(protok tečnosti u svim presecima biće isti).5. dok su velike. pa reakciona turbina mora imati veći broj stupnjeva. mogu biti i protivpritisne.Kod većih snaga. prema smeru strujanja pare u odnosu na osu obrtanja rotora. Kod protivpritisnih turbina para na izlasku iz turbine ima dosta višu temperaturu od okoline i koristi se za industrijske procese i grejanje sanitarne vode.

Bernulijeva jednačina za jedinicu mase tečnosti u tom slučaju ima oblik: formula2.6.6.6.2 13 . Bernulijevu jednačinu je moguće prikazati u obliku: formula 2.1 Dimenzije članova prethodne jednačine su [Nm/kg] ili [m2/s2]. Strujanje tečnosti kroz cev promenljivog preseka Za dati opšti slučaj i nestišljivu idealnu tečnost(bez unutrašnjeg trenja u tečnosti) važi Bernulijeva jednačina koja glasi:Zbir kinetičke potencijalne energije (pritisne i položajne) energije u svakom preseku cevi je konstantan.Slika 2.1.

3. koji su visoke temperature. ona neće biti skoro potisnuta iz energetike. Ovakvo postrojenje ima stepen korisnosti oko 0. energije imaju ipak niži stepen korisnosti i dosta veću cenu. korišćenjem boljih procesa i razvojem novih tipova nuklearnih reaktora parne turbine ostaju na vodećoj poziciji. gde se izduvni gasovi iz gasne turbine. Mnogi napredniji principi dobijanja el.6 i predstavlja toplotni motor sa najvećim stepenom korisnosti. koriste za zagrevanje radnog tela u parnom postrojenju. 14 . Takođe je sve češća njihova upotreba u okviru kombinovanog postrojenja parne i gasne turbine. Za sada. Čak i kada bude potisnuta u drugi plan. parna turbina će se primenjivati za iskorišćenje otpadne toplote budućih postrojenja.Zaključak Iako parna turbina predstavlja relativno zastareo koncept mehaničke naprave i pri ne tako futurističkim razmatranjima. Ovo se odnosi prevashodno na gorive ćelije koje se smatraju izvorom energije budućnosti.

Mulic V. Praktikum iz Hidraulike i pneumatike.VTŠSS Zrenjanin 2.com 15 . www. www. 4.org 5. Prof. VTŠSS Zrenjanin 2009/2010 autorizovana predavanja.znanje.wikipedija. 3. VTŠSS Zrenjanin 2009/2010 autorizovane labaratorijske vežbe. Mulic V.dr Miroslav Lambić Klipne I turbo mašine. Hidraulika i pneumatika.Literatura 1.