You are on page 1of 4

građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu

nauka + praksa

12.1 / 2009

PORUKA U ARHITEKTURI – JEZIK ARHITEKTURE KAO SREDSTVO UTICAJA NA PERCEPCIJU KOD POSMATRAČA
Kristina Medić 1

Rezime, Cilj ovog rada je da ukaže na mogućnosti koje nudi arhitektura kao nauka, a kojima se može uticati na percepciju posmatrača, u cilju što boljeg razumevanja arhitektonskog dela od starne korisnika. U tekstu se kreće od pretpostavke da se slika o arhitektonskom delu u velikoj meri formira na osnovu subjektivne, vizuelne percepcije posmatrača. Arhitektonskim objektima koji u sebi nose poruku postiže se bolja interakcija sa okruzenjem i komunikacija sa korisnicima prostora, ali i komunikacija sa svim građanima. Shodno tome, svako arhitektonsko delo bi trebalo da teži da na neki način dodirne i zaintrigira posmatrača, koristeci se određenim sredstvima koja su dostupna arhitekturi. U ovom radu se takođe apeluje na to da ne treba podilaziti posmatračima po svaku cenu i arhitekturu, u cilju dopadljivosti, svesti na čisto vizuelnu umetnost, već u svakom slučaju treba formirati arhitektonsko delo u svom totalitetu, gde će jezik arhitekture biti izražen kao individualni pečat projektanata i graditelja. Ključne reči, percepcija, arhitektonski jezik, poruka u arhitekturi, slika o objektu, odnos sa okruženjem Summary, The aim of this paper is to point out the possibilities that exsist in architecture as science, which can be used to operate on perception so that the users could better comprehend an architectural entity. This paper starts with an assumption that an impression of an architectural work is very much based on subjective visual perception of the observer. Architectural objects which deliver the inner message are used with more success, in order to attain good interaction whith suroundings and communication whith users of the space, but also with all the citizens. In that perspective, all architectural objects should aspire to touch and intrigue the observer in some way, using mans that are available in architecture. The intent is not to please users by all means, turnning architecture into purely visual art in order to make it likeable, but to make an architectural work of art in its totality, where the language of architecture will be stressed as an individual signature of its makers. Keywords, perception, architectural language, message in architecture, an image of an object, relation with surroundings

1. UVOD
Arhitektonski jezik, odnosno izraz, predstavlja komunikaciju suštinskih osobina, kvaliteta i značenja. Funkcionalnost, tehnički, estetski i vizuelni identitet arhitekture se izražajnošću, tj. arhitektonskim jezikom transformišu u arhitektonsko umetničko delo koje ima svoju svrhu i mesto u prostoru. Arhitektura, svesno ili ne, šalje određenu poruku i značenje i izaziva reakcije u posmatraču, bilo da su one dobre ili loše. Poruka koju arhitektura nosi može

biti tumačena na razne načine, kao posledica naše percepcije koja se menja pod uticajem mnogobrojnih faktora, kako fizičkih (kao što je promena položaja posmatrača u prostoru, intenzitet osvetljenja, godišnje doba,...), tako i psiholoških (raspoloženje posmatrača, sklonost ka određenim emocijama i sl.). Iako je veliki broj arhitektonskih objekata nastao iz čisto funkcionalnih potreba, pa često i po već ustanovljenim šablonima i propisima, oni i dalje u sebi sadrže odnose i koncepte koji ih definišu. Ove stvorene relacije, bilo da su dobre ili loše, predmet su rasprava,

109

Svojom idejom. umetničkim izrazom i arhitektonskim jezikom arhitektura prenosi mnogo više od same materijalizacije i geometrije i na taj način stvara određeno osećanje za te odnose u samom posmatraču. ali i da bude registrovana od strane posmatrača. međutim dešava se i da su poruke skrivene. može se izučavati. dok se poruka u arhitektonskom delu postiže određenom kombinacijom tih raspoloživih elemenata. Da bi arhitektura služila kao sredstvo komunikacije. naglasak se stavlja na boravak u prostoru i lična osećanja koja taj prostor izaziva. kao i na subjektivnu sliku koji svaki pojedinac kreira za sebe. stavove. 2. ČITANJE ARHITEKTURE Svaka arhitektura koja je ikada nastala svesno ili nesvesno šalje određenu poruku u svet koji je okružuje iz razloga što je neizbežno da je posmatrač ne doživi na određeni način. sagledava se i socijalni aspekt 3. status.). Iz ovakvih ličnih iskustava proizilazi individualni stav svakog posmatrača.1 / 2009 izučavanja. crtež. osćaja za njihove odnose. tumačenja. kao i svaka umetnost. Uravo se u ovoj raznolikosti poimanja ogleda subjektivnost sagledavanja i doživljavanja arhitekture. 3D model itd. otvaraju se vrata diskusiji. bilo koje arhitektonsko delo koje predstavlja deo umetničkog Slika 1 – Sony Centar u Berlinu predstavljen kroz dve tehnike prezentacije: plan i 3D model (maketa) Slika 2 – Sony Centar u Berlinu doživljen okom posmatrača. metaforične i simbolične.. funkcijom. pri čemu se javlja veoma mnogo različitih tumačenja. bojom. Prostorni doživljaj je individualan i nastaje kao posledica percepcije. dostignuća tehnologije.. stvaralačkog opusa. potrebno je da nosi sa sobom određeni izraz ili poruku. ali i sveukupni životni prostor koji se dobija određenom dispozicijom izgrađenog i neizgrađenog. U tom smislu se doživljavanje arhitekture razlikuje od doživljavanja umetničkog dela. Često su poruke koje arhitektonski objekat šalje veoma lako uočljive. sagledavanja. podsticanjem percepcije. osvetljenjem. Prema tome. arhitektura je uvek nekom namenjena i podstiče odnos arhitehtura-čovek. odnose. moguće je odgovarajućim planskim postupkom uticati na percepciju. bogatstvo. čitati. Kao takva. doživljaja i reakcije u posmatraču. pored arhitektonskog. razmeni iskustava i saznanja. ideje.. Iako su određeni vidovi prezrntacije nezamenjivi u određenim oblastima. Komunikacija sa posmatračem se ne uspostavlja samo dispozicijom elemenata. tj. Ovom uticaju podležu svi vidovi prezentovanja arhitektonske ideje (maketa. Međutim. odnosno dijalog koji se manifestuje komunikacijom. koje je retko stavljeno u životno okruženje. vizuelnog doživljaja.. Korišćenjem prostornih elemenata. SREDSTVA KOMUNIKACIJE ARHITEKTONSKOG JEZIKA Skup elemenata koji su postavljeni u medjusobni odnos stvaraju određeni arhitektonski jezik koji karakteriše objekat. moć. i na taj način aktivira stvaranje odnosa sa povratnom spregom. Pod arhitekrurom se podrazumeva arhitektonski objekat.građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu nauka + praksa 12. 110 . arhitekta je u poziciji da utiče na percepciju koja je inicijator doživljavanja prostora i koja utiče na konačno formiranje slike i mišljenja o određenoj arhitekturi. pa će se i većina mišljenja i percepcija posmatrača poklapati u glavnim crtama. Arhitektura je sredstvo pomoću koje je moguće izraziti određene misli. već i materijalima. kritikovanja i doživljavanja. tumačiti ili kritikovati. kao i stečenog znanja. osetiti i doživeti. čitanja arhitekture i njene poruke na određeni način. međutim izvedeni objekat je taj koji se može sagledati. te se kao glavana osobina ističe subjektivnost doživljavanja prostora koji nas okružuje.

Poruka se u arhitektonskom delu može naglasiti kroz različite aspekte arhitkture. Poruke utisnute u formu objekta su najteže čitljive. bojom ili materijalizacijom predstavlja pristupačan način uticanja na percepciju i stvaranja slike o objektu u smislu da je u pitanju sredstvo oblikovanja koje je posmatraču veoma blisko. proučavanjima i sagledavanjima. U tom smislu.2. razumljivo i lako čitljivo. ono na šte se može uticati u sve tri navedene kategorije je pravilan odabir lokaliteta i adekvatno arhitektonsko rešenje za odabrano područje. sa izraženim genius loci. jer je njihova glavna odlika višeznačnost. Grčka. MATERIJALI I BOJA Jedan od načina zadobijanja pažnje posmatrača je korišćenje gestova u arhitektonskom oblikovanju. u zavisnosti od prvobitne koncepcije projektanata. tako i u pogledu njenih oblika [9]. 3. izražen genius loci Slika 4 – Vila Savoja arhitekte Le Korbizijea se svojim rešenjem ističe u svojoj okolini Karakteristične lokacije su vizielno najuticajnije na posmatrača. ELEMENTI. jer su utkane duboko u ideju samog arhitekte i veoma često imaju preneseno značenje. 3. koji postaju sredstvo komunikacije i sredstvo uticaja na percepciju posmatrača.1. FORMA I FUNKCIJA 111 . kako u procesu njenog nastanka i geneze. a samim tim i na manifestovanje vizuelnog doživljaja u pojedincu. pri čemu se misli i na prirodni i na urbani ambijent Slika 5 – Gate House Filipa Džonsona poseduje zanimljivu formu koja skreće pažnju posmatrača (prolaznika) na objekat Slika 6 – Rešenjem fasade Gradske biblioteke u Kanzasu šalje se nedvosmislena poruka o funkciji objekta Funcija objekta je. U tom slučaju prirodno-geografski okvir determiniše fizičku strukturu arhitekture. govorimo o: • lokalitetima koji su snažnog karaktera. koji se prenosi i na arhitekturu • objektima koji svojim konceptom naglašavaju svoje okruženje • sjedinjavanju objekta i lokaliteta dobrim odabirom arhitektonskog rešenja. Ono odražava sveukupnu koncepciju i podstiče dijalog objekat-posmatrač. LOKACIJA Lokacija često može odigrati ključnu ulogu u sveukupnoj slici objekta. Međutim. Ta sredstva su specifična odlika arhitekture kao grane delatnosti i podležu neiscrpnim analizama. U svakom slučaju se igrom oblika. aspekt arhitekture koji se može istaći u oblikovanju arhitektonskog dela. te se njihovom adekvatnom. Naglašavanje elemenata njihovom dimenzijom. Na taj način se posmatraču pruža informacija o svrsi i nameni datog objakta.3.građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu nauka + praksa 12. Neočekivani elementi i „događaji“ na objektu su uvek lako uočljivi.1 / 2009 Arhitektonski jezik poseduje sredstva kojima se poruka može „utisnuti“ u arhitektonsko delo i kojima se pokreće komunikacija angažovanih strana u procesu dijaloga (objekat i posmatrač). U ovoj osobini leži izvor subjektivizma kada govorimo o doživljavanju arhitekture. odnosno njegova forma. zanimljivim rešenjem i inovativnim odnosima percepcija posmatrača angažuje na višem nivou. 3. promišljenom i duboko osećajnom primenom postižu veoma dobri rezultati u ostvarivanju dijaloga sa posmatračem. je jedan od aspekata objekta koji se prvi uočava jer je to lice arhitekture koje je okrenuto ka korisnicima. Oblikovanje objekta. Slika 3 –Sveti Meteori.

Čing F.građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu nauka + praksa 12.. tj. strana 4. Takođe. naglašavanje elemenata i bojenje fasadnog platna Slika 8 – stambeni objekat u Švedskoj. vreme i arhitektura . Eco U.. međutim vizuelni efekti koji se postižu su lako pojmljivi. (1999) Egzistencija. ZAKLJUČAK Prema nekim teorijama. Function and Sign: The Semiotics of Architecture. N. te se iz takvog stava izvodi zaključak da arhitektura počinje da postoji tek kada biva doživljena. PS Kurs – Arhitrktonska organizacija prostora. K. Materijali sveska 76 8. Depaule J. LITERATURA 1.. nemoguće je diskutovati o arhitektonskom prostoru ako za polaznu tačku uzmemo perceptualni prostor. naglašavanje otvora materijalom i dimenzijom 3.G. profesionalno i dobro odmereno korišćenje vizuelnih efekata arhitekture je način za stvaranje dobrog arhitektonskog dela. Milenković B. (2005) Architecture in the 20th Century. volume 1 and 2. a svesna težnja ka komunikaciji arhitekture i njene okoline bi dovela do stvaranja bolje slike o arhitektonskom objektu u očima posmatrača. Jodidio P. (2002) Prostor. Leuthäuser . bez kojih bi arhitektura bila samo prazna ljuštura. Uzelac M. Osnove. Samim tim poruke koje se kroz objekte šalju na ovaj način su teže za čitanje sa aspekta njihove dublje pouke. D.. Radović R. (2006)Vizuelni rečnik arhitekture. Beograd: Orion 10..1 / 2009 Slika 7 – Inotera Headquarters u Taipeiju na Tajvanu. (2003) Urbane forme. Novi Sad: Stilos. Arhitektonski fakultet Beograd. Svesno. subjektivno arhitektonsko doživljavanje. da je besmisleno tvrditi da je čovek centar arhitektonskog prostora i da se sa čovekovim kretanjem menjaju pravci i smerovi arhitektonskog prostora [8]. Rethinking Architecture (ed. nisu retke ideje i koncepti u kojima osvetljenje ima kjučnu ulogu u stvaranju sveukupne slike o objektu. Beograd: Građevinska knjiga 2. a to su njegovi korisnici. Taschen 6. Subjektivni doživljaj koji je stvoren na osnovu percepcije je jedini način na koji građani 112 . Giedion S. Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada Slika 8 – različit intenzitet osvetljenja Kule vetrova u Jokohami koje je u direktnoj zavisnosti od jačine vetra 5.Leach). prostor i arhitektura. apsurdno je tvrditi da se bar na nekom nivou ne može razgovarati o onakvoj arhitekturi kakvom je sagledavamo i doživljavamo. Panerai P. teorija i praksa. Međutim. (1991) Stvarnost umetničkog dela. London: Routledge. Veštačko osvetljenje (u odnosu na prirodno) je arhitektonsko „oruđe“ koje se lakše primenjuje i koje zahteva manje veštine i truda za dobijanje željenih rezultata. Beograd: Građevinska knjiga 3. (2005) Architecture now! Taschen 7. ali i način da se dopre do onih koji su razlog za postojanje takvih objekata i prostora. Korišćenje prirodne svetlosti i postizanje željeneog efekta primenom odgovarajućeg oblikovanja i dizajna je veoma složena problematika i zahteva ozbiljno ulaženje u sam fenomen. Beograd: Građevinska knjiga 9. 182-202. Norberg-Šulc K.4. OSVETLJENJE Uloga svetlosti u arhitekturi je neiscrpna tema u smislu mogućnosti koje nudi različito korišćenje ovog elementa u formiranju i realizaciji određenih ideja. (2003) Forma grada. Gössel P. (2003) Jezik arhitekture. doživljavaju svoje okruženje. Beograd : Građevinska knjiga 5. Castex J.