You are on page 1of 16

Doc.

dr Mira Radojević Filozofski fakultet u Beogradu

Nekoliko slika iz saradnje Milana Rakića i Milana Ćurčina
Apstrakt: Nastojali smo da na osnovu dostupne nam gradje, pre svega iz lične zaostavštine Milana Rakića, pohranjene u Arhivu SANU, ukažemo na važnost saradničkih i prijateljskih odnosa, koje su tokom nekoliko decenija gradili Milan Rakić i Milan Ćurčin. Iako su obojica bili Srbi, pitanja koja su ih vezivala odnosila su se na potrebu srpsko-hrvatskog upoznavanja i zbližavanja, najpre u oblasti kulture, a potom i politike. Osim toga, Milan Ćurčin je veći deo života proveo u Zagrebu, a kao urednik „Nove Evrope“ bio i predstavnik jugoslovenski i demokratski opredeljene hrvatske intelektualne elite. Ključne reči: jugoslovenska ideja, jugoslovenske manifestacije, Srbi, Hrvati, pesništvo, „Srpski književni glasnik“, „Nova Evropa“, jugoslovenska država, kulturna politika

U Arhivu SANU, medju mnogobrojnim vrednim fondovima i liĉnim zaostavštinama istaknutih liĉnosti srpske i jugoslovenske istorije, pohranjene su i privatne hartije ĉuvenog pesnika i diplomate Milana Rakića. Posebnu dragocenost ove arhivske zbirke ĉini bogata prepiska, nastala tokom nekoliko decenija rada u diplomatiji i raznovrsnih veza, uspostavljanih sa ljudima iz kulture i politike. Jedan od onih sa kojima je Milan Rakić korespondirao duţi niz godina bio je i Milan Ćurĉin, danas ne toliko poznat kao pesnik i prevodilac Fridriha Niĉea koliko kao urednik zagrebaĉke Nove Evrope, ĉasopisa koji je u istoriji jugoslovenske periodike zauzeo zaista posebno mesto. Mada je oĉigledno da nisu saĉuvana sva pisma koja je Milan Ćurĉin u periodu duţem od tri decenije slao Milanu Rakiću, srećnu okolnost ĉini to što se u istom arhivu nalazi i deo njegove liĉne zaostavštine. Zahvaljujući tome, kao i drugim izvorima, moguće je ponešto saznati i još više naslutiti o saradnji, a verovatno i prijateljstvu dvojice ljudi ujedinjavanih pesništvom i nacionalno-politiĉkim radom. Prvo saĉuvano pismo Milan Ćurĉin je poslao Milanu Rakiću 21. avgusta 1904. godine, iz Beĉa u Beograd, u vreme kada su obojica, kao sasvim mladi ljudi, poĉeli da pišu poeziju i upoznaju jedan drugog. Na prvi pogled, ne kazuje nam mnogo, ali

. zaostavština M. pisao je Milan Ćurĉin. imaju Nemci. nemate pravo. str. jugoslovenstvo i nuţnost srpsko-hrvatske saradnje upućivali su Milana Ćurĉina na potrebu upoznavanja jugoslovenske i hrvatske sredine sa Milanom Rakićem i njegovim plemenitim stvaralaštvom. što je prevodilac. Medjutim. Ovaj „kolenović“ i poreklom i vaspitanjem bio je i francuski djak. moţda vam ĉinim krivo. a što teško da se moglo izbeći. „Hauzerov ljubimac medju srpskim pesnicima je Duĉić“. objavljena je i prva zbirka njegove poezije. jednog iz Srbije. 175. pa mi se samo priĉinilo. sin Mite Rakića. I. Grol. bio je po majci unuk knjiţevnika. a. malo preko ramena gledate na nemaĉku knjiţevnost. „Iz sećanja na Milana Rakića“. te se nadam od njega lepoj knjizi. što-šta od vrednosti. da i u vašem pismu ima traga potcenjivanju Nemaca. br. iz Izvozne banke. 16. Vi u Beogradu. Rakića. M. već i u narednim decenijama. 1 2 Arhiv SANU. sakriven iza kratkog pseudonima. hroniĉara i enciklopediste Milana Dj. što mu je odredilo dalju sudbinu. zaokruţio svoj prvi pesniĉki ciklus. delom spojilo. obrazlaţući zbog ĉega je upravo njemu dao najviše prostora u pripremanoj knjizi. oktobar 1938. po mom mišljenju. bilo je upravo tih godina vezano za porast popularnosti jugoslovenske ideje i kulturno-politiĉko zbliţavanje mladjih juţnoslovenskih naraštaja. kao kod ostalih mojih knjiţevnih poznanika iz Srbije“. ali materijalno bogatije i iz Panĉeva. LV. Oto Hauzer. prešao na rad u Ministarstvo spoljnih poslova. sudije i prvog prevodioca na srpski jezik Jadnika Viktora Igoa. „da sam se za antologiju naših pesama u nemaĉkom prevodu zagrejao poglavito iz uzroka. koji je te 1904.331-5I (1).sjedinjeno sa svima onima koja su potom usledila daje naznake tadanjih i budućih sliĉnosti i razlika. te kao takav potomak starih i uglednih srbijanskih porodica. 1 Već je u tom kratkom i jednostavnom pismu sadrţana razliĉitost pozicija dvojice Srba. gde je godinu dana „sraĉunavao izvoz ţita i stoke“. nemaĉkoj kulturi. priredjena pod jednostavnim naslovom – Pesme. kojom je do tada uglavnom anonimni pesnik. Nešto mladji. i osim Goethe-a. takodje iz ugledne porodice. „Inaĉe sam vam hteo reći“.2 Godinu dana ranije. dodao je Milan Ĉurĉin. ĉovek s vrlo finim knjiţevnim ukusom. Milićevića. Ono što ih je. ukljuĉujući drugaĉija literarna opredeljenja i duhovne uticaje. drugog „iz preka“. Milan Ĉurĉin (1880). pripadao je drugoj. Ne samo tada. 4. francuski obrazovani kao što ste. u otsek za propagandu. Milan Rakić (1876). 14. pored pesništva. Srpski književni glasnik (SKG).

. bio jedan od najbolje zastupanih pesnika. str. „Milan Rakić – nacionalni radnik“. Popa su kradom. Jovanović. bivajući vicekonzul i konzul na najdelikatnijim i najteţim mestima – Prištini. pridonela je takoĊe poznavanju Rakića kod hrvatskih i srpskih . 16.“ (Gr. od 1905. proveo u Staroj i Juţnoj Srbiji. 5 Na Gazi Mestanu. B. Solunu i Skoplju. uĉitelji bili po tamnicama. XXXI. 4 Istovremeno. 6-7. radio je mnoge diplomatske i. sukoba komita i diplomatskih igara zavadjenih balkanskih suseda i velikih sila. sve to sa iznenadjujućom i zadivljujućom mirnoćom i hrabrošću koja je ostavljala utisak i izazivala nepodeljeno poštovanje. vratili s Kalemegdana. a Ĉerina i Ujević ispred svih. bio jedan od bardova predratne nacionalistiĉke i revolucionarne omladine. knj. str. br. Koncepcije sultana Abdul Hamida bile su se potpuno podudarile sa onima Mula-Zeke iz Peći: neka nestane Srba. pored Duĉića. str.. Simonida. „Rakića smo znali napamet“. br. Rakić. Beograd 2006. Princip je umeo da recituje Prelazno pokolenje ili Nasledje.. zauzimao poĉasno mesto u redovima buntovniĉki raspoloţenih bosanskih omladinaca“. pregovarao sa turskim begovima. 5. br. 482-582. Škole su tek ovdeonde tavorile. Tamo su se i strane sile i perfidne propagande našle bile na jednom putu sa strašnim sultanom. već obeleţenom za ţrtvu“ (B. Pejĉić. Nova Evropa. M. Tako da smo ga. koju je baš u to doba objavila Matica Hrvatska. Simić. knj.. Rakićeva poezija zauzimala jedno od najvidnijih mesta. „Iz Rakićevog ţivota. nastavio je da piše poeziju i objavljuje u Srpskom književnom glasniku. 26. Ubijani su prvi ljudi. a u kojoj je Rakić. u vreme kada je taj deo Balkana postao poprište zuluma. pogotovo otud što je Milan Rakić nekoliko narednih godina. Svakodnevni izveštaji o pogibijama bili su već nemogućni. na Kosmetu i u Makedoniji. stranputicama i noću. 5 Sećajući se prijateljstva sa Gavrilom Principom i zajedniĉkih dana provedenih u Beogradu. Ni s donje strane Kaĉanika nije bilo bolje. u kojima se pesimizam umnog ĉoveka na tako ĉudesan naĉin mešao s nepojamnom verom u naciju i njen novi naraštaj. 239). Prelazno 3 „Odista je to vreme bilo straviĉno. Nazora. A. Beograd 1985. moţda još ĉešće. LV. LIV. knj. 16. pesme Milana Rakić tih su godina uzbunjivale i zanosile ne samo srpsku nego i jugoslovensku omladinu. Konzulska pisma 1905–1911. sastajao se sa komitama. SKG. Mada retke. 470-474).. pr. „Rakić kao nacijonalni radnik“. U carstvu puna anarhija i nasilništvo da ĉovek bez straha nije ni kod mutesarifa mogao doći. Sećanje Nika Bartulovića veoma je sliĉno ovom: „Rakić je. SKG. pesme u kojima je bilo toliko potstreka jednom naraštaju. juli – 1. Srpskom narodu u carstvu se smrkavalo. gonjene sa nasledjena praga vekovne ĉivĉije. pa će biti mirno i carstvo i Arnautluk!. nediplomatske poslove – saĉekivao sultana. pa i nas koji smo ţiveli na obalama Jadrana. koji su se medju omladinom gutali.. avgust 1938. Boţović. SKG. slali su u naše listove napise o savremenoj srpskoj lirici.. albanskim glavarima i inostranim konzularnim predstavnicima. avgusta 1938. znali naizust već u ĉetvrtom razredu gimnazije. „recitovali ga ĉesto. 1. Milan Rakić na Kosovu. 4 Videti: J. do 1911. 6-7. Prizrenska afera 1912“. M. opijali se mutnim ritmom njegovih pesama. istakao je. Ĉesto u noći. novembar 1938. br.. „Milan Rakić u duši ’Mlade Bosne’“. gladni. str. kad bismo se. Bila je na pomolu bliska samrtna noć. Mitrović. prenosio oruţje i municiju preko granice..Poznati izvori ne dozvoljavaju nam da u detaljima pratimo kako je tekla dalja saradnja dvojice pesnika. 237-240. pa je u tim ĉlancima. Veljka Petrovića itd. juli – 1. avgust 1938. 3 Obavljajući konzulsku duţnost. Kraj za krajem. ĉasopisu u ĉijem su uredništvu bili njegovi liĉni i idejni istomišljenici. J. LIV. ţupa za ţupom popuštala je. pored Šantića. Antologija Bogdana Popovića. Borivoje Jevtić je napisao kako je Milan Rakić „uz Aleksu Šantića i Veljka Petrovića. Tako je stanje zatekao na Kosovu Milan Rakić. Naše kolege koji su hodoĉastili tada u slobodarsku Srbiju. dovodili u sela da venĉa i opeva. Jevtić. 8.

Zaostavština J. LIV. ceo taj takozvani Kosovski ciklus postajao je deo nacionalnog osećanja i nacionalnog programa. ili drugima. 449-459. 9 „Kolika je to bruka“. da zaboravi one demonstracije pod Nušićem! Kad ne moţemo ništa. ili poznatu patetiĉnu strofu iz Gazi Mestana. Jovanović. Kondir. Ljudi. „Gradjanski aristokrat“. godine.484/1.. znaĉaju i uticaju Kosovskog ciklusa više: A. knjiţevna i univerzitetska karijera Milana Ćurĉina tekli su sasvim drugaĉije.. a ponet jugoslovenskom idejom tih je godina radio na popularizaciji jugoslovenske kulture i objavljivanju zajedniĉkih knjiga. 83-85. Nije bilo omladinca u našoj generaciji. ni ovaj „germanista-pesnik“8 i docent Beogradskog univerziteta (1907– 1914) nije mogao da ne proţivi „nacionalnu fazu“. 6-7. 8 Isto. Ako sam i docnije vrlo ĉesto uzimao Rakićeve stihove da ih ĉitam. 9Angaţovan nacionalno i knjiţevno. 7 Ipak. „Njegov individualizam je uoĉi naših ratova izgledao tako iskren da je poĉeo da stvara školu“.. Medaljoni 56 umrlih savremenika. pisao mu je u novembru 1909.. Beograd 1973. Napuštena crkva.. knj.pokolenje. a upućenom Jovanu Cvijiću nakon iznudjenog priznanja aneksije Bosne i Hercegovine i izjave koju je u tom smislu morala dati srpska vlada u martu 1909. Ne naišavši na razumevanje turskih vlasti. u mladosti dekadent i krajnji individualist“. sasvim dobro vidljivu u jednom pismu punom gorĉine i nacionalne ozlojedjenosti. bilo poznato na juţnoslovenskom prostoru. ljudi. Jefimija. SKG. Ponesen idejom. stihove iz Simonide ili Jefimije. O simbolici. 6 Ţivot. 16. planirao je ĉak da ode na Kosovo Milanu Rakiću i da u direktnom razgovoru osigura njegovo uĉešće i pomoć u jednom takvom kulturno-politiĉkom poduhvatu. i šta bi ĉovek sad sve bio u stanju uĉiniti. 6 M. 212. juli – 1. 13. Jedan od prvih kome se u tom cilju obratio bio je Milan Rakić..“ (N. dok je njegov prevod Niĉeovog dela Tako je govorio Zaratustra „bio u svim rukama“. 474-476). „Rakić i predratna omladina“. br. Iz predratne Srbije. isto. Grol.305-3). kako se sad vidi da smo mi ĉinili. rodoljubivih i erotskih. str. napisao je. godine: „Hoćemo da izdamo jedan almanah srpskih i hrvatskih pripovedaĉa i pesnika. 7 D. napisao je u sećanju na njega Dragoljub Jovanović. bilo je to upravo zato. bar da smo ćutali“ (Arhiv SANU.. Cvijića. „školovan u Beĉu i po nemaĉkim univerzitetima.. Bartulović. „Smrt Milana Rakića“. Utisci i sećanja o vremenu i ljudima. zasluţeno je uvršten u Antologiju novije srpske lirike Bogdana Popovića. Beograd 1939. ĉije je pesniĉko ime. nije gotovo svakog dana kazivao sebi.. . Arnautović. omladinaca iz zapadnih krajeva. koji pored Nazorove Zvonimirove ladje. „pretiti s pesnicom u dţepu. ispunjenih ostvarenjima srpskih i hrvatskih umetnika i knjiţevnika. str. avgust 1938. Cvrčka i stihova o ’porodu vuka i arslana’. str... a prva navedena pesma iz ovog ciklusa i himna novih generacija. što je Rakić bio pesnik prvih naših mladenaĉkih zanosa. i pored malog broja objavljenih pesama.. str. i voditi jednu politiku prošenja po Evropi.

decembra 1919. . Milan Ćurĉin je obavestio Milana Rakića da će mu poslati „poĉastan“ primerak te da se broširani primerci već prodaju.331-5 I (3). na primer.nešto na naroĉitoj hartiji. odnosno do poĉetka naredne godine. potpuni materijal trebalo je da bude spreman do kraja te. 324. Videti: R. (u Dijoniĉkoj Tiskari u Zagrebu). Popović. Od naših pesnika ulaze samo još Duĉić. Petrović.. gospodjo. Po nekoliko puta traţio je da mu Milan Rakić ili njegova supruga Milica pošalju pesnikovu fotografiju11. a i da ga podrţi u objavljivanju knjige u kojoj bi pesme sabrali njih dvojica i Jovan Duĉić. 14. str. Beograd 2008. R. исто. str. Osim toga. Stefanović. априла 1910. da Rakić bude zastupljen samo s jednom pesmom“. Zaostavština M. 15 Ĉim je Almanah hrvatskih i srpskih pjesnika i pripovjedača objavljen u Zagrebu krajem 1910. 16 Ilustrator Almanaha bio je Tomislav Krizman. 14. jer je jedna „suviše malo“. 15 Pismo od 7.d. Nedovoljno jasno u tom se pismu pominje još jedna ideja. inaĉe kćerki ministra. pr. godine16. pisao joj je kada su pripreme zbornika bile pri kraju. Dopisna karta od 19.331/5 I (3a). koji se i docnije isticao na sliĉnim poslovima.331-5 I (2). 204-205. gde ću je ţeljno ĉekati. Ćorović i Milićević“. Zaostavština M. Matica srpska. pa i Veljko Petrović. medju 10 11 Arhiv SANU. Jovanović Stoimirović. 12 Posebno se obraćao Milici Rakić. Milošević. 13 Videti: M. od pripovedaĉa Bora Stanković. januara 1918. Portreti prema živim modelima.14 „Sutra nosim i rukopise u Zagreb za almanah“. Rakića. Srbi u Hrvatskoj 1918–1929. 14. što je znaĉilo da je postojalo interesovanje za ovakve jugoslovenske publikacije. Arhiv SANU. 141. Šantić.. isto. Beograd 1994. Koĉić. Ćipiko. Beograd 2009. Zatraţio je i da mu Milan Rakić napiše „svoj sud o Almanahu“. Diplomatski spisi. priprema i objavljivanje srpsko-hrvatskog (hrvatsko-srpskog) almanaha nisu išli naĉinom i brzinom kojom je ţeleo. umetniĉki direktor Književnog juga. Bio je.331-5 I (1a). 14 Sliĉno divljenje prema Milici Rakić osećao je i pesnik Rastko Petrović. Jer zaista bi bilo šteta. Izabrani čovek. do 16. sa naroĉitim umetniĉkim prilozima i t. pa da mi je odma pošljete u Zagreb. i pored truda koji je ulagao.. a pogotovo više pesama. da mi izradite bar još jednu pesmu kod svoga muţa. M. koju su savremenici smatrali jednom od najlepših ţena Beograda13 i prema kojoj je i on osećao sve veće simpatije i prijateljstvo. Novi Sad 1998. prema planu koji je napravio. Rakića.10 Medjutim. 145-147. 14. ĉasopisa koji je izlazio od 1. vezana za izdavanje lista na kome je trebalo da saradjuje više intelektualaca. u naroĉitom formatu. str. jula 1910. istoriĉara i akademika Ljubomira Kovaĉevića. „Obraćam se vama svemoćnoj. 12 Razglednica od 5/18. Boţić. i trebamo naroĉito od vas pesama za to. marta 1910. godine (Videti: S.

Ista pitanja i problemi interesovali su Milana Ćurĉina i u pismu od 11. 17 S obzirom da je Milan Grol.. Nekoliko mesci kasnije. 14. sluĉajno. Dakle.331-5 I. 5). isto. ali sve i da propadne sasvim. ili u Solun. „da mi javite i šta će biti sa Rakićevim pesmama. neka ima na umu. 67-84. Milan Ćurĉin je poĉeo da radi na pripremanju novog. Zaostavština M. a iz kojih se moţe zakljuĉiti da su poĉeci Nove Evrope moguće i stariji od ideja razradjivanih tokom ratnih godina provedenih u Londonu. M. Rakića. nešto ’fajn’. 20 „. Novakovića. pa ni onaj duboki nagon 17 Pismo od 12/25. 14.331-5 I (4). Radojević. biće u njemu samo pesama. ne zadovoljavajući se samo hrvatskim izdanjem Almanaha.. aprila 1911. 8). Na to upućuju i pisma koja je i docnije. upravnik i dramaturg Narodnog pozorišta. 14. Jugoslovenski istorijski časopis. Predlagao je traţenje premeštaja u Rim ili neki drugi lagodniji grad. Radojević. „kad je to već. vama treba radikalna promena vazduha.331-5 I.. Duĉić. moli i ubedjuje kako bi osigurao veći broj pesama Milana Rakića. više fajn nego što bi se to po ovom opisu moglo suditi!“ Jedna od novina bila bi u u tome što bi u tom novom Almanahu bio „proteţiran“ Milan Rakić. bio medju onima koji su najubedjenije propovedali jugoslovensko jedinstvo. gospodjo“. Cvijića i Murka. . kad biste ju ostavili za koji mesec dana. da rukopisi moraju do kraja ovoga meseca biti na okupu. Grol. i nehotiĉno bio Duĉić“. 14. Arhiv SANU. br. objašnjavao joj je novu svoju zamisao: „Taj će Almanah biti ovaj put kao neki pesniĉki Almanah u uţem smislu. Milan Ćurĉin je i samom Milanu Rakiću najavljivao da bi on te godine trebalo da „vlada“ u Almanahu. pisao je 5. Rakića.. i kao neki uvodni deo nekoliko ĉlanaka o jedinstvu od Jagića. St. decembra 1910 (Isto. isto. 19 Još jednom. Beograd 2007. Milan Ćurĉin je morao da više puta piše. 9). Skerlić. izazvanog muĉnim okolnostima u kojima je obavljao konzulsku duţnost. za neko vreme. Naša makedonska politika ne bi moţda odviše patila. avgusta 1911.. 18 Više: M. Naučnik i politika. u prvom.molim vas. Arhiv SANU. medjutim. maja 1911. mislim po kvantumu. poĉetkom dvadesetih godina. Nekoliko nedelja kasnije opet ju je ubedjivao: „Izvadite iz Rakića koju pesmu za Almanah što pre tim bolje“. 7). Nadajući se da će Milica Rakić moći da utiĉe na muţa da mu ovog puta pošalje više tekstova. „beogradskog“. 1-2/1999. ali i jedan od istaknutijih ĉlanova Samostalne radikalne stranke. više vredi Rakić od sve naše makedonske politike“ (Pismo od 29. 14. str. Istom prilikom progovorio je i o problemu velikog premora Milana Rakića. U medjuvremenu. zakljuĉujući: „Ne bi vam vredeo mnogo premeštaj iz Prištine u Bitolj. sa ponešto izmenjenim sadrţajem.331-5 I. i osim toga ĉlanaka iz oblasti pesama (Bogdan.). 14. Zaostavština M. Milan Ćurĉin upućivao Milanu Rakiću. novembra 1910. „Milan Grol u borbi za jugoslovensku ideju (1914–1918)“.331-5 I (6).. u kakvim uslovima piše. t. bliski prijatelj i zet Milana Rakića.18 sa dosta se opravdanja moţe pretpostaviti da je orijentacija planiranog lista trebalo da bude jugoslovenska. jer pre velikog raspusta moraju u štampariju“ (Isto. Markovića (1874–1946). Politička biografija Božidara V.“ (Pismo od 16. 19 Pismo od 5. „kao što je lane. marta 1911.kojima i Milan Grol.20 Ne razumevajući u potpunosti sa kakvim se problemima on bori.j.331-5 I.

kao borac u ĉeti Vojvode Vuka prešao je granicu na Merdarima. ušao je oktobra 1912... n.331-5 I. liĉno i izrazito. Jer. Milan Rakić je za vreme provedeno na Kosovu jednostavno rekao da je to bilo „herojsko doba. Hvala vam lepa i na tolikom. 25 Milan Rakić. Glavno da je sve bilo dobro i da je Kosovo osvećeno. 388-398). SKG.neophodan da bi stvorio pesmu. „juĉe sam vam poslao pismo. 2. avgust 1938. U ovakvom razmišljanju nalazi se verovatno i deo objašnjenja zbog ĉega je napisao svega 60-tak pesama. 174-185). „dali su mu prilike da upozna srpske seljake-vojnike“ i uvidi „ko ĉini osnovu srpskog naroda“. knj. 21 ljutio se i prebacivao mu lenjost. Ja sam vrlo dobro. Letopis Matice srpske. 1. za Rakićevu umetnost moţe se reći da znaĉi najviši stepen do kojeg se došlo.. kad je lepo. da se u jedanaestercu moţe govoriti na srpskom jeziku pesniĉki vrlo ubedljivo i snaţno. visoko vrednujući njegov doprinos upotrebi jedanaesterca u pisanju stihova. a za svoje pesništvo da je „taj posao“ smatrao „kao vrlo ozbiljan“.. 24 Ubrzo potom. Ćurĉin. 11. Ćosić. 22 Pismo od 7. veliko doba“. U današnjoj jednolikoj ali bogatoj srpskoj versifikaciji. „sa redenicima prekrštenim preko koţuha i šubarom na glavi“. knj. 14. Za tiho. februar 1929. 16. 211.. septembra 1911. 23 Saradnja dvojice pesnika nastavljena je i nakon objavljivanja Almanha srpskih i hrvatskih pesnika i pripovedača krajem 1911. i moţda do kojeg se moţe doći... godine u Prištinu. na ĉelu kolone udjoh u Prištinu. pa i Pero Slijepĉević (P.“ (M. njihov broj bio u nesrazmeri sa njihovim znaĉajem pisali su mnogi savremenici. Bivši konzul. LIV. Ne umeju svi koji pevaju danas jedanaestercem da dadu svom stihu liĉno obeleţje kao Rakić. Već naredne godine. jun 1912. br. 14. A jeste lepo“ (Isto. „jedno veĉe sa g. Slijepĉević. Ţiveći svoju poeziju i ţeleći da do kraja deli sudbinu srpskog naroda. 319. još jednom je odabrao drugaĉiji put. iako ih je proveo u Vrhovnoj komandi. str. 23 „Dragi Rakiću“. pisao mu je 8. „Versifikacija Milana Rakića“. prema opredeljenjima i duţnostima koje su obavljali. 25 D. 6-7. sv.331-5 I (10). jer poeziju i rad na njoj nikad nije „uzimao kao razonodu“ (B. Jovanović. pak. medjutim. Zaostavština M. bolje nego u Beogradu. str. dobro je i malo. 24 „Rakić je pokazao.. 6a). balkanski ratovi su „spasli“ Milana Ćurĉina „od niĉeanskog pesimizma i mizantropije“. godine... a ţeni napisao: „Juĉe. Koliko je. Milan Ćurĉin je pisao o versifikaciji ili „stihotvorstvu“ Milana Rakića. još bolje negoDuĉić i drugi pesnici pre njega. staloţeno. XXVIII. i da ga upotrebe tako umetniĉki u versifikatorske svrhe. juli – 1. septembra 1911. 842-853). Ovakve dogadjaje što sam video 21 Odgovarajući na pitanja Branimira Ćosića. Milanom Rakićem“. str. privremeno zbliţavali ili udaljavali. Još sad ne mogu da se stišam i da mirno pišem o svemu što se za ovo nekoliko dana dogodilo.d. i da je ritmiĉki ovaj stih manje monoton od dvanaesterca. knj..22 a onda i sa „malim“ postao zadovoljan. „Rakićeva poezija“. SKG. otmeno Rakićevo rodoljublje prikladniji je dvanaesterac i zato on prevladjuje u kosovskom ciklusu i u glavnim pesmama toga ciklusa. radeći na poslovima cenzure. a danas sam dobio pesme. Rakića. str. Po mišljenju Dragoljuba Jovanovića. Srbija je ušla u višegodišnje ratove koji su ih. . Arhiv SANU. br.

godine. aprila 1913. pisao mu je iz Atine s godinama sve bliţi Milan Ćurĉin. 146. 26 Prema bibliografiji njegovih pesama. „gde se lako prihvataju najsmeliji planovi“. Jovanović. n. Ubrzo po dolasku u zemlju prionuo je na pokretanje ĉasopisa o kome je toliko dugo razmišljao. druga je objavljena upravo 1912. Hrvata i Slovenaca.29 U Londonu se ponovo sreo sa Milanom Ćurĉinom. „sam je više voleo da ţivi u jednoj kulturnoj i manje rugalaĉkoj sredini“. Više: M. obratio se 26 Navedeno prema: M.“. 214-215). potom u Štokholmu. Boţić. tako da je Nova Evropa poĉela da izlazi već 1920. Beograd 2000. 31 Razmišljaći o mogućim razlozima zbog kojih je Milan Ćurĉin odluĉio da ĉasopis izdaje u Zagrebu. S. Samo jedna pesma nastala je 1912. godine. tih je godina pisao manje nego obiĉno. knj. Mitić. a potom još dve 1914.331-5 I (11a). gde se gajila jugoslovenska tradicija Štrosmajera i Raĉkog. upravo su tada zbliţili Milana Ćurĉina sa Sitonom Votsonom i podstakli na razmišljanje o Jugoslaviji i „novoj Evropi“. juli – 1. nego kad dolazi ispod Kalemegdana“. zbrinjavanjem srpskih studenata i jugoslovenskom propagandom. LIV. koji je tamo radio sa srpskim poslanikom Jovanom M. u borbama za Kosovo. 29 Više: M. „da li ste opet u Beogradu. Zaostavština M. i poslanik i njegov pomoćnik. u Zagrebu uvijenije“ (D. str. osiguranu oblicima federalizma. Jovanovićem. bili bliski Jugoslovenskom odboru i dosta daleko od pogleda Nikole Pašića na naĉin ujedinjenja i uredjenje buduće jugoslovenske drţave. 83-84. br. Grol. n. Jugoslovenska država i društvo u periodici 1920–1941. Londonu i Kopenhagenu. Poete u fraku. Simpatije za Jugoslovenski odbor i jugoslovensku varijantu ujedinjenja Srba. a što je „najvaţnije“ znao je „da je kafansko ismevanje. baveći se. Petrović. ili se vaša ratna Odiseja još produţuje?“ 28 Godine Prvog svetskog rata još jednom su ga udaljile od pisanja i uputile na hitnije probleme – diplomatsku sluţbu u Rumuniji. 30 Odabravši Zagreb kao mesto izlaţenja.d.. 27 „Bibliografija Milana M. 16. Milan Ćurĉin je istovremeno pokazao nameru da u više pravaca pravi ozbiljnu konkurenciju beogradskom Srpskom književnom glasniku. SKG.d. 6-7. n. nije se dugo zadrţavao u Beogradu.d.. Arhiv SANU. 506. Rakića. U ovom je ratu. od poĉetka rada sa vrlo velikim ambicijama. 14. gde je vladao stari obzorovac dr Milivoj Deţman. Napokon. Nakon prve knjige pesama iz 1904..smatram kao naroĉito dobroĉinstvo nekog providjenja. Dragoljub Jovanović je na prvo mesto stavljao ţelju da što više uĉini na popularisanju jugoslovenstva.31 Boreći se za kvalitet uredjivaĉkog odbora i stalan krug saradnika. „verovao je da će Hrvati lakše primiti jugoslovenstvo iz ĉasopisa lepo radjenog u zagrebaĉkoj ’Tipografiji’. avgust 1938. str. „Dragi Rakiću“.27 Uprkos oĉekivanjima. godine pod naslovom Nove pesme. Obojica su. na jugoslovenstvu je trebalo raditi više kod Hrvata i Srba u Hrvatskoj nego u Beogradu. Jovanović Stoimirović. rodjeni brat Milice Rakić. pored drugih poslova.. u Beogradu otvorenije. Rakića“. 28 Dopisna karta od 1. str. 343-345. Osim toga. . Iz predratne Srbije. str. poginuo i Vladeta Kovaĉević. Beograd 2002.. 30 Više: Lj. Po njegovim reĉima. str.

što je vrlo vidljivo ljutilo urednika „Nove Evrope“. pretpostaviti da se Milan Rakić. koji je takodje bio medju osnivaĉima. o ĉemu je Milan Ćurĉin obavestio Milana Rakića. nije protivio korišćenju njegovog imena. oĉigledno je da Milan Rakić nije ni odgovorio na primljenu molbu i zahtev. Sam je. 33 Ne ĉekajući da od Milana Rakića stigne bilo pozitivan bilo negativan odgovor. Zaostavština M.d. godine podsećao ga je na ranije razgovore i planove. upućenom Milici Rakić krajem novembra 1920. kazao je. Milana M. moleći ga da se i sam izjasni dolaskom na sastanak ili privatnim pismom uredniku (Pismo od 16. bez liĉnog odobrenja. I ĉuvajte ih dobro. Milan Ćurĉin ga je uredno uvrštavao medju osnivaĉe Nove Evrope. Šta mu to znaĉi? Pa i vi isto. „Rakić bi mi morao pisati“. godine.331-5 I. poput Milana Grola. Još ću doţiveti da vidim neku njegovu pesmu. 14. Javite mi sve što imate ovim povodom.. godine. u Glasniku pre nego što meni i reĉcu dostavi povodom ’N. Rakića. 32 Prema jednom docnijem pismu. Odgovor Milana Rakića nije nam poznat. Arhiv SANU.. – sad se razašilju već i poslednji brojevi“. kao godinama pre i posle toga. kamo ih redovno šaljem za g. 24). ili što drugo. medjutim. „da smo poĉeli akciju na koju smo se rešili bili još pre rata. bio posvećen sloţenim diplomatskim obavezama koje mu je nametalo sluţbovanje u prestonicama drţava sa kojima je mlada jugoslovenska 32 33 Arhiv SANU. 14.. jer će uskoro postati retkost. Isto. Rakića. reklamirajte ih iz Ministarstva Inostranih Dela. n. A sad ćuti ko zaliven. 215). poĉinjem misliti da afektira kad ne piše. 14. gotovo uzgrednoj reĉenici Dragoljuba Jovanovića. Rakića. ili još bolje. „i ja.mnogim idejno i politiĉki bliskim intelektualcima. „. moţemo. naglašavao je njegovoj ţeni sa kojom je u medjuvremenu uspostavio prisan prijateljski odnos. Pitanje revizije „pokretaĉke liste“ otvoreno je krajem 1923.“. ako se sećate. Evrope’. U pismu poslatom marta 1920. Zaostavština M. niste ’Novu Evropu’ još ni videli! Kako smete samo to da mi kaţete? Javite mi kuda da vam pošljem sve primerke od poĉetka. tim pre što je urednik nastavljao da mu traţi tekstove i da ga povremeno obaveštava o tekućim uredjivaĉkim planovima. Teško je odgonetnuti zbog ĉega.331-5 I (17). videćete“. a kad dodjete izloţiću vam pojedinosti. Jovanović. str. medju kojima je prirodno i oĉekivano bio i Milan Rakić. verovatno uveren da i dalje dele iste ideje. novembra 1923.34 S obzirom na tadašnju uredjivaĉku politiku. i koju je on urgirao dok smo bili u Londonu. upisivanje Milana Rakića. 34 Sudeći prema jednoj.331-5 I (16). koju smo u stvari dokonali da izdajemo zajedno još pre rata.. ako se ne varam. a do koje je i vama naroĉito stalo. verujte.. medju osnivaĉe ĉasopisa nije predstavljalo usamljen sluĉaj (D. .

godine Milan Rakić je Milanu Ćurĉinu napokon poslao dve svoje do tada neobjavljivane pesme: Pismo i Lepotu. II. ali baš ih silom nisu doneli u istom broju“.37 To se. „.331-5 I (19). poţurivali da poĉnem što pre. upućivanih Novoj Evropi zbog njenog kritizerskog stava prema srpskoj politici i Beogradu. Milan Ćurĉin je pokušavao da Milana Rakića pridobije za ostvarenje njemu posebno vaţnog pokušaja potiranja uĉestalih kritika.41 Negirajući optuţbe za antisrpstvo. broj ove knjige ’N. 41 Više: S. 36 Iste 1921. 40 Ohrabren i oraspoloţen obnovljenom saradnjom. dodao je u svojoj omrazi na „glasnikovce“. knj. Rakića. Boţić. 1921. „Hoću 14. „osobito u nekim ţenskim krugovima“. koje je Nova Evropa objavila i u faksimilu. da ste vi bili jedan od pokretaĉa. 4. drţim da sam dispenzovan od svakog daljeg navaljivanja da mi bez oklevanja pošljete nešto vrlo lepo za nešto vrlo lepo“ (Pismo od 20. 38 Srpski književni glasnik. dalje. to što u Zagrebu postoji „grdno interesovanje“ za Rakićeve pesme. 4. i uz to još vaše prijateljstvo. Pismo od 11. ali i to je dosta – ako se dobro pogodi.. 14. Mogu biti zastupljeni svega desetak. ali i ţalio što tako nije uradjeno i u Glasniku. urednik Nove Evrope ga je upozoravao na tekst koji je o njemu i njegovom pesništvu napisao Laza Popović. 39 Do dve pomenute pesme sam je došao tek posle dugih molbi i ponovnog potsećanja na nekadašnje planove i prijateljske obaveze. Tešilo ga je. 1. Evrope’ (od 1. Zaostavština M. radovao se što su im pesme štampane zajedno. dalje. Rakića. „imali su obe naše pesme u rukama. 1921. 14. Ne osvrćući se mnogo na tu vrstu teškoća. desilo tek pošto je Srpski književni glasnik već objavio prvu njegovu posleratnu pesmu Večiti putnik. on je delovao u Sofiji (1921–1927). tako da se mogao videti karakteristiĉan Rakićev rukopis. nije mogao lako oprostiti. jula 1921. Zaostavština M. 523-526. zbog prostora. marta 1921. II. br. da ste me u Londonu. 408-414. 37 Nova Evropa. Podsećam vas. str. .331-5 I (20). 14. medjutim. Arhiv SANU. avgust 1921. s naroĉitom namerom da istakne(m) ulogu Srbije i 35 36 Nova Evropa. posle rata. ipak. br.. br. n.kraljevina imala najteţe sporove. knj. 35 oĉekujući izgleda neku vrstu barem kurtoazne zahvalnosti prema „jednom od naših najboljih i najdarovitijih ljudi“. 14. avgusta) da naĉinim ĉisto knjiţevnim.331-5 I (18). juna 1921. pesmu ’Veĉiti putnik’. za vreme rata. da u knjiţevnosti ima i starih i mladih ali da vredi samo ono što je dobro. ovom prilikom.d. demonstriram. planirao je da jedan od brojeva ĉasopisa posveti „znaĉaju Kumanova. U godinama u kojima je Milan Ćurĉin postavljao temelje ĉasopisa. II.38 što mu Milan Ćurĉin.. koji se toga plašio. pokušavajući da što više uĉini na smirivanju jugoslovovensko-bugarskih napetosti. 40 Pismo od 22. str..... ovakvog lista kao što je ’Nova Evropa’. Kad se svega ovoga seti vaša savest.oni pakosnici“. da ste štampali. dalje. još pre rata. a vi niste nikad ništa odgovorili. u nameri da. isto. mimo ’Novu Evropu’ i bez njenog znanja. da sam vam već više puta pisao o ovom. bez obzira na godine. knj. 39 Zahvalan što ga slavni pesnik „ipak pomalo voli“. Arhiv SANU.

21. br. januar 1924. Milan Ćurĉin je tom prilikom objavio pesmu pod naslovom Branku Radičeviću. godine (Isto. 42 43 Pismo od 21.. IX. Pišući Rakićima. onako kako smo to zamišljali i govorili“. izjavljivao im je „ljubav“. „Vrlo je vaţno“. Milan Rakić se nije odazvao ovoj vapijućoj molbi. 44 Pismo od 11. traţio je najbolje saradnike. nadajući se da bi Milan Rakić mogao da govori o svom ratovanju i ulasku sa komitama u Prištinu. te da su „poĉasni“ primerci treće knjige njegovih pesama već prosledjeni damama iz porodice: sestri Ljubici. ne štedeći lepe reĉi i pristajući na „sve ţelje i ţeljice“ u pogledu izdanja.43 Ljubomoran. ako se ikako moţe. „Zar ne bi bilo lepše da mi priredimo novo izdanje vaših pesama. pitao je u neverici i ţelji da ga „rezerviše“ za sebe i za Zagreb. drţve“. Rakića. U Novoj Evropi. avgusta 1924. isto. napisanu u Novom Sadu 1896. urednik izdanja obaveštavao je krajem godine svog autora da mu je poslao nekoliko mogućih varijanti prvih primeraka. udatoj za Milana Grola. ali je već naredne godine obradovao Milana Ćurĉina prilogom za broj posvećen nezvaniĉnoj proslavi stogodišnjice Branka Radiĉevića. 23). Arhiv SANU. str.. 42 Zauzet drugim obavezama. jer nam protivnici iznose da izdajemo srpstvo i Srbiju. 14. Zaostavština M. 14.331-5 I (25). juna 1923. Rakića. oktobra 1922. naglašavao mu je. knj. godine u Sofiji (Nova Evropa.331-5 I (27). medjutim. str. uţivajući u šetnji i samom gradu. Sama ideja i ceo posao koji je trebalo oko toga obaviti kao da su usrećili Milana Ćurĉina. 72-73).46 Zadovoljan što su svi poslovi oko objavljivanja zbirke dobro obavljani. Poĉetkom avgusta 1924.. Da bi broj uspeo. „Šta to uĉiniste?“. Pisma od 1. napisana 1923. u izdanju Nove Evrope. urednik Nove Evrope bio je uznemiren već i na samu pojavu vesti da Srpska knjiţevna zadruga planira preštampavanje njegovih pesama. 14.331-5 I (22. juna 1924.331-5 I (23). i dajte da spremimo sve što treba za jedno lepo izdanje. Arhiv SANU. 86).srpskog vojnika u poslu oslobadjanja i stvaranju. „da taj broj ispadne što bolje. pa je ĉak i Milan Rakić nalazio vremena da odgovori na zahteve i molbe koje su stizale iz Zagreba. godine nakratko je posetio Milana Ćurĉina. pa povucite natrag. nazvanoj u tom broju Brankovo kolo. isto. koji je ujedno trebalo da bude „nešto kao treća sveska. samo zato što ne dopuštamo da ih kojeko brani i zastupa“. na svako pojavljivanje Rakićevih dela u Beogradu. 44 Iz izvora nam nije poznato kako je u narednim mesecima postignut dogovor da pesme Milana Rakića doista budu štampane u Zagrebu. 3. 14. maja i 11.45 Prepiska je tih meseci bila redovnija i uĉestalija. objavljena je njegova pesma Pomrčina. 45 Pismo od 27.. Almanaha“. 14. . juna 1923. a ne neko zvaniĉno ili poluzvaniĉno ’literarno telo’? Vidite. 46 Pismo od 7. Zaostavština M.331-5 I (21). isto.

str. str. br. knj. a moţda ni mnogo ţelje. 1. Na Kapitolu i U dansingu.47 Mada je iz drugih izvora za sada nepoznato na kakav je prijem u Zagrebu i širem ĉitalaĉkom podruĉju u Hrvatskoj naišla zbirka Pesme. br. Rakića“. februar 1970. 14. Kao urednik ĉasopisa naredne je godine objavio izuzetno pohvalan prikaz vrednosti i znaĉaja Rakićeve poezije.48 Ali. n. str. tanani. šaleći se pogotovo sa Milicom Rakić u tonu već decenijama glumljenog udvaranja. Mitrović. na mestu poslanika Kraljevine Jugoslavije. 1. 33). isto. 52 Isto. Ova druga pesma zapoĉeta je upravo jednim naizgled sasvim obiĉnim pitanjem Milana Ćurĉina: „Šta rade ovi ljudi?“. 87. A. 16. 44. gotovo redovno sklon da svakom koga je poznavao uputi poneku ţaoku (M. 3-4. 5. isto. pozivajući se na staro prijateljstvo i ljuteći se na Glasnik. str. 139-155. iznova njima impresionirajući savremenike. Prilozi KJIF. od 47 48 Pismo od 12. M. Embahade. 2. te je i sam Milan Ćurĉin imao „nekoliko stotina primeraka“ (Pismo od 7. „Pesme Milana M. Branko Lazarević. septembar 1938. 194199.52 Ne shvatajući da je to zaista poslednja pesma koju je Milan Rakić napisao i kojom je ţeleo da se oprosti od pisanja poezije. da se zakljuĉiti da prodaja nije išla najbolje. Mitrović. 2. januar 1925. Boraveći nekoliko godina u Rimu (1927–1933). LV. 327). isto.49 U narednim godinama ni sam se Milan Rakić nije mnogo oglašavao.d. 16. br. godine iznenadilo je većinu savremenika. odnosno Novu Evropu. objavljivanje Oproštajne pesme 1929. Milan Ćurĉin je još jednom traţio nešto i za sebe. i emocijonalni liriĉar“. XI. 49 B. „Savremenici o diplomati Milanu Rakiću“. 50 Prostora za pesme kao da nije bilo. novembra 1924. Koliko je poznato. i dohvatio i domašio krajnja saznanja do kojih dolazi misaoni. Desetak godina kasnije tiraţ još uvek nije bio prodat. str. 22-26. Letopis Matice srpske. U ponešto proredjenim pismima i dalje ih je obasipao izjavama prijateljstva i blagonaklonosti. 51 SKG. privrţenost Milana Ćurĉina prema Rakićima izgleda da je ostala nepoljuljana. jula 1936. knj. kao i Ani Marinković. 213-214. . Nova Evropa. u Rimu je napisao manji broj stihova.331-5 I. knj. objavljene su nekoliko godina docnije. knj. „Milan Rakić: ’Na Kapitolu’“. str. zakljuĉivao je da je Milan Rakić „zahvatao iz ĉistih zdenaca ljudskih emocija. Crnjanski. u vremenu obnovljenih kriza u jugoslovensko-italijanskim odnosima. 1982. 405.potom sestrama i majci pesnikove supruge. 202-214. Dve pesme nastale 1928. br. 14. još jednom je iskušavao svoje diplomatske sposobnosti. autor ovog prikaza. str. tokom koga ju je nazivao „Rakićkom“ i „dragom gospa Micom“.. 1. 97-98. „staroj simpatiji“ Milana Rakića. 50 Videti: A. br. nakon njegove smrti. Lazarević. sv. 51 I pored tako retkog javljanja u periodici. septembar 1929.331-5 I (28). Beograd 1983. Jovanović Stoimirović. Pohvalama koje su mu u tom smislu davane nije odoleo ni Miloš Crnjanski. 2. novembar 1938. XXVIII. str.

Ali pod jednim uslovom.331-5 I (33). Grol. jula 1936. 14. zbog koje je odlazio na leĉenje i hirurške operacije u Francusku.. Milan Ćurĉin se još jednom naljutio što Beograd „prisvaja“ Milana Rakića. za ovakvu priliku“. 54 Nova Evropa. oktobra 1929. isto. godine zbog ove se neprijatnosti pomalo ljutio i na „gospodju Micu“. 34). izjavljući da krivica nije do njih dvojice. neka budu i poslednji. njegova su raspoloţenja i ţelje bili potpuno drugaĉiji. Iz predratne Srbije. da nastavite s pevanjem. napisao je. To su moji poslednji stihovi. i bila više ’u stilu’. . Zaostavština M. i kusi i repati. pa se i pesme štampaju po miloj volji. Ne mireći se sa smrću sestre Ljubice. Da mi pošljete.ĉije je konkurencije uporno strahovao. Zacelo se sećate Brankova Broja? To je bila najlepša poratna manifestacija jugoslovenske lirike. koja je kasnije objavljena u ’Srpskom Knjiţevnom Glasniku’)“. knj.“ (M. Morava nas voda odranila. Poĉetkom 1938. a 53 Pismo od 9. gde danas ’trukuju’ pesme. Prema svedoĉenju Milana Grola... Arhiv SANU. Pa kako su prvi stihovi štampani u Glasniku. 55 Pismo od 7. Arhiv SANU. str. pa vas molim da me ne izneverite. pa vam vrlo rado vraćam vaš pesniĉki duh. prema pismu koje je Milan Rakić nešto ranije uputio Milanu Grolu. XXIX. „već do naroda i do prilika“. nego u Glasniku. 55 Ne znamo koliko je još pisama stiglo Milanu Rakiću iz Zagreba. februara 1938. hteo bih da opet tako nešto lepo i pametno napravimo. prebacujući joj „vanbraĉno neverstvo“ sa Srpskom knjiţevnom zadrugom (Pismo od 25. gde je ponovo poĉeo da piše stihove. . Rakića. Poslednje dve godine ţivota muĉila ga je bolest.331-5 I. „u duši“ je ispevana u bolnici u Neji-u. Ipak. dajući mu istovremeno uputstva šta da ĉini sa ovom poslednjom pesmom: „Šaljem ti u prilogu ovo tuţno soĉinjenije i ţelim da se štampa u Glasniku. „nad parkom u kome je treperila jasika“. br. novembar 1936. Sudeći. 26. 87-88). 14. Pravo bi bilo da ste meni poslali ovu vašu ’Oproštajnu pesmu’. 14. Ali – ne peva se po naredbi. Povodom objavljivanja Rakićevih pesama u XXXIX kolu Srpske knjiţevne zadruge štampao je kratak protest. Rakića. zahvaljujući ne malo i vašoj lepoj pesmi o njemu. drţim da je pravo da sad i meni pošljete jednu. Zaostavština M.331-5 I (30). pesma Jasika.i ja bih je bio upotrebio za Zmajev Broj.54 Istom prilikom je Milanu Rakiću pisao o neprodatom tiraţu prethodne knjige. ne samo po vremenu kad su napisani. Fajrunt. 11. pisao je zetu o tuzi koju i dalje oseća. Eto. da izvinite za reĉ. medjutim. koji bi izišao u novembru. 53 Nekoliko godina kasnije. „vašu ’Oproštajnu pesmu’. jednu pesmu za Zmajev Broj ’Nove Evrope’. pa bi u njemu lepše stojala. koja je preminula u martu te godine. koji ste mi poverili. „Proĉitao sam s uţivanjem“. i to što pre. nego zato što posle njih neće biti drugih. izjavljujući da beogradski izdavaĉ „ni jednom reĉju“ nije naveo da je u pitanju „doslovno preštampano izdanje ’Nove Evrope’ iz godine 1924 (sa dodatkom ’Oproštajne pesme’.

XXXI.. 253-254. juli – 1. kao i druga nastala u to vreme – Taj ogromni mesec.56 Boreći se za ţivot. prkosno je istakao. koji je veliki svoj dvobroj posvetio Milanu Rakiću. str. avgust 1938. 421-426. a odbijajući saţaljenje. 1. jer je u glavnom hrvatskom gradu bilo mnogo onih „koji su voljeli njegovu poeziju i koji su ga visoko uzdizali kao pjesnika i ĉovjeka“. br. 26. u ĉijem je potpisu „Jedan iz Trećeg Doba“. 16. prijatelji. LV. „Milan Grol (1876–1952) i njegov krug. koji dolazi da umre u Zagreb. „Smrt Milana Rakića“. objavljen u istom broju Nove Evrope pod naslovom „Rakić i njegovo doba. prerano govoriti“. 6-7. u kome ga je uznemiravalo ĉak i interesovanje mnogobrojnih prijatelja. u: Privatni život kod Srba u dvadesetom veku. Za Milana Begovića to je bila još jedna ţivotna nepravda. 5. uĉitelji. 59 M. 58 Odajući poĉast preminulom Milanu Rakiću. str. pisao je Milan Begović. 385-387. br. Poĉetkom pedesetih godina obnovio je intenzivniju prepisku sa Milicom Rakić. glupo ili ĉak namerno uniţavajuće. „I tako se podesilo da Rakića. „Iz sećanja na Milana Rakića“. hronološki“. Porodica. str. SKG. u kome je gotovo manje reĉi bilo o onome kome je trebalo iskazati poštovanje. 58 M. a potom i nekolicinu drugih tekstova u narednim brojevima. Beograd 2007. O Milanu Rakiću kao „nacionalnom radniku“ i vojniku u balkanskom ratu pisao je u već citiranom ĉlanku Boţin Simić. a više o ljutnji na Beograd i Srpski književni glasnik. nameravajući da još jednom pokuša 56 Ova pesma. 431-432. saradnici. doputovao je krajem juna 1938. „Tri ĉovjeka u mom ţivotu. Milan Ćurĉin je za svoj ĉasopis napisao pomalo ĉudan i nepriliĉan tekst. Nova Evropa. br. slavnog pjesnika. 8. pa mi je poveravao svoja intimna mišljenja i o našim pesniĉkim drugovima i o svojim politiĉkim šefovima i saradnicima. avgust 1938. ne pozdravi za zadnji put ni koji hrvatski akademik ni koji ĉlan zagrebaĉkog Pen-kluba“. juli – 1. Ćurĉin. II. Iz njegovog se ĉlanka sticao utisak da ga je jedino on dovoljno poznavao i poštovao.. M. 57 M. M. LIV. pa ni koliko su njegovi navodi proverljivi u onom delu liĉnih Ćurĉinovih hartija. avgusta 1938. Damel – Pirandelo – Rakić“. Milan Rakić se povukao i iz Beograda. Grol. 59 Nije nam poznato da li je o tome kasnije doista pisao. 16. Ĉurĉinov je verovatno još jedan kraći tekst. srpskog akademika.. novembar 1938. „a znaju i drugi zašto me ne vole. predsjednika Pen-kluba.57 Umro je nekoliko dana kasnije. 6-7. Donevši odluku da leĉenje nastavi u jednom sanatorijumu ispod Sljemena. „Znao je Rakić zašto me voli“. „neoĉekivano“ i u „vrijeme kad su ljudi daleko negde na ferijama“. Ristović. godine u Zagreb. pri ĉemu se mislilo na generacijske pesniĉke podele iz Antologije. ali je o tome. saĉuvanih u hrvatskim arhivima. Begović. SKG. str. Za Milana Ćurĉina sve je to bilo nedostojno velikog pesnika. str. knj. knj. knj. a i zasluţivao njegovo poverenje. pr. LIV.. br. moţda. .zabeleţena po povratku u Beograd. Radojević.“. knj. Bogdana Popovića. koga je sa ĉuvenim poetom upravo u Zagrebu upoznao Milan Ćurĉin. 233-237. štampana je posthumno u SKG.

objavljivanje knjige pesama Milana Rakića. ţivotno zainteresovane za rešavanje drţavnih i nacionalnih problema u jugoslovenskoj kraljevini.Teško je. Iznova iskazujući odanost starom prijatelju. Hrvata i Slovenaca njih bilo više nego teško izbegavati. odnosno Demokratskoj stranci. Pogotovo je tako bilo sa Milanom Rakićem. 14. takodje pohranjena u zaostavštini Milana Rakića. vremenom izrastao u gorljivog predstavnika onakvih politiĉkih pogleda kakvi su u periodu izmedju dva svetska rata predstavljali stanovišta hrvatske intelektualne elite. Zaostavština M. 60 Već ostarela i obolela Milica Rakić. snalazila u novim Ćurĉinovim planovima. Pisma Milice Rakić Milanu Ćurĉinu (Arhiv SANU.405). teško se. Drugo vaţno pitanje vezano je za ĉinjenicu da je Milan Ćurĉin. svakodnevne politike. tim pre što je u drţavi Srba. barem za sada. medjutim. Buduća istraţivanja. ukoliko u sluĉaju Milana Rakića ona nije bila spoljna. ĉiji su najbliţi beogradski i srpski prijatelji pripadali Samostalnoj radikalnoj. medjutim. 60 61 Pisma Milici Rakić iz pedesetih godina. Ćurĉina. iako nisu bili stranaĉki angaţovani i dosta udaljeni od praktiĉne. . uz neophodno sabiranje i analizu što većeg broja relevantnih izvora sigurno će ukazati na mnoge druge znaĉajne momente i dopustiti ozbiljnije zakljuĉke. davao je uveravanja da mu se ţeli „oduţiti“ i da veruje kako je. iako Srbin iz Panĉeva. 61 Višedecenijsko poznanstvo. razmišljati o sadrţini i pravcima eventualnih politiĉkih razgovora koje su vodili. uprkos izjavi jednog izdavaĉa „Milan Rakić uvek na redu“. Jer. Ono što se na ovom istraţivaĉkom nivou moţe pouzdanije utvrditi najpre se tiĉe bliskih pogleda na jugoslovensku ideju. prijateljstvo i saradnja time su okonĉani. oĉigledno je da su imali formirane politiĉke stavove i opredeljenja.

Nekoliko desetina pisama. postajući vremenom ĉak istaknuti predstavnik politiĉki angaţovane intelektualne elite u Hrvatskoj.Rezime Nekoliko slika iz saradnje Milana Rakića i Milana Ćurčina Bogata liĉna zaostavština ĉuvenog srpskog pesnika i istaknutog diplomate Milana Rakića. vidljivi u objavljivanim zbirkama pesama. Londona i Zagreba. iako Srbin po nacionanosti. u politiĉkom i intelektualno-kulturološkom pogledu bio bliţi hrvatskoj i zagrebaĉkoj sredini u kojoj je proveo veći deo ţivota. takodje poznati pesnik. Beograda. usmerenim ka ostvarenju jugoslovenske ideje. naroĉito ĉlanci u periodici. koje je tokom više decenija upućivao Milanu Rakiću iz Beĉa. te srpsko-hrvatskom upoznavanju i zbliţavanju. sećanja savremenika i konkretni rezultati saradnje. sadrţi obimnu prepisku u kojoj se kao jedan od vaţnijih i intrigantnijih poznanika. pohranjena u Arhivu SANU. kao i nekolicina pisama koje je dobijao od braĉnog para Rakić. Istraţivaĉki problem postaje saznajno znaĉajniji ako imamo u vidu da su Milan Rakić i Milan Ćurĉin pripadali razliĉitim duhovnim i intelektualnim uticajima. . upućuju nas na brojne pokušaje zajedniĉkog angaţovanja u kulturno-politiĉkim akcijama. a kao intelektualci i stvaraoci proţivljavali potpuno drugaĉije ţivote. Posebno vaţnu ĉinjenicu ĉini to što je Milan Ćurĉin. a koja su saĉuvana u delu njegovog fonda u istom arhivu. ali i urednik legendarnog zagrebaĉkog ĉasopisa Nova Evropa. prijatelja i saradnika pojavljuje Milan Ĉurĉin. Ovaj utisak osnaţuju drugi izvori i saznanja.