FRIDRIH NIČE

VESELA NAUKA
Preveo s nemačkog MILAN TABAKOVIĆ

VESELA NAUKA
»LA GAYA SCIENZA«

Ja stanujem u svojoj kući, Podražavati ja nikad nikom nisam znao I svakog majstora još ismevajući Ko nije sebe samog ismejao. Nad svojim kućnim vratima

»Pesniku i mudracu su sve stvari prijateljske i posvećene, svi doživljaji korisni, svi dani svetli, svi ljudi božanski.«
Emerson

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

1. Ovoj knjizi možda nije potreban samo pred­ govor; i, konačno ostala bi još sumnja da li neko, a da nije doživeo nešto slično, može da se pred­ govorima približi doživljaju ove knjige. Čini se da je napisana jezikom jugovine: u njoj su nadmenost, nemir, protivrečnost, aprilsko vreme, pa se isto tako podsećamo na zimu, koja dolazi, koja mora doći, a možda je već došla, kao na pobedu ... Stalno struji zahvalnost, kao da se upravo zbilo ono najneočekivanije, zahvalnost jednog ozdravljenika — jer ozdravljenje beše to najneočekivanije. »Vesela nauka«, to znači saturnalije* jednog duha, koji se strpljivo odupro jednom, užasnom dugom pritisku — strpljivo, strogo, hladno, pokazujući se ali bez nade — i koga je sada odjednom spopala nada, nada u zdravlje, od opijenosti ozdravljenja. Kakvo je čudo što pri tom izlazi na svetlost dana mnogo čega nerazumnog i budalastog, mnogo obe.sne nežnosti, čak proćerdano na probleme, što imaju bodljikasto krzno, i koji stoga nisu dodiri­ vani, milovani i mamljeni. Čitava ova knjiga jeste upravo ništa drugo do uživanje posle dugog od­ ricanja i nemoći, klicanje od radosti vraćene snage, ponovo probuđene vere u sutra i prekosutra, izne* Svečanosti rimskog boga Saturna, koje se održa­ vaju 17. 12., docnije 17. — 23. 12. kao neka vrsta karneva­ la. Gospoda i robovi menjaju ulogu. Prim prev.

7

mislim na slabost ili povratak ili prepuštanje ili otvrdnuće ili pomračenje. i kako se sve nazivaju sva bolesna duhovna stanja. počinje parodija. bolno saznanje. paun i konj su tri najponosnije životinje na zemlji«—). ** Lat. koji namerava da se u određen čas pro­ budi. to nisu samo pesnici i njihova lepa »lirska osećanja«. i tada se mirno prepušta snu: tako se pre­ puštamo mi filosofi. sa svojom bolešću donosi svoju čitavu naučnu radoznalost. pogađamo bolje nego ranije nehotične stramputice. Učimo se posle takvog samoispitivanja. na koje mora da izliva svoj bes ovaj ponovo-vaskrsli: ko zna. tako takođe mi znamo da će nas presudni tre­ nutak zateći budne — da tada nešto iskače i hvata duh na d e 1 u. bilo kao uporište. Od 9 8 . 2. neverovanja. Psi­ holog zna za malo tako privlačnih pitanja kao o * Lat. nužno i filozofija svoje osobe: ali tu postoji znatna razlika. običnijem slučaju. neko vreme dušom i telom bolesti — mi tako reći pred sobom zatvaramo oči. ova ti­ ranija bola nadmašena još tiranijom ponosa. što se tiče psihologa: i tu je eksperiment mogućan. o s u n č a n a mesta misli. ovo načelno ograničavanje na ono gorko..nadnog osećanja i predosećanja budućnosti. što nastaje pod p r i t i s k o m bolesti. kada nevolje pokreću filosofiju. prev. . kakvu žrtvu traži. . samootuđenje. samoiskušavanja da finijim očima gledamo na sve što se do sada filosofiralo. odnosu zdravlja i filosofije. . koja u zdravim danima protiv sebe imaju p o n o s duha (jer se ostaje kod stare rime »ponosni duh. To je pitanje. Ali u dru­ gom. u najboljem slučaju slast trijumfirajuće zahvalnosti. koji je odbacivao posledice bola — a posledice su tešenja — ovo radikalno usamljivanje kao nužna od­ brana protiv bolesno vidovitim postalog preziranja ljudi. — Ah. kao kod svih bolesnih mislilaca — i možda pretežu bolesni mislioci u istoriji filosofije: šta biva iz same misli. nema sumnje. kod poslednjeg je samo lepi luksuz. umirenje. iscrplje­ nosti. koja će ga neman parbdijske materije ukratko nadražiti? »incipit t r a g e d i a * — stoji na kraju ove sumnjive-nesumnjive knjige: čuvajmo se! Nagoveštava se nešto neobično loše i zlobno: incipit p a r o d i a**. Prvome je njegova filosofija n u ž n a . na koje su paćenički mi­ slioci baš kao paćenici bili vođeni i zavođeni. koji filosofiraju.mogao još bi mu se manje zamerio nego recimo ludost. zaleđenosti usred mladosti. recimo da bivamo bolesni. Kod jednog to su nje­ gove mane. često broji časove i probudiće ga. prev. razuzdanost. bliskih pustolovina pred opet otvorenim morem. od opet dozvoljenih ciljeva u koje se veruje. sporedne ulice. spasenje. počinje tragedija. kod drugoga njegova bogatstva i snage. šta nas se tiče što je gospodin Niče ponovo ozdravio? . lek. Prim. međutim. pridodanim ovog puta toj knjizi — pesama u kojima se pesnik na teško oprostiv način ruga svojim pesnicima. oporo. pod pretpostavkom da je neko ličnost. Ne drugačije nego kada se putnik.. kada bi neko sve to mogao saosećati! Ali ko bi to mogao! Ali ko bi to. uzdizanje. kao što je to gađenje pro­ pisalo. I kao što onaj zna da nešto n e spava. koje je postepeno nicalo iz neke neoprezne duhovne dijete i razmaženost — ona se naziva ro­ mantika — postepeno je rasla — ah. što se na kraju još mora upisati u kosmička velika slova pojmova na nebu. vesela nauka — na primer pregršt pesama. odmarališta. Naime. ove umetnute ostarelosti na pogrešnom mestu. — Ali ostavimo gospodina Ničea. Prim. I šta je sve sada ležalo za mnom! Ovaj deo pustinje. i u slučaju da se on sam razboli.

prezir. moći. takav za kojim treba da ide problem opšteg zdravlja naroda. A što se tiče bolesti zar nećemo skoro biti u iskušenju da pitamo da li uopšte možemo biti bez nje? Tek velika bol je poslednji oslobodilac duha. Iza najviših vrednosti sudova. pravo X. u kojoj smo tako reći spaljeni kao_sa zele_nim_drvetom. Ja još uvek očekujem da će neki filosofski 1 e k a r u izu­ zetnom smislu reči. strasti. Mi filosofi nemamo slobodu da odvajamo dušu od tela. naučno odmereno. koja od svakog U čini jedno X. nismo aparati za objektivira­ nje i registrovanje — mi moramo stalno rađati naše misli iz naše boli i kao majka im davati sve što ima­ mo u nama od krvi. što su do sada vodili istoriju misli. sa one strane. strpljenje. udara. rase i čovečanstva — jednom imati hrabrosti da moju sumnju dovede do kraja i da se usudi na rečenicu: da kod čitavog filosofiranja do sada uopšte nije bilo reči o »istini«. Tek velika bol. umora. budućnosti. vatre. re11 . tišinu. sudbine i zle kobi. još manje imamo slobodu da odvajamo dušu od duha. smatrati najpre uvek kao sim­ ptome određenih tela. njegove volje za krajem. uopšte bila samo neko izlaganje tela_i n e s p o r a z u m t e l a . ne nalazi ni zrno smisla. goni nas filozofe da se spustimo u našu posljednju dubinu i da sa sebe stresemo svo povjernje. blagost. svaka pretežno estetska ili reli­ giozna potreba da se sa strane. naš. Filosof koji je pro­ šao kroz mnoga zdravlja i još uvek prolazi. Nesvesno prerušavanje fizioloških potreba pod ogrtačem objektivnog. muke. savesti. . bilo sta­ leža ili čitavih rasa. kao simptome. konačno stanje neke vrste. kuda smo možda pre toga postavili našu čovečnost. kao što narod odvaja. . blago. sva­ ka etika sa negativnim shvaćanjem pojma sreće. kao majstor v e l i k e s u m n j e . osiromašenja njegovog predosećanja kraja. — Pogađate da ne želim sa nezahvalnošću da se oprostimo od onog vremena neizlečive teške bo­ lesti. bilo pojedinaca. takođe sve što nas pogađa. Živeti — to za sve nas znači. rastu. srca. iz­ nad srne pitati da li to nije bila bolest što je na­ dahnuto filosofe. lek. 10 3. ili pak nje­ govih kočenja. koja ima vre­ mena. života . njene odgovore na pitanje o v r e d n o s t i bića. moći. mami — na sunce. recimo o zdravlju. čiji dobitak ni danas nije za mene iscrpljen: kao što sam sasvim svestan u čemu uopšte imam prednost u svom promenljivom zdravlju pred svim širokoplećatim i grubim duha. Sumnjam da takova bol »poboljšava« — ali znam da nas p r o d u b l j u j e . onda ipak istoričaru i psihologu daju utoliko dragocenije migove. takođe je prošao kroz isto tako mnoge filosofije: on upra­ vo ne m o ž e drugačije nego da svoje stanje svakog puta pretvara u najduhovnijoj formi i daljini — ta veština transfiguracije j e s t e baš filosofija. tela njegovog uspeha i neuspeha. u velikom. njegove punoće. makoliko da je gadno mučen. nalaze se skriveni nespo­ razumi telesne prirode.. zadovoljstva. i ako se u takvim afirmaci­ jama ili negacijama sveta. vremena. . Možemo sve one smele ludosti metafizike posebno. kao što smo rekli. đuture. njegovog apso­ lutizma (Selbstherrlichkeit) u istoriji. našu jačinu volje i da se ponašamo kao In­ dijanac. zavijeno. koji se. Ako se sada naučimo da joj suprotstavljamo naš ponos. ona_druga spora bol. stalno pretvarati u svetlost i plamen. idealnog. to jest pretposlednje slovo pred poslednjim . svaka metafizika i fizika. nego o nečem drugom. čisto-duhovnog ide daleko do užasavanja — i dosta često sam se pitao nije li filosofija.sacla znamo kuda nesvesno bolesno t e 1 o i njegova potreba vuče duh. Mi nismo žabe sa hladnom utrobom koje misle. melem u nekom smislu. što zna za finale. mi uop­ šte ne m o ž e m o drugačije. ono što jesmo. sve dobroćudno. os­ rednje. Svaka filosofija koja stavlja mir više od rata.

uz pomoć duhovnih napitaka pušta da ga siluju na 'duhovna uživanja'! Kako nas sada uši bole od pozorišne dreke strasti. ta volja za istinom. Možda je istina neka žena. nad svom opa­ snošću nesigurnosti čak nad ljubomorom onoga koji voli. koju voli obrazovana svetina. da kažemo grčki. ali radovanja X kod takvih duhovnijih. 4. . koji noću čine hram nesigurnim. Mi poznajemo novu sreću . otkrivaju. strožije. dobro da ne-znamo. moji prijatelji. . samo za umetnike! Iza toga bolje razumemo ono što je za to prvo potrebno. sa finijim uku­ som za radost. »istinom po svaku cenu«. Ne. kako ga inače razumeju oni koji uživaju. taj loš ukus. ujedno detinjastiji i sto puta rafiniraniji nego što smo ikad bili ranije. Poverenju u žuvot došao je kraj: sam život je postao p r o b l e m . sa nekoliko znakova pitanja. ski­ nutog svlaka. gore. žele da obelodane uopšte sve što se iz dob­ rih razloga drži skriveno. zajedno sa njenim aspira­ cijama za uzvišenim. i zna­ ke u reči. obožavati privid. što kao svetli plamen liže bezoblačno nebo! Pre svega: umetnost za umetnike. preozbiljni. dublje.vanšira zlobom svog jezika. . sa drugom opasnijom nevinošću u radosti. Draž svega problematičnog. onda je to d r u g a umetnost — rugajuća. preveseli. ti Grci! oni su znali da žive: za to je potrebno ostati hrabro kod površine. iza koga se priroda skrila. gluvo samo-predavanje. . mi smo dovoljno živeli da u to verujemo. kao umetnici! A što se tiče naše budućnosti: teško da će nas ponovo naći na stazi onih egipatskih mladića. visokim. suviše d u b o k i . takođe iz takve neizlečive bolesti teške sumnje. . vraćamo se iz takvih ponora. mi poznavaoci: ah. čime »obrazovani čovek« i velegrađanin danas kroz umetnost. . s v a k a v e d r i n a . kako je našem ukusu postala strana čitava romantičarska pobuda i zbrka čula. više. n o v o r o đ e n i . grubo tupo mrko uživanje. kod kože. prolazna. grle kipove i skidaju veo. — Ne pomišljajmo da je time neko nužno postao setnikom! Čak ljubav pre­ ma životu je još moguća — samo se drugačije voli. suviše izgoreli. tiše pitamo nego što smo dosada pitali. Danas za nas važi kao stvar pristojnosti da se ne vidi sve nago. škakljiviji. kod nabora. . verovati u oblike. u čitav Olimp privida! Ti Grci behu po­ vršni — iz d u b i n e ! I zar se mi upravo na to ne 13 12 . da ubuduće više. to mladalačko ludilo u ljubavi prema istini — nama je mrs­ ko. nastranim! Ne. zlobniji. boemski nesmetana. da ono najhitnije ne ostane nerečeno. Ne verujemo više u to da istina još ostaje istinom kada joj se skine veo. Na kraju. knjigu i muziku. . naši bogati i vlastodrš­ ci! Kako zlobno odsada slušamo veliki vašarski bumbum. vedrina. Ah. tvrđe. pre svega sa v o l j o m . ukočeno. Ljubav prema nekoj ženi izaziva kod nas sumnju . oduhovljenijih ljudi je prevelika da se ta radost ne zbija stalno kao neka svetla žar nad svom nevoljom problematičnog. iz takvih du­ gih opasnih vežbi vlasti nad sobom izlazimo kao drugi čovek. Bau b o ? . naši »obrazovani«. ako je nama ozdravljenicima uopšte potrebna još neka druga umetnost. sa veselijim čulima. samo-gašenje.a to smatram nepristojnim' — mig za filosofe! Trebalo bi se više poštovati s t i d . »Da li je istina da je dragi bog svuda prisutan? » — upitala je jedna devojčica svoju majku: . iza zagonetki i šarolikih neizvesnosti. da se ne želi sve razumeti i »znati«. da se ne prisustvuje svemu. sa nežnijim jezikom za sve dobre stvari. koja ima razloge. čak kao umetnik — ja bih to dokazao. svoje razloge da ne dopusti da bude vi­ đena? Možda je njeno ime. laka. za to smo suviše iskusni. Mi sad nešto predobro znamo. kako od sada učimo da dobro za­ boravljamo. samo-zaboravljanje. Ah. bo­ žanski veštačka umetnost. kako je nekom uživanje od sada odvratno. bilo da se pred bolom povlačimo u ono orijentalno ništa — to se naziva nirvana — u nemo.

. LUKAVSTVO I OSVETA« PREDIGRA U NEMAČKIM RIMAMA* * Prepev Vito Marković. »ŠALA. zvukova.vraćamo. reči? Baš zato — umetnici? Ruta kod Đenove ujesen 1886. mi smeli ljudi duha. koji smo odatle g l e d a l i d o l e ? Zar nismo upravo u tome Grci? Obožavaoci oblika. koji smo se uspeli na najviši i najopasniji vrh sadašnje misli i zagle­ dali smo odatle.

A već prekosutra dobro! Hoćete li tad još više Mojih sedam starih stvari Usedmostručiće mi novu hrabrost. 3. Moja sreća Kada sam traženja trudan postajao. Poziv Uzmite moju hranu. Na sve vetrove jedra mi se penju. jedači.1. 2. Otkad me je vetar pobijao. O dvažan Kopaj duboko tamo gde stojiš! Dole je izvora rad! Neka se mračnjaka povik ori: »Tamo je stalno — ad!« . Sutra će vam prijat bolje. Naučih se nalaženju.

4. Tek sada mislim da si zdrav. Već puzim između trave i stene. pratiš me tako? Ti verno pratiš sebe samo: Tako me slediš — L a g a n o ! Lagano! * Lat. Punima vrline Kod 8. pada. Iz prepunih kupa ko tu pije sada? Pustite mnogo šta da se valja. Kao Homerovi stihovi moraju da dođu i dalje da idu! 6. —pođi sa mnom —pođi sa sobom! prim. Ta svaka sreća želi da usreći! Da li ćete se mojih ruža odreći? Morate se sviti i skriti lica Između stene i trnovih živica. Dijalog A. Slediš me.prev. 5. Često lizati svoje prstiće! Jer peckanje prija baš mojoj sreći. V a d e m e c u m — v a d e t e c u m* Moj jezik i govor te tak'o. Bejah li bolan? Da li sam zdrav? I ko moj lekar bese pravi? Kako sve to zaboravih: B. Gore na vina ne mislite. 18 . Svetska mudrost Da! Moja sreća teži da usreći. I preziračem nazivate me stoga. t r e ć e g s k i d a nj a s v l a k a Već mi se krivi i prska koža. mnoga. Jer zlobe gode baš mojoj sreći! Da li ćete se mojih ruža odreći? 10. Moje ruže I našim vrlinama treba noge lako da se dižu. Ne zadržavaj kret! Ne kroči previsoko! Sa poluvisine svet Najlepše gleda ti oko. Jer zdrav je ko zaboravi. t •. zemljo tebe! 9. Već novom težnjom vrije. Da jedem ono što stalno jedem. Koliko zemlja variti može Za zemlju u meni zmije. Prezirač Mnogo šta puštam da se valja. pada. Tu zmijsku hranu. 7.'. Gladan na krivom putu smeten.

14 Valjani Bolje iz čitave šume neprijateljstvo. 19.20. . 15. Izreka silnika Oštro i blago.Poslovica 11 16. Prisno i retko. Za razmatranje Dvostruku bol lakše je podnositi. grubo i što sija. Za plesače Gladak led Je raja svet Onom ko dobro plesati sme. svinja i zmija! 12. Nevoljni zavodnik Izbaci za zabavu reč praznu k'o pena Nasumce —a ipak zbog toga pade žena. Uske duše Ne želiš li da zamoriš čula i oči. ti mi reci kako?« »Kroči samo gore. Nego presovano prijateljstvo. molim te. skoro ničeg zlog. znaj. Nego jednu bol: hoćeš li je nositi? . Luda i mudraca sastanak taj: Sve sam to i hoću da budem. ne misleći na to!« 17. uzimaj stalno! 18. prljavo i čisto. Jednom prijatelju svetlosti Tog stalnog kukanja okani se žalnog! Uzimaj. Rđa I rđa je potrebna: oštrina nije dosta! Inače stalno kažu za te: »On premlad osta!« Uske duše mrske su mi to: Tu nema ničeg dobrog. kaže Naviše »Na breg da se popnem. I za suncem u senci brzo kroči. 13. Ujedno golub.

Htedoh već bolje da koristim sebi. Sledi me prijatelju! Nemoj da se kriješ! Progutaj debelu krastavu žabu. Naviše" moram. putniče. Bezdan uokolo. Lek za pesimiste 27. žena ne grabi već potkrada. Protiv oholosti 25. 23. vlada tiš! Tako si hteo! Od staze tvoja se volja udalji! Pa. 22. Na svetlije svetio sliku moju nosi. Muškarac i žena »Ugrabi sebi ženu koja ti srcem vlada!« Tako misli muškarac. 24. Molba Poznajem svest ljudi mnogo I ne znam ko bi sam biti mog'o! Oko je moje suviše blizu meni — Ja nisam to što videh. druže stare bube snuješ? Čujem te kako huliš. Moja čvrstina Ja moram preko stepenika sto. Tumačenje Ako sebe tumačim. ' Putnik Nigde staze više. Ali ko se penje samo putem svojim. A niko živ neće da bude to. u redu! Samo gledaj hladno i jasno! Izgubljen si. videti želim. Kada bih mogao dalje da sedim. Brzo i ne gledajuć'. jer ubod samo mali Učinit će da prsneš i da se svališ. Ne tako daleko k'o dušman moj tu! Daleko već sedi najbliži mi drug — No izmeđ' tog i mene baš sredina stoji! Da li pogađate zašto vas ja molim? Ne pravi se važan.21. bučiš i pljuješ — Pri tome gubim strpljenje i srce mi bije. Ti si baš čvrst! Od kamena da li smo?« Ja moram preko stepenika sto. 26. ulazim u to: A ipak ne mogu biti tumač svoj. veruješ li da je opasno? Zašto se tužiš da ti ništa ukusno nije? Zar još uvek. čujem krik vaš: »Hoj. Tu je. da druge misli kuješ! To će ti biti pomoć od loše probave da bljuješ! 22 23 .

Da slušam! Ne! Al' ne da rukovodi! Ko sebi nije strašan nikog ne plaši: I samo onaj koji plaši može druge da predvodi. đavolju šalu. ja se ne bojim. nožnih prstiju svijenih! Može da plače. svinje oko njega. Stajaće na glavi isto kao čigra. — prvo pisati a zatim filosofirati. neko da me vodi.28. Izdaleka najzad da me vuče kući Samog sebe sebi da zavedem volim. prev. u visinu seli! Kako bi inače p o s t o zvezda meni? 31. 34. Ali zalud! Pogledom nećeš Prikrit svetost svoju (ne) malu. Prim. Deinde philosophari. Uteha za početnike A. Ko On 32. Zvezdani egoizam 33. To piše li i piše svoje nesnosno Mudro larifari. Gledajte dete. Nemoćno. prev. Kako bih drž'o da se ne spalim. Oko se vraške stvari mećeš. Neslobodni stoji. Ne sebe radi samog neprekidno. 29. Za suncem jureći jarkim? Bližnjega svoga blizu ne želim. ** Larifari — budalaštine. Neka se daleko. svuda čuje lanaca zveket. samo da rida — Da li će naučiti da stoji i ide? Odvažno! Skoro. On Šta Šta B. Prim. sluša: ko može da ga zbuni? čuje pred ušima da mu zuji? beše što ga zbaci tad? svako što nosaše lance nekad. 25 24 . Mrsko mi je već samog sebe da vodim! Volim k'o životinje u šumi i vodi. Za izvesno vreme nekud da hodim. Prim. Prikriven svetac Da nas ne tlači tvoja sreća. Usamljenik Mrsko mi je da sledim. zna se. *** Lat. Seneca et hoc genus omne* Kad bih kotrlj'o okruglo bure za se. U lutanju milom mozgajuć' da čučim.*** * Seneka (Lucije Anej Seneka (4—65) — rimski filosof i književnik) i čitav ovaj rod.** Kao da važi primum scribere. činim. Đavolje ruho. prev. Moći ćete dete videt' kako igra! Kad stajalo bude na nogama svojim.

pošto to stvori da poriče? To hramlje. I ako imaš duha dvostruko oprezan budi tad! Dok te ne rastrgnu da te mame i vole imaju njuh: Sektaši to su — t u stalno nedostaje duh! 38. Led Da! Ja katkad pravim led: Led koristi da se vari! Ako mnogo imaš da variš. Heraklitizam Svu sreću na zemlji. j e r nas stvori! — »Covek stvori boga!«— kažete na tu pncu. Mladalački spisi U 39. Isti pred nedrugom. daje rat! Ako drug biti hoću. leto U znoju lica svoga Da 1' treba da jedemo hleb nas. U znoju rađe ne jedemo to Po oceni lekara mudrih. I zar ne treba da voli ono što stvori? Zar treba čak. Drugovi. 26 27 . Potreban je mač! Sa dvojicom jedan je drug: Svi pred nevoljom braća.35." Pobožni govori 41. trudni. Sirijus miga: šta manjka stoga? Šta njegov vatren mig nam maše? U znoju lica svoga Treba da pijemo vino naše! Moje mudrosti A i O Zvučaše tu mi. Slobodni od smrti mača! Bog nas voli. Kako bi voleo moj led! 36. šta ipak čuh! Samo ono večno ah i oh! Mladosti moje slušam još. to vraško kopito nosi. Da on bez zavisti gleda: i da li ga poštujete zato? Al' on se ne osvrće na to. On ima oči orla za daljinu. Ne vidi v a s ! — o n vidi samo zvezde i visinu! U onaj kraj loši putevi su sad.

čas sunce. Temeljni Da li sam istraživač? Prištedite tu reč! Nekoliko funti t e ž a k sam samo! Ja padam. Šta ga u brbljanju sveta to bode: »Dolaziš prerano! Prekasno dolaziš tek!« Narodu stran. k'o pas na svaku nogu! kroz ključaonicu. Mudrac govori 45. umornih još na nožnim palcima u hodu. Njegova najveća sreća nedaća mu posta. gluvo i slepo: Ćuti mi priroda svaka Od zakona i sata tika-taka. kukurekanje petlova i sen. jer mi to danas godi!« Pomišlja svako ko dolazi uvek. Vrednost drveća njima je senka! Da li za slavom svesno težiš? Onda na pouku pazi: Na vreme se slobodno odreci Časti. Idem putem.42. Z auvek »Dolazim danas. Sunce. I što ikad mi vreme objavi lepo Sada je nemo. Njegova prejaka svetlost za tamom vašom osta. 49. Načelo Bolje Nego Bolje Nego previše finih Sudovi 46. 48. čas oblak — I uvek preko naroda tog! 29 28 . Istina je: on se spušta vama. a narodu koristan ipak. Protiv zakona Od danas na mojoj tankoj uzici Oko mog vrata časovnik visi: Od danas prestaje zvezda kret. pada sad« — rugate se tu i tamo. kroz otvorena vrata mogu! Od sunca beže svi slabi oduveka. 44. padam stalno već I konočno na dno! »On tone.

50.

Ah, ptico, da li da te smatram za orla? Da li si možda Minervina ljubimica, sova? 54. Mom čitaocu

Sad ima duha — kako dođe do toga da ga nađe tu? Jedan čovek izgubi zbog nje razum, Glava mu beše puna zabave te: Ženi ode mu glava — a vragu ne! 51. Smerne želje

Vilice dobre i dobar stomak — To želim tebi stalno! I ako si prevario moju knjigu, Prevarićeš svakako i sebe sa mnom! 55. Realistički slikar

»Neka se ključevi svi Smesta izgube krti, I u svakoj, ključaonici Nek se kalauz vrti!« U svako vreme misli svako Ko je kalauz baš tako, tako. 52. Pisati nogom

»Potpuno verno prirodi!« — Kako će on početi: Kad bi se priroda u slici morala svaki put odagnati? Beskrajan je taj najmanji deo sveta! — N a kraju slika t o š t o m u n a j m a n j e smeta. A šta se njemu dopada? To što će slikati znati! 56. Pesnička sujeta

Ne samo rukom hartiju mrčim: I noga želi da bude pisar. . Čvrsto, slobodno i hrabro mi trči Začas kroz polje, začas kroz papir.

Dajte mi lepak samo: ja ću time Samome sebi drvo već pronaći! Ako mislim to u četiri bezumne rime Da stavim — nije baš ponos mali! 57.

Melanholično plah dok gledaš unazad, Verujuć' budućnosti, i kada se usuđuješ sam:

Izbirljiv

ukus

Da slobodno biram, kad bi mi se desilo, 31

30

Izabr'o bih rado neko mesto sebi Usred samog raja neko mesto malo: A radije još ispred rajskih dveri!

61. Skeptičar govori Prođe života pola puta, Kazaljka ide, seta ti dušu obuze svu! Ona već dugo naokolo luta, Traži i ne nalazi — da li okleva tu? Prođe života pola puta: Beše to bol i bludnja, čas za časom ode! Šta tražiš još? Z a š t o , zašto lutaš? Ja upravo tražim razlog i razlog tome!

Taj nos uporno gleda U zemlju, nozdrve se nadimaju — Zato padaš, nosorože, bez roga, Moj ponosni patuljče, stalno spreda stoga! I stalno skupa nalazimo to: Čestiti ponos i krivi nos. 59. Pero piskara

62.
Ecce homo* Da! Ja znam odakle ničem! Kao plamen nezasićen Žarim se i žderem žurno. Svetlost biva sve što taknem, A ugljevlje što ostane: Ja sam plamen zasigurno. 63. Zvezdani moral

Pero piskara: rekao je to! Da li sam proklet da piskarat' moram? I tako smelo grabim mastilo I pišem crtama mastila k'o bore. Kako se to zbiva, puno i široko! Kako mi sve uspeva čime sada dišem! Rukopis doduše ne prati baš oko — Ali šta to smeta? Ko čita što pišem? 60. Viši
:

Unapred određen za zvezdani put, Šta te se zvezdo tiče tama tu? Kotrljaj se blaženo kroz ovo vreme! Neka ti njegova beda ne bude breme! Najudaljenijem svetu sjaj tvoj blista: Sažaljenje za te treba da bude greh! Samo jedna zapovest važi za te: budi čista! * Lat. — evo čoveka. Prim. prev.
3 Vesela nauka

ljudi

Ovaj se penje— treba hvaliti njega! Ali onaj dolazi i to baš sa brega! Taj živi bez hvale i lišen svega, On je od gore, kraj večitog snega!

32

33

PRVA KNJIGA

Mi već brzo možemo sa uobičajenom kratkovidnošću na pet koraka razdaljine da svoje bližnje čisto delimo u korisne i štetne. U č i t e l j o s v r s i p o s t o j a n j a . — Mo­ gu da na ljude gledam dobrim ili zlim pogledom. zato što ništa kod njih nije starije. I to doista ne iz nekog osećanja ljubavi za taj rod. zluradost. dobre i loše ljude. nepomirljivije. jednostavno. jer on je održava kod sebe ili svojim delovanjem. sve i sva­ kog pojedinca posebno: da čine to što koristi odr­ žanju ljudskog roda. moj dragi bližnji. grabežljivost i vlastoljublje i sve što se inače naziva zlim spada u zapanjujuću ekonomiju održanja vrste. bez kojih bi čovečanstvo odavno omlitavelo ili istrulilo. prilikom dužeg razmišljanja o celini postaćemo sumnjičavi prema tom čišćenju i razdvajanju i konačno ćemo to ostaviti. Ja više ne znam da li ti. i kod drugih nagona. naravno u skupu. rasipničku i u celini krajnje ludu ekonomiju — ali koja je u d o k a z a n i m metama do sada održala naš rod. nesavladljivije od tog instinkta — jer je taj instinkt upravo s u š t i n a naše vrste i našeg stada. prili­ kom preračunavanja u velikom.1. m o ž e š uopšte živeti na štetu roda. 37 t . Čak i najštetniji čovek možda je još uvek najkorisniji s obzirom na održanje vrste. nego. dakle »nerazumno« i »loše«. Mržnja. jače. uvek ih nalazim kod jedngg zadatka.

Ali kod svog ovog korigirajućeg smejanja u 39 3& . za njega ne postoje vrste. onda ima blistavu pratnju razloga oko sebe i hoće svom silom da se zaboravi da je on u osnovi nagon. i »talasi beskrajnih smejanja« — da kažemo sa Eshilom — moraju se prevaliti i preko ovih najvećih trage­ dija. ludost. Život t r e b a voleti. j e r ! I ma kako se zovu ovi Treba i Jer i u budućnosti mogu nazivati. slu­ žilo je samo za pripremu tih junaka.) — Samo se po sebi razume da su i te trage­ dije radile u interesu v r s t e .U oba slučaja si verovatno uvek još nekako unapređivač i dobročinitelj čovečanstva i smeš sebi zatim držati svoje hvalioce — a isto tako svoje rugaoce! Ali nikad nećeš naći nikoga. privremeno kome­ dija postojanja još nije »postala svesna« sebe. kao učitelj svrhe postojanja. da bi od svake od njih čovečanstvo propalo da se do­ kopala čovečanstva — ipak! svaki put kada je »ju­ nak« stupio na pozornicu postiglo se nešto novo. pojedinca. t i m e š t o z a h t e v a j u v e r u u ž i v o t . Da bi se što je nužno i vazda se zbiva samo od sebe i bez svake svrhe. i ako su možda mislile da rade u interesu boga ili kao božii iza­ slanici. povremeno samo vidljivi i suviše blizu. jedan je uvek nijedan« — asimilovala čovečanstvu i svakome u svako vreme stoji slobodan pristup ovom poslednjem oslobođenju i neodgovor­ nosti. izbija s vremena na vreme kao razum i strast duha. Da! On uopšte neće da se s m e j e m o postojanju. Možda će se tada smejanje udružiti sa mud­ rošću. niti nama. Ma ko­ liko mogle' biti lude i sanjalačke njegove izmiš­ ljotine i procene. ja vredim da živim!«—život i ja i ti i svi mi zajedno postali smo sebi jednom za neko vre­ me z a n i m l j i v i . pod sobom. Priv­ remeno je još sasvim drugačije. j e r! Čovek t r e b a sebe i svog bližnjeg da unapređuje. onih učitelja grize savesti i religioznih ratova? Šta znače ovi junaci na ovoj pozornici? Jer do sada behu junaci iste. razum i priroda: kratka tragedija konačno je uvek prela­ zila u večnu komediju postojanja i obratno. Smejati se samom sebi. I oni unapređuju život roda. od sada izgledalo da se zbiva obzirom na neku svrhu i da čoveku bude očevidno kao razum i poslednja zapovest — za to se pojavljuje etički učitelj. Onda. instinkt. jer tvoje beskrajno muvlje i žab­ lje siromaštvo tebi je toliko dovoljno. ma koliko da pogrešno shvata tok prirode i njene uslove — a sve etike behu do sada u izvesnom stepenu lude i protivprirodne. možda će tada još biti »vesele nauke«. Šta znači uvek nova pojava onih os­ nivača morala i religija. ako se rečenica »vrsta je sve. kao što to se slaže sa istinom. (Pesnici na primer behu uvek sobari nekog mora­ la. a naj­ darovitiji premalo genija! Možda i za smejanje postoji još budućnost. — Ne može se poricati da su t r a j n o svakim ovim pojedincem tih velikih uče­ nja o svrhi do sada zagospodarili smejanje. i sve os­ talo. mogao voditi duši. nagon održanja vrste. kao što bismo se morali smejati da iz č i t a v e i s t i n e iz — smejemo — za to najbolji do sada nisu imali smisla za istinu. koji bi tebe. vreme mora­ la i religija. užasan pandan smejanju. ona duboka potresenost mnogih pojedinaca kod pomisli: »Da. nule. čuvajte se!« Onaj nagon što podjednako vlada u najvišim i najprostijim ljudima. koje čak ni bogu nisu više mogućne. sume. Drži se svojih najboljih ili svojih najgorih požuda i pre svega: propadni! .ono što je rodu moglo škoditi je možda već pre nekoliko milenijuma odumrlo i sada spada u stva­ ri. onih vinovnika borbe za moralna ocenjivanja. privremeno je još vreme tragedije. neosnovanost. — niti nje­ mu. vredi žive­ ti! Da. bilo kao mašinerija i kulisa ili u ulozi poverenika i sobara. život ima nešto iza sebe. pored toga on izmišlja drugo i treće postojanje i pomoću nove mehanike vadi ovo staro i prosto postojanje iz svojih starih prostih šarki. »Vredi živeti — tako uzvikuje svako od njih — postoji nešto sa tim životom. i kada si najbolji znao da ti se podruguje.

prev. To je moj način ne­ pravičnosti. da zna zašto postoji. Hoću da kažem: v e ć i n a ne smat­ ra ničim prezrivim da veruje u ovo ili ono i da prema tome živi. čak ne mrze ni onog koji pita. izgleda da žele kazati: »Pri tom će se svakako naći neka lepa pred­ nost. Ako suviše jasno bivaju ubeđeni u od­ sustvo samoživih namera i dobiti. za njih je pleplemeniti neka vrsta budale: oni ga preziru u njegovoj radosti i smeju se sjaju njegovih očiju. ma od­ mah opipao rukama: v e ć i n i n e d o s t a j e in­ t e l e k t u a l n a s a v e s t . nazivajući ovo dobrim a ono zlim. Svakako te viđa stranim očima d dalje koristi svoje terazije. Ja sam kod izvesnih pobožnih ljudi našao mržnju protiv razuma i za to sam im bio sklon: tako se barem ipak još otkri­ va loša intelektualna savest! Ali usled ove rerum concordia discors* i čitave čudesne neizvesnosti i mnogoznačnosti postojanja stoje i ne p i t a j u . 2. i to osećanje je koje najpre kod svakog tražim: ne­ ka budalaština uvek me ubeđuje da svaki čovek ima to osećanje kao čovek. njegov rod ne može uspevati bez periodičnog poverenja u život! Bez verovanja u r a z u m u ž i v o t u ! I vazda će s vremena na vreme ljudski rod dekretirati: »Postoji nešto čemu se apsolutno više ne smemo smejati!« A najoprezniji prijatelj ljudi dodaće: »Ne samo smejanje i vesela mudrost. možda se smeju tvojoj sumnji. — slaganje protivrečnih stvari — Prim. —Dolazim stal­ no do istog iskustva i isto tako se uvek bunim iz­ nova protiv njega. velikodušna osećanja kao nesvrsishodna i zato pre svega kao neverovatna. koja treba da ispuni uslov egzistencije više od svake druge životinje: čovek m o r a s vremena na vreme da veruje. — Prostim prirodama izgledaju sva plemenita. a da pre toga nije svesna poslednjih i najsigurnijih razloga za i protiv i ne tru­ deći se čak da zatim takve razloge daju — najda­ rovitiji ljudi i najplemenitije žene još spadaju u ovu »većinu«. I mi imamo naše vreme! i genije ako čovek tih vrlina kod sebe trpi mlita­ va osećanja u verovanju i sudovima. oni su sumnjičavi na plemenitog kao da prednost traži kriomice. * Lat. neću u to da verujem.celini ipak kroz sve nove pojave tih učitelja o svr­ bi postojanja ljudska priroda se promenila — ona sada ima potrebu više za uvek novim pojavljiva­ njem takvih učitelja i učenjima o »svrhi«. ne drhte od žudnje i želje da pitaju. čovek ne može da vidi kroz sve zidove«. nego i tragično sa svom svojom uzvišenom nerazumnošću spada u sredstva i nužnosti održanja vrste!« — I prema tome! Pre­ ma tome! Prema tome! Ah. 41 40 . čak mi se često činilo kao da je sa zahtevanjem takve u najnaseljenijim gradovima čovek sam kao u pustinji. I n t e l e k t u a l n a s v e s t . oni trepću očima kada tako nešto čuju. Čovek je postepeno postao fantastična životinja. Ali šta mi je dobroćudnost finoća P l e m e n i t i p r o s t . možda se čak još njime slabo oduševljavaju — to je što osećam kao sramno. ako to t r a ­ ž e n j e s i g u r n o s t i n e smatra svojom naj­ dubljom težnjom i najvećom nužnošću — sve to što više ljude odvaja od nižih. kako čovek otvorenih očiju može želeti da bude oštećen! To mora biti neka bolest razuma poveza­ na sa plemenitom afekcijom« — tako oni misle i pri tom gledaju nipodaštavajuće: kako omalovaža­ vaju radost koju ludak oseća od svoje fiksne ideje. »Kako se čovek može radovati tome da bude na šteti. nikp da pocrve­ ni od stida ako primeti da ti tegovi nisu impozan­ t n i — niko se i ne buni protiv tebe. da li me razumete mo­ ja braćo? Razumete li ovaj novi zakon oseke i pli­ me.

slično pleme­ nitom i velikodušnom. oni su prinuđavali ljude da suprotstavljaju mišljenja mišljenjima. Ovaj ima neka osećanja za­ dovoljstva i nezadovoljstva tako jaka da intelekt tome nasuprot mora da ćuti ili da se potpuno pre­ da svoioj službi. neokušanom. ali shvata ipak draž koji ovde čini tirana. čija mu vrednost izgleda sasvim fantastična i proizvoljna. i u svojim najboljim trenucima daje svome razumu pauzu.v a j u u dubinu i sa njima donose plod. i stalno mora da dolazi gomila plugova novog. ru­ šenjem međaša. koje se osobito veoma poštuje u Engleskoj: 42 43 . O n o š t o o d r ž a v a v r s t u . U poređenju sa njom viša priroda je n e r a z u m n i j a: jer ple­ meniti. Oružjem. i baš u toj veri pun je žara i rečitosti. kao u skrivenu strast sviju. 1657^. za uživanje u novom. požrtvovani u stvari podleže svojim nagonima. na primer kod Fontenela*. jer njom potpuno vlada uživanje u svom potomstvu ili u ženski i strah da će biti lišena tog zadovolj­ stva. uzore uzorima. biva gluplja nego što je inače. takođe je mozak«. ona napro* Fontenel (Fontenelle. njen razum isto tako pauzira. 4. ve­ oma se čudeći kako se ludo razvija svet i zašto ne želi da se izjasni za ono što »mu je potrebno«. pogotovo kada se on orijentiše na ob­ jekte. ali on ne shvata kako se na primer za ljubav neke strasti saznanja može staviti na kocku svoje zdravlje i čast. smelom. zemljoradnici duha. mada se finije ispoljava.1757)~—francuski knjizevnik racionalista i prosvetitelj. — Postoji sada jedno temeljno pogrešno učenje mo­ rala. Prim. tada kod njih srce ulazi u glavu i odsada govorimo o »strasti«. Ukus viših priroda upravlja se na izuzetke. moj naj­ draži. ne misli na opasnost i smrt. Kada se takvi izuzetni ljudi ne bi osećali kao izuzeci kako bi ikada razumeli proste prirode i mogli pra­ vično da ocene pravilo! — i tako oni govore i o ludosti. Veoma je retko da višoj prirodi preostaje toliko razuma da bi svakidašnje ljude kao takve razumeo i prema njima tako postupao: naj­ češće veruje u njihovu strast. rekavši: »Šta imate tu. na stvari. narušavanjem pijeteta najčešće: ali i novim religijama i moralima! Ista »zloba« je u svakom učitelju i propovedniku n o v o g — koje osvajača čini ozloglašenim.. i samo staro je dobro! Dobri ljudi svih vremena su_oni koji stare misli ukop|a. kome je neko jednom sta­ vio Vuku na srce. — To je večna nepravičnost plemenitih. ne pokreće odmah mišiće i baš zato i ne čini tako ozloglašenim! Ali novo je pod svim okolnosti­ ma z 1 o kao i to što želi da osvaja i obara sve me­ đaše i stare pijetete. (Tu i tamo dolazi i do suprotnosti i takoreći do »obrta strasti«. velikodušni. Životinja koja uz ži­ votnu opasnost štiti svoju mladunčad ili u vreme parenja za ženskom polazi i u smrt. viša priroda ima posebno merilo vrednosti. prev. i tim postaje nerazumljiva i nepraktična. za protivrečnost. koje čoveka obično ostav1jaju hladnim i izgleda da nemaju nikakvu slast. strasti stomaka. o nesvrsishodnosti i fantaziranju ljudi. Njena mudrost i ponos jeste da se tim nagonima ne daje navesti na nesvrsishodne radnje. Ali svaka zemlja na kraju biva iskorišćena. Uz to najčešće veruje da nema neko posebno merilo vrednosti u svojoj idiosinkraziji ukusa. tiv stavlja svoje vrednosti kao uopšte važeće vrednosti i bezvrednosti. On se ljuti na onoga koji.Prosta priroda odlikuje se time što stalno uočava svoju prednost i to mišljenje na svrhu i prednost je čak jače od najjačih nagona u njoj. — Najsnažniji i najopakiji duhovi do sada su čovečanstvo najviše unapređivali: oni su uvek raspaljivali zaspale stra­ sti — čitavo sređeno društvo uspavljuje strasti — oni su uvek budili smisao za poređenje. podleže.) Nerazumnost ili kriv ra­ zum strasti jeste ono što prost čovek prezire kod plemenitog.

Beše to »dostojno stvari«! 7. čak kada mis­ limo na najozbiljnije: nama je potrebno malo pri­ preme. Pritn. Nekada se primećivalo kod svakoga da je jednom hteo da misli — to je svakako bio izuzetak! — da je sada hteo da postane mudriji i da se usredsrecli na neku misao: na to bismo razvukli lice. svi oni govore o »dužnostima«. Ali u stva­ ri su zli nagoni u isto tako visokom stepenu svr­ sishodni. i u hodu. pojedinačno kroz vremena. prev. — Onome koji sada od moralnih stvari hoće da napravi neku studiju. u svakovrsnim poslovima. kao na neku molitvu i zaustavili korak. 1805—1872) — italijanski političar. najrečitiji gestovi i položaji da bi u o p š t e delovali.prema njemu su sudovi »dobro« i »zlo« skup isku­ stava o »svrsishodnom« i »nesvrsishodnom«. čitav njegov razum i sva njegova vrednova­ nja treba da izađu na svetlost! Do sada sve ono što je postojanju davalo neku boju nije još imalo 44 45 . Mi mislimo prebrzo i usput. pre­ ma njemu je ono nazvano dobrim ono što održava vrstu. 5. ponosne porodice. ot­ vara se ogromno polje rada.* Jer žele da im se bezuslovno veruje — prvo im je potrebno da samima sebi bezuslovno veruju. Naprotiv postoji veoma raširena klasa tih protivnika svuda tamo gde nas interes podređivanja uči. ali oni su retki. • 6. koje propovedaju bilo kakav kategori­ čki imperativ. N e š t o za v r e d n e . čijim se slugom i oruđem osećaju i žele da se pri­ kažu. pred sobom i pred javno* Đuzepe Madzini (Mazzini. G u b i t a k d o s t o j a n s t v a . kod kojih ne može biti poluuspeha. praćene kroz velike i male poje­ dince. čak smo satima stajali tiho na ulici kada bi se »pojavila« misao — na jednoj ili na dvema nogama. propovednici ka­ janja sa ili bez hrišćanstva. čak malo tišine — tako je kao da u glavi svuda nosimo neku mašinu što se nezadrživo ko­ trlja. a zlim ono nazvano što šteti vrsti. dok izgleda da glas i čast zabra­ njuju podređivanje. njemu su potrebni patetični principi. B e z u s l o v n e d u ž n o s t i . Ko se oseća ponižen pri pomi­ sli da je o r u đ e nekog kneza ili neke partije i sek­ te ili čak neke novčane sile. što se uvek mogu pominjati — principi nekog bezuslovnog trebanja. šću. održavajući vrstu i neophodni kao i do­ b r i — samo je funkcija drugačija. na primer kao poto­ mak neke stare. što čak pod nepovoljnim okolnostima još radi. ali baš želi ili mora da bude to oruđe. Sva finija servilnost čvrsto se pridržava kategoričkog imperativa i smrtni je ne­ prijatelj onih koji hoće da prihvate dužnost bezu­ slovnog karaktera: tako od njih zahteva pristojnost i ne samo pristojnost. Razmišljanje o čitavom svom dostojanstvu izgubilo je formu. kao što je to na primer učinio Madzini. kojima se bez stida može podrediti i po­ kazati podređenim. ili upijaju dobar deo religije. revolucionarni političari. socijalisti. borac za nacionalno jedinstvo Italije. na osnovu bilo koje poslednje nediskutabilne i uzvišene zapovesti. Ovde imamo najprirodnije i najčešće veoma uticajne protivnike moralne prosvećenosti i spekse. ce­ remonijal i svečani gest razmišljanja učinjeni su ruglom i ne bi više mogli izdržati nekog mudrog čoveka starog stila. — Svi ljudi koji osećaju da su im potrebne najjače reci i zvuči. Sve vrste strasti mo­ raju pojedinačno biti promišljene. i to uvek o dužnostima sa karakterom bezuslovnog — bez takvih ne bi imali prava na svoj veliki patos: oni to vrlo dobro znaju! Tako oni uzimaju filosofije morala. narode.

pošto je dokazala da takve može uzeti i uništiti — a onda bi jedan eks­ periment bio na mestu. redovno utvrđivanje rada. najškakljivije od svih pitanja stupilo bi u prednji plan. love egzistencije i sav razum. umetnika i zanat­ lija? O tome ima toliko mnogo da se misli! Sve ono što su ljudi do sada posmatrali kao svoje us-. kojim bi se svaka vrsta heroizma mogla zadovoljiti. strast i praznoverje u tom posmatranju — da li je to već do kraja is­ pitano? Samo posmatranje različitog rasta. zavisti. Isto važi za dokazivanje razloga za različitost mo­ ralne klime (»z a š t o ovde svetli ovo sunce nekog osnovnog suda i merila najvećih vrednosti — a tamo ono?«). da to niko nije znao da opazi kao usvojeno. i sa linijama. koji nam s obzirom na drugo nisu n i nakit n i oružje. svoje častoljublje. okrutnosti? Cak uporedna istorija prava ili takođe samo kazna do sada potpuno nedostaju. N a š e e r u p c i j e . finoćama i skulpturama. — Ono bezbrojno što j e čovečanstvo usvojilo na ranijim stupnjevima. gramzivo­ sti. i osobito u koje se očito v e r u j e idu svojim tokom — a ne­ vidljivi potpuno istoimeni. vekovno dugo eksperimentisanje. ali za ove naše krljušti rep­ tila još nije pronađen mikroskop! — I ovde će pri­ jatelji instinktivnog moraliteta reći: »Bravo! On bar smatra mogućnim nesvesne vrline — to nam je dovoljno!«—Ah. n a š e častoljub­ lje. već prikupljena? Da li je dijalektika braka i prija­ teljstva već prikazana? Da li su već našli svoje mi­ slioce moral naučnika. da li je nauka u stanju da po­ s t a v l j a ciljeve delovanju. pijeteta. što su ljudski nagoni imali već prema različitim moralnim klimama i još bi mogli imati da je već suviše mnogo posla za najuverljivije: potrebne su čitave genera­ cije i generacije naučnika. našu oštroumnost. dugo posle toga. iznenada. savesti. izlazi na svetlost dana: u među- 46 47 . Da li su se već učinili pred­ metom istraživanja različita podela dana. i d u t a k o đ e s v o ­ j i m t o k o m : verovatno potpuno različitim. 8. vi zadovoljni! 9. koje planski zajednički rade da bi se ovde iscrpla stanovišta i materijal. Mi imamo na primer svoju mar­ ljivost. mo­ žda posle vekova. i za to će doći vreme.istoriju: ili gde bi bilo istorije ljubavi. koje bi moglo staviti u senku sve veli­ ke radnje i požrtvovanosti dosadašnje istorije. Tako stoji sa finim skulptura­ ma na krljuštima reptila. ali tako slabo i embrionski. dakle tako veštački pojačanim okom. koje bi m o ž d a božanskim mikroskopom mogle učiniti zadovolj­ stvo nekom bogu. kojih je svestan — i osobito kada pretpo­ stavlja njihovu vidljivost i evidentnost i za svoju okolinu — nalaze se pod sasvim drugačijim zakoni­ ma razvitka za razliku od onih osobina koje su mu nepoznate ili slabo poznate i koje se svojom finoćom kriju i pred očima finijeg posmatrača i koje znaju da se skriju kao iza ničeg. — Sve osobine nekog čoveka. bila bi zabluda pretposta­ vljati u njima neki nakit ili neko oružje — jer se prvo vidi tek mikroskopom. svoju oštroumnost— ceo svet zna za to — a pored toga imamo vero­ vatno još jednu našu marljivost. svečanosti i mirovanja? Da li znamo za moralna delovanja namirnica? Da li po­ stoji neka filosofija prehrane? (Buka što se stalno diže za i protiv vegetarijanstva već dokazuje da takva filosofija još ne postoji!) Da li su iskustva o zajedničkom životu. na primer iskustva manastira. kao što to nemaju slične životinje. kod kojih bi to recimo moglo da predstavlja nakit ili oružje! Naši vidljivi moralni kvaliteti. Pod pretpostavkom da su svi poslovi obavljeni. Na­ uka do sada još nije podigla svoje kiklopske gra­ đevine. trgovaca. I opet novi rad je koji konstatuje zabludu svih tih razloga i čitavu suštinu dosadašnjeg mo­ ralnog suda. N e s v e s n e v r l i n e .

»zbog sudbine«. S v e s t . z n a n j e d a s e p r i m i u s e b e i učini instinktivnim — zadatak što vide samo oni koji su shvatili da smo do sada sebi * Ital. naprotiv. što čine da pre nego što je to potrebno pro­ padaju neka životinja. Pošto su ljudi već verovali da imaju svest. brani. da se sa njima postane takođe lud i sam. sa jednim drugim poređenjem. ukratko baš zbog svoje svesnosti: ili. zbog svog fantaziranja otvorenih očiju. Da nije održavajuća povezanost instinkta nadasve mnogo snažnija. Tako svest biva valjano terorisana ne najmanje ponosom na to! Mislimo. retko. to naravno ne zna niko. ako imamo vremena da čekamo — oni će izneti na videlo ono unutrašnje svojih dedova. ovde je j e z g o čoveka. Često je već sin izdajnik svog oca: ovaj samog sebe bolje razume otkada ima sina. čovečanstvo bi moralo pro­ pasti zbog svojih pogrešnih sudova. Pre toga behu ove iste osobine obične i tome smatrane prema prostim: one nisu nekog isticale. — Svest je poslednji i najdocniji raz­ vitak onog organskog i prema tome i najnedovršeniji i najslabiji. a ni sada još ne stoji drukčije! Još je uvek jedan potpuno nov zadatak što upravo tek sviće ljudskim očima. večnost. i. njegova trajnost. neki čovek. njene prekide. kako kaže Homer. mi smo svi neugašeni vulkani. što će imati svoj čas erupcije:—Ali koliko je ona bliska ili daleka.vremenu je postalo jako i zrelo. izvanredno: i ko oseća u sebi snage treba da ih neguje. ova ili ona vrlina. poštuje i odgaja protiv nekog dru­ gog sveta što se opire: i tako će time postati ili neki veliki čovek ili neki lud čudan čovek. — Č u v a j u ć e generacije i kaste nekog naroda pretežno su one kod kojih se pojavljuju takvi prizvuci starih nago­ na. ove davno više ne bi bilo! Pre nego što se razvije i sazre neka funkcija ona je opas­ nost po ogranizam: dobro ako toliko dugo valjano biva terorisana. Možda su ih zahtevali. dok za takav atavizam ne postoji verovatnost tamo gde se suviše brzo menjaju rase. ako uopšte blagovremeno ne propadne. ono unutrašnje o kome sami dedovi još ništa nisu znali. kao pojedinim ljudima: ali pri­ čekajmo samo do unuka i praunuka. Mi imamo sve skrivene vrtove i nasade u nama. 11. muzički termin. i već zato što je nedostajala opasnost. 4 Vesela nauka 48 t 49 . b e š e nemogućno sa njima odrasti. N e k a v r s t a a t a v i z m a . Uzmite je kao »jedinstvo organizma«! — Ovo smešno procenjivanje i nepoznavanje svesti ima za posledicu veliku korist da je ti­ me s p r e č e n o suviše brzo oblikovanje iste. pod pretpostavkom. njegovo poslednje i ono najizvornije! Svesnost smatramo ' čvrsto datom veličinom! Poričite njen rast. prev. 10. malo su se potrudili da je steknu. Tempo znači naime među snagama razvitka kod naroda isto toliko koliko u muzici: za naš slučaj savršeno je nužan andante* razvoja kao tempo strasnog i polaganog duha: — i prema vrsti je duh konzervativnih generacija. Prim. što se iznenada po­ javljuju: takoreći kao atavizam nekog naroda i nje­ gove uljuđenosti: — tako doista nešto u njima treba još r a z u m e t i ! Sada se pojavljuju strano. da ne služi u celini kao regulator. Iz svesnosti potiču bezbrojne oma­ ške. zbog svoje neosnovamosti i lakovernosti. jedva još ja­ sno shvatljiv z a d a t a k . običaji i vrednovanja. čak ni dragi bog. — Retke ljude ne­ kog vremena najradije shvatamo kao izdanke pro­ šlih kultura i njihovih snaga. Izgleda da pojedi­ nim vekovima potpuno nedostaje ovaj ili onaj dar. Označava mirno ali u kreta­ nju.

— Kako? Zar je poslednji cilj nauke da stvori što više ugode i što manje ne­ ugode? Kako. ne menja poslednju vrednost naših postupaka. tako bismo odmah kod njega imali cimer (firmu) škole za veliku masu. da bi po mogućstvu imali što manje nela­ gode od života (ako bi se rekla poslovica »vrli čovek je najsrećniji«. njena ogromna moć da osvetli nove zvezdane svetove radosti. kao mučenici. donosi nove opasnosti sa sobom i nesigurnosti za naše još prisutno posedovanje moći i zamračuje naš horizont izgledom na osvetu. više stoikom. Sa d o b r o č i n s t v o m i dobronamernošću kod tak­ vih. čak ako svoj život za to damo. ako hoćete dakle da potisnete ili smanjite nanošenje boli ljudima. da z ač i n j a v a m o svoj život. jer bol je daleko osetljivije sredstvo od zadovoljstva: — bol uvek pita za uzrok. koji nekako već zavise od nas (to znači navi­ knuti su da na nas misle kao na uzroke): želimo da povećamo njihovu moć. 13. — Dobročin­ stvom i nanošenjem boli vladamo drugima — pri to­ me ne želimo više! N a n o š e n j e m b o l i takvima. ukratko bezbolnost — i u osnovi socijalisti i političari svih partija ne bi smeli više svojim ljudima pošteno obe­ ćavati — ili p o m o g u ć s t v u š t o v i š e n e l a ­ g o d e kao cenu za rast jednog bogatstva finih i do sada neokušanih užitaka i radosti! Odlučite se za prvo. onda morate postupiti i smanjiti i njihovu s p o s o b n o s t z a r a d o s t . mora biti spreman i da bude »smrtno nesrećan«? Stoičari su bar mislili da je to tako. I danas imate izbor: ili p o mogućnosti m a l o n e u g o d e . to je žrtva prinesena n a š e m traženju moći ili u svrhu održanja našeg osećanja moći. kao i za kazuističku* finoću. Prim. Reč je o tome. prev. pa. koje ono ima da se nalazi u našoj moći -— tako oni postaju zadovoljniji svojim položajem i prema neprijateljima n a š e moći neprijateljskiji i ratoborniji. * Odgovarajuće ponašanje kod posebnih slučajeva u okviru etike. kojima ne­ dostaje »istina«! Svakako je stanje u kom činimo nažao retko tako prijatno. ru­ ganje. kaznu. da čoveka može da liši njegove radosti i da ga učini hladnijim. kako smo naviknuti. jer tako povećavamo svoju moć. . ili otkriva zlovolju zbog tog siromaštva. U č e n j e o o s e ć a n j u m o ć i . kojima prizor već podvrgnutih (ka­ kav je predmet sklonosti) predstavlja teret i do­ sadu. stvar je ukusa da li želi51 50 ' . zbog svoje snage. neuspeh. U stvari nauku možemo podupirati kao jedan i drugi cilj! Možda je sada ona još poznatija. dok je zadovoljstvo sklono da ostane kod sebe same i da ne gleda unazad. kojima našu moć treba tek da pokažemo. ili želimo da im pokažemo postojeću prednost. takođe m o r a imati mnogo od drugog — da onaj ko želi da se nauči da »bude presrećan«. Ali ona bi se mogla takođe otkriti kao velika uzr o č n i c a b o l i ! — I onda bi se ujedno otkrila njena suprotna snaga. i behu dosledni kada su želeli po mogućstvu što više ugode.uključivali samo svoje z a b l u d e i da se sva naša svesnost odnosi na zablude! 12. u korist svoje crkve. kolike posede on ne napušta da bi spasao to osećanje! Šta sve ne odbacuje da se zadrži »gore« — to znači n a d drugima. Ko tu oseća »ja posedujem istinu«. Samo najrazdražljivijim i najpožudnijim ljudima osećanje moći može biti pri­ jatnije da se onome koji se protivi potvrdi njihova moć. tako nepomućeno-prijatno. Da li prilikom dobročinstva ili nano­ šenja boli prinosimo žrtve. C i l j e v i n a u k e . poput statue. kada bi ugoda i neugoda bile vezane jednim uzetom da onaj koji po mogućstvu mnogo želi da ima od jednog. kao ono u kom činimo dobro — to je znak da nam još nedostaje moć. za fine). za takve.

jer oni nisu vredni njihove težnje ni njihovog ponosa — ali u toliko se pokazuju obaveznijim prema i s t i n a m a . Lak plen je ponosnim prirodama uvek nešto pre­ zrivo. Sofokle: ali Eros (Erot) se uvek smejao takvim huliteljima — oni su uvek 53 . Oni kojima je na tom području bilo priušteno mnogo poseda i zasićivanja tu i tamo su progovorili neku reč o »besnom demonu«. sa sigurnim posedovanjem. onda se u stvari čudimo što je ta vidljiva lakomost i nepravičnost polne ljubavi u toj meri bila slavlje­ na i obožavana. Ovde su se oči­ gledno oni koji ne poseduju i žude koristili jezi­ k o m — beše ih svakako vazda veoma mnogo. sreće i zadovoljstva. rado koristimo sada pruženu okolnost da ga posednemo. kao najbezobzirniji i najsamoživiji od svih »osvajača« i izrabljivača: ako konačno pomislimo na to da onome ko voli čitav drugi svet izgleda ravnodušnim. čak najlepši pejsaž u kome živimo tri meseca nije više siguran u našu ljubav. Ali najjasnije ot­ kriva se ljubav polova kao težnja za posedom: onaj kovoli želi buzuslovno da sam poseduje željenu oso­ bu. prema patnicima su često surovi. i neka dalja obala draži našu gramzi­ vost: posed posedovanjem biva najčešće manjim.mo radije imati polagan ili iznenadan dan. Naše uživanje u nama samima želi da se tako odr52 ži. jednom ružen sa stanovišta koji već imaju. prema istini i uopšte svaki onaj nagon za novostima? Nama poste­ peno postaje mrsko ono staro. kao što se to zbivalo u svim vre­ menima. bledim i bezvrednim i da je spreman da prinese svaku žrtvu. to na primer čine do­ bročinitelji i onaj ko sažaljeva. da tome podredi svaki interes. da se onaj koji voli svodi na osiromašenje i oskudevanje svih drugih natecatelja i hteo bi da bude zmaj svog zlatnog blaga. 14. dok je ona možda baš najprostodušniji izraz egoizma. Ako razmotrimo da to ništa dru­ go ne znači do i s k l j u č i t i čitav svet iz jednog dragocenog dobra. drugi put sa stanovišta nezadovoljenih. i stoga slavljen kao »dobar«. Naša ljubav prema bližnjima — zar ona nije neki nagon za novim p o s e d o m ? A isto tako naša ljubav prema znanju. i isto tako kod prizora svih teško pristupačnih poseda. Š t a s e s v e n a z i v a l j u b a v l j u . Pod prijatnim osećanjem o v e perspektive ljudi viteške kaste navikli su se međusobno na naročitu učtivost. ako razmo­ trimo to. — Gram­ zivost i ljubav: kako se različito osećamo kod svake te reči! — a ipak bi mogao biti isti nagon. čak da se iz te ljubavi uzeo pojam lju­ bavi kao suprotnosti egoizma. — Sažaljenje je najprijatnije osećanje kod takvih koji su malo ponosni i koji nemaju izgleda na velika osvajanja: za njih je laki plen — a to je svaki pat­ n i k — nešto očaravajuće. može se sebi dodati počasno ime »ljubav«. žednih. koji bi im mogli biti neprijatelji. kao onaj ljubazan i n a j : voljeniji od svih Atinjana. i opet pružamo ruke. Postati sit nekog poseda. (Može se patiti i od suviška — odbaciti i žudnju. dvaput nazvan. on želi isto tako bezuslovnu moć nad njenom dušom kao i nad njenim telom. re­ meti svaki red. a k o bi se jednom za to pružila prilika. sa kojima bi borba i rvanje uvek bili časni. kod kojih se nagon donekle smirio i koji se sada plaše za svoj »imetak«.) Ako vidimo da neko pati. to je: postati sit samog sebe. Sažaljenje se slavi kao vrlina prostitutki. podeliti. i On žudnju za no­ vim posedom probuđenu u sebi naziva »ljubav­ lju« i uživa pri tome kao prilikom nekog novog osvajanja što mu je u izgledu. da vazda nešto novo preobražava u n a m a sa­ m i m a — to upravo znači posedovanje. samo on želi da bude voljen i da kao ono najviše i najpoželjnije bude i vla­ da drugim dušama. oni se dobro osećaju tek kod prizora nesa­ lomljivih ljudi. siguran ili opasan i odvažan porast moći — tražimo ovaj ili onaj način vazda prema svom temperamentu.

više potpuno video. ša­ li ivo. nasmejemo ih ili im kažemo nešto hladno.smatrali podno­ šljivim. Možda znaš za ljude u svojoj oko­ lini koji same sebe mogu posmatrati samo iz odre­ đene razdaljine.— Mi smo nekad u životu bili sebi tako bliski da je izgledalo da ništa više ne može zaustaviti naše prijateljstvo i bratstvo i da je među nama postojao samo još mali most. oni osete iznenadnu mržnju protiv onog koji ih uhvati kod nekog nežnog ili sanjalačkog i uzvišenog osećanja. kod kojeg se povukla ona samoživa želja dve osobe jednog za drugim pred jednom novom žudnjom i samoživošću. Kada si upra­ vo hteo da stupiš na njega. moralo samo biti najdražesnije u toj okolini — i tako se penje­ mo na njega i bivamo razočarani. oni će opet vladati sobom. nas samo razdvaja i otuđuje. ako ne i na samu jednakost. . i mi zbog nje ne prebacujemo fatumu (sudbini). _ _ 15. zaboravili smo da poneku veličinu kao i poneku dobrotu. nekom z a j e d n i č k o m višom žeđi za ide­ alom što stoji nad njima: ali ko poznaje tu ljubav? Ko ju je doživeo? Njeno pravo ime je p r i j a ­ teljstvo. davatelj te draži. i ako želimo da dođemo jedan drugome. da bi sebe same . među nama kao li­ šen čari. i što. Postoji međutim mpral pre istorije. Iz d a l j i n e . O p o b e d i— U saobraćaju sa osobama koje se stide svojih osećanj a moramo znati da se pre­ tvaramo. uopšte odozdo a ne odozgo — tako jedino d e 1 u j e. — Mi naravno ne možemo nikakvom majstorijom da od neke siromašne vrline učinimo neku bogatu. bo­ gato tekuću. Grk plemenitog porekla nalazio je iz­ među svoje visosti i one poslednje niskosti takve ogromne međustupnjeve i takvu daljinu da je roba jedva mogao još jasno videti: čak Platon nije ga. Ako želimo da im u takvim trenucima učinimo do­ bro. tre­ ba ih odvraćati od samosaznanja. koji oskudnu vodu svog vrta stavlja u ruke nekoj nimfi izvora i tako motiviše siromaštvo: i kome kao njemu ne bi nimfe odmah bile potrebne! 18. Iznenada je o n o ' samo. upitao sam se: »Hoće li meni preko mostića?«—Ali tada više riisi hteo: i kada sam ponovo molio. Biće koje ne može raspolagati so- 55 . treba da gledamo samo sa izvesne razdaljine. — . kao da je video njihove tajne. mi to više ne bismo mo­ gli! Ali ako se sećaš sada onog malog mosta. M o t i v i s a t i s v o j e s i r o m a š t v o . — Ovo brdo čitavu okolinu ko­ jom dominira čini u svakom slučaju dražesnom i značajnom: pošto smo to sebi rekli po stoti put. Tako se ponaša mudri gradinar. tako da nas više ne boli njen prizor. 17. zbolno: osećanje će im se pri tome zalediti i 54 ' [ A n t i č k i p o n o s — N a m a nedostaje antička obojenost otmenosti. — Postoji tu i ta­ mo na zemlji neki nastavak ljubavi. koji smo navik­ nuti na u č e n j e o jednakosti ljudi.bili baš njegovi najveći ljubimci. i čitav pejsaž oko nas. privlačnim ili onima koji daju snagu. nećeš imati više reći — samo jecanje i začuđenost. U međuvre­ menu su među nama ubačeni brda i reke što deru. koliko smo nerazumni i toliko njemu zahvalni da verujemo da je ono. oćutao si. ali svakako možemo njeno siromaštvo lepo da protumačimo u nužnost. jer našem osećanju nedostaje antički rob. Drugačije mi.

Ako imaš neku vr­ linu. U č i t e l j i m a n e s e b i č n o s t i . — Vrline ne­ kog čoveka nazivamo d o b r i m ne s ozbirom na dejstva što imaju po njega samog. D o s t o j a n s t v o l u d o s t i . poslušnost. tako bi neka tiranija mudrosti mogla unapređivati novi rod plemenitosti. ali isto tako obično i prosto da neki gadljiviji ukus oseti tu nužnost kao neku p o d l o s t . 19. visoku cenu laži. Biti ple­ menit — to bi onda možda značilo — imati ludosti u glavi. nego jer je neko pre­ dano i prema sebi samom bezobzirno o r u đ e — takozvani »valjan čovek« — kroz tu smrt društva propalo. rastao mu je ponos kada bi pomišljao na to da se i naj­ veći moćnici na zemlji ubrajaju među te njegove robove.duha. — Grčki filosof išao je kroz život sa tajnim osećanjem da robova ima mnogo više nego što se mi­ s l i — naime da je svako rob ko nije filosof. lakomosti i nasilnost ne spadaju među p o n o v l j e n e okol­ nosti. svojeglavosti. poštu­ jemo i žalimo mladića koji se »upropastio radeći«. što suviše žestoko i požudno u njima vla­ daju i pred razumom uopšte ne žele da se nalaze u ravnoteži sa drugim nagonima. ljubomore. takvog ropskog elementa možda ima suviše svako od nas. — Nekoliko milenijuma dalje na putu poslednjeg veka! —i u sve­ mu što čovek čini videćemo najveću mudrost: ali baš time će mudrost izgubiti svako svoje dosto­ janstvo. Isto tako kao što bi tiranija istine i nauke bila u stanju da postigne . nego s obzirom na dejstva koja od njih pretpostavljamo za nas i za društvo — čovek je odvajkada u hvali vrlina veoma malo bio »nesebičan«. stvarnu. što se iz osnova razlikuju od onih s t a r i h . da li neke vrste mržnje. čak ni kao metafora reč »rob« nema za nas svoju punu snagu. jer sudimo: »Za čitavu veličinu društva je i gubi­ tak najboljih pojedinaca samo mala žrtva! Loše je što je potrebna žrtva! Mnogo gore je naravno ako bi pojedinac trebalo drugačije da misli i da svoje održavanje i svoj razvoj uzme kao važniji. za jakog je jačanje — o n ga i ne naziva ot­ rovom. kao nagoni. bez 'kojih teško da je moguć neki veliki rast čak u vrlini? Otrov od kojeg slabija priroda pro­ pada. veoma malo »neegoističan«! Inače bismo naime morali videti da vrline /kao marljivost. pra­ vičnost/ svojim vlasnicima najčešće š t e t e . okrutnosti. nego svoj rad u službi društva!« I tako žalimo tog mla­ dića ne zbog njega samog. potpunu vrlinu (a ne samo mali na­ gon prema nekoj vrlini!) — onda si ž r t v a ! Ali sused upravo zato hvali tvoju vrlinu! Hvale marlji­ vog mada tom marljivošću šteti moći vida svojih očiju ili prvobitnosti i svežini svog. može da se odrekne lošeg vremena i oluja. Onda je doduše nužno biti mudar. ali nam više prija druga prednost da se prinese neka ž r t v a i 20. Možda još razmišljamo da li bi u interesu društva bilo korisnije ako bi manje bezobzirno radio protiv samog sebe i duže se održao — čak od toga priznajemo sebi neku prednost. Z l o . I taj ponos nam je stran i nemoguć.bom i kome nedostaje dokolica — to našim očima još nikako ne izgleda kao nešto prezrivo. sumnjičavosti. da li spoljašnja nenaklonost i otpori. 21. pijetet. što po­ nosno treba da raste u visinu. — Ispitajte život najboljih i najplodnijih1 ljudi i naroda i pitajte se da li neko drvo. prema uslovima našeg društvenog poretka i dektnosti. čednost.

da se opet jednom o č i t o potvrdi mišljenje žrt­ vene životinje za više i trajnije. nego stalno samo gomila novac i stalno je sve marljivije: upravo je potrebno više genija za to da se daje. zahvaljujući ko­ jima bi moglo biti uživanja u bogatstvu i časti. — Naravno: za odgoj i za usvajanje navika vrline ističu niz delovanja vrline. Ali čim bližnji (ili društvo) preporuči altruizam k o r i s t i ra d i. nego da stiče! — Pa. isto tako. L' o r d r e d e j o u r p o u r 1 e r o i. ova tipična vrlina jednog oruđa. pijateta i pravičnosti. što čini da se vrlina i privatna korist pojavljuju kao zbratimljene — i u stvari postoji takvo bratstvo! Pomamna marljivost na primer. 59 58 . koji još spava. vlada p r o t i v n j e g o ­ ve k r a j n j e k o r i s t i . razvoj. koji. koje bi se samim tim odreklo svoje koristi i možda kroz zahtevano žrtvovanje pojedinca prouzrokovalo svo­ ju vlastitu propast. onda je vrlina pojedinca javna korist i privatni nedostatak u smislu najvišeg privatnog cilja — verovatno neko duhovno-čulno zakržljavanje ili čak rana propast: razmislimo redom sa tog stanovišta o vrlini poslušnosti. Koliko često viđam da pomam­ na marljivost doduše stvara bogatstva i čast. dakle u jednom dahu propoveda se »ti treba« i »ti ne treba«! 22. (Najvrednije od svih doba — naše doba — ne zna od svoje velike vrednoće i novca ništa da uradi. biti dekretiran samo od jednog bića. unapređi­ vanje i proširenje moći. ali ujedno oduzima finoću organima. njegovu najveću opasnost. prika­ zuje se kao put ka bogatstvu i časti i kao najlekovitiji otrov protiv dosade i strasti: ali prećutkujemo njegovu opasnost. a zatim slep nagon što vlada u sva­ koj vrlini. požrtvovanog. već s obzirom na sebe živi skromno i opušteno. on bi u s v o j u korist odbacio ono krnjenje snage. Vaspitanje potpuno isto tako postupa: ono traži da pojedinca nizom draži i prednosti odredi za neki način mišljenja i postupanja. podizanje. mi ćemo imati naše »unuke«!) Ako vaspitanje uspe. Hvaljenje nesebičnog. što se opštom prednošću individue ne može držati u granicama. Prim. kada posta­ ne navika. nagon i strast. čednosti. ono oštećenje. da ono glavno sredstvo protiv dosade i strasti ujedno otupljuje čula i da se duh opire novim dražima. Njegovo veličanstvo ima danas * Franc. jer zahvaljujući njoj ima koristi! Ako bi sam bližnji mislio »nesebično«. po­ bija ga iz svog kriterijuma moralnog! Stav »ti tre­ ba da se odrekneš samog sebe i da se žrtvuješ«. možda čak ravnodušno ili ironično — ta pohvala svakako nije potekla iz duha nesebičnosti! »Bližnji« hvali nesebičnost. prev. zahvaljujući čemu se pojedinačno biće može izmeniti u funkciju celine. mogao bi da ne protivreči svom vlastitom moralu. radio nasuprot nastajanju takvih sklonosti i pre svega svoju nesebičnost obelodanio baš u tome što istu ne bi nazvao d o b r o m ! — Ovde je nagoveštena osnovna suprotnost onog morala što se upravo sada veoma poštuje: m o t i v i za taj moral nalaze se u suprotnosti prema svom p r i n ­ c i p u ! Ono čime taj moral želi da se dokaže. kada se vrline hvale.* — Dan počinje: počinjemo za ovaj dan da sređujemo poslove i svečanosti našeg premilostivog gospoda­ ra. ukratko: bezumlje u vr­ lini. što se u stvari hvali. Prvo je dakle u vrlinama oruđe-priroda. — dnevni red za kralja. Hvaljenje vrlina je hva­ ljenje našeg privatno štetnog — hvaljenje nagona što čoveku oduzimaju njegovu najplemenitiju sa­ moživost i snagu za najvišu zaštitu sebe samog. vrlog — dakle onog koji čitavu svoju snagu i um ne troši.na s v o j e održanje. primenjuje se suprotan stav »ti treba korist da tražiš i po cenu troškova svega drugog«. ali »za opšte dobro« u njemu i nad njim.

koji će biti među njima. Primičemo neke ličnosti (lično­ s t i ! — šta bi rekao onaj stari naduveni žabac. sada pretvorile u bezbrojne privatne strasti i da su samo postala manje vidljive. dolazak gospodina de Montenja. i za komotnim životom upravo sada toliko se žarko teži kao nekada za ratničkim i gim­ nastičkim počastima. — Tada još nije bila za to dovoljno bogata! I tako to upravo vremena »omlitavelosti« u kojima tragedija prolazi kroz kuće i ulice. Praznoverni čovek je u poređenju vernih uvek mnogo više »ličnost« od njega. Ali obično previđamo da ona stara narodna energija i narodna strast. Njegovo veličanstvo možda će čak biti bolesno: mi ćemo za doručak preneti poslednju dobru sinoćnu vest. koji tako prijat­ no zna da se šali sa svojom bolešću — on pati od kamena (u žuči). čak je verovatno da su u stanjima »korupcije« moć i sila sada iskorišćene energije jednog naroda pos­ tale veće nego ikada. Uradimo danas jednom kao ceo svet! — I time je nestao moj čudesni jutarnji san. Posmatrano sa tog stanovišta praznover­ je izgleda uvek kao neki napredak u odnosu na veru i znak za to da intelekt postaje nezavis­ niji i da želi biti u pravu. Pa. Obrnuto neki knez uvek više vredi od njegovog »stiha«. što su (ratom i ratničkim igrama postale tako blistavo vidljivim.« — To zaista znači reći neku neučtivost na učtiv način! A možda je taj pesnik za sebe u pravu da bude neučtiv: kažu da su mu pesme bolje od stihotvorca. nego što bi inače bilo potrebno. tako može još mnoge da pravi i da se sam po mogućstvu povuče iz sve­ ta: a i to je smisao njegove uljudne nepristojnosti. sledeća obeležja. 60 23. koji je upravo sebi svojstvenom važnošću objavio da je pet časova. nego uvek sama stvar«. nego što gori u našem prozoru. i praznoverno društo biće takvo u kojem već postoje mnoge individue i zadovoljstvo u indivi­ dualnom. nego što nekom bude pri­ jatno: dovoljno razloga da se priča o onom pesniku koji je napisao na svoja vrata: »Onaj ko ovde ulazi učinit će mi čast. daje sebi za pravo da bira. Na korupciju se tada žale poštovaoci stare religije i religioznosti—oni su do sada određivali i jezičku upotrebu i prazno­ verje odgovarali čak kod najslobodnijih duhova. Gde god se pojavi korupcija. rekao bi.loš dan: čuvaćemo se da ga nazovemo lošim. kao što to ranije nije mogla. i može biti da sam to češće činio suviše formalno i suviše prinčevski. — Drugo. njemu odgovarajuće oblike i formule. neće­ mo govoriti o vremenu — ali ćemo se danas poslo­ va nešto svečanije i svečanosti nešto svečanije prih­ vatiti. Naučimo se da je to simptom p r o s v e t i t e l j s t v a. — Oslušni! Zar to nije bilo zvono? Do đavola! Počinju dan i ples. i individua daje od toga tako rasipnički. a k o to ne čini — zadovoljstvo.) — a pri­ jem će duže potrajati. kada čuje tu reč!« »Ja nisam ličnost. stiče nadmoć neko šaroliko p r a z n o v e r j e i dotadašnja opšta vera nekog naroda postaje bleda i bespomoćna pro­ tiv toga. a mi ne znamo kako će se odvijati! Tako moramo improvizovati — ceo svet improvizuje svoj dan. a čitav dvor misli da smo već radili i da razbijamo sebi glave: svetlost se ne vidi ranije. Praznoverje je naime slobodoumlje dru­ gog reda — onaj ko mu se predaje bira određene. gde se rađaju velika ljubav i ve61 . Čini mi se da se ovog puta bog snova hteo naša­ liti sa mojim navikama — moja je navika da dan počinjem tako da ga z a s e b e sređujem i činim podnošljivim. verovatno od snažnih udara sata na kuli. Z n a c i k o r u p c i j e . optužuje se neko društvo u ko­ jem korupcija hvata maha za o m l i t a v e l o s t : i upadljivo u njemu ocenjivanje rata i želja za ratom jenjava. — Obratimo pažnju n a ona s vremena na vreme nužna društvena stanja koja obeležava reč »korupcija«. čak kada — ali šta mi radimo? Mi ćas­ kamo.

već sa malo opijenosti i sanjarenja. ali ranjavanje i mučenje kroz reč i pogled po­ stiže u vremenima korupcije svoju najvišu oblikovanost — tek se sada stvara z l o b a i uživanje u zlobi.lika mržnja. brinu se. jer se sami isto tako smatraju neproračunljivim kao i budućnost. čim se neki bogataš i moćnik pokažu spremnim da u njih istresu zlato. ja ni od koga ne primam uslove. oni znaju da ima još i. takoreći kao obeštećenje za ku­ đenje praznoverja i omlitavelosti da se o takvim vremenima korupcije govori da su blaži da sada veoma slabi okrutnost.« Tako je jed­ nom Napoleon govorio svojoj ženi kada je ona imala razloga da pita za bračnu vernost svoga su­ p r u g a . — Četvrto: ako »opada moral« onda se najpre pojavljuju ona bića koja na­ zivamo tiranima: to su prethodnici i istovremeno rano sazreli p r v e n c i i n d i v i d u a .tih plodova bilo je tog drveta! Ako je propadanje došlo do svog vrhunca a isto tako borba svih vrsta tirana. da ostanu u toj slici — poboljšavanja i osiguranja života. čineći da zamorenost radi za njega. jer se pouzdaju u radnje i oba-. ali ne zbog njega i preko njega: mada najviši ljudi kulture žele da se time ulaguju svom cezaru. konačni ti­ ranin. U njegovo vreme je individua obično najzrelija i shodno tome »kultura« najviša i najplodnija. Korupcija je samo pogrdna reč j e s e n j a v r e ­ m e n a jednog naroda. koji završava zamornu borbu za samodržavlje. prikazujući se kao njeg o v o delo. a plamen saznanja liže do neba. Jer on misli o sebi i želi da se misli o njemu ono što je jednom Napoleon na svoj klasičan način izrekao: »Imam pravo na sve zbog čega me optužuju da odgovorim večnim . — Slabi i takoreći ženstveni nezadovoljnici pronalazači su ulepšavanja i produbljivanja života. što kod gomile ne mogu da računaju ni na razumevanje ni na milost. Ja sam po strani od celog sveta. tada se uvek pojavljuje Cezar (Kajsar). Danas postoji toliko malo sigurne budućnosti: tu živome za danas: duševno stanje 62 kod koga svi zavodnici igraju laku igru — puštamo da nas samo »za danas« zavedu i podmite i zadr­ žavamo sebi budućnost i vrlinu! Individue. drugih vrsta ubistava sem bo­ deža i prepada — oni takođe znaju da se u sve d o b r o r e č e n o veruje. Ali ne mogu da se složim sa pohvalom isto tako kao ni sa onim kuđenjem: samo toliko priznajem da je sada okrutnost postala fi­ nija i da njene starije forme sada idu protiv uku­ sa. 24. jači nezadovolj­ n i c i — muževne osobe među njima. Različito n e z a d o v o l j s t v o . isto tako se rado ve­ zuju za moćnike. s obzirom na starija vernija i snažnija vremena. Još samo kratak trenutak: i taj plod plodova visi zreo i žut na drvetu jednog naroda — i samo radi. — Treće običavamo. začetnike duhovne koloni­ zacije i nove tvorevine državnih i društvenih save' za. mrtvoj proglašenoj »otadž­ bini«: a potreba da se nekako osiguramo od užas­ nih kolebanja sreće otvara i plemenitije ruke. stadni ljudi. one is­ tinske sa-me-i-po-za-sebe. istočnoj. kao što je poz­ nato više za trenutak nego za svoje suprotnosti. Ja želim da se podvrg­ nu mojim fantazijama i smatram potpuno običnim ako se predajem ovoj ili onoj zabavi. mislim na pojedince. Prvi poka­ zuju svoju slabost i ženstvenost u tome što se rado katkad varaju i svakako se zodovoljavaju. U tim vremenima su pod­ mitljivost i izdaja najveći: jer je ljubav prema tek otkrivenom egu sada mnogo snažnija od ljubavi prema staroj. — Vremena korupcije su ona u kojima ja­ buke padaju sa drveća. Ali istina je da im je nužan spoljašnji mir i unutrašnji rad. koje nose seme budućnosti. — Ali tiranin ili cezar razume pravo individue i u njenom izgredu i zainteresovan je za to da zagovara smeliji privatni mo­ ral i da sam pruži ruku. Ljudi korupcije su duhoviti i ogovaraju. veštenja.to-sam-ja'. ali u celini nikada se 63 .

ti stalno novi položaji.ne mogu zadovoljiti i pate od neizlečivosti svog ne­ zadovoljstva. To žrtvovanje. i u svakom slučaju majka svih genija. O n a j k o j i s e o d r i č e . živeti — to znači: biti okrutan i neumoljiv prema svemu što biva slabo i staro kod nas. i baš zato su kivni na one koji. — Da! On je mudriji nego što smo mislili i tako učtiv prema n a m a — t a j koji po­ tvrđuje! Jer u tom je kao i mi. — Postoji uopšte ne retka glupa poniznost. umesto da se još jednom oštrije pogleda i oslušne. Ali on je veoma zadovoljan tim efek­ tom koji vrši ma nas: on želi da pred nama prikri­ va svoju žudnju. Kina je primer zemlje. i ne samo kod nas. koji svojoj neizlečivosti i večnom menjanju svoje patnje duguje najvišu zahvalnost. 5 Vesela nauka 25. sklanja se kao preplašen upadljivoj stvari sa puta i poku64 65 . pored toga unapređivači su svih onih koji znaju da stvaraju opijatske i narkotične utehe. Nje­ gov unutrašnji kanon naime glasi: »Ništa neću da vidim što protivreči opštem mišljenju o stvarima! Da li sam j a stvoren za to da otkrijem nove stva­ ri? Ima već starih previše. pod pretpostavkom ako bi ovde najpre mogli iskoreniti ono bolešljivije. Da od srednjevekovndh vreme­ na u Evropi nije postojala većina nezadovoljnika ove vrste. Evropa je bo­ lesnik. Naime: u trenutku kada čovek te vrste opaža nešto upadljivo. svoju nameru da p r e k o nas preleti. i u tome što se odriče. to odbacivanje je baš ono što jedino vidimo kod njega: prema tome mu dajemo ime onaj koji ise odriče. on želi da dalje i više leti od svih ljudi koji potvrđuju (aminaša) — o n m n o g o š t a o d b a c u j e što b i m u otežalo let. on se tako reći okreće na nozi i sebi kaže: »Ti si se prevario! Gde su ti bile oči! To ne može biti istina!« — i sada. šava što je moguće pre da si to izbije iz glave. možda uopšte ne bi nastala čuvena evropska sposobnost z a stalnim p r e o b r a ž a v a n j e m : jer pretenzije velikih nezadovoljenika pregrube su i bez pretenzija da se konačno čak ne mogu smiriti. bolovi i sredstva obaveštenja konačno su proizvela intelektualnu razdražljivost. jadnima i starima? Da li uvek biti ubica? A ipak stari Mojsije je re­ kao: »Ne ubi!« 27. i u tome ponešto što mu nije bezvredno i mr­ sko: on to žrtvuje svojoj žudnji za visinom. Ne unapred određen za saznanje. svoj ponos. Ziveti — Ziveti — da li to dakle znači: biti bez pijeteta prema umirućima. i kao taj on stoji pred nama. uvijen u svoju kapuljaču i kao duša neke košulje od kostreti. — Šta čini onaj koji se odriče? On teži višem svetu. lekara cene više od sveštenika — time podržavaju d a l j e t r a j a ­ n j e stvarnih nevolja. gde je uopšte nezadovolj­ stvo u velikom i sposobnost za preobražavanjem odumrli pre mnogo vekova. nežnije.« Š t a z n a č i ž i v e t i ? — Ziveti— t o znači: stalno nešto od sebe odbijati što hoće da umre. podvrg­ nut kojoj jednom zauvek ne možeš biti učenikom saznanja. koja je skoro isto to­ liko kao genije. katkad još prebogato po­ stojeće nezadovoljstvo i romantiku. te isto tako stalne nove opasnosti. i evropski socijalisti i državni idolopoklonici mogli bi sa svojim pravilima za poboljšanje i osiguranje života i u Evropi lako dovesti do kineskih prilika i kineske »sreće«.

u vremenu divljaštva. — K a d a su u Francuskoj po­ čeli da se bore protiv Aristotelovih celina i shodno tome i da ih brane. samo da ne bismo sebi priznali da smo se n a v i k l i na vladavinu tih za­ kona i da ništa više drugo ne želimo da imamo. Nesigurne. jer njihovo najbolje jedino prihvataju i takoreći ispijaju takvi. kao kod suviše jakog napitka. njegovog ležanja-na-suncu. upropašćuju mnoge Slabe. S v o j i m n a j b o l j i m š t e t i t i . nekom trećem kradu glas nje­ gove dokolice. s onim što samo oni mogu. —Kupovati i pro­ davati smatra se sada prostim. čak nije trgovac. Tada je lov bio prost: ali pošto je ko­ načno postao privilegija moćnih i otmenih i time 5* 67 . jer njihova promenljiva sredstva zahtevaju tu promenu. I tako se čini u okviru svakog vladajućeg morala i religije i odvajkada se to činilo. svako je sada uvežban u tome. — Takav do­ življaj što konačno moramo da platimo životom. ali toliko nerado viđamo — l a g a l i s m o s e b e r a z l o z i m a d a b i zbog njih postojali oni zakoni. Može se dogoditi da oni. opet se jednom moglo videti što tako često možemo videti. 31. uzeti u celini. i isturaju čas ovu čas onu stvarnu ili izmišljenu osobinu n a p o l j e na po­ zornicu: njihovi prijatelji i saveznici. čas mozgalo.28. ne biraju više svoje saveznike i pri­ jatelje bez zadnjih misli: od jednog žele deo sjaja i odsjaja njegove vrline. čas im je potreban u blizini fantasta. Postajuće i one koji žele. gube svoj razum i svoju samoživost: oni bivaju tako opijeni da svoje udove moraju slomiti na svim stramputicama. — Naši jaki katkad nas toliko daleko gone napred da više ne možemo da izdržavamo svoje slabosti i zbog njih propadamo: mi takođe dobro vidimo taj ishod. T r g o v i n a i p l e m s t v o . — Čuveni ljudi koji­ ma je p o t r e b n a njihova slava. svako bio lovac i iz dana u dan se uvežbavao u te­ hnici lova. kao na primer svi političari. Tada postajemo tvrdi prema onome kod nas što treba poštedeti i naša veličina je i naša nemilosrdnost. od drugog — ono što uliva strah kod izvesnih sumnjivih osobina. spadaju u te osobine pozornice. metafora je za čitavo delovanje velikih ljudi na druge i na njihovo vreme — baš sa svojim Naj­ boljim. Razlozi i namere iza običaja uvek se dolaguju (hinzugelogen) kada pojedinci počinju osporavati običaj i p i t a t i za razloge i namere. 29. kao što smo rekli. 66 30 K o m e d i j a č u v e n i h . čas poznavalac. dok izgleda da se u toj sredini sve tiska i izgleda da želi po­ stati njihov »karakter«: u tome su nalik na velike gradove. kao veština čitanja i pisanja. i takoreći kao njihovo prisutno Ja. ali isto tako us­ koro isti im više nisu potrebni! I tako stalno umi­ ru njihove sredine i spoljašnje strane. samo štete. i još se svakog dana vežba u toj tehnici: sasvim kao što je nekada. Njihov dobar glas se stalno menja kao i njihov karakter. Naprotiv mo­ ra to što oni žele da ostane utoliko više čvrsto i postojano i da nadaleko blista — a i tome je kat­ kad potrebna njegova komedija i njegova pozorišna igra. koji kod njega. Uz to — l a ž o v . zato što odgovara njihovim vlastitim ciljevima da ih pone­ kad smatraju nepažljivim i lenjim — to krije da su do sada bili u zasedi. i po tome su štetni. Ovde se nalazi veliko nepoštenje konzervativaca svih vremena — oni su uz to-lažovi. koje svako kod njega poznaje. kuda ih goni opijenost. čas pedant. a uprkos tome ne želimo drugačije.

nego delovanje jačih. Možemo zamisliti društvena stanja u kojima se ne prodaje i ne kupuje i u kojem se nu­ žnost ove tehnike postepeno sasvim gubi: možda će tada pojedinci. prev. neko hteti-činiti na žao. a onaj drugi kaže o svemu: »Ovako i onako«. — skrivena istorija. Jeres je dopuna vradžbini. * Lat. neka vrsta udvajanja srednjovekovnog duha. jer moj način mišljenja zahteva ratničku dušu.izgubio karakter svakodnevnosti i prostote — prestavši da bude nužan i postavši stvar ćudi i luksuza — tako bi jednom moglo biti i sa kupovanjem i prodavanjem. neko zadovoljstvo u negi­ ranju. prkosnih. Tek tada bi trgovina stekla otmenost. Pritn. Ne možemo sagledati šta sve jednom još neće biti istorija. izolujućih. postao n e p o v e r l j i v a životinja—da! čovek je sada gori nego ika­ da. ali da je njihovo nesavladljivo zadovoljstvo da se štetno izjašnjavaju o onome što vlada (ljudima ili mišljenjima). J e r e s i v r a d ž b i n a . Jeretici i veštice su dva roda zlih ljudi: zajedničko im je da se i osećaju kao zli. Pod pretpostav­ kom da uzmu moje učenje. 33. * — Svaki veliki čovek povratno deluje: čitava istorija se zbog nje same stavlja na terazije. dopustiti sebi kupovanje i proda­ vanje kao neki l u k s u z o s e ć a j a . proizvela je to u najvećoj meri. — Šta d a radim s a ova dva učenika! povikao je neraspoloženo jedan filosof. sasvim kasno i posle og­ romnog samoprevladavanja. i si­ gurno isto tako kao i ona nešto bezazleno ili čak po samoj sebi nešto dostojno poštovanja. neku debelu kožu — on bi lagano umirao od otvorenih i unutrašnjih rana. Prošlost je možda još uvek su­ štinski neotkrivena! Potrebno je još toliko mnogo povratnih delujućih sila! 35. podsetio bih vas na to koliko je dugo bio lakoveran. 69 68 . zlih na­ gona. koji je »kvario« omladinu.« — Ne razumem to: zašto bi čovek sada trebalo da bude nepoverljiviji i g o r i ? — »Zato što sada ima nauku. i hiljade tajne prošlosti puze iz svojih skrovišta — unutar u n j e g o v o sunce. N e p o ž e l j n i u č e n i c i . i plemići bi se tada mo­ žda isto tako rado bavili trgovinom kao do sada ratom i politikom: dok bi se obrnuto cenjene politike tada potpuno moglo izmeniti. prvi bi previše p a t i o . — »Da bi vam dakazao da čovek u osnovi spada među dobroćudne živo- tinje. Jer tu jedan ine može reći ne. 32. V a n s l u š a o n i c e . Tek sada je. A drugi bi iz svake stvari koju zastupa spremio neku osrednjost i tako je učinio osrednjošću — takvog učenika želim svom neprijatelju. u vreme kada više nije posedovala dobru svest. kao što ju je nekada kvario Sokrat — o n i mi nisu dobrodošli učenici. Historia a b s c o n d i t a . pakosnih nagona. koji su manje podređeni zakonu opšteg stanja. oslobađajućih. zluradih. — Drugačije misliti ne­ go što p r i l i č i — t o već dugo nije toliko dejstvo ne­ kog boljeg intelekta. Već sada prestaje da bude zanatom plemića: i bilo bi mo­ guće da se jednog dana smatra toliko prostim da se kao sva partijska i dnevna literatura svrsta u rubriku »prostitucija duha«. potrebnu nauku!« — 34. Reformacija.

— Kakav gledalac u meni gine. — Tapšite prijatelji meni. ** Lat. prim. Kako se menja opšti ukus? Time što pojedinci. E k s p l o z i v n i . Finiji zavodnici zato se razumevaju u to da im eksploziju stave u izgled i da apstrahuju od zasnivanja svoje stvari: sa razlozima se ne stiču ova burad baruta! 39. onaj užasan čovek. uticajni bez stida i srama iskazuju i tiranski sprovode s v o j e hoc est ridiculum. 71 37. njegovim uzrocima. iz čega postepeno biva neka navika * Lat. — Ako razmislimo kako sna­ ga mladih ljudi oseća potrebu da eksplodira. — Kakav umetnik u meni gine. I z m e n j e n i u k u s . svojim poslednjim recima postao indiskretan prema samom sebi: prvi put je pustio da mu padne maska kada je stavio do znanja da je nosio masku i da je igrao komediju — on je igrao oca otadžbine i mudrosti na prestolu. mišljenja sa svim dokazima. što postoji oko neke stvari. verovalo u apsolutnu korisnost saznanja. do­ bro do iluzije! Plaudite amici comoedia finite est!* — Misao umirućeg Nerona: qualis artifex pereo!** beše i misao umirućeg Augusta: sujeta histriona (glumaca)! Brbljivost histriona! I upravo pandan umirućem Sokratu! — Ali Tibarije umro je ćutke. samo-sebe-dovoljno. znanja i sreće — glavni motiv u duši velikih Francuza (kao Volter) — delimično što su mislili da u nauci imaju i vole nešto nesebično. moćni. prev. — Setićemo se da je car August. 38. — Ovo je smešno. hoc est absurdum. Ta za to sam imao tako dobre oči: quelis spectator pereo!*** Kada je posle duge smrtne borbe ipak izgledalo da mu se opet vraća snaga. koji je isto tako vladao sobom i koji je isto tako znao da ćuti kao neki mudar Sokrat. Iz t r i z a b l u d e . bezazleno. Prim. naime u najprisniju povezanost morala. prev. do­ ista nevino. — U poslednja tri veka su unapređivali nauku. — Prim. koji se kao saznavalac osećao božanski — dakle iz tri zablude. — Promena opšteg uku­ sa je važnija od svih mišljenja. ovo je apsurdno. delimično zato što su verovali da će sa njom i kroz nju najbolje razumeti božansku dobrotu i mudrost — glavni motiv u duši velikih Engleza (kao Njuton) — delimično što se * Lat. 70 . ne treba da se čudimo kada vidimo kako se grubo i neizbirljivo odlučuju za ovu ili onu stvar: ono što ih draži je prizor revnosti. prev.P o s l e d n j e r e č i . smatralo se uputnim da se uguši jastucima — on je umro dvostrukom smrću.* dakle sud svog ukusa i gađenja — oni time vrše prinudu nad mnogima. a ne glumac! Šta mu se moglo na kraju motati po glavi! Možda to: »Život — to je duga smrt. i takoreći prizor gorućeg fitilja — a ne sa­ ma stvar. *** Lat. — Prim. prev. u čemu uopšte ne učestvuju zli nagoni — glavni motiv u Spinozinoj duši. opovrgavanjima i čitavom intelektual­ nom maskaradom samo su simptomi izmenjenog ukusa i sasvim sigurno ne to čime ih još toliko često smatramo. ovaj naj mučeniji od svih samomučitelja — on je bio pravi. komedija je zavr­ šena. Ja budala koji sam tolikim mnogima skratio život! Da li sam j a bio stvoren za to da budem do­ bročinitelj? Trebalo je da im dam večni 'život: tako bih mogao v i d e t i kako večno u m i r u .

U tu retku vrstu ljudi spadaju umetnici i kontemplativci svih vrsta. ako sam rad nije dobitak svih do­ bitaka.manje fini. Sada po­ stoje ređi ljudi koji pre žele da propadnu nego da rade bez z a d o v o l j s t v a . ali preziremo onoga koji tu nevolju iskorišćava i k u p u j e sebi radnika. koji špekuliše svakom nevoljom. možda u nekom višku ili manjku anorgan­ skih soli u svojoj krvi. jar im je to naređeno. pod pretpostavkom da daju bogatu dobit. — Mislilac vidi u svojim vlastitim postupcima pokušaje i pitanja da dobije bilo kakvo obaveštenje: uspeh i neuspeh su mu pre svega o d g o v o r i . koji se teško mogu zadovoljiti. O n e d o s t a t k u o t m e n e f o r m e . Jer ovi su u osnovi sprem* Starogrčki fizis (fisis) označava prirodu. i koji mogu da oče­ kuju batine kada milostivi gospodin ne bude za­ dovoljan uspehom. Prim. Čudno je da se podvrgavanje moćnim. dovode ga na pomisao da su ovde samo slučaj i sreća izdignuli jednog nad drugim: pa do­ bro. lik. okušajmo mi jed­ nom slučaj i sreću! Bacimo jednom kocke — i so­ cijalizam počinje. kao što su sve industrijske veličine: u poslodavcu radnik vidi obično samo lukavog. — Tražiti rad radi nadnice. — Voj­ nici i vođe imaju među sobom mnogo viši odnos od radnika i poslodavaca. da su imali otmenost naslednog plem­ stva u pogledu i u gestu. Za neko vreme barem stoji svaka vojno zasnovana kultura još visoko iz­ nad svake takozvane industrijske kulture: poslednja u svom sadašnjem obliku uopšte je najprostija forma postojanja koje je do sada bilo.još više njih i na kraju neka p o t r e b a s v i j u . strašnim. njihove ishrane. zašto su u biranju rada. tiranima i vojskovođama. ni iz­ daleka ne oseća tako mučno kao to podvrgavanje nepoznatim i nezanimljivim ličnostima. ali takođe već oni dokoličari koji svoj život provode u lovu. prev. a ne cilj. Svi oni žele 72 73 . putovanji­ ma ili ljubakanjima i pustolovinama. koji tek l i č n o s t i čini zanimljivim. 41. u svima njima je rad sred­ stvo. P r o t i v k a j a n j a . moral i glas potpuno irelevantni. ni za svakovrsno r o p s t v o pod pretpostavkom da se viši nad njima stalno legitimiše kao viši. R a d i d o s a d a . a čiji su mu ime. njihovog va­ renja. Ali to što ovi pojedinci drugačije osećaju i »imaju ukus«. ne bi možda bilo nika­ kvog socijalizma masa. Ali da se za to što nešto ne uspeva ljuti ili kaje — to prepušta onima koji po­ sluju. oni izbirljivi. čak užas­ nim ličnostima. isisavajućeg psa od ljudi. Ovde jed­ nostavno deluje zakon nužde: želimo da živimo i moramo se prodavati. da­ kle r o đ e n za zapovedanje — kroz otmenu formu! Najprostiji čovek oseti da se otmenost ne može improvizovati i da u njoj treba da poštuje plod drugih vremena — ali odsustvo više forme i ozlo­ glašena fabrikantska vulgarnost sa crvenim. u tome su sada u svim civilizovanim zemljada sko­ ro svi ljudi jednaki. ima naravno svoj razlog u nekoj neobično­ sti njihovog života. kojima se ne koristi bogatom dobiti. ukratko i fizisu:* ali oni imaju hrabrost da se izjašnjavaju za fizis i da ga saslušaju još u njegovim najfinijim tonovima: nji­ hovi estetski i moralni sudovi su takvi »najfiniji tonovi« fizisa. tako on u sebi zaključuje. Fabrikantima i velikim preduzimačima trgovine su verovatno do sada u suviše velikoj meri nedostajali svi oni oblici i obeležja v i š e r a s e . tustim rukama.

— Da. nego ono što mu iz­ gleda strano. opasnost po zdravlje i po život imalo da bude vezano za tu lenjost. u suprotnosti prema odvratnoj nenadanosti evropskog otrova — alko­ hola. od kojeg su tada žene evropskog juga. 45. Možda se Azijati pred Evroplja-' nima ističu time što su za razliku od njih sposobni za duži. ukoliko je to povezano sa zadovolj­ stvom. to im je bilo kao neka izdaja Rima. kao pripajanje inostranstva. ako tako mora biti. bile is­ kušavane kao nekom ogromnom tuđinštinom. kao da su oni izraz njegovog karaktera. inostrano. »A kako stoji sa ubistvom i brakolomstvom?« — upitao je začuđen jedan Englez koji je čuo za te stvari. i pri svemu što o njemu čujem i čitam da uživam sreću popodneva starog veka — vidim kako njegove oči posmatraju široko beličasto more. njima je potrebno mnogo dosade ako nj i h o v rad treba da uspe. preko priobal- 75 . kada je vino bilo još novo u Evropi. a svakako ne samo što su žene katkad pod uticajem vina zaboravljale svako poricanje. Stari Katon je mislio da je ljub­ ljenje među rođacima samo zato stvoreno običa­ jem da bi se po toj tački žene držale pod kontro­ lom. čak njihovi narkotici deluju polako i zahtevaju strpljenje. Š t a z a k o n i o d a j u . »Pa Bog je milostiv i milosrdan!« — rekao je stari po* Islamska sunitska sekta.rad i nuždu. i zakoni ne odaju to što je neki narod. ja sam ponosan da Epikurov karakter osećam drugačije nego možda iko. Oni se ne plaše toliko dosade koliko rada bez zadovolj• stva. dublji mir. Intimna sreća i beda čoveka njima je već prema njihovom verovanju u ove illi one motive pripala — ali ne kroz ono što je stvarno bio motiv! Sve to poslednje ima interes drugog reda. nečasnost. bilo da je to osiromašenje. možda je v e r a u ove ili u one motive. čudovišno. Ali inače su oni odlučno lenji. dakle ono što je čo­ večanstvo samom sebi do sada podmetalo i uobražavalo kao stvarnu polugu svog delanja. potom — pijenjem vina. — Ma ko­ liko može biti važno da se veruje u motive prema kojima je čovečanstvo do sada postupalo. Za mislioce i za sve pronalažljive duhove dosada je ona neprijatna »bezvetrica« duše. prev. M o t i v i u k o j e se ve r o v a l o . — Tako je kod starih Rimljana postojala predstava da žena samo na dva načina može da smrtno zgreši: jednom brakolomstvom. mora njeno delovanje kod sebe d o č e k a ­ t i — to je upravo ono što manje prirode uopšte ne mogu postići od sebe! Dosadu na svaki način terati od sebe je prosto: kao što je prosto raditi bez zadovoljstva. i najteži. 44. Zakoni se odnose na izuzetke moralnosti morala i najstro­ žije kazne pogađaju ono što je shodno moralu susednog naroda. Prim. nešto još bitnije za onog koji saznaje. 74 glavica. koja je osnovala Saudi-Arabiju. on je mora podneti. čudno. poljubac znači: da li ona miriše na vino? 2ene koje behu uhvaćene kod pijenja vina su doista kaž­ njavali smrću. Tako kod Vahabita* postoje samo dva smrtna greha: imati nekog drugog boga sem vahabitskog boga i — pušiti (kod njih se to obeležava kao »sramotan način pijenja«). E p i k u r. ikoja prethodi srećnom putovanju. najgrublji rad. Rimljani su se pre svega plašili orgijastičkog i dionizijevskog bića. — Ljudi veoma greše kada studiraju krivične zakone nekog naroda. što je rušilo temelj rimskog osećaja. 43.

— Možda se ljudi i vremena ničim toliko jedno od drugog ne razli­ kuju koliko različitim stupnjem poznavanja nevolje koju imaju: duševne kao i telesne nevolje. moralni običaj održavao je veru da je čitav unu­ trašnji čovekov život večnim zagradama vezan za neumitnu nužnost: možda su ljudi osećali tada ne­ ku sličnu slast čuđenja kada su se pričale bajke i istorije o vilama. koji su svakako katkad mogli da se zamore od pravila i večnosti. grubljim. kao nešto što treba ostaviti »prostim«. sreću svo­ jih očiju. u životu i u požarištu. nežne. 48. N a š e č u đ e nj e. — Ako sebi stalno zabranjujemo izražavanje strasti. uprkos našim nedostacima i slabostima. tada je čovek od­ gajao svoju okolinu da podnosi bol. U od­ nosu na poslednje možda smo svi sadašnji zajed­ no. građanskim. nego samo njihov jezik i gest: tako s a tim ništa manje postižemo ono što ne že­ limo: suzbijanje samih strasti. nužno sredstvo njegovog održanja. ravno. šeprtlje i fanta­ sti ujedno: u poređenju sa jednim vremenom stra­ h a — najdužim od svih vremena — u kome je poje­ dinac samog sebe znao da štiti od nasilja i radi tog cilja sam morao biti silnik. Takvu sreću je mogao otkriti samo jedan stalni patnik. Možda će naša sadašnjica za to dati najčud­ niji pandan: svuda vidim. Jednom izgubiti tlo! Lebdeti! Lutati! Biti lud! — to je spadalo u raj i u uživanje ranijih vremena. se76 ljačkim prirodama — dakle ne želimo da suzbija­ mo same strasti. P o z n a v a n j e n e v o l j e . P o t o n j e doba. sigurno i mir­ no kao ta svetlost i same te oči. dok velike i male životinje igraju u njegovoj svetlosti. Ta čudesnost je tako dobro činila tim ljudima. i naši potomci imaće p r a v u d i v lj i n u a ne samo divljinu i upornost formi. 46. jezive morske kože: ni­ kada ranije nije postojala takva skromnost slasti. samo više nije imalo strasti i neko ljup­ ko. odgojeno u suzbijanju izražavanje. dok naše blaženstvo liči na blaženstvo brodolomnika koji je stupio na kop­ no i obema nogama staje na staro čvrsto tlo — za­ čuđen što se ono ne koleba. tada se rado bol dodavala i gledalo kako se najužasnije stvari 77 . zaigrano biće na njegovom mestu — doba što beše nesposobno da bude neuljudno: tako da je čak neka uvreda učtivim rečima primana i vra­ ćana. mi smo toliko ubeđeni u svu nesigurnost i fantastičnost naših sudova o večnoj promeni svih ljudskih za­ kona i pojmova da nas u stvari čudi k o l i k o m n o g o čvrsto stoje rezultati nauke! Ranije ni­ šta nismo znali o promenljivosti svega ljudskog. od po­ manjkanja bogatog samoiskustva. O s u z b i j a n j u s t r a s t i . zadovoljstvo u svim g r u b l j i m provalama i gestovima strasti: sada se zahteva određena konvencija strasnosti — jedino ne sama strast! Uprkos tome na kraju ćemo je postići time. Tada je čovek pro­ lazio kroz svoju bogatu školu telesnih muka i od­ ricanja i shvatao je čak u izvesnoj okrutnosti pre­ ma sebi. — Nalazi se duboka i teme­ ljna sreća u tome da nauka pronalazi stvari što č v r s t o s t o j e i stalno daju temelj za nova pro­ nalaženja— ta moglo bi drugačije biti! Da. a ne najmanje u svemu što se piše.nih stena na kojima leži sunce. u dobrovoljnom uvežbavanju bola. 47. pred kojima je more postojanja postalo mirno i koje se na njegovoj površini više ne može nagledati te šarene. barem njihovo sla­ bljenje i promenu — kao što su to na najpoučniji način doživeli dvor Luja XIV i sve što je od njega zavisilo.

Iz opšte neuvežbanosti u boli oba oblika i izvesne retkosti pogleda nekog patnika proizlazi sada važ­ na posledica: sada se bol mrzi mnogo više nego kod ranijih ljudi. recimo kao obeležje finijeg obrazovanja ili da li uopšte ne veruje u velike duševne bolove u dnu svoje duše i da prilikom imenovanja iste slično prolazi kao pri imenovanju velikih telesnih patnji: pri čemu pomišlja na svoju zubobolju i stomačne bolove. da li još ipak smatra nužnim da se pretvara da to zna. Pojavljivanje pesimističkih filosofija uopšte nije obeležje velikih. — Prebaciva­ nje savesti je i kod najsavesnijeg osećanje: »Ovo i ono je protiv dobrog običaja t v o g društva. — One pa-. kao humor melanholi- 78 .te vrste dešavaju drugom. Čega se tu u stvari plaše? Usamljenosti! kao argumenta koji obara i najbolje argumente za neku ličnost ili stvar! — Tako govori stadni na­ gon iz nas. sem nekog drugog osećanja osim osećanja vlastite sigurnosti. kao pre svega v e l i k o d u š n o s t . ovim izrugivanjem svom upravo još tako moćnom nagonu za osvetom. kao neko iznenadno odricanje od osvete ili zadovoljenja. kod trećeg kroz suze i samopožrtvovanje. Ali što se tiče duševne nevolje. ikoji mi se čini pravom »nuždom sadašnjice« — ali možda taj recept zvuči već previše okrutno. plodnih nevolja. V e l i k o d u š n o s t i s r o d n o . kome se neko zadovoljenje pokazuje u blizini i koji ga tako bogato. on ga čak blagosilja i poštuje. kod ljudi izne­ nadnog zasićenja i iznenadnog gađenja. ali drugi kvalitet egoizma. iz opisa. pa se čak prisustvo boli k a o n e k e m i s l i sma­ tra jedva podnošljivim i iz toga se za čitavo postoja­ nje čini neka stvar savesti i neko prebacivanje. kod ovog kroz iznenadnu hladnoću. i sam bi se ubrajao pod znake na osnovu kojih sada sudimo: »Postojanje je nešto zlo«. razvučenih ustiju od strane onih pod kojima si i za koje si odgojen još se p l a š e i najjači. za­ visti — pojavljuju se kod ljudi. čara. i ogovara se mnogo gore nego ikada. Meni velikodušni izgleda — bar ona vr­ sta velikodušnog koja je uvek najviše ostavljala utisak — kao krajnje osvetoljubivi čovek. kod onog kroz smeh. samo popušta novom nagonu. U velikoduš­ nosti postoji isti stupanj egoizma kao i u osveti. u kojima je neka moćna unutrašnja snaga bacanja. Pa! Recept protiv »nevolja« glasi: n e v o l j a . što je upravo sada u njemu postao moćan (gađenju) i čini to isto tako nestrpljivo i razuzdano kao što je ranije maštao a n t i c i p i r a o radost u osveti i tako reći je iscrpeo. sada kod svakog čoveka gle­ dam da li je poznaje iz iskustva ili. Ali čini mi se da je to slučaj sa većinom.« Hla­ dnog pogleda. nego se ovi znaci pitanja kod vrednosti čitavog života postavljaju u vremenima u kojima prefinjenost i olakšanje po­ stojanja već veoma krvavo i zloćudno oseća neizbežne ubode mušica duše i tela i u siromaštvu stvarnih iskustava boli najradije želi već da do­ pusti m u č n e o p š t e p r e d s t a v e kao patnju najviše vrste. 50. 79 49. A r g u m e n t u s a m l j e n o s t i . Njihova . — Postojao bi već neki recept protiv pesimističkih filosofija i protiv prevelike osetljivosti. radoksalne pojave kao iznenadna hladnoća u po­ našanju duševnog čoveka. zadovoljenja su tako brza i tako jaka da ih odmah slede u stopu dosada i zlovolja i nekom bekstvu suprotan ukus: u toj suprotnosti razvija se grč osećaja. Sa ovim silovanjem samog sebe. temeljno i do kraja se zadovoljava v e ć u p r e d s t a v i ispija da za ovom brzom razuzdanošću sledi ogromno brzo gađenje — on se sada izdiže »iznad sebe« i oprašta svom neprijatelju.

55. Dakle: što je bezizražnije oči. što toliko ide u samopodrugivanju da me oseća. Šta mi je sada »privid«! Doista ne suprot­ nost bilo kog bića — šta znam o bilo kom biću da kažem nego samo predikate njegovog privida! Do­ ista ne mrtva maska. i osećaj da si sada prešao u carstvo do­ brog dovodi sve nagone do uzbuđenja. — Šta čini ple­ menitim? Svakako ne što se prinose žrtve: čak i besno razbludni prinosi žrtve. Lakše izlazimo na kraj sa lošom savešću nego sa lošim glasom. — Gde slaba vidljivost oči­ ju ne može više da vidi zao nagon kao takav zbog njegove profinjenosti. 53. dalje zaključuje staro čovečanstvo i životinjski svet. sklonosti. O s e ć a n j e z a i s t i n u . — T o što m i o sebi samima znamo i čega se sećamo nije toliko presudno za sreću našeg života. Jednog dana će se srušiti ono šta d r u g i znaju o nama (ili šta misle da znaju) o nama — i sada saznajemo da je to moćnije. P o s l e d n j a p l e m e n i t o s t . postoje strasti za preziranje. pa čak celo pradoba i prošlost sveosećajućeg postojanja — iznenada sam se probudio iz tog sna. i da je i da će uzvi­ šena posledica i povezanost svih saznanja možda biti najviše sredstvo da se opštost sanjarenja i sverazumljivost svih tih sanjalica među sobom i baš time p o d r ž i t r a j n o s t s n a . varljiva svetlost i ples duhova — da među svim tim sanjačima i ja. koji zlim nagonima behu ugroženi i ograničeni. ali samo za svest da upravo sanjam i da dalje m o r a m sanjati da ne bih pro­ pao: kao što mesečar mora dalje da sanja da ne bi pao. — Kako čudesno i novo i ujedno strašno i ironično osećam sebe sa čitavim mojim saznanjem postavljenim u celokupno posto- janje! O t k r i o sam za sebe da u meni dalje peva.51. »saznajući« igram svoj ples. dalje mrzi. da je onaj koji saznaje sredstvo da se zemalj­ ski ples razvuče u dužinu i utoliko spada među reditelje svečanosti postojanja. da su ovde samo privid. Š t a d r u g i z n a j u o n a m a . koju bi se moglo staviti. D o b r o p o č i n j e . lagodnosti. 52. — J a hvalim svaku skepsu na koju mi je dozvoljeno da odgovorim: »Pokušajmo to!« Ali od svih stvari i svih pitanja ne mogu dopustiti eksperiment da ništa više ne čujem. dalje voli. utoliko dalje dopire dobro! Stoga večnu vedrinu naroda i dece! Stoga sumornost i lošoj savesti srodnu tugu velikih mislilaca! 54. koliko se to veruje. — Nego da je strast što obuzima najplemenitijeg retkost. Svakako ne što se nešto za druge čini i bez samo­ živosti: možda je posledica samoživosti baš kod najplemenijeg najveća. a da on ne zna za tu retkost: upotreba jednog retkog i posebnog merila i takoreći neka ludost: osećanje vrućine u stvarima što su svim drugim hladne: pogađanje vrednosti za koje još nisu pronađene terazije: žr­ tvovanje na oltarima posvećenim nekom nepozna6 Vesela nauka 80 81 . Svakako ne što se ide za nekom strašću. kao osećanje sigurnosti. S v e s t o p r i v i d u . a isto tako skinuti nekom nepoznatom X! Privid je za mene sam ono što deluje i živi. To je granica moga »osećanja za istinu«: jer tamo je hrabrost izgubila svoje pravo. tu počinje čovek sa carstvom dobrog.

i njihova mašta je već unapred zaposlena da iz toga oblikuje neko čudovište da bi se posle toga mogao boriti sa ču­ dovištem. sve što održava vrstu i uopšte p r a v i l o u današnjem čovečanstvu nepravično bilo prosu­ đivano i u celini klevetano. 82 . — Kada pomislim n a žudnju da nešto radim što stalno golica i podbada milione mladih Evropljana koji ne mogu da pod­ nesu dosadu i same sebe — onda shvatam da u njima mora biti neka žudnja da od nečeg pate kako. ukratko. njima svoj­ stvenu nevolju. Ž u d n j a z a p a t n j o m . izmišljene. isto tako bi razumeli i da po­ lazeći od unutrašnjosti stvore vlastitu. Njihovi pronalasci mogli bi onda biti finiji i njihova zadovoljenja mogla bi zvučati kao dobra muzika: dok oni sada svet ispunjavaju svojom drekom o nevolji i shodno tome prečesto pogotovo o s e ć a n j e m n e v o l j e ! Oni n e znaju ni za sebe sa čim da započnu — i tako prizivati nesreću drugih: njima su uvek potrebni drugi! I stalno drugi oni drugi! — Oprostite. Otuda dreka političara.bi iz svoje patnje uzeli neki verodostojan raz­ log za delanje. preterane »nevolje« svih mogućih klasa i šlepa sprem­ nost da se u njih veruje. 56. ja sam se usudio da prizivam svoju s r e ć u . Do sada je to dakle bila retkost i neznanje o toj retkosti što je čoveka činilo pleme­ nitim. Ali pri tom presudimo da je ovim pravilom sve na što smo se navikli. u korist izuzetaka. otuda mnoge lažne.tom bogu: hrabrost bez volje za častoljubivošću: neka samozadovoljnost što je preobilna i prenosi na ljude i stvari. Kada bi tražioci nevolja osećali u sebi snagu da polazeći iz unutrašnjosti sebi dobro čine. moji prijatelji. da sebi nešto učine. Ovaj mladi svet zahteva da od s p o l j a — n e recimo sreća — već nesreća treba da dođe ili postane vidljiva. najbliže i neophodno. Biti advokat pravila — to bi možda mogla biti poslednja forma i finoća u kojoj se plemenitost otkriva na zemlji. Nevolja je nužna.

DRUGA KNJIGA .

— Vama trezvenim ljudima koji se osećate naoružanim protiv strasti i fanta­ zije i rado želite da iz svoje praznine činite ponos i ukras. neko neznanje. neka predrasuda. propedeutiku — vaše celokupno čovečanstvo i životinjsko biće! Za nas ne postoji »stvarnost« — a mi za vas.57. R e a l i s t i m a . vi trezveni! Da kada biste to mo­ gli! Kada biste mogli zaboraviti vaše poreklo. vi trezveni — mi odavno nismo među 87 M M A . ka »stvarnost«! Još uvek nosite svuda sa sobom ocene stvari što imaju uzrok u strastima i zaljub­ ljenostima ranijih vekova! Još uvek je vaša trez­ venost utelovljena potajna i neiskorenjiva opijenost! Vaša ljubav prema »stvarnosti« na primer — ah. to je stara. u svakom čulnom utisku nalazi se deo te stare lju­ bavi: i isto tako na tome je radila i to tkala neka fantazija. vi sebe nazivate realistima i nagoveštavate da sa svetom stvarno stoji tako kako vam se čini: da samo pred vama stoji stvarnost lišena vela. neka nerazumnost (be­ zumlje). i da biste sami bili možda njen najbolji deo — o vi voljene slike /kipovi/! Ali niste li i vi najviše lišeni vela još krajnje strasna i tamna bića u poređenju sa ribama i još uvek suviše slični nekom zaljublje­ nom u m e t n i k u ? — i šta je za zaljubljenog umetni-. neki strah i šta sve još! Ovde ono brdo! Onde onaj oblak! Ta šta je u tome »stvarno«? Oduzmite od toga fantazmu i čitav ljud­ ski d o d a t a k . prastara »ljubav«! U svakom osećaju. pro­ šlost.

miljenje na boga i ljubav. Glas. Mi u m e t n i c i ! — Ako volimo neku ženu. uopšte ne zadržavamo se rado kod toga. važenje. nego kao naše ravnice. S a m o k a o s t v a r a o c i ! — T o m i j e pred­ stavljalo najveći napor i još mi uvek predstavlja najveći napor da uvidimo da neizrecivo više stoji d o toga k a k o s e s t v a r i n a z i v a j u nego što jesu. uopšte osećati — o d m a h nas obuzima duh i snaga sna i mi otvorenih očiju i hladno protiv svih opasnosti penjemo se najopasnijim putevima gore po krovo­ vima i tornjevima fantazije. video je uplitanje u svoj najdragoceniji posed i shodno tome napad — i još uz to besmrtnost napadača! »Prirodni zakon« zvučao mu je već kao neko klevetanje boga. ime i privid. viče. fiziolozi. i bez svake vrtoglavice. ona se nestrpljivo trza i gleda. kao što smo rekli. Ž e n e i n j i h o v o d e l o v a n j e na daljin u. kako još sada onaj ko voli oseća. tako je t aj i o sebi prirodu i mehaniku koliko je dobro mo­ gao i živeo u snu. pre­ zrivo na prirodu: mi smo uvređeni. lekari. uobičajena mera i težina neke stvari —u početku najčešće neka za­ bluda i proizvoljnost prebačena preko stvari kao ruho i potpuno tuđa njegovom biću pa čak i nje­ govoj koži — verom u to i u njegov dalji rast iz pokolenja je u pokolenje postepeno takoreći prirastalo i rastalo u stvar i postalo samo njegovo telo: privid od početka postaje na kraju skoro uvek biće i d e l u j e kao biće! Kakva bi to bila budala koja bi tu mislila da je dovoljno ukazati na to po­ reklo i na taj magleni omotač ludila da bi se u n i ­ š t i o kao suštinski važeći svet. kao da smo rođeni da pužemo — mi mesečari dana! mi umetnici! Mi skrivači prirodnosti! Mi žudni meseca i boga! Mi kao sasvim tihi neumoljivi putnici na visinama. čiji beli plamenovi ližu do mojih nogu: sa svih strana zavija. ovi ljudi su od vajkada na­ učili da s a n j a j u i nije im bilo potrebno prvo da zaspu! — a i mi današnji ljudi još suviše dobro to znamo sa svom našom dobrom voljom za budnost i za dan! Dovoljno je voleti.sobom toliko strani kao što vi mislite. preti. u os­ novi želeo je da veoma rado vidi čitavu mehaniku svedenu na moralne i proizvoljne akte: ali kako mu niko nije mogao učiniti tu uslugu. 58. tako je odvajka­ da osećao svaki poštovalac boga i njegove »svete svemoći«: kod svega što su o prirodi rekli astro­ nomi. koje ne viđamo kao visine. ali ako jednom naša duša izbriše te stvari. piska na 89 88 . takozvana »stvar­ nost«! Samo kao stvaralac možemo uništavati. — Da li još imamo uši? Da li sam još samo uvo i ništa više? Ovde stojim usred požara udaranja mora u bregove. žudeti. Ah. la­ ko imamo neku mržnju na prirodu.— Ali ne zaboravimo ni to: dovoljno je stvoriti nova imena i ocene i verovatnoće da bismo na daljinu stvarali nove »stvari«. — Pa. pomišljajući na sve odvratne prirodnosti. 59. kao naše sigurnosti! 60. Čemu je izložena sva­ ka žena. Tada naćulimo uši protiv svake fiziolo­ gije i za sebe potajno dekretiramo: »Ja neću ništa da čujem o tome da je čovek još nešto drugo sem d u š e i f o r m e ! « »Čovek pod kožom« je svim oni­ ma koji vole užas i besmisao. i možda naša dobra volja da se izvučemo iz opijenosti isto tako zaslužuje pažnju kao vaše verovanje da ste uopšte n e s p o s o b n i za opijenost. geolozi. s obzirom na prirodu i prirodnost. čini nam se da priroda zadire u naš posed i najneposvećenijim rukama. mrziti.

da govorimo jezikom filosofa. Prim. tiho. 63 Ž e n a u m u z i c i . preziraču sveta poklo­ nio talant* i od njega ga dobio nazad. Tada se iznenada. »Kako? upi­ tao je kralj. — sramnog. On skoro misli da tamo kod žena obitava njegovo bolje sopstvo: na tim tihim mestima i najbučnije udaranje mora u bregove postaje grobna tišina i sam život snom o životu. usred svog udaranja mora u bregove hitaca i nacrta: tada svakako vidi i tiho čarobno biće kako prolazi pored njega. Ipak! Ipak! Moj plemeniti sanjaru. višim čak od najhvaljenijeg ponosa samo90 zadovoljnog i mudraca. veoma poželjno zavija­ nje nečeg pudendum** — dakle neka stvar pristoj­ nosti i stida. ** Lat. ali ja bih još više poštovao njegovu čovečnost ako bi prijatelj u njemu odneo pobedu nad njegovim ponosom. klizeći ćutljivo kao duh. pa takoreći kao njegovo jedino i još svetije bratstvo: to veoma dobro iz­ ražava priča o onom makedonskom kralju. 91 . actio in distans: ali uz to spada najpre i pre svega — d i s t a n c a ! 61. moje drugo ovekovečeno sopstvo? Ne biti mrtav. ta avetinjska lepota! Kakvom me čari obuzima! Kako? Da li su se ovde ukrcali sav mir i ćudljivost sveta. Kada se neki čovek nalazi usred s v o j e buke. Preda mnom se filosof uči­ nio manjim? pokazavši da ne poznaje jedno od dva najviša osećanja — i to ne ono više!« L j u b a v . i ne više! * U staroj Grčkoj novac u vrednosti od 6000 drahrai. Da li sama moja sreća sedi na tom tihom mestu. klizeće. pojav­ ljuje pred kapijom ovog đavolskog lavirinta. on uda­ ra uz to takav takt zemljotresca da čak ovim od kiše ispranim čudovištima od stena ovde drhti srce. zar on nema prijatelja?« Time je hteo reći: »Ja poštujem ponos ovog mudraca i nezavis­ nog čoveka. lebdeće neodređeno biće? Kao lađa što sa svojim balim jedrima kao neki ogroman leptir leti preko tamnog mora! Da! Leteti p r e k o postojanja! To je ono! To bi bilo ono! — čini se da je ovde buka mene učinila fan­ tastom? Svaka velika buka čini da sreću stavljamo u tišinu i daljinu.mene. Prim. i sva vrlina i dubina njima je samo zavijanje te »istine«. S k e p t i č a r . U č a s t p r i j a t e l j s t v a . — Da je osećanje prijateljstva u starom veku smatrano najvišim osećanjem. — Ljubav prašta voljenom čak i po­ žudu. koji je jednom atinskom filosofu. prev. Ah. — Bojim se da su ostarele žene u najtajnijem kutku svog srca skeptičnije od svih muškaraca: one veruju u površnost postojanja kao u njegovu suštinu. na udaljenosti samo od nekoliko hvati — velika jedri­ lica. dok u najdubljoj dubini stari zemljotresac peva svoju ariju. a ipak više ni ne živeti? Kao neko sablasno. za čijom srećom i povučenošću čezne — to su ž e n e . posmatrajuće. kao rođena iz ništavila. delovanje na daljinu. — Kako dolazi do toga da topli i kišoviti vetrovi donose i muzičko raspolo­ ženje i pronalazačko uživanje melodije? Nisu li to isti vetrovi što ispunjavaju crkve i ženama daju da misle na zaljubljene? 64. i na najlepšoj jedrilici ima toliko mnogo šuma i buke i nažalost toliko mnogo slabe jadne buke! Čar i naj­ moćnije delovanje žena jeste. moje srećnije Ja. prev. potmulu kao što riče bik.

ženski način je pripravnost — takav je za­ kon polova. odgo­ vori mudri čovek i klimnu mladiću da ga sledi. — Duboki moćni alt kakav se katkad čuje u pozorištu skida nam iznenada zavesu pred mogućnostima u koje mi obično ne verujemo: mi odjednom mislimo na 93 . P r e t v a r a t i se p r e d s a m i m sobom. S n a g a s l a b i h . koji kvare žene: i sve što ženama zgreše muškarci treba da okaju i poprave. da bi i z r a z i l e svoju najdublju predanost. ali žene su nedužne u drugom stepenu: ko bi za njih mogao imati do­ voljno blagosti. — živela Komedija. u koju nemamo poverenja da bi pod određenim okolnostima znala dobro da se koristi bodežom (nekom vrstom bo­ deža) p r o t i v nas? Ili protiv sebe: što bi u odre­ đenom slučaju bila osvetljivija osveta (kineska osveta). doista! surov zakon za ženu! Svi ljudi su nedužni za svoje postojanje. —• Ona ga sada voli i gleda otada sa tako mirnim poverenjem preda se kao neka krava: ali avaj! Baš to beše njegova opčinjenost što je ona izgledala potpuno promenljiva i neuhvatljiva! On je upravo imao već suviše postojanog vremena kod sebe sa­ mog! Da li nije trebalo da bude dobro da se pret­ vara u svom starom karakteru? Da se pretvara glumeći nemilosrdnost? Zar joj dakle ne savetujete — ljubav? Vivat comoedia!* 68. P r e d a n o s t . žene bismo morali bolje vaspitati! — »Morali bismo muškarce bolje vaspitati«. reče jedan od onih koji je pored njega stajao. * Lat.« — »Ti si suviše milosrdan prema ženama. — Sve žene su fine . — Sto neko n e može da se brani i shodno tome to i ne želi u našim očima još mu ne služi na sramotu: ali mi slabo cenimo onog ko nije sposoban na osvetu niti ima za to dobru volju — svejedno da li je to muškarac ili žena. kazao je. 69. one su čak in­ ventivne u slabostima da bi se u potpunosti poja­ vile kao krhki ukrasi. 70. G o s p o d a r i c e g o s p o d a r a . koje čak boli zrno prašine: njihovo postojanje treba da učini da muškarac primi k srcu svoju nezgrapnost i da deluje na savest. V o l j a i p r i p r a v n o s t . S p o s o b n o s t z a o s v e t u . »Muškarci su ti. Tako se brane od jakih i od svakog »prava jačeg«. jer čovek čini sliku žene i žena se oblikuje prema toj slici. ti ih ne poz­ naješ!« Mudri čovek odgovori: »Muški način je volja. ne znaju sebi druga­ čije da pomognu nego tako što nude svoju vrlina i stid: to je njima njihovo najviše. — Prim. prev. — Postoje plemenite žene sa izvesnim siromaštvom duha. I često se taj po­ klon prima. — Ali mladić ne pođe za njim. 92 to je jedan koga su iskvarile žene!« Mudar čovek je zavrteo glavom i nasmejao se.« — Kakva blagost! povika jedan drugi iz gomile. 67. a da toliko duboko ne obavezuje kao što to one koje daju pretpostavljaju — jedna veo­ ma setna priča! 66. Ako li bi nas neka žena mogla zadržati (ili kako se kaže »čvrsto držati«). — Doveli su nekog mladića jednom mudrom čoveku i rekli: »Pogledaj.u tome da preteruju sa svojom slabošću.65. koje.

odluke i žrtvovanja i spremne za vladavinu nad ljudima. ni uši. O ž e n s k o j č e d n o s t i . koji od takvog glasa očekuje takva dejstva. a isto tako duhovna bremenitost proizvodi karakter kontemplativaca. sažaljenje i užas zbog neočekivanog susedstva boga i životinje i * Lat. ni reči. sa čim se može brbljati: sve to zajedno je majčinska ljubav — nju možemo uporediti sa ljubavlju umetnika prema svom delu. nešto njima potpuno razumljivo. Doduše takvi glasovi prema intenciji pozorišta ne bi baš trebalo da daju taj pojam o ženi: obično one bi trebalo da prikazuju idealnog muškog ljubavnika. — Kod životinja muški rod važi kao lep. jer im je ono najbolje od čoveka. varaju pri tom se sasvim redovno varaju u računu i pozorište i muzičar. Sav svet se slaže u tome da se one u eroticis* to­ liko neznalački koliko je samo moguće mogu vaspitati i da im uliju u dušu neki duboki stid pred njom i krajnje nestrpljenje i bekstvo prilikom nagoveštavanja tih stvari. kao neku apologiju ili kajanje — njima su potrebna deca i one ih žele u sasvim drugom smislu nego što muškarac želi decu. 71. —Postoji nešto sasvim zapanjujuće i ogromno u vaspitanju otmenih žena. najfinije među njima pretvaraju se u nekoj drskosti. — Ukratko. žrtvovanje. srodan ženskom karakteru: to su muš­ ke majke. postalo telesni ideal. junačkim. neko za­ tvaranje očiju pred samim sobom. — Mlade že­ ne veoma se trude oko toga da izgledaju po­ vršne i bez misli. Kod njih nema očinske ljubavi. čak kako poslednja filosofija i skepsa žene po toj tački baca svoje sidro! — Iza toga isto duboko ćutanje kao ranije i če­ sto neko ćutanje pred samom sobom. 94 šta još sve ne moraju da osećaju u j e d n o m ! — T u se u stvari zavezao neki duševni čvor što traži sebi sličnog! Čak sažaljiva radoznalost najmudrijih po­ znavalaca ljudi nije dovoljna da otkrije kako ova i ona žena zna da se snađe u tom rešenju zagonetke i u toj zagoneoi rešenja i kakve se užasne. Sva ženska »čast« nalazi se u osnovi samo ovde u opasnosti: šta im inače ne bismo oprostili! Ali ovde treba da ostanu nez­ nalice do srži: one ne treba da imaju ni oči. dužnost. one ženku smatraju produktivnim bićem. Prim. ono što prevazilazi pol. prev. ne možemo biti dovoljno blagi prema ženama! 72. čak možda nema ničeg paradoksalnijeg. sposobnim da čekaju. kraljevskim dušama. i baš tada najviše kada najviše zvuči ljubav. podvrgljivijim. Trudnoća je žene učinila blažim. ali da su­ dim po mom iskustvu. plašljivijim. na primer Romea. Ne verujemo u o v e ljubavnike: ovi glasovi sadržavaju još uvek boju nečeg majčinskog i od domaćice. sposobne i sprem­ ne za grandiozne odgovore. čak odu­ ševljenje. — Životinje drugačije misle o žena­ ma nego ljudi. imaju svojinu. I sada! Kako se jednom groz­ nom munjom bacaju u stvarnost i znanje. — ljubavi.to da negde u svetu mogu biti žene sa visokim. Ženke na deci zadovoljavaju svoje vlasto­ ljublje. ali postoji nešto tako kao ljubav prema deci dragane i navika na njih. 95 . brakom — i to preko onog koga one najviše vole i cene: hvataju ljubav i stid u protivrečnosti. ni misli za to njihovo »zlo«: čak zna­ nje ovde je već zlo. — 2ene lako osećaju svoje muževe kao neke znakove pitanja svoje časti i svo­ je dece. M a j k e . daleko­ sežne sumnje pri tom moraju pokretati kod jed­ ne poremećene duše. neku zabavu.

kao neprijatelje »zdravog ljudskog j a zuma«: tako bi oovečanstvo već odavno propalo! Njemu je pretilo i stalno pTeti kao njegova najveća opasnost izbijanje l u d i l a — to jest baš izbi­ janje volje u osećaju. nakazno i nema dovoljno života da umre. uživanje i nedisciplinovanost glave. To je odgoj glave koji je održao čovečanstvo. 74. čini umetnike i pesnike prebeglicama: to su ti nestrpljivi duho­ vi u kojima izbija neko formalno uživanje u ludi­ lu. jer je savetovao da se dete ubije. koji je u rukama držao tek rođeno dete. — »Mali čovek je paradoks. može se stvarno nešto reći u korist izuzetka. što se ovde priznaje kao norma. postavi neki z a k o n s l a ­ g a n j a — bez obzira da li su te stvari istinite ili lažne. Mi d r u g i s m o i z u z e t a k i o p a s n o s t — nama je stalno potrebna odbrana! — Pa.« Kad čovek to beše čuo otide razočaran. ukratko ne-proizvoljnost u sudo­ vima.73. stalno se baš najodabraniji duhovi bune protiv te sveobaveznosti — pre svih istraživači i st i n e ! Stalno ta vera kao neka opšta svetska vera izaziva gađenje i neku novu pohotljivost kod fini­ jih glava: i već polagan tempo. koje će se slagati među sobom i sa njim. koje je vre- dalo i posramljivalo svako fantaziranje i svaka razuzdanost. u poređenju sa viso­ kim ženama. viđenju i slušanju. 75. Stalno se još pomera i pomiče slika stvari. 7 Vesela nauka 97 . i možda od sada i više i brže nego ikada. potreban je nepokolebljiv udarac takta s p o r o g duha da bi vernici velike opšte vere ostali među sobom zajedno i dalje plesali: to je prirodna pot­ reba prvoga reda koja ovde zapoveda i zahteva. ali suprotni nagoni još uvek su toliko moćni da u osnovi o budućnosti čovečanstva smemo govoriti sa malo poverenja. T i r e ć i p o l . Nisu istina i izvesnost suprotnost ludakovog sveta. — Jednom svecu pri­ stupio je neki čovek. »Šta da radim sa detetom? upitao je. radovanje ljudskoj nerazumnosti. I najveći rad čoveka do sada je bio taj da nad veoma mnogim stvarima. povikao je svetac groznim gla­ som. »Ali nije li okrutnije ostaviti ga da živi?« reče svetac. p o d p r e t ­ p o s t a v k o m d a n i k a d n e p o s t a n e pra­ vilo. Mala že­ na nikad nije lepa — rekao je stari Aristotel. N a j v e ć a o p a s n o s t . N e u s p e š n e . nego opštost i sveobaveznost ne­ kog verovanja.nosom. zato što ludilo ima tako veseo tempo! Potrebni su dakle duhovni intelekti — ah! koristiću najnedvosmisleniju reč — potrebna je v r l a g l u p o s t . ubi ga i drži ga zatim tri dana i tri noći u svojim rukama da ga se sećaš: tako više nikad ne­ ćeš začeti dete dok ti ne dođe vreme da ga začneš. 76. svojom obavezom i vrlinom. koji ona zahteva za sve duhovne procese. i mnogi kuđahu sveca pošto je savetovao okrutnost. — Nije li u svim vremenima postojala većina ljudi koji su odgoj svoje glave —svoju »umnost« — smatrali svojim po. S v e t a o k r u t n o s t . —Uvek ne uspevaju one jadne žene koje u prisustvu onog koga vole bivaju ne­ mirne i nesigurne i previše govore: jer muškarce najsigurnije zavodi izvesna potajna i flegmatična nežnost.« »Ubi ga. ono je jadno. ali ipak čovek — ali male žene. izgledaju mi da su nekog drugog ro­ da« — rekao je jedan stari učitelj plesa. ono podražavanje kornja­ če.

— Možda postoji slična za­ sluga one religije što je zahtevala da se grešnost svakog pojedinca posmatra kroz uveličavajuće stak­ lo i od grešnika činila velikog. — Ovde vidim jednog pesnika. ne potpuno sigurnog u svoje razumevanje — on ni­ je narodski i nikad nije bio narodski! Narodska jeste i ostaje m a s k a ! I tako se sve to poput maske može odvojiti u melodijama i kadencama. iz daljine i tako reći pojednostavljen i preobražen — umetnost da se pred sobom samim »postaviš u scenu«. nego svim onim što se pod njegovom rukom zaokrugljuje i savr­ šeno oblikuje — da on uživa prednost i slavu mno­ go više od svoje poslednje nesposobnosti nego od svoje bogate snage.77. — Ono prosto u svemu što se dopada na jugu Evro­ p e — bila to sada italijanska opera (na primer Rosinija i Belinija) ili španski pustolovni roman (nama najpristupačniji u francuskom ruhu Žila. uprkos svemu!« — čini mi se da je to moral te stvari i svojstvenost južnjačke humanosti. Ovde je prisutan s t i d. ljupko i strasno u istoj vrsti muzike ili romana? »Životinja ima pravo kao i čovek: ta­ ko može slobodno svuda trčati. svako sam doživljava. B l a s a ) — n e ostaje mi skriveno. Samo tako zoboravljamo kod nas neke niže detalje! Bez te umetnosti ne bismo bili ništa sem prednjeg pla­ na i ne bismo uopšte živeli u vlasti one optike što po sebi izgleda najbliža i najprostija kao ogromno velika i kao stvarnost. umetnik se pred samim sobom spustio i ne bi mogao čak ni da spreči da pri tom ne pocrveni: mi se sa njim stidimo 98 i tako smo uvređeni. šta je m og a o v i d e t i : izgleda da je imao slutnju neke 7* 99 . tek su nas oni naučili da cenimo junaka koji se krije u svakom od tih svakodnevnih ljudi. Draž n e s a v r š e n s t v a . Njegovo delo nikada potpuno ne iskazuje što bi u stvari mogao izreći. Loš ukus ima svoje pravo kao dobar. na primer u nemačkoj muzici. koji. jer slutimo da je verovao da se zbog nas morao spustiti. lju­ dima su stavili oči i uši da bi sa nekim zadovolj­ stvom slušali i gledali to što je svako sam. Životinja sa čistom savešću. odabran ukus naprotiv uvek ima nečeg tražilačkog. kao bilo šta plemenito. — Tome nasuprot neizrecivo me vređa jedan prost obrt u nordijskim delima. besmrtnog zločin­ ca: stvarajući oko njega večne perspektive. čistu svest svega poput maske! Ovde je kupatilo i odmor antičkog duha: i možda to kupatilo beše retkim i uzvišenim pri­ rodama starog sveta još nužnije nego prostim. okušavaj ućeg. 79. — Tek umetnici. takođe si još životinja. a ti. i to pozorišni umetnici. svojim nesavršenstvima izaziva višu draž. sigurno zadovoljenje i tako re­ ći opšti jezik. učila je čoveka da na sebe gleda iz daljine i kao na nešto prošlo. kako bi sam sebi čo­ vek mogao izgledati kao junak. kom šetnje kroz Pompeje i u osnovi čak kod či­ tanja svake antičke knjige: odakle to dolazi? Da li je to što ovde nedostaje stid i sve prosto tako se sigurno i sigurno u sebe pojavljuje. 78. Za šta t r e b a d a b u d e m o zahval­ n i . celovito. svako sam želi. isto tako kao ni prostota na koju nailazimo prili-. ali me ne vređa. neka bezuslovno razumljiva larva i bezuslovno razumljiv gest: dobar. moj dragi bližnji. i čak povlasticu pred njim. kao mnogi ljudi. ako je velika potreba. u skokovima i veseljima ritma tih opera! Čak an­ tički život! Šta razumevamo od toga ako ne razumemo uživanje u maski.

navikli na tu neprirodnost na pozornici kao što zahvaljujući Italijanima i rado podnosimo dru­ gu neprirodnost. U m e t n o s t i p r i r o d a . kao da je stigao na svoj cilj i svoju viziju doista vi­ d e o i saopštio. I ta­ ko su sami od strasti na pozornici zahtevali da ona dobro govori i sa uživanjem su trpeli neprirodnost dramskog stiha: ta u prirodi je strast toliko škrta na rečima! tako nema i zbunjena! Ili ako nađe reči. Njegovoj slavi ide u prilog što nije u stvari stigao na cilj. koju iz stvarnosti ne možemo zadovoljiti: da čujemo ljude kako u najtežim situ­ acijama dobro i opširno govore: nas sada odušev­ ljava kada tragičan junak tu još nalazi reči. što se kod gledalaca postiže izazivanjem straha i sažaljenja. tako su i strasti oduzeli duboku pozadinu i diktirali joj zakon lepog govorenja. raz­ loge. Neka usput uhvaćena reč mogla bi nepažljivom slušaocu pomoći: u ce­ lini situacija mora samu sebe da objasni — ništa ne stoji do govorenja! — tako misle svi oni i tako * To jest o Katarzi (duševnom čišćenju). i nikada nju samu: ali neka ogromna požu­ da za tom vizijom ostala je u njegovoj duši. zahvaljujući Gr­ cima. toliko zbunjeno i nerazumno i sebi samoj na sramotu! Sada smo se svi mi. 100 101 .vizije. preko svog dela i svih »dela« i daje mu kri­ la da se toliko visoko podigne kako se inače ni­ kad ne podižu slušaoci: i tako postavši sami pes­ nici i vidoviti ljudi. kada je govorio o kraj­ njem cilju grčke tragedije!* Pogledajmo ipak gr­ čke tragičare po tome šta je najviše pobudilo njihovu vrednoću. r a s p e v a n u strast. reči i te gestove i u celini neku svetlu du­ hovnost. kao da ih je neposredno doveo do gleda­ nja onog njegovog najsvetijeg i poslednjeg. prev. njihovo pronalazaštvo. oni se dive uzročniku svoje sreće. a da ne govo­ rimo o pravom rešenju. oni su čak uopšte sve učinili da deluju nasuprot elementar­ nom delovanju slika što izazivaju strah i saža­ ljenje: o n i u p r a v o n i s u h t e l i s t r a h i sa­ ž a l j e n j e — svaka čast i najviša čast Aristotelu! ali on sigurno nije dobro pogodio. kruto strašilo sa mas­ kom. zbog njega uopšte on voli umetnost kao izraz jedne visoke. junačke neprirodnosti i konvencije. daleko — do zastrašivanja daleko! Kako oblikuju pozornicu koliko je moguće usku i zabra­ njuju sebi sve efekte kroz duboke pozadine. Sa pra­ vom se zbog toga prebacuje dramskom pesniku ako on sve ne pretvara u um i reč. 80. Njom podiže onog koji ga sluša. kako glumcu onemogućuju mimiku i lak pokret i pret­ varaju ga u neko svečano. njihovo takmičenje — svakako ne nameru savladavanja gle­ dalaca kroz efekte! Atinjanin je odlazio u poža­ rište d a s l u š a l e p e g o V o r e ! I d o lepih govora beše stalo Sofoklu! — oprostite mi ovu jeres! — Veoma različito stoji sa o z b i l j n o m o p e r o m: svi njeni majstori staraju se da spreče da razumemo njihove ličnosti. Prim. gde se život približava ponorima. već uvek u ruci zadržava neki ostatak ć u t a n j a : kao što smo nezadovoljni operskim kompozitorom koji za naj­ viši afekt ne zna da pronađe neku melodiju. T a vrsta o d s t u p a n j a o d p r i r o d e zbog to­ ga je možda najprijatniji obrok za ponos čoveka. i iz nje on uzima isto tako ogromnu rečitost zahtevanja i pohlepnosti. — Grci (ili barem Atinjani) rado su slušali dobro govorenje: oni su čak imali za to neku žudnju što ih je više nego sve drugo razlikovala od onih koji nisu bili' Grci. nego samo neko afektivno »prirodno« mucanje i dera­ nje. Upravo ovde t r e b a protivrečiti prirodi! Up­ ravo ovde t r e b a da se prosta draž iluzije povu­ če pred nekom višom draži! Grci idu tim putem daleko. — Nama je to postala potreba. i gde čovek najčešće gubi glavu a sigurno i lep jezik.

— Stepen istorijskog smisla što poseduje neko vreme možemo prosuditi po tome kako to p r e v o d i i prošla vremena i knjige po­ kušava da asimiluje. E s p r i t** ne na g r č k i n a č i n . naime sve veće nestrpljenje. nego na ton! To je razlika. za melodijom. — recitativ uz pratnju klavira ili čembala.— Smisao za druževnost kod Grka bio je daleko manje razvijen. Prim. kao što to želi svaka čista logika: stoga mala doza nerazumnosti u či­ tavom francuskom esprit-u. prev. a takođe i revolucije dočepali su se rimske starine na način za koji više ne bismo imali hrabrosti — zahvalju­ jući našem smislu za istoriju. . — velika je stvar ćutati. prev. a koliko te vrste imam još na duši! — Est res magna tacer* — kaže Marcijal (Martijal) o svim brbljivima. — Prim. Logika mi izgleda nužna kao hleb i voda. neku novu žudnju za p o t p u n o m muzi­ kom.svoje druževno samoporicanje. Kako su namerno i bezobzirno činili nejasnim trenutak na prahu leptirovog krila! Tako je Hora* Lat. čim je trebao čisto i jedino nju uzimati. jednostavni. posmatrano sa tog stanovišta. — Grci su u čitavom svom mišljenju neopisivo logični i * Ital. Francuzi Korneja. stoga — ah! Neće mi više verovati u ove moje rečenice. 102 103 . sa umetnošću Riharda Vagnera? Možda drugačije? Cesto mi se činilo kao da se reč i muzika njegovih tvorevina pre izvođenja mora­ ju naučiti napamet: jer bez toga mi je izgledalo — ne č u j e m ni reči ni samu muziku. 82. barem za njihovo dugo dobro vreme. sve veće protiv­ ljenje. prev. . — »Šta je lepo u tome? — upi­ tao je onaj geometar posle izvođanja Ifigenije — ništa se u tome ne dokazuje!« Da li bi i Grci bili toliko daleko od tog ukusa? Bar kod Sofokla se »sve dokazuje«. A i sama rimska sta­ rina: kako je nasilno i ujedno naivno stavila svo­ ju ruku na sve dobro i visoko grčke drevnije sta­ rine! Kako su oni prevodili u rimsku tadašnjost!.su svi rečima izvodili svoje lakrdije. to je lepa n e p r i r o d ­ n o s t radi koje se ide u operu! Čak recitativo secco* ne želi u stvari da se sluša kao reč i tekst: ova vrsta polumuzike treba naprotiv muzičkom uvu najpre da pruži mali mir (mir m e l o d i j e kao najsublimnijeg i stoga i najnapregnutijeg uži­ vanja te umetnosti) — ali veoma skoro nešto dru­ go. Možda im je samo nedostajala hrabrost da potpuno izraze svoje poslednje omalovažavanje reči: malo više drskosti kod Rosinija i on bi pustio da se skroz-naskroz peva la-la-la-la — i pri tom bi bilo razuma! Operskim ličnostima upravo ne treba verovati »na reč«. nego što jeste i što je bio kod Francuza: stoga toliko malo esprit-a kod njihovih najduhovitijih ljudi. kao što je to slučaj kod Francuza: koji čak rado čine mali skok u su­ protnost i duh logike u stvari podnose samo kad mnoštvom takvih malih skokova u suprotnost oda­ je svoju d r u ž e v n u pristojnost. 83. — Kako stoji. njima to. — Prim. ali i kao ove neka vrsta zatvorske hra­ ne. P r e v o d i . U dobrom društvu ne moramo nikad hteti potpuno i jedino da 'budemo u pravu. nije dosadilo. 81. ** Franc. — duh. stoga toliko malo dosetke čak kod njihovih šaljivdžija. G r č k i u k u s .

Kod pitagorejaca ona se pojavljuje kao filosofsko učenje i kao trik vaspitanja: ali odavno pre toga beše filosofa. O p o r e k l u p o e z i j e . zahteva da se bi­ raju reči i misao boji iznova čini tamnijim. — Prim. više stranim. prev. daljim: naravno neka p r a z n o v e r n a k o r i s t ! Zahvaljujući ritmu bogova trebalo bi da se neka ljudska želja dublje utisne pošto smo primetili da se čovek bolje seća nekog stiha nego nevezanog govora. tako je Propercije prevodio Kalimaha i Fi­ leta (pesnike istog ranga sa Teokritom. što pre deluje nasuprot jasnoći saopštavanja. tako se zaključivalo. — Prim. to ga je inspirisalo za umetnost i moralitet!« Ali ja sada moram laskati utilitarcima — ta oni su retko u pravu da je to za žaljenje! U onim starim vremenima. da se ublaži ferocia animi* — i to baš kroz ono ritmičko u mu* Lat. — rimskog carstva. vi utilitarci! Baš hteti s e o s l o b o d i t i korisnosti — to je uzdiglo čoveka. kao pesnici nisu uzeli u obzir te sasvim lične stvari i imena i sve što je bilo svoj­ stveno jednom gradu. ri­ tam je neka prinuda. imali smo ipak pri tom korist u vidu i jednu veliku korist — tada kada smo uči­ nili da ritam prodre u govor. ono prošlo i tuđe beše im mučno. vom svetu poniklo svuda na zemlji kao ruganje čitavoj korisnoj svrsishodnosti i još uvek niče! Divlje lepa nerazumnost poezije pobija vas. činilo se da ritmizovana molitva pre dopire do sluha bogova. Ali pre svega su hteli da imaju korist od onog elementarnog savlađivanja. 84. jednoj obali.cije (Horatije) tu i tamo prevodio Alkeja ili Arhiloha. kao njegova nošnja i maska. da se očisti duša. ne­ go što unapređuje. Bese još čudesnija predstava: i ta je baš možda najviše delovala kod nastanka poezije. takođe i duša bogo­ va! Ljudi su dakle pokušali preko ritma da p r i ­ s i l e i da vrše neku silu nad njima: preko njih se prebacila poezija kao neka magična zamka. što doživljuje čovek po sebi slušajući muziku. zaključuju ovako: »Pod pretpostavkom da se u svim vremenima cenila ko­ rist kao vrhovno božanstvo. pre svega brisalo se pesnikovo ime i na njegovo mesto stavljalo svoje — ne u osećanju krađe. 104 105 . ako s m em o suditi): šta im je bilo stalo do toga da je stvarni tvorac ovo i ono doživeo i znake toga upi­ sao u svoju pesmu! — Kao pesnici ne behu nesklo­ ni antikvarskom duhu traganja koji prethodi istorijskom smislu. isto tako su ljudi mislili da će ih zahvaljujući ritmičkom tik-taku čuti preko ve­ likih daljina. odakle je onda u či­ tav svet došla poezija? — to ritmizovanje govora. muzici se priznavala snaga da se čovek rastereti afekata. Izgle­ dalo je kao da nas pitaju: »Zar ne treba ono staro da sebi učinimo novim i da s e b e u njemu smestimo? Zar ne bismo smeli našu dušu da udahnemo tom smrtnom telu? Jer ono je mrtvo samo jed­ nom: kako je ružno sve mrtvo!« — Oni nisu znali za uživanje u smislu za istoriju. dodavala se aluzija na sadašnjost. onu silu što iznova sređuje sve rečenične atome. — neobuzdanost duše. što su poezi­ ju pozivale u život. koji ujedno zastupaju učenje o instiktivnom moralitetu. i što je nasuprot tome u čita* Lat. U stvari tada se osvajalo. nego su smesta sta­ vili ono sadašnje i rimsko na njegovo mesto. takođe i duša ide za tim taktom — verovatno. i kao Rimljanima podsticaj za rimsko osvajanje. nego sa najčišćom savešću imperium Romanum-a*. on proizvodi neku nesavladIjivu želju da se popusti. da se složi.-ne samo ko­ rak nogu. jednom veku. — Ljubitelji fantas­ tičnog kod čoveka. prev. ako bi se prevelo — ne samo tako što se ispuštalo ono istorijsko: ne.

I kad god delamo. postoji pobuda za pevanjem s v a k a radnja je vezana za pomoć duhova: bajalica i bajanje iz­ gleda da su praoblik poezije. na primer prilikom vađenja vode ili veslanja. u taktu pevača — to beše recept ove lekarske veštine. nego kada joj protivreči! Jer kao što kaže Homer: »Mnogo lažu ti pesnici!« — 85. bukvalno i tačno ritmički.' da bude blizu. već i kod svetske pesme najstarijih vremena postoji pret­ postavka da ono ritmičko ima magičnu moć. jer pored svog nestrpljenja imaju i najveća plu107 . — Umetnici stalno v e l i ­ č a j u — oni ništa drugo ne čine — i to sva ona sta­ nja i one stvari što stoje na glasu da se kod njih i u njima čovek može osećati dobar ili velik. Melos prema svom korenu znači sredstvo za umirivanje. sažaljenja. čak samo u tome što neku misao o s e ć a kao i s t i n i t i ] u . tako vezuje budućnost. Njome je Terpander smirio jednu pobunu. kroz stih bio bi takoreći bog. pripremati buduć­ nost shodno svojoj volji. Damon je očistio jed­ nog od ljubavi bolesnog mladića. Te i z a b r a ­ ne stvari i ta izabrana stanja. da sluša. rasteretiti vlastitu dušu od neke prekomernosti (straha. kada ima neku metričku formu i dolazi sa nekim božanskim hopsasa što odatle dolaze. Zar nije veoma vesela stvar da još uvek najozbiljniji filosofi. prinuđivati nekog boga da se po­ javi. ona ih čini voljnim (uslužnim). — I ne samo u kultskoj pesmi. koji kao bog ritmova može da veže i boginje sudbine. Takvo osnov­ no osećanje ne može se više potpuno iskoreniti — i još sada. povremeno i najmudriji od nas postaje budalom ritma. upitajmo: aa li je za praznovernu vrstu ljudi uopšte bilo nešto k o r i s n i j e 106 od iritma? Sa njim se moglo sve: magično unapre­ đivati neki rad. Tako kao što se formula izgovori. Najpre time što bi se omama i razuzdanost njihovih afekata dovo­ dili do vrhunca. ili dobro i mudro. moralo se p l e s a t i . ali formula je pronalazak Apolona. osvetoljubivosti). dakle tim što bi se besomučnika učinilo ludim.zici. Hoću da kažem: oni sami nisu ocenjivači sreće i onog srećnog. manije. kada se sa njom pesnik slaže. D o b r o i l e p o . — Ako u celini pogledamo. Tražiti neko proro­ čanstvo za sebe — to je prvobitno značilo (prema verovatnom izvođenju grčke reči): nešto sebi odre­ diti. ali oni se uvek guraju u blizinu tih ocenjivača sa najvećim ljubopitstvom i zadovoljstvom da odmah iskoriste svoje procene. koje pri tom zamiš­ ljamo kao delatne. neslobodnim i oruđem čoveka. da bi svojim mislima da­ le snagu i verodostojnost? — pa ipak je za istinu opasnija. ne zato što je sam blag. čija se vrednost za ljudsku sreću smatra sigurnom i ocenjenom. time su se lečili i podivljali osvetoljubivi bogovi. ma koliko inače ozbiljno uzimali za sigurno. ob­ jekti su umetnika. a osvetoljubivog pijanim od osvete —svi orgijastički kultovi žele ferocia-u nekog bo­ žanstva da odjednom rasterete i da učine orgi­ jom da se posle toga osećaju slobodnijim i mir­ nijim i da ljude ostavi na miru. i ne samo vlastitu dušu nego i dušu najgoreg demona — bez stiha čovek beše ništa. ili veseo. posle milenijuma duge borbe protiv takvog praznoverja. Ako je stih korišćen i prilikom proročanstva — Grci su govorili da je heksametar pronađen u Delfima— tako bi i ovde ritam trebalo da vrši prisilu. Empedoklo je smirio jednog besomučnika. da se pozivaju na p e s n i č k e i z r e k e. Pesma je neko očaravanje demona. ljudi su mislili da mogu budućnost iznuditi time što bi se za sebe zadobio Apolon: on koji je prema najstarijoj predstavi daleko više nego pro­ ročanski bog. oni se uvek nalaze u zasedi da iste otkriju i da pređu u područje umetnosti. Tako će oni. nego što njegovo dejstvo čini čoveka blagim. Kada su prava napetost i harmonije duše bili izgubljeni. ili pijan.

jer taj prizor mi je prečesto odvratan. uvek takođe biti među prvima koji među prvima slave ono n o v o dobro i često se p o j a v l j i v a t i kao oni koji pre sve­ ga nazivaju nešto dobrim i kao dobro ocenjuju. tako hoće vaspitanje!« — Pa dobro! Tako mi suviše često nedostaje obra108 zovanje. i njihova ljubav i njihovo uviđanje nisu istog ranga. 109 . Šta bi oni ljudi uopšte znali o »uzvišenijim raspoloženjima« da nema sredstava što proizvode opijenost i idealnih udaraca bičem! — I tako imaju one koje ih oduševljavaju. ko će nam ispri­ čati čitavu priču o narkoticima! — To je takoreći istorija »obrazovanja« takozvanog višeg obrazo­ vanja! 87. on sa nekim gađenjem gleda na ta sredstva i posrednike. on zna neki zvuk za one tajno-neprijat* Južnoazijsko sredstvo za uživanje. potištenih. jer su su­ više sujetni i što su svoja čula orijentisali na nešto ponosnije. pušenja hašiša i žvaka­ nja betela* kod Evropljana! Ah. šta mu je sta­ lo do Faustova i Manfreda pozorišta — dok sigur­ no ima još da misli na to da se uopšte takve figu­ re izvode na pozornicu. Niko na njega ne liči po bojama pozne jeseni. namučenih duša i da i nemim životinjama daje govor. koje ponovo. Onaj ko po sebi ima dovoljno tragedije i komedije. i ako bih u njegovo veče mogao imati muziku i umetnost. O p o z o r i š t u .ća glasnika i noge trkača. kao što je rečeno. »tako je zabavno. koji uveče ne liče na pobednike na trijumfalnim kolima. nego liče na umorne mazge u čijem je životu nešto prečesto primenjivan bič. kao izuzetak. Ko je nešto kao Faust i Manfred. Najjače misli i strasti pred onima koji nisu sposobni za mišljenje i strast — ali za o p i j e n o s t i ! i o n i kao sredstva za ovo! I pozorište i muzika. tako da mi izvedeni pozorišni komad. čitavo zbivanje — uračunavajući po­ zorište.— A ko su pak ti? — To su bogataši i dokoličari. čudno i lepo. u stvarnom savr­ šenstvu mogu da rastu na njihovom tlu. publiku i pesnika — postaje mu stvarno tragični i komični pozorišni komad. kažete. koji tu hoće da proizvedu dejstvo bez dovoljnog razloga — oponašanje vi­ soke duševne plime! — Kako? Zar se krtici pok­ lanjaju krila i ponosna uobraženja — pred odlas­ kom na spavanje. naime ne bih hteo sve one koje omam­ ljuju svoje slušaoce i što bi htele da u z d i g n u za trenutak snažnog i uzvišenog osećanja — one ljude svakodnevice duše. naprotiv samo malo zna­ či. ostaje svakako. kao što imaju svoja vina. plod areka palme što se žvaće sa drugim dodacima. poslednjeg. — Prim. prev. nego što izgledaju da su ove male bilj­ ke. najkraćeg uživanja. dobro znam kakvu muziku i kakvu umetnost n e bih hteo. Oni površ­ no ocenjuju ono najzad dobro njihovog vrta i vi­ nograda. najdraže daleko od pozorišta ili. neopisivo dirljive sreće poslednjeg. Tu je neki muzičar koji je više nego bilo koji muzičar majstor u tome da pronalazi to­ nove iz carstva paćeničkih. zabluda: oni su samo brži i glasniji od stvarnih ocenjivača. Ali šta su m e n i njihova pića i njihova opijenost! Što je oduševljenom potrebno vino! Naprotiv. — Verujem da umetnici često ne znaju šta najbolje mogu. 86. Ali to je. O s u j e t i u m e t n i k a . pre nego što se uvuče u svoju špilju? Zar je šalju u pozorište i stavljaju velike čaše pred njene slepe i umorne oči? Zar ljudi kojima život nije »radnja« nego posao ne sede pred pozornicom i posmatraju čudna bića koji­ ma je život više nego posao? »Tako je pristojno«. — Ovaj dan me je opet is­ punio snažnim i uzvišenim osećanjima.

on ima uplašeni pogled pri­ tajene boli. on je majstor u sasvim malom. veoma mnogo lagao kada je zapanjenim * Vitorio Alfijeri (Alfieri. i dostojno je divljenja što on. možda jedino tamo. naš izdajnik? To pokazuje gde se nalazi naš značaj i šta nismo od značaja. 90. Sada ljudi žele da umetničkim delima jadne iscrpljene ljude i bolesnike primame na stranu od velikog puta patnje čovečanstva. a ne uhvatiti — ponešto sasvim malo i mikroskopsko duše: da. kojoj je na svoju sramotu podle­ gao ovog ili onog časa — upravo isti pogledi — up­ ravo isti pogledi mogu umetniku koji na njih naleće i sa njima povremeno živi dati svest da ga je sada obuzela najdublja ozbiljnost za istinu. — I nije li to sve što mi uzimamo kao v a ž n o . preko njega je uopšte prido­ dano umetnosti mnogo toga što je dosad bilo neizrazivo i čak izgledalo nedostojno umetnosti. — Ozbiljnost o is­ tini! Kakve različite stvari ljudi podrazumevaju pod tim rečima! Upravo isti pogledi i načini doka­ za i ispitivanja. O p r e z n o s t . Ali on ne ž e l i to da bude! Promiče mu da njegov d u h ima dru­ gi ukus i sklonost i da najradije sedi po budžacima propalih kuća: tamo skriven.ne ponoći duše. on poznaje ono umorno sa­ mo pomeranje duše koja više ne može da skače i leti. kao što je poz­ nato. snim­ ke u sivom i crnom. — Šta se nalazi u čitavoj na­ šoj umetnosti i umetničkim delima kada se lišimo one više umetnosti. 1749—1803) — italijanski književnik. prev. S a d i n e k a d . premda umetnik. što se dan ranije izradilo u njegovoj duši. 91. 88. nude im se mala opijenost i ludilo. Tako je moguće da neko baš svojim patosom ozbiljnosti odaje kako se do sada površno i zadovoljno njegov duh igrao u car­ stvu saznanja. što mislilac po sebi oseća kao neku lakomislenost. gde izgleda da su uzrok i dejstvo izašle iz uobičajenog toka svakog trenutka može da nastane nešto »iz ništa«. što su sva vrlo kratka i često duga samo takt — tek samo postaje sasvim dobar. 89. S v e t1 o s t i i s e n k e. gde su se stekle najopornije i najodvratnije kapi sa najslađima za (krajnje dobro i krajnje zlo). čak kao Orfej čitavog skrivenog jada je veći od bilo koga. bezutešnog razumevanja. i što se recima moglo samo rasterati. umetnosti svečanosti! Nekada su sva umetnička dela bila izložena na velikom putu svečanosti čovečanstva. koje je znao da brzo krade i odnese kući iz zraka saznanja što mu je sinulo. skriven od sa­ mog sebe slika on svoja prava majstorska dela. — Alfijeri* je. rastanka bez priznanja. — Knjige i zapisi su kod različitih mislilaca različite stvari: neko je u knjizi skupio plamenove. velik i savršen. čak ni da hoda. on najsrećnije crpe iz svega iz donjeg temelja ljudske sreće i takoreći iz tog ispijenog pehara. neko drugi reprodukuje samo senke. ipak ujedno pokazuje najozbiljniju žudnju za suprot- 111 . O z b i l j n o s t o i s t i n i . nošću onoga što izgleda. — Ali on to ne zna! On je suviše sujetan da bi to znao. za najkraći trenutak pohote. kao znakovi sećanja i spo­ menici visokih i blaženih momenata. — Prim.

koga vek sa pravom uzima u obzir. — Ja ne bih poverovao ni u Platonov životopis koji je on sam napisao: isto toliko malo kao Rusoovom ili Dante­ ovom vita nuova. prev. — Prim.savremenicima pričao svoju biografiju. rečeno u poverenju: još nisam pronašao ne­ ko drugo sredstvo da se o s l o b o d i m svojih misli. B: ali zašto pišeš? A: da. svaki abstractum** želi da se iznese kao nestašnost protiv ove i kao rugajućim glasom. I doista samo sa o b z i r o m na p o e z i j u piše se dobra proza! Jer ona je nepre­ kidan pristojan rat sa poezijom: sve njene draži sastoje se u tome da se poezija stalno izbegava i da joj se protivreči. često se povlači zavesa i pušta unutra prejaka svetlost. prev. — Prim. takozvani prozni ljudi: Oni pišu i govore takođe samo lošu prozu! R a t j e o t a c s v i h d o b r i h s t v a * Ital. dok upravo boginja uživa u svojim sumracima i prigušenim bojama. ** Valter Sevedž Lender (1775—1864). B: a zašto želiš da ih se oslobodiš? A: zašto želim? Želim li? Ja moram. — Obratimo samo paž­ nju na to da su veliki majstori proze skoro uvek bili i pesnici. ili 483. bilo javno ili takođe samo potajno i za »fijoku«. god. pisanje je za mene nužda — čak mi je odvratno da u poređenju s tim govorim. P r o z a i p o e z i j a . Prim. A l i z a š t o p i š e š ? — A: ja ne spadam me­ đu one koji m i s l e sa mokrim perom u ruci. 8 Vesela nauka 113 .* 92. apstraktna pred­ stava. — One male smele re­ ­i o moralnim stvarima što je Fontenel izbacio u svojim Posmrtnim razgovorima behu u njegovo vreme smatrane paradoksima i igrama jedne sum* Rat je otac svih stvari — izreka je velikog grčkog filosofa Heraklita (544 — 480). što je na primer dokazivao na taj način kako je stvarao vlastiti jezik i sebe tiranisao da postane pesnik: — o n je na kraju našao strogu formu uzvišenosti u koju je u t i s n u o svoj život i svoje sećanje: sigurno je pri tom bilo puno muke. — B: dosta! dosta! 94. svaka suvoća i hladnoća treba ljup­ ku boginju da dovede u neko ljupko očajanje. često ima približavanja. često joj se uzima reč sa ustiju i pevuši prema nekoj melodiji. autor Imaginary Converzations. sedeći na svojoj stolici i ukočeno posmatrajući hartiju. On je lagao iz onog despotizma prema samom sebi. bio je engleski epski pesnik. Prim. ** Lat. za koje ovaj vek inače nije bio stvoren — iz nedostatka u poeziji.* rat je otac i dobre proze! — Behu četvorica veoma čudnih i doista pesničkih ljudi u ovom veku koji su došli do majstorstva proze. pomirenja trenutaka a za­ tim iznenadnog odskakanja natrag i ismejavanja. autor Imaginar­ nih razgovora. moj dragi. — apstraktan ili opšti pojam.— i tako postoji hiljadu zabava rata. 112 ri. Prospera Merime. koji ga je izneo: tako smatram dostojnim da se nazivaju majstorima proze samo Đakomo Leopardi. a još manje među one ikoji se uopšte pred otvorenom mastionicom prepuštaju svojim strastima. — novom životu. prev. o čemu baš ništa ne znaju nepoetski.** 93. kao što je nagovešteno. Ralfa Valdo Emerson i Valter Sevedž Lindera. pri čemu ona fine ruke drži pred finim malim ušima. pre naše ere). uračunavajući poraze. R a s t p o s l e s m r t i . Ne uzimajući u obzir Getea. Ja se ljutim ili se stidim čitavog pisanja. prev.

vatren — bio mislilac koji je smeh smatrao nužnim lekom protiv života i koji se skoro smatrao izgubljenim svakog dana kada se nije smejao — izgleda naprotiv više kao Italijan i bliski rođak Dantea i Leopardija. — Pod pretpostavkom da je Šamfor tada za stupanj ostao više filosof. revolucija ne bi došla do svoje tra­ gične dosetke i do svoje najoštrije bodlje: ona bi se smatrala daleko glupljim događajem i ne bi bila takvo zavođenje duhova. ** Franc. gde srce treba ili da se razbije ili pretvori u bronzu. je m'en vais enfin de mon de. konačno odlazim sa ovog sv^ta. mržnja prema čitavom plemstvu krvi: možda stara samo objašnjiva. Ta pomisli­ mo na to da je Mirabo na Šamfora gledao kao na svoje više i starije Ja od koga je očekivao i pod­ nosio podsticaje. D v a g o v o r n i k a . i ah! svakako naj­ više roditeljska krv u njegovim žilama zaveli na to da se upravo uključi i izjednači sa tim plemstvom — kroz mnoge i mnoge godine! Ali konačno nije više podnosio vlastiti pogled (prozor) »starog čoveka« pod starim režimom. Š a m f o r . čak najviše sudije ukusa i duha nisu ništa više videle u tome — možda ni sam Fontenel. nego Francuz! Poznajemo poslednje Šamforove reči: »Ah! mon ami. 8* 115 . ne mogu sebi drugačije da objasnim nego ovako: jedan instinkt beše u njemu jači od njegove mudrosti i nikad nije bio zadovo­ ljen. — Od ova oba govornika jedan postiže čitavu moć rasuđivanja svoje stvari samo tada kada se prepusti strasti: tek ova mu crpe dovoljno krvi i žara u mozak da prinudi da se otkrije njegova visoka duhovnost. A sada se dešava nešto neverovatno: ove misli postaju istine! Nauka ih dokazuje! Igra pos­ taje ozbiljnost! I mi čitamo te dijaloge sa sasvim drugim osećanjem nego što su ih čitali Volter i Helvecijus i nevoljno podižemo njihovog tvorca u drugu i m n o g o v i š u klasu rangiranja du­ hova nego što su oni činili — da li sa pravom? Da li bez prava? 95. I sada su ga njegov život i njegov genije.« — To sigurno nisu reči umirućeg Francuza.njive dosetke. mržnja njegove majke. Da li stvari tako stoje da je poslednji u osno­ vi imao suviše od jednog Nemca i Engleza da bi Parižanima mogao biti još podnošljiv? — dok je Šamfor. — Prim. Drugi svakako * Emanuel žozef grof Sijes (1748 —1836) — francuski publicista i političtar. Ali Šamforova mrž­ nja i osveta vaspitale su celo pokolenje: i naj114 svetliji ljudi prošli su kroz tu školu. paćenički. rekao je Sijesu*. što je ljubavlju prema majci u njemu bila proglašena svetom — instinkt osvete od njegovih dečačkih go­ dina što je čekao čas da osveti majku. čovek bogat dubinama i pozadinama duše mračan. ou il faut que le coeur se brise ou se bronze**. prev. — To što je takav poznavalac ljudi i gomile kao Šamfor upravo priskočio u pomoć gomili i nije ostao da stoji po strani u filosofskom odricanju i odbrani. koji je možda od svih Francuza o v o g veka imao najmisaonije oči i uši. — Prim. 96. upozorenja i presude — Mirabo koji je kao čovek pripadao sasvim drugom rangu veličine za razliku čak od prvih državničkih veli­ čina prošlosti i sadašnjice. nimalo drugačije nego Stendal. prev. — Čudno je da je uprkos takvom prijatelju i zagovorniku — ta imamo Miraboova pisma Šamforu—ovaj najduhovitiji od svih moralista ostao stran Francuzima. on se počeo žestoko i strasno kajati i u t o j strasti obukao je ruho svetine kao s v o j način mantije od kostreti! Njegova loša savest beše propuštanje osvete. Ah! moj prijatelju.

ali obično sa slabim uspehom.tu i tamo pokušava isto: da pomoću strasti punozvučno. logičan. Prim. i iz toga se objašnjavaju iznenadni skokovi u naj­ hladnije i najodbojnije tonove. nametljivo. pa­ tetično. kao neko biće. Ali on je na vrhu svoje snage kada se suprotstav­ lja nastupajućoj buri svoga osećaja i takoreći joj se ruga: tek tu njegov duh potpuno izlazi iz svog skrovišta. znao da kažem jeste ovo: on je verovao u Bruta i nije bacio ni zrnce prašine nepoverenja na tu vrstu vrline! Njemu je posvetio svoju najbolju tragediju — ona još uvek 116 nosi lažno ime* — njemu i najstrahovitijem pojmu visokog morala. preteruje. Kod njega svaki put strast preplavljuje duh. koje izgleda da prkosi od moguć­ nosti veličine. — Najlepše što bih u slavu Šekspira. što kod slušaoca izazivaju sumnju da li je čitava njegova strasnost bila prava. zaigran a ipak uža­ san duh. Brut. i kroz njega t o j slobodi preti opasnost: tako je Šekspir morao osećati! Visina na koju postavlja Cezara jeste najfinije poštovanje koje je mogao iskazati Brutu: tek ta­ ko podiže njegov unutrašnji problem do ogromnosti i isto tako duhovnu snagu što je mogla raseći taj č v o r ! — I da li je to stvarno bila politička sloboda što je ovog pesnika nagonila da saoseća sa Brutom — koja ga je učinila sukrivcem Bruta? Ili je politička sloboda bila samo neka simbolika za nešto neizrecivo? Da li možda stojim pred nekim nepoznatim tamnim događajem i pustolovinom iz pesnikove vlastite duše. 117 . Brbljavost iz suviše velike zalihe pojmova formula kao kod Kanta. On zatim veoma brzo govori nejasno i zbunjeno. takođe kod Šopenhauera. č o v e k a. uobraženo. tkao što su to obično pesnici. U 'njoj je on dva puta prikazao jednog pesnika i dva puta nad njim izlio takvo nestrpljivo i poslednje osećanje prezira da to zvuči kao neki krik — kao krik samoprezira. Nezavisnost duše! — to je ovde važno! Ni jedna žrtva ne može biti suviše velika: njoj se mora žrtvovati čak i najdraži prijatelj. možda zato što je snažniji u odnosu na prvu. snažno i uzbudljivo iznese svoju stvar. iz iskustva! Možda je i on imao svoj mračni čas i svog zlog anđela kao Brut! — Ali ma šta je i moglo postojati od takvih sličnosti i tajnih veza: pred čitavim likom i vrlinom Bruta Šekspir se bacio na zemlju i osećao se nedostojan i dalek: svedočanstvo o tome upisao je u svoju tragediju. — Postoji brblji­ vost gneva — često kod Lutera. Brbljivost iz uživanja u stalno novim obrtima iste stvari: nalazimo je kod Montenja. Brb­ ljivost je uživanje u lepim recima i jezičkim obli­ cima: ne retko u Geteovoj prozi. Brbljivost pakosnih priroda: ko čita spi­ se toga vremena setiće se pri tom dva pisca. ispušta i iza­ ziva nepoverenje prema moći rasuđivanja svoje stvari: on čak pri tem oseća to nepoverenje. ma koliko uz to bio najdivniji čovek. pa ipak u filosofiji čina i života samo retko postiže prostu * Niče misli na Šekspirovu tragediju »Julije Cezar«. ukras sveta. 97. O b r b l j i v o s t i p i s a c a . U s l a v u Š e k s p i r a . podrugljiv. takođe moralne veličine. sam Brut gubi strp­ ljenje kada se pesnik pojavljuje. prev. o čemu je mogao da govori samo kroz znake? Šta je sva Hamletova melanholija prema melanholiji Bruta? I možda Šek­ spir zna i za ovu kao što je i onu poznavao. 98. ge­ nije bez premca — ako naime volimo slobodu kao slobodu velikih duša. Brbljivost iz unu­ trašnjeg zadovoljstva u buci i pometnji osećaja: na primer kod Karlajla.

na tom mestu«. slabosti i razuzdanost. o apriornosti kauzal­ nog zakona. apsurdnom zabludom«)/ zanesenost g e n i j e m (»u estetskoj intuiciji individua nije više individua. bezvremenski subjekt sazna­ nja«. moraju sebi izgledati dovoljno varvarski da bi takođe preko njega bili varvarski fascinirani i za­ vedeni. Ili njegova besmrtna učenja o intelektualnosti intuiciie (zora). o oruđu — prirodi intelekta i o neslo­ bodi volje? Ne sve to ne očarava i ne oseća se kao očaravajuće: ali Šopenhauerove mističke zbunje­ nosti i isprike na onim mestima gde je mislilac činjenica dopustio da ga zavede i upropasti sujet118 ni nagon da bude odgonetač sveta. naravno nešto profinjeno i produhovljeno što se tako lako ne može lako uočiti. on je isto učinio još jednom kada je docnije iz svojih li­ kova pročitao Šopenhauerovo učenje i »voljom«. 99. takve r a z u z d a n o s t i i poroci filosofa uvek se prvo pri­ maju i postaju stvar vere: poroke i _razuzdanosti uvek je naime najlakše oponašati i ne treba im nikakvo dugo uvežbavanje. u poređenju sa njegovom nadmoćnom kulturom. Ali govorimo o najve­ ćem od živih šopenhauerovaca. on je promašio u tumačenju likova koje je stvo­ rio i pogrešno je prosudio neizrečenu filosofiju vlastite umetnosti. »Ako on poznaje vreme. Rihard Vagner je dopustio da ga usred života dovede u zabludu Hegel. Ali šta običavaju Š o p e n h a u e r o v e pristalice u Nemačkoj da najpre prihvate od svog majstora? — kao koji. Uprkos tome bilo je i biće istina: ništa ne ide upravo toliko protiv Šopenhauerovog duha kao u stvari ono vagnerovsko kod Vagnerovih junaka: mislim na nevinost najveće sebičnosti. »genijem« i sažaljenjem počeo samog sebe da formuliše. o Rihardu Vagneru. »mnoštvo individua je privid«. kao što je r a z v i t a k samo privid: on Lamarkovu misao naziva »genijalnom. Šopenhauerove p r i s t a l i c e . bes­ mislenost o s a ž a l j e n j u i u njemu omogućenom probijanju principii individuations (princip individuacije) kao izvora čitavog moraliteta.čestitost. nego čist bezvoljni. jesu i biće ujed­ no«). subjekt time što se potpuno rastvara u opa­ žanom predmetu postaje sam taj predmet«). jednom rečju 119 . nedokazivo učenje o j e d n o j v o l j i (»svi uzroci su samo prigodni uzroci pojave volje za to vreme. tako potpuno kao i u svemu što behu. — O n je prošao kao što su prošli već mnogi umetnici. Da li je to njegov jak smisao za činjenice. oseća da to vrši na nju neki podražaj i konačno posredstvom usvojenog poroka i slabosti pušta da na nju struji i nešto od vrednosne snage više kulture: to možemo posmatrati i iz blizine i ne putujući varvarskim narodima. »a priori se ne može bez okolišenja poreći da neko magično dejstvo ne bi takođe trebalo da potekne od nekog već upokojenog«. uračuna­ vajući i takve tvrdnje kao »Umiranje je u stvari svrha postojanja«. verovanje u veliku strast kao u dobro po sebi. čak i naj­ manjem. Neka se to prevede natrag u dušu pesnika koji je to napisao. njegova dobra volja za jasnoću i um. p o r i c a n j e i n d i v i d u e (»svi lavovi s u u osnovi samo jedan lav«. ja p o z n a j e m n j e g o v e ć u d i — dalje sa zveckanjem lakrdijaša!« —uzvikuje Brut. potpuno i nepodeljeno prisutna. bezbolan . što je toliko često činila da izgleda engleski i tako malo nemački? Ili snaga njegove intelektualne savesti što je i z d r ž a v a l a doživotnu protivrečnost između bi­ ća i htenja i prinuđavala ga na to da i sebi u svo­ jim spisima stalno i skoro u svakoj tački protivreči? Ili njegovo čistunstvo u stvarima crkve i hrišćanskog boga? — jer tu je bio čist kao nijedan nemački filosof do tada tako da je živeo i umro »kao volterijanac«. »volja za život je u svakom biću. — Šta vidimo kod dodira kulturnih naroda sa varvarima: da niža kultura od više redovno prima prvo njene po­ roke.

na ono Zigfridovsko na licu njegovih junaka. 94. i što s obzirom na vagnerijance koji nemački pišu. što govori iz njegove propovedi. Ostanimo odani Vagneru u tome što je u njemu i s t i n i t o i izvorno — i osobito kroz to da mi njegovi učenici. str. Šopenhauerovska je Vagnero­ va mržnja na Jevreje. kao što se to samo po sebi razume. svakako nije podstaknuta duhom milo­ srđa i dobrote — a takođe ne. Prim. Barem Vag* Grof Alesandro Kaljiostro (Cagliostro. čiji je prizor Šopen­ hauera činio toliko besnim. »Sve to miriše pre na Spinozu nego na mene« — možda bi Šopenhauer rekao. i ako bi ovde trebalo da odobravamo podražavanje. i d a nikom sloboda ne pada u krilo kao neki čudesni poklon. poznat po istoimenom romanu Aleksandra Dime-oca. on sve više želi da čitavu svoju umetnost da kao pandan i kao dopunu Šopenhauerove filosofije i sve izričitije se odriče više častoljubivosti da bude pandan i dopuna ljudskog saznanja i nauke. koja bi izazvala i jednog Kaljiostra*: čak i pojedini gestovi i afekti filosofa behu vazda zavodnici! Šopenhauerovsko je na primer Vagnerova ljutnja zbog kvarenja nemačkog jezika. Ne možemo se dovoljno čuvati od toga da se ljutimo na nekog umetnika zbog nje­ gove povremene. prema kojima čak u svom naj­ većem činu ne može da bude pravedan: ta Jevreji su pronalazači hrišćanstva.« (Richard Wagner in Bayreuth. Šopenhauerovska je Vagnerova propoved u korist milosrđa u postu­ panju sa životinjama? Šopenhauerov prethodnik ovde beše kao što je poznato Volter. posmatrajući takvog čoveka. I na to ga ne izaziva čitav tajanstveni sjaj te filosofije. ne zaboravimo ipak da su dragi umetnici svi zajedno pomalo glumci i moraju to biti i da bi bez glume teško duže izdržali. Šopenhauerovski je Vagne­ rov pokušaj da hrišćanstvo shvati kao zameteno zrno budizma i za Evropu. ukoliko je ona samo dodatna filosofija i sama ne šteti nje­ govoj umetnosti. i danas još kao i nekad u ušima ove rečenice: »da je strast bolja od stoicizma i pretvaranja.M' . u nevinoj somoživosti da rastemo i cvetamo iz samih sebe! I tako mi zvuče. ne bi ipak smelo ni da se prećuti da sam Vagnerov stil podosta pati od svih tih čireva i oteklina. vagnerovština počinje da se pokazuje toliko opasnom kao što se pokazala sa­ mo neka hegelovština. svoju mržnju prema određenim stvarima i ljudima prikriva milosrđem prema životinjama. 1743—1795) — italijanski pustolov. ostanemo verni sebi samim u tome što je u nama istinito i izvorno. uz povremeno približavanje katoličko-hrišćanskim formulama i osećajima. koji ie mo­ žda takođe već znao da kao njegovi naslednici. nego sebe! Nego sebe!« I n a š život treba pred nama samima da zadrži pravo! I mi treba slobodno i neustrašivo. da se pripremi neki budistički vek. da slobodan čovek može isto tako biti dobar kao i zao. Ostavimo mu njegove intelektu­ alne hirove i grčeve. Dosta je što njegov život sam pred samim sobom ima prava i zadržava pravo: ovaj život koji sva­ kom od nas dovikuje: »Budi čovek i nemoj sledeti mene. možda veoma nesrećne i drske maskarade. ocenimo naprotiv pravično kakve čudne hrane i nužde s m e da ima umetnost kao što je njegova da bi mogla živeti i rasti! Ništa ne stoji do toga što kao mislilac tako često nije u pravu. Pravičnost i strpljenje nisu nj e g o v a stvar. d u h o m uopšte. — Na kraju 'se malo nalazi od filosofije nekog umetnika. prev. da je čestitost čak u zlu bolja nego gubljenje samog sebe u tradicio­ nalnom moralitetu.) 121 120 . konačno da s v a k o k o ž e l i d a b u d e s l o b o d a n m o r a t o po­ s t a t i k r o z s a m o g s e b e . nerova mržnja prema nauci. Ma koliko da je Vagner imao dobre razloge da se upravo posle drugih filosofa osvrne na Šopenhauera: očaranost kojoj je s ozbirom na tog mislioca podlegao učinila ga je slepim ne samo prema drugim filosofima nego čak i prema nauci. ali da je neslobodan čo­ vek sramota prirode i da ne učestvuje ni u kakvoj nebeskoj ili zemaljskoj utehi.

treba unapred obaviti veoma mno­ go mučnog. inače i u ovom trenutku. — Nemačka muzi'ka je sada već zato. Htedoh reći da filologija pretpostavlja neko otmeno verovanje da se u korist nekoliko pojedinaca. koji će uvek »do­ laziti« i nisu tu. dok na primer italijanska opera poznaje samo horove posluge ili vojnika. i zato je tehnički izraz i sve što odaje specijalistu u zemljama dvorske kulture m r l j a s t i l a . nego najčešće za ono što su postepeno nago­ milali njegovi prethodnici kao neko blago onog najvišeg i najboljeg. a time i zakon stila za sve pisce. Naučiti da iskazuješ poštovanje. čak nečistog rada: sve je to rad in usum delphinorum. čak kako se retko uopšte takođe samo m o ž e ispoljavati zahvalnost. kada samo želi da progovori. prev. nešto za­ staje u grlu tako da samo hrače i u hrakanju opet zanemi. tako vrednih i kraljevskih. Način na koji mislilac oseća dejstvo svo­ jih misli i preoblikujući i potresajući skoro je ko­ medija. To je kao da joj uvek.* 103. V o l t e r . — Da ima knjiga. — Ljudi se moraju naučiti da iskazuju poštovanje kao i da preziru. Prim. više nego svaka druga. O n e m a č k o j m u z i c i . Ona pretpostavlja da ima onih retkih ljudi (ako se od­ mah ne vide) koji vredne knjige doista znaju da koriste — oni će svakako biti ti koji sami prave ili bi mogli praviti takve knjige. na prestolonaslednikov način. začuđen otkriva kako su ti mnogi nespretni i jadni u ispoljavanju svoje zahvalnosti. Svako ko ide novim putevima i mnoge je vodio novim putevima. naime na esprit * Lat. obrađeno za mlađi uzrast. Uz to dolazi da iz čitave nemačke muzike treba slušati duboku građansku ljubomoru na noblesse. Ali dvorski jezik je jezik dvoranina k o j i n e m a s t r u k u i koji sebi čak u razgovorima o naučnim stvarima zabranjuje sve komotne tehničke izraze. jer mirišu na struku. ali ne »narod«.100. ako se zahvaljujući njihovom trudu te knjige postaju čiste i razumljive da se stalno učvršćuje to verovanje tu je filologija. 123 . mi smo iznenađeni što nalazimo da 122 je čak Volter po toj tački neizrecivo krhak i mučan (na primer u svom sudu o takvim stilistima kao što su Fontenel i Monteskije) — mi smo upravo svi emancipovani od dvorskog ukusa dok je Volter bio njegov d o v r š i t e l j ! 102. jer je samo u njoj došla do izraza promena koju je Evropa doživela revolucijom: samo nemački muzičari razumeju se u izraz po­ krenutih narodnih masa. Sada kada su svi dvorovi postali karikature. kao što se plaše. u onu ogromnu veštačku buku što čak ne treba da bude veoma glasna. da se dobro koriste čitava pokolenja naučnika. 101. tj. evrop­ ska muzika. Potrebna su čitava pokolenja da bi se pronašla takođe samo jedna učtiva konvencija zahvalnosti: i tek veoma kasno dolazi onaj čas u kojem je čak u zahvalnost ušla neka vrsta duha i genijalnosti: jer je obično tu i neko koji je primalac velike za­ hvalnosti. — Svuda gde je postojao neki dvor davao je zakon dobrog govora. kadkad izgleda kao da su se oni na koje se delovalo u osnovi time osetili uvređeni i. svoju ugroženu samostalnost znali da ispoljavaju samu u svakojakim nepristojnostima. R e č za f i l o l o g e . ne samo za ono što je sam učinio do­ bro.

tek kod ljupkosti. kao onaj koji preteruje i u koga se sumnja da je pored pravičnog. 104. O z v u k u n e m a č k o g j e z i k a . pomislimo baš na Betovena. šumski. Ali Montenju ili čak Rasinu morao je zvučati uprkos tom uvežbavanju nemački ne­ podnošljivo prosto: i čak sada zvuči. kako se pojavljuje pored Getea. koje se uopšte nije moglo zadovoljiti maternjim jezikom. Više se ni gracija ne pojavljuje u nemačkoj mu­ zici bez nastupa griže savesti. plemstvo. Melodija naime toliko otvoreno uživa u zakonitosti i oseća takvu odvratnost prema svemu postajućem. prev.i elegance. Prim. testamentima i tako dalje.poslednjim vekovima nešto oplemenio uglavnom time što su ljudi bili prinuđeni da oponašaju toliko mnogo francuskih. elegancija. luđački — oduševljeni. viteškog. u izboru reč i obrti­ ma i na kraju i u zvuku: kada su govorili afektirali su neki dvorski zvuk i afektacija je konačno po­ stala priroda. koja nailazi na dopadanje i »u dvorani« i to kod kralja. promuklo. kao da potiče iz zadim­ ljenih soba i negostoljubivih predela. starog. Postepeno se izvlačio zaključak i govorilo se isto tako kao što se pisalo — tako su ljudi postajali još otmeniji u oblicima reči. tu ne stoji: »Vitezi su hrabro gledali unutra i u krilo lepotice«.** Nemac počinje da se oseća potpuno moralnim — i odatle sve više gore do svoje zanesene. u sebe sigurnog društva. duh. Pi­ sati kancelarijski to je bilo pisati shodno dvoru i vladi — to je bilo nešto otmeno. još uvek veoma si­ rovo. betovenske uzvišenosti. izuzetan Nemac Gete. usred italijanskog puka. ** Gracije su latinske boginje ljupkosti. savesno su uzeli uzorak kancelarije u svemu što je trebalo da n a p i š u . prev. hirovit čovek i samomučitelj. što bi trajno moglo da postane stvarna opasnost po nemački jezik — odvratniji zvuci se uzalud traže u Evropi. italijanskih i španskih zvukova i to baš od strane nemačkog (i austrijskog) plem­ stva. neoblikovanom. Nešto podrugljivo. što se suprotstav­ ljalo nemačkom iz grada u kome su upravo živeli. učene. — Znamo odakle potiče nemački. kao narod pored plemstva. ne125 124 . u ustima put­ nika. To nije muzika kao muzika Geteovog pevača pred kapijom. proizvoljnom tako da za ovu zvuči kao neki zvuk iz s t a r o g poretka evropskih stvari i kao neko zavođenje i vraćanje na isti. dakle osobito u svojim pi­ smima. koji je već nekoliko vekova opšti književni nemački. kao do­ broćudan čovek pored dobrog i još više nego »do­ brog« čoveka. Ja verujem da je bio veoma seljački i prost: on se u. drznik i nespretni čovek — i sve u sve­ mu da je »neukroćen čovek«: tako ga je osećao i označio sam Gete.* kao izraz dvorskog. recimo kod onog susreta u Teplicu: kao poluvarvarstvo pored kulture. često zajedljive »uzvišenosti«. hladno. kao onaj koji oseća potrebu da bude tešen pored tešenog. i da Nemci počinju da se povode za nekom sasvim čudnom »čarolijom zvuka«. verno — neizmerni. poveljama. zemaljske sestre Gracije. * Franc. kao fantasta pored umetnika. duševni nesrećnik. — Dakle ja primećujem da se sada opet među nekadašnjim obožavaocima kancelarija širi slična težnja za otmenošću zvuka. ravnodušno. Ako želimo da mi­ slimo o čoveku za o v u muziku. Na nemačkom se kaže Anmut ili Grazie. Nemci sa svojim straho­ poštovanjem pred svim što je došlo sa d v o r a . Prim. za koga još nije nađena njemu dorasla muzika! — N a kraja prosudimo još da li ono preziranje melodije i zakržljavanje smisla za melodiju kod Nemaca što se sve više širi ne treba shvatiti kao demokratsku ne­ pristojnost i posledicu revolucije. Možda se nešto sasvim slično nije nigde dogodilo: nadmoć pisanog stila nad govorom i citiranje i šepurenje čitavog naroda kao temelj zajedničkog ne više dijalekatskog jezika.

marno u glasu: to sada Nemcima zvuči »otmeno« i čujem dobru volju za tu otmenost u glasovima mladih činovnika. neka se slomije ako nije dovo­ ljno snažno! Ali klica se uvek samo uništava. a ne 127 . i to pruski. Jer na­ vika na određene zvuke ulazi duboko u karakter: uskoro imamo reci i obrte. onda se ponaša u istoj kako upravo mora i ne misli više na svoje ponašanje. sada kada se pred svim kapijama izvodi egzercir: kakva drskost. tako da pri tom gledaoci osećaju muku ili su dirnuti i ne više: s e m da se uzdigne u uzvišeno i ushićeno. barem da se po­ gleda napolje — ka jednom boljem. za čije mnoge pasije su sposobni. Ali istina je da se onda ponaša veoma nespretno i ružno i kao bez takta i melodije. M u z i k a k a o z a g o v o r n i c a . Tada čak i Nemac po­ staje 1 e p ! Naslućivanje o tome na k o j o j v i s in i lepota izliva svoju čar čak na Nemce. bez ikakve sumnje! I nesumnjivo ne­ svestan dobrim Nemcima. nisu inspirisane nemačkom muzikom. Skoro u svakom govoru prvog nemačkog državnika. što pro­ diru i u inostranstvo.« A on to i čini! — I najpre njegov ton podražavaju i ogrubljuju na­ rednici i podoficiri. čak mlade devojke već oponašaju taj oficirski nemački. Ali jednu stvar znam utoliko sigurnije: javne nemačke izjave. južni­ jem. uvežbani voj­ nički da govore. dobra volja za strast). kojima se riče oko nemačkih gradova. pronalazač je takvih zvu­ kova: taj isti oficir. kao obično. Jer oficir. a konačno i misli. reče jedan novotar svom uče­ niku. da nauči moje misli i da ih ubuduće govori na svom jeziku: tako ću bolje prodreti do ušiju i srca ljudi. nego upravo onim novim zvukom neu­ kusne drskosti. tera ne­ mačke urnetnike u visinu i u preteranu visinu i u raspusnost strasti: dakle stvarno duboka želja da se izađe iz ružnoće i nespretnosti. što upravo odgovaraju tom zvuku! Možda se već sada piše oficirski. akcent je koji uši nekog stranca sa odvratnošću odbacuju: ali ga Nemci podnose — oni podnose sami sebe. Da bi neko učenje postalo drvo mora se u njega dosta vremena verovati: da bi se u njega verovalo mora se smatrati neopovrgljivim. i čak tada kada se čuje kroz njegov carski megafon. on je najneskromnija i najneukusnija ličnost u staroj Evropi — nesvestan samog sebe. crvi i zlo da otkrije prirodu i snagu svoje klice. kakva podrugljiva hladnoća zvuči iz te rike! Da li bi Nem­ ci stvarno trebalo da budu muzički narod? — Si­ gurno je da se Nemci sada u zvuku svog jezika militarizuju: verovatno je da će oni. — Kada Nemca stvarno spopadne strast (i ne samo. Obratimo pažnju na komandovanje. sunčanijem svetu. po ko­ me bi svi Nemci zajedno trebalo da se uče (ura­ čunavajući nemačke profesore i muzičare)! Ali čim on govori i kreće se. žena trgovaca. Drvetu su pot­ rebne bure. sumnja. lakšem. koji se u njemu dive kao čoveku prvog i najotmenijeg društva i rado dopuštaju da »im on daje ton. konačno vojnički i pisati. Tonovima se ljudi mogu zavesti na sva­ ku zabludu i na svaku istinu: ko može o p o v r g ­ n u t i neki ton?« — »Da li bi dakle hteo da te smatraju neopovrgljivim?« upita njegov učenik. 126 105. I tako su njeni grčevi često samo znaci za to da bi želeli da i g r a j u : ovi jad­ ni medvedi u kojima nimfe i šumski bogovi teraju svoje — i katkad još viša božanstva! 106. Novotar odgovori: »Hteo bih da klica postane drvo. — Žudim z a majstorom muzike. N e m c i k a o u m e t n i c i . možda suviše malo čitam od onog što se sada piše u Nemačkoj. nastavnika. kakvo besno osećanje autoriteta. koji kao vojnik i stručnjak poseduje onaj zadivljujući takt skromnosti.

čak i sami postanemo vrlim čudovištima i stra­ šilima. što nosimo preko reke bivanja. kao budale? — I sve dok se još ne­ kako pred samim sobom s t i d i t e . reče tada. Bilo bi n a z a d o ­ v a n j e za nas da upravo sa našom razdražljivom valjanošću dospemo potpuno u moral i da radi prestrogih zahteva. Kao estetski fenomen naše posto­ janje je još uvek p o d n o š l j i v o . detinjasta i blažena umetnost da n e izgubimo onu s l o b o d u n a d s t v a r i m a koju od nas zahteva naš ideal. — Novotar se nasmeja u sebi i pripreti mu prstom. najbolja je. Tada mislimo da nosi­ mo neku b o g i nj u i ponosni smo i detinjasti u toj uslužnosti. ali je opasna i ne podnosi je svaka vrsta učenja«. Moramo se privremeno od nas odmarati time što ćemo na nas i dole gledamo i. da do kraja ispevaju: i tada nije više večno nesavršenstvo. mi moramo isto tako ot­ kriti j u n a k a k a o i b u d a 1 u. Mi ne bra­ nimo uvek našim očima da zaokrugle. Naša p o s l e d n j a z a h v a l n o s t umetn o s t i. smejemo se sebi samima ili plačemo nad n a m a . čista savest dati za to da m o ž e m o iz nas samih stvoriti takav fenomen. i kroz umetnost su nam oči i ruke i. ne pripadate još nama! 9 Vesela nauka . plešuća. lebdeća. mi se moram osloboditi naše budalaštine i postati suviše veseli da bismo se mo­ gli dalje radovati našoj mudrosti! I baš zato što smo u krajnjoj liniji teški i ozbiljni ljudi i više tegovi nego ljudi. nego i da nad njim lebdimo i igramo! Kako bismo se za to mogli li­ šiti umetnosti. pre svega. 107. iz neke umetničke udaljenosti. koji se nalazi u na­ šoj strasti saznanja. Mi treba da s m o u s t a n j u da stojimo i n a d moralom: i ne samo da stojimo sa plašlji­ vom ukočenošću takvog koji se svakog trenutka plaši da će iskliznuti i pasti. što nam sada daje nauka — uvid u ludilo i zabludu kao uslov saznajućeg i osećajućeg postojanja. »Ta vrsta učeništva. koje mi u tome sebi postavlja­ mo. — Da nismo odobravali umetnosti i izmislili tu vrstu kulta neistinitog: ne bismo uopšte mogli izdržati uvid u opštu neistinu i lažljivost. što nam pomaže da izbegnemo takve posledice: umetnost kao d o b r u volju za privid. ništa nam ne čini tako dobro kao k a p a d v o r s k e b u d a l e : potrebna nam j e 128 pred nama samima — potrebna nam je svaka obesna. V a l j a ­ n o s t bi imala kao posledicu gađenje i samoubistvo. njegov učenik po­ vika silovito: »Ali ja verujem u tvoju stvar i sma­ tram je tako jakom da ću sve reći sve što mi još protiv nje leži na srcu«.opovrgava!« Kada je to rekao. Ali sada naša valjanost ima suprotnu moć.

TREĆA KNJIGA .

trebalo da ono ne­ izrecivo izvedeno. što opa­ žamo samo na zemaljskoj kori da pretumačimo usuštinsko. već pogled na Mlečni put čini da se javljaju sumnje da li tamo nema mnogo sirovijih i protivrečnijih kretanja. Bog je mrtav: ali tako kakva je priroda ljudi. Čuvajmo se da nešto tako bezob­ lično kao ciklična kretanja naših susednih zvezda pretpostavljamo uopšte i svuda. mi mu rečju »mašina« ukazujemo su­ više visoku čast.108. pozno. retkoj slučajno. Č u v a j m o s e ! Čuvajmo se da mislimo da je svet živo biće. on sigurno nije konstruisan za neki cilj. — Pošto je Buda umro još vekovima su pokazivali njegovu senku u jednoj pećini — ogromnu jezivu senku.trebalo da se hrani? Kako bi moglo da raste i da se razmnožava? Mi otprilike znamo šta je ono organsko: i da li bi mi. možda će još milenijumima postojati pećine u kojima će se pokazivati njegova senka. Kuda bi trebalo da se širi? Čime bi. N o v e b o r b e . opšte i večno kao što čine oni koji uni­ verzum nazivaju organizmom? To mi se gadi.— A mi — mi moramo pobediti još i njegovu senku! 109. Ču­ vajmo se već od toga da verujemo da je taj uni­ verzum neka mašina. isto tako 133 .

tamo su po­ ricanje i sumnju smatrali ludošću. — Ču­ vajmo se da mislimo da svet stvara uvek nešto novo. neke od njih pokazale su se kao korisne i kao one što održavaju vrstu: onaj ko bi na njih naleteo ili ih nasled'io borio se za sebe i svoje po­ tomstvo sa većom srećom. kojli su uprkos tome posta­ vili i održavali suprotnosti prirodnih zabluda. u kome živimo. P o r e kl o s a z n a n j a . Ne postoje nikakve večno trajne supstancije. kretnost bića.zvezda sa večnim pravolinijskim padajućim puta­ njama (Falbahnen) tome slično. njenoj asimilovanosti. što je on uslovio. jer samo pored nekog sveta svrha reč »slu­ čaj« ima neki smisao. Čuvajmo se da kažemo da u prirodi ima zakona. da postoje jednake stvari. njenom karakteru kao životnog uslova.* Ali kada ćemo biti na kraju sa našom opreznošću i zaštitom? Kada nas sve te božje sen* Eleati — grčka filosof. prev. taj poredak i prili­ čna trajnost. Tek veoma kasno po­ javili su se negatori i sumnjala što se tiče takvih principa — tek veoma kasno pojavila_se istina kao najslabija forma saznanja. on uopšte ne teži da oponaša čoveka! Nje­ ga uopšte ne pogađa nijedan od naših estetskih i moralnih sudova! On takođe nema nagon za samo­ održanjem i uopšte nikakve nagone. sti. da je neka stvar ono kao kakva se pojavljuje. Još više: oni stavovi postali su u okviru sa­ znanja norme prema kojima se merilo »istinito« i »neistinito« — sve do najudaljenijih područja čiste logike. raščlanjenosti. škola koja je učila nepo- ke neće više zamračivati? Kada ćemo imati' pri­ rodu potpuno lišenu boga? Kada ćemo smeti za­ početi da nas ljude n a t u r a l i z u j e m o čistom novo pronađenom izbavljenom prirodom? 110. niti je lep.' . sve njegove više funkcije. on takođe ne zna ni za kakve zakone. Činilo se da se sa njom ne može živeti. nikog ko sluša. što u sebi uključuje prekor. onda i znate da nema ni nikakvog slučaja. naš organizam bio je orijentisan na njenu suprotnost. Tamo gde život i saznanje dolaze u protivrečnost nikada se ozbiljno nije vodila borba. Astralni poredak. jeste izuzetak. i veoma retka vrsta. Oni izuzetni mislioci. Ukupni karakter sveta naprotiv i večno jeste haos. čul­ ni opažaj i i svaka vrsta osećanja uopšte radili su sa onim iz davnina asimilovanim osnovnim zablu­ dama. nego u njenoj starosti. Takvi pogrešni principi vere. lepote i mudro. da postoje materije. Ako znate da nema nikakvih svrha. niti je plemenit i ne želi od svega toga ništa da bude. Čuvajmo se da kažemo da je smrt suprotstavljena životu. tela. materija je upravo isto takva zabluda kao i bog Eleaćana. omogućio je opet izuzetak izuzetka: obrazovanje onog organskog. nego nedostaju­ ćeg poretka. kao Eleaćani. Dakle: s n a g a saznanja ne nalazi se u stepenu istine. Postoje samo nužnosti: tu nema nikog ko zapoveda. ne u smislu nedostajuće nužnosti.. da je ono što je za mene do­ bro dobro i samo po sebi. nesrećni potezi su daleko više pravilo. Ali kako bismo smeli da kudimo ili hvalimo univerzum? Čuvajmo se da ga ogovaramo zbog bezdušnosti i nerazumnosti ili njihovih suprotnosti: on nije niti savršen. nikog ko prelazi iz jednog u drugo. da je naša volja slobodna. na primer su ovi: da postoje trajne stvari. i kako se nazivaju sve naše estetske čovečnosti. Sudeći sa stanovišta našeg razuma. izuzeci nisu tajni cilj i čitav mehanizam što svira ponavlja večno njegov napev što se nikada ne srne nazvati melodijom — i na kraju je reč »nesrećni potez« već neko očovečenje. forme. verovali su u to da je moguće i da se ž i v i tom su135 134 . — Intelekt je kroz og­ romna vremenska razdoblja proizvodio samo za­ blude. — Prim. što su se stalno nasleđivali i konačno skoro postali sastojina vrste i jezgra. Ono što živi samo je neka vrsta mrtvog.

Postepeno se ljudski mozak punio takvim sudovima i ubeđenjima. Od tada m o ć nije bilo samo verovanje i ubeđenje. korisnog i na kraju oči i nevinost d o b r o g . onaj dakle koji je suviše polako supsimi<rao. nego i svaka vrsta nagona učestvovala je u borbi za te »istine«. Oni su verovali da je njihovo saznanje ujedno princip ž i v o t a . poricali silu nagona u saznanju ruopšte shvatiti um kao potpuno slobodnu aktivnost što proističe iz same sebe. Po sebi i za sebe je već svaki visoki stupanj oprez­ nosti u zaključivanju. univerzalnosti intui­ cije. pošto se i nagon za istinom d o k a z a o kao moć što održava život. moralo je za logiku biti neophodno da li mu odmah u naj­ strožem smislu reči ne odgovara ništa stvarno — da se dugo ne vidi ono promenljivo kod stvari. takođe njihovo življenje i prosuđivanje pokazalo se ovis­ nim od prastarih nagona i glavnih zabluda bića što sve oseća. draž. ne shvatiti suštinu onog koji saznaje. — Odakle j e logika nastala u ljudskoj glavi? Svakako iz nelogike. jer su se oba slagala sa osnovnim zabludama. Ne samo korisnost i uživanje. sa jednom vlastitom moći za ono obrnuto saznanje. bića koja nisu videla tačno imala su. svi »loši« instinkti behu pod­ ređeni saznanju i stavljeni u njegovu službu i do­ bili su sjaj dozvoljenog. nelogična težnja — jer nema ničeg jednakog po sebi — prva je stvorila čitav temelj logike. i nevini i srećni kao svaka igra. i ovde se čini prvi pokušaj da se eksperi­ mentom odgovori na to pitanje. Ali pretežna težnja da se slično obrađuje kao jednako. nepoverenja i protivrečnost. poštovanog. morali su izmisliti bezličnost i trajanje bez promene. to je eks­ periment. gde se da­ kle može sporiti o višem ili nižem stupnju k o r i ­ s t i za život. Oni su zatvarali oči na to da su i u važećem protivrečenju ili u želji za mirom ili jedinom posedu ili vladanju došli do svojih stavova.protnošću: oni su pronašli mudraca kao čoveka nepromenljivosti. i jedno i drugo kao moć. Isto tako da bi nastao pojam supstancije. nego i ispitivanje. Ona finija čestitost i skepsa nicale su svuda tamo gde je izgledalo da se dva suprotstav­ ljena stava m o g u p r i m e n i t i na život. Saznanje je dakle postalo delom samog života i kao život moć što 136 stalno sve više raste: dok se na kraju nisu suda­ rila saznanja i one prestare osnovne zablude. tako je u tom klupku došlo do vrenja. dužnost i dostojanstvo: saznanje i težnja za is­ tinitim uklopili su se konačno kao potreba u dru­ ge potrebe. po­ ziv. imao je samo manju verovatnost daljeg života od onoga koji je kod svega sličnog odmah savetovao jednakost. i jedno i drugo u istom čoveku. bezličnosti. U odnosu na važnost te borbe sve je drugo sveje­ dno: tu je postavljeno poslednje pitanje o uslovu života. ali barem ne i štetnim. U kojoj rneri isti­ na podnosi asimilaciju? — to je pitanje. prednost pred onima koja su videla sve "u toku". 111. da se ne oseća. Mislilac: to je sada biće u nagonu za istinom i one zablude što održa­ vaju život vode svoju prvu borbu. poricanje.i je­ dno i drugo kao život. Finije razvijanje čestitosti i skepse učinilo je konačno i te ljude nemogućim. P o r e k l o l o g i č n o g . bio preoprezan u supsumciji. kao jedno i sve u jednom. či­ je je područje prvobitno moralo biti ogromnim. borbe i želje za bor­ bom.. Ali da bi sve to mogli tvrditi morali su se v a r a t i u vlastito stanje. svaka skeptična težnja ve137 . Ali propao je bezbroj mnogih bića koja su zaključi­ vala drukčije nego što mi danas zaključujemo: mog­ lo bi još uvek biti istinitije! Onaj ko ne bi na primer znao dosta često da pronađe isto u odnosu na hranu ili u odnosu na njemu—neprijateljske zveri. intelektualna borba postala je zanimanje. kao ispoljavanja intelektualnog nagona za igrom.

umetnik i zakonodavac. ne na naš način kao proizvoljnu podeljenost i raskomadanost. Uzrok i posledica: takva dvostrukost verovatno nikada nije postojala — pred nama se u stvari nalazi continuum od koga izolujemo neko­ liko delova. radije da se luta i peva. Kvalitet. deljivim prostorima — kako bi moglo i da postoji objašnjenje kada prvo sve činimo s l i k o m . Niz »uzroka« stoji mnogo potpunije u svakom slučaju pred nama. na primer nagon u koga se posumljalo. ali se nismo izdigli iznad slike ni izašli iza slike. moraju izgledati kao oskudne starine! 139 138 . Intelekt koji vidi uzrok i posledicu kao continuum. deljivim vremenima. nagon koji je negirao. mi obično saznajemo samo za rezultat borbe: tako brzo i skriveno odig­ rava se sada u nama taj prastari mehanizam. nagon koji je prikupljao. uvežbavati i negovati! Ali u njihovoj upojedinjenosti veoma često su imali sa­ svim drugo dejstvo nego sada kada se unutar nauč­ nog mišljenja međusobno ograničavaju i drže u disciplini: one su delovale kao otrovi. mi zaključujemo: to i to je moralo prvo prethoditi da bi ono sledilo — ali time nismo ništa s h v a t i l i . nagon koji je rastvarao. Ne bi se održala nikakva živa bića da izuzetno snažno nije bila odnegovana suprotna težnja da se radije potvrđuje. opisujući stvari i njihov sled. mi smo usavršili sliku bivanja. radije da se sudi nego da se bude pravedan. nagon koji je očekivao. O u č e n j u o o t r o v i m a . — Tok logičkih misli i zaklju­ čaka u našem sadašnjem mozgu odgovara procesu i borbi nagona što su pojedinačno po sebi svi veo­ ma nelogični i nepravedni. atomima. površinama. ali to je samo iznenadnost za nas.lika opasnost po život. na primer kod svakog hemijskog bivanja pojavljuje se docnije i ranije poput nekog »čuda«. »uzrok« i »posledicu«. Mi operišemo silesijom stvari što ne postoje. Postoji beskrajno mnoštvo zbivanja u toj sekundi iznenadnosti. 113. Mi smo otkrili mnogostruki sled tamo gde su naivni čovek i ispitivač starijih kultura videli samo dve stvari. 112. kako se govorilo. na­ šom slikom! Dovoljno je da nauku posmatramo kao po mogućstvu što vernije asimilovanje čoveka (Anmenschlichung) stvari! Mi se učimo da stalno tačnije opisujemo sebe same. koji bi video tok zbivanja — odbacio bi pojam uzroka i posledice i negirao svaku uslovljenost. isto tako svako dalje kretanje. isto tako kao što i kretanje opažamo uvek samo kao izolovane tačke. nego da se iznosi sud. radije da se slaže nego da se negira. dakle u stvari ne vidimo. koje nam izmiče. telima. kao što ih danas poznajemo. Mi to nazivamo' »objašnjenjem« ali ono što nas odlikuje od sta­ rijih stupnjeva saznanja i nauke jeste »opis«. nego zaključujemo. Mi opisujemo bolje — mi objašnjavamo isto tako ma­ lo kao i svi raniji. Iznenadnost kojom se ističu mnoge posledice dovodi nas u zabludu. linijama. A kako bismo i mogli objasniti. da se ob­ razuje neki viši organski sistem u odnosu na koji naučnik. U z r o k i p o s 1 e d i c a. lekar. Niko nije »objasnio« udar (zamah). Mnoge hekatombe ljudi prinošene su na žrtvu pre nego što su ovi nagoni naučili da poimaju svoju uporednost i da se među sobom osećaju kao funkcije neke organizujuće sile u jednom čoveku! I kako smo još daleko od toga da za naučno mišljenje nađemo takođe umetničke snage i praktičnu životnu mudrost. — Potrebno je suviše mnogo stvari da bi se došlo do naučnog mišljenja: i sve te nužne sile morale su se poje­ dinačno pronalaziti.

tako 140 . kao neka stvarna nevolja. jer sa usamljenošću bili su povezani svaka beda i svaki strah. Č e t i r i z a b l u d e . Ova ocenjivanja i rangiranja vazda su izraz potrebe neke zajednice i čopora.114 O b i m mo r a 1 n o g. Sva šteta koju je pričinjavao čopor. četvrto pro­ nalazio je uvek nove tablice dobara i smatrao ih kroz izvesno vreme večnim i bezuslovnim. utoliko je čovek samoga sebe smatrao moralnijim. Sklonost za to ljudi su osećali kao ludilo. — Tamo gde nalazimo moral. Coporska griža s a v e s t i . 116. pojedinačno obe­ ćati. tako da su se čas ovaj. Ako apstrahujemo delovanje ovih četiri zabluda. bilo da je pojedinac to hteo ili nije hteo. — Mi konstruišemo novu sliku koju vidimo pomoću svih starih iskustava koja smo imali. egoizam se odvajkada osećao kao neka mučna stvar. a ne lična svest. nego kazna. onda smo apstrahovali u humanost. Č o p o r s k i n a g o n . i s obzirom na predsto­ jeća suštinska prestrukturiranja čopora i zajedni­ ca. Tada je »slobodna volja« imala zlu savest u svom najbližem susedstvu: i što se neslobodnije postupalo. tamo nalazimo i ocenjivanje i rangiranje ljudskih nagona i postupaka. predstavljati neku individuu — to tada nije bilo nikakvo zadovolj­ stvo. Ono što mu prvo koristi — i drugo i tre­ će — to je takođe vrhovno merilo za vrednost svih pojedinaca. drugo on je sebi pripisao izmiš­ ljene osobine. čovečnost i »ljudsko dosto­ janstvo«. postoje i različiti morali. što je više iz postupka govorio ćopor­ ski nagon. — U naj­ dužim i najudaljenijim vremenima čovečanstva po­ stojala je sasvim druga griža savesti nego danas. čovek je bio osuđen »da bude individua«. Dok mi zakon i uklapanje osećamo kao prisilu i gubitak. v e ć p r e m a s t e p e n u naše valjanosti i pravičnosti. Pošto su se uslovi održavanja zajednice veoma razlikovale jedna od druge. Danas se osećamo odgovornim za ono što hoćemo i činimo i što ima u samome sebi svoj ponos: svi naši pravni učitelji polaze od tog samoosećanja i osećanja zadovoljstva pojedinca. ceniti sebe prema vlastitom merilu i važnosti — to se tada protivilo ukusu. 141 115. — Čovek se obrazovao kroz svoje zablude: on je samom sebi izgledao uvek samo nesavršen. Moralom se pojedinac upućuje da bu­ de funkcija čopora i da samo kao funkcija pripiše sebi vrednost. Ali kroz najduže vreme čovečanstva nije bilo ničeg užasnijeg nego se osećati usamljenim. izazivala je kod pojedinca grižu savesti — a uz to njegovom susedu. Sloboda misli smatrala se samom nelagodnošću. država i društava možemo poreći da će biti još veoma mnogo devijantnih morala. niti slušati niti vladati. čas onaj ljudski nagon i ljudsko stanje nalazili na prvom mestu i kao posledica tog vrednovanja bivali oplemenjeni. kao da je ovde od vajkada nastao izvor prava. Moralitet je čoporski nagon u pojedinačnom. Biti samim sobom. Postoje samo moralni do­ življaji čak i u području čulnog opažanja. treće osećao se da je pogrešno ran­ giran u odnosu na životinju i prirodu. pa čak i čitavom čoporu! — U tome smo svi većinom drugačije naučili. 117. Biti sam.

Tamo spadaju one žene koje se preobražavaju u funkciju muškarca. kreta­ nja i mirovanja. Konačno ostalo bi otvorenim još veliko pitanje da li bismo se mogli l i š i t i obolenja. — Sažaljenje je suštinski ono prvo. razdražena i žderu same sebe. neki kukavičluk i možda deo najfinijeg varvarstva i zaostalosti. 121. Sreća i žudnja se nalaze zajedno kod jačega koji hoće nešto da preoblikuje u svoju funkciju: sreća i hteti biti željan kod slabijeg. Ona to isto tako mora. tako je za nju nuž­ no. i da li na­ šoj žeđi za saznanjem i samosaznanjem nije isto tako potrebna bolesna kao i zdrava duša: ukratko. oblika sadržaja: bez tih princi­ pa vere niko ne bi izdržao da živi! Ali time nismo još ništa dokazali. već prema tome da li jači ili slabiji oseća sklonost. tvojih na­ gona. Jer zdravlje po sebi ne postoji i bedno su propali svi pokušaji da se neka stvar tako definiše. D u š e v n o z d r a v l j e . 119. i što više pojedincu i neuporedivom ponovo dozvoljavamo da podigne svo­ ju glavu. 143 . što se više odučavamo od dogme o »jed­ nakosti ljudi«. pod uslovima života mogla bi se nalaziti zabluda. koji bi hteo da bu­ de funkcija. oni se guraju tamo i imaju najfiniji njuh za sva ona mesta gde o n i upravo mogu biti funkcija. Takva bića najbolje održavaju sama sebe kada se uklope u neki strani organizam. koje su pored njega upravo slabo razvijene i tako postaju njegov buđelar ili njegova politika ili njegova druževnost. ona postaju Ijutita. pored normalne dijete normalnog toka bolesti naših medicinara.118. ako im to ne polazi za rukom. izmeniti u sledeće: »Tvoja vrlina je tvoje duševno zdravlje«. utoliko više mora nestajati i pojam nekog normalnog zdravlja. Stoji do tvog cilja tvog horizonta. jer ona teži prebogatoj naknadi i želi da se regeneriše. S k l o n o s t . Tako postoji bezbroj telesnih zdravlja. N i k a k a v a l t r u i z a m ! — Vidim kod mno­ gih ljudi kako suvišna snaga i zadovoljstvo hoće da postanu funkcija. prilikom pri­ zora slabijeg: pri čemu još treba sumnjati da su »jak« i »slab« relativni pojmovi. . — Omiljena medi­ cinska moralna formula (čiji je autor Ardston sa 142 Hija): »Vrlina je duševno zdravlje«—morala bi se barem. da bi bila upotrebljiva. pri­ jatan osećaj nagona za prisvajanjem. Ž i v o t n i j e a r g u m e n t . površina i posledica. Prema tome u sklonosti treba razliko­ vati: nagon za prisvajanjem i podređivanjem. linija. Ili je zlo ako se ona jača drugu asimiluje. tvojih snaga. tvojih zabluda i osobito do tvojih ideala i fantazma tvoje duše da se odredi š t a za samo tvoje t e l o treba da znači zdravlje. 120. — Da li je vrlina kada se neka ćelija preobražava u funkciju neke snažnije ćelije? Ona to mora. — Mi smo sebi udesili neki svet u kome možemo živeti — pretpos­ tavljanjem tela. da li jedina volja za zdravljem nije neka predra­ suda. čak za razvijanje naše vrline. Život nije argument. I tek tada bi bilo vreme u kome će se smeti razmišljati o zdravlju i bolesti d u š e i da se specifična vr­ lina svakog smesti u njegovo zdravlje: koje bi naravno kod jednog izgledalo tako kao suprotnost zdravlja kod drugog.

Moralna skepsa u hrišćanstvu. pri tom se osećamo dobro. — Prim. da nauku po­ stavlja iznad umetnosti. oni popularni ljudi. odgojeni u toj . sa zadnjom namerom na čast i hleb. — prev. Franc. Franc. kao da neko dete govori pred starim čovekom ili kao kada bi neka lepa oduševljena žena govorila pred La Rošfukoom. konačno kaže. i što se verovalo da se saznanju već odala najveća pohvala kada se ono slavilo kao najbolje sredstvo vrline. kao svi drugi hrišćanski hvalioci nauke svoj poslednji sud o njoj. ništa poslednje. njoj povoljna predrasuda što sada vlada našim državama (nekada je to bila čak crkva) počiva u osnovi na tome da se ona bezuslovna težnja i onaj 144 bezuslovni nagon u njoj (nauci) tako retko otkri­ va i da se nauka upravo n e smatra strašću nego stanjem i »etosom«. prev. ljubav — zadovoljstvo. ponos. — Prim. dovoljno je čak za mnoge da sa suviškom dokolice ne znaju ništa da započnu sem da čitaju. Mi bolje znamo šta je vrlina! Ali konačno smo ovu istu skepsu primenili i na sva r e l i g i o z n a stanja i zbivanja. koji su tumarali. milost i posvećenje i tako pustili da nas tako dobro nagriza crv da sada i kod čitanja svih hrišćanskih knjiga imamo isto osećanje fine nadmoćnosti i uvida: mi bolje poznajemo i reli­ giozna osećanja! I vreme je da se dobro poznaju i da se dobro opisuju. — I hrišćanstvo je dalo veliki doprinos prosvećenosti: učilo je moralnoj skepsi na veoma nametljiv i efikasan način: optužujući. kojima nije oskudevao stari vek. Papa Lav Deseti ispevao je jednom (u breveu*** Beroaldu) pohvalu nauci: on je obeležava kao najlepši nakit i najveći ponos našeg ži­ vota. Ako sada. »Bez nje«. — Nauka bi se unapređivala i b e z ove nove strasti — mislim na strast saznanja: nauka je bez nje do sada rasla i postala velikom. Štaviše. sređuju. što je za takvog prijatelja umetnosti čudno. Čak ako iz njegovih reči možemo čuti. zagorčavajući. S a z n a n j e više nego sredstvo. ljubav — sujeta. 10 Vesela nauka 145 . nikakav predmet strasti — taj sud os­ tao je u Lavovoj duši: u stvari hrišćanski sud o nauci! U starom veku bilo je njeno dostojanstvo i priznanje umanjeno time što je čak među njenim najrevnosnijim učenicima imala prednost težnja za v r l i n o m . kajanje. ali neu­ mornim »Krpljenjem i finoćom: ono je kod svakog pojedinca uništilo verovanje u njegove »vrline«: ono je učinilo da zauvek nestanu sa zemlje oni veliki vrli ljudi. često je već dovoljna amour-plaisir* saznanja (radoznalost). zabava i osiguranje života! »Nauka je nešto drugog ranga. na kraju je ipak samo ne­ ka uljudnost kada ovde ne govori o tome što i on stavlja visoko iznad svake nauke: o »otkrivenoj istini« i »večnom spasu duše« — šta su mu tome nasuprot ukras. kao plemenito zanimanje u sreći i nesreći. Dobra vera u nauku.hrišćanskoj školi skepse čita­ mo moralne knjige starih. verujući u svoje savršenstvo. Postoji nešto novo u is* ** *** Prim. prev. kao što su greh. sa dostojanstvom nekog toreadora. dovoljna je amour-vanite. bezuslovno. jer odumiru i pobožni ljudi stare vere — spasimo njihovu kopiju i njihov tip barem za saznanje! 123. sakupljaju. dalje pričaju: njihov »nagon za naukom« njihova je dosada. osećamo zabavnu nadmoć i puni smo tajnih uvida i pregleda. Breve — papska povelja sa kratkim tekstom. na primer Seneke i Epikteta.122. posmatraju.** navika na nju. »svi ljudski poduhvati bili bi bez čvrstog oslonca — a i sa njom je još dovoljno promenljivo i nesigurno!« Ali taj prilič­ no skeptični papa prećutkuje.

— rekvijem večnom bogu. pojurio na pijacu i neprekidno vikao: »Tra­ žim boga! Tražim boga!« — Pošto su baš tamo sta­ jali mnogi od onih koji nisu verovali u boga. Da li je zalutao kao dete? pitao je drugi. Ah. to je istina. Ludi čovek skoči među njih i prostreli ih pog­ ledom. lađice. 10* 147 . kada te spopadne no­ stalgija za kopnom. Ovaj ogromni doga­ đaj je još na putu i putuje — još nije dopro do ljudskih ušiju. Ovo delo je njima uvek još dalje od najudaljenijih zvezda — a i p a k su i s t u s t v a r u č i ni 1 i!« — Priča se još da je ludi čovek istog dana prodro u različite crkve i tamo zapevao svoj requiem aeternam deo. prev. kao da bi tamo bilo više s l o ­ b o d e -. vi i ja! Svi smo njegove ubice! Ali kako smo mi to učinili? Kako smo mogli da ispijemo more? Ko nam je dao sunđer da izbrišemo čitav horizont? Šta smo učinili kada smo ovu zemlju otkovali od njegovog sunca? Kuda se ona sada kreće? Kuda se mi krećemo? Da li dalje od svih sunca? Da li se stalno ne rušimo? 146 I nazad. ja ću vam to reći! Mi s m o ga u b i l i . L u d i č o v e k . Ali dolaze časo­ vi kada ćeš spoznati da je on beskrajan i da nema ničeg strašnijeg od beskrajnosti. Ili da li se krije? Da li se nas plaši? Da li se ukrcao na lađu? iselio se? — tako su svi vikali i smejali se.i više nema »kopna«! 125. izaz­ vao je veliki smeh. ubice svih ubica? Ono najsvetije i naj­ moćnije što je svet do sada imao iskrvarilo je pod našim noževima — ko će ubrisati tu krv sa nas? Kakvom vodom bismo mogli da se očistimo? Kakve ćemo svečanosti okajanja. — Napusti­ li smo zemlju i ukrcali se u lađu! Mi imamo most za nama — štaviše mi smo se otkinuli od zemlje! Pa. čak i pošto su učinjena. — Prim. svetlosti i zvezdama je potrebno vreme. kakve ćemo svete igre morati da izmislimo? Zar nije viličina toga dela prevelika za nas? Zar mi sami ne moramo postati bogovi da bismo samo izgledali njih dostojni? Ni­ kada nije bilo većeg dela — i ma ko da se posle nas rodi. 124.* Izveden i po­ zvan na odgovornost. Munji i gromu je potrebno vreme.toriji što saznanje hoće da bude nešto više od sredstva. »Dolazim prerano reče on tada. koji sahranju­ ju boga? Da li ne mirišemo još ništa od božan­ skog raspadanja? — i bogovi trule! Bog je mrtav! Bog ostaje mrtav! i mi smo ga ubili! Kako da se tešimo mi. on je stalno odgovarao sa­ mo ovo: »Ta šta su još ove crkve ako nisu grob­ nice i nadgrobni spomenici boga?« — * Lat. jadne li ptie koja se osećala slobodnom i koja sada udara o zidove toga kaveza! Avaj. i katkada je tu kao svila i zlato i sanjarenje dobrote. zbog toga dela spada u neku višu istoriju nego što je cela istorija do sada b i l a ! « — T u zaćuta ludi čovek i pogleda ponovo svoje slušaoce: i oni ćutahu i gledahu začuđeno na njega. meni još nije vreme. na sve strane? Da li postoji još neko gore i neko dole? Da li ne luta­ mo kroz neko beskrajno ništa? Da li ne osećamo dah praznog prostora? Da li nije postalo hladnije? Da li ne dolazi stalno noć i sve više noć? Da li fenjeri ne moraju da se pale prepodne? Da li još ništa ne čujemo od buke grobara. da bi bila viđena i saslušana. delima je potrebno vreme. — Zar niste čuli o onom lu­ dom čoveku koji je u vedro prepodne upalio fe­ njer. »Gde je bog? poviče. napred. Da li je izgubljen? pitao je je­ dan. U h o r i z o n t u b e s k r a j n o g . Konač­ no on baci svoj fenjer na zemlju tako da se razbi u paramparčad i ugasi se. on ne urla uvek. čuvaj se! Pored tebe se nalazi okean. postrance.

apso­ lutno dato. njemu je verovanje u uzrok i posledicu postalo osnovno verovanje. Ubeđen je da ako nešto čini. »nika- da nema čistog besposledičnog trpljenja neke pos­ ledice. tamo gde se htelo«. prvi ne uopštavanja drugih nego drugi objašnjenja prvih. koji pri tom naravno u nama najčešće nesvesno radi. samo po sebi razumljivo. ogromna većina organizama nema ničeg od toga. stvari i tako dalje). Njemu nasuprot ja postavljam ove stavove: prvo. 127.126. povezan sa naprezanjem sećanja i sa istim učvršćenim držanjem ruku. osvetu. da r a z u ­ me njihov odnos. da bi nastala volja potrebna je neka predstava o ugodi i neugodi. ' V r e d n o s t m o l i t v e . odmazdu) — ali u prasta­ rim vremenima čovečanstva ovi i oni stavovi behu identični. i jednu istu draž m o ž e m o interpretirati kao ugodu ili neugodu. No čovek je prvobitno svuda gde je video neko zbivanje verovao da u pozadini delu­ je neka volja kao uzrok i biće koje lično hoće — po­ jam mehanike bio mu je potpuno stran. Mistička objašnjenja. Stavovi: »nema pos­ ledice bez uzroka«. On uopšte ništa ne primećuje od nekog problema u tome. i n t e rp r e t a t i v n o g intelekta. Tu oni mogu kao Tibetanci bezbroj puta prežvakavati svo149 148 . preporučila im je formulu molitve. neugode i volje. — Svaki tup (glup) čovek misli da je volja jedini agens. kakav mir i neki način dosto­ janstva? Da barem ne s m e t a j u mudrost svih osnivača religija. nego je svo trpljenje uzbuđenje volje (za delo. nego i za verovanje. jer je kao svako v e r o v a o u jednostavnost i neposrednost čitavog htenja (vo­ lje) — dok je htenje (volja) samo dobro uhodani mehanizam. da je o n taj koji tu udara i da je uda­ rio jer je h t e o da udari. odbranu. što skoro izmiče posmatračkim očima. isto tako i nesposobnosti volje po sebi da obavi čak i najmanji deo toga rada. na primer izvodi neki udarac. Drugo: da se neki snažan nadražaj oseća kao ugoda i neugoda. Mistička ob­ jašnjenja smatraju se dubokim. stvar je . izgleda da on nikad nije pokušao da da neku analizu volje. »svaka posledica je ponovo uzrok« pojavljuju se kao uopštavanja mnogo užih stavova: »tamo gde se deluje. neizvodljivo. On ništa ne zna o mehanizmu zbivanja i stostruko finom radu što se mora oba­ viti da bi došlo do udara. — Molitva je izmiš­ ljena za takve ljude koji u stvari nikada polazeći od sebe nemaju misli i kojima se nepoznato i neprimetno odvija neko uzdizanje duše: šta treba ovi da iziskuju na svetim mestima i u svim važnim životnim položajima. sile. nogu i očiju. 128. — Šopenhauer je svojom pret­ postavkom da je sve što je tu samo nešto voljno (što hoće) postavio na presto jednu prastaru mito­ logiju. Posledica najstarije religiozno­ s t i . već mu je osećanje v o l j e dovoljno ne samo za pretpostavljanje uzroka i posledice. kao dug mehanički rad usana. Treće: samo kod intelektualnih bića ima ugode. malih kao i velikih. da je hteti nešto jednostavno. »delovati možemo samo na biće koje hoće«. Volja mu je sila što magično deluje: vera u vo­ lju kao uzrok posledica jeste vera u snage što ma­ gično deluju. koje primenjuje svuda gde se nešto zbi­ v a — čak još i sada instinktivno i kao neki deo atavižma najstarijeg porekla. istina je da ona nisu čak još ni površna. Ali kako je čovek beskrajno dugo verovao samo u ličnosti (a ne u materije.

bnhmana. Tako je širenje budizma ( n e njegov nastanak) dobrim delom postalo zavisno od preterane i skoro isklju­ čive ishrane pirinčem Indusa i time uslovljenim opštim omlitavljenjem.je »om mane padme hum«. 133. ipak je m o ć n i j a od najbolje vere u nešto neis­ tinito (kao hrišćanska vera). N a č e l o . — Sada naš ukus odlučuje protiv hrišćanstva. P e s i m i s t i k a o ž r t v e .* ili. i zabraniti im molitveno kloparanje znači oduzeti im religiju: kao što to sve više iznosi protestanti­ zam na videlo. 134. izmišljen je u korist pobožnih. ** Indijsko božanstvo. rukama. zaodenulo ih je najvišim dostojanstvom i najvišim nadama i zabranilo sve druge na užasni način. P r o t i v h r i š ć a n s t v a. — Neizbežna hipoteza na koju se čovečanstvo mora nameriti. I čak ovi imaju svoje časove zamora kada im godi niz dostojnih reči i zvukova i neka pobožna mehanika. na prstima brojati ime boga Ram-Ram-Ram (i tako dalje sa ili bez ljupkosti) ili počastvovati Višnua** sa njegovim hiljadu i Alaha sa njegovih devedeset j. oni nišči duhom ne znaju sebi da pomognu. Ali pod pret­ postavkom da ti retki ljudi — u svakoj religiji re­ ligiozni čovek je izuzetak — znaju sebi da pomog­ nu. * Jedna od formula manfri. — Tamo gde du­ boko nezadovoljstvo životom postaje nadmoćno. 132. Prim. B o ž j i u s l o v i. devet imena za prizivanje: ili mogu se služiti molitvenim mlinovima i brojanicama — glavna stvar je da su oni tim radom izvesno vreme vezani i pružaju podnošljiv prizor: njihov način molitve. ali da »bog još manje ne može po­ stojati bez nemudrih ljudi« — to dobri Luter nije rekao! 131. On je Sveti glas kod sta­ rih Tn<iusa i označava nebeski ili ceo svet. Ali mučeništvo i polagano lišavanje sopstvenog tela asketa behu dopušteni. u čemu je neki narod dugo vremena bio kriv. ne više naši razlozi. zahvaljujući uticajima germanskih 151 130. H r i š ć a n s t v o i s a m o u b i s t v o . nogama i organima svake vrste: time povremeno . Prim. čitav srednji vek. Religija upravo od takvih ne želi više sam da b u d u m i r n i . Trajno: to ovde zna­ či na sto hiljada godina. obelodanjuju se posledice velike greške u dijeti. — »Sam bog ne može po­ stojati bez mudrih ljudi« — rekao je Luter i sa pu­ nim pravom. 150 . prev. što se tiče trajnosti. sa očima. ma kakve misli i ushićenja oni poznavali. vrev. O p a s n a o d l u k a . sunce. postaju ulepšani— i sličniji ljudima! 129. Možda se evropsko neza­ dovoljstvo novog vremena može protumačiti time (darauhfin anzusehen) što je naš prasvet. Hrišćanska odluka d a svet smatraju ružnim i lošim učinila je svet ruž­ nim i lošim. kao Benaresu. — Hrišćanstvo je u vreme svog nastanka ogromnu želju za samoubistvom učinilo polugom svoje moći: os­ tavilo je samo dva oblika samoubistva.

kao kod Ajaksa (Ajanta): oni su u svojoj potrebi da za zločin izmisle i asimiluju dostojanstvo pronašli tragediju — umetnost i zadovoljstvo što je Jevrejinu uprkos čitavoj njegovoj pesničkoj obdarenosti i sklonosti ka uzvišenom u najdubljoj suštini ostalo strano. 136. osim što se tiče časti. — Nemačko nezadovoljstvo životom je suštinski zimska neizlečiva bolest. Bog i čovečanstvo ovde su odvojeni. bog je prema tebi milostan« — to je za Grka ruglo i sablazan: on bi rekao »tako mogu osećati robovi«. kao kod Prometeja. uračunavajući uticaje podrumskog vazduha i otrova iz peći u nemačkim stambenim prostorijama. čemu je samo plemstvu prilaz bio otvoren.sklonosti na Evropu. poniženje. Do kog mu je stepena to pošlo za rukom u Evropi osećamo najfinije po stepenu tuđosti. »Samo ako se k a j e š. P o r e k l o g r e h a . Time što se shodno toj povlastici uzdiglo do visine dvora i što se gledajući odatle sve ispod sebe. zamišljeni tako suprotstavljeno. koji se osećaju kao izabrani narod među narodima. koji grčki stari vek — svet bez osećanja greha — još uvek ima za naše osećanje.. 135. — Greh kao što se sada svuda oseća gde hrišćanstvo vlada ili gde je nekad vladalo: greh je jevrejsko osećanje i jevrejski pro­ nalazak. — Prim. potreban mu je bio kraljevski sjaj. Svaki greh je neka povreda respekta. a ipak osvetoljubivi: njegova moć je toliko velika da mu se uopšte ne može pričiniti šteta. i s obzirom na tu pozadinu svakog hrišćanskog moraliteta hrišćanštvo je u stvari išlo za tim da »pojevrejči« ceo svet. crimen laesae majestatis divinae* — i ništa više! Skrušenost. greh veleizdaje božanstva. bio odan pijanstvu: srednji vek to znači alkoholno trovanje Evrope. kraljevski autoritet i bogatstvo moći b e z p r emc a. — Jevreji. u čemu čitava pokolenja i mnogi od­ lični pojedinci nisu nedostajali. I z a b r a n i n a r o d . Da li se grehom inače pričinjava šteta. ne protiv čovečanstva! — kome je poklonio * Lat. tome poklanja i ovu bezbrižnost za prirodne posledice greha. sve videlo kao prezrivo. To plemstvo dopustilo je da mu se oduz­ me sva njegova moć i nezavisnost i postalo je dos­ tojno prezira: da to ne bi osećalo. va­ ljanje po prašini — to je prvi i poslednji uslov za koji se vezuje njegova milost: dakle uspostavljanje njegove božanske časti. da se u osnovi uopšte ne može grešiti protiv poslednjeg — svako delo treba da se posmatra s a m o s o b z i r o m n a s v o j e n a t p r i r o d n e po­ s l e d i c e : ne na svoje prirodne: tako hoće jev­ rejsko osećanje kome je sve ono prirodno nedostoj­ no po sebi. 152 svoju milost. nadmoćniji. Ovde se pretpostavlja neko moćniji. 153 . Tako se namerno kula kraljevske mo­ ći sve više dizala u oblake i postavila poslednje ka­ menje za gradnju vlastite moći. uprkos svake dobre volje za približavanjem i asi­ milacijom. G r c i m a je naprotiv bila bliža mi­ sao da i zločin može biti dostojanstven — čak kra­ đa. i to jer su moralni genije među narodima (zahvaljujući sposobnosti da su čoveka u sebi d u b l j e p r e ­ z i r a l i nego bilo koji drugi narod) — Jevreji u svom božanskom monarhu i svecu slično uživaju kao što je francusko plemstvo uživalo u Luju Šes­ naestom. čak klanje stoke kao ispoljavanje lude zavisti. prevazišla se svaka razdražljivost savesti. da li se njim usađuje neka duboko rastuća nesreća kao bolest.. da bi to mog­ lo zaboraviti. prev. njega. što jednog čoveka za drugim hvata i davi — to ne brine ovog častoljubivog orijentalca na nebu: greh je prestup protiv .

pod pretpostavkom da oni u njega veruju. inače svuda vladalo je vedro vreme i sunce suviše kao pravilo i svakodnevica. već i čistijim i božanskijim nego ina­ če. Samo tamo se retko iznenadno probijanje pojedinačnog sunčanog zraka kroz sivu opštu i trajnu dan-noć osećalo kao neko čudo »lju­ bavi«. pozlaćivali i 154 obožavali. ko­ me je ovde nedostajalo iskustvo! Tako se osećala njegova duša sa onim čudesnim. zabluda onoga koji se osećao lišenim grehova. G o v o r e ć i u p a r a b o l i . retko bila n e k velika nevolja! Ali hrišćani su shva­ tili da svome majstoru naknadno daju za pravo i da njegovu zabludu posvete kao »istinu«. što je čak kod njegovog naroda. Grci su svom idealnu težnju upravili baš na strasti i njih voleli. — Isus Hristos bio je moguć samo u jevrejskoj prirodi — mislim u takvoj u kojoj je stalno visio taman olujni oblak gnevnoga Jehove. N a j v e ć a k o r i s t p o l i t e i z m a . one su od njih upoznale samo ono prljavo. 142. Sasvim drugačije nego Pav­ le i Jevreji. Osnivač hrišćanstva ovde nije dovoljno fino osećao — kao Jevrejin. 138. A sada Hrišćani? Da li su u tome hteli da pos­ tanu Jevreji? Da li su to možda postali? 140. — Buda veli: »Ne ulaguj se tvome dobročinitelju!« Neka se ta izreka ponovi u nekoj hrišćanskoj crkvi: ona će odmah očistiti vazduh od svega hišćanskog. S u v i š e j e v r e j s k i . Samo ta­ mo Hristos je mogao sanjati svoju dugu i svoje nebeske lestvice. — Kako? Bog ko­ ji voli ljude. 141. — Osnivač hrišćanstva je mislio da ljudi ni od čega ne pate toliko koliko od svojih grehova: to b e š njegova zabluda. S u v i š e o r i j e n t a l n o . B o j a s t r a s t i . i čak milostiv sudija. — Ako bi bog hteo da postane predmet ljubavi morao bi se prvo od­ reći suđenja i pravičnosti: sudija. izvitopereno i što kida srce — njihova idealna težnja išla je stoga na uništenje strasti: u božanskom oni su videli pot­ punu čistoću od toga. nije predmet ljubavi. K a đ e n j e .137. što se odnosilo na jednu nevolju. 143. — D a po­ jedinac postavlja v l a s t i t i ideal i da iz njega iz155 . očigledno su se u strasti osećali ne sa­ mo srećnijim. pronalazača greha. i koji baca užasne poglede i pretnje na onog koji ne veruje u tu ljubav? Kako? Neka kla­ uzulama ograničena ljubav kao osećanje nekog svemogućeg boga! Ljubav koja nije čak zagospoda­ rila osećanjem časti i podražene osvetoljubivosti! Kako je sve to orijentalno! »Ako te volim. kao zrak najnezasluženije »milosti«. uzdizali. šta te se to tiče?« već je dovoljna kritika celog hrišćansiva. — Takve prirode kao apo­ stol Pavle gadno su gledali na strasti. po kojima se bog spustio do lju­ di. 139. H r i s t o v a z a b l u d a . fantastičnim sa­ žaljenjem.

od patuljaka. koji je. takođe na načine mišljenja i osećanja koji deluju narkotično. u fini­ joj posledici. — Veliki napredak masa beše do sada religiozni rat: jer on dokazuje da je masa počela sa strahopoštovanjem da obra­ đuje pojmove. u nekom dalekom svetu iznad moguć­ nosti ljudskog iskustva. kao kakve sve veruju u neku normalnu životinju i ideal u svojoj vrsti i mora­ litet običaja su • konačno preveli u krv i meso. heroja i nadljudi svake vrste. — Ne zaboravimo ipak da su imena naroda obično pogrdna imena. na isti način kao i ogromno uživanje u krompiru na rakiju: ali nagoni. koja je čisto vegitabilna: oni tako hoće da izazovu potrebu i da je poveća­ vaju. Tada je postojala samo je­ dna norma: »čovek« — i svaki narod je verovao da i m a tu jednu i poslednju normu. vila. usavršavao. O p a s n o s t v e g e t e r i j a n a c a . kao oni induski učitelji upravo cene dijetu i hteli bi je učiniti zakonom mase. oplemenjivao: jer prvobitno b e š e to prost i neugledan nagon. većina drugih životinjskih vrsta već odavno dostigla. 146. — Pretežno uživanje u pirinču nagoni na upotrebu opijuma i narkotičkih sredstava. koju su o n i u stanju da zadovolje. Pronalazak bogova. čak da smatra mogućim da »večni spas duše« zavisi od malih razlika pojmova. beše neocenjivo uvežbavanje za opravdanje samoživosti i sa­ mostalnosti (nezavisnosti) pojedinca: slobodu dosu­ đenu tom bogu nasuprot drugim bogovima dali su na kraju samima sebi protiv zakona i običaja i suseda. U politeizmu se nalažaše prethodno obrazovano slo­ bodoumlje i različito mišljenje (Vielgeisterei) čo156 veka: moć da se stvore nove i vlastite oči i stalno nove i još vlastitije: tako da za samog čoveka među svim životinjama nema večnih horizonata i perspe­ ktiva. Religiozni r a t o v i . Sa tim se slaže da unapređivači narkotičnih načina mišljenja i osećanja.vodi svoj zakon. Religiozni ratovi nastaju tek onda kada se kroz finije sukobe sekta profinjuje opšti um: tako da čak svetima postaje lukava i sitnice uzima kao ozbiljne. kolikd možemo da vidimo. Deutschen (Nemci) znači prvobitno »pagani«: tako se Goti posle svog obraćanja u hrišćan157 . srodan svojeglavosti. smele bi se videti v e ć i n a n o r m i : jedan bog ne beše samo poricanje ili bu­ ljenje drugog boga! Tek su ovde dopuštene indivi­ due. Ali preko sebe i van sebe. 144. i ona je obično glasila: »Ne ja! Ne ja! Nego n e k i b o g kroz mene!« Čudesna umetnost i snaga da se stva­ raju bogovi — politeizam — bila je ono u čemu se taj nagon mogao rasteretiti u kome se on često. ne­ poslušnosti i zavisnosti. N e m a č k e n a d e . satira. kentaura. ta kruta posledica uče­ nja o jednom normalnom čoveku—dakle verovanje u nekog normalnog boga — pored koga postoje još samo krivi lažljivi bogovi — beše možda najve­ ća opasnost dosadašnjeg čovečanstva: tu mu je pretio prevremeni zastoj. Tatari su na primer po svom imenu »psi«: tako su ih krstili Kinezi. u stvari malo­ brojnim ikoji su se na to usudili uvek je pred nji­ ma samima bila potrebna neka apologija. Monoteizam naprotiv. 145. Tom nagonu: vlastitom idealu biti n e p r i j a t e l j s k i : to beše nekada za­ kon svakog moraliteta. kao i pored ljudi i podljudi. tek se ovde prvi put poštovalo pravo indivi­ dua. demona i đavola. svoje radosti i svoja prava — to svakako do sada važi kao najveća od svih ljudskih zabluda i kao idiolatrija po sebi.

a već mnogo ra­ nije orfički sektaši išli su za tim da osnuju nove religija da se ne možemo načuditi njihovom neusimali su tako istinske duše i talente za osnivače religije da se ne možemo načuditi njihovom neuspehu: ali oni su dogurali samo do sekta. preteramim dodavanjem ger­ manske varvarske krvi. koja u grčkom znači »narodi«: vidi Vulfilu. Prevodilac Biblije na Gotski jezik.* u kojem su se pagani obeležavali rečju.stvo nazivali veliku masu svojih nekrštenih sunarodnika. dalje govori to da je već rano u Grčkoj moralo postojati mnoštvo različitih indi­ vidua. Sedam Mojsijevih knjiga. ** Vulfila (oko 311 — 383?) arijanski istočnogotski bis­ kup. možemo uvek za­ ključivati na neku stvarnu visinu kulture kada moćne i vlastoljubive prirode izazivaju samo slabe i sektaške posledice: to takođe važi za pojedinačne umetnosti i područja saznanja. postoje mase: tamo gde su mase postoji potreba 159 158 . prema uputstvu svog prevoda. Što opštije i neposrednije pojedinac ili neka misao pojedinca može da deluje. Tamo gde se vlada. koje takođe žele da se zadovolje i probiju. — Prim. čije se različite nužde nisu mogle ukloniti samo jednim receptom verovanja i nadanja. Tako bi kao završetak došlo L u t e r o v o delo. — U vreme velikog kvarenja crkava u Nemačkoj crkva bese najmanje pokvarena: zato je t a m o nastala reformacija kao znak da su se počeci kvarenja već osećali kao nepodnošljivi. utoliko istovrsnija i niža mora da bude masa na koju se tu deluje. * Sedmoknjižje. koji ih je učio da budu nerimski i da govore: »Ovde ja stojim! Ja ne mogu drugačije!« 147. varvarizovala i izgubila svoju kulturnu nadmoć. — Z a višu kul­ turu Grka čak u prilično ranim vremenima govori to što su više puta propali pokušaji da se osnuju nove grčke religije. ali ona je donela oluju. dok suprotne težnje otkrivaju unutrašnje suprotne potrebe. — Prim.** Beše još uvek mogućno da Nemci iz svog starog pogrdnog imena naknadno sebi stvore neko časno ime time što bi postali prvi n e h r i š ć a n s k i narod Evrope. možda i Empedoklo. — I od čega će najpre propasti? Od evropskih narkotika. Obrnuto. G d e n a s t a j u r e f o r m a c i j e . i uopšte ne bi bilo nikakve hristijanizacije Evrope da se kultura starog sveta juga nije postepeno. Svaki put kada reformacija čitavog naroda trpi neuspeh i samo sekte podižu svoje glave. prev. što im je kao njihovu u velikoj meri prisutnu predispo­ ziciju Šopenhauer smatrao časnom. Septagvinte. evropske narkotike. što je svemu učinila kraj. Naime relativno nijedan narod nikada nije bio hrišćanskiji od Nemaca u Luterovo doba: njihova hrišćanska kultura bese upravo spremna da procveta u stostrukom sjaju — nedostajala je samo još jedina noć. Pitagora i Platon. 149. N e u s p e h r e f o r m a c i j e . Što je Luterova reformacija uspela na severu znak je toga da je sever prema jugu Evrope bio zaostao i da je još znao za prilično jednovrsne i jednobojne potrebe. možemo zaključi­ vati da se narod već veoma raznoliko počinje oslo­ bađati grubog čoporskog nagona i moraliteta obi­ čaja: značajno lebdeće stanje koje smo navikli da ru­ žimo kao moralno opadanje i korupciju: dok ono nagoveštava sazrevanje jajeta i skoro razbijanje ljuske. prev. — Šta će sada divlji narodi prvo prihvatiti od Evropljana? Rakiju i hrišćanstvo. 148. P i t a n j e i o d g o v o r .

— Zar da bismo imali neku vrlinu moramo želeti da je imamo baš u nje­ nom najbrutalnijem vidu — kao što su to hteli hrišćanski sveci i kao što im je to bilo nužno? kao ka­ kvi su život podnosili samo sa mišlju da je na pri­ zor njihove vrline svakog pojedinca spopadalo preziranje samog sebe.za ropstvom. 151. Pod vlašću religioznih misli ljudi su se naučili na predstavu o nekom »drugom (pozadinskom. individue su samo malobrojne i one protiv sebe imaju čoporske nagone i savest.: čovek pesnik. zabuna in­ telekta. 153. prev. isto tako sve odluke i izgledi na neku daleku budućnost: jer ljudi su imali proro­ čanstva i tajne migove i verovali u proricanje. budan život imao je druge svetlosti. »Istinu« su drugačije osećali. — Metafizička potre­ ba nije izvor religija kao što to želi Šopenhauer. već zabluda u izlaganju određenih prirodnih zbivanja. a ne samo neke građan­ ske kazne i obeščašćivanja. 160 A isto tako čitav život sa odrazom smrti i njego­ vog značenja: naša »smrt« je sasvim drugačija smrt. H o m o p o e t a . jer se luđak nekad mogao smatrati njihovim piskom — što n a s na­ goni na jezu ili na smeh. mi ih stalno bojimo — ali šta možemo privremeno protiv s j a j a b o j a onog starog majstora! — mi­ slim starog čovečanstva. čisto i milosrdno! — Mi smo stvari ponovo obojili. jer je neki bog blistao iz njih. Tamo gde postoji ropstvo. i to kao zločin prema večnoj ljubavi. Kakva je radost bila u vreme kada su ljudi verovali u đavole i iskušivače! Kakva je to bila strast kada su videli demone kako vrebaju u blizini! Kakva je to bila filosofija kada se sumnja osećala kao ogrešenje najopasnije vrste. Svaka nepravda delovala je drugačije na osećanje: jer ljudi su se plašili neke božanske odmazde. * »Ja sam koji sam krajnje svojeručno napisao ovu tragediju tragedija. ne beše neki nagon i potreba. 0 p o r e k l u r e l i g i j e . Svi doživljaji svetleli su drugačije. Ali ono što je u pradobima uopšte vodilo pretpostavci o nekom »drugom sve­ tu«. — Osvetljivanje i boje svih stvari su se promenili! Mi više ne razumevamo kako su stari ljudi osećali ono najbliže i najčešće — na primer dan i bdenje: time što su stari ve­ rovali u snove. uzvišeno. donjem. I tada iz tog osećanja ponovo izrasta neki »drugi svet«. 11 Vesela nauka 161 . gornjem) svetu« i osećaju prilikom uništavanje religioznog ludila neprijatnu pustoš i lišavanje. — Pritn. Ali vrlinu sa takvim delovanjem nazivamo brutalnom. 150. ja koji sam čvor morala tek uvezao u postojanje i tako čvrsto zauzlao da ga samo neki bog može odrešiti — ta tako zahteva Horacije! (Horatije) — ja sam sada u četvrtom činu smakao sve bogove — iz moraliteta! Šta li će biti iz petog? Odakle da se još uzme tragično rešenje? — Da li moram započeti da razmišljam o nekom komičnom rešenju?« * Lat. nego i z d a n a k iste. ukoli­ ko je ona gotova. 152. ali sada samo metafizi­ čki a ne religiozan. N a j v e ć a p r o m e n a . kao nepoverenje prema svemu što je dobro. O k r i t i c i s v e t a c a .

Za nas je život veća opasnost: mi smo od stakla — avaj kada se s u d a r i m o ! I sve je izgubljeno kada padamo! 155. 156. vi jurite kao pi­ jani kroz život i padate jednu stepenicu niže. — Prim. Različite životne o p a s n o s t i . ' L j u b i t e l j i m a v r e m e n a . N a j u t i c a j n i j i . a koji su tako učtivi pre­ ma vama. da biste. — Onaj ko je sada nesavitljiv. Obrnuto je sa Gr­ cima: njihovo osećanje za prirodu je drugačije od našeg. — Odbegli sveštenici i otpušteni kažnjenici stalno mrzovoljno gledaju: ono što žele je lice bez prošlosti. vaši mišići su preslabi. M e n t i r i . da ga zadržava na ka­ piji i poziva na odgovornost. Lat. 157. prema težini. — I u odno­ su na vrline možemo biti nedostojni i ulagivački. da na licu ne po­ kazuju budućnost. — Egoizam je osećaja prema kome se ono kao veliko i teško: dok prema svemu stvari gube u veličini i n* perspektivni zakon najbliže pojavljuje udaljenosti. stvar je u tome da to može. E g o i z a m . 160. Ali.154. * — Pazi! — on razmišlja (mozga): odmah će imati spremnu neku laž. — Smatrati sve stva­ ri dubokim — nezgodna je osobina: ona čini da stalno naprežemo naše oči i da na kraju uvek više nalazimo nego što smo želeli. ljubiteljima vremena. Š t a n a m n e d o s t a j e . — M i smo otkrili i volimo veliku prirodu: to dolazi otuda što u na­ šoj glavi nedostaju veliki ljudi. — Vi uopšte ne znate šta doživljavate. U o p h o đ e n j u sa v r l i n a m a . zahvaljujući vašem pijanstvu. 163 162 . — Što se čovek suprotsta­ vlja čitavom svom vremenu. — lagati. 158. 161. ipak pri tom ne lo­ mite udove. prev. Promisli­ mo šta su Rimljani izražavali sa mentiri! *. kod njega njegova čestitost često izaziva grižu savesti: jer nesavitljivost je vr­ lina jednog drugog razdoblja za razliku od česti­ tosti. 159. N e u g o d n a o s o b i n a . kao i mi drugi mogli osetiti tako tvrdo kamenje tog stepenika. 162. a vaša glava suviše pomućena. to m o r a imati uticaja! Svejedno je da li to on želi. To je stupanj kulture na kome su stajali čitavi narodi. — Da li ste već videli ljude koji znaju da se budućnost ogleda na njihovom licu. S v a k a v r l i n a u s v o j e v r e m e .

— Prim. M i z a n t r o p i j a i l j u b a v . — Hrabrost pred neprijateljem je stvar za sebe: sa tim se još uvek može biti kukavica i neodlučni smetenjak. govori meni. njemu to zvuči kao da taj za to želi da bude hvaljen. prev. — J a shvatam duho­ ve koji traže mir po mnogim m r a č n i m pred­ metima što postavljaju oni oko sebe onaj ko želi da spava zamračuje svoju sobu ili puže u neku špilju. ako ga hvali neprijatelj. 166. Otvoreni n e p r i j a t e l j i . O s r e ć i o n i h k o j i s e o d r i č u . ali on ima slab sluh za pohvalu. hvali me. on će prilikom slučajnog ponovnog nalaženja is­ tog gotovo misliti da je to otkrio — i kakvu sreću ima svaki pronalazač! Budimo mudriji od zmija.« — Neshvatljivo! Ceo svet ga slavi. — Samo tada se govori o tome da je neko sit ljudi kada ih se više 164 ne može variti. njemu to zvuči kao da se taj sam hvali. koje dugo leže na istom suncu. O j e d n o m b o l e s n i k u . — Najbolje u ne­ koj velikoj pobedi jeste da ona pobedniku oduzi­ ma strah od poreza. Ako ga hvali neki prijatelj. tera me napred. — »Sa njim loše stoji!« — Šta mu nedostaje?—»On pati od žudnje da bude hvaljen i ne nailazi za nju nikakvu hranu. * Žoakim Mira (Murat 1767—1815) — Napoleonov ge­ neral i kralj Napulja. O n i k o j i t r a ž e m i r . toliko je on čuven! — tako ga to vređa što neće da ga žele da im bude prijatelj ili neprijatelj i obično govori.« 164. Mira-u*. U v e k u n a š e m d r u š t v u . »A zašto jednom i ne podleći? — kaže on sebi: ja sam sada za to dovoljno bogat.163. i ne samo što ga nose na rukama. 167. teši me: ostalo ne čujem ili odmah zaboravljam. već i na usnama! — »Da. — Mig za one koji ne znaju šta u stvari najviše traže i šta bi hteli da znaju! 165. kojeg je poznavao. Tako je sudio Napoleon s obzirom na »najhrabrijeg čoveka«. 165 . — Onaj koji sebi temeljno i na dugo vreme nešto uskraćuje. ako treba da se uzdignu do s v o j e vrline. — Sve što spa­ da u moju vrstu. moj prinče Hamlete? 168. iz čega proiz­ lazi da su otvoreni neprijatelji za mnoge ljude neophodni. Mi smo stalnp u našem društvu. u prirodi i istanji. svoje muževnosti i vedrine. ako ga konačno hvali neko od ostalih — uopšte ih toliko mnogo ne preostaje. a ipak nam je stomak još pun toga. Mizantropija je posledica suviše žudne lju­ bavi prema čoveku i »ljudožderstva«— ali ko te je pozvao da gutaš i ljude kao ostrige. P o s l e v e l i k e p o b e d e . Šta mi je stalo do nekog koji čak prema meni još može da igra pravednika!« 169.

Po s t r a n i . — suvereni (vladari) se postavljaju uz parvenije. Jer gomila smatra dubokim sve čiji temelj ne može da vidi: ona je toliko plašljiva i toliko nerado ulazi u vodu. 174. — Šta je do sada imala najubedljivija rečitost? Bubnjanje: i dok ga kraljevi imaju u vlasti uvek su još najbolji govornici i huškači naroda. 172.—Onaj ko od­ stupa od pet javnih mišljenja i stupa na stranu uvek ima čitav čopor protiv sebe. onaj ko bi gomili hteo da izgleda dubok. — Nemcima se moraju izbiti iz glave njihov Mefistofel: a * Franc.— Onaj ko zna da je dubok trudi se oko jasnoće. ovi se ne smeju u Nemačkoj. O o b r a z o v a n j u . O r e č i t o s t i . O m o r a l n o m p r o s v e ć i v a n j u . Biti dubok i izgledati dubok.: »Ti si kvarilac uku­ s a — tako svuda kažu!« B: »Sigurno! ja kvarim svakom ukus za nje­ govu partiju: to mi nijedna partija neće oprostiti. 167 . 176. Ali na kraju je svejedno da li je čoporu zapoveđeno jedno mi­ šljenje ili dozvoljeno pet mišljenja. — U Nemačkoj višem čoveku nedostaje veliko sredstvo obrazovanja: smeh viših ljudi.* 177. već se smeje zloba Evropa. S a ž a l j e n j e . vrhovni cere­ monijal modernog sveta. K v a r i l a c u k u s a . — Kada zahvalnost mnogih jednom odbacuje svaki stid nastaje slava. 178. Doista. što znači jav­ na dozvola da se srce birati između pet političkih osnovnih mišljenja.« 173. trudi se da bude mutan. — On juri do sada sa gomi­ lom i njen je hvalospevac: ali jednog dana biće njen protivnik! Jer on je sledi u verovanju da nje­ gova lenjost pri tom može imati koristi od nje: on još nije iskusio da gomila nije dovoljno lenja za njega! da se uvek gura napred! da nikome ne do­ zvoljava da stoji! — A on tako rado ostaje da stoji! 171. Sa g o m i l o m . S l a v a . — Parlamentarizam. — A.170. — Jadni kneževi na vlasti! Sva njihova prava sada se neočekivano pretvaraju u pretenzije i sve te pretenzije zvuče ubrzo kao drs­ kosti! A kada kažu samo »mi« ili »moj narod«. 175. slabo bi sa njima izvodio ceremonije. ulaguje se mnogima koji bi 166 rado hteli da i z g l e d a j u samostalni i individu­ alni i da se bore za svoja mišljenja. možda bi dekretirao: »Les souverains rangent aux pervenus«.

181. M i s l i . — Siromasi su oni koji ne razumevaju svo­ je dobrovoljno siromaštvo. 184.«* U u s a m l j e n o s t i . P o s l e d i c e i p r e d n j a č e n j e . prema svojoj vrlini i svom du­ hu!« B. svoje veoma dobre ideje: tako ši­ roko i naglašeno i sa tako grubim trikovima ubeđivanja kao da govori svetini. — A. — On je danas siromašan: ali ne zato što mu se sve oduzelo. ne za nas! — Fit secundum regulam. već što je sve od­ bacio — šta ga se to tiče. drugi uvek prednja­ čiti. Prim.red naukom uzimaju sebi još svoje slobode — i privremeno one im se i daju — toliko dugo dok još stoji crkva! — Utoliko ima­ ju sada svoje. — Slobodni duhovi i p. S i r o m a š a n . a inače nikakvu tugu: takvog do sada još nije bilo.: »A ipak? A ipak? To je rečeno za druge. N e č i s t a s a v e s t . On je navikao na to da nalazi. Pa i p a k prvi se nalazi nad drugim. dobro vreme. Jer ono izvanredno je njegov zadatak. Posle izvesnog vre­ mena uvek smo mi koji smo poklonili pažnju nje­ govoj veštini kao »u lošem društvu«.uz to njihov Faust. I to je pod svim okolnostima stvar u k u s a — i ništa više. 183. — Bolje je dati se pokrasti nego imati strašila oko sebe — to je moj ukus. 169 168 . praznije i jednostavnije od ovih. — I svi glasovi zvuče drugačije u usa­ mljenosti! * Lat. — neka bude prema pravilu. U v r d d j i v o u p r e d a v a n j u . — Ako se živi sam. 180. — Sve što sada čini je va­ ljano i u redu — ali ipak ima pri tom nečistu sa­ vest. ne za mene. ima kuda ih vodila sudbina. ne govori se suviše glasno. To su dve moralne predrasude protiv vrednosti saznanja. 185. takođe se suviše glasno ne piše: jer čovek se plaši šuplje jeke — kritike nimfe Eho. Dobro vreme za slobodne duhove.: »Od obojice jedan će uvek slediti. — Misli su senke naših osećaja — uvek tamnije. — Ovaj umetnik me vređa na taj način na koji iznosi svoje pomisli (ideje). M u z i k a n a j b o l j e b u d u ć n o s t i . — Prvi će mi muzičar biti taj koji bi znao samo za tugu najdublje sreće. prev. P r a v o . 186. 187.

194. D o b r o ć u d n i . oni joj za to žele dobro. jer on p r e d njima trči — toliko su oni čopor. Ponosan čovek j e zlovoljan čak na one koji ga unapređuju: on mrko gleda na konje svojih kola. — A.188. da je »ceo svet« u pravu: to beše potajna dosetka ove duše. — Onaj čovek verovatno uvek postupa iz pritajenih razloga: jer on uvek ima na jeziku i takoreći pri ruci saopštive razloge. 195.: »Hvali te samo onaj ko je tebi ravan!« B. — Najperfidniji način da se šteti nekoj stvari jeste namerno braniti netačnim razlozima. P r o t i v h v a l i š a. K a n t o v a d o s e t k a . R a d . M i s l i l a c . 190. Kod njih sledi jedno na drugo: želja pri­ svajanja (oni slabo imaju skrupula što se tiče vrednosti drugog). — Čujemo samo pitanja na koja smo u stanju da nađemo odgovor. P r o t i v p o n e k i h o d b r a n a . radost u posedovanju i delanje u korist opsednutog. Z a t o o p r e z ! — Ništa toliko rado ne delimo drugima koliko pečat pritajenosti — zajedno sa onim što se pod tim nalazi. brzo prisvajanje. — Koliko blizu stoji sada i najdokonijim od nas rad i radnik! Kraljevska učtivost u recima »svi smo mi radnici!« bila je još pod Lujom Četr­ naestim i nepristojnost. On je pisao protiv naučnika u korist narodne predrasude. »P r o s t o d u š n i« č o v e k . — Kant j e hteo do­ kazati »ceo svet« na jedan uvredljiv način. G r a n i c a n a š e g s l u h a . ali za naučnike a ne za narod. Z l o v o l j a p o n o s n o g . 197. 196. 189. njihov prvi sud jeste »ona mi se dopada«. 170 193. — Pogledajte tamo! Pogledaj­ te tamo! On beži o d ljudi: ali ovi ga prate. 171 . — On je mislilac: to znači on se razume u to da stvari uzima jednostavnije nego što jesu. — Šta razlikuje od drugih ljude one dobroćudne ljude kojima sklonost zra­ či iz lica? Oni se osećaju dobro u prisustvu neke nove ličnosti i brzo se u nju zaljubljuju. 198. 192.: »Da! I ko te hvali kaže ti: ti si meni ravan!« 191. Za s m e j a n j e.

— To je zavidljivko — nje­ mu ne moramo želeti nikakvu decu. ili neka omađijana ženkica. K o d k i š e .199. 203. H i c n i g e r e s t . — taj je mračan.Čovek nije neučtiv kada kamenom lupa na vrata kojima nedo­ staje zvono — tako misle prosjaci i svakovrsni ljudi koji trpe nevolju. 200. R a s p i k u ć a . 202. — Prim. — Smejanje znači biti zlurad. 208. J e d a n n a č i n da se pita za razlo­ ge. —. ali niko im ne daje za pravo. 209. dak­ le svako je spreman i dobre volje da drugom učini nažao i da i kod lošeg vremena stvori neko jadno osećanje ugode. pri čemu ne zaboravljamo samo naše najbolje razloge. jer ne može više da bude dete. ali sa čistom savešću. 206. — O n još nije siromašan kao bogataš koji je svoje čitavo blago već jednom pre­ brajao — o n rasipa svoj duh nerazumnošću ras­ pikuće prirode. 205. on bi na nji­ ma zavidio. P o t r e b a . — Postoji način da se pita za naše razloge. samo to je siromaštvo si­ romašnih! 207. prev. — U odobravanju je uvek neka vrsta buke: čak kada sebi samima odobra­ vamo. — Potreba se smatra uzrokom ras­ tanka: u stvari često je samo posledica nastalog. V e l i k i č o v e k . 204. — Pada kiša i ja mislim na si-: rote ljude koji se sada zbijaju sa njihovim mno­ gim brigama i bez uvežbanosti da ih sakriju. Lat. — Darežljivost je kod boga­ tih često samo neka vrsta bojažljivosti. 201. S m e j a n j e. ili kameleon svih uzrasta. D a r e ž l j i v o s t . — Od toga što je »neko veliki čovek« ne možemo još zaključiti da je čovek. U o d o b r a v a n j u . Z a v i d 1 j i v k o. — To. možda je samo dečak. P r o s j a k i u č t i v o s t . nego i neki prkos i odvratnost prema razlozima uopšte osećamo kako se bude u našoj duši: veoma zaglupljujući način pitanja i pogoto­ vo trik tirana! 173 172 . ali izuzetno dolaze mu loše misli. * — On obično ne misli.

— Pre posledice verujemo u druge uzroke nego posle posledice. — Kazna ima svrhu da pop­ ravi onog k o g a k a ž n j a v a — to je poslednje pribežište branilaca kazne. 218. — Ne treba hteti. da se prevaziđe vrednoća svoga oca — to čoveka čini bolesnim. i u čijoj je blizini čovek u opasnosti da iznenada izgubi sluh ili još više. ti tražiš previše. Ovaj je bez oklevanja. 219. 213. P u t ka s r e ć i . — Ja ne volim ljude ko­ ji uopšte da bi delovali moraju da se rasprsnu. M e r i l o u m a r l j i v o s t i . S v r h a k a z n e . kao bombe. ne vrlina! 215. on je nagao i uvek zapinje u govoru od nestrpljenja: tako jedva naslućujemo u kakvoj je širokogrudoj duši duga daha u svome elementu. M o j a a n t i p a t i j a . — Ti ovde imaš otmen ideal pred očima: ali da li si t i tako otmen kamen.210. N e d a t i s e v a r a t i . — Jedan mudrac pitao je bu­ dalu koji put vodi ka sreći. renju prema sebi i prema svim vrlinama. do­ voljno je već da se samom sebi diviš!« Budala odvrati: »Alli kako se možemo stalno diviti a da stalno ne preziremo?« 214. kao neko ikoga pitaju za put do obližnjeg grada. 212. — Suviše jakim gla­ som čovek skoro nije u stanju da misli na fine stvari. da bi od tebe smeo oblikovati takav bo­ žanski lik? A bez toga nije li čitav tvoj rad neko varvarsko kiparstvo? Neka pogrda tvog ideala? 216. — Njegov duh ima loše manire. 211. — Držati nekog potajnog neprijatelja jeste luksuz za koji moralitet čak plemenitih duhova obično nije dovoljno bo­ gat. povikao je mudrac. 175 . — Vrlina daje sa­ mo onima sreću i neku vrstu blaženstva koji čista srca veruju u svoju vrlinu: ali ne onim finijim dušama čija se vrlina sastoji u najdubljem nepove174 U z r o k i p o s l e d i c a . I d e a l i m a t e r i j a . Na kra­ ju i ovde »vera čini blaženim!«—i upamtite. P o t a j n i n e p r i j a t e l j i . odgovorio: »Divi se samome sebi i živi na ulici!« »Stoj. V e r a č i n i b l a ž e n i m . 217. O p a s n o s t u g l a s u .

— tako potajno zaključuju oni veliki koji se trude u čovečanstvu. pod pretpostavkom da oko nas postoje ljudi koji veruju u našu sna­ gu: takva sredina nas vaspitava na »jednostavnost stila«. kao životinju koja se smeje. — Bojim se da ži­ votinje posmatraju čoveka kao biće ravno sebi. 225. Ž r t v a . — Pesnik u lažovu vidi svog brata po mleku kome je ispio mleko. V i k a r i j a t č u l a . 222. 223. 226. O b z i r n o s t . 229. — Mi kažemo da su najjače stvari jednostavne.220. — On se iz prkosa čvr­ sto drži jedne stvari koja mu je postala providna — ali on to naziva »vernost«. N e p o v e r l j i v i i s t i l . — »Oči imamo i da slu­ š a m o — reče jedan stari ispovednik. 228. P r k o s i v e r n o s t . 12 Vesela nauka K r i t i k a ž i v o t i n j a . — On ne može da vlada sobom: i polazeći od toga ona žena zaključuje da će biti lako da se njim ovlada i baca na njega svoje laso — jad­ nica koja će uskoro postati njegova robinja. Nepoverljivi govore emfatično. P o g r e š a n z a k l j u č a k . koje je na najopasniji način izgubilo zdrav životinj­ ski razum — kao bezumnu životinju. 227. koje su čak suviše često ubrajali među velike ljude. kao nesrećnu životinju. p o g r e š a n po­ g o d a k . P r o t i v p o s r e d n i k a . — Očevi i sinovi ima među so­ bom više obzira nego majke i kćeri. 221. — »Zlo je uvek imalo veliki efekt za sebe! A priroda je zla! Budimo dakle prirodni!« 176 »i/V 177 . a među slepcima je kralj onaj koji ima naj­ duže uši. — Ko hoće da pos­ reduje između dva odlučna mislioca obeležen je kao prosečan: on nema oči za to da vidi šta je. izvan­ redno. viđenje sličnost i izjednačavanje osobina je slabih očiju. P e s n ik i l a ž o v . kao životinju koja plače. tako je onaj ostao jadan i nije dogurao čak ni do čis­ te savesti. koji je ogluveo. P r i r o d n i . nepoverljivi čine emfatičnim. — O žrtvi i požrtvovanju žrtvene ži­ votinje misle drugačije od gledalaca: ali im ni­ kada nisu dozvolili da govore.

ostaje im skriveno. — »On je učtiv!« — Da. i samo čudom se de­ šava da taj jedini nedostaje! — Sreća nikako nije lako zarazna bolest — odakle to dolazi? u« 179 . i tebe i mene — to je njegova »učtivost«. — Ono što sada činim ili propuštam za s v e b u d u ć e je toliko važno kao najveći događaj prošlosti: u ovoj ogromnoj perspektivi delovanja sve radnje podjed­ nako su velike i male. » T e m e l j n i « . 239. U č t i v i . — Poneko dostiže svoj vrhunac kao karakter. Istina je: ti ne dolaziš širokom ulicom sa vojnom muzikom — ali stoga ovi dobri ipak još nemaju prava da kažu da tvom ponašanju nedosstaje muzika. S n e v a n j e . 236. on uvek ima kod sebe neki kolač za Kerbera i tako je plašljiv da svakoga smatra Kerberom. — »Tvoj život ljudima ne zvuči u ušima: za njih ži­ viš nemim životom. — Zar ne mora onaj ko hoće da pokrene gomilu da bude glumac samoga sebe? Zar ne mora prvo da se sam prevede u ono groteskno-jasno i da čitavu svoju ličnost i stvar i z n o s i u toj ogrubelosti i pojed­ nostavljenju? 237. 231. — Moramo se naučiti isto tako da bdimo: ili uopšte ne ili zanimljivo. Najopasnije s t a n o v i š t e . B e z z a v i s t i . — On ne oseća nikakvu za­ vist. 234. D u h i k a r a k t e r . ali u tome nema nikakve zasluge: jer on želi tla osvoji zemlju koju još niko nije imao i jedva tia ju je iko samo i video. N e d o s t a t a k ć u d l j i v o s t i . 232. Utešne reči jednog muzičara. N e v e s e l i . Ko ima uši neka sluša. — Polagani u saznanju misle da polaganost spada u saznanje. D a b i s e p o k r e n u l a g o m i l a .« 178 235. ali njegov duh nije baš primeren toj visini — a poneko obrnuto. i sva finoća melodije. 233. 238. svo nežno odlučivanje u sleđenju ili prethođenju.230. — Čitavo nje­ govo biće ne u b e đ u j e — to dolazi otuda što je prećutao učinjen dobar postupak. — Ili se uopšte ne sneva ili zanimljivo. — Jedan jedini neveseo čovek već je dovoljan da čitavo domaćinstvo baci u traj­ nu zlovolju i oblačno nebo.

nego da bi time k o n s t a t o v a 1 i naš ljudski odnos prema stvarima. 241. koje pruža svakom ko na njega gleda. — Mi želimo da finoću i stro­ gost metematike uteramo u sve stvari. koje bi kroz mnoge individue kao s v o j i m očima htelo da vidi i kao s v o j i m rukama da ščepa — neko sopstvo što još hoće da vrati i čita­ vu prošlost. o tom plamenu moje lakomosti! Ah. M a t e m a t i k a . D e l o i u m e t n i k . što ništa ne želi da izgubi. Posed drugih ostaje u stvarima. 248. Kako je moguće da je neki čovek lopov ili razbojnik! 243. — Ni svoje misli ne možemo potpuno reprodukovati rečima. P o h v a l a u i z b o r u . — »Ah. S u u m c u i q u e . o mojoj lakomosti! U ovoj duši ne prebiva nikak­ va nesebičnost — možda neko za svim žudeće sopstvo. — Umetnik bira svo­ ju materiju: to je njegov način hvaljenja. 18b 245. 242. M i s l i i r e č i . * — Ma koliko da je i veli­ ka lakomost moga saznanja: ja iz stvari ne mogu izvući ništa drugo osim onog što mi već pripada. P o r e k l o » d o b r o g « i »zlog«. — Svaka navika čini našu ruku dosetljivijom i našu dosetku nespretnij om. kada bih se ponovo rodio u sto181 . K n j i g e . što bi mu uopšte moglo pripadati! Ah. Ali ako bih morao. 247. — Šta nam je stalo do neke knjige koja nas čak ne prenosi preko svih knjiga? 249.240. 244. Na m o r u . — Pobolj­ šanje pronalazi samo onaj ko' zna da oseti: »Ovo nije dobro«. — Svakome svoje. — Ovaj umetnik je častoljubiv i ništa više: na kraju njegovo delo je samo uveličavajuće staklo. koliko je to samo moguće. ja bih je kao mnogi Rim­ ljani sagradio sve do mora — hteo bih već da sa tim lepim čudovištem imam zajedničke neke tajne. ne u verovanju da ćemo tim pu­ tem spoznati stvari. 246. prev. N a v i k a . Matema­ tika je samo sredstvo opšteg i poslednjeg poznava­ nja ljudi. — Ja ne bih sebi sagradio kuću (i u moju sreću spada čak i to što nisam kućevlasnik!). — Prim. * Lat. U z d a h o n o g a k o j i s a z n a j e .

prev. P o d r a ž a v a o c i . Jednog dana postići će­ mo naš cilj i ukazivaćemo tada sa ponosom na to kakva smo duga putovanja za to prevalili. Poneko ne zna koliko je bogat dok ne iskusi kakvi bogati ljudi postaju još njegovi lopovi. isto što ja či­ nim. Ali time smo otišli toliko daleko što smo uobražavali (misli­ li) da smo k o d k u ć e. što nji­ hov zadatak od njih zahteva. srećan je i velik u sebi. U v e k k o d k u ć e . — Prim. * Lat. 250. sitničavih previranja mnogih gadnih trenu­ taka. S v o j s t v o k o ž e . Tako stoji sa svom krivicom. 254. ukratko zbog njihove sumnje u svoju veličajnost — ali ne zbog žrtava i mučeništva. — A. Nijedan pobednik n e veruje u slučaj. — Mada su najoštroumniji sudije veštica i čak same veštice bili ubeđeni u krivicu čarobnjaštva (veštica).: »Ja ne želim da me se u nečemu podražava. N e s h v a ć e n i p a t n i c i .* 257. ne znate ni za strast onoga koji saznaje.: »Kako? Ti ne že­ liš nikakve podražavaoce?« B. — »Bolje ostati kriv nego pla­ ćati monetom što ne nosi naš lik!« — tako želi na­ ša suverenost. Sve dok Prometej saoseća sa ljudima i njima se žrtvuje. — neka mi bude dozvoljeno da kažem. 182 N e g a t o r i s l u č a j a . Protiv nesigurnosti i zbunjeno­ s t i . K r i v i c a . 251.tinama bića — ako za taj uzdah ne znate iz iskus­ tva. Iz i s k u s t v a . B o l j e k r i v . 183 . U stva­ ri mi nismo primetili da smo putovali. ali kada zavidi Zevsu i iskazivanju počasti. ja želim da svako sebi po­ kazuje kako nešto treba da se čini. — Veličanstvene prirode pate drugačije nego što to uobražavaju njihovi poštovaoci: one pate najteže zbog nepleme­ nitih. krivica uprkos tome nije postojala. prevazilazi svaku nesigurnost. Oni smatraju: za najbolje u stvarima — da imaju neku površinu: Svoje svojstvo kaže — sit venia verba. što mu smrtnici odaju — on pati! 252. — Onaj ko je uvek veoma zaposlen. — Svi ljudi dubokog du­ ha nalaze svoje blaženstvo u tome da jednom li­ če na leteće ribe i da igraju na krajnjim vrhovima talasa. 258. 255.« A: »Dakle—?« 256.

nego će se uvek samo hvaliti ili kuditi. Čak onaj koji voli hteo bi da izgleda kao bog — i to takođe ne iz sujete. — S a visokim ciljem čovek je čak nadmoćan nad pravičnošću. 268. mada se već nalazi pred očima svojim. G d e j e p o t r e b n a o k r u t n o s t . 266.« — A. — Kada volimo. — To što mi činimo nika­ da se neće shvatiti. O r i g i n a l n o s t . S a v i s o k i m c i l j e m . Ljudi­ ma kakvi su obično tek neko ime čini neku stvar uopšte vidljivom. 269. — Šta je originalnost? Videti nešto Sto je još bezimeno. želimo. 262. Š t a č i n i h e r o j s k i m ? — Suočiti s e s a svojom najvećom patnjom i svojom najvećom na­ dom ujedno.« 185 . Prim. — Jedan nikada nije u pravu: ali sa dvoje počinje istina. 267. B e z s u j e t e . — B.: »To je jedino sredstvo da se ima prednost pred mrtvima. nego što voljeno biće ne treba da pati. * — A.« 264. 184 U š t a v e r u j e š ? U to da će se važnosti svih stvari ponovo morati biti određene. da naši nedostaci ostanu skriveni — ne iz sujete. P o s 1 e d n j a s k e p s a . — : Originali su najčešće bili i da­ vaoci imena. S u b s p e c i e a c t e r n i . Š t a k a ž e t v o j a s a v e s t ? — »Ti treba d a budeš onaj ko si. — Jedan ne mo­ že sebe dokazati: ali dvoje ne možemo već poreći. Iz r a j a . — »Dobro i zlo su božje predrasu­ de« — reče zmija.: »Da se više ne umire. — Onaj ko ima veličinu okrutan je prema svojim vrlinama i rasuđivanjima drugog reda.: »Kakva pred­ nost?« — B. 261. J e d a n p u t j e d a n . * Lat. 270.259. prev. što još nije nazva­ no. Š t a mi č i n i m o .: »Ti se stal­ no sve brže udaljavaš od živih: uskoro će te izbrisa­ ti iz svojih lista!«. — Ta šta su na kraju istine čoveka? — To su n e p o r e c i v e zablude čoveka. 260. 265. ne samo nad svojim delima već i nad svojim sudijama.: — pod stubom večnosti.

januar 1882. uvek želi da nekog osramoti. Š t a v o l i š k o d d r u g i h ? — Moje nade. Da šumeći sada k moru Hita u susret svojoj najvećoj nadi: Stalno svetlija i stalno zdravija Slobodna u najprijaznijem moranju: Dakle slavi tvoje čudo Najlepši Januari ju! Đenova. šta je pečat postignute — Ne stidi se više pred samim sobom. Koga nazivaš lošim. Š t a j e n a j l j u d s k i j e ? Nekome prištedeti — Onoga koji opasnosti? ČETVRTA KNJIGA SANCTUS JANUARIUS* Ti koji platnenim kopljem Sečeš led moje duše. slobode? Sveti Januarije — svetac—zaštitnik Đenove.271. 275. 274. stid. . 272. Gde se n a l a z e najveće U sažaljenju. 273.

prev. tako bih i ja hteo reći šta bih danas sam sebi poželeo. da ono što je nužno u stvarima viđam kao lepo: tako ću biti jedan od onih koji stvari čine lepim. — Prim. Neću optuživati. Z a n o v u g o d i n u . L i č n o . Sve u svemu i velikom: ja ću bilo kad biti koji još kaže samo veliko Da (potvrđuje).276. — Još živim. 277. — Postoji izvesna visoka tačka života i ako smo je dostigli. — Prim. mislim dakle jesam. — Ljubav prema sudbini. moram još živeti. Amor fati**: neka to dalje bude moja ljubav. neću čak tužiti ni tužioce. Neka apstrahovanje bude moja jedina negacija: sve u svemu i velikom. Sum ergo cogito: cogito ergo sum. kakva misao treba da mi bude osnova. Neću voditi nikakav rat sa ružnim. i mene je misao ove godine najpre obu­ zela. ** Lat. dakle mislim. jer još moram misliti.: — jesam. onda smo sa svom našom * Lat. jam­ stvo i slast čitavog daljeg života! Ja želim sve više da učim.* Danas svako sebi dozvo­ ljava da iskaže svoju želju i svoju najdražu misao: pa. prev. 189 . još mislim.

neku bolest. gubitak prijatelja. 279. izostajanje nekog pi­ sma. Život svakog dana i svakog časa izgleda da ne želi Ništa više. neki san. Mi smo dva broda od kojeg svaki ima svoj cilj i svoju pu­ tanju. žudnje. koliko žuđenog života i opijenosti! A uskoro će ipak za sve te bu­ čne. stalno služe n a n a j v e ć e d o b r o . uganuće neke noge. nego da samo iznova dokazuje taj stav: bilo šta bilo. to sebe-nadvikivanje i zavaravanje! Svako hoće da bude prvi i u toj budućnosti a ipak je smrt i smrt­ na tišina jedina sigurna stvar i svima zajednička u ovoj budućnosti! Kako je čudno što ova jedina sigurnost i zajedništvo ljudima skoro uopšte ništa ne pomaže i da su n a j v i š e udaljeni od toga da se osećaju kao bratstvo u smrti! Čini me srećnim da vidim da ljudi uopšte ne žele da misle na smrt! Ja bih rado doprineo tome da im pomisao na ži­ vot učinim još sto puta v r e d n i j i m r a z m i ­ šljanja. sada kada se hvatamo rukama da nam sve. U stvari tu i tamo igra neko sa nama — dragi slučaj: on nam povremeno vodi ruku. neki protivargument. njegov saputnik! To je kao uvek kao u poslednjem trenutku odlaska ne­ kog broda sa iseljenicima: ljudi jedan drugom ima­ ju više da kažu nego ikada. Ali zatim nas je 191 . nestrpljenja. Mi takođe nećemo previsoko da mislimo o toj spretnosti naše mudro­ sti. neki pogled na prodavnicu. a postadosmo jedno drugom strani. bilo to ništa ili malo. očevid. loše ili lepo vreme. Ali to je tako i mi ne želimo da zatajimo i prikrijemo kao da bismo se od toga morali stideti.slobodom i ma koliko da smo lep haos postojanja porekli svaki brižni razum i dobrotu. što nastaje od svirke na našem instrumen­ tu: harmonija što zvuči suviše dobro da bismo se usudili da je samima sebi pripišemo. nego tada kad ovaj uspeva našim ludim rukama. otvaranje neke knjige. — Čini m e melanholično srećnim da živim u ovom metežu uličica. čas je neodgodiv. i da se veruje u neko brižno i sitno božanstvo. i najmudrije predviđanje ne bi moglo smisliti lepšu muziku. okean i njegovo pusto ćutanje nestrpljivo čeka iza sve te buke — tako žudan. neko ogovaranje. onim bezbrižnim nepoznatim odrekne verovanje. željne života zavladati tišina! Koliko iza svakoga stoji njegova senka. I svi. — Besmo prijatelji. sve stvari što nas pogađaju. 190 278. još jednom smo u najvećoj opasnosti duhovne neslobode i tre­ ba da se izložimo našoj najtežoj probi. koje čak lično po­ znaje svaku dlaku na našoj glavi i ne oseća nika­ kvo gađenje u najsažaljivijoj uslužnosti? Pa — ja mislim uprkos svemu da ostavimo bogove na mi­ ru a isto tako uslužne duhove i da se zadovolji­ mo pretpostavkom da je naša praktična i teorij­ ska spretnost sada došla do svog vrhunca u izla­ ganju i sređivanju događaja. Koliko se tu svakog trenutka jav­ lja uživanja. kao što smo to činili i tada bi se va­ ljane lađe tako mirno nalazile u jednoj luci i pod jednim suncem da bi moglo izgledati da su već na cilju i da su imale jedan cilj. Tek se sada naime sa najprodornijom snagom pred nama javlja pomisao na neko lično predviđanje. Zvezdano prijateljstvo. žive. mi se svakako možemo ukrštavati i zajedno svetkovati. bliska budućnost je sve: i stoga ta žurba. svi moji. neka prevara: ispoljava se brzo ili veoma skoro posle toga kao neka stvar što »nije smela nedostajati« — to ima dubokog smisila i koristi baš za n a s ! Da li postoji opasnije zavođenje od toga da se Epikurovim bogovima. ako nas katkad previše iznenadi čudesna har­ monija. ta povika. P o m i s a o n a s m r t . tako siguran u svoj plen. i ima za sebe najboljeg zagovornika. po­ treba i glasova.

** Lat. — Prim. te građevine govore suviše patetičnim i obuzetim jezikom. * Italijansko letovalište u Liguriji. bio to peti čin neke trage­ dije ili državne akcije. 13 Vesela nauka . njihove misli. ne svoje crkvene upotrebe. Mi želimo da se prenesemo u kamen i biljku. prev. Čovek ima prili­ čno da se smeje kada vidi te pisce koji oko sebe šušte naboranim iruhom tog perioda: oni žele tako da skriju svoje n o g e . kao božje kuće i raskošna mesta nekog nadsvetskog saobra­ ćaja da bi mi bezbožnici mogli da se tu bavimo s v o j i m m i s l i m a . gde je vita contemplativa* uvek najpre morala da bude vita religiosa**: i sve što je crkva izgradila izra­ žava tu misao. religiozni život. Prvi drugog reda postaju uvek pred kraj nemirni i ne ruše se u tako ponos­ noj mirnoj ravnomernosti u more kao na primer stene kod Portofina* — tamo gde đenovski zaliv završava svoju pesmu. 281. čak ako bismo jedan drugom morali postati nepri­ jatelji na zemlji. Prošlo je vreme otkako je crkva imala monopol na razmišljanje. rni hoćemo da u s e b i šetamo kada prolazimo kroz te hale i vrtove. prev. — Postoje maniri i gestovi po kojima čak i veliki dzovi odaju da potiču od puka ili polu-puka: hod i korak. — Potreban je jednom i verovatno uskoro uvid šta pre svega nedostaje našim velikim gradovima: tiha i široka nadaleko rasprostrta mesta za razmišlja­ nje. to je zakon koji vlada n a d na­ ma: upravo time treba da budemo i dostojniji je­ dan drugog! Upravo time treba pomisao na naše nekadašnje prijateljstvo da bude svetije! Postoji verovatno ogromna nevidljiva krivulja i zvezdana putanja u koje mogu biti u r a č u n a t e naše tako različite staze i ciljevi kao mali delovi puta — uzdignimo se od te misli! Ali naš život je prekratak i naša moć vida preslaba da bismo mogli biti više od prijatelja u smislu one uzvišene mogućnosti. ali se nećemo prepoznati: različita mora i sunca su nas promenila! Da moramo jedan dru­ gom biti strani. oni ne mogu da h o d a j u . kuda ne prodire nika­ kav šum kola ili izvikivača i gde bi čak finije po­ našanje zabranilo svešteniku glasnu molitvu: gra­ đevine i nasadi što bi kao celina izražavali uzvišenost sećanja i izdvajanja. Tako ni Napoleon na svoje veliko ogorčenje nije mogao da hoda shodno vladaru i »legitimno«. bio to kraj neke melodije ili misli. — Prim. Z n a t i n a ć i k r a j . osobito ih odaju. — Prim.svemoćna sila našeg zadatka ponovo razdvojila. kao kod veli­ kih povorki prilikom krunisan ja i sličnog: i tu je bio samo predvodnik neke kolone ponosan i užur­ ban ujedno i veoma svestan toga. A r h i t e k t u r a onih koji saznaju. u prilikama kako se to u stvari mora razumeti. — Majstori prvog reda prepoznaju se po tome što u velikom i malom znaju na savršen način da nađu kraj. 280. prev. na različita mora i različite sunčanice i možda se više nikad nećemo videti — a možda ćemo se čak i videti.— I tako v e r u j m o u naše zvezdano prijateljstvo. mesta sa visokim prostranim pasažima za loše ili previše sunčano vreme. 282. 192 život razmišljanja. Ja ne bi znao kako bismo se mogli zadovoljiti tim građevinama. čak ako bi bile liše* Lat. H o d .

Gra­ dite svoje gradove na Vezuvu! Pošaljite vaše bro­ dove u neispitana mora! Živite u ratu sa sebi rav­ nima i sa vama samim! Budite razbojnici i osva­ jači dok ne možete biti vladari i posednici. plodniji ljudi. zar želiš da se svega odrekneš? Ko će ti dati snage za to? Još niko nije imao tu snagu!« — Postoji jedno je­ zero što se jednog dana odreklo da oteče i koje je postavilo branu tamo gde je do tada oticalo: od tada to jezero sve više raste. što nosi sneg na svom vrhu i žar u svom srcu za tebe ne postoji niko ko će odmazditi. ti se braniš od nekog poslednjeg mira. ratoborniji vek. Možda će nam to odricanje podariti i snagu kojom će se samom moći podneti odricanje možda će se čovek od tada sve više uspinjali gde više ne i s t i č e u nekog boga. jednostavnost i preziranje velikih sujeta isto toliko svojstveno kao velikodušnost u pobedi i obzir prema malim sujetama svih pobeđenih: ljudi sa oštrim i slobodnim sudom o svim pobednicima i učešću slučaja u svakoj pobedi i slavi: ljudi sa svojim tvrđavama. koji ipak ne mo­ gu da poteknu iz ničeg — a isto tako ni iz peska i sluzi sadašnje civilizacije i obrazovanja velegrado­ va: ljudi koji znaju da ćuteći. E x c e 1 s i o r! — »Ti nećeš nikada više moliti. što mu (saznanju) pripada: ono će hteti da v l a d a i da po s e du je. tamo gde treba. 195 . poslednjom moći da staneš i da ispregneš svoje misli — ti nemaš stalnog stražara i prijatelja za svojih sedam usamljenosti — ti živiš bez pogle­ da na neku planinu. Za to je potrebno sada mnogo hrabrih ljudi koji se pripremaju. valjano i veliko pre svega je argument protiv skeptičara koji u njima boravi: treba ovog uveriti ili nagovo­ riti. što će pre svega hrabrosti opet odavati počast! Jer on treba da prokrči put jednom još višem veku i da prikupi snagu. strpljenje. To su veliki sebi-nedovoljni. a za to je potreban skoro genije. vi koji saznajete! i skoro će proći vreme kada će i vama moći biti dozvoljeno da živite skriveni u šumama kao plašljivi jeleni! Konačno će saznanje pružiti ruku onome. naučeni i sigurni u zapovedanju i ujedno spremni. — Malo ljudi uopšte veruje u sebe: i od tih malobrojnih dobijaju to verovanje jedni kao korisnu slepoću ili delimično pomračenje svog duha (šta bi oni ugledali ako bi se samo mogli videti do temelja!).283. niko kao poboljšivač pri završetku — ne postoji više nikakav um u onome šta se dešava i nikakve ljubavi u tome što će ti se dogoditi — tvom srcu nije pristupačno nikakvo počivalište. podjednako služeći svojoj vlastitoj stvari: ugroženi ljudi. gde se još samo može nalaziti a ništa više tražiti. svojim vremenima tugovanja. u jednom kao i drugom podjed­ nako ponosni. da slušaju. 285. — J a poz­ dravljam sve znakove za to da počinje neki mu­ ževniji. L j u d i k o j i s e p r i p r e m a j u . usamljeni i rešeni da budu istrajni u svojoj nevidljivoj delatnosti: ljudi koji intimnom sklonošću traže to što kod njih t r e b a p r e v l a d a t i : ljudi kojima je ved­ rima. drugi ga moraju u sebi tek steći: sve što oni čine dobro. nikad se više odmarati u bes­ krajnom poverenju — ti to sebi zabranjuješ pre nekom poslednjom mudrošću. poslednjom dobro­ tom. svojim radnim danima. V e r o v a n j e u s e b e . srećniji ljudi! Jer verujte mi! — požnjeti tajnu najveće plodnosti i najvećeg uživanja glasi: ž i v e t i o p a s n o . ti želiš večno vraćanje rata i mira: čoveče odricanja. koja će onom jednom us trebati — onaj vek koji hezoizam unosi u saznanje i v o d i ratove radi misli i njenih posledica. nikad više obožavati. i vi sa njim! 194 284.

Za njih ne možemo da postavimo nikakve ispovednike. stalno kao neko uspinjanje stepenicama i jedno počivanje kao na oblacima. Uprkos tome mogla bi jednom roditi i takve ljude — tada kada se stvori i učvrsti mnoštvo povoljnih preduslova. Ja volim neznanje o budućnosti i ne želim da propadnem od nestrpljenja i što ću unapred okušati obećane stvari. ovaploćenje jednog jedinog uzvišenog raspoloženja — to je do sada bio samo san i očaravajuća mogućnost: istorija nam za sada ne daje u tome još nikakav siguran primer. — Ovde s u nade. što njegova priroda pruža u snagama i slabostima. Z a d o v o l j s t v o u s l e p o ć i . Na b r o d o v e ! — Ako razmotrimo kako na svakog pojedinca deluje neko svojevrsno uopšte opravdavanje da se živi i misli — naime kao neko sunce koje greje. sem za trenutke. ali šta ćete od njih videti i čuti ako u vašim rođenim dušama niste doživeli sjaj i žar i prasko­ zorje? Ja mogu samo da podsećam— više ne mo­ gu! Da li želite od mene da pokrećem kamenje. da od životinja činim ljude. i izuzetan čovek treba da imaju svoju filosofiju. ali one ne treba da mi otkriju k u d a i d e m . Nego nam je potrebna nova p r a v i č n o s t ! I neko novo ždrebanje! I nova filosofija! I mo­ ralna zemlja je okrugla. a zatim uklapa u neki umetnički plan sve dok se jedno svako javlja kao veština i um pa čak i slabost još oduševljava po197 . vi filosofi! 290 J e d n o j e p o t r e b n o . da­ režljivim u sreći i njega čini i u dobrohotnosti. Ali ako ste još ka­ menje i životinje. — »Moje mi­ sli. treba da mi pokažu gde stojim. — Čini mi se da većina ljudi uopšte ne veruje u uzvišena raspo­ loženja. potražite prvo svog Orfeja! 287. najviše četvrt časa — izu­ zev one malobrojne koju iz iskustva znaju za neko duže trajanje uzvišenog osećanja. što sada ne može da nasumce skupi ni najsrećniji slučaj. 288. reče putnik svojoj senci. svoje puno pravo. donosi svako cvetanje i sazrevanje i uopšte ne dopušta da se po­ javi nagli veliki korov tuge i neraspoloženja — onda zahtevajući uzvikujemo: ah kada bi se još stvorila mnogo takva nova sunca! I zao i nesrećan. jedan! Na brodove. mada je čovečanstvo do sada od nje učilo i primenjivalo je. prizivače duša i praštala grehova. blagosilja. Možda bi to budućim dušama bilo to upravo obično stanje. — »Dati stil« svom životu velika je i retka veština.286. Ali biti čak čovek dubokog osećanja. U p a d a n j e u n e č i j i g o v o r . U z v i š e n a r a s p o l o ž e n j a . svoj sunčev sjaj! Nije ih pot­ rebno sažaljevati! — moramo se odučiti te oholo­ sti. oplođava i jedino nje­ mu sija. I moralna zemlja ima svoje antipode! I antipodi imaju svoje pravo na život! Treba otkriti još drugi svet — i više nego. Nju primenjuje onaj ikoji sve sagledava. kako neprestani čini zlo dobrim. kako nezavisno od pohvale i pokude. 289. što se do sada tu i tamo u našim dušama iznimno javljalo uz obuzi­ manje jezom: stalno kretanje između visokog i ni­ skog osećanje visokog i niskog.

gled. Ovamo treba dodati veliku masu druge pri­ rode, tamo odneti deo neke prve prirode — oba puta sa dugim uvežbavanjem i svakodnevnim ra­ dom u tome. Ovde je skriveno ono ružno što se ne može odneti, tamo je pretumačeno u ono uzvi­ šeno. Mnogo čega nestalnog, onoga što se protivi oblikovanju prišteđeno je pogledima u daljinu i iškorišćeno je — to treba da daje mig u širinu i bezmernost. Na kraju, kada je delo dovršeno, ot­ kriva se kakva je prinuda bila u pritisku istog ukusa što je vladao i oblikovao u velikom i ma­ lom: da li je ukus bio bolji ili gori manje znači nego što se na to pomišlja—dovoljno je što to beše ukus! To će biti snažne, vlastoljubive prirode što će u takvoj prinudi i u takvoj povezanosti i takvom savršenstvu pod vlastitim zakonom uživati svoju najfiniju radost: strast njihovog moćnog htenja olakšava se pred prizorom svake stilizovane prirode, svake pobeđene i služeće prirode, čak kada grade dvorove i podižu nasade, protivi im se da oslobode prirodu. Obrnuto, slabi su oni karakteri, koji ne vladaju sobom, koji m r z e povezanost sti­ la: oni osećaju da kada bi im se nametnula ta gorko-zla prinuda, da bi pod njom morali da budu prosti: oni će postati robovi čim služe, oni mrze služenje. Takvi duhovi — oni mogu biti prvoraz­ redni duhovi — uvek su spremni da divlje, samo­ voljno, fantastično, neuredno, iznenađujuće tumače ili oblikuju svoju okolinu kao s l o b o d n u pri­ rodu: i oni svakako to čine, jer samo tako sebi čine dobro! Jer jedna je nužda: da čovek sobom p o s t i g n e svoje zadovoljstvo — bilo samo ovim ili onim načinom književnosti i umetnosti: samo tek tada čovek može izgledati uopšte podnošljiv! Onaj ko je sa sobom nezadovoljan, stalno je spre­ man da se za to sveti: mi drugi ćemo biti njegove žrtve, pa bilo samo u tome što ćemo uvek imati da podnosimo njegov ružan pogled. Jer prizor ruž­ nog čini lošim i mračnim. 198

D e n o v a. — Dosta dugo sam posmatrao ovaj grad, njegove perivoje i široki opseg njegovih na­ stanjenih brda i obronaka; konačno moram reći: vidim d u h o v e iz proteklih pokolenja — ovaj predeo mi je previše zasejan kopijama smelijih i samopouzdanijih ljudi. Oni su ž i v e l i i hteli dalje da žive — to mi govore svojim kućama, izgrađenim i ukrašenim za stoleća, a ne za prolazan čas: oni su prema životu bili dobri, ma koliko da su mo­ gli biti zli prema sebi. Uvek vidim onog (koji radi, kako mu miruje pogled na svemu što je bliže oko njega izgrađeno, a isto tako na grad, more i pla­ ninske lance, kako je tim pogledom moćan i os­ vaja: on želi sve da u k l o p i u svoj plan i na kraju da učini svojim v 1 a s n i š t v o m, postajući delom istog. Čitav ovaj predeo je zarastao ovim prekrasnim uživanjem u posedovanju i plenu; i kao što ovi ljudi u daljini nisu priznavali nikakvu granicu i, u svojoj žudnji za novim, postavili novi svet pored starog, tako bi se i u domovini još uvek pobunio protiv svakog i našao svoj način da izrazi svoju nadmoć i da između sebe i svog suseda po­ stavi svoju ličnu beskrajnost. Svako bi još jednom osvojio svoju domovinu za sebe, savladavši je svo­ jim arhitektonskim mislima i pretvorivši se tako­ reći u radostan prizor svoje kuće. Na severu imponuju zakon i opšte zadovoljstvo u zakonitosti i poslušnosti, ako gledamo na način gradnje grado­ va: pri tom pogađamo ono unutrašnje sebe-izjednačavarije, sebe-uklapanje, što je moralo vladati dušom svih graditelja. Ali tu ćeš naći, zavijajući za svakim uglom, nekog čoveka za sebe, koji po­ znaje more, pustolovinu Istoka, čoveka koji je nesklon zokonu i susedu kao nekoj vrsti dosade, i koji već sve zasnovano, staro odmerava svojim za­ vidnim pogledima. On bi hteo nekom čudesnom prepredenošću mašte da sve to bar u mislima još jednom iznova utemelji, da na to stavi svoje 199

ruke, da u to unese svoj smisao — bilo to samo .za trenutak nekog sunčanog popodneva, gde će se njegova melanholična i nezasitna duša jednom za­ sititi i njegovim očima će smeti da pruži samo ono vlastito i ništa više strano. 292. P r o p o v e d n i c i m a m o r a l a . — Neću d a propovedam nikakav moral, ali onima koji to čine savetujem ovo: ako želite da najbolja stanja i stvari lišite svakog ugleda i vrednosti, tako i na­ stavite da kao do sada da i dalje pričate o tome! Postavite ih na vrh vašeg morala i govorite od ju­ tra do večeri o sreći vrline, o duševnom miru, o pravičnosti imanentne odmazde: tako kao što to vi činite, sve te dobre stvari konačno će steći popu­ larnost i počeće o njima da se viče na ulicama: ali tada će i svo zlato ka tome biti istrošeno, a po­ red toga će se i svo zlato u t o m e pretvoriti u olovo. Doista, vi se razumete u obrnutu veštinu alhemije, u obezvređivanje najvrednijeg! Isprobaj­ te jednom neki drugi recept da ne kao do sada postignete suprotnost onoga što tražite: p o r i č it e te dobre stvari, uklonite ih od dopadanja svetine i lakog kruženja, učinite ih ponovo stidljivošću usamljenih duša, recite: m o r a l j e n e š t o z a b r a nj en o! Možda ćete na takav način od ljudi za te stvari dobiti ono do čega nam je jedino sta­ lo, mislim h e r o j s k e . Ali tada mora biti nečega za pribojavanje a ne, kao do sada, za gađenje! Zar ne bismo danas s obzirom na moral kao majstor Ekhart rekli: »Molim Boga da me ostavi Bog!« 293. N ' a š v a z d u h . — Dobro znamo: onaj ko sa­ mo kao u šetnji jednom baci pogled na nauku, na

rod žena a, nažalost, i mnogih umetnika, za njega strogost njihovog služena, ta neumoljivost kako u velikom tako i u malom, te brzina u odmeravanju, suđenju i presuđivanju ima nečeg što nas baca u nesvest i što nam uliva strah. Posebno ga zapanjuje kako se ovde zahteva ono najteže, čini ono najbolje, a da za to nema pohvala ni odlikovanja. Naprotiv, kao među vojnicima, čuju se samo pokuda i oštri u k o r i — jer ispravljanje smatra se pravilom, a pro­ mašaj izuzetkom; ali pravilo ovde kao i svuda je ćutljivo. Tako sa »strogošću nauke« stoji sada kao i sa formom i učtivošću najboljeg društva: ona preplaši neposvećenog.— Ali ko je na nju na­ vikao ne bi ni mogao nigde drugde da živi sem u . ovom jasnom, providnom, snažnom, jako naelektrisanom vazduhu, u ovom m u ž e v n o m vazduhu. Inače njemu svuda nije dovoljno čisto i zračno. On sumnja da t a m o nikome ne može mnogo ko­ ristiti njegova najbolja veština i da ga ne može samog radovati, što mu zbog nerazumevanja iz­ miče polovina njegovog života, za što je stalno pot­ rebno mnogo opreza, mnogo prikrivanja i da se pridržava svoga — sami veliki i nekorisni gubici u snazi! Ali u t o m jasnom i strogom elementu je potpuno snažan: ovde on može da leti! Zašto bi opet morao da se spušta u one mutne vode, gde se mora plivati i gacati, gde čoveku krila postaju neprijatne boje! — Ne! Tu nam je preteško da ži­ vimo: šta možemo za to što smo rođeni za vazduh, za čisti vazduh, mi suparnici svetlosnog zraka, i što bismo najradije hteli jahati na eterskom pra­ hu, kao i on, i ne dalje od sunca, već p r e m a s u n c u! Ali to ne možemo, pa ćemo uraditi ono slo jedino možemo: doneti svetlost zemlji, postati »svetlost zemlje«! A z a t o imamo svoja krila, svo­ ju brzinu i strogost, i radi toga smo muževni i sa­ mo strašni kao vatra. Neka se nas plaše oni koji ne znaju da se greju i osvetle pored nas.

200

201

P r o t i v k l e v e t n i k a p r i r o d e . — Nepri­ jatni su mi oni ljudi kod kojih svaka prirodna težnja odmah postaje bolest, nešto što izopačuje ili čak nešto sramno — o n i su nas zaveli da mis­ limo da su ljudske sklonosti i nagoni zli; oni su uzrok naše najveće nepravednosti prema našoj pri­ rodi, prema svakoj prirodi! Ima dovoljno ljudi koji se s m e j u ljupko i bezbrižno prepustiti svo­ jim nagonima: ali oni to ne čine iz bojazni od one umišljene »zle suštine« prirode! S t o g a je došlo do toga da nalazimo toliko malo otmenosti među ljudima: njihovo obeležje će vazda biti da se ni­ malo ne plašimo sebe, da od sebe ne očekujemo ništa sramno, da bez sumnji letimo kuda nas vuče — nas slobodno rođene ptice! Ma kuda stigli uvek će oko nas biti slobodno i osunčano.

hi jedno drugom morali biti zahvalni i jedno dra­ gom t a k o pružiti ruke na rastanku. I već je no­ vina na pragu a i isto tako moja vera — neuništi­ va luda i neuništiv mudrac! To novo biće ono pra­ vo, poslednje pravo. Tako prolazim sa hranom, mislima, ljudima, gradovima, pesmama, muzikama, učenjima, dnevnim redom, načinima života. — Na­ protiv mrzim t r a j n e navike i smatram da mi se približuje neki tiranin i da se z g u š n j a v a vazduh oko mene, tamo gde se zbivanja oblikuju tako da iz toga izgleda da nužno izrastaju trajne navike; na primer kroz neku službu, kroz stalno bivanje zajedno sa istim ljudima, kroz stalno prebivalište, kroz izuzetno zdravlje. Čak sam pri čitavoj svojoj bedi i bolesti, i ma šta bilo nesavrše­ no u meni — u najvećoj dubini svoje duše zahva­ lan, jer mi takve stvari ostavljaju hiljadu izlaznih vrata, kroz koja mogu da se izvučem od trajnih navika. — Naravno ono najnepodnošljivije, ono u stvari užasno, bio bi mi neki život bez ikakvih na­ vika, život što stalno zahteva neku improvizaciju — to bi bilo moje progonstvo i moj Sibir.

K r a t k e n a v i k e . — Ja volim kratke navike i smatram ih neocenjivim sredstvima da upoznam m n o g e stvari i m n o g a stanja i sve do teme­ lja njihovih slatkih i gorkih osobina; moja pri­ roda je podešena na kratke navike, čak u potre­ bama svog telesnog zdravlja i uopšte ukoliko samo mogu da vidim: od najnižeg do najvišeg. Uvek verujem da će me to sada trajno zadovoljiti — i kratka navika ima onu veru strasti, veru u večnost — i treba mi zavideti što sam to našao i spoznao: i sada me to hrani u podne i uveče i širi neko duboko zadovoljstvo oko sebe i u mene, tako da mi nije potrebno ono drugo, a da nemam razloga da upoređujem, prezirem ili mrzim. I jednog dana došlo je to vreme: dobra stvar me napušta, ne kao nešto što mi sada uliva odvratnost — nego miro­ ljubivo i zasićeno mnome, kao što bih joj ili kao što

S t a l a n p o z i v . — Stalan poziv beše odvaj­ kada krajnje korisna stvar; i tamo gde još uvek društvom Vlada samo čoporski nagon, još uvek je za svakog pojedinca najsvrsishodni]e p r i k a z i ­ v a t i svoj karakter i svoje zaposlenje kao nešto nepromenljivo—čak ako u osnovi to nije tako. »Možemo se na njega osloniti, on se ne menja« — tg je u svim opasnim društvenim situacijama poh­ vala što najviše ima da znači. Društvo sa zado­ voljstvom oseća da ima pouzdano, u svako vreme spremno o r u đ e u vrlini ovog, u častoljubivosti onog i u razmišljanju i strasti trećeg čoveka ono odaje svoje najviše počasti ovom o r u đ u-prirodi, 203

202

Ali moć-protivrečiti. — Kakva imamo sredstva da nam stvari učinimo lepim. a započinje život. jer baš dobra volja onoga koji saznaje ne okleva da u svako vreme o p o r e k n e svoje dotadašnje mišljenje. drugačije uče­ nje i preobražavanje sebe. U z d a h . providnost: sve to treba da nau­ čimo od umetnika i u ostalom da budemo mud­ riji od njih. ali još više od umetnika koji su u stvari uvek spremni da dolaze do takvih otkrića i da izvode takve majstorije. i da je mnogo samoprezira 'moralo biti u istoriji najvećih duhova. za s a z n a n j e najštetniji na­ čin opšteg suđenja. i da je moralo biti mnogo samoprezira i skrivene bede.tom ostajanju vernim sebi. težnjama. novo. kako sam mogao biti tako srećan kada sam uhvatio tu pticu. i najpre u najmanjem i najsvakidašnjem. kada recimo razblažuju ono gorko ili vino i šećer stavljaju u (Mischkrug). ali mi želimo da budemo pesnici svog života. ma koliko inače mogla biti prednost takvog načina mišljenja. Jer kod njih obično prestaje ta nji­ hova fina snaga. — Zar vi verujete da bi nauke nastale i postale velike da im nisu pretho- 204 205 . i čak manama. ako one to nisu? — i smatramo one to po sebi nikad nisu! Ovde imamo nešto da naučimo od lekara. — Ja sam se usput dokopao tog uvi­ da i brzo sam upotrebio prve loše reci. Takvo ocenjivanje što cveta i što je cvetalo svuda zajedno sa moralitetom morala. dok se mno­ go od njih ne vidi i mnogo još mora pogledati d a b i s e j o š m o g l e v i d e t i — ili stvari vi­ đati kao iza ugla i kao u nekom isečku — ili ih tako postaviti da se delimično pretvaraju i dopuštaju samo da ih u perspektivi proziremo — ili ih posmatrati kroz obojeno staklo ili u svetlosti večer­ njeg rumenila — ili im dati neku površinu i kožu sto nema punu. Neki čak znaju da uzvišeniji čovek želi da mu se protivreči i to izaziva da bi dobio neki mig za njegovu njemu do tada nepoznatu neisprav­ nost. đ da bude nepoverljivo uopšte u odnosu na sve što u nama hoće da se u čv r s t i — ovde je osuđeno i ozloglašeno. Mišljenje onoga ko saznaje da se nalazi u protivrečnosti sa »stalnim pozivom« smatra se n e č a s n i m . Udaljiti se od stvari. A sada mi je umro u ovim suvim rečima i visi i mlohav je u njima — i jedva da više znam. da ga učvr­ stim. privlačnim. v 297 M o ć i p r'o t i v r e č i t i. 300. tamo gde prestaje umetnost. tradiciju. stečena č i s t a savest uz neprijateljstvo prema onome na što se na­ viklo. dok okamenjivanje mišljenja uživa svaku čast: pod pro­ kletstvom takvog vrednovanja moramo danas još da živimo! Kako se teško živi kada se protiv i oko sebe oseća sud mnogih milenijuma! Verovatno je da je mnogo milenijuma saznanje bilo opterećeno lošom savešću. poželjnim. posvećeno — to je više nego ono jedno i drugo i u stvari veliko. zapanjivo u našoj kulturi. najveći korak oslobođenog duha: ko to zna? Što m o r a m o naučiti od umetnika. Ali to je u svakom slu­ čaju. 298. odgaja »karaktere« i čini o z l o g l a š e n i m svako menjanje. kada ih ugledam. 299. toj nepromenljivosti u pogledima. da mi opet ne odleti. P r e d i g r e n a u k e . — Sada svako zna da je moći podnositi suprotstavljanje visoki znak kulture.

** Lat. kontemplativce — m i nismo n i t i t o l i k o p o n o s n i . 206 207 . pot­ vrđivanja i poricanja. kao kra­ đa. — Kontemplativna moć. — Imati fina čula i fin ukus. prev. Njemu je kao pesniku svakako svojstvena vis contemlativa i osvrt na svoje delo. mnoštvo njegovih nadražaja stalno raste. boja. a pre svega vis creativa**. a isto tako mnoštvo vrsta njegovih ugoda i neugoda — uzvišeniji čovek postaje uvek ujedno srećniji i nesrećniji. što se kao takva uopšte n i s u uvežbava'la i osećala: i nekom dale­ kom dobu i čitava r e l i g i j a izgledala kao vežba i predigra: možda je mogla biti čuveno sredstvo za to da bi jednom pojedinci mogli uživati čita­ vu samodovoljnost nekog boga i čitavu svoju snagu samospasenja: štaviše — smemo pitati da li bi čovek bez one religiozne škole i predistorije uopšte mogao naučiti da oseća glad i žeđ za s o b o m i da iz s e b e uzima zasićenost i punoću? Da' li je Prometej prvo morao s m a t r a t i da je uk­ r a o svetlost i to okajavati da bi konačno otkrio da je on stvorio svetlost. nema ništa od tog po sebi po svojoj prirodi — priroda je uvek bezvredna — nego se njemu jednom dala. perspektiva. astrolozi i veštice kao oni koji su svojim obećanjima i opsenama prvi imali da stvore žeđ. — stvaralačka moć. Sve što je od vrednosti u sadašnjem svetu. — Uzvišeni ljudi razlikuju se od niskih po tome što neizrecivo više vide i čuju i misleći vide i čuju — i upravo to razlikuje čoveka od životinje i više životinje od nižih. glad i ukus za s k r i v e n e i z a b r a n j e n e sile? Da li se čak beskrajno više moralo o b e ć a v a t i nego što se moglo ispuniti da bi se uopšte nešto ispunilo u carstvu saznanja? — Možda na isti način kako nam se ovde predstav­ ljaju predigre i uvežbavanja. prim. biti naviknut na ono odabrano i naj* Lat. Ovo pesništvo koje smo pronašli stalno uče i uvežbavaju takozvani praktič­ ni ljudi (kao što se kaže naši glumci) i to im posta­ je navika i stvarnost. za njim se baca sve više udica interesovanja. alkemičari. prev. takozvanog delatnog čoveka. Mi koji mislimo i osećamo uvek stvarno i stalno č i n i m o nešto Sto još ne postoji: čitav večno rastući svet procena. n i t i t o ­ l i k o s r e ć n i koliko bismo mogli biti. i kada ga u jednom trenutku ščepamo. ž u d e ć i za s v e t ­ ­o š ć u. što n e d o s t a j e delatnom čoveku. Kavkaz. — Prim. i da nije samo čovek bio delo s v o j i h ruku i glina u svojim rukama? Da li su sve to sa­ mo kipovi kipara? — isto tako kao iludilo. ali još više od nekog pukog posmatrača i pozvanog gosta p r e d pozornicom. Ali pri tom l u d i l o ostaje njegov stalni pratilac: on smatra da kao g l e d a l a c i s l u š a l a c gleda neku veliku predstavu i neku veliku operu. u sledećem smo već zaboravili na njega: mi pog­ rešno sudimo o našim najboljim snagama i za stupanj slabije cenimo sebe. 302 O p a s n o s t s r e ć n o g .dili čarobnjaci. ma šta mogli reći izgled i opšte verovanje. pa čak svakodnevica. a mi besmo ti koji smo davali i poklanjali! Mi smo prvi stvorili svet k o j i se l j u d e n e š t o t i č e ! — Ali nam baš nedostaje to znanje. što je život: on svoju prirodu naziva k o n t e m p l a t i v n o m * i pri tom previđa da je i on sam stvaran pesnik da i nastavlja da peva o životu — da se naravno veoma razlikuje od g l u m c a te drame. pokloni­ la neka vrednost. Svet postaje sve puniji za onoga ikoji izrasta u visinu čovečanstva. jastreb i čitava tragična prometeida svih koji saznaju? ^301 L u d i l o k o n t e m p l a t i v a c a . težina. postepenosti.

To kada ga je povremeno vuklo njegovo srce. D v a s r e ć n i k a.bolje duha kao na pravu i najvažniju hranu. — U osnovi su mi mrski svi morali koji govore: »Nemoj to činiti! Odreci se! Savladaj se!«—ja sam naprotiv zahva­ lan onim moralima koji me ne gone da nešto či­ nim i opet da činim i od jutra do večeri. naime. p r o p u š t a m o . pomorci. što su mu postavili mladi ribari. i u najdubljem uživanju trenutka biti savladan suzama čitave purpurne sete srećnika: ko sve ne bi želeo da baš sve to bude n j e g o v posed. ne na stranu. Čovek se podseća na one majstore improvizacije muzike. Ali oni su uvežbani i stva­ ralački.tako strogo stremi svom cilju. razume se u i m p r o v i z a ­ c i j u ž i v o t a i čak najfinijeg posmatrača dovo­ di do zapanjenosti: izgleda. kao za neku svetkovinu i biti pun želja za neotkrivenim svetovima i mori­ ma. »Naše delanje treba 14 Vesela nauka 209 . nije morao da reši! Da. ovaj čovek. »Ako mi to ne pođe za rukom«. da ne čini ni­ kakav pogrešan korak. nalik na požutelo lišće. kao da se tamo kratko vreme odmaraju i ve­ sele hrabri ljudi. Ja znam više o životu. — Doista. Da li verujete da je zbog toga nesrećan? On je odavno u sebi samom resio da svoje želje i pla­ nove ne uzima toliko ozbiljno. uži­ vati u svojoj snažnoj. moj ponos a isto tako moj jad nalaze se negde drugde. male zagonetke opasnosti su najsrećnijih! ji ih vuče neki udarac prstom. kome bi čak i slušalac pri­ pisao neku božansku n e p o g r e š i v o s t ruke. neka ćud. mir­ nog pogleda i čvrstog koraka ići kroz život. slušati svaku vedru muzi­ ku. koje svaki pokretljiviji zračak odnosi sa drveta: ili on uopšte ne vidi da se oprašta. jer sam toliko često bio blizu toga da ga izgubim: i baš zato i m a m više od života nego vi svi zajedno!« 303. njegov pogled . vojnici. i da noću o tome sanjam. ljudima i bogovima. možda će mi ono dru­ go poći za rukom. nego bilo kom uspehu. tako sebi govori. uvek spreman za ono krajnje. njegovo stanje! To beše H o m e r o v a sreća! Stanje onoga koji je Grcima otkrio njihove bogove — ne. unazad. sebi samom otkrio s v o j e bogove! Ali ne krijmo to: sa tom Homerovom srećom u duši čovek je takođe stvo­ renje koje je pod suncem i najosetljivije na patnju! I samo po tu cenu kupujemo najskuplju školjku koju su talasi postojanja do sada izbacili na obalu! Kao njihovi posednici postajemo sve prefinjeniji u bolu i na kraju suviše prefinjani: neko malo neraspoloženje i gađenje bilo bi na kraju dovoljno da se i Homeru ogadi život. i u celini ne znam da li više du­ gujem zahvalnost svom neuspehu. On neku malo glupu zagonetku. svakako ne samo sa neznatnim posledicama. uprkos tome što oni tu i tamo pogreše kao što i svaki smrtnik greši. i uopšte napred. i ako bi je još izbegao. Da li sam stvoren za to da budem tvrdog­ lav i da nosim rogove bika? Ono što mi čini vrednost i rezultat života nalazi se negde drugde. naniže. uprkos svojoj mladosti. smeloj i odvažnoj duši. i da na ništa drugo ne mislim: da to d o b r o činim. odmah uklope u tematski sklop i da slučaju udahnu lepi smisao i neku dušu: ovde je sasvim drugi čovek: njemu ne polazi za rukom u osnovi sve što želi i planira. mada već stalno igra najsmeliju igru. a sutra ono rastaje od njega. tako dobro kao što ja upravo mogu! Od onog koji tako živi stalno otpada jedno za drugim nešto od onog što ne spada u takav život: bez mržnje i odvratnosti vidi kako se danas ovo. i uvek spremni da najslušaniji ton na ko208 D e l a j u ć i . dovodilo ga je već nekoliko puta do ponora i u -najveću blizinu propasti.

nego stalno tu stoji sa odbrambenim gestom. — Sada ti nešto izgleda kao zabluda što si pre toga voleo kao istinu ili verovatnost: ti to sada odbacuješ od sebe i sma­ traš da je tvoj razum pobedio u tome. privući. primamiti. 307. takoreći kao neka koža što ti je mnogo šta prikrivala i zastirala što još nisi smeo videti. tako glasi m o j placitum*. uvežbava da se ne gadi i guta kamenje i c r v e . nika­ kvom slobodnom lepršanju. U k o r i s t k r i t i k e .da odredi šta ćemo propustiti: delajući. On čak time može biti v e l i k ! Ali kako je sada postao nesnosan za druge. Stoičar se. Ali ne želim otvorenih očiju da težim za svojim osiromašenjem. podstaći. Ma šta ga ubuduće moglo gurnuti. što odbija neku koru. jer bi to za njega bila suviše jaka i teška hrana. kojom se je on učinio. bar veoma često. ličnosti i čak događaje što odgova­ raju njegovoj krajnje nadražljivoj intelektualnoj prirodi. 305. Tvoj novi život ubio ti je to miš­ ljenje. koju upoznajemo u Alžiru. njegov stomak treba konačno da bude ravnodušan prema svemu što u njega sipa slučaj postojanja: on podseća na onu arapsku sektu Asaua. onda to nije ništa sa­ movoljno i bezlično — to je. — Prim. najviše. prenose na njega neku poseb­ nu bolest: naime stalnu razdražljivost kod svih pri­ rodnih osećanja i sklonosti i takoreći neku vrstu svraba. on se više ne može poveriti nikakvom instinktu. kada si bio još neko drugi — ti si uvek neko drugi — tebi isto toliko nužna kao tvoje sadašnje »istine«. n e tvoj razum: t e b i o n v i š e n i j e p o t r e b a n . prev. — Epikurejac traži sebi situaciju. spolja ili iznutra — uvek se tom razdražljivom čoveku čini kao da sada nje­ govo samosavladavanje dolazi u opasnost. propušta­ mo — tako mi se to dopada. i sada se krši u samom sebi. naoružao protiv samoga sebe. dokaz da imamo žive pokretne snage u nama. S a m o s a v l a d a v a n j e . Ali ko u izvesnoj meri s a g l e d a v a da mu sudbina dozvoljava da isplete n e k u d r u g u n i t . srču i skorpione i da bude bez gađenja. — ono što mi se dopada. stoicizam može biti veo­ ma preporučljiv. kako je težak postao za samog sebe. Ali možda beše ona zabluda tada. 210 211 . ne želim nikakve negativne vrline. naprotiv. i kao ti neosetljivi ljudi on rado ima pozvanu publiku prilikom poka­ zivanja svoje neosetljivosti u čemu Epikurejac baš rado želi da oskudeva — ta on ima svoj »vrt«. za takve koji žive u nasilničkim vremenima i nezavisno od izne­ nadnih i prolaznih ljudi. vrline čija je bit samo poricanje i samouskraćivanje. — Oni učitelji mo­ rala koji najpre i pre sveta izričito savetuje čoveku da ovladaju sobom. a nerazumnost se iz njega puzeći kao crv izvlači na svetlost. kako je postao siromašan i odsečen od najlepših slu­ čajnosti duše! Čak i od svake dalje p o u k e! Jer čovek mora i da se povremeno gubi ako nešto želi da nauči od stvari što nisu mi sami. dobro postupa kada se postavlja epikurejski. Kada kritikujemo. Mi poričemo i moramo poricati 14* S t o i c i i e p i k u r e j c i . to su do sada činili svi duhovni radnici! Za njih bi naime bio najveći gubitak da se liše fine nadražljivosti i da za to dobiju na poklon stoičku tvrdu kožu sa bodljama ježa. Za ljude kojima improvizuje sudbina. večni čuvar svoje tvrđave. oštrog i nepoverljivog pogleda. on se odriče drugog to jest onog čega je Lat.

a kada je umoran. preko toga razbacujte se u svojem bes­ krajno belom tumaranju od pene i prskanju vode — meni je sve pravo. — Da li je to tako? Da li mi ne verujete? Vi se ljutite na mene. i ja sam za sve tako zahvalan: kako bih v a s izdao! J e r — d o b r o to čujete! — ja znam vas i vašu tajnu. Tako žive talasi — tako živimo mi koji h o ć e m o ! — n e kažem više. — A sada se vra­ ća nešto polaganije. urlajte od zadovoljtsva i zlobe — ili po­ novo ponirite. — Šta kod tebe čini svakodnevnu priču? Pogledaj svoje navike iz kojih se sastojiš: da li su one proizvod bezbrojnih malih kukavičluka i lenjosti ili tvoje hrabrosti i otkrivačkog razuma? Ma koliko da su različita oba slučaja. Koliko me toga samo zavodi da zastanem! Za mene svuda postoje Artemidini vrtovi: i stoga uvek nova nasilna i naporna oslobađanja ogorče­ nja u srcu! Moram dalje da podižem nogu. kao da nešto treba da postigne! Kako 212 se zastrašujućom brzinom uvlači u najskrivenije kutke razrovanih stena! Izgleda da hoće svakog da preduhitri. jer imaš neko z n a n j e o sa­ vesti! 309. Svakodnevna p r i č a . tada neko od nas svakako takođe jadikuje na taj način. izgleda da je tamo nešto skriveno. bilo bi moguće da ti ljudi iskažu istu po­ hvalu i da bi njima i stvarno bilo kako mogao doneti istu korist. vi obesni. ja poznajem vaš rod! — ta vi i ja istog smo roda! Vi i ja imamo neku tajnu. ovu umornu ranjenu nogu: i stoga što moram na ono najlepše što me ne može zadržati Ijutito da se os­ v r ć e m — j e r me nije moglo zadržati!« 310. velike vrednosti. Prelomljena s v e t l o s t . jer vam sve tako dobro pri­ staje. a i nje­ gova duša izgleda puna tajni i pohote za iskopa­ vanjem blaga. I z s e d m e u s a m l j e n o s t i . Ali pohvala i korist i ugled mogli bi biti dovoljni za onog ikoji hoće samo da ima* čistu savest — ali ne za tebe koji ispituješ bubre­ ge (Nierenprufer). još lakomiji i divljiji od prvog. — Jednog da­ na je putnik naglo zatvorio za sobom vrata. ali on to ne dopušta. sujetan sa su213 . V o l j a i t a l a s . u onom u čemu svima treba i mora da se zgreši? Biti budalast sa budalom. sigurnim! Kako se na njih ljutim! Zašto m e prati baš taj mračni i strašni gonič! Hteo bih se odmoriti. uvek još beo od uzbuđenja — da li je razočaran? Da li je našao što je tražio? Da li se pokazuje razočaranim? Ali već se približava drugi talas.zato što u nama ž e l i nešto da živi i da se potvr­ đuje. Zatim je rekao: »Ta sklonost i taj poriv za istinom. stvarnim. 311. podižite svoja zelena opasna tela koliko samo možete. sipajte svoje smaragde u najveću dubinu. vi lepe nemani? Da li se bojite da ću potpuno odati vašu tajnu? Pa! Ljutite se samo na mene. da li je to pot­ rebno! Šta nam pomaže da živimo skriveno. još nismo videli! — To u korist kritike. Činite kako želite. nešto što mi možda još ne poznajemo. ako za nas ne želimo da zadržimo to što nas ljuti? Da li ne bi bilo uputnije živeti u gužvi i zadovoljavati pojedince. 308. — Kako se žudno približuje taj talas. — Čovek uvek nije hrabar. stao je i zaplakao. neprividnim. što je od vrednosti. »Tako je teško ljudimo učiniti nažao — ah. stvorite neki zid između mene i sunca — tako kao sada! Doista više ništa nije preostalo od sveta osim ze­ lenog sutona i zelenih munja.

i hteli biste ga svakako i sami imati — ali ja ću se izraziti kroz jedno upoređenje. kolikogod često mo­ žete! Tu su moji nedostaci i moje pogreške. moj neukus. rni ne mislimo na to. — Bure s u moje opasnosti: da li ću imati svoju buru od koje ću nastradati. nego postaje umorna i sita same sebe—izgorelo svetio? Ili konačno da li ću se ugasiti da ne bih izgoreo? — 316. 314. što žele da nedostaci i pogreške pričinjavaju radost! — Naravno. kao što je u buri nastradao Oliver Kromvel? Ili ću se ugasiti kao neka svetlost. Koliko bi mnogo mogle životinje da pate od elektriciteta vazduha i oblaka! Vidim da neke njihove vrste. kako se kaže. slugama i sliku mučeništva. M o j p a s . što ne oduvava prvo vetar. s obzirom na vreme. nego što bi se moglo potraživati uzvišenosti. moja sovinska-skrivenost. na­ tako zabavna. — Hteo bih pored sebe da imam svog lava i svog orla da u sva­ ko vreme imam migove i predznake da znam ko­ liko je velika ili mala moja jačina. 312. — J a ho­ ću da činim kao Rafael i da ne slikam više nikakvu 214 . isto tako pas i ja mogu da se na iskalim svoju lošu ćud: svojim psima. P r o r o c i . vi samo mislite da im je dat neki lep »dar«. N i k a k v a s l i k a m u č e n i š t v a . kada je čovek još mogao da oseća da mu je svaka donekle nova misao toliko n e o p h o ­ d n a da sa njom može da izađe na ulicu i da sva­ kom dovikne: »Gledaj Carstvo Nebesko sasvim se približilo!«—Ja se ne bih drznuo. Može se biti bez svih nas!« Ali. tu su moje protivrečnosti! Tu se možete smejati! Pa i smejte se i radujte se! Ja se ne ljutim na zakon i prirodu stvari. ako bih nedo­ stajao. moje suze. gde ona živi u sestrinskom odnosu sa okrutnošću. na primer majmuni (što čak možemo još u Evropi 215 313.jetnim. Ima dovoljno uzvišenih stvari. — Vi ne osećate nimalo da proroci veoma pate. moja zbunjenost. M o j e d o m a ć e ž i v o t i n j e . nekad behu »lepša« vremena. — Ja sam i nazivam je »pas«—ona metljiva i besramna. mi ne mislimo tako kada smo hrabri. Da li danas moram da na njih odozgo gledam i da se od njih plašim? I da li će kucnuti čas kada će oni odozdo pogledati na mene i u strahu? — 315. 0 p o s l e d n j e m t r e n u t k u . sanjalica sa sanjalicom? Da li to ne bi bilo pravično kod takvog obesnog stepena odstupanja u celini? Kada slušam o zluradostima drugih protiv mene — nije li moje prvo osećanje osećanje neke zadovoljštine? Tako je u redu! — Čini mi se da im govorim — ja se toliko malo slažem sa vama i imam toliko istine na svojoj strani: priuštite sebi malo radosti na moj račun. tu je moje ludilo. isto pametna kao svaki drugi nju izderem i na njemu kao što to čine drugi sa ženama. moja sujeta. imaju neku proročansku moć. svojoj boli nadenuo ime je isto toliko verna. moje častolj ubije pored toga neće naći nikakvo zadovoljstvo u tome ako bih od sebe hteo da stvo­ rim mučitelja po pozivu.

one se najčešće skrivaju — one loše vreme ne shvataju kao vreme. i ne samo u menažeriji. mi drugi. kao i bol uopšte — i doista! ne treba da im se one uskrate! To su prvorazredne snage koje održavaju i unapređuju vrstu: pa bilo čak time što bi se protivili ugodnosti i ne krili svoje gađenje pred takvom vrstom sreće. borbenije i srećnije ne bi gledali na od­ ređeni način nego kada se približava bura. što boli nije ni­ kakav argument protiv nje. tada se te životinje ponašaju tako kao da se približuje neprijatelj i spremaju se na odbranu ili bekstvo. Ja u boli čujem komandu »kapetana broda: »Uvucite je­ dra!« Smeli moreplovac »čovek« morao se uvež- bati da na hiljade načine postavlja jedra. Nekoliko muzičkih tonova podsećaju me danas na neku zimu i neku kuću i krajnje pustinjačkli život i izazivaju ujedno osećanje u kojem sam tada živeo: smatrao sam da ću večno moći tako živeti. 318. — Svim osnivačima religije i njima sličnim bila je strana neka vrsta čestitosti — oni iz svojih doživljaja ni­ kada nisu učinili neku stvar savesti saznanja. a ne patos — da govorimo i da to odvajamo sa Grcima. na­ ime u Gibcrailtaru).317. M u d r o s t u b o l u . Ali mi ne mislimo na to da su njihovi b o l o v i — za njih proroci. ona bi odavno propala. to je njena bit. Da to nije tako.lepo da posmatramo. kao nekom naučnom opitu. T u m a č i m a n a š i h d o ž i v l j a j a . i uopšte e t o s . Istina je da po­ stoje ljudi. »Šta sam u stvari doživeo? Šta se tada odvijalo u meni i oko mene? Da li sam imao dovoljno bistar ra­ zum? Da li se moja volja okrenula protiv svih čul­ nih varki i hrabro u svojoj odbrani onog fan­ tastičnog?« — Tako niko od njih nije pitao. nego kao nepri­ jatelja. O s v r t a n j e . čak im sama bol daje njihove najveće trenutke! To su heroji. svakog časa i svakog dana u dan! Mi sami 217 216 . neka bura i mi dobro činimo da što je moguće manje preterujemo. već uvek smatramo da je to nama jedino sada moguće i razumno stanje. — U bolu ima toliko mudrosti kao u zadovoljstvu: ona spada kao i ono u prvorazredne snage što održavaju vrstu. želimo da svojim doživljajima tako strogo gledamo u oči. — Mi retko postajemo svesni pravog patosa svakog životnog perioda kao takvog dok se u njemu nalazimo. tako dragi religiozni ljudi ni danas ne pitaju: oni na­ protiv osećaju neku žeđ za stvarima koje su p r o ­ t i v r a z u m a . koji osećamo žeđ za vas umom. 319. veliki d o n o s i o c i b o l a čovečanstva: oni malobrojni ili retki. Kada se neki snažan pozitivan elektricitet pod uticajem nekog približavajućeg još dugo nevidljivog oblaka pre­ tvara u negativan elektricitet i sprema se promena vremena. i koji nikada po­ nosnije. i žele da je lako zadovolje — tako oni doživljavaju »čudo« i »ponovna rođenja« i čuju glasove anđelčića! Ali mi. kojima je potrebna upravo is­ ta apologija. koji prilikom približavanja velike boli čuju upravo suprotnu komandu. neka stvar uporedljiva sa ovom bolno-smelom i sigurno utešnom muzikom — tako čovek ne sme godinama ili večno imati: time bi čovek za ovu planetu bio »nadzemaljski«. Mi moramo znati da živimo i sa umanje­ nom energijom: čim bol da svoj sigurnosni signal. Ali sada poimam da su to u potpunosti bili patos i strast. vreme je da je smanjimo — približava se neka ve­ lika opasnost. čiju ruku već o s e ć a j u! . jer inače bi on veoma brzo skončao i okean bi ga brzo pro­ gutao.

— Ne! Život me nije ra-. — Oni mislioci kod kojih se sve zvezde kreću u cikličnim putanjama nisu najdub218 lji: onaj ko u sebe gleda kao u neki ogroman sve­ mir i u sebi nosi mlečne puteve. Š t a p r i p a d a v e l i č i n i . zočarao! Iz godine u godinu osećam ga naprotiv istinitijim. Nego se utoliko više sami podignimo! Davajmo na­ šem uzoru uvek svetlije boje! Pomračimo drugog našom svetlošću! Ne. — nam sudbina 'kada nam je za da se borimo na strani naših p r e d o d r e đ e n i za veliku 324. mi ne želimo da zbog njega samo postajemo m r a č n i j i . kažnjavanje i želja za poboljšavanjem. Prilikom ponovnog v i đ e n j a . ne neka sudbina. 219 . — Prim. 320. Ja hoću sebi da stvorim vlastito sunce. Time smo pobedu. na primer neka počivaljka ili put ka počivaljci. Najvišu odliku daje neko vreme dopustila protivnika. — Ne mislimo više toliko na kazne. mi smo se kroz njega promenili! Gledajmo naprotiv da naš uticaj na s v e š t o d o l a z i zavredi više i pretegne nad njim! Ne borimo se u otvorenoj borbi! — a to je sve kuđenje. 323. prev. kao svi oni koji kažnjavaju i nezadovoljnici! Idimo radije po stra­ ni! Odvratimo pogled! 322. takođe zna koliko su neredovni mlečni putevi. P o r e đ e n j e . — u sred života. Sreća u sudbini. ili neki razgovor (neka razonoda). » Ž i v o t j e s r e d s t v o s a ­ z n a n j a « — s a tim načelom u srcu možemo ne samo hrabrije.: Da li te još potpuno razumem? Da li tražiš? Gde je usred sada stvarnog sveta t v o j kutak i t v o j a zvezda? Gde t i možeš da legneš na sunce tako da iz tebe dolazi neki pretek dobrog i opravdava se tvoje postojanje? Neka to čini svako za sebe — čini mi se da mi kažeš — da se izbije iz glave to govorenje u ono opšte. 321. kuđenja i poboljšavanja! Nekog pojedinca retko ćemo promeniti: i ako bi nam to uspelo. poželjnijim i tajanstvenijim — od onog dana kada se nada minom nadvio veliki spasilac. ja nisam onaj koji traži. ko se pre toga ne bi razumevao u rat i u pobedu? 325. briga za druge i d r u š t v o ! — B : Ja želim više.želimo da budemo naši eiksperimenti i naši zamorčići. onda bi nam neprimetno možda i ono nešto ujedno s tim pošlo za rukom. Ko će postići ne­ što veliko ako u sebi ne oseća snagu i volju da * Lat. nego čak r a d o s n o ž i v e t i i r a d o s n o s e s m e j a t i! A ko bi upoznao da se lepo smeje i da živi. ili neka dokolica — za mene je on uvek svet opasnosti i pobeda u kojem i herojska osećanja imaju svoja igrališta i poprišta. koji saznaje — a ne neka dužnost. I n m e d i a v i t a * . N o v o p r e z . — A. oni dovode do haosa i lavirinta postojanja. ne neko varanje! A samo saznanje: neka bude za dru­ ge nešto drugo.

posebito na gorčine duše. namera. strasnih l j u d i ! — p a . D u š e v n i 1 e k a r i i b o l . u nečem su zajedno nenepristojni: svi pokušavaju da uvere čoveka da se vrlo loše oseća i da mu je potrebno strogo poslednje radikalno lečenje. koliko im mora teško padati dobro-mišljenje! Ljupka beštija čoveka kako izgleda. svaki put gubi dobro raspoloženje kada dobro misli. pokažimo da je to pred­ rasuda! 328. kao ošamuoivanja ili grozničave žurbe misli. prema kojoj svaka sreća nastaje tek uništenjem strasti i ćutanjem volje! A što se konačno tiče recepta svih tih duševnih lekara i nji­ hovog hvaljenja strogog radikalnog lečenja: smemo da se upitamo — da li je taj naš život doista bolan i težak da ga naprotiv sa prednošću zamenimo nekim stoičkim životom i okamenjivanjem? Mi se n e osećamo d o v o l j n o l o š e da bismo se loše morali osećati na stoički način! 327. ili dobrih i loših uspomena. to spada u veličinu. kao da je ipak čak veoma teško to i z d r ž a t i . kada se prouzrokuje velika patnja i čuje se krik te patnje — to je veliko. — Pa napred. nada. posebno time što m u j e 221 220 . U z e t i o z b i l j n o . i mnogo načina ponosa i saosećanja. tako je stvarno prešlo na njih nešto od tog praznoverja da se vrlo loše osećaju: tako da su sada čak veoma spremni da uzdišu i da u životu ne na­ laze ništa više i među sobom izgledaju ojađeni. i puni neiskazivih lukavstava i prefinjenosti. što po stoti put moram da ponavljam. propovednici morali fantazirati o intimnom »jadu« loših ljudi! Šta su nam čak l a g a l i o nesreći. mi imamo pomoćna sredstva u našoj hrabrosti i uzvišenosti kao i u plemenitijim delirijumima pod­ ređivanja i rezignacije. — Svakako d a j e tako uporno i ubeđeno propovedano verovanje o rđavosti egoizma u celini egoizmu nanelo štetu (i ko­ r i s t . što se loše (te­ ško) pokreće: oni govore » u z e t i stvar o z b i l j n o« kada rade tom mašinom i žele dobro da mi­ sle — ah. koji skoro deluju kao anestici: dok kod najvećih stupnjeva bola već po sebi dolazi do nesvestica. — Svi propovednici morala kao i svi teolozi. namerno se prećutkuje to da protiv boli ima bezbroj sredstava za ublaživanje. č op o r s k o m n a g o n u ) . 326. Gubitak jedva da je za čas gubitak: na neki način nam je time pao i neki poklon sa neba — neka nova snaga na primen pa bila to samo meka nova prilika za snagu! Šta su '. ili nekog mirnog položaja. Š t e t i t i g l u p o s t i . — Intelekt je kod većine teška. lagati ovde je prava reč: oni su veoma dobro znali i za prebogatu sreću te vrste ljudi. Čini mi se da seo boli i nesreći uvek p r e t e r a n o govori. U stvari oni su veoma sigurni u svoj život i zalju­ bljeni u isti. A pošto su ljudi u celini revnosno i vekovima pažljivo slušali ta učenja. da se ono neprijatno skrši i da se iz boli i nesreće izvuče njihova bodlja. ona postaje »ozbiljna«! A tamo »gde ima smeha i ra­ dosti tamo mišljenje ništa ne vredi« — tako glasi predrasuda ove ozbiljne beštije protiv svake »ve­ sele nauke«. ali su to prećutali. kao da je to stvar dobrog življenja da se ovde preteruje: naprotiv. Mi se vrlo dobro razumemo u to da na naše gor­ čine bez slatke stvari. jer to beše pobijanje njihove teorije. mračna i Skripava mašina.p r o u z r o k u j e velike bali? Moći patiti je ono najmanje: slabe žene i čak robovi često postižu majstorstvo! Ali ne propasti od unutrašnje nevolje i nesigurnosti.

kada ga je nužda prisiljavala da radi. ali »si­ gurno je da je gluposti oduzela čistu savest: ti fi­ losofi n a n e l i s u š t e t u gluposti. onda je to zadovoljstvo kakvo sebi spremaju radom izmoreni robovi. rođa­ cima. vaše podređi­ vanje mnjenju suseda. u stalnom pretvaranju ili nadmudrivanju ili preduhitrivanju. D o k o l i c a i n e r a d . učenicima. ** Lat. »Čo­ vek to duguje svom zdravlju« — kaže čovek kada je zatečen na nekom izletu. ženama. mnogo lepote. to je oglupelo. poružnjelo i zatrovalo samoživost! — Filosofi starog veka učili su druge naprotiv drugom glavnom izvoru nesreće: od Sokrata misliocima nije dosadilo da propovedaju: »Vaša nepromišljenost i glupost. 223 . — Prim.— Pa! Ranije beše to obrnuto: rad je imao lošu sa­ vest. Ah. indijanskoj krvi svojstvena divljina u na­ činu kako Amerikanci teže za zlatom i njihova zaslepljena žurba u radu — stvarni porok novog sveta — počinje već da staru Evropu zaražuje div­ ljinom i da preko toga širi čudesnu bezduhovnost. Već se sada stidimo mirovanja.« Da li ovde ne odlučujemo da li je ta propoved protiv gluposti imala za sebe bolje raz­ loge. dugo razmišljanje skoro da izaziva grižu savesti. Ako još ima zadovoljstava u društvu i u umetnostima. od one propovedi protiv samoživosti. mnogo pronalazaštva. samoži­ vosti nanelo štetu i oduzelo joj mnogo duha. čitajući berzanske novine — živimo kao neko ko bi stalno nešto »mogao propustiti«. no da se natenane i nezgrapno o p r u ž i m o. i počinje sama sebe da se stidi. — dokolica. u svim situacijama u kojima čovek jednom hoće da bude čestit sa lju­ dima u saobraćaju sa prijateljima. razlog je zašto toliko posta­ jete srećni — mi mislioci smo kao mislioci najsrećniji. učiteljima. Shodno toj sklonosti pišemo sada svoja p i s m a . Rob je radio pod pritiskom osećanja da čini nešto što je za prezira­ nje: samo »delanje« beše nešto prezrivo. Sa časovnikom u ru­ ci mislimo na to kako ćemo ručati. — Prim. vaš dalji život prema pravilu. kao što smo rekli. za zaobilazne obaveze za sav esprit zabave i uopšte za svaki otium*. — rata. — Postoji neka indi­ janska. Jedina pra­ va vrlina sada jeste da nešto uradiš za kraće vreme od drugog. Čovek iz bolje kuće k r i o je svoj rad. tako propada i osećanje za samu formu i vid i sluh za melodije pok­ reta. »Tvoja samoživost je nesreća tvog života« — tako je milenijumima glasila propoved: to je. vođama i (vla­ darima) — nema se više vremena i snage za cere­ monije. o tom povećanom sumnjičenju svih prija­ telja! Rad sve više stiče kao pristalice čistu savest. prev. Dokaz za to nalazimo u g r u b o j j a s n o ć i što se sada svuda zahteva. decom. A ako ima samo retkih časova d o p u ­ š t e n e čestitosti: u njima smo međutim umorni i ne bismo hteli samo »da se opustimo«. mno­ go vedrine. Jer život u poteri za dobitkom stalno nas prinuđuje na to da svoj duh trošimo do iscrpljenosti. 329. I tako kao što vidimo da propadaju svi ob­ lici u toj žurbi trudbenika.oduzeo čistu savest i uputio ga da u njemu traži stvaran izvor svake nesreće. sklonost za radošću naziva se već »potrebom za odmorom«. tako je glasila stara predrasuda! * Lat. Bolje raditi bilo šta nego ni­ š t a ? — i to načelo je omča da se ubije svaki viši ukus. čiji će stil i duh vazda postati stvarno »znamenje vremena«. o tom zadovoljstvu radosti kod naših obrazovanih i neobrazovanih lju­ di! Ah. Otmenost i čast su samo na strani otimu-a i bellum-a**. Čak moglo bi uskoro doći do toga da se samo sa samoprezirom i lošom savešću popusti nekoj sklonosti za vita contemplativa (to jest šetnji sa mislima i prijateljima). prev.

Sve­ sno mišljenje a posebno mišljenje filosofa.nt. O d o b r a v a n j e . Nama ko­ jima do svesti dolaze samo poslednje scena pomi­ renja i konačnog obračuna ovog drugog procesa. kao što je to mislio Spinoza. ona moćna iznenadna iscrpljenost. B o l j e g 1 u v n e g o o m a m l j e n . neka vrsta pravičnosti i dogovora: jer zahvaljujući pravično­ sti i sporazumu svi ovi nagoni u životu mogu se potvrditi i međusobno zadržati pravo. smatramo prema tome da je intelligere nešto po­ mirljivo. Ne smejati se. kao što je to njegov način. Međutim: šta je to intelligere u krajnjoj liniji drugo nego oblik u kome se upra­ vo ona tri odjednom osećaju? Rezultat različitih i protivstavljenih nagona želje za ismevanjem. neko umirenje. — Misliocu nisu potrebni odobravanje i pljeskanje. koji se ovde među sobom bore. 331. što sna­ lazi sve mislioce. ali ja smatram da će ti na­ goni. dobro. najsla* l. 333. veli: »Quando etiam sapie entibus gloriae cupido novissimo exitur« — to kod njega znači: nikad. ne večno-u-sebi-počivajuće. ali sigurno ne božansko. non lugere. Posledica toga je da se i dobra grla nadvikuju i da najbolju robu nude promukli gla­ sovi. neko davanje za pravo svim trim stranama. već razmišljati.330. L o š č a s . nešto suštinski suprotstavljeno nagonima. ža­ ljenjem i proklinjanjem? Pre nego što je neko sa­ znanje moguće. ne tugovati. jer je pijaca postala prevelika — sada to mora biti d r e k a . — Prim. mogla bi odavde voditi svoje po­ reklo (to je iscrpljenost na bojnom polju). veoma dobro shvatiti da se među sobom daju i osetiti i nanosi­ li bol. pod pretpostavkom da je siguran u svoje lično pljeskanje: ali njega se ne može lišiti. sada nam tek sviće istina da naj­ veći deo našeg duhovnog delanja nama nesvesno i neosetljivo prolazi. — Ne­ kada se htelo doći do g l a s a : sada to nije dovolj­ no. — Non iridere. Kroz najduža vremena po smatrali srno svesno mišljenje kao mišljenje uopšte. — Svakako je za svakog filosofa postojao neki loš čas kada je mislio: šta to stoji do mene ako mi ne veruju ni u moje slabe argu­ m e n t e ! — A zatim proletela bi pored njega neka zlurada ptičica i zacvrkutala: »Što to stoji do te­ be? Što to stoji do tebe? 224 15 VeieU unuka 225 . pravično. 332. Š t a z n a č i s a z n a v a t i . dok postoji samo i z v e s n o p o n a š a n j e m e đ u s o b o m . sed intelligere!* ka­ že Spinoza tako jednostavno i uzvišeno. neque detestari. koji nije bio nikakav klevetnik mudrih. Možda čak u našoj borbenoj duši postoji neko skriveno h e r o j s t v o . — To je naravno loše doba za misli­ oca: on mora naučiti da između dve buke nađe još svoju tišinu. prev. Sve dok to još nije naučeno. mora svako za ovaj nagon prvo na­ vesti svoj jednostrani pogled na stvar ili događaj: zatim bi došlo do borbe ovih jednostranosti i iz nje katkada neka sredina. on je naravno u opasnosti da propadne od nestrpljenja i glavo­ bolje. Da li ima ljudi koji bi se mogli li­ šiti toga i uopšte svake vrste odobravanja? Sum­ njam: i čak s obzirom na najmudrije Tacit. bez pijačne dreke i promuklosti nema sada više genija. i da se pretvara toliko dugo gluv dok je to. niti prezirati.

Ili kao neka ulizica i kukavica. kada je očekujemo. odvratnostima. Ili kao neka budala. koji se u to razumeju — koliko mnogo njih posmatraju same sebe! »Svako je samom sebi najdalji« to znaju svi 226 »Nierenprufer«. »tako je u redu« jeste neka rad­ nja — da li se već ne hi moglo suditi na neki mora­ lan i na neki amoralan način? Zašto to to i baš to smatraš pravim? — »Jer mi to govori moja savest. zatim su potrebni trud i dobra volja da se ona p o d n o s i . taj brz. a zatim još: » š t a me u stvari nagoni da mu još poklanjam pažnju?« Ti možeš slušati njego­ vu zapovest. — Tako prolazimo u muzici: prvo moramo u č i t i d a s l u š a m o neku figuru i način. i tako baš filosof može najlakše preko prirode saznanja biti doveden u zabludu. a izreka »upoznaj sebe sama« jeste. za naše strpljenje. da slušamo iz toga. pa pre­ ma njenom pogledu i izrazu nežnost prema onom čudesnom. sa svojim po­ gledom. na primer. svojim smeškanjem. govorena iz ustiju ne­ kog boga i ljudima. da rizikujemo. 334. koja sluša zato što ništa protiv toga nema da kaže. moraš pitati »kako je tu nastao?«. na svoje nezadovoljstvo. za to ni­ šta više ne svedoči od načina na koji s k o r o s v a k o govori o suštini neke moralne radnje. M o r a m o n a u č i t i d a v o l i m o . da izolujemo i ograničimo kao neki život. uprkos njenoj tuđosti. koji ništa bolje osim nje i samo nje ne tražimo od sveta. sklonostima. sklon. savest nikada ne govori amoralno. konačno dolazi trenutak kada smo na nju n a v i k n u t i . Ž i v e l a f i z i k a ! — Ta koliko ljudi znaju da posmatraju! A među malobrojnim. ti mi tu govoriš o trima radnjama umesto o jednoj: i tvoj sud. da na njoj uvežbamo svoje trpljenje. koji se plaši od onog ko naređuje. kao valjani vojnik. kada slu­ timo da bi nam nedostajala ako bi nam nedosta­ jala. kada iz loga zaključuje »zbog toga se mora to dogoditi!« i sada je p o t r e b n o ono što je tako spoznao kao prava i označio kao nužno — onda je suština njego­ vog postupka m o r a l n a ! « Ali. pravičnost i blagost prema onom stranom.biji je i stoga i relativno najblaži i najmirniji na­ čin mišljenja. Dakle: kada čovek sudi »tako je u redu«. Mi konačno uvek bivamo nagrađeni za na­ šu dobru volju. ili kao neka žena. Ili d a tako očajno stoji sa samoposmatranjem. skoro neka zluradost. tek ona određuje šta treba da bude normalno!« Ali zašto p o k l a ­ n j a š p a ž n j u jeziku svoje savesti? I ukoliko imaš prava da takav sud smatraš istinitim i nevar1jivim? Da li takvo v e r o v a n j e — nema li tu vi­ de nikakve savesti? Da li ništa ne znaš o nekoj inte­ lektualnoj savesti? Nekoj savesti iza tvoje savesti«? Tvoj sud »tako je pravo« ima neku predistoriju u tvojim nagonima. time što ono stra­ no odbacuje svoj veo i prikazuje se kao neizreci­ va lepota: to je njegova z a h v a l n o s t za naše gostoprimstvo. i ne završava se pre nego što smo postali nje­ ni ponizni i oduševljeni ljubitelji. isku­ stvima i ne-iskustvima. 335. Takođe onaj ko voli sebe samog naučiće na tom putu da nema drugog puta. Ukratko: na sto načina možeš poklanjati pažnju * 227 i' . to je upravo m o j a stvar! Ti se svojim pita­ njem obraćaš onome ko s r n e da odgovori: ja slu­ čajno ni u čemu nisam toliko mudar kao u tome. koja voli onoga ko joj naređuje. i sada stalno vrši na nas prinudu i očarava nas. moj prijatelju. ubeđen i blagoglagoljiv način. koji sluša zapovest ovog oficira. svojom ljubeznom revnošću! Čini se da žele da ti kažu: »Ali. Mo­ ramo se učiti i ljubavi. dragi moj. Ali tako ne prolazimo samo sa muzikom: baš tako smo n a u č i l i da v o l i m o sve stvari koje sada vo­ limo.

egzistencije'« (ali da imaš p r a v a na egzistenciju. učinjen na sasvim jedinstven i nepo­ novljiv način. tvoja »moralna snaga« mo­ gla bi imati izvor u tvojoj svojeglavosti — ili u tvojoj nesposobnosti da gledaš nove ideale! I. sitničava i skromna samoživost. jer je svaki postupak nespoznatljiv—da svakako naša mišljenja. moji prijatelji! s obzirom na čitavo moralno brbljanje jednih o drugima vreme je da nas obuzme gađenje! Treba da nam se protivi ukusu da donosimo moralne presude! To brbljanje i taj loš ukus prepustimo onima koji više nemaju šta da rade osim da prošlost malo dalje vuku kroz vreme i koji sami nikada nisu sadašnjost — mno­ gima dakle. »spas duše« i »spasenje«. »duši«. — I ne govori mi sada o kate­ goričnom imperativu. dakle d a ti nešto osećaš kao pravo. ali da je u svakom poje­ dinačnom slučaju nedokažljiv zakon njihove me­ hanike. ogadio bi ti te patetične reci. da sebi još nisi stvorio vlastit. moraju ovde svi suditi«? Divi se naprotiv svojoj s a m o ž i v o s t i u tome! I slepoći. vred­ novanja i tablice vrednosti spadaju u najmoćnije poluge u međusobno zupčanicima povezanom sistemu naših postupaka. jer ti se čini »uslovom t v o j e . ni pod kakvim okolnostima ne bi tu svoju »dužnost« i tu svoju »savest«. jeste i ostaje neka veoma zatvo­ rena stvar. kao što su ti se već ogadile druge patetične reči. nazivali više dužnošću i savešću: uvid u to k a k o su u o p š t e i k a d a n a s t a l i m o r a l n i s u d o v i . jer odaje da samog sebe još nisi ot228 krio. bolje posmatrao i više naučio. »velikom« nikada ne možemo d o k a ­ z a t i svojim postupcima. s obzirom na njega ili osvr­ ćući se na njega. i opet neka slepa. prijatelju! Ta mi reč golica uši. stvaraoci sa­ mih sebe! I za to moramo postati najbolji učenici i otkrivači svih zakonitosti i nužnosti u svetu: mi 229 . svima! — Onaj ko još sudi »U ovom slučaju morao bi tako svako postupiti«. i moram se smejati uprkos tvom tako ozbilj­ nom prisustvu: pri tom pomišljam na starog Kan­ ta. bio iznena-. i u srcu je opet zalutao natrag ka »Logu«. ukra­ tko rečeno: da si finije mislio. da naša mišljenja o »dobrom«. a l i u p r a v o s a m o p r i v i d . neuporedivi. koji je za kaznu za to što se domogao »stvari po sebi«. kao na primer »greh«. takođe veoma smešne stvari. većini! Ali mi h o ć e m o da p o s t a ­ n e m o o n i k o j i j e s m o — novi izvanredni. može svoj uzrok imati u tom što nikad nisi mislio o samom sebi i slepo si pret­ postavio što ti je kao p r a v o označeno od detinjstva: ili u tome što ti je hleb i čast do sada bio deo onoga što nazivaš svojom savešću — to se smatra »pravim«. najvlastitiji ideal: to naime nikada ne bi moglo pripadati ne­ kom drugom. još nije ni za korak odmakao u samosaznanju: inače bi znao da istih postupaka nema niti ih može b i t i — d a je svaki postupak koji se učini. Ali d a ovom ili onom sudu pokla­ njaš pažnju kao jeziku savesti.svojoj savesti. da s v a k i postupak. O g r a n i č i m o se dakle na čišćenje na­ ­­­ mišljenja i vrednovanja i na s t v a r a n j e n o ­ v i h v l a s t i t i h t a b l i c a v r e d n o s t i — ali n e mozgajmo više o »moralnoj vrednosti naših postu­ paka«! Da. »slobodi« i »be­ smrtnosti« —sličan lisici smućenoj u svoj kavez — a njegova snaga i mudrost behu takve da su mogle razvaliti taj kavez! — Kako! Da li se ti diviš kate­ goričkom imperativu u sebi? Toj »čvrstini« tvog takozvanog moralnog suda? Da li o toj »bezuslovnosti« osećanja »kao ja. o bezličnosti. samima sebi zakonodavci. sitničavosti i skromnosti svoje samoživosti! Samoživost je naime to da se s v o j sud oseća kao opšti sud. »ple­ menitom«. čini ti se nepobitnim!) Č v r s t i n a tvog moralnog suda mogla bi još uvek biti dokaz baš o ličnoj kukavštini. i da će isto tako biti sa svakim bu­ dućim p o s t u p k o m — d a se svi propisi postupanja odnose samo na grubu spoljašnju stranu (i čak najduševniji i najfiniji propisi svih dosadašnjih m o r a l a ) — d a se njima može postići svakako neki privid jednakosti. đen »kategoričkim imperativom«. a da ne govorimo svima.

— Ako očima nekog dalekog doba pogledam na ovo. koji. Š k r t i č 1 u k p r i r o d e . punom moći i ljubavi. već o gubljenju svih starih ose­ ćanja: osećanje za istoriju je još nešto tako jad­ no i hladno. on u nekom og­ romnom uopštavanju oseća svaki onaj jad boles­ nika koji misli na zdravlje. piše istoriju svoje mla­ dosti. da mu nije dopuštala da svetli.moramo biti f i z i č a r i da u tom smislu možemo biti t v o r c i — dok su do sada sva vrednovanja i ideali bili izgrađeni na n e p o z n a v a n j u fizike ili u p r o t i v r e č n o s t i sa njom. onog koji voli. Mi savremenici upravo započinjemo da sastavljamo lanac jednog budućeg veoma mogućeg osećanja. kao naj­ plemenitiji među starim plemenitim i ujedno prvenac jednog novog plemstva. — Da li je vama samima korisno da budete pre sve­ ga sažaljivi ljudi? I da li patnici podnose kada ste takvi? Ali prvo pitanje ostavimo na trenutak bez odgovora. već prema svom unutrašnjem svetlosnom bogatstvu? Zašto veliki ljudi nisu tako lepo vidljivi u svom izlasku i za­ lasku. ovima više onima manje. srećom koja kao sunce uveče stalno poklanja od svog neiscrpnog bogatstva i sipa u more. Skoro nam se čini da je reč ne o nekom novom osećanju. a ipak mu je donela rane i gubitak jednog prija­ telja. kao čovek nekog horizonta milenijumima pred sobom i iza sebe. onda kod sadašnjih ljudi ne znam ništa značajnije da nađem osim njemu svojstvene vrline i bolesti. najstarije. kariku na kariku — teško da znamo šta činimo. da bi zbog toga naša stara zem­ lja za obitovanje mogla postati prijatnija nego do sada. nade. najnovije. kao naslednik sve otmenosti svog proteklog duha i obavezani naslednik. pobede čovečanstva: imati konačno sve to u Jed­ noj duši i stisnuti u Jedno osećanje — to bi ipak moralo rezultirati nekom srećom. To je sklonost za nešto sasvim novo i strano u istoriji: ako bi se toj klici dalo nekoliko vekova i više. i koja se tek tada oseća najbogatijom kad i najsiromaš­ niji ribar vesla zlatnim veslom! To božansko osećanje nazivalo bi se tada — čovečnost! 338. punom suza i punom smeha. gubitke. V o l j a za p a t n j o m i s a m i l o s t i . — Zašto je priroda bila škrta prema čoveku. da bi za230 boravio svoju sadašnjost. mučenika kome propada njegov ideal. ali nositi tu ogromnu sumu svakovrsnog ja­ da. što se na­ ziva »smisao za istoriju«. moći nositi a ipak još biti junak. Drugima se čini kao znamenje starosti što se prikrada. osvajanja. a lišen je ljubavi. I stoga: živela fizika! I još više ono što nas na nju nagoni — na­ ša čestitost. U stvari: to je jedna boja ovog novog osećanja: onaj ko istoriju ljudi u celini zna da ose­ ća kao v l a s t i t u i s t o r i j u . koji na po­ četku drugog dana bitke pozdravlja zoru i svoju sreću. B u d u ć e »č o v e č a n s t v o«. koja ništa nije rešila. 336. nalik na koje još nikak­ vo vreme nije videlo ni sanjalo: doživeti u svojoj duši. i za njih je naša planeta neki setan bolesnik. skoro svim drugima je nerazumljivo i ne231 . za koju čovek do sada još nije poznavao — božanskom srećom. kao sunce? Kako bi nam daleko nedvosmisleniji bio čitav život među ljudima! 337. i na mnoge ono deluje kao mraz i čini ih još hladnijim i hladnijim. starca koji misli na mladalački san mladosti. junaka u predvečerje bitke. — To od čega najdublje i najličnije pa­ ­­­o. iz toga bi na kralju moglo postati neko divno rastinje sa isto tako divnim mirisom.

pristupačno: u tome smo skriveni od bližnjeg. a k o vašu vlastitu patnju ne želite za čas da ostavite da vas pritiska. obećaj mi ipak da ćeš sa mnom umreti« — ja bih mu to obećao. ali zaobilazni put sa čistom savešću. nju i našu najvlastitiju savest. K o d najve­ ćeg broja dobročinstava ukazanih nesrećnicima. kao manu postojanja: pa. Ćim sada iz­ bije bilo kakav rat. da se mistički izrazimo da put ka vlastitom paklu uvek vodi kroz slast vlastitog pakla. što za m e n e ili za t e b e znači nesreća! Čitava ekonomija moje duše i njeno izravnanje kroz »ne­ sreću«. i stalno svaku moguću nesreću uvek već izdaleka izbegavate. Štaviše mišljenje sadašnjih propovednika mo­ rala ide čak dotle da je upravo samo to moralno: da tako skreneš sa s v o g puta i da priskočiš bližnjem. i doista krajnje »moralnih« na­ čina. ili. nalazi se nešto gnusno u intelektualnoj lakomislenosti sa kojom tu sažaljivi igra ulogu: on ništa ne zna o čitavoj unutrašnjoj posledici i spletu. odbacivanje čitavih prošlosti — sve to što može biti povezano sa nesrećom. koji zajedno odras­ taju. I. mrsko. i bežimo pod okrilje savesti drugih i unutra u ljupki hram »religije sažaljenja«. da su meni i tebi toliko potrebni užasi. Ah. Štaviše. on hoće da p o m o g n e . koji mi veli — živi skriveno da bi m o g a o živeti svoj život! Živi ne z n a j u ć i o tome šta se tvom vre­ menu čini najvažnijim! Između sebe i današnjice stavi kožu bar od tri veka! A današnja dreka. da ovde nešto prećutimo: ipak neću prećutati svoj moral. o tome on ništa ne zna »religija sažaljenja« (ili »srce«) naređuje da se pomaže. izbija uvek takođe kod naj­ plemenitijih nekog naroda neko naravno prikri­ veno zadovoljstvo: oni se sa oduševljenjem bacaju ususret opasnosti s m r t i . naše oči tu retko vide nešto pri čemu nije nužno da trenutno ostavimo vlas­ titu stvar i da priskočimo. i svoju pažnju i nezadovolj­ stvo uopšte osećanje kao zlo. Kako je samo moguće ostati na s v o m putu! Stalno nas neka vika poziva ustranu. pa s a m takođe izgubljen! I kada bi mi neki paćenič­ ki prijatelj rekao: »Pogledaj. i mi verujemo da smo najbolje pomogli ako smo najbrže pomogli! Ako vi pristalice ove religije imate isto takvo moralno obuhvatanje kakvo imate prema bližnjima. Ne. pa čak. Ja znam: ima stotinu pristojnih i hvale dostojnih načina da skrenem sa s v o g p u t a . takođe stvarno imate i prema samima sebi. u suštinu samilosne afekcije spada to da tuđu patnju l i š a v a onog stvarno sličnog: naši »dobročinitelji« su više nego naši neprijate­ lji umanjivaoci naše vrednosti i volje. Ali svuda gde nas p r i m e ć u j u kao patnike. isto kao što bi me prizor onog malog planinskog naroda koji se bori za svoju slobodu doveo do toga da mu pružim svoju ruku i ponu­ dim svoj život: da bismo jednom iz dobrih razlo­ ga izabrali loše primere. osiromašenja. pustolovine. Ja isto tako sigurno znam: treba samo da se izložim prizoru neke stvarne nevolje. vi prijatni i dobroćudni! Jer sreća i ne1 sreća su dva brata i blizanci. dostojno uni­ štenja. kao kod vas zajedno. i ona je možda majka one — r e l i g i j u p r i j a t n o s t i . lišavanja. naša patnja se plitko izlaže. a ne misli na to da postoji neka lična nužnost nes­ reće. imate još i drugu religiju u srcu. o s t a j u m a l i ! I Ali da se vratimo na prvo pitanje. kao i tome suprotno. ponori. onda p o r e d va­ še religije sažaljenja. p o r a s t sta­ rih rana. koliko malo znate o s r e ć i čoveka. jer veruju da u žrtvo­ vanju za otadžbinu konačno imaju dugo traženu dozvolu — dozvolu d a i z b e g n u s v o j c i l j : rat je za njih zaobilazni put ka samoubistvu. i ako on sa nama jede iz istog lonca. postoji neko po­ tajno zadovoljenje čak u svemu tom što izaziva sažaljenje i poziva u pomoć: upravo naš »vlastiti put« je neka suviše teška i pretenciozna stvar i da­ leko od ljubavi i zahvalnosti drugih — mi je čak ne izbegavamo nerado. ne b r i n e mo­ je drage samilosnike. uskoro ću umreti. izbijanje novih izvora i potreba. odvaž­ nosti. bu- 232 233 . promašaji.

Ali možda je to najveća čar života: na njoj leži zlatom protkani veo lepih mogućnosti. * Lat. mi moramo prevazići Grke! 341. ži­ v o t je b o l e s t ! « To je moguće! Čovek. Kritone. izdržljivijim. U m i r u ć i S o k r a t . Pa bilo to smrt. I za to mu se još osvetio — onim zastrtim. jer sa tobom imaju jednu patnju i jednu nadu —svojim p r i ­ j a t e l j i m a : i samo na taj način na koji samom sebi' pomažeš — hoću da učinim hrabrijim. To podrugljivo omiljeno čudo­ vište Atine i njen pacolovac. skromnim i blasfemičnim rečima! Da li se jedan Sokrat morao i svetiti? Da li je zrno velikodušnosti bilo premalo u njego­ voj prebogatoj vrlini? — Ah. veoma siro­ mašan u lepim trenucima i otkrivanjima tih stva­ ri. N a j v e ć e t e ž i š t e . i u tome ne- 234 235 . prev. za onog koji zna da čuje znači: »Ah Kritone. V i t a f e m i n a* — Da se vide poslednje lepote nekog dela — za to nije dovoljno svo znanje i sva dobra volja. kao on. ne beše samo naj­ mudriji brbljivac. jednostavnijim i radosnijim! Hoću da ih učim tome u što se danas toliko malo njih razumeju. moraćeš da živiš još jednom i još bezbroj puta. čovek. koji je postojao: on je isto ta­ ko bio velik u ćutanju. i biti joj potrebni neki spoljašnji izraz i poređenje. sažaljevajući. bili do sada za većinu i čak za najbolje nešto skriveno i zastrto — ali to što s e nama otkriva. — Prim. Da. protiveći se. priroda. a čitavog svog života krio svoj poslednji sud. Bilo bi mi drago da je i u poslednjim trenucima svog života ostao ćutljiv — možda bi tada spadao u još viši red duhova. ili pobožnost ili zloba — nešto mu je u tom trenutku odrešilo jezik i on je prozborio: »Ah. t o n a m s e o t k r i v a J e d a n p u t ! — Grci su se dobro molili: »Dva i tri puta sve lepo!« Ah.ka ratova i revolucija. podrugujući se. život je žena. svoje najintimnije osećanje! Sokrat. kao da bi se došlo do nekog oslonca i njom samom ovladalo. Da bismo to videli ne moramo samo baš mi stajati na pravom mestu. bilo to delo. — Ženski život. dolazi istovremeno zajedno. Sokrat je p a t i o od ž i v o t a . stideći se. ili otrov. da bih pomislio da su najviši vrhovi svega dobrog. zavodnički. prijatelji. a one propovednike sažaljenja najmanje — ra­ dovanju z a j e d n o s a d r u g i m a ! 339. Ali sve to tako retko. — Kako ti je kada se jednog dana ili noći demon došunja u tvoju naj­ usamljeniju usamljenost i kaže ti: »Ovakav život kakvim sada živiš i kakvim si živeo. 340. ali uprkos tome veoma siromašan. potrebni su najređi srećni slu­ čajevi da bi se jednom za nas skinuo oblačni veo sa tih vrhunaca i da se na njima zažari sunce. koji je vedro i pred očima sviju živeo kao voj­ n i k — beše pesimista! On se upravo samo pravio vedar u životu. sama naša duša mora skinuti taj veo sa najboljih vrhova. Ta smešna i užasna »poslednja reč«. čin. jer nebožanska stvarnost ono lepo čak nam uopšte ne daje ili samo Jedan put! Hoću da kažem da je svet prepun lepih stva­ ri. oni su imali dobrog razlo­ ga da prizivaju bogove. obećavajući. ja Asklepiju dugujem jed­ nog petla«. treba da ti budu neko mrm­ ljanje! Ti ćeš hteti i da pomogneš: ali samo onima čiju nevolju ipotpuno s h v a t a š . — Divim s e hrabro­ sti i mudrosti Sokrata u svemu što je učinio i re­ kao — i nije rekao. koji je činio da najobesniji mladići drhte i jecaju.

ti bi se zasitila svoje svetlosti i svog puta bez mene. kao pčela koja je prikupila previše meda. ali mi smo te čekali svakog jutra. napustio je svo­ ju domovinu i jezero Urmi i pošao u planinu.« — Dakle započe Zaratustrin kraj. moga orla i moje zmije. stupi pred sunce i reče mu: »Ti velika zvezdo! Kakva bi bila tvoja sreća kada ne bi imala one ko­ jima svetliš! Deset godina dolaziš ovamo gore u moju pećinu. nego će ti se morati vratiti svaka bol i svako uživanje i svaka misao i uzdah i sve neizrecivo malo I veliko u tvom životu. ona će te. meni su potrebne ruke što se šire. Večni pešćani sat postojanja ponovo će se okretati — a i ti sa njim. koji je ta­ ko govorio? Ili da li si jednom doživeo silan tre­ nutak. kojima želim da se spustim. ti mirno oko. nego posle tog večnog potvrđivanja i zapečaćivanja? joj ludosti. Tako me blagoslovi. Za to se moram spustiti u dubinu: kao sto ti činiš uveče kada zalaziš u more i još donjem svetu donosiš svetlost. kako ljudi to nazivaju. ja bih hteo da poklanjam i delim sve dok se mud­ raci među ljudima opet jednom ne obraduju svo236 . 342. 'a siromasi opet jednom svom bogat­ stvu. koje ipak i bez zavisti možeš biti prevelika sreća! Blagoslovi pehar. i Zaratustra će opet postati covek. što hoće da se prelije. da ništa v i š e ne t r a ž i š . Taj pehar će se ponovo isprazniti. Pogledaj! Meni je do­ sadila moja mudrost. ti prebogata zvezdo! — j a mo­ ram kao ti da z a đ e m . da iz njega teče zlatna voda i da svuda raznosi odsjaj tvoje slasti. oduzimali smo tvoj pretek i blagosiljali te za to. kada bi mu mogao odgovoriti: »Ti si bog i nikad nisam čuo nešto božanskije?« Kada te obuz­ me ta misao. i sve istim redom i posledicom — a isto tako ovaj pauk i ova mesečina među drvećem. kakav si. pitanje kod svega i svakog: »Hoćeš li to jednom ili bezbroj puta?« kao najveća težina ležaće na tvom delanju! Ili kako bi mogao sebi i svom životu postati dobar. — Kada je Zaratustra napunio trideset godina. Ali konačno se izmenilo njegovo srce — i jednog jutra on ustade u zoru. f I n c i p i t t r a g o e d i a . a isto tako ovaj trenutak i ja sam. zrnce pra­ šine od prašine!« Da li se nećeš baciti na noge i škrgutati zubima i proklinjati demona. preobraziti i mo­ žda smrviti. Tu je uživao u svom duhu i u svojoj usamljenosti i deset godina nije ga to umorilo.će biti ničeg novog.

ako bi znao kuda te vodim. ou je te mene._ Karkase. ti drhtiš? Ti bi još više drhtao.Pnm. si tu savais. Vilomt Anri de la Tur dOvenj 16l1-1675) . prev.PETA KNJIGA MI NEUSTRAŠIVI Carcasse.francuski maršal. Turenne* fr. . . tu tremles? Tu tremblerais bien davantage.

Ali što se tiče glavne stvari. stranijim i »sta­ rijim«. postavljeni između današnjice i sutrašnjice i upregnuti u protivrečnost između 241 . predalek. da bi se takođe sa­ mo smelo reći da je glas o njemu več d o š a o . iz­ gleda da je upravo negde neko sunce zašlo. š t a se u stvari sa time zbilo — i šta sve. u nju bi­ li urasli: na primer čitav naš evropski moral. koji takoreći čekamo na brdima. njima mora naš stari svet svakodnevno da se čini večernjijim. o nju se oslanjali. To dugo Obilje i posledica rušenja. Bar za malobrojne.. prevrata. odsada ljudima mora pasti na pamet. Cak mi rođeni rešavaoci zagonetki. što nam sada predstoji: ko bi već danas dovoljno odgonetnuo od toga da bi morao hiti učitelj i prorok ove ogromne logike užasa. prorok nekog potamnjenja i pomračenja sunca. čije su oči. pošto je ta vera sahranjena. da se neko staro duboko poverenje preobrnulo u sum­ nju. pro­ pasti. čija je s u m n j a u oči­ ma dovoljno jaka i fina za tu pozorišnu igru. Kako stoji sa n a š o m vedrinom. — Najveći novi događaj da »je bog rnrtav« da je vera u hrišćanskog boga postala nemoguća — počinje već da baca svoje prve senke na Evropu. razaranja.343.. nepoverljivijim. kome slične verovatno još nije videla zemlja?. jer su na njoj gradili. a da i ne govorimo da bi mnogi već znali. smemo reći: sam događaj je prevelik. suviše po stra­ ni od moći shvatanja mnogih.

već u tom stepenu biti potvrđena. naprotiv one su kao neka teško opisiva vrsta svetlosti. stav. na čemu se zas­ niva.da li to ne znači. neke regulativne fikcije. da li bi već moralo postojati neko ubeđenje. da sebi žrtvuje sva druga ube­ đenja. njegove posledice za nas. policije nepoverenja. začuđenosti. neka opreznost. Ali zašto ne varati? Ali zašto se ne dati varati? — Obratimo pažnju da se razlozi za prvo nalaze na sasvim drugom pod­ ručju od drugog. svoje ubeđenje. . — Ali . čije bi senke. ponovo je dozvoljena svaka smelost onoga koji saznaje. manje opasno. da ipak bude ograničena i da ostane pod nadzorom policije. Pitanje: da li potrebna i s t i n a . manje sudbonosno? Šta znate otprve o karakteru života (postojanja da bi­ ste mogli odlučiti da li veća prednost na strani bezuslovno-nepoverljivog ili bezuslovno-poverljivog? Ali ako bi i jedno i drugo trebalo da bude pot­ rebno. Evropu ubrzo mora­ le zaviti. 344. U stvari. ali če­ mu bi se opravdano moglo primetiti: kako? Da li je doista ne hteti dozvoliti da budeš prevaren ma­ nje štetno. . i da u odnosu na nju sve ostalo ima vrednost samo drugog reda. čovek ne želi da bude prevaren. mi filosofi i »slobodni duhovi« na tu vest da je »stari bog mrtav«. o s v i t a . takođe kao svako drugo ubeđenje? Upravo do ovog ubeđenja ne bi moglo doći da se istina i ne­ istina nisu stalno obe posvedočavale kao korisne: kao što je to slučaj. možda još nikad nije bilo . konačno možemo opet pustiti naše lađe da isplove. Dakle — da li verovanje u na16* 243 . na taj poslcdnji način mogli bismo interpretirati volju za is­ tinom: pod pretpostavkom da se u uopštavanje »ja neću da varam« ubroji i pojedinačan slučaj »ja neću s e b e da varam«. opasno i sudbo­ nosno biti varan — u tom smislu nauka bi bila duga mudrost. obrnuto nego što bi se možda moglo očekivati.današnjice i sutrašnjice mi prvenci i nedonoščad dolazećeg veka. mnogo poverenja i mnogo nepoverenja: odakle bi onda nauka smela crpsti svoje bezus­ lovno verovanje. naše srce pri tom postaje prepuno zah­ valnosti. sreće. nekog privre­ menog stanovišta. n a š e more ponovo tu leži otvoreno. ako tačnije pogleda­ mo: prvo. razvedravanja. Vidimo: i nauka počiva na nekoj veri. kada ubeđenje p r e s t a n e da bude ubeđenje. verovanje da je » s a m o « potrebna istina. tako se kaže sa razlogom: tek kada se odluči da se spuste na skromnost neke hipoteze. sme im se priznati pristup i čak izvesna vrednost u ok­ viru carstva saznanja. olakšanja. pod pretpostavkom da je štetno. — U nauci ubeđenja nemaju nikakvo pravo građanstva. . uopšte ni­ su tužne i pomračujuće. osećamo kao da nas obasjava neki no­ vi osvit. — Ta bezuslovna volja za istinom. slutnje i očekivanja — konač­ no liam horizont izgleda opet otvoren. šta je ona? Da li je to volja da ne d o p u s t i m o da se v a r a m o ? Da li je to volja da ne v a r a m o ? Naime. ne mora već unapred biti pot­ vrđena. i to neko tako zapovedničko i bezuslovno. da u lome dolazi do izraza. sme li ući u nauku? Zar disciplina na­ učnog duha ne počinje time što se više ne dopuš242 taju ubeđenja? . neka korist. da je istina važnija od bilo koje druge stva­ ri. ohrabrenja.takvog »otvo­ renog mora«. U k o l i k o s m o i mi j o š p o b o ž n i . nema uopšte nauke »bez pretpostavke«. zapravo već sada t r e b a l o da primetirno: do čega ipak stoji da čak bez pravog učestvo­ vanja u tom pomračenju pre svega bezbrižno i bez straha za s e b e gledamo ususret njegovoj po­ javi? Nalazimo li se možda još suviše pod n a j ­ b l i ž i m p o s l e d i c a m a tog zbivanja i te naj­ bliže posledice. . Tako je verovatno: samo preostaje da upitamo da li t i m e ne bi ta d i s c i ­ p l i n a m o g l a z a p o č e t i. čak pod pretpostavkom da nije svetao. da isplove na svaki rizik.

U poslednjem slučaju iz toga proizlazi ništavilo. nije moglo potica­ ti iz nekog takvog računa korisnosti. pretvaranje. što neosporno tu postoji. takođe ni samog sebe«: i t i m e se n a l a z i m o n a t l u m o r a l a . tako da u njima ima svoju sudbinu. ah. koji bi kako ličnost prema moralu zauzimao taj stav. laž — kada se sam bog ispoljava kao naša najduža laž? 345. a za nju su sposobni samo snažni. toliko možemo obećavati: jer velike probleme. »Nesebičnost« nema vrednosti ni na nebu ni na zemlji. zaslepljenost. »Istinom po svaku cenu«. da živnu. da je bog istina. da se stalno dokazivala njegova nekorisnost i opasnost »volje za istinom«. kako? zar on ne mora baš time da negira njegov pandan. priro­ da i istorija »amoralni«? Nema sumnje da onaj istinski. — Prim. već naprotiv u p r k o s t o m e . M o r a l k a o p r o b l e m . svi veliki problemi traže v e l i ­ ku l j u b a v . Ja ne vidim nikoga ko se odvažio na k r i t i k u moralnih vrednosnih sudova. u čemu smo se posle svih nepoverenja. ko bi poznavao moral kao problem i taj problem kao s v o j u ličnu nevolju. muku. i ukoliko on potvrđuje taj »drugi svet«. neka mala sanjalačka bezumnost. ne mogu d r ž a t i žabe i slabići. blago izložen biti neka donkihoterija. . »Volja za istinom« —mog­ la bi biti prikrivena volja za smrću. . prevaru. naprotiv. u onom odvažnom i poslednjem smislu. . — (duhovno) spretnih. Jer upitajmo s e samo temelj­ no: »Zašto ne želiš da varaš?« — osobito kada bi to moglo da ima privid — a i ima p r i v i d ! — k a o ka­ da bi život bio oslonjen na privid. mi bezbožnici i antimetafizičari. tla je istina b o ž a n s k a . — Kako dolazi to sada da još nisam sreo nikog. gde su se mislioci odmarali i od samih sebe. svoju nevolju u i svoju najveću sreću. slepilo. ra. ovaj svet. naime životu neprijatelj­ ski i razorni princip .* Takav naum mogao bi možda. samozaslepljenost. prev. Ali kako kada upravo to postaje sve više neverovatno. mogli da odahnu. Ali će se shvatiti na šta ciljam. upravo To. ona hrišćanska ve* Grč. na kojoj po­ čiva naše verovanje u nauku — da i mi koji saznaje­ mo danas. naime da je to još uvek neka m e t a f i z i č k a . bilo to zabluda. koji čvrsto stoje na svojim nogama. čak pod pretpostavkom da se mogu uhvatiti. prirode i istorije. to je njihov ukus odvajkada — uostalom ukus koji dele sa svim valjanim ženicima. ja mislim na zabludu. oslabljena. . kada se ništavilo vi­ še ispoljava kao božansko. . Najveća je razlika da li se neki mislilac lično odnosi prema svojim problemima. kada s u život. slast i strast? Očito moral do sada ne beše uopšte prob­ lem. Tako se pita­ nje: čemu nauka? svodi se na moralni problem: č e m u u o p š t e m o r a l . ugašena lič­ nost koja samu sebe poriče i zatajuje ne vredi više ni za kakvu dobru stvar — ona najmanje vredi za filosofiju. ali takođe mo­ gao bi biti još nešto gore. p o t v r đ u ­ j e t i m e d r u g i s v e t z a razliku o d sveta ži­ vota. kako ga vera u nauku pretpostavlja. ne nalazim za to 244 245 . posvećeno mesto mira. a kada bi se sa druge strane stvar­ no uvek pokazivala velika forma života na strani najnesumnjivijih polytropoi. ili pak »bezlično«: naime da ume da ih dodiruje i hvata samo pipcima hla­ dne radoznale misli. n a š s v e t ? . oformljeni. — Nedostatak lično­ sti svuda se sveti.v e r a . sigurni duhovi. čak ni u knjigama. koja je bila i Platonova vera.uku. tanka. razdora i protivrečnosti složili. . takođe n a š u vatru još uzimamo od vatre koju je zapa­ lila hiljadugodišnje stara vera. mi to predobro znamo kada smo prvo jedno verovanje za drugim prinosili i za­ klali na tom o l t a r u ! — S h o d n o tome »volja za isti­ nom« ne znači »ja ne želim da budem varan«—ne­ go ne ostaje nikakvog izbora— »ja neću da varam.

Ta ko smo mi? Da li možda ne želite jednostavno da nas na­ zovete jednim starijim izrazom. — Ali zar vi to ne razumete? U stvari. milo­ srdno ili pravično.pa čak ni prema ljudskom merilu razumno. praznoverje slobodne volje i tome slično. razmažene iskušivalačke mašte (imaginativne sposobnosti) psi­ hologa i istoričara. — Prim. samopožrtvovanosti ili u saosećanju. 'koji iz svog neverovanja mora da pripremi još neku veru. njegove štitonoše i pratnju. neku svrhu. a baš time pogrešno misle da su kritikovali sam taj moral. što se naziva moral: u šta pre svega spada da se prvo — d o v e d e u p i t a nj e ( o s p o r i). Ali vrednost propisa »ti treba« još se temeljno razlikuje i nezavisna je od takvih mnjenja o istom i od korova zablude. shvativši istinu da su kod različitih naroda moralna vrednovanja n už n o različita. 346. to je otprilike ono naj­ sigurnije do čega je konačno došlo naše nepoverenje. »religio­ znu sankciju. leka za bolesnika još potpuno nezavisna od toga da li bolesnik misli o leku naučno ili kao neka stara žena. Mi znamo da je svet u kome divimo bezbožan. N a š z n a k p i t a nj a.čak ni pokušaje naučne radoznalosti. što je utvrđeno kao karakteristika moralnog ponašanja u nesebičnosti. — Slaganje. bezbožnicima ili nevernicima ili čak imoralistima. . još dugo nećemo verovati da smo time označeni: mi smo sve to troje u jednom poznom stadijumu. koja lako anticipira i u letu hvata neki problem. Jer čovek je životinja koja poštuje! Ali on je i nepoverljiv: i da taj svet n i j e vredan toga u šta smo verovali. Jedva da sam pronašao neke oskudne polazne tačke da ih dam za neku i s t o r i j u na­ s t a n k a tih osećanja i vrednovanja (što se razli­ kuje od kritike iste. požrtvovanosti. Mi tražimo reči. toliko filosofije. barem pitomih naroda. Niko dakle do sada nije ispitao v r e d n o s t one najčuvenije od svih medicina. ili što su. amoralan. Ne! Ne više ogorčenošću i strašću otrgnutog. Toliko nepoverenja. o izvesnim moralnim stavovima i što odatle izvode zaključak o njiho­ voj bezuslovnoj obaveznosti. Njihova uobičajena greška u pretpostavci je­ ste u tome da afirmišu bilo koji consensus* na­ roda. Mi se svakako čuvamo da kažemo da ona m a n j e vredi: danas nam se čini čak da se treba smejati kada 246 247 . dakle njihovo poreklo. prev. čak pravo ne znajući šta je tu uhvatila. Slabo vrede ti moralni istoričari (naime Englezi): oni se obično još bezazleno nalaze pod komandom nekog određenog morala i daju mu. kako mi se to danas čini. biće teško da nas shvate. da se u svetu stvari uopšte ne odvijaju božanski. recimo onim još uvek tako iskreno ogovaranim narodnim praznoverjem hrišćanske Evrope. mi tražimo možda i uši. čak neko mučeništvo! Mi smo se skuvali u uvidu i u njemu postali hladni i tvrdi. kojim je možda obrasla: tako je sigurno vrednost nekog * Lat. to jest prema nekoj p o t r e b i. kako se neko pri tom oseća. izvode zaključak o neobaveznosti sva­ k o g morala: što su jedno i drugo podjednako velike detinjarije. Napred! To je upravo naše delo. »neljudski« — mi smo suviše dugo izlagali pogrešno i lažljivo. obrnuto. Neki moral mogao bi čak izrasti i iz neke zablude: ni tim uvidom problem njegove vrednosti ne bi bio čak ni dotaknut. a takođe i od istorije etičkih sistema): u jednom jedinom slučaju učinio sam sve da ohrabrim sklonost i dar za tu vrstu isto­ r i j e — uzalud. ne znajući za to. ali prema želji i volji našeg poštovanja. Greška finijih među njima jeste što otkrivaju i kritikuju možda budalasta mnjenja nekog naroda o svom moralu ili ljudi o svakom ljudskom moralu. nego da bi­ ste vi to mogli shvatiti moja gospodo radoznal­ ci. takođe za tebe i za mene.

što ujedno izaziva gađenje i zapanjenost danas taj deo rado nazivaju la verite*) ili u nihi­ lizmu prema petrogradskom uzoru (to jest u ve­ ro v a n j u u n e v e r o v a n j e . kojom se naši najpametniji savremenici gube po jadnim ćoškovima i bezizlaznostima. sve gore ovladava i koja bi buduća pokolenja lako mogla postaviti pred užasno ili-ili: »Ili ukinite vaša poštovanja ili — s a m e s e b e ! « Poslednje bilo bi nihilizam. kičmom. ali i hrišćanstvo je sadrži. fatalizma. jasnije rečeno. o kojem govori Biblija. U stvari oko svih tih pozitivističkih sistema puši se zagušljiv dim izvesnog pesimističkog pomračenja. ali zato ne manje zavodnički. kao smejači. loše ras­ položenje. upo­ rištem. što ne želi da uzdrmava. najnižoj sumnji o nama samima. koji doduše ne stvara svakovrsne 'religije. anarhizam gnevi ili šta sve postoji kao simptomi ili maskarade osećanja slabosti. — prava (gola) istina. koja nama Evropljanima sve više. odvojene sublimnom drskošću rečce »i«! Ali kako? Zar nismo baš time. kao mnogo šta »čvrsto«. on bi ga takođe uvek ponovo smatrao »isti­ nitim«— shodno onom čuvenom »zakonu sile«. Jer čovek je takav: neki član vere mogao bi mu se hiljadustruko opo­ vrgnuti— pod pretpostavkom da bi mu bio pot­ reban. kako mi se čini. težnja da se nešto ž e l i imati potpuno čvrsto (dok se to zbog žestine tog zahtevanja sa obrazloženjem izvesnosti prima lakše i nebitnije): i to je još zahtev za uporištem. oslon­ cem. te­ meljnoj. ali zar i prvo ne bi bilo — nihilizam? — to je n a š znak pitanja? 347. nje­ gove slabosti). . Imati hrišćanstvo. snažniji u Budinom učenju. kao sudija svetova. osloncem (zaštitom) . što danas naučno-pozitivistički izbija u širokim masama. u suprotnost sveta. metafizike i ubeđenja. do mučeništva za to) pokazuje pre svega potrebu za verom. k o j i s m o m i s a m i : podlegli neumoljivoj. zato se takođe još uvek nalazi vera. jer se toga p r i d r ž a v a — merilo je njegove snage (ili. onaj i n s t i n k t s l a b o s t i . u preziranju n a m a shvatlji­ vog postojanja (života)? Zar nismo baš time počeli da sumnjamo u suprotnost. ali ih — konzerviše. koji konačno samo postojanje stavlja na svoje tasove i suviše lako nalazi da nam je ogromna glupost te atitude kao takva dospela u svest i da vređa — mi se već smejemo kada »čoveka i svet« nalazimo postavljene jed­ no uz drugo. V e r n i c i i njihova p o t r e b a za verov a nj e m. čovek kao prin­ cip koji »negira svet«. u kojem smo do sada sa svojim poštovanjima bili u svom e l e m e n t u — d a bi možda zbog njih možda i z d r ž a l i da živimo — i nekog drugog sveta. Vera je * Fr. 249 248 . prev. nešto od umo­ ra. Cak že­ stina. a stariji. ukratko. u staroj Evropi i danas je još većini nužno. ali i to neobuzdano z a h t e v a n j e i z v e s n o s t i . razočarenja. naravno sumnjivije i dvosmislenije. — Onaj kome je mnogo potrebna neka v e r a da bi uspevao. na primer u nacionalizmu (Vaterlanderei) (tako ja na­ zivam ono što se u Francuskoj naziva šovinizam. a u Nemačkoj »nemačko«) ili u estetskim prizem­ nim izjašnjavanjima na način pariškog naturalizma (koji od prirode izvlači i razgolićuje samo je­ dan deo. Ona je imala svoj poslednji izraz u modernom pesimi­ zmu. napravil samo korak dalje u preziranju čoveka? I dakle i u pesimizmu.bi neki čovek hteo pretendovati da pronalazi vrednosti koje bi imale da n a d v i s u j u vrednost stvar­ nog sveta — baš od toga smo se vratili kao od nekog razuzdanog lutanja ljudske sujete i nerazumnosti. koja kao takva dugo nije shvaćena. . — Prim. straha pred novim ra­ zočarenjem— ili pak neskrivena ljutnja. Nekima je još potrebna melaiizika. Čitava atituda (stav) »čovek protiv sveta«. koji je merilo vrednosti svih stvari.

kao afekt zapoveda? nja. — po prevashodnosti. kakav je. kojoj nije potrebno nikakvo spe­ cifično zemaljsko carstvo: zato on suštinski i ne­ voljno. ko­ jom kao naučnici svoju stvar uzimaju već kao do­ kaznu. da ga dele po fijokama. Sinove protestantskih sveštenika ili na­ stavnika prepoznajemo po naivnoj sigurnosti. Postoje lilosofi koji su u osnovi samo shematske glave njima je formalnost očinskog zanata postala . mogli imati svoj uzrok nastajanja. svake želje za izvesnošću. — Prim. Fanatizam je naime jedina »snaga volje« do koga mogu biti dovedeni i slabi i nesigurni. postaje »vernik«. spada među nosioce demokratske misli. obratno ako bismo mogli zamisliti neku želju i snagu za samoodlukom. za tablice kategorije odaje nešto. obratno. nekoj naučnoj raspravi. možda. Gde to osećanje dolazi do izraza »to je sada dokazano. u specifičnosti njihovih poziva i zanata. Talent za klasifikacije. na nekoj učenoj knjizi. nekog boga. što je išla do očajanja. da bude u pravu. da se može držati na lakim konopcima i mogućnostima i da čak još pleše nad ponorima. Ali to poreklo se odaje. neku novu mogućnost za htenjem. koji iz svoga vidnog kuta odo­ brava »obavljeni posao«—verovanje u dokaz sa­ mo je simptom za to što se u nekom vrednom ro­ du odvajkada smatralo »dobrim poslom«. što od sada dominira — hrišćanin to na­ ziva svojom v e r o m .uvek najpoželjnija. čovek nije bez kazne dete svojih roditelja. neko uživanje u volji. vladara. 250 kao neka biljka. čiji je glavni zadatak uvek bio da sređuju raznovrsian materijal. sa time sam završio«. uopšte da shematizuju. dogmu. uvežban. Ako smo za to nešto ško­ lovali naš pogled. presudno obeležje nezavisnosti i snage.sadržajem. — Naučnik u Ev­ ropi izrasta iz svakog staleža i društvenih uslova. uz koiu bi se neki duh opraštao od svake vere. neki stalež. Tako j e stvarno i bilo: obe religije su zatekle kroz obolje­ nje volje do besmisla uzdignutu. * Fr. u drugom. ukoliko postanu naučnici. utoliko prešnije priželjkuje nekog ko zapoveda. osnovnog ubeđenja da mu se m o r a z a p o v e ­ d a t i . onda ćemo uskora uvek iza nje ugle­ dati »predistoriju« naučnika. prev. tu je obično predak u krvi i u instinktu naučnika.* 348. kao neka vrsta hipnotisanja čitavog čulno-intelektualnog sitema u korist prebogate ishrane (hipertro­ fije) jednog jedinog stanovišta i jednog jedinog osećanja. čežnju za nekim »ti treba«. Sin nekog advokata moraće i kao istraži­ vač da bude advokat: on želi sa svojom stvari u pr­ vom redu da zadrži pravo. O p o r e k l u n a u č n i k a . ako su je upravo tek samo hrabro i sa to­ plinom iskazali: oni su upravo temeljno naučeni na to da im se v e r u j e — to je kod njihovih oče­ va spadalo u »zanat«! Jevrejin. obe religije behu učiteljice fanatizma u vremenima mlitavljenja volje i pružahu time bezbojnim neko uporište. najprešnije nužna. tamo gde nedostaje volja: jer volja je. pokazuju sklonost za to da smatraju da su neki prpblem skoro resili time što su ga shematizovali. partijsku svest. takav duh bio bi slobodan duh par exellence. ispovednika. strogo zapo­ veda. upravo je najmanje navikao na to da mu veruju: pogledajmo potom jevrejske naučnike — svi oni imaju 251 . Na primer: sinovi svakovrsnih registratora i pisara. njegovu porodicu. neku s l o b o d u volje. svoje iznenadno širenje osobito u nekom ogromnom o b o l j e n j u v o l j e . To znači: što neko manje zna da zapoveda. da iz toga spozna­ mo intelektualnu i d i o s i n k r a z i j u naučnika — svaki naučnik ima takvu — i da je uhvati­ mo na delu. shodno poslovnom krugu i prošlosti svoga naroda. Iz čega bi se možda moglo pretpostaviti da bi obe svetske religije. Tamo gde čovek dođe d o . nekog le•kara. budizam i hrišćanstvo.

oko rasta i širenja. to jest drže do i z n u ­ đ i v a n j a odobravanja razlozima. pre Nemaca. U č a s t h o m i n e s r e l i g i o s i * . njegovo čul­ no uživanje. kada su pojedini filosofi. zadovoljnijih. — religioznih ljudi.visoko mišljenje o logici. 'kojoj i danas još uvek prvo treba »natrljati nos«. nego pretek. takođe i o vlastitoj vrednosti: protiv njih se pobunio prostački instinkt naroda. prev. oko moći. to jest više zlih i sumnjičavijih ljudi. AK kao istraživač prirode moralo bi se izaći iz 252 \ svog ljudskog ugla: i u prirodi ne v l a d a nevolja. (Da usput primetimo: Evro­ pa s obzirom na logiziranje podosta duguje č i s t i j i m navikama jevrejskih glava. magarcu. Što su se naše moderne prirodne nauke toliko zamr­ sile sa spinocističkom dogmom (konačno još i naj­ grublje u darvinizmu sa svojim neshvatljivo jed­ nostranim učenjem o »borbi na život« — ) . gde im se nerado veruje. — Pritn. prastaru veoma zagonetnu Aziju i nje­ nu kontemplaciju. nji­ hovi preci behu siromašni i sitni ljudi. Oko čitavog engleskog darvinizma odiše nešto kao engleski zagušljiv vazduh prenaseljeno­ sti. rasipanje. iskrenih. oni u tom pogledu pripadaju »narodu«. morali videti: to su baš bili ljudi u nevolji. oštrije da zaključuju. nekog ogra­ ničenja stvarnog osnovnog životnog nagona. velika i mala borba okreću se svuda oko premoći. o onoj * I. — Borba protiv crkve je sasvim izvesno između ostalog — jer ona mnogo štošta znači — i borba prostijih. shodno volji za moći. naučili su dalje da raz­ likuju. guski i pre svega onom što je neizlečivo plitko i drekavcu i zrelom za ludnicu »modernih ideja«). Već protestantizam je narodni ustanak u korist prostodušnih. površnih (Sever uvek bese dobroćudniji i plići od Juga). Čitava rimska tikva počiva na nekoj južnjačkoj sumnji u pri­ rodu čoveka. čak tamo gde prema njima postoji rasna ili klasna mržnja. Borba za život je samo i z u z e t a k .) 349. 253 . jasnije i čistije da pišu: njihov zadatak bese uvek da neki narod do­ vedu »pameti«. koji su sa dugom sumnjom razmišljali o vrednosti postojanja (života). Svuda gde su Jevreji došli do uticaja. kao na primer tuberkulozni Spinoza.at. 351. poverljivijih. površnijih priroda pro­ tiv vladavine težih dubljih kontemplativnijih. — Hteti se sam održati izraz je nevolje. kao miris malih ljudi u nevolji i skučenosti. koja je upravo volja života. to verovatno zavisi od porekla većine istraživača pri­ rode. ali tek francuska revolucija potpuno i svečano dala je u ruke žezlo »dobrom čoveku« (ovci. baš u tom na­ gonu za samoodržanjem videli ono presudno. s v e š t e n i č k i h p r i r o d a . — Ja razmišljam o onome što narod podrazumeva pod mudrošću (a ko danas nije »narod«?—). koja se na severu uvek pogrešno ra­ zume: u kojoj je sumnji evropski jug nasledio du­ boki Istok. čak do besmislenosti. Ništa naime nije demokratskije od logike: ona ne poznaje nikakav lični ugled i čak krive noseve uzima za prave. kao dostojnu žaljenja nerazumnu rasu. oni znaju da njom moraju pobediti. U č a s t . koji su pre­ više dobro iz blizine poznavali teškoću probijanja kroz život. Još jednom o p o r e k l a naučnika. koji ide sa p r o š i r e n j e m m o ć i i u toj volji često stavlja u pitanje i žrtvuje samoodržanje. Uzmimo kao simptomatično. privremena restrikcija volje za životom. njegovo »dobro srce«.

ž r t v o v a n i njegovom dobru — oni sami veruju da su se žrt­ vovali bogu — pred kojima se nekažnjeno ispovedaju. nespretno . potrebno je brzih reka ljubavi i jakih poniznijih čistih srdaca. Takođe će baš najkasnije naučiti da veruju u to da bi narod s m e o nešto razumeti od toga što mu je najudaljenije. Beše to s k r o m n o s t što se u Gr­ čkoj pronašla reč »filosof« i blistava obest da se nazivaju mudrima prepustila se glumcima duha — skromnost takvih čuda ponosa i nezavisnosti. koja ima razloga da bude »pitoma«. ravnodušan. kao što je obratno pošteno. jer je postao bolesna. slabo. Evropljanin se pre­ svlači u m o r a l . ) . sveštenik jeste i os­ taje ljudska žrtva . pobožnosti i blagosti seoskih popova. koji se već spremaju i žrtvuju za takvu službu ne-javne higi­ jene — jer to je žrtvovanje. . da smo baš kao p i t o m e ž i v o t i n j e sra­ man prizor i da nam je potrebno moralno pre­ svlačenje— da »unutrašnji čovek« u Evropi baš nije dugo dovoljno zao da bi se time mogao vi­ deti« (da bi time bio l e p — ) . odabrani. vrlina. Užasnosti zveri nije potrebno moralno presvlačenje. i među filosofima sve254 štenik se još uvek smatra »narodom«.i onaj ko se »ispovedio«. kao Platon. i hiljadustruko ima prava na to da se najlepšim rečima i počastima kune baš u tu vrstu ljudi. svojim brigama i gorim (jer čovek koji »se saopštava«. Ukoliko se jedva možemo rešiti m o r a l a . . kada sa svoje stra­ ne stvara ideal »mudraca«. časnost i požrtvovanost ne bi moglo isto tako imati razloge? Ne što bih pogrešno mislio da bi ovde recimo trebalo maskirati ljudsku zlobu i niskost. ukratko zlu zver u nama. Pod pretpostavkom da se najvese­ lije društvo za stolom zbog podmuklosti nekog čarobnjaka nađe razgolićeno i skinute odeće. strepnjom i dosa- 255 . utišane ozbiljne ljude »vere« kao m u d r e . jer je takoreći nakaza. nego čoporskoj životinji sa svojom dubokom prosečnošću. raskrštava sa samim sobom. ozbiljno-jednostavne i čedne svešteničke prirode i onome što je njima srodno — pripada pohvala u tom stra­ hopoštovanju naroda pred mudrošću. . kao »sigur­ ne« u odnosu na vlastitu nesigurnost: ko bi mu mogao oduzeti te reči i to strahopoštovanje? Ali. Ali zar presvlačenjem »moral­ nog čoveka«. a ne onim koji zna. objektivan . Ovde zapoveda jedna velika nužda: i za duševnu nečistoću potrebni su naime odvodni kanali i čistije prečišćavajuće vode u njemu. bolešljiva i bogaljasta životinja. Narod oseća takve žrtvovane. nešto polovično. — Naš čovek je uopšte sraman prozor govorim o nama Evropljanima (a ne čak o Evropljankama!). . čitavo dobrohotno skrivanje pod pojmove dužnosti. koja sada leži na livadi i ozbiljno i preživajući p o s m a t r a život — od to­ ga su se upravo filosofi uvek osećali najudaljeniji. mora da živi (dakle uopšte ne posmatrajući. zaboravlja). . pred kojima se mogu ra s k r s t i ti sa svo­ jim tajnama. siguran. I kome bi narod imao i razloga da više ispolji zahvalnost nego tim ljudima koji mu pripadaju i koji dolaze iz njega. ja mislim obrnuto. Narod ceni potpuno drugu vrstu ljudi. .mudroj kravama shodnoj mirnoj ćudi. o velikoj s t r as t i onoga koji saznaje. ali kao posvećeni. verujem da u tom ne bi samo dobro raspoloženje i najveći apetit bili obeshrabreni — izgleda da se mi Evropejci uopšte ne možemo lišiti te maskarade što se naziva odeća. njegovo zavijanje u moralne formule i pojmove pristojnosti. van toga. pre svega što sami ne veruju u »one koji znaju« i baš u toj veri i praznoverju već nanjušuju »narod«. . 352. to su blage. kao Pitagora. to jest kao one koji su postali oni što znaju. verovatno što za to nisu bili dovoljno »narod« ni seoski popovi. smisao za zajednicu. koji stalno živi u olujnom oblaku najviših problema i najtežih odgovornosti.

za što se borimo i. a da se takoreći ne vidimo u ogledalu: kao što se stvarno i sada još kod nas uveliko pretežni deo ovog života odvija bez tog odražavanja — i to i našeg misaonog. Isus (ili Pavle) na primer. 0 » g e n i j u v r s t e « . u ono »božansko«. Sav ži­ vot bio bi moguć. zatekli su život prostih ljudi u rimskoj provinciji skroman. žrtvujemo svoj život. — zakon inercije (ili lenjivosti). 256 17 Vtiul« nauka 257 . prev. koji su iz lenjosti dobri i dobroćudni (pre svega neofanzivni). — Prim. poslednjene * Lat. isto tako iz lenjosti žive u odricanju i skoro bez ikakvih potreba: shvatio je da takva vrsta * Lat.— 353. U stvari od ova dva pronalaska drugi je hitniji: prvi način života. Pa čini mi se. On je taj koji ih okuplja. prev. Buda je slično zatekao neku vrstu ljudi. zatim baš ovom životu dati neku i n t e rp r e t a c i j u. koji. Osnivaču religije pripada psihološka nepo­ grešivost u poznavanju određene prosečne vrste duša koje se još nisu p r e p o z n a l e kao jednorodne. ako želite da saslušate moj odgovor na to pitanje i na njenu možda razuzdanu pretpostavku: fi­ noća i snaga svesti uvek se odnose na s p o s o b ­ n o s t s a o p š t a v a n j a nekog čoveka (ili životinje). mora da se »uvalja« u neku veru koja obećava da će s p r e č i t i povratak zemaljske muke (to jest rada. da on prvi put p o g a đ a za što se može upotrebiti. — Prim. Značenje i originalnost osnivača religije obično se ispoljava u tome da je on vidi. osnivanje neke religije utoliko postaje . on je u njega uneo najviši smisao i vrednost — a time i hrabrost da se svaka druga vrsta života prezire. O p o r e k 1 u r e l i g i j a . koji su težili vraćanju izvornom hrišćanstvu. ma koliko to uvredljivo moglo zvučati nekom starijem filosofu. sećati se. ali pored drugih načina života i bez svesti o tome kakva se vrednost u nje­ mu nalazi. obi­ čno je već bio prisutan. značajnije. volitivnog života.neka duga svečanost pre­ poznavanja. želeti. Z a š t o uopšte svest kada je u glavnoj stvari s u v i š n a . doduše raspršenu u svim . osećajnog. tako da odsada postaje ne što dobro. potajno podzemno sa­ mopouzdanje. — Stvarni pronala­ zak osnivača religija jeste prvo: postaviti određeni način života i svakodnevice morala. što deluje kao disciplina voluntatis* i ujedno odstranjuje dosadu. mi bi­ smo isto tako mogli »delati« u svakom smislu reči: a uprkos tome sve to ne bi trebalo da nam dospe u »svest« (kao što se slikovito kaže). 354. on ga je izložio. tihi fanatizam hernhutera**. sa čitavim vis intertiae*. ugled­ nije.staležima i društvenoj hijerarhiji svoga naroda. što raste i raste i konačno se spre­ ma da »prevlada svet« (to jest Rim i najviše sta­ leže u čitavom carstvu). kako se može interpretirati. Mi bismo na­ ime mogli misliti. M o r a l k i t i E v r o p l j a n i n a — priznajmo to!—u ono otmenije. a sposobnost saopštavanja opet odnosi se na p o t r e b u z a s a o p š t a v a n j e r n . ljudi neizbežno. ** Nemački luteranski pijetisti iz XVII veka. vrli i potišten život.dom p o sebi. — Problem svesti (tačnije: sebe osvešćivanja) javlja se pred nama tek tada kada počinjemo da shvatamo koliko možemo da budemo bez njega: i pred taj početak poimanja postavljaju nas sada fiziologija i istorija životinja (kojima je bilo potrebno dva veka da stignu anieipirajuću L a j b n i c o v u sumnju). zahvaljujući kojoj izgleda obasjan najvišom vrednošću. — disciplina volje. delanja uopšte) — to »razumevanje« bese njegov genije. osećati. pod datim okolno­ stima.

korisna. Jer ponovimo još jednom: čovek kao svako živo stvorenje stalno mi­ sli. samo svet nekih površina i znakova. gest. tamo konačno postoji neki pre­ tek te snage i veštine saopštavanja. čovek je naučio da postaje svestan samoga sebe prvo kao društvena životinja — on to još čini. misli. kao što se vidi. snaga da ih može­ mo fiksirati i takoreći postavljati izvan nas. pritisak. svo­ je »prosečnosti«. i da se takođe razvila samo prema stepenu te korisnosti. da se naša misao čak stalno kroz karakter svesti — kroz »genije vrste«. Čovek koji pronalazi znakove ujedno je čovek koji je uvek oštrije svestan samog sebe. — Ja mislim. . znak. o n i t o v i š e n e i z g l e d a j u . obeležje čopora. da se međusobno brzo i fino razumevaju. uvek »poznorođeni«. što je užas­ no dugo vladalo čovekom: njemu su kao najugro­ ženijoj životinji bili p o t r e b n i pomoć i zaštita. on to sve više čini. po svojoj biti r a s i p n i c i ) . To je stvaran fenomenalizam i perspektivizam. činjenje . IP neki uopšten svet. recimo: najpovršniji. njemu su bili potrebni njemu jednaki. Nema sumnje: svi naši postupci su u osnovi na neuporediv način lični. da sa svim osvešćivanjem povezano veliko temeljno kvarenje. mogu ići dalje pretpostavijanja d a s e s v e s t u o p š t e r a z v i l a s a m o p o d p o t r e b o m t e p o t r e b e z a sao p š t a v a n j e m . nego i pogled. i pored najbolje volje. Pod pretpo­ stavkom da je ovo zapažanje tačno. koji je upravo majstor u saopštavanju i objašnjavanju svo­ jih potreba. takoreći neka moć što se postepeno nagomilavala i sada čeka nekog naslednika. kao što je rečeno. i sve to što postaje svesno. mišljenje što postaje s v e sn i m samo je najmanji deo toga. p o s t a j e baš tijilil'ko. Pretpostavimo uz to da kao most između čoveka i čoveka ne služi samo jezik. književnici. što iz toga sledi. . koji to rasipnički razdaje (— ta­ kozvani umetnici su ti naslednici. da svest u stvari ne spada u indi­ vidualnu egzistenciju čoveka. postati svestan ipak uvek samo baš onog ne-individualnog po sebi. pokreta — bar jednog njiho­ vog dela — posledica je jednog »mora«. fino razvila samo u od­ nosu na zajedničku i čoporsku korisnost. Ukratko rečeno: razvitak jezika i razvitak sve­ sti (ne uma. opšte. da je otprve samo između čoveka i čoveka (između onoga koji naređuje i koji sluša posebno) bila nužna. da se. koji uvek do­ laze na kraju nekog dugog lanca. sve ljudi. kako se oseća. u najboljem smislu te reči i. ujedno i sa svojim potrebama najviše morao biti upućen na druge. da »poznaje samog sebe«. neki svet koji je učinjen obič­ 259 nim. on je mo­ rao dati izraza svojoj nevolji. Jedini. ali on to ne zna.tako shvaćeno kao da bi baš sam pojedinac. i da će shodno tome svako od nas. čime se otkriva poreklo same sve­ sti. nego samo sebe-osvešćivanja uma) idu ruku pod ruku. relativno-glupo. da samoga sebe s h v a t i što je moguće individualnije. t o j e s t u z n a c i m a sa­ o p š t a v a n j a . Da sami postajemo svesni naših radnji. osvešćivanje naših čulnih utisaka kod nas samih. kako ga ja shvatam: priroda životinjske sve- 258 sti donosi sa sobom da je svet. Svest je u stvari samo mreža vez između čoveka i čove­ k a — samo kao takva morala se razviti: usamlje­ niku i čoveku kao grabežljivoj zveri ona ne bi bila potrebna. dokle čak da »zna« šta mu nedo­ staje. po­ rasla je u toj meri. tanko. koga možemo po­ stati svesni. rasla je kao prinuda da ih drugima predajemo znacima. krivotvorenje. bezgranično individualni. šta misli. Ali svakako mi se čini da to stoji s obzirom na lance čitavih rasa i pokolenja: tamo gde su potreba i nevolja ljude dugo pri­ siljavali da se saopštavaju. slično govornici. propovednici. koji joj zapoveda — takoreći m a j o r i z u j e i prevodi na­ trag u perspektivu čopora. već naprotiv u ono što je kod njega zajedničke i čoporske prirode. osećanja. najgori deo — jer samo to svesno mišljenje z b i v a s e u r e č i m a . sebe učiniti razu­ mljivim — a za sve to bila mu je pre svega po­ trebna »svest«. ali čim ih preve­ demo u svest.

većini se ona bira. koji nama znači saznati? Zar ne bi trebalo da likovanje onoga koji saznaje bude upra­ vo likovanje ponovo stečenog osećanja sigurno260 sti? . da tu ulogu sami biraju. . — Briga za život nameće i danas — u našem prelaznom perioda. To. o toj skromnosti koja saznaje! Pogle­ dajmo ipak samo njihove principe i rešavanja za­ gonetki sveta! Kada neš-to ponovo pronalaze u stva­ rima. a ono na šta smo navikli najteže je »spo­ znati«. koji su ostali da vise u zamkama gramatike (narodne me­ tafizike). Koliko će se u Evropi stvari »u m e t n i č k i j e« d o g a đ a t i . prividna sloboda. . Ovaj filosof smatrao je da je »spoznao« svet kada ga je sveo na »ideju«: ah. otkrije nešto što nas više ne uznemirava? Ne bi li to trebalo da bude i n s t i n ­ kt s t r a h a . dok je skoro nešto protivrečno i nerazumno h t e t i uzeti ono ne-strano uopšte kao objekt. kako su odmah srećni! »Jer oni se slažu u tome da »ono što je poznato jeste spoznato«. Kako? Da li naša potreba za saznanjem nije upravo ta potreba za poznatim. ne­ običnim. tako da se više tome ne čudimo. da li to nije bilo zato. Velika sigurnost prirodnih nauka u odnosu na psihologiju i na kritiku elemenata saznanja — n e . kao »izvan nas« . Na kraju: svest u pora­ stu predstavlja opasnost. konačno i možda ona sudbonosna glupost od koje ćemo na kraju pro­ pasti. i čak što se ovde naziva »korisnošću«. to jest videti kao problem. i onaj ko živi među najsvesnijim Evropljanima zna čak da je to neka bo­ lest.površnim i generalizacija. na primer naše jednom jedan ili našu logiku ili našu volju i želju. vrste. I oni oprezniji među nji­ ma smatraju da se u najmanju ruku ono što je poznato l a k š e m o ž e s p o z n a t i o d onoga što je strano. 355. kada toliko mnogo toga prestaje da se nameće — skoro svim muževnim Evropljanima određenu u l o ti u. To pogotovo nije suprotnost »stvari po sebi« i pojave. metodski se predlaže da se polazi od »unutrašnjeg sveta«. jer mu je ideja bila tako poznata. Mi upravo nemamo organa za s a z n a ­ nje. za »istinu«: mi »znamo« (ili verujemo ili uobražavamo) upravo toliko koliko može biti k o r is n o i u interesu ljudskog čopora. njihov takozvani poziv. naša svakodnevica. .p r i r o d n i h nauka. sumnjivim. kao što bismo skoro smeli reći — zas­ niva se upravo na tome što one to s t r a n o uzi­ maju kao objekt. 356. od »činjenica svesti«. . — Ovu izjavu uzimam sa ulice. nije suprotnost subjekta i objekta. kao što se može pogoditi. nekima pri tom os­ ­­­e sloboda. Rezultat je prilično ču261 . bilo koje pravilo u kome se nalazimo. što nam je nažalost veoma poznato.. pod stvarima i iza stvari. koja me se ovde tiče: to razli­ kovanje prepuštam teoretičarima saznanja. Pri tom sam se upitao šta u stvari narod podrazumeva pod saznanjem? Šta on želi kada želi saznanje? Ništa drugo nego to: nešto strano treba svesti na nešto p o z n a t o . jer je na nju tako navikao? Jer se toliko malo još bojao ide­ je?— Eh. jer n a m j e t o p o z n a t i j i svet! Zabluda nad zabludama! Ono poznato je ono na šta smo navikli. čuo sam nekog iz naroda kako kaže: »On me je prepoznao«. Poreklo našeg pojma »saznanje«. A mi filosofi — da li smo pod saznanjem nešto v i š e shvatili? Ono poznato zna­ či: ono na šta smo naviknuti.. na primer. to jest videti kao strano. kao daleko. volja da se među svim stranim. sve i svašta u šta se razumemo (in dem wir uns zu Hause wissen). jer mi ni iz daleka ne »saznajemo« dovoljno da bi takođe samo tako smeli r a z l i ­ k o v a t i .

oni su sami zaboravili koliko su mnogo tada slučaj. pre svega materijal. cehovi. savladali su čitav svet i konačno čak »svladavateljku sveta«. gde čitava pri­ roda prestaje i počinje u m e t n o s t . da je otprilike d or a s t a o s v a k o j u l o z i . možda najčasnija. naša gospoda soci­ jalisti otprilike suprotno misli. pre svega viče i piše. u stvari demokratskih. nasledne zanatske privilegije. veruje. u kojima sve više i više za­ boravljamo tu veru i u prvi plan dolazi neka drs­ ka vera u stanovište suprotnosti. ona vera Atinjana. jer je Rim pobedio graeculus historio*. oni su sami žrtve svoje »dob­ re igre«. — grčki glumac. mi moderni ljudi već smo potpuno na istom putu.. Ukratko rečeno — ah. koji u čvršćim. šta već danas dotičemo rukama. Pre svega ne glumac. u planu anticipirati budućnost. korak po korak čudan preob­ ražaj.dan: skoro svi Evropljani u godinama zamenjuju se sa svojom ulogom. da bi se podizala ta građevina. koju smo prvi put primetili u Periklovo vreme. a ne. Bilo je vremena u kojima se čvrstom samopouzdanošću. obeshrabruje se odvažnost da se prave dalekosežni planovi. Slobodno društvo? Da! 263 . još će se dosta dugo prećutkivati šta se od sada više ne gradi. nedostaje sve. koji ne zaslužuje da se u svakom pogledu podražava: o n i s u s t v a r n o p o s t a l i g l u m c i. prev. improvizuje. ne m o ž e više graditi. . sada se parališe snaga građenja. i svaki put kad čovek počinje da otkriva ukoliko on igra neku ulogu i ukoliko m o ž e biti glumac. obećavati. čak s pobožnošću verovalo u svoju predodređenost. iz umetnosti pri­ roda. Ali čega se pla­ šim. kao što je poznato. ona današnja vera Amerikanaca. s v e vr­ ste glumaca. da naime čovek samo toliko vredi i ima smisla koliko je j e d a n k a m e n u n e k o j v e l i k o j g r a đ e v i n i : z a što pre sve­ ga mora biti č v r s t . ulogu što uopšte ni­ je htela priznati samovolju: staleži. organizatorski geni­ ji počinju nedostajati — ko će se sada još usuditi da se poduhvati dela za čije dovršenje moramo r a č u n a t i na milenijume? Odumire upravo ona temeljna vera na osnovu koga Neko može tako računati. pre svega se zanemaruju veliki »graditelji«. ograničenijim vekovima ne mogu rasti — ili ostavljeni »dole«. u kojima su stvarni gospodari glumci. u svakom slučaju najbučnija vrsta ljudi koja danas postoji. žrtvovati svom planu. koja odlikuju srednji vek i u či­ ju pohvalu u svakom slučaju ostaje jedno da se kaže: trajnost (— i trajanje na zemlji je prvoraz­ redna vrednost!). ćud i samovolja raspolagali njima. u upravo to zanimanje i u slučaj u tome. gde svako s a sobom eksperimentiše. neko artističko verovanje — ostvarili su. — Prim. tek što behu ušli u to v e r o v a n j e o u l o g a m a — ako hoćemo. Zahvaljujući toj veri postigli »u da se podignu ona čudovišta širokih društvenih kula. . čitamo samo njihovu reč buduć­ nosti (Zakunftswort) »slobodno društvo« već na svim stolovima i zidovima. on p o s t a j e g l u m a c . Baš time se sve više zanemaruje druga vrsta ljudi i konačno se onemogućuju. Ali ima suprotnih vremena. . za upravo taj posao. . 262 bezazleni ljudi kažu. kojoj je došlo vreme! Smatram irelevantnim što privremeno još najkratkovidija. koja sve više hoće da postane vera i Evropljana: gde je pojedinac u'beđen da otprilike sve može. Grci. ako bismo uživali u tome da to dotičemo. S v i mi više n i s m o m a t e r i j a l za n e k o dru­ š t v o : to je istina. . kada se odlučivao njihov »poziv« — i koliko su mnogo drugih uloga možda m o g l i igrati: jer sada je prekasno! Ako dublje pogledamo. sanja. . pod bacanjem u nemilost i sumnjom u nečasnost — time svaki put niču najzanimljiviji i najluđi vekovi isto­ rije. kao što obično Lat. sa uživanjem eksperimentiše. grčka kultura. kao takvi očarali su. iz uloge je stvarno p o s t a o karakter. ponovo eksperimentiše. mora biti »kamen« . Sa tim se onda javlja neka nova flora i fauna ljudi. to je — društvo u Marom razumevanju te reci.

kada se usudio da uči da se svi pojmovi vrste razvijaju j e d a n iz d r u g o g : sa kojim su stavom duho­ vi u Evropi bili preoblikovani za poslednji veliki naučni pokret. P r i l o g s t a r o m p r o b l e m u : »šta j e n e m a č k o ? « — Preračunajmo u sebi stvarna dostignuća filosofske misli. tako oseća­ mo sa Lajbnicom. samoshvatanja. koja je u nauku prva unela presudni pojam »razvitak«. 357. upravo morao biti neki Nemac. za darvinizam — jer bez Hegela ne bi bilo Darvina. 265 . on je naprotiv oprezno počeo og­ raničavati carstvo (područje) u kome taj pojam uopšte ima smisla (mi još sada nismo izašli na kraj sa tim postavljanjem granice). a ne njen nužan i bitni atribut. bez svake sumnje: u sva tri slučaja osećamo da smo nešto od nas samih »otkrili« i pogodili i za to smo ujedno zah­ valni i iznenađeni. samoiskustva. nego i protiv svega o čemu se do njega filosofiralo — da je svesnost samo akcidens predstave. Prvo na L a j b n i c o v neuporediv uvid kojim je bio u pravu ne samo pro­ tiv Dekarta. Događaj p r e m a kome se taj problem sa sigurnošću mo* Lat. Ja ne verujem. u kojem smo recimo Platonovu ideomaniju. kao Nemci sumnjamo sa Kan­ tom u krajnju valjanost prirodnonaučnih saznanja i uopšte u sve što se causaliter* da saznati: ono s a z n a t l j i v o čini nam se kao takvo već m an j e vrednim. da dak­ le ono što nazivamo svešću čini samo jedno stanje našeg duhovnog i društvenog sveta (možda neko bolešljivo stanje) i n i i z d a l e k a n j e g a sa­ m o g : da li u toj misli. isto tako ukoliko našoj ljudskoj logici nismo skloni da priznamo da je ona logika po sebi. Mi Nemci smo hegelijanci čak da nikad nije bilo nekog Hegela. jedina vrsta logike (mi bismo se naprotiv mogli nagovoriti da je ona samo spe­ cijalan slučaj. što se duguju nemačkim glavama: da li se ona u bilo kom dopuštenom smislu takođe mogu još ubrajati u dobro čitave ra­ se? Da li smemo reći: ona su ujedno delo »nemačke duše«. koji je stavio uz pojam »kauzalitet« — ne što bi kao Hjum uopšte sumnjao u 264 njegovo pravo. . kao što je na primer bilo Geteovo paganstvo sa čistom savešću? Ili kao što je to među Nemcima Bizmarkov makijaveli­ zam sa čistom savešću. ima nečeg nemačkog? Imamo li razloga da pretpostavljamo da se neki Latin ne bi lako namerio na ovo obrtanje privida? — jer to je obrtanje. opsežniji. utoliko što (u suprot­ nosti svim latinskim narodima) bivanju i razvitku pridajemo dublji smisao i bogatiju vrednost nego onome što »jeste«—mi jedva da verujemo u op­ ravdanost pojma »biće«. Uzmimo tre­ će zapanjivi Hegelov potez. »Naš unutrašnji svet je mnogo bogatiji. njegovo skoro religiozno ludilo formi na­ vikli da uzimamo ujedno kao događaj i svedočanstvo »grčke duše«? Ili da li bi suprotno bila isti­ na? Da li su oni bili baš toliko individualni. iz čega se ono gra­ di? Iz drvenog gvožđa! I čak ni iz d r v e n o g . vi gospodo. prev. to jest s a problemom v r e d n o s t i ž i v o t a . Četvrto pitanje glasilo bi: da li bi i Š o p e n h a u e r sa svojim pesimizmom. toliko mnogo i z u z e t a k od rase. bar čiji smo simptom navikli da uzimamo u tom smislu. ima nečeg nemačkog? — Da. i možda jedan od najčudnijih i naj­ glupljih—). Da li u toj Hegelovoj novini. — uzročno.Da! Ali da li znate. njegova takozvana »realna politika«? Možda bi naši filosofi čak protivrečili p o t r e b i »nemačke duše«? Ukratko: da li su nemački filosofi stvarno bili — filosofski N e m c i ? Podsećam na tri slučaja. čija dubina još ni danas nije iscrpljena. . skriveniji«. — Prim. svaki od ova tri stava je ref­ leksivni komad nemačkog samosaznanja. koji je njim prodro kroz sve logičke navike i razmaženosti. Podsetimo se dugo na K a n t o v og­ roman znak pitanja.

barem načinom. nama se sad odmah na užasan način postavlja Š o p e n h a u e r o v o pitanje: d a l i ž i v o t u o p š t e i m a s m i s l a ? — t o pita­ nje za koje će biti potrebno nekoliko vekova da se takođe samo potpuno i u svim dubinama sasluša. Kukavičlukom — sa tom strogošću. naprotiv. sve finije savesti to smatraju ne266 pristojnim. finoća ispovednika hrišćanske savesti. beše — neka mi se oprosti — nešto preuranjeno. nediskutabilnim. lažju. . . da je on za nas s u v i š e s p r e t a n . pobedu naučnog ateizma. opipljivim. koliko se daleko čak u doba os­ nivanja. kojima je. kao najbogatiji posledicama čin dvehiljadugodišnje discipline za istinu. u intelektualnu čistotu po svaku cenu. tako da je neki astronom duše mo­ gao za to izračunati dan i čas. »istorijskog čula«. svoje pripremanje. koji je učinio da nas ubedi u božanstvenost postojanja na samom kraju još po­ moću našeg šestog čula. prevedena i sublimirana u naučnu savest. sve mig. Vidimo šta je u stvari pobedilo hrišćanskog boga: sam hrišćanski moral. Ovim uopšte ne aludiram na Eduarda fon Hartmana. opšteevropski je događaj u kojem udeo u zasluzi i časti treba da imaju sve rase. moja stara sumnja još ni danas nije uk­ lonjena. v e r a d o b i l a o t k a z . sa verom u boga. Ali on je p o s t a v i o pitanje — kao što smo rekli. koga smo mi Nemci imali: njegovo neprijateljstvo prema Hegelu imalo je ovde poza­ dinu. njih same (Nemce) može praviti budalama. Hegel osobito beše odgađao par exellence. mogli bismo naprotiv čak istaći tu specifičnu n e s p r e t n o s t ovog postšopenhauerovskog pesimizma — mi Nemci pri tom se očito nismo ponašali kao u svom elementu. kao konačno i teško izvojevana pobeda evropske savesti. kada je ovde video kako neko okleva i okoli­ ši. kao što su ih po­ božni ljudi dosta dugo izlagali. kao da je ona neki dokaz za dobrotu i pokroviteljstvo nekog boga. Ali ja se pitam: da li možda Nemci treba da se 267 . sve smišljeno i poslano za spas duše: sa tim je sada g o t o v o . da bi re­ cimo na kraju čak Nemcima čak testamentom mogao »ostaviti zavet«. ako bilo čime. Nebožanstvenost postojanja smatrao je ne­ čim datim. dokazali svoju unutrašnju pri­ padnost i srodnost. kao da je sve ukla­ panje. Ono što je pos­ le Šopenhauera i u Nemačkoj — uostalom dosta kasno!—mišljeno i štampano o problemu koji je on postavio. nečasnim. slabošću. mi smo upravo dobri Evropljani i naslednici ev­ ropskog najdužeg i najhrabrijeg samoprevladavanja. svakako nije dovoljno da odlučimo u korist ove uže pripadnosti. on je sva­ ki put gubio svoju razboritu filosofiju i padao u gnev. Posmatrati prirodu.gao očekivati. Obrnuto baš bi se Nem­ cima moglo pripisati — onim Nemcima kojima je Šopenhauer bio savremenik — da su tu pobedu ateizma najduže i najopasnije o d g a đ a l i . na koji su se dočepali Šopenhauerovog pitanja. koja na kraju sebi zabranjuje l a ž verovanju u boga . Pošto tako od nas odbacujemo hrišćansku in­ terpretaciju i njen »smisao« osuđujemo kao kova­ nje lažnog novca. feminizmom. izlagati vlastite doživljaje. Šopen­ hauer kao filosof beše p r v i priznati i nesavitIjivi ateista. . kao dobar Evroplja­ nin. mladalačko. propast verovanja u hrišćanskog boga. to ima savest p r o t i v sebe. Na tom mestu nalazi se čitava njegova isprav­ nost: bezuslovno čestit ateizam je upravo p r e t ­ p o s t a v k a njegovog postavljanja problema. sve strože uziman pojam istinitosti. shodno grandi­ oznom pokušaju. svoju p o t ­ r e b u da dokažu njegov problem. interpretirati istoriju u čast nekog božan­ skog uma. kao stalno svedočanstvo nekog mo­ ralnog svetskog poretka i moralnih krajnjih namera. samo neko snalaženje. a ne kao Nemac. neko stajanje i zastajanje u upravo hrišćansko-asketskim moral­ nim perspektivama. To što je sam Šopenhauer na to pitanje odgovorio. . — Ili da li su možda Nem­ ci. da se kao opaki vragolan možda od samog početka nije rugao samo nemačkom pesimizmu.

koji je postao lišen boga. — pod vrstom vrste. Izgleda da Nem­ ci ne shvataju suštinu crkve. Crkva je taj grad propasti. sve vrste duhova tu da buše. koji sebi doz­ voljava svaka pobednička u sebe sigurna moć . kome se mnogo šta može oprostiti — ljudi ni­ ču shvatili izraz p o b e d n i č k e crkve i videli su samo korupciju. Danas sasvim dovoljno previđamo kako je Luter po svim kardinalnim pitanjima moći sudbonosno bio kratko. a n e kao Nemac. . prev. dakle sub specie speciei*****.--— . Ali šta je bilo naj-. može doskočiti i telu koje pati od najtvrđe stolice i najzlovoljnijem raspoloženju). . da oprezno kažemo. Niti Banzen. . njegov užasnuti pogled na svet. osnivač karak­ terologije. ***** «u-. nagrizaju. sa kojima se. čoveka i duh — počiva na sasvim drugom poznavanju čoveka. koji dovoljno odlučno sve stvari posmatra prema slabo filosofskom prin­ cipu (»Nemačka. površno. upravo su bili njegovi najbolji razarači — Nemci. — Prim. gde mnogo šta stoji trulo i neugodno. — 358. nije bio samo izuzetni slučaj među Nemcima. vlaže. kao sladunjavog apostola devičanstva Majlendera***' ubrojati među prave Nemce? Konačno izgleda da je bio Jevrejin (—svi Jevreji postaju sladunjavi kada morališu). njegovo č e s t i t o užasavanje . kako mi se čini. . sve vrste zemljotresa morale su tu da potresaju.osećaju počastvovanim starom čigrom Banzenom* koji se dugo sa uživanjem čitavog života vrteo oko svoje realnodijalektičke bede i »ličnog belaja« — da li bi to možda bilo baš nemačko? (pri tom pre­ poručujem njegove spise. Ili da li bismo smeli takve diletante i stare usedelice. verovanje u hrišćanski asketski ideal' vodi baš još svoju poslednju borbu. nepromišljeno predisponiran. prev. da još jednom kažemo. kopaju. — Prim. .. šlep. dovoljno slikovito — gde ikad bese lepih ruševina? — i obraslo velikim i malim koro­ vom. P s . iskustvu o čoveku. . vidimo kako je religiozno društvo hrišćanstva uzdrmano.Pnihp Mamlander — Šopenzauerov pristalica — Prim. kao dobar Evrop­ ljanin. kao antipesimističku hranu. za što sam ih sam ko­ ristio. do naj­ dubljih temelja srušena je vera u boga. grubo prostodušno nerazumevanje. — M i Evrop­ ljani nalazimo se pred prizorom ogromnog sveta u ruševinama. nego što je imao Sever. ali većina već leži na zemlji. nisu shvatili otmenu skepsu. ve­ oma jasno svedoči o suprotnom. Luteranska reformacija bese u svojoj čitavoj ši­ rini gnev jednostranosti na neku »mnogostrukost«. lud i sumnjiv. naime nemačke species. Da li za to nisu do­ voljno duhovni? Nisu dovoljno nepoverljivi? Grad­ nja crkve počiva u svakom slučaju na nekoj j u ž ­ n j a č k o j slobodi i slobodoumnosti duha. S e l j a č k i u s t a n a k d u h a . ******** P o č e t n i s t i h s t a r e nemačke himne. osobito zbog njegove eleganitae psychologicae**. morale su tu da pomažu. sve što se inače nalazi u prvom planu. naša hrabra politika. 268 . gde se ponešto još visoko ističe. da ga održe. prev * Lat. kome je nedostaja269 * Julius Bahnsen — nemački filosof. i h ° l o š k e elegancije. glup. Ne! Današnji Nemci nisu nikakvi pesimisti! A Sopenhauer beše pesimist. pre svega kao čovek iz naroda. — Prim prev. Nemačka iznad svega****). prev. a isto lako na nekoj južnjačkoj sumnji u prirodu. niti Majnlender a pogotovo Eduard fon Hartman ne omogućuju da se sa sigurnošću odgovori na pitanje: da li je Sopenhauerov pesimizam. onaj l u k s u z skepse i tolerancije. Tako dugo i temeljno građeno delo kao hrišćanstvo— to bese poslednja rimska gra­ đevina— nije se naravno odjednom moglo razoriti. naš veseli nacionalizam (Vaterlanderei).nego je bio n e m a č k i događaj? Dok. — Prim. čudesnije: oni koji su se najviše trudili oko toga da hrišćanstvo drže.

on je rušio sa časnom mržnjom tamo tako gde je stari pauk najbrižljivije i najduže pleo svoje konce. To je 271 270 . . koji je osnovao crkvu. 359. to je psihološki bilo ispravno. koju je koncipi­ rala crkva: on je razbio ideal do koga nije umeo da dođe. u oslobađajućem bogu u čoveku ima svog najfinijeg i najlukavijeg advokata. Stvarno. -i to u suprotnosti prema svakoj »državi«: crkva je pre svega tvorevina vlasti. ukratko u onom p l e b e j s t v u d u h a . posebno na Severu. On je svete knjige isporučio svima — tako su one konač­ no dospele u ruke filologa. pojam »crkva« zadržava još svoju moć. »Svakako je sveštenik samom sebi« — iza tak­ vih formula i njihove seljačke prepredenosti kri­ la se kod Lutera bezdana mržnja protiv »višeg čo­ veka« i na vlast »višeg čoveka«. taj nemogući kaluđer odgurnuo je od sebe v l a s t homines religiosi. još nastavlja svoju kuću da gradi. svojstvenom za oba poslednja veka i od čega nas ni dosadašnji pesimizam još nikako nije oslobo­ d i o — čak i »moderne ideje« pripadaju još tom seljačkom ustanku Severa protiv hladnijeg. ne žele­ ći i ne znajući to. u čudo. ako to radije čujemo obeleženo jednom moralnom rečju. protiv čega se s obzirom na građanski poredak tako netrpe­ ljivo borio »seljački ustanak«. ali time je u osnovi sam hrišćanski sveštenik bio uki­ nut. koja d u h o v n i j i m lju­ dima osigurava najviši rang i utoliko v e r u j e u moć duhovnosti da zabranjuje sva grublja nasil­ na sredstva — samo time crkva je pod svim okol­ nostima o t m e n i j a institucija od države. Na kraju ne zaboravimo šta je to crkva. . njegovo odobroćuđivanje (Vergutmtitigung). — Moral — ta gde mislite da on ima svo­ je najopasnije i najpodmuklije advokate? . još gradi. sa Luterovom reformacijom učinilo je va­ ljan korak napred. dvosmislenijeg i neppverljivijeg duha Juga. njegovu »prirod­ nost«. izrasla je njegova vera u neko pravo na slobodu. Oplićavanje evropskog duha. njegova vo­ lja za uspostavljanjem onog rimskog dela. stida i dubine. u njoj još živi. O s v e t a d u h u i d r u g e p o z a d i n e mor a I a. svaki in­ stinkt za moć: tako da je njegovo delo. Ako želimo da joj još u većem pogledu priz­ namo vrednost da je pripremila i pomogla Ono Sto mi danas cenimo kao »modernu nauku« onda moramo naravno dodati da je saučesnik i u izro­ ­­vanju modernog naučnika. i što se danas otprilike može preračunati — ko bi BIO svakako toliko naivan da Lutera zbog tih posledica jednostavno hvali ili kudi? On je u sve­ mu tome nedužan. on nije znao šta je učinio. on je dakle -upravo sam to izazvao unutar crkvenog društvenog poretka. Ona je svešteniku vratila polno opštenje sa ženom: ali tri četvrtine strahopoštovanja. Jer samo pod pretpo­ stavkom da inspirišući duh. On je razorio pojam »crkve«. time što je odbacio verovanje u inspiraciju koncila. dobro i zlo. čija je najdublja korisnost uvek bila da bude neko sveto uvo. za koje je spo­ soban narod. Luter je svešteniku morao o d u z e t i tajnu (us­ menu) ispovest. pre svega žena iz naroda. a ostaće izuzetak i po drugim tačkama — baš ovde narodno verovanje u nešto nadljudsko u čoveku. koji je u hrišćanskoj crkvi izgradio svoj najveći spomenik. u to nema sumnje. On je razmrsivao. dok je izgledalo da se bori protiv izrođavanja tog ideala i da ga se gnuša. — To što je sve po- tom izraslo iz njegove reformacije. po toj tački počiva na verovanju u izuzetnog čoveka. u njegovom nedostatku strahopoštovanja. to jest uništavača sva­ kog verovanja koje se zasniva na knjigama. neki ćutljiv bunar. u čitavoj prostosrdačnosti i prostodušnosti po stvarima sa­ znanja. postalo samo početak jednog razaračkog dela.Io svako nasleđe neke vladajuće kaste. Davši mu ženu. neki grob za tajne. a isto tako kroz pokretnost i nemir duha.

rastuće. pod kojima se kreću ti neizlečivi prezirači samih sebe. shodno jed­ noj prastaroj zabludi — ali ona je još u p r a v 1 j u18 Vesela nauka 272 273 . osveći­ vanje duhu — ah. da bi kod samog sebe stvo­ rio privid nadmoćnosti nad duhovnijim ljudima. Ali u češćim slučajevima skrovište filosofa. koji imaju životinje pred smrću — oni idu po strani. u Indiji kao i u Grčkoj bila p r e s v e g a n e k o s k r o v i š t e ? Možda katkad u lački gledišta vaspitanja. . blagosti. delanja-u-tom. na učenike. preh­ lade i okorelosti. uvek taj stoicizam gesta (—kako dobro stoicizam prikriva ono što neko n e m a ! . dosađujući se. da mu je potrebno. što je tu i ta- mo na zemlji dolazila do izražaja. i kako se nazivaju svi ogr­ tači idealista. Ne­ mojte me pogrešno shvatiti: iz takvih rođenih ne­ p r i j a t e l j a d u h a rađa s e katkad onaj redak deo čovečnosti. U te sitne slučajeve i šibice ubrajam sve takozvane »svrhe«. nije li čak ona pretenzija filosofa na m u d r o s t . koliko su već često ti paganski poroci postajali temeljima vrlina! Da ka vrlini! — I. a i oni neizlečivo sujetni. ili društvom koje je duhovnije nego koje on mo­ že da stvori: takav skroz-naskroz zatrovani čo­ v e k — jer duh postaje otrov. . kao nežno obaziranje na nastajuće. . postaju m u d ­ r i . Kako? Zar je mudrost skrovište filosofa od — duha? — 360. najčešće neki sitan slučaj. Dve v r s t e u z r o k a koji se b r k a j u . u to se možemo kladiti. Mi na to obično druga­ čije gledamo: navikli smo da baš u cilju (svrbi. Prva vrsta uzroka je količina nagomilane snage. Strah od duha. što čeka na to da se bilo kako. zavlače se u pećine. koje posvećuje toliko mnogo laži. Druga vrsta je naprotiv odmerena sa tom snagom sasvim nešto beznačajno. mudrosti. po­ zivu itd. iz takvih ljudi dolaze one nemani morala. . da se upitamo među sobom. koji nema dovoljno duha da se njemu može radovati. bira­ ju usamljenost. nešto nasleđenom imovinom nažalost još prevaren za poslednju utehu »blago­ slov rada«. usamljenost pos­ taje otrov kod tako neuspelog čoveka — konačno dospeva u često stanje osvete. bilo za šta iskoristi. obrazovanje postaje otrov. sit svega. to je uvek to dobošarenje o pravič­ nosti. kao osećanja o bliskom kraju. uvek ogrtač mudrog ćutanja. delanja upravljenog na-ovaj cilj. . skoro irelevantni u odnosu na ogromnu količinu snage koja. shod­ no kome se ona količina od sada na jedan i odre­ đen način »oslobađa«: palidrvce u odnosu na tonu baruta. koji se često verom u ličnost (kroz jednu zabludu) moraju braniti od samih se­ be . barem za (svoju maštu)? Uvek je to m o r a ­ l i t e t . i upravo dovoljno obra­ zovanja d a bi to znao. iza koga se on spašava od umiranja.kao mudrosti onog instinkta. . prave istoriju — među njih spada sveti Augustin. želje za o s v e t o m .neki neuspeli čovek. ) . postaju tihi. za udubljenost u »dnevni posao«. koje dižu buku. isto tako još više takozvanije »životne pozive«. da mu je bezuslovno potrebno. ta­ kav koji se u osnovi stidi svoga života — možda uz to krije (ima u sebi) nekoliko malih poroka — a sa druge strane ne može da izbegne da se sve više razmazuje i postaje sujetno razdražljiv zah­ valjujući knjigama.) vidimo p o k r e t n u snagu. na koja nema nikakva prava. prezirući samog sebe. vrlini. — To mi se čini kao jedan od mojih najhitnijih koraka i napredovanja: naučio sam da razlikujem uzrok delanja od tako i tako-delanja. bila najluđa i najneskromnija od svih pretenzija — nije li ona uvek do sada. starosti. Ta zar vi mislite. da oko sebe stvara uživanje u i z v r š e n o j os­ v e t i . . . svetosti. oni su relativno shodno željama (izboru). uvek su te velike reci o moralu. .pravcu. koju ljudi cene pod imenom sve­ taca i mudraca. kao što je rečeno leži tome da se iskoristi. posedovanje postaje otrov. proizvoljni. ljubaznosti.

nisam bio sigu­ ran u to (katkad još sada nisam siguran) da li se neće prvo polazeći odavde od opasnog pojma »umetn i k « — p o j m a kome se do sada pristupalo neopro­ stivom dobroćudnošću — postati ravan njemu. koje se više ne znaju zadovoljiti u službi najbliže koristi: da li sve to možda nije s a m o glumac po s e b i ? . preplavljujući. na primer kod »diplomata« — j a uostalom verujem da je dobrom diplomati u svako vreme još dopušteno da da i jednog dobrog pozorišnog glumca. takođe klasičnog slugu. otprve takoreći videti neku svetsko-istorijsku ustanovu za uzgajanje glumaca. pelivana i klovna. u koju je slučajno dospeo? Da li to ta­ mo »hoće« j e r tamo »mora« ? Da svakako ima neki pravac ali nikako — krmanoša? — Potrebno je još kritike pojma »svrha«. . pričalice laži. kao instinkt uči da komanduje dru­ gim instinktima i proizvodi glumca. Takav in­ stinkt se verovatno najlakše oblikovao u porodi­ cama prostog naroda. kao majstori one pripojene i utelovljene veštine večnog igranja skri­ valice. mogli bismo u njima. ne postane gospodareća. koji dobar glumac danas n i j e — Jevrejin? Takođe Jcvrejin kao rođeni literata. Žila Blasa): jer u takvim tipovima imamo predistoriju umetnika i dosta često »genija«.j u ć a snaga. »svrha« veoma često samo ulepšavajuća isprika. što su trebalo da ih učine elastičnim da se pružaju prema svom guberu. nerazumna i neukrotiva. — Konačno ž e n e . . . postepeno ih osposob­ ljava da se povijaju prema s v a k o m vetru. da uvek imaju drugačije da se prikazuju i postavljaju. premaovom toku misli. koji su hipnotisali ženske. Ali što se tiče J e v r e j a. pri tom smo zamenili krmanoša i pa­ ru. da se uđe u neki p r i v i d . unutrašnja težnja za nekom ulogom i maskom. što kod životinja nazivamo mimikrija: dok na kraju ova čitava iz pokolenja u pokolenje nago­ milana moć. Žena je toliko artis­ tička . I čak ne samo uvek krmanoša. pod pretpostav­ kom da mu je to upravo »dopušteno«. neka naknadna samozaslepljenost sujete. čak i kad — se daju . katkad gase­ ći. Naše verovanje E v r o p e . — Glumčev prob­ lem me je najduže uznemiravao. 361. G l u m č e v i p r o b l e m i . i time skoro postavši ogrtačem. ne­ ko stvarno mesto za donošenje glumačkog ploda. da uvek budu sprem­ ne na nove okolnosti. I u boljim društvenim pri­ likama pod istim pritiskom izrasta slična vrsta ljudi: samo tada se najčešće glumački instinkt dru­ gim instinktom baš još zauzdava. »specijalistu«. pomerajući u stranu takozvani »karakter«. kao stvarni vladar evropske štampe vrši tu svoju moć na osnovu svoje glumačke sposobnosti: jer literata je suštinski glu­ m a c — on naime igra »stručnjaka«. 18* u pomuživanje Napoleonu (a uopše ne je smerala (augewesen prema narodu i uopšte što sada mogu nekoliko 274 275 . . Nisu li »cilj«. na kraju ljudi ih vole — dopuštaju da ih one »hipnotišu«! Šta uvek pri tom proizlazi? Da se one »pre­ daju«. pomislimo na ćelu istoriju že­ n a — z a r one ne moraju prvo i najviše biti glumi­ ce? Cujmo lekare. »umetnika« (najpre lakrdijaša. upravljajuću s n a g u . uživanje u pret­ varanju izbijajući kao moć. pretek svakovrsnih sposobnosti prilagođavanja. . budalu. onog naroda veštine prilagođava­ nja par exellence. — Zahvaljujemo francuskoj revoluciji. . koja neće da čuje reč da brod s l e ­ di struju. 362. . koje su se kroz život mora­ le probijati pod promenljivim pritiscima i prinu­ dama. . i u stvari u mnogome je vreme da pitamo. Da li neiskrenost sa čistom savešću. koja ist) na »bratstvo« naroda (cvetnu) razmenu srdaca).

komad gra­ nita. To čini iz razloga što muškarac i žena pod ljubavlju podrazumevaju svako nešto drugo — i među uslove ljubavi oba pola spada i to da jedan pol kod drugog pola ne pretpostavlja isto osećanje. koji je u modernim idejama i upravo u civili­ zaciji video nešto kao ličnu neprijateljicu. zamišljena kao čitava. želi od sebe upravo istu ljubav. prihvaćena kao posed.ratničkih vekova da slede jedan za drugim. možda presudni. discipline). sreći. da bude »posedovana«. ako voli neku ženu. koji nemaju premca u istoriji. takođe ne kroz najbolju volju za pra­ vičnošću: ma koliko da bi moglo biti poželjno da se stalno ne predočava to mučno. kako znamo. — V e r n o s t je prema tome uključena u tu ljubav žene. svake rezerve. Muš­ karac. — 363. ipak nikad neću dopustiti da se kod muškarca i žene govori o i s t i m pravima u ljubavi: ta ne postoje. kojima sa svoje strane želja za potpunom predanošću nije strana. iz ko­ ga izrasta ta slava rata. samo je anti-šok protiv Napoleona i ne bi bez Napoleona postojala. i to kao g o s ­ p o d a r i c a zemlje. čežnja za potpunom predanošću (Hingebung). ali pod pretpostavkom da bi čak moglo biti ljudi. . ona sle­ di iz te definicije kod muškarca ona lako može nastati kao prateća pojava njegove ljubavi. . shodno tome želi Jednoga koji u z i m a . — Pored svakog priznanja koje sam voljan da odam monogamnoj predrasudi. stručno i ujedno na­ rodskog rata u najvećoj meri (sredstava. obdareno­ sti. Čovek koji voli kao žena. ima upravo za pretpostavku da na drugoj strani n e postoji isti patos. tim ne­ prijateljstvom potvrdio se kao jedan od najvećih nastavljača renesanse: on je ponovo izneo čitav komad antičkog bića. ja ne znam šta. Kako svaki pol ima svoju predra­ s u d u o l j u b a v i . Žena se predaje. bez svakog obrta. muškarac dobija — ja mislim da nikad nećemo prevladati ovu prirodnu suprotnost. Ono što žena podrazumeva pod ljubavlju dovoljno je jasno: potpuno 276 predavanje ne samo predanost dušom i telom. verovanju. Strast žene u njenom bezuslovnom odricanju od vlastitih prava. ukratko što smo ušli u k l a s i č n u e p o h u r a t a . priroda i kao priroda večno nešto »amoralno«. ista želja za odricanjem. shodno tome je za svoju ličnost najudalje­ niji od pretpostavljanja ženske ljubavi. velika i puna. Njemu će dakle jednom smeti pripasti da je m u ž u Ev­ ropi ponovo postao gospodar nad trgovcem i filistrom. zagonet­ no i amoralno u tom antagonizmu. pa onda to upravo — nisu muškarci. U tom odsustvovanju uslova je baš njegova lju­ bav neko v e r o v a n j e : žena nema drugo. kroz bilo kakve društve­ ne ugovore. I ko zna da li taj komad antičkog bića takođe konačno neće zagospodariti nad nacionalnim pokretom i da li mora u p o t v r d n o m smislu postati naslednik i nastavljač Napoleona: jer je to htela Jedna Evropa. možda neki prazan prozor? — Žena hoće da bude uzeta. ko­ ji se sam ne daje i ne predaje koji obratno upravo baš bogatiji treba da postane po »sebi«. koja je kroz hrišćanstvo i sanjalački duh osamnaestog veka. kao kakvome mu žena samu sebe daje. na koji će se budući milenijumi sa zavišću i strahopoštovanjem osvrtati kao na neku stvar savršenstva — jer nacionalni pokret. — kroz po­ rast u snazi. želi da se izgubi u pojmu »poseda«. postaje time rob. bila još više razmažena »modernim idejama«. Jer ako se oboje iz međusobne ljuba­ vi odriču sami sebe. ali žena koja voli kao žena postaje time s a v r š e n i j a žena . naprotiv sa stidom i užasavanjem pred pomišlju na neku zapetljanu (što se teško da formulisati) za uslove vezanu pred­ nost. možda čak nad »ženom«. Jer ljubav je. onda bi iz toga ispalo — pa. recimo iz zahvalnosti ili kao indiosinkrazija ukusa ili ta- 277 . isti pojam »ljubavi«. Napoleon. užasno.

koja se kod nas naziva životom a isto sa takvim pravom mogla bi da se naziva smrću.— 364. Drugi princip: svog bližnjeg »popravljati« na primer pohvalom. traže i odlazimo sa njim u društvo. ah! veoma živi! mi posthumni ljudi!« —) 366. to jest među preobučene. postati ukočen. jer to se »imanje« retko i kasno sebi priznaje. u čiju kuhinju se nema nikakvog poverenja. vući ga dok se ne izvuče čitava vrlina i dok se bližnji ne može turiti u njene nabore. ćutati o svojoj odvratnosti (»zwischen die Zahne nehmen«). Pretpostavljajući da sa vučjom gladi seda za sto sve ide lako (»najgore društvo čini da sebe o s e ć a š . Ili: dolazimo kroz zat­ vorena vrata. nje­ govih dobrih ili »zanimljivih« osobina i. . — 365. koja se ne odnosi na naše »odelo«. ali nikada ne spada u b i t njegove ljubavi — i to tako malo da bismo skoro sa izvesnim pravom smeli govoriti o nekoj prirodnoj suprotnosti između ljubavi i vernosti kod muškarca: koja je ljubav upravo neka želja za ima­ njem a ne odricanje i predavanje. i mi skromno ob­ lačimo odelo. P o v o d o m j e d n e n a u č n e knjige. koji ne žele da to znače. — I mi se ophodimo sa »ljudima«. kad ne bismo znali šta iz nas li i v a — i da ćemo tek posle smrti doći do s v o g života i postati živi. utoliko je čak moguće da još pos­ le predavanja (Hingebung) raste — on lako ne priz­ naje da žena za njega ništa više ne bi imala da »daje«. Njegov popularan na­ ziv jeste — strpljenje. poštuju. obilno isproban u braku i prijateljstvu. Treći princip: autohipnoza. pri tom se čuditi samom sebi. To užasava. . kako Mefistofel kaže). kako je teško varati bližnje! Prvi princip: kao kod neke nesreće. Ili: pošto smo već umrli. Poslednje je majstorija p o s t h u m n o g čoveka par exellence (»Ta šta vi mislite?« upitao je nestrpljivo jednom jedan ta­ kav. »da li ćemo imati volje da izdržimo tu tuđi­ ­­. kada nam je ona potrebna! Ah. tako da on počinje da se sam pre­ znojava od svoje sreće. Ili: kada su ugašene sve sveriljke. ili uhvatiti jedan kraj. hladnoću i grobni mir oko nas. Ali postoje još dru­ gi načini majstorije da se među ljudima »ophodi­ mo« sa ljudima: na primer avet — što je veoma preporučljivo kada želiš da ih se brzo oslobodiš i da ih uplašiš. u kojem nas ( k a o ono) poznaju. pokazati se hrabar (Mut einsetzen). Svoj objekt saobraćanja fiksirati kao ne­ ko stakleno dugme dok se ne prestane da se pri tom oseća ugoda i neugoda. — Mi spadamo među one koji tek među knjigama. ho279 278 . ali mi je nemamo. Proba: čovek nas se masa i ne može da nas uhvati. i mi to činimo kao sve mudre maske i svaku radozna­ lost. U s a m l j e n i k g o v o r i . — Veština opštenja sa ljudima zasniva se suštinski na spretnosti (koja pretpostavlja dugo uvežbavanje) da se primi neki obed.. »izbacujemo na ulicu«. potisnuti (hinunter stossen) svoje gađenje. tu čitavu pod­ zemnu skrivenu nemu usamljenost.«. Usamljenik još j e d n o m govori.kozvana srodnost po izboru. ali još ne formulisan. zauzeti stav mirno (Haltung bekom- men): narodni lek iz braka i prijateljstva. cenjen kao neop­ hodan. na učtiv način. i neprimetno zaspati. jesti bez okolišenja. tu vučju glad. na podstrek knjiga dolazimo do misli — mi smo navikli da razmišljamo u otvorenom prostoru. što čini da njegova lju­ bav dalje traje.. ali želja za imanjem ne završava se međutim svaki put sa i m a n j e m . 2eđ za posedovanjem muškarca je stvarno finija i sumnjičavija.

280 281 . izbačeni iz svoje ravnoteže. da li može da pleše?« . — prev. ali i sa olakšanjem. čoveka i muzi­ ku glase: »da li on može da hoda? Štaviše. u to se možemo kladiti. kako mi brzo i sa njegovom knjigom bivamo potpuno iscrpljeni! Odaje se stegnuta ut­ roba. ali zato ne čitamo gore — ah. čak pod pretpostavkom da postoji neko mesto gde se može dobro i lako zaraditi ima nad sobom olovnu tavanicu. najradije na usamljena brda ili uz samo more. naime umesto zanatlije i majstora literatu. sve dok ona čudno i krivo ne postaje pritisnuta. U knjizi naučnika ima uvek nečeg što pritiska. čak da bu- de žrtva svoje struke. skoro bez izuzetka. njegova grba — svaki specijalista ima svoju grbu. kako ih ona sama sada zauvek zaposeda i opseda! Urasli u svoj ugao. spretnog. stisnutog stomaka. sa kojima smo bili mladi. čak principima. Jer. — u književnosti i naukama (veštinama). veoma zahvalan. kako mi brzo pogađamo kako je neko došao do svojih misli. Ali vi ste hteli da drugačije to imate—»jeftinije«. . nakićenog. Naša prva vrednosna pitanja s obzirom na knjigu. njegovo precenjivanje ugla. isto tako kao što se odaje sobni vazduh. moji učeni prijatelji! Ja vas blagosiljam takođe i zbog vaše grbe! I zato što kao i ja prezirem te literate i muktaše obrazovanja! I što duhom ne znate da trgujete! I što imate puno mišljenja koja se ne mogu izraziti u novčanoj vrednosti! I što ne zastupate ono ništa. zahvalan. koji je u stvari Ništa. tavanica sobe. pritisnutog: bilo gde se ispoljava »specijalista«.). polovičnog. ikako se uvek zbivalo ono obrnuto! Ah. moja gospodo savremenici? Pa dobro! Ali tu ćete odmah dobiti i nešto drugo. njegova lutanja.. pre svega komotnije — zar ne. kroz lu­ kavu dovitljivost manira. — To sam osećao kada sam upravo zaklopio jednu čestitu naučnu knjigu. kao trgovački po­ moćnik duha (Ladendiener) i »nosač« obrazovanja — literatu. dema­ goškog i glumačkog in litteris et artibus* — svega toga što se s obzirom na bezuslovnu c e s t i t o s t discipline i školovanosti ne može pred vama legitimisati! (Čak ni genije ne pomaže prevladavanju od takvog nedostatka. u stra­ hopoštovanju pred svakim majstorstvom i valjanošću i sa najbezobzirnijim odbacivanjem svega pri­ vidnog. glave nagnute nad hartijom: ah. to shvatamo kada smo samo jednom iz blizine pogledali naše najobdarenije slikare i mu­ zičare— kao koji svi. ci pate on nečiste savesti. što vi n i s t e ! Što je vaša je­ dina volja da budete majstori svoga zanata. pošto su ovladali svojom naukom: ah. da li sedeći. Mi retko čitamo. ma koliko i znao da ga previdi. kome naravno nedostaje grba — odu­ zevši one koje pred vama pravi. koji i u svoj skromnosti uzima na dušu da b u d e na tom mestu plaćen. ali skoro sve »reprezentuje«. virtuoznog. naravno da time sami sebe ne varaju. zar vi to ne znate? Svi veliki moderni umetni-. tamo gde čak putevi postaju skloni razmišljanju. ne­ slobodni. Prim. koja du­ šu stalno i stalno pritiskuje. Pogledajmo opet svoje prijatelje. skačući. one solidnosti školovanosti i kulture. pred mastionicom. veštački i naknadno znaju da usvoje p r i v i d one čestitosti. samo na jednom mestu savršeno okrugli — čovek se uzbudi i ćuti kada ih tako po­ novo nalazi. »svestra­ nog« literatu. omršaveli i ćoškasti posvuda. skučenost so­ b e . njego­ va ozbiljnost. ocenjen i slavljen. Knjiga naučnika odražava uvek neku izvitoperenu dušu: svaki za­ nat izvitoperuje. pomoćima u nuždi. da time trajno ne ućutkuju vlastitu nečistu savest.. zgužvani do neprepoznavanja. plešući. Svaki zanat. • Lat. izigrava i »zastupa« stručnjaka. . u kome sedi i prede. penjući se. Svaka vrsta m a j s t o r s t v a plaća se skupo na zemlji.. čovek je stručnjak po svaku cenu. gde se možda sve preskupo pla­ ća. U tome ništa ne mo­ žemo promeniti. Ne verujemo takođe da je mogu­ će bilo kakvim veštinama vaspitanja zaobići to izobličenje.. — Ne.dajući. njegova revnost.

takođe i kao muzičar! . Šta me se tiče drama? Šta me se tiču grčevi njenih moralnih ekstaza u kojima uživa narod! Šta me se tiče čitav hokus-pokus gestova glumca! . čopor.367. one traže od muzike pre svega ushićenje. Niko u pozorište ne donosi naj­ finija čula svoje umetnosti. skakanju i plesa­ n j u . 282 283 . što se nalazi u d o b r o m hodu. samouverene ritmove..* tamo glupost deluje kao pohotljivost i zaraza. čitavu liriku molitve. K a k o n a j p r e t r e b a r a z l i k o v a t i umet n i č k a d e l a . komponuje. — To sam jednom. i imao sam razloga da još dodam: »Budite ipak malo čestitiji prema samom sebi: ta mi ni­ smo u pozorištu! U pozorištu je čovek samo kao masa čestit. sa izvesnim naporom. moje srce. 368. da je »atituda (stav) svrha. jer za pobožnog čoveka nema još usamljenosti — to smo tek mi. a muzika uvek samo njeno sredstvo« — njegova p r a k s a naprotiv bese. maršom. koračanju. publika. dobre i nežne harmonije. tamo vla­ da »sused«. . već tek kada ta muzika počinje da deluje na mene. da se uskoro moje n o g e na nju naljute i revoltiraju — imaju potrebu za taktom. Moja seta želi da se odmara u skrovištima i ponorima sav r š e n s t v a : za to mi je potrebna muzika. — Ali da li ne protestuju i moj stomak. ona je muzika zaboravljanja. tamo čovek p o s t a j e sused . najoduševljeniji mimoman koji je ikada postojao. obmanjuje samog sebe. zašto ih još prvo zastirati u estetske formule? »Činjeni­ ca« je kod mene da više lako ne dišem. čak ni umetnik koji radi za pozorište: tamo je čovek narod. moja utroba? Da li ne posta­ jem pri tom neprimetno promukao? — I tako se pitam: šta u stvari h o ć e čitavo moje telo uopšte od muzike? Verujem: da o l a k š a n j e . — Sve o čemu se misli. stoka koja odobrava. u svemu i svačemu: i. farisej. takođe kao muzičar. kao da bi trebalo da se pozlati bronzani i olovni život kroz zlatne. . čak svoje hrabrosti. — Moje primedbe protiv Vagnerove muzike su fiziološke primedbe.. bližnji. koja u sebe uključuje veru u boga. pored drugih instinkata. plesom.« (Za­ boravio sam da ispričam šta mi je moj prosvećeni * Aluzija na utilitarističku teoriju engleskog filosofa Đeremi Bentema. demo­ krata. sačovek. kao pojedinac laže. a da su drama i muzika uvek samo n j e n a sredstva«. izumeli. Čovek kada ide u pozorište ostavlja samog sebe kod kuće. od početka do kraja. svog ukusa. kao sve animalne funkcije treba da se ubrzaju kroz lake. U poslednje treba ubrajati i onu prividnu ume­ tnost monologa. sli­ ka. koju iz­ među četiri vlastita zida imamo i ispoljavamo pre­ ma bogu i čoveku. imao komandujuće instinkte velikog glumca. peva. G o v o r i c i n i k . Pogodićete. prev. tamo još najličnija savest podleže nivelirajućoj čari »najvećeg broja«. kao što smo rekli. bezbožnici. pounutrašnjivanja dramskog gesta i jaku čulnu osetljivost glumca. moj krvotok. Muzika kao sredstvo razjašnjavanja. . Ja ne znam za dublju razliku čitave optike nekog umetnika od ove: bilo da od očiju svedoka gleda na svoje umetničko delo (prema »sebi«) u nastajanju ili je pak »zaboravila taj svet«: kao što je to suština svake monološke u m e t n o s t i — ona' se zasniva na z a b o r a v Ij a nj u. — Prim. pojačavanja. čak gradi i oblikuje spada ili u monološku umetnost ili u umetnost pred svedocima. ja sam u biti antiteatralno raspoložen — ali Vagner bese obrnuto u biti pozorišni čovek i glumac. usput da kažem: ako je Vagnerova teorija bila da »je dra­ ma svrha. objasnio jednom valjanom vagnerijancu. razuzdane. odriče se prava na vlastit jezik i izbor. I. . smele. žena. i Vagnerova drama samo je jedna prilika za mnoge dramske atitude! On je.

nego što su ovi bili svojstveni osamnaestom veku. koji takođe više nije voljan da još uvežbava svoj ukus i jednostavno ga zaboravlja. mekoće. pušta da stoji. Neko ko stalno stvara. naime. Kanta. Š t a je r a m a u t i k a ? — Da li se možda neko seća. — Da li ne moramo sebi priznati. da postoji neka neprijatna različitost u nama. da li pri tom sve. ja sam tada pogrešno mislio o onome što kako u filosofskom pesimizmu. Šta je romantika? Svaka umetnost i svaka filosofija smeju se smatrati lekovitim i pomoćnim sredstvi­ ma u službi života što raste i što se bori: one uvek pretpostavljaju patnju i patnike. . N a š e j e d n o p o r e d d r u g o g . čini njihov stvarni karakter — o njihovoj r o m a n t i c i . Isto tako (insgleichen) sam sebi tumačio (deutete zurecht) nemačku muziku kao izraz dionisijevske moći nemačke duše: verovao sam da u njoj čujem zemljotres. koji traže mir. 370. barem neko od mojih prijatelja da sam upočetku navalio na taj moderan svet sa po nekim teškim zabludama i precenjivanjima i u svakom slučaju kao o n a j k o s e n a d a . u vi­ sokom smislu. zrelosti. čak da poslednji time ne bude paralisan i sprečavan u stvaranju. kao što to pokazuje neko mučno-redovno iskustvo. glatko more. kao da je on simptom više snage misli. kao njen d o z v o l j e n i luksuz. i čak stoji. . da uz­ memo jedan ogroman primer. koji­ m a s v o j i m s u d o m o d a v n o v i š e n i j e do­ r a s t a o . pobedničkijeg o b i lj a života. počinje da podrhtava. Shvatio sam k o zna radi kakvih ličnih iskustava? — Filosofski pe­ simizam devetnaestog Veka. kao njen najdragoceniji. mladosti. da upoređuje. tišinu. koji uopšte nema vremena da o sebi i o svom delu razmišlja. ali ipak. Vidi se. svojim ukusom lako da preraste ukus svoje snage. Ali ima dve vrste patnika: prvo one koji pate od p r e o b i lj a ž i v o t a . ne na osnovu njenog prebogatstva. drskije hrabrosti. da naš ukus sa jedne strane i naša stvaralačka snaga sa druge strane na čudan način stoje za sebe. neka »majka« od čoveka. kojim se konačno neka od davnina nagomilana prasnaga probija — bez obzira napro­ tiv. što mu prija i čemu daje prvenstvo: on čak ne bi trebalo ni da zna za tu protivrečnost! Čpvek može. s obzirom na čitav 284 grčki književni umetnički svet: da on nikada nije »znao« šta je činio . traže oslobađanje 285 .vagnerijanac na fiziološke primedbe odvratio: »Vi u stvari još niste dovoljno zdravi za našu mu­ ziku?—) 369. dobu Hjuma. ostaju da stoje za sebe i za sebe imaju neki porast — hoću da kažem potpuno različite stupnjeve i tempove starosti. koji više ništa ne zna i ne čuje sem o trudnoćama i krevecima svoga duha. mi umetnici. leži ili pada — možda će takav konačno proizvesti dela. koji žele dionizijsku umetnost. a isto tako tragičan pogled na i uvid u život — a zatim onih koji pate od o s i r o m a š e nj a ž i v o t a . truleži? Tako da bi na primer neki muzičar čitavog svog života mogao da stvara dela koja pr o t i v r e č e onome što njegovo razmaženo slušalačko uvo i slušalačko srce ceni. što inače nazivamo kultu­ rom. najotmeniji i najopasniji na­ čin rasipništva. ali može se dogoditi i nešto obrnuto — i to je baš upravo ono na što bih umetnicima hteo skrenuti pažnju. tako i nemačkoj muzici. To mi kod plodnih umetnika iz­ gleda skoro normalni odnos — niko ne poznaje dete gore od njegovih roditelja. te reci. tako da o njima i sebi govori gluposti — govori i misli. Kondijaka i senzualista: tako da mi se tragično saznanje činilo stvarnim l u k s u z o m naše kulture.

pogledajmo naše anar­ histe iz blizine. svako samo biće buni i razdražuje — da bismo taj afekt razumeli. shemi kojoj se sa pra­ vom daje prednost. njoj su odgovarali (i odgovaraju) isto tako Šopenhauer kao i Rihard Vagner. najpojedinačnije. (starrmachen) ovekovečenjem. posle­ dnje v e l i k o zbivanje u sudbini naše kulture. koji je još u stanju da iz svake pustinje stvori bujnu plodnu zemlju. što mi se sa punim pra­ vom mora priznati. pa čak svako postojanje. Obrnuto. rastvaranja i poricanja. za b i v a nj e m. onome koji najviše pati. ali to može biti i mržnja neuspelog. po mogućstvu neki bog. — S obzirom na estetske vrednosti slu­ žim se sada ovim gnevnim razlikovanjem. nego čak i najužasniji čin i svaki luksuz razaranja. miroljubivost i dobrota. koji razara. za b i ć e m . u mišljenju i u delanju. pojmovna razumljivost postojanja (života) — jer logika umiruje. Poslednje je r om a n t i č k i p e s i m i z a m u svom najizrazitijem obliku. isto tako i logika. Tako sam poste­ peno naučio da shvatam Epikura. neki »spasitelj«. kao što znate. Onaj najbogatiji obiljem ži­ vota. time što im natiskuje. za novim. besmisleno i ružno isto tako dozvoljeni. Volji (čežnji) za o v e k o v e č e nj e m potrebna je isto tako dvostruka interpreta­ cija. svetla i prijazna sa Geteom. da pomenemo one najčuvenije i najizrazitije romantičare. nekog klasičnog — to osećanje i vizija pri­ padaju meni. dionisijski bog i čovek. ispoljavaju se još kao dvosmislene. ko onaj. koje sam ja tada p o g r e š n o s h v a t i o — uosta­ lom ne na njihovu štetu. jer ga postojeće. najuže. reč »dioni­ sijski«). grč. u ko­ me se najčešće prave greške — zaključivanja od dela na uzročnika. kod njega izgledaju ono zlo. u biti r o m a n t i č a r — i moj pogled se sve više oštrio za onaj najteži i najzamršeniji oblik zak lj u č i v a nj a o d p o s 1 e d i c e n a u z r o k. Ona prvo može dolaziti iz zahvalnosti i lju­ bavi: umetnost tog porekla biće uvek umetnost neke apoteoze. stvarnu idiosinkraziju svoje patnje hteo da žigoše još kao obavezan zakon i prinudu i koji se svim stvarima takoreći sveti. Dvostrukoj potrebi poslednjeg odgovara čitava romantika u umetnosti i u saznanju. da li je uzrok stva­ ranja želja za okoštavanjem. u sva­ kom pojedinačnom slučaju pitam: »Da li su ovde glad ili obilje postali stvaralački?« Otprve moglo bi se činiti da je preporučljivije jedno drugo raz­ likovanje— ono je u mnogome očitije — naime da 286 li je obraćanje pažnje na to. ko se bori. suprotnost ne­ kog dionizijskog pesimiste. budućnošću bremenite snage (moj terminus je za to. ako ih dublje pogledamo. isto tako »hrišćanina«. Ali ona može biti i tiranska volja nekog koji teško pati. od čina na počinitelja. možda ditirambska sa Rubensom. koji bi u stvari sasvim bio za bolesne. ko je najsiromašniji u životu. utiskuje i udara kao plameni žig s v oj u sliku. oskudevajućeg i onoga ko je loše prošao.od sebe kroz umetnost i saznanje. za promenom. i kako mi se čini. za budućnost. promenom i bivanjem (postajanjem) može biti izraz prepune. u pratnji nekog preteka začinjućih i oplođavajućih sila. omamljenost i ludilo. bili bi najpotrebniji blagost. ili je to pak želja za raza­ ranjem. koji je u stvari samo neka vrsta Epikurejca i. ili pak opijenost. bilo kao Šopenhauerova filosofija volje ili Vagnerova muzika: romantički pesimizam. i nad svim stvarima šireći neki homerovski sjaj svetlosti i slave. Ali obe vrste želja. sliku s v o j e torture. Želja (čežnja) za r a z a r a nj e m. uliva poverenje — ukratko neka topla skučenost što brani od straha i uklju­ čivanje u optimističke horizonte. koji m o r a razarati. od ide­ ala na Onog kome je on p o t r e b a n što iza nje komanduje. koga muče. koji bi ono najličnije. blaženo-podrugljiva sa Hafisom. (Da bi m o g l o b i t i još sasvim drugačijeg pesi­ mizma. i to protumačljive baš prema onoj shemi stavijenoj na čelo. kao neodvojivi od mene kao moj pro- 287 . može sebi dopustiti ne samo prizor onog užasnog i sumnjivog.

prium i ipsissimum:* samo što se moje uši opiru reci »klasičan«, ona je postala i previše otrcana, suviše okrugla i neprepoznatljiva. Ja taj pesimizam nazivam pesimizmom budućnosti — jer on dolazi! vidim ga kako dolazi! — d i o n i s i j s k i m pesi­ mizmom.) 371. Mi n e r a z u m l j i v i . — Da li smo se ikada žalili na to što smo bili neshvaćeni, omalovažava­ ni, zamenjivani, klevetani, ispitivani i što nas nisu hteli da čuju? Upravo to je naša sudbina — ah, koliko još dugo! recimo, da budemo skromni, do 1901. — to je i naša odlika i mi ne bismo dovoljno poštovali sebe ako bismo drugačije želeli. Nas zamenjuju — to čini da mi sami rastemo, mi se stal­ no menjamo, mi odbacujemo stare kore, mi još uvek u svako proleće svlačimo kožu, mi postaje­ mo sve mlađi, više budući, viši, jači, mi spuštamo svoje korenje sve moćnije u dubinu — u ono zlo — d o k ujedno sa sve više ljubavi, sve šire grlimo nebo i sve žednije sa svim našim granama i lišćem u sebe upijamo njegovu svetlost. Mi rastemo kao drveće — to je teško shvatiti kao čitav ž i v o t ! — n e na jednom mestu nego svuda, ne u jednom prav­ cu, nego isto tako gore, izvan kao i unutra i dole — naša snaga stvara ujedno stablo, granje i korenje, mi više uopšte nemamo slobode da učinimo nešto pojedinačno, da b u d e m o još nešto poje­ dinačno . . . Kao što smo rekli, takva je naša sud­ bina: mi rastemo u v i s i n u ; i pod pretpostavkom da bi to bio čak naš usud — jer mi stanujemo sve bliže munjama! — pa dobro, mi to zato ništa ma­ nje ne cenimo, ono ostaje To što mi ne delimo, ne želimo da saopštavamo, usud visine, n a š usud... * Lat. — Svojina i ono najličnije. — Prim. prev.

372. Z a š t o n i s m o i d e a l i s t i . — Nekada s u s e filosofi plašili čula: da li smo mi možda suviše za­ boravili taj strah? Mi smo danas svi senzualisti, mi sadašnji i budući u filosofiji, ne teorijski, već u praksi, u p r a k t i c i . . . Oni su naprotiv mislili da će kroz čula iz svog sveta, hladnog carstva »ideja«, biti odmamljeni na neko opasno južnije ostrvo: gde će se čak, kao što su se plašili, njihove filosofske vrline istopiti kao sneg pod suncem. »Vosak u uši« beše tada skoro uslov filosofiranja; pravi filosof više nije slušao život, ukoliko je život muzika, on je p o r i c a o muziku života — staro je filosofsko praznoverje da je svaka muzika muzika sire­ na. Ali mi bismo danas bili skloni da upravo obr­ nuto sudimo (što bi po sebi upravo moglo biti toliko pogrešno): naime da su i d e j e gore zavod­ nice, od čula, sa svim svojim hladnim anemičnim izgledom i čak ne prvo uprkos tome izgledu — one su uvek živele od »krvi« filosofa, one su uvek iscrpljivale njegova čula, čak, ako hoćete da nam verujete, i njegovo »srce«. Ti stari filosofi behu bez srca: filosofiranje bese uvek neka vrsta vampirizma. Zar ne osećate kod takvih likova, kao još Spinoze, nešto duboko enigmatsko i neprijatno? Zar ne vidite pozorišnu igru što se ovde odvija, stalno p o s t o j a n j e b l e đ i m — uvek idealnije izlagano lišavanje čula? Zar u pozadini ne nasluću­ jete nekog dugo skrivenog krvopiju, koji započinje čulima i na kraju zadržava ili ostavlja kosti i klopotanje? — ja mislim na kategorije, formule, r e č i (jer, oprostite mi, šta je p r e o s t a l o od Spinoze, amor intellectualis dei*, jeste neko klopotanje, ni­ šta više! Šta je amor, šta je deus**, ako im nedo-

* Lat. — intelektualna ljubav prema bogu. — Prim.
prev. ** Lat. — bog. — Prim. prev.
19 Vesela nauka

288

289

staje svaka kap krvi? . . . In summa*: sav filosofski idealizam beše do sada nešto kao bolest, gde on nije, kao u Platonovom slučaju, bio opreznost jednog prebogatog i opasnog zdravlja strah od n a d m o ć n i h čula, mudrost, mudrost sokratičara. Da li možda mi moderni nismo dovoljno zdra­ vi da o s e ć a m o p o t r e b u za Platonovim ideali­ zmom? A mi se ne plašimo čula, j e r . . . 373. N a u k a k a o p r e d r a s u d a . — I z zakona hijerarhije sledi da naučnici, ukoliko pripadaju duhovnom srednjem staležu, uopšte ne smeju da opažaju stvarne v e l i k e probleme i znake pita­ nja: uz to njihova hrabrost, a isto tako njihov po­ gled ne dopiru dotle — pre svega njihova potreba, koja ih čini istraživačima, njihovo unutrašnje izuzimanje i želja da bi moglo biti t a k o i t a k o , njihovo strahovanje i nadanje već se suviše brzo umiruju, zadovoljavaju. Što na primer čini da pe­ dantan Englez Herbert Spenser na svoj način sa­ njari, i što se kaže povlačiti neku crtu nade, neku horizontalnu liniju poželjnosti, ono konačno izmi­ renje »egoizma sa altruizmom«, o kome on nakla­ pa, to nekom od nas izaziva skoro gađenje: čovečanstvo sa takvim spenserovskim perspektivama kao poslednjim perspektivama, činilo bi nam se da zaslužuje prezir i uništenje! Ali d a već Nešto on mo­ ra osećati kao najveću nadu, što drugi smatraju i smeju da smatraju samo odvratnom mogućnošću, jeste znak pitanja, koji Spenser nije mogao pret­ postaviti . . . Isto tako stoji sa onim verovanjem, kojim se sada zadovoljavaju toliki mnogi materi­ jalistički istraživači prirode, verovanjem u neki »svet istine«, koji navodno treba da ima svoj ekvi­ valent i meru u ljudskom mišljenju i u ljudskim
* Lat. — u celini. — Prim. prev.

vrednosnim pojmovima, u »svet istine«, kome bi­ smo sada konačno važeći mogli da priđemo po­ moću našeg ćoškastog malog ljudskog uma — ka­ ko? Da li želimo sebi doista tako dopustiti da se postojanje (život) degradira do vežbanja knjige sa gotovim računima i neizlaženju iz sobe mate­ matičara? Ne treba pre svega da se želimo lišiti svog m n o g o z n a č n o g karaktera; to zahteva dobar ukus, moja gospodo, ukus strahopoštovanja pred svim što prevazilazi vaš horizont! Da li je u pravu samo jedna interpretacija sveta, u kojoj ste v i pravi ljudi, po kojoj se naučno u v a š e m smislu (mislite li u stvari m e h a n i č k i ? ) može istraživati i dalje raditi, takva koja dopušta samo brojanje, računanje, odmeravanje, gledanje i pipanje i ništa drugo; to je nezgrapnost i naivnost, pod pretpos­ tavkom da to nije neka duševna bolest, neki idio­ tizam. Zar ne bi obratno bilo baš verovatno da se upravo ono najpovršnije i najspoljašnije od posto­ janja (života) — ono njegovo najočiglednije, njego­ va koža i čulno predočivanje, — najpre može sh­ vatiti? Možda čak jedino može shvatiti? Naučna interpretacija sveta, kako je vi shvatate, mogla bi shodno tome biti jedna od n a j g l u p l j i h , to jest smisaono najsiromašnijih od svih mogućih inter­ pretacija; jer to kažemo ušima i savesti (ins Ohr und Gewissen gesagt) naše gospode mehanicista, koji se danas rado kreću među filosofima: oni potpuno pogrešno misle da je mehanika učenje o prvim i poslednjim zakonima, na kojima, kao na nekom temelju, mora biti izgrađeno čitavo postojanje. Ali esencijalno mehanički svet bio bi e s e n c i j a l ­ no b e s m i s l e n svet! Pod pretpostavkom da procenjujemo v r e d n o s t neke muzike po tome ko­ liko se od nje može brojati, izračunavati, stavljati u formule — kako bi apsurdno bilo takvo »nauč­ no« vrednovanje muzike! Šta bismo od nje poj­ mili, razumeli, shvatili? Ništa, baš ništa od toga šta je suštinski u njoj »muzika«! . . . 291

290

19*

374. N a š a n o v a b e s k o n a č n o s t . — Dokle do­ pire perspektivni karakter postojanja, ili da li čak uopšte ima bilo koji drugi karakter, da li posto­ janje bez tumačenja, bez »smisla« upravo postaje »besmislenost«, ili, sa druge strane, nije li svo po­ stojanje esencijalno i neko tumačeće (interpretativno, hermeneutičko) postojanje — to ne možemo, kako je pravo, dokazati ni najvrednijom i mučno-najsvesnijom analizom i samoispitivanjem intele­ kta, jer ljudski intelekt kod ove analize ne može izreći da samog sebe vidi pod perspektivnim for­ mama i samo u njima. Mi ne možemo da vidimo iza našeg ugla: beznadežna je radoznalost želeti znati ono što bi još u drugih vrsta intelekata i per­ spektiva m o g l o biti; na primer da li bilo koja bića mogu vreme osećati unazad ili naizmenično unapred i unazad (čime bi bili dati nov pravac života i neki drugi pojam uzroka i posledice). Ali ja mislim da smo danas barem daleko od smešne neskrommosti da donosimo dekrete iz svog ugla, da se polazeći samo iz ovog ugla s m e j u imati perspektive. Svet nam je naprotiv još jednom pos­ tao »beskrajan«, utoliko što ne možemo da odba­ cimo mogućnost da on u k l j u č u j e u s e b e b e s k r a j n e i n t e r p r e t a c i j e . Još jednom nas obuzima veliko užasavanje — ali ko bi hteo uži­ vati u tome da t u ogromnost od nepoznatog sveta odmah ponovo proglašava za božanstvo na stari način? I možda o n o nepoznato nadalje obožava kao » n e p o z n a t o g « ? Ah, mnogo je b e z b o žn i h mogućnosti interpretacija što se tiče tog ne­ poznatog, premnogo đavolstva, gluposti i ludosti interpretacije — naša vlastita ljudska, čak suviše ljudska, koju poznajemo...

375. Zašto izgledamo e p i k u r e j c i . —Mi smo oprezni, mi moderni ljudi, prema poslednjim ubeđenjima; naše nepoverenje vreba baš očarava­ nja i nadmudrivanja savesti, što se nalaze u sva­ kom snažnom verovanju, svakom bezuslovnom Da i Ne. Kako se to objašnjava? Možda da u tome dobrim delom smemo videti opreznost »deteta koje se opeklo«, razočaranog idealiste, ali drugim i boljim delom i likujući radoznalost nekadašnjeg nosača koji stoji na uglu i čeka posao, koji je kroz svoj ugao doveden do očajanja, i od sada se u suprot­ nosti prema uglu provodi i sanjari u onom besko­ načnom, u »onom slobodnom pO sebi«. Time se izgrađuje skoro neka sklonost prema epikurejskom saznanju, koje želi da lako prođe preko upit­ nog karaktera stvari; isto tako (insgleichen) neka odvratnost prema velikim recima i gestovima mo­ rala, neki ukus što odbacuje sve nezgrapne, ne­ spretne suprotnosti i sa ponosom je svestan svog uvežbavanja u ograničavanju. Jer T o čini naš po­ nos; to vladanje sobom jahača u svojim najdivljijim jahanjima, naime kao i uvek imamo lude vatrene životinje pod nama, i ako oklevamo, onda u najmanju ruku bar postoji opasnost koja čini da oklevamo . . . 376. N a š a s p o r a v r e m e n a . — Tako osećaju svi umetnici i ljudi »dela« majčinsku vrstu čoveka, kod svakog odseka svog života — j e r neko delo svaki put odseca — o n i uvek veruju da su već na samom cilju, uvek bi strpljivo prihvatili smrt, sa osećanjem: »za to smo zreli«. To nije izraz umora — možda naprotiv jedan izraz neke izvesne jesenje osunčanosti i blagosti, koja svaki put samo delo, sazrelost nekog dela, ostavlja kod njegovog auto293

292

da se naziva najčovečnijim. kakvim sjajem neki bolesnik kiti svoju slabost! Neka je kao svoju v r l i n u iznosi na pa­ z a r — ipak ne podleže nikakvoj sumnji da slabost čini tako blagim. da bismo se mogli radovati nacio­ nalnom svrabu srca i trovanju krvi. kao karantini295 . koji imaju prava da se u jednom istaknutom i poštovanom smislu na­ zivaju bezzavičajnima. Dovoljno je loše što baš kod ovih tako lepih reči imamo utoliko ružnije zadnje misli! Što u njima vidimo samo izraz — takođe maskaradu — velikog slabljenja. tako­ đe o nekom novom ropstvu. čovečnosti! Da li je ikada postojala neka ružnija starica među svim staricama? (— to bi recimo morala biti »istina«: jedno pitanje za filosofe). 294 vinu. najblažim. zbog čega se sada u Evropi narod protiv naroda. Moramo već biti obuzeti nekom galskom prekomernošću erotičke nadražljivosti i zaljubljeničkog nestrpljenja da bismo se na pošten način sa svojom strašću približili čak čovečnosti. mi se radujemo svima. . koje je sunce do sada ogrejalo. nije dovoljno Francuz.ra. m o g l i u ovoj današnjici osećati kao kod kuće! Mi smo neskloni svim idealima. Led koji još danas drži. sta­ rosti i opadajuće snage! Šta nam u tome može bi­ li stalo. mi razmišljamo o nužnosti novog poretka. pomiriti i kastrirati. . mi dovoljflo dobro poznajemo te histerične patuljke i ženice. Tu se usporuje tempo života i postaje breme­ nit i preliva medom — do drugih fermata*. mi se nikad ne bis­ mo usudili da sebi dozvolimo da govorimo o svo­ joj »ljubavi prema čovečanstvu«—za to neko kao što smo mi nije dovoljno glumac! Ili nije dovoljno sen-simonista. . i majstorstvo je pronaći za njih neku utehu ali šta to pomaže. Ne mi ne volimo čovečnost. »slobodno društvo«. ne verujemo u to da su oni t r a j n i . nama nije potrebno da svoje uši prvo začepljujemo protiv sirena-buduonosti tržišta — to što one pevaju. u koji­ ma bi se neko čak u ovom krhkom prelaznom vremenu još mogao osećati kao kod svoje kuće (zavičajno). ali sa druge strane mi takođe nismo dovolj­ no dugo »nemački«. . na koje žele da nas nagovore — ah. mi ne radimo za »napredak«. njima baš izričito preporuču­ jem svoju tajnu mudrost i gaya scienza-u!** Jer nji­ hova sudbina je teška. »ista prava«. pravičnim. mi takođe ne želimo da se vratimo u pro­ šlost. Mi konzervišemo ono ništa. — Prim. Mi b e z z a v d č a j n i . uhvatiti. deca bu-' dućnosti. kojima je baš danas ta religija potrebna kao veo i nakit! Mi nismo humanitarci.. — Među današnjim Ev­ ropljanima ima dosta takvih. »ni­ kakvih više gospodara ni slugu«. . njihova budućnost je neizvesna. koji kao i mi vole opasnost. mi. tako neofanzivnim i lako »čovečnim« čoveka! — »Religije sažaljenja«. mi sami. ** Provansalski — veselu nauku. sami sebe ubrajamo među osvaja­ če. Kako bismo se mi. to nas ne mami! Mi prosto-naprosto ne smatramo poželjnim da se na zemlji zasnuje takvo carstvo pravičnosti i slo­ ge (jer bi to pod svim okolnostima bilo carstvo najveće prosečnosti i budalaštine). do verovanja u t e druge fermate . ali što se tiče njihovih »realiteta«. umora. rat i pustolo* Muzički — znak za zadržavanje jednog tona. jer u svako jačanje i podizanje tipa »čovek« spada takođe neki novi način porobljavanja — zar ne? Sa svim tim mi se moramo loše osećati kod kuće u jednom veku koji voli da pretenduje na čast. mi bezzavičajni smo Nešto što razbija led i pretanke »realitete« . da bismo zastupali nacionalizam i rasnu mržnju. prev. odnos­ no akorda ili produžavanje neke pauze. kao što je reč »nemački« danas uobičajena. mi uopšte nismo »liberalni«. veoma se istanjio: duva južni vetar. najpravičnijim vekom. koji se ne daju zadovoljiti. 377.

bogati. koliko strpljenja. mi se nažalost ne znamo braniti tamo gde bismo to hteli. Ali mi ćemo tako učiniti kao što smo uvek činili: primičemo ono što se u nas baca u našu dubinu — jer mi smo duboki. — Mi da­ režljivi i bogati duhom. . »putovali«. koji su svojoj veri dobrovoljno prinosili na žrtvu imanje i krv. čine mračnim — to je vreme. pretrpani. i ako morate na more. iz punog srca. samo da bismo time sebi prištedili tihi gnev.ma razgraničava i odseca od sveta. u prošlim ili budućim vekovima. Za to smo su­ više iskreni. iz čitave ljubavi prema mržnji — za to bismo se morali odreći pre­ ziranja: i koliko fine radosti. . suviše razmaženi. . u mržnji ima časti. Vek voli duh. čak kada mu moramo staviti do zna* Aluzija na naslovnog junaka Šekspirovog pozorišnog komada »Timon Atinjanin«. po stra­ ni. Ali mi neus­ trašivi. timonski*. mi duhovniji ljudi ovog veka. to vi bolje znate. Mi isto to činimo. prev. moji prijatelji! Skriveno Da je u vama jače od svih Ne i Možda. mi ne zaboravljamo — i p o s t a ć e m o p o n o v o s v e t l i . de­ rači svoju ropotartiju i iscrpljeni putnici koji se pored nas odmaraju i bacaju u nas svoju malu i veliku bedu. on voli nas i mi smo mu potrebni. nas će teško uhapsiti i prognati. koji stojimo kao otvoreni 296 bunari na ulici i ne možemo Nikome braniti da iz nas crpi. na koji bismo znali da smo osuđeni kao svedoci jedne politike koja nemački duh čini pustim. 297 . . suviše zlobni. mi kudika­ mo smatramo boljim da živimo na brdima. dobar deo straha. kao što su nekad čoveka mrzeli. — Prim. koliko same dobrote dugujemo baš našem prezi­ ranju! Uz to time smo »božji izabranici«: najfinije preziranje naš ukus i naša povlastica. koji se danas u Nemačkoj iznosi na pazar kao obeležje nemačkog raspoloženja (osećanja) i koji se kod naroda »smis­ la za istoriju« čini dvostruko lažnim i nepristoj­ nim. kao takvi takođe izrasli iz hrišćanstva i njemu nes­ kloni i baš što smo iz njega potekli. Za što još? Da li za naše neverovanje? Za sva'ku vrstu neverovanja? Ne. »I p o s t a j e m o o p e t s v e t1 i«. i shodno tome malo smo u isku­ šenju da učestvujemo u onom lažnom rasnom div­ ljenju samima sebi i u razvitku. njegovo najsavremenije (zeil%&stes). dovoljno dob­ ro poznajemo našu prednost da bismo baš kao duhovniji s obzirom na ovo vreme živeli bez stra­ ha. Da bismo mrzeli. mi najmoderniji među modernima! . Mržnja nasuprot tome izjednača­ va. . stalež i otadžbinu. — Onaj k o je tu knjigu napisao nije mizantrop: mržnja na ljude danas se plaća preskupo. naše knjige neće čak ni zabra­ niti ni spaliti. kao »moderni ljudi«. U p a d a n j e u g o v o r l u d e . da njegove prljave ptice svoju pogan. na to vas nagoni ta­ k o đ e — neka v e r a ! . Nama će teško odrubiti glavu. Mi smo. ali i prebogato obavezni naslednici milenijuma evropskog duha. . jednom rečju — i to treba da bude naša časna reč! — d o b r i E v r o p l j a n i . naslednici Evrope. u kome mi živimo. od kojih vi sa svojim vremenom bolujete. vi iseljenici. . či­ neći ga sujetnim i pored toga je s i t n a politika: zar joj nije potrebno da se njena tvorevina odmah opet raspadne da se usađuje između dve smrtne mržnje? Zar ne mora hteti ovekovečenjem malih država E v r o p e ? . mi kroz Ništa ne možemo spre­ ­iti da nas m u t e . suprotstavlja. jer naši preci behu hrišćani bezuslovne čestitosti hrišćanstva. 378. »nesavremeno«. Mi bezavičajni smo po rasi i poreklu još suviše mnogostruki i izmešani. konačno: u mržnji je s t r a h . . u celini bez odbitka. možda naša veština i naša vrlina. takođe suviše dobro poučeni.

kao što smo rekli. ne dolazi do­ voljno duboko d o l e . svoju patnju od tog vremena. za koje se moramo penjati. Prilog pitanju o razumljivosti. strpljenjem. neka sloboda od čitave »Evrope«. koji su nam prešli u krv i meso. I da među nama kažem i u svom slučaju — neću se dati sprečiti ni svojim neznanjem. razumevanje — dok otvaraju uši Onima koji su nam tim ušima srodni. možda je mala ludost. Svi finiji zakoni nekog stila ima­ ju tu svoje poreklo: oni ujedno drže na odstoja­ nju. zadržava dole. praznoverje je onoga koji se plaši vode. k a d a je o n a bekstvo umetnika pred čovekom ili ruganje umetnika čoveku ili ruganje umetnika samom s e b i . Moramo biti v e o m a l a k i da bismo svoju volju za saz­ nanjem isterali do takve daljine i takoreći preko njenog vremena. koliko smo laki ili teški. koji hoće da uoči čak najviša merila vrednosti svoga vremena pre svega je potrebno da to vreme u samom sebi »prevaziđe« — to je proba njegove snage — i shodno tome ne samo njegovo vreme. stvaraju distancu. i umetnost. čini teškim. 381. To može zavisiti od mnogostrukih uslova. . da joj uopšte priđem. ranijim ili budućim moralitetima. ni živahnošću svog tem­ peramenta. poslednje shvaćeno kao suma komandujućih vrednosnih sudova. Da upravo ž e l i m o tamo van i tamo gore. neko s one strane n a š e g dobra i zla. brzo napo­ lje. da volimo prirodu. čovekoljubivošću i učtivošću. svoju vre­ mensku neprimerenost. da nam svako ophođenje sa ljudima izaziva laku grozu. Ah! Ta velika hladnoća čini 299 . oni govore nemajući iskustva. to je u stvari pitanje o tome. 380. ukoliko ne bi treba­ lo da budu predrasude o predrasudama. Jer ja držim da su duboki problemi isto kao neka hladna kupka — brzo unutra. birajući ih ujedno prema »Drugima« povla­ či svoje granice. u datom slučaju. » P u t n i k « g o v o r i . . već i svoju dotadaš­ nju odvratnost i protivrečnost p r o t i v tog vre­ mena. •— Mi ne želimo da budemo samo shvaćeni kada pišemo. da vam budem razumljiv. verati i leteti — i. neko s one strane dobra i zla. Svaki otmeniji duh i ukus bira sebi. koju imaju protiv blizine nekog čoveka. u svakom slu­ čaju. da bismo sebi mogli stvoriti tak­ ve oči za pregled nad milenijumima i još uz to 298 čisto nebo' u tim očima! Moramo biti oslobođeni mnogog što upravo pritiskuje nas današnje Evropljane. . ma koliko me ona i nago­ ni da brzo priđem nekoj stvari. Coveku takvog sa one strane. To uopšte još nije primedba protiv neke knji­ ge. kada hoće da se saopštava i svoje slušaoce. da bismo ga merili sa drugim. »mis­ li o moralnim predrasudama«. da sa čitavom svojom blagošću. što se manje ljudsko u njoj odigrava. ne možemo nagovoriti svoj njuh da se udalji od svoje predrasude. Da se tome ne dolazi u dubinu. za to moramo tako činiti kao što to čini putnik koji želi da zna koliko su visoke kule nekog grada: za to on n a p u š t a grad. — Da bismo naš evrop­ ski moralitet jednom mogli videti iz daljine. nego takođe isto tako sigurno i ne-shvaćeni. pretpo­ stavljaju neki stav i z v a n morala. ako bilo Ko nađe da je nerazumljiva: možda je upravo na to smerao i njen pisac — on nije h t e o da ga »bilo Ko« shvati. svoju r o m a n t i k u . što nas koči. problem naše »specifične težine«. neprijatelja hladne vode. neko čudno nerazumno »ti m o r a š « — j e r i mi koji saz­ najemo imamo svoje idiosinkrazije »neslobodne volje«: pitanje je da li stvarno tamo gore m o ž e ­ ni o. moji prija­ telji: ne kroz živahnost.nja da smo umetnici u preziranju. zabranjuju »ulaz« i. .

ali. koje uzbuđuju slatka osećanja vrline: i »to sam video« — dakle reče Zaratustra. čije granice još niko nije sa­ gledao. učeni. nego ga još stalno s'tičemo i moramo sticati. njegovo« bogosluženje«. Konačno moja krat­ koća ima još jednu vrednost: u okviru takvih pi­ tanja. žilavije. i do sada često bivali ošte­ ćeni i doživljavali brodolome. Nema formule za to koliko je nekom duhu potrebno za njegovu ishranu. A sada. . drugi rast.. ko iz pustolovina vlastitog iskustva želi znati kako se oseća neki osvajač i otkrivač ideala. zdraviji nego što bi nam se to htelo dozvoliti. neki pobo­ žan čovek. Toliko s obzirom na kratkoću. isto tako kako se oseća neki umetnik. pogleda. Dobar plesač želi da uzima kao svoju hranu ne mast. — Mi Novi. onda radije živi slobodan sa oskudnom hranom nego neslobo­ dan i pojeden. Ima časova kada ga se stidim. drugo varenje: nama je potrebno više. Teško razumljivi. moramo napuštati! . lovinu. opasno zdravi stalno zdravi — čini nam se.brzim! — I uzgred da upitani: da li doista neka stvar samo time ostaje već neshvaćena i nepoz­ nata. neki prorok. nama je potrebno i manje. neki mudrac. moram mnoge stva­ ri reći ukratko. podignu. kako je o sebi samom rekao Njutn? U najmanju ruku pos­ toje stvari nekog posebnog zazora i golicljivosti. neki svetac. Kao imoralista. samo na nju sevne pogledom? Da li moramo uopšte prvo na njoj čvrsti sedefi na njoj sedeti kao na nekom jajetu? Diu noctuque inoubando*. kao što smo rek­ li. takođe njegova (umetnost). najučeniji od nas su blizu toga da otkriju da premalo znaju. kakva me zaokupljaju. nama je za novu svrhu potrebno i novo sredstvo. ja mislim na magarce i na stare usedelice oba pola. da se samo u letu dodiruje. da se još kraće čuju. nego najveću elastičnost i snagu — i ja ne bih znao šta bi duh nekog filosofa želeo više od dobrog plesača. čovek se naime mora čuvati da kvari nevi­ nost. kao da mi. — danju i noću sedeći na jajima. na­ ravno isto tako časova kada se stidim tog stida. neki za­ konodavac. imamo pred sobom još neotkrivenu zemlju. naš zadatak jeste i ostaje da sebe sa­ me ne zamenjujemo. koje čak ni pred samim so­ bom ne tajim. ohrabre za vrlinu. pošto smo dugo tako bili na putu. Možda svi mi filosofi danas loše stojimo sa zna­ njem: nauka raste. kao nagradu za to. Ja ne bih Ništa znao na zemlji što bi bilo veselije da se vidi od oduševljenih sta­ rih magaraca i usedelica. moji spisi treba da ih oduševe. V e l i k o z d r a v l j e . naime novo zdravlje. obdarenije praktičnim razumom (spretnije i lukavije). ka putovanju. Ples je naime nje­ ­ov ideal. zato što ga i stalno napuštamo. do kojih se samo iznenadno dolazi — koje moramo i z n e n a d i t i ili ostaviti. možda na pusto* Lat. prev. čemu su dorasli samo najbrži. Mi imamo druge potrebe. Mi s m o nešto drugo od nauč­ nika. Bezimeni. 382. štaviše. konačno i njegova jedina pobožnost. neko s one strane svih dosadašnjih zema­ lja i uglova ideala.. koji od života imaju samo svoju nevinost. neki svet tako prebogat onim 301 300 . gore stoji sa mojim neznanjem. Ali bi još uvek bilo gore kada bi drugačije stajalo — kada bismo p r em n o g o znali. neko jače. me­ đu drugima. neko ko je po strani boga starog stila: tome je za to pre svega potrebno v e l i k o z d r a v l j e — takvo koje ne samo da imamo. . mi Ranorođeni jedne još nedo­ kazane budućnosti. smelije i veselije od svih dosa­ dašnjih zdravlja. mi argonauti ideala. mada se ne može zaobići da smo i mi. ka brzom do­ laženju i odlaženju. ali ako je njegov ukus ka nezavisnosti. možda hrabriji ne­ go što je to mudro.. — Priiu. Čija duša žudi za tim da oživi čitav obim dosadašnjih vrednosti i poželjnosti i da je oplovio sve obale tog idealnog »Srednjeg mora«. neki naučnik..

tako lako. to jest nevoljno. zadovoljite se time! Za to smo u planini. glasova iz groba i zvižduka svizaca (alpskih puhova). neku prepodnevnu pesmu. neiki čudesan. igra svačim što se do sada smatralo svetim. na primer kada se postavi pred čitave dosadašnje zemaljske ozbilj­ nosti. i baš sam još voljan da svojim čitaocima dozovem u sećanje vrline pravog čitanja — a h . takvih glasova vatrene žabe. 383. reci. slepilo. privremeno samozaboravljanjer ideal nekog ljudskpg-natčovečanskog zdravlja i sklonosti. što će dosta često izgledati neljudski. da su naša radoznalost i isto tako žeđ za posedovainjem došli izvan sebe — ah. u čemu narod pravično ima svoje merilo vrednosti. kakve zaboravljene i nepoznate vrline doživljavam da oko mene čujem najzlobnije. — Ali time što na kraju polako. već toliko mnogo značilo kao opasnost. opa­ danje. Utoliko jasnije mogli biste čuti njegovu muziku i melodiju. najživahnije i najđavolastije smejanje: duhovi moje knjige napadaju me. utoliko ćete bolje plesati i na zvuk njegove zviždaljke.. po­ lako slikam ovaj mračan znak pitanja. ideal. zvuku. Da li to hoćete?. zavodnički. p o č i n j e tragedija . kazaljka se vraća. »Mi više ne možemo izdrža­ l i — dovikuju mi — dalje. šta ima u tome. . moji nestrpljivi prijatelji? Pa dobro! Ko od vas ne bi bio baš voljan? Moje gajde već čekaju a i moje grlo — ono može zvučati malo hrapavo. 302 . To ti je »pevačevo prokletstvo«. jer nikome toliko lako to p r a v o na to ne priznajemo: ideal nekog duha. pos­ le takvih pogleda za daljinu i sa takvom pohlepnošću u savesti i znanju. užasnim i božanskim. kojima su nas oni u svojoj divljini do sada obdarivali. što bi za toga ono naj­ više. Neki dru­ gi ideal trči ispred nas.lepim. stranim. E p i l o g . Ali to što vi slušate bar je novo. uprkos svemu tome možda tek počinje v e l i k a o z b i l j n o s t . pored svake svečanosti u gestu. i ako vi to ne razumete. pun opasnosti. da sa nama plešu? I radije još neke obične seljačke gajde od takve tajanstvene laute. ponižavanje ili. bar. tako okrilaćeno da ne plaši cvrčke — da naprotiv poziva cvrčke da sa nama pevaju. . kraljevstvo plesa? Da li je bilo boljeg časa da se bude veseo? Ko nam ne peva neku pesmu. sudbina duše se okreće. moralu i zadatku kao njihova najtelesnija nedragovoljna parodija — i tim. dalje sa tom kao gav­ ran crnom muzikom! Zar nije oko nas svetio prepodne? I zelena dolina i ledina. tek se postavlja stvarni znak pitanja. moj gos­ podine usamljeniče i muzikantu budućnosti! Ne! Ne takvih tonova! Nego pustite nas da zapevamo prijatnije i radosnije! Da li vam se t a k o dopa­ da. da se otsada više Ničim ne možemo zasititi! Kako bismo mogli. sumnjivim. nedodirljivim i božanskim. i iz punoće i moći što se preliva.. koji se nai­ van. tako sunčano. da se damo zadovoljavati još s a d a š n j i m čovekom? Dosta loše: ali je neizbežno da mi na svoje najdostojnije ciljeve i nade gledamo samo još nekom loše održanom oz­ biljnošću i možda čak više ne gledamo. vuku me za uši i pozivaju me na red. kao odmaranje. za koji Nikoga ne bismo hteli ubediti. ako nerazumete p e v a č a.

DODATAK PESME PRINCA SLOBODNOG KO PTICA NA GRANI

20 Vesela nauka

Geteu Neprolazno ono Poredba je samo! Sumnjivi bog Pesnikovo je stečeno lukavstvo . . . Točak života što se vrti, Dotiče cilj za ciljem: Nuždom to naziva onaj ko' mrzi, Budala to naziva igrom . . . Vladajuća igra sveta Meša privid i biće — Večno-budalasto u n a s to u p l i ć e ! . . .

Pesnikov

poziv

Nedavno da se osvežim, kada Seđah pod tamnim drvećem, Čuh kako tiho čini tik-tak. Ljupko, k'o po taktu i meri. Razvukoh lice, počeh da besnim, Ali konačno popustih, Dok čak, kao neki pesnik, Sam tik-tak ja izustih.

Kako mi tako u slaganju stihova Slog za slogom hopsa skoči, Moradoh se iznenada smejati, smejati Nekih četvrt časa dugo. Zar si pesnik? Zar si pesnik? Da li s tvojom glavom nešto nije u redu? »Da, moj gospodine, Vi ste pesnik« Sleže ramenima ptica detlić. Kago čekam tu u žbunu? Kome vrebam razbojnike? Je li to izreka? Slika? Začas Sedi moja rima na njemu. Sta se samo provlači i skače, odmah Pesnik sebi podesi za stih. »Da, moj gospodine, Vi ste pesnik« Sleže ramenima ptica detlić. Da 1' su_rime, mišljah, k'o strele? Kako se to koprca, drhti, skače, Kada strela prodre U meke delove guštera! Ah, od tog umirete, jadni dripci, Ili se klatite kao pijani! »Da, moj gospodine, Vi ste pesnik« Sleže ramenima ptica detlić. Krive izreke, veoma brze Pijane reci, kako se guraju! Dok svi vi, red za redom,, Visite na lancu tik-tak. Da li ima grozne bagre, Koja te raduje? Zar su pesnici loši? »Da, moj gospodine, Vi ste pesnik« Sleže ramenima ptica detlić. Rugaš li se ptico? Hoćeš da se šališ? Da li s mojom glavom već loše stoji? Zar bi mi gore stajalo sa srcem? Strahuj, strahuj od moga gneva! —

Ali pesnik — plete rime Čak u gnevu još jednostavno. »Da, moj gospodine, Vi ste pesnik« Sleže ramenima ptica detlić.

Na Jugu Tako bih visio na krivoj grani I ljuljao svoj umor. Neka ptica pozva me tu u goste, Odmaram se u ptičjem gnezdu, Ali gde sam? Ah, daleko, daleko! Belo more leži uspavano, I na njemu purpurno jedro, Stena, smokve, kula i luka, Idila unaokolo, blejanje ovaca, Primi me nevinosti Juga! Samo korak po korak — to nije život, Stalno noga pred nogu čini nemačkim i teškim. Naložih vetru da me digne, Naučih se da lebdim s pticama — Na Jug preleteh preko mora. Ume! Naporni poslu! To će nas prebrzo dovesti cilju! U letu naučih da podražavam — Već osećam hrabrost, krv i sokove Za novi život, novu i g r u . . . Usamljen misliti smatram mudrim, Ali sam pevati — bilo bi glupo! Tako čujte pesmu u vašu hvalu I mirno sedite u krugu Oko mene, vi loše ptičice! 309

I

spavasmo S v i — ah. pastira i ovcu: Sanjivo se udalji čun od kopna. Stalno će mi praštati — Ta ko mi ne bi oprostio! Šapuće se ustašcima. zatekoh Čoveka i čun na toploj obali. I takve muke srca Samom sebi radi prašta. Dok mi je još zgodno telo Isplati se biti pobožan: Kao staru klimavu ženu Nek me oženi đavo! Pobožna Bera Tajanstvena čun Dok mi je još zgodno telo. miruje . tako su vikali Uskoro stotina? Šta to beše? Krv? — Ništa se nije zbilo! Spavasmo. neumorne Da li sve činite da volim I svaku lepu dokolicu? Na Severu —priznajem s ustezanjem. možda i dva. Ja ne volim starce. Isplati se biti pobožan. Ili to beše godina? — tad Iznenada utonuše mi čula u misli U neko večno svejedno. Voljah jednu ženu. k'o mnogi mladi monah. Ne dade mi mira ni jastuk. Bog voli ženice. Beše mesečina i blago vreme. Da on. Ni mak. dok je sve spavalo. Pre svega zgodne. Rado bude sa mnom. Konačno izbih sebi san Iz glave i krenuh k obali. Šta se zbilo? Da li se vikalo. Ona ispituje srce i lice. užasno staru: »Istina« zvala se ta starica. Jedan čas. tako dobro! Tako dobro! 311 . Tek što je vetar nesigurnim Uzdasima prohujao ulicama. Koji voli zgodne devojke. Oboje umorne. Cesto uprkos groznom mačoru. lažne. On će jadnom mladom monahu Svakako rado oprostiti. ni ono što inače donosi Duboki san — čistu savest. Punom ljubomore i nužde. Znamo. Nikakvog sedog svetog oca! Ne.Da li tako mlade. . . još mladog i često rumenog. Sinoć. On ne voli stare: Kako je čudesno i mudro Udesio to Bog! Crkva zna da živi. I bezgranični ponor Otvori se — tada sve prođe! — Svanu: na crnim dubinama Stoji čun i miruje. I novim malim grehom Briše se stari. Pravi se kniks i izlazi. Hvaljen budi Bože na zemlji.

Ljubavna izjava (ali pri kojoj je pesnik pao u jamu) 0 čudo! Da li još leti? Penje se. ja te volim! Otkud joj svilena suknja? Ah. Sažaljiv čak prema zavisti: I visoko je leteo taj koji ga vide kako samo lebdi! O ptico albatrose! U vis me vuče večni nagon. Sva njihova pohvala lična je zlovolja i stid. a da 1' mu krila miruju? Šta ga ipak diže i nosi? Šta su mu sad cilj. Kao moje koze? »Ovim nesigurnim dušama« Na te nesigurne duše Posebno sam ljut. kad je to obećala? Kako je mogla da laže? — Ili trči za svakim. Ništa ne mogu lako da jedem. . Ljubav me razdire Kao sedam zala. . 313 312 . Neka me smelo proklinju I prave mi dugački nos! To bespomoćno traženje očiju Neka kod mene večno luta. P e s m a jednog teokritskog kozara Tu ležah bolesnih creva. hod i uzde? Kao zvezde i večnost 2ivi sad u visinama što beže od života. Ona tog časa htede Da mi se došunja. Žderu me stenice. Polako počinje da svanjuje Rado bih umro. Sve su zvezde umorne. Za to me pozdravljaju njihovih Pogleda otrovno-slatka beznadežna zavist. tad mi pbtekoše Suza za suzom — d a . To što se na n j i h o v o m užetu Ne vučem kroz vreme. Živeli. Mišljah na te. da 1' si moja gorda? Da 1' prebiva još neki jarac Kraj ove šume? — Kako bezobzirnim i otrovnim čini Zaljubljeničko čekanje! Tako u sparnoj noći raste Otrovna gljiva u vrtu. Sve njihove časti su muke. Čekam kao pas — Nema znaka. A vani još svetlost i buka! Čujem ih kako plešu . vi lukovi! Mesec već zađe u more. Krst.

od svile. Koju — šta kažem — volim. Ti slinava veštico vreme. Kao kritičar. Voleo bih videti. sto d zid. čas za časom. Sipaj sve makove. Da 1' je to trebalo da mi krasi sto i zid?. — moja srećo! Moja srećo! Tihi nebeski krove. . groznice! Otrov meni u mozak! Već dugo mi ispituješ ruke i čelo. . kladim se. Sipaj.Luda u očajanju Ah! šta pisah po stolu i zidu Srcem i rukom lude... Kladim se. čujem kako daždi — Zar je trebalo da te nežnije sačekam? Uzmi! Tu je zlato: kako blista ta stvar! Da li te nazivaju »srećom?« Tebe groznico. Ali kad obavim posao. 315 . blagosiljaju? — Vrata se naglo otvaraju! Kiša mi sipi na krevet! Vetar gasi svetlost — sama nesreća! Ko sad ne bi imao sto r i m a . zavidim joj. kao vodonoša. — I sto i zid valja čistiti Dok nestane i poslednji trag!« U redu! Počinjem raditi — Naučih se da upravljam spužvom i metlom. I glupo bi bilo zato se na njega ljutiti!« Opet videh golubove na Svetom Marku: Miran je trg. Kaplje polako. Šta bi pitala? Šta? Za kakvu nagradu?« — Ha! Prokletstvo kurvi I njenom ruganju! Ne! Vrati se! Vani je hladno. prokletstvo ždrelu Večnosti! Svet je bronzan: Vatreni bik — on ne čuje viku.. Ali v i kažete: »Lude ruke mažu. vas premudre.. Propao bi! Rimus remedium ili: kako se teše bolesni pesnici »M o j a s r e ć a « Iz tvojih ustiju. Letećim bodežima urezuje mi se bol U kosti: »Svet nema srca. . U blagoj svežini dokon šaljem pesme Kao golubija jata u plavetnilo — I mamim ih nazad Da obese još jednu rimu o perje. prepodne na njemu počiva. plašim se je. plavo-svetli. Uzalud što mi svo gađenje viče: Prokletstvo. Kako ste mudrošću us . Kako lebdiš štiteći nad šarenom zgradom.

voda. podne. Opijala me ovde svetlost onde sen: Sve beše samo igra. drugo moja. lak hod. Sve mi sija novo i novije. bez muke! Nadzvučuješ trg dubokim zvukom — Da li bi francuski bio njegov akcent aigu? Ako bih ti se odmah vratio. beskonačnosti! 316 . Pučina se raširila. kako te volim! Zar nismo nas dvojica istog okrilja. Jurnuh k stenovitim policama. . Zdravo! Ti dođe već kao svetli Dijamantski rečni brzaci. Znao bih iz kakve svileno meke p r i n u d e . Ponosna kulo. čekah — ništa se ne javi U svet s one strane dobra i sveg zla. Predodređeni zauvek? Tu na glatkim stenovitim stazama Idem plešući ususret. ni — moja rado bih ispio dušu iz nje! li bih je ikad vratio? reči o tome. Ubico sete. čuh tvoj zov. 317 Ka novim morima Tamo ž e l i m : i uzdam se U sebe stalno i u svoj zahvat. K'o najslobodniji sin slobode. u plavetnilo Plovi moj đenovski brod. ti lovce oblaka. usamljeno nagađanje — moja srećo! Moja srećo! Mistralu Pesma za ples Mistralu. Podne spava na prostoru i u vremenuSamo t v o j e oko — ogromno — Gleda me. kao što zviždiš i pevaš: Ti koji bez vesala i broda. čudesna ispašo očiju! srećo! Moja srećo! Sils — M a r ia Tu čekah. Mnogo_ dana za pevanje. Ka žutom zidu pokraj mora.Doista Da Ne. još se ne iskre Zlatni ukrasi u ružinom sjaju Još dosta ima dana. Skačeš preko divljih mora. dalje s muzikom! Nek s prvo spuštaju senke I rastu do mrko mlake noći! Za ton je prerano danju. kakvim lavovskim porivom Uspinješ se ovamo. Hujajući. jedan posta dva I Zaratustrin pored mene prođe lik. — moja srećo! Moja srećo! Dalje. Tek probuđen. Prvi dar neke sudbine. tebi Plešući. pobednički. čistaču neba. . Pobednički sa planina. Najednom. vreme besciljno.

od svih slobodnih" Duhova najslobodniji dah sa tobom H u j i mi sreća kao bura. Privezani. ah. . Napolje iz našeg raja! Kovitlajmo prašinu ulica Svim bolesnicima u noseve.Na ravnim nebeskim gumnima Videh tvoje ate u trku. . Okači ga o zvezde! 318 . vrle guske. I neka vazda sećanje Zavešta na takvu sreću. Jurišaj gore po nebeskim lestvama. Videh kola što te nose. Izmeđ' boga i sveta ples! Ko ne može plesati s vetrovima. Plašimo leglo bolesnika! Spašavajmo celu obalu Od daha suvih grudiju. Podigni tu sa mnom venac! Baci ga više. bogalj-starac. Leđima valova. Pleši sad ha hiljadu leđa. Krijumčare svetova. prevarante neba. dalje. Videh te skraćenog kao strehi Kako se strmo rušiš u dubinu. Kad po konjskim leđima Kao munja udara bič — Videh kako skačeš iz kola Da se brže poviješ dole. Veselom — n a š a nauka! Berimo od svakog cveta Jednu cvat za našu slavu I dva lista još za venac! Igrajmo k'o trubaduri Izmeđ' svetaca i kurvi. Ko se mora staviti u zavoje. Ko tu liči na licemerne Časne budale. Kao što zlatni zrak kroz ruže Pada u praskozorje. Rasvetlimo nebesko carstvo! Hujimo . dalje. Videh ruku što ti se trza. Od očiju bez hrabrosti! Gonimo te koji nebo mute. Slobodnom — nek se naziva n a š a veština. podmuklostima valova! Živeo onaj ko n o v e igre stvara! Plešimo na hiljadu načina.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful