Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

veba broj 10

10. METOD KONTURNIH STRUJA

U ovoj vebi: Metod konturnih struja na primeru kola sa tri konture

Teorijska Osnova
Metod konturnih struja ima broj jednaina jednak ng (n 1) (isti broj jednaina kao to se pie po drugom Kirhofovom zakonu), ali nepoznate veliine i u tim jednainama nisu struje grana ve ''zamiljene'' struje kontura. Opti sistem jednaina, na primer, treeg reda glasi: R11I I + R12 I II + R13 I III = E I

R21I I + R22 I II + R23 I III = E II R 31I I + R 32 I II + R 33 I III = E III

U ovom optem sistemu lanovi se odre uju prema precizno definisanim pravilima: 1) sve otpornosti sa istim indeksima (na primer R11, R22, R33) uvek su pozitivne i predstavljaju zbir svih otpornosti u konturi iji je broj u indeksu; 2) sve otpornosti sa meovitim indeksima (na primer R12, R23, R13) predstavljaju zbir otpornosti u granama zajednikim za dve konture, iji broj stoji u indeksu. Mogu biti ili pozitivne ili negativne, to zavisi od usmerenja kontura: ako je isti smer obe konture, ove otpornosti dobijaju predznak ''+'', a za suprotan smer dobijaju predznak ''-''; 3) sve otpornosti sa meovitim indeksima istih brojeva, a suprotnog redosleda (na primer R12 i R21) uvek su jednake; 4) elektromotorne sile sa desne strane opteg sistema jednaina (na primer E I) predstavljaju zbir svih elektromotornih sila generatora u konturi iji je broj u indeksu, prema usaglaenom referentnom smeru; 5) I I, I II i I III su konturne struje; 6) kada se reavanjem sistema jednaina izraunaju konturne struje onda se preko njih izraunavaju elektrine struje grana kola. Vano je da prilikom izbora i ucrtavanja kontura svaka mora biti nezavisna, tj. da svaka kontura mora imati barem jednu granu koja samo njoj pripada (na taj nain e jednaina koju piemo za tu konturu biti matematiki nezavisna). Ako postoji strujni generator u kolu, onda obavezno kroz granu sa njim sprovodimo samo jednu konturu. Tako e elektrina struja te konture biti jednaka struji strujnog generatora. Time se broj jednaina (broj nepoznatih) opteg sistema smanjuje za broj strujnih generatora u kolu nIg.

68

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

Zadatak Vebe
Na osnovu ura enog primera rei preostale navedene zadatke. 10.1 Za kolo prikazano na slici metodom konturnih struja odrediti intenzitete struja u svim granama, ako je E1 = 6 V, E2 = 20 V i R1 = 700 , R2 = 300 , R3 = 400 .
+

E1 R3 R1

E2
+

R2

Reenje: Metod konturnih struja izveden je iz II Kirhofovog zakona. Kao to smo videli kad smo postavljali jednaine po II Kirhofovom zakonu, broj nezavisnih kontura u kolu, koje ima n vorova i ng grana, jednak je ng (n 1). Po metodi konturnih struja zamiljamo da kroz svaku od nezavisnih kontura prolazi po jedna takozvana konturna struja. Za svaku konturnu struju postavlja se po jedna jednaina. Kolo koje analiziramo ima n = 2 vora i ng = 3 grane, pa je broj konturnih struja: ng (n 1) = 3 (2 1) = 2. Odredimo nezavisne konture i proizvoljno usvojimo smerove konturnih struja svake konture (Slika 10.1). Slika 10.1 Opti oblik jednaina konturnih struja za ovo kolo je drugog reda (dve konturne struje) i glasi: R11 I I + R12 I II = EI R21 I I + R22 I II = EII R11 predstavlja zbir svih otpornosti kroz koje protie konturna struja II i uvek ima pozitivan predznak: R11 = R1 + R3 = 1,1 k . R22 predstavlja zbir svih otpornosti kroz koje protie konturna struja III i uvek ima pozitivan predznak: R22 = R2 + R3 = 0,7 k . Otpornosti R12 i R21 su uvek jednake (imaju iste brojeve u indeksu, razliitog redosleda) i predstavljaju ukupnu otpronost grane koja je zajednika za konturnu struju II i konturnu struju III. U ovom kolu je to grana sa otpornikom R3. S obzirom da su smerovi konturnih struja kroz ovu zajedniku granu suprotni, predznak otpornosti R12 i R21 je negativan: R12 = R21 = R3 = 0,4 k . EI je algebarski zbir svih elektromotornih sila kroz koje protie konturna struja II. Ako se smer struje poklapa sa referentnim smerom odre ene elektromotorne sile, ta elektromotorna sila ima predznak ''+'', i obrnuto. E I = E1 EII je algebarski zbir svih elektromotornih sila kroz koje protie konturna struja III. 69

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

E II = E 2

Ako ove izraze uvrstimo u opti oblik jednaina za konturne struje, dobijamo jednaine konturnih struja za analizirano kolo: (R1 + R3 )I I R3 I II = E1 R3 I I + (R2 + R3 )I II = E2 Uvrstiemo brojne vrednosti u prethodne dve jednaine vodei rauna o jedinicama krajnjeg rezultata. Uvrstimo otpornosti u kiloomima: 1,1I I 0,4 I II = 6 0,4 I I + 0,7 I II = 20 Determinante sistema i determinante promenljivih su: 1,1 0,4 6 0,4 1,1 6 = = 0,61 , I = = 12,2 , II = = 24,4 , 0,4 0,7 20 0,7 0,4 20 na osnovu ega se dobijaju konturne struje: 12,2 II = I = mA = 20 mA , 0,61 II 24,4 = mA = 40 mA . 0,61 Struju svake grane ine konturne struje koje prolaze kroz tu granu. Struja odre ene grane se stoga dobija algebarskim zbirom konturnih struja koje prolaze kroz tu granu. Ako se smer konturne struje poklapa sa smerom struje grane, konturna struja ima pozitivan predznak, a ako su smerovi struje u grani i konturne struje suprotni, konturna struja ima negativan predznak. Obeleimo nepoznate struje u granama kola slika 10.1.2. Kroz granu sa strujom I1 protie samo konturna struja II i istog je smera kao struja I1 pa je: I1 = I I = 20 mA . I II =

I1 E1 R3 R1 II
+

I2 I3 E2
+

R2 I II
B

Slika 10.1.2

Kroz granu sa strujom I2 protie samo konturna struja III i istog je smera kao struja I2, pa je: I 2 = I II = 40 mA . Kroz granu sa strujom I3 protiu konturne struje II i III, i to konturna struja II protie u suprotnom smeru od struje I3, a konturna struja III je istog smera kao struja I3, pa je: I 3 = I I + I II = 20 mA + 40 mA = 20 mA .

70

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

10.2 Za kolo prikazano na slici napisati jednaine po metodi konturnih struja i izraze za struje pojedinih grana.

R2
+

R4
+

R7 E5 E8 R8
+

E1 R3 R1 R6

R5

Reenje:

71

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

10.3 U kolu na slici poznato je: Ig1 = 12 A, Ig2 = 6 A, E2 = 30 V, E3 = 20 V, E4 = 40 V, R1 = 10 , R3 = 40 , R4 = 20 , R5 = 30 a) Odrediti struje svih grana kola primenom metode konturnih struja. b) Odrediti snagu strujnog generatora Ig1.

R3
+

R4
1

E2

I g2
2

E3

E4
4

R5 R1
5

I g1

Reenje:

72