You are on page 1of 5

Dragana Soćanin, predsednica UG RODITELJ

DOBRE PRAKSE ZA USPEŠNO UKLJUČIVANJE RODITELJA U ŠKOLE
- SARADNJE I AKTIVNOSTI NA NIVOU OPŠTINA I GRADOVA Sve češće smo svedoci veoma izraženog nezadovoljstva roditelja prema školama – načinu rada, pristupanju i rešavanju raznih problema. Sa jedne strane roditelji imaju utisak da su škole nepristupačne za saradnju, a oni koji u školama rade sa decom smatraju da su roditelji nesaradljivi. Problem dakle, postoji. Kao očigledan uzrok može se izdvojiti nedostatak stvarne i kvalitetne komunikacije, što kao posledicu ima sve veći jaz, nezadovoljstvo i niz neiskorišćenih potencijala sa obe strane.

Komunikacija roditelj – škola – roditelj najčešće se svodi na krajnji ishod procene znanja – ocenu, i povremeno akutne probleme tehničke ili finansijske prirode. Kada se postavi pitanje učešća roditelja u školama, najpre se pomisli na Savet roditelja (Savet) i ta misao se nekako tu i okonča. Zabrinjavajuće je to da, u razgovorima sa roditeljima, u dugogodišnjem radu našeg udruženja, nismo čuli mnogo pozitivnih iskustava. Tokom 2011. godine sproveli smo mini anketu koja nam je ukazala na stavove roditelja o nekim školskim pitanjima ali i na nivo njihove informisanosti. Interesantno je bilo zapažanje da pozamašan broj roditelja zapravo ne zna tačno čemu Saveti služe niti koliku „moć“ oni sami imaju da utiču na menjanje praksi koje su se pokazale kao loše ili doprinesu uvođenjem novih i boljih rešenja. Veliki broj roditelja nije zapravo dovoljno upućen ni u proces inkluzivnog obrazovanja, i često smo nailazili na odgovore koji se protive inkluzivnim odeljenjima. Mesta koja su predviđena za obrazlaganje iznetog stava u anketi najčešće su ostavljana prazna. Roditelji koji su u Savetima, na više mesta su kritikovali ta tela kao dekorativna i nefunkcionalna, opet ne dajući konkretne predloge za rešenja i unapređenja. Sa druge strane, od predstavnika izvesnih škola mogli smo da čujemo: „ovo smo promenili na zahtev roditelja prošle godine“. Dakle, dobri primeri postoje, samo ih treba pronaći, a neki su nam možda i pred nosom. Treba ih prepoznati. Roditelji često osete da su deo promena kada su zapravo deo povremene lavine koju je konkretan problem pokrenuo – školske afere, uglavnom neprijatnih događaja, a čiji su oni ili njihovo dete lično akteri. Ali, tada je već kasno za konstruktivne kritike.

DOBRE PRAKSE ZA USPEŠNO UKLJUČIVANJE RODITELJA U ŠKOLE SARADNJE I AKTIVNOSTI NA NIVOU OPŠTINA I GRADOVA

Gde leži problem, kako ga identifikovati i pokrenuti mehanizme za rešavanje?
Kada govorimo o ovoj temi uglavnom percipiramo dihotomiju: mi i oni. I to rade obe strane, i „mi“ i „oni“. Moramo priznati da nas baš ovakva postavka godinama održava u začaranom krugu i da se na taj način jaz samo još produbljuje i rigidnost povećava – s obe strane.

Roditelji šalju decu u školu, gde se nadaju da će ona postati učenici i dobiti neophodnu „opremu“ koja im je potrebna da uspeju u životu. Škole primaju decu i vraćaju ih nazad roditeljima sa pretpostavkom da će im oni pružiti podršku koja im je potrebna da uče i odrastu. Ovaj krug, kućaškola-kuća je upravo onaj koji je predmet debata i zauzimanja strana već po navedenom principu dihotomije. Ono što treba da bude zadatak društva (a to nije niko drugi nego mi sami), jeste da premosti taj jaz i da se fokusira na partnerstvo koje će povećati učešće svih strana u promovisanju socijalnog, emocionalnog i akademskog razvoja dece. Već smo na pravom putu ako se držimo principa da smo na istoj stazi, sa istim zadatkom, i sa uverenjem da je u najboljem interesu naše dece ako su odrasli u njihovom okruženju dve strane koje komuniciraju i sarađuju. ali... Kako motivisati škole da aktiviraju roditelje? Kako motivisati roditelje da se više uključe? Roditelji se veoma malo interesuju za sam proces sprovođenja nastave, način i kriterijume ocenjivanja učenika. I kada su uključeni u neku školsku aktivnost, to je uglavnom posmatrački posao nečega u čijem stvaranju nisu zapravo učestvovali, nego su došli da vide ishod i eventualno aplaudiraju (ili negoduju) na kraju. Samo prisustvo u školskom prostoru im ne daje osećaj i da su zaista i deo procesa školovanja svog deteta. Roditelji koji dobiju priliku da učestvuju u kreiranju određenih programa, koji se aktivno zalažu i utiču na menjanje nekih praksi biće zadovoljni roditelji i u nastavnicima će videti saveznike koji im pomažu da svoje dete izvedu na pravi put. Nastavnici, sa druge strane, mogu da imaju višestruke koristi imajući roditelje kao neprocenjivo vredan izvor , a i problemi se potom lakše i brže rešavaju.

Saveti roditelja u školama kao pokretački mehanizam
Kako sam pomenula ranije, i sami roditelji koji su u Savetima nisu zadovoljni načinom na koji učestvuju u svemu što bi trebalo da Savet radi. Roditeljima koji nisu u Savetu, ta tela su daleka sa nejasnim aktivnostima i sumnjivim načinima na koje se dolazi do zaključaka. Iz ličnog iskustva mogu da tvrdim da ni svi roditelji koji ulaze u Savet zapravo ne znaju šta ih čeka. Mnogi sastanci Saveta neretko se odlažu jer nije prisutan dovoljan broj roditelja da bi se održali. Savet roditelja je na dobrovoljnoj i volonterskoj bazi, samim tim samo je dobra volja roditelja da li će se za njega prijaviti ili ne. Neki prekasno shvate da im ti sastanci oduzimaju više vremena nego što su

2

DOBRE PRAKSE ZA USPEŠNO UKLJUČIVANJE RODITELJA U ŠKOLE SARADNJE I AKTIVNOSTI NA NIVOU OPŠTINA I GRADOVA

spremni da izdvoje. Za premošćivanje onog jaza koji sam ranije pominjala, ovo je velika tačka spoticanja. Osim toga postoji još nekoliko ključnih elemenata na koje se treba osvrnuti: Nekoliko saveta za roditelje u Savetu: - ukoliko se prijavite za Savet budite spremni da svoje obaveze revnosno izvršavate, - imajte na umu da ste tu ne zarad ličnog interesa, nego najboljeg interesa vašeg deteta ali i sve druge dece, - mišljenja koja iznosite i stavove koje zastupate ne bazirajte samo na osnovu ličnog iskustva ili ličnih mogućnosti, već imajte u vidu širu sliku, - Savet zastupa roditelje, ne stavove škole, upamtite da se ključne promene mogu desiti upravo vašim zalaganjem, - vodite se principima PPP: primedbe, predlozi, pitanja – na svaku primedbu imajte predlog rešenja i otvoreno pitanje koje treba da se rešava na višem nivou, - i na kraju, ukoliko unapred znate da će vam sastanci Saveta oduzeti više vremena nego što ga imate, nemojte ni ulaziti u Savet; od velikog je značaja da budete prisutni na svakom sastanku, koliko god često se oni održavali i koliko god dugo trajali. Kako možemo da radimo zajedno? Saveti roditelja u školama su samo jedna karika u lancu koji ne sme izostaviti nikoga. Za uspešno partnerstvo potrebno je uključivanje svih: lokalnih samouprava koje nedvosmisleno treba da pruže podršku aktivnostima škola, kulturnih, zdravstvenih i socijalnih institucija, kao i uspostavljanje mreže saradnje i sveobuhvatan pristup rešavanju nepovoljne klime i stvaranju boljih uslova. Primeri za primer: I roditelji i nastavnici imaju veliki udeo u vaspitanju i obrazovanju dece, ali jedino partnerski mogu da doprinesu izgradnji poverenja i stvaranju takvih uslova u kojima je škola otvorena institucija za celu porodicu, koja ih motiviše i u čijem programu svi zajedno aktivno učestvujemo. Mnoge zapadne zemlje imaju veoma interesantne prakse koje podržavaju uključivanje roditelja ali i cele porodice u procese vaspitanja i obrazovanja koje sprovode škole. U mnogim zemljama postoje raznovrsna udruživanja roditelja i nastavnika, na lokalnom, ili nacionalnom nivou, pa i šire. Američka asocijacija nastavnika i roditelja (National Parents and Tachers Association – PTA) se vodi jednostavnom formulom:

Otvorene škole + Uključeni roditelji Uspešni učenici
Ova asocijacija, na primer, praktikuje svake godine jednu nedelju posvećenu upravo celoj porodici kroz aktivnosti: „Take Your Familly To School Week“ (“Povedi svoju porodicu na školsku nedelju”„ ). Aktivnosti planiraju zajedno, unapred, i svake godine postaje sve raznovrsnije. U takvim školama smatraju da kada je porodica aktivni učesnik u obrazovanju dece u školi, roditeljima se omogućava da efikasnije koriste linije komunikacije sa direktorom i nastavnicima. Prisustvo na školskim aktivnostima ali i aktivno angažovanje u planiranju i pripremi aktivnosti je dragocen način da se ojača i održi taj odnos.

3

DOBRE PRAKSE ZA USPEŠNO UKLJUČIVANJE RODITELJA U ŠKOLE SARADNJE I AKTIVNOSTI NA NIVOU OPŠTINA I GRADOVA

Neke druge škole, kao na primer u Kanadi, praktikuju još konkretnije uključivanje roditelja, i to baš na nivou Saveta roditelja. Na početku godine, Savet osmišljava aktivnost za tu godinu koja će uključiti ostale roditelje, decu i nastavnike na različite načine. Za to postoji unapred određen simboličan budžet (sa lokalnog nivoa) koji može da pokrije finansiranje tih aktivnosti. Aktivnosti mogu da se odnose na jedan konkretan događaj – obeležavanje nekog značajnog dana, tematske radionice o zdravom načinu života, ekologiji i sl, ili pak štampanje pamfleta kojim žele da informišu ostale roditelje o aktivnostima u školi i na nivou opštine i sl. Tako roditelji planiraju i razvijaju mini projekte koje tokom godine realizuju. Neke od tih aktivnosti su: Zdrav način života – sajam zdravlja u školi koji ima za cilj da podstakne porodice na zdraviju ishranu i zdravije stilove življenja; Tinejdžeri i stres – radionice za roditelje, decu i nastavnike na kojima se razgovara o životu tinejdžera; Roditelji roditeljima – vodič za uspešne učenike – bilten koji sadrži iskustva roditelja dece koja završavaju školu a služi drugim roditeljima kao podrška; Vodič kroz vrtiće – još jedna publikacija koju roditelji pripremaju za roditelje sledećih generacija o svojim iskustvima i dobrim praksama; Priprema za uspeh – info sesije i vršnjačke radionice (princip roditelj – roditeljima) o najuspešnijim metodama koje mogu da koriste kod kuće oko pomoći deci pri rešavanju domaćih zadataka; Roditeljstvo internet generacije – serija radionica koje drže nastavnici i roditelji jedni drugima o bezbednosti dece na internetu; Dani nenasilja – radionice u koje je uključena cela zajednica o vršnjačkom nasilju, iskustvima i rešenjima; Biblioteka za roditelje – opremanje biblioteke koju roditelji mogu da koriste, namenjene edukaciji svih roditelja, naročito na teme nasilja i odrastanja dece sa smetnjama u razvoju; Upoznajte pisce – radionice namenjene literarno nadarenim učenicima, nastavnicima i roditeljima koji čitaju svoje radove. Ovo su samo neki od mnogih primera koji su planirani za realizaciju ove školske godine u Kanadi. Sredstva koja se izdvajaju za ove aktivnosti na godišnjem nivou po jednoj školi nisu veća od 1.000 kanadskih dolara, a ima i aktivnosti za koje je izdvojeno tek nekoliko stotina. Ako pogledamo još jednom opis aktivnosti primetićemo da je veoma naglašena vršnjačka podrška (tzv. peer-to-peer support), gde roditelji drugim roditeljima prenose svoja znanja i iskustva. Udruženje RODITELJ ima dugogodišnje iskustvo upravo sa vršnjačkim radionicama, i svedoci smo da od samog rođenja deteta, upravo ova vrsta podrške je roditeljima možda i najdragocenija. Istovremeno primećujemo da potreba za njom ne jenjava kako dete odrasta, samo menja svoje oblike veslajući kroz drugačije teme. Vršnjačka podrška prisutna u školama u Kanadi se, kako vidimo, ne odnosi samo na roditelje. Na njihovim radionicama su prisutni i nastavnici, koji takođe imaju priliku za dragocenu razmenu iskustava, i to u jednoj atmosferi koja je izdvojena iz svakodnevnog kalupa. Ovako koncipirane aktivnosti svakako i zbližavaju nastavnike, roditelje i decu i u velikoj meri olakšavaju rešavanje mnogih akutnih problema. I najvažnije, one uključuju sve aktere koji su inače prisutni u vaspitanju i obrazovanju naše dece – predstavnike lokalne zajednice, zdravstvene i socijalne radnike, psihologe i pedagoge. Na kraju, vršnjačka podrška, ili još bolje vršnjačka edukacija, daje pravo izobilje znanja i saznanja i to ne možemo tek tako zanemariti.

4

DOBRE PRAKSE ZA USPEŠNO UKLJUČIVANJE RODITELJA U ŠKOLE SARADNJE I AKTIVNOSTI NA NIVOU OPŠTINA I GRADOVA

Šta smo naučili...
Kako da prekinemo ovaj začarani krug nepoverenja, u kom svi trpe? Prvi korak je, svakako, da priznamo da postoji problem. Drugi korak bi bio da ga pobliže upoznamo. Preporučeni treći korak u ovakvim situacijama je da proverimo da li je neko već imao takav problem, i kako ga je rešavao, ili da vidimo šta zapravo rade oni koji nikada takav problem nisu ni imali. Nije sramota pogledati u tuđe dvorište. Nakon toga, sledi razvoj rešenja koje bi odgovaralo konkretnim potrebama našeg dvorišta i bilo prilagođeno specifičnostima naše situacije. Dobra praksa koja zaživi u jednoj školi ili opštini, ima potencijal da pokrene lančanu reakciju i novi začarani krug – promene na bolje. Mogućnosti ima nebrojeno. Teoretisanje o njima može biti vrlo plodonosno jer širi vidike i otvara nove načine i kanale komunikacije. Ali odgovornost za realizaciju svih idejnih rešenja leži isključivo na nama, jer samo mi držimo ključ za upeh naše dece u školi i dalje – u onome za šta ih škola priprema. Mi treba da im stvorimo put koji je prohodan. Obrazovni sistem nije smeštanje znanja u dečje glave, već – važnije od toga – stvaranje uslova u kojima će se deca obrazovati..

Izvori i korisna literatura: www.roditelj.org
Graue, M. E. (1999): Representing Relationships Between Parents and Schools: Making Visible the Force of Theory1, presented at the session "Postmodern Reflections" at the Reconceptualizing Early Childhood Education Conference, 1999, Honolulu, Hawaii http://parenthood.library.wisc.edu/Graue/Graue.html Ontario Ministry of Education Press: School Councils:A Guide for Members,2001, http://www.edu.gov.on.ca/eng/general/elemsec/council/updates02.pdf Shared Solutions - A Guide to Preventing and Resolving Conflicts Regarding Programs and Services for Students with Special Education Needs http://www.edu.gov.on.ca/eng/general/elemsec/speced/shared.pdf National Parent Teacher Association (PTA): Take your family to School Week: http://www.pta.org/take_your_family_to_school.asp http://www.trabucomesapta.org/forms/Take%20Your%20Family%20to%20School.pdf Discover The Power of Partnerships: http://www.pta.org/Documents/BSP_Booklet.pdf A How-To Guide on Promoting Father Involvement: http://www.pta.org/Father_Involvement_How_To_Guide.pdf

5