You are on page 1of 4

Proizvodnja piva u domaćinstvima

Po definiciji postavljenoj 1516. godine bavarskim zakonom, pivo je piće koje se dobija iz ječmenog slada, hmelja, vode, uz dodatak kvasca. Pošto su arheolozi utvrdili da su stari Vavilonci proizvodili pivo u domaćinstvu još 7000 godina pre naše ere, zašto se pivo ne bi spravljalo danas, u daleko kvalitetnijim uslovima. Pivo sadrži oko 80% vode, 3-5% alkohola, 0,4-0,5% gasa ugljendioksida, 12% ekstrakta, vitamina B kompleksa, minerala itd., što ga čini vrlo hranjivom namirnicom (naravno, u malim količinama). Osnovna i polazna sirovina u proizvodnji piva, je pivski ječam, odnosno ječmeni slad. Pored ječmenog slada zbog ekonomskih razloga koriste se i druge sirovine kao što su sirovi ječam, kukuruz, kukuruzna krupica, pšenica, pirinač, skrob, šećer itd. Umesto ječmenog slada se upotrebljava i do 50-60% ovih sirovina. Kukuruz u našoj zemlji zamenjuje i do 40% slada, ali pošto sadrži veću količinu masti, može da se dobije pivo sa slabom postojanošću pene. Te masti mogu i da užegnu pivo u neodgovarajućim uslovima. Ove sirovine se dodaju ječmenom sladu prilikom ukomljavanja, tj. nije potrebno da npr. kukuruz naklijavamo. Pod imenom slad, u širem smislu reči, podrazumeva se zrno žitarica koje se proklijava u veštačkim uslovima, pri određenoj temperaturi i vlagi. Ovaj proces klijanja se zove još i sladovanje. Osnovni zadatak sladovanja je pretvaranje skroba iz zrna žitarica u šećer.

Močenje
Da bi izazvali klijanje zrna ječma, potrebno ga je namočiti u mlakoj vodi, ne previše dugo, da se ne bi zrno ugušilo. Posude koje se koriste moraju biti čiste, oprane deterdžentom i dobro isprane. Ječam je takode neophodno dobro oprati u toploj vodi više puta, uz mešanje. Čist ječam se potapa u čistu posudu sa čistom vodom temperature 10-16°C, i močenje traje 2-3 dana. Ako je temperatura viša od 25°C bržc će se obaviti močenje. ali postoji i mogućnost kvarenja ako žitarica nije čista. Najbilji sistem rada je 4 sata pod vodom, 8 sati bez vode, 2-3 dana. Poželjno je u drugu vodu za močenje (znači posle 12 sati) dodati 12% vodonik peroksid (hidrogen) u količini od 0,9% na količinu vode za močenje. Toje oko jedan decilitar na 10 litara vode. H2O2 (vodonik peroksid) istovremeno dezinfikuje zrna i ubrzava klijanje. Kada se posle dva-tri dana pojave bele tačkice po zrnu, voda se odstranjuje iz posude i ovakva namočena žitarica se zova "mokra gomila". Ne moraju se suviše precizno ispoštovati vremenski i temperaturni termini!

Klijanje
Mokra gomila se stavlja na klijanje koje traje 7-10 dana na temperaturama od 13-18°C. Koreničići i lisna klica rastu, prepliću se. Gomila se mora povremeno promešati radi kontakta sa vazduhom, i orošavati da bi se održavala vlaga.

na hleb. i samo ključanje treba da traje 30 minuta. 20-tak minuta na temperaturi 50-52°C 2. Ukomljavanje se izvodi na sledeći način: 1. Zavisno od postupka sušenja dobijamo svetlo ili tamno pivo. Tamna boja se ostvaruje dodatkom karamela koji se proizvodi prostim upržavanjem šećera.Završetak klijanja se može odrediti na par načina: dužina korenčića treba biti 1. tj. zadržavanje temperature na 70°C oko 20 minuta. zagrevanje do 70°C 10-tak minuta 3. 2. mlinara ili mlin za kafu). a brašno i trice se ukomljavaju. radi razgradnje skroba na šećere. U vrući karamel se dolije mala količina vode da bi se rastvorio (ključanjem). Sušenje Po završenom klijanju slad se suši da bi se odigrale neke biohemijske promene kojima se dobija kvalitetnije pivo. ali ako ne postoje uslovi za mlevenje (npr. Osušeni slad se melje. zagrevanje do ključanja. Mlevenje Radi bolje arome poželjno bi bilo odstraniti korenčiće ako postoje mogućnosti. a posle još 3-4 sata dosušivanja na 70-85°C. da se izvrši ošećeravanje skroba 4. lagano hladenje . onda se postupak sušenja može preskočiti (za dobijanje svetlog piva). Ukomljavanje Ukomljavanje je u stvari rastvaranje brašna u vodi. Na ovaj način skrob se 10-14 puta brže razgraduje nego u toku klijanja. Posle sušenja slad treba ohladiti. slada treba ih dodati samlevene i to sve pomešati sa 4 puta vecom količinom vode temperature oko 50°C. 5. Za dobijanje svetlog piva naibolje je sušenje na 30-50°C uz blago provetravanje 15-tak sati. Ne sme se osećati miris na plesni ili bilo koji strani miris.5-2 puta veća od dužine zrna dobro razgradeno zrno se može bez većeg otpora rastrljati izmedu palca i kažiprsta u brašnastu masu. Ako se želi dobiti tamno pivo tada se slad izlaže višim temperaturama do 100°C i takvo takvo pivo i ma tipičan ukus i aromu. a miris slada mora biti tipičan. Karamelni sirup se dodaje sladovini pred kuvanje sa hmeljom. Ukoliko se koriste žitarice koje zamenjuju odrodenu količinu ječma. 1.

kvasna tečnost se usipa u sladovinu koja treba da ima temperaturu od 15-20°C. visoka pena 4. Što se tiče gaziranosti piva ono će biti veće kad su temperature vrenja niže (od 14-16°C) Lakši način proizvodnje piva Da bi se preskočio čitav postupak do kuvanja sladovine sa hmeljom. Dužina vrenja zavisi od količine ukupnih šećera u sladovtni. oko 250 g šećera.) Očišćenoj sladovini se dodaje hmelj u količini od 15-20 grama/10 litara zavisno od ukusa. niska bela pena 2. Što je veća količina hmelja. koje možemo podeliti u nekoliko karakterističnih faza: 1. srednja pena 3. Ako se proizvodi tamno pivo onda se dosipa i karamelni sirup. hlađenje i taloženje kvasca.5-2 sata. Taj šećer se mora dodati prilikom kuvanja hmeljne sladovine. pa niska pena. i sve zajedno prokuvati 1 sat. Trebalo bi da traje od 7-10 dana. a takode šećeri su dobra hrana za druge mikroorganizme i može doći do kvarenja piva. to je kompaktnija i lepša pena. koji u prvoj fazi fermentacije (vrenja) zahteva odredenu količinu kiseonika. U ohlađenu hmeljnu sladovinu dodati pivarski kvasac i . a to je i temperatura čuvanja piva. 15-20 grama hmelja. Kada se pojave mehurići. ili u sladovinu. Odnosno oko 250g šećera da bi se povećao sadržaj alkohola za l%vol. Kvasac se treba aktivirati tako što se stavi u malu količinu vode sa šećerom. potrebno je kupiti u prodavnicama makrobiotičke ishrane ekstrakt ječmenog slada pod trgovačkim imenom "Maltex". Hmelj pored ukusa obavlja i delimičnu konzervaciju piva. Ako se želi dobiti pivo sa većim procentom alkohola onda treba dodati 2. Sladovina sa hmeljom se kuva 1.Posle hlađenja plevica i ostale nerastvorene materije se odvoje od sladovine (rastvora. Vrenje Kvasac je jedan živi organizam koji kao hranu uglavnom koristi razne šećere i prevodi ih u alkohol i gas CO2. kvaliteta izvedenih postupaka i temperature na kojoj se izvodi vrenje. Kada se primeti opadanje pene vrenje još nije gotovo. i mlado pivo je neophodno ostaviti još dan-dva da bi prevreo sav šećer zbog ukusa. Na kraju doviranja mlado pivo se hladi na temperaturi frižidera od 3-5°C da bi se istaložio kvasac. Na 10 litara vode dodati od 500-800 g "Maltexa". opadanje pene 5. Skuvanu hmeljnu sladovinu je neophodno ohladiti (na 10-15°C) i uz mešanje čistom kutlačom zasititi vazduhom da bi se stvorili uslovi za rad pivskog kvasca.2 g šećera za svaki gram alkohola. Pošto kvasac ne može da se hrani skrobom neophodno je bilo ošećeravanje skroba. Posle par sati dodavanja kvasca već se mogu primetiti prvi znaci vrenja.

hmelja su relativne i zavise od ukusa. Pivo ohladiti na 2-5°C. - Ako pivo ima neki nekarakterističan ukus ili miris. Sve posude osim kod ukomljavanja. ili oprati u deterdžentu za suđe 10 min. i kuvanja moraju se pokriti čistim prirodnim (pamuk. - Nije neophodno strogo se pridržavati optimalnih temperatumih i vremenskih vrednosti koje su date. - Sve posude moraju biti izuzetno čiste. lan i sl. . važe i za ovaj lakši način.staviti na temperaturu 15-20°C sve dok se vrenje i doviranje ne završi. Sve napomene koje važe za duži postupak proizvodnje piva. Voda samo iz vodovoda itd. Napomene Za količinu piva od 10 litara potrebno je 2 kg ječma ili 1 kg ječma i 1 kg drugih sirovina. 10-20 g hmeljnih zrnaca. Ako se pivo smešta u boce one se trebaju prokuvati 10 min. šećera. kvasac itd. ne treba ga koristiti.) platnom da ne upada prašina i mikroorganizmi. Količine ekstrakta. pa dobro isprati deterdžent čistom vodom.