scenario za ð.Balaševic RANI MRAZ Novi sad, 2005.

LIKOVI (po ledu po/cn Ipvan/u) VASA/SREDOVEČNI VASA NIKOLA /SREDOVEČNI NIKOLA ANDRIJA /SREDOVECNI ANDRIJA LOVRA SKELEDŽIJA MALI AC A BICIKLISTA/MAJSTOR MIŠIKA MALA VIDRA/OLEANA VEREBEŠ BARONICA BESLIN BARON BESLIN EMIL "ŠRAC" KARTAROŠ BRKA Dr ŠEFER KLINAC BONBONDŽIJA TILA ŠEFER KAPETAN NAðMANDIĆ NAREDNIK VUKOVIĆ DANČO/BRAT 1 BRAT 2 LAðAR BLIZNAKINJE TETOVIRAČ CRNA VERICA SEP BUCI ZALIZANKO IRENKA KELNERICA JELICA ARANKA BORIŠA REZANČEV POTPORUČNIK NOVAK BOLNIČAR AUSTRIJSKI OFICIR KOZAK ATAMAN DANILOV VLADIMIR MAKSIMIČ KNJEGINJA ðURA SLOVAK ŠTUKON 1. SKELA (ext. dan) Krupan, najkrupniji plan zlatnog krsta, tako da se prvo lagano otkrivaju ornamenti na njemu, iz kojih se kadar polako izvlači... GLAS (off): Oko mog ujaka mišljenja su bila podeljena... Svi su mislili daje teški drkoš, samo je on mislio da nije... Ali... Kad je mati umrla, manje od godine za ocem, jedino mi je on ostao... I jedino sam ja ostao njemu... Krst sada može da se vidi gotovo definisano, ali širenje kadra i dalje traje... GLAS (off): I... Kad se posle mature ukazala prilika za Bogosloviju, pustio je da, kao i do tada, sam izaberem svoj put, mada mi se čini da i nije bilo puno da se bira? Sinče, rekao je, ako ti misliš da je ovo prilika da najzad i pred nama skidaju šešir na glavnom sokaku, onda dobro... Ali moraćeš zauvek da prelomiš izmeñu ovozemaljskih iskušenja, i zlatnog krsta? Kadar je već proširen tako da se vidi da je krst u stvari privezak na lančiću jedre seljančice i da se bezobrazno uvalio meñu grudi koje su prvenstveno i zaslužile atribut kojim je mlada

žena opisana... GLAS (off): I mislim da sam našao pravu meru... Dogovoriti se s Bogom bilo je kudikamo lakše nego dogovoriti se s mojim ujka-Emilom... Kadar sad konačno otkriva i lice Glasa, blaženo zagledanog u dekolte bele vezene bluze nagnute nad prepunom korpom... i* -1 SKELEDŽIJA: I otplovio i tvoj uja, a Nikola? Kolk'o je imao godina, sedamdes't. osamdes't, kod njega se to nikad nije moglo znati? Tek primetno se trgavši na tu iznenadnu dreku, Glas se lagano okreće ka Skeledžiji sa sažaljivim smeškom... GLAS: Ma... On bi ti rekao da ih je imao i više nego što mu je trebalo... Dovoljno, u svakom slučaju, da nikom ne mora da objašnjava zastoje umro... Minut ćutanja je ionako na skeli uveliko trajao i do ovog trenutka, pa mu sad nije bilo teško da se i ozvaniči. Jedino je čekrk prigušeno kašljucao u pozadini, kao bolešljivi ñakon na večernjoj propovedi... SKELEDŽIJA: A i tebe dugo nije bilo? Barem te ja nisam viñao? A ja ti na ovoj skeli doñem kao neki carinik... Meni ovde ne promakne ni krupniji žabarac, a kamoli protojerej... Skeledžija je naučio da se dovikuje sa ljudima na drugoj obali, ali Glas je baždario svoju intonaciju pod zvonkim oslikanim svodovima oltara, i njegove odgovore ne mogu čuti ni suputnici u drugom uglu skele, za razliku od pitanja koja su načuli čak i oni koji su je čekali na suprotJioj strani... GLAS: Da, bio sam još onomad na krštenju malog Taroševa... A pre toga, boga mi, čak na sahrani Andrijine matere... Vidiš, dolazim samo kad se neko rodi ili umre, moj Radoslave... Do kraja ću ti još ispasti i pravi pop, kako je krenulo? Skeledžija ga oprezno posmatra ispod oka, u ovom je razgovoru više matica nego u mutnoj reci... GLAS: Kaži mi... Kad krenem lenijom... Kad tačno počinje Vasina zemlja? Skeledžija prebaci težinu s noge na nogu, s olakšanjem zakoračivši nazad u priču. U tom pitanju najzad nije bilo virova... SKELEDŽIJA: O, pa ti kanda nisi bio i duže nego što sam mislio? Tvoj je prijatelj sad veći gazda i od pokojnog Žomborija... Čujem da su ga i tamburaši u pesmu stavili? E... Kad doñeš do Kalvarije, naić'eš na jedan grm divlje kupine... Sav, onako, nakostrešen... E, vidiš, taj grm još nije njegov... I... Možda onih par oblaka što nailaze odostrag, al tu već nisam skroz -9/v, tu. i utu tm a, siguran... A sve drugo, dokle god dopiru i atar i pogled, Vasino je, moj Nina... Ne možeš promašiti pa sve da hoćeš... PITli GLAS (off): Po napuštanju apotekarskih studija, ujak je život proveo kao neki nezvanični alas, i, kao što je i obećao, u nasledstvo mi je ostavio čitavu svoju njivu, to jest reku Tisu od granice do njenog ušća u Dunav, uključujući sve smuñeve, deverike i šarane koji su tu zateknu na dan prepisa, kao i neuhvativu i samo njemu poznatu ribu po imenu Stukon, čije je doživotno izdržavanje, štaviše, i uslov za izvršenje testamenta... Na te reci nailazi na strašilo koje ga zbunjeno gleda, i nešto dalje i gazdu njive koji ga klečeći nad lejom gleda istim takvim pogledom, istovetno obučen... GLAS (off): Da, da... Stukon!? A i advokat koji mi je uz vest o ujakovoj smrti doneo i, valjda, po prvi put upotrebljeni ključ od njegove sojenice, bio je nekako ribolik, sve mi je to sumnjivo? Ko bi mi normalan inače najozbiljnije preneo poruku da ,,u slučaju da resim da se osamostalim prodam plavo zvono sa čamca, poznatije kao „Anñelka", i da od tog novca nazidam svoju crkvu sa dva tornja, jedan za Ove, jedan za One, pa da svi budu mirni"? Na to se naredno brkato strašilo blentavo iscerilo, kao i njegov živi dvojnik sa vilama, koji je usto i obradovano mahnuo crnim razglovijenim šeširom... GLAS (off): Uf... Sve manje ljudi poznajem... Ili sve više ljudi zaboravljam? Danas m i - 10/V ni. 7 a*u nn (te svakom balavanderu izrastu brkovi... Što i pazarim nova lica kad još ni stara nisam potrošio? Omatorilo se, šta da kažem... Pa ja sam i od ovog stoleća skoro deceniju stariji, a kamoli od

tu neke klinčadije ... Nailazi na mršavog ratara koji uopšte ne liči na svoje strašilo, ali se u hladu, na kariranom čaršavu prepunom hrane, prostrtom idilično, kao na Moneovoj slici, otkriva punačka mlada žena (koja pre pripada nekoj slici iz renesansne epohe ?), i Glas se zagonetno nakloni tom nabujalom modelu, dakako, uokvirivši osmeh u naglašeni ram učtivosti... GLAS (off): Ne vredi... Neće ova ravnica više nikad biti što je bila pre devetsto devetnaeste... Dobro, svi smo mi jednom odnekud došli, nema tu šta, ali... Došli smo na Božije, a ne na Nečije... Isušivali močvare, orali ledine... Rañali se vredni... Ali, zlo je kad se useliš u tuñu kuću... Ubereš tuñu žetvu... Tuñi ti duhovi po tavanu larmaju... Onda si s one strane vražijeg jendeka... I onda si strašilo i ti, i tebi je strašilo svako ko naiñe dramom... Dok ovo misli prolazi kraj vidno zapuštene njive, sa koje ga, kraj primitivnog strašila sklopljenog od neke životinjske lobanje, olupanih sudova i izanñalog gunja, čutke i neprijateljski-podrozivo preko ramena posmatra visok čovek ogrnut kožuhom, kom se Glas ipak dobronamerno osmehnu, ni ne računajući na otpozdrav... 3. KALVARIJA (ext. elan) y*T ■.*■ - GLAS (off): Ne vredi, neki se ne menjaju, na žalost... -11 } V ''c ? ir/ii/ nn /7^ Dok to pomišlja, pogled mu se diže ka sledećem strašilu na koga nailazi, zgranuto odmahuje glavom, ali osmeh postepeno potpuno nadvladava prekor na njegovom licu... GLAS (off): A neki se ne menjaju, na sreću... Kadar, koji je dotle virio preko ramena strašila, prebacuje se na njegova stopalo, probodeno ekserom, pa preko platnenih pantalona i mornaričke majice pod teget uniformom bez oznaka, stiže do lica prikrivenog obodom slamenog šešira, ali ipak dovoljno prepoznatljivog... GLAS (off): Da... To samo na njega liči.. Čovek u beloj lanenoj košulji, sa posebnim šeširom, klečeći na jednom kolenu pokušava da trakom zacepljenog grubog platna poveže mladi orah polomljen vetrom. Kraj njega, prateći tu radnju pažljivo, kao šegrt, stoji dečak od kojih dvanestak godina, maltene identično odeven... ČOVEK: Eto... Sad je samo na njemu... Ako bude imao sreće, pa se oluja ne vrati istim putem, neće valjda... I ako skoro ne bude jake suše... Pa onda mrazeva... Ih... Mnogo toga mora da se potrefi... Veoma je vest sa kalemačicom i »likom«, koju vinogradari koriste kao kanap, ali je prema orahu pažljiv gotovo kao prema nekom kog bi to moglo i da zaboli. Uspravlja se i otresa ? 1 - 12zemlju sa pantalona, sklapa britvu lagano, ne dajući joj da škljocanjem dalje prepada sadnicu, i svo vreme ne skida pogled sa zalečenog mesta, imobilisanog pedantno, kao napukla podlaktica... COVEK: Oraji su ti kao ljudi, sine moj, isti je to fušer pravio... Neki se ovako pokrlja u mladosti, pa opet dočeka da o njega kace ljuljaške... A neki krene... Ozeleni... Rodi... I odjednom samo klone... Kao da i nije bio oraj... Oči dečaka su krupne i tamne, i sad se već vidi da to nije samo ćutljiv nego i setan dečak. Skida šeširić sa glave i zagleda se u stručak cveta zadenut za svilenu vrpcu... DEČAK: Nego spomenak? Otac, koji se upravo okrenuo prema Glasu čiji se nejasni nailazak svo vrame šunjao ivicom te scene, suočio se na čas sa svojom tugom u ogledalu dečakovog pogleda, ali se potom naizgled mirno ponovo okrenuo ka crnoj prilici koja se primicala, progovorivsi tek kad je rok za odgovor već bio negde na samom svom isteku... v COVEK: Pa, recimo, sine... Kao daje bio spomenak... Prigrli dečaka, ali muški, bez skrhanosti, mirno čekajući da se Glas prvi oglasi pozdravom, po ravničarskom običaju da se prvi javlja onaj ko nailazi ■■■ GLAS: Vaso... Nije lepo plašiti čvorke... Njime... COVEK: Nikola... Nije lepo ni plašiti ljude... Njime... Glas na trenutak pogleda dečaka sa puno obzira, kao da se izvinjava što je njegov nailazak

Dospe i do mene poneka priča o njemu.13 /\_fH' 7 tuli nu uz.. GLAS (off): Ma. Prosto im bilo.. vilinska kosa melodije kaci se za klasje. Zato se i prihvatio posla s kojim sad ne može da izañe na kraj. nošena vetrom. i njih trojica se. pa vidiš. Davno je Gospod prosvetlio onu barabu u meni. zbunjen načinom (i imenom) kojim je otac odjednom oslovio sveštenika. uplašeno proviruje ka belim panonskim oblacima. samo se pravi. ali i bola pri pogledu na crnu traku na rukavu njegove košulje.. U pesmi se to uklopi bez greške.. i isto slovo... Ali ipak ispada da mu se.. ali neka i njih.. veli. kad se najmanje nada. veli Skeledžija? Sigurno neki tako dokoni potiski ñilkoši.. Teta-Lela i njene ...... odjednom se potpuno razotkriva saučešće koje on od početka ima ka Čovekovoj ogorčenosti. GLAS (off): Da... ne želeći da bude preduboko uvučen u tu zaveru. Ima u tom pogledu i neke roñačke milosti. Ni ne pietpostave.. kao da diže ruke od daljeg prepucavanja. Od njega kogod stigne nešto ište i zanoveta.. uzeo bogatu zbog lanaca i vranaca.. Da su onakvi kakvim ih je dragi Bog zamislio.. kao tri potpuno različita. a da neće svirac s neke čarde u žabojebini podkraj sveta? Nije džaba govorio pokojni Žare Cigan da dobra violina ima pet žica. Dečak. ali samo odmiče rukom. Bog sad brine o njoj na nebu. Tamburica se kruni kao sitan kukuruz. COVEK: Jel? E.. Zna.. baš onakakav iza kakvih Bog najčešće viri daproveri šta se dogaña dole.. onako učiteljski. provereno. on je prvi počeo.. što je za sina bio siguran znak da će njegov stari konačno svom sugovorniku uputiti i koju rečenicu dužu od depeše... Dok se spuštaju lenijom kadar se širi ali ništa mu ne vredi... takoreći ponosa što je mali tako lep i stasit. Glas ga posmatra ispod oka. da se nas dvojica oduvek znamo. ih! Nije ni Bogu lako...... moj Acane-bracane.. i dečak sa nevericom primećuje daje to isti rad.... a oni što te najbolje znaju najviše ćute.. Krešendo tamburica kao da švićnu nad konjima koji preñoše u trk noseći laka kola ka mestašcu u dolini. GLAS: Mogao si mi bar javiti... Čovek bi imao štošta reći o teta-Leli. tata. i jednu u srcu onog ko je svira. to bi bilo pošteno. promrmljam samo. ..... prilazi mu i stavlja mu ruku na rame. Pošto na zemlji baš i nije brinuo. vetroglavi kao i on sam? Ostavio lepu al sirotu.. nekako. Prijateljski gurka Glasa.. COVEK: Dabome da je dobar... Otac primećuje da je i mališan nepotrebno uzbuñen. I lepo bi bilo da mogu bar ponekog da ćušnem preko usta. ali pesmama se još i može oprostiti kad slažu. al nisu .. I. Podrugivaš. blento.. potpuno prijateljski. kao i svaki put kad bi mu to naišlo. Ali. polako upućuju putem ravnim kao crta. onda naučiš da nebo nikad ne možeš potpuno uzimati za prijatelja.. DECAK: Eh. i On i ja bi davno ostali bez posla. COVEK: Pa. Sad se Glas ipak malo povlači u senku svoje mantije. Znaš da smo mi paori nepoverljiv svet... taman posla.. koje i njegov otac ima istetovirano na svojoj ruci. COVEK: Ajde. šalim se samo. COVEK: Zna to i ovaj Nikola. S ljudima to već malo teže ide. opsujem tu i tamo. Dobro. a opet potpuno srodna džukca-lutalice... na čijem se kraju naziru kola i ispregnuti konji. ne boj se.. uzdržim se.. nigde nikog? E vidiš. Pogreši svetac. Oni što te uopšte ne znaju najviše laju. kao teget prusluk i bela kragna... ali i u tom sam se izveštio. ali. svaki od njih je ogroman i narogušen.14f\ ac i u Hi mi (U pajtoškinje. Resila se muka. pa lupetaju tako koješta. ma šta ti mislio..... najlakše je pričati o boljima od sebe..lelujavkom. Predobar je. kolkogod da ih je toj bandi..izazvao neočekivanu uznemirenost. a kad njemu šta zafali. Te moje psovke pre liče na blagoslove nego na prostote. On je dobar.. ih... Da se Bogu uvek nañemo pri ruci kad mu zagusti. blažena. Na zasukanoj popovoj podlaktici otkriva se kitnjasto istetovirano slovo. GLAS (off): Stavili ga u pesmu. pa će ti oprostiti......... Neće biti da sad ni Bog ne valja? Teta Lela se triput prekrstila kad sam joj rekao za strašilo.. to je drevna zavera. sine.. Kad celog veka zavisiš od neba... i brže-bolje mu namiče šeširić na oči. Četiri na čivijama.. siroti....... Nema tog kadra koji može da se raširi kao pejsaž ravnice u letnji dan........ GLAS: Znam da nisi mislio loše. zato smo mi tu.. No...

pa kad ga sretneš odjednom shvatiš da ga nisi zamišljao dovoljno dobro? Na licu te drske devojke preobučene u dečaka smeškalo mu se sve osim usana? Smeškala su mu se dva opasno nauljena oka.. Nikola. i potom na ispasanu belu bluzu. Ne ogovaraju nas džabe varošani da kod nas i uskrs pada tek u sredu.. Odavno nisam bio kod kuće. podignute u punñu ili nekako već sakrivene pod širokim šlepadžijskim kačketom. da.. Odmah bi videli da su ga u pesmi samo zatekli. Na ulazu se sudara sa dečakom koji upravo izlazi iz dućana gurajući leñima pokretna vrata. LAŽNI DERAN: Nemam sitno. možda ipak malo suviše izvezenu za jednog dečaka? Pogled naposletku stiže i do lica. 5. koji baš nailazi s kraja voćnjaka sa špricem na leñima. upada crveno-bela šećerlema. Gazda. cirkuzanem. ja sam. otkrivajući pritom besprekorm red zubića. Nikola ih pridržava... i otac ih preseca onim svojim najsrditijim pogledom.. oponašajući i njih. Dve uštirkane seljakove kćeri bliznakinje kikoću se jer im je Nikola u sred tog ozbiljnog pokreta namignuo. Umeš valjda da teraš bicikli? Da li ume! ? -16_?V tfc 7 uju ?nraj: Nikola se biciklom sjuruje sa vinogradarskog brega s kog se vidi panorama mesta u daljini.. vrlo nasmejanih. budi zlatan pa ga samo nasloni pred Verebešovom radnjom. Sve je tamo gde si ga i ostavio.. kao milostinja.. Nekog tako zamišljaš i zamišljaš čitavog života. ili je podigao brk? Nikola zatim prolazi kraj voćnjaka čije rasipničke grane. aristokratski nadignut nosić.. Da im ta peta žica slučajno štima.. šta me tako gledaš? Kao da nikad nisi video . i ponavlja ono teatralno skidanje šešira... A opet. polako prebacuje taj pogled prvo na šljampave gumene čizme... Prolazi kraj klinaca koji pokušavaju da dignu zmaja. pa u trku silazi sa bicikla i naslanja ga na drveni trem kolonijalnog dućana. upada u svečanu guščiju paradu. taman toliko mlañi.1711 (Uli mrUjC LAŽNI DERAN: Šta je.. dan) I 11 ■H Natpis: 30 godina ranije.. nemaš brige. Ma. utrapljuju zelene jabuke svakom namerniku. takoñe nasmejanih ušiju. pa ga imitira istim takvim pokretom. Na poljskom putu susreće se sa taljigama sa kojih ga strogi seljak pozdravlja teatralno skidajući šešir. Staja znam? Ajde..oni njega stavili u pesmu. Sa zadnjim tonom muzike koja je pratila njegov put od vinograda dovde... pa čak uvojci koji su samo provirivali iza malih..15ŠPICA: KAO RANI MRAZ. nastavljajući da dalje vozi u tom stilu... u šešir mu.. »Utf ti . dakako. napokon su se i usne nasmejale. On je u pesmi otkako ga znam. koji gura bicikl... uporedo s njim.. Ja sam. PUT OD SKELE (ext. majstor-Mišika. Zbunjeni Nikola.. Prolazi kraj ñerma i klanja se duboko. sumnjičavo fiksira zagriženu jabuku u Nikolinoj ruci. kao što ne štima. No. BICIKLIST: Čekaj. I 11 .. moja priča o Vaši Ladačkom.. da bi ugledavši vetrenjaču na obodu sela raširio ruke u uspravio se na pedalama ka njenim raširenim krilima. na šta je ovaj ćelu trpa u usta. zatim mu samo glava viri nad poljem suncokreta. Probija se kroz ljude koji čekaju da se ukrcaju. prvi iskače sa skele koje pristaje. malo sam se zaleteo. ali odatle više nema kud. a te pirgave kose bilo je besumnje još čitavo čudo. pa. kad se prosto ne zna da li je to spustio obrvu.... Baš ne volim da ostavljam moj bicikli ovako blizu Ovih Preko. gazdi pred nosom. i usred jata se meškolji na sicu. čineći onaj pokret skidanja šešira još naglašenijim i klanjajući se kao dvoranin.. tužni i žalosni... kao beleznik. kao da joj dolazi u zagrljaj. derane! Jesi'l ti Šracov nećak? Nikola? Onaj što uči popovske škole? NIKOLA: O. od kojih ga jedan. uobraženo. čiji je pognuti pogled taman u visini njegovog prosjački protumačenog šešira. onda na komotne somotske pantalone.. ne moraš žuriti. zadržava rukom... izvin'te. BICIKLIST: Ih.

Videćeš kad Andrija sa njega još malo sprijatelji. To ste hteli da kažete.. Okreće sa ka Andriji.. VEREBES: Gresiš.. jebeŠ ga. a Nikola brzo zauzima nešto od poze sa bogoslovije.. Tako žmurećki se okreće na petama i napipava vrata radnje. VEREBES: Hej. svejedno. . ali to je.... Nisam još ni bio kod kuće. setivši se odjednom. Nikoli razgovor ide na ruku.. Nemam pojma koje to? A ne znam ni onu dvojicu kod berbernice? Ko su ti ljudi? Gospoña Šefer zamakla je van vidokruga. jel? No. I malo sredite se. Pravac sa skele. a onda. blago meni... GOSPON-VEREBES.. lepo. ovo su ti sve brodari.... uglavnom. izgrlivši se s prijateljem... sad može da postavi i pitanje koje je hteo da postavi još s vrata. -18/v_/re rani mro. Ima sedam-osam laña.. Jako je to isto kao klarinet...devojku za kojom ćeš patiti celog života? Nikola opčinjeno gleda za njom. ne mogu da proñu. mnogo bolje... ovaj. sa dubljim gazom. vatrogasan? Drvo je drvo. briše znoj sa čela i zagleda instrument ponosno.... Idi... No. Duva.... STARI VEREBES: A.. Vidim ja da Nikola više sviña klarinet. ovaj mi je instrumenat malko. Andrija ipak ponovo diže pogled ka gospoñi Šefer. rumeni čičica koji bi se najlakše mogao objasniti kao friško obrijani i malo uvećani Uča. Učinilo mi se da ono ujak dolazi od obale.. kao da baš sad mora da tu presloži gajbe sa voćem... ANDRIJA: Kad na vrbi rodi grožñe. ali ovaj se zagledao kroz prozor.. rogobatni ton.. A u ovo baš nekako... S grimasom odmiče glavu od grotla saksofona koje mu je nasmejani ANDRIJA skoro prislonio na uho pre nego što je uspeo da izvede taj jedan jedini. iskreno obradovan. I? Kad si stigao? Pričaj. sad. a prošlo leto je već bila u letnjikovac. tragač za dobrim svircima i žalosnim zakarpatskim pesmama koje niko ne zna... Rumuni. evo. Nikola... molim te.... to je. NIKOLA: Nisam znao da doktor Šefer ima toliku ćerku? Hm? Nisam znao da on uopšte ima ćerku? Kako li se samo zove lepa gospoñica Šefer? A tu lani trnu* Verebeš se promeće ispred njih.. dan) Grozan zvuk »nečega« oduvava Nikolu.. Sad će moj nećak leto provesti zalepljen za prozor kao ovaj ovde oglas da prodaje se kaljevi peć.. Već tri godine je udata za doktor Aron. Mañari... Zna to Andrija dobro... veoma sličan brodskoj sireni... VEREBES: Lepo..... Nikola! Pa gde je taj brada? Ja sam mislio da ćeš kad proñe dva godina imati bar brkovi kao ova partviš. sa tupavim smeškom koji je otkrivao da nije čuo ništa sem poslednje rečenice. pokušavajući da oseti ukus devojčinih usana na njoj. mada oboreni pogled mlade žene u jednom trenutku nepogrešivo pronalazi Andrijine oči. gospon Verebeš.... Al ima i to nešto »na vrh vrba mrda-vrda«.. gresiš. tečo. Kao da povlači iz njega. gleda ga nepoverljivo. VEREBES: O-joj? Došli su i Seferovi.Taman da vidiš šta pazario sam za naš Andrija. Pojavila se velika ada na okuci... Čak i jedan Ruski tegljač. natpisi na izlogu pomažu im da ostanu donekle neprimećeni. NIKOLA: Ne.. kao da je upravo dovršio Betovenovu nedovršenu simfoniju. veruj mi.. mada to meñu ljudima koji ga tako dobro poznaju ne deluje naročito uverljivo.. Znaš kad to neko ovde će nabaviti? Znaš kad? Malo kad na vrba mrda-vrda! Nikola se još oporavlja od upoznavanja sa misterioznim instrumentom.. ali Andrija je potpuno očaran.... drugom stranom ulice egzicira otmena mlada žena. samo je malo skroz drukčije. a još više mu se sviña i to što mu je usput i sestrića nahvalio kao svirca... a Verebeš se dogegava do njih i pokušava da podigne Nikolu... ovi natovareni šlepovi.. Andrija. uhvaćeni u šteti... DUĆAN GOSPON-VEREBEŠA (ent. VEREBEŠ: Lepa gospoñica Šefer zove se lepa GOSPOðA Šefer... verovatno sam hteo. i lizne je zatvorenih očiju.... a u drugoj okruglu kutiju za šešire. Za pultom se na to i više od Nikole trza Andrijin tetak. i Andrija se vratio na planetu. 6. a vidi ti njega? Gospodin popa sa lice kao anñeoski dupence. bolje tako. Nikola Ijubopitljivo izviruje preko Andrijinog ramena.. Sa-ksa-fon! To Omerikanci samo sviraju. NIKOLA: Pa jesr. Verebešu je po volji što se vratio njegov stari sagovornik na temu muzike.. glavni od one sedmorice patuljaka. hitro uzima šećerlemu iz šešira. Kad Andraš svira klarinet.. noseći u jednoj ruci buket irisa. ANDRIJA: Nisi video kolicka je Tisa? Nikad nije bila ovako niska. sami ste rekli.... NIKOLA: Pa. Na to su se obojica trgla.

.. Ne smem da dignem pogled na kantar kad im merim šećer. ANDRIJA: A cirkus ode.. Svaka njemu čast..... uz ovacije i aplauz klinaca i zastalih prolaznika.. Kapetan Nañ-Mandić. kao da bi neko mogao da ih prisluškuje u praznom dućanu... nestrpljivo nazuvajući cipelice u trku.. Sad vozi automobil. provodadžijski.. ode harlekin. bogat.a da to ne bude preterano providno. Pridružuje im se na njihovoj osmatračnici u izlogu.. u njemu lepotica na trapez. VEREBES: Ne baš... Irmikem. Nikola..... ode elefantuš. ali Aleksandar..... On je imao srce. Jaše li još uvek onu besnu crnu ždrebicu? Verebeš se setno zagledao u priliku na lipi... a kamoli na njihovu sestru. ðilkoši... kako te gleda Žica Tišler kad popije? E. Andi. brišući tobož nešto sa pulta. Baronica gimnastičkim potezom doskače sa najniže grane. devojka mu se očito čini kao bolja prilika za Andriju nego što je to Tila Šefer..... utrčava u naručje onog za kog je očito i izvedena čitava ta predstava.. Otkako ubijen prestolonaslednik Ferdinand. a ne mladi baron Beslin? VEREBES: O. uz čiju se upadljivu eleganciju čak i inače problematična linija nadmenosti uklopila savršeno. Nikola krenu da glumi začuñenost. Ode mañioničar..... Neočekivanom -21brzinom...... Ali cirkus zauvek ostane u ovaj varoš. žena se kao veverica uzvera uz drvo... sad su njegove oči te u kojima bi se mogao razgrnuti žar.... i sa osmehom nestašne devojčice. VEREBES: To im nikad nije pametno.... Nikolu ovo oraspoloži... vidi koga sam nam doveo? Eh.. a ujedno izuvajući cipelice na štiklu. VEREBEŠ: Švereceri. VEREBES: Koje mogao misliti? Kao roman.... Teča joj je nadenuo ime po lañi.. VEREBEŠ: A. kao logični produžetak tanke crvene štrafte sa pantalona.. NIKOLA: Mala Vidra? Čudno ime? ANDRIJA: Ne.. provlačeći se kroz grane artističkom veštinom.. Mlad. Jako bi se tvoja tetka-Irma obradovala da sam kući doveo lepu mladu artistu. uvek doñe s onom braćom..... dodavši tašnicu svom pratiocu. tečo da ste nju trebali odvesti kući vi.. Jako jedan solidan oficir. I uda se za sin od najveći bogataš.. primiruje se tek na vitkoj ženi u širokoj letnjoj haljini koju okružuje bučna gomila dečuriije pokazujući u krošnju na čijem se vrhu zakačio papirni zmaj.. pronicljivi pogled... VEREBES: Samo da vidiš kako Andrijin pogled užari kad ona doñe? Mogao bi upaliti cigaret na njegov oči...... ja sam već bio matora magarac...... samo pitaj tvoj ujka Emil.... VEREBES: Ne.. Danas je slučajno bila sama... Doñe cirkus. lep. On baš resio da sve dovede u red. Jo estet.. Pogotovo što imamo novi policijski kapetan.. Znaš... ali odustade. -20Nikola se osmehnu snuždeno.. Onda možeš misliti.. »Vidrinjok«... Ode šatra.. Njegov lukavi. No.. da bi i sutra mogla da utekne sa laña. očigledna je promena na starom Uscu. da. Mala Vidra? Opasna je... NIKOLA: Da nije s njima i onaj devojčurak s kojim sam se sudario? Nju bih sigurno zapamtio da sam je video ranije? Verebeš živnu.. ANDRIJA: Vidim ja. NIKOLA: Baronica je kanda sklopila neki tajni pakt sa vremenom? Izgleda sve mlañe svaki put kad je vidim. tečo. Ko mene pita.. ne trguje se više samo sa duvan i kojekakav gluposti. Oni bolje znaju.. to je njihov brod. Kažu daje mogao oženiti se s kirnje hteo.. ipak to sa Andrijom i Malom Vidrom nije tako ozbiljno kao što teča priželjkuje? NIKOLA: Opasni neki momci? Verebeš mu se primaknu zaverenički. Uvek kobajagi zaboravi nešto. I pitaj vaš Vaša. Andrija gurka Nikolu. Ja bih pre lañi nadenuo ime po njoj.. čak i ovaj ćutljivi Andrija je ponekad umeo da njegove misli izgovori i brže i lepše od njega samog. . Bog sačuvaj... Jedan besni dunkel-zeleni automobil. pa i Andrija i Verebeš znaju njegovog ujaka i Vašu isto tako dobro kao što ih i on zna? NIKOLA: To im sad baš nije pametno... i zajedno šacuju mladog čoveka u uniformi.. sa aristokratske distance. ovi tako gledaju i kad su trezni. dajte. iako ju je odgledao naizgled prilično nezainteresovano. ANDRIJA: Ma.

raširivši šaku.. ČARDA (ent. SRAC: Nemaš vremena!? Pa onda ti ne treba ni taj lepi sat. i u čije karte doktor diskretno zaviruje uporedo sa Vasinim opaskama.... pesma je završena. Kad digod moluju sreću. onda ga 'oće.. Ujak se.. sedeći do Sraca pronicljivo prati scenu.. trgovina. ali mu spremno utrapljuju kontrabas.. jer kao pravi gubitnik očekuje da će mu dati šansu da izgubi još nešto? EMIL SRAC: Ali. I samo mi još fali neki sat umoran od -24J\ a< i usu i'n nxtuñih lninuta. privukavši stolicu na suflersku distancu.. na šta ovaj ponovo klimnu glavom. Sreća i ja smo ti k'o čičak i vunena čarapa. moj prile. Odakle je nju izvadio? Ne vredi.. EMIL zvani ŠRAC. Ne mogu daje se resim.. ja ću ostaviti sve ove novce na stolu.. beznačajni činovnik trećeg razreda.. BRKA: Ajde. To je VAŠA.. da zaboravimo mi sad malo bogoslovija... Posle prvih par taktova ulaze Nikola i Andrija. okrenuo glavu i veselo podigao ruku. U čardije gužva. noć) DAR. i još par sumnjivih individua igraju karte u kamaru para. a? Evo. VAŠA: (coknu) On ima kralja. spustivši karte. Andrija je klekao na jedno koleno. a ujaku preko ramena. sad već iznerviran lakoćom kojom Vaša prati karte.. ujak kreče da povuče kartu. Nikolin ujak. raznorazni gluposti. ti bi umesto tog sata mogao. SRAC: Sreće? E. i mirno zavijajući cigaretu. kad nekog 'oće.. 7. nesigurno hvata za sledeću... DOKTOR ŠEFER.. Vaša mu se približava i nešto šapuće.. gotovo setnog čoveka.. Nikola se kao nećka. BRKA: Tikvena sedmica.. koji je još u igri.. odela nešto iskrzanijeg od druge dvojice.. Brka sa nevericom gleda u kartu na talonu.. Drndaš li ti još ono tvoj begeš? Trebaće ti.. 'iTTrrri i i i i i i umu -23A tn mm t "tu Dok se Vaša okrenuo. Brka preko puta. i ka hrpi novca na sredini odguruje i džepni sat sa lancem.. Pa..... VEREBES: No.. onda ne znam koje? Dućandžija uzdahnu duboko gledajući dvoje večno zaljubljenih kako prolaze. blokirani konvoj laña na prevodnici nenadano je mestašcu doneo belosvetski izgled. Nemam ja vremena.. i violinist ga „proglašava vitezom" prebacujući mu gudalo s ramena na . mene uzimaju za mustru.. još mirnije i još samouverenije.. ali skoro gadljivo odvaja od te gomile sat... Emil Srac kupi pare sa stola.. Sep Buci od petak opet svira na »Dar-mar čarda... na šta nm Vaša napokon klimnu glavom.. ne mogu da verujem. merkaju Brku domunñavajući se. pomislivši da -22fic ) (Uli na (lx odluke koje donese srce u stvari otkrivaju daje razum najčešće običan birokrata. ali ga Vaša ponovo trza. violina picikato. Sledeći kadar počinje od Brkinog šešira.. EMIL SRAC: Otud i znam da zlato sreću ne nosi.... nemozno zabacuje lepi crni šešir sa perom. A ti. i Vaše koji se pod njime ogleda u velikom ogledalu šanka.MAR CAROA 1913 Tuš. ali trpi. tu si me baš potrefio. ali ne uzdržava se od gunñanja u bradu.. Mešaju se jezici svih zemalja kroz koje reka protiče. življe malo.. koji je... dovoljno glasnog da ga i pored muzike svi čuju. prika. muzikanti ih odmah registruju i zovu ih da se pridruže. prijatelju. Ujak ga zgranuto pogleda..VEREBES: Budale jedne.. Brka zbunjeno gleda u vraćeni sat. nije mu jasno šta se dešava... Ujak se hvata za drugu kartu. VAŠA: (šapatom) Ne. hvata se za šešir i savladava bes. ajde da bacimo još jednu ruku. i pored trenutnih malih problema sa vodostajem. ovome je dosta svega.. prepoznavši svirku svojih prijatelja. Aplauz prekida scenu... i baca ga pred Brku. u karte se udubio tršavi razdrljeni momak.. nego da gledamo od čega živimo.. raznolik je svet za stolovima. Oko jednog stola je naročita gužva. ali ga Vaša u zadnji čas stiska za rame. treći drugar. Zelenog. instrumental „Maliganska". i počinje pesma. a u pitanju je ozbiljna reka. Neko baš ima sreće. bistrih i lukavih okica. ako on nije oženio s kirnje hteo.. upadljivo bolje odeven od ikog za stolovima. desetak godina starijih odt lica. nema tu šta. Za razliku od ovog sumnjivo mirnog. Andrija još u nailasku počinje da svira klarinet. i orkestar pravi galamu.. naopako! Tu živi devetka.

sačeka da ovaj par puta promeša. ANDRIJA: Nekad mi prosto doñe da se zaljubim. pa precepi crvenog keca i pokaza ga Nikoli.. samo bi im to još trebalo ? Okreće se ka Vaši koji se već lukavo okrenuo na drugu stranu... Dva mešana bonbon... pa i devojka i njena braća učestvuju u pesmi u nekom svom pomerenom taktu.... momci je prihvataju uglas. skoro zaboravio sam! Častim tebe jedna lilihip! Biraj.. Vaša prilazi Nikoli i grli ga.. devojka uz pucketanje prstiju svoje braće odigrava desetak koraka nekog fantazmogoričnog panonskog flamenka.. devojka koju je Nikola sreo pred dućanom... izgubiće sve što nema.. praveći se nezainteresovan za ostale u špeceraju. upijajući njenu potisnutu strast.. ni ne pogledavši kartu prethodno. kao što je Vaša maločas stisnuo njega? VAŠA: Dobro.. nesigurno pa sve sigurnije. Okartaće ga ovi. i dalje prebirajući po uspravno složenim pločama. Znate tu pesmu? Verebeš odrečno klima.. zajedno sa konobaricama.. ili da ga muški stisne.. nego samo mangupski dobaci.. jedan prgaviji od drugog. TILA: Ne. što peva.. što ne znači obavezno daje i ona dobra? Njeni uznemireni pogledi nikako ne stižu do Andrije. čarda se zaljuljala na tom talasu mladosti i bezbrige. sreda? Prokletstvo. kao da se maskirala u svoju stariju sestru? Očito je iz dobre kuće. KOLONIJALNA RADNJA (ent.. to je očito „njihova pesma"... VAŠA: Ja? Znaš mene.. na šta ih ona svu trojicu ubija jednim pogledom. a ovog je pomalo blam... Lazica! Šta je danas. kao onaj hrabri krojač iz bajke.. i širi ruke u koje Nikola nespretno ulazi. Ovaj jedan je malo ogreban. Evo.rame... -25/\ (U 7 (lili trn a -i Nikola ga zapanjeno gleda. Sredoje. VAŠA: A večeras sam konačno saznao i u koga! 8... Oto Graf. Prilazi i Srac. dobiješ za nagrada i žuta! Ali zato ako uzmeš žuta.. pa to je imendan od moj mačak. VEREBEŠ: Čekaj.... ili žuta? Ali pazi: Ako uzmeš crvena.. Mešane bonbon.. boravak na bogosloviji ipak je ostavio traga na njegovom ponašanju.. Nikola i Andrija čežnjivo gledaju za njenim uobraženim nosićem. gleda ga pogledom zvanim „ vidi ga samo! ? ". ali ostajući na distanci svojih godina . koja prebira po pločama za fonograf.. Za sve ove novce. možda malo mucavac? Možda to sad moderno? OTILIJA TILA ŠEFER. Andrija i Vaša propuštaju nastavak pesme. razočareno odmahuje glavom. Nikola.. Valjda ćemo imati toliko?! To ti je. i konačno diže ruku sa njih. a Vaša u istom času s druge strane. Crvena. pakujući novac u džep.. i iza nje i njena tri brata.. Pa ti sam -26promešaj. koji je zaokupljen presipanjem i zagledanjem u boju vina naspram svetla. sve to prati sa diskretnom simpatijom.. Onda moraš da uzmeš obadve! I? Elegantna mlada žena.. pa nekad stručne. ali odevena je nekako preozbiljno za svoj karakter.. ali Vaša se ne okreće. tvoj ili moj? Do kraja ću ga usvojiti... „Kerestulok vez"... Andrija gurka Nikolu s jedne. pa se onda uključuju jedan po jedan.. jebemu! Ženiš se? Da vidimo.. Na vratima se u tom trenutku pojavljuje šarolika svita. ne znajući da li da mu se nasloni na grudi kao što je to činio kao dečak. KLINAC: Molim mešanih bonbona za sve novce. dan) Zvonce na vratima dućana. On ispisuje kredom neke cene na crnoj tabli kraj vrata. šankerom. VEREBES: Za sve novce!? U. v VEREBES: No. ako tako retko budeš dolazio. ali nema sumnje da ka njemu kreću.. hvala. čiji je ovo ujak. nema onog što ja tražim. prešavši palcem preko prstiju. milostiva? Juče došlo je iz Beč. a u starom trgovcu vodi se teška unutrašnja borba. Ili taj gospodin.. Tri udarca i kreće „Acobraco". NIKOLA: A ti.. Klinja pokunjeno kupi bonbone.. Ja sam se rodio zaljubljen.. kao gazdarica koja kontroliše da lije bedinerka dobro obrisala prašinu sa komode. Malkico.. tridesetak joj je godina. mislim. Na solo violine.. Tu rečenicu svakako čuje i devojka koja sa svojom braćom baš u tom trenutku prolazi kraj njih.. kocošima i ostalim članovima posade. Vaka? Vaša tutnu Andriji u ruke špil karata. ako nije teško.. klinac prilazi pultu i spušta novčić pred Gospon Verebeša. da bi na kraju zapljeskali devojčinoj igri.. delujući potpuno ravnodušno. Stoje zagrljeni ispred orkestra i pevaju svom snagom...

. . u notne linije koje je nažvrljao na tabli upisuje note lako. Otilija zavlači ruku u tašnicu i vadi mali novčanik čiju sadržinu istresa na svoj drugi dlan... Tila obara pogled i udubljuje se u šare... Koliko je to? -28A.. na Margitsigetu. i ponovo zbog nečeg usporava i zastaje. Jer i ja sad mislim da ću umreti. Andrija se i na to trza ali se ne usuñuje daje pogleda dok napokon ne pronañe novčić koji je tražio. «c 11/Ji' ima VEREBEŠ: Pa ne znam tu pesmu. pa ga donesite.. «c ... čemu nam onda otac služi? ANDRIJA(na srpskom): Koju godinu. Nek potraje.. uznemireno ubrzavši dah. Prelistajte. zaboga samo to ne. To sam čula samo jednom.. ali i on uviña da je previsoka za njega. samo.. Kakve harmonije. Ali vi ste toliko mladi. još u oblacima. bože moj. Sad mogu biti miran.. pevuši setnu melodiju tamnim glasom koji još više naglašava svetlost njene osećajnosti. Kad doñete sledeći put. Ona ima muža. u Pešti. ne uspevši da poleti. .27 A. ali ponekad nas ništa ne može uplašiti kao ostvareni san. ubitačno je mañijanje tog oborenog pogleda i drskih.. u ritmu arije... Da za vas ipak potražim nešto finije? TILA (tiho): Možda.. dotičući ga samo ovlaš..... tim pre što ona i dalje nije dizala pogled.. neočekivanih reci. Izvinite. Andrija zastaje u ispisivanju cene šafrana.. moj nećak će... TILA (Šapatom): Neka. dobro.. kao profesor koji zadaje vežbu za početnike......... Tila se utešno osmehuje... Ne miran. sinko. koji pruža ka Andriji.. Groš.... Pogledajte koliko šareniš imam ovde za vas. A to ionako mislim ćeli vreme...... VEREBES(na Mañarskom): Andi.... on joj oprezno prebira po dlanu.. Ponovo se labud jednog pogleda zaukava ka Andriji. u tom trenutku javlja joj se spasonosna pomisao na koju ona vragolasto uperi prstić na policu za koju je procenila da je tik iznad Verebešovog dohvata ? TILA: Onaj sa trešnjama mi izgleda zanimljivo. Pa ću već videti. Vererbeš se približuje.. TILA: Uzeću samo ovaj žurnal. Propinje se još jednom. Pokušava da ga podseti.. Ali uzmite bar nešto za zalog. Ako ga ima dovoljno za haljinu? Verebeš se hitro okreće ka polici. TILA: Pa. ali odlučuje da dalje ne ugrožava svoje dostojanstvo. ANDRIJA: Evo.. i osvrće se ka tubama sa materijalima „na metar".. na koje je Verebeš pokazao.. Andrija.. i začarani mladić se užurbano službeno nakloni mladoj ženi koja mu je već samouvereno okrenula leña.. TILA: Ne? Ni vi? Nadala sam se da ćete bar vi znati. znajući da on gleda za njom.. ali srećom špiritus i petrolej su u kantama na sasvim drugom kraju radnje.. Tragajući za najsitnijim novčićem.. milostiva. i osvrće se ne bi li ugledao spasonosnu hoklicu... No.. Mislila sam da ću umreti.. I prilično je starija od tebe... Da rasparaš svoj jastuk? Da sašijem bluzu od njega? Andrija je bio okrenut leñima i okrenuo se zbunjeno. tajno je posmatrao mladu ženu i maštao o njoj.. molim vas.. din trn tu Andrija je potpuno smeten. nešto kao da varniči. Tila ga i dalje ne gleda u oči...... gotovo uplašeno.. ANDRIJA: Ali.. Miran nikako ne.. Nemojte biti tužna..... gospoña Tila.... Neće to na dobro izaći. Tila je prva prekinula napetost uzevši jedan od modnih magazina sa puta.. Ako ćemo folirati omiljenog teču.... ali odustaje još u otvaranju te figure. ANDRIJA: Ne znam.. znajući da ona zna da on gleda za njom. i Andrija teško obuzdava smešak. Ostaje šokiran. Ni blizu onoliko koliko je on stariji od nje. to znaš... ne verujući u to što je čuo. ošamućeno pokušava da zauzme negirajuču pozu. i lagano.. VEREBEŠ: Samo malo. kao sama za sebe): O. oboje nastavljaju da se ponašaju kao da ta rečenica nije ni izgovorena. ali ona zatvara oči. Andrija! Malo pomogni! Ti bolje razumeš u modu. i bez pesma.. TILA (Šapatom. i bolje da ne znam. Andrija stidljivo prilazi i sa lakoćom skida tubu sa police..... a nakon onih nekoliko sekundi dopuštenih da se u njima nekako reaguje..i svoje profesije... Po meni je ovo pre za stolnjake u čardi.

... Ne bih ga ni ja video da nije grom udario u Austrijsku lañu.. Slučajno sam ga poklopio kad sam sa ocom. pomireno šara perajem ogroman som.. Jedno je slomiti poneku grančicu. postavljene u vodi kao neka ribarska oznaka.. tvojim pokojnim dedom. u onom plićaku. Sto puta ti je mama govorila da ne ideš u njihov vrt... Ne vredi. Samo nam je čudno da tog Štukona nikad niko nije video sem tebe.. molim te. OBALA (ext. Danas bih se šlogir'o da naletim na takvu ribu. Razumeš li to? A takvim ružama se diviš izdaleka.. Niko ih živ u celoj reki ne podnosi.. vidi se da ta disciplina ima neki svoj ustanovljeni ritual..-29A... kao da crta talase na vodi pozlaćenoj zalaskom. suviše pošten da bi stao na stranu morala... Neki zakivak mu se žabo pod desno oko... ne.... a pozadi..... bućkaju grumenčići. strpljivo čekajući da onaj drugi probere municiju koja već počinje da im nedostaje. NIKOLA: Pa.. I dobar čovek.. maltene prezrivo....... suton) Oko šuplje tikve... Njih ne diraš. '« 1 'IJU >ni iu Mladićeve reci zazvučale su gotovo izvinjavajuće.. a drugo je slomiti srce. VEREBES(na Mañarskom): Znaš i to da je doktor Sefer naš prijatelj.. Momci ustaju sa peska i prilaze obali. košarao u ritu kad se Velika Poplava povukla... ali stari alas uspeva da preko gutljaja ulovi i taj pogled... preslišavajući se maločas zapisane melodije.. navikli su da Šrac ne dolazi praznih ruku. Oni ribu jedu i kad ne moraju. Ujo. i stalno je plivao u šreh.. ali . šta da ti kažem.. šala je pilula koju mu uvek treba podmetnuti kad dobije napad durenja.. Vidiš da počinje da liči na čaplju. i Verebeš rezignirano klonu.. Mladići ga dobro znaju. tek-tek........ Nikola i Vaša gañaju je naizmenično. a Madžari i Nemci su fini svet. kao da se onaj tučak zvona samo odguruje o njegove zidove... Emil je malo odobrovoljen. ili tako nešto. Sva tri srca..... koji obojica poštuju. takoreći. 9. ovog puta mnogo opreznije. On somove ne može da smisli. nisu ni očekivali pozdrav.. SRAC: Ja ne znam šta ova Tisa misli? Ako još malo opadne moraću da metnem točkove na čamac... Nikad ga ne bih ni tražio u Moroškom Rukavcu. Vaša će do kraja preplivati reku i uzduž.. nego jedna naročita raža. Andi.. .. Dva srca. Mladići se. Da gaja nisam pokupio mrežom. boga mi! Al šta sam onda znao? Verovao sam da takvih.. Na pometi fantomske „Austrijske lañe" momci se ponovo zgledaju. ili bežiš pred njim? Emil otpija iz flaše koju mu je Vaša pružio.. Ali šuto je pijačni dan. na pomen misterioznog Štukona zgledaju sa osmehom. sa ljudskim očima. Štukon mi dojavio..... ljubavi i strasti. SRAC: Ma.. Jer to nije tamo neki stručak zumbula.. ali ti ništa nisi voleo kao da zajašeš taj bedem.. sam bi se upetljao u drezgu. on je na kraju krajeva uvek jedini bio tu kad je ujaku zatrebao neko ko će poverovati u njegove priče... proveravajući da li mu ovog puta veruju. kaže da su zaguljen narod. kao i uvek... Stvorova. Hej? Pazi šta radiš. ali im se čini daje ovo ipak nešto čime bi se mogao i pohvaliti. SRAC: Bio sam dečkić.. Momci odmeravaju ribetinu iza čamca. i nm mi aj kao ždrebac. i Nikolu je sad pomalo stid. Andrija naizgled poslušno ali u stvari sasvim odsutno potvñuje glavom.. Ali sad je drugo. sedamdeset druge.. to se Emil Srac vraća iz lova sa korpom prepunom ribe.. Bih....31 f\ (1C ) ({JU / 17 (t*L ŠRAC: E.. i okreće se prema somu nemarno... Podozrivo gleda njih dvojicu.. sav je ušpicio? Već mu izrastaju i one kožice izmeñu prstiju. Ima koliko god hoćeš.. Pomalo uvreñeno gunña nešto u brkove.. Srbima je uz to još i neki posni svetac.. u taktu kojim kucka prstom po crnoj tabli.. naspram mladosti... tragajući za njim. Nisi više dečkić koji krade kajsije kad nema nikog u letnjikovcu.. i mator som je som. mrtvi su ozbiljni. osmeh. Budala....... pa. ali. U ritmu veslanja čuje se zvono sa pramca ribarskog čamca. Ruža negovana da bi ostala divlja. SRAC: Šta gledate? Znate da ja nikad ne ulovim više nego što treba. privezan za čamac -30/\ ih. NIKOLA: A ovaj som iza? Vučeš li ti to njega za sobom. Ja sam ga odnegovao i vratio u reku. Eh. tiho.

. Al računa da je bolje da ti to ne znaš.. i zastaje osluškujući. svi bi ti novci ionako završili u čardi.... Neko ga posmatra kroz trsku. Ne isplati vam se m -32da se jedite.... samo mi je malo.. SRAC: O.. šta mu fali? Nije se jednom zbog vas pokačio sa drugim gostima.. Razumeš? NIKOLA: Dobro. VAŠA: Ma. Tvrdoglavo pokušava da sam podigne korpu punu ribe... praskozorje) Rano je jutro.. pa ne znam „samo da nešto zamolim Vašu"... Nemojte tako. Nije nikakva tajna. nešto bi rekao Vaši. Treba s Vašom nešto da se dogovorim... Daje taj mazgov otvorio banku umesto čarde. Stoput mije zakinuo.. Dogovarali su se nešto. nastavivši da korača paralelno sa njim. Da. ali nastavlja da klimucka u smislu »eto. ali otkrivajući daje tu.. i kuminu komšinicu preko puta s kojom tri meseca ne govori...... Ne bih da ti čuješ. Pa ću još ja njima morati da doplatim.. ako te.. a ovamo tračari ko besposlena bedinerka! A i ti Nikola. koju nežno. dobar je. ne znam „izvini".. SRAC: I to što kažeš. na mene sigurno nisi? Mora on sve da sazna... momci mu priskaču u pomoć. Nekako. i podiže ruke u znak predaje. a ti? Kako te nije sramota? Takav momak. pa bi svi dolazili da ti poveravaju i šta treba i šta ne treba! Na koga si samo tako radoznao. Uspinju se ka dobni. jebo te bandar pokilaš... al.. ne daj bože. Šrac ih gleda gotovo s mržnjom što su uspeli da ga ubede da nije u pravu.. ustvari Emil je nešto objašnjavao a Vaša je samo potvrdno klimao i kratko odgovarao. ali Nikola nikako da odmakne..... Nešto nas dvojica špekulišemo sa ovim lañarima.. krajnjim naporom zauzdavajuci nervozu. svaka ti čast. starom gunñaluje malo ko po volji. VAŠA: Ma. sine. Razumem.. neko pita... spustivši korpu na zemlju.. možeš komotno da se zakuneš da nemaš pojma ni šta. tek umačući vesla u vodu..... SRAC: Ajd u redu. da bi na kraju potapšao Emila po ramenu i pristigao Nikolu u par koraka.. čika-Šrac. a iz fade-outa njegovog gunñanja polako izlazi melodija „Kerestulok vez" koju svira saksofon uz pratnju cimbala. ni s kim. šta bi to njih dvojica imala da kriju od njega ? NIKOLA: Kako nije tajna.. ali znate šta je najgore? Najgore je to što ja i jesam lud... da pravo sidro nosi na tom lančiću oko vrata. šunja pri obali noseći na čamcu sumnjivi dugi sanduk. Pokunjeni Nikola se srete sa Vasinim umirujućim pogledom. ni gde. SRAC: Vaso! Da mu nisi rekao! Sad ću te odvaliti ovim veslom! O. nek bude po tvom. ajd malo odmakni.. Momci se još jednom uzdržavaju od reakcije. REKA (ext.. 10. ali ne progovarajući odmah.... i pomirljivo nastavi da hoda osvrćući se ipak povremeno ka dvojici zaverenika. Ali što mi to nije lepo rekao? VASA: Ej? Čovek koji po nedelju dana priča samo sa onim Stukonom? Budi sretan da te nije lupio perajem preko nosa. onda bi imao onu ispovedaonicu. m VASA: Znaš ga kakav je.. dobar je Lali-bači. Kikoću se.. kad ja ne smem da čujem? « Šrac jedva dočeka da prasne... pogledaj se samo? Što nisi pošao za madžarskog popa... Nastavlja da gunña. jesi nedokazan. njemu se učini da je nešto čuo. lepo bi pukao da ne sazna. tek-tek. umesto da se s onom barabom Lalikom na čardi već uveliko cenjkam oko ovog prikana. ja bih danas bio bogat čovek.. Znam ja takve... Prizori smiraja dana završavaju se kadrom Andrije koji to svira sedeći naslonjen u širom otvorenom prozoru. i vi ste protiv mene«.. Dobar je. da mi je znati. Nikola je pomalo uvreñen.. SRAC: Znam ja da svi misle da sam lud. a Šrac koji je sad prilično zaostao za njima. pridržava ruka mlade žene koja posmatra svirača ne otkrivajući se.. svejedno. Pronalazi mesto pogodno . na to poskoči i podiže veslo.. a kamera se povlači iza zavese jednog drugog prozora.. Madžar? Taj će se špiclov do kraja uortačiti s ovim somom i nagovoriti ga da me tuži za otmicu.... pa ti si i gori od njega! Ja sve lepo i zaobilazno. SRAC: Nina. alas zastajkuje. SRAC: A lud sam i čim se tu s vama dvojicom zamajavam. Emil Šrac se oprezno. jebem li ti i tetku i -33tetkinu kumu. čela i violine.on ipak pronalazi razlog da odmahne rukom.. pa mu se Šrac obrati što je ljubaznije mogao. ali ubrzo nastavlja ubeñen da mu se pričinilo.

. ali način na koji to prima otkriva i pozitivnu stranu njegovog karaktera. narednice? Očito da i oni imaju svoje dojave. na kom mu je pogled.... BRAT 1: Znaš ti vrlo dobro.. i nevino se osvrte oko sebe.. a tolika ribetina? Kad odavde gledaš. Osvrće se i shvata da je i na obali koju je ostavio za sobom već rasporeñeno nekoliko žandara. sa kariranim zavesicama na prozorima. Dva žandara uskaču sa lañe u njegov čamac. //t 7 (Uu nn nj. kapetan strogo klimnu naredniku Vukoviću koji repetira pušku i potera Šraca u sam kraj čamca.35 jh. muškatlama svuda unaokolo. Vidrin otac. prosto deluje kao neki veliki sanduk. šta veliš? Nešto je tu meni mutno. i rezignirano prekida veslanje. gospon-kapetane! Dojava je proverena. kao vetrić. no.. sa kog je dotle budno motrio ka okuci.. rani mraz NAREDNIK VUKOVIĆ: Ne razumem. Vukoviću.. kao kućica. i. £ Bojim se daje pravi sanduk već iskrcan na sasvim drugom mestu. kršeći ruke.. i podižu veliki pleteni sanduk... ali ne manje opasan. niko ne obraća pažnju na uobičajenu ribarsku isporuku. uočava žandarski čamac maskiran granjem. KAPETAN NAð-MANDIĆ: Divlji patak? Je li to bio divlji patak. ali negde na sredini.. Vezuje čamac za spuštene lestvice i ležerno se uspinje na lañu. Kapetan se oseća namagarčeno.. ako i nije bio.. . Šrac rezignirano klonu.. a na sledeći otškrinuti pedalj začu se prodoran gak. prekasno da se vrati.. i za svaki slučaj se postavio izmeñu Vaše i svog mlañeg brata... i razapetim štrikom za sušenje rublja.... Nemoj da se praviš. i tri snažna momka.. jedva primetno mu namiguje stari rečni pirat. i odlučno i užurbano se upućuje ka njoj. Samo ja umem s njim. BRAT 1: Da nisi pomislio! Vaša se trže pred prgavim momkom koji se upravo vratio iz prostora ispod palube.. polako se spusti na sedište. mirniji. VAŠA: Šta „da nisam pomislio"? -36'Av ac nad mi iu Sad se pojavio već i drugi momak. napraviši krug oko žandara koji je balansirao puškom na ivici čamca. prepodne) Ruke sklapaju poklopac preko uredno složenih karabina. Svi napeto gledaju u tom pravcu. Sa krmaroškog mesta. Vaša je barkom pristao uz sam brod. Kad su ga ova dva krampusa na smrt isprepadala. a kapetan se zadovoljno osmehnu. kicoški ogrnut mundirom.. KAPETAN NAð-MANDIĆ: Uf! Neće valjda eksplodirati? Da otvorimo.. . ali primoran je da samo slegne ramenima. šta li? Neće smetati da malo pogledamo izbliza? Šrac podozrivo viri ispod šešira. odnevši ga negde u potpalublje. zaljuljao par anñeosko belih devojačkih gaćica sa čipkastim rubom oko nogavica.. LAðA (ext. Zadovoljan tom reakcijom. na šta se trijumfalno oglašava sirena graničarskog brodića koji se zahuktalo pojavljuje iza okuke. ali je zato lice narednika krajnje strogo i prozaično. na pristaništu i na obali gradića svakodnevna je gužva.. pokušava da dobije na vremenu. odlete ka šumarku na drugoj obali. gospon-Emile? ŠRAC (U ISTOM REZIGNIRANOM TONU): Pa.. Vaša se oprezno ali hladnokrvno osvrće. Da pretresemo još jednom? KAPETAN NAð-MANDIĆ: Zaboga. sličan onom sa Šracovog čamca. revolvera i ručnih bombi... Šrac zaštitnički ustaje. dok drugi žandar oprezno otškrinu poklopac. Kapetan se osmehuje sa primetnom simpatijom... sad je sigurno podivljao. ali pošto se na to i žandari trgoše. stari izvor. ni udice... braća Male Vidre. za tren oka prebacuju teret preko ograde. glumatajući da očajava za svojim tobožnjim goničem mamaka.. KAPETAN NAð-MANDIĆ: Čudan neki ulov danas. -1 Andrija videli kroz prozor bakalnice. i počinju da kuckaju po sanduku na šta se ribar uznemirava. \ 11. i ogromna ptičurina bučno izlete iz sanduka lepetajući krilima. osmatra drugu obalu. gospon-Šrac? Ni mreže. ŠRAC: Ne otvarati kapetane! To je moj alat za hvatanje mamaka.. Na pramcu samouvereno stoji mladi kapetan kog su Nikola i m -34A.. Mladić razgleda brod ureñen bajkovito.za prelazak reke.

dobro.. LAðAR: Pomozite bratu da ono tamo bude.... Tako će na muzici bar nešto uštedeti i za svoju svadbu. Vaša ustaje i naklanja se... Prateći besni pogled svog sugovornika. popi nešto.. zaboga. nisu imali kad da me vaspitavaju.. a kapetanu se baš to kod njega i dopada.. LAðAR: Hm? Jesi li ti to vaspitaniji nego što treba. šta li? Pa. I vidi ima li još leda u kaseti? Mala Vidra odguruje pokretna „letnja" vrata kuhinje pokretom boka. Vaša procenjuje da nema potrebe da se dalje pravda. dućandžija i onaj bogoslov. i nije se umešao u dogañaj ničim osim pogledom... VAŠA: Pa..... Jedino mi je otac jednom rekao „seti se da i ti imaš sestre. -iI' rani mr>i. Bliznakinje će na zimu napuniti šesnaest. Ako si i mislio..... MALA VIDRA: Srećom i on malo udara u tamburu. to? Ma. slično kao pri susretu sa Nikolom na vratima dućana. momče... prateći njen dolazak i odlazak sa bokalom. teget kapetansku kapu sa kitnjastim grbom. dobro. i način na koji uvažava njegovu ćerku. ". A to ti je ujedno i odgovor čime se bavi. Eto čime. i odiže u vazduh. kao dečarca. četiri? Vaša se unapred osmehnu. i odlučuje da razgovor ipak nastavi o onima koji nisu pomenuti u prošlom svršenom vremenu. ali ne odustaje od namere da stvar istera do kraja. pa se prema devojkama ponašaj onako kako bi voleo da se momci ponašaju prema tvojim sestrama". i to neko mora. A ti. ali i to je bilo sasvim dovoljno da sva tri mladića pognu glave.. pa one redom. VAŠA: Ah.. tikvane! „ Tata " se u meñuvremenu već primakao. VAŠA: I svih pet. veliš? Šta to znači? Starije. A. Moji su bili paori.z. ali Olinka mi kaže da je njegov pravi nećak tek pre neki dan stigao.. mada je taj polusmešak istog časa pokušao da kamuflira navodnom stro gošću.. vidiš.. -38TK^tiC } mu tnrdjC 1 i* LAðAR: Da.... LAðAR: Oleana! Dopuni malo ovaj bokal. ali Vaši pada na pamet daje ona verovatno svačija ljubimica. Mala Vidra se muva donoseći trešnje i "šlesku " pitu.... sedi malo.... ili si samo lajaviji nego što treba. na kraju ponovo dolazi do gaćica na štriku.. Lañar suzi pogled procenjujitći tu rečenicu kao iskusni juvelir. ali bokal je pri kraju.. i repliku Vaši upućuje svom ocu. ipak je on pre mangup nego što je „fini"... tri. još kako! Kidiše na Vašu kao terijer. nije mi palo na pamet! BRAT 1: O. njih dve su najmlañe. Nije knjeginja. pa da se ne cenjkamo dalje.. naviknut da ono što će reći izazove uzvratni osmeh. Dančo! Čovek je tu zbog posla! I tata te gleda. Sklonjeno. ti... dve. LAðAR: Sedi.. Nosio je čistu ali ispranu majicu carske mornarice. i prilazi brišući ruke o pripasanu vezenu keceljicu.. A i njegovi drugari.. i pušio porculansku lulu sa koje je jedan karpatski crvendać motrio isto tako strogim pogledom.. BRAT 2: Mir.. Voza ovdašnje opajdare čamcem.. Lañar krenu da sipa vino iz bokala.. MALA VEDRA: Nije on oženjen. ali Brat 2 je očito bio spreman na tu reakciju. Sedaju za sto namešten na krmi.... sinko? Jesi'l oženjen? Čime se baviš? Mala Vidra se ponovo ubacuje.. sunce ti! Otkud onda znaš na šta mislim? Palo je to tebi napamet.. Nikad ne znaš ko gleda. jer ona i Vaša još nisu zvanično ni upoznati. i zadovoljno potvrdi da se radi o komplimentu od četrnaest karata.. uočio je ono „moji su bili.... jer ga hitro obuhvata rukom oko struka. / (J>/j£ Cx }iidi(U> ..... LAðAR: Sestre.. ali se vidi daje ta „ležernost" ipak malo doterana zbog neuobičajenog gosta. gospodine... a lañaru se dopada ovaj samouvereni mladić... Da su kneževi pametniji.. sloboda koju ima pokazuje da je očeva ljubimica.. Kao da stvarno trgujemo oko ribe.. kao pačići. dečko.. ma kakvi. Odmerava ga iskusno. Dok ih sve poudajem tri jutra zemlje će mi otići samo na svirče. LAðAR: Pa.Vaša odmerava njihove snažne podlaktice i na trenutak se udubljuje u tetovaže koje obojica imaju... Lepo si to zabašurio.. i toga pokušavam da se držim. Nisam mislio ništa loše.. kapetane? Ja najstariji. mlañe. Ja sam mislio da je Emil tvoj ujak. da uči za popa... mladiću? VAŠA: Uf.... pile.. Bojim se daje ovo drugo..

. MALA VIDRA: Ja? Kako da ga pitam? Pa ja njega ni ne poznajem. On se okrete.. ko velim. kaže pesma.... Da sam se ja ženio svakom uvaljanom u čičkove... Pitaj ga ti.. LAðAR: Oleana.. iz razmišljanja ga trže zvuk sličan zvuku mehaničke muzičke kutijice." . LAðAR: Olinka.. Siromah sam ja da se ženim. pa sve su „crnke"? Mislim. i bradom pokaza na nju. Svira svaki pun sat.. VAŠA: Uf. jadna..... ih! Dosad bih imao harem kao Veliki Temudžin! Kakva „mlada"? Samo nam još „mlada" fali kad za večeru delimo rezance „na komad". Odakle mu samo taj kicoški šešir. ali ih ni ne gleda nego uvreñeno grabi činiju s trešnjama.. obe. a izañe u novim sandalicama sa ovolkom šnalom.. bore talasa počele da se preslikavaju na čelu. Malo ih provozam. Ali ja ga nosim... nastavljajući u sebi da se svaña sa Vašom.... srdito pokupi posuñe ispred oca.. LAðAR: Idem da prebrojim ono. odrañeni roditeljski gest.. i spušta se u ligeštul. ali ne nalazi mesto da se ubaci u razgovor. Lañar zapali lulu mirnije nego što je Vaša očekivao.. što Vaša u času shvati kao ponuñeno savezništvo. Ali tek što su mu. VAŠA (lañaru): To su mi sve komšinice. osmehnuvši se. i motori se nelagodno meškolji. a Mala Vidra iz džepića svog prsluka hitro izvuče sat na lancu.. ali to je bio samo formalni. Vaši se ote jedno pomalo zavidljivo „hm!?". Do kraja melodije. iz koje im lupnjava odmah dojavi da se i istovar sa tacne nastavlja istom žestinom. a taj se bes još više zatari kad primeti da su se njih dvojica nešto uortačila.. otvarajući mu poklopac palcem iste ruke... Njime sam se uspavljivala kad sam bila mala... Nemojte se više preko mene prepucavati.. LAðAR: Vidim ja da mi danima nema durbina.. da bi po završetku pesme uzdahnula i progovorila tiho i mirno. kćeri. i na rukohvat odmače od ograde na koju se taman naslonio.. Lañarje izvadio lulu iz usta.. Ista njena mati.. VAŠA (lañaru): Koja sad „crnka".. onako zagledanom u talase. i čekala da zasvira. potpuno odobrovoljena.. ne snalazeći se kao relej. pile! C " -3-* ~ taninom.. ajd' dobro.. koristeći to razgledanje da uñe u devojčin vidokrug.. okrenuvši im leña... Sad nikad ne znaš kad će se ... bože... Lañar ustade nezadovoljno odmahujući glavom zbog njenog ponašanja. Ali. Tri. vidiš? Gledala sam zvezde.... pa mahnito zamaknu ka kuhinji.. Eh... prosto ote tanjirić iz Vasine ruke i stavi ga na tacnu. uvežbanim pokretom. Ponekad se pitam da li su mi stvarno trebale dve takve u jednom životu? Mala Vidra se pojavljuje brzinom kojom je i otišla.. Mala Vidra jogunasto podiže nosić.. MALA VIDRA: Siromah? Dančo kaže da još nije video da nekog tako ide karta. Biće mlada pre neg' što se nada... MALA VIDRA: Ne znam baš. kad ono... dok si još tu..Sad se i Vaša obraća Lañaru odgovarajući ustvari njoj. Ali tata kaže daje odsvirao svoje. sve se bojim... f vrata.. dodajući pri svakom sledećem pogledu milimetar osmeha svom lepom nadurenom licu.. i ne propuštajući priliku da ovog puta on njoj okrene leña.. MALA VIDRA: Tatin.. i to joj je s neba palo oko . očito je temperament svoje kćeri poznavao više nego dobro? Ugledavši i na njegovoj ruci istetovirano srce koje su pridržavala dva anñelka. šta fali? MALA VIDRA: Malo ih provoza... Ono je moj prozor. bar još jednom... samo ne znam kako onda krenu s kikom a vrate se s punñom? Izgleda da tu usput čamac malo pristane? A izgleda da i ona crnka „usput malo pristane"? Zadnji put je bila sva uvaljana u čičkove i krpiguze. Lañar se iza njenih leña zgleda sa Vašom.. Šta bi tek bilo da me poznaje? Mala Vidra se Ijutito okrenu. LAðAR (na rumunskom): O.. a-ha. Crna uñe u čamac bosa. pitaj ga? Lañar progovara na svom jeziku. A i da vidim šta ona tri ugursuza -40/V ili. ona nekoliko puta pogleda ka Vaši koji ju je sve vreme posmatrao. MALA VIDRA: I drži se za zlatan lančić kao za brojanicu.. to je poslednji pokušaj da ga kći već jednom posluša.. pa pitaj ga ti. manje više.... 7 um "u nx toliko petljaju? Vaša se još malo muva po palubi.

...... ali. -42Vasa ponosno ustaje sa stolice i uključuje se u gužvu. zaboga? Pa je li tebi jasno da danas treba da postaneš prvi koji je venac sa sred reke doneo pet puta zaredom? Više niko neće pominjati nekog tamo Simu Farkaša od pre trideset godina.. a kad je videla kako je Vaša zavidno posmatra. To je jedno. a drugom rvački obgrli Nikolu oko vrata....... Zato nikad ne mogu dobiti pismo. rešivši da se uda za siromašnog kovača sa obale. i znam da si i ti tu negde! Šest Vasinih sestara.. i zavija to mesto na Vasinoj ruci finom sanitetskom gazom... a u njemu neka ptičica. pažljivo premazuje tek završeni rad perom umočenim u guščiju mast.... zazvone kolica sa sladoledom i zacvrče krofne i langoške. ne mogavši da dočeka da njegovi prijatelji to već jednom primete. dotle neistražen njegovim pogledom.. baš ga briga... ali dezen koji se ponavlja na raznim delovima njihove garderobe... ali. kako ćeš sad s tim plivati? Gde si se ubogaljio. Poštar bi morao plivati za njom.. Svaki put ti je druga slika pod prozorom kad se probudiš. otkrivši načas mali skriveni prostor iza uha... NIKOLA: Šta si to radio. To je sigurno. i na taj dan se na obali uvek zašarene šatre i zavrti kupola ringišpila..... zaista.. Pa trska i palacke. a on se tobož začudi... Opet žito. A o suncu da i ne govorimo.. pa onda opet žuri... ako ne i jedini deo miraza. nacifrano kao na početku pn'e rečenice u knjizi sa bajkama.... Samo sam istetovirao prvo slovo jednog imena. kitnjasto slovo „0". NIKOLA: Tebe ne mogu promašiti! Samo treba da pogledam gde je pet najlepših devojaka u banovini. pa trešnjom koja joj je došla pod ruku pokušala da pogodi cvetić koji je voda polako nosila. Moja kuća jednostavno otplovi kad joj padne na pamat. Jednom ne dopušta mamika... Polja. U koji se ni mlad mesec ne usuñuje.. A drugo. i osta zagledana na potpuno drugu stranu.. Mala Vidra ga gleda utešeno.. A ja kroz onaj svoj pendžerak vidim uvek isti budžak neba. nesebično mu poturi trešnje. čiji je šator okićen mustrama od prostog dvokrakog sidra pa sve do pompeznog Kardifskog Zmaja.. ona se ne okrete ka njemu.. drugoj na bluzi. I. a mladići se tradicionalno plivajući utrkuju do venca od ivanjskog cveća na sredini reke.. 12. U činijici je užurbano probrala još jednu trešnju koja joj se učinila felerična. Potom je ustala i pridružila mu se na ogradi. Lepe su.. Uz tebe vreme prosto leti.. ali onda snuždeno zaokrenu vratićem. gde ga je po legendi zbacila vodena vila........ Bregovi. pedantno. nekako predosetivši to. Spremio je za nju najozbiljniji pogled koji je umeo da izvede. Vasa naglašeno pometi uvezanu ruku..41 )% ik ) t/ju rm fij MALA VIDRA: Da. nije ni čudo daje Taj obrlatio sve one devojčure? VAŠA: Mora biti da je lepo... dan) Krupan kadar tek urañene tetovaze na unutrašnjoj strani Vasine podlaktice.. gotovo ponosno zbog svog putujućeg prozora.. osmehnuvši se.. to je sve. o tome su sva trojica maštala kao dečaci.... jednoj na suknji. VAŠA: Nikad mi sat nije prošao brže. Onda neki tornjevi u daljini. praznik je.. pa i duže.. na šta se ona glasno nasmeja. sve do kraja melodije sata.. koje idu za njim stiskajući se kao zabavište na izletu.. uzalud se osvrćući da pronañe nešto čim bi i on okušao sreću.. gurkaju se i kikoću na Nikotine reci.. VASA: Imao sam neka dva prijatelja sa kojima sam se zakleo da ćemo jednom to uraditi.. ali. Malo žuri. VAŠAR (ext. Nije to ništa. nagoveštava da će im ta lepota verovatno biti najdragoceniji. Nikad mi momci neće pevati serenadu pod ovim prozorom. molim te? Vasa i dalje tretira ruku kao povreñenu. VASA: Ne boj se ti...... recimo.oglasiti.. Majstor za tatue. golubica možda. malo kasni. kao da pokazuje da mu je ijedna dovoljna. već srknu limunadu iz visoke čaše. i očijukaju sa lepuškastim Andrijom koji ćutke pristiže. Trenutak njihove zamišljenosti prekida ponovno prekoredno oglašavanje sata. koja baš slete ili poleće sa ornamenata koji su se oko podnožja slova ispreplitali kao divlji bršljan. ' Vidra ga pogleda značajno... On samo ide po svom. vinogradi. Slabe vajde od njih. Istetovirao? Drugari ga zadivljeno posmatraju. kad naiñemo na prave devojke. a .. kao što je i radio tetovažu. . VAŠA: Ma.

... i grabe pod ruku Andriju. Sad sam se tako sludeo da mi doñe da sve poteram do vraga. moram se oženiti. i odvlače ga ka šatoru streljane. još kako. A da li je njoj stalo do tebe? Nikola malodušno odmahnu glavom...... ono. Tu bi pao i neki miraz. učini mu se kao odličan znak....... ima baš fine. C< BLIZNAKINJE (naizmenično): Andrija! Osvoji mi opet medvedića! Osvoji meni... VAŠA: Fala bogu! Ne oženiš se ti s tapijom nego s rospijom. VAŠA: Pa. O. što ne liči na njega. okreće glavu u pravcu u kom mu je Nikola pokazao.. i pominjanje Vraga..... Na svoj način. Vaša je suviše lako precrtao njegovu brižljivo isplaniranu budućnost.. ne samo zbog neispunjenog obećanja nego i zbog tajni koje obojica kriju. neka si! Rekao sam ti ja da će ti neka varošanka umrsiti pertle! Nikola se setno osmehnu. kao dva kolačića i uzlogu. moj brale! I.. I to ne s makar kim. Jedinica. Primetiš. kom je godinama zamenjivao starijeg brata. njoj si lane! Pa šta? Sad je roza! Ali ima i plavi! Molim te. bratanicu Vladike Aurelijana. advokatska kći.... nekako. Lepa je ona. Jebeš ljubav kad nije nesretna. malo su se udaljili jedan od drugog. sećaš se. još uvek nasmejan.. Zatreskao.. . NIKOLA: Ti si kao neki veštac... NIKOLA: Ma.. .. ako je on zna. vraćaju se sa cikom... najbliži.. Što je sam ne pitaš? Samo mi fali da sam se pored svega još i nesretno zaljubio? Vaša. i Vaša...drugom ne dopušta vladika. Samo. NIKOLA: Kočoperna.... -43" :' * '-'4 Devojke.... pa ponovo utučeno klonu. Vaša počinje da uživa u ovoj ispovesti. Nikola je nešto pokunjen. pa makar i u frazi. ne. Ili se ti klipani još nisu ni zaljubili? Nikola i Andrija se zgledaju kao krivci. koji im je -...... zaljubljivanje.. NIKOLA: Bar daje varošanka.. Ali. (tu uobliči šake u modle za sisice).... Znaš.. Pominjao sam ti Jelicu. i susreće pogled Male Vidre koja ih zaštićena natmurenim obn>ama svoje braće. Vaša se obradova toj vesti.. Promenu na njegovom licu. ako je cura ovdašnja...... obara svoj takoñe neuobičajeno uznemiren pogled. i u tom pokretu ugleda nekog u daljini. Bio bi greh da to propustim. a i zbog okolnosti koje su se nametnule NikoUnim odlaskom na školovanje. Baš sam se. To za. izmeñu kojih ne može da odabere. primetiš. Nina... sasvim očekivano promiče taj neukroćeni.... VAŠA: Tako je. savetnika i zaštitnika. VAŠA: Čekaj. Tri dana nisam oka sklopio. Vaša ga pogleda nešto ozbiljnije... moj prijatelju... neko drugi bi možda i uočio.. oduvek se potajno nadao da bi prijatelja mogao izbaviti od preozbiljne sudbine koja mu se nameće....45 A. kao da mu se ne dopada stoje sebi dopustio da ispusti kajase. odmerava drsko. NIKOLA: Otkud znam.. Znaš kako se kaže. I uopšte je sva tako. odbegli grč na drugarevom licu.. ali zatreskanom klipanu kao što je Nikola. Andrija! Molim te! Vaša i Nikola lagano se upućuju za njima.... a da neću ni primetiti.. hl i uju mr/iji Mala Vidra baš prolazi kraj njih.. onda bi je i on morao znati? A.... znaš to? Opet si pogodio.. koje su dotle odmakle.... koji se najzad umiruje baš na onom belom zavoju na njegovoj ruci. ali nije to obična pokunjenost. onda bi se stvar mogla i zakomplikovati? NIKOLA: Znaš kakva su pravila naše crkve? Pre nego što dobijem parohiju.. ali joj je gust već i to što može da bira. Računao sam da ću se vremenom već zaljubiti u nju. Ali ovih dana sam saznao da ne možeš a da ne primetiš kad se zaljubiš. odrastajući. Malo je jača. VAŠA: Jebozovna. koju on prikriva iznenañujuće uspešno. ali sad je kraj njega odjednom ponovo bio onaj tek-tek mlañi vršnjak. već se počeo brinuti za svog pajtaša kog su curice oduvek htele možda baš zato što se ni na jednu nije „primao". Šta će ti to? -44A fi\ 7 ani 7ri7 a Nikola se ipak malo prenu.... posle ceo život treba legati s nekim ko bolje izgleda pod jastukom nego na njemu.. Vaša ponovo živnu.

slučajno, ili ne? NIKOLA: I šta sad da radim? Vaša ne čuje to pitanje, ili mu se ono čini kao odjek pitanja koje je upravo postavio sam sebi? NIKOLA: Vaso! Hej! Šta sad da radim, šta misliš? Vaša duboko odahnu, odlučivši, na talam dilemu neko potroši čitav život, ali ljudi iz ravnice imaju neke svoje puteve, možda baš zato što sa svakog mesta u ravnici uvek možeš krenuti na sve strane? VAŠA: Pa... Prvo ćeš joj doneti Vilin Venac sa sred reke... Na to će sigurno pasti... Ili neće? Jedno od ta dva... Nikola ga pogleda podsmešljivo, zna se da taj venac donosi samo pobednik trke... NIKOLA: Ah, da, svakako, kako da ne... Samo to... Vaša ga odmeri zajedljivo, kao trener koji čikajući hrabri svog pulena pred borbu gusana... VAŠA: Nemoj mi reći da ne možeš da pobediš braću Pavliće? Ni Ečiku Ežijaša? Od svih ovde natplivala bi te jedino baronica, i to možda, ali žene ne učestvuju u trci, to znaš... One učestvuju samo u pobedi... Oduvek... Nikola sad već nešto kalkuliše, ali se ta računica ipak završava sumnjičavim pogledom, upućenom ka onom kom se ni u jednoj trci u životu nije primakao na manje od tri metra... NIKOLA: Ma, lako ću ja s braćom Pavlić... A i Ečika je omatorio... Ali... Vaso? Nemoj se praviti... Znaš da tebe nikad ne bih mogao pobediti... Vaša tobož uobraženo odmahnu rukom, otresavši tim mañioničarskim pokretom i poslednje mrve očaja sa svog lica... W° *tf VAŠA: Fala bogu da znam... Ali ja ne učestvujem, rekao sam ti... Ovo bi ini se moglo « -46'\ ni ? nju ?'t? /' opasno upaliti... Eto, sve ti se namešta., 13. TRKA (ext. dan) Sve je spremno za start... Nekoliko mladića šepuri se pred Baronicom i Baronom Beslinom bučno ripajući u vodu sa ureñenog drvenog mola, i ne zna se da li Baronicu više nervira taj jeftini pokušaj da se privuče njena pažnja (što je pomalo i uvreda za njenog prisutnog muza ?), ili joj u stvari smeta nakaradna izvedba skokova ? Njih dvoje, ona u rozikastom bade-mantilu, a on odeven kompletno, od belih buškastih bugi-cipela sa braon vrhovima pa sve do panama šešira sa mekim obodom, čekaju početak trke sedeći u ligeštulima odvojenim stočićem taman dovoljnim za bocu u posudi s ledom i dve čaše "na nogicu". Pri svakoj sledećoj "akrobaciji" lepa žena molećivo gleda ka svom ćutljivom suprugu, i kad joj on napokon potvrdno žmirnu, Baronica odlučno ustade, prebaci mantil preko stolice i u dva poteza se nañe na najvišoj pritki ograde. Okrenuvši leña reci, savršeno uspostavi ravnotežu na samim vrhovima nožnih prstiju, umiri se na čas, kao da čeka na dramatični tuš doboša, i onda se samouvereno i silovito odrazi u neki dvostruki salto, potpuno čudan i uvrnut... Očevidci zapljeskaše po njenom izranjanju iz vode, a sledeći dripac, začuvši to, odluči da ipak u zadnji čas odustane od svog trapavog skoka, pri čemu se još i okliznu jedva ostavši na nogama, pa se spusti niz drvene stepenice oprezno i postiñeno, kao debeljuškasta gošća iz unutrašnjosti, silom odvučena na plažu... - 47 jf\^ac i ani mi az ORGANIZATOR TRKE (u prosti limeni megafon): Pozivamo sve prijavljene učesnike trke za Ivanjski Venac Vile Ladane da zauzmu svoja mesta! Ponavljam: Pozivamo sve učesnike... Iz gužve se izdvajaju prozvani mladići, neki imaju tremu, neki to shvataju kao zabavu i ništa više, pa se veselo domahuju sa svojim navijačima, dok kapetan Nañ-Mandić teatralno skida sat sa ruke i ostavlja ga svom podreñenom, sluteći da će mnogo bolju predstavu izvesti van vode, nego kad se nañe u njoj... Gledaoci primećuju da Vaša sekundira Nikoli ali da se ne skida, nastaje žamor, svi se gurkaju, Gospon Verebeš i Emil Srac zbunjeno se zgledaju, a Mala Vidra se raspituje kod Vasine sestre o čemu se tu radi, i ova joj očito objašnjava daje njen brat bio glavni favorit, . kao četvorostruki pobednik prethodnih trka, ali da mu je ruka nešto povredena... Nikoli nije baš svejedno, Vaša uočava nervozu kod svog drugara, i skida lančić sa vrataC tutnuvši ga Nikoli u dlan... ( NIKOLA (potvrdno): Za sreću! VAŠA: Ma daj? Kakvu sreću? To je kukica za koju te Štukon povuče... Šta misliš kako^_y\

samjapobeñivao sve ove godine? \| \ Nikola se nasmeja, kao i na svaki Stukonov pomen, i Vaša zadovoljno munu drugara, svestan da mu je odagnao strah, stoje i bila namera... VAŠA: I zapamti: Odnesi joj venac čim izañeš na obalu... Mi ćemo biti tu za svaki slučaj, ako joj onaj šarov od brata nije vezan... Dobro? Pravo do nje! A ne daje posle ćelu noć tražiš po kafanama sa uvelim vencem oko vrata... Nikola se ponovo osmehnu, pa proveri lančić i uozbilji se, setivši se šta mu ta trka znači, i Vaša ga munu još jednom, očito zadovoljan i trenutnim učinkom svog verbalnog dopinga... Plivači se poredaše dužinom mola, i na pucanj iz lovačke puške poleteše za parom uplašenih sarki koji su izletele iz trske na drugoj obali... Trka je bila lišena neizvesnosti, Nikolin motiv vukao je jače i od samog Stukona, i, kad je -48ao ? ft ni » raj. ponosno podigao venac, ostale glave prestale su da mlataraju rukama dobrih desetak metara iza njega... Svi iz Nikolinog štaba pobacaše kape u vis, Mala Vidra pljesnu ručicama i u toj gomili potraži pogledom Vašu, koji na to brže-bolje prigrli Crnu Vericu, čestitajući joj na Nikolinoj pobedi mnogo žešće nego stoje to učinio, recimo, Gospon Verebešu ili Emilu Sracu? Mala Vidra se povreñeno okrenu ka Nikoli koji je upravo izlazio iz vode, ali tad sa strahom primeti da on, praćen Dančom koji je takoñe učesh'ovao u trci, kreće ravno ka njoj? Svet pred njim se razmicao, uočili su da ide na potpuno drugu stranu od one na kojoj su svi s kojima bi prvo trebao podeliti radost, i u iščekivanju raspleta primirili su se svi osim Vaše i Andrije koji su se probijali ka svom prijatelju žurno, ali vodeći računa o tome da ne privuku suviše pažnje... Nikola se kasnije često sećao tog trenutka, kao kad se ono neko zaboravan vrati na mesto s kog je pošao, pokušavajući da se seti staje to hteo da uradi? Sve je ličilo na neki drevni ritual prosidbe, ona, mlada, uplašena, bosonoga, prelepa, on, lud, vlažnih kovrdža, zaljubljen, nepobediv... Pružio joj je venčić ne rekavši ništa, ne sumnjajući ni na trenutak da ga ona možda neće prihvatiti? Onako šaren, raskošan, orošen i osvežen Tisom, venčić je nepogrešivo išao uz tek primetni drhtaj njenih usana... Čak ni Vidrin najstariji brat, koji je napravio diskretni poluiskorak ka Nikoli, nije reagovao burnije od toga, i Nikola ga mirno pogleda pravo u oči, zahvalivši se trepavicama na tom razumevanju, i konačno izreče ono što je smislio, ali tek kad se ponovo našao u snopu devojčinog pogleda... NIKOLA: Da nije ovo tvoje? Legenda kaže da gaje odbacila neka rečna vila, odbegavši na obalu, da se uda? Ne vidim nijednu drugu vilu u blizini? Brat 2 prekide scenu u pravom trenutku, prihvativši sestru pod ruku neobično nežno, više sestrinski nego bratski... BRAT 2 (na rumunskom): Haj'mo polako... Dostaje bilo... -49/:„c, Mala Vidra mu klimnu takoñe neobično poslušno za nju, pa se odlazeći s venčićem još jednom okrete ka Nikoli, "kniknuvši" u naklon, kao balerina... Svi to posmatraju blaženo, Vasine sestre čak ganuto, lice Emila Sraca ipak šara treperava senka sumnjičavosti, a Vaša koristi to što ga niko ne gleda da brzo skine i odmah vrati masku ravnodušnosti koja mu se počela odlepljivati na krajevima lica... Verebeš dobacuje Nikoli košulju, meñu prijateljima koji ga okružuju i pljeskaju po mišicama junak dana pogledom traži Vašu, koji mu smireno namiguje iz pozadine... NIKOLA: Vaka? Idemo na čardu... Emil i Lalika kuvaju kotlić "od dvanest vrsta ribe"! Vaša namiguje još jednom, i propušta čitavu povorku lagano krenuvši za njom, odvezavši u šali girtlu na leñima Crnoj Verici, koja to jedva dočeka da bi zaostala s njim ... Kraj staze spazi "šibicara" kako plevi prostodušnog salašara i dva pripita matroza, i vragolasto se osmehnu osmotrivši njegov kicoški slanini šešir sa paunovim perom... Nikola se još jednom okrenu preko svih, i pozva ga rukom, a on potvrdno klimnu glavom, vadeći par izgužvanih novčanica iz gornjeg džepa košulje... VAŠA: Evo me, dolazim! Samo da malo oprobam sreću... Danas je, čini mi se, moj dan? 14. ŠATOR TETOVIRAČA (ext, kasno popodne) -50-

?V_,«o rani mraz. TETOVIRAČ: "O"!? I ti? Jesi li siguran momče? Imam ja ovde i drugih slova, znate? Tetovirač, mršavi tip u atletskoj majici koja je omogućavala otvoren pristup katalogu slika na njegovim vretenastim rukama, izmeni preko tankih okruglih cvikera pogled sa Andrijom koji je upravo zauzimao posmatračku poziciju, "kaubojski" opkoračivši stolicu. Na Andrijinoj podlaktici već se nalazila gaza slična onoj sa Vasine ruke, i, bacivši pogled na nju, Tetovirač još jednom sumnjičavo zavrte glavom... Nikola, koji se već uvalio u pleteni "mušterijski" naslonjač, poturivši ruku kao za transfuziju, samo se blaženo potvrdno smeškao. Rizling koji je Gospon Verebeš načeo u čast "njihove" pobede doprineo je da taj smešak bude i blentaviji nego što bi trebalo... TETOVIRAČ: Da niste vi slučajno zaljubljeni u istu curu, momci? Vaša stvar... Samo... Moram vas upozoriti da se "O" posle teže prepravlja nego druga slova... Nikola samo onaj potvrdni smešak usporeno zameni odrečnim smeškom, a Andrija, koji je očito nazdravljao manje od pobednika, promeškolji se na stolici pokušavajući da zauzme pozu odraslog i iskusnog muškarca, što mu, uzgred, do kraja života neće poći za rukom... ANDRIJA: Naravno da nismo... Njemu se dopada ona devojka kojoj je darivao Ivanjski Venac... A meni... Meni se ne dopada...devojka... Tetovirač se oraspoloži, kao berber kad mu uspe da mušteriju uvuče u razgovor... TETOVIRAČ: Ne? Ondapardon! Znači "Ostoja"? "Obren"? Stani... "Olah", da nije? Mladići se glasno nasmejaše, u tom delu stoleća, i u tom delu sveta, mladići su se na to glasno smejali... ANDRIJA (feminizirano): Nije... Nego Obrad Beležnik... Uf, daleko bilo... Tako moderan ipak nisam... Vaša, koji je konačno saznao gde su, nailazi nakrivivši slanini šešir sa paunovim perom, ali ga oni još ne primećuju od ukošene cirade iza koje on zastade, začuvši sledeće Tetoviračeve - 51 i UJU mru/ reci... TETOVIRAC: E, imate vi ovde neku lepu Olgicu, Olgu, u to sam siguran? A? Drugo mi ime ne pada na pamet? Andrija sinkrono podiže ramena i obrve, negirajući zavrtevši glavom... TETOVIRAC: Ne? Svejedno... Ali pouzdano znam daje to "0" od "Opasna"! Čim ja od jutros radim već treću sliku sa istim slovom... Treću? Momci se zbunjeno pogledaše... Još uvek neotkriveni Vaša iznervirano podiže pogled ka nebu, kao da je to slovo na njegovoj ruci nešto što bi, pogotovo leti, dugo moglo ostati skriveno od najbližih prijatelja... TETOVIRAC: Pa da... Prvi je bio sin onog ludog ribara, video sam vas zajedno? Ja sam mislio da vas je on i poslao? NIKOLA: Pa, jeste... On nas je poslao, na neki način... Samo što taj "ludi ribar" nije njegov otac... Alije zato moj ujak... TETOVIRAC: A, jel? Pa... Kad sam rekao "lud", mislio sam... "šašav"... Mi smo skroz dobri, stvarno... Nikola ga prekide jednim nestrpljivim i prekratko izvedenim osmehom, navikao je da Emila tako objašnjavaju, a uz to mu je ujak trenutno bio poslednja briga. I Andrija se zamislio, da nije slučajno i njegovo "O" u dvostrukoj igri? Vaša u tom trenutku zadiže ciradu, promena na njegovom licu i skinuti zavoj sa ruke nagoveštavali su daje smislio rešenje neprilike... VAŠA: A, tu ste, barabe, tako vas volim! Kad nas sad vide ovako išarane, niko više neće smeti da se kaci s nama! Mladići mu se obradovaše, ali dim tek ispaljenog zrna sumnje još se nije razišao iz šatora . I nije čudo da se prvi oglasio Andrija, iskreniji i bezazleniji, blago rečeno... -52\ ANDRIJA: Nisi ni probao čorbu... Al' dobro, vidim da je bilo vajde... Nego... Šta tebi, molim te, predstavlja to "O"? Vaša obrnu podlakticu, kao da im je daje na uvid, pa i jednog i drugog odmeri pogledom zvanim "JeV vi to mene-zezate?" ... Kako: "šta predstavlja"? VAŠA: "O, Verica?" Andrija se sa olakšanjem osmehnu, osmehnu se i Nikola, ali daleko podozrivije...

. Vaša je proteklih par sati ukopavao srce u duboki trap... VAŠA: O-ličkova! Vidiš? Mislio sam da u tom "O" posle uradim jedno malo zgodno "V". LAðAR(rumunski): Mirno.. samo. VAŠA: Nećeš valjda? Nikola. da ne kvarim .. i dopada mu se to rešenje. nikako mu nisu išli uz svo to muvanje u mraku? Na prvi ton muzike. čim zahladi.... a onda su dve srebrne deverike prešle .53 7\_«c 7 turi trn a.. a desnom umirujući zadržao sina vrhovima prstiju. istina je. kao u okruglom ramu. blento.. Tetovirač servilno ispraća društvo. Ali sad vidim daje pitanje da li ćete vas dvojica uopšte moći? Andrija se jedva odvoji od ogledala. NIKOLA: A.. Komotno ini možeš zašiti džepove na čakširama. a? Sramota..... ih! Bojim se samo da nam slova ne zafali? A ova 'tičica će me uvek podsećati na njih dvojicu.. kaže? Hoće da se ženi.... A i ja imam sličnih namera.. I? Koja Verica? NIKOLA: Pa. poznajući prepaljenu narav svog sina.. sećaš se? A novaca imam. Imam jako dobar šablon. Ono slovo "V" mogu začas da vam uradim. i gotovo... -54ih i tu u mi (IX15. Na ponovljeno rezonantno lupkanje. Mada bi bolje bilo da se nikad ne otrezni... Verica? VAŠA: Da... pa sad ne zna kako da ga oslovi? TETOVIRAČ: Gospodine! Momak! Izvinjavam se. ali otrezniće se . tiho. Ni sam ne znam zašto.. i naglo se okreće kad primeti da ga nema? Tu naleće na lice Starog Lañara..... pokuša da napipa kratež pokraj kreveta.... prislonivši ga na usta. Zašto ne bih? VAŠA: Zato što onda ja moram kumovati.. da bi ih potom lagano sklopio sve sem kažiprsta.. nije se još ni smračilo.. uporeñujući ga sa svojim. VAŠA: Možda drugi put? Sad smo sva trojica isti. Da ga samo čuješ. VAŠA: A vi ste malo cugnuli... njemu se baš dopala. lagano i nesigurno podiže pogled.NIKOLA: O. Mala Vidra se promeškolji na jastuku. ne pomerajući se... ionako sluñen. zaneseno.. Devojaka će biti... Tetovar koji čitavo vreme prati ovu priču. Tu nekako i Tetovirač završi svoj rad... pokušavajući da kucne prstom po ramenu darežljivog Vašu.. i prijateljski se rukova s njim. noć) Na brodu se Dančo budi na šum sa reke. kao pelcovani. ali neuobičajena bora razneženosti na očevom čelu.. a više sa onim šibicarom.. Vaša setno osmotri tetovažu na svojoj ruci.. koji je levom rukom sklonio pušku u stranu.. ANDRIJA: Ja ću moći.. i više nije imao problema sa onim neposlušnim trzajem usne. onako. ali samo otvara oči.... Pa sam dogovorio sa Bucikom Sepom daje malo prosviramo. A onda sam se natezao malo baš s tom Vericom.. što? Za Nikolu ne znam. demantujući svoju tek okončanu jadikovku o besparici. VAŠA: Ne... i natače šešir Andriji koji odmah ustade da se ogleda. To bi moglo jako lepo da ispadne? Vaša odahnu videvši da su i oni odahnuli. Sve do ovog šešira. a kapetan ponovo naglasi onaj kažiprst. i on... Eto tol'ko! Biće to prvi put da kum baci cigančicima novčiće pred crkvom.... TETOVIRAČ: Da.. pa Vaša galantno zavuče prste u džep košulje. Oličkova. sklepao sam jednu "serenadu"..... Napustiće bogosloviju. malo je povukao... ne! Gospon Šibicar časti! Kaže da bi mu bila velika čast da bude tutor pobednika trke. Andrija! Jel' bi trkn'o po klarinet? Ona bekrija od moje gitara je ionako opet prenoćila na čardi. pokušavajući da opipa ivicu sna isto onako oprezno kao što je njen brat napipavao pušku ? Melodiju njenog sata svirao je žabac na smaragdnom listu lokvanja. Tvoja. SEREMABA (ext. LAðAR: Psssst! Dančo ga netremice gleda u oči.. i bezbrižno šuškanje inače uvek brižne braće... Tri nas orkestra čekaju.. i da proviruju kroz prozorče došaptavajući se. onaj Vasin nesuñeni šešir mu se odmah primio.... Tada momak primečuje da su i dva starija brata budna. Ako je tvoja? Verica.. Sve je u redu.. nekako mu je promaklo njegovo ime.. Neka je samo... pa tri dana neću ni primetit. Ali sam morao da krenem zbog trke. sve vreme na mustri tetovaže skicira pomenutu mogućnost. u koji se Andrija i Vaša udubiše. pa onda krene da se i on s njima otima.. i koji je kao i obojica momaka u nju poverovao.

ali se pribojavao da na njegov predlog može samo jogunasto zavrteti glavom.perajima po dirkama harmonike. pa sve daje neko od jedine dvojice koja su je znala ikad i prelomio da je ponovo otpeva.. približavajući se muzici na vrhovima prstiju. kao usplahirene bodorke... nedostupne varošanima kojima šum ulice ostane u ušima i kad više ne mogu da ga odrede. u četirtri malena koraka. sedefnom dugmetu harmonike. u koju su se povremeno. i obogaćena nepatvorenim efektima ponoći. ali Nikola se ponadao da će i neko sem njega još dugo ostati budan u mraku ? EMIL SRAC: Ja ne znam što se to i zove uspavanka. ili na mesinganim gitarskim čivijama.. i mogla je zvuke prepoznati i onda kad se više ne čuju. sve dok devojka nije skolpila žaluzine. Raštrkana muzika nije prestajala. Mesec. jedan uz drugi. je da se na pragu Bogoslovije tvrdoglavost izuva kao par blatnjavih paorskih papuča.. Bucika Sep provlačio je gudalom temu kroz reku. na polituri violine.. koji se zaverenički usrpio da prikrije pdšunjale lupeže. Pa me zamoli... Srac mu namignu. na sasvim drugoj strani sna. SRAC: Dobarveče. zna daje ona tek na vodi na svom .... Jato krupnih svitaca razigranih pod njenim otškrimitim prozorom zato ju je pomalo i uplašilo čarolijom kojom se tu sr\>orilo.. jedva Čujno. možda baš zato. Neki čamci su se lagano uputili ka još uvek zašarenjenom odrazu čarde na vodi. od najtanje žice. dremež ribarskog čamca u trsci. kao komedijaš na razmaknutu zavesu. od kojih su prva tri još načinjena po snu. neobavezno obrnuvši veslo u ruci. kao što je tamo zauvek zarobio dobar deo svega ostalog lepog u sebi. kao što se već hiljadu puta dogodilo. dok ne ustane. lovili titraji harmonike ðure Slovaka.. melodiju još lakše. Mala Vidra je... na trenutke se ipak odavao u najtamnijim senkama koje su činili fenjeri sa čamaca.. prema svojoj matičnoj luci. kad razbudi sve redom? Zagledao se u tminu na obali.. ali najteže mu je bilo da se prikrije na ispasanoj beloj košulji razdrljenog momka koji je uspravno stajao na pramcu čamca najbližeg brodu. Ono što -56'f\ c/c 7 «j'/ tm a. Andrijom i Gospon Verebešom. i učutati se.. da bi se tada šestarskim zaokretom uputio za čamcem sa Vašom. pa povika okrenut mraku leñima. i to je bilo jedino stoje brinulo Vašu? Znao je da će ga lako naučiti reci. i neko ko ume daje sluša... zazvučala je u toj svojoj prvoj i poslednjoj izvedbi kako nikad više ne bi. Stari Lañar pojavio se na palubi mirno puckajući lulu. kao da su muzikanti uvežbali sve osim kraja. na kom je Nikola i dalje stajao kao zmaj na vikinškoj lañi. da bi tek poslednjim zakoračila u javu. kao kotrljanje šlepa nizvodno. kao široku mrežu. propuštena kroz nepogrešive filtere tišine. i... bila je u lagi koja je Nikolin bariton odvela u tajanstvene donje odaje intonacije.. neki ka "gospodskom" vezu kod Švapskog Kupališta.. i alas pogleda ka Vaši koji mu spremno potvrdi daje i on primetio da tamo nekog ima? Bilo ih je suviše da bi se ikog plašili. \ Vasa nije znao. ili i samo prisustvo nečega na vodi. i da je tamo Nikola zauvek oslobodio svoj lepi glas. gospodo džandari! . NIKOLA: "Da od silnih briga Bog posustane. ili potopljeni krik mlade vrbove grane ponete nadošlom rekom. vestom rukom čamdžije kavaljerski se povlačio unazad. pa naviše.. a Emilov čamac....." Nikola se oduvek morao nagovarati da zapeva. ali Vasa za svaki slučaj iskoči prvi.. izučila neke gornje registre tišine. Bez daha je pokušavala da razazna senke kroz šlingu i rascvetale muškatle. Svetla na brodu utihnula su pre poslednjeg tona. Tišina svake noći kao galeb prenoći na površini reke. naklonivši se staromodno. drveno peraje prvog zaveslaja. Svet na bolje promenim.. Uspavanka koju je njegov prijatelj smislio i uvezbao sa svircima "ni sam ne znajući zašto ". ali je tim dimnim signalima ipak dojavio da se društvo polako razilazi. da bi ruke iz džepova izvadio tek na širom razmaknute žaluzine. drvenoj kućici na vodi. ta "otpevana recitacija molitve". kao palicu za mlaćenje slame. oba čamca su pristajala bešumno. odrastavši na lañi.. Da ga odmenim? Ne bi bilo lepo da mu. da bi negde u daljini talasić prigušeno zapljusnuo strune gitare. nego naprosto osećaju. navlačeći čamac na obalu. tek u povratku. negde iz najudaljenijeg čamca.

sasvim sigurno. Kapetan došeta do Šraca i Gospon Verebeša koji su ga ćutke posmatrali.. ako ne u koraku....... klonu. ne dopuštajući da ga Nañ-Mandić dalje bruka pred starim prijateljem Verebešom.-? KAPETAN NAð-MANDIĆ: Pusti to Emile.. Parirajući kapetanovom promenjenom gardu. kao matori šaran pred obručem vrške u koju se već lovio.. i lik mladog policajca. uz onaj svoj nadmoćni smešak.. i oseti se čak ponosno kad primeti da je na približavanje stare prznice kapetan nesvesno prebacio težište na zadnju nogu... očaj. On uzdahnu.. očito... zatim masivna kopča opasača. ali kad su u pitanju dva vršnjaka sa suprotnih strana života. a onda u stavu. pa dugme. vesto izbegavši sudar elegantnom piruetom.. Na vlažnom pesku. pod projektorom mesečine zasijaše prvo uglancane oficirske čizme. I vodim brigu o "vašima". KAPETAN NAð-MANDIĆ: Kažu da bi moglo biti rata. KAPETAN NAð-MANDIĆ (uzdržanije): Krv nije voda. nije od "njegovih preko ". Postoji ona izreka o pametnijem i popuštanju. Šteta da nije.. nemam ja nikog preko. Emil čudeći se raširi ruke.. koji je..y ' ' \ !'\ /" ' / I Kapetanpromenjeno zadrma glavom.. pošto sledećeg trenutka padalica pikavca prelete tih nekoliko metara od žbunja. ŠRAC: E. preko. i osvrte se ka mladićima i Verebešu.. jer taj pogled je pokušavao da izoštri negde u daljini. ali se pred njim ne pomeri nego samo zakrenu rame. ŠRAC: Moji su ovde. isturenijeg od ostalih. U tom pokušaju. da mi je samo znati? Kapetan se osmehnu zagonetno. paunski iskoračio pred Vašu. takoreći. koji... pomisli da nije ni čudo što za njega svi pre govore da je lud nego blesav.. Ribar zastade na ovu rečenicu naglo. Vaša u senci razazna ostatak kapetanove uobičajene svite.. na šta ga oficir blago okrznu. I \ . KAPETAN NAð-MANDIĆ: Hm? Da nisu ovde neki malo matori da noću jure curice? SRAC: Hm-hm? Da nisu ovde neki malo nastani. oko toga više nije hteo da se šali. onda to ne mora pod obavezno biti stvar pameti..-T ~J/A^^c 7 uju ?rii U tami se zažari jedan duboko povučeni cug cigarete. obori pogled na pesak... a to je otprilike nakostrešeni smuñ samotnjak. Lako je policiji da nalazi krive. Ja samo radim svoj posao. KAPETAN MANDIĆ: Ti ćeš biti prvi kom ću javiti.. uobičajeno ogrnut.. čim noću ne jure curice? Nego nas momke? Kapetan i to primi sa polusimpatijom. i susret sa nadmenim žandarom bio je na samom kraju spiska stvari koje bi da obavi pred spavanje. sine.. o njima brigu vodim ja. nego pomalo i stvar hrabrosti. gondolijeri? Vaša je imao dug dan. gospodo. i priñe Vaši na blizinu na koju prilaze samo kapetani koji znaju da se narednik i još par žandara kriju na tri koraka od njih. poslednji. sažaljivo.. i zašišta gaseći se u plićaku. gospon Šrac. Lakše bi se mešala... VAŠA: Koga ti loviš.. C) -TT . ustuknuvši.. i na kraju i promućurne okice kapetana Nañ-Mandića. i Nikola. maskirajući to željom da tržne žicu na gitari. strepeći da bi bodljikavo leñno peraje svakog časa moglo probiti ispod ujakove karirane košulje... I. pa ponovo pogleda oficira ganuto. Emil se u času preobrazi u nešto najdrčnije što je znao. dug i ne baš tako dobar dan. poče polako da se zamagljuje i nestaje... i.. fala \epo!. i u njima nenadano ostade samo tuga. KAPETAN NAð-MANDIĆ: Dobroj'tro. maltene? -59/v tu i mit v'/ n j. na primer.. negde u nesretnoj mladosti starog namćorastog momka.... kad se pred njom svi osećaju krivi. prvih svetiljki varoši. ženice mu se suziše ispod okvira jeda. kog je gledao pravo u oči.. iza žandara. Znaš ti staja mislim.. špijunski zaviri u -58a<z i ran mi t čamac. jedno po jedno.. iza zvezda i vremena. žbunja.

. i nestrpljivo je zavirio preko bedema. Očito da bi u tom trenutku sve pitalice ovog sveta Andriju prvo navele da pomisli na Tihi Šefer? No... ili poslednjem kad dolaziš sa obale. ne bi li ugledao svoju omiljenu scenu iz velike predstave pozorišta senki. živi porodica profesora Terečeka.... -60 f\. mladi Tereček sramežljivo nasloni glavu na rame pod kojim je držao klarinet. ili kasnije? U tom trenutku Andrija uznemireno pogleda ka bršljanom obraslom bedemu. izgleda.. VAŠA: Sa dve vere bi još i nekako izašli na kraj. Bila je drage vere. a iznad jasmina. ali. u mestu se dobro znalo da praznici vrede samo onda kad se njima raduju i naše komšije.. molim te.. tako. postoje Andrija samo slegao ramenima? Ipak.. i duboko uzdahnu. od teče. A Emil je bio druge vere. bože. Vaši se odavno nije desilo da se u toku jednog dana toliko puta oseti suvišnim. Vraćajući se kući sa "serenade". uopšte ne skrećući pogled ka Andriji. i Vaša shvati da će ostatak priče morati da izmisli sam. (ic i mti trn nj. U prvom od njih. Malo čudan. ANDRIJA: To jest! Bila je PRVE vere.J ■-•I r l3 1 I t _ '? -''•■/. Vaša mu uzvrati osmeh. Zlo je kad se umeša i treća.. ^.. on i Andrija. "ite''^. U tom delu mesta nema klasične ulice. U pretposlednjem ne živi niko. ANDRIJA: Znaš da je Emil u mladosti imao neku jalco nesretnu ljubav? Od onda je on... znači o tome? Ovog puta izgleda neće.. neki visokom maklurom ili šimširom...... Daje ona neudata. Andrijinog oca. nego su tu uglavnom izdvojene vile i letnjikovci. VAŠA: Čuo sam nešto. Samo nemoj ovo nikom pričati.. osetio je da se ovaj odmah trgao na pominjanje lepe Jevrejke. iako je koračao pravo. Vašaprevrnu očima. Nailazili su na mesto sa kog se moglo nazreti svetio na prozoru. koji nosi klarinet pod miškom.. na koji su naišli.. iskoristivši priliku što su kao i obično zastali.. kad ga ima. prolaze ureñenim putićem sličnom šetalištu parka.. i mogao je sasvim jasno da zamisli razneženi i sramežljivi osmeh na licu svog prijatelja. Ni ja ne bih bio neoženjen. tim stvarima šalili su se odmalena. ali u toku letnjih. koju je u nastavcima pratio tih dana.. VAŠA: I? Ima li tu šta novo? -61Pričali su... tu na odmor dolazi njen vlasnik iz grada... Q(/e ^e ritmičan ali monoton zvuk............3# '■«. i osmehnu... pa se zamisli. Dr Aron Sefer Mlañi. ANDRIJA: Ne znam. farbali oni jaja koji dan pre. bedemom. jer se pod tom svetiljkom njihovi putevi razilaze.. i očekivao bar jedno podpitanje na nju.. Vaša u taktu koraka kažiprstom drnda gornje "e" na gitari... noseći gitaru preko ramena. znao je da nije pametno . Znaš da su oni dobri. rede zimskih meseci. Zamislio je ovu svoju rečenicu kao malu zagonetku.. Učini mu se da nešto nije u redu s tom rečenicom. A otkud ti znaš? ANDRIJA: Pa.. Vaso. Ovako.. Vaša slegnu ramenima.. od kojih su neki ograñeni drvenom ogradicom. poslednji potomak imućne lokalne porodice. ali svi su ograñeni. Iskradajuči se iz oreola ulične lampe. shvativši da o svojoj veri govori kao o "drugoj".... ne želeći to ni da komentariše. ANDRIJA: Iboja se zvala. ispod krošnje. nije rekao ništa.

znajući put. prilično zabašurenim. nije se pomerala.. kad ga nikad neću smeti proneti sokakom? Razmisli dobro.. ft. ali samo nekom ko bi to posmatrao sa strane. Bila je u dugoj beloj spavaćici. Vaša se rasplinu u tami koja se zbijala u strahu od skore najezde svitanja.savetovati raspamećene od ljubavi. ako je to lepša reč za zapušteni vrt. kao devetka spram trojke na satu. gotovo panično se provukla izmeñu belih pletenih naslonjača. tlWXf°/'<. kao da se jure u krug. Andi.. odjednom je bio jedva dovoljan da ga pognutog skrije svojim gustišem. oboje krenuli na istu stranu... ne vodeći više računa ni o Doktoru ni o njegovom graviranom karabinu s kojim ga je ponekad viñao.. zauvek prestade da mu biva važno već sledečeg trena. i sad je on odmerio Doktorov udubljeni portret u ratnu prozora. najudaljenija što je mogla biti. ali nije mu se činilo da u njemu ima toliko mesta za igru žmurke.. kao gomila mlakonja razbucana jednim jedinim cimajem u nadvlačenju konopca sa četom lokalnih vatrogasaca. Ona je utom došla do malenog ribnjaka sa fontanom. i kad su.. zakoračivši ka bedemu vrta. ali ono patrijarhalno u njemu znalo je ponekad da se itekako nosi sa manguplukom. i on ih pažljivo prihvati.. i obišla ga pazeći da ne napravi preveliku buku na stazici posutoj belim kamenčićima. privlačila ga je sebi lako. pogotovo onda kad tu igru igraju dvoje koji se žele pronaći. VAŠA: Ne znam ni ja. rekao je.. provirivši ka prozoru u suprotnom krilu. pa odmah na suprotnu.. Ispružila je ruke ka njemu kao ka detetu. Ona zastade i očajno odmahnu ručicama. kao privezani čamac. Njihovo traženje ubrzavalo se kako je odmicalo. njima dvoma sasvim izvesno ne... obziri. pokušavajući da obe poljubi jednim poljupcem... povezavši njene sklopljene šalukatre sa otškrinutim vratima terase. kad je već nije dobio ni od koga drugog. davno urezano neujednačenim dečijim rukopisom. sad već posumnjavši u njega. I L Lij liA. nazirala prilika Doktor Sefera udubljena nad raširenom knjigom. Silueta koja se ocrtala na prozoru tamnija nego inače. što on brzo iskoristi da lagano poñe ka njoj.. probijao lako... niko to nije posmatrao sa strane. niti golubica izvezenih svilenim koncem na oblačićima njenih uzbuñenih grudi.. ali u stvari neprijatno jasnim? No. i Andrija osta nasamo sa još jednim savetom. Izleteo je na otkriveni prostor kod fontane samoubilački. i pridržavši se za granu u skoku zajahao široki zid. opipavši na njemu svoje ime.. osvrćući se na sve strane.. Doktorova senka ka kojoj su oboje s vremena na vreme pogledali. Ona se u tom času pojavi na vratima prostrane letnje terase. Olč'j. i ponovo nestao u njegovim tajanstvenim senama. što je značilo da je prozirni žoržet zavese iza nje. a ne skriti. svi saveti.. A nije ni slutio iz čega je sve iskoračio... što je bio najteži mogući način u tom trenutku.. to se moglo učiniti čak i pomalo komičnim.... ugledavši se napokon.. ali kad su im se pogledi uvezati video je da ona sve te . bez otpora. Smišljao je milion reci za taj trenutak... popadali su i isprevrtali se po stazi ismejano.. a nije se pojavljivao? Mladića su staze mimoilaska dovele do mesta na kom se ona spustila u baštu. osmotrila pergolu. iako su se njegove dečačke prečice na neobjašnjiv način smanjile? Jasmin. spustio klarinet u travu. i sve što je pokušalo da se odupre tom laganom motanju neraskidivog lanca čežnje. nekad najsigurnije skrovište. Jedno od ta dva. Ona se prošunjala iza jasmina. okrenuo ka vrtu. Sećaš se kad se Žare Cigan ono već uhvatio za baronov prsluk na sicu fijakera... a u istom trenutku i ona usplahireno banu iza puzavica na suprotnoj strani ribnjaka.. unezvereno gledajući u pravcu iz kog gaje očekivala. a onda se. gde se. ovog puta zamagljena žoržetom.... pa trgao ruku? Sta mi vredi da ga kradem. Na njihovu sreću. Pronašao je poznato mesto. Andrija je znao taj vrt bolje nego oni kojima je pripadao.. razum i predrasude. to što bar od najboljeg drugara nije dobio malo više očekivane podrške i razumevanja. ne tako jednostavnoj kao što zvuči.. ali on nije imao vremena -63ac rant mi iu: za uočavanje heklanih detaljčića na okovratniku i rukavima. Ili nemoj. kad se ponovo okrete letnjikovcu Seferovih. -62T\ //c Tinil tnru^ Andrija se kroz nabujali.

pa do kariranog jastučeta na uzglavlju prostranog kreveta napravljenog od male prerañene šajke. Emil Himnu glavom iako ga sestrić nije ni pogledao...... Malo ko bi u toj sceni pronašao razlog za brigu... Nije to bila laka žena. Devojka nam prvi put svrati u kuću.. kao sa lobanjom Jorikovom. Imamo samo jednu skoro ćelu.. Bio je malo pogoñen takvim momkovim ponašanjem. konačno je našla dom koji joj je po meri. Ta „ barka ". čak i naopako. stoje obično palilo? SRAC: Samo. i kako bi otkrivala sledeći detalj. Volim vas. a koji ne može otploviti? Svojim krupnim očima kružila je po prostoriji. jednom mogao resiti da napusti škole.. i pored toga što je za devojku Emil očigledno bio . kao da se izvinjava. i doteranog tamnim izrezbarenim lajsnama. A kašike su nam sve izgrižene dopola... Dobro je poznavao narav starog zakerala.. pojavivši se kroz raširene mreže sa tikvom u ruci. Koja god da nam devojana doñe.... SRAC: Da. ANDRIJA: Šta da radim... i da su odustali od pokušaja da se zagrle videvši da su pod njegovom prismotrom.. tim pre što taj Nikolin stid od mesta na kom je odrastao nije patentiran ovog jutra.. Hajde. Nas dvojica smo uglavnom jeli talco retku supu da smo morali zaljuljati šerpu da vidimo ima li uopšte čega u njoj? Davno smo ostrugali i tufne s tanjira. ništa posebno. moraće da donese par čestitih tanjira. da ima gde. dopala se devojci više od svega.. i idealno uklopljen sa postoljem neke stare stolice na ljuljanje.... ali starom čangrizalu to nikad nije bio problem. Nastavio je da gleda za parom koji se udaljavao jurcajući se dobnom.. SRAC: Ne znam baš. Računajući da bi se on.. ipak je . bio je prerañen u kolevku. Emil Šrac širokim gestom ponosnog gostioničara preñe preko -64sobice u potkrovlju kućice na vodi. uzgred.. ali ono kitnjasto "O" čitalo se kao "O". zimi.. Ne vredi.65 : i a tu tm tuc pravo otkrovenje. Otilija pomilova tog šašavog dečaka izrazom koji se ne može krivotvoriti. ni neverna žena...... i to ga nije puštalo ni kad je mladić posle nekoliko koraka živnuo. NIKOLA: Dobro... zavesice od najsitnije ispletene mreže.. haj'te vi. i samo je pomireno klimnuo glavom. Pogledao je za njima zabrinuto. i okrete se Vaši tek primetivši da im smeta. ali to je bio njegov način..... a? Koje mislio da ćemo imati svatove ove jeseni? Vaša se pojavio niotkuda.. i nov escajg.. Ne sviña mi se to. DOM EMILA ŠRACA (ext... Tom barkom. izvodeći predstavu za devojku koja mu je veselo pljeskala sedeči na prevrnutom čamcu. svaka pojedinost bila je dorañena do najsitnijih detalja. malo... ali on nije bio tako ushićen.. NIKOLA: Nije to baš tako. Mislim daje to dovoljan razlog da preñemo na "ti"? 17... i pokuša da ga iz snuždeno sti prene šalom na vlastiti račun.. Brinuće se tvoji što te nema. U nekim stvarima je isti kao ono ñubre od njegovog oca. Vaša malo ustuknu.. i Emil se nije čak ni trgao.. Malo on preteruje... ujo. očekujući sve samo ne takav odgovor... Gostinsku.. najlepši medaljon koji je ikad videla. a ti je plašiš. VAŠA: Okrenula se karta. Taman ću ja pretočiti malo kajsije za njenog oca dok se vratite.. ali ne radovati se najavljenoj svadbi i povratku kući jedinog svog na svetu. SRAC: To sam ja. oduševljeno bi gurkala Nikolu. Zagledala se u krstić na njegovom lančiću. ne daj bože. TILA SEFER: Pa. šta li.. to je bila jednostavno Zaljubljena žena. Pa. otpratiću te do dućana. prefarbanog sjajnom belom brodskom farbom.... ni pokvarena. toliko da nije ni primetila zajedljivost u Nikotinom glasu ? Mali buškasti čamčić za ulovljenu ribu. ili čudno izrezane plehane ribe svih mogućih boja i oblika pokačene po drvenoj tavanici.reci već zna. mada Oleana pomisli kako je u kućici na vodi ljuljanje bebe verovatno najmanji problem? Emil primeti da je Nikoli neprijatno zbog te preskromnosti njihovog doma..... Pod varljivim svetlima praskozorja tetovirana ptičica mogla je ličiti na štošta.. dan) Odgumuvši vrata pred sobom.. Mala Vidra sklopila je ruke kao za molitvu. ŠRAC: Eto! Šta fali? Sobica je bila preslikana iz one nenapisane bajke o vodenoj vili i momku sa obale.. od neočekivane police sa knjigama i porcelanskim figuricama fine izrade. koji se inače polupotopljen vuče za velikim čamcem. Nikola je bivao sve snuždeniji.. pod kojim se Ijuljuškao pozlaćeni groš sa njenog dlana.

..malo previše.. Vaši kao da je malo laknulo kad je uvideo da Emil uveliko preteruje. SRAC: Šta ti je.. ali na Vasino pitanje ipak se pomalo žacnu... Pa da odmah odem Štukonu u goste.. kog sam i znao. na pogled onog drugog čoveka koji stanuje u Sracovoj glavi.. pa onda on konačno natera žapca da bučne u vodu.. suviše dobro poznavajući matice sećanja da bi im dozvolio da ga povuku. pored dve starije sestre.. valjda ti znaš.. i pokuša da se seti da lije neku od reci koje je alas tako prirodno izgovorio ikad čuo za stolom u svojoj kući. sinče!? Naravno da nisam! Proveo sam život moleći se da me nije prebolela.. ali Vaša je imao posebno mesto u njegovom životu... VAŠA: Pa. Za jednog. eto. VAŠA: Niste... Nikad. okrenuo se izveštačeno osmehnut. na svoju nesreću baš u trenutku kad su se osvrćući uhvatili za ruke. Osmotri Sraca koji je. i potom nastavi da gaña grumenčićima fosilizovanog žapca na listu lokvanja... Zato se i oženio s mojom nesretnom sestrom. Vaša to učini. ujka-Šrac.. O Iboji? Srac je prestao da mućka specifičnu staklenu posudicu... na svojoj alhemičarskoj tezgi iza kućice izvodio čudan eksperiment mućkajući onaj famozni eliksir za nokle.. da imamo po dva Boga... stoje najgore... iznenadivši i sebe samog pomišlju da je možda ipak malo preterao? Bio je od onih koji se s nekim mogu posvañati i kad su nasamo s njim. Emil propusti dva-tri hica..... Jeste lije videli. Udali su je preko reda. jebali ga novci.... ali onda se ponovo ukipi. i ona i ja. a o pripitima da i ne govorimo... Nije Nina takav. SRAC: Pa što onda misliš da ću ti sad pričati.. kao preterano uslužan gostioničar.. Ni kad je sve spirio na berzi. sad već žaleći stoje postavio to pitanje... Niste mi nikad pričali.. gde se jedino i A a\_ i iuii *>n ux . I opet mije nisu dali.. SRAC: Suñeno nam je.. Kako je on to samo prelomio? K'o trsku-baštenku. A ne da bude Bog? Sad i Vaša zamišljeno pogleda ka Maloj Vidri i Nikoli... klipo-klipasti?! Bolje gledaj svoja posla! Začas se vrati u svoju staru košuljicu i nastavi sa merenjem zelenkastog praha na finim apotekarskim terazijama. I ja se u Pešti resim da se krstim u njihovoj crkvi. okrenut leñima... i ubio se kao zadnja džudža.. spusti na klupu kraj njega kao da se ništa nije desilo. držeći šake ispreplitanih prstiju sklopljene na grudima. Ikad? Šrac je svoju storiju izrekao začuñujuće pomireno..... Moja sestra je kumovala. Vaši s čak učini i s blagim prezirom.. u par prostih rečenica... nije mogla da shvati da se nikad ne bi ubio daje ostao bez nje.. SRAC: Nikad!? VAŠA: Pa. Vaša pomisli kako je Emil vršnjak njegovog pokojnog oca. jednim iznenañujuće preciznim. oprezno otklimnu glavom...... Šrac ga pogleda s podozrenjem.. ali navikao je da u njegovom pogledu katkad naiñe na još jedan pogled. šta da ti pričam!? Nisu je dali za mene... SRAC: A. druga su vremena bila.. Ona se tih dana tajno krstila u našoj crkvi. Ali nije nam suñeno da imamo jedno drugo. A ona. i približio se klanjuckajući se. Srebroljubiv. Da me iznenadi. zbog nje... A ona. kuckajući cigaretu o nadlanicu.. Žensko.. doduše i malo kabastijim projektilom. čak i za jednog Emila Sraca? SRAC: Bogomir je bio takav. Sekspir bi od toga napravio posao. kao tetkica. sličnu debeloj epruveti. SRAC: Nisam ti nikad pričao? Vaša... pa zar Nikola ne napušta sve blagodeti imućnog sveta zbog male lañareve kćeri? -667\ ffc ' (Uli >m dji VAŠA: Ma. Da li su njih dvojica to odpre neki dan kolege po "nesretnoj ljubavi iz mladosti"? VAŠA: Nego... proračunat.. i Emil se.. ali Emil Srac je priču svog života dao kao izjavu.. Samo bi mi trebalo da saznam da me je zaboravila još na papučici fijakera. i ostao nepokretan tako dugo da Vaša više nije imao nikakvu predstavu s kakvim bi se raspoloženjem mogao okrenuti? E pa.. očito se čitavu noć mirio sa njom. uzbuñeni što najzad prelaze granicu vidokruga. o kojem su i trezni ribari pričali najneverovatnije priče. SRAC: Ajd... Kao što je to uradio kad je ostao bez novaca. i da se nikad ne vratim.... pucnuvši prstima da mu pripali. kao ni ja nju. ne bojte se. u Banat... Nadajmo se i da je u popove stvarno otišao da bude bliži Bogu.

. Vaša se setno osmehnu. šarani bi sami isplivali i posedali za astal.. Vaša je ponovo naumio da se buni. Vasko.. koje je Srac zbog nečeg zvao "Anñelka "...... I izrodiće još sirotiju decu. Šrac... Da ima onaj zlotvor od njenog muža šta da spiska.... dobro i kažu.. to je isto kao da se ne kuneš ni u koga. VAŠA: Da.. očinski spustio ruku na rame. neće valjda morati i da imenuje Tog Nekog? VAŠA: Ajd....69 A...... Nesretna!? Nije to bila nesretna ljubav. Vaša zausti da ga prekine već na to "ako". jer. frlaiu na taj lavež kao mačor priteran pod gredu. razneženim tonom... nego zato što je Vaša stvarno takav.. I ta će se deca poženiti i poudavati za još sirotije.... Baš nesretna ljubav. .... SRAC: Prvo...... kakav je čitava ta uspomena i zaslužila? SRAC: Samo je sve oko nje bilo nesretno. pogledavši ka dvoma koji su se najzad pojavili na vidiku.. a Vaša ni ne pretpostavlja kakav je ispit upravo položio ? SRAC: Vidi. dok Šraca ovako ide? VAŠA: Da. stvarno? Dokle ste tu dogurali? Šrac ga pogleda podsmešljivo. ne samo da bi utešio Emila... Evo. Vaša se iskreno nasmeja. Zadovoljan svojini zaključkom. a pomalo i mirisom tekućine kanute na dlan. Ako stvarno odluči da se oženi s njom. naslutivši taktiku. i ponovo bio ućutkan. Vaša zaključi da se tajna odnosi upravo na njih.... Odem Bogu na perkelt.... kao da je već i njemu dosta večitog gunñanja.. Emil nei~vozno odmahnu. Da neću nikom reći. on pažljivo sklopi stvarčice sa tezge u mali drveni kofer.. i po kom je bio poznat i izdaleka prepoznatljiv meñu drugim čamdžijama.. SRAC: Ma.. a toga ima kol'ko hoćeš..... i Vaša se uozbilji shvativši da postaje deo nečeg važnog. Nikoli i Maloj Vidri srećom se nije žurilo. pogodivši da je to samo uvodna.. I sve prepisao Nikolinoj majci... ko kaže!? Puno oni znaju! Nesretna!? Za njih je nesretno sve što ne razumeju. -70f\ 'li raitt Jsn (L ŠRAC: Drugo.. To mora da resi sam... poslednju rečenicu.. i po navici ga odloži na najgornju policu.. Ako stvarno odluči da se oženi s njom... Malo je ko na svetu danas bogatiji od njega. SRAC: Obećaj mi da ćeš mu u tom slučaju "Anñelku" dati tek kad ja. SRAC: Dakle. Kunem se u Samo Nekog Na Ovom Svetu. Onda sam batalio.. po ribarovim pogledima u tom pravcu. Vaša oseti da bi mogao još ponešto saznati.... Zakuni su u "samo nekog na ovom svetu"... SRAC: Nemoj ti meni "u sve na ovom svetu"! Šta to znači? Kad se kuneš u sve. ali ga Emil autoritativno ućutkaprstom. . a<j i am 7 '7 u Emil ga odmeri. izgovorio pravim. I da ostavi Nikolu bez metra zemlje. Ali Vaša se ne da........ Vaša se složi... kao profesor ñaka koji briljira. Pa da on danas meni prebacuje što smo ovakvi.. Beda se umnožava kao malo šta na berzi. Otac me je razbaštinio kad je čuo.. VAŠA: "Anñelku"? ŠRAC: Da! Resio sam! Ali ako izabere da se vrati u grad. kako je moguće da ovaj dečko nije njegov? SRAC: Ah.. koji se opet udubio u formulu čarobnih nokli.... i sve upropasti. zadovoljno. Emil to uvaži zvaničnim pokretom glave. da ga Mali Nikola slučajno ne dohvati. VAŠA: Nema on šta da prebacuje. Obećaj da ćeš mi učiniti nešto. obećaj da mu nećeš savetovati šta da radi. Vaša zbunjeno pogleda u plavo zvono na alaskom čamcu... Oženiće se sirotom. Ali moraš se zakleti da ćeš čuvati tajnu? Emil mu je... bog zna.... sedmi semestar.. tipska stavka njihovog velikog ugovora.... Da ove nokle ostavim u činiji.. VAŠA: Dobro. neuobičajeno za njihov odnos.. Možda je jedino sledeću.. ujka-Srac? Morali bi smisliti neki način da prodajemo sirotinju? Mogli bi se mi još i opasno obogatiti na sirotinji? Alas ga gleda. bez razmišljanja.viñao sa svojim starim? VAŠA: Da.. kunem se u sve na ovom svetu. da. ja ću mu za svadbeni dar pokloniti "Anñelku".. ali onda odmahnu rukom. SRAC: Četvrta godina. SRAC: A eto i neke koristi od mojih studija..

... Od dvanaest i po kilograma zlata. nego što je posumnjao da ta prikrivena nežnost nije samo stvar fonetike. Na brodu... Možeš li ovo da pročitaš? Zvono je bilo premazano masnom bojom.... ali je držeći se dogovora ozbiljno klimnuo glavom.. i vrhovima prstiju ispetlja čičak iz njene kose.. I.Vas dvoje se znate? Ona samo obori pogled. i Šrac.. VAŠA: Sreli smo se. 18. a Vaša u koraku slade čojani šeširić sa glave. Dar carice Marije manastiru Svete Angelike. u koji se njena mlaña sestra povukla. čak se osetio i nasamarenim od starog čudaka.. zanoseći se da bi mogao pronaći kakvu dijademu ili perlu sa avetinjske Austrijske Lañe.. zagonetno se smeškajući. i malo ispreturanog rasporeda samoglasnika i suglasnika.. pa poñe ka vodi.. devojčine zalihe za brod. Emil kao da pročita njegove misli. Ali ne ono o kom se priča. i na mestu koje je Emil naznačio vrhom brice. sretan što onu tajnu neće morati dugo čuvati u sebi. brzo poturi još jedan dugi obavezujući pogled.....73 /\_i7t 7 (Uti mra* Cimbalista. delovao normalnije nego ikad.. čvrsto je stisnu. kao kad zaroni preduboko. Dobar dan. Zvono izliveno u Ulmu. i još neki sitniji tekst. SRAC: I koje magarci uporno traže u Moroškom Dunavcu..... ali on se ipak nesebično osmehnu. postojala je austrijska laña. Prolazivši kraj nje. Ali niko ne zna zastoje tako zovem. kao kajase matorog dorata za kog se zna da neće uteći. koji se. ŠRAC: Evo ruke... DAR-MAR ČARDA (ent.. Na skroz pogrešnom mestu. ali pre požalivši što je on nije pn'i tako oslovio..... kao da otkriva da ih je sve ove godine samo zavaravao daje lud. kao da razvlači testo za griz-štrudlu.Vaša je bio pomalo razočaran raspletom. pa jedva dospe do površine.... noć) . NIKOLA: Hej...71 7K(ic i ani mm. Vaša se priseti gomile pametnjakovića koja se izujedana od komaraca godinama pokunjeno vraćala iz Moroškog Dunavca. ali pre Ijutito nego stidljivo. nego pokušavajući da izračuna koliko on vredi kad mu je tek tako povereno dvanaest i po kilograma zlata koje se voza na ribarskom čamcu.. pozvavši ga za sobom.. ne samo zbog zapanjujuće vrednosti zvona... u inat. i to je tačno.. nego se njegov lanac samo neobavezno namota oko najbližeg panja. a Emil. ni ne vezuje pošteno. Vaša sad već poče da se osmehuje. na šta se Nikola značajno osmehnu. Olinka. potopio ju je grom. dabome! Ovo je Oleana.... ne zastajkujući..... koji on što je mogao mirnije overi umirujućim pečatom potvrñivanja.. na kom Emil vrhom usput izvañene brih'e kucnu po zvonu. u meču "Emil Srac protiv Celog Sveta" on je oduvek i navijao za ovog namćora. i postide se setivši se da je i sam čeprkao po mulju. motajući preñe palicama preko . Mladić osta okamenjen. Vaša mu pruži ruku i pogleda ga u oči. SRAC: Laña je nosila zvono.... i ne okrećući se. Osim nje. opet. Mala Vidra i Nikola smejući su se približavali. zakačivši na njega čičak kao orden. učini mu se? U Emilovim očima zaiskriše zrnca trijumfa.. koji mu je.. SRAC: Da. VAŠA: Ops!? Ona moja opajdara ih skuplja . Vaša zastade. da. a on dotera masku nezainteresovanosti koju je odredio za taj dan... Vaša pre napipa nego što pogledom razazna natpis "Santa Angelica". i tek tad podiže svoj. ŠRAC: Doñi samo! Vaša se uputi za njim do čamca nemarno privezanog kraj kućice. Mislim da ovakav još nema? Mala Vidra porumeni.. ŠRAC: Obećavaš? VAŠA: Obećavam.. delovali su zaljubljenije i sretnije nego što je to Vaši prijalo... i mahnu im rukom odlazeći uz dolmu povijen pod teretom od dvanaest i po planina na leñima.. pa ni ti..... na latinskom. Čudo je kako velike stvari mogu da se izgovore deminutivima? Nikola se trgnuo.. Jel? . Vaka? Tvoja svaka. I nosila je blago. SRAC: Znaš "Anñelku"? Svije znaju... pas -72Nikola je nosio veliku kesu iz špeceraja. motreći na njegovu reakciju. Udahnuo je panično...

dirala sve više.. Andrija nije odgovorio ništa.. Vaša je naslutio da će mu ta karta izbiti par krupnih novčanica iz džepa. DOKTOR SEFER: Da. koji je nevešto glumio da svaki čas odlazi po nešto. ali na te njegove reci Doktor pogleda Vašu. VAŠA: Ide vas danas. baš i nije polazilo za rukom. nosila gajba i sanduka!"? Zalizani je verovatno onog Zalizanog-2 uvek i vodio sa sobom da se ne bi sam smejao svojim vicevima. ali nikog drugog ni ovog puta nije nasmejao... zadržao je kartu u ruci sve dok primaš. Zalizanko je to već zajedljivim šapatom prokomentarisao sa Drugim Zalizankom. Zbog kog se sunce s neba spustilo na svet. VAŠA: „Lako je kad te neko ni ne zavoli. Doktore.. već opisan kao očigledni gospodin. tankih geblovskih brčića i zamagljenog melankoličnog pogleda. -74i idu ?m aj Tad samo tamna strana srca zaboli. ali ga je očito... Nema je u ljubavi! Čudno... Prošavši čitavu salu svirajući solo. takoñe zalizanka.. koji je jedini pokušavao da liči na kartaroša. Arona Mlañeg.. po njegovom i inače očajnom pogledu nije se moglo odrediti da li je to zato što tu pesmu čuje prvi put. Sep Buci je svojim savršenim osećajem za takt poslednji ton pred sledeću strofu odsvirao unisono sa poslednjem korakom do Vaše. kao nokti voljene žene po leñima. i Vaša pomisli da će morati biti oprezniji sa nekim ko blefira tako savršeno ? ANDRIJA: Nisam mogao pre.. ružama oko inicijala izgraviranu tabakeru. odmah prepoznaje. SEP BUCI: „Kis napraforgo.V5 . Taj svat je imao i svog saradnika.. i Vaša nikako nije mogao da ulovi njegov pogled. nego znajući da će Vaša to preuzeti na .. od sebe ka suprotnim uglovima. ali kad je već i Vaša progovorio.. na čiji se potez čekalo. am mrti£. kao da na nekoj velikoj premijeri spušta sklopljeni program u krilo.. ZALIZANKO: Ko ima sreće u kartama.. ali je ispoštovao Doktorov aristokratski gest.. što mu.. polako kompletiramo spisak poroka Dr. sigurno ne bi dopustio da mladi Tereček uñe baš nekako u tom trenutku? Bilo je suviše ljudi kojima je Andrija želeo da se javi. mah goropadni cvet.. a i onda ju je odložio na talon tiho... pa sve do rumene dame sa tačkastoni konobarskom tacnom u svojoj ruci. bolno a slasno. sve do trenutka kad je prišao stolu. sedi i Doktor Šefer. koji takoñe nije imao problema sa ritmom. ni neukusnom šalom.. No. Sef era. Zureći da navede svoj alibi. Violina kreće temu koju Vaša.. Bog ne zalazi u čarde.. a Vaša suviše mutan. Andrija je dao dovoljno podataka Zalizanima koji su čitavo veče bezuspešno tražili nekog s kim bi se kačili. bilo prirodnije od od pojave četvrtog tipa za stolom. Da je bar malo pazio.. možda malo poročniji nego što bi mu to društveni status dopuštao? Uz srebrnu. a ne onog ko ih je izgovorio. od blede pikove dame u njegovoj.. " Doktor.. uvek je i kristalna čašica „megmergez gyumolcs" likera koji se inače ne može redovno naručiti čak ni u Dar-Mar Čardi.. po čemu se nepogrešivo moglo zaključiti da on to nije. sudeći po razvoju partije. Doktor gaje pogledao potpuno mirno. " Za stolom... Činovnik je bio suviše mator.. kako se primicala stolu. odlazeći. sa kartama u rukama.. i podatkom da Irenka i tu čašicu i taj liker čuva samo za posebne goste. ni tipično idiotskom imitacijom srpsko-mañarskog akcenta. ponovo nije krenuo u solo. desno od Dr. Teča popisuje robu.. ili zato što je čuje hiljaditi put. i okreće se preko ramena ka primasu koji se smeška znajući da gaje „našao" tom pesmom. ni ne posegnuvši za popriličnom gomilom na sredini stola. pa bi im tako i prisustvo urednog sredovečnog činovnika. pa me je zamolio da ostanem.. Doktor se zaslušao... taj bi još mogao i odgovoriti? . A ko nema sreće u ljubavi. Do sad sam premeštao sanduke i gajbe. pa zato i ne brine puno šta se u njima dešava..... Oni koji tumaraju ponoćnim Hadom kocke znaju da tu likovi nisu tipizirani kao u romanima.. Doktor suviše nezaineresovan.instrumenta..... ne zato što se plašio. tim pre što je ovaj violinu slušao i dalje. nije odoleo a da ne bubne naglas otrcanku koju svaki amater izgovori bar jednom u toku partije. Nema je ni u čemu. ZALIZANI : Kako te je tvoja teča zamolila? „Ostala ovde. a onda je bilo već kasno.. pokušavajući u sh>ari da šacne stisnute i birokratski poredane Činovnikove karte. preko puta Vaše..

. takoñe nevoljno ustao.... da vaze.. pa je konačno ustao i Vaša.... DOKTOR ŠEFER(potvrdno): Ćuti. Ja..... nećeš.. Zalizanog zakucao nazad u stolicu.... Ništa više.. KAPETAN NAð-MANDIĆ: Vama dvojici dajem slobodno. sve o svemu? Ako ne znaš.. KAPETAN NAð-MANDIĆ: Ti.. koji mu se potpuno neodreñeno smeškao. Kako-tako. ZALIZANKO: Ja? Mañarski? Ne znam ja ni reč. odvojena od slomljenog vrata koji je još držao u ruci.. Govori četiri jezika. koji nije iskoristio priliku da zbriše sa Činovnikom. ali čim je ovaj krenuo ka Vaši. gitara je kao retardirana marioneta skakutala pored njegovih nogu.. ali i dalje viseći na žicama. nije mu bilo teško da od razbijene gitare i razbijenog nosa sakupi dovoljno delića za mozaik priče. pa je onda nešto došaptavao svom zamuklom drugaru. Vaša nije imao kud. a osim toga adresirano je sa „ti". Hoću da kažem daje Verebeš pametan. ionako klimava pravila kafanskog bontona potpuno su prestala -76?V«c 3 mit mi a.. Vaša je „ bekhendom". na šta je i ovaj pogledao u tom pravcu. ali uplašilo je jedino njegovog drugara. sad već sigurni da pred žandarima neće dobiti više batina. DOKTOR SEFER: Kapetane! Ja sam kriv. ni Švapski! DOKTOR ŠEFER (mirno): Onda ćuti.. shvativši da će morati da se umeša. još ifrknuvši prezrivo. Prihvativši u meñuvremenu svoju gitaru.. Doktor Sefer je prvi upisao jednu krupnu tamnu notu svog baritona... Zalizanko ustade i mangupski se podboči otkrivajući nožić u futroli pod prslukom.. ne pomerajući se.. sa potpuno druge strane od one sa koje je očekivao. DOKTOR ŠEFER: Ne... i usput sačuva dostojanstvo folirajući da je i dalje on taj koji odlučuje.. ali za njega je i to bilo dovoljno da odustane. pitanje je stiglo umesto odgovora.. ali ovaj je samo mirno kupio karte u špil.. I uopšte.... u prazan prostor nakon neprijatne četvrtinske pauze. čak i opreznije od Zalizanaca. Opaka su ovo vremena. KAPETAN NAð-MANDIĆ: Molim vas da budete pažljivi. opet!? Ti baš daješ sve od sebe da te primetim? Zar nije jednostavnije da mi pošalješ pisamce? Aportira narednika koji je spremno čekao u pozadini. okrete se jadnim Zalizancima koji su Ijutito naslućivali razvoj dogañaja. Ni Mañarski. od čoveka koji je „vi" govorio čak i Irenki Kelnerici. ZALIZANKO: A-ha? A znaš li i ti. u koju je ovaj klonuo rascopanog nosa. jedino kako je to s leva mogao munjevito izvesti. što više nije bilo iznenañenje. ZALIZANKO: Molim? Zalizanko kao da nije dobro čuo... Kapetan Nañ-Mandić stvorio se u dva koraka. ponovo se u odlasku uzmangupisaše fiksirajući Vašu i Andriju... ja ću ti reći. a Andrija... Nije lepo.. a kapetan samoljubivo zastepa par koraka po drvenom podu. Doktor se još jednom umeša. . Drugi zalizanko je u istom paketu od Andrije dobio samo ćušku. gospodo! Zalizani. potpuno neočekivano.. DOKTOR SEFER: Ti sigurno govoriš mañarski bolje nego što Gospon Verebeš govori srpski? Zalizanko se višestruko zbuni.. O-pa ka! Doktor se uozbiljeno nakloni. Malo sam brljao.... što je verovatno trebalo da uplaši nekog drugog. nije ga trebalo puno nagovarati? Ipak. koji je. gospon-doktore. da bi se okrenuo svom sufleru sa istim podsmešljivim osmehom. Jasno? Mag-la.. povukavši se korak nazad.. Vaša je procenjivao štetu na tamburi.. Momak je samo želeo da me odbrani. Duuuuuuuuum!!! E. pokušavajući da malo dobije na vremenu. sad je nelagodno visio u ..... Kapetan žustro opozva žandara. Ne ismevaj pametnije od sebe.... pa onda ka Doktoru....77 /\ ih i (im mru. ZALIZANKO: Hoćeš da kažeš da sam ja glup? Pošto je i on prešao na „ ti". lupivši na kraju petama kao da predaje raport Doktor Šeferu. i isprati ga pogledom..... Zalizanko Dva je dotle podsmešljivo odnieravao Andriju.. zablenuo se u Doktora.. naslonjenu pored.. no... „doktore".sebe kao i uvek kad do toga doñe. Zna puno svega o svemu.. Niste obavezni da više dolazite na ovu čardu.

. i smeli se prošara zvižducima i povicima negodovanja. Obojena palinka bila je lekovita.. Tipuješ kralja. doñe crna.. i pomisli kako bi i njemu noćas trebala takva žena.. Zbog teče. Vaša pokuša da lizne liker onako kako to Doktor čini. Sve se poremeti. Ali. ali na njega pomalo liči da više uživa u svojoj nego u tuñim ulogama.. uleti dečko. Onda tvoje karte ulaze onom do tebe. neku knjigu sa velikim izrekama. kao suzu skotrljanu niz grlo? Znači.... ta karta mu je došla u najjačoj. ali kakogod daje Doktor Šefer zove..... tek tako.pub". mladiću. primetivši da u ovom razgovoru sve njegove mudrosti na -797 fcra/M pre zazvuče kao podpitanja nego zaključci ? VAŠA: Sad mi je žao.. kao ñak pod klupom. Meñu glumcima se odjednom pojavljuje ogromna izviñačka senka.. Andrija izmeni pogled sa obojicom...... Doktore. a reci kao „doviñenja"...... MALA VIDRA: Sedi. i slast kruške. Na platnu improvizovanog bioskopa vodi se teški rat pitama. Čekaš crvenu damu. pa odmah povučeš keca koji je falio.. ali... u poznim te godinama može ubiti. Znate kako to već ide? Odmah se pokaja što je to rekao? Neko dvanaesticu zove „žandar".. kad da te dotakne tajno. ali i tako proizvede zvuk sličan nervoznom traženju nečega u neurednoj ladici sa drangulijama.. Razočaranje vam je kao „male boginje". ali trza se na svaki -80c ? ai" ?ru L direktan pogodak pite.. i kad da iz džepića svoje zategnute kecelje stvori još jednu „posebnu" čašicu za tvog sugovornika. zacenjujući se potoni od smeha.. i diskretno se udalji. Samo škljocnemo na pun mesec. Ionako . nisu mu se učinile prikladne....... Šeferje i na ovo imao spremnu repliku. i odloži je što je -78ZV «c ? a tu na tu pažljivije mogao.... kao da se ne prikazuje burleska nego priča o strašnom grofu iz njenog Transilvanskog komšiluka.. Nešto sam razočaran. „laku noć" ili jednostavno „idem. Ne vredi zbog toga dalje lupati tambure.. i odjednom oseti miris kore višnjevog dn'eta. Al tako mi došlo.. i dotače ga tek ovlaš po ruci.. kao neobjašnjivo promakli adut. Rasturiš kombinaciju. Vaša na te reci odustade i od poslednje pomisli da bi se mogla popraviti.sredini.. krije li on to pod kariranim stolnjakom.. šta da radim? To nam je u familiji...". i ponovo upotrebi onaj svoj patentirani naklon kombinovan sa sleganjem ramena. i on se pre osmehuje nego što se smeje.. Ili neće? Jedno od ta dva.. tref ovoj farbi.... Doktor je lako postavio dijagnozu.. proći će.. neko „dečko". ili je razočarenje jednostavno oblast u kojoj je ekspert? DOKTOR SEFER: Mladi ste...... VAŠA: Neka... Vaša se odjednom počeo osećati kao potpuni početnik. DOKTOR SEFER: Bojim se da znam.. Nekad sam ðavo precepi špil.. ali Vaša po tom otisku prepozna na njemu još hiljadu njenih otisaka.. i stiska Nikolu za ruku preplašeno. .. kao čarolijom... Dobitak mami.. u tome je trik? VAŠA: Znam..... Nikad nema tako velikog dobitka kao što to gubitak može biti... taman toliko koliko je i ono što gaje obuzelo bilo bolest. i. Doktor podiže pogled ka njemu. sveznajućim pogledom pomirenog bledunjavog aristokrate. izbila mu Damu Herc iz ruke. i treba da ste razočarani... nijednom od njih nije se imalo reći ništa što ne znaju. IRENKA (Vasi): Može jedna? On potvrdi žmirnuvši. Nikola je ponosan na svoju zaštitničku ulogu. recku breskvinog lista na jeziku.. Irenka se u tom času stvori sa likerskom bocom iz kog je dosipala piće Doktoru.Ge" nikad nije štimala kako valja.... Pod iskusnim.. DOKTOR ŠEFER: Al da se baš ne rukujemo? Vaša iskosa prostreli Doktora. neko .. sad mu je vreme. DOKTOR SEFER: Žali bože gitare. skoro ga se uplašivši. Dančo! Tu sam! Ona je opčinjena filmom. ANDRIJA: Hvala. koja zna kad treba da ti dospe piće. Verujte mi na reč. DOKTOR SEFER: Greška je igrati na samo jednu kartu... Ako ga ne preležiš u mladosti..

. i namešta na tacnu kraj visoke čaše sa limunadom.. možeš biti šta želiš. lak je rumunski. Kad već ne mogu ovde nekog da fljisnem tortom. Mala Vidra se iskreno nasmeja. posadivši se u široku pletenu naslonjaču pre nego što je uspeo da smisli izgovor. a i da je mogla. MALA VIDRA: Naučićeš.. Mala Vidra spremno levom rukom pomilova Nikoline prste.. A šta on to želi da bude? Blic ne samo da sevnu.. Ma... da bi se. kakav lije tek na lekarskom pregledu? NIKOLA: Ne...... da bi ostali braći pred očima. i. MALA VIDRA: Ops! Pardon! Da.. škiljeći pod titraj em projektora. ne pitam te za recept. Da sviraš. No.... Ipak možeš biti učitelj. sa Emilom. ionako preozbiljno odeveni Nikola. Mala Vidra to uočava.... a pivo pred njega.. priñe i podiže Nikolinu šaku spuštenu na naslon. Mala Vidra jednako žustro zastade. picnuta po poslednjoj lañarskoj modi.. Na Bogosloviji učimo samo grčki. MALA VIDRA: Nemoj? Tradicionalna ? Koliko kašika brašna. takoñe neprimerno svojim godinama. profil Večite Devojčice. pred nju.. pre deluju kao tri razbojnilca koja nameravaju da ih orobe. nego iz njega još i reka pene poteče ka sledećem kadru? -82ne rani rnrrtjc Uštogljeni konobar smiče ogromnu kriglu ispod slavine.. Misleći da je to on sam uradio. gdegod ih sretneš. ne crta se šablonom koje baš svaki konobar nosi u džepu.. proverivši da li mu do pola zavrnuti rukav pokriva tetovažu.. ali ih i dalje ne ispuštaju iz vida. Francuski. to mu nije smetalo. i nije mu bilo neugodno samo zbog poziranja kameri. MALA VIDRA: O. doñi! Fotograf ga je već uhvatio pod ruku i postavio iza nje. tas neprijatnosti je malčicko pretezao... MALA VIDRA (na rumunskom): Hajde. i neprijatnost prouzrokovanu prgavim obraćanjem devojkama koje je znao. pokrivši usta vrhovima prstiju.. U tom momentu nailaze na punkt za fotografisanje koji je fotograf postavio pred radnjom.. Zadnja rečenica je glasno. a onda ñavolskim gestom zamenjuje doneta pića. zabrinuto promiču druga dva Oleanina brata. na šta se oni trapavo ukopavaju pred prvim izlogom. To je neka njihova tradicionalna pita. koja.... i u drugom tonu. Promenadom promiču doterani meštani. zadržavši se na njima...Pite i dalje lete platnom. divan! Bože moj. ne bi puno videla... dobro. Nikola je vagao prijatnost izazvanu njenim romanskim temperamentom.. a sad brblja kao da je roñena u Satu Mare. divan. upućena mesnim oštrokonñama kraj kojih su upravo prolazili.... I staroslovenski.. divan... blesavko! Samo kažem: blago njima što su tako ludi.. To je kao italijanski. komentarisale kačket na njenoj glavici. Bio je iza njenih leña pa nije mogla da vidi kako je reagovao... za divno čudo. i koje su.. Moja mama nije znala ništa kad se udala.. Voziš brod... na žalost. koja se na kupalištu za opkladu iz stoja na rukama triput sklekom spušta nosićem do maslačka. to je lepo. i -o1ona ga vragolasto pogleda. i nelagodno se osvrće ka Oleaninoj braći. kako su šašavi! Šta bih dala da mogu samo malkice da razmaknem ono platno i pobrkam se s njima. Iz sepije zatamnjene sale svi uskoro žmirkajući izlaze u šarenilo julskog dana. primetivši kako je Baron prekorno posmatra .. Da možeš da se ispričaš sa Starim Slovenima. dabome. pa se tobož uzdrža.... Baronica se anñeoskim smeškom zahvaljuje. limunadu. Možeš da loviš ribu.. MALA VIDRA: Pa. i brzo hedonistički naginje kriglu. a na Velikogospojinskom Vašaru nožem pogaña lubenicu na dvanaest metara.. ni ne pokušavajući to da prikriju. / da im fotograf nije dao znak da se umire.. pa je premesti na devojčino desno rame..... koliko jaja? Ej. u čijem podnožju. i zadimi se. nego kao neko ko ih čuva. nego i zbog poliranja raznolikoj koloni šetača koja je iza kamere zastajkivala.. i prekorilo im daje znak da se malo odvoje. i spušta ih pred Baronicu i Barona Beslin. kao da se saginju da ne budu pogoñeni. divan je bioskop. zabacuje ruke na leña.. NIKOLA: Nije to torta. Sa tim još nije želeo da se šali.. Pronosi je kraj dvoje mladih. koji. ali.. Fotograf koji ih je u meñuvremenu neznatno pomerao. to uvek zatreba. Znaš malo francuski? Nikola se ukipio pred objektivom.... Nikola bi posle njene rečenice tri sekunde ostao potpuno nepomičan. pokušavaju da pronañu mesto u delu bašte koji se graniči s ulicom.

. stvarno. dobro... Ali ne baš na svaki? Biti paor.. nećeš na zemlju. Paprika. NIKOLA: Znaš. Koja je to zvezda? MALA VIDRA: Nemam pojma! Nikad nisam stigla do nje! Uvek sam poslušala već srce. To je nešto što mije puno značilo. čekajući priliku da postavi kratko pitanje. Jedna izreka kaže: Prvo pitaj srce šta da radiš.. Nikola se osmehnu setno... NIKOLA: Naslušao sam se ovde toga.. MALA VIDRA: A možemo i da sadimo svašta.. Znaš već... a onda se osmehnu i prevrte očima pokušavajući da nañe reč. NIKOLA: Nemoj... Krastavac! Bilo bi lepo sa njom u martu saditi kastravete.. Njen pogled ipak se na trenutak zakači o sidro sa srcem na vrhu. Svo vreme je prema njemu gurkala upakovanu kutijicu. NIKOLA: O. Ceo život gledaš u nebo.... pa tek onda pitaj mamu. veruj mi.... Oleana..... za sreću. ili sad već njegov. čak je pomalo i likovala što je. da se ne prospe..... većpomenutog. Ali. MALA VIDRA: Ovaj. ganutim pogledom. Nisam ni mislila da se trampim...... da nije nehotično odredila stanište njihovoj ljubavi? MALA VIDRA: Svejedno. za nju se može reći sve samo ne daje mirna curica... i uživajući u svakom trenutku. o. Nije to isto...... -84/Vjfft ? (Uli na MALA VIDRA: Pa.. Mala Vidra uzvrte se na stolici. Ona licka sladoled sa kašičice obrćući je kao lizalicu. Da te seća na naš prvi pravi sastanak.. "■-' " /v^ffc reuujnraj:.. i zahvali joj se iskrenim.. Tikvica. Ne moraš učiti bogosloviju da bi ceo život gledao u nebo? Iskoristio je pipavost teme daje prekori što ga svaki put natpameti.. Zbog.. MALA VIDRA: Znači..... NIKOLA: Blago tebi. obrisavši heklanom nadlanicom rukavice penu sa usne.. Nećeš na vodu. kakav sam samo magarac. jer ventje da on to iz svojih patrijarhalnih razloga samo traži najpouzdaniji način da nakrca kao hrčak onu kućicu na vodi... neuobičajeno za žensko-mušku priču.. MALA VIDRA: Nije bitno... a u maju brali krastavac. i odsmehnu Baronici koja ju je razneženo gledala povezavši njihov današnji randevu sa završetkom trke na reci. ne može uvek tako...... Učitelj sam mogao biti odmah.. kroz koje je bio proturen lančić na njegovom vratu.. Imam za tebe mali poklon... Podiže pogled ka Nikoli koji je zaljubljeno gleda. Kako se to kaže na tvom jeziku? Mala Vidra u njegovim dilemama još uvek ne nalazi povode za brigu. kao pržena zrnca suncokreta... Siguran sam da on . mala kutijica koja se gurka preko stola ovog puta putovala u suprotnom pravcu....... A ja nemam ništa za tebe... Vaša sigurno.. Dobio sam ga od Vaše........ Staviše.. Ali nek padne malo i na „kastravete". a nije joj ni bilo.. Kao dodola. ne shvatajući šta tu nije jasno... Da pada na papriku... nosića. Pa tako ceo život... nemirno se osvrnu.. i njeno je gnezdo pod strehom.. Kastravete. Tatu srećom niko ni ne pominje. MALA VIDRA: Promišljeniji? Znaš kako? Nikako! Kod nas ta reč ne postoji. Nekad čovek mora biti. kao nesigurni maturant na ispitu. Ona odmahnu kao da joj to nije važno. ponovo preobratila u anñelka. U oblacima ne živi niko. a na tikvice ne. ostaje nam jedino nebo. NIKOLA: Uzmi ga... Moj tata kaže da ovde pametan i vredan čovek može da živi od saksije zemlje.. i nepopravljivo bezobraznog. molim te. pa zvezdu „dorleu"... i zbrine buduće kapetane male prerañene barke... da ribarim.. pažljivo.. on to primeti i postide se što nije prvi resio taj rebus ljubavi i lañe. A čak i lastavica nebom samo putuje. džepni sat sa lančićem... NIKOLA: Kastravete? Devojka ga odmeri upitno.... A sad mi znači još više.... koju on pažljivo otklopi ugledavši njen. „Ako rodi-ako ne rodi?".... Nikola i Mala Vidra za to vreme poručuju sladoled. ali.. kapetanišem.promišljeniji. oni su na ovaj svet i došli kao na izlet. Samo neostvareni snovi.. i on se tek tada vrati na neka prethodno neodgovorena pitanja. Nikola se zamisli. i istog časa ga skide i prespe ga u njen otvoreni dlan..preko novina.. vračaj da ne pada.. Da sviram!? To bi možda Andrija i Vaša...... Posle gimnazije. NIKOLA: Zvezdu „dorleu".. A to. Vračaj da pada kiša... nije tako lako kao što se čini. mada on nije baš tako zamišljao svoj život.. kad ona to kaže onda to deluje potpuno jednostavno.. Ona ponosno podiže glavicu..

. i u svojoj ženskoj zaluñenosti ponadala se da bi je možda mogao poljubiti. i nežno joj ga preko glave spustio do vrata. Trgla se razočarano. Najzad je ponovo rekao nešto lepo. Iskusniji znaju da "lepo" ne može biti "suviše lepo". osetivši se zaprošenom. Kratko. ali kiše nije bilo nedeljama.. prepuštajući momku odbranu svoje časti. Stvarno ne mogu. Pisaću ti.. ustao. njemu nije očito nije značilo ništa. znala je da čoveku kom u takvim trenutcima treba govoriti šta da radi.. odmahivao je više tom ružnom snu nego devojci u automobilu. stoje zaista i bio. već nekoliko automobila u mestu. ostanka. no. JELICA: Nikola!? Doñi ovamo! Slutio je da Oleaninu ruku više nikad neće dodirnuti. Vladika misli da je sigurnije da sam u gradu.. ne odolevši da joj poljubi kosu koja ga je potpuno sludela mirisom jutarnje reke.. Razumeš? Klimnula mu je nešto kružno.. kao što to rade samo ñakoni i pobožna manastirska ispomoć..... i žurno je ponovo vratila ruku ka njegovoj. NIKOLA: Ne mogu.ne bi imao ništa protiv što sam sreću preneo na tebe.. gde je najbistrije.. a opet. ali joj se nije dešavalo da joj tonu i kućice na vodi. što nikako ne znači da i nisu tamo . znači da nije pomogao parfem pod čijim je oblačicem protrčala žureći u grad? MALA VIDRA: O. uz otmeno varoško drušU'o.. Sad će i ovde proglasiti mobilizaciju. potpuno drugačiji nego maločas. NIKOLA: To je Vladika Aurelijan. uzdahnula je duboko... i još dok joj je prilazio. zabacila glavicu i zagledala se u zvezde koje se po danu samo ne vide. i da on to poslušno usvaja. već se zabrinula daje sve lepe reci sveta potrošio na onu uspavanku? Lenger je odjednom poprimio kristalno jasna značenja. Jer kad se učini daje tako. i kasnije stihovima. I bluza mi je sva... uozbiljio se i uneo malo napred. Vladika Molsko-Potiski... Označi nekako to mesto.85 f\_tiv i tim mrać NIKOLA: 0. na sredini.. najgora uvreda naneta joj je tek kad se... uvek se treba oprezno osvrnuti oko sebe.. obišao sto.. što je moglo svašta značiti. nije sedelo i njegovo preosveštenstvo Aurelijan. U tom pokretu sat zasvira. -86J"v ili. zaboga. NIKOLA: Objavljenje rat Srbiji... ako je sad pusti... smiraja skitnice. . jer se narogušila kao majka koja peti put doziva dete iz dvorišta. devojka? / sam poziv mladiću bio je donekle uvredljiv. i zašaputao.... a i Vladika..... Povukla sam vedro sa najveće dubine..... sa čamca... prvo iznenañen samim zvukom. Nikola podigao sa stolice.. Zastao je u polasku. ali to je izgleda ipak stiglo do nje.... prepoznavajući melodiju začuñeno pogleda ka njoj.. Nikola koji se vratio na svoje mesto.. kao onda na obali.. bože. ali. Bilo je.. ali ni u jednom od njih. Kao da je želeo da nastavi taj ritual. Nešto su mu objašnjavali i on se osvrtao prema Maloj Vidri. Sva mirišeš na Tisu. znam! Uvek perem kosu kišnicom. nekom greškom tačno na vreme. i ona zagrize usnu pomislivši da bi to mogao biti božiji znak. ne odgovorivši ništa. do zemlje. blago ga odgurnuvši od sebe. kao simbol mirne luke. ona zaista nema šta da kaže ? No... molim te. I zaista. kao da prostire čilim pod njegove noge. i stamenu devojku koja je viknula Nikolino ime. JELICA: Nikola! Nikola! Svi sem dvoje zaljubljenih odavno su gledali u otvoreni automobil koji se zaustavio na putu pred baštom.. koji se sa zadnjeg sedišta dotle političarski smiuljio prolaznicima. a podsmešljivi ton poslednjeg pitanja bio je već poprilična i potpuno definisana uvreda na račun Male Vidre ? Teškom mukom se uzdržala... Uskoro. Ne vredi.. Dešavalo joj se već da joj tonu lañe. a onda. I uvek samo tu uzimaj vodu. NIKOLA: Nisi me razumela. ne bi mogao? Da ti nije to. i UJii mi tu JELICA: Nikola!? A zašto. Nikola zastade još jednom. istina. Na ujaka. Moram da vidim šta hoće. kao u groznici... požurio je da ruku hitno pošalje na ono mesto gde se zadnji put srela sa njenom ručicom.. izmamio joj je nazad lančić.. i na njegovo oklevanje odjednom se našla u bezizlaznoj zamci? Poželela je da mu kaže šta da radi..... možda. Već se klanjao pred Vladikom duboko. ... videlo se da ga poučavaju šta da učini. ali on je samo spustio na sto njen poklon...

koji je..lfliu Onoj pesmi? Roj mušica začuñenosti sad spopade nju. MALA VIDRA: Ne brini... Samo da dam nešto Nikoli za put... ionako uzdrmanu lošim sledom dogañaja... i zato mu je prišla tako blizu...87 7\.. i pomolila se da se ne ponizi toliko da još i zatraži lančić nazad....Jl<..... Aron. MALA VIDRA: Žalim... Otilija... ali znala je da ima šansu na samo jedan hitac... NIKOLA: Ne: slično! Nego isto! Odakle ti to? Nekako joj je laknulo. NIKOLA: Ja ne pišem pesme. taktika kontranapada zbog nečeg je zatajila? Ali ono od čega je najviše zaziralo bila je tamna uniforma višeg poručnika na njemu? .... I ne dovodiš muziku pod prozor nekom ko ti se dan ranije izlanuo da čezne za tim.. i pozvao ga da plati. To je sve.NIKOLA: Hej? Ovo je slično onoj pesmi? . ali već sledećeg trenutka zauzima arogantnu pozu. Na korak od automobila. Shefer... dajući mu na znanje da o tome više ne razmišlja. kao da je znao gde će se ona pojaviti. Truba automobila se ponovo oglasila. ne slomljeno. MALA VIDRA: Sad znam... (ext.. Ne usuñujući se da gleda za njom.... ali izgleda daje u tome malo pr eterao. MALA VIDRA: Izvinjavam se. Primetila je da se zagledao u sidro na njenim nedrima. Da je imala više vremena sigurno bi to pokušala izdaleka.. i Nikola poraženo raširi ruke.. ne. Ona ga gleda podozrivo. TILA SEFER: Ti ćeš na kraju početi i da me proganjaš!? DOKTOR SEFER: Ja ne. Pokušava da je zatvori. kojom se uvek izvlačila kad bi bila uhvaćena u nečemu. nije navikla da joj odgovori tako brzo i odreñeno.. Jelica nadmeno klimnu glavom. ona je priču povezala minutpre njega.. Dr.. priinetio je kako ona preko njegovog ramena Ijubopitljivo prati nekog ko ga sustiže. Otilija se uplaši. i ne ide tačno. Ali promaklo mi je da ti to nikako nisi mogao znati. NIKOLA: Ali da sam to prvi čuo. ipak nije isto kad te ostavi princ koji ti je spevao pesmu. nije to sve. Ali bile su to „stambolske šampite" . Ali se nadam da će taj ñavo koji te proganja već jednom posustati. sumrak) ~ o!? : raJU mi tt£ Otilija Šefer ušunjala se kroz malu gvozdenu kapiju kroz koju se iz donjeg dela vrta izlazi ka obali. pogledom je potražio konobara... NIKOLA: Pa.... kao žandar koji čeka lopova pod merdevinama naslonjenim na otvoreni prozor stražnje mansarde. 20... ne.Bela lepljiva masa zaslepila gaje a da nije ni video o kom kolaču se radi.. Stajao je na stazi. i uspavljivao me je kad sam bila mala.. osmehnuvši se Jelici.. ali negde zapinje. Ja ću ga vratiti.. i tako dalje.. m 1 ttlll ?UTLljL nego naprotiv. smaknuvši salvetu sa kartonske tacnice na kojoj je nešto nosila..... Ovi ne prave „tradicionalnu pitu"'... i ćušnula visuljak u izrez svoje bluze. Išao je ka automobilu polako.... Poznao ih je po ukusu. DOKTOR ŠEFER: Moraš je malo povući gore. Jer ono odavno nije ni uz mene. verovatno ni on sam ne bi bio na svojoj strani. i kad te ostavi princ kom je neko drugi spevao pesmu za tebe ? MALA VIDRA: Od tate.. O. Ko zna? Ja sam kriv jedino za to što nisam umeo da te prvi sretnem. Ali. gospoñice. stoje dostojanstvenije mogao. naravno bio u najudaljenijem uglu bašte... ali je za svaki slučaj progovorila prva... ml. ove palanačke curice sparno ne znaju kad je dosta srozavanja? Mala Vidra pogleda zbunjenog Nikolu čedno.. i ona se udubljuje u to toliko da prestaje da bude oprezna. Ja nisam. bojeći se da čitajući roman o njih dvoje. I da ćeš naći svoje mesto. ni u ovom domu... Nije bilo potrebe da nastavlja rečenicu otkrivajući ko je to mogao znati..

.... Doktor je pogleda.. Ona pokuša da pronikne u senku pod širitom njegove kape. Kučkom? Nije želeo da je uvredi. Malo je žena koje ne bi zaplakale na to što su čule.. na primer? Pogledala ga je povreñeno. TILA ŠEFER (skrhano): Nazivaš li ti to mene. DOKTOR SEFER: Davno si ti mene ostavila.... na maskenbal.. sve je već sreñeno. Šnaucera. -90/V <!<..... Tila. Učini joj se da se opet ukazuje prilika za odbranu napadom. Njene oči dobiše onaj titraj srndaća zbog kog ih je zavoleo. DOKTOR ŠEFER: Čekao sam te samo da se oprostimo..... znajući da ona ne bi bila takva. tim pre što ju je iznenada neodoljivo podsetio na markantnog udovca u kog se pre četiri godine zaljubila.. Ceo ovaj rat je i započet zbog mene..... naziva normalnim čovekom i zato što s tom željom ume da izañe na kraj. Bila je suviše gorda da mu padne u zagrljaj.. ali čim u periodnom sistemu reci bude izmišljena i reč za . /t On se osmehnu ponovo...TILA ŠEFER: Zašto si to obukao? Gde ideš? DOKTOR SEFER: O. Sve drugo.. Tako se voli jednom u hiljadu života.. I lično mije poslao pozivnicu... Još ćeš ti naći naći nekog.. nisam.... izmeñu ostalog. Kad se u želju uplete i ljubav. čudno... ali u nešto nežnijem akordu.. i pokajao se što je tu poslednju dominu reći okrenuo naopako.Papiri. To stoje rekao nije rekao da bi izazvao sažaljenje.. Arone... Bila sam. petnaest godina ovog.. Osim nas.... Bio bih malo sebičan da očekujem da mi se to desi još jednom u preostalih desetak. Onda ništa od ovog što sam rekao o psima i ljudima više ne važi. On se tužno osmehnu.. Ne voli se jednom u životu.. ipak je ona samo žena. Još onda kad si mi prvi put zapretila da ćeš me ostaviti.... i dalje u onom tužnom tonalitetu. Otilija spušta gard.. Svaki normalan čovek poželi tuñu ženu....... recimo. Ne moraš da se odazoveš... i drugi adut joj je izbijen ?Pokušaće da jednostavno ignoriše situaciju... Šefer ne dopusti da ta njena pauza potraje predugo.. znala je da kao žena uhvaćena na kapljici bašte zaslužuje da bude nazvana raznim imenima.... moja draga... Znači istina je? TILA ŠEFER: O. Ni tražiti..... v DOKTOR SEFER: Ne još. a taj čovekje bio suviše gord da bije u zagrljaj prihvatio.. TILA ŠEFER: Šta to govoriš.... dokumenti. f\ a*z i tuii ?ni i TILA SEFER: Pa sve i daje kraj. Izvini.. DOKTOR SEFER: Naravno da moram... Dr..... Nije kraj sveta.... Da se časno izvučem iz svega.. i razgovor svede na svakodnevan ? I to je ponekad palilo? TILA SEFER: Ali. TILA SEFER: Kao da ti nikad nisi poželeo nikog drugog? DOKTOR SEFER: Naravno da jesam... DOKTOR SEFER: Mislim da neću. Mrzela ga je zbog te nadmoćne dobrote. nisi čula? Ona uplašeno pritisnu ruku na grudi. uznemirila se..i uiu rn? a... Kako sam tebe voleo.. TILA SEFER: Ne razgovaraj tako sa mnom. Tako bih te možda nazvao da se nije umešala i ljubav. DOKTOR ŠEFER: Nije važno. Bila si na verovatno jedinom mestu gde mobilizacija nije proglašena. a muškarci su i izmislili ratove da bi se pred Ženama pravili važni... Ali se. ali baš o tome je Doktor i govorio: Malo je žena kao Tila Sefer. mila.. Zbog oboje. Njegovo Veličanstvo Franc-Jozef organizuje veliki maskenbal. Za razliku od normalnog. Tvoje godine. Ozbiljno ti kažem.. ti! Dao si mi suviše slobode.. bar ne na taj način.. ali ju je ipak zabolelo. te reci su dopirale iz nekog mraka. Ari? Nevoljno se trgao na njeno tepanje.. Onaj tužni osmeh vrati se kao talas.. Ostaviću te. kao iz hladne ceviprislonjene na slepoočnicu.... Zašto joj jednostavno nije lupio par pravih šamara umesto svega ovoga? TILA SEFER: Ti si kriv! Da... DOKTOR SEFER: Proglašena je opšta mobilizacija..... i plašili ih njima... Baš prvi.

zašto je i pomislila da on ne pozna sve te prečice? Zatvorio je vrata lako. i tu vrh četkice upravo ispisuje slova. čak ijedan kriškasti balon iz čije korpe mašu putnici. a da se iza nemarnog grma nezainteresovanosti kriju zvončići najistančanijih osećanja. u drugom delu počelo se razbuktavati iz starog žara.. i taj će njegov pogled biti -92potpuno objašnjen. Tila...... Upravo kao kip nesretne princeze sirene iz bajke. Prošao je mirno kapijicn. raštrkane palacke i dve ribe koje proviruju iz talasa.. Da. u gornjim Icvadratima okna. i to ju je najviše poražavalo. 21. Otilija. i začaran. da se resi njegovog cinizma... Primetila je da ne oseća ništa. Pokušala je da vikne njegovo ime... ali Dr Sefer Mlañi je besumnje o njoj razmišljao mnogo više nego ona o njemu. izgledao joj je odjednom kao vitez spram malog paža iz dućana sa kojim se do maločas mazila.. Ostavljeno je i mesto za slikarevu posvetu u samom dnu.. u jednom delu njenih grudi još je gorela strasna vatra nove ljubavi. čula je samo njegov prvi korak. A moraš se početi -93navikavati na to da više nemaš nekog ko će se uvek praviti da ti veruje.. DOKTOR SEFER: Otilija. zbunjeno pokušavajući da resi zagonetni vitraž koji se još doslikava na staklu ? -94: 7 inu mi tiy U levom uglu naslikano je živopisno sunce.koju je ostavljeno prazno mesto izmeñu prekora i sažaljenja. Suzica je balansirala u samoj ivici njenog oka.. Danas? Sreća da sestre paze na to. pogleda ka visokom dvokrilnom prozoru. brod. Štagod da sad kažeš slagaćeš.. uvek bi zaboravio.. i nekoliko kantica sa bojom u travi. ali je kao ukleta gubila dah. STARIJI BRAT (ent-ext... ti si mene potpuno zaboravila? Ko sam ja da dajem slobodu? Ja ti slobodu naprosto nisam uzeo.. / pored svega što je izgovorio nije u tim recima osećala neprijateljstvo... pokušavajući da je održi u ravnoteži. nekoliko oblačića. moja mila... nezainteresovanosti. znajući trik. Provukao je i drugu ruku kroz remen ranca. Videla je da odlazi.. DOKTOR SEFER: A tvoje shvatanje slobode je...... nego pre što ih unosi unatraške.. a u donjim talasi. pa. dan) Vaša se budi osećajuči senke na licu.. i zaustila je da kaže bilo šta što će ga zadržati. od kojih plava bese prevrnuta.. pognut pred nadolazećim valovima noći. koji zamiče za kuću ostavivši na izbočini zida snop četkica u staklenoj tegli. kao stručci ñurñica u skrovitoj seni jasmina. vihor očaja povezao je ta dva plamena u pomahnitali kovitlac i jednostavno više nije uspevala da ih razazna. što joj je tih dana bilo savršeno poznato. Da on sebi mora da kupuje poklon za roñendan. Čini se da je trenutak za velike završne reci.. da bi se iznutra mogla pročitati. a onda oprezno proviri. jer je tačno znao kad treba da je ućutka. po svemu sudeći čak suviše ozareno. ali usput nalete na svih svojih pet sestara . DOKTOR ŠEFER: Priča počinje da se vrti u krug. na pustoj obali nekad raskošnog Civutskog Vrta... Ozareno skoči iz kreveta. MLAðA SESTRA. ali na najteži mogući način otkrila je da je ona uzrok tog cinizma.. Shatanje h'oje slobode. jer njegovi koraci do prozora uplašiše umetnika. ptice.. Izgleda da to tako i treba. DOKTOR SEFER: Već dugo nije reč o tome šta ti ja dopuštam.. S-r-e-t-a-n r-o-ñ. pa ponovo zafmuri. sujeta je na juriš zauzela položaje sa kojih se ljubav povukla... I baš te briga što ta sloboda porobljava sve slobode oko sebe. i brzo je šmrknula. i to jedva.... crkvica i tornjevi u daljini.. želela je da poñe za njim. a onda su trava i rosa učinili svoje.. TILA ŠEFER: Pa.. Vaša istrča na trem da ga ulovi sa druge strane...... indolencije. nešto sporije.... upravo tako.. To je ipak nešto sasvim drugo... Priželjkivala je već dugo da se raziñu.. DOKTOR SEFER: Nemoj... daje indolencija u st\>ari zabašurena pomirenosl. i pogledao je još jednom kao da joj pokazuje kako to treba da se zatvore vrata za sobom.. Sad je već uveliko reč o tome šta ti sebi dopuštaš. kao i sve drugo uostalom. ne toliko što ih cifra. No.. Zašto mi to dopuštaš? Doktor podiže ranac sa klupe i okači ga o rame. pa je i klonula. da joj izmiče. ali ni to nije umela..

pa sam pomislila. i u iščekivanju iznenañenja pomalja se ka orahu za kućom. ali ipak biva prepadnut početkom pesme. slavljenički. Zbog rata. sve mu je bilo jasno. i ona se najzad osmehnu.. Za bilo šta osim za odlazak u rat? VAŠA: Uf.. pokušavajući da svoju brigu bar malo nakalemi na bezbrigu kojom on pominje odlazak u soldate. rešava da slavljeniku ipak samo pruži ruku..95 y\_^ i tuil na a«c Sestre se nešto zgledaju. ali nigde ne primećuje Nikolu ? Dok se pesma u instrumentalu nastavlja. na urednim belim keceljama. koja se takoñe nakanjuje da ga poljubi.. i on se obazrivo osvrnu potraživši Nikolu još jednom... baš si mogao još pola sata spavati! Taman bi sve završili! On odmahnu rukom kao da nije važno da li je torta došarana. ali svi ga ljube.. Začas će mi dva 'est pet!" Sem muzikanata i njihovih žena... začas će mi dva'est čet'ri.. Ona ga pogleda brižno. Lalika nam je pravio neko „oproštajno". pod kojim je u njihovom prostranom travnatom dvorištu čitavo leto postavljen masivni astal. Vaša se osvrte po šarenišu u dvorištu..... nema ti drugara... sunčan.. Dan je božanstven. da proveri da li se radi samo o igri reci. i mnoštvom likova za stolom.. MUZIKA: „Bagrem cveta.. kao stvoren za bilo šta. i pripreti mu takoñe plavo umazanom desnom rukom koju je dotle krila za leñima.. A i ja mislim daje sigurniji. ili o njihovoj raskrinkanoj igri oko serenade. gospoña Verebeš. i on na kraju dolazi do Male Vidre. MALA VIDRA: A zaslužio si takav šamar. da sav ostaneš plav. kao studenti anatomije na onoj glasovitoj slici Rembrandta Van Dija. blago zaćarlijan. Vaša prima čestitke kako prolazi kroz špalir.. žito zri. MALA VIDRA: Znam. i to levu. neki povuku za uši. ali ga na to devojane počeše složno ćaskati po ruci.... pa počinje i on da ih zagleda.. osvrnuvši se ka Emilu Šracu sa čijim se sestrićem ljubila do prethodnog popodneva. Svašta bi čuo. ili široki trag obrisanog dlana na boku. 1 -96/\_«t rani im MALA VIDRA: Ne... a i ona se toga seti. danas mije dva'est tri Danas pitam: Pošto svet? Ne daj da se vino vetri.. ARANKA (najstarija): Ih! Znala sam da će sve upropastiti. ne daj mu! Mora da se stvrdne! Izdrži malo! Vaša ih se kao uplaši.. i sad samo strepi kad će ga vlasti otkriti? MALA VIDRA: Pa mi je Aranka rekla da se popodne morate javiti u regimentu.. .. dirnut trudom svojih sestara da ga iznenade. Pola pet je bilo kad si došao. značajno odmeravajući svezu plavu mrlju na njenoj beloj zoknici.. Ionako se već minut nakon serenade počeo osećati kao neko ko je prijatelju zapalom u dugove dao krivotvorene novčanice da se izvadi. ali nigde nema znakova farbe? ARANKA : Kakvim pemzlama na prozoru? Nismo od posla dospele dalje od bunara... gledajući ispod oka Malu Vidru. Vaša sad pogledom potraži Emila. Vaša vidi da je neka zavera u pitanju.. On samo postiñeno obori glavu.. u društvu braće. i poče da se šunja ka njoj ispruživsi mali prst. MALA VIDRA: Žalio si se kako sunce ne navraća u tvoj prozor. Vaši savest nije potpuno čista. Zbog Danca... .. promakne koja flekica čokoladnog fila. SESTRE (u glas): Nema... neki ga gurkaju. Zaglavili smo sinoć na čardi... Kao da će rat trajati pet godina. Spavao bih ja dok ne malaksam od spavanja.. par roñaka. Otišao je u grad sa svojom vere-ni-četinom.. a onda se seti i sunca u svom prozoru.. „na keca".. tražila sam te sinoć. sasvim sa strane..nagnutih i udubljenih nad okruglom čokoladnom tortom. Vaša zadržava devojčinu ručicu u svojoj.. Ne znaš? Misli daje sigurniji tamo. I sreća tvoja da te nisam našla. A da ti je roñendan.... tu su i Emil i Verebeš. kao u inat.... pred kojima se Vaša snebivajući osmehuje. ali.. Verica sa nekoliko drugarica... Onim vašim pemzlama i čančićima. koji mu pot\>rdi njene reci sebi svojstvenom rezigniranom grimasom. i pobeže do basamka. koje opašu uvek kad se u kući sprema slavlje.. I da će zato morati da ti prirede „matine". ali ste mi vi čangrljali po prozoru. ne rekavši ništa. komšinica i raznoraznih prijatelja.. VAŠA: Nisam znao. isteglivši se napokon. otkrivena.....

Vaša je pogleda još jednom i iznenadi se primetivši svoj lančić na njenom vratu. fina je Verica. primetio je da se njen razneženi pogled gnezdi kraj one ptičice na tetoviranom inicijalu.. i Oleana zastade shvativši da u ceremonijalu koji sledi možda više neće uspeti da ostane nasamo s njim.. / ' ' ~S^ MALA VIDRA: O. MALA VIDRA: Da. Muzičari koji su dotle u hladu samo preludirali po žicama.. Mislim..... Ko lije od njih samo naručio baš to? J] V.. ona brzo ispusti sidro kojim se u koraku igrala i krenu da potraži kopču kako bi ga skinula.. MALA VIDRA: Shvatila sam to posle i ja... Ali se bojim da će se ona udati za prvog koji doñe na odsustvo.. ali se još u doskoku oraspoložuje cikom svojih u i -98f\ Jic i atri tnra.... kako je i mogla pomisliti da bi ga dripci mogli nagovoriti na tako nešto? VAŠA: Ma.. koristeći priliku da je još jednom dotakne. kad tobož uplašeno stavlja ruku na usta. utrapljujući zabrinutom Verebešu mali pleteni kofer. kako sam te sinoć mrzela što si mu napisao pesmu...< <J Iz fijakera iskače Andrija.. Tobož je malo razmislila. nešto sneveseljen. ali je on blago zaustavi u pokretu. i ostane tu sve do kapije dvorišta. -99- . Olinka? Uzdahnula je duboko. Ali ništa tebe nije bolelo. Da ñurñevak nuz drum ne gaze. kako to već čini... MALA VIDRA: Šta? Ja sam čula da će se ona udati za tebe? VAŠA: Od mene nisi. daj. Gestikulirajući. Njih dvoje se zaputiše ka orahu. ^r ' <■' y VAŠA: Nisam je njemu napisao. kao prava damica.. kasarne. i ostale Vasine sestre... " Aranka . Imao si zavijenu tu ruku još uoči trke... ne očekuje valjda ona da joj to sad i glasno kaže? VAŠA: Nešto malo jeste...... Ne brani se.. a mahnuše i njena braća....Pitala sam Aranku da se neće Crna možda naljutiti. Raja ? MALA VIDRA: Nemoj sad da mi pogineš tamo. .. kao da će morati -y I da nešto izlane? MALA VIDRA: Šta ću sad? Ja sam već bacila novčić preko glave da ti prvi doñeš na odsustvo? VAŠA: Pa onda hoću... da ne bude da se nije nećkala. MUZIKA: „Svi redompregli belepegaze.. ali ona se samo osmehnula? Osmehnuo se i Vaša.... Ali s tim bih isplivao.. a onda dade svoj pristanak klimnuvši dostojanstveno. odjednom su ušli u lagani svatovski ritam. mahnu joj. otkrio je nadlanicu leve ruke. Ali ću dan pre toga raniti Andriju u levi palac. koja je sedela do Danca. kao da pokušavaju da sastave neki raspali akord... Nisu moji nego bratovi. Napravio je toliko toga što je umesto njega imalo zadatak da joj izjavi ljubav. Posle? Pre ću dobiti rat budem li znao da se po završetku nalazim s tobom.. dok ostale sestre uglas povikaše brata. ko zna staje tek on njoj naumio da kaže? VAŠA: Da čujem. Oleana izvede svoj omiljeni potez.. zašto to mora tako? Zašto jednostavno ne može da se nasloni na njegovo rame." Andrija je bio taj na kog se čekalo. za šta ti mene smatraš? Smrt bi bila jeftin izgovor za ovako nešto... On joj se osmehnu.. obožavateljici..... MALA VIDRA: Hej! Mogu da te zamolim nešto? Zastao je još trenutak pre nego što ga je pozvala. i kad je pogledao zašto se ona nije nasmejala toj šali glasno. da ti ne propadne novčić. Približavali su se skupu spremnom za zdravicu i gašenje svećica.. Jutros te već nisam mrzela... i to.... i Mala Vidra im se okrete. VAŠA: A da mi ga vratiš. uplašivši se da čitav skup svo vreme ustvari tajno motri na njih dvoje? MUZIKA: „Dolinom idu majski svatovi.. i bliznakinje otrčaše u ostavu po tortu.. da ga pošalju kući pre mene.

.. U tom se negde sa ruskih položaja. ali Vaša ustaje...... ti.. iz prve pogodivši šlem.. Čim sam je video.. najverovatnije? Andrija. VAŠA: Eh. i nepredvidive prečice svog pogleda ka njoj. osvrćući se prema Andriji koji tome ranije nikako ne bi odoleo? Andrija se zaista postepeno primiče... Krupan kadar na olupanu vojničku manjerku. probra krupnije grumenčiće. kadre da prelete tih dvadesetak metara. nego još gore. i posle par Vasinih neuspelih pokušaja najzad se usudi da se ispravi i priñe grudobranu. Ovo moje leto je! Nekpomuti vino svest. kad se uzme u obzir da su stalno ili u blatu ili u prašini. i grli ga. Dva 'est sedma eto je!" -100J\_ a<. Vaša se pi~vi hvata za slamku ohrabrenja koju je taj Andrijin gest ipak pružio. pa ni Vaša. I meni izgleda kao neka prevrnuta Tisa. Tad grunuše i topovi. Bili su to kratki. pomislivši želju. obrijani su i donekle čisti.. potresno.. tifusarski ošišan... gubila ga je iz vida na trenutke. sa dubokim saučešćem. i svi pognuvše glave očekujući nad njima zlokobni zvižduk. okrenuvši se i dobacujući cigarete ostalima koji su u meñuvremenu na jezik svoje otupelosti nekako preveli da se tu radi o roñendanu. nasukan u plićaku kao kornjača.. ukrašenu sa dvadeset pet cigareta pobodenih kao roñendanske svećice u neki prost kolač. U reci.. ... Dakle: posle rata u šest! Nestrpljivci su ga povukli ka torti.101 J\ ne i (Uli miti. Rezančev. začuše rafalni pucnji. REZANČEV: Čekaj. Stalno mi se čini kao da ini to branimo suprotnu obalu od one koju bi trebali braniti. (ext. ali dvogodišnji učinak rata primeti se i na panjevima vrba kraj Visle... i umirujuće mu pokaza da ostane tu. ali on izosta. uživajući u prvim dimovima...yv_ «o i atn mru. Danas mije dva'estpet.. i ovog puta je Visla došla glave nekom drugom a ne njima. dubokim dahom tako prestravio one dvadeset i tri usplahirene svećice. ali je svojim krijumčarskim instinktom pronalazio najskrovitije stazice... i poče da ga gaña.. Nesanica. kao neočekivani odgovor na Andrijinu haubicu. kao i eksplozija sve tri ispaljene granate? VAŠA: Jebo te. Niko od njih. Jel' mi to branimo ovu obalu ili napadamo onu drugu? .. Rezančev odahnu oslušnuvši pažljivo... učinili su da izgleda kako bar pet-šest . pa i on hitnu grumen ka reci. ipak uspeva da se osmehne pružajući to preko ramena Vaši. bolest i umor. ovaj tuče po reci!? Ili se neki Ruja napio za moj roñendan. cakli se špicasti nemački šlem.mm mi (Ijl ■ Ostali vojnici gledaju Andriju podozrivo. a kamoli na licima mladića iz miroljubive ravnice. ne izgleda puno bolje od Andrije. ANDRIJA: „Na kraj bašte bulkin cvet. pucnjava je utihnula. gusti koh od griza. Hvataj! I ko ne poželi da za sledeći roñendan bude kod kuće.. da im je došlo da se same pogase. VAŠA: Ovo ja zovem svećice.. i koji joj je uputio pre no što je. ili su baš resili da danas imaju kečige za ručak? Štrkljasti pegavi momak do Vaše se osmehnu.. Dabogda mu ga lično Car Nikolaj čestitao. Zna se na koju stranu poštene reke teku. MALA VIDRA: Dogovoreno.. a ne tamo neke u koje slavljenik sam duva. i Vaša.. nemirni pogledi. a Vaša zaštitnički pogleda Andriju koji je seo na zemlju pokrivši uši šakama... kao da su umrli sami sebi... koliko je to već moguće u "Pacovgradu "..... koji čučeći baca provizorno izdeljane kockice sa grupicom vojnika.. Blento blentavi! Čega se samo setiš!? Gledaju se dugo.. i svi brzo zalegoše na grudobran... kako nazivaju svoj krak rovova. ne kao da im je neko umro. pregažen emocijama i uspomenama koje su nagrnule na vrata čim ih je njegov prijatelj otškrinuo. snažno. sve do jednog koji je potrajao milion godina.. uplašen. cigaret-svećica manjka na onom Vasinom roñendanskom kolaču? REZANČEV: Rekao sam ti ja da će nam ova Visla glave doći. bled. d* r * 'k •'*. strah. procenjujući da li je najzad potpuno opsednut groznicom koja ga je danima uzimala. Reka koja teče unatraške? Gde si ti video reku koja teče na sever? VAŠA: Nigde moj Rezančev. Začas će mi dva'est šest. Položaji XI-te streljačke regmente na Visli..

. dogovorivši se da sad Vaša bude taj koji će ispraviti nadreñenog. Nizvodno vam je na ovu drugu stranu... potporučnik Novak žurno utrča u rov.. provirio je i Andrija.. Vidiš da ni generali to ne mogu da se dogovore. U stvari. Poručnik ga prvo iznenañeno odmeri a zatim se kratko zamisli. a sa ove je dovildvanje bivalo još jače... To da bi neko odavde mogao plivati preko... POTPORUČNIK NOVAK: Živ je... i čiji tanjir postavljaju za svaki svečarski ručak.... Preplivavao sam ja i pametnije reke od ove... i skide košulju preko glave. gospon potporučniče.. Oni ga ni ne vide s te strane.... ANDRIJA: Morali bi mu nekako pomoći. no. Barem ne odmah... nego zato što se oni ipak nisu sprijateljili samo po vršnjačkoj osnovi... na primer. Pa... -102f\. Nema mu spasa. moj Andraš... VAŠA: Tako je. Rezančev je.. i ponovo se usredsredi na drugu obalu... poginulih. redovima takoñe nije dopušteno ni da budu pametniji od svojih pretpostavljenih. Novak preñe preko ove proceduralne greške.. i se okrenuše kratko... To je jedan od ovih. i umeo je da golim okom osmatra drugu obalu bolje nego što bi to kakav varoški kadetski kicoš umeo sa durbinom.. POTPORUČNIK NOVAK: Kako. POTPORUČNIK NOVAK: Neki balavi oberlajtnant je greškom poveo čitavu prekomandovanu četu na rusku stranu. i durbinima pretraživali površinu reke i gustiš na drugoj obali.. i spusti mu ruku na rame. Ne gledate dobro. Rezanac. a iza njih. Jedanaest meseci se nismo makli.. Ali izgleda je ranjen. samo neko ko je danima u groznici.. ne iz sažaljenja.... VAŠA: Ne znam zašto sam mislio da poginuli tonu? Potporučnik se naglo okrete..... već je tu presudilo milion istih pogleda na milion različitih sh>ari.. narednici su se rastrčali po rovovima sa nekim zadatkom? VAŠA: Bog zna. m. nesretniku. i ubaci se izmeñu njih s durbinom.. naravno. gospon-potporučniče. što da ne? POTPORUČNIK NOVAK: Da... olakšavajuća okolnost je kad nema drugih pretpostavljenih u blizini. idiot! Potopili su ponton. bio momak sa Tise. sve do njihovih rovova.. to je otprilike bio komentar dopušten običnim redovima kod oficirskih grešaka.Vaša pogleda ka oficirima koji su se uznemirili. gde se opet zakačila za granu.. jadnik... topi se.. Samo ih je par doplivalo nazad. oprezno i vaspitano kao i | uvek. svi su izginuli.. Sa druge strane dopirali su raštrkani povici. Ako je živ ja ću ga preneti. rani nn REZANČEV: Ima nekog u vodi.. VAŠA: Dozvolite. Vaša ga samouvereno gleda. a Vaša se ka plavoj mrlji usred zelenila obale učkiljio još na prvu Rezančevu rečenicu. ali primetivši da sam kraj predodgovora baš ne vuče na ... Tereček!? Čamac je savršena meta. kod one polegle grane.. mada bi im možda bilo pametnije da su birali najbolje mesto za sakrivanje.... Potporučnik konačno izoštri. Vaša pomalo postiñeno odloži gornji deo uniforme. POTPORUČNIK NOVAK: Da. I samo bi otkrio Rusima daje tamo.. pa. Alije sigurno Neko Nečiji... kroz ostale koji su se malo zamislili tek kad se Vaša nastavio na već odbačeni predlog..... više nizvodno. jer je mesto koje su Rezančev i Vaša izabrali za "svoje " bilo najbolje za osmatranje. stvarno! Uhvatio se za granu. samo da vide ko bi to mogao reći? Pa... ako im se baš i omakne. kome se nadaju na odsustvo.. naravno da je i to neko čije pismo čekaju. Setivši se toga. U tom trenutku. pa još sa ranjenikom na leñima. gdeje voda upravo ponela onu priliku malo dalje.. Sad su se već i ostali okupili prateći šta se dogaña preko. ako ovaj momak misli da može preplivati reku tamo i ovamo. neće im pasti na pamet. Tu je ona močvara. Vaša je jedini Andrijinu primedbu ispoštovao do kraja.. nešto dalje... Vaša i Rezančev se kratko pogledaše.. kako je to mudro i taktički učinio i gospon-potporučnik.. Rezančev i Vaša se ponovo pogledaše.. natakavši svoju šapku na Rezančevu glavu. VAŠA: Misliš daje to Neko Naš? Andrija se probi do njega. ANDRIJA: Ne znam... jedino tako bi moglo.. kao i Andrija i Vaša.

ruski izvidnici primetili su dve glave na..... Privučeni gužvom na drugoj obali. i shvatio je da ne može računati da će on sam moči da izvede nijedan čestiti zaveslaj. Konfiguracija terena pomogla mu je da u tom delu bude najbezbedniji.. znajući o kakvom se špiclovu radi. sasvim pod ključnjačom. i brzo. Do pola smo mirni. i pažljivo ga okrenuo sebi... izračuna vektor u odnosu na tok reke. Da je on sam morao da zapliva preko.. da se zna.. a onda mu je polako pokrio usta rukom. a Vašu su ostavili da sam izbaulja... uostalom i kriv što je oduvek delovao kao da mu ne treba pomoć. mater ti jebem..105 A. A onda bi nas mogli oplesti. Ako nas primete tek u povratku.. a znao je da prve bodljikave žice i minska polja počinju tek iza vrbaka prema kom je plivao.. kojom ga je zakačio za sebe.. na lik mladića kog je znao iz sasvim druge priče. ko bi te danas preneo preko ove nesretne Visle? Kapetan pokuša da se osmehne. kasno im je. Od mene za to ne možeš dobiti orden "gvozdenog krsta". Sto se i dogodilo. . VAŠA: Eto... a potporučnik Novak gaje u prolazu zagrlio onako mokrog. ali to ga je najviše plašilo. dabome... a onda namaza lice zelenkastim blatom. ostalo mu se učinilo sasvim u redu. Ovako. u par koraka prilazi muljevito] obali... ako uspem? Potporučnik ga pogleda oprezno. VAŠA: Na to i računam. Udaviću te ja.. POTPORUČNIK NOVAK: Da? Sledeći kadar prihvata Vašu koji iskoči iz rova.odobravanje... stoje u njegovom odnosu sa redovima imalo status ordena gvozdenog krsta za najviše zasluge. jer su ga šiške žbunja zaista pokrivale od ruskih rovova. ali samo neko ko se kao Vaša nagledao samrtnika i ranjenika. VAŠA: Ne boj se. i meci su počeli da bučkaraju oko njih.i 'Uli f'l! f(* i\\ odluku je doneo gotovo naprečac... VAŠA: Uh... ali još nije osetio tlo pod nogama.. ali kad je potporučnik već pomenuo... U protekle dve godine svi oko njega ginuli su slučajno.. Vaša primeti da na desnoj strani grudi... Bojim se da nisam u stanju ni da se udavim.... U meñuvremenu ga je oslobodio oficirskog torbaka. idalno mirnoj površini reke.. gde vojnici iz Vasine regimente nisu ispeli da se uzdrže od navijanja. i tiho. Da se nisam onoliko naplivao i naronio bežeći od tebe... koristeći ga kao neku vrstu naramenice. mogao bi da prepozna daje to u pitanju.. on hitro u svoj stav ubaci i taman onoliku dozu molećivosti kolika se toleriše u vojsci. Ali bih možda od vas mogao dobiti nešto drugo.. a opasač mu je preko zdravog ramena prebacio kao lentu.. već je posumnjao daje i čitav ovaj rat slučajno započet? Sanitetlije su uletele u plićak kad je već bio s one strane granice iscrpljenosti. ali ovaj je bio okrenut poluleñima. revolvera i čizama.. KAPETAN NAð-MANDIĆ: Ne vredi. Znao si ti koga treba trenirati po onim ritovima i rukavcima. Pritrčali su Andrija i Rezančev.. ima ranu iz koje poprilično kn>ari. da ih ovaj ne oda povikom iznenañenja. ili na bilo šta. Kapetan Nañ-Mandić bio je suviše iscrpen da bi reagovao na psovku.. A ja ću im se onamo već prišunjati da me ne primete... poneli su kapetana u obližnji zaklon. Bio je već sasvim blizu čoveka koji je plutao držeći se za granu nad vodom.. ta .. Ili neću? Jedno od ta dva.. VAŠA: I samo tiho.... /!<. Primakao se nečujno sasvim uz ranjenika.. Sad je Vaša već mogao razaznati i kapetanske činove na uniformi. potporučnik bi se možda i duže premišljao.. brže od bilo kog čamca na vesla... Vaša je znao da sa te daljine samo slučajno mogu da ih pogode.. sam je. no. pritajio se jedno vreme prihvativši se grane.. kao za inat. preñe onu tačku na kojoj druga obala postaje bliža od obale ostavljene za sobom. Onaj gustiš polaiva im dobrih pedeset metara reke pri obali.. ne podižući ruke iznad vode. Vaša nije ni hteo da trguje. 111 lit mi <u rana činila je desnu stranu kapetanovog tela potpuno nepokretnom. predvodeći ostatak čete.. i nije mogao primetiti da mu stiže pomoć.... POTPORUČNIK NOVAK: Pa dobro! Ali javio si se dobrovoljno.. predahnuvši malo. -104/V //<. prsno.. Samo se opusti. i hvatajući zaklone od eventualnih pogleda s druge obale. VAŠA: Znam. gospodine..

začuvši pn>i put posle dugo vremena smeh svog prijatelja. ali mu je bilo dovoljno. major po činuprekorno gleda. ali ne okrećući glavu.. s njima se nikad ne može znati? Tek poneki smireniji soldat pod titrajem zaklonjene svece dopisuje neposlato... VAŠA: Onda nemoj ništa ni govoriti. a onda. . Kartu za put kući u jednom komadu.. noć) Nikola i Vaša sede kraj vatrice u rovu. ali da računa na oficirsku reč? Potporučnik se osmehnu. srećko. ta jeziva ruska bezbrižnost zastrašuje više od bilo kog oružja..... Andrijina . pa Vaša na Andrijin... nepogrešivo osetivši pogled na temenu.. ali tad se nasnieja i Vaša... ka kom je žurno otrčao. teškom mukom zadržavajući suze.... u uskoro se zaceniše od smeha pred zbunjenim vojnicima i zgroženim potporučnikom koji se već vraćao od nosila na kojima je lekar ukazivao prvu pomoć kapetanu Nañ-Mandiću. lane. pa. gospon-kapetane.. znam Andriju. Rusi. do granice pogleda. To je onaj naš žandar? Vaša mu potvrdi sudbinskim klimanjem.. BOLNIČAR: Ma. Reč je reč! A ta reč bi. doduše... obrnu se na petama čitav krug. ka nasipu. dotad izmišljenog. sačekavši da ga Vaša pogleda... veče je. da. netremice posmatrao Bogoslov Nikola. sećaš ga se? I on je ovde. .. ogrnut grubim sivim čebetom.. prošaptavši doktoru iza leña. i verovatno bi Vaša na tom mestu zastao i da bolničar nije rekao to što je rekao. Eh. Hajde.108f\ (l<* 1 UJU fU} fljL 23.. Lekar pokaza bolničarima da ponesu nosila. Ali nije to bio dogovor? Vaša ga je upitno pogledao. Skakutao bih pred njim kao srndać.. tišina.. dajući mu na znanje da to ne može naglas da pomene.. Vaša se primače nosilima gledajući zabrinuto doktora koji mu umirujućim pogledom saopšti dijagnozu. naravno bila održana i da nije video da spašeni oficir. i vojnike XI-te streljačke regimente koji preko grudobrana stisnuto proviruju u neprozirnu tminu... taman iznad žuči. KAPETAN NAð-MANDIĆ: Ne znam šta da ti kažem.107 /v_«c umi mi a... Tuprimeti da ga doktor.. sa neprijateljske strane se povremeno čuje razgovetno dovikivanje... dobro.. I onda. VAŠA: Imaš odličnu ranu.. ali mu.. i prebaci šapku sa svoje glave na Vasinu. nemaju običaj da napadaju noću.. GALICIJA.. da. VAŠA: Onda nemojte ništa ni govoriti.. i taman ispod klavikule.. da sam ja znao kod kog Rusa je taj metak. kratko. ali Rusi nemaju običaj uopšte. ne Andrija... Sanitetlije su skretale na drugu stranu. Bolničar se nešto zagleda u ruku kojom je Vaša pridržavao nosila.. prema karakterističnoj tetovaži..... šta ti je? Nego onaj što se danas spasao sa pontona. pripomaže da se seti nečeg trećeg . na epoletama ima par kojekakvih ukrasa više od njega. BOLNIČAR: Šta vam znači taj znak? Ovo je već drugi koji danas vidim? Amblem regimente. Andrija se nadoveza na Vasin smeh... Vaso. POTPORUČNIK NOVAK: Šta vam je? Šok.. i Vaša krenu da isprati Nañ-Mandića.. da bi to mogla biti jedna elegantna prostrelna ranica. na šta se Andrija nasnieja naglas. pokaza zauzetih ruku. polumrak Nikoli ne dopušta da razazna da li se radi o prvom ili drugom. u znak dobre volje. doduše.1061 Utll TTiTUjC. NOĆ PRED VELIKU RUSKU OFANZIVU. VAŠA: Ma... mrak. POTPORUČNIK NOVAK: Ajd. Ima isti taj ñavo! Vaša grozničavo pogleda levo-desno.m . Ja sam mu davao injekciju. vrati se onih par koraka.. NIKOLA: Od vas su stigle samo prve dve dopisnice. I Andrija je uspeo da kratko osmotri čoveka na nosilima. sa kog ga je. šta li? Kapetan Nañ-Mandić radoznalije nego što mu je to bilo potrebno pokuša da podigne glavu. i Vaša mu sa nelagodnošću pokaza kitnjasto "O" na svojoj podlaktici. ili stoti put čita primljeno pismo..... sa adresom. ANDRIJA: Daj? Nemoj mi reći. Isto to ima i Andrija Terečik. a tako se nekako i Vaši učinilo. (ext. Onako. gospodin kapetan bi želeo da te vidi. To je nešto. sestrić dućandžije Verebeša. onako nosom...

.. nije mu ni bila namera da zazvuči kao zloslutnica. Nikola! Nemoj. ali su dobro. možda ponajpre kusur od nekog akorda..... i mnogi. Samo me brine. i ne bi me nikad našli.. Verebeš. potresen izgledom i stanjem u kom je zatekao prijatelja. rode? Moj drugar ne zna ko će dobiti rat? Rezančev stupi u krug vatre niotkuda. NIKOLA: Dobro su svi.... recimo.. gde si..... A nama baš ništa nije stiglo.. beležmk.... Vaša je to rekao potpuno mirno.. VAŠA: Ne brini. Ne zanima me! Hoću da sanjam mesto onakvo kakvo je bilo! I gotovo! Ovde sam se nabrojao poginulih za sto narednih života. kažeš? Vaša je poimence mogao da ga pita za svakog osim za Malu Vidru.... ko će ih znati? Pa se vrate. kao časnik i duhovnik... Otad. ali.111 «c i (ini trn a*. i pokušava da se ponaša u tom duhu.. Pa ću za ostale već lagano naslutiti... NIKOLA: Ne sviña mi se. Imali smo u prvih mesec dana tri... kad se najmanje nadaš. .. valjda... ali. moj Nina. ali više s razumevanjem. . "nasledio od nekog nesretnog Čeha ".. jer Nikola je i mogao da mu poimence govori o svakom.. što se odlično poklopilo.109 A. ali se Nikola ipak povuče pred njegovom reakcijom.. da bi oni nas mogli da počiste kad hoće?! Ali... Pominji mi samo žive i zdrave. nisu mi ništa rekli. Mene je Vladika sklonio. čak ni akord.. Eh. svašta. Pa ko će onda dobiti rat? Samo da se i to jednom završi... prepavši Nikolu.. ponovi istu rečenicu sporije i glasnije... i nevoljno seprovrte na Vasinu šalu. rekao sam ti. Zna li on za Šefera? Vaša prekide štimanje gitare. a najmudrije. i pokazujući mu da oko toga nema pogañanja... Pa gospon-Verebeša.. još. NIKOLA: Naravno. da im ni Banaćani nisu ravni.. pa sam tražio Galiciju. odmah.. ali način na koji je ispričana sasvim sigurno jeste.. I sreo Aranku. znao je nekog ko ima odgovor i na to pitanje.. nije to bila pesma. Znao sam da ste vas dvojica tu negde. i podsetilo ga na vremena kakva je i Vaša želeo da pamti.. kao da pokušava da demantuje Vašu otkrivajući Svevišnjeg na nekom od lica u rovu. Onaj... Vaša ga ponovo prekida. VAŠA: Biće on dob-ro! Nikola brzo klimnu glavom... i strepe... Ludi su... Mislio sam da si čuo.. Mislim.. VAŠA: Srećom? E. Srećom su me pustili da biram. opet nas oteraju.. i ja sve nešto mislim.. Ne.. ne pričati ni o čemu? -110> i asu -trn uz Zagledao se u vatru i slušao Vasino prebiranje po žicama gitare koju je. po stvari. Vaša se osmehnu... moj brajko.... ali onda povrh svega spazi sklupčanog Andriju kako drema oslonjen na vlažni zid rova.... Pa. Su inače dobro. i prekida gapre nego što izgovori išta dalje... kako reče.. VAŠA: Biće on dobro.. Nikola sumnjičavo vrti glavom.. On ne zalazi ovamo. «t mm tuitit Nikola se podozrivo osvrnu. razigrane iskrice se najzad podigoše i do njihovih očiju... Pretpostavljam da si nas ti preko njega i našao? Nikola ima uniformu sa oznakama sveštenika. Sreća će biti ako nas već sutra skroz ne nagare? Iz onog Pšemisla su nas najurili kao pijanduru sa čarde.. i on je za prvih nedelju dana na prvoj liniji fronta doživeo ono što nije u svim nedeljama svog života zajedno? Očito bi sad mudrije bilo pričati o nečem drugom. verovatno. i devojke. četiri prekomande.. Nismo imali pojma gde ste... i kad Nikola po njenom završetku džarnu vatru štapićem. Ta priča nije bila oraspoložavajuća. Onda se povuku. Vaša na to isprovocirano odloži gitaru... VAŠA: Rezančev. Svi..anziskarta iz Pšemisla.. NIKOLA: Samo. Ni glasa. Odmah sutradan sam se prijavio... Posle toga je samo dragi Bog znao gde smo..... Vaša ne dopušta ikakvu sumnju. VAŠA: Da. Andrija... .. Brinu se... Jaka sreća. VAŠA: A Emil.. ratuju malo sami izmeñu sebe. NIKOLA: O. prigrlivšipušku kao phšanog medvedića. VAŠA: Nemoj mi to govoriti. naglašavajućiposlednje slogove.. osim o njoj.. ali je dobro zazvučalo.. pokazujući da ni on ne zna ? NIKOLA: Poginuo je Doktor..... dosadno im. pomalo uvreñeno... Kad sam svratio do ujaka.. Vidiš da nas ovi Rusi potiskuju otkad si stigao.

kao vernog mrkova dolutalog sa Tise. Vaša je poprskao harmoniju akordima samo ovlaš. i odatle se gitarom "dosviruje " sa ruskom harmonikom na suprotnoj obali. oče-Nikola! Al ne i nas dvojica! Jel' tako moj Vašara? Vaša mu potvrdi taman sa prvim zvukom harmonike iz mraka. Pred "ono" mesto.. radosno ga munuvši. bled i ispijen. daleko lepši na harmonici nego na gitari. razlažuci ga..... i on začas prežali ono nesuñeno mesto na čamcu.. kao mačak u otškrinutu ostavu. žar cigarete umeoje da bude koban u takvim noćima. kad mu se pesma konačno primakla bliže od puškometa. pa preñe u šapat.. ne odajući se.. zna se! NIKOLA: Daće Bog. Nikola je svirao kontrabas koji se štima univerzalno. pa nečujno iskorači iz rova.. kao odraz lampiona sa putničke lañe usidrene u daljini. s kojih su nedavno potisnuti... i nigde drugde. plitku na toj unutrašnjoj okuci.113 konzervatorij umu. a onda melodija krenu ispočetka. pa još nekoliko puta kratko. REZANČEV: Daće. ali mu u tom prilasku ženice odjednom čudno zatitraše.. Da je ne uplaši. imao je neodoljivu potrebu da zagazi u reku. i po njima se posle puno dana razli ono svojsh'eno nejasno šarenilo. i harmonika doista nakon par tonova zastade? Vaša lagano ponovi melodiju. sam na obali pomrčine.. onako postrance. kao da "skida" pesmu. više nije sumnjao da su upravo te reci njen doslovni prevod. ali sad. po uglovima. ali je osetio da ga posmatra iz tame. Vaša krenu da se promeće kroz tu lepu molsku melodiju. Živ je. kad pnmeti da se ovaj već zasvirao sa komšijom Rusom. na šta galamdžija Rezančev malo oslušnu... i taman je hteo da ga pita da lije i maločas to uradio. Harmonika utom najavi melanholični središnji deo. da bi ga potpuno naglasio. iz Bučana. Sa druge strane tišina potraja neko vreme.. Na prethodnim položajima. . nego šta će! U ovoj regimenti je prošek smrtnosti takav da su neki morali i po dvaput poginuti. oprezno. vrebajući da Misne u nju neprimetno. drskošću vinogradarskog kerića koji se provlači kroz točkove taljiga u pokretu. REZANČEV: Evo ga. Stiskajući čvrsto pozlaćeni groš na lančiću. Vaša se iskreno obradova. od utorka ga nije bilo. svojim uznemirenim krupnim okom. VAŠA: Vidiš? Šta sam ti rekao? -112fic 7 mu m? uz Prihvati gitaru i stade se motati oko melodije. VAŠA: Evo. kao divlja crna ždrebica. nije bio siguran u njih kao uostalom ni u jedan svoj stih ikad smišljen. pa da špicasti pramac napuštenog ribarskog čamca zajaši skokom. harmonikaš tek osetno uspori... ali i ti su akcenti naveli Nikolu da se zamisli. Ovde! Lepši bi bio "fis-maj7"? Udari po gitari snažno. a Vaša... Sad je pred njim bilo samo pusto polje ispreplitano preprekama. a onda na kritičnom mestu udari akord ponovo. kakvu je mogao samo da nasluti u ovako gustoj i oblačnoj noći. redov prve klase. jebo te! Već sam se zabrinuo. ali nekako su znali da ni onima s druge strane mraka trenutno nije do nišanjenja.. i Vaša iskorači iz rova sa gitarom pod miškom. za razliku od duboke ispupčene suprotne strane sa koje je spašavao kapetana Nañ-Mandića. i nepogrešivo. i otvori Sveto Pismo na mestu gde se mala crna knjižica ionako već i sama otvarala.. polako se uspravi na grudobranu čekajući mesto na kom mu se jedan hvat učinio suviše jednostavnim... ali glas je uvek bivao nadjačan harmonikom... no. Vojnici su zamišljeno polegali po grudobranu. pažljivo osluškujući. sasvim primakne grudobranu. shvativši da će i raspareni krstak bodljikave barikade sasvim dobro poslužiti.REZANČEV: Rat će dobiti oni što se vrate kući! A ispred svih njih Borisa Rezančev. vrlo dobro je znao je da Vaša ponekad gitaru dotera i po arhaičnom "ruskom štimu" . koji je dotle sviruckao tiho.. i čak ni retki koji su razumeli ruski nisu uspevali da razaznaju više od par reci? Na kraju je sastavio i neke svoje stihove na tu melodiju. ali je zato harmonika bila kamerno blizu. Bezuspešno je pokušavao da sazna o čemu govori setna slovenska pesma koja se skoro svake večeri odbijala od vode kao pljosnati kamenčić bačen u "žabicu". fala bogu. kao nastavnik muzike.... pridružio mu se i Andrija. i resi da ga bolje ne ometa ? Añinokaja upravo krenu da ponavlja foršpan. više da bi skrenuo pažnju..... ne narušavajući ispovest añinokaje... kao svečarsku sobu svetom vodicom. Učinilo mu se da se približila još za korak. sa osećajem za meni koji se može steći jedino na putujućem ciganskom . i značajno razvuče bolni "fis-maj7".

.. ali.. on kao hrčak proviri iz svoje sigurne zemunice. štaviše.. u zalomljeni deo rova gde je poslednji put video Andriju. i sad su konjanici kukama pričvršćenim o kraj konopca pecali bodljikave pešadijske prepreke i odvlačili ih u stranu... REZANCEV: Oni jutros su topovima preorali... rešivši usput i njega daljih briga oko pregnipisavanja i povlačenja razbijene čete. VAŠA: Čekaj. prošavši joj za leñima. za razliku od dvojice svirača. moj Rezanac. I stižemo vas... REZANČEV: Ma.. opkoračujući tela i razbacano oružje. koji su se. koji su srećom one prepreke nagurali tako da su . uft>rda je na tom mestu odjednom otvorena širom. i bilo je samo pitanje da li će i oni biti zatrpani zemljom još danas. ali tad vide da ga je ona. Tužan i žalostan kao i mi. a mi ćemo. kod štapskih položaja. Nikola se preplašeno osvrte.. Gde ćeš ti. pošto je dno šanca u st\>ari bilo izjednačeno sa ravni livade. POTPORUČNIK NOVAK: Ko to tako lepo svira harmoniku. jer se aplauz i povici odobravanja sa obe strane začuše u gotovo istom trenutku. jedna ružičasta signalna raketa sroza se niz pomrčinu.Potporučnik Novak naučio je za ove dve godine da tišina u rovovima nikad ne može zvučati dobro.. potpuno odvalila.. bojažljivo pućnuvši u malu trešnjevu lulu. i gde mu je i naložio da ostane. a onda geni.. Okamenjen pred najezdom prilika sa "kubankama" koje su vitlale crne konje po polju mašući sabljama i dovikujući se uz zvižduke kao u svatovima...... "Novim Zavetom"? Drži se samo Rezančeva. sačekavši nekoliko trenutaka da se obojica smire. Došavši sebi. sutra... u gotovo besprekornom "ritartandu". jer tamo se mogu pobrkati sa ñavolima tako da ih ovi neće ni raspoznavati. Vaša za to vreme promoli glavu. ocenivši da je taj deo utvrñenja nekako najnepristupačniji konjic i ? Ali artiljerija baš u tom času potraži neku svoju prečicu. Plišana zavesa tišine spustila se lagano. tačno po sredini polja. praveći prolaz svojoj infanteriji. VAŠA: Oni drljaju. livada je bila prevrnuta još dok se nije čestito ni razdanilo. a nesretnici koji su se našli malo po strani trzali su se u agoniji.. gospon-potporučniče. viñao ih je već iz blizine.. Slučajno ili ne. ili najkasnije za koji dan? Vaša protrča to mesto setivši se da je Andrija ipak ostao nešto dalje. i Vasina konstatacija ga je potpuno obezglavila. i. i kroz novonastali prolaz na pedesetak metara ugleda Kozake .. Branioci koji su se zatekli u tom koridoru već su bili zatrpani peskovitom žutom zemljom. ne.. svud po rovu ležali su izginuli vojnici... ali se okrenu potporučniku tek namestivši svoju omiljenu priglupu facu.. i pognuto krenu za momkom iz Bučana. ali iz ovakve još ne. gitara je ponovi za fatalni promil usporenije. nadrljati.. ali dovoljno blizu da bije opomenula. a ne Zaporoški Kozak na vižljastom vrancu. Uzvodno.. Nina. Idite do glavne račve. Nikola se malo smiri shvativši da ipak postoji neki plan.114rv HC 1 aill 7VT(l. kao šešir na štapu.. harmonika u tom času naglasi temu usporeno. Ovacije koncertu pretopiše se u jurišnipoklik.... Zna Rezanac. za ime boga? S te strane više niko ne puca! Tamo će prvo provaliti! Vaša ga u zadnji čas zadrža i natera da čučne. ... ponada se da je granata udarila u lesni brežuljak u koji je rov bio ukopan.. od koje još uvek nije došao sebi.. i.. koja mu je pmvereno čuvala glavu bolje od ijednog šlema.. bojim se. Rezančev? Ne valjda neprijatelj!? Rezančev prevrnu očima. Nikola pomisli kako Kozaci ne moraju brinuti da li će dospeti u Pakao.... pa na vrhovima prstiju izvrši obrnutu smotru svoje čete nanizane na ivici rova. oduvala je zemunicu potporučnika Novaka. a već prva granata. odsviraše tu frazu i unisono.. predaleko da bi osvetlila añinokaju. kao dvorišna kapija za povratak zaprege sa njive. Ovo su Kozaci. NIKOLA: Idem ja po Andriju! Gde je.. A ja ću pokupiti Andraša. i ne izlazite iz rova. i pritisak udara odbaci ga nazad.... Vaša ih je zabrinuto posmatrao. ~ 11J /V (l^ ? <uti trn ha Nikoli se predaja već tad učinila jedinom mogućom opcijom.. Kakav neprijatelj? Neki Rus preko. i tu se sad komotno mogao uvozati i fijaker. A ovi sad kanda drljaju? Artiljerijski orači zaista su poranili.. izgleda. a onda. Ti ne uzimaju zarobljenike. jebo te? Čime ćeš ga braniti.... uvezbavali vekovima unazad...

granica preko koje on dalje ne bi. viñao je to već. a Bolničar se primaknu do zone šapata. ali već sledećeg momenta ta maltene potpuna umirenost postade glavni razlog za Vasinu brigu? Andrija mu se osmehivao nekako samrtnički. Vaša se nabusito odmaknu. i razočarano ih iscepka u ....... ali ja ću . pa se i oni približiše ranjeniku.. sad ću ja dovesti Nikolu.. i udari ga po ramenu. sve najbolje i sretan Božić! Nije se micao.. već jednom! Bolničar ne sačeka da mu se i treći put ponovi. slika. Samo ti kažem šta rade. pazeći da Andrija ne čuje ništa od ovoga.. ali ni u jednoj ne pronañe slovensko ime..... i koju je bolničar.... Kleknu kraj prijatelja položenog na obrušeni zid rova... ako se ne vidimo do nove godine.. odgurnu. Bio je već u pokretu. VAŠA: E.. ANDRIJA: Vaso. a Vaša se osvrte oko sebe grozničavo razmišljajući. VAŠA: Andrija! O.... ^A v VAŠA: Ma. I svira. koja je visila beživotno.... pokušavao da poveže gazom. Nemaš pojma kako svira tom rukom. pokazujući da je tanani crveni potočić njegove krvi koja se slivala niz ruku.. ne vodi brigu... ali ona najviše i krvari. baksuze baksuzni... Reći ćeš mojoj mami. a Bolničar se privi sasvim uz ilovaču pokušavajući da ublaži Vasin pritisak.... ^ VAŠA: Briši ti! Ostavi mi nosila... Ajde. odsekli bi mu glavu? Kalcvi su to doktori? ^ ' Bolničar samo slegnu.. Šta ćemo sad? U bolnicu? Samo nam je jos ovo trebalo. pa ga Vaša prijateljski. (j» ( Vaša se konačno malo smiri. ali još uvekje ubrzano disao... .. pa ćemo ga mi negde skloniti.. briši.. primetiše da se povici u polju opasno približavaju. ali najviše izgleda po ruci. odseku mu nogu. ali on zaista nije bio ni za šta kriv... ranjen.. i cm mi ga nekako smestiti... Andrija! I.. ANDRIJA: Idi ti.... onaj zemljak sa Visle. i sa zadovoljstvom zaključi da to "uvek" još traje. poprilično ranjenog u desnu butinu. Kad je ranjen u""" « i ruku. Nemaju vremena da krpe.. Andrija ga potraži rukom.. I ti ćeš da mu je sečeš!? Bolničar nekako doñe do daha. ali bez suviše želje da učestvuje u svom -118r\ uc rtiiu ?nra*t spašavanju. krajnje bočnu stranu. Ovako. na krv i nož! Moraćeš sam da joj kažeš. pa poče da pretura po džepovima poginulih. i strepeći se okrenu ka proboju na grudobranu. VAŠA: On tom rukom piše. i laknu mu kad primeti da gaje njegov dolazak malo umirio. ali zapanjeni Vaša ga stisnutih zuba povuče za mantil i pritisnu o zid šanca.. Uvekje mogao da ga nasmeje. onda idem! Uzdravlju. BOLNIČAR: Ajde... -116K >/c i nm mi tu BOLNIČAR: Evo ga i Vaša! Znao sam ja. Ne bi on ni poginuo bez tebe! Bolničar se očigledno baš zadesio u tom delu pošto je već čučao kraj Andrije. dobro! Ako mi ti kažeš da idem. Odseku mu ruku..117 A tu. Vaša mu raskopča kaput i izvuče iz unutrašnjeg džepa soldatsku knjižicu.. Ruku će mu odmah amputirati. kao da se oprašta. dok je drugi sanitetlija nervozno pokušavao da rasklopi zaglavljena nosila.. VAŠA: Ne govorim ja s tvojom mamom! Posvañali smo se na bilijaru.. daje ranjen u glavu.. digavši ruke od njega. Šrapnel ga je potkačio po čitavoj toj strani.. sad već moramo! Ambulanta je izmeštena skroz u pozadinu.. BOLNIČAR: Noga mu možda i ostane. Andrija je bio potpuno svestan..sad njima samima smetale da se upute na ovu.. VAŠA: Šta pričaš ti!? Jesi lud? Kome ćeš ti otseći ruku? Drugom sanitetliji je bilo dosta tog nadvlačenja i šmugnu kao pacov negde za ugao hodnika. Kad je neko teško ranjen u nogu. Tom rukom grli. naravno.. i bolničari koji su dotle strpljivo pratili njihovu raspravu. Vaša mu zahvalno klimnu. BOLNIČAR: Vaso!? Šta ti je!? Ne sečem ja ništa.. daj!? I.....

a da je sad najvažnije doživeti to "kasnije ".. kao trulu tikvicu sa tih vila. VAŠA: Ni slučajno ne progovaraj mañarski... VAŠA: Beži. njima se odmah se predajte.. taj sledeći korak dovede ga do još jednog bočnog rova. Bilo mu je muka.... i pogurao ih ka osloboñenom prolazu...120f\ /?v lllll' "it(U Vaša ga umirujuće pogura još jednom....... Ali došavši do grane rova iz koje se Vaša pojavio shvati da tamo nema nikog. ispalio još jedan metak... Nikola nije nosio oružje pa nije bilo potrebe ni da on odmah uperi svoj spušteni revolver.... I. Ko će sa mnom? Rezančev je dotle provirio iz rova.. a onda... bezdušno pucao u leña i drugom dezerteru koji je pokušao da se vrati.. stoko! Nazad! Iz zasede u bočnom rovu. nešto mu je tu bilo sumnjivo... kao vile iz sena. i to mu postade jasno. zajedno sa Andrijinom.. pa je drmnuo potpuno neupotrebljivog Nikolu... i uzbuñeno se spustio upolučučanj.. Vidimo se kod one Bele Ekonomije posle. da se ne razdvajamo.. nešto pribranije. ko god da naiñe.. Pred njima se ne zaustavljajte do Segedina. .-S . i bojažljivo zastade.. Rezančev ga pogleda značajno. Nikola i Rezančev dospeli su do račve od koje dugi rov vodi ka pozadini.. a ovaj dan tek je načeo svoju drugu krišku.. spoljnim rovom. . Andrej. iz kog ga razjarena prilika.. OFICIR (na nemačkom): Nazad. Ja ću okolo. pa prezrivo povuče obarač i otrese ga metkom... Andrija umorno trepnu potvrñujući da to dopire do njega. i-.. poniahnitalo probode bajonetom i prikuca na suprotni zid. onako oborenog. potpuno pomračen. kao zver nasrnula iz jazbine. koji zatim vrati na umirućeg oficira... Vaša pogleda Nikolu potpuno luñačkim pogledom... Ali doći ću ja za čas! Na suprotnoj strani lavirinta u meñuvremenu je došlo do zastoja.... treniraj se za trku kornjača. ali onaj treći to nije znao... blento.. A. pa u njega.. urlajući svo vreme. utrpaću ja njega sanitetu. Samo bi me usporio. uzalud pokušavajući da odatle privuče šokiranog Nikolu... pa pogura prema Rezančevu Nikolu koji je pošao za njim. Nikola nije razumeo zašto su svi zastali na tom mestu. ali tako oficira nekako povuče sebi. ali kad se prvi od njih trčeći uputio ka spasonosnom krivudavom tunelu. Andrejević. sa strepnjom okrete Vaši.. REZANČEV: A.. krenuvši rovom prema njima. najebaće! Za minut će nam ovi preseći put.. ali kakva bi to bila priča u kojoj mangup i kocoš nije uspeo da prevari mladog popa? Vaša je sačekao da nestanu iza prve krivine... svinje beskorisne! Rezančev je iskusno čučnuo u nišu sa strane. ali se po bezosećajnom egzekutorskom pogledu moglo naslutiti da će već u sledećem koraku to učiniti. i s druge strane povuče već od Vaše poguranog Nikolu da bi ubrzao njegov nećkavi polazak. VAŠA: Andi... A Kozaci... VAŠA: Imaš pravo. Samo srpski! Razumeš? Tvoje ime je Andrej. Rezanac. No.. koji nije mogao da se pomeri otkrivši sad i novog neprijatelja. smrknuti brkati major je revolverskim hicem zaustavio begunca. poteravsi ih još jednom.. Ništa više ne govori. pokuša da izvuče bajonet lagano. Tereček? Sad se i Nikola. i onda će i nas preseći! Vaša se tobož zamisli. REZANČEV: Ko će da će. Rezanac mu ozbiljno namignu. u neki morbidni zagrljaj. NIKOLA: Vaso? Jesi siguran? Bolje da i ja idem s tobom. prigrlio delimično neupotrebljivog Vašu.. ti. OFICIR (na nemačkom): Marš! Nazad.. Nikola je pokušavao da odgonetne Vasin pogled. Rezančev je instinktivno osetio da je pametnije o tom dogañaju razmišljati kasnije. i bilo mu je dosta svega. ne miči se puno. odmah dolazim. neprijatelja u istoj uniformi.. VAŠA: Ranjen je. pomalo tužno... a najsurovijeg od svih ? Oficir ga odmeri prezrivim lovačkim pogledom. pre toga im je mahnuo. i tu su sa još nekoliko vojnika čekali priliku da se dočepaju njiva iza linije fronta.paramparčad.. Moraćemo ga nositi. zlo. oboje su znali da nema nikakvog spoljnog rova.. Andi! Andrija! Slušaj me dobro.119 rani mr(lit. Malo... pomalo prekorno.. tamo će biti najsigurniji.... bando kukavička! Nazad. Ako naletite na Carsku Vojsku..

i potom se hitro... i na taj pokret se ždrebica preigra na drugu stranu... od čela do tik iznad brkova. kad se senka gizdavog crnog ždrepca pojavila na novootvorenom ulazu u rov. gravirani kratež u posebnoj futroli na sedlu objašnjavao je zašto toliko patrona nedostaje u redenicima ukrštenim preko njegovih širokih grudi.. uputio prema mestu na kom je ostavio Andriju. kako bi što bolje video da Andrija diše još uvek. dvojica. a drugi nenaoružan. To je valjda dozvoljeno? Vladimir Maksimič je već krenuo da skida zavoj sa bolesnikove ruke. praveći mesta plemenitoj kobili sa zvezdastom šarom na čelu. skoro sivih očiju. pomalo po upadljivo zdravijem izgledu. koliko je Vaša iz svog ugla mogao da vidi? .. shvativši da nema drugog oružja pri ruci.. Svi su se najzad razišli. ponovo gitaru i ponovo Vašu... Čim se smrači.±2. severoistočni obronci Karpata. VAŠA: Još malo. i primače se Andrijinom zaklonu ne dišući. ?ARBAJOLKA. četrnaest i po. Kozak se osmehnu preko ramena ne skidajući pogled sa Vaše. a drugom podiže gitaru prekrivenu okrunjenom zemljom. h i 4\ ~A&S nm * *l) -' ^ mi m .. uspravan. koja je gospodski ušetala u šanac. melem. i pustio je konja da sam odredi korak kojim će im se približiti. ANDRIJA (na „poluruskom"): Ne.1 /\ at i ali' raj i x Kozak tad polako ciknu Vašu u grudi kopljem.. Vaša zaštitnički ustade pred Andriju.122K„ 25. osetivši da su mu se za leñima pojavili i ostali konjanici. Svetlooki ataman sa prosedim brkovima i zabačenom astraganskom šubarom.. visila sklopljena sedefna harmonika "añinokaja". (ent. Sanjao sam neke tamo devojčurke od četrnaest. Smračilo se već sledećeg časka. Vaša se sruči kraj njega umorno.... KOZAK (na ruskom): Kapetane! Kapetane! Da vidite kako samo besnog Mañara imamo ovde! Sve će nas pobiti balalajkom! Ona dvojica se glasno nasmejaše. a kamoli ljutih neprijatelja? ATAMAN (na ruskom): Znamo li se mi? Vaša zbunjeno spusti gitaru.. odmeri gitaru pa Vašu. otkrivši konačno i levu stranu ukrašenog atamanskog sedla. ispruživši se na udobnom nagibu. dan) Drvena kuća u selu Šarbajolka. okrug Buračovo. Vladimir Maksimič. ali je oprezno poturio tradicionalno koplje ispred.. ali usput ispod oka .. propraćena kratkim iznenañenim njiskom. i podiže je u zamah kao batinu. Andrej? Šta si sanjao? Devojke? Ne smeš sanjati devojke dok ti ja ne kažem! Dok ne budeš mogao da ih stisneš tako da im se ñerdani raspu svud po travi! Nemoj da mi se obrukaš u snu! „Andrej" je tu već dosta dugo. ali ipak najbolje po ruskom. pa nakrivi glavu kao da očekuje da mu ovaj nešto kaže ? Dugi tamni ožiljak preko desnog oka... Kozak je odmah uočio da je jedan neprijatelj teško ranjen... ANDRIJA: Vaso. O kom je izglancana. ovaj se primetno uskočoperi ali se ipak uzdrža da pometi gitaru iz onog zamaha. kao orden svetog Grigorija za pukovsku smotru. pa opet. davao mu je pomalo zastrašujući izgled.. prodorno plavih. bilo je neke čudne topline koju je Vaša sve rede viñao i na licima prijatelja... isukanu sablju držao je u ruci prirodnije nego što Verebeš nosi mastiljavi olovčuljak za uvetom.... Ajd'mo i mi kući.. energičan. snažan. što se može zaključiti pomalo po gustoj bradi. uhvati sa dve ruke gitaru za vrat. U sobu ulazi kratko ošišam čovek kasnih četrdesetih.. ali ne srljajući. koji je počeo sricati. držeći za svaki slučaj spreman "nagon" u levoj ruci u krilu..... a onda sa poštovanjem pomeriše konje malo u stranu.. OKRUG BURACOVO. koliko u njegovom izrazu.. Tišina koja je zavladala položajima obavezivala gaja da ne bude baš on taj koji će je prvi narušiti? Naišavši na svoje stvari pokupi ranac jednom rukom.. U ruci nosi drvenu zdelu u kojoj usput udubljeno mesa neku zelenkastu biljnu smesu.... i... VLADIMIR MAKSIMIČ (na ruskom): No. ispostaviće se za čas. Još malo. Andraš.. zavaljen u sedlo kao u naslonjač. Ne toliko na njegovom licu..

ali ovaj je već utučeno klonuo na jastuk.. što se desilo na izmaku istog onog trena kad je zažmurio.. jedvapromajnog lahora stvarnosti.. pa onda i on baci pogled niz krivudavi puteljak obrastao gustom zubačom. To može... može. nijedna kula karata snova ne održi se duže ni od prvog. i.. on sklopi oči. I duša. kao od tek dovršene kule od karata. VLADIMIR MAKSIMIC (na ruskom): A noga. kojoj je njegova rečenica upućena.. koje u vidokrug uvukoše i jednostavna seljačka kola.... Vladimir Maksiniič nevoljno zavrte glavom.... a da je kojim slučajem sačekao da se ona žena okrene.124/\ Andrija letargično pogleda u prozor... s one strane svetla. Ta trava raste samo oko tvoje kuće. i nije joj video lice od marame kojom je bila onako „ruski" povezana.. Ostao je tako dugo... skoro i tri meseca otkad mu je ataman Danilov poverio teško ranjenog mladića? VLADIMIR MAKSIMIC (na ruskom): Pa. prvo pojaviše uši dve upregnute mazge... preko glave pa oko vrata. pa požuri napolje.. kao jedro na horizontu.. prepoznao i uvijeni modni žurnal za koji je pre više od dve godine uzeo zalog od jednog groša. VLADIMIR MAKSIMIC (na ruskom): Pa. A u toj stvarnosti je Vladimir Maksimič već razgovarao sa seljakom i seljankom. Bolje. niz smeli izrez uske duge prugaste suknje (nestašnije polovine elegantnog tamnog kostima).... upravo tad se.... ali nije se odmah usudio da otkrije koga? Polako je podizao oči sa elegantnih cipelica. gledajući kroz prozor čežnjivim kučećim pogledom. Andrijin učtivi osmeh samo još više naglasi crte tuge oko njegovih očiju. pre no što uvreñeno odmaršira iz prostorije..... Andrej. VLADIMIR MAKSIMIC (na ruskom): Ali glava. ali sve se ipak srušilo.. i posmatra Andriju čitavom dužinom. kaputić prost. Ali i to će biti. gotovo muški.125 flJU fr'7 '! _ ... i bluzica i ruž pozajmljen iz majčine fijoke trebalo je da izgledaju potpuno prirodno i neobavezno na njoj. Progledao je polako. Andrej. fijakerist je bio doteran kako ovde ni načelnici nisu. i seljanku zabrañenu maramom koja je sedela do njega. sa mlakom vodom. Andrija slomljeno zabaci glavu.. A onda sažaljivo pokaza prema Andrijnom čelu.. i ponudi to dobro raspoloženje Andriji nesebično. kroz trepavice.posmatra devojčicu na dovratku. imao je negovane brčiće.. pokušavajući da se seti puta kojim se išunjavao iz one vizije.. Devojčica ga prostreli pogledom. . uz pomenuti puteljak. Andriji je bila okrenuta poluzatvorenim profilom. neumašćen šešir i karanfil u reveru. Vidar se nasmeja svojoj mezimici. i koja nadureno podiže glavicu trudeći se da izgleda par centimetara starija. a onda je iskreno prigrlio... Ako se u tom snu nisu obukle u novu tufnastu bluzicu. i mogao je da vidi jedino Vladimira MaksimiČa koji je ženu ganuto slušao. i uglu tog svog večitog kadra vide Vladimira kako već stoji na vrhu trema. kao okrajak vruće pogače koji treba prelomiti napola.... Odmiče se obrisavši mekom krpom tragove juče stavljenog melema. da uhvati ritam njihanja medaljona na neodoljivo uobraženom vratu. Tako-tako... u krilu... sve dok nije pao u san. Jer. kao daleku roñaku koju nije prepoznao dok mu nije objasnila čija je i odakle stiže .. Pogled mu se zamagli. U dnu dugog nagnutog dvorišta. već je mogao da skicira linije oblina pod lakom bluzom. i da oseti dah ivanjske noći i ukus divljih kupina na usnama koje su mu se široko nasmešile.. i zažmuri najbolje što je umeo. čekajući dolazak kola kojima je predstojao još solidan komadić puta. odmičući se od te vizije ne dišući.. ona je na sebi imala grubu suknju kakve se nose u Podkarpatju. i Andriji je bilo jasno da tako doteran fijakerist može voziti samo nekog iz jako otmene kuće.«c i aiii mi a. i ravne pešačke cipele na kojima su se prepoznavali kilometri i kilometri puta... ANDRIJA: Otilija? Otilija. i posudile mamin karmin. . a kad je u ruci.. u snu bi bio još tad. kao da sumnja u neki prekinuti nerv na toj vezi. iz te magle dalje puteljkom potegmiše dva gorda Upicanera. crte toliko naglašene da su se već počele usecati kao bore. pokušavajući da se seti da li se ikad iko pojavio tim putem za ova dva. beznadežno zacopanu u Andriju. Ruka. pa prema grudima. Puno bolje... i Ijutito tom izdajniku uvali drugu drvenu zdelu.. Tu travu ja ne mogu naći pa sve da prevrnem Karpate naopačke.. i Vladimir Maksiniič se primaknu prozoru pokušavajući da prepozna brkatog muzika na njima. " 123 /v.

.. Moraću nekako i tebe da ponesem? Andrija se po prvi put oseti kao potpuni bogalj. ANDRIJA: Da.. Nemac. prosti neispunjeni mrak. Milion. Vaša pred svoj polazak nešto istrgovao sa Vladimirom Maksimičem. pre nego što stignu da izblede. Napisala sam samo da si živ.. ali tek ovo priviñenje moglo bi ga konačno dotući svojom nemilosrdnom uverljivošću.. Bojao se da će me Kozaci drukčije gledati ako sam Mañar.. i . ali takve su bile sve ženske prilike koje je viñao kako prilaze. osmehnuvši se.. a ti si ih napravila.. nije mogao da kaže ništa više. OTILIJA: Da. ruka ga je sprečavala da se nalakti brzinom kojom je zeleo..126Av. probudivši se nešto kasnije. želeći da ranjenik ne oskudeva ni u čemu. cupkao crve iz rane na ruci kao končiće iz oparanog rukava. uverljivoprerušen u ranjenog ratnika. odjednom i sam postade uplašeniji i od najzalutalije bubamare na ovom svetu.. video otisak kopite u lokvici svoje krvi. kako je mogao daje ne prepozna još na kolima? Bila je nenašminkana.. Otilija. Ne znaš ti njega.....sc rtmiinr I. i kako je njegovo puno ime poslednji put izgovoreno još u Galiciji. Majka ti je očajna. iza kog je.. pa su vas svi već ozarili.. Sklonio je moju knjižicu.. shvativši da je kraj njenom dugom i napornom traganju. želeći da taj san isprati kako zaslužuje. tamo ga je sačekao samo mrak.. ne odvajajući oči od njega... I da si u sigurnim rukama. i da njegove poslednje slike još zatekne u sobi.... i dodir na grudima bio je tako opipljiv da on pokuša da ga napipa rukom. Video je svašta. Već mu se dešavalo da uhvati san na spavanju. u javu....... travku koja nam je nedostajala? / Vladimir učestvuje u ovome? To od njega nije očekivao.. Ali... Ugledao ju je brižnu nad sobom. plakao kao dete zbog ranjenih konja.. na trenutak.. Kako si došla po svoj groš? Ona ga pomilova po obrazu.... ANDRIJA: Bože. nežno.Smirivši se na vidarskom ramenu Vladimira Maksimiča. otimao se sa topovima oko prijatelja koje su mu odvlačili iz zagrljaja... ali nije se uzbudio... udova Sefer. I Vaša i Nikola. pijuckao blato iz zalogaja hleba i pio Usnicu iz šlema rasparenog sa nečijom glavom... i otide iz prostorije pokazavši im rukom nešto oko usta. . Zažmurio je ponovo.. suze su mu tekle niz lice. Došla sam po svoj groš. Ja zbog tebe nisam napravio ni korak. Niko od „nestalih" se nije dosad pojavio..... bojažljivo se zagledala u zavesu zalelujalu na otvorenom prozoru. Izgleda je neko doneo onu/. Kako si me našla.. Ali kad je u tom pokušaju pod svojim dlanom zaista i osetio malenu uzbuñenu nadlanicu.. na šta Vladimir Maksimič zadovoljno klimnu za sebe. najnežnije. mili. od histeričnih urlajućuh narednika do nemih bezosećajnih pukovnika. i prošao svašta.. rastiižena i pri samoj pomisli na ono što će reći. Vaša je. ANDRIJA: I. Tako je najbezbednije.. eto.127 Andrija se slozi s tim. ... To je za njih isto. OTILIJA: Stigla je vest da ste „nestali". kroz koji ga je onaj lik dozivao po imenu nazad. Ali ta kopča ti se zaglavila. kao čudesni eliksir za otklanjanje onih bora tuge oko očiju i usana. uopšte? Nisam mislio da iko živ zna gde bih mogao biti? Ona obori pogled.. Ona mu pokaza da se umiri...... ili to vradzbina uvek uskoči kad nada odustane? ANDRIJA: Tila? Moja ljubavi. ali nešto nije bilo u redu.... kako me je sramota. a dah je zamirisao oko tog glasa. U VLADIMIR MAKSIMIC (na ruskom): Vidiš.... neupadljivo. ležao njen tužni ipovreñeni dečak. OTILIJA: Sta ću ja sve morati da uradim da doñem do ovog svog groša? Dotakla je groš na njegovom lančiću.... OTILIJA: Andi. Andrej... i Andrija je bio spreman da se odrekne i lančića. ma šta to značilo. ali on ipak napravi čitav niz pokreta. kao uplašenu bubamaru u kosi. Ili nisam. kad ustreba.. Kako dolaziš i nosiš onaj žurnal. isplatilo se... i uvek bi se ponadao daje ona? Da lije u pitanju samo podudarnost.. ali oko groša nije bilo pogañanja. on na sve misli. uz ostale dragocenosti koje je skupio. Ali kočijaš koji me je dovezao poslaće im depešu već sutra... Andi... Ne mora baš svako ko čita depeše dobiti i tvoju tačnu adresu. i prateći pravac u kom je on potom pokazao rukom. Pa ja sam sanjao.. noga ga je sprečavala da ustane iz kreveta.. za krstje. i pokuša da joj ukratko razjasni kako su oni to zaista nestali. obučena jednostavno.

. U Karpatima.. pa čak i pametnu Jevrejku.. za svaki slučaj. stoput jaču od svih nežnosti do tad......... Ali siromašnu Jevrejku nismo.. ali bilo je tu i neke gorčine. Talcvu nežnost.. Šućmurasto..... Kako? Otilija ustade i otkri ga.. ANDRIJA: Ja sam za njih Andrej. ANDRIJA: Uf. Andrija primeti da ona ima problema sa imenom njihovog domaćina. Andrija shvati daje pomalo sebičan.. To ga vrati na pitanje čiji se odgovor zaturio negde u užurbanom raspakivanju vesti od kuće.. ali Vaša ga je upozorio da ostane Srbin dokle god to bude mogao da izdrži. ali ona to usvoji dostojanstveno. Otilija klimnu glavom.. Ali da mu je preko nekih veza poručio da si ti bolje. Malo. Bilo mi je teško da nañem samo. ni Vladimir ni njegovi nisu delovali kao ljudi kojima je to bitno.. ANDRIJA: Kome ja to pričam? Za jednu lepu mladu Jevrejku baš nije sigurno da se usred rata lomata divljim predelima... Tad smo prvi put načuli i da je Nikola živ. i curetak koji je pucao od besa gledajući Otiliju.. OTILIJA: Pa.. i da se to selo zove Šabajka.. tek-tek...... Andrija pomisli kako se ona rodila s onim što je on naučio tek u dvadeset i nekoj... ah bilo je jasno da on više ne postoji.. nijedna vaza unetog cveća ne bi tu sobu tako naprasno preporodila. Uhvati ga pod ruku i pomole mu da ustane.. Andrija se razneženo osmehnu... objasnila sam. i uspravi se u sed. nije pominjala Doktora. Ali nije bilo vremena. Otilija primeti bolan grč na njegovom licu.. A mi samo što nismo venčani........... uspešno prikrivši šok.. U odnosu na to kako su smrdeli svi u vozu za Mukačevo.. onaj bagrem tamo? Tu su već svi znali gde je Šarbajolka.. odjednom je osetio kako mu duga krasta na nozi puca...... Ovde!? Da li ćeš uopšte znati da pronañeš put nazad? Ona ga pogleda ozbiljnije nego do tad. na nozi više nije bilo zavoja..... OTILIJA: Pominjali smo neku lepu i mladu Jevrejku.s Kozacima". lako.. Rusi su naišli. i da je s njim. naravno.. ANDRIJA: Vladimiru.. Gledao ju je sretno... Pominjali smo i mladu. Šabojka. no.... i oseti prema njoj neku oplemenjenu nežnost. nego samo velika krasta pomešana sa zelenkastim melemom i prekrivena tananom ispranom gazom... tako nešto. da se lečiš kod jednog čudotvorca...... pokušavao je da ustane... Smi-dim. Pogleda prema vratima iza kojih se čula larma sudova iz kuhinje. da! Ili tako nekako. Šta si ti sve učinila zbog mene. ali na kraju ipak stidljivo uzvratio osmeh ponosnom rekovalescentu. Ali ne brini..... malo. ANDRIJA: Rezanac? " i2.... . I onda su mu još pisali neki ljudi iz Bučana. ANDRIJA: Ali kako si se stvorila. baš u trenutku kad se na vratima pojaviše zadovoljni Vladimir Maksimič... O. uvek nekako oseti i onaj kome je upućena. Kako si i došla do tih papira? m 5=5 -128/\ ?k i tun im <t<c Otilija se nasmeja. koliko se sećam?. ali on njenu ruku koja je pokušala da ga zadrži u krevetu brzo prihvati kao oslonac. a da li smo pomenuli i pametnu Jevrejku? Dokumenti su na ime Otilije Erdejan. Andrej Andrejević. Sin im se javio iz zarobljeništva."Andrej"? Sad više nema „nazad". i Andrija se ponada da on to ne postoji samo za nju..y /\ tl^ 7 (IJU j OTILIJA: E.. OTILIJA: Malo... od dva do četiri.... Složio se s tim.. ili „već tu negde"? ANDRIJA: Šarbajolka.. OTILIJA: Šta ti je... potpuno preobražen. OTILIJA: Za jednu lepu mladu Jevrejku nije sigurno ni da u sunčano nedeljno prepodne prošeta glavnom ulicom. Nikom nije bilo jasno šta to znači. a ne i za sve ostale ? OTILIJA: Tvoj Teča ni jednog časa nije sumnjao da si živ..... To prezime je... Daje Vaša . I ti si to našla. kao iskusna bolničarka. OTILIJA: Kako? Ma.pokušao da mi pronañe papire kakvog pravoslavca. i lepu. vidiš.... Ona se samo saučesnički osmehnu. Vladimiru Maksimiču. Bolje je tako. prvi put bez nečije pomoći. zar mu nije jasno da ovo nije poseta čeU'rtkom...

prigušen tepihom trave. ali ne žurećipreviše. pa izvuče revolver iz futrole i opali u vis. opasan gardijskom sabljom sa belom ručkom.. imao je i vraški dobar vid.. njemu to uopšte nije zazvučalo loše? O.. i odlučno poteže uže. Jahači su nemirniji i od konja.. kao da su se njih dvoje nešto domunñali dok je Andrija spavao? OTILIJA: Samo čeznuo? Pa. nemoj da ja kvasim čizme zbog tebe! Skeledžija na to naglo prelomi... ali još nije vreme ni za ranoranioce. ali onda se seti da niko pametan ne nosi šubaru. „Aridrej". za svaki slučaj. a ta Lepa Mlada. i kratkim .. jedino malo frkću kad ih nateruju na skelu. utrostručen. čim je primetio da se ovaj i dalje ne hvata za uže.. . i Skeledžija pomisli da bi to mogle biti kakve naročite šubare. ali i to više kao da gunñaju nego što ržu ? Zvižduk se ponovi... i UJU trn ti. tri. i osmehnula se Vladimiru Maksimiču. MIR. Malo. Pomogla mu je da napravi prvih par koraka.. malo uzbrdo.. CRNI VRAG NA BELOM KONJU: Lovrentije!!!Teraj skelu ovamo. možda i četiri meseca. umorna. nije ništa u odnosu na prvi korak koje ćeš uskoro morati da načiniš kod kuće. nije uspela. otkri i to da je jahača bar dvaput manje nego konja. t LOVRA SKELEDZIJA (Šapatom): ðavo zna moje ime? Pa dabome da zna. 1919.. udvojen.. izgledala na večernjoj letnjoj promenadi. Čeznuo za tobom.130EsPI f\ /li.. Dva. osim što je vraški dobro pogodio Skeledžijino ime. Pa nazad. širinom dolme. kao da će na ovu stranu. Pametna. mamurni skeledžija se budi na prodoran zvižduk sa druge obale. Izgovarajući to prekrsti se i krenu da unatraške izlazi sa skele. u ravnici se rano ustaje. Kad me.. Ništa je spram večnosti koju sam samo. takoreći? Ono. Mislim da se i to broji? Ali sad ćemo u svakom slučaju imati vremena da se upoznamo.. ANDRIJA: Tila... I tako jedno.. nije mogao ni pretpostaviti da je kozačka?). prvi put provedeš promenadom. UJU mi a. odmeravao ga je odnekud poznati momak u svečanoj crnoj uniformi (za koju Lovra. VIDIVDANSKO JUTRO.. fini paorski vranci i čilaši nikad ne njište tako. uostalom. pogotovu na praznik. pogodivši šta on to srnera... Jer ovo što ti se sad čini mukom.... sa pegavog belog ždrepca. Onda kod njega možem računati i na malo protekcije? Sa primičuče skele bojažljivo je izoštravao kroz pramenje magle... kako misli. Ako me ovaj tol'ko poznaje. Što smo bili zajedno.. učini mu se. pomisli on. ali. ovako pod ruku. i to samo u svojim najsmelijim maštarijama. čak ni T\. dan) Onaj deo svitanja izmeñu odlaska noći i izlaska sunca.... OTILIJA: Prvo ćemo do kapije. Lepo je rekla baba-Stevka Matićeva da će skoro Sudnji Dan. potpuno drugačije je zamišljao njihov prvi izlazak u javnost. (ext. LOVRA SKELEDŽIJA (Šapatom):. jedan Vrag na belom konju natera životinju par koraka u vodu. Bogata Jevrejčica bila je kanda još ponešto... kao ni išta drugo. ispičuturo matora... i obrnuto. kako bi tek žena koja ovako izgleda u ravnim cipelama... Ja te ni ne poznajem... SKELA.... glave su im čupave._tK' . ni ne znajući da su prvi. CRNI VRAG NA BELOM KONJU: Lovro?! Lovroooo! Hajde već jednom! Lovra Skeledžija skameni se od straha. ovome se nije nadao. Deset hiljada puta. ogromne. uplašen sporadičnom njiskom nekih besnih. OTILIJA: Moraš dobro uvežbati korali. početkom jula meseca? LOVRA SKELEDZIJA (Šapatom): Nečastivi... što mu baš nije bilo sasvim jasno. toliko da su sasvim počeli ličiti na ljude i konje? Pred njim je bio postrojen omanji ešalon.... ni ne znajući da se u meñuvremenu malo preslišavala sa Andrijom. pošto mu ponovo pročita misli. jer. Ispred svih. ustostručen.. nenašminkana.. To je i važnije. svakog časa.. progalopira neko s leva na desno.... kaže Vladimir.Andrija potom posramljeno zaviri ka Tili.. poludivljih konja. koji se u životu nije makao iz ovog sreza. 26. Vladimir Maksimič? Vidar se nakloni potvrñujući da je dobro upamtila njegovo ime.. a u meñuvremenu su se i Vragovi i bića na kojima sujahali opasno primirili. naročitu. Ako je nameravala da ga uplaši... ali nakon još nekoliko cimaja užeta. a kamoli za mušterije ? Pokušava da razazna prilike u izmaglici praskozorja.... Vrag sačeka pet-šest sekundi.

... raširivši ruke.. Mi što ginemo više puta. šegači se i osmehiva kao on. Lovra pomisli „preko polja".. VAŠA: Da... i prema beloj kućici na drugoj obali iznad koje je zalelujao tanani beli dim prve jutarnje potpale... vratio se. pa mu je hitnu tek kad vide daje ovaj spremno postavio ruke za kečanje. Do njega. moj . Nemam ja. Lovra nije baš na visini ove rečenice. A ne iz mrtvih.. kao na tarabi.. koji ne samo daje ličio na nekog kog je znao. Imaš li ti neku tešku sekiraciju kad toliko ne dolaziš po nas? Skeledžija. CRNI VRAG NA BELOM KONJU: Aha. pa neki Karpati..134i rimi mrax Pogleda ka konvoju šarenih pataka koji je zamicao u trsku. samo skliznu s konja i vesto se dočeka pred njim. i osvrnu se ka reci koja se pospano protegla pod kosim zracima sunca.. koja mu na kraju ipak mahnu pletenicom koja je virila ispod šubare. nego je tako čak i govorio? LOVRA SKELEDŽIJA: Ne. prozvan sad josi prezimenom... Moraš priznati da se dobro nosim s tim? Zamahnu da mu dobaci bocu. uspe jedino da se blentavno osmehnu brkatom konjaniku. Sreća moja da sam se ja za to vreme sklonio na sigurno mesto. kao ispala trska.. a najzad i ovaj konjanik razvuče osmeh.... Vaša se tužno zagleda u daljinu.. kao nesumnjiv par. da imam čime da platim skelarinu mom Lovrentiju kad dospemkući.. Ovde se svašta ispodešavalo dok nisi bio tu. kao artista koji završivši tačku iščekuje aplauz. Ako već izgleda kao on. crvendaću koji se preigrao sa grančice na grančicu... Nikavu sekiraciju... LOVRA SKELEDŽIJA: Eh. Crni sine Šapajčine. gordo.. gospodine..... Nekako se naviknemo. iz kojih trzajem izvuče jednostavnu politarsku bocu. Lovro. A za tebe nisu jednom javili da si poginuo. čekaj. Poslednja reč i njemu samom nekako zaštrča. kao knjeginja (u i m -132f\ at i aiu ?m djC prilog čega je govorilo i otmeno sedlo ukrašeno srebrnim nitnama?)... onda bi to možda čak mogao i biti On? LOVRA SKELEDŽIJA: Vaso. toliko poznat da ga potpuno otrezni i od straha i od sinoćnje dudovače? Pa.. pa rekoh. ko veliš.133 /v ih... priča kao on. neka Galicija. LOVRA SKELEDŽIJA: Jeste.. kao nestašnim riñim repićem. CRNI VRAG NA BELOM KONJU: Lovro.. ti. smeškajući mu se. VAŠA: Pa. Vaša se trže. i aut ->m VAŠA: Nemoj da mi je sad ispustiš! Od Voronježa pazim na tu votku. naznačenim na izmaglici tek tananom isprekidanom linijom. LOVRA SKELEDŽIJA: Odavno je rat gotov... i svima okolo mljackajući potvrdi da je „percovka " zaista posebna. LOVRA SKELEDŽIJA: Vaso?! Živ si? Vaša je već petljao nešto oko bisaga.karabinom prebačenim preko leña. a negde i širi..... Ako i nisam. VAŠA: Eh. i neki mutni Don. Vaso... Ne bih ja tebi naplatio ni da posle ovoliko vremena dolaziš iz švaleracije.. koji je već sedeo noge prebačene preko sedla. ... neovdašnji lepa. Ko je imao posla sa pijandurama. da ti je mi priredimo? Skeledžija iskosi pogled.. ali ume on itekako da se uozbilji kad mu nešto nije jasno. Nego barem tri puta.. skeledžiju je još strožije posmatrala i devojka punih usana. ali je nikome ne ponudi.. rode? Ti si to? ðavo-Vasa.. zajebano je onima što jednom poginu... Ne znam kakvi novci sad ovde važe...... a kamoli da im politra votke ispadne iz ruku ? On liznu ovisnički.. onda je primetio da su.. Lovro... ali prvo ga proveri trzajem „na prazno". prvo mu ona devojka nikako nije išla uz Sudnji Dan... VAŠA: Ovde se svašta ispodešavalo? . mnogi vragovi postali skroz čovekoliki. nekako prijateljski. zna da im se teško može desiti da prospu i par kapi.. pa brže-bolje požuri da je ugura u snop objašnjenja.. ne pomišljajući da su tamo negde iza ovog atara silni drugi atari. širok kao što je Moroški Rukavac dugačak. Pa. Koje imao da se vrati. Ali nije bilo ni govora da će Skeledžija ispustiti flašu..

i desetak.... dok su preko pošli samo Knjeginja.. Kozaci podvriskujući jurnuše ka vrhu nasipa. i ribarskih vrški. jedanaest. dok je Baron samo prijateljski mahnuo mladićima. ukrstivši ispred sebe ovog puta ruke dlanova okrenutih dole.. Vaša u beloj ruskoj košulji. Zapucavši uz to i u vis. Bitno je da li će ih ko naći! A to već neće. LOVRA SKELEDŽIJA: Hoću 1' se vraćati po njih? Vaša setno pogleda ka konjanicima koji su nemo posmatrali put skele. oni spremno kao jedan ponoviše njen poslednji gest. Andrija je u jednom od svojih prepoznatljivih svilenih prsluka. lopino matora... paorski geni nisu izdržali da ne prodivane bar o ovim lepim konjima. propevši konja u znak pozdrava. Njihov salaš je malo. Jedan grumenčić otkida ugao plakatica. pa ti si se bar naklepao i gusaka i bostana. IVANJDAN. a na skeledžijino zaprepaštenje i Knjeginja... i vitlajući nad glavama sabljama i šubarama... upitno prema momcima raširila ruke sa dlanovima okrenutim gore. Vaša. buckaju oko njega. Otkrivši ko je zavitlao kamen. pa treći. iščezao. salutirajući. kao čarolijom. ostali na drugoj obali. pažljivo probranih neosedlanih konja. i. Skeledžija shvati da baš ne mora dalje da propitkuje o tim čudnim svatima.. i široko ih razmakla. VAŠA: Pa.. prvi po završetku rata. i čiju je ruku Vaša nežno prihvatio.. ti bar znaš... sa letnjim šeširom na glavi. uveliko i kad je poslednji od njih. dug im je put. „Ujedinjenje južno slovenskih naroda!". ne čuje ono što će pitati. Lovra do kraja izbroja tačno. Zabačen. Nikola.. uparena sa crnim štofanim pantalonama. sad već više ne Šefer... Ili hoće. ali. rte . Mada su nam se neki usput pridružili... i umesto da prevodi to Knjeginji koja je Ijubopitljivo pogledala... a onda izvela i treću figuru svoje male pantomime... 1919. on .. Kad oni nešto naume. VAŠA: Ne danas.. sa oficirskom šapkom neke usput okartane vojske. Moraju odmah da krenu. i ne govoreći ništa torpediraju papir. (ext. I svojeglav. koja je i dalje bila na konju. štoviše. 21... Neće ih valjda ko tražiti? Vaša se iskreno nasmeja.. iznad njihovih glava. dan) Ivanjski Vašar je ponovo. stoput utvrñenim redosledom. na koje on. mimoilazeći se sa Tilom.. nego samo pompezno zaglavlje. Vaša i Andrija. a Baronica potrča za mužem veselo.. sede na obali kao tri dečaka. Utom. Većinom jesu.. Znaš da su konji druželjubiv narod. sitnija slova ne mogu se dešifrovati..... Išta? Vojska. iza zabezeknutih potiskih vrba... ne odaje do kraja da li je moderna „ uniforma " ili samo konzervativna civilna garderoba.. Nije bitno da li će ih ko tražiti.. Pustila ga je da produži. a Nikola se samo značajno nakloni. Sledeći kadar prelazi preko leña konja na poodmakloj skeli lagano... i dva ovogodišnja ždrebeta.. na šta se sa suprotne obale začuše neki bećarsko-ñuvegijski zvižduci... poslavši im pune šake poljubaca... i dalje u sedlima... trudivši se da Knjeginja.. Skela u tom razgovoru pristade. naopako. u Moldaviji..Lovrentije. Na zlaćanoj površini vode Ijuljuška se natopljeni letak.. VAŠA: Lovrentije. Jesu F ovo sve tvoji konji? Vaša ga odmeri zagonetno. Ko će im zabraniti? Lovra se zabrinuto nagnu. kao roditelji koji prate decu na prvo samostalno putovanje kod tetke udate čak u treće selo. Lovra Skeledžija pomalo laknulo posmatra Kozake koji su. ttJii mrcL joj samo poljubi ruku.. sva trojica skočiše na noge.... LOVRA SKELEDŽIJA: Uf. i prva dvojica poskidaše to što su imali na glavama. pa stala mirno... LOVRA SKELEDŽIJA: Je li.. Baronica je zaostala par koraka iza Barona Beslina. koja. Momci se naglo okrenuše. Jedno od ta dva.. i na njihov pozdrav uzvratila naklonom. Vaka. kao da ih timari. i prekorno pozvao gañalicu da požuri za njim.. a drugi. što se orilo još neko vreme. rat? Gotovo? U znak potvrde.. od čega se Lovrentije prepade više nego konji naviknuti na to.. a Nikola u crnoj košulji kratkih rukava. sasvim ozbiljno zatalasa vodu neposredno uz letak? -1367 tuli mi a/. odmah odgovoriše. koja je tobož ljubomorno odmeri!? .135A. jedan uljez od projektila naruši taj protokol. i Vaša skoči na svog ždrebea.

Otilija im priñe.. a to svakako nisu mogli ni Nikola i Andrija koji se samo začuñeno pogledaše.. ludice.. ali na Knjeginji je delovala tako unikatno i neprocenjivo da ponosni Vaša nije mogao da nañe ni najmanju manu ni svojoj devojci ni njenoj odori. Vasilij... onako kako to rade samo vrlo halapljivi.. iako ju je tužnu najviše voleo. kao da ju je neko uvredio? Pritrčajoj brzo.... kao da su se nadali da se „ to " možda može preležati.. i shvati daje najgore što se može desiti ako ih neko s čamca vidi kako piske u pesak. Nisi još ni pošla a već mi nedostaješ. Ili tek-tek trudni? VAŠA: Hm? Muško oko ima uroñenu mrlju daltonizma baš na mestu gde pada najveće žensko šarenilo...... ali ipak se zagleda u Vašu kao da čeka pristanak. Vaša je nežno privi na grudi. oborene glave.. Uz dve lepe mlade žene koje se došuškavaju.. skrete pogled ka Knjeginji i zabrinu se videvši je odjednom snuždenu. sad ćemo videti! Da li su te gledali zbog haljine. nešto sneveseljene. VAŠA (na ruskom): Staje..... Jednostavna široka i šarena ruska haljina zaista je bila naglašeno folklorna.... barem pet pomisli bi pristajalo bolje nego briga. ali i dalje ne diže pogled.. Vaša je uočio da nisu skrenule ka Tilinoj kući nego da su šmugnule u gustiš prema reci... gotovo mañionicarskom.. KNJEGINJA (na ruskom): Nisam ni uzela slatkiš... lepotice? Ko te je dirao? Je 1' ti neki boljševik oteo slatkiš? Pokaži mi samo tog nitkova!? Šaleći se. .. kao proletnji nazeb ? I VAŠA: Ma.. Tila i Knjeginja ipak su ih potpuno iznenadile. on preko njenog ramena mnogo ozbiljnije pogleda Tihi.. pokazujući i Vaši i Andriji da zna šta radi. Ne samo brzinom kojom su to učinile. Andrija je zabrinuto gledao za njima. <ic rani mi ti. ^% >"' f*}-""-^ Otkrivajući svog doušnika.. Malo šta može da ih oraspoloži kao cicanje u tuñe kipiće. Samo mi to još treba. po svojoj izvedbi odjednom učinila i jedinom mogućom? TILA: E.... za razliku od vas dvojice pustinjaka. VAŠA: Ovde neki baš i nisu bili ranjeni kao što su se pravili? Tila uhvati njegov pogled na onom delu svog tela od kog muškarci na ženama rede zagledaju eventualno jedino laktove (verovatno zato što uglavnom moraju da mu ukazuju poštovanje?). Saučesnički pogleda Andriju. za šta je svi ovde prećutno smatraju ? VAŠA: Ipak je ona samo atamanova kći.N\^..... i to je bilo najgluplje što je mogao da uradi.. Ali pre nego što je atamanova kći. od Knjeginjinih ravnih cipelica do plavkastog šeširića na Tilinoj glavi? Otilijaje . Mogla bije uvrediti. ili tako šta. i brstila ogromnu ružičastu šećernu penu na štapiću sa uživanjem. kao i sve dobre ideje. ne. ili zato što si tako lepa. ja sam odrastao uz neke devojke. Knjeginja joj se prepusti sa puno poverenja. ipak je samo devojka. a on je njenu ručicu puštao sve pazeći da je ne ispusti. Andi. Vaša požali što nije virio da vidi kako su to uspele da za petnaest sekundi potpuno razmene garderobu... Svi me ionako gledaju kao neku ludu u ovome. istog dana kad su došli. s rukama na leñima. A.138A«. i sasvim sigurno ni Vaša ne bi otkrio neke rafinirane nijanse da mu to Knjeginja nije došapnula još kad je Otiliju videla prvi put.137r\ ne l a!'l ?ril (Ij Ili' i i nezno pomilova taj svoj izdajnički stomačić.. Sad ćemo nas dve to resiti. pruzivši ruke koje ona željno prihvati.. Vodi me bolje odavde.... HKKHJSBiifSKKRSSSSIBHH! . ^ i* TILA: Ops?Zar se vidi? ćv . koja ga odmah umiri objasnivši mu očima i kratkim gestom ruke da je haljina kriva za sve. sestrinski uhvaćene pod ruku. TILA (na poluruskom): Hodi malo sa mnom.. nikako nije želeo da bude tužna. Ipak je ona. kao tananu musUnsku maramu koju pokušava razvijoriti na povetarcu. nego i idejom koja se.. VAŠA (na ruskom): Doñi brzo. ANDRIJA: Neće Otiliji valjda pasti na pamet da je vodi kući i preoblači u neke svoje haljine? Mislim. a i on se snebivajući promeškolji. Za svaki slučaj.. i sačeka koliko je trebalo.. i verujte mi na reč. Ja ne bih ni primetio. iskoristi priliku da objasni kako Knjeginja nije nikakva plemkinja.. devojčice..Tila im je prilazila u društvu Knjeginje.. ali.

. Kad je tvoje prvo pismo stiglo. dakle? VASA: Ma.. Nikola se ugrize za usnu. a ide sa nekakvim mangupom pod raku!? Ali znaj daje ovo poslednji put da te puštam samu. oseti se pomalo nelagodno. sećaš se? A sve je ispalo drugačije... Nego. Klipani se dobronamemo osmehnuše.. Vaša je elegantno nastavio po svome.. nažalost. prošlo je već dva meseca od kraja rata.140_ ac J (Uli mi < Vasa napravi svoju karakterističnu grimasicu koja je mogla da posluži kao komentar i na prvi i na drugi deo Nikolinog odgovora. NIKOLA: Pa.. Kao Otilija? Nikola se trže........ dovoljno glasno da to dospe i do onih kojima je upućeno.. Jelica je mislila. naravno... znajući da u toj žurbi Andrijinu sliku ipak nisu uspele da zamene njegovom ? KNJEGINJA (na ruskom): No.. dobro kažeš. knjeginjice. Dogovor je bio: Andrija tebi.. Ako ja budem išao s tobom opet će te gledati kao ludu. ne. Ništa nije ispalo kako smo zamislili.. ali. nije.... Tila se na to nasmeja zvonko... Idi sad sa Tilom po tu šećerlemu.. a Otilija Jevrejka. Kao da rat nije gotov. ali Andrija ne izdrža.. a Knjeginja koja nije potpuno razumela o čemu se radi.. kad oćuti. VASA: Pa. I oni su se iz Rusije vratili venčani. onda znači da onaj ko mu je to raportirao očito neispunjeno kumstvo smatra jednom od važnijih stvari koje treba prijaviti? NIKOLA: Pa.... šta je s tobom? Znaš ti vrlo dobro da su se njih oboje prekrstili u .. ne znam. Nikolu bi to potpuno smirilo. i uputi se stazom. i koja je još uvek bila nesigurna u svoj novi izgled.. njih trojica sačekaše da devojke odmaknu desetak koraka pa lagano poñoše istini putem. nije promakao čak ni medaljon „na ključić" oko vrata. Ali ona ima te njene.. nego ubrzo potrča za njima. Ipak je Andrija katolik. .. VAŠA: Tvoja ženica nije došla. ako je Vasa za ovih par dana koliko je tu već saznao za to. sviña mi se. Vašenka? Šta ti misliš? Vaša ispod oka proviri ka Nikoli i Andriji...... pokušavajući da odgonetne ne ljuti li se to slučajno Vasa što ga nisu sačekali? NIKOLA: Bojao sam se da ćeš mi prebacivati... ne negirajući da su se zagledali malo više nego što bi trebalo. I ko je sad tu kriv? Onaj ko pokuša da prijatelju proturi talcvu priču.. pa onda tobož procedi kroz zube da to čuje samo Tila. ali više nije želeo ni da to sluša... Čini mi se da je malo povreñen što ga nisi zvao za kuma. Vasa proguta komentar nevoljno.. Ne sviña mi se samo kako te ovi razbojnici merkaju. VASA: Nikola. Ali Andrija je bio tu. Da je Vasa izgovorio i najkraću potvrdnu rečcu. Nije htela da se uda baš poslednja meñu drugaiicama... A još kad si poručio da sigurno pre proleća nećeš dolaziti.. Malo ste žurili sa svadbom.. Nina? Bio sam siguran da ćeš je najzad pokazati? Nikola učtivo odreagova.... ti meni.. kao ciknulu višnju..139 ^V_«c rani mrču: VAŠA: Mislim da baš neću uživati ako svi budu blenuli kao ova dva klipana. dabome.. I da sam odmah za tobom! Ona radosno prihvati Otilijinu ruku.... Nikola ga odmeri iskosa. Migrene. kompletno u Tilinoj garderobi. ali.. KNJEGINJA (na ruskom): Šta to pričaš.. Jelica to i ostvari...... Vasa nije želeo da se svaña... to uvek znači da mu baš nije po volji.. Takva gospoñica... jebo te. Mislim da je još rano? Otkud ti to? . reci mi? Ne sviña ti se? VAŠA (na ruskom): O.. NIKOLA: Nemoj da si takav... Ne želeći da poveruje u utisak da njegov prijatelj nije potpuno iskren. Mislim daje shvatio. dok ovoj drugoj.. Jelica je baš zapela. A kad Jelica nešto naumi. kako ona to već čini.nosila čak i Knjeginjine naušnice sa rubinčićima.. A da nema ona neku migrenu. ili prijatelj koji se pretvara daje u tu priču poverovao? VAŠA: Aha. Ovako. Jako joj je krivo. na koji Vaša odmah postade malo ljubomoran.. a potrčao bi i Vaša.. pokušavajući da o Jelici priča sa onom istom ljubavlju kojom su tog dana voñeni razgovori oko njega.. nego da tek počinje.. ali mu je bilo nelagodno da ionako usamljenog Nikolu ostavi još usamljenijim. ja Andriji.. Njeni su stalno pritiskali.... kao da je bogohuljenje i pomisliti da bi jedra mlada žena koja pola godine leže sa jedrim mladim popom mogla osvanuti blagoslovena? NIKOLA: Ne. Znaš daje u pitanju vladičanska familija.

... čak ni osloviti bliskije nego poznanika. bila je očajna shvativši da se više ništa ne može učiniti.. nije ovo bilo novo meñu njima. tad iz zvučnika pokačenih po drveću zakrča glas koji je pozivao plivače da se prijave za trku. VAŠA: Doneću hladan klaker.. ali reč „nepredvidivost" kao daje već pomenuta maločas? Umesto prozvanog osmeha odazvale su se krupne nezadržive suze. Jelica mi je sad najvažnija. takve je naravi... Njena haljina zaista je imala kockastu mornarsku kragnu. Lepi matrozu.. i to je bilo najpoštenije. Stalno pokušavam nekako da izbalansiram.. ali za svo ovo vreme ni ona nije uspela da smisli puno bolje ? MALA VIDRA: I šta sad? Čitav život ćemo ostati na tom koraku? . no. na sreću./u^ Odesi.... sve u odnosu na sve. afekt uvek povlači i neke olakšavajuće okolnosti. Uvek za korale. vrlo dobro je znao da u okolnoj gužvi ima bar dvoje njih koji bi time mogli biti neizlečivo povreñeni.. Zavolećeš je.. kad su već same krenule nek se same i zaustavljaju. teže. Još teže kad sam čula da si živ.. a u tom času je samo bio opasno blizu da to i učini. Teško. znam. imaj ga malo i prema onima koji te najviše vole.143 /\ (K ? uju' im ax Šmrkmda je nekoliko puta.. znajući da tamo mora biti i najbolja tezga? Usput su ga neki prijateljski gurkali.. Nañi nam neko dobro mesto. i oborio je pogled ne želeći da on bude taj koji o tome odlučuje. Neko nam je gadno u vračao. VAŠA: Hej i tebi. NIKOLA: Jeste. najkraće rečeno...i. nego je to poželeo još čim ju je video. MALA VIDRA: Javili su da si poginuo... a u odnosu na predomišljaj.. zagrliti. već.. Što se. Ona je malo svojeglava.. ali ga ona ipak uoči i pokuša da ga raspiri svojim smeškom.... MALA VIDRA: Hej? / ona je bila zatečena. MALA VIDRA: O.. Vaša je još kako znao da brani povučenog Andriju... samo da bi već sutradan mogli da se venčaju u pravoslavnoj crkvi? Bogovima to nije važno kao ljudima. ma. . čudnom ironijom. i sve je izgledalo mnogo manje važno... ali Nikola mu nije zamerao.142: 7 aJti mraj: ikad bila.... probijao se kroz taj neprijatni kordon površnih poznanika od kojih mnogi nisu znali da li sad treba da se pozdravljaju s njim. Pa da na miru gustiramo ove amatere. prepoznavši Verebeša u spikeru.. svestan da bi istim tim žarom branio i njega pred Andrijom.141 V ne ir'Jll 7i. Nakon tog osmeha pogledi su im bili promenjeni. Nije u tom času poželeo da je prigrli. Valjda? Pogledali su se samo na tren.. sabioje i interval izmeñu onoga što pomisli i onoga što izgovori... i oni se osmehnuše kao po dogovoru.. Okrenula se od tezge sa dva klakera u ruci. Cigani kažu.. stvorio tačno pred njom... Kad već imaš obzira prema svima. pogrešio sam. i ovo sad u odnosu na ono što je prošlo. možeš ga šarati.. Ali ume da bude pravi anñeo.. Vaša mu spusti ruku na rame. dešavalo uočljivo rede. niko nije imao spremnu rečenicu.... Teško mi je bilo kad sam čula da si poginuo. i nije ni pokušavala da ih zaustavi. pesak koji je za ovih pet godina iscurio iz gornje polovine njegovog peščanog sata.... pred njom je stajao neko drag.. VAŠA: Ih.. VAŠA: Vidiš. Uputi se tamo gdeje najveća gužva...... Nisam mislila da će biti baš tako.. daje situacija obrnuta. Ne valjam ti ni živ. ni mrtav. a onda se odjednom. kad pre rata nisu... kad se ñavo namerači na tvoj beli šal.... Niko nije bio u prednosti. smerno i sramežljivo...... Izmicalo je od početka. aF on će ga i u končićima naći..... nije joj se dopalo to objašnjenje. najteže. Oboje zastadoše. pred njom je stajao neko koga ne srne dotaći. blizak. neko potreban... što bi se sasvim uprošćeno moglo nazvati i strpljenjem. u ma šta da se izrodi u svojoj nepredvidivosti. Ali ovo je najteže.. istini za volju..... i ona pokuša da taj kompliment primi kao prava mala ženica. zameraju ovi dole.. ali srce je mahnitalo kao mače pod košarom.. sad je jedva tinjalo. Čak i ja kao ovakav antikrist znam da Bog ne zamera. čak ni gest. i ono što je prošlo u odnosu na ovo sad.. sećaš se? Kandilo osmeha u njegovim očima nikad se nije gasilo.... ne smislivši kako da se ponaša ako se to desi. no. i našla mu se. VAŠA: A i ti ćeš.. neki se gurkali meñusobno. ali i taj tren je bio predug za obojicu.. kako mi je teško. možeš ga parati... bliže nego što je . Smrt bi bila jeftin izgovor. ...

... KAPETAN NAð-MANDIĆ: Iz Poljske je pošta još i dolazila. gotovo strepeći.. dugo ga ne puštajući. preterali su. tragične ljubavi.. Iz Rusije.. i lagano priñe označivši i treću tačku tog dotle samo nagoveštavanog trougla. kako stvari stoje? VAŠA: Pisala mi je sestra nešto.... Čuo si to? Poljubio joj je obraz ponovo. Vaši laknu kad vide da razgovor kreće tim tokom.. istom onom nežnošću. pokušavajući da po njoj odredi najudaljeniju tačku do koje je on stigao... * <. " 145 Vasa na to samo odsmehnu. Najmanje pet-šest puta smo čuli da si poginuo. a Mala Vidra.... Kapetan je zaljubljeno isprati pogledom.n n i i E&d .. Uplašivši se što o sreći govori kroz suze.. ali se seti da se Rusija meri ...im mi miinm. Svo troje pogledaše ka gospodskim kolicima sa belim gumenim točkovima. KAPETAN NAð-MANDIC: Eto. i Vaša čestitajući klimnu. Kapetane.. VAŠA: Pa. zalog nade. i. kao ni njegov pogled ka njenom zaobljenom profilu. a kapetanu džentlmenski. Jako retko. Sretna. ni zlobno. VAŠA: Ne brini.. ~9T Ivan.. zagleda joj okice. Vasa pomisli da mu pomene imena nekih planina i reka.. shvati da mu do tog trenutka nije znao čak ni ime.. ^KT''m i i ' i i i i i i i n n n i m ... KAPETAN NAð-MANDIĆ: Svi su govorili da nisi živ... zagrlivši Vašu snažno.... MALA VIDRA: Pa jesam! Bog nek mi oprosti. što je najgore. poñe ka njima i majčinski se nagnu nad usnulu bebu... Kad dosad nismo...... u tome je bio najbolji. ali odjednom je bila sretna što ga ima barem ovalcvog..... A ulovio nju...Pogledao ju je nežno...... Vaša ga takvog nije znao. Samo.. a kad Mala Vidra iz preño strožnosti najavi njegov nailazak. u tom pogledu više nije bilo onog bezobrazluka koji ju je proganjao kroz snove. Jurio sam njenog oca... daleko upadljivijem od Tilinog.. Jesi li sretna? Nije to bilo zajedljivo. VAŠA: Ma.. Krajem novembra.144i tuli 7nrax ■ Demobilisani kapetan Nañ-Mandić obazrivo zaustavi kolica nešto dalje. i Vašu u pokušaju da joj kaže da to ne čini. dakle... Ona zagrize usnu. u hladu... gotovo s olakšanjem. shvatila da njena amajlija. Ona me je odnegovala. Njenu braću. Pomisao na malo biće čije je pokrete već osećala..... jadno li je prijateljstvo kad ostane kao sitan kusur krupne novčanice ljubavi. Izrekao je to majstorski.mm mu ■ n » n i »i ■» mi i <m mm m mi » ■■ mi ili mu i« nm. prekinuo je nju u pokušaju da lančić skine... brižno. Samo prva tri puta je bilo ozbiljno.. nego samo čin i ono neuobičajeno ugarsko vlastelinsko prezime. da Maloj Vidri zazvuči setno.. niti će. kad smo se konačno povezali... C-i-^ i.. brojanica.. ali u sva tri pogleda bilo je previše ozbiljnosti da bi se zanemarila ona izreka o udelu zbilje u svakoj šali? No. a njima se najviše verovalo. uhvatila se za sidro na lančiću... i pažljivo zagrli. i primetivši da on gleda u tom smeru.. Kroz svu tu brigu čovek se ipak osmehivao potpuno iskreno... ali jesam! Baš sam. KAPETAN NAð-MANDIĆ: Čoveče! Nemaš pojma kako mije drago što si dobro! Odmakao ga je ne spuštajući mu ruke s ramena. i ko zna čega sve još.. KAPETAN NAð-MANDIĆ: Uplašio sam se da ćete se i poljubiti? To je rečeno uz već opisani osmeh. i to što je imala izgovori u dahu. Vaša nije nalazio ni najmanji razlog da posumnja u Kapetanove reci? Bivši žandar se tad okrete Maloj Vidri nežno je poljubvši u obraz..... Kapetan se zagleda u šapku na Vasinoj glavi. Baš vam se rodila devojčica.... i ovaj na te reci konačno prelomi. pokušavši da nekako i njoj saopšti ono što nije dospeo.. Čak i oni što su dolazili iz zarobljeništva. kao da mora da mu prizna nešto užasno. polako gubi pravo da to i dalje bude? Mladi čovek koji je nailazio gurajući dečija kolica i posmatrajući ih nekako zabrinuto.. ispuni je onom neopisivom milinom koja u svom nadiranju odroni još koju suzicu. ne dopuštajući joj ništa osim potpune iskrenosti. a onda se obrati Vaši koji je bio dovoljno obazriv da pogled sa mlade majke skrene trenutak ranije..A MALA VIDRA: Evo i Ivana.

i on žureći ponovi poziv na piće. ali kad smeli utihnu. Nikola nije mogao da odvoji pogled od Male Vidre.. Sačekaj. Vasa se na trenutak oseti kao makov kralj poklopljen makovim kecom u poslednjem štihu. 1:1:1 t .. ... A udala se za Uskrs. čini mi se daje ranije taj venac bio i bliži. VASA: Ogromna je Rusija..147 /^ '/c i (Uli trti a^i Tila je znatiželjno zavirila u kolica.. Tad još nije znao da će je po tom osmehu pamtiti. pa tek onda. MOMAK: Pita vas gospodin predsednik žirija da li ćete učestvovati u trci? Vasa negirajuće mahnu Verebešu. ali ona ga preduhitri okrenuvši se.. ne shvatajući taj gest. i pažljivo. Kapetane.. pre kao pijanac.. KAPETAN NAð-MANDIĆ: Nemoj da mi nestaneš. kako bi bio siguran da ona više neće biti tu kad se bude vraćao. lepe žene primete lepu ženu pre najvećih ženskaroša.. Primećujući da je ne razume. i sve tri se na to nasmejaše..... osmotrila.. nisam pazila? Ona se postide. Knjeginja se vaspitano propela na prstiče korak iza nje. a onda se spasonosno seti. i brzo mu tutnu u ruku lančić koji je u meñuvremenu skinula... Objasnićeš joj.. Gledali su se bez reci.. uputivši mu jedan osmeh potpuno čist. MALA VIDRA: A vi? I vi ste. TILA: O. ni sledećih godina u varoši. spremajući se da krene...... Okrenuo se što je mogao mirnije.. ne.. kao osmeh onih likova kojima su oslikani hramovi kojima se posvetio..... bez ičega što bi ga moglo objasniti.. znaš kako je? Ali nemoj da posle ne popijemo nešto za tvoj povratak? Emil i ja smo popili „bruderšaft" kad smo čuli da si živ. Uzmi ovo. Vaša mu to obeća... KNJEGINJA (na ruskom. ni sledećih dana na ulici...kilometrima znatno krupnjim od ovdašnjih. moram. pa i ona Ijubopitljivo nakrivi glavicu.. VAŠA: To je kapa puka iz kog ti je doleteo onaj sretni metak. ne skrećući pogled ni kad ga je ona. spazio ju je kad je pošao da vidi staje Vašu toliko zadržalo. Nek ti i ona donese sreću.. sve i da stignem do njega? Namignu Kapetanu. Mala Vidra intuitivno zagleda Knjeginju.. ni sledeće večnosti u životu. VASA: Pa.. biće društva ove jeseni.. oslonivši se unutrašnjom stranom ramena. ali se zahvali tako što je odmah stavi na glavu. i gledajući ih zajedno. ponovo pogledala ka njemu.. i stao u red za klaker. ali polako): Ah. pokaza na lubenicu koju je skrila pod svojom haljinom.i ili . i poñe ka Maloj Vidri namerivši da je samo pozdravi. Kapetan zbunjeno prihvati šapku. ali Kapetanu se dopade. i odgovori momku kog odustajanje legendarnog četvorostrukog pobednika vidno oraspoloži... A znali smo! Ćelo vreme smo znali! Uputi se ka obali. Tila i Knjeginja. ne baš kao uhoda. jer narednog trenutka su joj prišli Andrija. VAŠA: Znam daje običaj da to bude dukat. oprezno priñe kolicima. Knjeginja primeti da je Mala Vidra čudno gleda.... osetivši da je neko posmatra. koliko se već bez reci može obećati... ušuška smotanu zlatnu stvarčicu pod svileni jastučak.. odgovorivši na malopreñašnju intuiciju.. i uzbuñeno pokaza ka Verebešu koji mahnu Vaši iz daljine.. i manji? Kako bi ga doneo tolikog do obale. ne.... Bio je to samo izgovor za malu vradžbinu... setivši se ko bi to mogao biti.. sve što mu je padalo na pamet u vezi tog lančića ličilo mu je na natezanje.. Kao nekad.. I. okrenula mu leña. propuštajući neke koji su baš pristizali. ne znam.. Ja sam mog Vasilija srela tek za Božić. da ne budi usnulog anñelka. koji to ispod oka isprati dugim iskusnim pogledom. Tamo se zagube i gradovi.. Ova reka je postala prebrza za mene.... i Knjeginja shvati pitanje pre nego stoje Tila pokušala da joj prevede... ne propustivši da još jednom pomiluje Malu Vidru i vime u kolica. KAPETAN NAð-MANDIC: Idem. Momčić u kupaćem kostimu dotrča do njih taman na kraju te rečenice. 146J\ uo i um ?m ci* VAŠA: Kapetane. A možda i nije? Bože. a posle toga više nije uspeo da je pronañe u gužvi. I ja nešto pomažem gospon-Verebešu.. Za razliku od njega... i onda je već morao da se skloni. i već čekaš drugu? Divno.. uvežbanim pokretom.. Još je rano... a ne ljudi.. ali. i povukao se iza kestena.. dečko.. Za uspomenu..

. Koje to? Vaša pokuša da se odmakne ne želeći da je pusti.. a kao tako iskusan čičica on ispravno i oceni da ne treba da je laže o nečemu što se desilo dok se još nisu znali. jedino se Nikola nešto snebiva... zavrtevši dugme na njegovoj košulji kao da na radiju traži stanicu na kojoj će čuti šta želi... koji mu kucnu stomak. Kog sam zaboravio.... I tristo miliona dvesto dvadeset i šest hiljada četirsto devedeset i pet ostalih devojaka na planeti Zemlji. i odjednom se skoro čitava ta nezvanična familija nañe na okupu. VAŠA (na ruskom): To je Neko.. gde je malo vlažnije. ■ VAŠA: O. VAŠA (na ruskom): Uf.. NIKOLA: Malo si popio.. ali joj se dopalo što nije poželeo daje slaže. kao nañe pred složenijim problemom.. EMIL SRAC: Nikola! Nina moj! Samo bih te molio da mi nañeš grobnicu prema reci.. da danas sretnem i nekog ko nije trudan.. što ispade kao pokušaj nekog čičice da izoštri bez naočara. Onda sam prvo zaboravio sve devojke koje su me ikad poljubile.. KNJEGINJA (na ruskom): Dobro. Baš na Božić. sinče. ali šta ću ako umrem pa saznam da Bog ipak postoji... mada je „takav" bio više nego zabavan. U plavoj haljini. nadoknadiću! Čim mi se 'f Verebeš priključi.. kako je načuo da se ljube u Sibiru? VAŠA (na ruskom): E. Emil Srac na to kao naručen komandova tuš. Bojim se da bih od suve zemlje mogao navući kostobolju? Uozbiljio se tek za promil.. a onda mu se kao mišić uvuče pod rame..Vaša u tom času napokon pronañe Nikolu i spusti se kraj njega.. f__.c/o rani mraj. EMIL SRAC: Resio sam da se ožderem kad se svi vratite. EMIL SRAC: Pazi ovamo! Moji dečaci su se vratili živi i zdravi.... fala bogu.. i Emil požuri da nastavi tu zdravicu..148J\ _ no rani nn nx. Da ću mirno moći da umrem i za deset-dva'est godina? Na to društvo živnu. KHf m -i m HHH tr3 .. Privila se uz njega stoje više mogla... kao bure koje ispituje. Ona lepa mlada žena sa kolicima... ne stigavši da ga pita išta jer oboje se okrenuše ka muzici koja im se približavala prateći vidno nacvrcanog Emila Sraca. Svi se nekako pokunjiše.. Kad me je Neko Drugi poljubio prvi put...... obećaj mi sad da ćeš me sahraniti k'o svet.. da znaš da se slučajno sećam..... A resio sam da se ožderem i ako se ne vratite.. tu može da se nategne i na trideset i koju? EMIL SRAC: Nikola.... ♦-> Sad prigrli i Vašu. i kom nije bilo baš drago što ujaka vidi ovakvog. ne razmišljajući ni o čemu van tog sena.149 TV. ujo? EMIL SRAC: Malo. U selu Rubenkovo... ali oni koji su ga znali pogodili su da ono što će sad reći više nije . i da sam se prevario? Ne bih to sebi nikad oprostio. U seniku oca majora Fedotova. A kad te je Neko Drugi poljubio i drugi put? Vaša se. KNJEGINJA (na ruskom): Aha. Vašenka. Pa zatim... . Navikao sam na vlagu.... iako je on jedini imao čašu u ruci. A sećaš se možda i kad si Tog Nekog zaboravio? Baš je voleo tu atamanovu kći.. Dodirnuo joj je nosić svojim... Ali ne bi to bilo to! Prigrli Nikolu koji je ustao... i podiže čašu u zdravicu. kao i obično. mrdnuvši ga levo-desno.... gde je deset-dva'est. A kad me je Neko Drugi poljubio i drugi put.. šta lije? EMIL SRAC: Ali sve nešto računam.... majku mu! Ali imao sam neka posla.. Na ušću dva putića na Emila prosto nabasaše i Andrija i devojke...... KNJEGINJA (na ruskom): Vasilij. Čekaj da prebrojim... Knjeginja ga iz prikrajka pogleda islednički.. Nije joj se dopalo stoje bila na dobrom tragu.. i sad mogu mirno da umrem.. Svi uživaju u ismevanju straha od smrti.... kao ni onda. Hteo sam već da se upišem meñu ove što se spaljuju.

... a onda je pozvao i Andriju. Vaša uzima grumenčić u ruku i pre ga ispušta nego baca. shvativši da je negde pogrešio.. i izraz njegovog lica možda je bio i rečitiji od onoga što je naglas izgovorio. prekrstivši se prvo katolički.. Kad okopni.. Procvaće zimska ružica.. Al nisam kadar švindlati..... ili posle toliko godina teže prepoznatljivi ljudi. Obećao. takoreći. dečacima..151 f\. NIKOLA: Ma.. HOR MUZIKANATA: „Obeć'o sam da te neću pominjati. i jednom tamnom mešavinom teget-smeñe-crne u koju su. izgleda da nije uspeo da se posvaña sa baš celim svetom? . Nije valjda stvarno zlatno? Dugo su sedeli naspram čamca i posmatrali zvono pre nego što je Nikola to pitao.. ta slika mogla bi se naslikati sa tri-četiri boje. Bogarati. i samo onima koji Nikolu i njegovo uzdržano srce ne poznaju tako dobro kao Andrija." Dvadeset i jednu godinu kasnije Nikola nastavlja pesmu koja se nije prekidala. Onu. belom bojom stolnjaka i izlomljene pogače. manje-više. EPILOG. Sa vode preko "Anñelke " koja se oglasi svojim prepoznatljivim prigušenim odzvonom. nad vodom. tf d Jr ðURA SLOVAK: „Kad zadnju brazdu zaorem...... Vaša mu nešto objašnjava zagrlivši ga prijateljski... pa se sva trojica povlače pred refren.. odlomivši po komad ponuñene zadušne pogače. Kao regiment oklopni. Emil je i u tome pokušao da ostane dosledan svojoj tituli nadčudaka. manje ti njih nedostaje. Nikola.15028. Obeć'o sam. Bivši Mladići prvi prilaze grobu... i Ibjću sama mirna vlat... pokušavši da ih svu trojicu uhvati ujedan veliki zagrljaj.. ali samo izdaleka. koji spremno razvuče harmoniku. srca teška... Vaša rezervisanim gestom pokazuje da ne želi da se dalje mesa. dan) "". u sledećem momentu Nikola iznenañeno zastaje.... Nikola i Andrija gledaju Vašu koji je to izveo. U drugom delu strofe pridružuju mu se Andrija i Vaša. Znaš koju? Zadnje pitanje bilo je postavljeno ðuri Slovaku. manje vičan običajima.. orcati i veseliti. EMIL SRAC: I da mi obećate! Opela samo kol'ko mora! Kao peršuna u smuñoški perkelt! A onda da mi vas trojica otpevate. Već u grad se preseliti. Vaša i Nikola spuštaju se obalom.. tamnocrvenom bojom vina. a sve uz onaj isti neodoljivi klipanski osmeh. Za sobom skele paliti. sudeći po broju ljudi koji su došli da ga isprate. saživljen s njom toliko da već i uvlači vazduh kad ga i ona uvlači. koji prihvataju samo muzikanti.. sumnjajući daje u pitanju nešto sasvim drugo? I zaista.. neki ostareli.. Naiće studen atarom. i izdaleka to liči na uobičajeni tešiteljski razgovor.. neki sasvim ostareli. i odmahuje glavom. izrezbaren rečnim i obalskim motivima. u vodu pljuska komad pogače „ za pokoj duše" oko kog se brzo uzmuva jato bucovčića.. koji ih diskretno prati pogledom... Po prvi put te godine. kao i svaki put kad se čun promeškolji na talasu..... I sudbinu proklinjati.. a neki već i zamenjeni mlañima.. (ext..'" . pa onda isto učiniše i njih dvojica. Po tragu senke rodine. a onda brzo i pravoslavno. prekrstivši se.. " Sanduk je izdeljan u obliku čamca..-& NIKOLA: „ Ja nemam nigdi nikoga. a Andrija... 194©.. po navici... svi odeveni. ali umesto tog grumena zemlje bačenog u raku. Da silom steknem koga kom ću faliti. ali. Vaša je samo slegao ramenima... naravno. Na tremu Emilove kućice..." KKHHHHKHHHHHHjau-JHHffi p HKŠ i EC-3 . Gde god bili. SI E.... Al moja priča prosta je: Štogod ih manje zavoleš.. sledeći kadar u unšaifu nagoveštava njih dvojicu upesku na obali. za dugim stolom sede uglavnom nepoznati.. godinama jedva malo okrnjen.. jebešga. osvrće se ka Emilovom čamcu._uo i ani mra.šegačenje? Prigrlio je Nikolu i Vašu.. Al. .

.. Nikola je i dalje uzbuñen.. Vaso? Da te čujem..... zapanjenosti. NIKOLA: A živeli smo kao isposnici.. eia > ani tnrn. Nego ribama.. kao daleki odjek one pn>e ..... koju godine obično ne lece.... Nikola ga pogleda slomljeno.. VAŠA: Mani mene. onako ispod farbe? Čisto da se uveriš? Vaša se osmehnu otkrivši da je možda i pomislio na to. ako Bog zna...... sa m -154VAŠA: Pa. Sad znamo samo ti i ja. nisi ga sve ove godine ni zarezao? Bricom. jadan ja.. „Drmusati petlove da zakukuriču".... pogotovo što u tom času zvono sablasno plingnu još jednom? Nisu slučajno ostali alasi sumnjali da baš ti zvuči mame ribe u Emilove mreže? NIKOLA: I..... Bolje pretpostavi šta bi Emil uradio? •"IT" ^ ~" Nikola odmahnu rukom.. Vaša se odobrovolji prinietivši da Nikolu ne trese ona stara groznica pohlepe.VAŠA: Sto se mene tiče. na iznenadni odjek smeha sa vode.. nije zaplakao kad je čuo daje Emil umro.Ne bi morao baš svako jutro raniti pre svih.... nego zavera. Šta bi ti uradio da si na mom mestu? Vaša zausti da kaže da su jednom već bili na zamenjenim mestima. A ni jednu jedinu koja je donosi. Čim je navukla grom na austrijsku lañu. pa zamolim zlatara da izañe pred dućan i proceni od koliko je karata to zlatno zvono na mom paktregera? Napokon se i Nikola osmehnu. onda to više nije tajna. kao dečake. daje. pa da nije dobro ispalo... Za ovo? Vaša odreagova čak pomalo uvreñeno. Zbog nečeg je uvrteo da se sudbina jednostavno ne može kupiti.. -J53'f\^ao 7 aiii mru.. odmahuje glavom potpuno usporeno... A onda ti posakriva putokaze........ Ponekad.. Luda jedna.. NIKOLA: Eh. pomislivši da bi taj zlatar verovatno bio i zaprepašteniji od njega.. NIKOLA: A ja sam pokušao daje kupim za ovih dvanaestak grama? IT^4! Vaša ne reče ništa.. setivši se zaveta šašavog alasa... nego samo pogoršavaju. Da je založio samo taj ručak. u polutišini parastosa. tad se ponovo snuždi. Onda bi i ti to mogao nekako saznati? Jesenje učinila svoje.. Nikola se zamisli. Pominjanje misteriozne ribe nasmeja ih i ovog puta. Bog zna šta bi on uradio... što bi rekao pokojni čika-Verebeš.. to mu je bio tik koji bi neko stručniji od Vaše bolje objasnio. Imao je on neke svoje „bubice-švabice". ()\ Vaša mu se primače u zonu šapata. . pa se na i njegovom licu ocrtava samo začuñenost. ali neko ko o tome nije progovorio dvadeset i šest godina... dabome.. i čak se pomalo i trgoše. VAŠA: Mislio je da je „Anñelka" posebno ukleta.... VAŠA: Takav je bio Emil Šrac.... nije ni sad.. VAŠA: Znaš da je govorio da ni zlato ne donosi sreću? To je prokletstvo sujevernih. I da joj je očito suñeno da ne zvoni ljudima. Šta lije samo taj moj ujak mislio o meni sve ove godine? Pogleda Vašu očajno. Pa od čega je. kao daleki odjek onog prvog odmahivanja.. ako tajnu dvojica kriju od trećeg. ali nije bilo potpuno jasno da li je to saučešče zbog umrlih ili zbog živih ? NIKOLA: Zna li Andrija.. dani su okraćali kao klipanske čakšire. NIKOLA: I.. Ni za dvanaestak kila zlata.. ali to ipakprećuta..... VAŠA: Taman posla.. uzaludno pokušavajući da pronikne i u misli čuvara tajne.... no.. samo ga potapša po ramenu.. Obično pronañu hiljadu stvari koje ne donose sreću.. ovog puta ne odolevši.. Nikola je svo vreme vrteo burmu na svom prstu... ali ga ne bi bolje uočio. I Štukon.... Zlatno je. Cl ^ s>___________V NIKOLA: On? Ih. Jedino sam mogao da ga na biciklu odvozam u varoš. VAŠA: Pa? Da vidim daje ispod farbe nešto žuto? Baš ja razlikujem mesing od zlata. ali bio je ñavolski blizu..152TK.. i zaverenički mu namignu. nije ni sad žurio da se izlaje. Znaš koliko je on verovao u te vradžbine. Podredi život da te izvede na put. ali i dalje zadrta nadmoćni stav carskog rizničara imunog na zveket dukata i svetlucanje dragog kamenja.. moj Nina...

i jošnežnije. koja bi se na odraslima odmah objasnila kao oholost. ne pazeći na rukave.. i pustio da ga voda nosi. VAŠA: Šta me gledaš? Ti si bio nedelju dana u rovu.. NIKOLA: Oleana.. ali Vaši se javio srdačno. prepala neku iisnulu rečnu maticu.. ali treperavi odsjaj kao da se odbio negde od dna. lagano.. Ali i njihove tate vole da paradiraju. podigavši sanduk sa bocama vina na otvoreni mali kamionet. koje je toliko voleo. Ako hoćeš nekog da malko sjebeš. A tek ja? Monarhija za koju sam vojevao raspala se kao cigljarske tragače. kako je ko odlazio tako bi mu samo mahnuo.. pozivajući na večernje. kao da se umiljava. Ustao je i zvono se zaljuljalo. Zlatokos je i nasmejan kao i klinci u koloni iza njega.. Zvono je potonulo suviše brzo da bi ga mogao pratiti pogedom..... da nije bilo one psovke? A onda se seti da Vaša dugo nijepominjao Knjeginjinu familiju.. apotekarevog mlañeg sina.. ima u njegovom držanju neke preigrane gordosti.. i Nikola je ostao sam na mestu na kom je bio sa Vašom.. pa i tu moji nadrljaju od boljševika. Nikola je čekao da zamaknu iz vidokruga. očekuješ li da ti se želja ostvari? A poželeo je da njegov nesretni ujak dospe u Zemlju Večitog Svitanja... I da se na Tom Svetu sretne sa onima sa kojima se na Ovom Svetu mimoišao za onu sekundu u koju Večnost najviše voli da se preruši. i Vaša sa troje odraslih i najmlañim Acom. kao da si se sklonio kod rodbine pred regrutnom službom. i zajtio reku u šake. koji je izgledao isto tako kad ga poslednji put video. pa zagnjurio lice u njih dok mu sva voda nije iscurila kroz prste.... Olenka. Rabu Božijem... i dve godine u zarobljeništvu kod braće Rusa. i polako otisnuo nikad zaključavani čamac... osmehnuo bi se i potpuno.. pa se nasloni na suprotnu stranicu vozila.. a poslednji su krenuli Tila i Andrija sa svojom odraslom decom.. a onda duboko udahnuo miris reke koji mu je ostao na dlanovima.. napravi šaru na površini vode.... kao oživeli olovni vojničić. ali pomalo i uz ono stoje video. Biće opet rata. ono što mu smeta na tim deranima su uniforme. samo mene ubaci u njegove redove... Dečak ulicom predvodi malu paradu... Očito onaj prošli nismo odratovali kako treba? Nikola je u tom ratu učesh'ovao prekratko da bi preuzeo odgovornost. čak ni po najsunčanijem danu Tisa ne dopušta da se u nju preduboko zaviri.. i lupnu o spoljnu stranu kamioneta dajući mu na znanje da je obavio ukrcaj. lupajući u limeni doboš.. moj Vaso. znao je za kim zvoni... i ono što je osetio. očekujući nastavak objašnjenja.. sumrak je stari prevarant.. Zaveslao je ka sredini reke.. Nikola se uzdržano osmehnu. i spustio ga u vodu sa dve ruke. bele zoknice i kratke pantalone.. Otkačio ga je lako (svako je mogao!). -155A. ali u sumrak se ne treba olako zaklinjati. potopivši ga potpuno. NIKOLA: Večnaja pamnja Emilu Šracu. mali je zaista bio prva kopija svog oca.... A onda se umešam u revoluciju..Društvo je počelo da se razilazi sa prvim sumrakom. ali kod njega to potraja samo onoliko koliko je neophodno. Nikola gleda za četom mnogo zabrinutije. bezglasno. To je ono što me brine. VAŠA: Pa. ozbiljno. Tisa se u tom delu šunja kao da je nešto skrivila? Nagnuo se do površine... Sačekao je da se sve smiri i ispustio ga u dubinu pažljivo.. pre dobrih dvadesetak godina. Sad se Vaša zamisli gledajući za dečacima. doduše.. i tamnozlatna senka očeša mu se o ruku gotovo opipljivo.. NIKOLA: Da.. -156Nikola zavrte glavom. VAŠA: Švapčići.. povijavšije kao mladu golubicu pod same oblake vodenog vilajeta. Sve navodi na to.... . Ne moram ti ni govoriti. ne uznemiravajući ga više od toga. vole da paradiraju. To je Hartvigov unuk.. i Vaša mu salutira umesto otpozdrava. Pre će biti daje to samo „Anñelka"... kaže izreka.. lit j um mi ti Nikola se prekrsti. i kliznu mu niz ruku još jednom... dečije. a onda je sklopio molitvenik koji je dotle listao.. pomislivši da tako ni novčić bačen u fontanu ne smeš čuti kad bučne. ali na smeñim košuljama ipak ima suviše obeležja koja baš i nisu detinjasta? Vaša primeti Nikohn pogled.. Mogao bi se zakleti da je to bila neka riba. što mu je sasvim dobro leglo uz ono što je izgovorio..

Tri vagona štafira. VAŠA: Blagorodne? Ne..... Da bi bila s „onim koga voli".. Vidim: tvoje prezime.. mlinovi. Niko ih ne pominje. odbacivši sve to kao kaputić u proletnji dan. prezriv maltene. koje smo usput.. nego je čak ipobegao na drugu stranu.. Nastaška je. Vidiš. A samo je skoknula u sedlo. Samo konj može tako pošteno da zaradi tolike novce kolike je nama dobri Čirgal zaradio. obazrivo. jer on ne samo da nije imao srca da krene na kraj sveta.. A ne za onaj žalosni kukuruz što gaje moj pokojni Mitar ćela veka sejao. žensko ime... Krala kisele jabuke kao Cigančica. Ista njena majka. i Vasine misli se zaglaviše na trenutak... O devojci.. Spavala u senu... Nikola ubaci i torbu u kamionet. Toga ima samo kod nas Slovena. Koja je „negde" imala više nego što ovde može i da se izmisli.. Koja ne mere geometri nego kartografi. pred Verebešovim dućanom.. Sem tamburaša. „Čirgal" smo ga nazvali. lakoćom kojom je Vaša postavljao stvari na svoje mesto. brat bratu....... VAŠA: Čuo sam.. Nije baš roñena na konju.. ali..... iz kog su virili luksuzno upakovani grlići boca već nadaleko čuvenog vina. Stada. VAŠA: Ne ume niko da napravi pesmu..... vidiš.... zblažnjavajući sve koji su se tu zatekli više nego što bi to učinila i sama Ledi Godiva. brojala zvezde kroz krošnje i imele.. vinograde. . A stali u bisage dva konja.. omaklo mu se... NIKOLA: Pa.. krene na kraj sveta.. Glavnom ulicom njegovih uspomena lagano projaha lepotica. Ništa što bih čuo ne bi me obradovalo. Ti bi nekad umeo da napraviš takvu pesmu? ... Dukata. Koja bi lakše bilo naslikati nego prebrajati.. gardijski. Sve su im oteli.. NIKOLA: I. Bio je i jedan iz carske štale...... sasvim sigurno... Nikola.... da Vaša to ne protumači kao požurivanje... pobili...... a pokazalo se daje Burčina Visoravan stvorena za tu sortu grožña. jedinicom... Ne bi poverovao šta sve svoji mogu da urade svojima.. Osmehnuo se nekako gorko. nego čak ni da ostane tamo gde je bio? I n< ostane tamo gde je bio. uveliko trudna.. sa onih pedesetak mladih čokota što smo ih doneli sa Knjeginjinog imanja? Ovde je filoksera potamanila sve što je vredelo. „konja vrana"? Vaša se zamisli nad još jednim stihom pogrešno prevedenim iz života.. bojim se. njih razjurili.. NIKOLA: Dva... godine su ipak onaj njegov zaštitni podsmesljivi osmeh preradile u ciničan. time nazdravljaju i patrijarsi i kardinali. Neka ih.. Otvorio je klaker i doturio ga Nikoli..LJ / f\ ao i uju tni a. odavno bi se javio.. negde u toj prašini. U Beču ostavljao drugog i na pedeset-šezdeset metara iza sebe.. kao gumene vinogradarske čizme. Kažem Jelici. paradni. nikom ništa? Sva ta zemlja.... Nikola se seti kafanske pesme po kojoj se njegov prijatelj oženio miraždzikom... Poveli...... Toliki vinogradi... ovo mora daje Vasina ćerka? Vaša se ponosno osmehnu. I bolje. i u toj kaljuzi. NIKOLA: Čitao sam u štampi. onda sami sebi ne bi odgovarali. sa pletenicom smotanom u punñu.... Vinograde. ali to ne bi ništa značilo da Vaša nije znao nastavak stiha.. VAŠA: Eto. VAŠA: Ovo možeš piti mirne duše. kao da su na poleñini obeležene rednim brojevima? VAŠA: Nešto su oni tu povezali. Sin ocu. Okvasila šlingu u Dnjepru. dabome.... nego čak ni da ostane tamo gde je bio? I ne samo da nije imao srca da Niko kao Nikola nije razumeo veličinu te bezuslovnosti.. Da me vide drukčijeg.. koji je posle pobeñivao triput za redom na i -158j aju trn us Peštanskom derbiju..... Imanja. Svako se brani kako ume. plodne.. Lupnu po sanduku natovarenom na vozilo. Da je iko živ.. Nikola ostade zadivljen još jednom. kod vina je čak i prednost kad nije „kršteno"? Izmeñu prvih zasañenih čokota i berbe od koje je to vino isceñeno nasijalo se sunca i napadalo se kiša....... Jedinici. Zastade.. osušila je na vetru. VAŠA: Da. Takav im odgovaram.. VAŠA: Da... kucnuti su se kao nekad...... Niko više ni ne pominje njive..... zlata.. stekavši silno bogatstvo. Nošena je.... Meñu tim konjima... setivši se iskusnih džokeja koji su sa strahopoštovanjem odmeravali riñokosog devojčurka u crvenom prsluku izvezenom zlatnim koncem..NIKOLA: Nisi ništa čuo za Atamana Danilova? VAŠA: Ne..

. Sve sam ih mogao komotno pogubiti negde usput. Kad umirem za ovom koju nisam voleo.... što mu nije puno vredelo.. jer Rada Skeledžija nije imao tu naviku.... na kraju krajeva.. i ona dva ždrepca na koje je bila natovarena loza. No. vadeći se na boce koje bi povremeno zazveckale. Po njima si već i umro? U Vasinom pogledu još je bilo tamnije nego inače. Jer na sreću ćeš pre naleteti nego je pronaći. i nakon tog suvog. kratko.. A u stvari se samo treba napiti kao ovaj Milenko. NIKOLA: Samo bi nam smetala.161 /\ a-iium mriix VAŠA: Pa... NIKOLA: Ma... što Nikola konačno ispravno protumači.... koji je.. i koji jedva održa ravnotežu pokušavši da mu odmahne. i Nikoli se onaj učovečeni Hrist odjednom učini bliskiji nego ikad? NIKOLA: Eh. bitange. ali je već bio s ove strane stvarnosti. U prostor pre poslednje rečenice ubacila se hladna ruka tuge. i nestrpljivo ga povukla od . uglavnom. Koji je nosio moju Jedinušku. na licu je... ali ovog puta mu je čak i prijao... sve duže pauze izmeñu replika učiniše mu se kao pouzdan znak da je vreme za pokret? VAŠA: Siguran si da nećeš da te odbacim do grada? Otkako je napravljen most..... bar u njegovom slučaju...... nastavio da diše u svom ritmu.. pa stavili tvoje ime? Sve je u njoj pogrešno. Ne žurim..... Naiñoše na ono strašilo-raspeće. Čitav taj silni miraz stigao je na prvom konju. Ali nemam kome. To je samo pesma. ali daje okrene.. U daljini se pojavi znak za skelu... ali ne potpuno.. Vaša trubnu čoveku koji je krivudao na biciklu. A ovako je svako pošao svojim. sasvim opravdano naziva „trenutak".. nije znao kako to da izvede ? Ljudi iz ravnice neke osećaje nespretno potisnu tako duboko da posle ne umeju da ih nañu... šarenog izloga maštanja.. Vaša se složi s tim.. I kanda su jedino to i pogodili? Nikola se zamislio pokušavajući da odredi da li je to šala ili zbilja. i da iščekuje i njen nastavak.... Nije bio od onih koji pognu glavu... Nikola nije uspeo da otkrije. jes'. dabome. moj Nina.. Uostalom. to je čas -160A.. i sam priznao da mu se ne žuri.. Mada mislim daje Emil to malo precenjivao. Pomenuli smo je od juče stotinu puta. bezglasnog jecaja.... budalaština. kad im iznenada zatrebaju.. A taj put bio je veoma truckav...Vaša ga pogleda izazvano? VAŠA: Nekad? Umeo bih i sad.. Ne smem ni da pomislim.... VAŠA: Da. ali negde iza horizonta ženica već je svitao osmeh.. Kao i mi.. i Nikola po navici pogleda na sat........ to je ipak morao. Jer kad spadneš na to daje se sećaš. Vrancu bez bisaga... A sreća je ipak samo jedna od sluškinja sudbine. Svi bi se gurali na istom putu do sreće. . a u stvari mu se nije rastajalo s Nikolom.. gde smo ih i pominjali. Šta bih tek radio za „onom koju volim"? Nikola po prvi put u životu oseti da bi on Vaši mogao pomoći. Udahnuo je prekoredno.. VAŠA: Da. nije bilo kad mu se ponovo okrenuo ? VAŠA: Eh... i sve druge... A i volim da se vratim istim putem kojim sam došao.. Da li je suza presahla.. Vaša je vozio polako. I tog čuvenog Čirgala. VAŠA: Eto.. onda je to sve drugo samo sreća nije .... pa šesti na bicikl.. mater im. Ali njom sad idu samo oni koji ne žure kući. jer. Zafalila im rima.. ali uzalud. Da nam je ova pamet bila.. a ućutao je i Vaša zadovoljan zagonetkom koja mu je pomogla da se izvuče iz tuge u kojoj se nikad nije najbolje snalazio..159 /v_"c idili nad. i reci koje je izgovorio pokazaše da se trenutak slabosti. jel'? Pa. . Taj Vasin dvosmisleni cinizam ponekad je znao itekako da najedi Nikolu.. to baš nije bila dosledna slika sreće na koju je mislio? NIKOLA: Emil je govorio da sreću moraš prevariti pa umreti pre nego što te napusti. ili je uspeo da je zadrži. NIKOLA: A sudbina je u rukama čovekovim.. «o rani ?m-(u posla.. NIKOLA: U pravu si. Nikola se nasmeja i okrete se za lelujavim biciklistom...... Vaša ga pogleda kao da je to samo pi~vi deo poslovice.. što mu je bilo veoma vojstveno. pa ne bih ni primetio.. Skelom je bliže.

.. ne toliko iznenañeno koliko se moglo očekivati.. Sudbinski? Nasmejaše se obojica.. Padne tako po mladim voćkama... nekom struk bosilja. a još je i prepoznao Vasin kamionet. na kojoj se Rada Skeledžija već počeo osećati nelagodno. moj prijatelju.. vidiš da ne vredi. ako je to bio mir. uostalom..163 T\. Njega sam sreo. a onolika zrna ga promašila? Sačekalo ga ćelo selo.. izmeñu ostalog i po tome stoje bio jedini u okolini...... Ne teraj me da se pentram na tu planinu ovako mator. Izañoše iz kamioneta u toku poslednje rečenice.jiv rani im iu Vasa utrapi sanduk skeledžiji čim skela pristade.. kao čipkani veo... Da ni ne primetiš. malo ko bi od toga umro.. ovaj poslušno klimnu i požuri da smesti paket na najsigurnije mesto. zdravi su... i Nikola se samo osvrnu ka skeli na suprotnoj obali... VASA: Radoslav će te povesti do autobusa.. Samo. imaju još dva dečaka. ako mu se odupru... Ali Borisa Rezanac je na prsima imao taj kobni beleg. ni ovog puta to ne bi bilo lepo zahtevati? VAŠA: Ne..162f\ fn 7 mit ?m d-x NIKOLA: Rani mraz? Vaša se nasmeši lupivši vratima.. sretni.. Koji mu je ostavio neki rani mraz.. i svirnu skeledžiji... NIKOLA: Vaka.. kao i obično. reče ini. i jedino gde je mogao da gleda a da ga ne omete bila je skela. pozaboravljao si i ono malo ratarskog što si znao... u Šiofoku. Priznaj. Ali.. kao da ovaj nije i preplaćen za to što će učiniti. Pa.. ti ga posmatraš s neba. Nikola to simultano prevede. Jesi lije video? Ikad? Vaša ga pogleda. nekog blagosilja. koje na potpuno praznoj deregliji i nije bilo tako teško pronaći kao što je on to pokušavao da predstavi.... kao da je to pitanje koje se srne postaviti samo jednom u životu.. veseli........ Ćerka im je prava lepotica... Nikola prihvati svoju torbu... Emil je.. Po čokoću..... Vaša ga je ostavio na miru.... Kaže da nećete čekati duže od dvadesetak minuta.. kažu stari paori. ni sam ne znajući zašto. Nikola zahvalno klimnu skeledžiji.Vaša na ovu primenjenu propoved odreagova rezervisano.. NIKOLA: Vaso. Pod kruškom. Za razliku od njega. to mi deluje nekako suviše.. Po tek niklom žitu. a Vaša ponese sanduk sa vinom ka sklepanom pristaništu. Skela se žurno primicala. očajno.. Da cvetaju a ne rode. NIKOLA: Čovek je u rukama sudbine? O. on je za Rezancem žalio barem koliko i Vaša. Radoslav nije imao puno mušterija u zadnje vreme. ali sačekao ga i stršljen. ne.. VAŠA: Kako je onda nesretnog Rezančeva ubo stršljen u grudi kad se vratio kući. I odredi im sudbinu.. Nikola ga je gledao nekako molećivo.. čim je proglašena Jugoslavija. VASA: Hej? Otkud sad to? Brdo peska iscurilo je od onda iz peščanih satova. Vasa je na tu pomisao mogao i da se osmehne. proklet daje. Na trkama. VAŠA: Rani mraz.. Ali taj stršljen je mogao svakog ubosti. i Vasa se potrudi da svoj nonšalantni izraz donekle uravna u tu za njega .. svet posmatrao sa vode... a ja sa zemlje.. i tutnu mu nešto u ruku.. istog časa ugasivši motor... I ti sije voleo. Nekom pelen.. nad Ruskom. na imanje Nañ-Mandićevih.... Uvenu... VAŠA: E. U snu.. nekog kazni. . a onda upitno ka Vaši. Sve se rimuje... Nikola pokuša da to ublaži. to ćemo se teško dogovoriti. pomišljajući da je nešto zgresio čim ovaj ne skida pogled sa njega? . ali i posle gotovo pola minuta mogao je jedino da odredi da mu je negde izmeñu.. negde pokraj Kesthelja.. Video je nisam.... ako ne i više ? NIKOLA: Znam. sačekala ga njegova Ruska. upravo u času kad Vaša zaustavi kamionet. ali zastade rešivši da kocku zavrti još jednom na ovoj obali svog malog Rubikona. pokušavajući da prepozna da li mu je laknulo ili mu je još tele.. odustavši posle kratkog razmišljanja od suvišnog potpitanja... jednom.. VAŠA: Eto. VAŠA: Tačno. Sem stršljena.. pa tek onda progovori.. Od nekog ko Njeno Ime nije izgovorio ni pred kim tolike godine... i Nikola ga nenadano povuče za rame ne mogavši da čeka sledećih četvrt veka da bi saznao ono što ga muči. ona pomalo podučava francuski...... Vaša je bio korak ispred. Vratili su se... Ili da ponesu kao nikad. Nikola prisloni molitvenik na grudi..... Nežno. On je nekakav županijski načelnik. Nije ni čudo da iz mog ćoška to izgleda upravo suprotno..... pazeći da pred rastanak slučajno ne zazvuči svañalački ili bezbožnički..

... i zaustavlja se negde u pomahnitalim jesenjim stratokumulusima. osvrćući se tu i tamo da bi bacio u vodu još poneki grumen koji bi pokupio usput. .. Tu negde izmeñu Mateje i Luke. Jer je to potrebno nekom drugom. Ono što je Nikoli uvek bilo najlepše kod čamca ili skele. A voliš... Posebno kad si mlad... koja lagano preigra telo potpuno na jednu. NIKOLA (off): Kažu da osetiš kad nekog dragog vidiš poslednji put...165 T\ ac 7 (uii mi ax Nikola se vrati svom molitveniku dajući na znanje da ni njemu nije do razgovora. i.. NIKOLA: Nisam.. bila je ta potpuna tišina plovidbe..... A drugo kad čezneš za nekim koje kraj tebe... okrete leña i tromo se uputi ka dobni.164rv_rtc rani mru.. Vaša Ladački nije ime čoveka. tako jasno daje odustao od svega što je naumio da pita... otprilike...... kako on to već čini. ali dugogodišnji trening uzdržavanja od ljudskog pomogao mu je da se to skoro ni ne prime ti.. Ne misliš? Jedno je kad čezneš za nekim ko je daleko.. NIKOLA: Zaljubiš se.. hitnuvši neki kamičak što je dalje mogao... ispreturajući opet i granice i ljude.. Ali postoji najmanje jedna. Dok on to priča. VASA: Ne znam. Naslonio se na ogradu i zagledao u nedokučivu strukturu vode.. Pa... i tek tada shvati da se gleda oči u oči sa neobičnom ribom sa ljudskim pogledom. VAŠA: Važi. Meni nije.. ali ne dospeš da ga voliš. i šio mu je od svega iz detinjsh'a jedino. otkrivši konačno i radoznalom objektivu iskrzanu fotografiju Male Vidre i njega sa one predratne promenade. uskočivši na nju. Isto? Vasa uzdahnu. i on kao da se izvini Vaši što gaje uhvatio u grešci. kormanivši repom. Tek onda je to.. ot\>orivši Sveto Pismo kao da bira molitvu primerenu tako kratkom putovanju na koje je krenuo.. Ja to tad nisam osetio. utom ipak nekako ote svom krotitelju. ali ponajpre se vrteo oko čarolije? Skela se ... SKELEDŽIJA: Jesi'l ga pitao za onu pesmu. Nije to pesma o njemu. U nekog se zaljubiš. nestade pod skelom....... NIKOLA: Pozdravi sve! Vidimo se uskoro! Vaša podiže ruku i zadržaje u vazduhu. Sklopivši korice pažljivo. Vidimo se. pa na drugu stranu... govorio je Vladika Aurelijan kad god bi me zatekao s ovom knjigom u ruci. netremice ga posniatrajući. Sledećeg proleća je novi rat zašenlučio i našim poljima. Radoslave. dva.. On šokirano odstupi od ograde. ne usuñujući se da zaviri u dubinu. VASA: Vidi. Nije ih baš prepun. kao profesor koji pokušavajući da objasni ñaku teoremu otkriva da ovaj nije najbolje savladao ni tablicu množenja. na šta se ovaj izdaleka samo čudno osmehnu. ali..preteranu ozbiljnost. kadar bira najlepše detalje ravnice.. a i ne treba. pa se seti Vaše i uzbuñeno poče da kažiprstom pokazuje ka vodi.... Pokret koji je učinio mogao je svašta značiti. čak ni kao slutnju.. ni kao najprikriveniji nagoveštaj.. i namignu mu gotovo isto onako kao što je to maločas učinila i ona riba.. to što je čuo bilo mu je.... Ili ne? Jedno od ta dva. lepše i slikovitije nego što to može da se nabroji... Rada Skeledžija se upinjao da zaustavi skelu koju je već odgurnuo. naoštren na spletkarenje. Nikola? Šta veli? Nikola odavno nije bio tako blizu da izgovori onu krunsku srpsku psovku koju je Rada neosporno zaslužio.. Je to tebi potrebno. i prevrnu list. šta lije već? Nikola skamenjeno klimnu glavom.. i uzdržano maknuvši rukom tek kad se bezbedno odvojila od obale.. pred tim recima ustuknu kao pred dahom pijanca. sad... SKELEDŽIJA: A. To ti je pre... Ime sudbine. što Nikola još jednom iskoristi za rastanak bez zagrljaja i poljupca. a samim tim i najviše nedostajalo.. ali u Nikolinim obrvama ocrta se veliki znak pitanja.. osta još neko vreme zagledan u deo reke koji je knjiga dotle pokrivala.. Ali ga ne voliš? Zar to nije. a onda mu mangupski namignu i.... Radoslav. u svom tom džumbusu i neki stihovi iz one pesme prebegli su u stvarnost.. Zaljubiš se. NIKOLA (off): Novi Zavet je pun skrivenih tajni... NIKOLA (off): Što ni slučajno ne znači da više nikad ni neću. povukavši se u najudaljeniji mogući ugao.. sav u toj auri dečaka.. i nastavi da gleda za Vašom i kad on..... jer...... jel'? Žila na čelu k\>arila je utisak razumevanja koji je pokušao da formira na licu. prstom preko usana dade mu znak da ćuti.. Otad više nisam video Vašu Ladačkog..

.. Kao rani mraz...163.7 BALAŠEVIĆ.. copynght štampa DANIEL PRINT. Balašević izdavač 2 . odjavna špica. 25 cm ISBN 86-909499-0-9 COBISS. slog & prelom. scenario za dugometražnu igranu baladu ð..........SR-ID 217687559 . i i i i i i i i i i.Novi Sad za izdavača Olivera Balašević. Novi Sad CIP — Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske.... Novi Sad 821. generalni menadžer korektura.. design. Balašević Novi Sad : Salavka... ðorñe Kao rani mraz—:(Nikolina priča o Vaši Ladačkom—) : scenario za dugometražnu igranu baladu / ð.. I kraj.. 2005 (Novi Sad : Daniel Print)..Kreće violina. spot čitave pesme.: ilustr.165 str.41-312......

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful