P. 1
Metodologija FPN skripta

Metodologija FPN skripta

|Views: 973|Likes:
za ispit iz predmeta Metodologija politickih nauka sa statistikom
za ispit iz predmeta Metodologija politickih nauka sa statistikom

More info:

Published by: Владимир Живковић on Jan 20, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/26/2014

pdf

text

original

1)76.

Pojam i osnovne karakteristike projektovanja naučnog istraţivanja
Proces izrade projekta istraţivanja je smisaona, umna aktivnost na izradi projekta istraţivanja Projektovanje je smisaona, umna aktivnost, zato što istraţivaĉ prvenstveno praksom i aktivnošću svog uma konstatuje pojavu kojom se istraţivanje bavi i njene razliĉite ĉinioce, utvrĊuje i odabira postojeća saznanja o toj pojavi i njenim ĉiniocima. Sve to stavlja u meĊusobne odnose i veze, i na osnovu svih tih saznanja formira odreĊene stavove i pretpostavke o toj pojavi i njenim ĉiniocima, dajući im odreĊena znaĉenja i formirajući smisaonu celinu. Projektovanje je dinamiĉki sistem delatnosti, meĊusobno koordinisanih i sinhronizovanih. Sve delatnosti u procesu izrade projekta istraţivanja moraju biti meĊusobno saglasne, jer su usmerene ka istom cilju i istoj svrsi. Svaka od njih ima taĉno utvrĊeno mesto i ulogu u procesu izrade projekta. Svaka od njih je u funkciji drugih delatnosti i u odnosima sa njima. Nijedna se ne moţe obaviti na odgovarajući naĉin bez obavljana drugih. Delatnosti projektovanja su preteţno nauĉne i struĉne, kreativne ali i rutinske. Stručne su sve one za koje već postoje data i proverena rešenja, koja se primenjuju po utvrĊenim normama i pravilima struke, ali ne potpuno lišene kreativnosti i samostalnosti. Rutinski poslovi su oni koji se na manje - više uobiĉajen naĉin ponavljaju. To su tipiĉna rešenja za tipiĉne situacije. Osnovne faze procesa istraživanja: 1)Stvaranje polazne hipotetiĉke osnove 2)Pribavljanje potrebnih obaveštenja o stvarnosti 3) Da se rezultati istraţivanja ukljuĉe u postojeći fond saznanja Proces izrade projekta sadrţi sledeće delatnosti: 1. opaţanje i shvatanje problema i predmeta istraţivanja odn. njihovog manifestovanja, 2. prethodnu (preliminarnu) identifikaciju – izdvajanje iz ukupne društvene stvarnosti i svesti o njoj, 3. preliminarno odreĊenje i klasifikaciju analogijom – po kriterijumu srodnosti, sliĉnosti i razliĉitosti sa drugim pojavama i problemima, 4. analizu izdvojene i definisane pojave odn. problema, postupno, krećući se od strukturalne do funkcionalne odn. genetiĉke analize, 5. koncipiranje modela problema, predmeta i situacije i njihova razrada. Moţe se zakljuĉiti da je projekat istraţivanja rezultat procesa projektovanja, da je to dokument koji ima više svojih karakteristika, funkcija i delova.

2)

Konceptualizacija

Konceptualizacija moze znaciti samo izradu,izgradnju,razvijanje najopstije zamisli o pretpostavljenom, predstojecem istrazivanju.Ova zamisao pocinje opstom idejom o opazenom odnosu,o opazenom problemu naucne ili prakticne prirode.Na osnovu formulisane ideje imamo preliminarno definisanje istrazivackog problema koje nas upucuje na blize informisanje o njemu.Postojece naucno i empirijsko saznanje do kojeg smo dosli ukazuje nam na mogucnosti istrazivanja definisanog

problema.Ipak,valjano naucno istrazivanje ne moze se izvesti na osnovu opstih odredaba koncepcije,vec zahteva dublju i detaljniju naucnu obradu. Paradigmatsko i teorijsko zasnivanje istrazivanja 1

Prva radnja po konstatovanju problema koji je opsti predmet istrazivanja je ostvarivanje uvida u vec postojeci naucni fond, sto podrazumeva otkrivanje teorijskih saznanja i drugih naucnih saznanja o problemu i o mogucim resenjima problema.Analiza naucnog saznanja o problemu je istovremeno i pocetna faza analize problema,selekcija i klasifikacija njegovih cinilaca na one koji se mogu smatrati istrazenim,na one koje tek treba i moguce je istraziti u savremenim okolnostima i na one koje je pozeljno istraziti ali uslovi ne dozvoljavaju.Imajuci u vidu da teorije i saznanja sadrzana u naucnom fondu pripadaju odredjenim naucnim pravcima ,i nalaze se u odredjenom paradigmatskom sistemu, analiza naucnog saznanja sadrzana u naucnom fondu je ujedno i uspostavljanje odnosa sa paradigmom (paradigmama) i svesno ili nesvesno odredjenje prema njima odnosno prihvatanje jedne od njih.Konceptualizacija istrazivanja u sustini pocinje prihvatanjem odredjene paradigme i

paradigmatskom artikulacijom istrazivanja.To prakticno znaci izbor odredjenog pogleda na svet.Paradigmatska artikulacija se ne moze izbeci ni kada je istrazivac „antiparadigmatski“ opredeljen.Za valjano istrazivanje neophodna je teorijska iskazanim pristupima i postulatima. Izbor teme Bitan cinilac konceptualizacije je otkrivanje teme odnosno formulisanja preliminarnog odredjenja predmeta istrazivanja.Izbor teme se vrsi po odredjenim pravilima: 1)tema je naucno znacajna,tj.njenim istrazivanjem se resava ili artikulise neki znacajan problem naukenaucne discipline. 2)tema moze biti istrazena u okvirima datog paradigmatsko-teorijskog sistema do zadovoljavajuceg nivoa i obima 3)u datim drustvenim okolnostima istrazivanje se moze konkretno sprovesti i izloziti naucnoj i drustvenoj kritici i upotrebi. Jedan od problema je formulisanje teme.Najcesce su greske nesklad izmedju stvarnog sadrzaja i iskazanog naziva teme ,kao i preopsirnost (oskudnost) date formulacije.Tokom citavog procesa konceptualizacije se tezi da: 1)preliminarno odredjenje predmeta istrazivanja bude konkretno i precizno 2)bude izbegnuta upotreba sveza koje ne specijaliziraju veze na koje se odnose 3)budu izbegnuti homonimi i sinonimi 4)budu izbegnute slozene recenice prilikom formulisanja preliminarnog odredjenja predmeta istrazivanja kad god je to moguce 5)u izboru i formulisanju teme oslonac bude na prethodnom naucnom saznanju, istrazivackoj i drustvenoj praksi 2 i metodoloska zasnovanost sa jasno

Izbor i formulacija teme tj.preliminarno odredjenje predmeta je veoma znacajno jer obavezuje na koncentraciju paznje na odredjene delove,dimenzije,svojstva pojave i odnose unutar pojave Istrazivacki zadatak Projektni zadatak je prvi potpuno formiran naucnooperativni dokument kojim se dovoljno odredjeno i sistematski iskazuju bitne odredbe koncepcije o problemima i mogucem predmetu istrazivanja ,kao i o mogucim nacinima istrazivanja.On ukazuje na potrebna okvirna sredstva za sprovodjenje predstojeceg istrazivanja.Sadrzaj i odredbe projektnog zadatka saopstavaju samo opste,pretpostavljene,mogucnosti istrazivanja tj.to je predstavljanje opste ideje o kojoj se vodi rasprava izmedju naucnika-istrazivaca i njih i narucioca.Izrada i razmatranje projektnog zadatka su faze procesa konceptualizacije. Idejna skica To je vec znatno razradjenija opsta zamisao.U njoj se formulisu opste preliminarno odredjenje predmeta,moguci ciljevi istrazivanja,generalna (a nekad i posebna) hipoteza,bitni metodi

istrazivanja,orijentacioni rokovi,potrebna sredstva i kadrovi.Idejna skica je dokument koji prethodi projektu istrazivanja.Njena funkcija je dvostruka: 1)ona ima karakter poslovnog dokumenta-ponude mogucem naruciocu istrazivanja. Podstaknut skicom narucilac treba da blize odredi svoje potrebe za istrazivanjem,da preciznije definise problem i pitanja za koja trazi resenja,ostvari uvid u kolicinu sredstava i vremena koje je potrebno. 2)ima orijentacionu funkciju za narucioca i istrazivaca-istrazivac vrsi selekciju i klasifikaciju pitanja na koje bi se istrazivanje moglo odnositi po kriterijumima znacaja,mogucnostima dubljeg saznavanja, i na taj nacin usmerava paznju narucioca na bitna pitanja.Takodje,uspostavljanjem odgovarajucih teorijskometodoloskih okvira u skici ,istrazivac utvrdjuje osnovne orijentacione tacke svog rada na ostvarivanju projekta. Idejna skica ne prelazi obim od 10 kucanih str.(najcesce 5-7).Ona uglavnom sadrzi: 1)preliminarno odredjenje predmeta istrazivanja-naziv teme sa skracenim opisom moguceg sadrzaja 2)moguce ciljeve istrazivanja 3)osnovni hipoteticki stav o pojavi,problemu,predmetu istraz. 4)znacaj i opravdanost istraz. 5)osnovne metode i tehnike istraz. 6)potrebno vreme,kadrove,sredstva Nekad idejna skica zapocinje „uvodnom napomenom“ koja daje opis situacije i procesa kojim se doslo do opredeljenja za predlozenu temu,a cija je funkcija da animira i uvede moguceg narucioca u

3

postupci. sud. zakljuĉke i hipoteze. opisivanje i objašnjavanje pojave odn. 1)Za projekat istraţivanja moţe se konstatovati da je zamišljeni. svaki stav. koja se direktno ili indirektno odnosee na problem i predmet istraţivanja.Nauĉna istraţivanja. ostvarivanje sa 4 . racionalni. sudova.ona ne moze zameniti ni projekt istrazivanja u celini ni nacrt naucne zamisli. 2. putem mišljenja po pravilima nauke i logike. 4) I operatvino – organizacioni. Projekat istraţivanja povezuje ranija. funkciju usmeravanja istraţivanja – prikupljanja. u obliku dokumenta koji nazivamo projektom istraţivanja. zakljuĉke. ovlašćenja.po pravilu. i d. zakljuĉak. racionalan iskaz. Idejna skica i rasprave o njoj su . teoriju i stvarnost. a racionalan jer se zasniva na saznanjima razuma.da aktivira njegovu paznju u pravcu trazenja sopstvenog interesa u predlozenom istrazivanju i da ga ucini osetljivim na argumentaciju datu u textu skice. njihove uloge.. tekuća i buduća nauĉna saznanja.temu. oslanjaju na postojeća nauĉna teorijska saznanja. 2)Projekat istraţivanja definišemo kao ciljni. subjekti.Iako korisna. to je nauĉni dokument. funkcije. o najefikasnijim putevima nauĉnog saznanja o problemu i predmetu istraţivanja.. ukoliko se ţeli da budu korektno izvedena. obrade i tumaĉenja podataka.dok su nacrt naucne zamisli i projekt istrazivanja razvijeni i precizni dokumenti koji ne dozvoljvaju proizvoljnosti. ma kako ona nastala. sudova. i povezuje teoriju i metodologiju. i hipoteze. c. mora imati racionalnu osnovu. problema i predmeta istraţivanja. On je nauĉni dokument zasnovan na ĉinjenicama: 1)Projekat istraţivanja je zasnovan na prethodnom nauĉnom saznanju2) to je projekat istraţivanja nuţno struktura naućnih stavova. zakljuĉaka.osnov od koga se polazi u izradi nacrta naucne zamisli. sudove. najĉešće pismeno i grafiĉki. tehniĉki dokument jer se njime planiraju i potrebna sredstva. on je zamišljeni. nadahnuća.nerazradjen i uopsten. imaginacije. racionalan. nadleţnosti. U svim sluĉajevima nauĉnog istraţivanja polazi se od postojećeg saznanja. o problemu i predmetu istraţivanja. koja se direktno ili indirektno odnose na problem i predmet istraţivanja. obdarenosti. sudove. nadahnuća.3)Da taj dokument sadrţi nauĉne stavove. zamišljeni model nauĉnog saznanja o predmetu istraţivanja. teorijsko – praktiĉni model sticanja nauĉnog saznanja o problemu i predmetu istraţivanja. svrsishodan sistem zato što je on strukturisana celina delova. svrsishodni. b. funkcije i struktura istraţivačkog projekta Projekat istraţivanja je: a. funkciju povezivanja teorije istraţivaĉke prakse. Svoju ulogu projekat istraţivanja ostvaruje kroz sledeće funkcije: 1.MeĊutim. Iako se ne osporava već naprotiv istiĉe uloga imaginacije. saznanja. projekat istraţivanja je operativno – organizacioni dokument. 3)78.Prema tome projektovanjem dolazimo do modela-celine. 3)Projekat istraţivanja je dokument zasnovan na ĉinjenicama predstavljenim kroz nauĉne stavove.Ona je opis moguceg u predlozenom istrazivanju. meĊusobno saglasnih i funkcionalno povezanih. Iskazan je znacima i simbolima. koju smo u svojoj svesti konstruisali i oblikovali na osnovu nauĉnog i iskustvenog saznanja. i hipoteza. ciljni. zakljuĉaka.On je ciljan i svrsishodan jer je u sluţbi cilja nauĉnog saznanja. stavova. Pojam. funkcionalni sistem.

i svaki je i sam struktura. zakljuĉci. Osnovne funkcije formulacije problema ostvaruje se kroz tri osnovna dela. 4)79. sistem nauĉno teorijskih i metodoloških stavova. Osnovne funkcije formulacije problema u nacrtu nauĉne zamisli jesu: a. planova istraţivanja i instrumentarija. hipoteze. struktura Formulacija problema je poĉetni deo nacrta nauĉne zamisli. Nacrt nauĉne zamisli je deo projekta koji se istraţuje. krećući se ka prostorno vremenski najudaljenijem. Stoga se moţe reći da je nacrt nauĉne zamisli.znajnog i idejnog jedinstva polaznih stanovništva. U ovom sluĉaju terminom ¨problem¨ oznaĉavamo aktuelnu situaciju koja zahteva odgovarajuća 5 . problema koji se javlja u vezi sa tom pojavom. Saglasno tome svaka pojava saznaje se postepeno. Korektno istraţivanje podrazumeva doslednu i preciznu izradu svakog dela od pomenutih delova nacrta nauĉne zamisli. usmeravanje na postojeće rezultate prethodnih istraţivanja. Jedan od bitnih principa nauĉnog saznanja je princip daljeg i dubljeg saznanja. sudovi. ciljeva istraţivanja. funkcije. pojmovi. to su:  hipotetiĉki stavovi o problemu. Pravovremenost je problem koji se rešava ovom funkcijom. nauĉne i druge kategorije. Njom se uspostavlja odnos izmeĊu realne društvene pojave. dimenzije i svojstva. kriterijuma i merila. ukljuĉujući i plan obrade. odreĊenja predmeta istraţivanja. rangiranje po stepenu znaĉajnosti izdvojenog problema i njegovih delova. zakljuĉak. definiše proces – pojava na koju se istraţivanje odnosi. Hipotetički stavovi su deo formulacije problema kojim se: a. celina. Svaki od ovih delova ima svoje ĉinioce.  znaĉaj istraţivanja. i  rezultati prethodnih istraţivanja. sinhronizirajuću funkciju – što podrazumeva obezbeĊivanje odreĊenog dinamiĉkog jedinstva i saglasnosti u okvirima jedinica vremena svih ĉinilaca istraţivanja. problemu i predmetu istraţivanja kojim se projekat istraţivanja bavi. b.Polazeći od forme i od prostornog i vremenskog najbliţeg. hipotetiĉkog okvira – hipoteza. stavova. nauĉne i društvene opravdanosti istraţivanja Svaka od ovih delova nacrta nauĉne zamisli. izdvajanje delova. naĉina istraţivanja. Nacrt nauĉne zamisli se sastoji od šest osnovnih delova: formulacije problema. je izuzetno teţak i sloţen proces. funkcija. 3. koji se mogu odrediti kao problem koji treba rešavati. veza i odnosa. Formulacija problema: pojam.Nacrt nauĉne zamisli je po svojim karakteristikama. Istraţivanja nikada ne obuhvataju pojavu u celini – sve ĉinioce njene strukture. nauĉnog i drugog saznanja o toj pojavi. Sastavljen je iz tri osnovna dela: nacrta nauĉne zamisli. b. koji se u razmatranju ovog problema mogu koristiti sa većim ili manjim stepenom neposrednosti. utvrĊivanje osnovnih hipotetiĉkih stavova o problemu na osnovu postojećih saznanja. izdvajaju delovi. koji se mogu smatrati problemom pojave. ima unapred utvrĊeno posebno mesto i saglasno tome posebnu ulogu i funkciju. U ovom delu se saopštavaju se nauĉno saznanja od kojih se polazi. d.sudova. stavovi. predmeta koji se istraţuje.vrednosti. c. Projekat istraţivanja je strukturirani sistem. deo projekta istraţivanja koje se moţe smatrati iskljuĉivo nauĉnim. o pojavi. sistema.kategorija. problema. dimenzija i svojstava pojave.

i on i dalje postoji. i pri utvrĊivanju znaĉaja problema kojim se istraţivanje bavi. rasprostiranje. pa i ukupne ljudske prakse. pa se potom klasifikuju po srodnosti i rangiraju po unapred utvrĊenom kriterijumu – najĉešće po kriterijumu prirode sadrţaja i njegovog znaĉaja za pojavu odn. itd).Naime moguće je da je sve što je iz oblasti nauĉnog saznanja potrebno u vezi sa postojećim problemom pripremljeno. više je stvar procene nego merenja i moţe se konstatovati posredstvom sledećih indikatora: d. samo izuzetno je moguće da 1 problem i jedno istraţivanje budu nauĉno znaĉajni.rešenja. u datom momentu nepoznata. Izdvojeni problem nije dovoljno istraţen i nauĉna saznanja su ograniĉena. Znaĉaj je sloţena kategorija. Moguće je da je znaĉaj istraţivanja bude sea nauĉnog aspekta veliki a sa društvenog mali. istiniti za njih postoje odreĊeni dokazi. Moguće je da istraţivanje ima vanredno veliki nauĉni znaĉaj a da mu je aktuelni društveni znaĉaj mali. njegovo rasprostiranje. ne mogu indentifikovati sa hipotezom ni sa stavovima hipoteza u tom odreĊenom istraţivanju. kako bi se utvrdilo koji ĉinioci pojave mogu biti obuhvaćeni celinom koju smo oznaĉili kao problem. Izdvojeni delovi organizuju se u celine i definišu. Koristeći takva pojedinaĉna i sistematizovana saznanja. e. uopšte uzev. Stoga je izvoĊenje nepoznatog iz već poznatog i opštijeg metoda kojim se sluţimo prilikom konstruisanja hipotetiĉkih stavova. trajnost delovanja na ukupnu situaciju (u ulozi uslova. takoĊe dvostruko determinisani:1) Pojavom i Problemom na koje se istraţivanje odnosi 2) Temom naslovom tj preliminarnim odreĊenjem predmeta istraţivanja. Hipotetiĉki stavovi su od bitnog znaĉaja za odreĊivanje predmeta istraţivanja. domet rezultata istraţivanja na razrešavanje društvenog problema. ĉinioca – pozitivnog – negativnog. znaĉaj istraţivanja i to: . predstave i saznanja nesumnjivo postoje. ali da to zbog odreĊenog razloga nije primenjeno na problem.naučni – dejstvo rezultata istraţivanja na fond nauĉno – teorjiskog saznanja. OdreĊivanje društvenog znaĉaja i nauĉnog znaĉaja istraţivanja u formulaciji problema. nauĉno obraĊeno. u celini ili delimiĉno. TakoĊe. a da im društveni znaĉaj bude mali ili nikakav. stoga što se rezultati istraţivanja i njihov doprinos ne mogu sa sigurnošću predvideti. Značaj istraţivanja je drugi deo formulacije problema. Hipotetiĉki stavovi su u odreĊenoj meri. treba imati na umu da se ti hipotetiĉki stavovi. metod specijalizacije i klasifikacije je neophodan. Zatim. problemima ne postoji provereno nauĉno saznanje. domet tog doprinosa. nezadovoljavajuća ili nedovoljno proverena. ĉak oskudna. I kada o odreĊenim pojavama odn. uzroka. veliku ulogu ima i dedukcija. polazi se sa stanovišta da problem ima društveni i nauĉni znaĉaj. svaki pojedini hipotetiĉki stav. . nedovoljno poznata. genetiĉka analiza. kauzalna. intenzitat. znaĉaj konkretnog istraţivanja je priliĉno teško odrediti. To je po pravilu sluĉaj sa akcionim istraţivanjima.društveni – delovanje. PredviĊanja rezultata su u velikoj meri uslovljeni prethodnim saznanjima o pojavi i problemu. Moţe se smatrati da u politiĉkim naukama takvih istraţivanja nema. Najjednostavnije je utvrditi znaĉaj problema polazeći od znaĉaja pojave i iskustvenog saznanja ukupne aktuelne. jer opredeljuju okvir sadrţaja iz koga se izvodi i izdvaja predmet istraţivanja. a koja su nam.Prilikom izrade hipotetiĉkih stavova. stepen verovatnoće njihove istinitosti je veća nego kod hipoteza. komparativna. moţe se primenom svih tipova nepotpune indukcije konstruisati. znaĉaj problema: rasprostranjenost. MeĊutim. i to 6 .Moguće je da postojeći društveni problem i istraţivanje tog problema imaju mali ili nikakav nauĉni znaĉaj. c. I hipotetiĉki stavovi su. problem Prilikom izrade ovog dela formulacije problema u prvom redu koristi se metoda analize. trajanje i intenzitet. izvesna iskustevna opaţanja. Nasuprot tome. s obzirom de se hipotetiĉki stavovi odnose na odreĊeni problem. trajanje. Zavisno od stepena nauĉnog saznanja o pojavi koriste se funkcionalna. zbog prirode politiĉkih pojava.

Funkcije ovog dela formulacije problema su trojake: o prvo. širinu njegovog uvida u selektivnost. o treće. Funkcije ovog dela formulacje problema su višestruke. bar u naĉelu. Prvo. a naroĉito izmeĊu nauĉnog znaĉaja i nauĉnog cilja istraţivanja. heuristiĉka istraţivanja koja vode otkrivanju novog. Prilikom izrade ovog dela neophodno je koristiti sledeće kriterijume klasifikacije: 1. UtvrĊen znaĉaj konkretno istraţivanja deluje obavezujuće na opredeljenje za ciljeve istraţivanja i obrazloţenje opravdanosti istraţivanja. ¨dalje i dublje saznanje¨. mora postojati odgovarajuća saglasnost.1)Izraţava stav autora šta treba istraţivati. pregled rezultata nauĉnog saznanja od kojih se polazi. neposrednost veze problema i predmeta istraţivanja sa postojećim nauĉnim saznanjem. uspostavlja se okvirna obaveza konkretnog istraţivanja-(1) Ovaj deo je u neposrednoj vezi sa druga 2 dela nacrta nauĉne zamisli 1) Sa ciljevima istraţivanja. forme. o drugo. eksterne i interne veze). nesumnjivo uspostavlja okvire u kojima će se kretati dalja razrada jer to prethodno odreĊenje predmeta. ukazuje na to koliko je problem – predmet istraţivanja već nauĉno obraĊen.Nauĉni znaĉaj se odnosi na 2 oblasti 1)Na pojavu. 2) Metodima istraţivanja. vršeći strogu selekciju izmeĊu onog što ćemo obuhvatiti iz okvira problema na koji se predmet istraţivanja odnosi.Predmet istraţivanja se neposredno izvodi iz formulacije problema i predstavlja njenu konkretizaciju. On je u neposrednoj vezi sa teorijskim odreĊenjem predmeta istraţivanja i kljuĉ za njegovo razumevanje i tumaĉenje. Treće. 2. a ukazuje i na neka osnovna polazišta koja će istraţivaĉ koristiti u istraţivanju. U ovom delu se saopštava koji rezultati se odnose posredno. njime se dimenzioniraju oĉekivanja od konkretnog istraţivanja. i koji su nauĉni ciljevi konkretnog istraţivanja mogući. 2) Sa opravdanošću istaţivanja.smisaono i pojmovno. ĉime se otklanjaju. pokazuje poĉetni fond istraţivanja. stoga što su uvek. sadrţaja pojave. Pre svega treba napraviti odnos izmeĊu preliminarnog odreĊenja predmeta i predmeta istraţivanja a potom odnos izmeĊu formulacije problema i predmeta istraţivanja.2)To 7 . 3. tu se javljaju razlike na relaciji društveni znaĉaj – nauĉni znaĉaj istraţivanja. prostorno i nauĉno – disciplinarno. ovim delom se prognoziraju mesto i uloga ovog istraţivanja u aktuelnom procesu nauĉnog saznanja i u razrešavanju tekućih društvenih i nauĉnih problema. nauka odn. Drugo. imaju veći aktuelni i društveni znaĉaj. . istraţivanje se dimenzionira vremenski. 5)80. karakter istraţivaĉkih rezultata – nauĉnog saznanja (teorijsko – empirijski). IzmeĊu ova 3 dela. Predmet istraţivanja: pojam. istraţivanja nuţno je opšte. discipline kojoj pripadaju nauĉni rezultati koji se ovde koriste. imaju veći nauĉni znaĉaj.predmetom istraţivanja. struktura Predmetom istraţivanja konkretno odreĊujemo šta istraţujemo i tako dimenzioniramo sadrţaj našeg istraţivanja. moguće kasnije nesuglasice izmeĊu naruĉioca – korisnika i istraţivaĉa.(utvrĊujući znaĉenje bitnih kategorija i pojmova) .Preliminarno odreĊenje predmeta. Dimenzioniranje istraţivanja ostvaruje se višestruko: . ovaj deo formulacije problema uslovljava rad na odreĊenju predmeta istraţivanja. svojstva. MeĊutim. Ono je opšti stav. funkcije. Rezultati dosadašnjih istraţivanja su treći deo formulacije problema. Nasuprot tome. opšti stav. (nabrajajući ĉlanice. Verifikatorna istraţivanja kada potvrde odreĊena nauĉna saznanja.sadrţajno.praktiĉno znaĉi da je veća taĉnost procene znaĉaja istraţivanja prilikom verifikatornih nego prilikom heuristiĉkih istraţivanja.

uopštava u odnosu na predmetnu pojavu. potreba društvene i pol. Preliminarno odreĊenje predmeta ima tri funkcije: 1. ali i u okvirima drugih srodnih nauka odn. svojstva itd. Potrebe nauke javljaju se u obliku zahteva za temom kojim se popunjava izvesno nauĉna praznina. Preliminarno odreĊenje predmeta izvedeno je iz aktuelnih potreba nauke. itd Bitni kriterijumi za izbor tema mogli bi se odrediti kao:  nauĉna i društvena aktuelnost. o predmetu nauke kao odruštvenom realitetu. kojim će se ovo istraţivanje konkretno baviti. 3)To je opšti stav stoga što mnogobrojna pojedinaĉna saznanja kao i druga saznanja u vezi sa predmetom istraţivanja. (Iz teme proizilazi i zahtev za odreĊenim vrstom istraţivanja. druga.4)To je opšti stav stoga što sam predmet ne konkretizuje. Ovim delom su umnogome. analiziranog stava. dostiţe viši nauĉni cilj. nauĉne discipline u koju predmet neposredno spada. o predmetnoj nauci i njenim stvaraocima. koja operacionalizuje zahteve sa novim saznanjima. operacionalno odreĊenje Teorijsko odreĎenje predmeta IzmeĊu nauĉnog saznanja i konkretnog predmeta istraţivanja ĉijim se odreĊenjem bavimo u nacrtu nauĉne zamisli. Ukoliko je ovaj deo predmeta istraţivanja sadrţajno razvijeniji i na višem nivou saznanja. polazno stanovište. utoliko se istraţivanje nuţno usmerava ka višem nauĉnom cilju. . teorijsko odreĊenje II. izdvaja jedno pitanje ili kompleks pitanja. nedopustivo je zapostavljanje rezultata drugih nauka tj nauĉnih disciplina. koja razmatra postojeće saznanje. kombinovana. c. nauĉne disicpline u koju spada dati predmet. ukljuĉujući i potrebe ideologije i dovoljno uticajnih interesnih grupa. strukturu. u okvirima nauke. prakse. o metodima istraţivanja. 2.  nauĉna i društvena korisnost. a time i pristup. OdreĊenje predmeta istraţivanja ima dva osnovna dela: I.izvori podataka i njihove karakteristike. uspostavlja se veza izmeĊu njega i rezultata dotadašnjih istraţivanja.  nauĉna i društvena znaĉajnost. definiše opšti stav.opšti društveni uslovi i raspoloţenja prema nauĉno – istarţivaĉkom radu. b. i u tom smislu odabrane teme mogu da budu: a. i 3. Ova celina se sastoji od ĉetiri dela: 1.je stav o odreĊenoj realnoj situaciji. ili se verifikuje još neverifikovano nauĉno saznanje. Na izbor teme (preliminarno odreĊenje predmeta) deluju i ĉinioci kao što su: . ograniĉava širinu zahvata – sadrţaja predmeta istraţivanja. Nauka o predmetu teţi prvenstveno teorijskim istraţivanjima. Na taj naĉin se formiraju dve celine: prva. ostvarujemo nuţnu vezu izmeĊu dva dela formulacije problema i teorijskog odreĊenja predmeta. To se ostvaruje izdvajanjem odreĊenog hipotetiĉkog stava iz formulacije problema i analizom tog stava. Ako je predmet istraţivanja nauĉno saznat i to saznanje provereno u okvirima date nauke. determinisane mogućnosti izbora nauĉnog pa i društvenog cilja istraţivanja. nauĉnih disciplina.  nauĉna i društvena produktivnost  realistiĉnost teme.Istraţivanje predmeta nauke i metodološka istraţivanja preteţno su empirijska. već ga samo specijalizuje.Ako nema nauĉnih saznanja o predmetu istraţivanja. provereno naučno saznanje o predmetu istraţivanja u okvirima nauke odn. iz mnoštva opštih i konkretnih pitanja u vezi sa predmetnom pojavom.razvijenost nauke i njeni potencijali. Ostvarivši uvid u sadrţaj. . odnosno nauĉne discipline kojoj predmet istraţovanja 8 . i d.

dedukovanja i analogije svih delova predmeta istraţivanja koji nemaju karakteristike nauĉnog saznanja. Kategorijalni pojmovni sistem i jezik. ponekad stihijski i spontano steĉenim saznanjima. ali ipak naučnim saznanjem o predmetu istraţivanja. Ova saznanja se mogu smatrati istinskim predmetom verifikacionih istraţivanja. ako je predmet objašnjen i pravilnosti njegovog delovanja utvrĊene. ali što je verovatno i što prethodni delovi impliciraju. iskustveno nenaučno saznanje. nov. 2) Sobzirom na veliku ulogu analize. klasifikacijom i analogijom. sistematizacijom. zbog njihove dinamiĉnosti obim nauĉno saznatog ali još neverifikovanog veći nego u drugim naukama i po sadrţaju promenljiviji. zakljuĉci. svako dalje istraţivanje izuzev prognostiĉkog postaje nepotrebno. kategorijalni sistem koji bi u svakom istraţivanju.Po pravilu ovde se saopštavaju samo bitni nauĉni postulati.Npr. za razliku od proverenih nauĉnih saznanja. pogotovu oako se radi o heuristiĉkim istraţivanjima u kojima je nuţno u velikoj meri koristiti saznanja drugih nauĉnih disciplina ili ĉak nauka. 3. a samo istraţivanje skromnije.. koja je istinski predmet istraţivanja. ukoliko su potpunija. Sa stanovišta pol nauk. odnosno dobijenih istraţivanjem te stoga mora biti sistem. sistematizovanu saznajnu celinu. nesistematizovanim. te je normalno da se to neprekidno izraţava u stepenima i oblicima saznanja. Njime se ne obuhvata ni nauĉno ni nenauĉno saznanje. U svim nacrtima nauĉne zamisli. tu se skoncentrisu nevidljivi i neopipljivi kretanje realnosti ljudskih i politiĉkih interesa. sudovi. naukama je. konstruiše ono što nedostaje. nauĉno verifikovanog saznanja i 9 . završen.nuţni su i sastavni deo svake filozofije. U pol. IzgraĊivanje ovog dela teorijskog odreĊenja osnov je daljeg razvijanja predmeta. ne moţe se preuzeti potpuno. On je sam po sebi oblik selekcije i odreĊivanja materije koja se obuhvata procesom istraţivanja. Stoga meĊu njima mora postojati potreban stepen funkcionalne saglasnosti. već oslanjajući se na prethodna tri dela.pripada. ukoliko proverena nauĉna saznanja obuhvataju veći deo istraţivanja. 4. Istraţivaĉko iskustvo upućuje na zakljuĉak da se radi o sistemu iz sledećih razloga:1) Prvo nacrt nauĉne zamisli i svaki deo samo su uţi podsistem delovi jednog šireg sistema. iskaza . aktivnom imaginacijom. teorjiskog odreĎenja predmeta istraţivanja sadrţi empirijsko. apstrakcije. Drugu bitnu celinu teorijskog odreĊenja predmeta istraţivanja ĉini kategorijalni pojmovni sistem. i nauĉne discipline svake teorije.Ovaj deo zahteva veoma visoki stepen kreativnosti i veoma široko i temeljno obrazovanje. ali sluţe za njegovo odreĊenje. uz korišćenje posebnih metoda i nauĉnih principa. niti steĉeno iskustvo bez korišćenja nauĉnim metoda. kritrijum selekcije odreĊenih ĉinilaca predmeta i osnov izgradnje kategorijalnog i pojmovnog sistema. Mada takvo znanje ne mora biti lišeno svake nauĉne osnove. 3)Kategorijalni sistem je nuţni osnov i instrument tumaĉenja iskaza podataka. Zadatak ovog dela je upravo da indukcijom i generalizacijom. ovaj deo je obuhvatniji od prethodnog. uz malo dorade mogao zadovoljiti. obuhvata ¨nepostojeće¨ saznanje o predmetu istraţivanja. bavi se još neverifikovanim. Drugu bitnu celinu teorijskog odreĊenja predmeta istraţivanja ĉini kategorijalni – pojmovni sistem. utoliko su manji zahtevi za razvijanjem ovog dela predmeta istraţivanja. Po pravilu. oslanjajući se na prethodna dva dela.stavova. formira jednu verovatnu. na kojima se zasnivaju svi dalji stavovi o predmetu istraţivanja. razvojni proces za koji je karakteristiĉan i prelaz jedno u drugo(kvantitet u kvalitet). dedukcije i indukcije. koja ne mogu biti istinski predmet istraţivanja. kao i klasifikacije u teorijskom izgraĊivanju predmeta istraţivanja. Naime nauĉno saznanje je proces koji se kreće ka daljem i dubljem saznanju. 2. Prilikom izrade kategorijalnog sistema polazimo od teorijskog. Ovaj deo se bavi pojedinaĉnim. Dva poslednja dela (nenauĉno iskustveno saznanje i izvdeno nepostojeće saznanje) iskljuĉivi su predmet heuristiĉkih istraţivanja. Za razliku od prethodnih delova koji se bave sistematizovanim saznanjem i koje se izgraĊuju u prvom delu analizom i dedukcijom. u procesu istraţivanja. nauke. Stoga saopštavanje bitnih nauĉnih stavova o predmetu istraţivanja podrazumeva i odreĊeno rangiranje po stepenu proverenosti.

Intradisciplinarno istraţivanje zahteva takvu obradu predmeta da se kroz predmet izraze posebna svojstva i dimenzije predmeta istraţivanja koji odgovaraju odreĊenoj disciplini. znaĉi utvrĊuje prostor koji će istraţivanjem biti obuhvaćen. i 10 . . Postupak izrade operacionalnog odreĊenja predmeta zapoĉinje razradom preliminarnog odreĊenja njegovim dovoĊenjem u vezu sa odgovarajućim hipotetiĉkim stavom u formulaciji problema. realnog mogućeg. po utvrĊenom redosledu. . pomoćni) Operacionalno odreĎenje predmeta Operacionalno odreĊenje predmeta istraţivanja je konkretizacija i specijalizacija. 4) Disciplinarno odreĊenje predmeta istraţivanja što znaĉi opredeljenje za jednu (intradisciplinarnu) ili za više (interdisciplinarnu) nauĉnih disciplina u okviru kojih će se predmet istraţivati. 2) Vremensko odreĊenje predmeta istraţivanja. d.izbor postojećih definicija i odabiranje trajnog znaĉenja za svaku od njih u svim kontekstima u kojima se u toku istraţivanja mogu naći. i e. Na taj naĉin pribavlja se mogućnost da se izvrši selekcija izdvajanjem bitnog od nebitnog.usmeravanje hipoteza na odreĊene sadrţaje.vremensko dimenzioniranje. Moţemo konstatovati javljanje sledećih osnovnih vrsti pojmova: a.utvrĊivanje hijerarhije kategorija i pojmova (osnovni pojmovi. Prvi ĉin u tom procesu je analiza(strukturalno-funkcionalna). pa iz njih. Oni se organizuju u segmente – sloţene celine srodnih elementarnih ĉinilaca i predstavljaju organizacioni okvir hipoteza. Ono što je navedeno u ovom delu istraţivanja konkretno je mera sadrţaja istraţivanja. Sastoji se od ĉetiri osnovna dela: 1) se naziva ¨Ĉinioci sadrţaja predmeta istraţivanja¨. da se prihvati za predmet konkretnog istraţivanja od nemogućeg. izvedeni. pojmove koji sadrţajno preuzimamo.uslovljavanje indikatora. što znaĉi odreĊenje vremena koje ćemo obuhvatiti istraţivanjem. prihvatajući njihovo dato znaĉenje i sadrţaj. odnose sa drguim pojmovima. ali ĉije termine selekcionišemo i preciziramo. pojmove koje preraĊujemo. . To je period postojanja predmeta koji obuhvatamo istraţivanjem.Ovde je potrebno taĉno navesti nauku-nauĉnu disciplinu u okviru koje se predmet istraţuje zbog zahteva koji iz toga proizilaze prema ciljevima istraţivanja. pojmove koje konstruišemo iz dva ili više pojmova. Funkcije operacionalnog odreĊenja predmeta istraţivanja prvenstveno su: . mesto u sistemu. c. . njihovu nauĉnu i saznajnu funkciju i termine kojima su oznaĉeni.selekcioniranje ĉinilaca sadrţaja predmeta istraţivanja. . komponente i ĉinioci koji će biti neposredno istraţeni. kojom se utvrĊuju i klasifikuju komponente predmeta istraţivanja. . b. nove pojmove koje stvaramo za potrebe istraţivanja IzgraĊivanje kategorijalnog – pojmovnog terminološkog sistema podrazumeva: . 3) Prostorno odreĊenje predmeta istraţivanja.prostorno dimenzioniranje. .uslovljavanje ciljeva istraţivanja.disciplinarno opredeljivanje.selekciju termina iskljuĉivanjem sinonima i homonima. ukoliko je to moguće. preciziranje onog što će se konkretno istraţivati. pojmove koje preuzimamo u celini.kategorija i pojmova koji se u njemu smatraju prihvaćenim i dovoljnim. da bismo na kraju došli do ĉinilaca potrebnog za konstruisanje odgovarajućeg modela. izvodimo pojmove koji nam nedostaju ili ih konstruišemo. . i u njemu se taksativno nabrajaju.

PoĊemo li od ĉinjenice da je moguće da se predmet istraţivanja u jednom projektu tretira multidisciplinarno(interdisciplinarno). svrsishodnost. Karakteristike politike kao procesa upravljanja interesima. Kada je nova pojava u pitanju dovoljna je nauĉna deskripcija. Nauĉni ciljevi mogu biti: nauĉna deskripcija.- uslovljavanje metoda i tehnika prikupljanja i obrade podataka. Jer ne mora pojava da bude podjednako istraţena. Društveni ciljevi istraţivanja determinisani su nivoom prethodnog nauĉnog saznanja o predmetu istraţivanja.2)Druga situacija je kada imamo jedan osnovni(generalni) interdisciplinaran ili multidisciplinaran projekt u ĉijem se sastavu nalazi više potprojekata koji pripadaju raznim nauĉnim disciplinama ili raznim naukama. da ciljevi istraţivanja izraţavaju kvalitativna i kvantitativna svojstva saznanja koja se stiĉu datim istraţivanjem. strukture U literaturi i praksi konstituisan je opšti stav da su ciljevi istraţivanja sticanje odgovarajućih. što znaĉi aktuelno ili potencijalno praktiĉni. moramo prihvatiti mogućnost da u okviru svake nauĉne discipline moguće formirati drugaĉiji nauĉni cilj.1)Tako na primer. praktiĉna upotrebljivost istraţivanja je utoliko veća ukoliko je prethodno saznanje veće a predmet uţi i konkretniji. da su ciljevi istraţivanja nauĉni. Najniţim nivoom nauĉnog saznanja smatra se nauĉna deskripcija a najvišim nauĉna prognoza. društveni cilj politikološki istraţivanja moţe biti i usmeravanje teţnje društvenih subjekata pol. njihov nivo i saglasno tome. razmatraju i iskazuju obavezu o nivou nauĉnog saznanja. teorijsko istraţivanje je orijentisano na sticanje teorijskog saznanja. taktiĉke i operativne zahvate. Saglasno tome moguće je formulisati više razliĉitih nauĉnih ciljeva istraţivanja.Ciljevi istraţivanja su uslovljeni formulacijom problema i predmetom istraţivanja. 6)81. i .društvene ciljeve. kao deo projekta istraţivanja. bilo da se radi o sloţenom predmetu intra-disciplinarnog istraţivanja. 2)Empirijsko istraţivanje je usmereno na praktiĉno teorijsko znanje Moţe se konstatovati da je saglasno osnovnim principima nauĉne metode ispravno shvatanje: a. koje realizacijom istraţivanja treba ostvariti. Naučni ciljevi. Sa ovog stanovišta ciljeve moţemo podeliti na: . procesa na odreĊena pitanja. nauĉna objašnjenja i nauĉna prognoza. takoĊe ciljevi istraţivanja su i društveni. formulacije problema koji su konkretizovani i razraĊen predmet istraţivanja. Cilj istraţivanja je niţi ukoliko je prethodno saznanje o predmetu oskudnije. 11 . 3)Treća situacija je sliĉna prethodnoj. odnosno nauka istovremeno. a svi pripadaju istoj nauci odnosno istoj nauĉnoj disciplini. Dok se u drugim naukama društveni cilj istraţivanja svodi na društvene ciljeve za ĉije ostvarenje će biti korišćeni rezultati istraţivanja. Tu nailazimo na generalni projekt koji obuhvata više samostalnih projekata. Naime. Politikološka istraţivanja imaju još jednu specifiĉnost vezanu za društveni cilj istraţivanja. i time i u teorijskom saznanju.nauĉne ciljeve. nauĉna otkrića. nauĉna klasifikacija i tipologija. Ciljevi istraţivanja: pojam. a da su uslovljavani već postojećim nauĉnoteorijskim saznanjem o njima. ponašanje i drugo – samim ĉinom istraţivanja. uticanjem na njihove stavove odn. što podrazumeva njihovo mesto. podrazumevaju i istorijske i strategijske. bilo da se radi o predmetu interdisiplinarnog istraţivanja. ulogu i funkciju u nauĉnom. b. Politikološka istraţivanja su više od ostalih orijentisana na udovoljavanje praktiĉnim potrebama. unutar svih nauĉnih disciplina. prvenstveno nauĉnih saznanja. Moguća je takoĊe situacija kada nemamo samo 1 projekat istraţivanja: 1)Prva situacija je kada imamo istraţivanje sa jednim osnovnim projektom u ĉijem sastavu se razvija više potprojekata. funckije. To proizilazi iz ĉinjenice da se ciljevi istraţivanja odnose na sadrţaj hipotetiĉkih stavova. ali kada je u pitanju verifikatorno istraţivanje mora postojati viši nauĉni cilj.

Osnovno je pravilo da hipoteze ne treba da budu ni uţe ni šire od predmeta istraţivanja. na osnovu saznanja tendencije. Postavlja se pitanje da li je empirijska proverljivost hipoteze moguća kada su u pitanju teorijska istraţivanja? Ako se poĊe od ĉinjenice da je teorija samo nauĉno ferifikovano i od prakse provereno saznanje. odnosima i vezama. paralelni nauĉni cilj sa bilo kojim odabranim ciljem istraţivanja. Ova osnovna pravila upućuju na neka osnovna svojstva hipoteza upotrebljivih u nauĉnom istraţivanju: 1. Taj stav treba da bude iskazan u skladu sa normama ĉiji su bitni zahtevi: a) da je saznajno – nauĉni smisaon i znaĉajan. redosledima. njegovim operacionalnim odreĊenjem. da budu usmerene na sticanje nauĉnog saznanja onog nivoa koji je predviĊen ciljevima istraţivanja. da je iskaz hipoteze smislen. nacrtu nauĉne zamisli.Osnovne funkcije ciljeva istraţivanja su bliţe izgraĊivanje osnova za hipoteze i kvalitativno preciziranje predmeta istraţivanja.Saglasnost se izraţava tako što su one usmerene na sticanje naućnog saznanja onog nivoa koji je za predmet istraţivanja. sadrţini. I ĉetvrto. nauĉno objašnjenje podrazumeva nauĉno saznanje o mestu. Drugo pravilo je da moraju biti adekvatne i simetriĉne operacionalnom odreĊenju predmeta istraţivanja tj. dimenzijama. svojstva i funkcije Hipoteze su osnovne misaone pretpostavke o predmetu istraţivanja u celini. 3. ulozi. vremenskom i disciplinarnom okviru će se postavljati hipoteze. Nauĉna prognoza nije moguća bez nauĉnog objašnjenja. da je taj iskaz o stavu logiĉki i teorijsko – empirijski osnovan. o suštini. da je iskaz – stav dovoljno sadrţajan i obuhvatan. predviĊanje dogaĊanja i situacija. odnosima. da je precizan i jasan po svim svojstvima znaĉenja korišćenih u hipotezi. da budu razvijene na svakom nivou opštosti na kojem je razvijeno operacionalno odreĊenje predmeta istraţivanja. jer ona podrazumeva. pravilnostima i zakonitostima. b) da je nauĉno problemski. predviĊen ciljevima istraţivanja. c) da je logiĉki neprotivureĉan u okviru teorije odn. njihovog vrednovanja i rangovanja. kom prostornom. u prvom redu nauĉnim. Zato bi se moglo reći da je nauĉno otkriće opšti i uvek prisutan. Ciljevima istraţivanja se odreĊuju usmerenost hipoteza ka odreĊenom nivou saznanja i posebno akcentuju izvesni aspekti predmeta istraţivanja. 5. da sadrţi odgovarajući stav o predmetu ili delu predmeta na koji se odnosi. uslovljenostima i uzroĉnostima. Dok se nauĉno otkriće moţe odnositi i samo na neke nesaznate forme pojave. 4. Tako nauĉni cilj imenovan kao nauĉno otkriće. Dakle. Moţe se reći da je hipoteza stav o nepoznatom ili nedovoljno poznatom. obliku i formi. moţemo dati potvrdan odgovor. zasnovan i izveden iz postojećeg nauĉnog saznanja. utvrĊeno je u ĉemu i u kom obliku. situaciji. d) da izraţava razlike suprotnosti i protivureĉnosti u okviru sistema – modela nacrta nauĉne zamisli. 7)82. neotkrivenim svojstvima predmeta. bez obzira na postojeća nauĉna saznanja o drugim delovima predmeta. ali i društvenim ciljevima. Predmetom istraţivanja. pravilo je da je hipoteza teorijski ili empirijski proverljiva. Treće pravilo je da hipoteze moraju biti odgovarajuće. 12 . Ciljevi istraţivanja sa predmetom istraţivanja opredeljuju ¨polje¨ istraţivanja i determinišu zadatke istraţivanja. usmerava istraţivanja na nova saznanja o do tada nepoznatim. Hipoteze u nacrtu naučne zamisli: pojam. da je predmetno konkretan i u tom smislu strogo odreĊen. 2. saglasne sa ciljevima istraţivanja. njegovim ĉiniocima svojstvima.

takoĊe sa dva potkriterijuma: .proširivanje i produbljivanje postojećeg saznanja o pojavama. prema ĉemu imamo: a. pojedinaĉne. posebne. protivureĉnosti pojedinih delova nauĉnog saznanja o ostvarivanje sve višeg nivoa istinitosti nauĉnog saznanja. verifikacija i pretvaranje svakodnevnog iskustvenog saznanja u nauĉno. . hipoteze relacionih analitiĉkih varijabli 4. c. prema ĉemu imamo: a. kao delove opštih odn. kao delove posebnih. uloga) Moguće su mnogobrojne klasifikacije hipoteza po razliĉitim kriterijumima. Ĉetiri su osnovna nauĉna razloga nastanka hipoteze: . . za klasifikaciju na: . induktivne. deduktivne. PREDMET. prema kome imamo: a. 2.opštost vaţenja. opšte i kao poseban njihov ¨nivo¨ generalne b. statistiĉke.provera postojećeg nauĉnog saznanja. sluĉajne 3. kada su pogrešne odn. klasifikacija.teorijske. . u empirijskim istraţivanjima. u okviru koje se javljaju dva potkriterijuma: . ad hoc hipoteze b. d. one koje se izgraĊuju u teorijskim istraţivanjima. o otklanjanje prevazilaţenjem. . SAZNAJNA ULOGA.sticanje novog nauĉnog saznanja o novim pojavama. moguće. prema kojoj se mogu formirati: a.obrada. Svojstva korektinih hipoteza u nacrtu nauĉne zamisli. njihova osnovna opštenauĉna funkcija je: o otklanjanje praznina u postojećem nauĉnom saznanju. hipoteze statistiĉke generalizacije c. c. b.iluzorne. radne c. prema kome se dele na: a.logiĉki proces nastajanja.e) da iskaza bude ostvaren jezikom svojstvenim dotiĉnoj nauci i kategorijalno – pojmovnom – terminološkom sistemu definisanom u teorijskom odreĊenju predmeta istraţivanja. OPŠTOST. verovatne. .Modalitet sudova. LOGIĈKA PRIRODA.funkcije u delatnosti istraţivanja. pomoćne d. u okviru koje takoĊe imamo dva potkriterijuma: . hipoteze empirijske unifomnosti i jednoobraznosti b. b. generalne c. nauĉne hipoteze 13 . prosto-implikacione. Shodno tome. prema tome uslovljena su razlozima njihovog nastanka.empirijske. Najĉešće su korišćeni: 1. .obuhvatnost materije. nauĉno neosnovane. . sistematizacija. Osnovne vrste hipoteza (kriterijum podele. 8)83.

odnosno potprojekta u okviru generalnog projekta. nivo nauĉnog saznanja u vezi sa kojim se susreću sledeće klasifikacije: a. Pojedinaĉne hipoteze moraju biti dovoljno konkretne i jednostavne da se preko njih moţe dospeti do indikatora. Ona svojim sadrţajem ¨pokriva¨ ceo predmet istraţivanja i iskazuje se kao stav ili pitanje o preliminarnom odreĊenju predmeta istraţivanja. svojstvo stavljeno u prvi plan. koje su razrada posebnih hipoteza. jedna ili više posebnih hipoteza se mogu orijentisati ka otkriću ili nauĉnoj prognozi. ali i dovoljno konkretna – tako da ne moţe biti shvaćena kao hipoteza bilo kog drugog srodnog ili sliĉnog predmeta istraţivanja.Dok generalna hipoteza moţe.više samostalne celine ili iz više potprojekata. što je obavezno kada je reĉ o multidisciplinarnim. Posebne hipoteze osnov su za izvoĊenje pojedinačnih hipoteza(ako imamo samo kumulativnu posebnu hipotezu. sve pojedinačne hipoteze se zasnivaju na njoj. eksplikativne (kauzalne) ili kao varijanta ove klasifikacije (koje se bave objašnjenjima. uzroĉno-poslediĉnim vezama u odnosima): 1. Posebne hipoteze su i konkretizovan deo generalne odn. statistiĉkim pravilnostima. deskriptivne (koje su usmerene na opisivanje. deskriptivne 2. 14 . opšte hipoteze. to je logiĉka priroda hipoteza – potkriterijum ¨logiĉki proces nastanka hipoteza¨. statiĉke – koje su zasnovane i bave se kvantitativnim svojstvima. Te generalne hipoteze bi se bavile onim delovima predmeta istraţivanja generalnog projekta koji ĉine poseban predmet istraţivanja tih posebnih projekata. Za svaki segmentarni deo operacionalni odreĊenja predmeta istraţivanja neophodno je postaviti najmanje jednu posebnu hipotezu. odnos. To bi bila generalna hipoteza generalnog projekta. MeĊutim. treba izdvojiti tri osnovna kriterijuma za klasifikaciju hipoteza ĉija je primena univerzalna: Prvo. Ona istovremeno mora biti dovoljno opšta – da se iz njenog sadrţaja mogu izvesti posebne hipoteze. to je kriterijum klasifikacija po opštosti – potkriterijum ¨obim hipoteze¨.Ipak većina posebnih hipoteza koje se odnose na bitne celovite delove predmeta. U projektima istraţivanja koji se mogu nazvati sloţenim.- cilj istraţivanja odn. Oĉigledno je da u jednom takvom istraţivanju moţe da bude samo jedna generalna hipoteza. korisno je postaviti jednu zajedniĉku generalnu hipotezu za ceo projekt koji ćemo nazvati generalnim projektom. a iskazuju stav o elementarnim ĉiniocima operacionalnog odreĊenja predmeta istraţivanja. i interdisciplinarnim istraţivanjima. eksplikativne 3. Drugo. na primer imati za nauĉni cilj nauĉno obljašnjenje. kriterijum saznajne uloge hipoteza – potkriterijum ¨nivo saznanja¨. Pored kumulativne moguće su i posebne ¨specifikovane hipoteze¨ koje obraĊuju pojedine bitne ravnopravne aspekte segmentarnog dela operacionalnog odreĊenja predmeta istraţivanja.. konstruišemo hipotezu nazivamo kumulativnom posebnom hipotezom. i posebna celina koja iskazuje hipotetiĉki stav o jednom posebnom delu operacionalnog odreĊenja predmeta istraţivanja. odnosno potprojekata generalnog projekta istraţivanja. najopštija hipoteza u nacrtu nauĉne zamisli jednog projekta istraţivanja. treba da imaju isti nauĉni cilj kao i generalna hipoteza. jer se sastoje iz više projekata koji ĉine manje. ĉiji je sadrţaj oblik ispoljavanja) b. Treće. U svim sluĉajevima u kojima je u predmetu istraţivanja posebno naglašen jedan aspekt ili deo ili je jedna funkcija. Generalna hipoteza je uvek najopštija hipoteza jednog istraţivanja odn. Ostaje pitanje da li je u jednom istraţivanju koje nije koncipirano kao sloţeno moţe da bude više generalnih i opštih hipoteza.Pojedinaĉne hipoteze to su najjednostavnije i najkonkretnije hipoteze. veza. klasifikatorske (koje se bave sliĉnostima i razliĉitostima svojstava i funkciji su nauĉne klasifikacije i tipologizacije pojava) c. Ta posebnost izraţava se odnosom sa ciljevima istraţivanja. Za svaki projekt odnosno potprojekt istraţivanja moguće je i korisno razviti generalnu hipotezu tog posebnog projekta.

oblicima i svojstvima predmeta istraţivanja) 2. Osim zavisne i nezavisne varijable pominju se još: a. kondicionirajuće ili specifikatorne varijable. zakonitostima. po pravilu neopravdane. Ostaje otvoreno pitanje ¨nulte¨ hipoteze. Osnovno svojstvo svake varijable je da joj se znaĉenje moţe menjati. 9)84. njihovoj saznajnoj vrednosti i verovatnoći. kada se koristi kao kriterijum selekcije prihvaćenih taĉnih od pogrešnih podataka. Proverljive hipoteze podrazumevaju odgovarajuću strukturu. suština i smisao iskaza jedne formulisane hipoteze. prognostiĉke hipoteze (koje bi bile iskazi o razvojnim tendencijama.deduktivne hipoteze – mogu se smatrati tipiĉnim za hipoteze u nacrtu nauĉne zamisli. u okviru njega uglavnom pominjemo: deskriptivne hipoteze. klasifikatorske.reduktivne hipoteze – u nacrtu nauĉne zamisli samo su sluĉajne i. znaĉajan je jer istovremeno govori o karakteristikama hipoteze. celovitih pojava. varijable hipoteze – opšti pojmovi stvari ili stavovi odreĊene pojmovne vrednosti. pravilnostima. mogu imati svoje pojmovne vrednosti. U okviru ovog kriterijuma radi doslednije klasifikacije treba dodati još i: 1. antecedentne ili eksplanatorne. Nacrt nauĉne zamisli sadrţi samo hipoteze koje podleţu proveri. sliĉnosti i rezultatima svojstava predmeta istraţivanja) 3. stav hipoteze – sadrţaj. karakteristiĉne za politikološka istraţivanja.prosto implikacione hipoteze –nisu na sadašnjem nivou razvoja politiĉkih nauka. kao i njihovoj osnovanosti i naĉinu nastanka. eksplikativne – objašnavajuće – kauzalne (koje bi bile izvedeni iskazi o uzroĉno – poslediĉnim odnosima. Nulta hipoteza moţe se smatrati analitiĉkim instrumentom prilikom analize prikupljenih podataka i formiranja saznajnih ĉinjenica. ekslikacijske (eksplikativne. heuristiĉke hipoteze (koje bi bile iskazi o postojanju još neotkrivenih ĉinilaca svojstava. tj mogu sadrţati još uţe srodne pojmove.induktivne hipoteze – nasatale indukcijom. Treći kriterijum logiĉke prirode – potkriterijum logiĉkog procesa nastanka hipoteze. koje objašnjavaju nezavisnu i zavisnu varijablu. odreĊenog sadrţaja. predmeta istraţivanja) 4. moţemo konstatovati: . b. objašnjavanja. . finkcije. . predstojećim stanjima i situacijama predmeta istraţivanja). Indikatori: pojam. taĉnije. 2. daleko su ĉešće u heuristiĉkim istraţivanjima. a koji i sami imaju tj. deskriptivne hipoteze (koje bi bile izvedeni iskazi o ispoljenim ĉiniocima. ĉiji razvoj nije odgovarajući ukupnom društvenom sistemu. c. intervenirajuće ili interpretativne. koje se odnose na intenzitet uslova odnosa izmeĊu nezavisne i zavisne varijable.Drugi kriterijum nauĉni cilj ili nivo nauĉnog saznanja. opisivanja zavisnih varijabli. . Nezavisne varijable su osnov tumaĉenja. Opet polazeći od definicije projekta istraţivanja i nacrta nauĉne zamisli. vrste 15 .statistiĉke hipoteze – koje smatramo induktivnim. one su opravdane u nacrtu nauĉne zamisli samo u sluĉajevima potpuno novih. odn. korelaciju izmeĊu njih. hipoteze nulte neizvesnosti. klasifikatorsko – tipološke (koje bi bile izvedeni iskazi o srodnosti. pa ima svojsvto egzistencijalne ilipotencijalne promenljivosti. . Ĉine je: 1. koje objašnjavaju razloge za postojanje odnosa izmeĊu zavisnih i nezavisnih. predmeta istraţivanja) 5. zakonima itd. a moguće su u onoj meri u kojoj je i predmet konstituisan indukcijom. kauzalne) i statistiĉke. tendencija itd.

osećanja. o manifestacijama koje mogu da budu indikatori. postulati. Saglasno tome. ĉije je pravo znaĉenje nemoguće utvrditi.. ali teorija ni u osnovnom nije konstituisana ni u pisanom obliku izraţena. iskazi se mogu javiti i kao empirijski. jedno od bitnih radnji je glasanje. organizacije. koji su proizvod – manifestacija subjektivnog suda. kvalitativne – indikatore kakvoće svojstava. ali se manifestuju posredstvom drugih pojava i njihovih manifestacija. U prvoj. preko njihovih manifestacija neposredno opaziti. B. pojmovima. ispoljavaju u društvenoj praksi i da ih je moguće. TakoĊe je potrebno razlikovati elementarne. na zemlji i van nje. itd. Ova definicija podrazumeva stanovište da se sve pojave i procesi manifestuju. 1) ekspresivne – indikatore stavova. O indikatorima u teorijskim istraţivanjima ne moţe se raspravljati bez taĉnog odreĊenja pojma i predmeta teorijskog istraţivanja. indikatore realnih dimenzija – svojstava. stavovima. npr. koji su realne objektivne ĉinjenice. itd) i kada je ta teorija iskazana u pisanom obliku u jednom ili više sistemskih dela. dakle. uzdrţavanje od glasanja moţe da bude posredan indikator. mora da postoji još 1 uslov. uĉestalosti.Uzmimo uĉešće na izborima. teorija odn. Pisani iskazi su u ovom sluĉaju. oseta itd. norme i sl. Reĉ uĉešće u osnovnom znaĉenju podrazumeva odreĊene aktivnosti. zatim C. dakle indikator je glasanje. indikatore moţemo klasifikovati po kriterijumu znaĉaja u ispoljavanju suštine. efektima primene teorije i odnosu prema teoriji. Dakle. Prvi sluĉaj. a to je saznanje o postojanju i karakteristikama te manifestacije. sudovima i zakljuĉcima. I mogu biti izvorne ĉinjenice materijalne stvarnosti – razne prirodne tvorevine. Ako se predmetom smatra teorija. saglasno tome. i 2) predikativne . iskazi se zasnivaju i odnose na iskustva o vaţenju. i odabiramo. Iskazi o predmetu teorije u tom sluĉaju nisu u pravom smislu reĉi ni teorijski ni empirijski pokazatelji. kao što su društvene institucije. To je drugi sluĉaj koji se javlja u dve varijante. mogu se javiti dva osnovna sluĉaja. tezama. razne društvene tvorevine. spoljašnje manifestacije sadrţine i suštine teorije.Sve manifestacije pod odreĊenim uslovima mogu da postanu indikatori-ako su izraz bitnih odredabi pojave. 2) subjektivne – ind. kontratezama i argumentima.Postoji nedeljivost definicije da su indikatori spoljašnje manifestacije unutrašnje suštine. nauĉni zakon. MeĊutim. Osim prema kriterijumu sloţenosti. 16 . indikatori mogu da budu i posredne manifestacije. 1) 2) kvantitativne – indikatore veliĉina. Odsustvo indikatora “da su glasali” indikator je da nisu glasali. Izvesni delovi procesa nemaju svoje neposredne manifestacije. To saznanje o manifestacijama je parcijalno. mogućnosti primene. 1) objektivne – ind. Rezultati i tokovi mišljenja izraţeni su odreĊenim jezikom.iskustveni indikatori. gustine. odreĊeni teorijski stavovi mogu da budu izraţeni i usmeno. Druga varijanta je kada je predmet teorije relativno artikulisan. Sve indikatore moţemo podeliti na: A. u pisanoj formi. jednostavne indikatore i sindrome – sloţene indikatore koji ĉine celinu smisleno povezanih elementarnih indikatora razliĉitih vrsta. u nauĉnoj raspravi.Indikatori ili pokazatelji su ¨spoljašnje manifestacije unutrašnje suštine¨. doţivljavanja. prema kome ih inaĉe. već su karakteristiĉni po obeleţjima prelaza iz jednog u drugo. Na primer. iskustveno opaziti. koliĉina. ustanove. kojima se izbori ostvaruju. ali nije indikator da nisu uĉestvovali na izborima. I na kraju. je kada postoje bitni ĉinioci nauĉne teorije (aksiomi. osobina itd. U tom sluĉaju idikatori su usmeni ikazi o toj teoriji. indikatori teorijskog istraţivanja su pisani iskazi odreĊenog sadrţaja i oblika. koje se mogu empirijski. moţemo govoriti o potencijalnim i o mogućim indikatorima. varijablama is stavovima hipoteza preko kojih ostvarujemo odgovarajuće nauĉno saznanje.Prema izloţenom indikatore bi se mogli da shvatiti kao podaci o predmetu istraţivanja.

koriste se gotovo sve vrste osnovnih metoda i njihovi postupci.. onih delova koji ĉine teorijsku celinu. iskazi ljudi reĉima i drugim simbolima itd. struktura Priroda predmeta istraţivanja. zatim treba saopštiti kriterijume i merila. I na kraju. hipoteze i indikatori. potrebni stavovi se dedukuju. Metod modelovanja takoĊe podrazumeva preciziranje vrste modela. funkcije. U ovom delu nacrta nauĉne zamisli treba reći koje će vrste podataka biti sakupljane. polazeći od parcijalnih pojedinaĉnih saznanja oni se indukuju. kao i postupak u korišćenju. ukazujući na hipoteze koje će njima biti tretirane. neke se koriste samostalno i neposrednije od drugih. meĊutim. To su komparativna metoda i neke metode razvijene u okviru odreĊenih metodoloških pravaca kao što su biografska metoda i metoda idealnih tipova.prethodnim nauĉnim saznanjem o predmetu istraţivanja. koriste se i druge metode društvenih nauka. pojava. kao i merne skale jer je statistiĉka metoda kvantitativna. a posebno je znaĉajno kada se modelima istraţuju dinamika i tendencije. što je sluĉaj sa analizom. iskazivanja. pojava zapoĉinje se osnovnim metodama: analizom (u prvom redu analizom sadrţaja i strukturalnom analizom) i analogijom. iako su posebni. ovim delom nacrta nauĉen zamisli bliţe preciziramo i taksativno navodimo koje ćemo metode i tehnike koristiti u prikupljanju. ona podrazumeva kvantifikovanje a to znaĉi merenje. To praktiĉno znaĉi da je neophodno pobrojati vrste analiza. izdvojeni od hipotaze. Moţe se reći da su HD.Istraţivaĉko iskustvo ukazuje na prednosti koje pruţa jasno paradigmatsko opredeljenje. operacije. Pa je tako izbor indikatora uslovljen: . Potrebni podaci kojima se dokazuje – opovrgava hipoteza opredeljuju potrebne indikatore. kao i plan obrade (plan kontrole. sreĊivanja. Oni su veza izmeĊu stava hipoteze s jedne i instrumentarija kojim će se sakupljati podaci s druge strane. pridaju im se predmetne konstante formiraju se predmetni iskazi i meĊusobno povezuju logiĉkim iskaznim funkcijama. nauĉni ciljevi. 3)Na osnovu toga se odabiraju varijable pojmova-stavova. Način istraţivanja kao deo nacrta naučne zamisli: pojam. indikatori smatraju sastavnim delom pojedinaĉnih hipoteza. koje će se statistiĉke serije i statistiĉke analize koristiti.karakteristikama stava hipoteze i varijabli. strukturalno – funkcionalna analiza i druge. šifriranja i analize 17 . Njime se saopštavaju teorijska metodološka polazišta i shvatanja o mogućnostima upotrebe metoda i tehnika istraţivanja predmetne pojave. Iako smo već terijskim odreĊenjem predmeta istraţivanja preuzeli odgovarajuće obaveze u pogledu izbora i korišćenja metoda. statistiĉka i metoda modelovanja nezamenljive i da se koriste u meĊusobnoj sprezi. Stoga se. U ovom delu nacrta nauĉne zamisli treba navesti samo one osnovne metode koje će biti korišćene ili samostalno ili u sprezi sa drugim metodama.Postupak izgraĊivanja hipoteza mogao bi se u najkraćim crtama ovako prikazati:1) UtvrĊuje se šta je u vezi sa odrĊenim predmetom-ĉiniocem predmeta ostalo neobuhvaćeno nauĉnim saznanjem ili što još nije verifikovano. analogijom. 2) Iz postojećeg nauĉnog saznanja. obradi i interpretaciji podataka i saznajnih ĉinjenica. Po pravilu.Ovo je vaţno kada se odrĊeni modeli koriste kao analitiĉki ili kao kriterijum klasifikacije.karakteristikama predmeta i ciljeva istraţivanja. njihovog mesta i uloge.odreĊena ponašanja ljudi kao što su: delatnosti. radnje. Sve opštenauĉne metode upotrebljive u u istraţivanju pol. U istraţivanju pol. . ovde treba precizirati i naĉin (tehnike – instrumente i postupke) koji će biti korišćeni u prikupljanju podataka. zahtevaju odreĊene metode i tehnike istraţivanja. ĉinovi. Indikatori se utvrĊuju odmah posle formulisanja svake pojedinaĉne hipoteze i u vezi sa varijablama koje ona sadrţi. klasifikacija itd. Osim opštenauĉnih. i obrazloţiti njihovu primenu. 10)85. . saopšteno na poĉetku ovog dela nacrta nauĉne zamisli odnosno projekta istraţivanja. klasifikacijom i indukcijom u empirijskom istraţivanju.

poĉedni deo nacrta nauĉne zamisli. tehniĉkom delu odn. Društvena opravdanost istraţivanja uslovljena je doprinosom istraţivanja rešavanju društvenog problema. 12. Naučna i društvena opravdanost istraţivanja kao deo nacrta naučne zamisli Nauĉna opravdanost istraţivanja povezana je i uslovljena pretpostavljenim doprinosom istraţivanja nauci. istraţivanje nije nauĉno opravdano. I na kraju. ali mogu biti društveno opravdana.kao verifikatorni rezultat. 11)86.kao heuristiĉki rezultat. c) izdvojeni delovi se organizuju u celine i definišu. po pravilu je. ODNOS FORMULACIJE PROBLEMA I PREDMETA ISTRAŢIVANJA U NACRTU NAUČNE ZAMISLI Formulacija problema je prvi. metode i tehnike. bilo u njihovom logiĉko – saznajnom delu. Nauĉno opravdano istraţivanje. Ako istraţivanje ne doprinosi otkrivanju novog ili verifikovanju nauĉno nedovoljno proverenog. i društveno opravdano. a posebno se izradi uputstvo u korišćenju tehnika. deo formulacije problema i njime se saopštava koji rezultati.. znaĉaj istraţivanja i rezultati prethodnih istraţivanja. MeĊutim. On 18 . u delu o nauĉnoj strategiji. nedovoljno opravdana. ovaj deo uslovljava rad na odreĊenju predmeta istraţivanja. Doprinos istraţivanja moţe biti u oblasti: a. kvalifikaciji. koja u oblasti nauĉnog saznanja znaĉe samo rutinsku proveru već poznatog. Ovaj doprinos se ostvaruje u dva vida: . metodologije i metoda. Njome se uspostavlja odnos izmeĊu realne društvene pojave. Funkcije ovog dela formulacije problema jesu pregled rezultata nauĉnog saznanja od kojih se polazi i osnovne poĉetne pozicijie koje će istraţivaĉ koristiti u zasnivanju stavova. Tri dela forumulacije problema: hipotetiĉki stavovi o problemu. Najĉešće su ovde pobrojane samo osnovne tehnike sakupljanja podataka.podataka) – uglavnom kao kodeks šifara. na osnovu postojećih saznanja iz kojih će se moći izdovijiti i odrediti predmet istraţivanja. pa se potom klasifikuju prema srodnosti. problema koji se istraţuje sa predmetom istraţivanja. plan ukrštanja i plan tabela. i . spoznaje same pojave u njenom opisu. indikatore. opredeljenje za sadrţaj predmeta. Ovaj deo takoĊe ukazuje na to koliko je predmet već istraţivan i nauĉno obraĊivan te od njega direktno zavise nauĉni ciljevi koji će biti odabrani. moguća su istraţivanja koja su nauĉno neopravdana odn. U principu izmeĊu nauĉne i društvene opravdanosti postoji povezanost. i b. hipoteze. kao i koji su to rezultati koji se posredno odnose. Rezultati dosadašnjih istraţivanja su 3. U projektu se saopštava: o doprinos u saznajnoj oblasti. definisanju pojmova. objašnjavanju itd. dimenzije i svojstva koji se mogu smatrati problemom pojave. Oni opredeljuju okvir sadrţaja iz koga se izvodi i izdvaja predmet istraţivanja. Hipotetiĉki stavovi o problemu su od bitnog znaĉaja za odreĊivanje predmeta istraţivanja. Osnovna funkcije formulacije problema povezana sa predmetom. Njima se: a) definiše proces – pojava na koju se istraţivanje odnosi b) izdvajaju delovi (ĉinioci). metodologije – metode. i o doprinos u oblasti logike. jeste utvrĊivanje osnovnih hipotetiĉkih stavova o problemu istraţivanja. koja nauĉna saznanja se neposredno odnose na problem istraţivanja.

rizikuje se da ceo nacrt nauĉne zamisli bude loš. istraţivanja. ODNOS CILJEVA.je neposrednoj vezi sa teorijskim odreĊenjem predmeta istraţivanja i kljuĉ za njegovo razumevanje i tumaĉenje. NAUĈNO OTKRIĆE 4.) o predmetu istraţivanja. NAUĈNA DESKRIPCIJA 2. NAUĈNA KLASIFIKACIJA I TIPOLOGIZACIJA 3. ODNOS PREDMETA I HIPOTEZE: Operacionalno odreĊenje predmeta istraţivnja u svojoj prvoj fazi – ĉinioci sadrţaja predmeta istraţivanja – u sebi sadrţi sve komponenete i ĉinioce. Predmetom istraţivanja. eseja i sl. Zato je neophodno posvetiti puno paţnje izradi svake od faza necrta nauĉne zamisli. onda će nam i nauĉni ciljevi biti niţi (deskripcija ili klasifikacija). već je moguće odabrati više ciljeva istraţivanja. ne mora pojava da bude podjednako istraţena unutar svih nauĉnih disciplina. PREDMETA I HIPOTEZA: Osnove funkcije ciljeva istraţivanja su bliţe izgraĊivanje osnova za hipoteze i kvalitativno preciziranje predmeta istraţivanja. ODNOS PREDMETA I CILJA: Ciljevi istraţivanja mogu biti društveni i nauĉni. utvrĊeno je u ĉemu i u kom obimu. vemenskom i disciplinarnom okviru će se postavljati hipoteze. odnosno njegovim operacionalnim delom. Ukoliko je predmet istraţivanja mnogo puta istraţivan u prošlosti. Jer.Ovaj deo predstavlja meru sadrţaja hipoteza. Ako predmet istraţivanja u jednom projektu tretiramo multidisciplinarno (interdisciplinarno). (TO SVE SAOPŠTAVAMO KOD OPERACIONALNOG ODREĐENJA PREDMETA – Disciplinarno odreĊenje). NAUĈNA EKSPLIKACIJA 5. Moţe se reći da je predmet istraţivanja determinisan formulacijom problema. kao i da imaju redosled kojim je sadrţaj predemeta istraţivanja ovde izloţen. tekstova. Predmet istraţivanje je neposredna razrada jednog dela (jednog ili više srodnih hipotetiĉkih stavova) formulacije problema. Predmet istraţivanja se tako izvodi neposredno iz formulacije problema i predstavlja njenju dalju konkretizaciju. Upravo je to razlog zašto formulaciji problema treba posvetiti puno paţnje. koje će biti neposredno istraţene. a ukoliko imamo oskudno i nedovoljno prethodno saznanje o predmetui istraţivanja. moramo prihvatiti mogućnost da u okviru svake nauĉne discipline moţemo da postavimo drugi nauĉni cilj. jer ako jedna nije dovljno obaĊena. CILJEVA I HIPOTEZA U NACRTU NAUČNE ZAMISLI Svaki od 6 delova nacrta nauĉne zamisli su neposredno povazani i proizilaze jedan iz drugog. Njemu hipoteze moraju da budu simetriĉne i reciproĉne. Ciljevima istraţivanja 19 . kom prostornom. nije nuţno da se fokusiramo samo na jedan cilj istraţivanja. Nauĉni ciljevi istraţivanja su: 1. Formulacija problema je znatno šira po sadrţaju od preliminarnog odreĊenja predmeta istraţivanja i ima konkretnije odnose sa predmetom istraţivanja. taksativno nabrojene. a istovremeno je i organizacioni okvir hipoteza. onda će nam i nauĉni ciljevi biti viši (eksplikacija ili prognoza). u nauĉnom istraţivanju. 13. ODNOS PREDMETA. TakoĊe. NAUĈNA PROGNOZA Koji cilj ćemo odabrati zavisi neposredno od nivoa prethodnog nauĉnog saznanja (radova.

Ciljevi istraţivanja sa predmetom istraţivanja opredeljuju polje istraţivanja i determinišu zadatke istraţivanja.Planiranje istraţivanja politiĉkih pojava je sloţenije i osetljivije od planiranja drugih istraţivanja u društvenim naukama. operativni plan istraţivanja obuhvatio bi: prvo. preduzimanje prakitiĉnih mera. Osnovna funkcija planiranja istraţivanja je sinhronizacija svih delatnosti. instrumentarij sakupljanja i obrade podataka. njihove aktivnosti i ukupnih uslova pod kojima će se aktivnost obavljati.. utvrĊuje materijalna i finansijska sredstva potrebna za realizaciju istraţivanja. kadrovski i plan sredstava. O specifiĉnost projektovanja istraţivanje politiĉkih pojava. Moraju biti ADEKVATNE i SIMETRIČNE operacionalnom odreĊenju predmeta istreţivanja. koje će se obavljati u odreĊenim rokovima i trajanju. i moraju biti saglasne CILJEVIMA istraţivanja. dok u verifikatornim istraţivanjima preteţno struĉno – rutinski. treba naglasiti: dinamiĉnost. Planiranje istraţivanja Realizacija istraţivanja ima svoje faze: planiranje istraţivanja. prikupljanje podataka. i najzad. Planiranje istraţivanja je strogo umni rad kojim se povezuje nauĉna zamisao sa praktiĉnim delatnostima u istraţivanju. Uobiĉajeno je da se u literaturi govori o tri plana istraţivanja:  terminski plan – sadrţi precizno odreĊenje vremena trajanja istraţivanja .  plan sredstava – sadrţi odredbe o materijalno – tehniĉkim sredstvima i o potrebnom iznosu novca. Plan istraţivanja. deo nacrta nauĉne zamisli ¨naĉin istraţivanja¨ a u nekim sluĉajevima kada istraţujemo aktuelne pojave i vremensko i prostorno odreĊenje predmeta istraţivanja. terminski. U uţem smislu. Hipoteze su osnovne misaone pretpostavke o predemetu istraţivanja. Rezultat procesa planiranja je operativni plan istraţivanja. višeznaĉnost. delatnosti. postupaka. onda će i hipoteze biti deskriptivne . U širem smislu. b. U heuristiĉkim istraţivanjima preovlaĊuje kreativni rad. konkretno utvrĊuje uĉesnike – saradnike i njihove zadatke u istraţivanju. Osnovno je pravilo da one ne smeju biti ni uţe ni šire od predemeta istraţivanja. vremena. drugo. i treće. višeslojnost. 20 .od poĉetka rada na projektu do prezentacije rezultata istraţivanja. organizovanje i izvoĊenje istraţivanja. nekozistentnost ispoljenog politiĉkog ponašanja mnogih subjekata politiĉkog procesa. Ako je nauĉni cilj deskripcija.. osetljivost. Rad na planiranju moţe se klasifikovati kao naučno – kreativni i struĉno – rutinski. radnji. zatvorenost subjekata politiĉkog procesa. kao jedan celoviti i sistematski deo projekta istraţivanja sadrţi: a. prostora. operativni plan istraţivanja obuhvata dimenzioniranje vremena trajanja istraţivanja.  plan kadrova – ostvaruje misaono povezivanje ljudi. tako PREMA NAUČNOM CILJU hipoteze mogu biti: A) Deskriptivne B) Klasifikatorsko-tipološke C) Heuristiĉko – konstatujuće D) Eksplikativne E) Prognostiĉke hipoteze 14)89. pripreme za realizaciju istraţivanja. Sadrţi popis svih funkcija. uĉesnika i sredstava u odreĊenom prostoru i vremenu.se odreĊuje usmerenost hipoteza ka odreĊenom nivou saznanja i posebno akcentuju izvesni aspekti predmeta istraţivanja. ĉinova i operacija.

posmatraĉi (neposredno opaţaju pojavu koja je predmet istraţivanja). Saradnici na obradi podataka: klasifikatori. 2) Niskim naknadama za rad saradnika ne postiţe se ekonomiĉnost istraţivanja. . koji je odgovoran za teorijsku koncepciju i teorijska rešenja u projektu i izveštaj realizaciji istraţivanja.metodolog. to je odgovorna uloga zato što metodolog nuţno aktivno uĉestvuje u svim fazama postavljanja i realizacije projekta istraţivanja. potpunost plana – obuhavtanje svih bitnih ĉinilaca postupka realizacije. instruktori – kontrolori (saradnici VSS. Po pravilu u politikološkim istraţivanjima. Statistiĉar-odnosno matematiĉar-programer. 5. . saradnici – mediji (oni koji u eksperimentu imaju ulogu pokretaĉa eksperimentalnog ĉinioca sa ciljem stvaranja eksperimentalne situacije. obradu podataka. liĉnih i tipskih sposobnosti istraţivaĉa i najzad. . 6. zato što niske nadnice ne stimulišu radnike.Statistiĉar je pomoćnig metodologa i radi neposredno po njegovim uputstvima na saobraţavanju instrumentarija zahtevima kompjuterske obrade. jer se time produţava angaţovanje kadrova i tehniĉkih sredstava. . zavisno od zadataka). 3. evidentiĉari toka ekspeirmenta (saradnici visoke ili srednje struĉne spreme i sliĉnih osobina kao posmatraĉi). njihovu primenu u prikupljanju i obradi podataka. konkstrukcija matematiĉkog modela.tehnički saradnici. izrade odgovarajućeg kodeksa šifara. sredstva istraţivanja. Stoga on na sebe preuzima sve duţnosti. što nuţno povećava troškove. matematiĉar. bogatog iskustva). i izbor obuku struĉnog i tehniĉkog osoblja. 3) I na kraju ekonomiĉnost se postiţe pravim odabirom saradnika. Unutar jedinstvenog projekta treba da se formira tim sledećeg sastava: . anketari. 4.Ovo je odvojeno od ove podele(Struĉno osoblje-se angaţuje u zavisnosti od karakteristika istraţivanja. šifranti. koji je odgovoran za izbor metoda i tehnika istraţivanja. kao i za razradu okvirno datog plana istraţivanja. elastiĉnost plana – predviĊanje alternativnih rešenja u izmenjenim situacijama. . angaţovanje i koncentracija uĉesnika-saradnika i sredstava u prostoru i vremenu treba da bude optimalno ispoljavanje njihovih pozitivnih svojstava.c. Pojam činjenice. potreban je organizaciono tehniĉki sekretar koji će se baviti finansijskim poslovima. pravovremenost – poštovanje osnovnih rokova. 15)90. je drugi struĉni saradnik neophodan u ovom empirijskom istraţivanju većeg obuhvata.. Stoga je postupak planiranja potrebno sprovesti u skladu sa odgovarajućim principima i pravilima. realistiĉnost plana – objektivnost procene stvarnih mogućnosti i potreba u ostvarivanju istraţivanja u postojećoj situaciji.stručni saradnici (istraţivaĉi).Prvo. brojaĉi.naučni saradnici (istraţivaĉi) .nosilac (rukovodilac projekta). evidenciju. podatka i obaveštenja i njihov meĎusobni odnos 21 . i mogu biti bilo kog nivoa obrazovanja. tehniĉka pitanja organizacije. ekonomiĉnost i rentabilnost – planiranje najjeftinijih rešenja. Drugo angaţovanje saradnika i sredstava u prostoru i vremenu mora da obezbedi odgovarajući stepen upotrebljivosti. izradu izveštaja i prezentaciju rezultata istraţivanja. korespondenciju. intervjueri (neposredno stupaju u kontakt sa ispitanicima). koherentnost i konzistentnost plana – podrazumevajući saglasnost zahteva istraţivanja. Problem mogu predstavljati 1)Zakašnjenje uplate sredstava potrebna za istraţivanje. 2. Saradnici na prikupljanju podataka: analitiĉar (analiza raznih dokumenata). statistiĉar.stručno – tehnički saradnici. Bitni su sledeći principi: 1..

praksa. mi ih opaţamo i saznajemo jednostrano. Opravdano je. instrumenata i postupaka. 22 . . starosti. starosne i polne grupe.institucije drţave. Tu su pre svega i pol. aktivnosti. materijalni spomenici. ali koje još nije donilo vrednost verifikovane nauĉne ĉinjenice. U ljudskom ţivotu objektivno postoje i na razliĉite naĉine se manifestuju mnogobrojne ĉinjenice. Prirodni predmeti. pa prema tome i nauĉnim metodama. Po pravilu u kontaktu sa njima. predmetu i ciljevima istraţivanja i izvorima podataka i obaveštenja.delovi socijalnog sastava stanovništva – klase. itd. pri ĉemu su neki od njih ugraĊeni u sadrţaj njegove svesti. . Obaveštenje već govori o kvantitativno – kvalitativnim svojstvima indikatora. i društvene organizacije raznih vrsta. Sakupljanje podataka bi bilo sistem unapred organizovanih aktivnosti.stanovnici ili samo drţavljani jedne pol. uz odgovarajuće pojednostavljivanje. moţemo definisati kao nauĉno utvrĊeno saznanje o realnim ĉinjenicama. slojevi. okruţuju ĉoveka. elite.. u okviru istraţivanja. To znaĉi pol. ĉinjenica. najaktuelniji. kao i veoma uske grupe malobrojnog i jedinstvenog sastava. akcijama. Kada je u pitanju istraţivanje pol. odigravaju se uz njegovo uĉešće ili bez njega. itd. to nazvati realnim činjenicama.U dnevnom opštenju ĉesto se pogrešno poistovećuju znaĉenja pojmova: podatak. sa stanovišta potreba istraţivanja. tehnika. obrazovanju. Sve što se posredstvom realnih manifestacija moţe opaziti. populaciju mogu saĉinjavati svi ţitelji zemaljske kugle odreĊenog nivoa mentalne zrelosti i sposobnosti. Pod obaveštenjima treba podrazumevati smisleno organizovane podatke u poruku odreĊenog znaĉenja. . Ali ovde izraţeno shvatanje nauĉne ĉinjenice podrazumeva veliku logiĉku i misaonu udaljenost od podataka i obaveštenja. dokumenti u kojim su zabeleţena ranija i nameravana pol. prirodni. ţiva pol. kulture i razne poslovne organizacije. iskustveno. zanimanju. ponašanja. ponašanja i aktivnosti mogu ĉiniti: . Naša opaţanja i saznavanja realnih ĉinjenica. usmerenih na opaţanje evidentiranje odabranih spoljnih manifestacija. obrazovanja. u literaturi su poznate naučne činjenice koje. TakoĊe. To zavisi od predmeta istraţivanja. nazivamo podacima. uz znatnu udaljenost od njihove suštine. slojevi. MeĊutim. aktivnosti.razne socijalne grupe. korišćenjem odgovarajućih nauĉno verifikovanih metoda.pol.koncentracija stanovništva na odreĊenim geografskim podruĉjima prema raznim geografsko – klimatskim i drugim bitnim prirodnim. nauke. delimiĉno. podatak je konstatovanje postojanja – nepostojanja odreĊenog indikatora. Naime. Populaciju iz koje se mogu formirati osnovna statistiĉka masa i uzorak za istraţivanje pol. informacija – obaveštenje. nisu u datom trenutku potpuna. produbljena. . Pod nju bismo podveli smisleno organizovane i povezane podatke i obaveštenja u celoviti deo saznanja do kojeg se došlo u toku istraţivanja. 16)91. najvalidniji i najverodostojniji izvor podataka. nacije. Stoga je korisno uvesti pojam saznajna činjenica. nacije i narodnosti i grupe po raznim obeleţjima: polu.. koje su oteletvorene u stvarima. rezultati ranijih istraţivanja. ponašanje je istovremeno najdirektniji. Takva naša pojedinaĉna opaţanja. to nisu jedini izvori podataka. – teritorijalne jedinice. ponašanje uĉesnika u pol. one su duhovne. kao što su klase. manje – više površno. ĉak i elementarnih. Izvori podataka u politikološkim istraţivanjima: pojam i vrste Za istraţivanja u polikologiji najznaĉajniji izvor podataka je tekuća. koji odgovaraju svojstvima pojave. odreĊene suštine. koja moţemo da evidentiramo. odnosi. kompleksna. psihiĉki i društveni procesi. najpotpuniji. i njihovi delovi. kulturnim i društvenim obeleţjima tog podruĉja. a neki ostaju van nje. ali ujedno i najsloţeniji. . bića. saznavati i proveravati smatramo realnim činjenicama. Pol. itd. Osim realnih postoje i idealne činjenice.

. sistem osnovnih društvenih vrednosti. to je totalitet svake liĉnosti i svake skupine.nekompetentne (koji nisu bili u situaciji da ostvare odgovarajući uvid) 4. svi ĉinioci društvene realnosti izvori su podataka o društvenim i pol. PRIRODI GRAĐE .neposredno ponašanje društvenih subjekata koji ĉine društvo 2. Stoga u gotovo svim sluĉajevima to je „stratifikovani” uzorak.vizuelne (aktiviranjem ĉula vida) . itd. b. pojava. Spomenici kulture. pojavama. osim kada je uzorak nameran. statistiĉki izvori o razvoju privrede. Izvori se takoĊe mogu razvrstati i po sledećim kriterijumima: 1.tvorevine duhovne kulture(sve ono što nismo obuhvatili materijalnom kulturom) . listovi radnih organizacija. Sa stanovišta istraţivaĉa nisu sve klasifikacije izvora podjednako znaĉajne. JAVNOSTI – determiniše mogućnost korišćenja izvora a.javne izvore (publikacije. ustav.privatne (ono što je u znatnoj meri liĉno i uslovno tajno) b. interne publikacije) 23 .ostale (kombinacija ĉula i na druge naĉine) 5.izvori ĉija je sadrţina nepolitiĉka (ali mogu biti prisutni podaci za istraţivanje pol.izvori potpunog pol. c. organizacija. OBLIKU ISKAZIVANJA SADRŢAJA ili naĉinu korišćenja izvora DA LI SI TI NORMALAN .izvori kombinovane i srodne sadrţine (ne bave se prvenstveno pol. visok stepen prisustva mnogobrojnih parcijalnih protivureĉnosti itd.Osnovni problem formiranja uzorka u politikološkim istraţivanjima vezan je za obezbeĊenje reprezentativnosti. uslovna konkretnost. planovi. tehnologije. graĊevine i razni drugi graĊevinski objekti. ekonomske.stanovništvu) 3. socijalne i drugih dimenzija. Sloţenost i teškoće formiranja uzorka imaju tri osnovna izvora: a.društvene (ono što je u znatnoj meri opšte i javno.) . Za poĉetak svakog rada na istraţivaĉkom projektu bitna je podela na:  iskustvene izvore (iskustvo subjekta)  nauĉne izvore podataka: . pokreta.tvorevine materijalne kulture (umetniĉke.legalne izovre (koji su zakonom i propisima dozvoljeni za korišćenje) . slojeva. objave. .) . ali ni drugi korisnici nisu u svim sluĉajevima iskljuĉeni. ponašanje društva.interne izvore (koji su usmereni na zadovoljavanje potreba jednog ograniĉenog kruga korisnika. pojavu) . to su svojstva politike i pol. U politikološkim istraţivanjima uzorak se ne formira na osnovu samo 1 kriterijuma.) . klasa. PREDMETNOSTI SADRŢAJA . oruĊa i oruţja. . interni bilteni. sadrţaja (pol.. statuti pol. programi. društveno – pol.kompetentne (koji su situaciji da ostvare uvid u istraţivanu pol.hipotetiĉke – empirijske – u fazi hipoteza koje se istraţuju ali još nisu postali sastavni deo teorije.teorijske – one koje ĉine fond verifikovanih nauĉnih saznanja o pol. itd) c. normama. ali je srodna. umetniĉka dela. rekreativne i delatno – operativne .auditivne (koji se mogu koristiti aktiviranjem ĉula sluha) .audio-vizuelne (koji se koriste kombinacijom ĉula) . to je nuţno ukljuĉivanje u uzorak antropološke. SUBJEKTU – AUTORU . organizacija. zakoni. . istorijske... pojavama. Sve u svemu. pojavama. sredstva javnog masovnog informisanja i sl. grupa.ilegalne (koji nisu u skladu sa vaţećim propisima. aktivnosti kao predmeta istraţivanja: sloţenost. društveni moral) .

dostupnim izvorima smatramo svaki izvor koji istraţivaĉ pod proseĉno normalnim okolnostima u odreĊenoj društveno-istorijskoj situaciji moţe koristiti .interpretirane – autentiĉne (nastale od kompetentnih tvoraca kojine moraju biti uĉesnici u zbivanju.nedostupni izvori su svi ostali izvori. a nastao je odreĊenom procedurom.. 7.interpretirane neautentiĉne . normativne – propisi i sl. Svi dokumenti nastali u pol. DOSTUPNOST . Dokumente razvrstavamo na: 1. tehniĉki (nedostatak odgovarajuće tehniĉke opreme) 4. protokoli itd. propagandne – sve oblike i sredstva propagandnih oblika 6. Drţave i stranke su glavni tvorci svih dokumenata. publicistiĉke – u koje ubrajamo i umetniĉka dela 3. prostorne i vremenske smetnje 5. neinformisanost o postojanju izvora itd. informisanost. knjigovodstva 7. akcione – programi i planovi.nesluţbene – neoficijelne 8. Naroĉito je teško razlikovati politiĉka od pravnih rešenja za to postoje 2 razloga:1)Ustav i Zakon su instrumenti realizacije odreĊenje politike. obrazovno – kulturni (nepoznavanje jezika i pisma) 2. subjekt koji njime utvrĊuje svoju politiku. SLUŢBENOST I OFICIJELNOST – bitno je da su to izvori ĉiju sadrţinu garantuju ovlašćenje i odgovornost . profesionalne i pol. 5. Uţe odreĊenje pojma pol.sluţbene – oficijelne .To znaĉi da je dokument nastao u toku odigravanja politiĉkog procesa. procesu ĉiji sadrţaj ĉine obaveštenja o predmetu i procesu politike su politiĉki. oni mogu biti nedostupni iz sledećih razloga: 1. organizacione.proizvoljne 17)92. ali je sadrţaj u najvećoj meri istinit) .Ovde se postavljaju 2 pitanja 1) Šta je to oficijelni politiĉki subjekt? Pod oficijelnim politiĉkim subjektom podrazumevaju se u prvom redu politiĉke 24 . (drţavne tajne) 6. strogo poverljive izvore (ovi izvori sadrţe vojne.poverljive izvore (koji su namenjeni samo uskom krugu upućenih u ĉiju nadleţnost spada predmetni sadrţaj) . i sl. poslovne..izvorne (ĉija je autentiĉnost najveća zbog kompetentnosti tvorca i naĉina nastanka izvora) .Neki dokumenti su po svojoj ukupnoj prirodi politiĉko-pravni(ustav). ekonomsko – finansijski 3. odn. retkost izvora 6. dokumenta bilo bi da su to dokumenta ĉiji je tvorac oficijelni pol. Dokumenti kao izvori podataka u politikološkim istraţivanjima Pojmom dokument oznaĉavamo sve izvore podataka koji nisu aktuelno ponašanje (verbalno ili stvarno) subjekata.tajne. kao i proceduralne 8. njeno sprovoĊenje i kontrolu i ocenjuje – vrednuje ukupnu politiku. radno – poslovne – ugovori.2)U samoj primeni prava evidentna je primena politike. informativne – sredstva javnog informisanja 4. evidencijske – sve vrste evidencija. nauĉne – nauĉna dela 2. IZVORNOST IZVORA – usko je povezana sa istinitošću ili uopšte vrednošću izvora .

sadrţaja. predstavnici ĉija ovlašćenja. status. Mogući su mnogi kriterijumi za klasifikaciju pol. saopštenja. subjekata) Prema ulogama moţemo razlikovati: 1. nalozi. tela do pol.inicijalni dokumenti (tj. dokumenta koja su neposredno u funkciji organizovanja realizacije i kontrole tekućih akcija ikonkretnih aktivnosti): o akciono – operativna (odluke. ali sa naglašenim pol svojstvima ĉine glasila. poslovnici. procesu – upućuje na dve osnovne dihotomije i jednu klasifikaciju A. vlada. mesto u pol. subjekata.sredstvima. U ovu klasu dokumenata spadaju pol.dokumenti interesnih organizacija i udruţenja .Vrstu prelaznih dokumenata. rešenje itd. razne vrste izveštaja i informacija) 4. registri ĉlanov. procesu . dokumenata.) . Politiĉki dokumenti su nezaobilazan izvor saznanja o politici. akcija. programi) . informacija. Dihotomija po osnovnosti podrazumeva postojanje . jer su to autentiĉni akti politike. dok su ostali prelazni. uloga dokumenata u pol. radi postizanja ciljeva. stranaka. te imaju karakteristike sluţbenosti(dokumenta koja su nastala na pol skupu). normativna dokumenta (drţavni propisi. statutne odluke. naprotiv mnoga politiĉka dokumenta mogu da nedoreĉenošću. procesu. evidenciona dokumenta (delovodni protokoli koji sadrţe popise celokupne prepiske i popis svih dkumenata pol. zakoni.procedurama. statuti.osnovnih dokumenata (u kojima su sadrţane osnove organizacije i politike. programi i planovi raznih nivoa istepena konkretnosti) 2. u njih ubrajamo poziv na skup od sednice jednog pol. operativna dokumenta (tj. dokumenti b. oblika i metoda aktivnosti.drţavna dokumenta (ustav. više govore nego direktni iskazi.radni dokumenti (koji su u funkciji donošenja pol. smernice itd) o operativno – informativna (od medija javnog informisanja do internih biltena. Glasila odreĊenih stranaka i drţava ubrajaju se u izvorne.) 25 .razni drugi pol.2)Drugo pitanje je šta smatramo pod pol procedurom po kojoj je donet pol akt? Ovde je neophodno razlikovati akte koji se donose procedurom utvrĊenom propisom ili normativnim aktom. konvencionalnim frazama.opštih dokumenata (koja izraţavaju stanovišta o opštim pitanjima i sadrţe poruke namenjene svim pol. programska dokumenta (njihov osnovni sadrţaj je utvrĊivanje ciljeva.) . pokreta. itd) 3.interesima.mešoviti dokument (koji imaju komponente karakteristiĉne za prethodne vrste ili im je izrazito svojstvo da menjaju mesta u pol. Dihotomija po opštosti podrazumeva razlikovanje .dokumenti pol. Tako su svi analitiĉki dokumenti radni. ustavni zakoni.metodama. popisi svojine. izbora. podzakonska akta i rezolucije itd.Bila bi zabluda smatrati da politiĉki dokumenti nude saznanja samo direktnim iskazima. manifestacija i demonstracija) . i metodologija te nauke jesu nauĉna dokumenta. pol.Posebnu vrstu izvora saznanja o politici.) . pol stranka). zahtevaju odgovarajuću politiĉku ulogu u politiĉkom sistemu (skupština. analitiĉki dokumenti (razne pol. uputstva. odluka i zakljuĉaka odn. udruţenja i pol. namenskih izveštaja itd. akcija. konkretizacija osnovnih i proistiĉu iz osnovnih) B. kao što su ustav. duţnosti. zkljuĉci. Sa stanovišta istraţivaĉa najvaţniji su: a. takav dokument je pol. dokumenti kojima zapoĉinje odreĊena pol. politikologiji.) 5. putni nalog. subjektima i tiĉu se najopštijih pitanja politike) .) c. platforme. plakat.posebnih dokumenata (koji se tiĉu odreĊenih segmenata politike ili dela pol.organizacije. grupa . analize. subjekti koji izraĊuju i donose dokument – generalno moţemo da razlikujemo: .izvedenih dokumenata (koji su razrada. sadrţe obilje podataka o aktivnostima.izvršni dokumenti (oni koji se neposredno praktikuju. u funkciji pripremanja pol. njihovi organi. finansijske evidencije itd.

je verodostojnost. mogućnost njegovog korišćenja. pouzdanost.pravovremenost (sa stanovišta vremenskog odreĊenja predmeta i terminskog plana istraţivanja) . Istinitost se obezbeĊuje unapred.Adekvatni su prvenstveno oni podaci za koje moţemo utvrditi dda se neposredno odnose na predmet istraţivanja.potpunost (shvaćena kao dovoljan broj podataka da se od njih moţe oformiti informacija i konstruisati jedinstven stav) Provera upotrebljivosti izvora vrši se odgovarajućim postupkom koji se kreće u dve osnovna pravca: a. Tada se utvrĊuje koji i kakvi podaci će posluţiti za saznavanje predmeta. Vrednovanje izvora je neophodno zbog njihove razliĉite upotrebljivosti u istraţivanju. 6)razni sajmovi. kada se utvrĊuju mogući okviri i oblici pojave. odreĊuje se njihov uzajamni odnos funkcije itd. drugo. 5)Poreskim knjigama. Postupak vrednovanja podataka zapoĉinje izborom indikatora. i korišćenja u zajljuĉivanju. 5)Katalozi izdavaĉa.)  provera forme sadrţaja (jezika. instrumenata i postupaka u prikupljanju podataka. obima. Stoga ono što je nauĉno već 26 . oblika. opšti adresat odn.Konaĉno vrednovanje podataka se završava u toku analize podataka-prilikom ocene podataka. kao i njihova fizicka. izborom izvora podataka.Vrednovanje podataka. simbola. upotrebljivost izvora. Osnovni kriterijumi vrednovanja podataka: Prvi kriterijum. Dve su bitne dimenzije: prvo. Osnovni kriterijum vrednosti izvora podataka je.dostupnost . validnost. znakova itd. Vrednovanje izvora podataka i vrednovanje podataka Osnovni izvori informativnih podataka o izvorima:1)razne vrste bibliografija. odnosno da su u neposrednoj funkciji stava hipoteze. Ono je u suštini vrednovanje njihove adekvatnosti i istinitosti.) Vrednovanje podataka se ne moţe poistovetiti sa vrednovanjem izvora. poznavanju metoda analize sadrţaja. i psihološka i sadrţinska organizacija. Izvori podataka su uglavnom locirani u 1)Arhivama 2)Nauĉnim Arhivama 3)Statistiĉkim zavodima. uslovljena je osposobljenošću za korišćenje informativnih instrumenata. analiza samog dokumenta Najsloţeniji i najteţi deo postupka je utvrĊivanje istinitosti. Indikatori za upotrebljivost izvora su: . opaţanja i evidentiranje podataka. povezanosti i saglasnosti podataka isl.2)katalozi 3)delovodni protokoli. da postoji opšta realna mogućnost za korišćenje izvora. logiĉka. U vezi sa tim koriste se termini: valjanost. Drugi kriterijum.adekvatnost sadrţaja (da zvor sadrţi podatke potrebne za proveru postavljenih hipoteza) . Osnovni ĉinioci ovog postpuka su:  provera fiziĉkog svojstva izvora (sastava. Zapoĉeti postupak vrednovanja podataka nastavlja se u toku izrade instrumenata istraţivanja. drugi su u indirektnom odnosu.Mogućnost korišćenja raspoloţivih dokumenata.se ne moţe poistovetiti sa vrednovanjem izvora podataka. sa stanovišta istraţivanja. prikupljanje informacija o izvoru podataka iz drugih izvora b. treći samo uslovno mogu dovesti u vezu a ĉetvrti uopšte nemaju veze sa predmetom istraţivanja. istinitost podataka. subjekt kome se dokument obraća 18)93. kao i prilikom njihove interpretacije. odn. kao i osposobljenost za upotrebu raĉunara. da sa stanovišta predmeta istraţivanja izvor bude sadrţajno adektvatan. teţina. 4)Sudskim registrima. boje itd)  provera sadrţaja izvora (logiĉke konzistentnosti.istinitost (verodostojnost podataka) .d. 4)sredstva javnog informisanja. Moguće je utvrditi da se neki odnose direktno na predmet istraţivanja. je koliko se podaci odnose na predmet istraţivanja.

postupak ispitivanja. Ispitivanje je. koje daju ispitanici. Blago ispitivanje podrazumeva ponašanje ispitivaĉa koje dovodi kod ispitanika do uspostavljanja poverenja znatnog stepena prisnosti i otvorenosti. neutralno i oštro ispitivanje. Oštro ispitivanje podrazumeva stavljanje ispitanika u psihiĉki vrlo sloţene situacije u kojima ispitivaĉ vrši psihiĉku presiju. Uobiĉajena je podela na blago.¨ Kriterijumi klasifikacije su mnogobrojni.Dovoljno je podataka kada su svi odabrani bitni indikatori pokriveni podacima u meri koja dozvoljava dokazivanje-opovrgavanje. Bilo koji oblik sugerisanja rešenja ili orijentisanje ispitanika izvan strogo predviĊenog postupka unutar odbrane tehnike ispitivanja. ponašanja.poznato. ali je istovremeno i naĉin posrednog sakupljanja podataka. Drugo. je dovoljnost podataka. Ispitivanje kao način prikupljanja podtaka: pojam i vrste Ispitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza. U praksi.i istinitost iskaza ispitanika. 19)94. direktnim se smatra svako ispitivanje u kojem se ispitivaĉ neposredno obraća ispitaniku. intimnim problemima. tako da ne postoje prepreke za razgovor ni o najosetljivijim. Ovaj tip ispitivanja u literaturi se ĉesto poistovećuje sa ¨policijskim¨ ispitivanjem. a putem verbalnog opštenja sa njima. prema vaţećim definicijama. Jer verbalna provokacija ne izaziva uvek samo verbalnu reakciju. zato što izmeĊu dogaĊanja i podataka o dogaĊanju posreduje ispitanik. neposredno pitanje i prihvatanje – evidentiranje dobijenog odgovora kako je dat. nauka zamenjuje pojmom ¨upitni iskaz¨. preko iskaza drugih subjekata (ispitanika). Prvo. davalac iskaza. korektan. poslovan odnos ispitivaĉa prema ispitaniku. upotrebom ¨upitnih iskaza. izlaţe ispitanika delovanju ¨ukrštenih pitanja¨. Ono je naĉin neposrednog sakupljanja podataka. Treći kriterijum. U ovom sluĉaju gubi se opšta granica izmeĊu eksperimenta i ispitivanja. u mnogim konkretnim situacijama uopšte ne mora biti dovoljan oslonac za procenu istinitosti podataka. Neutralno ispitivanje podrazumeva uĉtiv. Koliko je podataka dovoljno zavisi od predmeta. mada se najĉešće kao kriterijum uzima rad ispitivaĉa odn. ali i u literaturi moguće je naići na pojmove direktnog i indirektnog ispitivanja. zato što se podaci dobijaju u neposrednom verbalnom opštenju sa davaocem iskaza.Prednosti su iskrenost. direktnim ispitivanjem se smatra svako ispitivanje u kojem se pitanja i 27 . kao i bilo kakvi oblici uticanja. naĉin prikupljanja podataka od drugih subjekata izazivanjem njhiovog verbalnog reagovanja verbalnom provokacijom. prvenstveno usmenih ali i pisanih. kojom se izazivaju verbalne reakcije. zatim sistematskom ponavljanju pitanja uz promenu ritma ispitivanja itd. sve ono što moţe da bude sadrţina smislenog iskaza ĉoveka. Ova definicija je samo okvirna i ne daje potrebne kriterijume za razgraniĉenje ispitivanja od drugih naĉina prikupljanja podataka. Neutralno ispitivanje podrazumeva neposredno obraćanje. osećanja i zamisli. Mana je to što je potrebno mnogo vremena. Pod direktnim ispitivanjem se podrazumevaju dva razliĉita sluĉaja. Saglasno tome. definicija ispitivanja bi mogla da glasi: Ispitivanje je naĉin sakupljanja podataka. jednom reĉju. Dakle. zabranjeni su. dve su bitne odredbe definicije: podaci se prikupljaju posredno i do njih se dolazi verbalnom provokacijom. Predmet ispitivanja mogu da budu prošlost. pa se u tom sluĉaju javlja eksperimentalna situacija. pri ĉemu se ispitanik prethodno saglasio da bude ispitan. Zato se pojam ¨verbalna provokacija¨ bar u metodologiji pol. realni dogaĊaji. sadašnjost i budućnost. a verbalna provokacija dobija znaĉenje eksperimentalnog ĉinioca. ciljeva i hipoteza istraţivanja.

hipoteze i indikatore. oblik i redosled postavljanja pitanja. već je doveden u situaciju da o predmetu ispitivanja daje iskaze bez namere da to ĉini. razvijen instrument i precizno razvijen postupak. 28 . posebno sadrţaja pitanja.izboru redosleda pitanja u okviru baterije odn. razvijene odredbe postupka elastiĉne su i podrazumevaju kreativnu samostalnost ispitivaĉa. TV-a. Ovu vrstu ispitivanja nazivamo medijskim ispitivanjem. Usmeno ispitivanje podrazumeva usmeno postavljanje pitanja i usmeno davanje odgovora u neposrednoj komunikaciji izmeĊu ispitivaĉa i ispitanika. Logiĉka – u koncipiranju organizacije sadrţaja osnove za razgovor. naroĉito u: . Uobiĉajeni su kriterijumi: rad itervjuera i broj i odnos istovremeno ispitanika od strane jednog ispitivaĉa. ispitanik nije dao pristanak da bude podvrgnut ispitivanju.izboru konkretnog naĉina uspostavljanja kontakta sa ispitanikom i stvaranju komunikacione situacije . grupno (nekoliko ispitanika – jedan ili više ispitivaĉa) i kolektivno (jedna manja društvena zajednica koja daje zajedniĉki odgovor – jedan ili više ispitivaĉa). a na osnovu tipova poznatih situacija u takvim istraţivanjima. TakoĊe. Pismeno ispitivanje podrazumeva postavljanje pitanja i davanje odgovora u pismenoj formi. nezavisno od toga da li je dao saglasnost da uĉestvuje u ispitivanju ili nije. MeĊutim. vrste Intervju je tehnika prikupljanja podataka ispitivanjem. Korišćenje tehniĉkih sredstava omogućava i specijalne vidove ispitivanja populacije. drugo. U politikologiji ovaj intervju je veoma ĉesto u upotrebi zbog svoje elastiĉnosti i prilagodljivosti situaciji. slobodni intervju odgovara svim tipovima ispitivanja. Neusmereni tj. pitanja koje ispitaniku postavljaju. moguće je odreĊena pitanja postaviti preko radija.klasifikaciji odgovora ili formulisanju iskaza koji se ne moţe podvesti pod već date alternative odgovora. raĉunarske mreţe i njihovih sistema. Postoji više tipova intervjua i više kriterijuma njihovog razvrstavanja. Kombinovano ispitivanje podrazumeva usmeno postavljanje pitanja. levka . Primenjuju se psihološka i logiĉka strategija. Usmereni intervju za razliku od neusmerenog.odgovori direktno odnose na predmet istraţivanja. predviĊene u osnovi za razgovor. neposredno zakljuĉuje. pismeno i kombinovano ispitivanje. Ispitivanje se moţe vršiti kao individualno (jedan ispitanik – jedna ispitivaĉ). slobodnih intervjua nema. Po prvom kriterijumu imamo podelu na: neusmereni i usmereni intervju Neusmereni intervju (slobodni intervju) je nauĉni razgovor u kome ispitivaĉ samostalno odabira sadrţaj. saglasno sopstvenoj proceni karakteristika ispitanika i situacije u kojoj se vodi razgovor. Naučni intervju kao tehnika ispitivanja: pojam. putem neposrednog usmenog i liĉnog opštenja ispitivaĉa i ispitanika. već se o predmetu zakljuĉuje posredno. i u kojima se na osnovu odgovora. jer intervjuer nikada nije sasvim slobodan i neusmeren. Npr. Indirektna ispitivanja takoĊe bi se mogla razlikovati kao: prvo.objašnjenju – tumaĉenju sadrţaja pitanja i izboru sadrţaja i oblika potpitanja . U nauci. Psihološka – za planiranje ponašanja u mogućim situacijama. ne odnose se direktno na predmet istraţivanja. ima veoma precizno i svesno razraĊen instrument i postupak. strogo je determinisao mogući sadrţaj ioblike pitanja. razmena audio trake ili drugih audiovizuelnih sredstava. neusmereni odn. ali u prvom redu blagom i oštrom. 20)95. meĊutim. svojstva. a pismeno davanje odgovora. U ostvarivanju usmenog ispitivanja javlja se modalitet korišćenja tehniĉki posredujućih sredstava kao što su telefon. Projekat istraţivanja kroz operacionalizaciju predmeta. Nazivom ¨usmereni intervju¨ obuhvataju se tri tipa intervjua: a) usmereni orijentacioni intervju – ima prednosti nad ostalima. po naĉinu opštenja moguće je usmeno.

zabranjeno mu je da navodi alternative. Kolektivni intervju podrazumeva komuniciranje izmeĊu jednog ispitivaĉa i jedne zajednice – kolektiva.Prednosti ovog intervjua jeste ekonomiĉnost i sistematiĉnost.lica koje u ime zajednice formuliše i sopštava odgovore. a izostaje aktivno protivljenje manjine. niti da postavlja dopunska. Ukoliko je materija. pa potom i orijentacioni intervjui) b. prednosti individualnog intervjua su veće. TakoĊe ne nudi alternative već sme samo da odgovore klasifikuje. Uloga intervjuera je tu mala. Prodornost mu je mala. Za uspeh su neophodna najmanje dva ispitivaĉa. ali ne odstupajući od već datog okvira pitanja. Oštro je moguće samo izuzetno u specijalno aranţiranim stiuacijama. unutar njih na one odgovore sa kojima postoji opšta saglasnost. U toku razgovora mora se striktno pridrţavati redosleda i formulacije pitanja. da kada je to preko potrebno. Kao kolektivni odgovor prihvata se onaj oko koga postoji saglasnost većine. ali ekonomiĉnost velika. Njegova samostalnost se svodi na aktivnost u uspostavljanju kontakta i komunikacione situacije. ispituje jednog ispitanika o istim sadrţajima (za ovakva ispitivanja podesni su neusmereni. već ih zna napamet. ali su veliki i problemi u 29 .Ispitivaĉ je obavezan da postavi sva pitanja sadrţana u osnovi za razgovor. kada istovremeno više ispitivaĉa ispituje jednog ispitanika. a situacija ispitivanja ista ili razliĉita. pa se stoga u pol. ispitivaĉ neposredno verbalno opšti samo sa jednim ispitanikom. Ovaj tip intervjua prvenstveno odgovara neutralnom tipu ispitivanja. ali i znatno ograniĉenje samostalnosti ispitivaĉa. ali odgovora neutralnom ispitivanju. Rigorozni intervju odgovara neutralnom ispitivanju. vremenski razmaci kraći ili duţi. Prodornost ovog intervjua je velika. menjajući uloge i ponašanje prema njemu (oštro ispitivanje upotrebom neusmerenog ili orijentacionog intervjua) Grupni intervju podrazumeva istovremeno komuniciranje jednog ispitivaĉa sa više ispitanika na istom mestu i u isto vreme. ili više ispitivaĉa sa više ispitanika. naukama ne moţe smatrati izuzetno pogodnim. ima prednosti nad ostalim vrstama intervjua. Stoga je za ovaj oblik podesan dirigovani ili rigorozni intervju. c) rigorozni intervju – kao varijanta daljeg smanjivanja kreativnosti ispitivaĉa i ograniĉavanja njegove slobode u postupku ispitivanja. odgovori suindividualni. postavi odgovarajuća dopunska i potpitanja.U politiĉkim naukama ova vrsta intervjua. i ukoliko je predmet ispitivanja liĉne prirode. b. odmah ih razvrstava na one koji se direktno odnose na pitanje. objasni pravi sadrţaj pitanja. a on odgovara više neutralnom ispitivanju nego blagom. saglasnost većine i one gde ne postoji saglasnost većine. b) dirigovani intervju – takoĊe podrazumeva precizno razvijen instrument i postupak. i obimnija. Ovde se mogu javiti dva osnovna oblika: a. Prodornost grupnog ispitivanja je manja od prodornosti individualnog. U ovoj variajnti jedan ispitivaĉ vodi razgovor sa kolektivom postavljajući pitanja i uĉestvuje u formulisanju odgovora koji kolektiv izgraĊuje kroz diskusiju. već date odgovore mora da klasifikuje u jedan od predviĊenih modaliteta. drugi oblik je znatno funkcionalniji. ĉija ritimika moţe da bude pravilna ili nepravilna. koji na postavljeno pitanje daje jedinstven zajedniĉki odgovor. Istovremeno drugi ispitivaĉ evidentira sve odgovore koji bi mogli da budu od interesa za istraţivanje. naroĉito ako se u tom ispitivanju pojavi tim ispitivaĉa. sloţenih i osetljivih pitanja. Mogu se javiti dve varijante: a. Ovaj intervju nije naroĉito podesan za istraţivanja obimnih. Ovlašćen je. pošto je kolektiv svoj odgovor konstituisao. posredno. ali mu je prodornost mala. više ispitivaĉa. u jednom vremenskom nizu. opštenje ispitivaĉa i kolektiva preko ¨spikera¨ . U toku ispitivanja on ne sme da odstupa od redosleda i formulacije pitanja. Ovlašćen je da kada je to neophodno. pri tom ne sme da unosi nove pojmove niti da koristi nove logiĉke konstukcije. njegovo opštenje sa ispitanicima veoma je ograniĉeno. U oba sluĉaja. usputno je da ih pri tom ne ĉita. Po drugom kriterijumu: broj ispitanika sa kojima jedan ispitivaĉ istovremeno opšti Individualni intervju je nauĉni razgovor u kome u jednom vremenskom odseĉku. sloţenija.

stavove. 21)96. novinarska. dok je potka (modaliteti odgovora) u potpunosti izostavljena ili je samo okvirno data. njihov obrazloţeni pisani odgovor moţe da omogići mnogo veću prodornost od normalizovane ankete.Intervju i anketa su uglavnom anonimni. iako podsticajno deluje na odnos ispitanika prema anketi. već je njihova aktivnost strogo posredovana instrumentom tj. KARAKTERISTIKA ANKETNOG UPITNIKA anketa sa formalizovanim (standardizovanim) pismenim upitnikom jesu sve one koje imaju precizno konstruisan upitnik i precizno definisana pitanja i modalitete odgovora. Ipak. grupno i kolektivno anketiranje. Drugo. jedan oblik neformalizovane pismene ankete moţe se javiti i kao indirektno ispitivanje. To je tzv.odabiranju uzorka ispitanika. posredstvom odreĊenog tehniĉkog i drugog sredstva. uputstvom. Individualno. gde su anketari obavezni da proĉitaju pitanje i da unesu odgovore ispitanika. 2. Sa stanovišta pol. Dodir i komunikacija izmeĊu anketara i anketiranih. U klasifikaciji anketa moguće je kao kriterijum primeniti i broj sa kojim jedan ispitivaĉ istovremeno ostvaruje anketiranje. Anketa kao tehnika ispitivanja Anketnim ispitivanjem smatramo svako ispitivanje na osnovu uzorka. Ovaj oblik intervjua podrazumeva neusmereni ili orijentacioni intervju. Po tom shvatanju anketa je tehnika sakupljanja podataka ispitivanjem. Tako se kao podvrste pismene ankete javljaju poštanska. sakupljaju ih. nauka dva su bitna kriterijuma za klasifikaciju anketa. Sve vrste anketa odgovaraju iskljuĉivo neutralnom direktnom ispitivanju. i to su po pravilu ankete u kojima anketari uruĉuju neposredno anketne upitnike ispitanicima i posle popunjavanja. s tim što su moguća sva tri tipa ispitivanja. radio. i na bilo koji naĉin ne utiĉe na sadrţaj odgovora.Postoji i intervju anketa. Unutar ove vrste javljaju se razne podvrste anketa kao što su: telefonska. imaju ĉesto tehniĉki karakter. ako komunikacija deluje na obim i karakteristike podataka to prerasta u intervju. To su: 1. 22)97. Ĉesto se u praksi javlja kombinovani oblik ankete. kroz pisane iskaze u vezi sa predmetom istraţivanja. TV anketa itd. kao i problemi kadrovske i tehniĉke prirode. RAD ANKETARA usmene ankete podrazumevaju usmeno opštenje izmeĊu anketara i anketiranog. To su: 30 . uţa znaĉenje odnosi se na tehniku ispitivanja. pismena anketa podrazumeva pismeno opštenje izmeĊu anketara i anketiranog. neformalizovane (nestandardizovane) su ankete ĉiji se upitnik sastoji samo od relativno malo bitnih pitanja kod kojih je data samo osnova pitanja. sadrţajem i formom anketnog upitnika. Strategija ispitivanja Zajedniĉki opšti predmet istraţivanja podrazumeva neke ĉinioce sastava koji se svojstveni svim tehnikama ispitivanja. statistiĉka itd. u kome ne dolazi do kreativnosti i osamostaljenosti rada ispitivaĉa i ispitanika. nema nikakve druge zadatke osim da uruĉi i prikupi upitnike.Suština ankete se ne remeti sve dok anketar koji stupa u neposredan kontakt sa ispitanikom. kvalitativna analiza sadrţaja dokumenata koji verbalno izraţavaju sudove. U uslovima dobro odabranog uzorka kompetentnih i pismenih ispitanika.

usmerenost. Psihološke prirode. Stoga se psihološka strategija bavi pitanjima: 1. uspostavljanja kontakta i stvaranje povoljne situacije za razmenu poruka. stepena i vrste obrazovanja pojedinca. koja ga razvijaju i objašnjavaju. centralnog pitanja. odrţavanja i daljeg razvijanja komunikacione situacije. zakljuĉcima ispitanika o predmetu istraţivanja.psihološka strategija. koje se mogu javiti kao teškoća i prepreka ostvarivanja istinitog saznanja o stavovima. 2. Posebnu paţnju zasluţuju i Sugestivna. 31 . javljaju razliĉite društvene prepreke. pitanja. u kome se prilikom prenošenja poruka. vreme i tip situacije identifikacije ispitanika mesto. pravila. njenog zatvaranja i izlaza iz nje.  tip baterije – podrazumeva definisanje jednog osnovnog. moţe se reći dubljim suštinskim pitanjima. bilo da je reĉ o intervjuu. anketi ili testu. psihiĉkog otpora i otklanjanje nelagodnosti kod ispitanika. osim kada to društveni i nauĉni proces nalaţu. pa ĉak i onemoguće komuniciranje izmeĊu ispitivaĉa i ispitanika. ritam i trajanje ispitivanja sa nuţnim predasima i prelazima f. nivoa inteligencije. i h. Njome se utvrĊuju logiĉko – sadrţajne celine kao i sadrţaj pitanja. ispitanika. s tim da ispitanik ne ostane u zabludi. instrument i postupak.  polideterministiĉki tip – koji je svojevrsna kombinacija pomenutih. naĉine provere istinitosti iskaza g. psihološke i društvene prirode. koje mogu da deformišu. završavanja komunikacione situacije. meĊusobni odnosi znaĉaja i znaĉenja odreĊenih logiĉkih – sadrţajnih celina i pitanja. karakter stavova. nauĉne discipline u okviru koje se istraţuje. Poznata su tri tipa organizacije sadrţaja ispitivanja:  tip levka – podrazumeva organizaciju sadrţaja od ĉirih opštijih ka uţim i konkretnijim. sposobnost da razmeju i shvate verbalne simbole date u pitanjima. 3.Pitanja se mogu klasifikovati na razne naĉine:Objektivnost. sudovima. normi prema utvrĊenoj tipologiji ponašanja – ukljuĉujući ispitivaĉa. Sastav pitanja ĉine: 1)Osnova pitanjakoja sadrţi iskaz kojim se ispitivaĉ obraća ispitaniku. logike i grafiĉki tako rešen da se pitanja lako uoĉe i evidentiraju odgovori.su najĉešće posledica ĉinjenice da je ispitivanje specifiĉan vid simboliĉkog društvenog opštenja. logiĉka strategija. U sklopu toga psihološka strategija obavezno rešava sledeća konkretna pitanja: mesto. usmeren na otkrivanje determinanti sadrţaja iskaza ispitanika. Instrument je. 2)Potka-koju ĉine alternative tj modaliteti mogućih odgovora ispitanika. kontrolora.Pitanja koja stimulišu verbalni iskaz ispitanika u vezi sa predmetom istraţivanja bitna su osnova svakog ispitivanja.izviru iz razliĉite mentalne zrelosti. naĉin pribavljanja pristanka ispitanika da uĉestvuje u ispitivanju d. Teškoće: epistemološke.originalnost. oblik i ton postavljanja pitanja Logička strategija se odnosi na organizaciju sadrţaja ispitivanja. Pri tom. itd) od neposrednog postupanja koje je znatno sloţenije i razliĉitije. Psihološka strategija je koncept ponašanja ispitivaĉa usmeren na rešenje psihiĉke barijere. Teškoće društvene prirode. razlikujemo teorijski model postupanja (izraţen u obliku uputstva. Postupak su sve radnje koje neposredno prethode ili se ĉine u toku primene instrumenata. i oko njega. obrazac specijalno konstruisan. vreme i tip postupka u uspostavljanju kontakta sa ispitanikom Saglasno tome psihološkom strategijom treba utvrditi: c.Epistemološke-nastaju otuda što svoje iskaze daju lica koja ĉesto nisu u odgovarajućoj meri osposobljena i struĉna za nauĉno opaţanje društvenih pojava. prema pravilima psihologije. ili uopštenije reĉeno. prisustvo i uĉešće drugih subjekata u ispitivanju pored ispitivaĉa i ispitanika. poĉetna pitanja i varijante redosleda pitanja koja će stvoriti situaciju rasta otvorenosti i iskrenosti e. predmetnost. rasporeĊivanja uţih.

 potka – nju cine modaliteti mogucih odgovora I graficki oznacen prostor za odgovor ispitanika. ali o kojoj mora imati odgovarajuće osnovne predstave. Sva pitanja u osnovi za naucni razgovor ili u anketnom upitniku nemaju istu ulogu i funkciju. 2) opšta pitanja – ona su šira od osnovnih i odnose se na opšte odredbe situacije predmeta istraţivanja. obliku tvrdnje ili nekom drugom obliku. Psihološka i logiĉka strategija zahtevaju pitanja u sledećim ulogama: 1) osnovnih pitanja – to su bitna pitanja koja se odnose na bitne. u upitnom obliku. Hipotetiĉka pitanja.. Prvo one navode ispitanika da da iskaz saglasno smeru pitanja. Za istrazivanja u politickim naukama posebnu paznju zasluzuje sledeca podela pitanja na:  Sugestivna pitanja su stetna u politikoloskim istrazivanjima jer navode ispitanika da da iskaz saglasno smeru pitanja. 4) pomoćna pitanja – koja su povezana sa opštim i osnovnim i doprinose njihovom povezivanju. 23.vezna – kojima se povezuju grupe prethodnih i sledujućih pitanja. Pojam. strukture I vrste pitanja u instrumentima ispitivanja+ Pitanje je misaona pojmovno-terminoloska konstrukcija koja inicira I stimulise verbalni iskaz ispitanika u vezi sa predmetom istrazivanja. ali kojoj mora imati odgovarajuce osnovne predstave I zatim traziti da saopsti kako bi se u toj situaciji ponasao. .Drugo zadrţavajući se u svesti ispitanika. Drugo-Projektivna pitanja se podrazumevaju ona pitanja koja od ispitanika traţe iskaz o mogućem ponašanju drugih koji su im poznati u njima poznatim situacijama. 5) kontrolna pitanja – kojim se s jedne strane obezbeĊuje istinitost odgovora ispitanika a s druge strane kontrola rada ispitivaĉa. ono moţe da utiĉe trajno na formiranje stava. . nanose dvostruku štetu. saglasno stavu koje sugeriše pitanje.radna – u funkciji pribavljanja što neposrednijih odgovora o predmetu istraţivanja.Projektivna. ĉime se dobijaju laţno saznanje o pravom stavu ispitanika. U okviru pitanja osnovnih uloga razlikujemo: . Sastav pitanja cine:  osnova pitanja – sadrzi iskaz kojim se ispitivac obraca ispitaniku. tim pitanjima se zahteva od ispitanika da zamisli jednu situaciju koja mu ne mora biti iskustvena poznata. Psiholoska I logicka strategija zahtevaju pitanja bar u sledecim ulogama: (1) osnovna pitanja – to su bitna pitanja koja se odnose na bitne odredbe predmeta istrazivanja I 32 . . i metodološkim istraţivanja.uvodna – u funkciji uspostavljanja kontakta sa ispitanikom i pripreme za ispitivanje. konkretizaciji itd. Treće-Hipotetiĉka pitanja. 3) paralelna pitanja – koja mogu da se jave kao posebno postavljena ili su sadrţana u opštim i osnovnim pitanjima. 1)Sugestivna Pitanja.osim kod specijalnih istraţivanja. suštinske odredbe predmeta istraţivanja i stoga su neizbeţna. .Njihova vrednost raste kada se povezuju sa pitanjima koja zahtevaju konkretne ĉinjeniĉke iskaze.prelazna – koja imaju funkciju lakog prelaza sa jednog tematskog sadrţaja na drugi. zatim se traţi da saopšti kako bi se u toj situaciji ponašao.pitanja predaha i odmora – u funkciji regeneracije ispitanikovog strpljenja i mentalnih potencijala.  Projektivna pitanja podrazumevaju pitanja koja od ispitanika traze iskaz o mogucem ponasanju drugih koji su im poznati u njima poznatim situacijama. razjašnjavanju.  Hipoteticka pitanja kojima se zahteva od ispitanika da zamisli jednu situaciju koja mu ne mora biti iskustveno poznata. cime se dobija lazno saznanje o pravom stavu ispitanika I zato sto mogu da uticu na trajno formiaranje stava saglasno stavu koji sugerise pitanje.

društveno orijentacionim. b)prepoznavanja v)uverenja ili verovanja g)izbora-selekcije 33 .)  sa mesovitim odgovorima. Na primer pitanja koja se tiĉu sociodemografskih obeleţja.  interpretativna koja dozvoljavaju. cak zahtevaju izvesna objasnjenja. iskazuje ono što zaista smatra istinom. 2)Rekonstruktivna 3)Projektivna 4)Pitanje Ocene i Procene).(ova pitanja mogu da budu stimulativna. istinitost odgovora. a drugi deo otvoren.(koje ne zahtevaju odgovore van standarda I stereotipa) • laka pitanja.(u kojima su u potki modaliteta odgovori strogo formulisani. 5)Komparativna Prema osnovnom predmetnom sadrzaju mozemo konstatovati postojanje sledecih tipova pitanja:  cinjenicna pitanja(koja pitaju o ĉinjenicama stvarnosti)  vrednosna pitanja(koja traţe odgovore o vrednosnim ĉinjenicama.  slobodna konstruktivna pitanja kojima se otvara mogucnost ispitanika da izlozi iscrpan I istinit odgovor. 2)Drugo. Vaţno je napomenuti da istinitost odgovora ispitanika mora da se shvati bar dvojako:1)Prvo da ispitanik govori. podrazumeva da je iskaz o predmetu pitanja. uverenje bude sasvim pogrešno. kada su valjanim uputstvom. to su pitanja koja aktiviraju emocije I zahtevaju povezivanje raznih znanja) • prosecna pitanja. etiĉkim-moralnim vrednostima  pitanja evaluacije(vrednovanja) Ako kao kriterijum uzmemo formulaciju osnove pitanja .(bez unapred utvrĊenih modaliteta odgovora. visokom sposobnošću I odgovornošću intervjuera mogućnosti interpretacije limitirane. unapred formulisan. U okviru pitanja osnovnih uloga razlikujemo: ▪ radna ▪ uvodna ▪ vezna ▪ prelazna ▪ pitanja predaha I odmora (2) opsta pitanja – ona su sira od osnovnih I odnose se na opste odredbe situacije predmeta istrazivanja. (3) paralelna pitanja (4) pomocna pitanja (5) kontrolna pitanja Prema sadržaju zahteva u potki razlikujemo:1)Akutelna.U nekim sluĉajevima oni se predlaţu ispitaniku koji odabira jedan ili više predloţenih modaliteta.(koja zahtevaju velika psihiĉka naprezanja I dovode do napetosti. a da to saznanje.Moguće je da ispitanik da sasvim istinit iskaz o svom saznanju. koji bi se mogli predloţiti ispitaniku)  sa zatvorenim odgovorom.  orijentaciona kojima se paznja ispitanika usmerava na odredjenu komponentu pitanja. Prema formama modaliteta odgovora uobicajena su pitanja:  sa otvorenim odgovorom. mnogo puta davani odgovori u raznim prilikama. nalazimo sledece tipove pitanja:  stroga I precizno formulisana.(tj jedan deo modaliteta odgovora je zatvoren.( na koja postoje standardni. TakoĊe nailazimo na predmet a)memorije.) Po stepenu psihickog napora razlikujemo sledeca pitanja: • teska pitanja.stoga su neizbezna. uverenju o nekoj ĉinjenici realnosti. o predmetu istraţivanja istinit.

4)Sloţena kontinuirana pitanja. prisluskivanje. Postoje mnoge eticke I moralne poteskoce koje se javljaju kod ovog ispitivanja. sfere su interesovanja politickih nauka I empirijskih istrazivanja u kojima je ispitivanje gotovo jedini moguc nacin. Ispitivanje je nezamenljiv nacin supljanja podataka u empirijskim istrazivanjima u oblasti politickih nauka. takoĊe je neosporno da je metode I tehnike istraţivanja opravdano usaglasiti sa prirodom pojave. postoje znacajne specificnosti koje se javljaju kao rezultat specificnosti predmeta istrazivanja. sugestivna su po tome što navode ispitanika na odreĊeni stav ili ponašanje. Ċ)Smirujući ili umirujući ton Destimulirajući-a)provokativan. g)preteći ton 24. 2)Zavisna uslovljena-koja se postavljaju samo ako je na prethodno pitanje dobijen odgovor odreĊenog sadrţaja. Iz toga proizilazi potreba za direktnim I indirektnim ispitivanjem. samo u odreĊenoj 34 .d)konstrukcije Pitanja mogu biti razne sloţenosti tako su neka:1)Jednostavna-i ona podrazumevaju u svom sadrţaju samo jedan upitan iskaz. 3)Zavisno kontinuirana-koji imaju pravi smisao i znaĉenje samo u okviru odreĊene baterije pitanja. Manipulativna pitanja. u okviru iste tematske odredbe. da je to provokacija. razni stepeni saznanja o predmetu istraţivanja koji demonstrira kroz izbor modaliteta odgovora 3)Sloţena višestruka pitanja.b) ton zainteresovanosti . da pre spada u policijske I obavestajne metode . U politikoloskim empirijskim istrazivanjima pored opstevazecih pravila. pitanja o 2 ili više komponenata o kojima treba kroz izbor modaliteta dati odgovor. .u ĉijem se sadrţaju nalaze. istim “ravnim” tonom. voditi samo u odreĊeno vreme I na odreĊenom prostoru. Moze se prigovoriti da indirektan nacin ispitivanja ne moze biti smatran naucnim. TakoĊe imamo: 1)Nezavisna u koje spadaju pitanja koja se mogu postaviti samostalno od drugih i ĉiji odgovori nisu uslovljeni odgovorima na prethodna pitanja. I na kraju kao rezultat mogućih specifiĉnih posledica po istraţivaĉa I ispitanika. a moţe da se menja od jednog do drugog dela ili od momenta do momenta.u kojima su odgovori na deo pitanja zahtev da se odgovori na drugi deo pitanja. 2)Sloţena višeslojna pitanja. ocekivanja od buducnosti. Upotrebljivost istrazivanja u politikoloskim istrazivanjima. U praksi ispitivanja evidentne su 2 grupe razgovora: 1)Stimulirajući i 2)Destimulirajući Stimulirajući-a)ton neutralne paţnje . varirajući ton razgovora po pravilu karakteristiĉan je za blago i oštro ispitivanje. Oscilirajući. ma kakva bila po formi i unutrašnjoj organizaciji. b)potcenjujuć ili uvredljiv ton. d)Insistirajući odnosno ohrabrujući ton kojim se ispitanik neposredno podstiĉe da stupi u razgovor i da odgovara na pitanja. efikasno deluju na stavove i ponašanje ispitanika. Dva su tipa takvih pitanja 1)Direktno manipulativna. koja su u svojom osnovnom i potkom postavljena tako da sugerišu odreĊeni stav ili ponašanje 2)Indirektno manipulativna kod kojih nijedno pitanje posebno uzeto ne deluje kao manipulativno ali kad su organizovana u sistem. Nauĉni razgovor se moţe voditi stabilnim. u politiĉkim naukama. u okviru iste tematske odredbe. Medjutim.u ĉijem se sadrţaju nalaze.v)ton blagonaklonosti g)usmeravajući ton. Sloţena pitanja treba izbegavati zbog ispitanika. osim legalnih postoje I polulegalne I ilegalne politicke aktivnosti koje takodje mogu biti predmet istrazivanja. v)agresivan. pogotovo u demokratskim drustvima. Sudovi proteklih dogadjaja I tekuceg satanja. specifiĉnosti politike kao pojave. Ispitivanje u vezi sa odreĊenim predmetom moţe se. uz korišćenje svih potrebnih nauĉnih saznanja.Ovakvo ispitivanje je moguće. i samo jedan moguć odgovor.

I u samo odreĊenoj populaciji. Psihološkom strategijom. U politikološkim istraţivanjima konativna komponenta. koja je direktno povezana sa aktivnošću i akcijom. neutralno ispitivanje bude najpodobnije.politiĉkoj situaciji. ako se poštuju i kvalifikovano primenjuju vaţeća pravila u empirijskom istraţivanjiu. Medjutim. radi oslobaĊanja od zamora. Stoga ma koliko izgledalo skupo I naporno. 35 (1) ▪ ▪ (2) ▪ . Ove greške(ili taĉnije obavljanje posla u neskladu sa metodskim normama i uputstvima). Znaĉajna slabost ispitivanja. Osim toga. preko izbora vremena trajanja ispitivanja. mogu da budu tehniĉke i sadrţinske. o svojim stavovima o tom ponašanju. U mnogim sluĉajevima moţe doći do razlike iskaza i stava. Bilo bi prirodno ocekivati da u demokratskom drustvu. od izbora ispitivaĉa. i konativnoj komponenti stavova. potrebno je uspostaviti zanatan stepen prisnosti I poverenja izmedju sagovornika da bi se on odlucio da iznese svoj stav. emocionalnoj.obezbeĊuje se i celinom koncepcije osnove za razgovor. moţe biti veoma visoka. Pouzdanost podataka prikupljenih ispitivanjem su visoka ako se postuju I primenjuju vazeca pravila empirijskih istrazivanja. ispitanik ma kako se otvoreno i istinito ponašao. Pouzdanost podataka. namerne. preko izbora mesta I ambijenta za razgovor. Da bi se dobio istinit podatak o osetljivim pitanjima politickih zbivanja. neophodan je da ispitanik govori o “situaciji uopšte”. Neutralnim ispitivanjem mogu se sakupiti uglavnom opstepoznati podaci o drustvenim cinjenicama. ići od jednostavnih ka sloţenim ili ka sloţenijim i od opštijih ka konkretnijim pitanjima. o mogućem svom ponašanju u projektovanoj situaciji. Znacajna slabost ispitivanja potice od intervjuerskih gresaka. neutralni kontakt ne moze uvek mnogo da pruzi. TakoĊe je neophodno formirati logiĉku-saznajnu celinu u okviru pitanja u osnovi za razgovor(koji ce imati svoje centralno pitanje koje ne mora biti verbalno neposredno eksplicirano). Priroda predmeta determinise I tip ispitivanja.se mora koncipirati celokupnost postupaka I ponašanja u procesu prikupljanja podataka. redosled pitanja(koji mora biti planiran). u uslovima postojanja politicke borbe. prikupljenih ispitivanjem. i nenamerne. Verodostojnost podataka. pogotovu svih vrsta intervjua. najsloţenija je za ispitivanje. prema potrebi. blago ispitivanje u istrazivanju politicke aktivnosti je nezamenljivo. Opasnost da iskaz ne bude istinit. zahteva da osnova za razgovor sadrţi pitanja o kognitivnoj. a izraţene protivureĉnosti su stoga mogle onemogućiti pravilno zakljuĉivanje ispitivaĉa na osnovu “konteksta“ i prikaza „situacije“. Prednost se daje orijentacionom intervjuu. u odnosu na ostale tehnike prikupljanja podataka. psihiĉkih odmorišta I moguće “ekskurzije”. Ove greske mogu da budu: A) ▪ tehnicke ▪ sadrzinske B) ▪ namerne ▪ nenamerne Najcesca odstupanja na terenu su: deformisanje uzorka ispitanika time sto se: ne ispita planiran broj ispitanika ispitaju samo lako dostupni ispitanici povrsan I nesavestan rad ispitivaca sto se ispoljava kao: nejasno upisivanje podataka. Jer. unutar kojih će moći da se formiraju razliĉiti redosledi i hijearhije pitanja-unutar kojih će moći da se formiraju razliĉiti redosledi i hijearhije pitanja-unutar kojih će biti moguće. Posebno znaĉajno je unošenje kontrolnih pitanja. jednoliĉnosti uloge i moguće podsvesnog straha. o ponašanju drugih. ni sam ne mora da zna-i najĉešće ne zna-istinu o tome kako će se u mogućoj situaciji stvarno ponašati. potiĉe od intervjuerskih odnosno anketarskih grešaka..

Ovako strogo shvatanje posmatranja iskljuĉilo bi: prvo. pogresno razumevanje odgovora TakoĊe treba napomenuti samo-ispitivanje. teškoće i nedostatke u primeni. U oba sluĉaja evidentirani podaci dospevaju pred nauĉnog istraţivaĉa kao iskazi drugih o pojavi. posmatranje ima brojna ograniĉenja. Posmatraĉ-saradnik opaţa pojavu i evidentira sopstvena opaţanja.Dakle strogi zahtev u pogledu neposrednosti ĉulnog dodira i na taj naĉin opaţanja iskljuĉio bi mnogobrojna istraţivanja iz posmatranja. MeĊutim. su u suštini problemi ostvarivanja sistematiĉnosti posmatranja. neophodni i ne izazivaju promenu stavova i ponašanja. izostavljanje podataka. Tehnika se svodi na voĊenje dnevnika ispitanika. vrednosti. Teškoće vezane za masovne. kao i istraţivanja dugotrajnih. U vezi sa razlikovanjem posmatranja i drugih naĉina sakupljanja podataka javljaju se problemi i na relacijama ispitivanje-analiza sadrţaja-ex post facto eksperiment. kao predmeti istraţivanja se mogu javiti pojave koje su prošle. To znaĉi samo aktuelne pojave za vreme njihovog trajanja.I u oba sluĉaja posredovali su ljudi svojim opaţajnim mogućnostima. teškoće i ograničenosti posmatranja Posmatranje spada u metode nauĉnog prikupljanja podataka neposrednim ĉulnim opaţanjima manifestacija pojave. korišćenje durbina. masovnih i veoma sloţenih pojava. dugotrajne.  posmatraĉ moţe biti sam sebi predmet posmatranja. Zatim. Najveća su u pogledu mogućnosti izbora predmeta i postizanja sistematiĉnosti posmatranja. široko rasprostranjene i veoma sloţene pojave.Odnos posmatranja i drugih metoda otvara veoma sloţeno pitanje eksperimentalnosti metode.Koncept dnevnika-osnovna pitanja o kojima se prave beleške razraĊuje ispitivaĉ. Izloţene ĉinjenice govore dovoljno ubedljivo o uslovnosti definicije. pojaĉivaĉa zvuka itd. povrsno postavljanje pitanja.To naroĉito dolazi do izraţaja kada se ţeli napraviti razlika izmeĊu ispitivanja i masovnog posmatranja. na osnovu kojih on o njoj zakljuĉuje. prednosti. Istovremeno. 25)*9100. nemoguće je izostaviti i subjektivnu komponentu. Predmet posmatranja mogu biti sve pojave ĉije spoljašnje manifestacije mogu ĉulno opaţati. Naime izgleda da sve metode empirijskih istraţivanja imaju svojstva eksperimentalnog jer i kada ne uspostavljaju veštaĉku situaciju za odigravanje pojave. Posmatraĉ opaţenom pridaje znaĉenje i smisao. drugo. ali i o teškoćama razlikovanja posmatranja od nekih drugih naĉina sakupljanja podataka. Posmatranje kao način prikupljanja podataka i obaveštenja: pojam. nekada su npr. a javljaju se i znatne teškoće u istraţivanju unutrašnjih psihiĉkih pojava. To je samoposmatranje – introspekcija. Zatim. stavova itd. ĉula svih posmatraĉa nisu uvek u istom stanju i ne moraju da budu optimalno osetljiva. Osnovna prednost posmatranja je što se njime dolazi neposredno do originalnih. pri svakom sakupljanju podataka nastaje veštaĉka organizovana situacija. Prilikom sprovoĊenja intervjua ispitanici kazuju svoja opaţanja o pojavi koja ispitivaĉ evidentira. To su: 36 . uz ĉinjenicu da je verodostojnost i pouzdanost podataka dobijenih posmatranjem veća od onih koj su dobijeni drugim naĉinima.▪ ▪ ▪ ▪ upisivanje podataka na pogresna mesta. predmeti. TakoĊe. autentiĉnih podataka bez protoka vremena i prenosilaca koji bi mogli da ih deformišu. Osnovni predmeti posmatranja mogu biti:  spoljni predmeti i pojave koje nezavisni posmatraĉi mogu opaziti na sliĉan ili identiĉan naĉin. mogućnosti za korišćenje saradnika – posmatraĉa. korišćenje bilo kakvih tehniĉkih pomagala. instrumenata.

26)101.nerazvijenost i nedovoljna proverenost pravila rada posmatraĉa. raznovrsnosti opaţati.1.).nerazvijenost metoda formiranja vremensko – prostornog uzorka. o procesi odluĉivanja u institucijama i organima.posmatranje s prisustvovanjem (posmatraĉ nema nikakvu ulogu u procesu ali je prisutan) . posmatranje bez korišćenja tehniĉkih pomagala u procesu opaţanja.) Drugi kriterijum (kriterijum postupka) ima dva potkriterijuma: 1.(zavisi od brzine odvijanja dogaĊaja) 3. sloţenija i dugotrajnija društvena pojava (npr.neuobiĉajenih. uĉešće . institucionalizovane ili eksperimentalne grupe. što oteţava predviĊanje. To im je zajedniĉko. Uobiĉajena je razlika na:  sintetiĉko (kompleksno) posmatranje – njegov predmet posmatranja je jedna globalnija. neujednaĉenost pravilnosti odigravanja razliĉitih društvenih pojava. Problemi klasifikovanja tehnika posmatranja Za sva posmatranja moţemo konstatovati da se kao instrumentom sluţe protokolom ili evidencionim obrascem i kodeksom pojmova. teorijsko – metodološki nedostaci: . . pamtiti i registrovati.nedovojna metodološka prouĉenost posmatranja. ..posmatranje s uĉestvovanjem (gde posmatraĉ ima odreĊenu ulogu u ostvarivanju procesa) . i nedovoljna razraĊenost indikatora. Po kriterijumu instrumenata sva posmatranja moţemo podeliti na: a. ..) 2. radnja ili pol. sloţenost pojava i sitovremenost mnogobrojnih raznovrsnih manifestacija pojave. zbog obima.) 4. planiranje i pripremanje za posmatranje naroĉito nereguralnih. posmatranje sa korišćenjem tehniĉkih pomagala. . b. podreĊenost procesa istraţivanja spontanom ritmu dogaĊaja. brojnosti. evidentira. Na osnovu svega. podela rada i sadrţaj pojedinih zanimanja u podeli rada itd. organizacija. o proces rada.nerazraĊenost klasifikacije sistema razvrstavanja podataka. odreĊeno naselje. SprovoĊenje kompleksnog posmatranja podrazumeva ĉetiri osnovna zadatka: 37 .(proizilazi iz ĉinjenice da se prikupljanje podataka posmatranjem sastoji od niza pojedinaĉnih opaţanja delova manifestacije. prislušni ureĊaji. c. organizacija i sl.neprilagoĊenost operacionalnih definicija pojmova. neposrednost – prema stepenu neposrednosti razlikujemo: . ograniĉenost opaţajnog polja istraţivaĉa. posmatranje sa intenzivnim korišćenjem tehniĉkih pomagala (automatske kamere.neposredna posmatranja u kojima je posmatraĉ jedno isto lice koje opaţa. 2.posredna posmatranja u kojima nauĉnik – istraţivaĉ prikuplja podatke posredstvom opaţanja pojave preko više saradnika. retkih i kratkoroĉnih pojava.posmatranje bez prisustvovanja (opaţanje obavljalo neko drugo lice ili odgovarajući instrument a da posmatraĉ neposredno ĉulnu vezu s pojavom uopšte nije uspostavio. 5. najpovoljnijim predmetom istraţivanja posmatranjem smatraju: o male društvene.(koje je teško. . obraĊuje podatke i zakljuĉuje na osnovu njih.

Specifičnosti posmatranja u istraţivanju političkih pojava Politiĉke pojave su po pravilu disperzivne. Odatle.odabiranje problema. na razliĉitim prostorima. koje su u središtu aktivnosti. No dobro obuĉeni posmatraĉi mogu uoĉiti autohtone voĊe primarnih grupa.sinteza podataka. u mnogome je ograniĉeno. Institucionalizovani oblici politiĉke aktivnosti dozvoljavaju potrebnu pripremu:po pravilu zna se šta je predmet aktivnosti. razliĉitog stepena koncentracije i sl. Stoga su neophodni struĉno obrazovanje posmatraĉa i odreĊena liĉna svojstva koja se niĉim drugim ne mogu nadoknaditi. Moţe se klasifikovati u dve grupe: . veliki deo aktivnosti odigrava se izmeĊu pojedinaca u privatnom ili u poluprivatnom kontaktu. u kojima isti indikatori mogu imati razliĉito znaĉenje. neophodnost da se u takvim situacijama angaţuje veliki broj posmatraĉa koji će raditi primenjujući istovetne postupke i istovetne kriterijume. aktivnosti zahteva da se istovremeno vrše posmatranja ponašanja razliĉitih subjekata. po pravilu. mistifikovanih. ĉist posmatraĉ (nije ĉlan grupe.Politiĉka aktivnost je kompleks razliĉitih ponašanja izuzetno brojnih i raznorodnih subjekata u razliĉitim vremenskim segmentima. Tu leţi osnovna opasnost i teškoća struĉnog.posmatranje bez uĉestvovanja. . masovne kontinuirane. moţe obezbediti neposredno posmatranje sa uĉestvovanjem-bilo da je posmatraĉ-uĉesnik ili uĉesnik-posmatraĉ Disperzija pol.posmatranje sa uĉestvovanjem – koje se deli u pet podgrupa: 1. posmatraĉ – uĉesnik (slobodniji je u kretanju i kod njega preovladava uloga posmatraĉa) 4. unutar manjih neforlmanih grupa. U posmatranim sredinama ĉesto nije moguće naći odgovarajuće liĉnosti a i kada se naĊu. Poznato je da jedan isti posmatraĉ tokom duţeg vremena ne uspeva da odrţi potpuno iste kriterijume usled zasićenja.Ako u duţem vremenskom periodu (nekoliko godina) imamo ili permanentno ili cikliĉno ponovljeno posmatranje istih subjekata u razliĉitim akcijama i razliĉitim fazama tih akcija. kadrovskog i organizacionog karaktera. Najverodostojnije podatke. nuĉni posmatraĉ (jedini zadatak mu je da komunicira sa sredinom i obavlja posao posmatraĉa)  masovno posmatranje  prouĉavanje pojedinaĉnih sluĉajeva - 27))102. poptpun uĉesnik 2. sloţene. ko su mogući uĉesnici. preuzima i ulogu posmatraĉa) 3. Najĉešće nije moguće predvideti spontani ili stihijski tok aktivnosti.Empirijsko istraţivanje politiĉke aktivnosti i akcije korišćenjem posmatranja. najmanje je problematiĉno u istraţivanju institucionalizovanih oblika aktivnosti(sednice. . mogući tipovi ponašanja itd.  Neposredno posmatranje – ono u kome istraţivaĉ neposredno ĉulno uspostavlja odnos sa stvarnim ĉinjenicama i na taj naĉin dolazi do podataka o njima. Tehnika posmatranja u empirijskom istraţivanju politiĉke aktivnosti neformalizovanog tipa teţe se primenjuje. . definisanje osnovnih pojmova i izrada instrumenata za prikupljanje – odreĊivanje podataka. 38 . u njoj obavlja svoju ulogu ali sa znanjem grupe. Ĉulno opaţanje mnoštva unutrašnjih zbivanja. skupljeni podaci mogu biti veoma pouzdani i predstavljati odgovarajuću osnovu za prognostiku.prikupljanje podataka posmatranja o uĉestalosti. uĉesnik – posmatraĉ (ĉlan je posmatrane grupe. . skupovi). prikrivenih tajnih.ukljuĉivanje podataka u teorijski model. pasivan uĉesnik u zbivanjima sa iskljuĉivim zadatkom da obavi posmatranje) 5. rasprostranjenosti i svojstvima raznih pojava.

sa grupama ĉije su karakteristike opšte i uobiĉajene. skupovi na kojima istupaju istaknute i lokalne pol. lako su dostupni i razni protesni skupovi. Uslovi i tok odigravanja procesa. Njega je lakše izvoditi sa nekim socijalnim grupama specifiĉnih obeleţja. kulturno – umetniĉkih dela. U prave se ubrajaju laboratorijski i eksperiment u prirodnim uslovima. publicistiĉkih. kljuĉnih podataka. Eksperiment kao način prikupljanja podataka: pojam. Ponašanje obeju grupa predmet je istraţivanja. 39 . ponašanje prilikom glasanja. Memoarska literatura ukazuje na mogućnost korišćenja ovog metoda. a to u krivudavim tokovima politike predstavlja napor. Ma koliko to ţeleo. osnovne su karakteristike eksperimenta. Drugi razlog je u zainteresovanosti uĉesnika posmatraĉa za tokove pol. aktivnosti koji utiĉu i na njegov realni poloţaj. veštaĉko izazivanje pojave eksperimentalnim ĉiniocem i izazivanje veštaĉke eksperimentalne situacije. To je jedan od prvih razloga što se dobijaju podaci razliĉite vrednosti. ex post facto eksperiment i simulacija odn. nego sa širom populacijom odn.analizom dokumenata)prikupljanja podataka. promocije nauĉnih. naukama eksperimenti dele na prave i kvazieksperimente. sposobnosti pravilnog izbora. modelni eksperiment. Stoga su najpovoljniji predmeti posmatranja u pol. Laboratorijski eksperiment u društvenim i pol. mada potencijalna metoda. Najpovoljnije bi bilo istraţivanje politiĉke elite zbog njihove kompetentnosti . s tim što se mora imati u vidu uslovna i ograniĉena vrednost dobijenih rezultata. razne tribine. Prema klasiĉnoj definiciji..javljaju se problemi oko njihovog izdvajanja na odreĊeno vreme.je u politiĉkim naukama malo korišćena. rezultat delovanja eksperimentalnog ĉinioca. uslov je da se ostvari ovakvo istraţivanje. veštaĉki se izazivaju ii neposredno kontrolišu. demonstracije. moţe se smatrati da su razlike u ponašanju posledica odn. zatim. naukama. po pravilu. a to daje izvesnu obojenost podacima. naukama: javni pol. i ako raspoloţeni dobrim protokolom. posmatraĉu je jadnostavno obezbediti pristup i podatke je relativno lako evidentirati ako su posmatraĉi dobro rasporeĊeni. b)samo delimiĉno na one komponente koje se ne istraţuju drugim metodama v)deo predmeta koje se ne istraţuju drugim metodama. razvijenost teorije i metodologije odreĊene nauke i etiĉki momenat. karakteristike i osnovne vrste Eksperiment je naĉin prikupljivanja podataka neposrednim ĉulnim opaţanjem korišćenjem pomoćnih tehniĉkih sredstava ili bez njih. Eksperiment u prirodnim uslovima ĉesto je moguć u pol. U gotovo svim ovim sluĉajevima. s ciljem obuĉavanja. osim što kontrolna grupa nije bila izloţena dejstvu eksperimentalnog ĉinioca. Ĉetvrti razlog je u dinamici zbivanja i prilagoĊenosti instrumentarijuma koji se koristi kao i u izdrţljivosti (psihiĉkoj i fiziĉkoj) posmatraĉa. otvaranja sajmova. uliĉni neredi itd. pristanak odreĊenog broja ljudi da vodi dnevnil(recimo o sopstvenoj aktivnosti u skupštini). voĊe. 28)103. policijom. Samoposmatranje. Mogućnosti upotrebe eksperimenta uslovljavaju tri bitna momenta: priroda pojave i predmeta istraţivanja. obilasci terena. ĉlanovima pojedinih organizacija itd. i praktiĉno se svodi na formiranje i istovremeno istraţivanje dve grupe eksperimentalne. na koju se deluje eksperimentalnim ĉiniocem u eksperimentalnoj situaciji.Posmatranje se moţe koristiti sa drugim metodama(ispitivanjem. on se ne moţe potpuno osloboditi subjektivnosti.ali se teško dobija pristanak. Njihovo ponašanje se uporeĊuje i budući da su se ponašale u istim uslovima. U društvenim i pol. i kontrolne na koju se ne deluje i koja nastavlja normalni svakodnevni ţivot. Treći razlog je u mogućnosti razumevanja sredine i procesa u njoj. Pri tome se moţe obuhvatiti a)u celosti. a u kvazieksperimente prirodni. naukama najreĊe je u primeni i najteţe ga je izvesti. Tako je moguće eksperimentisati sa grupama vojnika.Naravno.

3. imaju ograniĉenu vrednost. Ex post facto eksepriment je rekonstrukcija na osnovu raspoloţivih podataka primenom statistiĉke metode. Uslovi eksperimenta obuhvataju prostor. kontrolne grupe i drugih uĉesnika u eksperimentu. psihiĉke i druge karakteristike eksperimentalne grupe. pod dejtstvom razliĉitih ĉinilaca. Prvo. u skaldu sa ciljevima eksperimenta rukuje eksperimentator sa svojim saradnicima. Modalni eksperiment je praktiĉna provera jednog teorijskog – idealnog ili realnog modela. sadašnjost ili mogu da budu izvedeni iz sadašnjosti kao verovatni podaci projicirane budućnosti. organizovana situacija. eksperimentišući u prirodnim uslovima imamo samo eksperimentalni ĉinilac bez ostalih veštaĉkih ĉinilaca eksperimentalne situacije. On se moţe primeniti bilo kao oblik ex post facto eksperiment bilo da mu se prida karakter prognostiĉkog eksperimenta. eksperimentator – on je po pravilu nosilac projekta. Drugo. kontrolna grupa – je grupa simetriĉnog sastava odn. 29)104. Prirodni eksperiment je jednostavno uporedno istraţivanje. stvar. pa se najĉešće korišćenjem kompjutera stavljaju u zamišljene. Sastavni delovi eksperimenta. Simulacija je u suštini oblik modalnog eksperimenta. njegovo planiranje i izvoĎenje Bitni delovi eksperimenta su: 1. Ovaj eksperiment se izvod i tako što se koristi mnoštvo već poznatih podataka ili nauĉno osnovanih procena kao vaţećih podataka o svojstvima uĉesnika u situaciji i o samoj situaciji. ¨simulacioni metod¨. kao i sredine u kojoj se za vreme eksperimenta grupe nalaze. razumevanje ĉoveka iz druge sredine jednog proteklog vremena. Razlika je prvenstveno u karakteru i organizaciji podataka. Ova istraţivanja po svojoj verovatnoći i pouzdanosti. Variranje pojedinih dimenzija ili svojstava modela daje mogućnosti da se utvrde njegove vrednosti i upotrebljivosti. To moţe biti poruka. tehniĉke. socijalne. pretpostavljene funkcije i odnose i na taj naĉin formira predstava odn. vreme. drugo. Zakljuĉivanje o razliĉitom ili istom ponašanju zasnovano je na konstatovanju prisustva – odsustva i delovanja razliĉitih ĉinilaca situacije utvrĊenih istraţivanjem. posle odreĊenog protoka vremena veoma je oteţano. istih osnovnih svojstava sa eksperimentalnom grupom. ponašanje ĉlanova eksperimentalne grupe prirodnije je nego pri laboratorijskom eksperimentu. koja nije izloţena delovanju eksperimentalnog ĉinioca ali je izloţena posmatranju ekipe koja izvodi eksperiment. raspoloţivi podaci su samo u nekoj meri pouzdani i potpuni. Eksperiment se sastoji iz tri osnovne faze:  predeksperimentalne – pripremne faze  eksperimentalne – u toku koje se eksperiment realizuje 40 . 4. potprojekta ili samostalni nauĉni saradnik u projektu istraţivanja. On rukovodi ili samostalno izvodi eksperiment. istovrsnih obeleţja koja su istovremeno u razliĉitim situacijama. eksperimentalni subjekt – moţe biti pojedinac ili grupa izloţena delovanju eksperimentalnog ĉinioca kojim. hipotetiĉki zakljuĉak o mogućoj situaciji i ponašanju. eksperimentalni činilac – je posebno odabrano sredstvo kojim se deluje na eksperimentalne sujekte. 2. koji se mogu odnositi na prošlost. Saradnici eksperimentatora mogu imati razliĉite uloge – od medijatora eksperimentalne situacije. Kao poseban oblik eksperimenta moţe se smatrati tzv.Osnovna razlika izmeĊu laboratorijskog eksperimenta i eksperimenta u prirodnim uslovima je dvostruka: prvo. ponašanje jedne ili više liĉnosti. do evidentiĉara reagovanja eksperimentalne grupe i ponašanja kontrolne grupe. te su time i mogućnosti rekonstrukcije ograniĉene.

IzvoĊenju eksperimenta pristupa se u skladu sa precizno razraĊenim planom. veoma pogodan naĉin za prikupljanje empirijskih podataka. c) dobrovoljnosti. . Eksperiment u prirodnim uslovima je moguć I uz odgovarajuće pripreme. 3) da se istraţuju samo dovoljni intenziteti procesa. e. .evidentiranje i merenje rezultata eksperimenta. moguće je organizovati eksperimentalnu situaciju. b) nauĉne etike.korišćenje rezultata. ţeljenoj situaciji. eksperimentalna i kontrolna grupa se dekonstituišu.eksperimenatlnu situaciju. MeĊutim I pored svih teškoća.naĉin utvrĊivanja ponašanja eksperimentalne grupe pre dejstva eksperimentalnog ĉinioca i eksperimentalne situacije. uĉestalost. formiraju se eksperimentalna i kontrolna grupa. neuobiĉajenost ponašanja. d) odgovornosti nauĉnika Prilikom ostvarivanja eksperimenta teţi se: 1) da veštaĉka situacija odgovara situaciji u praksi odn. . zakljuĉivanje i uopštavanje rezultata. prilikom sprovoĊenja odluka.eksperimentalni ĉinilac i naĉin njegovog korišćenja. uporeĊuju ih po grupama i pripremaju izveštaj.mesto izvoĊenja eksperimenta. Plan eksperimenta treba da sadrţi: . i realizuje se njihova lokacija. . ovaj eksperiment je moguć za istraţivanje reagovanja na odreĊene sadrţaje. istovremeno eksperimentator sa saradnicima prati i evidentira ponašanje eksperimentalne i kontrolne grupe. c. ekspermentalni ĉinilac deluje i izaziva reagovanja eksperimenatlne grupe. a bez toga laboratorijski eksperiment nema vrednost. eksperimentator prezentuje rezultat naruĉiocu koji ih koristi. Takozvani kvazi-eksperiment(prirodni I ex post facto eksperiment).analizu. 4) da se dobiju rezultati pogodni za korišćenje u nauci i praksi. nisu podjednako pogodni za istraţivanje politiĉkih aktivnosti I akcije.delovanje na posledice. preteţno sistem racionalnih delovanja sa unapred utvrĊenim ciljem I odabranim sredstvima. 2) da se smanji apatija uĉesnika odn. priprema izveštaj i koriste rezultati istraţivanja. . d. b. U nekim delovima. . . Specificnosti eksperimenta u istrazivanju politickih pojava Laboratorijski eksperiment ne moţe se podjednako koristiti u istraţivanju svih delova I oblika politiĉke aktivnosti I akcije. po svojoj prirodi. 41 . aktivira se eksperimentalni ĉinilac i formira eksperimenatlna situacija. Tok eksperimenta se moţe prikazati na sledeći naĉin: a. a uz poštovanje principa: a) delikatnosti. posteksperimentalne – u kojoj se obraĊuju podaci. 30. eksperimentalni ĉinilac se iskljuĉuje. na primer. nije moguće koristiti laboratorijski eksperiment. I druga svojstva politiĉkih pojava. eksperimentator i saradnici obraĊuju podatke. .vreme izvoĊenja eksperimenta (kada i koliko dugo traje). zato što je nemoguće kontrolisati bitne ĉinioce situacije u kojoj se odluka izvršava. f. S obzirom na ĉinjenicu da se veliki broj politiĉkih aktivnosti planira I da je akcija. Svojstva laboratorijskog eksperimenta ipak su takva da se on ne moţe uvrstiti u najpodobnije tehnike sakupljanja podataka.

donošennje akata i odluka. c) ona nije i ne moţe biti preteţno namerni proizvod bilo kog subjekta. sadrţajem. ex post facto. eksperiment krajnje nepodoban. pojave. Takva dogaĊanja su osnivanje – formiranje. Nazivom ¨studija sluĉaja¨ tvrdi se da je to metod koji prouĉavanjem sluĉaja (kao celine) omogućuje ostvarivanje nauĉnog saznanja. 42 . prostorno i vremenski svojim kvalitativnim i kvatnitativnim odredbama. samo ako su povezane odreĊenim dogaĊanjima lociranim u odreĊenom vremenu i prostoru. bitnim ĉiniocima. štrajkovi itd. Za eksperimente u istraţivanju politiĉkih nauka moţe se reći da jednostavni eksperimenti.  MSS podrazumeva veoma jak oslonac na nauĉno formulisan model pojave i vodi rekonstruisanju postojećeg ili konstituisanju novog modela. društvenih i drugih organizacija. Njihova valjanost raste sa brojem izvedenih valjanih istraţivanja drugim metodama ĉiji se rezultati odnose na predmet koji istraţujemo. u većini sluĉajeva nisu podobni. rasprostranjenosti. Ove 2 vrste kvazieksperimenta mogu imati veliku prognostiĉku vrednost. ukidanje – prestanak. raznovrsne podatke i stoga razne naĉine prikupljanja podataka. pojave i razni obimi i nivoi saznanja o njima i o odnosima sa okruţenjem. posebno zato što se u politiĉkoj aktivnosti I akciji. procesa odn. obima itd. suštinom i formom. d) sluĉaj u sebi sadrţi odreĊeni aktivitet izraţen kao ispoljavanje svojstava. a ni lako mogući.Stoga se u svakoj odgovarajućoj situaciji treba orijentisati na korišćenje faktorskog eksperimenta u kome je moguće pratiti više ĉinilaca situacije. kao dogaĊanje. osnivanje. Te celine mogu biti manje ili veće sloţenosti. pokreta. MeĊutim modelni eksperimenti veoma su podesni. pojedinaĉni ili u nizu. akcija itd. Metod studije slučaja: pojam. iraţavanjestavova. U politikologiji najopštije teme koje bi se istraţivale MSS bile bi: izbori.Prirodni eksperiment je . Bitne odredbe:  predmet istraţivanja ovom metodom mogu biti samo celine društvene realnosti. naroĉito kada se radi o politiĉkoj borbi. stranaka. Ispoljenost odn. odnos. interesnih. ali se nezavisno od toga mogu saznavati kao celine. razvoj i funkcionisanje pol. Naime. razvoj i funckionisanje drţavnih organa i institucija. 31)106. stavovi i ponašanja odreĊenih sociopolitiĉkih grupa. Šta znaĉi ¨sluĉaj¨? a) radi se o jednoj celini ukupne društvene realnosti. b) ta celina je ograniĉena. mnogobrojni postupci ne ĉine javno. već je posledica raznovrsnih okolnosti i dejstava ĉinilaca društvene realnosti. podrazumevaju raznovrsne izvore podataka. uslov su za valjanu primenu metode studije sluĉaja (MSS).  raznovrsnost sastava svakog celovitog procesa odn.u tom pogledu. demonstracije. veoma pogodan dok je. o najvećem broju politiĉkih akcija ostaju podaci koji dozvoljavaju samo površnu I ĉesto jednostranu rekonstrukciju situacije. osnivanje. stavovi i ponašanja pojedinaca i parova. vrste i način realizacije Metoda studije sluĉaja je svrstana u operativne metode zato što ona moţe da bude samostalno primenjena i dovoljna za valjano saznanje društvenih i pol. Metodu studije sluĉaja stavljene su brojne zamerke. konstituisanje – raspuštanje. ponašanje. spoljašnje manifestacije procesa. manifestacije. Ovih pet tema mogu da budu predmet istraţivanja MSS.

Moguća je i jedna posebna varijanta. klasifikacionog ili mernog modela.Prošle završene sluĉajeve moţemo rekonstruisati na osnovu raspoloţivih podataka sadrţanih u dokumentima ii u sećanju ljudi. u vreme kulminacije. Svrha korišćenja MSS odn. Druga podvarijanta dozvoljava i nauĉnu zasnovanu prognozu. itd) o druga varijanta podrazumeva istraţivanje u isto vreme istovrsnih sluĉajeva na razliĉitim prostorima uz primenu istog projekta istraţivanja. Predmet istraţivanja treba da bude ili veoma aktuelna. MSS takoĊe je moguće istraţivati prošle. akcija je nova.uzroka. nikako većeg broja bitnih pitanja u okviru neke pojave (npr.Njena bitna ograniĉenja su mogućnost obuhvata predmeta istraţivanja. Istraţujući samo jedan. prostorno i vremenski odreĎen moţemo doći do spoznaje najskrivenijih slojeva sadrţine i suštine tog slučaja. MSS u nizu moţe se javiti u dve varijante: o prva. Naročito su velike mogućnosti naučnog saznanja primenom tzv ¨MSS u nizu¨ ili ¨mozaik MSS¨. liĉnim kontaktima sa dobro obaveštenima i poznavaocima. problemi projektovanja i realizacije istraţivanja i naroĉito ekonomiĉnost. velike grupe. nepouzdanost. Prethodnim orijentacionim istraţivanjem utvrdi se jedan broj sluĉajeva koji su: a) tipiĉni. nepodesnost za uopštavanje. Odabrana pojava istraţuje se u sredini u kojoj je najizrazitija ili najtipiĉnija. tekuće i buduće sluĉajeve. Prva podvarijanta dozvoljava ocenu (klasfikaciju) i objašnjenje. i tendencija nastajanja sluĉaja. prema ciljevima i zadacima istraţivanja razlikuju se ona koja se koriste kao preliminarna. akt i sl. pojedinačan slučaj. sticanje nauĉnog saznanja tom metodom. 3. istraţivanje u vreme pojavljivanja sluĉaja. naroĉito kada se radi o saznavanju novih ili tek nastojećih pojava. pa mogu posluţiti za izgraĊivanje tipološkog. mozaik metoda SS kojom se dolazi do idealnog teorijsko – praktiĉnog modela. Kada je u pitanju ¨ţivi sluĉaj¨ a pojava odn. prethodna obaveštenja sakupljaju se posredstvom sredstava javnog informisanja. U literaturi nailazimo i na druge klasifikacije. klase. Bitne prednosti ĉine komponente njenog osnovnog koncepta o istraţivanju celine. ĉak i globalno društvo – ako je predmet istraţivanja jedan prostorno – vremenski i sadrţajno odreĊen dogaĊaj. oĉuvanje pojedinaĉnog. izborno ponašanje u odreĎnim izbornim jedinicama). tako se pominju one sa ¨atomistiĉkim¨ i ¨holistiĉkim¨ pristupom u skladu sa svojstvima plana istraţivanja.najĉešće su to nedovoljna valjanost. etapama njegovog razvoja (npr. manje grupe i makrosluĉajevi tj. Istraţivanje budućeg sluĉaja moţe se shvatiti na 2 naĉina:1) Istraţivanje uslova. u vreme stagnacije. kako bi se mogao izraditi projekat istraţivanja. orijentacija na raznovrsnost izvora i podataka. ¨Mozaik Metod SS¨ podrazumeva strogo definisanje jednog ili nekoliko. zemlje. mogu biti veoma razliĉite od nauĉnih preko obrazovnih do prakticistiĉkih.što je posledica niskog stepena standardizovanosti. pa i oktriće odreĊenih pravilnosti u pojavi i u njenom odnošenju. veliku prodornost i elastiĉnost obuhvata. što ima karakterisitke egzaktnog prognostiĉkog istraţivanja 2)Na osnovu ranijih istraţivanja sliĉnih srodnih sluĉajeva formiranjem modela sluĉaja koji se u sliĉnim situacijama moţe oĉekivati. Standardizacija zavisi od standardizacije metoda prikupljanja i obrade podataka. ima karakteristike longitudinalnog istraţivanja i podrazumeva periodiĉno ponavljanje istraţivanja istog sluĉaja u raziliĉitim fazama odn. opisna i za objašnjenje prouĉavanog predmeta. b) jedno od odabranih bitnih svojstava je razvijenije kod jednog subjekta nego kod svih ostalih. mikrosluĉajevi tj. 1. Kao i u svim drugim istraţivanjima zapoĉinje se korišćenjem nauĉnog fonda i prikupljanjem prethodnih podataka o izvorima podataka i o samoj pojavi. Rezultati takvog istraţivanja dozvoljavaju izgraĊivanje idealnog tipa pojave. proces. veoma znaĉajna ili tipiĉna pojava.Metoda studije sluĉaja neosporno ima znaĉajne prednosti u primeni. strogo sadrţajno. Zatim. 43 . 2. MSS mogu se istraţivati sluĉajevi. Istraţivanja ostvarena MSS imaju u odreĊenim situacijama eksperimentalni znaĉaj.

II Druga faza sakupljanja podataka zapoĉinje razradom instrumentarija i izborom uzorka dokumenata i ispitanika. iskustveno ĉulnim opaţanjem. Instrumentarij se razraĊuje za: a) individualni i kolektivni intervju b) analizu sadrţaja c) protokol za neposredno posmatranje Druga etapa ove faze je sakupljanje podataka – primena instrumenata i postupaka. i sinteza. Ako istraţujemo govornikovo ponašanje ili samo govor. predmet i vrste Analiza sadrţaja dokumenata i ovaj naziv imaju barem 2 slabosti:1) On insistira na analizi kao jedinoj metodi. elemente za protokol u neposrednom posmatranju i listu mogućih sagovornika. Oĉigledno. analizu sadrţaja dokumenata ne moţemo definisati jednostavno kao tehniku sakupljanja podataka. Na taj naĉin se formiraju tri pregleda osnovnih podataka na osnovu iskaza ispitanika: hronologija dogaĊaja. Dokumenti sadrţe razliĉite poruke o tvorcu dokumenta i o zbivanjima koja je on zabeleţio a koja su ulazila u krug njegovog saznanja posrednim ili neposrednim ĉulnim putem. Znaĉi. koja se obavlja kolektivnim intervjuom sa grupom uĉesnika odabranih po kriterijumu obaveštenosti i ostvarivanjem uvida u raspoloţive izvore. Druga etapa je verifikacija pregleda. o dogaĊaju i autoru više ne saznajemo neposredno.U ovom sluĉaju moţe se govoriti i o posmatranju sadrţaja dokumenata-ali i o ispitivanju sadrţaja. bitan. Ova etapa sakupljanja podataka završava se formiranjem i sreĊivanjem pregleda. ne sporeći da je mogući sadrţaj dokumenta. I Prvo se obavljaju indvidualni intervjui sa informisanim licima. 2)Druga teškoća se javlja zbog insistiranja iskljuĉivo na sadrţaju dokumenta. Dakle. odreĊene ĉinioce pojave i njihove uzajamne veze i uticaje. Ovakav tip izveštaja stavlja se na javnu raspravu i ona je u suštini verifikacija nakon koje se pristupa izradi konaĉnog teksta izveštaja. jer. forma. radi se o posmatranju koje realizujemo korišćenjem tehniĉkih sredstava. to bi bilo ispitivanje – indirektno. Na primer kada imamo magnetofonsku traku ili televizijski snimak izlaganja jednog govornika. III Treća faza je obrada podataka.neposrednim uvidom u situaciju i sl. popis izvora podataka i dokumenata. već posredstvom iskaza autora.To zavisi od predmeta istraţivanja. saznanja dobijena iz dokumenata o autoru i zbivanjima o kojima govori više ne moţemo smatrati posmatranjem. pregled najznaĉajnijih aktera. Ovako pripremljen istraţivaĉ odlazi na mesto istraţivanja i zapoĉinje terenski rad. pregled mogućih i dostupnih izvora podataka. mada se u proceduri realizacije evidentno javljaju indukcija. pesmu jednog pevaĉa itd. 32)107. Na osnovu ovoga istraţivaĉ priprema osnovnu idejnu skicu nauĉne zamisli i instrumentarija. već kao specifiĉnu operativnu metodu. bez zauzimanja stavova ili saopštavanja sudova. i druga svojstva dokumenta nisu zanemarljiva. preteţno u obliku pitanja.Dodamo li da tome da ova metoda ima i svoju specifiĉnu logiku odnosa prema hipotezama projekta istraţivanja. Analiza dokumenata kao operativni metod prikupljanja podataka: pojam.  autor govori o dogaĊajima o kojima je saznao preko drugih. njihova analiza i sinteza i izrada deskriptivne verzije izveštaja koja sadrţi hronološki opis zbivanja i konstatuje.  govori o dogaĊajima ĉiji je aktivni uĉesnik ili samo prisutni oĉevidac. generalizacija. Tu se javljaju tri osnovne situacije:  tvorac dokumenta govori o sebi. elemente za kvalitativnu analizu sadrţaja dokumenata. pismeno. da se moţe javiti kao samostalna metoda istraţivanja sa specifiĉnim 44 . sastav.

3. metode i metodologije ukljuĉujući i izvore. naukama od posebne su vaţnosti pol. Tu je reĉ o posredovanju dokumenata iskaza sadrţanih u njima. c. auditivna dokumenta – kontakt ĉulom sluha. Kao izvori nauĉnog saznanja u pol. i c) o kvantitativnoj. statistiĉki. epistemološki deo je dovoljno razvijen. njeno kvantitativno ili kvalitativno svojstvo itd. Neposredni predmet istraţivanja primenom analize sadrţaja dokumenata moţe biti svaki ĉinilac. logiĉka osnova metode je jasno definisana. b. predmet istraţivanja (npr. razlikujemo: vizuelna dokumenta – kontakt ĉulom vida. instrumente i postupke istraţivanja: 45 . Predmeti istraţivanja ovom metodom mogu se odrediti kao opšti. pol. nauke. a neretko i kao jedino moguća metoda nauĉnog saznanja odreĊenih metoda istraţivanja. kao samostalna i jedina metoda prikupljanja i obrade podataka i formiranja nauĉnog saznanja. raznog sadrţaja i obima. Na osnovu ostvarivanja ĉulnog kontakta. naukama imamo više situacija: a. metodsko – tehniĉki deo je postuliran i nalazi se u razvoju. programa jedne stranke. ako je na bilo koji naĉin zabeleţeno. ĉini se da smo izloţili dovoljno dobrih argumenata u prilog tretiranju ove metode kao operativne metode. realitet istraţuje posredstvom dokumenata razne vrste. varijantna i univarijantna kao kriterijum imaju i procedure tj. jer je dokument izvor podataka o sebi. medijski – evidentirani u sredstvima javnog informisanja i nauĉni dokumenti.. kao metoda obrade podataka u ispitivanju. Opšti su predmeti nauka. taktilna dokumenta – kontakt dodirom. ali specifiĉna po karakteristikama opaţanja u empirijskim istraţivanjima. i kombinovana dokumenta Uobiĉajeno je da se govori o tri tipa analize sadrţaja dokumenata: a) o klasiĉnoj b) o kvalitativnoj. Analiza sadrţaja dokumenata je samostalna metoda po sledećim svojstvima: 1. kao ĉinilac politike. a evidentni su i postupci i instrumenti prikupljanja i obrade podataka ukljuĉujući i raĉunske. Tu nema posredovanja. Izvori saznanja u istraţivanju primenom analize dokumenata su dokumenti – svaki neţivi izvor podataka koji sadrţi na bilo koji naĉin smislene iskaze. MeĊutim. posebni i pojedinaĉni. TakoĊe se pominju spoljašnja i unutrašnja. kao dogaĊaj). suĊenja i zakljuĉivanja i odredbama zakona istinitog saznanja. kontigencijska – bavi se utvrĊivanjem koliĉina. kao i o relacijama sa metodologijom i predmetnom naukom. U primeni analize sadrţaja dokumenata u društvenim i pol. kao jedna od metoda prikupljanja podataka u takvom istraţivanju. Ona je empirijsko – teorijska metoda. formalne i sadrţajne karakteristike i istraţuje se neposredno. statiĉka – istraţivanja stanja odreĊena vremenom i prostorom. prva je. Ona je zasnovana na logiĉkim pravilima definisanja. tako da su evidentna dva podsistema nauĉnog saznanja: o predmetu nauke u okviru koje se primenjuje kao metoda i o metodu kao o posebnom predmetu. svi ovi predmeti istraţuju se posredstvom iskaza sadrţanih u raznim dokumentima. On ima fiziĉke i intelektualne. pojava. strukture i sistematizacije. deo ili celovita pol. dinamiĉka – procese. valentna – obuhvata istraţivanja usmerenja i intenziteta iskaza (poruke). Poznata su dva vida ove metode: kvantitativna i kvalitativna analiza sadrţaja dokumenata. istraţivanje pol. kada je sam pol. Analiza sadrţaja dokumenata je dakle. Dokumenti kao izvori podataka u analizi sadrţaja dokumenata mogu se klasifikovati na razne naĉine.normama i postupcima zakljuĉivanja ili zajedno sa drugim metodama. u raznim oblicima. dokumenti. treća situacija je kada je dokument kao realitet predmet istraţivanja. samostalna operativna metoda koja se koristi u istraţivanju postojećeg nauĉnog fonda??? pre izrade projekta istraţivanja. Za razliku od njih frekvencijska i nefrekvencijska. druga situacija je kada se neki društveni odn. dokument. 2.

Budući da se kodeks pravi pre uvida u sve izvore podataka. I kada postoje hipoteze u okviru istraţivaĉkog projekta. odnosno indirektnim istraţivanjima metodom analize dokumenata. da se u postupku istraţivanja hipoteza neposredno dokazuje iskazanim podacima. Osetljivost materije koju istrazujemo zahteva odgovarajuce uslove I postupke u toku analize dokumenata.  drugo. univarijantna – podrazumeva proceduru obrade ĉinilaca svakog posebno. Kvalitativna metoda je podesnija za idnirektna. 4. 3. što se moţe relativno brzo menjati. za ĉije dokazivanje se koriste podaci sadrţani u dokumentima. Obe tehnike nisu podjednako podesne za korišćenje u takozvanim direktnim.3)Treći skup problema javlja se povećanjem ili smanjenjem broja relevantnih ĉinilaca iskaza. 46 . nije precizirano sta se istraţuje u dokumentu već se nastoji utvrditi šta sve dokument sadrţi. Nasuprot tome. moţemo konstatovati dve tehnike sakupljanja podataka analize dokumenata: a) kvalitativna (nefrekvencijska).U vezi sa tim javlja se vise teškoća:1)Prvo se javljaju problemi priliko izrade kodeksa. bilo preširok. 2. kvantitativna analiza prikuplja podatke-iskaze korišćenjem kodiranih kategorija. nefrekvencijska – ne izraĉunava frekvencije i podrazumeva orijentaciju na otkrivanje znaĉenja onog što je komunikator ţeleo da kaţe. multivarijantna – podrazumeva obradu više ĉinilaca istovremeno odn.  odgovarajuci materijalno-finansijski I organizaciono-tehnicki uslovi. moguće je da ne obuhvati sve relevantne ĉinioce poruke. a kvantitativna za direktna istraţivanja.  drugo. To su u prvom redu:  profil I broj kadrova adekvatan istrazivackom zadatku. da prilikom primene metode analize dokumenata već postoji utvrĊen predmet istraţivanja I postavljene hipoteze. u postupku analize se formira više alternativnih hipoteza o njenom znaĉenju. povezano. Za direktnu analizu to su:  prvo. oslanjajući se prvenstveno na kontekst sadrţaja. podrazumeva orijentaciju na otrkivanje znaĉenja “onog što je komunikator ţeleo da kaţe”. frekvencijska – je kvantitativna i njena osnovna procedura je izraĉunavanje frekvencija i primene odgovarajućih statistiĉkih metoda u vezi sa njima. Prema kriterijumu karakteristike sitrumenata. o znaĉenju kao i dokazivanju sopstvenih hipoteza. Na indirektnu analizu se odnose dva druga znaĉenja:  prvo. a zakljuĉuje o hipotezama na osnovu frekfencije. To podrazumeva utvrĊivanje odreĊenih ĉinilaca konteksta: a)kontekst odnosa komunikatora i publike b)kontekst situacije-okolnosti u kojima se govori v)kontekst društvenog ponašanja(u širem smislu) u okviru u kome se govori g)Jezĉki kontekst-jeziĉki izrazi i stil komunikatora d)kontekst strukture iskaza Bitan problem ove tehnike je razlikovanje opisa sadrţaja iskaza od zakljuĉivanja. b) kvantitativna (frekvencijska) 33)Primena analize dokumenata: osnovni problemi I opsti postupak u primeni U vezi sa metodom analize dokumenata pominju se direkta I indirektna analiza. Ovi pojmovi mogu imati po dva znaĉenja. odnosno sadrţaja dokumenata U tom sluĉaju kodeks postaje bilo preuzak. 2)Drugi tip problema javlja se u vezi sa dokumentima operativno akcione prirode.1. Kvalitativna(nefrekfencijska analiza) dokumenata.Strategija iskazivanja i organizacija iskaza i sadrţaja dokumenata podreĊena je ciljevima u ĉijoj su funkciji(ĉiji su sredstvo).

Naime. (3) kategorijalni sistem mora uvazavati vreme I prostor. pri ĉemu skup ostaje isti po dimenziji. reĉenica. U svetu je trenutno u upotrebi oko 2000 jezika. 2)Primenjenom kodeksu pojmova i šifara. Kategorije se shvataju kao bitne osnovne reĉi kojima se iskazuju odreĊeni društveni realiteti. Tek kada su smisleno povezane u celinu-u iskaz. pojedinaĉne reĉi ma bile i kategorije. odnosno višestepeno posredovanje u sticanju saznanja o realitetu. one imaju pravo znaĉenje. To moţe da bude ceo dokument. Osnovni tok analize dokumenata tece po fazama. i konstrukcije. odmah po postavljanju hipoteza i izboru indikatora. Uprkos znaĉajnim rezultatima ostale su mnog teškoće: 1)Prva veoma znaĉajna teškoća je višestruka transformacija i simplifikacija. (4) izrada detaljnog uputstva za primenu kako bi se obezbedilo valjano dekodiranje kodiranog materijala.Kodeks se prvenstveno definiše kao sistem kategoirja i šifara. njihov meĊusobni odnos i njihovu meĊusobnu elastiĉnost. znak. Primena kodeksa podrazumeva da su prethodno utvrĊene jedinice analize. a da taĉku 11 treba razdvojiti bar na 3 taĉke:a)Postupak prikupljanja podataka iz dokumenta. Izrada kategorijalnog sistema (kodeksa) i njegova primena su faktiĉki dalje pojednostavljivanje i formalizacija. još veće udaljavanje od izvornosti pojave. 3)Treća teškoća je u koncepciji „mrvljenja” teksta. i vezike prvenstveno za kvantitativnu analizu(sadrţaja) dokumenata. Istrazivacka iskustva u koriscenju metoda analize dokumenata u istrazivanju politickih procesa upucuju nas na sledeca resenja: (1) veoma detaljna razrada kategorijalnog sistema. kojima se kategorije oznaĉavaju. raznih stepena razvijenosti.Unutar govornih i knjiţevnih jezika postoje veoma velike razlike. pasus. (2) izrada standardnih izraza posebnih znacenja. stepen njihove razrade. ne iskazuju odreĊena saznanja o društvenoj realnosti. od kojih se najcesce pominju:  1)izucavanje odgovarajuce literature  2)formulacija predmeta I hipotezama  3)utvrdjivanje dimenzija I pravaca istrazivanja  4)izbor dokumenata  5)konstrukcija osnovnog skupa I uzorka dokumenata  6)pripremanje materijala za obradu  7)pripremanje jedinica analize  8)elaboracija indikatora  9)testiranje pripremljenih tehnika  10)eksplotacija materijala Obavezni smo da ukaţemo na to da se problem od 1 do 10 rešavaju u toku konceptualizacije I projektovanja istraţivanja. Stoga je pravilan stav koji zahteva izradu okvirnog ili preliminarnog kodeksa.Izrada kodeksa spada u najsloţenije. Prema tome moţe se govoriti o 1)Planiranom kodeksu. da u toku istraţivanja doĊe do zamene u sastavu skupa relevantnih ĉinilaca.reĉ. ali po sastavu mu kategorijalni sistem ne odgovara. obrade i analize podataka i b)dokazivanje hipoteza i zakljuĉivanje. a šifre numerama-ciframa.On je sistem strogo definisanih osnovnih kategorija i potkategorija u njihovom osnovnom . Poznati su pokušaji da se izradi reĉnik za analizu sadrţaja dokumenata upotrebom raĉunara. najšire vaţećem znaĉenju i u znaĉenju koje im se pridaje odnosno prihvata u datom istraţivanju. 2)Druga poteškoća proizilazi iz jezika i njegovih karakteristika.Osim toga unutar istih jezika postoje njihove razne varijante izmeĊu kojih su ponekad veoma velike razlike. On se neposredno izvodi iz indikatora ĉiji izbor determiniše i izbor kategorija. najodgovornije i najteţe poslove u primeni metoda analize dokumenata.Moguća je i treća situacija. odnosno u neophodnosti da se ova koncepcija prevaziĊe. Kodeks kategorija je bitan uslov korišćenja metoda analize dokumenata kao nauĉnog naĉina sakupljanja podataka. b)metodi sreĊivanja. Postojanjem 2 osnovna oblika(tehnike) analize(sadrţaja) 47 .

Kodeks u metodi analize dokumenata je nuţno u odreĊenoj meri stabilan. na prvi pogled suprotna svojstva. Ovde se misli na zahteve koji se u prvom redu javljaju u pogledu preciziranja osnovnih i uobiĉajnih. pri cemu se istovremeno više insistira na dva. ciljevima takoĊe hijerarhijskog porekta. iako u principu ista. Sukcesivni kodeks-podrazumeva proveru posle pojedinaĉnih faza analize. a sve eventualne dopune su dozvoljene samo unutar njih. koriste se zajedno. potkategorija. normama hijerarhijskog poretka(nareĊenjima. Statiĉki kodeks-je najmanje elastiĉan. posebno politiĉkim stavovima u pol dokum. rekonstrukciju u prvom redu dopunjavanje. Sistem osnovnih kategorija je utvrĊen. nuţno se izraţavaju porukama kao orijentacione vrednosti hijerahijskog poretka.Jedinice analize “reĉenog”. od kategorija onog što je reĉeno. zasnovane na interesima i u njihovoj funckiji. vrlo je neprecizan i više liĉi na popis kategorija po redosledu njihovog javljanja. S obzirom na shvatanje “manifestovanog iskaza” odnosno reĉenog I onog “što se htelo da se kaţe”. ako je primenjena kvantitativna tehnika u istraţivanju odreĊenih stavova. te su vanredno znaĉajne za utvrĊivanje “onoga što je hteo da kaţe”. jedinice sadrţaja. traţe specifiĉan tretman u izradi kodeksa za kompjutersko korišćenje. ali je elastiĉnost razliĉita kod raznih vrsta kodeksa. 2)jedinice analize reĉenog 3)jedinice klasifikacije 3)jedinice obeleţavanja 4)jedinice tretmana 5)jedinice analize “onog što je hteo da kaţe” odnosno konteksta.Kategorije forme se javljaju i kao informacije o kontekstu u kome je iskaz dat. i šifara. Na osnovu steĉenog uvida i iskustvenog saznanja u sadašnjoj situaciji moglo bi se konstatovati:1)-postoje mogućnosti i potrebe za kontinuiranom analizom dokumenata. U suštini. Sukcesivan kodeks-dozvoljava uvoĊenje novih kategorija. kao i izvedenih i moduliranih znaĉenja koja se javljaju u razliĉitim spregama i odnosima. i po potrebi. drugo kategorije kako je reĉeno-kategorije forme.zabranama). i na elastiĉnosti sa druge strane. na formalizaciji i preciznostim sa jedne strane. Moguće je formirati tri tipa kodeksa: 1)statiĉan 2)sukcesivan 3)kontinuirandinamiĉan. Na taj naĉin kodeks ne ispunjava dovoljno svoju funkciju.kategorije sadržaja. Tako.poruka. kodeks je sistem klasifikacija i definicija pojmova za koje se manje više osnovano pretpostavlja da će se javiti u dokumentima koji su podvrgnuti analizi. Kontinuirani-dinamiĉki kodeks-sadrţi samo nekoliko teorijski izvedenih polaznih odreĊenja kategorija. ili vrednosti. Kodeks se sastoji od kategorija. Svaki od pomenutih kodeksa ima svoje prednosti i nedostatke:NEDOSTACI(podela ispod) Statistiĉki kodeks-obezbeĊuje preciznost i pouzdanost i omogućava relativno lako identifikovanje jedinica analize. ĉini se da bi bila korektna klasifikacija na 1. moguća je konstrukcija statiĉkog ili sukcesivnog kodeksa. kao i razlike u gledanjima na „direktnu” I “indirektnu” analizu . Kontinuirani kodeks-veoma obuhvatan i osetljiv. 3)politika i poltiĉke pojave. koje sluţe za obeleţavanje jedinica sadrţaja. nego na istinski kodeks. odnosno teksta po kriterijumu celine. Kodeks se formira od 2 osnovne vrste kategorija: prvo. ali je njegova primena posle rekonstrukcije moguća tek od momenta kada je ona izvršena. previĊanjima u pogledu budućnosti i ocenama posledicarezultata. Treba naglasiti da se ove dve vrste kategorija i kada su u kodeksu odvojeno date. a u okviru toga: 1)gramatiĉkih celina.dokumenata opravdano je stanovište dr Ţivana Tanića o potrebi razlikovanja jedinica analize sadrţaja kao delova sadrţaja(na gramatiĉkoj i negramatiĉkoj osnovi) i po naĉinu upotrebe. kategorija. 34)109. 2)Pravila formiranja kodeksa. uputstvima. Kategorije analize dokumenata 48 . refiziju. odnosno jedinica analize.

Kodeks se prvenstveno definiše kao sistem kategorija i šifara. Primena kodeksa podrazumeva da su prethodno utvrĊene jedinice analize. Ove kategorije se. optimistiĉko – pesimistiĉko) c) k. a sve eventualne dopune su dozvoljene samo unutar njih. TakoĊe. pasus. 2) sukcesivni – podrazumeva proveru posle pojedinih faza anlize. j) k. Stoga je pravilan stav koji zahteva izradu okvirnog ili preiliminarnog kodeksa odmah po postavljanju hipoteza i izboru indikatora.¨onog što je reĉeno¨. On se neposredno izvodi iz indikatora ĉiji izbor determiniše i izbor kategorija. metoda ili sredstava koje se bave naĉinom na koji se ţeli da se postigne odreĊeni rezultat delovanja. demokratiĉnost. ţelje. potkategorija i šifara koje sluţe za obeleţavanje jedinica sadrţaja odn. najuţe povezane sa kategorije standarda. osnovnih crta – karakteristika subjekata koji su tretirani u poruci. autokratiĉnost. Ove dve vrste kategorija i kada su u kodeksu odvojeno date. u numeriĉke date. s ciljem pojaĉavanja vrednosti svojih stavova ili izvora informacija. biroratizam itd) d) k. Moţe se reći da su to kategorije kojima se kroz ciljeve subjekta izraţavaju njegove društvene osobine i orijentacione vrednosti kao što su: ljubav. materije (supstancije) – kategorije i pojmovi koji su upotrebljeni u saopšatavanju predmeta kojim se sadrţaj bavi (koji ima karakteristike predmeta u reĉenici) b) k. reviziju i po potrebi rekonstrukciju. autoriteta – koje se odnose na one subjekte ili ĉinioce na koje se autor iskaza poziva kao na autoritet. stav. Razlog oznaĉavanja je olakšavanje evidentiranja i manipulacije podacima i omogućavanje primene statistiĉkih postupaka u tretmanu podataka.Kodeks kategorija je bitan uslov korišćenja metoda analize dokumenata kao nauĉnog naĉina sakupljanja podataka. Kodeks se formira od dve osnovne vrste kategorija:  kategorija sadrţaja . Ovde prikazane kategorije sadrţaja su nesumnjivo znaĉajan doprinos formalizaciji (standardizaciji) metoda analize dokumenata. i vezuje se prvenstveno za kvantitativnu analizu sadrţaja dokumenata. I ovde su na poĉetku osnovne kategorije definisane. f) k. koriste se zajedno. porekla – koje se odnose na poreklo informacija – sredinu iz koje je ona potekla. jedinica analize. reĉenica. govor itd. namere itd. uspeh. Kategorije se shvataju kao bitne osnovne reĉi kojima se iskazuju odreĊeni društveni realiteti. sklono – nesklono. one su moguć opšti osnov izrade kodeksa. odgovornost. standarda ili opštih merila – koje se koriste kao osnovni kriterijumi klasifikacije ili pocene usmerenosti sadrţaja (npr. po pravilu. odnose na krajnje ciljeve. i) k. Moguće je formirati tri tipa kodeksa: 1) statiĉki – koji je najmanje elastiĉan. cilja – koje se odnose na adresata kome je poruka upućena. jer definišu zahteve 49 . aktera – nosilaca radnji u poruci koje se odnose na uĉesnike u procesu tretiranom u poruci na njihove uloge. g) k. 3) kontinuirani – dinamiĉki proces – sadrţi samo nekoliko teorijski izvedenih polaznih odreĊenja kategorija. Kodeks se sastoji od kategorija. herojstvo. stepen njihove razrade. umerenosti – kategorije osnovnog odnosa prema predmetu (kvalifikacije predmeta kao pzitivnog – negativnog odnosa prema predmetu kao: odobravanje . ili posebno definisana celina kao što su ĉlanak. KATEGORIJE SADRŢAJA (¨šta je reĉeno¨) su: a) k. Inaĉe se kontinuirano gradi tokom analize dokumenata. vrednota – kategorije ciljeva i ţelja. funkcije i mesta u procesu. slava. autoritet itd.¨kako je reĉeno¨. u prvom redu dopunjavanje. h) k. a šifre numerama – ciframa kojim se kategorije oznaĉavaju. To je sistem strogo definisanih osnovnih kategorija i potkategorija i instrument pretvaranja verbalnih iskaza koji prelaze u podatke. reĉ. To moţe da bude ceo dokument. Sistem osnovnih kategorija je utvrĊen. e) k. njihov meĊusobni odnos i njihovu elastiĉnost.neodobravanje. znak.  kategorija forme .

sudove.4adresata. taj kategorijalni sistem ima sledeće elemente: Uslovi i povodi:1. 6)Posledice i rezultati aktivnosti i primeni metoda-sredstva u ostvarivanje ciljeva autora. autora.autor. vrednosni). Ovaj pojednostavljeni kodeks izveden iz sheme opšte strukture predmeta istraţivanja politiĉkih pojava podrazmeva u svim sluĉajevima: istraţivanje vremena. u osnovi kao stav-sud o prošlom.2. Neki od ovih podataka su ĉinjeniĉki: na primer govor je odrţan odreĊenog datuma. Analiza mogućih kategorija kodeksa ukazuje na sledeće probleme:Prvo. izvesnosti itd. interpretatora. angaţovanost itd. k. interpretaciju. v)interpretatoru-emitentu jedne osnovne poruke i njegovoj interpretaciji te poruke g)o primaocima poruke i interpretaciji. intenziteta. 50 . i argumentacijama za stav-sud. kao i o predstojećem ponašanju odreĊenih subjekata pomenutih u govoru.prema sadrţaju kodeksa. koje se odnose na upotrebljene konstrukcije. 3. oblika saopštavanja i naĉina saopštavanja. 2. 2. procenio dalje mogućnosti razvoja. u iskazu. u odreĊeno vreme. k. uĉesnika.5ponašanje adresata 2)Uĉesnici u nastanku dokumenata i u procesu koji dokument obraĊuje po svojim ulogama. Na kraju moţemo zakljuĉiti da imamo 2 odnosno 4 predmeta istraţivanja: govornika. koji se meĊu sobom mogu dalje deliti po kriterijumima vremena. intenziteta i usmerenosti kao i dimenzija kvantitativnih i kvalitativnih svojstava. U govoru kao u dokumentu imamo podatke o ponašanju politiĉara A. odnosno slojeva dokumenata ĉijim istraţivanjem saznajemo o :а)uĉesnicima politiĉkog procesa i politiĉkom procesu. figure i sl. 3. k. b)Kriterijume i merila za vrednovanje kategorija u dokumentu. sadašnjem i budućem.3sudeonik-uĉesnik u tretiranom procesu.3uĉesnika. funkcijama mestu. sud-(ĉinjeniĉni.PRIMERI: PRIMER I. na neophodnost razlikovanja delova. Berelson deli na: 1.) 2. u kome je ocenio dosadašnje rezultate.2interpretatora. radnje.Politiĉar A je odrţao govor.) 3.1autora. deo interpretira bez komentara. KATEGORIJE FORME (¨kako je nešto reĉeno¨).uĉesnika. trikova. interpretatora. Drugo . komentar. ali i o ponašanju drugih subjekata pomenutih u govoru. na neophodnost razlikovanja kategorija koje sluţe za kvalifikovanje od kategorija za konstatovanje(za utvrĊivanje ĉinjenice postojanja-prisustva ili nepostojanja-odsustva) odreĊenih ĉinilaca:a)dokumenta kao takvog b)politiĉkog procesa odnosno pojave kao takve. b)tvorcu (autoru) sadrţaja i oblika osnovne poruke.a deo daje kao preteţno sopstveni komentar.4 adresat 3)Motivi. tako što deo govora citira.3 ponašanje interpretatora 1. interesi.uĉesnika. oblika izjava i sudova (ĉinjeniĉki. funkcije. 4)Aktivnosti. onog što je sadrţano u dokumentu o predmetu našeg istraţivanja kao stav. prostora. 2.orijentacione vrednosti: 3. Savetovanje politikologa itd. koje se bave samo najopštijimoblicima (npr. delatnosti.4ponašanje sudeonika u politiĉkom procesu na koje se iskaz odnosi 1.1. govor. k. interpretatora. ĉinovi. a moţemo formirti još 3: slušaoce i njihovu interpetaciju i politiĉki proces kao poseban sadrţaj svih pomenutih iskaza. interpretator. ukazao na pravac i smer daljih aktivnosti i na predstojeće zadatke. po sadrţaju i obliku interpretatora. u datoj situaciji.) 4. Funkcije kodeksa su višestruke: da sistematizuje i formalizuje aktuelno okvirno saznanje o predmetu istraţivanja. koje se odnose na snagu iskaza (emocionalnost. Dakle kodeks sadrţi a)definicije-osnovnih kategorija sadrţaja onoga što je reĉeno.PRIMER II-Novinar B u listu X obaveštava o govoru politiĉara. ciljevi. adresata.2 ponašanje autora 1.Drugi podaci su podaci izraţeni kroz stavove. i sadrţini i formi u koju oni uobliĉavaju poruku i interpretaciju. postupci operacije. 5)Metodi i sredtsva ostvarivanja aktivnosti i ciljeva(po obliku i suštini):autora. 2.1 Nastanak iskaza 1. referat. doprinose i otpore pojedinih subjekata. simbole. adresata. 3. adresata. preferencijalni i identifikacioni.

podataka i saznanja. ideološke i pol. . Test u politikološkim istraţivanjima Test je vrlo raširena pojava i vrlo upotrebljavana metoda u ukupnoj istraţivaĉkoj praksi. .. naukama su:  Testovi psihomotornih sposobnosti kojima se utvrĊuju sposobnosti reagovanja na spoljašnje nadraţaje.testovi informisanosti . nauka: 1.testovi vrednosne odn. objektivno sadrţe komponente svih metoda prikupljanja podataka. već neki od njih imaju preteţno karakteristike posmatranja. osposobljenosti 3. Ne mogu se sve vrste testova svrstati u isptivanje.  Testovi psihiĉkih i mentalnih sposobnosti u koje spadaju testovi znanja. PREDMET ISTRAŢIVANJA . a neki karakteristike eksperimenta. Neposredan rad na analizi dokumenata. da posluţi kao osnova za izradu obrasca za sakupljanje podataka. metoda provere sposobnosti znanja. sloţeni = nesrodna materija. a testovi znanja. Najvaţniji su sa stanovišta metodologije pol. u unapred utvrĊenim uslovima i na unapred utvrĊen naĉin. 2.da usmeri napore u istraţivanju. zato ga svrstavamo u operativne metode. SLOŢENOST – moţemo razlikovati tri potkriterijuma: . sloţen = raznovrsni zadaci ĉije rešavanje zahteva razne aktivnosti. ali se ne moţe smatrati oblikom ili tehnikom nijedne od njih. već je najsrodnija eksperimentu. da posluţi kao osnova za opisivanje pojave tj. asocijacija. testovi veštine imaju najviše svojstava laboratorijskog eksperimenta. Testovi se mogu klasifikovati po više kriterijuma. pamćenja. umenja i psiho-fiziĉkih reakcija. za tretman dokumenata. opredeljenosti .broj zadataka – jednostavan bi sadrţao samo jedan zadatak. spretnost. SVOJSTVO ZADATAKA I OBLICI IZVRŠENJA podrazumeva više potkriterijuma: Prema bitnim svojstvima postavljanja zadataka i njihovog rešavanja razlikujemo: a.. Test se moţe definisati kao sistem zadataka ĉije se rešenje traţi od ispitanika u unapred odreĊenom vremenu. Npr. 35)110. inteligenicje. prostoru. Procedura i instrument realizacije testa u njegovim raznovrsnim oblicima. kao što su brzina.testovi znanja o politici i u funkciji politike .testovi akcione sposobnosti odn.istovrsnost zadataka – jednostavan = istovrsne zadatke i istovrsne aktivnosti prilikom njihovog rešavanja. a sloţen više zadataka. Osnovna je razlika u fazi sakupljanja podataka koja podrazumeva:1)ostvarivanje uvida u dokument i konstatovanje prisustva-odsustva podataka 2)Identifikaciju i klasifikovanje podataka 3)selekciju i obeleţavanje relevantnih podataka 4)unošenje podataka u obrazac. idejnih opredeljenje itd imaju sve karakteristike intervjua ili ankete. Opšti predmet istraţivanja u društvenim i pol.Njeno najrasprostranjenije znaĉenje je provera. inaĉe ima sve faze kao i svako drugo istraţivanje. testove praktiĉnih radnji koji mogu da sadrţe zahteve: 51 . izdrţljivost itd.istorodnost materije – jednostavni = zadaci sa srodnom materijom.

Pogodan je za istraţivanje pamćenja a u pol. 3) testovi liĉnosti – kojima se mere interesi. opravdanje. veštine i navike. testovi vrednovanja – obaveza testiranog izbor.višestrukog izbora . Kljuĉ za vrednovanje rezultata i njegova tumaĉenja prave se kao pregled taĉnih odgovora. ali je vrednovanje i tumaĉenje sloţeniji. Pominju se: . tipa zadataka. u upitnom obliku koji zahteva odgovor odreĊenog sadrţaja i u odreĊenoj formi. Izrada kljuĉa je veoma sloţena i podrazumeva izradu modela (¨idealnog tipa¨) i ocenjivanje kompetentnog ţirija. Kao najvaţnije vrste testova navode se: 1) testovi znanja – kojima se istraţuje znanje. i b.. stavovi. naukama za istraţivanje pol. testovi primene znanja 2) testovi sposobnosti – kojima se mere senzorne. usmeno izlaganje na odreĊenu temu. To su: 1. ocena. kao: testovi koji zahtevaju konstruisanje iskaza – mogu postaviti zahtev u dva oblika. Izrada kljuĉa je u osnovnom jednostavna. Unete reĉi treba da budu ili one izostavljene ili sadrţajno sliĉne njima. naroĉito ako se radi o testiranju pol.. emotivne karkateristike. papir – olovka c. dokumenta. odreĊena vrednosti ili ponašanja. On je problematiĉne valjanosti i niske pouzdanosti. 4) projektivni testovi – ĉiji je predmet liĉnost. temperament. tako da on oĉuva smisao. mehaniĉke i motorne sposobnosti. opredeljenosti. uglavnom se pominju tri osnovna tipa: b. pol. usmenoj ili likovnoj ili u kombinovanoj formi koji se realizuju . testovi dopunjavanja – zahteva se od testiranog da popuni praznine u tekstu. zahtev za baţdarenošću – to je u suštini nauĉno i praktiĉna proverenost valjanosti testa. Druga varijanta ovog testa postavlja zahtev da se izvrše odreĊene radnje.tipovi dvoĉlanog izbora .poznavanje ĉinjenica Tri su bitna metodološko – metodska zahteva bez ĉijeg ispunjenja test ne moţe da bude valjan. testovi izbora ponuĊenog rešenja – podrazumeva zahtev da testirani od više ponuĊenih modaliteta iskaza. obrazovanje. opredeljenosti i osposobljenosti za pol. obrazovanosti. 3. koherentnost i konzistentnost testa. testovi iskaza u pisanoj. 52 da se obave odreĊene radnje bez zahteva da se proizvede materijalno dobro ali se definisanim efektom izvršenih radnji. 2. npr. Ovi testovi se klasifikuju po podruĉjima obrazovanja a razlikuju se: a. karakter. izrada odreĊenog pol.sreĊivanje . ĉin Vaţan je i kriterijum konstrukcije testa odn.analogije . mentalne. što nije sadrţaj pol. zahtev za relijabilnošću – podrazumeva unutrašnju sistematiĉnost. osim izuzetno. da se proizvede odreĊena materijalna stvar.nadopunjavanja .uporeĊivanje . jer se liste taĉnih odgovora lako prave. odabere i oznaĉi odgovarajući. itd. testovi poznavanja ĉinjenica. Prvo. delovanje. testovi prepoznavanja iskaza – moţe da bude oznaĉavanje već ponuĊenog modaliteta ili davanje samostalnog odgovora. usmeni d. Izrada kljuĉa se sastoji od pregleda taĉnih odgovora i njihovog eventualnog vrednovanja. Kriterijum naĉina rešavanja zadataka. rangovanje. zahtev za diskriminativnošću – insistira na spreĉavanju višeznaĉnosti zadatak i njihovih rešenja i kolebanja oko njihove valjanosti i vrednosti.- b.dosećanja . nauka.

Tu se pominju razni registri (popisi.. On zahteva da se: a. dva su osnovna izvora:  masovnost. osnovanosti. Ali u sferi socijalne politike odn. naukama  problemi valjane izrade instrumenata i kljuĉa testa 36)111.) 2. Biografska metoda Biografska metoda spada u kvalitativne metode odn. recimo istraţivaĉ).Autobiografije nemogu da budu anonimne jer onda nisu proverljive i ruši se princip komplementarnosti. uporeĊivanje. Prikupljanje autobiografija konkursom ni danas ni poslednjih 50 godina ne bi imalo uspeha bar iz sledećih razloga:1)Nenaviknutost. 5) formiranje zakljuĉaka. Biografska metoda u pol. aktera prema davanju podataka o sebi.2)Nenaviknutost i zaziranje od obraćanja javnosti. da se meĊusobno porede i dopunjuju sva liĉna i institucionalna dokumenta. Tri su osnovne situacije biografske metode:  kada su liĉni i isntitucionalni dokumenti jedini izvori. Razlikuju se dve osnovne vrste liĉnih dokumenata: 1. meĊusobno odrede i dopunjuju sva liĉna dokumenta. dnevnik istraţivaĉa. ponovljivosti i u velikoj pouzdanosti rezultata. posmatranjem itd. i ne koristi se ĉesto. finansijskog poslaovanja i drugih aktivnosti oko istraţivanja. Dve su grupe takvih dokumenata: pisma autobiografije (izvorni pisani iskazi autora o sopstvenom ţivotu) za razliku od biografija (koje se smatraju iskazima koje je kasnije oblikovao posrednik. konstatovanje iskaza. relativno visoke cene. 2) izbor izvora podataka i naĉina dolaţenja do podataka (jedno lice. Teškoće za njegovo konstruisanje su velike. nauci nije naroĉito afirmisana zbog: dinamiĉnosti pol. analitiĉki – kojima se evidentiraju iskazi koji se ponavljaju i oni koji se retko javljaju. Osnovna ideja biografske metode je da se na osnovu liĉnih dokumenata.3)Raširenog uverenja da to niĉemu ne vodi. koji imaju sva svojstva valjanih izvora sazna i subjektivna komponenta objektivnih situacija. standardizovanosti. evidencija prepiske.). ni u svetu ni kod nas. socijalnog rada 53 .. u metode kvalitativnih istraţivanja. crkvena organizacija. itd. b. 3) prikupljanje podataka odn. 4) analiza i ocena prikupljene graĊe.)  kada se liĉni i isntitucionalni dokumenti javljaju kao pomoćni izvori. zbog velikih troškova primene. podaci dobijeni anketom. dugotrajnosti istraţivanja. liĉna dokumenta ĉiji je stvaralac jedinica posmatranja. sloţenost i varijabilnost predmeta istraţivanja u pol.  kada su liĉni i isntitucionalni dokumenti glavni izvori. pregledi): glavni – u koje se upisuju svi dokumenti. njeno izuĉavanje. više njih. liĉnih dokumenata i formiranje baznih podataka od njih. sistematiĉnosti. velikog angaţovanja kadrova itd. ona koja nastaju po sluţbenoj evidenciji u odreĊenim istitucijama (policija. Procedura istraţivanja biografskom metodom odvija se sledećim redosledom: 1) detaljna informisanja o predmetu istraţivanja i sredini – što se inaĉe ostvaruje izradom projekata istraţivanja. uzorci subjekata. škole. drutšvene organizacije i institucije za socijalni rad. ali se koriste i pomoćni (npr.Prednosti testa su u njegovoj velikoj prodornosti. pojava. Princip komplemetarnosti je veoma znaĉajan u primeni biografske metode. odbojnosti pol. Nastala je posle I svetskog rata.

valjanost. sve dok nije obuhvaćeno dovoljno liĉnosti tako da se ne mogu prebrojavati i da se na osnovu toga mogu vršiti statistiĉki postupci i uopštavanja. 6. 37) 112. jeste i instrument društveno – pol. društveno svrsishodan instrument je onaj s kojim u kontaktu neće doći do nepovoljnih društveno – pol. da se tim instrumentima. pouzdanost instrumenata – sposobnost da obbezbedi dosledno istinite podatke o istom predmetu u nepromenjenom stanju i uslovima. prodornost. društvena svrsishodnost. adekvatnost predmetu istraţivanja. praktičnost. komparacije. 9. 5. podesnost da se dobijeni podaci porede sa podacima iz drugih istraţivanja ili sa podacima dobijenih razliĉitim instrumentima u okviru istog istraţivanja. beleţaka.posmatranje. 12.tako i u pol. je jedino svojstvo na kome se u društvenim naukama posebno ne instistira. pojava ima veliki znaĉaj. 7. 3. normiranost. 38)113. formalizovanost). objektivnost tj. što podrazumeva lako rukovanje u primeni instrumenata prilikom sakupljanja podtaka. a ne samo grube razlike izmeĊu razliĉitih svojstava.dnevnika. komparabilnost tj. To praktiĉno znaĉi. što podrazumeva kompleksnu podobnost za saznavanje istinitih i prikrivenih podataka o pojavi. Svaki instrument istraţivanja. znaĉi utvrĊivanje istih stalnih merila stabilne vrednosti instrumenata i odnosi se prvenstveno na upotrebljene skale. ali koje u istraţivanju pol. 8. istraţivaĉke aktivnosti s treće i instrumenata za prikupljanje podataka s ĉetvrte 54 . naukama.dobija karakteristiku metoda praktiĉnog struĉnog socijalnog rada i predstavlja nauĉnu osnovu za ¨socijalnu terapiju¨. nemogućnost odstupanja od utvrĊenog okvira jednog znaĉenja ili vrednosti. realnosti ko izvora podataka s druge. odnosa. osim kodeksa i obrasca za analizu dokumenata. Biografska metoda postavlja sledeća pitanja: 1)Da li je beografska metoda zaista metoda?Ova metoda ima jednu specifiĉnost a to je proizvodnja dokumenata po zahtevu istraţivaĉa u obliku autobiografija. Osnovni zahtevi prema instrumentima istraţivanja Kao i u svim drugim. diskriminativnost. ova metoda se moţe smatrati kvalitativnom. 11. sposobnost svakog dela instrumenta da obezbedi jedno slaganje – neslaganje ispoljavanja istovrsnih – raznovrsnih svojstava u podacima tog dela instrumenta. što podrazumeva što manje vremena i što manje sredstava za što veće rezultate.Kada se uz korišćenje dokumenata koriste i intervjui. 4. osetljivost. 2. ekonomičnost. Indikatori i instrumenti Indikatorima se ostvaruje neposredna veza izmeĊu nacrta nauĉne zamisli s jedne. faktiĉki imamo MSS. reagovanja i raspoloţenja. i da su tako sakupljeni podaci pogodni za dalji tretman i zakljuĉiavnje na osnovu njih. od instrumenata istraţivanja zahteva se: 1. baţdarenost (standardizovanost. Dakle. podobnost instrumenata da evidentira i nijanse u razlikama unutar istog svojstva. odnose direktno na stavove hipoteza. objektivnih podataka o subjektu sa subjektivno datim podacima. elastičnost. 10.Da li je biografska metoda iskljuĉivo kvalitativna metoda? Sve dok istraţivanje koncentrisano na jednu ili nekoliko liĉnosti. jednoznaĉnost instrumenata. prilagodljivost instrumenata prema karakteristikama ispitanika i situacije. posredstvom indikatora. ukupno sakupljaju podaci koji se.

jedan indikator u jednom anketnom upitniku ili u osnovi za razgovor predstavlja jedno pitanje. pa ga treba povezati sa drugim indikatorima i formirati celinu. Ovo je posebno izrazito u analizi dokumenata i prilikom ispitivanja. kakvo?. Stoga se izradi instrumenata i pristupa polazeći neposredno od indikatora.drugoj. nije merenja. Uslovno. ĉiji se odgovori nalaze u odnosu meĊusobne uslovljenosti. što praktiĉno znaĉi da u vezi sa svakim njegovim ĉiniocem treba razviti pitanja: ima li. po pravilu se integriše sa pitanjem ¨ima li¨. Indikatori se misaonim postupkom pretvaraju u pitanje: ima li? (postoji li). a kvalitativnu analizu dokumenata uĉinilo bi nemogućom. indikator je manifestacija koja se odnosi na grupu-kolektivitet. Jedan od znaĉajnih i nezaobilaznih indikatora je redovno prisustvovanje sednicama organa. zašto? Ovako shvaćena navedena 4 pitanja ukazuju na pogrešnost shvatanja istraţivanja kao iskljuĉivo merenja. a moţe se javiti i kao centralno pitanje baterije. i pored najšireg shvatanja merenja. Indikator je nuţno smisaon i odreĊen kontekstom hipoteze. pismenim) Pitanje ¨koliko¨. identifikacioni (konstatovanje prostog – sloţenog. te zahteva dalje razlaganje. zajednice.Stoga treba prihvatiti stanovište da svako konstatovanje prisustva-odsustva. organizacije i sl.) smisao vrednovanja (dobro – loše. Uzmimo za primer angaţovanost ĉlanova organa u radu organa. Podataka ima i kada indikatora za jednu pojavu nema.Drugi vrednosni smisao(smisao vrednovanja).moţe se prihvatiti da je elementarni indikator.strane. zašto. već moţe biti integrisano u prethodno “koliko”m stoga što se odgovori na ovakvo pitanje “mogu” dobiti posredno. a ponekad i poistovećuju. u uputniku ili u osnovu za razgovor moţe se javiti kao sistematski niz vezanih pitanja. U drugom sluĉaju jedan indikator zahteva jednostavnu celinu u instrumentu.Podatak da je ĉlan A prisustvovao prvoj sednici nije još nikakav indikator. ĉinioce strukture i sastava. Na primer u anketnom upitniku ili osnovi za razgovor. prihvatljivo – neprihvatljivo) Pitanje orijentisano na prvi smisao ne mora se iskazivati posebno. pa ga ne treba razlagati. zahteva poseban tretman. i prvenstveno se odnosi na jedinice prostora. indikator je sloţen. O istim indikatorima moguće je sakupljati razliĉite podatke i razliĉitim instrumentima. dovoljna su jednom postavljena pitanja. kada je predmet istraţivanja pojedinac. više indikatora je obuhvaćeno jednim pitanjem. jednak podatku. odgovor se pribavlja opaţanjem ili iskazom(usmenim. koliko?. U prvom sluĉaju indikator u instrumentu nuţno zahteva celoviti deo instrumenta-segment.U politikološkim istraţivanjima imamo u vidu grupe.trećoj i ostalim sednicama. odgovorima na pitanje “koliko”. meĊusobno povezanim u celinu i osmišljeni. sa ostalima. Vrednosni smisao se 55 . a svaki od njih se javlja kao modalitet mogućeg odgovora. mada je uputnije formirati skale unutar njih. indikator je jednostavan. a svaki od njih se javlja kao varijanta. Na pitanje: ima li. Indikator i podatak se u literaturi i istraţivaĉkim projektima nedovoljno razlikuju. Prilikom postavljanja ovih pitanja javljaju se uglavnom tri osnovne situacije: a. Podatak je neutralan i dobija svoj smisao u istraţivanju u relaciji sa indikatorom. postoji li. aktivnosti i odnosa). za koju će biti postavljena ova pitanja. Indikator postoji i kada podataka o njemu nema i kada su podaci nesigurni ili nedovoljni. U trećem sluĉaju jedna jednostavna celina instrumenata obuhvata više indikatora. a formira se nizom smisaono povezanih i organizovanih podataka. Na primer. paralelna i istovremeno moguća. Ta razlika postoji i veoma je znaĉajna. ĉinioce funkcije (delatnosti. korisno – štetno. c. Tek podaci o njegovom prisustvovanju u prvoj. jakog – slabog itd. su indikator. velikog – malog. Pitanje ¨kako¨ moţe imati dva osnovna smisla. Na primer. indikator je elementaran i nesamostalan. koliko. Takvo shvatanje iskljuĉivalo bi mogućnost istraţivanja pojedinaĉnih sluĉajeva. kako to utvrditi? b. ipak se i ono moţe kombinovati sa prethodnim.

Konvencionalno merenje moţe se koristiti tako što se mogu utvrĊivati dimenzije prostora na kome se jedna akcija ostvaruje (npr. Razne pojave mere se na razne naĉine zavisno od njihove prirode odn. razlike i sliĉnosti kojom se pojavljuju izmeĊu odreĊenih predmeta ili njihovih svojstava. merila kojima ćemo izvršiti merenje odn. analize dokumenata i ex post facto eksperimenta. Konvencionalna nula je društvenim dogovorom utvrĊena najniţa taĉka od koje poĉinje merenje. već ih moţe biti više. osnovne vrste i osnovni tipovi skala 56 . „bliţe dalje”. uĉestalost. Ovo merenje dozvoljava utvrĊivanje veliĉina manjih od nule odn.  konvencionalno – u svojoj osnovi ima konvencionalnu nulu. Merenjem se postiţe povezivnje teorijskih iskaza – hipoteza sa empirijskom osnovnom. dakle sve što operiše odreĊenim relacionim sudovima. Merenje je procedura sistematskog utvrĊivanja kvantitativnog svojstva neke pojave definisanim i odgovarajućim merama i merilima. 2. 40)115. Merenje u politikološkim istraţivanjima: pojam. procedura kojom se uspostavlja sistematski odnos izmeĊu predmeta. merila i mere. Ova tri naĉina merenja primenjuju se u politikološkim istraţivanjima. podrška. merila i mere. meriti. Skaliranje kao osnovna procedura intuitivnog merenja: pojam. standardizuju itd. Ovo merenje ima precizno utvrĊene mere (kao što su m – za duţinu.U politikološkim istraţivanjima I uopšte u politikološkim I društvenim naukama ĉesti su iskazi:broj. Ovo merenje nije proizvoljno. a jedinice merenja su prirodne odn. celine koje se mogu smatrati realitetima. broj kilometara preĊenih u odreĊenom maršu. intenziteta socijalne distance.) Intuitivna metoda se koristi za merenje najosteljivijih predmeta istraţivanja u politikologiji. Tako se egzaktna primenjuju priutvrĊivanju broja stanovnika. ĉlanova organa. Ristić smatra: Bez merenja bi bila nemoguća mnogovrsna empirijska istraţivanja i razvoj nauke kakav poznajemo. merenja.obim. 3. Merenje ĉine sledeći ĉinioci: 1. predmet merenja ĉija se svojstva i odredbe strogo definišu opštom definicijom. U praksi merenja postoje tri osnovne vrste:  egzaktno – u svojoj osnovi ima apsolutnu nulu. trajanje. 4. usmerenosti. Bez takvog povezivanja mnoge hipoteze i teorije ne bi mogle da budu stavljene na iskustvenu proveru. Takva su merenja stavova tj. brzina. osnovni činioci i osnovne vrste U društvenim naukama merenje je našlo široku primenu tek uoĉi i posle II svetskog rata.Svi ovi i drugi iskazi ukazuju na odreĊene veliĉine koje se mogu utvrĊivatimeriti na razne naĉine. povorka duga odreĊen broj metara. i ono ima utvrĊena merila i mere u obliku skala koje se odreĊenim procedurama baţdare. Specifiĉnost ove vrste merenja je u tome što ne mora da bude jedan ocenjivaĉ – procenjivaĉ. drţavljanja. stepen za temperaturu itd. Osnovni metod ove vrste merenja je prebrojavanje. 5.)  intuitivno – podrazumeva ocenu ili procenu predmeta istraţivanja odn. To znaĉi da se za njih utvrĊuju razne. ispod nule. subjekt koji izvodi merenja predmeta primenom merila i metode. svojstava. udaljenost.prvenstveno usmerava na sakupljanje subjektivnih podataka i koristi se uglavnom u okvirima ispitivanja. mera kao jedinica kojom se utvrĊuju i izraţavaju veliĉine – koliĉine i koje su ugraĊene u merila.koliĉina. kg – za masu. 39)114.Pojmom “merenje” obuhvatamo već svako poreĊenje veliĉina koje operišu sudovima “manje-više”.Pojam merenje se u društvenim i poltiĉkim naukama upotrebljava u mnogom širem smislu. temperature na kojoj se skup odrţaa itd. ĉlanova stranaka – jednom reĉju svega što se manifestuje u obliku odreĊenih materijalnih jedinica. slaganja itd. njima prilagoĊene procedure. itd.gustina. merilac. kojom se konkretizuje ono što će se meriti.

ali je zato širina njene upotrebljivosti uţa. ali ne i apsolutna taĉka mrţnjena svih teĉnosti. Pri tom. preko formiranja uzorka. Npr. bodovi. Nešto više pruţa jedna njena varijanta koja se naziva skalom delimiĉne uporedivosti. ali zato najšire upotrebljiva. već neki imaju sva a neki samo neka svojstva kriterijuma. Tu liniju prvo razdelimo na dva jednaka dela. zatim izmeĊu prvog i pretposlednjeg. izraţava kroz pitanja ili zahtev: ¨Kojom ocenom biste ocenili znaĉaj 9 dole navedenih pitanja. Tu povezanost zamišljamo kao jednu liniju koja zapoĉinje pozitivnim i završava negativnim polom. Ono je pokušaj objektivizacije i kvantifikacije kvalitativnih. Ona pruţa najveće mogućnosti za statistiĉki i matematiĉki tretman u obradi. Pozitivan pol obeleţavamo sa 1 a negativan sa 0. kao i da se poreĊenjem zahvata više od dva ĉlana. To je jednostavno redosled ĉlanova na skali formiran prema izrazitosti jednog ili više svojstava. stvarnog odsustva odreĊenog obeleţja. Nasuprot otme. Unutar toga. Na taj naĉin smo dobili intervale izmeĊu pozitivnog i neutralnog odn. tokom sakupljanja podataka. Za ovu skalu je karakteristiĉno da se kriterijum poreĊenja sastoji od dva ili više svojstava. 57 . pojava. kao i izmeĊu neutralne i negativne taĉke. razlika izmeĊu svakog pojedinaĉnog ĉlana moţe biti razliĉita. ima dva ĉlana i njen je iskaz: jedan ĉlan klase više ĉlan nego drugi. U ĉetiri osnovne opšte skale uvršćuju se:  Nominalna skala koja se i ne moţe smatrati pravom skalom zato što se njome zaista samo evidentira postojanje razlika unutar iste klase bez iskazivanja veliĉine razlike. ali izmeĊu njih postoji bitna razlika po tome što ova skala poĉinje od apsolutne nule tj. stepeni i sl. Dalje moţemo podeliti razmak izmeĊu poĉetne taĉke i neutralne. zakljuĉno sa verifikacijom hipoteza i zakljuĉivanjem. a planom obrade utvrĊuju se merenja kojima će biti izloţeni prikupljeni podaci. zamisli se kao veliĉina koja ima svoj poĉetak i kraj odn. utvrĊujući srednju taĉku koju moţemo oznaĉiti kao neutralnu. IzmeĊu svih ĉlanova ne moţe se napraviti kontinuirani poredak. Postupak izrade skala izgleda ovako: neka pojava. svojstvo itd. Ova skala je dosta pogodna za ugraĊivanje u instrumente prikupljanja podataka. verbalnih. Najveća razlika je izmeĊu prvog i poslednjeg ĉlana na skali. Kao merne jedinice u ovoj skali mogu se javiti ocene.govori o faktiĉkom nepostojanju obelešja. Ova i prethodna skala ugraĊuju se u delove instrumenata kojima se sakupljaju kvalitativni podaci. Svaka od ovih skala ima razliĉitu vrednost i upotrebljivost u merenju pol.  Intervalna skala je konstituisana tako da uvek pokazuje utvrĊena rastojanja izmeĊu ĉlanova pomoću iste merne jedinice koja poĉinje merenje od nule. već samo da su razlike prisutne i da rastu od vrha ka dnu. Obiĉno se vezuje. njihove obrade. za sadrţaj rada vaših poslanika u nerdnom periodu?¨  Racio – skala ima sliĉna svojstva kao i intervalna. Merenje se vrši u toku istraţivanja poĉev od utvrĊivanja statistiĉke mase. pomoću njihovog prevoĊenja sa nenumeriĉkih na numeriĉke iskaze. Skaliranje je veoma rašireno u svim istraţivanjima. Ova nula se zove konvencionalna nula zato što je utvrĊena društvenom konvencijom. iskaz ¨porodica bez dece nema ni jedno dete¨ . i tako redom. kontinuelne uporedivosti. Ona po pravilu. nenumeriĉkih podataka. svoj pozitivan i negativan pol. zato što svi ĉlanovi koji se porede nemaju svojstva sadrţana u kriterijumima poreĊenja.Skaliranje je osnovna procedura intuitivnog merenja. a skale osnovni instrumenti takvog merenja.  Ordinalna skala je skala proste. i na kraju racio skala koja je najprodornija. Nula stepeni Celzijusovih je konvencionalna nula – taĉka mrţnjena vode. skala ne pokazuje veliĉinu razlika. Nominalna je najmanje prodorna. Stoga se odreĊeni instrumenti merenja ugraĊuju u instrumente sakupljanja podataka. Ta dva suprotna pola meĊusobno su povezana. za njom sledi ordinalna pa intervalna. izmeĊu neutralnog i negativnog.

skale deskriptivne tehnike (Smitova i adaptirana Ohajo – skala Norta i Herta). I. Identifikacija statistiĉke mase podrazumeva: Jasno definisanje svojstava koja jednu jedinicu stvarnosti odreĊuju kao jedinicu predmetne statistiĉke mase. ) Izrada uzoraka Ekonomiĉnost i reprezentativnost uzoraka dva su istovremena. sociometrijska merenja. Otkrivanje broja i rasporeda statistiĉke mase. U svim naukama i nauĉnim disciplinama statistiĉka metoda je primenjiva. 2) utvrĊivanje tzv.Mogući su razni tipovi skala. stratifikovani uzorak. skale unutrašnje koegzistencije. namerni uzorak. U politikološkim istraţivanjima kod nas najviše su korišćene skale procene. skale rangovanja. Zakljuĉci statistiĉke metode izgraĊuju kao induktivni zakljuĉci tj. ali teško uskladiva cilja. Za izradu namernog uzorka neophodna su znatna proverena prethodna saznanja i strogi matematiĉki proraĉuni. ako se svaki stav o svakom pojedinaĉnom ĉlanu smatra premisom. postoje dva tipa uzorka. Osnovni postupci formiranja uzorka po sluĉajnom izboru su: 1) utvrĊivanje evidencije statistiĉke mase. Kada se formira nameran uzorak subjekata koji će biti predmet istraţivanja. Ako kojom srećom dobijete samo 42 ili 43. 41)47. kao zakljuĉci koji se izvode iz više premisa. zakonima verovatnoće i statistiĉkim zakonima. Generalizacija do koje se dolazi statistiĉkom metodom je induktivna. to znači da u okviru istog pričate ne samo 41. koje se sastoje iz mnoštva jedinica. odreĊenog broja jedinica statistiĉke mase pri ĉemu su i broj jedinica i obuhvaćene jedinice odreĊeni po valjanom kriterijumu. te su tako steĉena saznanja uglavnom verovatna. skale procene (rejting skale). Statistička opštenaučna metoda (pojam i osnovne etape primene) (ako dobijete pitanje 41. zatim su utvrĊene kvote i na kraju i same jedinice mogu da budu namerno izabrane. onda samo njih obraĎujete) Statistiĉka metoda odnosi se na istraţivanje masovnih pojava. skale koje se svrstavaju u deskriptivne tehnike i skale unutrašnje koegzistencije. ali je najĉešće upotrebljiv tzv. uzorak koji se konstruiše metodom sluĉajnog izbora i drugo. 3) izbor broja od koga se zapoĉinje prebrojavanje odnosno izbor jedinica za uzorak. II. kao kriterijum koristi se njihova pretpostavljena 58 42 . Prvi ĉin primene statistiĉke metode jeste identifikacija statistiĉke mase. Kada je statistiĉka masa identifikovana moţe se opredeliti za istraţivanje popisom tj. prvo. već i 42. mada su razlike u primeni evidentne. On proizilazi iz svojstava predmeta. Tako se javljaju skale socijalne distance (najpoznatija je Bogardusova). 43. Otkrivanje i utvrĊivanje izvora podataka o statistiĉkoj masi i proceduru korišćenja i vrednovanja izvora i njihovog sadrţaja. obuhvatom svih jedinica statistiĉke mase ili pomoću uzoraka tj. Reprezentativnost zahteva zastupljenost jedinica u uzorku koja će kvalitativno i srazmerno predstavljati statistiĉku masu. vrste hipoteza i indikatora istraţivanja. zasnovana na statistiĉkoj indukciji. Ekonomiĉnost podrazumeva što manji utrošak sredstava i rada u postizanju odgovarajućeg kvaliteta i obima saznanja. Nameran uzorak je uzorak ĉija je veliĉina unapred utvrĊena po odreĊenom kriterijumu. IzmeĊu ova dva tipa postoji ĉitav niz raznih uzoraka. Sve jedinice koje mogu spadati u predmet istraţivanja i koje su obuhvaćene pojmom predmeta istraţivanja. ĉine statistiĉku masu. mnoštva pojedinaĉnog. ¨koraka¨ pri izdvajanju jedinica iz mase iuvršćavanju u uzorak.

dakle. kao što se ne mogu samostalni. znaĉi njihova upotrebljivost. Aritmetiĉka sredina je naĉešći oblik izraĉunavanja srednje vrednosti odn. forma. (sekularna tendencija razvitka pojave) Najĉešći postupci metode su prebrojavanje. Formiranje statistiĉkih serija Formiranje serije podataka spada u fazu sreĊivanja i obrade podataka. U tom uzorku strate koje obuhvataju veoma malo jedinica statistiĉke mase. verodostojnost i dostupnost. )Statistiĉka analiza Statistiĉki podaci sreĊeni u statistiĉke i dinamiĉke serije analiziraju se da bi se otkrili struktura. Saznanja o tome stiĉu se izraĉunavanjem sekularne tendencije razvitka pojave koja je poznatija pod nazivom ¨trend¨. odredaba. ali su neizbeţni kvalitativno – kvantitativni i hronološki. V. Poznate su tri osnovne vrste analiza: statička. Naime. Geografski podaci mogu da budu korišćeni kao ĉinioci serije ili samo kao oznaka mesta na kome se realizuje kretanje pojave koju opisujemo serijom. ¨distribucije frekvencije¨. Stratifikovani uzorak moţe se smatrati prelaznom varijantnom. kada postoje dovoljna saznanja o sastavu statistiĉke mase moţe se u cilju pouzdanije reprezentativnosti opredeliti da svaki karakteristiĉan deo statistiĉke mase bude proporcionalno zastupljen u uzorku. Svojstva društvenih i pol. podaci se prikupljaju tehnikama. To je taĉka na skali iznad koje se i ispod koje se nalazi po 50% sluĉajeva. Osnovni predmet saznanja dinamiĉkim analizama su vremenske varijacije svojstava. podaci o svojstvima uvek se moraju sakupljati a sa njima su u neraskidivoj vezi kvantitativni. Dinamiĉke serije opisuju kretanja. kada se formira nameran uzorak izvora podataka primenjuje se više kriterijuma meĊu kojima su njihova sadrţajnost. MeĊutim ove nedostatke moguće je otkloniti odgovarajućim ponderisanjem. sakupljati ni hronološki ni geografski podaci. Mod takoĊe spada 59 43 . Saglasno tome. kao i izraĉunavanjem periodiĉnih oscilacija. III. Postoji više varijanata ovog tipa uzorka. Od prikupljenih podataka mogu se obrazovati dve osnovne vrste serija: statiĉke i dinamiĉke. ĉinilaca pojava ili samih pojava. Izraĉunavanje medijane takoĊe spada u postupke izraĉunavanje mere centralne tendencije – srednje vrednosti. Sve vrste podataka mogu da budu ĉinioci dinamiĉke serije. niz stanja u raznim vremenskim momentima na samo jednom odreĊenom prostoru ili na više njih. Statiĉkim serijama opisuje se stanje i za njih se koriste kvalitativno – kvantitativni i geografski podaci. raznih grupa podataka. U svim sluĉajevima uzorak treba da zadovolji zahteve statistiĉke i društvene reprezentativnosti. kojom se otkrivaju kretanja odreĊenih pojava i korelaciona analiza. Time se remeti proporcija pa su mogućnosti saznanja o kvantitetima umanjene. Suštinska uloga formiranja serija jeste da se njima statistiĉki opiše istraţivana pojava. povećavaju se na raĉun strata sa najviše jedinica. meĊusobni uticaji ĉinilaca strukture i dinamike odigravanja istraţivanih pojava. Tako je moguć stratifikovan uzorak sa deformisanim prporcijama. hronološki i geografski podaci. Podaci koje u okviru statistiĉke metode sakupljamo iskazuju odreĊena svojstva (kvalitete) u odreĊenoj koliĉini (kvantitete) u odreĊenom vremenu (hronološki) i na odreĊenom prostoru (geografski). kojom se saznaju odreĊene strukture. Ne mogu se odvojeno sakupljati samo kvantitativni podaci. Kvalitativni podaci. instrumentima i postupcima metoda prikupljanja podataka. IV. dinamička. kojom se otkrivaju postojanje i bitne karakteristike veza izmeĊu podataka odn.reprezentativna kompetentnost. pojava daju prioritet dinamiĉkim serijama i korelacionim analizama. što ne obezbeĊuje dovoljnu osnovu za zakljuĉivanje. Prikupljanje podataka Statistiĉka metoda ne koristi iskljuĉivo svoje instrumente za prikupljanje podataka niti ih posebno razvija. izraĉunavanje procenata i izraĉunavanje srednje vrednosti.

medijani kvartalne devijacije.meĊu proporcijama 2. b. zatim iz podataka grupisanih po frekvenciji. konfrontiranje parova radi utvrĊivanja znaĉajnosti razlika: . ¨kvalitativnih¨ podataka statistiĉkom merom. Tako su poznate potpuna. javljaju se tri vrste tabela: obradne – ĉija je uloga radna i pomoćna. Veoma su znaĉajni za izraĉunavanje korelacija. U statistiĉkoj metodi bitna je uloga generalizacije. naroĉito u prognostiĉkim istraţivanjima. formi. Koncipiranje sistema tabela i svake tabele posebno. Standardna devijacija mase ima nešto veću vrednost od standardne devijacije uzorka. Ova vrednost se kreće od + 1 do – 1. i to je skor koji se najviše koristi u skali podataka i moţe da bude ¨sirov¨ i ¨pravi¨. Obiĉno se koriste tzv. Vrednost korelacije utvrĊuje se merenjem koeficijenta korelacije – numeriĉka vrednost kojom se oznaĉava stepen povezanosti izmeĊu dve promenljive pojave. Najĉešći su izraĉunavanja korelacija prema odnosu elemenata. Osnovni delovi tabele su: naslov. i najĉešće su celi kontinuirani brojevi sa pozitivnim predznakom. Zato je obrazac nešto drugaĉiji n = (fd2) / (n – 1). Mere korelacije su bitan ĉinilac statistiĉke metode. ukupan apsolutni iznos (sigma) od kojeg se izraĉunavaju relativni brojevi. Veoma vaţan postupak statistiĉke metode. zatim kao klasifikacija podataka po odreĊenom principu. potom kao posebno formiranje i iskazivanje serija u skladu sa predmetom istraţivanja i ciljevima itd. To su u prvom redu: 1. i .meĊu aritmetiĉkim sredinama. kolona tabele i suma – zbirovi podataka u redovima i kolonama. Aritemtiĉkoj sredini najviše odgovaraju izraĉunavanja standardne i proseĉne devijacije. U izraĉunavanju varijabilnosti koristi se i izraĉunavanje percentilnog odstupanja. kojima se saznaje kakvo je odstupanje podataka od srednje vrednosti. grupisanih u razrede i pomoću proizvoljne polazne taĉke. ciljni proces podrazumeva sledeće postupke: a. osnov je statistiĉke analize a u nekim sluĉajevima i osnov statistiĉkih podataka. pretkolone (vertikalno). Korelacija se moţe izraĉunavati primenom više modela. Tabeliranje kao smisaoni. Iskazivanje podataka Iskazivanje podataka se realizuje kao pregled opšte evidencije podataka. U funkciji statistiĉke generalizacije poznato je više postupaka testiranja znaĉajnosti razlika izmeĊu statistiĉkih vrednosti. Z skorovi su sirovi. Statistiĉki postupci obuhvataju i izraĉunavanje standardnih skorova i standardnih korelata kao mera poreĊenja. I T skorovi formiraju se na osnovu sirovih skorova. zatim po rangu elemenata. Standardna devijacija sredine uzorka izraĉunava se iz frekvencije obeleţja. a modu totalnog opsega. pretvoreni u relativno standarnde jedinice (¨sigme rastojanja¨). To znaĉi da je svaka tabela definisana po sadrţaju. analitiĉke – koje već same po sebi predstavljaju stepen analize i ilustrativne – koje verbalni iskaz (pisani ili usmeni) ilustruju ili imaju svojstva argumenata. korelacija po vezama elemenata. VI. i po osnovnom znaĉenju to je povezanost izmeĊu promenljivih vrednosti. Korišćenje tabela u nauĉno – saznajnom postupku 60 . iz odstupanja od prave sredine uzorka i na osnovu broja jedinica uzorka po obrascu: n = (fd2) / n. redni broj. Treba pomenuti i Hi kvadrat kojim se pokazuje verovatnost tj. korelacija po serijama elemenata. zaglavlje tabele (horizontalno). Izraĉunavanje mera centralne tendencije podrazumeva i utvrĊivanje mera njihove varijabilnosti. Ova mera polazi od postavke o ¨nultoj hipotezi¨. Z i T skorovi. Izraĉunavanje standardne devijacije moguće je iz negrupisanih podataka.u oblik izraĉunavanja srednje vrednosti. nepotpuna i verovatna generalizacija. Po pravilu. ulozi u nauĉnom saznanju i odnosu prema drugim tabelama i naĉinima iskazivanja podataka. Izrada tabela c. polja tabele. Iskazivanje i predstavljanje podataka tabelama. analiza varijanse kojom se testira znaĉajnost razlike izmeĊu više aritmetiĉkih sredina i interni i eksterni varijabilitet. jeste proraĉunavanje standardne devijacije sredine uzorka i standardne devijacije sredine mase.

Neposredna generalizacija ostvaruje se izraĉunavanjem srednje vrednosti mase na osnovu uzoraka ili popisa. Saznajna uloga opštenauĉne statistiĉke metode predmet je paţnje savremenih metodologa. Statistiĉkom metodom stiĉu se nauĉna saznanja na osnovu izvesnog broja ĉlanova skupa niza pojava ili dogaĊaja o proseĉnom obeleţju u celoj skupini ili definisanoj masi pojava. ali ne i od hipotetiĉke-deduktivne metode sa kojom se proţima.ĉinilaca. Bliţi uvid u ostvarivanje “posredne” saznajne uloge statistiĉke metode pokazaće svu uslovnost podele na neposrednu i posrednu ulogu. Posredna generalizacija izvodi se na osnovu više uzoraka. dok se to statistiĉkom metodom ne ĉini.svojstava.preko kvantitativnih odreĊenosti numeriĉkih izraţenih 2)Opisivanje sukcesivnih stanja pojava odnosno njihovih obeleţja. Jedina vaţna razlika u grafiĉkom predstavljanju vezana je za karakteristike predmeta na koji se podaci odnose (na statiĉku odn. Statistiĉka metoda se ne moţe identifikovati sa eksperimentalnom metodom zato što se pravim laboratorijskim eksperimentom ĉulno praktiĉnom delatnošću proizvode odreĊene nove situacije. Najĉešći oblici grafiĉkog predstavljanja su grafikoni pravougaonih slika. verovatnoće.njihovih odredaba.ĉime iskazuje promene. 61 . poligoni frekvencija. u prvom redu indukcija i generalizacija. pa smo je kvalifikovali kao induktivnogeneralizatorsku. 3)Vršenje funkcija kvazieksperimenata(ex post facto i prirodnog) kao i ostvarivanje izvesnih svojstava koja je pribliţavaju i omogućuju ukljuĉivanje u pravi eksperiment. indukcijom. stvari svojstva itd.opštenauĉne statistiĉke metode se samo uslovno tako moţe oznaĉiti. tendencije i trendove. VIII.U osnovi statistiĉke metode su. histogrami frekvencija.Prednost tabeliranja i grafiĉkog prikazivanja podataka je u ureĊenosti i preglednosti. Sadrţaji zakljuĉaka su odreĊena stanja i tendencije. Neposrednu saznajnu ulogu ova metoda ostvaruje kroz:1)Opisivanje pojava. IzvoĊenje pravilnosti i zakonitosti Poslednja faza u primeni statistiĉke metode jeste konstatovanje odreĊenih pravilnosti i zakonitosti u razvoju odreĊenih procesa pojava ili njihovih delova i svojstava. MeĊutim sloţenost statistiĉke metode koja je kvalifikuje kao sloţeniju od analitiĉko-deduktivne i aksiomatske. Posredna saznajna uloga. Tumaĉenje rezultata statistiĉke analize i izvoĊenje zakljuĉaka Osnovni zadatak statistiĉke metode je izvoĊenje direktnih i indirektnih generalizacija manjeg ili većeg stepena istinitosti odn. Preko formiranja nauĉne hipoteze i raĉuna verovatnoće formiraju se statistiĉki zakoni koji su osnova nauĉnih zakona u okviru odreĊene nauke. ogiva frekvencije i Gausova kriva. upućuje na razlikovanje neposredne i posredne gnoseološke uloge. VII. relativno jednostavnijih sadrţaja. 44) Saznajna uloga i ograniĉenost opštenauĉne statistiĉke metode. Grafikoni spadaju u red jednostavnih predstavljanja.Razlog tome je što se ona ostvaruje preko statistiĉke indukcije i statistiĉke generalizacije. grafikoni krugova. Osnove za ovaj odnos sa eksperimentom je u tome što: a) statistiĉka metoda podrazumeva ĉulno-praktiĉnu delatnost kao istraţivaĉki postupak i kao predmet empirijskih istraţivanja b)podrazumeva teorijsku obradu i interpretaciju ĉulno-praktiĉne delatnosti. Time se stvara osnova za zakljuĉivanje o perspektivi i omogućava predviĊanje. dinamiĉku odredbu) i na sloţenost sadrţaja koji se predstavlja.

po kojoj imamo 4 tipa skala: nominalnu.Uzorak treba da reprezentuje pojavu. kao i metoda sluĉajnog izbora ne podrazumeva proizvoljan izbor. ponašanju svojstvima itd.Otkrivanje opštosti i pravilnosti mogu da budu raznog dometa i znaĉaja. neposredni ili posredni.Ovim su već dati osnovi i okviri za reprezentativnost uzorka. a kvalitativna odreĊenost samo pomoću kvantitativne. dimenzionirani opaţaji indikatora i 62 .Osim toga. Druga – teškoća je što se statistiĉkom metodom saznaje opšte preko pojedinaĉnog. dolazi postupak testiranja uzorka koji uvaţava sve zahteve vremenske i prostorne rasprostranjenosti pojave i bitnih obeleţja sadrţaja i forme. obradi. Manja su ograniĉenja u saznavanju konaĉnih skupina. statistiĉkih. i indikatora. faze.. multivalentnom analizom(multivarijantnom).Uostalom statistiĉkom metodom se i ne saznaje univerzalno. a moglo bi se reći i u naukama uopšte postoje jedinstvena osnovna pravila postupanja sa podacima. dokazivanja i opovrgavanja hipoteza. Za sva istraţivanja u društvenim naukama. a kvantitativni se uvek odnose na kvalitativne. MeĊutim kao opšti problem nauĉnog predviĊanja u oblastima za koje vaţe samo relativne uniformnosti i jednoobrazovanosti. Treći Segment odnosi se na nauĉno objašnjenje veoma sloţenih i varijabilnih pojava u kojima ne moţemo da otkrijemo stabilnije zakonitosti. i tehniĉkih postupaka kontrole.ograniĉenje javlja se iz zahteva za reprezentativnošću uzorka i preporuke da se reprezentativni uzorak formira metodom sluĉajnog izbora. već izbor po strogim pravilima. već preteţno i proseĉno opšte. Ne mogu se poreći izuzetan znaĉaj prognostiĉke moći statistiĉke metode. izradi plana uzorka i izboru uzorka prethodi prostorno i vremensko odreĊivanje predmeta. To stanovište je izraţeno i klasifikacijom skala. Ima shvatanja koja poistovećuju statistiku sa merenjima. epistemoloških. ordinalnu. apsolutno opšte. naroĉito u oblasti društvenih i politiĉkih nauka. Opštenauĉna statistiĉka metoda sadrţi i druga ograniĉenja: Prvo-. hipoteza. Svoj stav zasnivaju i opravdavaju postulatom da je svaka kvantifikacija merenje. empirijska ili kompleksna. podataka moţe se definisati kao konzistentan sistem logiĉkih. klasifikovanje grupisanje i kombinovanja podataka svih vrsta u skladu sa osnovnom zamisli o predmetu istraţivanja i prema odredbama pravila istinitog mišljenja. veća kada se radi o beskonaĉnom. odnosno kvalitativni su sadrţani u kvantitativnim. Drugi segment odnosi se na istraţivanje i otkrivanje uzroka upotrebom Milovih kanona. Treće. bila ona teorijska. ali ne izraţava dovoljno uslovljenosti i meĊuzavisnosti kvalitativnog i kvantitativnog. intervalnu. Ĉetvrti segment ĉini nauĉno predviĊanje kretanja i razvoja procesa i pojava posredstvom trenda. koja je u projektu istraţivanja definisani predmet istraţivanja. i racio skalu.Statistiĉkom metodom prikupljaju se kvalitativni odnosno kvantitativni podaci. neposredno saznanje tiĉe se kvantitativne odreĊenosti i u njenog numeriĉkog izraza. Ne sme se zaboraviti da su podaci bili oni.Potrebno je zadovoljiti i statistiĉku i društvenu reprezentativnost.faktorskom analizom itd.I na kraju. javlja se ĉinjenica da se o budućnosti zakljuĉuje na osnovu prošlog ĉija ponovljivost nije niĉim garantovana. ali posredstvom statistiĉke indukcije.Prvi segment takve uloge je otkrivanje i utvrĊivanje opštosti i pravilnosti u sastavu. 45)Sredjivanje i obrada podataka: pojam. struktura plana obrade Podaci se sakupljaju i obradjuju u svim vrstama naucnih istrazivanja. Shodno njihovim osnovnim odredbama. što takoĊe podrazumeva statistiĉku indukciju i generalizaciju.Ova formulacija naglašava znaĉajnu teškoću. odreĊenih pojava. te nam za to sluţe statistiĉki zakoni sa statistiĉkom indukcijom i generalizacijom. od strogo ograniĉenih do statistiĉkih zakona.

tabele. veze izmedju podataka u zakljucivanju znatno su slozenije . Tri su bitna razloga za to: I. U politikoloskim istrazivanjima obrada i koriscenje podataka su osetljiviji nego u nekim drugom drustvenim naukama. II. Celokupan rad sa sakupljenim podacima moze se podeliti na tri osnovne faze: (1) SREDJIVANJE PODATAKA. Prvo. koja obuhvata: a) koncipiranje i planiranje analize b) analizu kao misaoni proces koji se vrsi kroz: • ocenu podataka • izbor i primenu analitickog postupka • verifikaciju hipotezama (3) ZAKLJUCIVANJE O POJAVI – izrada izvestaja o naucnom saznanju i koriscenje rezultata naucnog saznanja. Trece. Za svaku od navedenih faza rada na obradi i analizi podataka priprema se veci broj planova:  Za prvu fazu sredjivanja podataka se priprema: ▪ plan i uputstvo za logicku i tehnicku kontrolu ▪ klasifikacija koja sadrzi kategorijalni sistem i kodeks sifara ▪ plan tabeliranja i nacrta tabela ▪ plan oblika iskazivanja podataka  Za drugu fazu analizu podataka pripremaju se: ▪ plan i uputstvo za analizu ▪ plan i uputstvo za proveru hipoteze ▪ plan koriscenja analitickih tehnika  Za trecu fazu priprema se plan izvestaja.U izvesnim sluĉajevima moguće je pripremati i osnovu za zakljuĉivanje o pojavi izvedenu iz plana i uputstva za proveru hipoteza. odvija sve vreme. grafikoni i sli. što je pogrešno. 63 . III. Drugo. a ta nijansa ima cesto znacenje sustinskog. u cije okvire spadaju: a) kontrola podataka(logiĉka i tehniĉka) b) klasifikacija obelezja podataka prema njihovim svojstvima c) obrada i iskazivanje podataka u vidu standardnih. u istrazivanju politickih pojava direktni i indirektni podaci o indikatorima hipoteza razlikuju se samo za nijansu.da su uslovljeni primenjenim metodama i tehnikama(instrumentima i postupcima) sakupljana. brojnije i prikrivenije nego u drugim naukama. Taj rad se sve do iskazivanja podataka. (2) ANALIZA PODATAKA. grupnih iskaza kao sto su serije. Zaboravljanje toga dovodi do identifikacije obrade podataka preteţno ili iskljuĉivo sa statistiĉkim tretmanom podataka. Za sva istrazivanja u drustvenim naukama ali i u naukama uopste postoje jedinstvena osnovna pravila postupanja sa podacima. SreĊivanje obrada i analiza podataka zapoĉinju stvarno još u toku prikupljanja podataka na terenu. statisticka pravila i znacajnosti u zakljucivanju o politickim pojavama nemaju uvek onu vrednost kakvu imaju u drugim naukama.

Kontrola podataka Kontrolom podataka spreĉavaju se. Moţe se reći da je ona svrsishodna iz sledećih razloga: 1. Reperi mogu biti totalni – kada se njima proveravaju svi drugi podaci. i parcijalni – kada se njima proveravaju samo grupe podataka istog sadrţaja. pre sakupljanja podataka. mada je verovatno da bi se u kljuĉnim pitanjima to postiglo. Tehniĉkom kontrolom se sve greške prvo otkrivaju i obeleţavaju. pa se kasnije. Zato se insistira na kontroli koja se obezbeĊuje u toku istraţivanja aktivnošću kontrolora na terenu. da se unapred konstruisana klasifikacija ĉesto ne podudara sa obeleţjima podataka te da je. ali se proverava po uvidu u podatke. ĉvrstoj. reper je kao podatak taĉno ĉinjeniĉno stanje b. u vezi sa njima odluĉuje. jednostavnija je i jeftinija od ponovnog istraţivanja. U istraţivanju politiĉih pojava. nema garancije da bi se naknadnim istraţivanjem sve greške otkrile i otklonile. 2. ugraĊivanjem kontrolnih segmenata u instrumente. bliskoj i izvesnoj vezi. a ĉak i ako se po vaţećim pravilima otklone. drugo. Osnovni instrument su tzv. da mogu biti posledica sluĉajne tehniĉke greške u toku prikupljanja podataka ili greške u logiĉkom konceptu ili u pogrešnosti teorije koja je osnova koncepta istraţivanja. treba da je u skladu sa principima pouzdanosti i ekonomiĉnosti. Reperi su podaci koji su ranije prikupljeni ili su poznati iz drugih izvora i odnose se na istu jedinicu istraţivanja koja se podvrgava kontroli. sami podaci su toliko deformisani da se dovodi u pitanje vrednost istraţivanja. 47)117. neposredno je povezan sa podacima koji se proveravaju Logiĉka kontrola. posle logiĉke kontrole rad je znatno efikasniji i rezultati taĉniji. 3. osnova za razgovor u neusmerenom intervjuu). 4. kao i drugi postupci u istraţivanju. Prema ostalim podacima nalaze se u odreĊenoj. pa je 64 . svakodnevnim komuniciranjem sa prikupljaĉima podataka itd. Zadatak te kontrole je da utvrdi pravilnost korišćenja instrumenata u istraţivanju i nedostatke koji su nastali zbog nepravilnog rada u sakupljanju podataka.46)116. Bitna svojstva upotrebljivih repera su: a. Logiĉka kontrola je znatno teţa. mnogobrojne su situacije gde se greške ne mogu lako otkloniti. u skladu sa hipotezama. po sakupljanju podataka treba rekonstruisati povećanjem broja ĉlanova uvoĊenjem novih. u daljem postupku. Njena svrsishodnost upravo i proizilazi iz ovih principa. u nekim sluĉajevima objektivno nije moguće ponoviti istraţivanje zato što se pojava izmenila ili išĉezla. ¨reperi¨ od ĉije vrednosti i valjanosti zavise vrednost i valjanost logiĉke kontrole. S obzirom da greške mogu biti tehniĉke i logiĉko – epistemološke tj. odlikuje se obiljem informacija c. izgraĊuje se unapred. Klasifikacija obeleţja podataka Klasifikacija obeleţja podataka po pravilu. ili suţavati izbacivanjem nekih ĉlanova. otkrivaju i otklanjaju greške uĉinjene prilikom prikupljanja podataka. neki instrumenti mogu u celini ili delimiĉno biti nestandardizovani (npr. indikatorima i sadrţajima instrumenata. Tri su momenta koja uvek moramo imati u vidu: prvo. vrši se prvo tehniĉka kontrola. propisivanjem rukovanja sa popunjenim obrascima. ako se ĉak i pristupi dopunskom radu na terenu.

svaka unapred data klasifikacija obeleţja podataka samo okvirna; treće, uvid u podatke moţe da podstakne i usmeri procese mišljenja u nekim ranije nepredviĊenim pravcima, što moţe zahtevati i neke nove klasifikacije. Istraţivanja pol. pojava stoga zahtevaju da se klasifikacija obeleţja podataka shvati i primenjuje kao višeetapna delatnost, koja ima najmanje tri etape: 1. prilikom utvrĊivanja mogućih indikatora i njihovog odabiranja, 2. prilikom izrade instrumenata, 3. prilikom uvida u prikupljene podatke. Obeleţja podataka su njihova svojstva odreĊena njihovom predmetnošću, izborom, njihovom prirodom. Po tim obeleţjima oni se mogu razvrstati u kvalitativne, kombinovane ili prelazne, zatim, na objektivne i subjektivne, dalje, na podatke intenziteta i podatke smera. Kriterijum klasifikovanja – razvrstavanja obeleţja pod odreĊene modalitete je tzv. ¨krucijalno¨ svojstvo. Ono se odnosi na sve pojavne oblike svojstva odreĊenog obeleţja i istovremeno, na sve jedinice istraţivanja koje razvrstavamo. Krucijalno svojstvo mora da ispunjava dva bitna uslova: da bude dovoljna obuhvatno da bude dovoljno selektivno Na taj naĉin klasifikacija omogućava: a. da se utvrĊuje prisustvo (odsustvo) svojstva svake jedinice istraţivanja, b. da se utvrĊuje zajedniĉka karakteristika jedinica izraţena krucijalnim svojstvom, c. da se kalsifikacija primenjuje bez ostatka. Krucijalno svojstvo moţe biti: prirodno – veštaĉko teritorijalno* originalno izvedeno tipološko* logiĉko, konvencionalno i prigodno* normativno* arbitrarno hronološko, itd. *najĉešća su i najvaţnija u istraţivanju pol. pojava Najmanje su pogodna i vredna prigodno – arbitrarna krucijalna svojstva. Poznato je više principa i postupaka u izradi klasifikacije, ali su meĊu najvaţnijim: 1) princip rašĉlanavanja u okviru koga imamo: princip divizije, gde svaki ĉlan izraţava karakteritike celine; princip participacije, gde svaki ĉlan klasifikacije ne mora da izraţava karakteristike celine; 2) postupak saţimanja, kojim se više sliĉnih, raznovrsnih svojstava konstruiše jedan modalitet – jedan ĉlan klasifikacije. Uzmimo da je krucijalno svojstvo pol. aktivnost uopšte. Rašĉlanavanjem, principom divizije, mogli bismo da formiramo ĉlanove klasifikacije: a) aktivan, b) vrlo aktivan, c) izuzetno aktivan. (aktivan je karakteristika celine) Za istraţivanje u pol. naukama prihvatljiviji je princip participacije, na jednom polu bi stajali najaktivniji a na drugom oni koji ne sudeluju u pol. aktivnosti. Klasifikacija obeleţja podataka jeste jedna misaona sistematizacija konkretnih obeleţja u masi podataka, klasifikacija determiniše mogućnost razvrstavanja – grupisanja podataka i njihovog iskazivanja na odreĊene naĉine.

48)118. Šifriranje podataka
Šifriranje podataka je prvi postupak u obradi podataka i postupak primene klasifikacije obeleţja podataka. Ono je opredeljeno sledećim odlukama istraţivanja: 65

1. odlukom o naĉinu (tehnici) obrade podataka. Moguće je opredeliti se za ruĉnu, mašinsku, elektronsku obradu, koja obuhvata razvrstavanje i prebrojavanje; 2. odlukom o razvrstavanju pojedinaĉnih podataka u grupe prema identiĉnim ili sliĉnim svojstvima jedinice istraţivanja prema unapred utvrĊenoj klasifikaciji; 3. odlukom o obeleţjima koja će biti prebrojavanja i o obliku u kome će dobijeni rezultati biti iskazani, Odluku o tehnici – naĉinu na koje će operacije šifriranja, razvrstavanja, prebrojavanja i iskazivanja biti izvršene, istraţivaĉ donosi na osnovu: a. raspoloţivih sredstava, finansijskih i tehniĉkih; b. raspoloţivih kadrova, i to njihovog broja i osposobljenosti za obavljanje odreĊenih poslova; c. brojnosti i karakteristika jedinica istraţivanja i prikupljenih podataka; d. nivoa taĉnosti i nauĉnog saznanja, odn. od koncepta obrade i broja i vrste ukrštanja podataka kao i drugih neophodnih matematiĉkih postupaka, e. raspoloţivog vremena za obradu podataka. Šifriranje ili signiranje podataka je prvi postupak posle kontrole podataka, a u jednostavnijim istraţivanjima, paralelni, istovremeni postupak sa kontrolom podataka. To je obeleţavanje podataka – grupa podataka znakom, unapred utvrĊenim kodeksom šifara. Kodeks šifara je dokument saĉinjen na osnovu klasifikacije obeleţja podataka odn. odgovarajućeg kategorijalnog sistema i modaliteta koji on sadrţi, iskazujući ih u obliku simbola. Ovi simboli se organizuju u kodeksu šifara uz nuţno poštovanje principa konvencionalnosti, iskljuĉivosti i asocijativnosti. Šifre mogu biti:  numeriĉke, najĉešće sastavljene od arapskih brojeva i na principu dekadnog sistema (0 – 9). U praksi se ipak, susreću, i kombinovane numeriĉke šifre, sastavljene od rimskih i arapskih brojeva, pri ĉemu rimski brojevi obeleţavaju opštije kategorije ili klase;  slovne, sastavljene od slova abecede odn. azbuke, bilo samo do malih ili velikih, bilo od njihove kombinacije;  grafiĉke, sastavljene od razliĉitih grafiĉkih oznaka, crteţa (najĉešće geometrijskih) itd;  kombinovane, najĉešće sastavljene od kombinacije numeriĉkih i slovnih simbola. Šifre mogu biti: jednostavne – jedna šifra, jedan sadrţaj; vezane – one koje se ponavljaju ili se vezuju za druge šifre; kombinovane – one koje izraţavaju vezu meĊu samostalnim svojstvima i više šifara kojima istovremeno izraţavamo više samostalnih svojstava.

49)119. Razvrstavanje i prebrojavanje podataka
O razvrstavanju i prebrojavanju podataka govori se kao o poslovima koji se neretko obavljaju istovremeno i zajedno. Za kvantitativna istraţivanja to ima smisla, ali za teorijska i kvalitativna istraţivanja taj stav ne vaţi. Razvrstavanje podataka o njihovim obeleţjima je postupak utvrĊivanja kvaliteta podataka u primeni klasifikacije i prilikom šifriranja. Ono se moţe odigravati potpuno nezavisno od prebrojavanja i moţe imati znaĉenje završnog postupka u obradi podataka. Dakle, o razvrstavanje – je postupak utvrĊivanja spoljašnjih i unutrašnjih svojstava podataka, odnosa izmeĊu njih i grupisanja u celine (nizove, serije, skupove itd), klase ili vrste, prema utvrĊenim obeleţjima srodnosti sadrţaja. o prebrojavanje – je postupak kojim se utvrĊuje kvantitet – broj, koliĉina odreĊenog svojstva odn. broj istraţivanih jedinica kje poseduju odreĊeno svojstvo. To je u stvari, utvrĊivanje ¨distribucije¨ - rasprostranjenosti i ¨frekvencije¨ - uĉestalosti odreĊenih svojstava. Prikupljeni podaci ĉiji se kvantitet 66

utvrĊuje prebrojavanjem, mogu se odnositi i na kvalitet – kvalitet svojstva pojave (npr. na intenzitet, smer pojave itd). Prebrojavanje podrazumeva korišćenje opštenauĉne statistiĉke metode, za utvrĊivanje kvantiteta i njihovo iskazivanje kroz statistiĉke serije. Za samo prebrojavanje bitna je upotreba analize, kao i korišćenje statistiĉke serije.

50)120. Ukrštanje, tabeliranje i iskazivanje podataka
Ukrštanje podataka je uslovljeno konceptom i planom analize, zakljuĉivanja i izveštaja o rezultatima istraţivanja i klasifikacijom podataka. Pojam ¨ukrštanje¨ odnosi se prvenstveno na statistiĉke podatke, ali ne mora samo na njih, moţe i kod drugih vrsta podataka, npr. u analizi pojmova i sl. Ukrštanje je kao misaoni postupak, dovoĊenje više grupa svojstava obeleţja istih jedinica istraţivanja u meĊusobnu vezu. Postupak ukršatanja podrazumeva: izbor podataka, - organizaciju i oblik tabele nivo – sloţenost ukrštanja - postupanja po drugim specifiĉnim zahtevima Prilikom ukrštanja potrebno je izvršiti sledeće radnje: 1. formira se zaglavlje tabele, koje sadrţi: naziv i redni broj tabele, apsolutni broj od koga se vrše sva potrebna izraĉunavanja, nazivi modaliteta svojstava obeleţja, podatak o obliku iskaza. 2. formira se, ako treba, pretkolona kojom se saopštavaju svojstva obeleţja, na koja se ukršteni podaci odnose. Ukrštanje podataka moţe biti jednostepeno i višestepeno, dok tabele mogu biti jednostavne, dakle bez ukrštanja podataka i sloţene, višestepene kroz koje se vrši ukrštanje više modaliteta svojstava razliĉitih obeleţja. Uobiĉajeno je i razlikovanje tabela po broju ulaza. Tako postoje najjednostavnije tabele sa jednim ulazom, tabele koje istovremeno obraĊuju dva obeleţja imaju dva ulaza, itd. Podaci moraju biti iskazani: jasno – tako da nema sumnje na šta se odnose, precizno – tako da iskljuĉuju svaku proizvoljnost znaĉenja, iscrpno – bez neopravdanog odbacivanja ili saţimanja podataka, logiĉno – tako da imaju prirodan red svojstava i logiĉan redosled pojmova, kondenzovano – tako da sadrţe samo podatke potrebne za razumevanje pojave na koju se odnose, pregledno tako da ih je lako uoĉavati i pratiti, konvencionalni – tako da se koriste uobiĉajeni,širem krugu poznati termini i iskazi. Podatke moţemo saopštiti: verbalno, pisanim putem simbolima numeriĉki, brojkama kombinovano (ĉest sluĉaj, mnogobrojni podaci) grafiĉki, pomoću crteţa i grafikona

51)121. Ocena podataka
Analiza podataka je misaona aktivnost uopštavanja podataka(u saznajne ĉinjenice), i formiranje odgovora na pitanja sadrţana u hipotezama ili jednostavnije, to je proveravanje hipoteza korišćenjem sakupljenih i obraĊenih podataka. Analiza podataka je faza nauĉnog saznanja koja prethodi nauĉnom zakljuĉivanju.Istraţivaĉ stiĉe mogućnost da oceni podatke tek u postupku analize, sreĊivanjem i povezivanjem podataka. Misaonom aktivnošću doći će do odreĊenih ĉinjenica. Pri tom podaci i ĉinjenice se razlikuju po tome što su podaci obaveštenja o realnom postojećem, o stvarnim ĉinjenicama 67

krucijalne saznajne ĉinjenice. 4) pribavljanje ocene valjanosti podataka od grupe eksperata za predmet istraţivanja. adekvatni i validni za predmet i hipoteze istraţivanja. pa je ukupna greška ravna njihovom zbiru ili umnošku. Budući da imamo kvalitativne i kvantitativne podatke.Ipak. Ocenom podataka. 5) utvrĊivanje stepena meĊusobne povezanosti podataka u okviru istog istraţivanja – ali prikupljenih posredstvom razliĉitih. ovaj postupak se smatra. jer se tako greške umanjuju i otklanjaju.Problemi se javljaju zbog toga što je veoma teško naći identiĉne indikatore. Analiza se izvodi po unapred utvrĊenom analaitiĉkom konceptu i planu.promena u predmetu istraţivanja. prevazilaze se u odreĊenoj meri povezivanjem nekoliko indikatora u simetriĉnu celinu. Analitiĉki postupak kao misaona aktivnost ostvaruje se kroz:1) razlaganje podataka na predmete(identifikovane po obliku) i na odnose(relacije) izmeĊu predmeta 2)PoreĊenje istovrsnih podataka. sreĊivanjem i obradom. moguće je oceniti podatke i tzv. odnosno javlja se kao prva faza analize. za kvantitativne podatke: da li valjano izraţavaju meru (rasprostranjenost. na osnovu teorijskih koncepata o predmetu istraţivanja.kompleksni indikator.Ispravnost ocene podataka ovim postupkom zavisi od ispravnosti teorijeteorijskog koncepta. 3) utvrĊivanje sadrţaja podataka sopstvenog sa sadrţajem podataka ranijih istraţivanja.Stoga se na ovaj naĉin ne moţe utvrditi šta je zaista sigurno. svojstvima i aktivnostima ispoljenih u stvarnosti. ocena podataka. za kvalitativne podatke: da li se podaci odnose sadrţajno na predmet istraţivanja.Problemi se javljaju zbog toga što se ĉesto ne moţe postići jedinstvena ocena svih eksperata. konstruisanje potrebnih krucijalnih saznajnih ĉinjenica. Svi ovi postupci ne omogućuju da se sa sigurnošću zakljuĉi o valjanosti prikupljenih podataka. 2) slaganje sadrţaja prikupljenih podataka – ĉinjenica. zato što prethodno nije poznata valjanost indikatora kojim se sluţimo u oceni podataka. prema tome. ublaţavaju korišćenjem većeg broja postupaka kada za to ima dovoljno sredstava. meĊusobno nezavisnih indikatora. Za verifikaciju hipoteza bitne su samo tzv. relacijama. Po posledicama koje izazivaju razlikujemo: a)Greške koje se u uzajamnom odnosu uvećavaju. egzaktnijim od drugih. Greške do kojih se dolazi u fazi analize mogu biti prouzrokovane greškama u ranijim fazama ili u toku primene analitiĉkih postupaka. Stoga. da li valjano izraţavaju smer i svojstvo pojava.) istraţivane pojave. ĉime se formira tzv.koje postoje nezavisno od našeg saznanja o njima. proveravajući njihovu logiĉku koherentnost 3) Konstatovanje ĉinjenica u vidu odreĊenih iskaza o predmetima. a na osnovu analitiĉkih pravila.Ako su svi eksperti iste struke. ĉime se obezbeĊuju valjanost misaone aktivnosti istraţivaĉa. Poznato je više postupaka za ocenu podataka: 1) logiĉka ocena sadrţaja podataka – najjednostavniji je i vrši se po pravilima logiĉkog mišljenja i ona je najmanje egzaktna. utvrĊuje se: a.”proseĉnim mišljenjem”. Ovi nedostaci se otklanjaju. utvrĊuje se da li su podaci dovoljni. b.b)pojedinaĉne greške se uzajamno potiru. 68 . Ocenom se utvrĊuje da li podaci omogućuju. ĉiji su predmet i ciljevi istraţivanja isti ili sliĉni. intenzitet itd. Ocena vrednosti podataka izvedena je i saglasna sa postupkom verifikacije hipoteza.Slaganje sadrţaja podataka odnosno razlike mogu biti proizvod grešaka. Realizacija analitiĉkog koncepta uslovljena je kvalitetom i kvantitetom fonda prikupljenih podataka. analizi neposredno prethodi. pa se stoga koriste sliĉni.

iskazivanju. Analitiĉki postupak kao misaona aktivnost ostvaruje se kroz: a.b)sluĉajne tehniĉke greške. Analiza se izvodi o unapred utvrĊenom analitiĉkom konceptu i planu.-kao i iz nepoštovanja metodoloških pravila i postulata(metodološka pristrasnost). analizi podataka(kabinetska pristrasnost). preduzimaju se mere predupreĊivanja:-ozbiljno precizno projektovanje -rigorozna primena pravila metoda -obuka saradnika -sistematska kontrola rada svih saradnika. Da bi se smanjila mogućnost sistematske greške. pa je ukupna greška ravna njihovom zbiru. kontinuiranim poretkom. Analitiĉki postupci razlikuju se po naĉinu na koji se svojstva pojave iskazuju. koja moţe da proistiĉe iz:-pogrešnog teorijskog koncepta(teorijska pristrasnost). 69 .Izvori grešaka su najĉešće u pristrasnosti istraţivaĉa. Izvori grešaka su najĉešće u pristrasnosti istraţivaĉa. Svojstva pojave mogu biti izraţena: diskretnim poretkom. Da bi se smanjila mogućnost pravljenja sluĉajnih grešaka. Svi oblici pristrasnosti daju:a)sistematsku grešku. greške koje se u uzajamnom odnosu uvećavaju. istraţivaĉ koristi-razvija što precizniji teorijski koncept i nauĉnu zamisao. nepoštovanja metodoloških pravila i postulata (metodološka pristrasnost). 52)122. Pri tome se nuţno uspostavlja veza izmeĊu prodornosti analitiĉkog postupka i vrste podataka. a na osnovu analitiĉkih pravila. rigorozno utvrĊuje i proverava indikatore.-Neadekvatnost postupka u prikupljanju podataka(terenska pristrasnost). koja moţe da proistiĉe iz: 1. moguće su greške. b. razvija i proverava što detaljnije planove i uputstva za rad u svakoj fazi istraţivanja. Minimum zahteva prema istraţivaĉu je da te greške oceni. 2. razlaganje podataka na predmete i na odnose izmeĊu predmeta. koje je inaĉe teško otkriti.-Neadekvatnost postupka u sreĊivanju. Analiza podataka je faza nauĉnog saznanja koja prethodi nauĉnom zakljuĉivanju. tako da u ukupnom konaĉnom rezultatu nemamo znaĉajnu grešku. b. ĉime se obzbeĊuju valjanost (objektivnost i pouzdanost) misaone aktivnosti istraţivaĉa. odnosno sistematske greške.nastoji da što potpunije obuĉi saradnike itd. pogrešnog teorijskog koncepta (teorijska pristrasnost). ali neki od njih sadrţe i ograniĉenja u pogledu poretka izraţavanja svojstava pojave. razlikujemo dve osnovne vrste grešaka: a. Izvor analitiĉkih postupaka zapoĉinje ocenom mogućnosti njihove primene na raspoloţivi fond podataka a u skaldu sa predmetom i ciljevima istraţivanja. svojstvima i aktivnostima ispoljenim u stvarnosti. neadekvatnog postupka u prikupljanju podataka (terenska pristrasnost). 3. c. ako već ne moţe da ih potpuno otkloni ili izbegne. preteţno pojedinaĉne. poretkom varijeteta Kvalitativni podaci izraţavaju svojstva koja najĉešće pripadaju diskretnim ili tipološkim porecima modaliteta. koje se meĊusobno ne kompenzuju već umnoţavaju. poreĊenje istovrsnih podataka proveravajući njihovu logiĉku koherentnost. Greške do kojih dolazi u fazi analize mogu biti prouzrokovane greškama u ranijim fazama ili u toku primene analitiĉkih postupaka. konstatovanje ĉinjenica u vidu odreĊenih iskaza o predmetima.potirati. U svakoj fazi istraţivanja pa i u fazi analize. Po posledicama koje izazivaju. Analiza podataka Analiza podataka je misaona aktivnost uopštavanja podataka (u saznajne ĉinjenice) i formiranja odgovora na pitanja sadrţana u hipotezama. a kvantitativni podaci uvek izraţavaju kontinuirani poredak. pojedinaĉne greške koje se uzajamno potiru. relacijama. koje se mogu uzajamno kompenzovati.

Da bi se smanjila mogućnost pravljenja sluĉajnih grešaka. 70 . itd. preduzimaju se mere predupreĊivanja: o ozbiljno. Procenti su iznos proporcije pomnoţen sa 100. To je vrednost obeleţja za tipiĉnu jedinicu. Medijana je mera centralne tendencije koja svojom vrednošću deli na dva jednaka dela razdeobu sreĊenu po veliĉini. o rigorozna primena pravila metoda. itd. preteţno pojedinaĉne. Uobiĉajeni postupci u tretmanu prikupljenih podataka u politikološkim istraţivanjima su: 1) prebrojavanje kojim se utvrĊuje broj jedinica obuhvaćenih istraţivanjem. geometrijska i harmonijska vrednost. u odnosu na apsolutne brojeve. osim srednje vrednosti. Numeričke razdeobe frekvencija nisu samo opis već i mera opisa skupa. analizi podataka (kabinetska pristrasnost). broj ispravno obraĊenih jedinica. 53)123. Njima se vrši statistiĉko kondezovanje ĉinilaca razdeobe otkrivanjem reprezentativne veliĉine tj. pri ĉemu je n jednako broju jedinica u skupu. Proporcijama se izraţava kvantitativan odnos dela prema celini korišćenjem raspona od 0 do 1. Svi oblici pristrasnosti daju:  sistematske greške. Koeficijent odnosa sluţi za konstruisanje stopa rasta (progresivnih – rastućih i regresivnih – opadajućih). precizno projektovanje.  sluĉajne tehniĉke greške. Aritmetička sredina je koliĉnik izmeĊu zbira svih vrednosti obeleţja u skupu jedinica i broja tih jedinica. Harmonijska sredina. koriste se mnogobrojne analitiĉke tehnike.koje se mogu uzajamno kompenzovati. kao ni geometrijska nije moguća ako je vrednost bilo kog ĉlana jednaka nuli. nova. neadekvatnost postupka u sreĊivanju. o sistematska kontrola rada svih saradnika. a. Statistički postupci koji se najčešće koriste u tretmanu prikupljenih podataka u politikološkim istarţivanjima U analizi podataka tj. koje je inaĉe teško otkriti. Prednost srednje aritmetiĉke vrednosti je kondenzovanost i jednostavnost utvrĊivanja i saopštavanja. izraĉunate srednje vrednosti – u koje spadaju aritmetiĉka. takoĊe. broj grešaka. Za opis skupa. koje se meĊusobno ne kompenzuju već umnoţavaju. Koeficijenti odnosa sluţe . za opisivanje skupa iskazivanjem odnosa kategorija izmeĊu sebe (npr. kao i utvrĊivanje srazmere jedne kategorije prema drugoj od koje zavisi (npr. o obuka saradnika. b. Harmonijska srednja vrednost koristi se povezano sa aritmetiĉkom sredinom za utvrĊivanje i otklanjanjerazlika izmeĊu rezultata dobijenih aritmetiĉkom sredinom i stvarnih vrednosti. Za proporcije i procente moţe se konstatovati da su. kvalitativno drugaĉija i potpunija informacija o uĉešću pojedinih grupa ili kategorija u raznim deobama.. Geometrijska srednja vrednost je n-ti koren iz proizvoda dobijenog mnoţenjem svih vrednosti razdeobe. mere centralne tendencije ili proseĉne. broj izabranih prema broju kandidovanih). srednje vrednosti razdeobe. njenih odnosa itd.koje omogućavaju poreĊenja više razdeoba (serija) sa istim kategorijama razliĉitih veliĉina. iskazivanju. pozicione srednje vrednosti – u koje spadaju medijana i modus. muških i ţenskih ĉlanova organizacije). neophodne su i varijacije odstupanja od srednjih vrednosti i izmeĊu sebe. utvrĊivanju odreĊenih svojstava pojave. 2) izraĉunavanje proporcije i procenata. Na nju utiĉu promene vrednosti obeleţja. potirati.4. a nedostatak znatno pojednostavljivanje i ogrubljavanje karakteristika skupa.

odnosima jedne nezavisne varijable sa više zavisnih. u koje spadaju: koeficijent varijacije i koeficijent kvartalne varijacije. znatno ublaţava uticaj ekstremnih vrednosti ispoljen u prethodnom razmaku varijacije. ali je sloţena za tumaĉenje i neophodna za uporeĊivanje u razliĉitim serijama. Interkvartalni razmak. odnosima više nezavisnih varijabli sa jednom zavisnom. 2. Stav hipoteze je iskazan odnos izmeĊu varijabli hipoteze. apsolutne. stava hipoteza i indikatora. Razmak varijacije je razlika izmeĊu najviše i najniţe vrednosti obeleţja. bilo da je razdeoba data u pojedinaĉnim ili u grupnim razmacima.Osim ove elementarne informacije o poĉetnim postupcima statistiĉkog opisivanja pojave. ali se zavisna varijabla ne moţe objašnjavati nezavisnom. nisu dovoljne za opis osnovnih karakteristika u razdeobi. Prosečno apsolutno odstupanje predstavlja odstupanje pojedinih vrednosti obeleţja u razdeobi. Provera hipoteza Procedura provere hipoteza veoma je sloţena i obuhvata postupke konstatovanja i shvatanja odnosa varijabli..Pogodna je za dalju matematiĉku obradu i statistiĉku analizu. koji predstavlja razliku izmeĊu trećeg i prvog kvartala.. Varijansa je centralni momenat. Moguća je razliĉita sloţenost stava hipoteza: od najjednostavnijeg koji je iskazan kao odnos dveju varijabli (jedne nezavisne i jedne zavisne) do sloţenog stava koji proizilazi iz odnosa tri ili više varijabli. 54. ĉime se izraţava pretpostavka o više uzroka i jedne posledice. proseĉno odstupanje i standardna devijacija.)Mere za utvrĊivanje Varijacija Za utvrĊivanje varijacija postoje dva tipa mera: 1. u koje spadaju: razmak varijacije.Modus je najĉešće ponavljana vrednost obeleţja u razdeobi jednog skupa. dat kao oblik kvadratnog odstupanja srednjeg apsolutnog odstupanja. što podrazumeva korišćenje i pridrţavanje pravila verovatnoće.. Ona se moţe odrediti kao kvadratni koren iz proseĉnog kvadratnog odstupanja (varijanse) pojedinih vrednosti obeleţja u razdeobi od njihove aritmetiĉke sredine. Korelacijom se iskazuju stepeni jaĉine odnosa. relativne. odnosom jedne nezavisne i jedne zavisne varijable. 2. njihovih karakteristika. s teţnjom da se zavisna varijabla oceni nezavisnom. Stav hipoteze izloţene proveri moţe da bude formiran: 1. neophodno je ukazati na ĉinjenicu da su istraţivanja politiĉkih pojava zasnovana na zakonima verovatnoće. interkvartalni razmak. ustanovljavanjem matematiĉke relacije i odreĊivanjem njihovog oblika i pravca. izraţen u procentima. 3. Ovo su hipoteze koje se bave uticajem jednog faktora na više pojava. dopunicu ako treba. Standardna devijacija spada u najznaĉajnije apsolutne mere varijacije. konfirmisati stavove hipoteze u društvenim naukama ili ih odbaciti. od svoje aritmetiĉke sredine. 55)124. manifestuje. Koeficijent varijacije je odnos izmeĊu standardne devijacije i aritmetiĉke sredine. Regresijom se smatraju stohastiĉke zavisnosti. Moţda treba ovo na dnu 621 ali to tek treba utvrditi. pa im se dodaju i mere razlika i vrednosti poloţaja. budući da otkrivaju samo jednu karakteristiku razdeobe (centralnu tendenciju).. kojim se uzajamna zavisnost pojava. Ovi postupci su sastavni delovi primene statistiĉke metode. Proverom treba potvrditi odn. Mere proseka iako veoma znaĉajne kao pokazatelj u opisu strukture u razdeobi i za komparaciju više razdeoba. izgleda. 71 .

uloge u hipotezama. iz navedenog primera jasno je da je neophodno proveriti pravi sadrţaj i znaĉenje stavova hipoteze. Ali odreĊeni indikatori moraju pokazivati da varijable. indikatori i podaci status argumenta. Ova procedura podrazumeva korišćenje svih adekvatnih analitiĉkih postupaka koje zahteva proces dokazivanja i opovrgavanja.njihovog sadrţaja. a posebno meĊusobnih odnosa i odnosa prema varijablama. svaka pojedinaĉno. Proverivši tako stav i varijable hipoteze moramo utvrditi koji nam indikatori-argumenti dokazuju da je stav hipoteze takvim kakvim ga shvatamo i da jeste istinit. Kod eksplikativnih hipoteza dokazuje se veza izmeĊu istraţivanih pojava. 4)Posle provere hipotetiĉke tvrdnje ne sme da ostane nerešen nijedan iskustveno zapaţen sluĉaj. Varijabla korišćenje listova jednom je zavisna(u odnosu na aktivnost) a jednom nezavisna(u odnosu na informisanost). jer ove hipoteze uvek izraţavaju tvrdnje da su razlike rezultat povezanosti istraţivanih pojava i stvarnosti. Indikatori se odnose na stav hipoteze i njime se ona potvrĊuje ili opovrgava. opovrgavanja. Naravno zavisno od predmeta i cilja istraţivanja. Mora se izbeći greška nedovoljnosti argumenta. proveru stava hipoteze. 3) Karakteristika analitiĉkih postupaka i tehnika. Provera hipoteza zahteva i odreĊena pravila 1)Provera hipoteza mora da bude u celini svog sadrţaja proveravana na isti naĉin. intenziteta. klasifikatorskih hipoteza. Uslovnost rezultata analitiĉkog postupka kojim verifikujemo hipoteze proizilazi iz:1) Mnoštvo jedinica obuhvaćenih pojavom. njihovog sadrţaja. sam istraţivaĉ nije u mogućnosti da sve obuhvati istraţivanjem. d. TakoĊe se javlja i pomoćni stav da korišćenje informativno-politiĉkih listova doprinosi informisanju.. U tom procesu se mora obezbediti valjanost argumenata i njihova adekvatnost. svojstava hipoteze više varijabli.U svim sluĉajevima provere hipoteze podrazumevaju se zahtevi za: a. zaista postoje. Glavni stav hipoteze glasi : “ Aktivnost uzrokuje informisanost”. Šta je istinski stav ove hipoteze? Prvo. moguće je konstatovati i da se stav hipoteze moţe razumeti: izmeĊu aktivnosti i informisanosti postoji meĊuzavisnost. da su karakteristiĉne po odreĊenim svojstvima. svojstava itd. strukture. glavni stav je da postoji veza izmeĊu aktivnosti i informisanosti. kod kojih je unapred poznato da u odreĊenim uslovima ne daju taĉan rezultat. Verifikacija deskriptivnih. sadrţajima itd. znaĉenja i odnosa sa indikatorima. 5)Moguće je proveravati samo pojedinaĉne konkrente hipoteze 6)Svaka samostalna hipoteza proverava se nezavisno i pojedinaĉno 7)IzmeĊu rezultata provera hipoteza o istom predmetu ne sme da postoji protivureĉnost. b. 2)Postojanja mogućnosti greške ĉiju veliĉinu ne moţe sa sigurnošću da utvrdi u vezi s’ rasprostranjenošću relativnih svojstva istraţivane pojave u stvarnosti. Pretpostavimo da pojedinaĉna hipoteza glasi: “Aktivnost biraĉa na izborima u vezi je sa informisanošću kojoj doprinosi korišćenje informativno politiĉkih listova. Dakle imamo glavni stav : Aktivnost uzrokuje informisanost. i pomoćni stav listovi doprinose informisanosti. proveru varijabli. njihovog sadrţaja. smatraćemo da je „aktivnost” nezavisna a „informisanost“ zavisna varijabla glavnog stava. 2)Priroda istraţivanja uslovljava naĉin provere hipoteza 3)Jednom hipotezom moţe se proveravati samo 1 istorodni sadrţajni okvir. kao i valjanost postupka. u kojoj hipoteza dobija status teze koja se dokazuje. proveru podataka. U suštini. c. greška zamena teza itd. proveru indikatora. 8) Istim podacima ne mogu se dokazivati 2 meĊusobna suprotna rezultata 72 . a to je moguće ako smo utvrdili koji indikatori dokazuju da varijable i njihovi odnosi postoje i da su takvi kakvim mi tvrdimo da jesu. a postupak status demonstracije dokaza. provera hipoteza je stroga procedura dokazivanja odn. izvršena je dokazivanjem postojanja znaĉajnosti razlika odnosa sliĉnosti. usmerenosti.

taĉnije do zakljuĉaka o pojedinaĉnoj hipotezi. Naučno zaključivanje na osnovu podataka Proces dokazivanja i opovrgavanja i zakljuĉivanje o predmetu istraţivanja na osnovu podataka. dokazivanje stava hipoteze. Pozitivan zakljuĉak o pojeidnaĉnoj hipotezi po pravilu je parcijalan i verovatan. kada su o ovim pojedinaĉnim zakljuĉci pozitivni na pribliţno isti naĉin. Na primer stav posebne hipoteze. u stavu hipoteze moţe se tvrditi pozitivno. procedura verifikacije hipoteze teĉe: provera podataka u vezi sa indikatorima. Većina komponenata situacije (npr. i „iskazima” i imaju svojstva dalje misaone obrade postojećih saznanja gotovo iskljuĉivo oslonjene na misaono analitiĉko-sintetiĉke osnove metode i oblike mišljenja. sledi postupak ocene vaţnosti pojedinaĉnih hipoteza po stav posebne hipoteze. o mogućnostima izlaska stranke na izbore je pozitivan. a neke pojedinaĉne hipoteze mogu tvrditi negativno. a posebno hipoteze ne razvijaju se do poţeljne mere. medijska pozicija. U teorijskim istraţivanjima zakljuĉivanje teĉe nešto drugaĉije. a da ipak o stavu posebne hipoteze zakljuĉak bude pozitivan. provera varijabli u vezi sa stavom hipoteze. za dokazivanje posebne hipoteze argumenti su pojedinaĉne hipoteze. U slauĉajevima u kojima svi zakljuĉci o pojedinaĉnimhipotezama nisu meĊusobno saglasni. ne moraju da oĉuvaju isti smer stava hipoteze. finansijsko stanje. Dakle.Prvo. normativna rešenja) mogu da budu nepovoljne i da zakljuĉci o pojedinaĉnim hipotezama budu nepovoljni. Pojedinaĉne hipoteze obraĊuju pojedine komponenete situacije za koju posebna hipoteza tvrdi da omogućava stranci izlazak na izbore. U empirijskim istraţivanjima zakljuĉivanje na osnovu podataka je induktivno.9) PotvrĊivanjem ili odbacivanjem jedne hipoteze nisu potvrĊene odnosno odbaĉene hipoteze sa suprotnim sadrţajem. 73 . Relativno je lako zakljuĉivanje o posebnim hipotezama. preteţno pozitivan kada je stav hipoteze saglasan sa većinom sluĉajeva. zakljuĉak moţe da bude: u potpunosti pozitivan kada je celina stava potvrĊena. opovrgavaju hipotezu. u mnogim teorijskim istraţivanjima projekat istraţivanja.Naime. MeĊutim. Zakljuĉci o posebnim hipotezama preuzimaju ulogu postulata o generalnoj hipotezi. provera indikatora u vezi sa varijablama i stavovima hipoteze. 56)125. Ono kreće od pojedinaĉnih podataka koji se javljaju kao premise: zakljuĉci o indikatorima preuzimaju ulogu premisa o varijablama i stavu hipoteze i tako se dolazi do zakljuĉka. Posebnu teškoću u zakljuĉivanju o hipotezama i na osnovu njihove verifikovanosti predstavlja ĉinjenica da pojedinaĉne hipoteze iako razgraĊuju posebnu. Zakljuĉivanje o generalnoj hipotezi takoĊe je induktivno i odigrava se kao zakljuĉivanje o posebnim hipotezama. S obzirom na to da se više pojedinaĉnih hipoteza povezuje sa posebnom hipotezom koju one razraĊuju. uravnoteţen kada je pribliţno isti broj situacija saglasnih i nesaglasnih sa stavom hipoteze ili kada nemamo dovoljno dokaza koji potvrĊuju odn. teĉe tokom celog procesa istraţivanja. ciljevi istraţivanja ostvaruju se tek formiranjem nauĉnih zakljuĉaka i na osnovu njih formiranje osnove teorije i metodologije.Neka od njih su “mišljenja“ o „mišljenjima“. provera odn. Moguće je da većina pojedinaĉnih hipoteza bude oznaĉena negativnim zakljuĉkom. Osim toga. Dovoljna je hipoteza sa pozitivnim stavom da je raspoloţenje biraĉa pozitivno prema stranci. pa da zakljuĉak o hipotezi bude pozitivan. MeĊutim. MeĊutim nepovoljni zakljuĉak u više pojedinaĉnih hipoteza ne determiniše stav posebne hipoteze. zakljuĉci se mogu kretati od onih koji su u potpunosti pozitivni do onih koji su negativni.

naprotiv. i zavisna varijabla (kao pretpostavljena posledica i obeleţena sa y) mogu se naći u više raznih pozicija u toku procedure multivarijantne analize. Miroslav Peĉujljić Multivarijantna analiza je oblik uzrocne analize.polne. U osnovi njene postavke je da drustvene pojave ne moraju i po pravilu nemaju samo jedan uzrok.Teorijska istraţivanja ne primenjuju strogu proceduru dokazivanja hipoteze i zakljuĉivanja na osnovu njih. mada postojanje korelacije ne mora da bude izraz uzroĉnog odnosa. U toku analize moţemo doći do otkrića da umesto uzroĉnoposlediĉnih odnosa XY imamo koincidenciju nezavisnih naporednih nizova: nezavisna (X). i statistiĉka korelacija. Pecujlic i Milic navode tri forme multivarijantne analize: uvodjenje faktora i uklanjanje prividne veze.). i na razne naĉine. i zavisne (y) varijable. ali je svaka od njih posledica drugih uzroka.t3. kontrolni ĉinilac za koji se moţe osnovano pretpostaviti da moţe uticati na zavisnu varijablu. Postupak teĉe na sledeći naĉin:1)UtvrĊuje se polazna situacija (xy) i vremenski redosledi (t1. 2)Proverava se da li se i u kom pravcu izmeĊu nezavisne (x). Dakle. u ovom sluĉaju odnos XY ne stoji. i zavisna (Y). Od metodologa društvenih nauka ovo analizom bavili su se kod nas Mihailo Đurić. oformljenih po raznim osnovama. ali da se moze utvrditi glavni uzrok. 57)Multivarijantna analiza: pojam i osnovne postavke (ostavljeno je mesto za grafikone(u knjizi) ako je to potrebno mada prof Areţina to nikome nije traţila). njena pretpostavka je da ocevidni uzrok uopste to ne mora da bude. interpretacija.Razumljivo je da se multivarijantna analiza ne primenjuje na istraţivanje uzroka ponašanja pojedinca. kao i na njihovoj korelaciji. ili ako nezavisna varijabla (x). ima situacija u kojima je ono preteţno deduktivno. uclanjivanje u stranke. multivarijantna analiza nastoji da sledi logiku eksperimenta. vec da je istinski uzrok prikriven. u kojoj novi ĉinilac ne utiĉe na zavisnu varijablu ni preko na poĉetku odreĊene nezavisne varijable(dakle ako nema odnosa ZXY).t2. Medjutim.Dok eksperimentator kontroliše uslove i varira nezavisnu varijablu koja se javlja kao uzrok. nema samostalni uticaj na zavisnu varijablu (Y).starosne. Na primer:profesionalne.itd Multivarijantna analiza zasniva se na korelacijama izmeĊu nezavisne (x). Nezavisna varijabla(shvaćena kao pretpostavljeni uzrok i obeleţena sa x). Prividno korelacijom se moţe smatrati samo ona. Takodje. primena multivarijantne analize rekonstruiše zbivanja i odnose o kojima raspolaţe podacima. varijabla su statistiĉki povezane (postoji korelacija). 74 . pa ni zakljuĉivanje nije prvenstveno induktivno. evidentno je da su izbori. sa jakim osloncemna aksiome i nauĉne zakone i paradigmatske postupke. Procedura multivarijantne analize zasniva se na odnosu nezavisne varijabile x i zavisne varijabile y.Ovaj ĉinilac je obeleţen sa z. već na uzroke ponašanja društvenih grupa.To je sistem analitiĉko-statistiĉkih postupaka. jer se radi o prividnoj korelaciji. specifikacija. donosenje odredjenih odluka podoban predmet za primenu multivarijantne analize.Ali uzroĉno poslediĉni odnos podrazumeva stabilnu korelaciju visokog stepena Imajuci u vidu da u politikoloskoj sferi nije moguce izvoditi eksperimente kao u prirodnim naukama. (1) (2) (3) Multivarijantna analiza nije cesto primenjivana u politikoloskim istrazivanjima. i zavisne (y) varijable kreću odnosi time što se u analizu uvodi (ukljuĉuje) treći. izabiramo na osnovu prethodnog teorijskog-hipotetiĉkog saznanja.

Ona je numeriĉko-kvantitativna i ima svojstvo formalnog modela. Na osnovu njih znamo samo da izmeĊu pojava postoji(ne postoji) odreĊena povezanost i da su neke veze jaĉe. (4) Povezanost pojava omogucuje otkrivanje pojava-uzrocnika i razumevanje korelativnih promena Faktorska analiza polazi od stanovista da se u istrazivackom radu. ▪ povezanost u koviru naucne discipline. I pojave i njihove promene se otkrivaju i u procesu nauĉnog saznanja definišu. Iako moţe da bude produktivna. bez uzrocno-posledicnih veza. a ta povezanost se izrazava kao: ▪ opsta povezanost. Osnovni predmet faktorske analize su osnovni. Po svojim karakteristikama spada u red multivarijantnih strukturalnih analiza uzrocno-posledicnih odnosa. Ova analiza jos nije afirmisana u nasoj politickoj nauci i retko se koristi. i mere da bi se obljasnile i prognozirale. U tom smislu to je skup statistiĉko-matematiĉkih postupaka pogodnih za analizu podataka o meĊusobnoj povezanosti posmatranih pojava. kovarijacija izmeĊu gruga istraţivanih pojmova i modela i teorija o izvorima kovarijacija registrovanih u manifestnim varijablama. a promene mere. pojave registruju. (3) Povezanost izmedju pojava omogucuje da se na osnovu jednih pojava predvidjaju druge pojave. osnivaĉ faktorske analize je Ĉarls Spirman.58)Faktorska analiza: pojam i osnovne postavke Faktorska analiza je samo jedna od mogućih statistiĉkih analiza u obradi podataka. Pojave su visestruko povezane. U osnovi ideje i koncepata faktorske analize su sledeci principi: (1) Pojave su medjusobno povezane. oblik matematicko-statisticke analize podataka. a druge slabije.MeĊusobna povezanost pojava i stepen njihove povezanosti(slabija i jaĉa povezanost) izraţavaju se indikatorima:koeficijentima korelacije ili koeficijentima asocijacije. Predmet faktorske analize su odnosi izmedju odredjenih pojava. Najvaţnije su one na osnovu kojih su moguca predvidjanja. Merenjem promena koje se istrazuju dobijaju se varijable. Faktorska analiza je za svoje potrebe razvila niz pojmova. i registruju. a nazivamo ih:  GENERALNE  ORTOGONALNE Poznavanje koeficijenata korelacije samo po sebi ne daje dublje saznanje o zakonitostima i strukturi. Kao i mnoge druge i ovaj oblik statisticke analize zacet je i razvijen u psihologiji. cinilaca ili svojstava pojava izrazenih numericki-kvantitativno. (2) Povezanost izmedju pojava moze da bude: ▪ uzrocna povezanost. Po svojim karakteristikama spada u red multivarijantnih strukturalnih analiza korelacijskih odnosno uzroĉno poslediĉnih odnosa. nisu sve varijable iste vaznosti. regresione analize. pri cemu: ▪ jedne pojave i njihove promene mogu prouzrokovati druge pojave i njihove promene. Medjutim. Faktorska analiza je metod obrade podataka tj. ▪ korelaciona povezanost. ona ipak ne dostiţe dubinu saznanja na primer. ▪ pojave se mogu odigravati paralelno. bitni izvori. te se registruje vise varijabli. 75 . Najvazniji su: (1) VARIJABLE – podaci o povezanostipojava dobijeni evidentiranjem i merenjem.

Razlike izmeĊu izveštaja o istraţivanju (IOI) i izveštaja o rezultatima istraţivanja(IORI) su pored razlika o nauĉnosti i predmetnosti sadrţaja još i u nameni izveštaja. raznovrsnost materije koju obuhvata. U tom smislu pojam ¨izveštaj o istraţivanju¨ najširi je i obuhvata razne sadrţaje. (3) FAKTORI – pominju se opsti. 59)126. 2. sadrţaji koji se bave metodološko – metodskom problematikom. To saznanje se izlaţe u odgovarajućoj pisanoj formi. sistematski. obimnost koja proizilazi iz potrebe da se obradi mnoštvo detalja. (6) CILJNA MATRICA-je hipoteza o faktorskoj strukturi (7) TRANSFORMACIJA-je postupak testiranja hipoteza na osnovu empirijski podataka. institucije koja je vršila istraţivanje. a unutrašnja organizacija sadrţaja uslovljena je zahtevima projekta istraţivanja. Detaljnim IOI izgraĊuje se osnova za svestrano razmatranje i usavršavanje drugih istraţivaĉkih procesa. Moţemo razlikovati bar tri vrste sadrţaja: 1. kritiĉki. u odgovarajućim formama i stilu izloţenih. (4) KORELACIONA MATRICA-organizovan. Nasuprot tome. Osnovne teškoće u izradi i korišćenju takvog izveštaja su: 1. sadrţaji koji se bave problemom i predmetom istraţivanja. Elaboracija mogućih hipotetiĉkih stavova ili otvorenih i novopostavljenih nauĉnih pitanja u tom izveštaju dobija znaĉajno mesto. uzroke ili izvore raznih manifestacija. sistematizovan poredak koeficijenata korelacije manifestnih varijabli svrstanih u redove i kolone. IORI za naručioca je pogodniji za korišćenje. specijalni i grupni faktor. suvišnih radnji i pogrešnog izbora kadrova. IOI ima znatne prednosti nad IORI sa stanovišta subjekta odn. formulisanog modela. Izveštaj o rezultatima istraţivanja Pojam ¨izveštaj o rezultatima istraţivanja¨ moţe se shvatiti kao uţi i definišemo ga kao celinu novosteĉenih i sa njima povezanih nauĉnih saznanja o predmetu i metodama istraţivanja dotiĉnog predmeta. hipoteza ili teorije. Izveštaj o istraţivanju i izveštaj o rezultatima istraţivanja (pojmovno razlikovanje i opšta klasifikacija) Izveštaj o istraţivanju je sistematizovana celina ukupnih saznanja o predmetu istraţivanja. a naroĉito za izbegavanje propusta grešaka. 3.(2) MANIFESTNE VARIJABLE – su one koje posmatramo. Izveštaj primeren potrebama daljeg nauĉnog korišćenja izlaţe sadrţaje koji se prvenstveno ili iskljuĉivo tiĉu nauke i od znaĉaja su za nju. Pod pojmom ¨izveštaj o istraţivanju¨ podrazumevamo ukupnost saznanja saopštenih odgovarajućim jezikom i stilom o rezultatima istraţivanja. raznovrsnost izvora koji se moraju koristiti. 2. sadrţaje kojima se opisuju praktiĉne konkretne aktivnosti u postavljanju i realizaciji istraţivanja. a ĉiji jedan deo uopšte nema neposredne veze sa predmetom istraţivanja. kako bi bila podobna za dalje nauĉno korišćenje. obradi podataka i izradi izveštaja koji se mogu nazvati organizaciono – tehniĉkim ili tehniĉko – ekonomskim. (5) FAKTORSKA MATRICA-poredak koeficijenata korelacije faktora i manifestnih varijabli. uloga i funkcija izloţenih saznanja. 8)Eklanatorna faktorska analiza utvrĊuje temeljne faktore. u nauĉnom saznajnom fondu. Tako se jasno utvrĊuju mesto. 3. izvore varijacije i kovarijacije. jer se neposredno bavi sadrţajima za koje naruĉilac ima najveći interes. Prilikom svakog istraţivanja ova tri sadrţaja se nuţno javljaju. 76 . 9)Konfirmatorna faktorska analiza je u stvari provera test.

o Izveštaj nije nezavisan deo istraţivanja i ako ima sva svojstva formalne posebnosti. • druga varijanta ovog tipa izvestaja podrazumeva naglasenije izrazavanje veze sa temom generalnog projekta i medjusobnu povezanost tema.  TIP SEGMENTIRANOG IZVESTAJA javlja se u dve varijante: • prva varijanta podrazumeva zbir samostalnih izvestaja izlozenih po odredjenom redosledu. kao i kategorijalni sistem. stavovi teksta – iskazi izveštaja. od prostijeg i osnovnijeg i tece onim redosledom kojim se krecu hipoteze. prosto iskustvenom i nauĉnom. metodama dokazivanja i opovrgavanja. pri cemu se svaki izvestaj bavi sopstvenom materijom bez posebnog nastojanja da se izrazi medjusobna povezanost sa celinom. U praksi susrecem o dva osnovna tipa izvestaja o rezultatima istrazivanja:  JEDINSTVEN TIP IZVESTAJA ima isti nacin obradjivanja osnovnog sadrzaja predmeta istrazivanja. Konstatacija o istinitosti – laţnosti hipoteza su: 1. one su osnova za izvoĊenje novih pitanja i hipoteza 4. Dokazivanje i opovrgavanje poĉinju već u najranijim fazama rada na izradi projekta istraţivanja i u primeni su tokom ĉitavog procesa istr. 61. Sistematika izvestaja o rezultatima istrazivanja Izvestaj o rezultatima istrazivanja je deo izvestaja o istrazivanju. Sistematizacija iskaza koja cini izlaganje izvestaja javlja se u tri koncentrisane forme: (1) prva podrazumeva uzlaznu postepenost odnosno izlaganje koje krece od pocetnih stavova . sistem nauĉnog produktivnog zakljuĉivanja. Razlikujemo tri oblika jedinstvenog izvestaja: • izvestaj linearnog poretka. Prvo se saopstavaju rezultati pa se oni dokazuju daljim izlaganjima. Prilagodjavanje izvestaja o rezultatima istrazivanja potrebama prakse 77 . laţnosti hipoteza i izvoĊenju zakljuĉaka na osnovu toga. (2) drugi koncept podrazumeva obrnuti tok izlaganja. o IORI je veoma sloţen sistem dokazivanja i opovrgavanja. primenom svih osnovnih metoda a naroĉito dedukcije . U njegov sadrţaj je nuţno ugraĊen deo teorije preuzet iz teorijskog odreĊenja predmeta. Izrada izveštaja i izveštaj nisu i ne mogu biti samo prosto izlaganje rezultata istraţivanja već su i sami specifiĉan proces istraţivanja. one su postulati i premise za izvoĊenje novih zakljuĉaka 3.IzmeĊu IOI i IORI postoji odnos celine prema delu. • izvestaj zvezdasto-linearnog poretka. (3) treci koncept je tematsko-problemsko izlaganje. 2. Po ovom konceptu u izlaganju se obradjuje pitanje po pitanje u okviru neke definisane sadrzinsko-logicke celine. Ukljuĉujući izradu izveštaja. one su osnov i argumenti za odnos prema prethodnom saznanjui znanju. Suština izveštaja i jeste u konstatovanju istinitosti. indukcije i generalizacije. 60. • izvestaj u kome se koriste rezultati vise raznih metoda.

uspostavljanju odredjenih odnosa itd. obavljanju odredjenih poslova i zadataka. U cilju ostvarivanja pobrojanih svrha priredjuju se posebni delovi izvestaja. Tri su osnovne svrhe prilagodjavanja izvestaja: I. DAJDZEST IZVESTAJA odnosno skracenih izvestaja. Podrazumeva se da nije neophodno posebno razvijati ili prilagodjavati izvestaj o rezultatima istrazivanja koriscenju u nauci. II. (3) Treci nacin je izrada posebnih dokumenata cije se odredbe neposredno primenjuju u praksi. III. Samo jedna napomena na kraju. Opredeljenje za prilagodjavanje izvestaja izradom dodatnih delova najcesce se realizuje:  izradom tzv. metodologije i daljih istrazivanja. Akciona istrazivanja koja spadaju u red razvojnih istrazivanja. izvestaj se formira kao osnova odlucivanja o aktivnosti. On je vec sam po sebi naucni dokument koji naucnici mogu neposredno da koriste. (2) Drugi nacin je posebno prilagodjavanje izvestaja izradom odgovarajucih priloga i preporuka u funkciji olaksavanja koriscenja izvestaja.  u praktikovanju svakodnevnog zivota.Prakticnoj upotrebi rezulatata moze se pristupiti na tri nacina: (1) Prvi nacin je predaja izvestaja o istrazivanju naruciocu koji ce koristiti rezultate po svom izboru i umecu. Stepen dodatne obrade izvestaja o rezultatima istrazivanja u cilju prilagodjavanja zahtevima praktikovanja zavisi od karakteristika istrazivanja. podrazumevaju da se njihovi rezultati neposredno koriste u praksi. izvestaj se ugradjuje u informativni sistem. pitanja 51 i 52 mozete da pricate uporedno.  izradom SISTEMA POSEBNIH PREGLEDA je najefikasniji nacin prilagodjavanja izvestaja. Upotreba odnosno primena naucnog saznanja do kojeg se doslo istrazivanjem moze se ostvariti u oblasti:  nauke. 78 . jer se odnose na istu materiju. i to teorije. izvestaj se prilagodjava vrsenju kompleksa funkcija.

79 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->