www.PrijateljBozji.

com

VLADIMIR KONSTANTINOVIČ NEVJAROVIČ TERAPIJA DUŠE Svetootačka psihoterapija Isceljenje besomučnog

***** Nekoliko reči o knjizi Od autora Misli o svetootačkom nasleĎu PRVI DEO - PRAVO NA POSTOJANJE Pravo na postojanje Kratko o osobinama svetootačke psihoterapije LJUDSKA DUŠA LJudska duša Morfologija ljudske duše (po sv. Teofanu Zatvorniku) Misli o duši Duša, energija i čovekovo kvantno telo Značenje srca u čovekovom duševnom telu Čovekove sposobnosti Mašta i uobrazilja NEVIDLJIVA BORBA Nevidljiva borba Neprijateljski napadi Načini borbe Kako se pripremati pre izlaska iz kuće Iznenadni napad "nevidljive borbe" Ocena uzroka padova i poraza Suočavanje s teškoćama Tematske misli o nevidljivoj borbi SAMOPOZNANJE Samopoznanje Kratki svetootački izvodi o samopoznanju Svetootačko učenje o borbi protiv strasti Prva strast. Črevougodije (stomakougaĎanje, prejedanje) Druga strast. Blud.

www.PrijateljBozji.com

Treća strast. Srebroljublje. Četvrta strast. Gnev. Peta strast. Tuga Šesta strast. Uninije Sedma strast. Taština Osma strast. Gordost (oholost) Opšti načini borbe protiv strasti Kratki izvod učenja o strastima po sv. Jovanu Kasijanu GREH Greh Stadiji razvoja greha Skica ispovesti po sv. Ignatiju Brjančaninovu Osam glavnih strasti MOLITVA, ASKETIKA, UČENJE SVETIH OTACA O PRELESTI, O SAVESTI Molitva i njena uloga u savremenom ţivotu Vrline. Asketika. Svetootačko učenje o duhovnoj prelasti O savesti Samoispitivanje savesti SVETOOTAČKO UČENJE O ZDRAVLJU I ZDRAVOM NAČINU ŢIVOTA Svetootačko učenje o zdravlju i zdravom načinu ţivota Bolesti prema shvatanju svetootačkog učenja Svetootačko učenje o lečenju rečju, psihoterapiji i duhovnom lečenju Deset idealnih nikada, nikome i nikoga Autogeni trening - za i protiv Hipnotizam i svetootačka psihoterapija Ekstrasenzorika SVETOOTAČKE IZREKE Svetootačke izreke Stotina Sv. Jovana Zlatoustog Stotina sv. Ignatija Brjančaninova Stotina Sv. Jovana Kronštatskog Stotina raznih Svetih Otaca i podviţnika svetosti DEO DRUGI - O NARAVSTVENOSTI (MORALU) Duhovnost Sujeta

www.PrijateljBozji.com

Praznoslovlje Egoizam Drskost Lukavstvo Zavist Siromaštvo i bogatstvo Podmitljivost O našoj netačnosti Ruţne reči (skvrnoslovlje) Kritika i kritizerstvo O negativnim navikama Pozorište i svetootačko učenje Uticaj televizije na dušu i fizičko zdravlje O religioznoj modi Mutacija duše Zaključak DODATAK Ne uzdajte se u sebe O meĎusobnom uticaju duša Glasovi mrtvih Duh i oblik Energija spokoja Samoispitivanje savesti

VLADIMIR KONSTANTINOVIČ NEVJAROVIČ TERAPIJA DUŠE Svetootačka psihoterapija Nekoliko reči o knjizi sadrţaj Rusija je u 20. veku izgubila sopstvene orijentire i pokušava da se odene čas u teško ruho istočnjačkog despotizma, čas u laku odeću zapadne demokratije. I eto. vek je već na izmaku, a put se ne vidi. MeĎutim, put postoji. NJega su davno obeleţili veliki podviţnici - oci ruske pravoslavne Crkve. Upravo su ovi sveti svojim stradanjima i svojom mudrošću gonili mrak uţasa i grehova koji su pritisli ruski narod, i pokazivali mu jedini put k spasenju - put duhovnog usavršavanja. Knjiga V. K. Nevjaroviča upravo upoznaje savremenog čitaoca sa osnovnim pravilima. idejama i razmišljanja otaca Crkve o onom ţivotu koji se moţe nazvati normalnim i pravim, za razliku od

teţnja da obogati zvaničnu psihijatriju i tako dalje. Savremena psihoterapija se odlikuje velikom raznolikošću. tako i po realizaciji.PrijateljBozji. Strana psihoterapija je uglavnom psihološka. Na svakoj stranici se oceća prisustvo autora proţetost idejama podviţnika.rad s ličnošću bolesnika (obično se govori o rekonstrukciji ličnosti i o njenom sistemu odnosa. sopstveni odnos prema savremenim dogaĎajima. Sama činjenica pojave Nevjarovičeve knjnge u ovom trenutku znači značajan dogaĎaj koji doprinosi duševnom ozdravljenju našeg naroda i uključivanju u iskustvo najmudrijih.. autosugestija i sl. Ali ona predstavlja ili sloţene i obimne tekstove. ali u suštini ona je povezana sa psihoanalitičkim koncepcijama (frojdizam. naprotiv. NJu odlikuju sledeće principijalne postavke: .proučavanje istorije formiranja i razvoja ličnosti pacijenta.. Naša domaća psihoterapija se obično naziva kliničkom (ona je uvek bila takva) ličnosno orijentisanom. doktor filosofskih nauka. sugestija. pokušaj da izdvoji najvaţnija pitanja. V. neofrojdizam).) i osobenosti kliničkih reakcija ponašanja na ove situacije. svodi na navoĎenje kratkih pouka. Ali s ovim se ne moţemo sloţiti. u koju spada i svetootačka. sujeti i skvrnoslovlju koji se navode u drugom delu. već o usavršavanju n uzdizanju. odnos prema sebi. . šef katedre. MeĎu sporne probleme moţe se ubrojati misao autora o "preporodu" Rusije s njenom duševnom lepotom.nastojanje da bolesnik postane svestan veze izmeĎu problema i bolesnih doţivljaja ili psihičke nelagodnosti . proučavanje problemskih situacija pacijenta (psihičkih trauma. . Naročito su zanimljiva poglavlja o kroćenju strasti. koristeći različite metode (objašnjavajuća psihoterapija. . U isto vreme knjiga se moţe posmatrati kao tematski izvor tekstova i misli. Ovde se radi o tome da pacijent moţe da shvati sebe. U poslednje vreme pojavilo se mnogo religiozne literature.). psiholoških stresova i sl. kao i razmatranja o duhovnosti. profesor 2. kako po svojim konceptualnim osnovama. o značaju molitve. svoje teţnje u realnom ţivotu i svoje mesto u njemu. Fetisov.com nenormalnog i grehovnog. Često se kaţe da je njena konceptualna osnova humanitarna psihologija. P.ublaţavanje ili olakšavanje stanja obolelog.).www. ili se. Ova psihoterapija je nezavisna u odnosu na ličnost i bolest pacijenta. ljudima i bolesti. Najverovatnije da je i u prošlosti kao i sada ona bila iskvarena i uprljana i da se moţe govoriti ne o preporodu. Autoru je pošlo za rukom da poveţe objašnjenja sloţenih tekstova sa upečatljivim aforizmima.

sve se to ostvaruje bez odgovarajućih saznanja kako u oblasti medicine. U celini pak treba visoko oceniti ovaj rad koji odgovara dubokoj potrebi našeg vremena i u suštini predstavlja popularnu sistematizaciju velikog duhovnog svetootačkog nasleĎa koje se tako malo koristi u savremenoj psihoterapiji.PrijateljBozji. u poslednje vreme veoma je postala rasprostranjena nadrilekarska psihoterapija. tako i religije. U Rusiji se odvajkada pridavao veliki značaj duhovnoj kulturi. profesor Od autora sadrţaj Latite se velikog posla samoočišćenja i samousavršavanja. Interesovanje za lečenje ovakve vrste poraslo je u poslednje vreme u čitavom svetu. nasleĎe u kojem ogromnu ulogu imaju naši podviţnici svetosti i blagočašća (poboţnosti). a ne progres ovoga veka. (Sv.com na njegovo nesvesno. na njegove probleme potisnute u nesvesno. "Svetootačka terapija". i u kakvim stanjima zdravlja. Stukalova doktor medicinskih nauka. ova knjiga ne sadrţi jasna razgraničenja: kome je konkretno namenjena ovakva vrsta duhovne psihoterapije. U realnost našeg ţivota treba ubrojati ne samo gubitak kulture religiozne vere. Pomisli "iscelitelja" su tu čisto koristoljubiva. "Svetootačka psihoterapija" je naš ponos. Radi toga koriste se raznovrsni specijalni metodi i postupci. ona se pojavljivala u svojstvu iscelitelja). A. Jovan Kronštatski) . to je još nedovoljno proučeno bogato nasleĎe duhovne kulture i neprocenjivih znanja. ukoliko bi oboleo. odnosi se na psihoterapiju duhovne kulture. Odsustvuju i iskrena i istinska ubeĎenja. Postoje razni aspekti u njenom izraţavanju. čiji je nosilac bila Ruska Pravoslavna Crkva koja je bila i najvaţnnje jemstvo duševnog i duhovnog zdravlja čoveka (a.www. Najzad. krstovi i poziva na Boga. L. kojoj je posvećena ova knjiga. zavolite progres vere i vrline. Hteli bismo da se upoznamo i sa konkretnijim praktičnim preporukama o radu u tom pravcu. nego i naravstvenog (moralnog) vaspitanja naših ljudi. Psihoterapija duhovnom kulturom je raznovrsna. U tom značenju vrednost ove knjige je velika. I premda se tu često koriste ikone. Naţalost.

laţljivi i bestidni. odreĎujući i celokupan društveni ţivot. U dom razvrata će se pretvoriti ljudski skupovi. Dela velikih starih i novih Svetih Otaca Crkve. ako je mi sami ne napravimo". psihe .duša. I još jedan biblijski stih koji je voleo da navodi jedan od poslednjih predstavnika ruske klasične knjiţevnosti Ivan Bunjin: "Čast će se poniziti. I raĎa se pokolenje sa psećim licem. i zapanjilo svojom proročkom dalekovidošću. pa idite po njemu i naći ćete mir duši svojoj" (Jer.www. a svim tim ne diriguje duh krotkosti i ljubavi. na štetu onome što je mnogo značajnije. Strašni.. već drugačiji duh. a i nema nikakve potrebe ići u prošlost. već odraţava nasušnu potrebu našeg bolesnog i duboko tragičnog vremena koje je do neprepoznatljivosti iskrivilo ne samo duhovni lik Rusije. Svetootačka psihoterapija nije pokušaj modernizma ili zamene pojmova. ali se moţe i celishodno je razumeti i polaziti od onoga čistog i blagodatnog od čega su ţiveli i čime su disali naši preci. uključujući i duhovno bogatstvo. I ponovo su nam danas bliske ove reči drevnog proroka: "Ovako govori Gospod: Stanite na putevima vašim i pogledajte i pitajte za stare puteve koji je dobar. uzrok tome je mnoštvo okolnosti. nego je unelo i veliki haos i pometnju u umove celog čovečanstva. Ona predstavlja naravstveno-religiozni pravac psihoterapije nauke o terapiji duše (što se vidi i iz samog njenog naziva grč. zanatima. propada priroda. Sada se već mora govoriti o istinskoj opasnosti izroĎavanja čoveka koji dobrovoljno prodaje svoj boţanski lik za robnu etiketu (a uskoro moţda i za pečat na desnoj ruci i čelu). ljuljaju se svi ljudski temelji i drţavni poretci.lečenje) i bazira se na hrišćanskim neprolaznim duhovnim vrednostima koje su vekovima cementirale temelj drţave s njenom samobitnom kulturom.. bez odgovarajućeg pokajanja i iskrenosti osećanja. uostalom.com "Svetootačka psihoterapija" nije samo preraĎeno naravstveno (moralno) bogoslovlje ili skup aforizama i pouka na etičke teme. I lice pokolenja biće pseće. A. i. doista strašni.. ako ne i apokaliptični period dolazi i "blizu je. a niskost uzdignuti. . therapia .pisao je sv." Već nekoliko pokolenja u Rusiji vaspitano je na izopačenoj istoriji.. domaćih mislilaca i lučonoša knjiţevne reči koji su ispovedali pre svega rusku pravoslavnu ideju (ideju Svete Rusije). Ruše se oltari savesti. 6:16). da i ne govorimo o strahopoštovanju. komešaju se narodi. V. Laţ i dalje nastavlja da vlada umovima.. Kartašov: "Niko neće napraviti Svetu Rusiju umesto nas. naukama. kao što je. tuĎ duši: bezočni. a ljudi je malo" . Idol trgovine i nečasnih načina bogaćenja stekao je karakter masovnog oboţavanja i ropstva. kako se izrazio duboki ruski mislilac. s dobrim srcem i rečju neuprljanom brbljanjem i laţju. profesor Duhovne akademije sv. PoreĎenje proučavanog materijala s današnjom stvarnošću u potpunosti je potvrdilo istinitost i ispravnost učenja podviţnika svetosti i blagočašća. nereligioznoj pseudokulturi.. kao staromodni pojmovi koji su preţiveli svoje vreme. na vratima" (Mt. Svetost se zajedno s blagočašćem i poštenjem sve više uklanja iz svesti ljudi. Vraćanje pravoslavnoj veri koje se zapaţa u poslednje vreme (jedinoj vrednosti koja nam je još uvek preostala) odvija se upadljivo nespretno. NJena pojava nije veštačka. Ne treba. "Tela je mnogo. Razumeti i preporoditi ne po spoljašnjem obliku.PrijateljBozji. filosofiji natopljenoj laţju. iskvarenoj knjiţevnosti. već po Duhu! Bez napora se ništa ne moţe postići. postali su predmet paţljivog i briţljivog istraţivanja. svetosti i ljubavi. Sergija u Parizu. Jovan Zlatoust. 24:33). da bismo preporodili Svetu Rusiju s njenom neponovljivom duševnom lepotom.

što je potpuno objašnjivo skromnim ljudskim mogućnostima unutrašnje prirode. dostupnije su nam. treba proučavati načine borbe kod Svetih Otaca. laţi. Ujedno. čudomanije. . zbog osobite jasnoće i jednostavnosti izlaganja. Obično su to smisaone spone. arhiepiskop Voronješki i Zadonski). već su posledica realnosti današnjice. Govoreći o medicinskom aspektu problema treba istaći da je svetootačka psihoterapija antipod bilo kakve vrste nasilja nad ličnošću. u krugu pojmova koji su sasvim drugačiji u odnosu na naše (Sergije Stragorodski. već će samo svedočiti o nedovoljnoj autorovoj veštini. čiji je jezik sloţen za savremenog čoveka. Treba se svim silama boriti. 5. Ignatije Brjančaninov). negoli spisi grčkih svetilnika (sv. Ove knjige su poput bogate zbirke lekova: u njemu duša moţe da pronaĎe za svaku svoju bolest spasonosni lek (sv.com Sve ove tuţne reči nemaju za svrhu ocrnjivanje. Što sam više čitao Svete Oce. psihičkih i psiholoških trikova. Čitanje otačkih spisa je roditelj i car svih vrlina (sv. banalnosti. Mogući neuspeh u izlaganju ne moţe omalovaţiti i umanjiti ispravnost same ideje i pravednost cilja radi kojeg je i bio napisan ovaj rad. mehaničkih pristupa u lečenju duševnih i telesnih oboljenja van veze sa savešću i moralom. ali dela ruskih otaca. 4. reći sledeće: "U ovom buketu cveća moja je samo traka".www. prepričavanje već poznatih komentara i neka pojednostavljivanja radi olakšanja izlaganja starih tekstova. 6. Zato bi se moglo. pravog autorskog teksta je veoma malo. a traţiti prve (iguman Nikon Vorobjov). mistike. Ne videti i ne biti svestan ozbiljnosti svega što se dogaĎa odraslom čoveku je neoprostivo. zbog veće vremenske bliskosti. niti su posledica pesimizma. kao i okolnostima koje su malo doprinele nastanku odgovarajućeg rada na ovoj temi. 3. poput Mišela Montenja. izbegavati ove druge. patrijarh Moskovski i cele Rusije). Ignatije Brjančaninov). 2.PrijateljBozji. treba predviĎati okolnosti koje doprinose pobedi ili porazu. Šta su sujetna umovanja i bajkolike izmišljotine pred visokim istinama koje poput dragog kamenja sijaju u ovim svetim spisima (Antonije. Ignatije Brjančaninov). Svi spisi grčkih otaca dostojni su dubokog poštovanja zbog obilja blagodati i duhovnog razuma koji ţivi u njima i diše iz njih. Misli o svetootačkom nasleĎu: sadrţaj 1. tim mi je postajalo jasnije da se krećem u potpuno osobitom svetu.

u najboljem slučaju.www. u svetootačkom učenju sadrţe se toliko duboko i ubedljivo razotkriveni aspekti koji se tiču terapije duše. ponekad zahtevaju nadljudske napore. nego i prestupno.com 7. u početku je rad psihoterapeuta umnogome podsećao na sveštenikov rad. moralna podrška i drugi oblici. izuzev bogosluţenja i Svetih Tajni). Pouzdano se moţe potvrditi da je psihoterapija upila u sebe i mnogo pozajmila od pastirstva i duhovnog lečenja (naravstveni/moralni/ uticaj rečju. skrivenost susreta. Mešanje i neodreĎenost granica pretvorili su psihoterapiju u nekakvu amorfnu masu svakojakih surogata. pomodnih psihotehnika. Ujedno. "kodiranja" . A i uslovi sadašnjeg ţivota sa njegovom uţasnom surovošću. Obiluju metodi za razvoj ionako hipertrofirane uobrazilje kod pacijenta (što je sa svetootačkog gledišta potpuno nedopustivo). što je nespojivo sa duhovnim lečenjem. i to skrivenog. čak n prilično opasnog po duševno zdravlje pacijenata. trebe i druge svakodnevne prilično naporne delatnosti. politiku. zasnovana na svetosti. Najpravilnije je shvatati psihoterapiju kao nauku o čovekovom duševnom zdravlju. u periodu započelog procvata praktičnih nauka i naglo ojačalog uticaja materijalističkih i ateističkih ideja u razvijenim evropskim zemljama. "terapija primalnim krikom". u kult bogatstva. Pravo na postojanje Počeci psihoterapije gube se u prastaro doba. samo u svetu. MeĎutim. Osim toga. do metoda šamanizma. Obavljaju se i drugi poslovi od prvorazredne vaţnosti. izveštačenog. Nastanak psihoterapije i njeno zvanično priznanje obično se smeštaju u sredinu 19. Fizičke mogućnosti pravoslavnih sveštenika u Rusiji za odgovarajući individualni rad s parohijanima krajnje su ograničene. neophodni saveti. gde je uporedo sa kapi istine more laţi. odbacivati u svojoj veri i ţivotu (arhiepiskop Serafim Soboljev). terapija duše) nosi u sebi ideju nekog dubinskog unutarnjeg lečenja. prefinjenog lečenja koje nije fizičkog plana. .PrijateljBozji. jer se ne tiče suštinskih problema ličnosti. Dugo vremena su psihoterapeutsku misiju s pravom vršili sveštenici. seksualno obojenih transova i jalovog mudrovanja u apstraktnim sferama. što se objašnjava ogromnim radovima na obnovi hramova. Sam termin "psihoterapija" (tj. preterano se uzdaju u čisto tehničke postupke lečenja. Ni domaća patogenetska psihoterapija ne obuhvata mnoge dubinske aspekte zbog svog izrazitog materijalističkog karaktera. jer je u svetu toliko obolelih kojima moţe pomoći samo istinska terapija duše. "beskontaktni seks". Najviše vremena se takoĎe tradicionalno troši na pripreme i vršenje bogosluţenja. čini se. plesova. duhovnosti.ali kakva je tu terapija duše? Čak i spoljašnje opuštanje mišića koje je prilično preporučljivo. "seoba u prethodne ţivote". "infantilne igre". na primer. bilo bi ne samo nerazumno. naročito katehizacija. veka. koje. počev od ukorenjenih hipnotičkih tehnika. samo telesna terapija. iskrenost i uţivljavanje u probleme bolesnika. U preporučivanim postupcima i metodikama lečenja mnogo je očigledno laţnog.jedinog Lekara duša naših. u poslednje vreme mnogi psihoterapeuti se sve više izjednačavaju sa srednjevekovnim čarobnjacima ili paganskim sveštenicima. razaranje religioznih tradicija dovelo je do porasta broja ljudi bez vere (tačnije. Svaku našu misao ćemo porediti s blagodatnim svetootačkim učenjem i sve ono što je s njima u skladu prihvatati. što je posledica bezboţničkog pirovanja koje je trajalo preko 70 godina. itd). sa izopačenom verom. terapija koja potiče od Samog Isusa Hrista . jeste. gubeći na taj način samu suštinu i osnovu nauke kojoj sluţe. a ono što nije. mistiku. da ne obratiti se njima i ne koristiti ih umesto sumnjivih.

godine iz Rusije. njegovom prednaznačenju u ţivotu.www. ekološke probleme i dr). potvrĎujući ga. Bez terapije duše verovatno ne moţe biti ni njenog spasenja.com ogromnom uţurbanošću. Ispovedanje Pravoslavlja i unošenje njegove duhovne čistote u lečenje. njihova izuzetno ozbiljna proučavanja omogućuju. krštena svetootačkim i patriotskim visoko-naravstvenim idealima. budući da su pripadali odreĎenom periodu vremena. U najvećoj meri tim zahtevima odgovaraju hrišćanski izvori i pre svega svetootačka literatura. psiholozi. Sluţenje interesima najviše vrste lečenja . veliki drevni Sveti Oci. nimalo ne narušavajući individualni religiozni ţivot. MeĎutim. koji svoju delatnost zasnivaju na nekim višim idealima. . Malo ko će osporavati da istinski uzroci psihičkih i somatskih (telesnih) poremećaja u naše vreme postaju pre svega. Zato nije slučajno interesovanje onih stručnjaka. moralno-degradacnoni procesi u društvu. emocnonalno-stresnim opterećenjima i drugim nepovoljnim činiocima izazvanim progresom tehnološke civilizacije. ali idealima dostupnim i u svetu onima koji još nisu došli do prave vere. njih dopunjuju novi podviţnici svetosti i ozbiljni radovi domaćih pravoslavnih mislilaca od kojih je veliki broj bio prinuĎen da emigrira nakon 1917. Dakle. 4. i pravoslavni pacijent. episkopa Jovana Šahovskoja. Zahvaljujući vernosti Otadţbini. ne samo da ima pravo na postojanje. kako nam se čini. Nikolaja Loskog. Kratko o osobinama svetootačke psihoterapije: sadrţaj 1. NLO. izazvali su nasušnu potrebu za stručnjacima za lečenje duševnih teškoća i poremećaja. ispunjena duhovnim smislom. Zasnivanje na religiozno-filosofskom i medicinskom domaćem n svetootačkom nasleĎu. istoriji i perspektivi njegove evolucije. Sada se Rusiji vraćaju i ponovo joj se otkrivaju imena Ivana Iljina. arhiepiskopa Serafima Soboljeva i mnogih drugih koji su bili prinudni izgnanici iz svoje otadţbine. Neuporedivo više dodirnih tačaka naći će pravoslavni sveštenik koji koristi svetootačku terapiju i stručna medicinska znanja. 2. nisu istraţivali niz problema s kojima se danas suočava savremeni čovek (uzmimo npr. van svake sumnje. gubitak ideala.terapije duše. ekstrasenzoriku. čija im profesija nalaţe da formiraju zdravu ljudsku ličnost (pre svega pedagozi. Isključivanje iz lekarske prakse metoda povezanih s nasiljem nad ličnošću.PrijateljBozji. da popune vakuum koji se obrazovao u domaćoj naravstveno-religioznoj i filosofskoj misli u periodu koji je trajao preko 70 godina. TakoĎe se mora istaći i sličnost zadataka i u hrišćanskoj religiji ("spasenje duše") i u psihoterapiji ("terapija duše"). pre ili kasnije treba da zauzme odlučujuće mesto u lečenju ljudske duše. Aleksandra Semjonova Tjan-Šanskog. MeĎutim. nego. prilično je očigledno da psihoterapija. sociolozi i psihoterapeuti) za izvore koji daju dubinsku predstavu o čoveku. Lična lekarska praksa je pokazala da u duhu Hrista i učenja Svetih Otaca i lečenje zadobija potpuno drugačiji karakter i značenje. ozbiljni defekti u porodičnom vaspitanju. mitropolita Antonija Suroškog. 3. laţju i licemerjem. Semjona Franka. doprinoseći njenom spasenju kroz istinitu pravoslavnu veru u okrilju Hristove svete apostolske Crkve. već naprotiv.

Sluţenje nacionalno-patriotskoj ideji preporoda Svete Rusije.postaje već naučno čvrsto ustanovljena činjenica. "Ono što je još nedavno za "prosvećenog" naučnika bilo izmišljotina. LJudska duša . koje srozavaju boţansku suštinu čoveka na nivo mašine. neznanja i šarlatanstva . mašinskom i mrtvom pristupu. i. plod lakovernosti. celovito shvatanje ţivota".com 5.mogućnost molitvenog iscelenja i uopšte uticaja vere i njome probuĎenih duhovnih moći na telesno zdravlje . duhovnog usavršavanja i naravstvenog vaspitanja.www. slikarstva i drugih oblika estetskog i lekovitog dejstva. kodiranja i sl. Neprihvatanje okultno-mističkih modifikacija. nego na lekara iz nedavne prošlosti koji je verovao samo u pilule i praškove". muzike. Obučavanje stručnim znanjima pacijenata u aspektima samopoznanja.). pogleda na svet. 6. religiozno-filosofsku ili religiozno-psihološku teoriju tipova ljudskog pogleda na postojanje".PrijateljBozji. Ograničena primena farmakoterapije. Kompleksno korišćenje u lečenju: reči. duhovno posmatranje i stvaralaštvo pridaje nešto savršeno novo i različito svemu onome sa čime dolaze u dodir nasuprot materijalističkom. 9. " "Psihopatologija se iz nauke o poremećaju mehanizma duševnog ţivota pretvara u nauku o poremećaju smisaonih veza. mehaničkih tehnika (tipa programiranja. oslanjajući se na filosofsko-psihološku. 7. ţivotvorno i osmišljujuće. moţe se čak reći. Misli Semjona Franka povodom nastanka nove nauke o čovekovom duševnom zdravlju "Našem pogledu nevidljivi priliv stvaralačkih religioznih snaga oploĎuje ljudsku misao i priprema rast nove nauke koja se slaţe sa religioznom svešću i koja je u stanju da na njenoj osnovi učvrsti novo. ţivi organsko. Lekar nove škole već počinje da liči više na iscelitelja iz prošlosti. 8. "U svim oblastima ţivota.

com sadrţaj "Postoji samo jedan predmet koji je iznad ljudske duše to je njen Stvoritelj" (bl. uzvišenim osećanjima. pomoću kodiranja. Duhovni ţivot nosi na sebi pečat Najvišeg Načela i uvek (u istinskom svom ispoljavanju) vodi onom besmrtnom Izvoru koji je dao ţivot kako čoveku. dovela je do faktičke redukcije samog pojma duše na nivo svesti i psihičkog ţivota. nego i u politici. posmatranjem pozorišne predstave itd. nego već počinju i realno da se primenjuju ne samo u medicini. drugi Sveti Oci su pominjali dva sloja . počev od prividno neškodljivih i privlačnih metodika lečenja od alkoholizma. uopšte ne menjaju suštinu stvari (isto kao što i ukidanje govora o Bogu ne znači NJegovo odsustvo ili neučestvovanje u ţivotu svakoga od nas). zombiranja. u formiranju javnog mnjenja i u prihvatanjima svakojakih ideja koje poprimaju epidemijski karakter. instiktivne teţnje i fiziološke potrebe uglavnom iscrpljuju krug telesnih interesovanja. MeĎutim. programiranja i kodiranja ljudske svesti. izazvanim. Duša uţiva u lepoti prnrode. skidanja suvišnih kilograma i sl. Zato ne čudi to da je umesto terapije duše počeo da se razvija drugačiji pravac. Postepena zamena pojmova. u vezi sa vladavinom materijalističkih pojmova u 19. Razmotrimo ukratko svetootačku koncepciju morfologije ljudske duše i njen uticaj na ceo naš ţivot. duše i duha. Trosloţna teorija utvrĎuje postojanje u čoveku tela. emocionalnim doţivljajima. slušanjem muzike. u suštini on se malo razlikuje od ţivota ţivotinja: san. Otuda je potpuno umesno govoriti o telesnom. u čijoj osnovi se nalazi iscelenje razuma i mehanički pristup. ljudi koji idu očigledno laţnim putem razvoja. kao i radovima i pravcima bio-kompjuterizacije. Avgustin). Radi se o istinski Ďavolskoj ideji. tako i svemu što ga okruţuje. Telesni ţivot zadovoljava samo potrebe tela. NJegove plodove već ţanje 20. Mnogi najautoritetniji učitelji pravoslavnog učenja prihvatali su trosloţnost čoveka.. priprema tlo za novi prodor u "svest čoveka".PrijateljBozji. duševnom i duhovnom ţivotu. sa svoje strane. čiji kraj. seksualne potrebe. veku. . vek. Ono samo doprinosi vaspitanju bezdušnog pokOlenja ljudi koji ne shvataju smisao svog istinskog prednaznačenja u ţivotu. pri čemu ova koncepcija principijalno ne protivreči prvoj. usled veštog dirigovanja i programiranja. povezanoj sa stvaranjem veštačke inteligencije. hrana. čitanjem umetničke knjiţevnosti.dušu i telo. srozavanje ljudske duše na nivo apsurdne kategorije. Duševni ţivot je mnogo istančaniji. Ovi zlokobni planovi ne samo da lebde u vazduhu.www. na primer. pa čak i njeno poricanje.

a nikako duhovnom ţivotu koji. Veoma istančano ispituje aspekte duhovnog ţivota i daje opseţne preporuke kako da se on sledi ruski sv. naprotiv. Uopšte nije tako. da se duhovni ţivot sastoji u slušanju muzike. Negativne projave ovog dela duše ispoljavaju se kao ljutnja. MeĎutim.com Najviša. Problemima duhovnog ţivota posvećeno je mnoštvo stručnih istraţivanja i svetootačke literature. Sve to ima uglavnom odnos prema duševnom. Sve to uslovljava vršenje bilo kojeg posla. (Bilo je to mnogo vekova pre otkrića podsvesne i nesvesne sfere čovekove psihe!) U kategorije misaonog dela duše (po sv. Pogrešan je rašireni pojam da je duhovni čovek samo visoko intelektualni čovek.www. svakodnevne i društvene). Jer misaoni deo duše ima pozitivne projave u vidu: znanja. svesnom i nesvesnom. . rasejanost misli. izbor sredstava. Misaoni. U kategorije voljnog dela duše ubrajaju se revnost (tj. 2. običaja. Osećanja (srce). kao i obraznost i razumnost. potreba. Ova literatura sada postaje sve pristupačnija čitaocima. formiranih mišljenja. Teofanu Zatvorniku) spadaju: uobrazilja i pamćenje (duševni arhiv). što u principu odraţava iste aspekte. Pozitivna ispoljavanja voljne strane jesu formiranje navika. praznoslovlje i praznoumlje. ćudljivost ţelja (a usled toga i dela). pretpostavki i najzad nauka koje predstavljaju krunu misaone delatnosti razuma. ţelje (duševne.PrijateljBozji. ili. pravila ţivota. razboritosti (kada se razum nalazi u sluţbi volje i savesti). Jovana Damaskina govori se o razumnom i nerazumnom delu ljudske duše. U knjizi "Tačno izloţenje pravoslavne vere" sv. Dobra i LJubavi. episkop Teofan Zatvornik u knjigama "Put k spasenju" i "Šta je duhovni ţivot i kako ga usvojiti". gde se čuva usvojeni i prihvaćeni materijal. Negativna ispoljavanja voljnog dela duše su: nepostojanost. čitanju svetovnih knjiga ili posećivanju pozorišta i muzeja. ţudnja za delatnošću). nemarnost. postoje još i prateće negativne pojave koje se javljaju u vidu strasti. ljudskom razumu nedokučiva ljudska dela zapanjujuće leiote i veličanstvenosti. 3. Voljni. pohotnom i gnevnom delu. dela koja imaju i naravstveni uticaj na dušu. uvek po svom biću potiču od Duha Istine. ali je u celini potčinjen i ispunjen drugačijim ciljevima i smislom. karaktera. U graĎi duše ljudske sv. Svetitelj Dimitrije Rostovski govori o razumnom. moţe biti (i obično biva) lišen svega toga. telesne. Teofan uslovno izdvaja tri dela: 1.

bestelesna. Zaustavimo se sada na odreĎenju duše. Čovek sadrţi u sebi jedinstvo suprotnosti izmeću višeg i niţeg. duša ne samo da oţivljuje telo. um je vozač. dobra i ljubavi do svesti o Bogu. pati. Ove moći se porede sa zapregom. a volja su uzde. 15 iste knjige). Tim povodom bl. povezana su s tugom. nebeskog i zemaljskog. Karakteristični deo ljudske duše je njena razumnost (slovesnost) koja uzdiţe čoveka iznad svega ostalog ţivotinjskog i biljnog sveta. slobodnog i neslobodnog. što je svojstveno samo čoveku. telesnim očima po svojoj prirodi nevidljiva. Da li biljke poseduju dušu? Tim povodom mišljenja Svetih Otaca se razlikuju. u kojoj je osećanje . one imaju samo opaţaje i čulne nagone. spokojnog. Grigorije Nisijski je pisao: "Dobivši ovakvu prirodu (tj. Jovan Damaskin u knjizi "Tačno izloţenje pravoslavne vere" daje ovakvo odreĎenje duše: "Duša je suština ţiva. Ponekad se ljudska duša tretira i kao ukupnost triju moći. trezvenost uma i vešto upravljanje pomoću uzdi.. osećanje odgovornosti. 15. tj. čistog. odvojenu i unutarnje nezavisnu od tela. "Ona ţivi u svim delovima tela . izd. onda je ona u odnosu prema ljudskoj duši još manje savršena i duboko skrivena. traţi i nikako ne nalazi smirenje. da je gotovo nemoguće saznati: gde se ona završava. stvaralaštvo. napuštajući telo.. Čovek takoĎe poseduje sposobnost za naravstveno (moralno) usavršavanje. a ne samo kao mišićnom organu za pumpanje krvi. radosnog. Avgustin piše: "Duša je suština sazdana. ali pri tome on ima i dušu razumnu koja ga čini gospodarem zemlje . . ali mišljenja u pravom smislu reči nemaju" (s. Svi ljudski doţivljaji. čiji se smisao svodi na to da čovek ne nalazi ni u čemu konačno smirenje osim u Bogu.i svugde u njemu ispoljava svoju delatnost". čulnost i duhovnost). naprotiv.PrijateljBozji. 1992). slika koja traţi svog Tvorca". besmrtna. a "psiha je tako tesno povezana sa fizičkom prirodom ţivotinja. rep. taloţe i odraţavaju se na kraju krajeva u srcu kao najvaţnijem duševnom središtu. Ţivotinje takoĎe "ne poseduju sposobnost mišljenja. osećanje (srce) i volja. i dušu ţivotinjsku. upravlja čovekovim ţivotom i njegovom opaţajnom prirodom (prema mišljenju istog podviţnika svetosti). Ali ako je i imaju. NJemu takoĎe pripada i izuzetno duboka i tačna misao. čovek postaje biće koje sjedinjuje ceo svet: on ima i dušu biljnu zajedničku s biljkama. pojam ljudske duše je veoma dubok i sloţen i ne moţe se svesti na nekakvu supstancu. prosta. Pozitivna osećanja u ovom delu duše povezana su sa duhovnim osećanjem prijatnog. antipatijom i drugim negativnim osećanjima. a gde počinje" (iz knjige "Duša ljudska". bestelesna.. sva njegova ţivotna dejstva kao da se filtriraju. sposobnost za govor. a negativna. razumna. Sv. da bi nastavila svoj novi ţivot u drugačijem svetu. najbogopodobnija.pisao je sv. nevidljiva. Na taj način. Sv. a sve dotle on se muči. To su um. s. razumnog i nerazumnog.ţivotinja koja vozi čoveka. Kod ţivotinja duša se ne moţe odvojiti od tela.com Deo duše koji sadrţi osećanja (srce) odraţava stanje ne samo duše. počev od lepote. duha i materije".. Pojam duše uključuje u sebe daleko širi smisao. besmrtna. doţivljavanje uzvišenih pojmova.www. nego i predstavlja najvišu suštinu. supstancu koja nakon završetka zemaljskog ţivota odleće. Za bezbednu i uspešnu voţnju zato su neophodni sabrana i budna paţnja.. ljutnjom. nego i tela. poseduje svesni izbor (slobodu volje). Atanasije Veliki . celokupne telesno-duševne sfere.

nap. Isto se moţe reći i za pitanje lokalizacije duše. Sv.www. tuga. nauka Negativno ispoljavanje lutanje.PrijateljBozji. spokojstvo. Jovan Damaskin kaţe da duša obuhvata telo kao vatra gvoţĎe. ţivota. treba meĎutim imati na umu da tačna morfologija duše u uobičajenom i prihvatljivom zemaljskom shvatanju teško da je moguća. Duh sadrţi osećanje Boţanstva . radost. 1. a u srcu se duh šeta kao u svojim odajama" (navedeno prema knjizi "Duša ljudska"). rasejanost.zauzima nebo . dosada. ţudnja za delom.savest i nemogućnost zadovoljenja bilo čime (što duši ne priliči. nemarnost.com slovesno-razumna. pravila samovolja. Ipak se smatra da je srce koren duha koji potiče iz mozga. pamćenje.. Teofana ovim povodom: "Pravilnije je shvatati da čovekova duša i duh nisu dve odvojene suštine. Duša je niţa sila. koja dejstvuje posredstvom organskog tela i daje mu ţivot i rastenje. potreba. praznoumlje navike. da bi se njom duh mogao da se spaja. i kao da dodiruje svaki deo tela.prir). mišljenje. pismo 106). te postoji jedinstvena duša!" (t. Teofan Zatvornik piše: "U čoveku treba razlikovati dušu i duh. već dve strane jednog istog duha. nepostojanost. On je ona sila koja je u čoveka udahnuta prilikom stvaranja. strasti simpatija razboritost Osećanja (srce) Volja Duh Tri moći duše Um Tri dela čoveka Telo Duša . praznoslovlje. Teofanu Zatvorniku) sadrţaj Tri dela duše Misaoni Uobrazilja. antipatija karakter.glavu. odluka Pozitivno Negativno ispoljavanje ispoljavanje Osećanja (srce) Opaţanje stanja duše i tela Pozitivno Negativno ispoljavanje ispoljavanje Pozitivno ispoljavanje znanje. strah. izbor sredstava. osećanja i silu raĎanja". Govoreći o uzajamnim odnosima duše n duha. razumnost Voljni Revnost. "Bogopodobni duh . Ona je ista takva sila kao i duša ţivotinja. Morfologija ljudske duše (po sv. bezoblična. Uzimajući u obzir navedene tvrdnje. ili deo iste sile." I još jedno objašnjenje sv. šta bi se dogodilo posle smrti?). prijatna: neprijatna: običaji. njene veze s telom. ali uzvišena. sv.piše sv.. ţelja. pretpostavka. dva dela jedne iste celine (inače. čiji je zadatak voĎenje zemaljskog ţivota. ispoljavanja zadovoljstvo. Jefrem Sirin . predstave.

(sv. Tokom 19. logička i viša.. već je najviša strana ljudske duše. besmrtna. (Iz Bogoslovlja episkopa Silvestra.). Jovan Lestvičnik). nego i štetnim za objektivno saznanje duševnog ţivota. neobična. suština koja se brzo kreće. po oštroumnom DŢemsovom zapaţanju teorija "duševne prašine" danas je. 120) 8. vladala je tzv. najdragocenija je na svetu. ova. (Iz knjige "Duša ljudska". 36) 6. na osnovu nekih mesta Svetog Pisma smatra trećim sastavnim delom čoveka. onda se u ogledalu ne moţe videti ljudsko lice.com Misli o duši: 1. pojmom ne samo suvišnim. U duši postoje dve strane i dve svesti: niţa. odbačena i opovrgnuta. Čovek mora imati dušu kao najsjajnije ogledalo. (Semjon Frank) 9.. a duša je neprolazna i ostaće neprolazna (sv. Duševni ţivot se zamišljao kao nepovezani skup pojedinačnih elemenata ("predstava". to je um duši. itd. a naročito u njegovoj drugoj polovini. razumna. Duša je suština razumna i duhovna. neprestano se nalazi u delatnosti.. obična. U ţivotu duh i duša čovekova spojeni su u jedinstvenu suštinu koja se moţe nazvati prosto dušom. Jovan Zlatoust) 2. neprimerne je i neopisive lepote. "Duša" se smatrala metafizičkim pojmom.www. arhiepiskop Hersonski i Tavrijski) 5. (arhiepiskop Luka Vojno Jasenjecki) .. nevidljiva. Avgustin) 3. Sjedinjenje duše s telom je velika tajna. ono što je oko telu. delo "Ogled pravoslavnog dogmatskog bogoslovlja") 7. bogolika.(bl. "oseta". Ako na ogledalu ima rĎe. Ova atomistička psihologija. s. 4.PrijateljBozji. (Inokentije. slovesni obraz svoga Tvorca. veka. Ceo svet je manji od duše: svet prolazi. po rečima sv. "empirijska psihologija" koja je sama sebe proglasila "psihologijom bez duše". Jovana Damaskina on nije nešto različito od duše i poput nje samostalno. bestelesna. (Dogmatsko bogoslovlje pravoslavne Katoličanske Istočne Crkve. Duša je priroda stvorena. Što se tiče duha koji se.

com 10. Savremena otkrića u oblasti egzaktnih nauka ne mogu ostaviti bez paţnje genijalna drevna tvrĎenja koja se tiču prirode stvari i njihovih uzajamnih odnosa sa čovekom. Grigorija Palame.. jer se sama naučnost obično sastoji u nekakvoj jednostranosti. Dakle. Duhovni svet pak spada u potpuno drugačiju ravan realnog postojanja i mada se moţe otkrivati našem saznanju. Episkop Jovan San-Franciški (Šahovskoj) Pokušaj da se duhovne kategorije tretiraju u strogo naučnom smislu izgledaju malo opravdane.PrijateljBozji. osećanja i voljnih činova. Savremena kvantna nauka koja obuhvata kvantnu mehaniku. premda se i zasniva na logici i dokazima ljudskog razuma.. i upravo je kvant osnovna i prvobitna njegova jedinica.materijalizam. Kvant predstavlja u suštini talasnu funkcnju koja sadrţi odreĎeni deo . Maksima Ispovednika i sv. misli.www. Ipak neka naučna otkrića nam dozvoljavaju da govorimo o mogućnostima pribliţavanja u nekim stavovima izmeĎu oblasti fizičkih nauka i metafizičkih disciplina. S tačke gledišta kvantne teorije najsitniji deo materije (ili energije) jeste kvantni. kvantnu statiku i kvantnu teoriju polja (računajući tu i kvantnu elektrodinamiku) po svojoj suštini je potvrdila genijalne postavke koje su izneli pre mnogo stoleća ljudi koji nisu posedovali nikakve tehnički precizne instrumente. duša se moţe shvatati kao ukupnost organskih i čulnih doţivljaja. (arhiepiskop Luka Vojno-Jasenjecki) Duša. Ovo učenje je najpotpunije formulisano u delima sv. energija i čovekovo kvantno telo sadrţaj Mnogo toga otkriva današnja nauka. ali jedno ne otkriva . a ne atomski ili molekularni (kako se ranije smatralo) nivo. Tu se radi naročito o svetootačkom učenju o energijama i vibracijama (talasnim funkcijama). Na tom nivou dolazi do uzajamnog prelaska energije u materiju ("anihilizacija" "materijalnzacija"). to se ne dogaĎa samo kroz uobičajene oblike istraţivanja i zaključivanja. tragova uspomena. štaviše on sebe ispoljava kroz duhovni doţivljaj koji nije razvijen kod svih istraţivača.

a prirodi je svojstveno da raĎa (sa Grigorije Palama). dala je početak svim drugim oblicima energije" . te za izrazito materijalistički orijentisane ljude koji traţe naučne dokaze ono moţe da posluţi kao način izlaganja čovekove morfologije koji prihvata Pravoslavlje. hrišćanska antropologija daleko sloţenije predstavlja dati aspekt. Grigorije Palama). već je energija Boţija (sv..PrijateljBozji. U svojoj izvrsnoj knjizi "Duh..www. prema shvatanju Svetih Otaca. 3. . ne samo što oţivotvoruje telo. Jovan Šahovskoj). (K. Energiji je svojstveno da stvara. 4. Osim toga. Tim pre lišeno je svakog smisla materijalističko shvatanje duše koja. govoreći o mogućnosti postojanja još neviĎenih vrsta energije. "Energija ljubavi koja se izlila po sveblagoj Volji Boţijoj.com energije. a ne stupa u protivrečnosti sa njom. Ušinski). duša.piše ovaj izvrsni lekar. Sve elementarne čestice se sastoje od jednog veštastva: energije. Filosofija materijalizma mora biti preispitana u samoj svojoj osnovi (Verner Hajzenberg). nosi na sebi pečat boţanskog i večnog. naučnik i sveštenosluţitelj. Ova teorija donekle podseća na hrišćansko shvatanje prema kojem osim grubog materijalnog tela u čoveku postoji finija supstanca slična etru koja se naziva dušom. U odnosu na ljudsko telo kvantna teorija pretpostavlja da izvan naših ćelija i molekula postoji tzv. telo" arhiepiskop Luka Vojno-Jasenjecki. Po tačnom tvrĎenju jednog današnjeg mislioca istinska nauka samo potvrĎuje u svojim otkrićima Bibliju. smatra da je duhovna energija "praroditeljka svih fizičkih oblika energije. duh) . "kvantno telo" koje ima neposredni odnos prema materijalnom telu i utiče na njegove ţivotne funkcije.to se meĎutim ne svodi na podelu na nivou sheme. u skladu sa ovom teorijom.D. 2. Uporedo s tim. samo što ih nalazimo u ţivom nerukotvorenom obliku ţivog duha. duša. Boţansko obasjanje i blagodat nije suština. kvantno telo predstavlja polje koje na odreĎeni način uzajamno dejstvuje sa drugim kvantnim poljima. Prihvatajući trosloţnost čoveka (telo. "Čestice" su raznovrsni oblik koji energija poprima da bi postala materija (episkop. Tematske misli 1. a preko njih i same materije". 5. Obraćajući se ljudskoj duši nalazimo u njoj iste zakone koje je stavio Tvorac u svu Svoju tvorevinu. Energija moţe da se pretvara u materiju i materija u energiju. nego i na nedokučiv način odreĎuje sav smisao našeg postojanja.

1. 9:16) .com Značenje srca u čovekovom duševnom telu sadrţaj Srce je glavno u čoveku. tako i čovek nosi u svom srcu najskrivenije sopstvo. Značaju srca u duhovnom razvoju čoveka posvećeno je mnogo literature. već duša. Srce je u stanju da misli. Naročito se briţljivo i na najistančanijem nivou posmatra ova tema u svetootačkim asketskim pisanim izvorima. "Telesno srce je mišićni organ . čijem osećanju mesnato srce sluţi samo kao oruĎe.meso . 1925 g. Sv. Posle filtriranja svih spoljašnjih utisaka i celokupnog unutrašnjeg ţivota u srcu se taloţi i kristalizuje u jedinstveno svojstvo . U predstavama starih i novih mislilaca srce nije samo mišićni organ ili pumpa koja raznosi krv po sudovima. Srce je tron i "sedište duše".www. potkrepljuje i srce" (Lk. odlučnosti itd.) ruski filosof B. pa čak i sićušni atom sadrţi u svojoj jezgri svoju osnovu. straha. kao što mozak sluţi umu". izd. g. moţe se reći istinsko "ja".PrijateljBozji. kao što je savest. Jovan Kronštatski) Svetootačkom učenju o srcu dodeljeno je jedno od središnjih mesta. Kao što je središte oraha u njegovom jezgru. već predstavlja duhovni centar celokupnog čovekovog ţivota. Inform-Progres. br. kao što je srţ kod drveta. računajući tu i ozbiljna istraţivanja. njemu su svojstvene emocije radosti. jer iz njega ishodi ţivot" (Pr. 4:23). P. citirajući zatim prema tekstu iz Biblije: "Iznad svega što se čuva čuvaj svoje srce. 1992. 21:34). . nego i fizičkog ţivota. tuge. ono je prostor osećanja.ali ne oseća meso.pisao je u svom članku "Značaj srca u religiji" (Put". Višeslavcev.pisao je episkop Teofan Zatvornik . Moskva.rezultat celokupne naše duševno-duhovno-fizičke delatnosti.osećanje . sami njegov život. Svako potkrepljenje hranom i pićem. "Svaki napad na ţivot je napad na srce" (Izl. U njemu je skrivena i takva naravstvena supstancija koju je sazdao Sam Bog. "Srce obuhvata ne samo pojave psihičkog. Sada ćemo se zaustaviti na izlaganju samo nekih od najvaţnijih stavova koji se tiču shvatanja srca.

Boţe" . Postaje nemoguć i duhovni ţivot. počev od Samog Raspetog na krstu do poslednjih svetih mučenika zemlje ruske. Gubi se boţanska celovitost moći duše. Duhovni ţivot zahteva naročitu čistotu srca i njegovo čuvanje od strasnih otrovnih primesa i strastvenih ispoljavanja. Čovek srca je čovek duhovni. "spremno je srce moje. i sve se to dogaĎa u dubinama plamenog srca koje voli. Kada čovek ţivi samo razumom (čemu je tako sklon danas zapadni svet). U njemu otkriva Sebe Bog. preobraţava se sama priroda fizičkog tela. U srcu kao da se najpre pali mali plamičak. i samim tim i promišljen i proračunat. jer um. te se zadatak podviţnika svetosti sastoji u tome da ne ugasi tu duhovnu sveću i da je pronese kroz sav svoj ţivot do pravednog susreta sa večnim. Ali srce je često povezano sa umnom delatnošću. putem uklanjanja svih prepreka (spasenje duše). Teofan Zatvornik . Nalazeći se svom svešću i paţnjom u srcu.pisao je sv. jer se u razumsku delatnost lako moţe prokrasti netačnost (tipa kompjuterskog virusa) što dovodi do grešaka. podviţnici pridaju veliki značaj i nehotičnim mislima . . "Ovo delanje je nazvano umetnošću . Prividna nepojmljivost dokazana je i iskupljena krvlju mnoštva podviţnika svih vremena.PrijateljBozji. kao i kada je u savezu sa čvrstom voljom u sinergiji sa Najvišim Promislom i ulaganjem ogromnog podviţničkog rada postaje moguće ispunjenje osnovnog zadatka čovekovog zemaljskog ţivota: ponovno sjedinjenje duše s Bogom. procesom samopoznanja povezan je sa dubinama srca. O skrivenom čovekovom srcu govori ap. trudeći se da drţe pod kontrolom najistančanije projave celokupnog svesnog ţivota. Samo umovanje i pragmatizam veoma su nepouzdani saveznici u ţivotu.www. "Srce čisto sazdaj u meni Boţe". te je zato nedopustiva bilo kakva poročna misao koja osuĎuje bilo koga. ali verujući da te Gospod posmatra i da te čuje". a ne razjedinjeni. "Blaţeni čisti srcem" glasi jedna od zapovesti Spasiteljevih blaţenstava.pomislima i primislima. izgovaraj neprestano: Gospode Isuse Hriste. u njemu pri tome hladni srce. U tom plamenu sagoreva sve grehovno. bez ikakve slike i lika. Tehnički sličnu praksu ovoj drevnoj hrišćanskoj mističkoj (u smislu sazrcateljnosti) praksi pokušavaju u poslednjim desetlećima da široko primene u savremenom ţivotu putem sa Istoka preuzetih sistema tipa transcendentalne meditacije (TM) različiti gurui i duhovni učitelji. već prelazi od jednog osećanja ka drugome.peva psalmopevac David. Štaviše. Sine Božiji. pa čak i pravih tragedija. te čovek postaje tvrda srca. Petar u svojoj Prvoj poslanici. Ovaj zapaljeni oganj u srcu moţe se pretvoriti u plamen čiste vere i Boţanske ljubavi (prema Bogu.i ono je veoma jednostavno. Drevni podviţnici svetosti otkrili su i iskustveno potvrdili veliko učenje o unutarnjem (srdačnom) delanju kratke Isusove molitve. u svom savršenom obliku nju više ne pokreću reči.com U dubini srca je skrivena ljubav. pomiluj me. Duhovni ţivot budi čovekovo srce iz dugotrajnog sna i ispunjava ga novim osećanjem i smislom. srce i volja moraju biti u jedinstvu. Razum. Istinska molitva potiče iz čistog srca. odvojen od srca kamenom pregradom sam po sebi ne moţe nadoknaditi ono što je izgubljeno. a preko NJega prema bliţnjima i svemu što postoji). Samo onda kada je um neraskidivo povezan sa srcem.

(sv. sklerozu srca kojom je pogoĎena sva savremena civilizacija. Srce vidi odmah.com MeĎutim. (sv. prethodne i kasnije. Gubljenje istinskih. duhovnih znanja o značaju srca dovodi čovečanstvo do zaista tuţnih rezultata i duboke duhovne krize. ona je puna osećanja bezizlazne tuge koja neprestano zvuči u celokupnoj knjiţevnosti poslednjeg stoleća. Tematske misli 1. Ideja pripada srcu. formira se celovitost i čvrstina duše. kao na primer: "Gospodi pomiluj". a ne umu. Obučavanje u njoj mora da se obavlja pod duhovnim voćstvom i uz blagoslov za to. zatim se taj jedinstveni čin srdačnog gledanja prenosi na um i u umu se razlaţe na delove. Osećanje praznine. naši drevni preci su bili dobro upoznati sa njima: isto to uče mirjane optinski starci i neki drugi ruski svetitelji i podviţnici blagočašća). Teofan Zatvornik koji je posvetio istraţivanju srca mnogo mesta u svojim delima. osećanje ništavnosti potiče od toga što je presahla centralna sila ličnosti. presahla je njena srţ". u venjenje. To je srce. Putem usredsreĎivanja svojih umnih. na šta je ispravno ukazivao Višeslavcev u pomenutom članku "0 značaju srca u religiji": "Gubitak kulture srca u savremenom ţivotu. čuva se od rasipanja velika zaliha ţivotnih moći. Prividna tehnička jednostavnost delanja Isusove molitve je varljiva.www.pisao je sv. njeno veselje na dosadu. Zajedno s tim. metod TM. odseke. naše postojanje se pretvara u neprestani gubitak energije. postiţe se koncentracija celokupne unutrašnje energije u središtu organizma. Mi imamo tačan barometar koji pokazuje povećanje ili smanjenje duhovnog ţivota. kao bleda senka umnog delanja hrišćana. a ne spoljnjem. posmatranje srca u umu dobija svoju analizu. iako se široko reklamira kao univerzalno sredstvo protiv svih bolesti (čak SIDE. "Gospodi. celovito. izgleda. u svetootačkoj psihoterapiji kao veoma vaţan momenat treba smatrati etapu u čijem procesu je neophodno naučiti stvaranje postojane paţnje. u najboljem slučaju. ukrepi". jeste gubitak ţivotne sile. Umesto Isusove molitve mogu biti primenjene kraće. i neke druge (sudeći po poukama Vladimira Monomaha. Jovan Kronštatski) 2. duševnih i duhovnih moći u oblasti srca. uprkos spoljašnjoj sličnosti.PrijateljBozji. Jovan Kronštatski) 3. trenutno. Jovan Kronštatski) . narkomanije i onkoloških oboljenja). Sledi svoje srce ceo ţivot i paţljivo motri i osluškuj ono što sprečava njegovo sjedinjenje sa sveblagim Bogom. unutarnjem čoveku. Moţe se nazvati i kompasom. Zato njen ţivot tako liči na smrt. (sv. usmerene na oblast srca. "Drţi svoj um u srcu i s naprezanjem sabiraj u njemu sve moći duše i tela" .

Ţive u glavi i pate od neprestanog komešanja misli. (sv. Tako se u srcu začinje i raĎa čovekova odlučnost za ove ili one postupke. D. koreografija). Ignatijs Brjančaninov) 8. Teofan Zatvornik) 7.www. Pada mi na pamet da ste vi svi u glavi. Jurkevič) 9. kojima neki ljudi prosto nisu u stanju da ovladaju ili ovladavaju s velikim naporom. Tamo i upravite svoju paţnju. tamo je srce. Um je u glavi i umni ljudi (naučnici) stalno ţive u glavi. već i drugim. i druga slava zvezda. dok drugi. Dobro je poznato da pod jednakim uslovima neki ljudi izlaze na kraj lakše i uspešnije sa ovim ili onim zadatkom. (sv. Jer se zvezda od zvezde razlikuje po slavi (1 Kor. pravci). Srce je organ najvišeg saznanja. Pod čovekovim sposobnostima se shvataju individualne sposobnosti (osobine) duše za ovaj ili onaj predmet ili vrstu delatnosti. Sve vrste sposobnosti se neosporno zasnivaju na čovekovom intelektu. Teofan Zatvornik) 5.PrijateljBozji. U njemu nastaju raznovrsne namere i ţelje. U čuvanju srca od grehovnih pomisli sastoji se prauzrok i suština spasenja. 15:41). Štaviše. Teofan Zatvornik) 6. nauke. ono je sedište volje i njenih htenja. U takvim slučajevima u narodu se o . slikarstvo. muzika. još uvek nepoznatim uzrocima. Srce je stecište duševnog i duhovnog ţivota čoveka. Gde je srce? Gde izbija i oceća se tuga. (arhiepiskop Luka Vojno-Jasenjecki) Čovekove sposobnosti sadrţaj Druga je slava sunca. (P. naprotiv. matematika. (sv. (sv. organ opštenja s Bogom i s celokupnim onostranim svetom. a druga slava meseca. SiĎite u srce i odmah ćete sebe oceniti. a ne u srcu.com 4. ali nisu uslovljene samo intelektom. sa njima lako izlaze na kraj (npr. postoje takve vrste delatnosti (predmeti. gnev i ostalo.

Osim pomenutih. za ovu ili onu specifičnu delatnost. a u spoju sa uspešnim radom na maksimalnoj realizaciji dara radi se o fenomenima poznatim kao "talentovanost" ili čak "genijalnost". radost. Ali ni najrazvijeniji i svestrano obrazovani ljudi ne obuhvataju sve sposobnosti koje su svojstvene čoveku. podrazumevajući time naročitu čovekovu prijemčivost. dar proroštva (profitia). kod ljudi razvijenijih na intelektualnom planu širi je spektar različitih sposobnosti. Od svih darova dar ljubavi je najviši.PrijateljBozji. dar razlikovanja duhova (diakrisis pnevmaton). muzička. vajarska. Oni se daju samo kao nagrada ljudima koji vode duhovni ţivot i ne moraju da se podudaraju s nekadašnjim sposobnostima i sklonostima. likovna. i dar ljubavi (agapi). tu su uvek prisutne komponente uslovnosti. dugotrpljenje. krotost. ima mnogo slučajeva koji se odlikuju bezuslovnošću i opštom prihvaćenošću. sposobnost gajenja biljaka. lekarska. Ipak. subjektivnosti i relativnosti. dar jezika.). dar sluţenja (diakonia). U duhovne darove spadaju: dar mudrosti (sofia. uzdrţanje" (Gal. 5:2223). dar vere. dar pastirstva (kivernisis). Savremeni autori izdvajaju različiti broj sposobnosti. neimarska. Po pravilu. pedagoška. Mašta i uobrazilja . Zanimljiva je klasifikacija vrsta čovekovih sposobnosti Anatolija Garmajeva. blagost. U svetootačkom učenju odsustvuje detaljna sistematizacija uroĎenih čovekovih sposobnosti. vera. mir.com tome lepo kaţe: "To mu je od Boga". dar čudotvorenja. dar znanja. organizaciona. ali su zato dosta jasno odreĎeni duhovni darovi (darovi Duha Svetoga) o kojima je još govorio Apostol (Prva poslanica Korinćanima 14. Uostalom. gnosis). lingvistička. plodovi dejstva Duha Svetoga u čoveku jesu: "ljubav. utemeljenu u njegovoj dubinskoj iskonskoj prirodi.www. gl. zanatska. gde se opisuje 15 osnovnih sposobnosti: intelektualna. Ukoliko postoji visok stepen izraţenosti ove ili one sposobnosti govori se o obdarenosti. govornička i klasifikaciona. dobrota. tehnička. dar isceliteljstva. stočarska.

kada su huligani noću ubili mladog momka. kao i pamćenje "nisu ništa drugo do odraz svih onih čulnih predmeta koje smo videli. neko mu zadaje udarac noţem. itd. kako na planu količine. ali veoma je karakterističan. muzičari. promiču kadrovi..com sadrţaj Uobrazilja je ogromna stvaralačka. kušali i opipali" (sv. Pre svega to je prirodno svojstvo duše koje je izvanredno individualno. arhitekte. ništa ne sumnja o majčinim strastimamaštanjima. Opisani slučaj je prilično banalan. U isto vreme. mirisali. Majka počinje da se brine. kao što nisu sposobne ni za apstraktno mišljenje. uobrazilja. Od celokupnog tvarnog sveta samo je čoveku dat jedinstveni dar zamišljanja (uobrazilje). umetničke prirode: glumci. ţivotinje ga.www. A evo. moţe se izdvojiti i naročita funkcija koja omogućava dobijanje predstava. svi roditelji. Seća se tragičnog slučaja koji se nedavno dogodio. Nikodim Svetogorac). Obećao je da će se vratiti pre večere (recimo oko 19 časova). ali već je 20 časova. kao što je poznato. slikari. Pred ţeninim očima. a majka je. Čuje se zvono na vratima. tako i na planu kakvote. Stepen izraţenosti njene veličine (ako se tako moţemo izraziti) različit je kod ljudi. ali i zlokobna moć duše (V. pronalazači. Bogatu uobrazilju neretko poseduju stvaralačke. momak pada. Kao i svaka funkcija i uobrazilja se moţe trenirati i razvijati. ţiv i zdrav. ističe mu krv. niko mu ne moţe pomoći. Prema svetootačkom učenju. profesija samo upućuje na razvoj uobrazilje u ovoj ili opoj ravni. . itd.. Mašta često moţe istupati kao nerazumna sila koja dejstvuje po zakonu asocijativnih veza i podstiču je slučajne okolnosti.. a i ne samo oni. kako ih nazivaju. Ulazi sin. jedan od drugog strašniji. a njega nema. pokušava da se iščupa. Evo na jednom sina tuku. Evo jednog primera iz ţivota: Sin jedne ţene je otišao kod prijatelja u goste. ova boţanska projekcija na čovekovu prirodu krije u sebi i prilično konkretnu opasnost koja se ispoljava u slučajevima neveštog korišćenja i preteranog razvoja. van sebe.. verovatno. To doţivljavaju. Zjenkovski). Uostalom. stvaranje u misaonoj sferi konkretnih situacija i projektovanje slika i pojava. Iz mnoštva boţanskih darova. ne poseduju. kako se kaţe. kao na filmskom platnu. jer ona je upravo realno (prema psihofiziološkim zakonima) doţivela strašnu tragediju. on viče. V. slušali. sve u istom stilu. datih samo čoveku.PrijateljBozji.

mada relativno nedavno ("Pravoslavna opština". Novo-Kazačje. budući već opsednuti njome. Na primer. uzdigli su tu ideju u nešto najvrednije za sebe. a strast stomakougaĎanja moţe da slika svakojaka jela. koji veruju u svoje snove i maštanja na javi! Mnogi maštari. Uobrazilja. U svetootačkoj knjiţevnosti Ďavo se neretko naziva i slikarem. tj. počev od primitivnih oruĎa u osvit čovečanstva. Druga vrsta uobrazilje je maštanje. onako kako on shvata i razume Boga. Iz biblijske priče poznato je da se prvi veliki pad dogodio upravo kao rezultat maštanja i uobraţenja. jer On je iznad svake misli". 2. U suštini čovek često pravi Boga po svom liku i podobiju. kako je mnogo onih koji ţive izmišljenim.Svaka strast se moţe zaodevati u ovaj ili onaj oblik. ova će se ugasiti. Prosvetljeni duhovni pogled prozire besmislene. što je u stvarnosti velika greška. ako je prihvati sa uţivanjem . Treća vrsta uobrazilje povezana je sa razmišljanjima o nekim problemima pomoću vizuelnih predstava.PrijateljBozji. poput Lucifera. fantastičnim. napisanoj u najboljim svetootačkim tradicijama. povezane sa ljubavnim doţivljajima. Ova vrsta uobrazilje ima veliki značaj u ţivotu. jer carstvo Boţije na zemlji je nemoguće stvoriti. obmanute kao i oni sami. strast bluda moţe projektovati u svest prijatne erotske slike. izumi. zaraţene istim porokom. netvarno i transcendentno. Minsk. Svetootačko učenje je uvek učilo "da nikakva uobrazilja nema mesta u odnosu prema Bogu. veštine i lukavstva demona i u savremenom ţivotu koji bukvalno obiluje njegovim stvaralaštvom.www. Ako um odbaci sliku strasti koja se pojavila. Pomoću nje su se stvarala i stvaraju se mnoga velika dela umetnosti. 1991. izgubivši osećaj realnosti. zaplevši se u pojmovima. a kasnije su. pa sve do neverovatnih dostignuća savremene nauke i tehnike. g. "Svet ljudske volje i uobrazilje je svet privida istine" . a gde izmišljotina. 3. Koliko ima maštara i sanjara meću nama! Koliko fantasta n izumitelja. realnost i istinu. mnoga naučna otkrića. telesnih strasti. gde je istina.kaţe se u knjizi . povukavši za sobom bestelesne sile.energija ove strasti-slike će tiranisati telo.com Duhovno zdravlje podrazumeva jasnoću n čistotu svesti sa krajnjom orijentisanošću duše na istinsko stanje stvari. jer se ograničeno tvarno upinje da shvati neograničeno. Četvrta vrsta je u suštini pokušaj razuma da pronikne u tajnu postojanja i pojmi boţanski svet. Zanimljiv je opis vrsta uobrazilje koji se navodi u izvrsnoj knjizi jeromonaha Sofronija (Saharova) "Starac Siluan". uvukli u nju i poveli za sobom mnoge druge. U njoj se izdvajaju četiri vrste uobrazilje: 1. laţnim ţivotom. Tom prilikom čovek se udaljava od realnog stanja stvari u svetu i ţivi u sferi fantazije.). 4. To je dovelo do nebrojenih stradanja i ţrtava. povezana s dejstvom grubih. I obrnuto. Moskva. Pravoslavna asketika neposredno usmerava podviţnika na neumornu i svesnu borbu sa fantaziranjem. izmislivši i poverovavši u mogućnost ostvarenja raja na zemlji. premda i zavodljive. kada je moćni anĎeo (Denica) umislio da je ravan Bogu i bio je svrgnut zbog toga na zemlju.

kada duša kao da traţi da se preda nekim uspomenama. neprestano fantaziranje sramnih scena koje pruţaju uţitak. da se udaljava od realnosti. kada neki slučajni miris ili epizoda oslobaĎa čitavu skalu osećanja i kao da oţivljava neke izgubljene veze vremena i dogaĎaja. celom ruskom narodu. gubimo kontrolu instinkta samoočuvanja. nego i transno-ekstatična stanja upadljivo obojena seksualnim ili mističnim doţivljajima. putem obraćanja veštačkim izazvanim slikama i fantazijama koje se nazivaju "terapijskim". Ruski religiozni filosof Zjenkovski je pisao: "Fantazija je kobna i opasna sila u nama ne samo zato što nismo u stanju da je regulišemo.pa ipak. nego zato što fantazija nema granica. na makar to bili i anĎeli. usmerene ne samo na razvoj čulne uobrazilje kod pacijenata. Navika da čovek jalovo ţivi u oblacima. Drugo preraĎeno izdanje. Ako se to dogaĎa prirodno i organski i nije povezano ni sa kakvim grubim nasiljem nad dušom. čovek je često sklon da je ruši radi sna o laţnoj budućnosti". Majka Boţija n Spasitelj. fantazira. Druga stvar su likovi naslikani na ikonama kao ovaploćenje najviših ljudskih teţnji. svetitelji. dešavaju se periodi verovatno u ţivotu svakog čoveka. Taj svet je čoveku zajednički sa palim demonima. predajemo se našim porocima i kao da se njima opijamo. Semjonov Tjan-Šanski . Posebnu raspravu zasluţuje tema o erotskoj fantaziji kod starije dece i omladine. Ko ne poznaje stanje. i zato je mašta provodnik demonske energije". V. Zato. duhovnim osećanjem. jer se čak n okamenjeno i ledeno srce topi pod zracima dragih uspomena iz nepovratne prošlosti.com "Starac Siluan". nastavljaju da kultivišu izvesne metodike. Imka-Pres Pariz). da oţivi stranice prošlosti.PrijateljBozji. na primer. da nešto oţivi u sećanju. U psihoterapiji se. U poslednje vreme u Rusiji je zavladala praktično nekontrolisana bujica pornografske literature i filmske produkcije koja teţi da kod čoveka izazove upravo raspaljivanje telesnih strasti. naţalost. onda se mora prihvatati kao potpuno normalno. "Naša slabost i opasnost je upravo obrnuta . koja nije ništa drugo do svojevrsna narkotička (tačnije. ako je obasjano svetlim. sanjarenje n sklonost prema jalovom zamišljanju je norok i to nimalo bezopasan. ozbiljna je prepreka čovekovog duhovnog razvoja. poglavlje o prelasti). Opasne mogu biti veštački izazvane čulne predstave u religioznom ţivotu. svete ljubavi i plamene vere. Kartašov sklonost maštanju i pasivnost. narkotiku slična) ekstaza koja prikazuje postojanje u izopačenom obliku. Ova vlast uobrazilje je tim opasnija što ona u isto vreme daje duši najveću nasladu" ("Na pragu zrelosti". i zato gubimo osećanje realnosti. naročito u molitvenoj praksi. . "Samo nam sadašnjost pripada .pisao je u knjizi "Obnova svete Rusije" A. Prema mišljenju čitavog niza naših mislilaca.pisao je episkop A. Osim toga. računanje na to da će se nekako sve samo od sebe srediti". Dakle. Sveti Oci ne preporučuju za vreme molitve da se zamišljaju bilo kakve slike. Čovek sklon čulnim i vatrenim fantazijama neretko upada u zamku od strane slika koje mu se pojavljuju i čije poreklo neretko ima demonsku prirodu i dovodi do posebnog stanja koje se u Pravoslavlju zove "duhovna prelast" (v.www. on je svojstven našoj naciji.

com Sledi tim povodom još jedna vaţna. Upravo ovi pravci omogućavaju danas formiranje masovnog pogleda na svet i interesovanja stanovništva. U knjiţevnosti. Borba protiv ove strasti izuzetno je sloţena i teška. grubih tema ili melodrama. što oteţava mogućnost njenog nabavljanja od strane onih koji nisu imućni. MeĎutim. Prema rečima Zjenkovskog. Veoma se retko moţe sresti literatura naravstvenog. pre svega. Uopšte nije slučajno to što lica koja su sklona tome na prvi pogled bezopasnom poroku. često i nemoguće . I još jedan kratki osvrt na temu o romantičnim seksualnim maštanjima omladine u vezi s razvojem poznatih tajnih poroka koji se u medicini nazivaju masturbacija (onanija). u tome se krije ozbiljna zabluda. premda ne i neosporna misao: "Suzbijati rad uobrazilje je opasno. Uzdiţući dušu. ona katkad unosi u nju i otrov".PrijateljBozji. zadovoljićemo se neospornošću činjenice da treba umeti upravljati uobraziljom radi očuvanja razuma i jasnoće svesti. na primer. u gubitku religiozno*naravstvenog osećanja savesti.upravo umetnost po svojoj suštini moţe dati uobrazilji tu uzvišenu i svetlu veru. čovek sebe doţivljava kao da je "u vlasti neke kobne sile koju ne moţe da pobedi".ona se mora samo pravilno razvijati. Posmatrajući preovlaĎivanje ovih ili onih zanosa meću apsolutnom većinom odraslog stanovništva Rusije. masturbacija predstavlja bludnu strast koja ne predstavlja ništa drugo do greh. Koliko će još otići vremena na prosvećivanje Rusije? . što raduje. Izbor kod mnogobrojnih naših trgovaca knjigama je jednoličan i ispunjen samo knjigama na pomenute teme. Treba dati uobrazilji čisti i svetli pokret . Zabrinjavaju samo visoke cene. Praktično se ne štampaju savremeni autori koji rade u oblasti patristike i hrišćanske antropologije. Ne ulazeći u polemiku šta je celishodnije: suzbijanje uobrazilje ili njeno usmeravanje u potrebni kolosek. fantastika i erotika. Po mišljenju Svetih Otaca. prvo mesto zauzimaju kriminalistika. Naţalost. s tugom moramo da konstatujemo da oni u većini imaju karakter čulnih. fantastičnih. traje godinama i u odreĎenim periodima ţivota izbija s novom snagom. religiozna duhovna literatura poslednjih godina postaje sve dostupnija. kao da osećaju očiglednu duševnu nelagodnost. nije postala literatura porodičnog i domaćeg čitanja korisnog za dušu.www. svetootačka knjiţevnost se kao i pre ne predaje u školama. Ponovo se treba setiti reči našeg divnog ruskog pisca LJeskova: "Rusija je bila krštena. u umetnosti postoji n dvosmislenost. ali u stručnoj literaturi poslednjih godina masturbacija je u suštini izjednačena s prirodnim fiziološkim pojavama i maltene je "blagoslovena" od strane slavnih imena seksologije. Uostalom. MeĎutim. pedagoškog i istinski umetničkog obrasca. ona još uvek nije zauzela svoje dostojno mesto na našim policama za knjige. zbog toga i tako mučno osećanje krivice u duši. griţu savesti i doţivljaj krivice. Veoma je čudno. čiji se uzrok sastoji. ali nije bila prosvećena".

com Tematske misli 1. "na ţivot n smrt". Bdi i iznad svega pazi na uobrazilju i pamćenje (sv.www. dok je duhovni ţivot obrazac čiste slobode. to se po sebi razume. 4.PrijateljBozji. po zakonima spajanja slika. od umnih dokaza (Ivan Iljin). (Sveti Nikodim Svetogorac) Pitanjima unutarnje (nevidljive) borbe na putevima duhovnog usavršavanja posvećen je bitan deo svetootačkih traganja. van istine. ako ne i više. Skoro dvehiljadugodišnje praktično iskustvo hrišćanskog podviţništva svedoči o visokoj napetosti n neverovatnoj intenzivnosti ove bitke. ma koliko se ona činila primamljivim i prijatnim po spoljašnjosti: svako maštanje je lutanje uma. kako se kaţe. Nevidljiva borba sadrţaj Ova borba je najteža. Nikodim Svetogorac) 3. Kako je fantazija sila nerazumna koja dejstvuje uglavnom mehanički. da ne budeš prelašćen (sv. Ove ţeljene slike i odvratne fantazije vešaju se o dušu kao čitavi grozdovi. Onaj koji pazi na sebe treba da se odrekne svakog sanjarenja uopšte. Postoji čak i istoimena knjiga starca Nnkodima Svetogorca s podrobnim opisom etapa i načina ove tajne nevidljive bitke koja odraţava večno suprotstavljanje dobra agresiji zla. Nikodim Svetogorac). da je njena delatnost nespojiva sa ovim ţivotom (sv. koji laskaju umu i obmanjuju ga (sv. bojeći emocionalno i fantastično umni proces i zaklanjajući vidik duše ne manje. Maštanja u obliku viĎenja nipošto ne primaj. . Ignatije Brjančaninov). 2. u zemlji privida koji ne postoje. 5. čas pomaţući. Nil Sorski). čas ometajući svaki dokaz. koji ne mogu da se ostvare.

Demonski uticaji su veoma raznovrsni: od neposrednih fizičkih uticaja (ovakve napade su doţiveli. istina. dok se . S druge strane. a da se poriču suštinski analogni dogaĎaji koje su zabeleţili drevni izvori. Ali postoji i druga vrsta neprijatelja. štetnih dejstava. sve dok nije iščezlo. a ne poročan ili ţivotinjski). U svetootačkoj literaturi rovarenja ovog duha opisana su prilično podrobno. Realnost duhovnog sveta materijalistička nauka ne priznaje. podviţnik iz 4. zašto većina ljudi kao da ne zna i ne primećuje nikakvu ovakvu borbu. čudesima. koja čini mistični. Lenost. gotovo sve religije i okultne nauke priznaju svet duhova. jedan od osnivača monaštva. slastoljublje. Počev od biblijskih vremena pa sve do današnjih dana demonski načini borbe se nisu po svojoj suštini promenili. duhovni nivo. psovke. biopolarnih parazitarnih bića koja pokušavaju da pomalo prošire ustaljene pojmove. kvantnih tela. na primer. U ţivotopisu ruskog svetitelja prep. Najstrašniji i najopasniji neprijatelj nalazi se u samom čoveku. koristoljublje. ţiveći u današnjem svetu? Stvar je u tome što se duhovni. bogatstvom. oni se na sve moguće načine suprotstavljaju putevima spasenja i istine. NJihova dejstva imaju za cilj da pogube ljudske duše. uz pretnje. već se menjaju samo spoljašnji oblici. povezana sa slučajem kada je nepoznata sila ugrabila dete koje je pred očima mnoštva ljudi počelo brzo da se premešta u prostoru. duhovan. vlašću i moći (setite se Hristovih iskušenja u pustinji). pravedni ţivot razlikuje od "običnog" (premda. sklonosti i poroci . a u keliju prep. a ne negde izvan. čoveku neprijateljske duhovne suštine su pali duhovi (demoni. ali ga zamišljaju na suštinski različite načine. Data činjenica je apsolutni zakon koji je potvrĎen iskustvom mnogih pokolenja. S gledišta Pravoslavlja. za čoveka "običan" ţivot i mora biti pravedan. U osnovi pak uvek se nalazi: laţ (jer sam je Ďavo "otac laţi"). obmana. ruski sv.u prevodu s nemačkog "šumski duh"). Nila Sorskog navodi se epizoda. Pa ipak. iskušenje slavom.www. U nekim slučajevima su to grubi ispadi uz primenu sile. Prvi je bio bukvalno izbijen od strane nevidljivih bića.PrijateljBozji. Postoje. Antonije Veliki. zli dusi). upravo po tome što on kao da otkriva drugačije poznanje (reč "poznanje" bolje nego obično upotrebljavana reč "znanje" odraţava suštinu dubinskog shvatanja predmeta i pojava. Razumljivo je da nema nikakvih razloga da se priznaju savremene činjenice "poltergajstnog" plana. zapravo. neke teorije fizičkog plana koje se tiču leptonskih polja.prep. premeštanja u prostoru predmeta. ruţne navike. veka naše ere. pa čak i ljudi.com Kakav je to rat? Zašto je on nevidljiv i praktično nepoznat širim krugovima nevernika? A moţda su to sve dokone izmišljotine i fantazije na duhovne teme? Nevidljivi rat je najneospornija realnost i prati kao senka svaki pravilni put unutarnjeg razvoja i usavršavanja na stazama svetosti i blagočašća. Serafim Sarovski i mnogi drugi). Serafima jednom je ubačeno brvno koje je sledećeg dana nekoliko ljudi uz veliki napor jedva iznelo (opisana su i druga ispoljavanja čudne i savremenom čoveku zagonetne sile koja je zvanično već registrovana i nazvana "poltergajst" .sve to čini čitavu vojsku nevidljivih neprijatelja koji neprestano vojuju s nama. egoizam.

već o nečem drugom. ako se to dogodi. ali dobro organizovanog. ili spoljašnji uticaj preko nekog čoveka). godine. izoštrava istančanost doţivljaja i sposobnost opaţanja. Potrudiću se. to su misli koje destabilizuju naš unutarnji duševni svet i podstiču na neke nepravedne postupke. Ali šta sam ja bolji od onih kojima se slično dogaĎa. daleko više su opasni i izvrsno pripremljeni. nije spreman na sukob i biva pobeĎen. protivnika koji je bio opsednut u suštini Ďavolskom idejom svetske vladavine. po pravilu. Ovo neumorno stanje neprestane budnosti u svetootačkoj knjiţevnosti se naziva terminom "trezvenost" (trezvoumlje). da se suočim sa svim što me zadesi. 'Neka bude volja Tvoja'. prisustvo demonskog činioca u razvoju ovih poroka odvajkada su priznavali svi podviţnici svetosti i Sveti Oci koji su istraţivali ovaj problem. Osim toga. Tako na primer.com znanje često sastoji samo u usvajanju funkcionalnog. tako i tuţno. gde straţari spavaju i bezbriţno se ponašaju. hrabro i nepokolebivo. dozvoljava da se na vreme primete odapete strele neprijatelja i da se čovek odbrani od njih. već ću prihvatiti svršenu činjenicu. Unutarnji i spoljnji naši neprijatelji o kojima je reč. Setimo se stanja bivšeg Sovjetskog Saveza u trenutku napada Nemačke 1941. već sa zahvalnošću!" Otprilike ovakva spremnost mora uvek biti u svakom čoveku da bi preţiveo sve iznenadne udarce u našem svakodnevnom ţivotu. neke pijanice i narkomani otvoreno priznaju da se osećaju kao da su u ropstvu neke moćne sile kojoj nisu u stanju da se suprotstave. pa čak i tragično. računajući i viĎenje u snu. Svakako je da se tu radi i o spoju prirodne fiziološke sklonosti. Uostalom i ovakvoj kategoriji ljudi demonski uticaji nisu tući. da se ne dogodi ono najgore. dubljem i neshvatljivijem. Razdragano raspoloţenje i samouverenost u svoju nepobedivost doveli su najpre do trpljenja teških poraza sovjetske velesile od brojčano slabijeg. psihičke zavisnosti sa drugim uticajima. Sama po sebi se ova ili ona strast (v. uskim teţnjama i najniţim nagonima već su pobeĎena silama tame. najranjivije strane. Boţe. "U mom ţivotu svakog trenutka moţe da se dogodi sve: kako ono dobro i radosno.www. U čemu se sastoji praktični smisao ove nevidljive borbe? Pre svega (za podviţnika) u neprestanoj i neumornoj paţnji na sebe i u neprestanoj spremnosti da se odmah odbije iznenadni napad pod kakvim god maskama on dolazio (bila to misao. kako lično meni. tako i meni bliskim ljudima. daleko su od spasenja i izgleda da nemaju naročitu vrednost za čovečanstvu neprijateljski duhovni svet. ţelja. poglavlje o strastima) koju čovek nije ukrotio i . viĎenje. tuĎeg i neduhovnog iskustva koje nije duboko doţivljeno od strane duše). Na kraju krajeva. proučili su nas i napadaju naše najslabije. Daj. naravno. lako probijajući odbranu na loše čuvanim mestima. neću beţati. kao što dolikuje vojniku. Tu se ne radi samo o uobičajenim poročnim navikama. Neprijateljski napadi sadrţaj Pre svega. Potrudiću se da ponesem svoj krst ne prosto kao duţnost.PrijateljBozji. Čovek koji gubi obazrivost i koji je zatečen. lica koja su ogrezla u svojim porocima.

Kontrola svojih emocija.www. tipa "stop". samo jedna netačna vibracija duše u stanju su da izmene i pokvare sve ono što se postizalo dugotrajnim napornim radom. prepliću se. kako tvrdi svetootačko učenje. želja i pobuda. koji podiţe sa dna talog i uzburkava površinu vode. strast črevougodija (stomakougaĎanja) moţe izazivati misli i maštanja o tome. Čuvanje čistote misli i jasnoće svesti. 2. čista. da ih tačno proceni i otkrije prioritetnost ovakvih dejstava. i čoveku je teško. imaju tuĎu (demonsku) prirodu. postavši svesna onoga što je za nju neprihvatljivo odbaciti to od sebe i ne prihvatiti. Radi presecanja nepoţeljnog razvoja misli moţe se koristiti zaštitna rečkočnica. čak n uz iskrenu ţelju. Isto se moţe reći o bludnoj ili drugim strastima. Ovo je osnovni zadatak u okviru psihohigijene. Ponekad se strasti kombinuju. TakoĎe postoje pomisli koje. koja nije preobraţena i koje nije dovoljno svestan. Načini borbe sadrţaj 1. nepomućena i bistra. podstičući osobu da zadovoljava takve ţelje. iskoristivši psihoterapeutski zakon potiskivanja. jer trenutni impuls.Ovaj psihoterapeutski metod je veoma koristan. Na primer. . Što se brţe ostvaruje kočenje i prenošenje paţnje na drugu temu. poput kamena bačenog u čisti izvor. 3. To se objašnjava time što je naša duša lako pristupačna ovakvim uticajima. tim lakše čovek izlazi na kraj sa vrhom neprijateljske strele koja je dodirnula njegovu dušu. Korisno je izjednačavati svoju svest sa površinom vode koja je poput ogledala.com pobedno. meĎutim ona poseduje slobodu izbora i moţe. Nakon kočenja odmah pokušajte da prenesete svoju paţnju na drugu temu. povezanih s pogubnim navikama i unutarnjim nesavršenstvima. kao što oštrica britve odseca nepotrebnu nit.PrijateljBozji. lako zaodeva u čulne slike i misli koje muče dušu n bitno utiču na ponašanje. One kao da nam se ubacuju spolja. Nepoţeljne i poročne misli treba odmah odsecati. iako ih čovek doţivljava kao svoje.

koristi. Oplemenjuje se lice. 4. Po veštini da odbija i savladava iskušenja ocenjuje se istinska snaga duha. Pretvaranje negativnih svojstava u suprotna. pa čak i fizički. tako da ih nije teško prepoznati. Na primer: strah . stvaraju se neophodni uslovi za sticanje ovih ili onih vrlina. Irineja Lionskog. Čovek se sve više oslobaĎa takvih negativnih pojava. kojn je bio učenik sv. Borba sa iskušenjima. izdrţljivost i stepen duhovne zrelosti. nego i spoljašnji čovekov lik.www. Jovana Bogoslova). po samoj svojoj prirodi i gotovo fizički snaja s telom i dušom čoveka i izaziva u njima potpunu n svestranu obnovu". Borba protiv strasti. 5. Jedan od načina borbe sa svojim nedostacima sastoji se u svesnom radu na postepenom pretvaranju negativnih svojstava u njima suprotne antipode. zavist. Postoji svetootačka misao čija suština se svodi na to da. Makariju Velikom. poglavlje o strastima i načinima borbe protiv njih). Čovek postaje "duhoprovodiv" za Najvišu netvarnu energiju koja ga preobraţava naravstveno. Glas postaje mio i spokojan. Jača mu volja. ne bi bilo ni umetnosti njihovog prevazilaţenja. 6.PrijateljBozji. Na višim etapama duhovnog ţivota dogaĎa se ono što se u drevnom istočnom bogoslovlju nazivalo "oboţenje" ili "sjedinjenje po prirodi" po prep. taštini. "zasniva se na tome da se boţanstvo ne samo naravstveno. Iskušavajući uticaji neretko nose različite maske. Polikarpa (učenika ap. (V. Menja se ne samo unutrašnji. a preko toga kroz precenjivanje svojih mogućnosti i gubitak budnosti. kao što su gnev.com Sistematski rad na sebi dovodi do zadivljujućih rezultata. još dok je u zemaljskom ţivotu. sv. po rečima jednog od najstarijih učitelja Crkve. Pogled postaje čist i stiče dobrotu.u smelost . već realno. osvetoljubivost i ljubomora. Ovo učenje. Uzročnici takvih uticaja mogu biti kako misli i ţelje. laţljivost. tako i ljudi iz najbliţe okoline i okolnosti. suštinski. Iskušenja se pothranjuju svakom čoveku svojstvenim teţnjama prema nasladama. kada ne bi bilo iskušenja.

neosporno je da je bolje i korisnije birati emisije nego gledati sve emisije odreda u kojima su seks.piše starac Nikodim Svetogorac u knjizi "Nevidljiva borba". nasilje i uţas izmešani sa slikama prirode i naravstvenim propovedima. uključujući sve moguće varijante. Rad na sebi i jačanje svojih pozicija nezamislivo je bez paţljive kontrole naših spoljašnjih čula tih svojevrsnih prozora u svet: čula vida.PrijateljBozji. Iznenadni napad "nevidljive borbe" . korisno je proanalizirati ("razmotriti") sve slučajeve koji se mogu desiti tokom dana i koji mogu destabilizovati naš unutarnji duhovni svet. jer na kasnijim stupnjevima počinje da deluje duhovna intuicija savesti i iskustvo. spletkarenja. Poznat je povoljan uticaj na čovekovo zdravlje prirodnih pejzaţa.u zadovoljstvo onim što čovek ima. haosom i neredom. Ne moţe se. dodira i ukusa.u krotost. na posmatranje ustrojstva prirode i sveta. izabravši smišljenu taktiku ponašanja. predvideti sve moguće do najmanjih sitnica. kleveta. Isto tako sluh treba odvraćati od ruţnih reči. Tako na primer. praznoslovlja. pogubnost mučnih scena povezanih sa nasiljem. praznoslovlja i svih reči koje mogu imati štetan uticaj. sluha. Svesno usmeravanje ka filtriranju najkorisnijeg i najvaţnijeg odnosi se i na organe mirisa i dodira. 7.u radovanje i saosećanje.www. Obraćanje pažnje na spoljašnja čula. vid mora biti upotrebljen samo za fiksiranje pozitivnog i boţanskog. oboţavanje stvari . zavist . obrnuto.com gnev . Kako se pripremati pre izlaska iz kuće sadrţaj Pre nego što ujutru izaĎemo iz kuće. zloslovlja. pominjući čuvanje sluha od sramnog govora. Za to je neophodno specijalno se pripremati. ali se mnogo moţe predvideti. Ako je čovek ljubitelj televizijskog programa. pseudo-muzičkog bezumlja ("Treba da čuvaš i uši tvoje" . i. izmišljotina. naravno. na primer. mirisa. Ovaj savet se uglavnom odnosi na početne faze duhovnog usavršavanja.

sv. Radi toga ne treba izbegavati teškoće. U psihoterapeutskom radu s pacijentima neophodno je razjašnjenje pravilnog pristupa negativnim dogaĎajima i teškoćama koje su se već zbile. kako uče Sveti Oci.. poslove i okolnosti koji te najviše razdraţuju" . unutrašnja pristrasnost čoveka prema stvarima. Svetootačka mudrost nas uči da se nikad ne bavimo samoopravdavanjem. Suočavanje s teškoćama sadrţaj Obavezan uslov postizanja istrajnosti u suprotstavljanju nevidljivom ratu jeste stvaranje strpljenja u sebi. Dakle. kvari sve neprijateljske smicalice (ima se u vidu pre svega duhovni. taštini. jer je čovek po svojoj prirodi samoljubiv i uvek će naći načina da za ljubav svog alibija iskrivi pravo stanje stvari (na primer. postepeno sve više ubeĎujući sebe da je kriv drugi i opravdavajući sebe). .www.). a.. da koriste molitvu. treba da se potrudimo što pre da "siĎemo u oblast srca paţnjom uma". da pokušamo da kao britvom odsečemo nepoţeljne misli-strele ili da im se hrabro suprotstavimo do pobede. Ocena uzroka padova i poraza sadrţaj Veoma je vaţno pravilno oceniti uzrok sopstvenih padova i grubih promašaja.com sadrţaj Ako smo doţiveli iznenadni napad..PrijateljBozji. ali i ja sam ţiv čovek. Najvaţnije je prihvatiti ih. Često pokušavamo da opravdamo sebe i traţimo uzroke u drugim ljudima ili spoljašnjim okolnostima. moraju odmah." itd. već se pre pobrinite o vaspitanju nepristrasnog tuţioca. a ne beţati od njih glavom bez obzira u nepoznatom pravcu (u bolest. "No. on bi trebalo. jer gordost je vesnica pada" sv. menjati posao bez stvarnog razloga za to. ne treba da izbegavaš ona lica. ne kultivišite u sebi advokata. Verujući hrišćani. Lenost takoĎe doprinosi razbuktavanju "nevidljive borbe". Faktori koji povoljno utiču na razvoj snaţnih demonskih napada jesu neiskrenost. jer se kroz njihovo prevladavanje raĎa istrajnost i pojavljuje duhovno iskustvo ("ako ţeliš da stekneš navike u trpljenju. Nikodim). eto. Nikodim Svetogorac: "Nevidljiva borba"). naprotiv. Umesto samoopravdavanja ispravnije je okriviti sebe i iskreno pokušati da se sagledaju uzroci pada koji se obično kriju u našem samoljublju. tamo se pre toga nastanjuje gordost. dogaĎajima i licima. bezuslovno. dok rad. mrţnja ili preterana ljubav prema prolaznom. već se treba smelo i trpljivo suočiti s njima. neka sam i pao u vatru. a naročito gordosti ("gde se dogaĎa pad. smiravajući se i moleći podršku i snagu od Boga. a ne sujetni rad). sve dok se ne povuku. itd. drugi grad.

U ljudima koji se trude da provode duhovni ţivot vodi se najfiniji i najteţi rat preko pomisli u svakom trenutku ţivota .com Tematske misli o nevidljivoj borbi sadrţaj 1. Jovan Kasijan). MeĎutim. kao slabije (sv. Samopoznanje sadrţaj Ko poznaje samoga sebe. već predstavljaju samo pseudosamopoznanju koja vodi prelasti i duševnoj degradaciji. 2. poznaje Boga (Sv. Filotej Sinajski). Kliment Aleksandrijski) Prastara nauka o čovekovom poznanju samoga sebe odavno je privlačila paţnju najvećih mislilaca i tragalaca za istinom u svim vremenima i narodima. onda će se i spoljašnje pokoriti. suština ove nauke se posmatra veoma različito. Razume se da ne vode svi nabrojani načini istinskom samopoznanju. od sektaškph harizmatičnih ekscesa do mističnih otkrivenja. stani tamo pred Gospodom i ne puštaj tamo ništa grehovno. Neprijatelj je u nama samima. Teofan Zatvornik). Jovan Kronštatski). Ako je unutrašnje zlo pobeĎeno. U nama se vodi unutrašnji rat. od osmostrukog puta u jogi PatanĎalija do injekcija droge tipa LSD.www. 3. U nama postoji misaona borba. teţa od čulne (prep. pa otuda i različiti načini i pristupi: od istočnjačke nirvane do hrišćanskog zatvorništva.duhovni rat (sv. 4. Pitanje glavne tačke unutarnje borbe rešava se na sledeći način: siĎi paţnjom u srce. U tome je sva unutarnja borba (sv. .PrijateljBozji.

www.PrijateljBozji.com

U svetootačkom učenju koje je osnova za "terapiju duše", samopoznanje počinje pre svega od punote viĎenja (i poznanja) sopstvenih nedostataka, mana i nemoći (kao zvezda na nebu ili peska morskog) i njihovog uviĎanja. Neophodno je neprestano n najdublje paziti na sebe, na svaku svoju misao, reč i postupak. Samopoznanje mora uključivati skrupuloznu i nepristrasnu analizu svega što se dogaĎa, veštinu da se razlikuje istina od laţi, dobro od zla, boţanska volja od ljudske i demonske. Jedan od osnivača drevnog monaštva iz ranog hrišćanskog perioda, sv. Antonije, kojeg su još za ţivota savremenici prozvali Velikim, savetovao je: "Neka svako svaki dan polaţe sebi računa o svojim dnevnim i noćnim postupcima". Sveti starci su ponekad poredili savest sa odećom. Ako se odeća duše duţe vreme ne pregleda, nju počinju da izjedaju moljci ili počinje da se kvari iz drugih razloga. Prema večernjem molitvenom pravilu pravoslavni vernici kao da svode račune proteklog dana, otvoreno razotkrivajući svoje propuste i greške, kaju se i mole za oproštaj. Jer pre nego što legnemo da spavamo, treba da očistimo iz duše svaku prljavštinu, da se pomirimo sa svima bliţnjima (računajući tu i neprijatelje), treba da izvučemo pouke iz svojih postupaka. Ovaj veliki duhovni i duboko psihoterapeutski proces (jer ispitivanje savesti čoveku je zaveštao Sam Bog) stvara pretpostavke za spokojan, zasluţen i miran noćni san sa čistom savešću i lakoćom na duši. Spoznaja samog sebe je proces doista beskrajan. neiscrpan (samo kraj zemaljskog ţnvota ga vremenski ograničava). Kroz samopoznalje dogaĎa se i duhovna evolucija. Prema EvanĎelju, celo carstvo Boţije leţi unutra u nama (Luka, 17:21): "Unutar sebe imam Stvoritelja" kliče sv. Simeon Novi Bogoslov u jednoj svojoj himni. Proces samopoznanja podviţnika svetosti i blagočašća završava se poslednjim i svesnim uzdahom, koji označava ishod duhovnog ţivota. Samopoznanja je nezamisliva bez naročitog duhovnog raspoloţenja, pravednog ţivota, posebnih znanja i neprestanog unutrašnjeg rada na sebi. Ovaj proces je strogo individualan. Sledi navoĎenje izbora nekih svetootačkih i ruskih misli o samopoznanju. Kratki svetootački izvodi o samopoznanju sadrţaj "Starac je rekao: Čovek je onaj koji je spoznao sebe" (iz drevnog Paterika).

"UĎi u samoga sebe, ţivi u sebi, u tišnni svoje unutrašnjosti, umerene i čiste duše, spokojna i smirena duha" (sv. Jefrem Sirin).

www.PrijateljBozji.com

"Pravo samopoznanje jeste jasno vićenje svojih nedostataka i nemoći do te mere da je njima ispunjeno sve" (sv. Teofan Zatvornik).

"Ko se udostojio da vidi samoga sebe, taj će biti dostojan da vidi anĎele" (sv. Isak Cupin).

"LJudski rod smatra veoma vaţnim znanje zemaljskih i nebeskih stvari, ali je daleko vaţnije imati znanje nas samih, daleko je dostojniji pohvale čovek kojem je poznata njegova sopstvena nemoć, nego onaj ko ispituje i spoznaje puteve zvezda, a ne poznaje puteve spasenja" (bl. Avgustin).

"Čovek treba sav svoj napor da usmeri na pomisli, i ono što sluţi kao hrana lukavim pomislima treba odsecati, treba teţiti mislima Bogu, i ţelju pomisli ne ispunjavati, već pomisli koje se kovitlaju treba skupljati sa svih strana u jedno, razlikujući prirodne pomisli od lukavih" (prep. Makarije Egipatski).

"Najbolje poznaje sebe samo onaj ko misli o sebi da je ništa" (sv. Jovan Zlatousti).

"Ne otkrivaj svoje misli pred neznalicama, i svoju volju pred nerazboritima. Upoznaj samoga sebe i izbegavaj ono što ti je pogubno" (prep. ava Isaija).

"Ava Pimen je rekao: Čuvanje samog sebe, paţnja na samog sebe i rasuĎivanje - to su tri vrline, putevoditeljice duše" (drevni Paterik, strana 17).

"Ne idi prema spoljašnjosti, idi unutar samoga sebe; i kada unutar sebe pronaĎeš sebe ograničenim, preĎi preko sebe!" (bl. Avgustin).

"Bez najveće paţnje nad samim sobom nemoguće je uspeti ni u jednoj vrlini" (sv. Ignatije Brjančaninov).

www.PrijateljBozji.com

"Obrati paţnju i neprestano ulazi u sebe, i pazi kakve strasti su iznemogle pred tobom, kakve su istrebljene i potpuno su te ostavile, kakve su počele da nestaju usled ozdravljenja tvoje duše, a ne samo zbog toga što si udaljio ono što ih podstiče, i kakve si naučio da suzbijaš svojim razumom, a ne samo uklanjanjem uzroka strasti" (sv. Serafim Sarovski).

"Treba umeti deliti sebe na samog sebe i neprijatelja koji se skrpva u meni" (sv. episkop Teofan Zatvornik).

"Radi samopoznanja dobro je uveče vršiti kao nekakvu domaću ispovest svojih dela, razgovora i misli" (sv. Teofan Zatvornnk).

"Pazi na čula i ţelje. Primetivši u sebi poročne pomisli, ţelje i strasti, poznaj da je to neprijatelj počeo rat, ovo saznanje prenesi na osećanja i obnovi u sebi neprijateljstvo prema tom zlu" (sv. Teofan Zatvornik).

"Stepeni uzlaţenja iz mere u meru:

1. Duboka svesnost o svojoj nemoći duševnoj i telesnoj. 2. Samoprekorevanje i neosuĎivanje drugih. 3. Zahvalno trpljenje ţalosnih iskušenja sa kojima se suočavamo i koja nas pogaĎaju. 4.Smirenje kao plod ovih triju" (sv. Amvrosije Optinski).

"Shvativši svoju promenljivost, ona (duša) uzdiţe se do samopoznanja, odvodi misao od uobičajenog, oslobaĎa se pometnje protivrečnih priviĎenja, teţeći da shvati kakvom je svetlošću obasjana" (bl. Avgustin). "Poznaj šta si! Poznaj sebe nemoćnog, poznaj kao grešnika, poznaj da si uprljan. U tvom ispovedanju će se otkriti mrlja tvog srca, saznanje grehova će te primorati da potraţiš lekara" (prof. Skvoriov).

i ugledaćeš istinu. kako se u tebi sve upravlja voljom" (sv. i druge ćeš učiniti slobodnima. naročito u najvišim drţavnim strukturama. dolazi do poznanja sebe kao duha koji se uzdiţe iznad uslova prostora i vremena" (sv. i uvek je zlo raĎalo zlo. ovladaj sobom . s ljubavlju. godine) nakon krvavih oktobarskih dogaĎaja u Moskvi. narod svoj i svetu istinu njegovu" (F. kroz samopoţrtvovanje. pre svega. Ţivot po ko zna koji put potvrĎuje tačnost svetootačkog učenja. i shvatićeš. kako um tvoj sve pohodi. a ne dobro. mora da počne da spoznaje u sebi onog čoveka koji je u stanju da je spoznaje" (episkop Jovan Šahovskoj). nije van tebe i nije negde preko mora. "Poznaj sebe. već u tebi. M. Prestanite da ludujete. Čovek se priseća strašnih reči opomena koje je još početkom ovog veka izrekao ruski svetitelj Jovan Kronštatski: "Ko vas je naučio nepokornosti i besmislenim pobunama kojih pre nije bilo u Rusiji. Svetootačko učenje o borbi protiv strasti sadrţaj Ove redove pišem na dan nacionalne ţalosti u Rusiji (7. Nikada nasilje nije dovodilo do mira. "Ko hoće da spozna istinu. shvatajući je kao emocionalnost. Dostojevski). a ne kroz spoljašnju pomamu strasti ili fizičko pokoravanje silom.1993.PrijateljBozji. kakva je u tebi tajna prirode. neposrednost i upečatljivost izraţavanja ljudskih osećanja u punoći i prirodnom obliku ispoljavanja. Ideja kroćenja i preobraţavanja ljudskih strasti spada u najvaţnije i temeljne strane svetootačkog učenja. Grigorije Bogoslov). Pobedićeš sebe i postaćeš slobodan.com "Nije istina van tebe. i počećeš veliko delo. To je uvek bremenito opasnim posledicama. ţivahnost. najzad. mnogi netačno tumače sam pojam "strasti". Istinsko hrišćanstvo je uvek delovalo na ljude pre svega iznutra. Naţalost. već pre svega u tvom sopstvenom radu na sebi. jer će se ispuniti tvoj ţivot. naravstveno.www. Ne smeju se izazivati ni raspaljivati ljudske strasti. i ugledaćeš sreću. kao što nikada nisi ni mogao da pomisliš. dosta je! Prestanite da ispijate gorku i prepunu čašu vi i Rusija". što se i dogodilo ovih tragičnih dana neuspelog puča. naĎi sebe u sebi. .10. Grigorije Bogoslov). Nije u stvarima ta istina. "Na poslednjem stupnju razvoja samopoznanja čovek se udaljava od svega iskustvenog i uslovnog.

gnev. prirodno svojstvo da se prezire greh koji poniţava prirodu . Prvenstvo pojavljivanja ove ili one strasti (ili njihovog spoja) kod svakog od nas je individualno i zavisi od čitavog niza okolnosti. uninije i očajanje. kao i načina borbe (bez čega je i sam duhovni ţivot nemoguć). nepostojan.. dostupan da se u njega useli najčistiji Duh Boţiji").u ćudi i poţudu.). Nije za sve isto tako hranljiva i korisna ova ili ona vrsta namirnica. Ignatija Brjančaninova (1807-1867 g. Takav čovek ne moţe biti "duhoprovodiv" i "pnevmatičan" za Najvišu netvarnu Energiju (o "pnevmatizaciji" dobro kaţe episkop Jovan Šahovskoj: "OslobaĎajući se ţivotne gordosti. Črevougodije (stomakougaĎanje. svojstvo za tugu i ţalost se pretvara u malodušnost. prejedanje) sadrţaj Za različite ljude različite su norme hrane i stepeni isposništva. sklon nepromišljenim postupcima. čovek postaje sve više i više 'proziran' za Boga.PrijateljBozji. 'pohote očiju i pohote ploti'.u plahovitost. Vrste stomakougaĎanja . Ali svako mora imati jedinstveno pravilo i cilj da uzima hranu u odgovarajućoj meri da ne bi upao u stomakougaĎanje. Iz velikog broja svetootačkih izvora odabrao sam kratke izvode iz dela sv. a ne apstraktna zaključivanja i mudrovanja. po savremenom tumačenju Anatolija Garmajeva) prisutne su u svakom čoveku.u prezir prema bliţnjima. Zapanjuje jednodušnost Svetih Otaca u ocenjivanju vaţnosti borbe protiv strasti i sličnost klasifikacije vrsta strasti. on je rob ruţnih navika i sklonosti. sila ţelje . Tako se sklonost za hranjenje pretvara u sklonost prema prejedanju i proţdrljivosti. Sve su ovo veoma individualni pojmovi. Evo kakvo odreĎenje strasti daje drevni podviţnik prep. mrţnju. Ovo se objašnjava time što se svetootačko učenje stvaralo na osnovu ţivotnog puta mnogih pokolenja ljudi i izraţava puteve iskustvenog bogopoznanja. U svom začetku sve strasti ("ego-nagoni". ranjiv je. Strasni čovek neprestano biva mučen i podjarmljivan spoljašnjim uticajima. u gordost i ostalo". Prva strast.com U svetootačkom učenju se pod strastima shvataju prirodna osećanja i teţnje čovekove ličnosti u njihovom pojačanom.www.) i sv. zlobu. razdraţljiv. hipertrofiranom i bolesnom ispoljavanju. ava Isaija: "Strastima se nazivaju ljudska svojstva u njihovom bolesnom stanju prouzrokovanom padom. Jovana Kasijana (35060-435 g.. sila gneva ili duševna energija .

"padom". Druga strast. "Gortanobesije" (naslaĎivanje grla) . čitanje sladostrasnih knjiga i polne izopačenosti".www. Postoji odreĎena meĎusobna veza bludne strasti sa stomakougaĎanjem. odeća i prejedanje. dugo spavanje. spoljašnji ukrasi. dopuštanje njih. Treba imati u vidu da je moguć i spoj svih vrsta stomakougaĎanja. "svirepi" rat. koja je pojačana do stepena strasti. taština. 3. što se neretko zapaţa i u ţivotu. razgovor s njima. posao uopšte. "Črevobesije" (proţdrljivost) tj. a ne sredstvo za posebnu vrstu uţivanja. tako i bezbračnost i monaštvo. skvrnoslovlje.com 1. Sv. sklonost prema poslasticama. tako da je izbavljenje od bluda nemoguće bez pobede nad prejedanjem. preterana količina upotrebljene hrane.nepoštovanje vremena koje je odreĎeno za uzimanje hrane. Po svojoj suštini blud predstavlja polnu raspuštenost ("greh nezakonitog polnog opštenja" po sv. Isaija Otšelnik je smatrao da bludnu strast jačaju pet povoda: praznoslovlje. Jovanu Kasijanu). Bludna maštanja i robovanja njima. imenujući ga još . Uopšte.PrijateljBozji. Ignatije Brjančaninov ubraja u stomakougaĎanje ("stomakoprejedanje" kako ga on naziva) takoĎe pijanstvo. . Korisni su: ručni rad.to je pre svega prejedanje u smislu kakvote raznih vrsta jela. molitva. Po svojoj prirodi seksualni nagon je kod čoveka prirodna i fiziološka pojava. post. Blud spada u telesne strasti. Hrišćanstvo osvećuje u jednakoj meri kako bračni i porodični ţivot. u noćnim snovima se često odraţavaju unutarnji dubinski doţivljaji. ustajući od stola sa lakim osećanjem gladi. nisu ispravni samo njihovi jednostrani panseksualni pristupi i usiljenost u pokušajima da dovedu dobijenu informaciju u vezu sa psihoanalitičkim teorijama. nedrţanje postova i uopšte narušavanje uzdrţanosti. Blud se preobraţava kroz očišćenje srca. naslaĎivanje njima. U istu strast sv. oklevanje u njima. sadrţaj Blud Sveti Oci karakterišu kao "dugi". Blud. ispravni su pokušaji psihoanalitičara da poveţu snove-simbole i dovedu ih u vezu s realnim ţivotom. Sveti Oci kao meru uzdrţanosti u ishrani smatrali su onu da prestanemo da jedemo kada nam se još jede. kao i nečuvanje čula. NJegova osnovna svrha je produţenje vrste. Jedan od obeleţja pobede nad strašću bluda i postizanja ţeljene čistote Sveti Oci su smatrali odsustvo u snu i maštanjima bludnih zavodljivih slika. "Ranojedenje" ("tajnojedenje" u monaštvu) . Na tom planu. Prep. 2. Ignatije Brjančaninov ubraja i "svako prihvatanje nečistih pomisli.

Tom prilikom se unakaţava sav lik Boţiji. istina. ova gomilanja imaju samo smisao prilagoĎavanja. sadrţaj Za razliku od stomakougaĎanja i bluda. Duši koja je napadnuta ovom strašću nameće se njenoj prirodi nesvojstvena potreba gomilanja. Našoj omladini upravo nedostaje vaspitanje u duhu neporočnosti tela i čistote duše. da je.www. mafijaških struktura i korupcije u dosad neviĎenim razmerama. posle vrlo teško da se tu nešto učini. imaju karakter nuţnosti i ne odlikuju se bezumnim preterivanjem i takvim strasnim porobljavanjem duše. porasta kriminala. umetnosti i proizvodne sfere u trgovinu. pojave reketa. . krivotvorenje i sve moguće prestupe. a ponekad i do prosto tragičnih problema u ţivotima mladića i devojaka. razvija se pohlepa i koristoljublje koje čoveka često gura u laţ. veverica skuplja zalihe oraha. do odlivanja stručnjaka iz nauke. šargarepu i druge namirnice. krtica gomila ukradeni krompir. suţavanja kruga interesovanja. Pa ipak. koliko same ţelje da se novac poseduje i takvu ţelju treba izbacivati iz duše. tvrdičlukom i drugim ispoljavanjima srebroljublja nastaju i likovi tipa čuvenih Gogoljevih Pljuškinih i Korobočki. i obrnuto. Treća strast. Svetost i pravičnost. onaj koji poseduje prilična bogatstva nema duševnu strast vezivanja za njega.com Čuvanje sebe od sablaţnjivih i nepristojnih uticaja predstavlja suštinu najvaţnijih i danas tako nepopularnih pojmova kao što su uzdrţanost i celomudrenost (tj. Zaslepljen strašću srebroljublja. srebroljublje je tuĎe i nesvojstveno našoj prirodi.PrijateljBozji. Dešava se da je i čovek koji nema novca opsednut duhom nohlepe i srebroljublja. Izvesne pojave gomilanja. a umesto toga se kultivišu rani seksualni odnosi. Škrtošću. Srebroljublje. kako se kaţe. Sv. Jovan Kasijan naziva srebroljublje "korenom svih zala". Masovno oduševljavanje trgovinom tokom poslednjih godina u Rusiji dovelo je za relativno kratko vreme do upadljive moralne degradacije u društvu. mogu se primetiti čak i u ţivotinjskom svetu: na primer. koja u stvarnosti dovodi do tako teško rešivih. povezanih s telesnom prirodom i čovekovim fiziološkim potrebama. kao što se to dogaĎa čoveku koji je doslovno opsednut duhom sticanja i umnoţavanja bogatstva kada to postane osnova celog njegovog ţivota. čovek se ne ustručava ni od kakvih sredstava da bi stekao ţeljeno bogatstvo i ne zaustavlja se ni pred čim da bi ostvario svoje planove. naročito meću omladinom. Sv. demagoški zvuče pouke o "kulturi školske erotike". Jovan Kasijan tačno kaţe da se treba bojati ne toliko posedovanja novca ili novčanih poslova. cpeća u porodičnim odnosima i duhovno usavršavanje nezamislivi su bez pobede nad pohotom duha. čistota duše i tela).

"Svaka gorčina i gnev i ljutina i vika i hula za svakom zlobom. ni pobeĎena. da udara vrata i na kraju je pao na zemlju u strašnim konvulzijama i počeo da lupa rukama i nogama kao epileptičar. 7:10). ljubav prema poklonima i darovima. Ignatije Brjančaninov ovoj vrsti strasti dodaje takoĎe i škrtost. a ne u sebi samima. on je u stanju dugo da se skriva. Neki čovek je otključavao vrata i pao je u jarost zbog bezuspešnosti svojih napora.www. Ako je trenutni gnev kratkotrajni otrov. Sv. kako se kaţe. Četvrta strast. kraĎu. Pavle. prisvajanje i koristoljublje. Gnev. Pri tome je počeo da grize zubima ključ. kao iskra iz kremena pali oganj pritajene strasti i razgoreli plamen ponovo podstiče pravu jarost.com Lik srebroljupca Jude koji je postao izdajnik. sadrţaj Sv. nekakav spoljašnji dogaĎaj i povod. On ne moţe u principu biti opravdan ma šta bilo njegov uzrok. svojstvo srca i duše. odjednom. čiji uzrok obično ljudi traţe u spoljnim okolnostima. a zatim izdao svog Učitelja i u očajanju se obesio. Jovan Kasijan naziva gnev "smrtonosnim otrovom duše".PrijateljBozji. Gnev je bolest duše.rekao je u Svetom Pismu ap. Sve dok je čovekova duša zaraţena ovom strašću. 4:31). U gnevu čovek se udaljio od mudrosti ("jarost počiva u nedrima bezumnih". on svet doţivljava izopačeno. i čovek često smatra da je suzbio gnevljivost i dostigao potpuno bezgnevlje. To je. greha i poroka. . čak i ako mu uspeva da prikrije u sebi nastupe gneva). U stvarnosti strast gneva nije u potpunosti bila prevladana. Prop. ni iščupana s korenom. a na kraju krajeva i samoubica . Gnev čovek moţe da zadrţava u sebi i da ga ne ispoljava rečima i postupcima. a u razlikovanju izmeĎu dobra i zla ne zapaţa duhovne kategorije. da je bio škrt. Proslavljeni antički lekar Galen celog ţivota je gajio odvratnost prema gnevu nakon mučne scene koju je ugledao u detinjstvu. Gnev je unutarnje svojstvo. neka bude što bude (mada i u takvom slučaju postoji opasnost po zdravlje samog čoveka koji se gnevi. hronični gnev (zlopamćenje) je već otrov sporog dejstva. Sv. Jovan Kasijan srebroljupce naziva "gubavim duhom i dušom". iznenadno. izuzev svetog i pravednog gneva protiv samog zla. "Sunce da ne zaĎe u gnevu vašem" .večiti je primer pogubnosti srebroljublja. naročito u samome sebi. neka su daleko od vas" (Ef. Gradacija tragedije ovog čoveka prati se u ono malo evanĎelskih redova u kojima se saopštava da je najpre Juda krao iz sanduka zajednički novac. MeĎutim.

pisao je prep. tuguju takoĎe ljudi skloni svetovnim zadovoljstvima. nezavisno od okolnosti. Tuga-strast je. "Onaj koji voli svet ima mnogo briga. smirena. tvrdoglava. kako ističe sv. što iscrpljuje pozitivnu ţivotnu energiju. Prema tome. likovnoj i muzičkoj umetnosti. zrelosti i savršenstva. time što je krotka. Najpogubnija vrsta tuge je očajanje. nanošenje udaraca.com Spoljni činilac je bio samo provocirajući momenat za ispoljavanje unutarnjeg pritajenog neprijatelja. Zato. uvek je veseo" ( "pod svetom" se podrazumevaju čulni. umesto da poboljša i ispravi svoj ţivot. strasni opaţaji. mrţnju. poslovi. Veoma je vaţno pravilno oceniti nastalu strast i na vreme početi borbu protiv nje. Melanholično stanje je katkad svojstveno stvaralačkim prirodama i sluţi kao svojevrsni stimulans u pesničkoj. Neprestano bezgnevlje. stvarima. Nil Sinajski. gnev. Tuga moţe imati i duhovni karakter. Ignatije Brjančaninov uključuje u ovu strast ogorčenje. razmišljanja o svojim nesavršenstvima i griţe savesti. osvetu. tuga je posledica nezadovoljenja samoljubivih ţelja i gneva. raskošnoj odeći i poslovima. upada u stanje potpunog neverovanja u bolje i u stanju je čak da poništi najjači biološki instinkt samoodrţanja (tj. ponekad su uzrok nerealizovane (često preterane) teţnje. Ponekad. Peta strast. potištenost. sumnju u boţansko. Duhovna tuga se razlikuje po svojim osobinama od strasne tuge. tuga nas spopada bez vidljivih uzroka (demonološki aspekt). Sv. da izvrši samoubistvo). naprotiv. a onaj koji prezire sve što je u svetu. sklonosti. brza. moţe da sluţi kao jedan od obeleţja duhovne visine. kada čovek. klevetu. Jovan Kasijan. pa čak i agresivna. s jedne strane. Sv. pa čak i prijatna.PrijateljBozji. običaji. neostvarene nade. treba biti uvek zahvalan onim situacijama koje razotkrivaju naša nesavršenstva koja mi ne podozrevamo. Ignatije Brjančaninov ovoj strasti dodaje takoĎe psovku. trpeljiva. pa čak i ubistvo. a ne boţanski domostroj i bogougodno postojanje) . kao rezultat samoprekorevanja. Tuga sadrţaj Ponekad tuzi prethodi gnev ili srebroljublje. roptanje i neka druga stanja. Šesta strast. ţestoka. Uninije sadrţaj .www.

ovaj čovek je mogao da se oslobodi muka samo tako što je napustio svoje usamljeno mesto i posetio avu Pavla. Poučna je priča koju navodi sv. besposličenje. nesposoban za duhovne napore i podvige. . što je pruţilo povod da se ponekad naziva "podnevnim demonom". "beţe u bolest". Taština sadrţaj Po odreĎenju sv. Uninije raĎa osećanja: klonulosti. Nakon skidanja i odsecanja jednog sloja sledi drugi ispod koga se podviţnik ponovo nalazi. "slabošću duše" ili njenom "malaksalošću". ugledom. Sveti Oci savetuju da se hrabro odupremo ovom napadu i da ne ostavljamo rad koji je sam po sebi spasonosan u takvim stanjima. da mu je trud propao uzalud i sl. pometenost uma. MeĎutim. Borba protiv nje je izuzetno teška. Ako sledećeg puta ne stupiš u bitku s neprijateljem i ne počneš da odbijaš njegove ţestoke napade. promenljiva i podmukla strast. da su njegovi napori uzaludni. a ne bekstvom i uklanjanjem od njega. nepoštovanje. već naprotiv. Ponekad se čovek razmeće svojim bogatstvom.com Uninije (čamotinju) su Sveti Oci još nazivali "dosadom" ili "tugom srca". Ima često izraţenu hronološku zavisnost (naprimer. Tugovanju su naročito skloni ljudi leni i dokoni. Jovan Kasijan. uznemirenost duše koja se lišava u isto vreme svojih stečenih vrlina i čvrstine. ţaljenja zbog toboţe izgubljenog vremena. praznoslovlje. Čovek postaje malodušan i ranjiv. pokazao si se kao kukavica i begunac. lenost za svaki posao i neka druga stanja. on će te pobeĎivati svaki put". dozvolivši da te ona u prvom sukobu pobedi i pobegao si s bojnog polja.. Ignatije Brjančaninov je uniniju dodavao takoĎe: nemarnost. u suštini pateći u oba slučaja od jedne te iste strasti. suvišnu razneţenost. ali sa istom takvom lakoćom moţe kasnije da se razmeće i siromaštvom. Ova strast je srodna tuzi. pojačava se oko podneva). Predveče obično ova strast se smanjivala ili potpuno stišavala.www. izaziva nemir. Uninije se pobeĎuje "trpljenjem i suprotstavljanjem".PrijateljBozji. dovodi ga do fizičke iznurenosti. bes. sugeriše da se čovek ne moţe spasti. odvratnosti. Sv. Mnogo pre naučnih psihijatrijskih proučavanja depresivnih stanja Sveti Oci su opisali prilično tačno i verodostojno kliničku sliku ovog duševnog oboljenja. Grigorija Bogoslova taština je teţnja ka sujetnoj slavi. Jedan podviţnik svetosti je priznao avi Mojsiju da ga je juče spopadalo uninije i da ga je silno mučilo. ava Mojsije mu je prigovorio: "Ne. Starci porede taštinu sa glavicom luka. što se često primećuje u medicinskoj praksi kada prilikom prvih depresivnih simptoma pacijenti pruţaju otpor. ti se nisi oslobodio te strasti. ljudi koji vole veselja i zabave. To je doista raznolika. Sedma strast.

tj. skrivanje svojih grehova. Taština ne prestaje da vodi čoveka. jer "gordost" ima u sebi i neku pozitivnu konotaciju. spoljašnjim izgledom. tašta. licemerje. jer ova strast je unutarnje oboljenje (duše). isprazna. pravedna gordost (ponos) na svoju zemlju. činovima. "Najsvirepija i najneukrotivija zver". Svima je verovatno poznata biblijska priča o padu zbog gopdosti i preuznošenju najmoćnijeg anĎela ("Denice") koji je kasnije postao zbog toga Ďavo. poloţajem u društvu. podstiču podviţnika upravo da pravi uspehe u duhovnom ţivotu. vikendicama. "Oholost" i u samom zvuku ima nečeg hipertrofiranog.PrijateljBozji. laskanje. Jovan Kasijan. znanjima. . tako naziva ovu strast sv. uspesima svoje dece i čime sve ne! Ruski jezik veoma tačno prenosi suštinu ove strasti: prazna (tašta) slava.www. pritvorstvo. Ova pak strast još ţešće pritiska pobednika" . uzimajući u obzir naše današnje shvatanje. ili "svi me vole" u stanju je da obori čoveka ili da ga "uzdigne" još više do najopasnije strasti kojom se smatra gordost. takoĎe pod uticajem mesta ili vremena one slabe i stišavaju se. samoopravdavanje. Osma strast. makar se on i sasvim udaljio iz sveta u pustinju ili pećinu (kao što su to činili drevni otšelnici). Samo jedna tašta misao tipa "gle. nakitom. kako sam dobar".piše sv. i čak pogubna za dušu. taština jeste teţnja za slavom. a ne spoljašnje svojstvo. lukavstvo. veštački naduvenog. zavist. Jovan Kasijan. "Ne laskaj sebi zbog vrlina i duhovnim uspesima se ne preuznosi" . budući da su suzbijane. "Sve druge strasti. Sv. Jovan. traţenje uspeha u naukama i umetnosti radi sticanja slave. Taština je opasna zbog toga što je u stanju da brzo razori sve prethodne uspehe u duhovnom ţivotu. čovekougaĎanje. prepiranje. na primer. po svom značaju ona je prva. bolje je upotrebljavati termin oholost. Ignatije Brjančaninov u taštinu ubraja još i: hvalisanje. Jovan Kasijan. ali ta slava je uzaludna.upozorava sv. za razliku od prvih šest strasti. i tako obnaţavala i lišavala čoveka svake pravednosti i svetosti" . LJudi se razmeću odećom. kolima. veru i drugo. pa čak i u podvizima i dostizanju visokih vrlina. ruţnog. nesavesnost i druge. "knez ovoga sveta". "Nema nikakve druge strasti koja bi tako uništavala sve vrline. i premda je on opisuje kao poslednju.com Taština i gordost. svakim danom postaju sve slabije.piše sv. laţ. nepotrebna. otadţbinu. sahnu i budući da su pobeĎivane. Gordost (oholost) sadrţaj Kako se čini. intelektualnim razvojem. Primera za taštinu u ovom našem svakodnevnom ţivotu je toliko mnogo da zaista ne bi vredelo zadrţavati se na njihovom podrobnom opisivanju.

Eto kako se zapanjujuće spajala u jednom čoveku genijalnost i oholost. Ignatije Brjančaninov ubraja u gordost: prezir prema bliţnjemu. Ali uopšte ne treba smatrati da gordost pogaĎa samo ograničene ili priglupe ljude.sećala se roĎaka Lava Tolstoja. Prihvatio se misije učitelja ne samo Rusije. voli ih egoističnom ljubavlju. Bezboţnost. činova. gubitak ljubavi prema Bogu i bliţnjemu. kako se hvatao za glavu i očajničkim glasom ponavljao: "Nemoguće. tako moţda i u duhovnom ţivotu. gubitak jednostavnosti. zatekli su u suzama: "Kakav gordi čovek!" . Takvi ljudi su obično ubeĎeni u svoju potpunu nepogrešivost. imao je i mnoštvo drugih darova. ljudi koji su često dostigli realne uspehe kako u spoljašnjem. izabrao je duboko pogrešan put. uvredljivi i često zlopamtivi.com Na najvišem stupnju svog ispoljavanja gordost dovodi čoveka koji joj robuje u stanje "samooboţavanja".nekoliko puta je rekao starac. Ţrtve ove strasti postaju ljudi visokog intelekta i natirosečnih sposobnosti. U tom stanju čovek akcenat čitavog ţivota prenosi na sebe. Lav Tolstoj je bio genijalni umetnik reči. Podviţnici svetosti svih vremena uvek su se bojali gordosti kao vatre. tj. On sebe pretvara kao u nekakav centar vasione i više nije u stanju (a i ne ţeli) da oseća. Nije imao razumevanja ni za jedno tvrĎenje i izrazio je ţelju da osporava laţna grofova ubeĎenja. Češće je obrnuto. "Kao da još uvek pred sobom vidim Dostojevskog. smrt koja je uskoro usledila nije mu dozvolila da to i ostvari. uzdizanje sebe iznad drugih. Ali kao posledica duhovne oholosti koje je on ipak bio svestan i trudio se da se bori protiv nje.www. Lav Tolstoj se latio da prepravlja i ispravlja EvanĎelje. Na primer. nego i celog čovečanstva. umišljeni. Jeres. MeĎutim. Neznanje. samo radi samog sebe). drskost. Oni su beţali od slave. iskreno su smatrali sebe za ništa. smelost.PrijateljBozji. izuzetno dubok mislilac. sećajući se kratkotrajnosti ţivota i smrtnog časa. zvanja. Utisak Dostojevskog o Tolstojevim mislima bio je uţasan. nemoguće!" . Osim toga. Pogrešnost i pogubnost pravca koji je Tolstoj izabrao proročki je osetio i drugi genijalni ruski pisac Dostojevski koji se nekoliko nedelja uoči smrti upoznao s nekim pismima Lava Tolstoja u kojima je ovaj izlagao nove koncepcije o hrišćanskoj veri. Imao je: hrabrost. nadmeni su. ***** . Prozorljivog optinskog starca Amvrosija nakon razgovora s Lavom Tolstojem. Veoma je teška borba protiv ove strasti i ona traje do poslednjih trenutaka našeg ţivota. shvata druge i da voli bilo koga osim sebe (ili ako voli druge. grofica Aleksandra Andrejevna Tolstoj. Uopšte ne. Sv. čiju je neodrţivost pokazalo vreme (imam u vidu krah "tolstojevstva" kao društvene pojave koja pretenduje na ispravnost i sveopšte priznanje). neverovatnu radnu sposobnost i čovekoljublje. ne priznaju nikakve autoritete. Prilikom najmanjeg dejstva gordosti molili su se.

kao na primer. naprotiv. Po velikom i nedokučivom najvišem zakonu u borbi sa strastima raĎaju se i stiču vrline. I. ako primećuje izbijanje strasti. . Opšti načini borbe protiv strasti sadrţaj Svako protivljenje dejstvu strasti slabi je. parališući volju i pobeĎujući čoveka. Čovek ne treba da se čudi. treba pomenuti da smo naveli kratki opis samo osnovnih strasti. Razmaţeno i razneţeno telo predstavlja "stanište strasti". neznanja načina borbe ili usled gubitka budnosti. Potrebna je samo neprestana paţnja na sebe i kontrola svojih čula i uobrazilje. neumorna teţnja da se zna sve i da se zna mnogo van duhovnog ţivota (ili čak u pitanjima samog duhovnog ţivota). jača strast. Kao odgovarajuće stanje u cilju protivdejstva strastima Sveti Oci su smatrali smirenoumlje. na kakvoj god se etapi duhovnog razvoja nalazio. sluţe kao uzrok razvoja drugih. vera! Često strasti ţive u čoveku neprimetno i prikriveno. zbog ljudske slabosti slučajnog. a stalno suprotstavljanje pobeĎuje strast. Osim nabrojanih postoji mnoštvo drugih. i zato. Strast koja je izazvala našu sklonost prema sebi stiče vlast nad nama. "VoĎa svih strasti je neverovanje" (sv. U strasti se mogu ubrojati i oduševljavanja raznim predstavama i priredbama. Samo je smrt oslobaĎala (čak i svete) od dejstva strasti. Neke strasti.PrijateljBozji. Ne treba padati u pometenost i uninije prilikom razotkrivanja strasti. moţemo lako ući u gordeljivo stanje.com Završavajući pregled o strastima. muzikom (melomanija) i drugim stvarima. a zatim biti pobeĎeni iznenadnim novim napadom.www. rečima i delima. VoĎa istinskih vrlina je. maštanjima i odgovarajućim osećajima. Neke od njih nastupaju pod raznim privlačnim maskama. naprotiv. Vaţno sredstvo lečenja jeste otkrivanje strasti (u religiji je to trenutno pokajanje). Pa ipak se one ispoljavaju u pomislima. . a ne samo za suprotstavljanje onoj najpoznatijoj iz iskustva. Ne treba takoĎe lakoverno verovati svojim pobedama. a kod telesnog. naprotiv. Brjančaninov). U duhovnom ţivotu se treba odlučno suprotstavljati samom početku ispoljavanja strasti. Nemoguće je da se strasti koje ţive u čoveku ne ispolje u mislima. Ispoljavanje same strasti nije ništa drugo do greh. kako rekosmo. politikom. Mora postojati stalna spremnost za suprotstavljanje svim strastima. umislivši da smo pobednici. Strasti moraju da podstiču čoveka da uvek bude pripravan i na straţi. Svaki podsticaj strasti. Strasti kod duhovnog čoveka izazivaju osećanje odvratnosti. jer strasti su veoma lukave. zanošenje i uţivanje u njoj. TakoĎe postoji velika razlika izmeĎu svesne sklonosti prema ovoj ili onoj strasti i. jer strast se teško leči u poodmaklom stadiju.zadovoljstvo i nasladu.

2. Nil Sinajski). 3.www. Daj telu ono što mu je potrebno. Antonije Veliki). Strasti se drţe jedna za drugu kao karike u lancu (ava Isauja). sebičnosti. . 6. samoljublja i na njima se drţe (sv. Strasti ţive i u svetima. već oni koji sluţe bogatstvu (ce. a ne što ono hoće da dobije (ce. 8. Tuhon Zadonski). Jovan Zlatoust). samo što ih ovi obuzdavaju (ava Avramije). Kratki izvod učenja o strastima po sv. Jovan Zlatoust). Svi gresi su mrski pred Bogom. 5.PrijateljBozji. Teofan Zatvornik). StomakougaĎanje. ali najmrskiji je gordost (sv. 4. Sve one (strasti) potiču iz samougaĎanja. Jovanu Kasijanu sadrţaj Osam glavnih strasti: 1. Nema veće pobede nego pobediti svoj gnev i ljutnju (sv. Ne osuĎuju se bogati.com Tematske misli 1. 7. Taština i dobra ljudska dela čini beskorisnima (sv.

II. Tuga.com 2. 6. Po kakvoti: oboţavanje ukusnih jela. Jedenje van ustanovljenog reda i vremena ("ranojedenje").www. Taština. 4. 3. 8.PrijateljBozji. srebroljublje). Sedma i osma strast su takoĎe meĎusobno povezane. Blud. StomakougaĎanje ima trn vrste: 1. a uninije sa tugom). Srebroljublje. Šest prvih strasti su često spojene meĎusobno (povezane). 2) strasti koje nemaju koren u našoj prirodi (na primer. Uššije. 2.tri vrste: . Preterana taština raĎa gordost. Postoje dve vrste strasti: 1) od prirodnih potreba (stomakougaĎanje i blud). te ih zato treba savladavati postupno (na primer. 3. Gordost. blud je često povezan sa stomakougaĎanjem. I. Količinska strana: prejedanje ("črevobesije"). 5. Gnev. 7. Blud . uţivanje u jelu ("gortanobesije").

Nakon prestanka gneva. već je učinio preljubu s njom u srcu svom" . 5). V. IV. 3. Zbog bojazni. ap. strahova. Gnev . 2. neispunjenih ţelja. D. Ţelja da nam se vrati ono čega smo se ranije odrekli (kao Juda izdajnik). 3.tri vrste: 1. .Mt. zbog gubitaka. Car. Spoljašnji (u reči i delu). Srebroljublje . Ţelja da dobijemo ono što prethodno nismo imali (kao Gijezije . 2. Samozadovoljavanje.com 1.PrijateljBozji.tri vrste: 1.www. Tuga . Umom i srcem (uporedi: "ko pogleda ţenu sa ţeljom. 5:28). 2. Prikrivanje i zadrţavanje za sebe izvesnog dela (kao Anannja i Sapfira. "nečistota" (masturbacija).4. 2. Zlopamćenje (hronični). Unutarnji (plamti iznutra). Sa drugim polom. nerazumnih briga.dve vrste: 1. III. 5). 3.

Oduševljavanje vidljivim stvarima i telom. Ţelja sa sujetnom slavom. Tera u san. . VII.dve vrste: 1. Taštipa (mnogo vrsta).www. Telesna. 2. Greh sadrţaj "Greh je čovekov samovoljni prelazak granice koja mu je data odozgo.com VI. 2. Dve glavne vrste: 1. VIII. Gordost .PrijateljBozji. napuštanje kruga datog mu zakona".dve vrste: 1. Cilj borbe sa strastima je čistota srca. Uninije . 2. Tera iz kuće. Duhovna.

pa čak i odnos prema ţivotu. po svom značenju nedokučivi. budući i sam "preko glave" u gresima . MeĎutim. tokom našeg ţivota mi pravimo mnoštvo grehova usled gordosti. učinio! Kako tvrdi hrišćanska vera. 3:4). greh je bezakonje (Jn. U duhovnom ţivotu veoma se vaţnim smatra razvoj izoštrenosti čula viĎenja čovekovog greha. smatrajući da "barem nije gori od drugih". apetit. Predstava o grehu se u različitim periodima razvoja čovečanstva bitno menjala. ali čudesno mnogoznačna i tačna reč po zvuku je pomalo slična drugoj reči u ruskom jeziku: tutnjava[1]. MeĎutim. brate. Greh! Šta si to. To nije nimalo lako postići. bezbriţnosti. delom. On se nikako ne moţe ukinuti nikakvim ukazima ili ljudskim dekretima. pomućujući razum. pa i grešan . Ima nečeg osuĎujuće prekornog u zvučanju ove reči. kao što se sličnim dokumentima nikako ne moţe ukinuti zakon gravitacije ili. Latiti se posla da se drugi poučava. sam taj. tada on zaista počinje da gleda duhovno.www. zdravlje. Kada čovek počinje da vidi svoje grehove. nego je i. greh predstavlja jednu od najvaţnijih kategorija duhovnog ţivota. Najvaţniji putokaz bilo je učenje o iskupiteljskoj Hristovoj misiji i putevima čovekovog spasenja (tačnije. "blagodat" i neke druge. On je realan. bile uvršćene meĎu zastarele.savršeno je beskoristan. zvanične vlasti su pokušale da istovremeno ukinu ili suštinski preinače mnoge pojmove koji su na ovaj ili onaj način povezani s religijom. raspoloţenje. Reč "greh" danas zvuči kao odjek daleke starine i ponekad se čak upotrebljava u šaljivom tonu. apsurdan. trujući otrovnim isparenjima dušu. Put prema istinskom spasenju (kao i terapija duše) prolazi kroz individualne napore slobodne ličnosti. a tim pre spasavati i duhovno lečiti druge. Kao grom usred vedra neba ona ponekad pogaĎa naš ţivot. utičući na san. greh je potekao od zloupotrebe ljudske volje i odbacivanja Boţije volje. Jovana. a ne u tonu dubokog strahopoštovanja. osim praroditeljskog greha.com (episkop Jovan Šahovskoj) Prema odreĎenju ap. Greh ima i duboko ličnosni. što je dovelo do unakaţenosti ljudske prirode (ideja praroditeljskog greha). oštrina viĎenja svojih grehova. sakralno-skriveni sadrţaj. Greh ne samo što ne moţe biti ukinut. vanvremenski pojam koji nam je nuţan. smetaju samoljublje. on mora steći odlučujući i prvostepeni značaj. "greh". čiji je broj "kao zvezde na nebu ili kao pesak morski". dogaĎaj!). U savremenom ţivotu koji sve više degradira i u kojem oskudeva svetost i blagočašće. a ne kroz spoljašnje nasilje. egoizma. čiji je deo neposredno povezan sa demonologijom. ako ţelimo duhovnu obnovu. slabe volje. po svetootačkom učenju. jeste dar Boţiji. Ovakvo shvatanje uvreţeno je i sada u svesti mnogih ljudi. Svaki čovek praktično ima visoko mišljenje o sebi. Naravstveno bogoslovlje shvata greh kao svako odstupanje od zapovesti Boţije i narušavanje zakona Boţijih (rečju. godine u Rusiji ukinut Bog. Nakon što je 1917. budući da spada u naravstveno-duhovne kategorije. mišlju. Stvar je došla dotle da su u nekim sovjetskim rečnicima reči poput "svetinja". Ta mala. hotimično ili nehotično). recimo. slastoljublja i usled drugih uzroka. kao i odsustvo duhovnog iskustva i stručnih znanja. strasti. smrt. Osim toga.PrijateljBozji.

"Grehovnost" moţe stvarati osećanje bezizlaznosti i beznadeţnosti. poricanja. to ima veze i sa telesno-duševno-duhovnim strukturama i sa neprestanim sukobom dveju sila u nama. dela su mnogo vaţnija od reči. Otrovne primese koristoljublja. naprotiv. iako postoje gresi i iz neznanja i iz lakomislenosti. rastvarajući se u pojmovima kao što su pogrešni postupak. Ova osetljivost se ne sme prigušivati. Greh nije svojstven prirodi duše. Uporedo sa čistim glasom savesti i srdačne ljubavi kako se često čuje drugi glas pun mrţnje. I kada grehovni čovek poučava druge kako treba da ţive i da ne greše u onome što on sam čini. Rim. zluradosti i laţi. on joj je tuĎ i u nju ga unose strasti. Greh je duhovna bolest i uzrok mnogih fizičkih bolesti. 7:15). Greh koji se nalazi u duši koja nije izgubila savesnost. jer ono ometa celovitost i neposrednost duhovnog osećanja. zavisti i osuĎivanja neretko osećamo u sebi uporedo s najboljim osećanjima i plemenitim teţnjama (uporedite s rečima ap. treba je istančavati i razvijati kroz česte ispovesti i svakodnevna ispitivanja svoje savesti. stvara nelagodnost koja se ne moţe izraziti rečima. stres i drugi. lukavstva. pri čemu snaga otrovnog dejstva moţe biti toliko velika. Moţe se. Savest (ako nije "prigušena" ili uništena) veoma je osetljiva na svaki. i zato se mora lečiti. tim više ometa tačnu ocenu samoopravdanja koje prigušuje istančanost osećanja i smanjuje prijemčivost svega grehovnog. da čovek doţivljava nepodnošljive patnje (setimo se Katarine iz komada Ostrovskog "Oluja" ili Ane Karenjine iz istoimenog romana Lava Tolstoja). greh mora biti dovoljno jasno pojmljen od strane čoveka i ispravljen putem razumevanja. medicinska nauka i psihologija neoprostivo mali značaj pridaju samom problemu greha. zamenjujući ga drugim kategorijama koje uopšte nisu istovetne po svojoj suštini. poricati hrišćanska koncepcija praroditeljskog greha. već ono što mrzim.com posao. ali kako onda objasniti uzroke tragičnosti zemaljske sudbine čovečanstva i ogroman napor koji treba uloţiti za stvaranje dobra? Po svojoj prirodi mi nismo celoviti. Svetootačko učenje upozorava na svaku vrstu poučavanja bez odgovarajućeg načina ţivota.PrijateljBozji. . Tom prilikom čak i smeta prisustvo logičkog razmišljanja. naravno. što neretko podstiče čoveka na čin nasilja nad samim sobom i svojim ţivotom da bi se izbavio duševnih muka. koji se mogu uvrstiti u kategoriju nemarnosti i grešaka (Sveti Oci ističu da će kazna za grehe koji su učinjsni iz neznanja biti drugačija negoli za svesne).www. Naţalost. to činim". naprotiv. Pavla: "Ne činim ono što hoću. Greh je najčešće svesno narušavanje duhovnih zakona i zapovesti Boţijih. psihotrauma. o čemu ljudi često zaboravljaju (ili ne znaju). od toga je vrlo mala korist. iskrenog pokajanja (najbolje u svetoj Tajni Ispovesti) i u svom najvišem isceljujućem razrešenju savladan kroz Boţansko Pričešće Svetim Tajnama. Stoga greh kao da počinje da iščezava. pa čak i najmanji greh. Naprotiv. I zaista.

4. Ignatije Brjančaninov). Ignatije Brjančaninov). Svaki novi greh stavlja novu mrlju na dušu našu (Cvetnik Duhovni). posle iskrenog pokajanja i ispovesti u dušu se vraćaju izgubljeni mir i spokojstvo (što se nije moglo postići nikakvim drugim sredstvima!).. Tihon Zadonski). Jovan Zlatoust). nego i nema pravu predstavu o njegovim ţalosnim posledicama. 6. 3. a gorak na duţe vreme (sv. 2. Gasi iskru. gde ti je ţalac!" Savremeni čovek ne samo što malo zna o grehu. a takoĎe uporedite svoj ţivot sa onim koji pretpostavlja odsustvo nabrojanih grehova. . veku sastavio jedan od najautoritativnijih Otaca Ruske Pravoslavne Crkve sv.uspostavi neprijateljstvo s grehom.PrijateljBozji.com I obrnuto. Duša se moţe protiviti grehu. Ignatije Brjančaninov. Makarije Veliki). srce i telo. Prilikom čitanja obratite paţnju na jasnoću i skladnost izlaganja. Greh je sladak kraće vreme. Od svih zala ljudskih samo je greh pravo zlo (sv. Mišljenja o temi 1.. (cv. Dimitrije Rostovski). nasilno otrgnuvši od njega um. tome će Bog dati veliki dar: viĎenje svog greha (cv. U prilogu ovom poglavlju data je svojevrsna klasifikacija grehova koje je u 19. Onaj ko učini veliko delo . 7. Ne moţe ugledati svoj greh onaj koji se naslaĎuje grehom. dok se vatra nije rasplamsala i ubijaj neprijatelja dok je mali (sv. 5. te čovek hoće ponekad da poput poznatih pashalnih reči ukslikne: "Grehu. ali ne moţe bez Boga pobediti ili iskoreniti zlo (sv.www.

www.PrijateljBozji.com

8. Greh mrzi, a grešnika ljubi (ce. Jovan Kronštatski).

NAPOMENE: 1. Ruski: grohot - prim. prev.

Stadiji razvoja greha sadrţaj U svetootačkom učenju se veoma suptilno razotkriva razvoj grehovnog procesa, počev od prvog impulsa misli koja pada na pamet ("pritajene namere", "pomisli") do samog grehovnog čina u pravom smislu. U čovekovom srcu obutava zlo, upravo ono jeste izvor pomisli i njena osnova. Najmanja (najčešće gordeljiva) misao koja promakne umu naziva se "pritajena namera". "Pomisao" je obična misao na ovu ili onu temu. "Predlog" (ili "sukob") je već pomisao koji je dotakao dušu i izazvao u njoj pristanak ili čak kretanje u pravcu ovog ili onog (grehovnog) dejstva. Predlog još uvek nije greh. Ako ga čovek na vreme ne odseče i stupa u razgovor s njim, tim pre ako se naslaĎuje grehovnom uobraziljom, nastaje "sjedinjenje" ("zbliţenje" "spajanje" - stupanje u razgovor sa pomislima, obraćanje paţnje na njih)). Ako se ovaj razgovor blagonaklono doţivljava i čovekova paţnja se usmerava isključivo na nastalu predstavu dolazi do "pristanka", do zaplenjenosti pomišlju. Zatim nastupa "porobljenost", tj. zajednički ţivot s grehovnim pomislom i porobljenost njime. Čovekova volja se priklanja pristanku na ono što izaziva pomisao, čovek čezne da ispuni nastalu ţelju, sanja da doţivi nasladu, raspaljuje se. Zatim nastaje strast kao projava ropstva grehu, za čije činjenje je čovek već spreman da upotrebi sva moguća sredstva.

www.PrijateljBozji.com

Najlakše se odseca pomisao u samom začetku, radi čega je vaţno na vreme raspoznati ono čemu nas on priklanja. Što se više razvija opisani proces, to je teţe sprečiti njegovo konačno ispoljavanje: grehovno dejstvo (kada se navika ukoreni - "porok"). Proanalizirajte sve što je rečeno i uporedite sa svojim grehovnim postupcima n porivima i uverićete se u tačnost svega što je rečeno.

Shema razvoja greha

Pomisao -> Predlog (sukob) -> Porobljenost (pristanak) -> Sjedinjenje (zbliţenje) -> Pristanak (porobljenost) -> strast -> grehovno dejstvo -> porok (grehovno dejstvo koje je postalo navika) Skica ispovesti po sv. Ignatiju Brjančaninovu sadrţaj Gresi protiv Boga. Verovanje snovima, čaranjima, "srećnim" i "nesrećnim" susretima i drugim znacima. Sumnje u veru. Lenost i rasejanost u molitvi. Neodlaţenje u crkvu. Dugotrajno neispovedanje i nepričešćivanje. Licemerje u Bogopoštovanju. Huljenje ili samo roptanje na Boga u duši i na rečima. Namera da se digne ruka na sebe. Uzaludno zaklinjanje Bogom. Neispunjeno obećanje Bogu. Huljenje svetih predmeta. Gnev s pominjanjem nečiste sile (Ďavola). Jedenje i pijenje nedeljom i praznikom pre završetka Liturgije. Narušavanje i netačno drţanje postova.

Gresi protiv bližnjeg. Neusrdnost prema svojoj duţnosti ili pak prema svom poslu. Nepoštovanje viših i starijih od sebe. Neispunjenje obećanja datog čoveku. Neplaćanje dugova. Oduzimanje silom ili tajno prisvajanje tuĎega. Škrtost za milostinju. Lična uvreda bliţnjeg. Spletke. Klevetanje. Proklinjanje drugih. Uzaludna sumnjičenja. Nebranjenje nevinog čoveka ili pravedne stvari što im donosi gubitak. Ubistvo. Nepoštovanje roditelja. Nepostojanje hrišćanske brige o deci. Gnev, neprijateljstvo u porodičnom ili domaćem ţivotu.

Gresi protiv samog sebe. Isprazne i prljave misli. Ţelja da se dogodi zlo bliţnjemu. Laţljivost. Razdraţljivost. Tvrdoglavost ili samoljublje. Zavist. Nemilosrdnost. Preosetljivost na ogorčenja ili uvrede. Osveta. Srebroljublje. Strast prema uţivanjima. Skvrnoslovlje (govorenje ruţnih reči). Sablaţnjive pesme. Pijanstvo i prejedanje. Blud. Preljuba. Neprirodni blud. Neispravljanje svog ţivota.

www.PrijateljBozji.com

MeĎu gresima neki se, dostiţući u čoveku najviši stupanj razvoja n pogaĎajući njegovo srce nepokajanošću, smatraju posebno teškim i gnusnim Bogu.

Smrtni gresi koji vode propasti duše. 1. Gordost koja prezire sve, koja zahteva od drugih ulagivanje, spremna da dopre do neba i postane slična Svevišnjem, jednom rečju, sve do samooboţavanja. 2. Nezasita duša ili Judina pohlepa za novcem, često povezana sa nepravednim sticanjem, pohlepa koja ne daje čoveku ni trenutka da pomisln na duhovno. 3. Blud. Razvratan ţivot bludnog sina koji je rasuo sve svoje imanje (Lk. 15:11-32). 4. Zavist koja dovodi do svakog mogućeg zlodela učinjenog bliţnjemu. 5. StomakougaĎanje ili telougaĎanje koje ne poznaje nikakvih postova, povezano sa strasnom vezanošću za zabave, kao kod evanĎelskog bogataša (Lk. 16:19-31). 6. Nepomirljivi gnev koji se odlučuje na strašne postupke kao u Iroda koji je u gnevu naredio da se pobiju vitlejemska deca. 7. Lenost i savršena bezbriţnost u duši, nemarnost za pokajanje do poslednjih dana ţivota.

Gresi huljenja na Duha Svetoga. Preterano uzdanje u Boga - nastavljanje grehovnog ţivota u nadi na milosrĎe Boţije. Očajanje u odnosu prema milosrĎu Boţijem suprotno osećanje koje poriče Bogu očinsku dobrotu i koje dovodi do samoubistva. Uporno neverovanje koje ne mogu ubediti nikakvi dokazi istine, čak ni čudesa. neverovanje koje odbacuje i samu dokazanu istinu.

Gresi koji vapiju na nebo za osvetom. To su: smišljeno čovekoubistvo (pobačaj), a naročito oceubistvo (brateubistvo, careubistvo). Sodomski greh. Neopravdano ugnjetavanje ubogoga, nezaštićenog, udovice, maloletne dece i sirotih. Zadrţavanje i neisplaćivanje radnicima njihove zasluţene plate. Oduzimanje čoveku poslednjeg parčeta hleba ili poslednjeg novca koje je ovaj zaradio krvlju i znojem, kao i prisvajanje od zatvorenika milostinje, hrane, toplote ili odeće koji su im odreĎeni, kao i njihovo ugnjetavanje uopšte. Ogorčenja i uvrede roditeljima, sve do njihovog bezočnog batinanja.

Osam glavnih strasti

tj. Preljuba. njegovom ţivotu i spokojstvu. a iz njega nečuvanje vernosti Bogu. nezahvalnost Bogu za sve što se dogaĎa. Ţelja za bogaćenjem. Nebriţnost. naročito molitveno. osveta. psovke. Zlopamćenje. narušavanje uzdrţanosti uopšte. Napuštanje metanija i ostalih telesnih podviga. naročito čula dodira. odbacivanje nade u Boga. 6. Stomakoprejedanje. kao i imovine pokretne i nepokretne uopšte. gnev i uvreda bliţnjega. Prihvatanje nečistih pomisli. neprijateljstvo. nzgnanstva. Srebroljublje. Obuzetost sujetnim brigama. San o bogatstvu. Bludna maštanja i opsednutost. Nedostatak strahopoštovanja. Napuštanje molitvenog pravila. udarci (naročito po glavi). LJubav prema poklonima. Suvišno umirivanje snom.com sadrţaj 1. malodušnost. Prejedanje.. naslaĎivanje njima. pijanstvo. iz čega nastaje samoljublje. Lenost za svako dobro delo. Zaboravljanje zapovesti Hristovih. . RĎave sklonostn ili bolesna. kleveta. Lihvarstvo. roptanje. bolesti. OzlojeĎenost. Očajanje. Uninije (čamotinja). UzbuĎivanje srca jarošću. Nepravilna i preterana ljubav prema telu. Skvrnoslovlje i čitanje sladostrasnih knjiga. nedrţanje postova. pristanak na njih. u čemu je bezočnost koja ubija vrline. netrpeljivost. leţanjem i svakojakom razneţenošću. LJubav prema novcu. razgovor s njima. pomračenje uma jarošću: nepristojna vika. Zaboravljanje svojih grehova. Tuga. Razmišljanje o sredstvima za bogaćenje. Strahovanje od starosti. ozlojeĎenost na bliţnjega. Bludno raspaljivanje. dugo ostajanje u njima. Neosetljivost. preterana ljubav prema raznim prolaznnm stvarima koja lnšava dušu slobode. ubistvo. pokušaj da se siĎe s njega. Česti izlasci iz kelije. 4. neverovanje Bogu. vrlini i ljudima. neuzdanje u NJega. Ogorčenje. osuĎivanje. Gnev.www. Nečuvanje čula. Razbojništvo. KraĎa. svaĎa. odricanje krsta. prihvatanje gnevnih pomisli: maštanje o gnevu n osveti. Napuštanje neprestane molitve n štiva korisnog za dušu. tajnojedenje. mrţnja. Prirodni bludni gresi: blud i preljuba. oblapornost. Lišavanje straha Boţijeg.PrijateljBozji. potištenost. SvetogrĎa. surove i zlobne reči. iznenadnog siromaštva. šetnje i posete prijateljima. Plahovitost. odsustvo samoprekora.. škrtost. 5. Šale. sumnja u obećanja Boţija. Nerad. Praznoslovlje. Crkvi. bludni osećaji i stanja duše i srca. Protivprirodni bludni gresi. 2. 3. Nepaţnja i uţurbanost u molitvi. Nemilosrdnost prema siromašnoj braći i prema svima kojima je potrebna pomoć. Briga. Prisvajanje tuĎeg.

ublaţavati. "Ustanovljeni tekst koji se čita prilikom obraćanja sa molbama za nešto Bogu. ČovekougaĎanje. Laskanje. kao što je vazduh prirodno disanje tela". Ţelja i traganje za zemaljskim izuzetnim počastima i ljudskom slavom. SleĎenje svoje telesne volje. Prepiranje. Izlivanje duše i unutrašnjih osećanja pred Bogom". svetima" (Zašto samo utvrĎeni tekst i zašto obavezno s molbama. Petrograd. Neznanje. ljubav. Promenljivost naravi." Najzad. prinositi mu svoje pokajanje. Huljenje. pokorno i usrdno.www. Smrt duše. Zavist. traţenje uspeha u njima radi sticanja zemaljske slave.) ističe se još jedna vaţna nijansa: "Koren ove reči (molit) potiče od latinskog mollire . izdanje štamparije Imperatorske Akademije Nauka) odreĎuje se na sledeći način: "molitva . LJubav prema lepoj odeći. Stavljanje sebe iznad drugih. Licemerje. Nesavesnost. Nepokornost zakonu Boţijem i Crkvi. Taština. Preziranje bliţnjega.PrijateljBozji.. te ukazuje na to da je molitva sredstvo za ublaţavanje. Laţ. Način ţivota demonski. Poniţavanje bliţnjega. Pomračenje uma i srca. Moliti se Bogu. Obraćanje na lepotu svog lica. Drskost. Oholost svog razuma. Stid da se ispovedaju svoji gresi. Djačenko (1900 g.com 7. Gordost.. kočijama i kelejnim stvarima. I.. Sklonost prema naukama i umetnostima ovog sveta koji propada. prijatnost glasa i ostala svojstva tela. Jeres. Laţna filosofija. Čitanje jeretičkih knjiga. njihovo vezivanje za zemaljsko. Samoopravdavanje. Lukavstvo. izdanje. NJihovo skrivanje pred ljudima i duhovnim ocem. (sv. U Daljevom rečniku (tom 2) nalazimo o istoj reči: "moliti nekoga za nešto. Zlobno izrugivanje.1 (molba. 1988 g. zahvalnost i molbe (prozbe) za budućnost".) o molitvi se kaţe sledeće: 1. u jednom danas rasprostranjenom rečniku ruskog jezika pod redakcijom S. Bezboţnost. razvratnih i sujetnih.. Neposlušnost prema vlastima. prozba za nešto). Molitva i njena uloga u savremenom životu sadrţaj "Molitva je disanje duše. moljenje. a ne na primer sa pokajanjem i blagodarnošću . moliti smireno. Jovan Kronštatski) Sam pojam molitve u rečniku crkvenoslovenskog i ruskog jezika (deo 1. Gubitak ljubavi prema Bogu i bliţnjem. Oţegova (20. neverovanje. budući svestan svoje ništavosti pred Tvorcem. U potpunom crkvenoslovenskom rečniku koji je sastavio G.

kriminalci su se kockali u njegov ţivot. nema moćnije sile od obične reči ispunjene i snabdevene odgovarajućim smislom i osećanjem. njoj su se obraćaln pesnici. aut. "Nema ničega ravnog molitvi: ona i nemoguće čini mogućim. naročito one izgovorene za vreme molitve" .). onako kako su se otvorile ruskom pravoslavnom monahu.ne bez razloga je smatrao engleskn istoričar Tomas Karlajl. teško lakim. Uţivite se. 2.www.pisao je sv. Evo te molitve. S molitvom je proveo 17 godina soloveckih logora starac Sampson (grof Sivers). na čak i političari.prim.com nije uopšte jasno? OdreĎenje je dato netačno i nekompetentno. i u drugom značenju .PrijateljBozji. Bez molitve je nemoguć duhovni ţivot. Kao što je nerazumno lišavati sebe sveţeg vazduha. podviţnici svetosti. najčistija i najskrivenija ljudska osećanja. kompozitori. daje mu tačku oslonca. Molitva osvećuje čovekov ţivot. kao uostalom. ali on nije poginuo. "Religiozno mistično obraćanje za nešto s molbom Bogu. Molitva u sebi čuva velike neodgonetnute tajne. oslušnite srcem ove kratke redove. da nema nikakvih razloga da se sumnja u njihovu istinitost. proniknite u njih svojom dušom i oni će se moţda otvoriti i vama u drugoj dimenziji. u drugoj dubini i drugom značenju nego što su to reči u običnom smislu. "Čovek uopšte ne moţe imati znanje. tako isto i molitvenog postojanja. . Čak i svirepa smrt drhti pred njom i svako zlo se rasejava. Molitva odraţava najiskrsnija. a nepovoljno povoljnim" . ali je ostao ţiv. Molitva je iznad poezije. kao suvi korov" . Ona uvek kao da nije od ovoga sveta. Jovan Kronštatski i zaista je činio čudesa koja su potvrdili toliki očevici. filosofi. zato što je imao pokroviteljstvo i zaštitu jaču nego što su sve sile zla i čudesnu molitvu Presvetoj Bogorodici koju je dobio od samog prep. Molitvenoj temi posvećeno je mnoštvo misli. bacali su ga pacovima da ga pojedu. Po mišljenju Svetih Otaca sav ljudski ţivot mora biti doveden u stanje neprekidne molitve. ona je "uznošenje uma i srca Bogu". "Veruj čvrsto u ostvarivost svake reči. molitva je "majka svih vrlina". Bio je streljan. "beseda sa Samim Bogom". Svemilospšva Vladičice moja! Presveta GospoĎo. Na svetu nema značajnijeg sredstva od molitve koja potiče iz čistog ljubećeg srca sa iskrenom verom. Jovan Zlatoust. Serafima Sarovskog. svetima". bez molitve naša duša sahne ili čak trune za ţivota. ako se nije molio nečemu u odrećenom obliku. starcu Sampsonu. i sve njegovo znanje se pokazuje kao pusta pedanterija. pisci. bilo kakvih reči. Kada toga nema. muzike. iako se iz njega raĎa. tačnije.pisao je sv. iako se i sama sastoji od reči.

Kako je lako prihvata duša. GospoĎo. otkrij mi volju Svoju za mene i za moje bližnje. Amin. da nikoga ne razgnevim i ne ožalostim.www.. Kakve god vesti da dobijem. nauči me da ih primim mirno i sa čvrstim uverenjem da sve biva po Tvojoj svetoj volji. Zastupi. ne odbaci me. daj mi snage da podnesem zamor današnjeg dana i sve što se u toku dana dogodi. usliši. Ne gnušaj se mene. Prečista! A evo jedne danas već prilično poznate molitve poslednjih optinskih staraca: Gospode. daj mi da s duševnim spokojstvom primim sve što mi donese današnji dan." Kako danas savremeno zvuči ova molitva. Gospode. iskreno. jer duši je srodno sve ono čisto. daj mi da razumno postupam sa svakim svojim bližnjim. daj mi da se potpuno predam Tvojoj svetoj volji. Bogorodice Marijo.com Sveprečista Devo. Upravljaj mojom voljom i nauči me da se molim i da ljubim sve nelicemerno.. umoli. pomozi. Milosrdni. Mati Božija. svakoga časa ovoga dana u svemu me pouči i podrži. Gospode. ne ostavi me.PrijateljBozji. oprosti. Nesumnjiva i jedina moja nado. Gospode. oprosti. Veliki. kakvo pravo pacpoloţenje daje za svaki dan. . u svim nepredviĎenim okolnostima ne daj mn da zaboravim da sve potiče od Tebe. Gospode. vidi. u svima mojim delima i rečima upravljaj mojim mislima i osećanjima. Gospode. Gospode. lepo i pravedno.

već da mislim o sebi kao najgorem i da nikoga ne osuĎujem. Jovana Kronštatskog: (Protiv samoveličanja) . (Božijoj Majci) . čak i za uznošenje molitava za svoje mučitelje: Vladiko sveti.Spasi nas. Bože vaseljene. čiji je evanĎelski duh verovatno nadahnjivao carsku porodicu i davao joj snagu i čvrstinu. zapanjuje takvim obiljem molitvenih tekstova. radošću i da verujem da. već sebi da sudim strogo. Jefrema Sirina. Osim utvrĎenih tekstova molitava. s ljubavlju.www. Jefrema (za neprijatelje!): "Pomiluj Gospode. već ih osveti milosrćem Tvojim i zaštiti ih blagodaću Tvojom. uzetih iz dela sv. one koji me mrze i zavide mi. Evo nekoliko kratkih molitava-improvizacija. na primer. učvrsti i spasi nas molitvama Tvojim! . iako smo nedostojni da Tebe nazivamo svojom Majkom! Očisti. Mati Ţivota i Mati svih nas. ne daj mi da se uzoholim kao da sam najbolji od ljudi.com U Ipatjevskom domu naĎena je pesma koju je prepisala ruka velike kneginje Olge . Blagoslovi molitvom nas I daj pokoj duši smirenoj U nepodnošljivo strašnom času I kraj ivice groba Udahni u usta slugu Tvojih Vanljudske snage Da se molimo krotko za neprijatelje. ne gubim. da čovek mora samo da se ushićuje mnogim darovima koje moţe da poseduje jedan izabranik. kao i one koji me ogovaraju i kleveću. o Sveblagi". rod Tvoj. nauči me da dajem milostinju rado. Sveti Oci su preporučivali da se koriste kratke molitve koje se sastoje od sopstvenih reči."Gospode. Vladičice! Spasi nas. decu Tvoju! Spasi nas. i niko od njih ni u ovom veku ni u budućem neka ne pretrpi ničeg lošeg radi mene nečistoga. (Molitva za milosrĎe) . već da stičem beskrajno više od onoga što dajem. Dela sv.Gospode. Evo... osveštaj.PrijateljBozji. jedne molitve sv. dajući je. toga po svom stilu čudesno pesničkog svetitelja."Molitva".

Ovakve kratke molitve je preporučivao svojoj duhovnoj deci otac Aleksej Mečev kojeg su savremenici još za ţivota smatrali starcem u svetu: . dostojno da primi Tebe Sveblagog. "Presveta Bogorodice. kao i sasvim kratke molbe: "Gospode. iskreno. Suština ovakvog "unutarnjeg delanja" sastoji se u višekratnom (ili praktični neprestanom) misaonom ponavljanju kratke molitve: "Gospode. "poslednja reč nauke je prva reč Biblije". verujuće. kako se izrazio jedan savremeni mislilac. dok se ne postigne savršena lakoća izgovaranja. Ova molitva se najpre uči tako što se čita naglas. Štaviše. privuci sebi. svoje osnove i zakone. spasi. sva naša ruţna Vavilonska kula odavno bi se srušila. veoma sporo.com (O srcu) . pomiluj!". . spasi me grešnoga. izdanje Svete Trojice-Sergijeve lavre.PrijateljBozji. Sine Boţiji. ne gnušaj se bludnice i razbojnika (Protiv grešnih misli). u praksu mirjana spadala je i upotreba umne (Isusove) molitve .tog čudesnog drevnog učenja (isihazma) za koje je interesovanje ponovo poraslo poslednjih godina u mnogim zemljama sveta. sačuvaj i podigni me nemoćnoga (Pri padovima). Tek nakon ovoga molitva se izgovara u sebi. i . . nezavisno od staleţa i društvenog poloţaja.Isuse Najslaći. Ovoj temi posvećen je poveći broj stručne literature iz koje se moţe navesti "Umno delanje".Vladičice. sudeći po fragmentima iz pouka Vladimira Monomaha. ljubeće. štedro.Gospode! Daruj mi srce prosto. sačuvaj me bednoga. Kad njih ne bi bilo. hteo bih da navedem u zaključku poglavlja još jednu vaţnu svetootačku misao: "Sav svet se drţi na molitvama pravednika. obrazovanjem i tehničkim progresom. da stojim blizu Tebe (Da bi se skinulo sa duše cve grehovno i prljavo). "Gospode. tako da um bude svestan značenja svake reči. U staroj Rusiji molitvi se obraćao sav narod. U odnosu na Pravoslavlje sav tehnički progres sve više dokazuje neodrţivost svojih oholih napada i prezrivog odnosa u svetlosti "poslednjih otkrića".autorstvo ove knjige nije tačno utvrĎeno). Mogu se izgovarati i skraćene varijante Isusove molitve. i knjiga koja je postala neočekivano veoma popularna poslednjih godina na Zapadu "Kazivanja jednog bogotraţitelja svom duhovnom ocu" . ne stvori postojana paţnja n odgovarajuće molitveno osećanje. nezlobivo. ukrepi!". pomiluj me grešnoga (grešnu)". "Gospode. spasi me!" Svaka molitva ima svoja pravila. jer i priroda već vapije za spasenjem. čija se suština svodi na to da je loša ona vera koja moţe biti opovrgnuta prosvećenim razumom. spasi me!". jer.Gospode.www. spasi. U odnosu na broj izgovaranja takoĎe se treba drţati postepenosti: obično se počinje sa cifrom 50-100 puta dnevno do nekoliko hiljada kroz 23 meseca. Ruski filosof Konstantin Leontjev jednom je izrazno veoma tačnu misao. Isuse Hriste. Zatim šapatom. hoću da budem čist. 1952. Izostavljajući podrobna objašnjenja koja se mogu pronaći u stručnoj literaturi na ovu temu. (Praksu Isusove molitve koristili su mnogi ruski svetitelji i podviţnici svetosti. g.

jer tim noćnim poklonom i molitvom čovek pobeĎuje Ďavola i što sagreši tokom dana time se čovek izbavlja.Molitva je ogledalo za hrišćanina. Nil Sinajski) 3. još uvek odrţavaju krhku harmoniju propadajućeg sveta. pomiluj" izgovarajte neprestano u sebi. Samo molitve koje se tankim nitima pruţaju u nebo. pa makar on imao loše zdravlje.bolje je to nego da razmišljate o budalaštinama. Gospod napušta našu dušu. Antonije Veliki) 2. Ignatije Brjančaninov) 6. Ne zaboravljajte to i ne lenstvujte. tako je i molitva bez paţnje mrtva. (ce. sprečavajući konačnu katastrofu!" Tematske misli 1. (ce. onda uradite tri puta. Ne propuštajte nijednu noć bez molitve. Molitva je pričešćivanje ţivotom. . (shiarhimandrit Zosima) 4. NJeno napuštanje donosi duši nevidljivu smrt. Ako jašete na konju i nemate nikakvog posla i ako druge molitve ne znate. onda "Gospodi.www. Zbog našeg napuštanja molitvenog pravila. Duša molitve je paţnja.PrijateljBozji. ako ste iznureni. Jovan Kronštatski) 5. ako moţete.com nebeska svetila se kolebaju. uvek moţe biti samo korisna za dušu i telo. jer je ova molitva najbolja od svih . a nikada ne moţe biti štetna za telo onoga koji se moli. (prep. Navikavajte se da ne započinjete nijedan posao bez molitve. Molitva koja se izgovara od srca. (ce. Kao što je telo bez duše mrtvo. (prep. Ignatije Brjančaninov) 7. poklonite se do zemlje. jašući (Pouka Vladimira Monomaha).

Ocima) svu punotu. Vrline. trezvenost. sv.PrijateljBozji. Vrlina je najbolja navika razumne duše zahvaljujući kojoj ona postaje nesklona poroku (Evagrije Pontnjski). Postoje i druge vrste podele i sistematizacije vrlina.www. iskrenost. dareţljivost. u suštini.Uzrastanje u molitvi nema kraja. velikodušnost. već i sprečava da se u čoveku začne bilo koji porok. . ali nikakva klasifikacija ipak ne odraţava. znači da se i ţivot zaustavio (ce. Ignatije Brjančaninov osnovnim osam vrlina (nasuprot osam osnovnih strasti) dodaje: uzdrţanost. Asketika. mudrošću. jedan od najomiljenijih ruskih svetitelja: "Ţivot hrišćanina je utvrĎen četirima glavnim vrlinama: smelošću. "Postoje četiri glavne vrline .kaţe drevni podviţnik svetosti. To su pozitivna naravstvena svojstva koja čovek stiče n koja spadaju u kategoriju duhovnih vrednosti. nesticanje. blaţeni plač. celomudrenošću i pravednošću". celomudrenost. nadu i ljubav. Amvrosije Optinski. U ovom drevnom odreĎenju se sadrţi veoma vaţna misao. (Hristo Janaras) Vrline kao da predstavljaju antipod greha. (bl. iz razumljivih razloga ("Kraj je beskraj". smelost. ćudljivost i druge. skromnost.com 8. Grigorije Bogoslov: razumnost. celomudrenost i pravednost". ljubav. Vrlina ne samo da obogaćuje čoveka pozitivnim svojstvima. Neki autori još izdvajaju i tri teološke vrline: veru. krotkost. po Sv. već samo posredno odreĎuje duhovni sadrţaj teme. Teofan Zatvornik). iznosi i sv. jednostavnost. Istu misao. Sv. Avgustin) "Askeza je iskustvo odbacivanja čoveku svojstvene egoističke težnje da posmatra cve stvari kao neutralne objekte predodreĎene da zadovoljavaju njegove potrebe i prohteve". Ako se zaustavi ovo uzrastanje. MeĎu vrline takoĎe spadaju svojstva kao što su: učtivost. sadrţaj "Vrlina je veština da se živi pravedno".

Tada počinjemo da otkrivamo lični karakter svake stvari. Svaki čovek zdravog razuma.www. već suštinama. meĎutim. asketizam je svakako neophodan. bezličnim oruĎima za zadovoljenje naših utilitarnih potreba. pa se čak i malo upotrebljava u Rusiji. prejedanja i sl. Zahtevi za uzdrţanošću su obavezni za sve hrišćane.. Ideja asketizma je veoma stara i postoji kod mnogih naroda u raznim razdobljima. čime se formira "poštovanje prema svetu.ali sve to nije ništa drugo do elementi nekih asketskih veţbi. Prema rečima sv. U Bibliji kao primer asketizma moţe da sluţi nazorejstvo kod Jevreja. stepen uzdrţavanja se bitno razlikuje ("onaj koji moţe da primi. njih se čak stide. Radi suzbijanja raslabljenosti. seksualne raspuštenosti. "podviţnički ţivot i njegovi napori sluţe pre . odricanja od svega suvišnog.! u pravcu ličnog uzajamnog odnosa sa okolnim svetom. asketizam nije prvostepeni n osnovni. kasnije .. niko ih ne neguje. neka primi"). zahvaljujući čemu tvarno stiče mogućnost zajedničarenja sa ţivotom netvarnog" (Hristo Janaras). lenosti i drugih poroka svojstvenih ljudskom biću. njeno buĎenje i očišćenje. plodovima stvaralačke delatnosti. te ne postoje same po sebi u izolovanom stanju. način ţivota proroka Ilije i Jovana Preteče. Sama reč "vrlina" (dobrodetelj) nosi u sebi smisaoni kontekst delanja dobra ("dobročinitelj".PrijateljBozji. tako se i vrline obično spajaju u čoveku. Naţalost. počinjemo da otkrivamo da nismo okruţeni samo objektima. Vrline izraţavaju zdravo stanje duše. smatrajući ih "ostacima prošlosti". Poznati savremeni grčki pravoslavni mislilac Hristo Janaras piše da asketizam učvršćuje odricanje od unutrašnje teţnje prema gospodarenju. Jovana Damaskina. preljube. prekaljivanja i jačanja volje . sigurno se neće odricati korisnosti u ovoj ili onoj meri disciplinovanja tela. "Asketika je veština stvaranja savršenog čoveka" . svojstvene ličnosti". I. "dobrotvor").veţbanje radi vrlinskog ţivota). jer "tada počinjemo da poštujemo sve što vidimo oko sebe. sam termin je u današnje vreme postao nepopularan. Asketizam U rečniku ruskog jezika pod redakcijom S. našeg "ja. zasnovan na ljubavi prema Bogu i bliţnjima uz odricanje od samoljublja. Osim toga. odnos prema njemu kao prema daru ljubavi u kojem prisustvuje teţnja da se spoznaju neponovljivost. svake stvari i čudesna sposobnost materije da ovaploćuje odnos izmeĎu Boga n čoveka. priprema za rvanje. Oţegova asketizam se odreĎuje kao "strogi način ţivota uz odricanje od ţivotnih zadovoljstava" (asketizam u prevodu sa grčkog znači veţbanje. Vrlinama više niko nikoga ne uči. U Novom Zavetu propoveda se strogi i uzdrţani ţivot. pijanstva. što se naročito odnosi na decu i omladinu.com Isto kao što strasti meĎusobno utiču jedna na drugu. tj. U uţem smislu asketizam se moţe okarakterisati kao borba protiv hipertrofiranih ego-nagona (strasti). egoizma. svako opštenje s njom kao da na poseban način znači i opštenje sa Samim Tvorcem.pisao je Nikolaj BerĎajev. "Putem samoograničenja i potčinjavanja opštim asketskim normama mi prevazilazimo egocentrizam sopstvene prirode i premeštamo teţište našeg ţivota.

. da zbacimo sa sebe greh koji je tuĎ našoj prirodi!" Što se jače odupire čovek grehovnim strastima. Strasni zanos je svojevrsna opsednutost. Otišle su u prošlost mnoge zabrane (ne kupati se. Da. štaviše. drevni podviţnici svetosti su ponekad dolazili do krajnosti (prema savremenom shvatanju). To nimalo ne umanjuje suštinu asketizma. bilo bi nepravedno osuĎivati zbog toga drevne podviţnike svetosti. i mnoge druge). što je tako očigledno sada u našoj mnogostradalnoj zemlji "koja se obnavlja". Vrlina je saobrazna s prirodom. po mišljenju Svetih Otaca. pa čak i prvenstveno za to. tj. kao bolest i zdravlje (sv. Očigledno je da je prošlo vreme stolpništva.www. prema našem shvatanju. a porok joj je suprotan. ni bolest. sklona različitim zanosima ("preljubama"). Svetootačko učenje upozorava na ovakve zanose. Jovan Zlatoust). Tematske misli 1. bez uzdrţanosti i samoograničavanja nezamislivo je ne samo steći vrline.com svega. Svi strasni zanosi se bez obuzdavajućeg duhovnog mehanizma pretvaraju u ruţne pojave. Ni siromaštvo. 2. Smisao savremene asketike sastoji se više u unutarnjem usavršavanju koje će biti povezano (po proročanstvima svetih) sa trpljenjem nevolja i bolesti. ni ropstvo ne mogu biti prepreke vrlini (sv. nego i sam duhovni ţivot postaje nemoguć. Danas se i manastirski ţivot veoma razlikuje od ţivota drevnih svetih obitelji. to se nije činilo radi spoljašnjeg utiska. Oni su raspinjali plot u ime duhovne ljubavi prema Bogu i bliţnjima. knjiškom znanju (knjigomaniji) i mnogim drugim koji imaju skriveni i istančani karakter koji duhovno porobljava dušu. Bez obzira na asketsku strogost koja ponekad dolazi do krajnosti. nošenja veriga i haljina od kostreti.PrijateljBozji. ni telesne povrede. Dozvoljavajući da je zavode mnogi prolazni dogaĎaji i pojave ovoga sveta. pa čak i na takve kao što su teţnja prema mnogom znanju. preteških postova koji iznuravaju plot. politikom. odgovarajuće poglavlje). neadekvatno se odnosi prema njima (sve do obogotvorenja). Ovakvo sluţenje obično ima strasni i grehovni karakter. ona počinje da im se klanja kao idolima. Jovan Zlatoust). ne posmatrati lica ţenskog pola. Tako se u poslednje vreme zapaţa epidemija opsednutosti trgovinom. već polazeći od velike unutarnje potrebe sluţenja i ljubavi. Asketizam (u pravom smislu) zahteva od čoveka razumna i odgovarajuća ograničenja koja ne sakate njegov ţivot već ga oplemenjuju i osvećuju. vikendicama i drugim pomodnim stvarima u Rusiji. to je intenzivnija "nevidljiva borba" (v. Čovekova duša je. Današnji čovek je duhovno daleko nemoćniji od svojih predaka. bila ona majka ili sestra.

Svetootačko učenje o duhovnoj prelasti sadrţaj Prema sv.www. masovne . Podviţnik treba da bude slobodan od svake nadmenosti. 5. O potpunoj zaraţenosti ljudskog roda prelašću piše i sv. a ništa ne smatrati svojim.. celo čovečanstvo se nalazi u laţnom stanju i potrebno mu je "osloboĎenje istinom".. on sluţi kao uzrok neobičnog jačanja duševnih strasti (cv. niti da dovodi telo u nemoć suvišnim uzdrţavanjem (sv. nimalo ne skrećući ni na ovu. S. Telesni podvig koji nije praćen duševnim podvigom više je štetan nego koristan. 4. 8. Ignatije Brjančaninov). Ignatiju Brjančaninovu: "Prelast je skvrnavljenje ljudske prirode laţju. U širokom (prvobitnom) smislu prelast je stanje svih ljudi bez izuzetka. već sve činiti radi blagougaĎanja Bogu (sv. vremenskog bića je prelast". ništa ne činiti radi sticanja slave ljudske. Vrlina je najbolja navika razumne duše zahvaljujući kojoj ona postaje nesklona poroku (Evagrije Potijski). spasenje i večni ţivot svaki čovek dostiţe pod uslovom neprekidnog duhovnog usavršavanja koje zahteva asketski podvig (prof. Najveća prelast je smatrati sebe slobodnim od prelasti. ne sme da voli razneţenost. idući putem istinskim. 6. u smislu odnosa kako jednih prema drugima. Jovan Zlatoust).PrijateljBozji. Ona je čovekovo prihvatanje laţi kao istine". Teško je prigovoriti ovim tvrĎenjima. Zarin). 7. Čak i letimičan pogled na celu istoriju čovečanstva ubedljivo pokazuje strašne zablude ljudi u smislu ureĎenja i evolucije društvenog ţivota. Po pravoslavnom učenju. tako i prema prirodi. Dakle.com 3. Jovan Kronštatski: "Karakter sadašnjeg. izazvano padom naših praroditelja. Najviša vrlina je pripisivati sve Bogu. Svi smo mi u prelasti. srednjim i carskim. Neprestani ratovi. Telesni podvig koji još nije obasjan duhovnim razumom uvek ima u sebi mnogo sujetnog i suvišnog (cv. ni na onu stranu. Ignatije Brjančaninov). Vasilije Veliki).

Naši preci (a i mi sami) prihvatili su laţ kao istinu i slepo su u nju verovali (i mi nastavljamo da joj verujemo)! U biblijskoj predstavi ocem laţi naziva se Ďavo. Kako su tačno i pravilno shvatali Sveti Oci ovu psihosomatsku meĎusobnu vezu mnogo pre medicinskih naučnih istraţivanja o tome). svete. zločini. truje i samo telo koje je Tvorac neraskidivo povezao s dušom". Uvićanje ove bolesti moguće je samo duhovno prosvećenim očima. odsustvo odgovarajućeg duhovnog iskustva. Uzroci prelasti mogu biti i preterane duhovne veţbe ili podvizi. bivajući ulovljen ovakvim viĎenjima. Prema svetootačkom učenju mi se raĎamo već sa unakaţenom prirodom. na primer. protivprirodnog. Stanje i stepen prelasti neposredno zavise i odgovaraju onim strastima kojima je čovek prelašćen ili porobljen.www.com epidemije svih vrsta bezumlja. svi mogući poroci. Osim praroditeljskog i demonološkog aspekta koji omogućava da se formiraju laţna ubeĎenja i samozavaravanja čovečanstva sveti oci su uviĎali uzrok prelasti u čovekovoj obuzetosti ovim ili onim strastima. toga što ugroţava sam naš opstanak! Kako nas samo zemlja još uvek trpi . ogromna proizvodnja smrtonosnog oruţja.. Ignatije Brjančaninov . Svest o sopstvenom ličnom zajedničarenju sa ovom totalnom prelašću koja je zarazila celo čovečanstvo. proroke. Spasitelja ili Majku Boţiju. (Obratite paţnju na poslednju frazu o neraskidivoj vezi i meĎusobnom uticaju tela i duše. u čoveku se zadrţava ostatak slobode koji mu omogućava da slobodno izabere: dobro ili zlo. nagomilavanje potpuno nepotrebnih. čovek počinje često da vidi slike iz Svetog Pisma. U uţem smislu pod prelašću se imaju u vidu izopačena stanja religioznog ţivota. koja imaju obično demonsku prirodu.zadivljujuće je i neshvatljivo! Kako se još uvek nisu pokolebali sunce. Početak svih zala je laţna misao.budući prihvaćena i iskrivivši način mišljenja. gde gordost i taština veoma prefinjeno počinju da ovladavaju njegovog dušom). ona se odmah prenosi na srce. kao i nedovoljna paţnja na sebe. pijanstvo. .PrijateljBozji. Osećanje njeno svojstveno je svakom osetljivom srcu. pa čak i po ţivot opasnih vrsta znanja. mesec i druga nebeska svetila. na čemu se još uvek odrţava ova krhka ravnoteţa našeg ţivota? Prelast je strašna bolest kojom je zaraţen ceo svet. izopačuje osećaje srca. Koja je suština dejstva prelasti na čoveka? "Prelast dejstvuje najpre na način mišljenja . ponekad anĎele. ona se rasprostire na celokupnu njegovu delatnost. Uzročnik prelasti je laţ. gubitak budnosti i ostalo. misli i postupaka. podviţnnk upada u stanje samoobmane.piše sv. uključivanja svoje mašte. najvaţniji je psihosomatski momenat koji postavlja duhovni temelj za ispravljanje svog razuma. koliko ima toga gnusnog. čemu prethodi nepravilan način molitve (prilikom. MeĎutim.. ovladavši čovekovom suštinom. narkomanija.

www.PrijateljBozji.com

Prelasti se treba čuvati ne samo zbog laţnosti osećanja, doţivljaja i odstupanja od istine, nego i usled realne opasnosti po sam ţivot, jer nisu retki slučajevi samoubistava i ludila, čiji je uzrok bila upravo prelast. U svojoj kliničkoj praksi poslednjih godina autor ima ţalosno iskustvo posmatranja nekih pacijenata koji su upali u savremene vrste prelasti (kontakti s "kosmičkom silom", NLO, izlasci u astral i dr.). Deo prelašćenih ljudi je bio ozbiljno bolestan (somatski i psihički), a drugi nastavlja jalova traganja, sve više se udaljavajući od istine. Drugu vrstu "prelastn" Sveti Oci nazivaju "umišljenošću" (samomnjenje). "Opsednut ovom prelašću - piše sv. Ignatije Brjančaninov - umišlja o sebi, stvorio je sebi 'mišljenje' da on ima mnoge vrline, pa čak da obiluje darovima Svetoga Duha". Onaj ko umišlja o sebi zapravo obično biva u "prelasti". "Onaj koji umišlja da je bestrasan, nikada se neće očistiti od strasti; ko umišlja da je ispunjen blagodaću, nikada neće dobiti blagodat; ko umišlja da je sveti, nikada neće dostići svetost". LJudi koji su zaraţeni umišljenošću kao da gube duhovne darove koje su postigli prethodnim trudom. Osim toga, ovi ljudi postaju nadmeni, uobraţeni, smatraju da su već postigli duhovne visine. Prema rečima sv. Makarija Velikog, kao što nema "nijednog čoveka koji je potpuno slobodan od gordosti, tako nema nijednog čoveka koji bi bio savršeno slobodan od dejstva istančane prelasti, nazvane 'umišljenošću'". Iz tog razloga je neophodna neprestana paţnja na sebe, da se ne bi pripisivale sebi bilo kakve vrednosti i vrline. Onaj ko se nalazi u "prelasti", po rečima sv. Ignatija Brjančaninova. "obmanut je i iznutra i spolja". "Umišljenosti" veoma često doprinose razvijena mašta i čulna uobrazilja, egzaltiranost, taština i sladostrašće. Otuda upadanje u laţna duhovna stanja, opštenje s Višim svetom, druţenje sa anĎelima, Samim Hristom, vera u naročitu misiju, "proročka" otkrivenja i sl. One koji su zavedeni prvom vrstom prelasti hipertrofirana gordost dovodi u "stanje očigledne umne poremećenosti"; onima koji su obmanuti irelašću druge vrste (umišljenošću) dogaĎa se takoĎe umna poremećenost, nazvana u Svetom Pismu "kvarenjem uma". "Umišljenost" dovodi čovekov um u uţasne zablude, odakle sledi mnoštvo laţnih ("spasonosnih") teorija i traganja čovečanstva, a u okvirima hrišćanstva - jeresi i otpadija. Na primer, po rečima sv. Ignatija Brjančaninova, knjiga Tome Kempijskog "Podraţavanje Hristu" napisana je upravo iz "umišljenosti". Ova knjiga "vrši snaţan utisak na krv i nerve, uzbuĎuje ih, i zato se ona naročito sviĎa ljudima koji robuju čulnosti: u knjizi se moţe uţivati, ne odričući se grubih čulnih naslada". Ove reči ruskog svetitelja su više nego tačne kada je reč o ogromnoj bujici savremene literature koja deluje na čovekovu grubu n niţu prirodu, izazivajući njeno preterano uzbuĎivanje i sladostrasna osećanja. U toj istinskoj zverskoj rici tonu glas savesti i fini zvuci duhovne ljubavi. Istinska duhovnost pak pretpostavlja "očišćenje od ţivotinjskih ţudnji", smirenoumlje, uzdrţanost, trepet duše pun strahopoštovanja.

www.PrijateljBozji.com

Dakle, prva vrsta "prelasti" sastoji se više u nepravilnom dejstvu uma, a druga ("umišljenost") nastaje više od nepravilnog dejstva srca (tj. osećanja, uobrazilje, strasti). "Prelast" je sveopšta bolest čovečanstva i ona se leči samo Istinom, kroz buĎenje svesti iz laţnog sna. Načini lečenja pojedinih oblika sastoje se pre svega u iskrenom pokajanju i očišćenju od grehovnih strasti.

Misli o "prelasti"

1. Ako ko mrtvaca vaskrsava i druga čudesa tvori, a ne ţivi po zavetima Svetih Otaca, on je u prelasti, i odbacujući ga, gledaj na dela njegova (sv. Simeon Novi Bogoslov).

2. Boj se istančane prelasti, jer oni koji su zahvaćeni prelašću teško se leče (sv. Amvrosije Optinski).

3. Nipošto ne ţeli i ne traţi da vidiš za vreme molitve bilo kakav lik ili sliku (prep. Nil Sinajski).

4. Najčešće se prelašću naziva gordeljivo stanje prividno religioznog čoveka, kada on zbog svog preuznošenja zamišlja sebe kao svetog, pravednika, čudotvorca i prozorljivca. Ili nerazumno i samouvereno, teţeći duhovnom savršenstvu, veštački izaziva neobičnu slast u svom srcu pod neprijateljskim uticajem i prihvata to kao blagodatno stanje (jeromonah Petar Serjogin).

5. Ne treba se bojati prelasti. Ona se dogaĎa onima koji su se pogordili... Najbolje je nikada ne smatrati da smo dostigli nešto, već treba uvek sebe da vidimo kao siromašnog, nagog, slepog i nepotrebnog (sv. Teofan Zatvornik).

6. Kada se nekome od onih koji se podvizavaju javi svetlost, ili neki ognjeobrazni lik, ili glas, neka nipošto ne prihvata kao istinito ovakvo javljanje. Jer je to očigledno vraţja prelast, i mnogi kojima se to dogaĎalo iz neznanja su skretali sa istinitog puta (bl. Dijadoh). O savesti

www.PrijateljBozji.com

sadrţaj "Najljubljeniji brate! Sa svom mogućom pažnjom i brižljivošću čuvaj savest". (sv. Ignatije Brjančaninov)

Tema savesti neposredno je povezana s terapijom duše. Reklo bi se, kako je mnogo već o tome napisano, iscrpio, podrobno objašnjeno n protumačeno, tako da se doţivljava kao nešto sasvim uobičajeno, kao nešto što se samo po sebi razume. Čudesno je ustrojen naš razum. Kako lako mi ponekad šablonizujemo n banalizujemo najvaţnije, najvrednije i najsvetije pojmove. Isto se dogodilo i sa savešću. Najistančanije, najintimnije "čulo duha ljudskog" (po sv. Ignatiju Brjančaninovu) prešlo je najpre u red svakodnevnih pojmova, a u poslednje vreme se čak čuju glasovi koji se zalaţu za ukidanje savesti (tako, barem, tvrde neki savremeni "moralni relativisti" i savremeni modernisti morala). MeĎutim, ukinuti savest nikome neće poći za rukom, jer ona je "prirodni zakon" (po avi Doroteju), "domaći sud" po sv. Grigoriju Bogoslovu, "suparnik naš" (up. Mt. 5:25), "svedok veran" (Prič. 14:24). Zverju oštrih kandţi koja grebe srce nazivao je savest Puškin. "Neka me svi grde, samo neka me savest hvali" - pisao je sv. Tihon Zadonski. Sv. Ignatije Brjančaninov poredi savest sa oštricom noţa, poučavajući: "Oštrica savesti je veoma neţna, treba je mnogo čuvati". I još jedna vaţna primedba ruskog svetitelja: "Svaka prihvaćena nepravilna misao ima uticaj na savest: remeti njeno pravilno dejstvo". Svetootačko učenje izdvaja čitav niz pogubnih, izopačenih stanja savesti: "otupljivanje", "zaglušivanje", "pomračenje", "uspavljivanje", "zaspalost", pa čak i "spaljivanje" (uništenje). Grehovni ţivot često dovodi do prnvidnog spokojstva, a u stvarnosti to je bolesna bezosećajnost duše i njenog glavnog čulnog organa - savesti.

Ava Dorotej izdvaja nekoliko aspekata u vezi sa čuvanjem savesti:

1. Čuvanje savesti prema Bogu (tj. ţiveti po NJegovim zapovestima). 2. Čuvanje savesti prema bliţnjem (ne činiti ništa rĎavo: rečju, mišlju ili pogledom u odnosu prema bliţnjem).

ne bacati ih bez potrebe. odmah sebe pitam: mogu li to da učinim u slavu Hristovu? Ako mogu . istančano. 1).). a tim pre ako svesno prenebregava njen glas. najtačniji barometar čovekovog duhovnog zdravlja.www. negoli da zgrešiš protiv savesti (sv. Podrobnije i iscrpnije tema savesti se razmatra u izvorima kao što su dela sv. postupati sa stvarima dobro. dela sv. To kao da je sama Boţija sila koja se razotkriva u nama u svojstvu naše najdublje suštine (Ivan Iljin). a ako ne . Psihoterapeut koji ispoveda Pravoslavlje i pokušava da se bavi isceliteljskom praksom u svetlosti svetootačkog učenja.PrijateljBozji. 5. Tihon Zadonski). NJegovim postupcima i NJegovim duhovnim likom. ne dozvoljavati da se kvare i sl. Osetljivost i jačina savesti raste prilikom jačanja samokontrole. Savest je čulo ljudskog duha. unutrašnjeg rada na očišćenju misli i čula od grehovnih strasti. sabrana dela Ivana Iljina (t. .tako činim. pri čemu se neosporno gubi i pravo i sposobnost za lečenje i duhovno lečenje uopšte. Savesnost nije znak slabog karaktera. Tihon Zadonski). 1). Nepravedni sudija je oskvrnavljena savest (ava Evagrije). Ignatija Brjančaninova (t. 2. gubi pravo da se time bavi ukoliko ne čuva kao zenicu oka savest. Ignatije Brjančaninov).com 3. svetlo čulo koje razlikuje dobro od zla (sv. već je naprotiv. Tematske misli 1. i prilikom čestog ispovedanja. Ovu misao je tačno formulisao LJeskov kroz izjavu jednog njegovog junaka iz pripovetke "Na kraju sveta": "Kada treba nešto da učinim.neću to da činim". Nesavesnost je znak ozbiljne bolesti duše. Čuvanje savesti prema stvarima (tj. 4. Tihona Zadonskog. Veoma dobar metod je poreĎenje svoje savesti sa zapovestima Spasitelja. sv. 3. Bolje ti je da umreš. Jovana Kronštatskog i drugih. Nema goreg mučitelja od zle savesti (sv. Savest je jedan od najčudesnijih darova Boţijih koji smo dobili od NJega.

zbog toga što je sav njegov "um" i sva njegova "obrazovanost" mrtvo i anstraktno delovanje razuma (Ivan Iljin). počinje da nju spušta do sebe (Ivan Iljin). 7. Jovan Šahovskoj). uništiće čovekov ţivot i njegovu kulturu na zemlji (Ivan Iljin). Nesreća savremenog čovečanstva sastoji se u tome što ono kao da je izgubilo naviku da doţivljava čin savesti i da mu se predaje. U odnosu prema bližnjima: a) LJubim li svoje bliţnje (kao samoga sebe!)? . Samoispitivanje savesti 1.com 6.www. Čovek kojem ne polazi za rukom da se uzdigne do savesti. ako ono ikada doĎe. U odnosu prema Bogu: a) LJubim li Boga svim srcem i svom dušom? b) Da li uvek pamtim NJegovo Sveznanje i Sveprisutnost? v) Ţivim li.PrijateljBozji. 9. U dubinu ljudskog srca postavljeno je nešto boţansko. 8. Nesavesno pokolenje. ispunjavajući NJegove zapovesti? g) Ne ropćem li na Boga? d) Zahvaljujem li Bogu za sve što mi šalje? 2. kao nekakva najviša misao: savest (ep.

U odnosu prema stvarima: a) Da li se briţljivo odnosim prema stvarima? b) Da li ih lomim i kvarim bez potrebe? v) Da li dobro odrţavam svoje lične stvari i nepokretnosti? g) Ne izbacujem li pre vremena ono što se još moţe koristiti.PrijateljBozji. promašaje i greške? ć) Ne smatram li sebe boljim. traţeći krivce meĎu drugima? 4.com b) Ne gledam li na ljude kao na sredstvo postizanja svojih sebičnih ciljeva? v) Ne ugnjetavam li koga? Ne vreĎam li? Ne varam li? A moţda zavidim kome. da li pravilno upotrebljavam stvari? (Zajedno s tim: da li se moja duša vezala za stvari? Nisam li od njih napravio idola? Da li patim od oboţavanja stvari?) . vrednijim i pametnijim od drugih? e) Optuţujem li sebe u slučajevima neuspeha i pogrešaka ili se bavim samoopravdavanjem. U odnosu prema samome sebi: a) Čuvam li čistotu svoje duše i tela? b) Ne obmanjujem li sebe? v) U kakvom se stanju nalazim u odnosu na spasenje? g) Šta više volim. da dajem ili da uzimam? d) Ispitujem li svoje propuste. osuĎujem prezirem i slično? g) Ne kradem li? (ne ţivim li na tuĎ račun.www. ne bavim li se lakom zaradom?) 3.

zadrţavajući krepkost tela i bistrinu uma. nije se ugojilo zbog nedostatka kretanja. A u praksi i dalje postoje bolesti. maltene pomoću apotekarske vage mere i pokušavaju da kontrolišu svoj obrok. svega tačno pridrţavaju. Na primer. a ne tela. potpuno je razumljiv razlog takvog odnosa prema njoj. došavši u Aleksandriju da bi razobličio jeresi. nepredvidivi poremećaji zdravlja. U njegovoj duši je bila ista ona čistota naravi. niti je usahlo od postova i borbe protiv demona. nije se predao ni smehu. preterano zabrinuti za svoje fizičko zdravlje. sv. nije se zbunio ugledavši gomilu ljudi. jedan od osnivača drevnog monaštva sv. sudeći po mnogobrojnim izvorima. fizički rad. a telo je prolazno i raspadljivo. ni tuzi. verom i ljubavlju prema Bogu i bliţnjima. urme i izvorska voda) doţiveo je 113 godina. jeli su prostu hranu (hleb i vodu. pa su ipak ţiveli dugo. koji je još za ţivota nazvan Velikim. .pisao je sv. kupke i različitu odeću". uz izuzetno skromnu trpezu (malo hleba. po svedočanstvu savremenika . U temeljne momente istinski zdravog ţivota Sveti Oci su ubrajali: meru u svemu. Osim toga. Pavle Tivejski. Antonije je bio isti onakav kakvim su ga poznavali pre otšelništva. Jednom rečju. već je sluţila samo kao sredstvo pomoću kojeg su plovili ţivotnim morem spasenja. voće). iako se ljudi. uopšte se nisu hranili po naučnim receptima. vitamina. Antonije. njegov izgled je zapanjio sve: "NJegovo telo je sačuvalo nekadašnji izgled. Drugi otac monaštva. upokojio se u 105 godini. telo se uvek nazivalo još i hramom duše. Ako je duši predodrećen ţivot večni. Kada se uoči svoje smrti podviţnik pojavio pred ljudima. masti.com Svetootačko učenje o zdravlju i zdravom načinu života sadrţaj Zdravlje se u svetootačkom učenju posmatra kao najveći dar Boţiji. "Kakva je korist imati zdravo telo. ugljenih hidrata.PrijateljBozji. a i to ponekad ne svaki dan. MeĎutim. te zato i sadrţaj hrama mora biti odgovarajući. nije bio ţalostan.www."sačuvavši do poslednjeg dana oštar vid. Manje je bilo i svih mogućih oboljenja. vrlinski ţivot s molitvom. nije došao u stanje ushićenja od zadovoljstva. duševni mir. izgledao je bodriji i jači od svakog ko koristi raznovrsna jela. fizička (telesna) sreća nikada nije bila podviţnicima svetosti osnovni cilj. Veća paţnja se uvek poklanjala zdravlju duše. otšelnik i pustinjak. a dušu bolesnu i nemoćnu" . Savremena medicina savetuje da svaki dan trošimo toliko i toliko belančevina. i mnogi ljudi. A drevni hrišćanski podviţnici. da bi se tačno pridrţavali svih naučnih preporuka. povrće. reklo bi se. Tihon Zadonski. ne izgubivši nijedan zub i potpuno zdrav. Zdrave su mu bile i ruke i noge. umerenu i razumnu ishranu uz odgovarajuća ograničenja (posništvo).

proklijalih ţitarica. Svetootačko učenje veoma visoko ceni po pitanjima zdravog ţivota značaj fizičkog rada. Ovde je pobeda duha nad telom očigledna.). I drugi brojni primeri dokazuju da čovek zaista "ne ţivi samo od hleba" i da postoje drugi energetski izvori (koji ne potiču od hrane) koji hrane organizam.www. 3:19). "Imaš Lekara Koji je iznad bolesti. jer su ograničeni u svojoj ljudskoj neukosti. ali naravno. neduhovni rad upućuje čoveka na stazu izvlačenja koristi iz rezultata rada. nikada se ne uzdiţu na nivo istinskog shvatanja Boţanskog promisla.kaţe se u Svetom Pismu (Post. ponekad stičući masovni epidemijski karakter i obmanjujući priličan broj onih koji ţele da efikasno utiču na svoje zdravlje ili da se izleče. mi moramo neprestano da ulaţemo velike. svojoj snazi srazmerne napore da bismo obezbedili sebi sve što nam je neophodno. ali praćeno nastankom ruţnih posledica i mnogih poremećaja (iako su u osnovi toga bilo i dobrih ciljeva: da se prevaziĎe otuĎenost čoveka od zemlje. upotreba jabukovog sirćeta. Brojni pomodni sistemi lečenja periodično iz godine u godinu izbijaju s novom snagom. MeĎutim. . "U znoju lica svog ješćeš hleb" . već je ostao nepomućen i neuznemiren. Imaš Lekara Koji pobeĎuje silu bolesti. itd. što lake zarade ili lagodnosti. mirisanje valerijanovog korena. da se reši problem ishrane u zemlji itd. To jest. upotreba sopstvene mokraće (urinoterapija). metodi gladovanja.teţnje prema Tvorcu i ţivljenja u Hristu.com niti obradovao kada su svi počeli da ga pozdravljaju. srazmeran čovekovim mogućnostima. To se naročito jasno ispoljava tamo gde je prisutan duhovni ţivot. To su i sve moguće dijete. zato što je njime upravljao razum i ništa ga nije moglo smesti".PrijateljBozji. opsednut. ističe da taj rad mora biti duhovni (oduhovljeni). i tome slično. Neki sistemi izlečenja koji se propagiraju prilično su surovi i nose asketski karakter. Epidemija zidanja vikendica poslednjih godina u Rusiji umnogome je projavila neduhovni strasni poriv što očajanja. Koji i moţe i hoće da leči". meĎutim. egoističan i koristoljubiv. meĎutim. a u svim slučajevima dolazi do prekida duhovnog jedinstva sa Tvorcem. a ne strastan. filosofski pravac saobrazan prirodi (sistem "učitelja" Ivanova). ili postaje formalan u slučajevima prisilnog rada. Imaš Lekara Koji leči jednim pokretom ruke. ponekad imaju duhovni. Imaš Lekara Koji isceljuje jednom odlukom. usled zapostavljanja glavnog i temeljnog principa lečenja . sisanje maslaca od suncokreta.

Umrtvite. ni opadači. sunce da ne zaĎe u gnevu vašem (Ef. nego samo dobra za izgraĎivanje onoga što je potrebno. Brak neka bude u svemu častan i postelja bračna čista (Jevr. Pazite na sebe (Lk. 4:29).www. Svaka gorčina i gnev. i ljutina. i vika. a briga pre vremena dovodi starost (Sir. udove svoje koji su na zemlji: blud. 8:36). ni lopovi. A što je Bog sastavio. Obratimo se nekima od njih. 4:31). 3:5). I vi sami kao ţivo kamenje zidajte se u dom duhovni (1 Pt. . 19:6). ali ne grešite. Jedi kao čovek ono što ti je ponuĎeno i ne prejedaj se (Sir. 12:15). Nikakva rĎava reč da ne izlazi iz usta vaših. neka su daleko od vas (Ef. LJubomora i gnev skraćuju dane. 6:10). da donese blagodat onima koji slušaju (Ef. 4:26). 31:34). neće naslediti Carstvo Boţije (1 Kor. gde ovim povodom postoji mnogo izuzetno vrednih podataka.com pisao je sv. 2. Vino donosi jad duši. U pitanjima lečenja svetootačko učenje izuzetno tačno sledi Sveto Pismo. 31:29). 5. Zlo je za čoveka koji jede sa spoticanjem (Rim. Jovan Zlatoust. dakle. Gnevite se. 13:4). Ni lakomci. strast. a duši svojoj naudi (Mk. što je idolopoklonstvo (Kol. Sveto Pismo o zdravom načinu života 1. Protiv vina se ne pokazuj hrabrim. 2:5). i hula sa svakom zlobom. 31:18). jer mnoge je pogubilo vino (Sir. čovek da ne rastavlja (Mt. zlu pohotu i lakomstvo. kada se pije mnogo (Sir. 17:3). nečistotu. 30:26). 3. 14:20). 4.PrijateljBozji. Jer niko ne ţivi onim što je suviše bogat (Lk. Jer kakva je korist čoveku da ceo svet zadobije. 31:22). koje je autor izabrao radi pogodnosti i očiglednosti izlaganja u vidu zapovesti o zdravom načinu ţivota. ni otimači. ni pijanice. Zdrav san biva ako je stomak umereno napunjen (Sir. 6.

com 7. 3:10). i da radite svojim sopstvenim rukama (1 Sol. Budite sveti kao što sam Ja svet (Lev.www. 3:23). Po veri vašoj neka vam bude (Mt. neka i ne jede (2 Sol. 4:11). i ono što je iznad tvojih snaga ne isprobavaj (Sir. Ne odvraćaj se od teškog rada i od zemljoradnje koju je ustanovio Višnji (Sir.PrijateljBozji. Koristi vreme. A dalje. i da gledate svoja posla. U mnogim svojim poslovima ne brini se suviše (Sir. Sve što ti se dogaĎa prihvataj dragovoljno (Sir. 10:15). 9. što god je pošteno. što god je na dobru glasu. što god je dostojno ljubavi. 4:23). bilo što pohvale dostojno. imajte mir sa svim ljudima (Rim. bilo koja vrlina. Ne daj da te zlo pobedi. dakle. 5:18). 11:4). 4:8). 12:18). što god je istinito. 10. što god je pravedno. Ako je moguće. jer sutra brinuće se za se. kao Gospodu. Bolesti prema shvatanju svetootačkog učenja sadrţaj . Ne dajte se zavesti različitim i tuĎim učenjima (Jevr. što god je čisto. Za sve blagodarite (1 Sol. jer su dani zli (Ef. 12:21). koliko do vas stoji. 2:4). braćo. 8. Pazi na vreme i čuvaj se od zla (Sir. 11. Preterano teško sebi ne traţi. I da se usrdno starate da ţivite mirno. 3:23). 12. 9:29). nego pobedi zlo dobrom (Rim. a ne kao ljudima (Kol. I sve što god činite. Dosta je svakom danu zla svojega (Mt. 5:16). od srca činite. Ako neko neće da radi. 6:24). 12:14). Ne brinite se. 3:21). Starajte se da imate mir sa svima i svetost (Jevr. to mislite (Fil. 9:13). za sutra.

protojerej Valentin Svencicki (18821931). veka. Vasiliju Velikom. ne uzdaj se u lekarsku veštinu bez blagodati i ne odbacuj je iz svojeglavosti. Ova Tajna je u isto vreme i pokajanje. A zar to nije greh? Nevernost u odnosima meĎu supruţnicima moţe dovesti do veneričnih bolesti. Dakle.. sa većom ili manjom verovatnoćom savremena medicina će sagledati uzrok oboljenja u strasti prema pušenju. I Gospod mu daje ozdravljenje. bolesti bivaju radi trpljenja čovekovog ali i nizloţenja lukavoga. Tada on moli od Crkve tajnu Jeleosvećenja. spaljivanja. To neshvatanje se krije u nedovoljno dubokom razumevanju suštine grehovnog čina i uzročnoposledičnih zakonitosti u pojavama našeg ţivota. Gospod kao da poziva čoveka nečem većem. U vezi s različitim duhovnim uzrocima bolesti mogu biti i najrazličitija obraćanja Bogu od strane bolesnika.skog greha. ili veru. Evo šta on piše o bolestima: "Bolesti bivaju od veštastvenih načela i tu je korisna lekarska veština. Bolesti bivaju kao kazna. ako se kod strasnog pušača razvija hronični bronhitis ili čak rak pluća. Posećuje ga tom bolešću. i kada se posle prvog abortusa razvija neplodnost. kao kod Jova. Ovakvih primera se moţe navesti mnoštvo: i kada se od roditelja raĎaju deca sa uroĎenim anomalijama. još uvek nisu sasvim pristupačni i nisu u potpunosti izdati u Rusiji. ali oseća se duhovno slabim.PrijateljBozji. i kao primer nestrpljivima kao kod Lazara. čiji radovn. Jeleja. ili ispravljanje. Moleći se na bogosluţenju za iscelenje bolesnika.. pokazujući svima smirenje n granicu svima zajedničke ljudske prirode. Bolest se nastavlja.www. a zatim izbavljenje od nemoći. ispunjava ono što hoće Gospod od duše bolesnog čoveka. Dobro je poznato da svaka bolest ima neki uzrok svog nastanka. kao isprobavanje trpljenja i vere . kao urazumljenje. trpeći sečenja. Crkva smatra da čin vere i ljubavi koji svedoči Crkva u ovoj molitvi. Čovek toga postaje svestan. Hoće od njega ili pokajanje. i u tom smislu bolest je početak fizičke smrti. gorke lekove i sve lekarske kazne". Veoma često bolesti nastaju zbog preterane i neumerene ishrane (stomakougaĎanja) i . potrebna mu je naročita blagodatna pomoć.com Da bismo objasnili ovo pitanje obratimo se jednom od drevnih učitelja Crkve sv. i sveti trpe bolesti. počev od praroditel. i tu je potrebno trpljenje i pokajanje. naţalost. izmoljenje blagodati Boţije koja bi dala snagu da se to sve ispuni. već moli od Boga spoznanje uzroka kazne. Pročitaj molitve koje izgovara sveštenik za vreme vršenja ove Tajne: "Isceli svog slugu od telesnih i duhovnih nemoći koje ga muče i oţivi ga blagodaću Hrista Tvoga. Prilično jasno izlaţe stav o bolestima u svetlosti svetootačkog učenja duboki ruski mislilac 20. i zavet da će nakon iscelenja svoj ţivot posvetiti Bogu. i molitva za iscelenje. Greh i kazna ovde su očigledni. bolesti bivaju i kao kazna za greh.ali sve one imaju u svojoj osnovi naše grehe. ili trpljenje. Ali ponekad ovakva molitva pojedinih ljudi i cele Crkve biva nedovoljna. i kada se narušavaju javno ili čak skriveno drugi zakoni i uzročno-posledični odnosi koje je ustanovio Tvorac." Neke zbunjuje to što svetootačko učenje navodno suviše dovodi u vezu bolest sa grehovnošću. Na primer. tajnu sv.

Čuvaj u sebi spokojstvo duha i ne uzbuĎuj se nikakvim teškoćama. i skoro da niko u to ne veruje. zbog razdraţljivosti i drugih uzroka koji s tačke gledišta hrišćanstva nisu ništa drugo do gresi: protiv Boga. "Nespokojstvo duše i strasti kvare krv i škode zdravlju" .u nedoumici pitaju mnogi koji su prvi put saznali za ovakvu tačku gledišta? I zaista. Kako se izrazio sv.com nedrţanja postova. nego i na telo. na primer.i uvek ćeš uţivati u zdravlju duševnom i telesnom. S tačke gledišta svetootačkog učenja čovek u bolestima manje greši. što se moţe oceniti samo s pozitivne strane. Nemiri. uvredama. Hrabro podnošenje bolesti formira u čoveku svojstva kao što su trpljenje. Čega ima korisnog u stradanjima .. Hrišćanstvo pak daje čovečanstvu primere prevladavanja I dostojne pripreme za ono najgore što čoveka očekuje. je krajnji način samospoznaje unutarnjeg bića kroz ţrtvovanje njegovog vidljivog moţdanog "Ja" koje se ispostavilo kao nedovoljno u rešavanju naravstvenog zadatka našeg postojanja". izazivaju u nama mnoštvo duševnih i telesnih bolesti". Jovan Kronštatski u sledećem odlomku: "Iskustvo pokazuje da greh i strasti razaraju zdravlje duše i tela. Ali i u tim slučajevima. Postoji i mišljenje da se izvesne bolesti mogu posmatrati kao svojevrsne očišćujuće krize (na primer. postoje bolesti od čisto fizičkih. Ima bolesti kada se uopšte ne mogu otkriti nikakvi očigledni uzroci usled kojih bi se mogla razviti oboljenja. kao činiocima koji štetno dejstvuju ne samo na dušu. uzrujavanja. U poslednje vreme i zvanična medicina u izvesnim slučajevima potvrĎuje ovu koncepciju korisnosti bolesti (a praktično korišćenje toga počelo je dosta davno. reklo bi se slučajnih uzroka (meĎutim. oganj strasti različitih poroka.www. Posle nekih oboljenja organizam formira postojani ili manje postojani imunitet. A evo kako je shvatao duševne poremećaje i u čemu je video uzroke njihovog nastanka ruski filosof Vladimir Solovjov: "U čisto fizičke uzroke duševnih bolesti ja ne verujem. istrajnost. prehlade n grip).pisao je sv. Veliki značaj u razvoju bolesnih stanja Sveti Oci su pridavali strastima.PrijateljBozji. Pobedi mnogoglavu hidru greha i bićeš zdrav. Teofan Zatvornik. trezvenije razmišlja o smislu ţivota. Isključiva zasluga svetootačkog učenja jeste svojevrsna koncepcija o korisnosti bolesti. i u tom slučaju je potpuna slučajnost samo prividna pojava). za razliku od mnogih savremenih patofizioloških i biohemijskih koncepcija koje ne zadiru i ne razotkrivaju suštinu konflikta izmeĎu ţivota u njegovoj borbi sa preprekama i teškoćama. bolest je nastala pod uticajem Najvišeg promisla. vakcinacija koja često nije ništa drugo do veštački izazvano oboljenje u lakom ili slabo izraţenom obliku da bi se sprečila ozbiljnija i opasnija bolest). a pobeda nad strastima stvara nebesko spokojstvo duši i zdravlje telu. izdrţljivost i neke druge vrline. Osim toga.. već samo konstatuju fizičke telesne promene koje su nastale usled drugih prauzroka. Ignatije Brjančaninov: "Bolesnička postelja često biva mesto bogopoznanja". nepravdama . moţda se najviše u svetu ljudi boje smrti i teških bolesti. Podrobnije se o ovom pitanju izjašnjava sv. Psihički poremećaj. s tačke gledišta svetootačkog učenja. poglavlje o gresima). protiv bliţnjih ili samoga sebe (v. Veoma duboka misao. Postoje i drugi bitni uzroci koji omogućavaju da se .

nego da idemo neprijateljima Boţijim.. svako čarobnjaštvo.com bolesti posmatraju ne samo kroz prizmu patnji i neizmernog jada. Jovan Zlatoust).www. a dušu pogubiti. pijanstvo i besposličenje takoĎe izazivaju bolesti (sv.PrijateljBozji. ili neka borba. već veliki deo. post. Još mnogo pre nastanka psihosomatskog pravca u medicini svetootačko učenje je ukazivalo na meĎusobnu vezu izmeću duševnog i telesnog: "Iskvarenost duše je uzrok telesnih bolesti" . Svete Tajne.Sir. (Up. i blagorazuman čovek neće ih potcenjivati" . Ne znam da li je to posledica uzdrţavanja. DogaĎaju se bolesti i radi našeg isprobavanja u dobru (sv. Neke bivaju i od nebrige. Neki nadmeni se moţda podsmevaju mojim stradanjima. ili posledica grehova. Podvnţnici svetosti su smatrali da uz pravilno shvatanje i odnos prema bolesti ova moţe doneti korist duši. Kao primer koji pokazuje hrišćanski odnos prema bolesti moţe da posluţi navedeni odlomak iz mišljenja sv. Jovan Zlatoust). Jovan Zlatoust. 38:4).. Grigorije kaţe: "Bolesti i mom duhovnom biću sluţe kao izvesno očišćenje. vračanje i nadrilekarstvo nije se smatralo bogougodnim i kategorički se odbacivalo ("Bolje nam je da umremo. Kao sredstva iscelenja od nezdravlja Sveti Oci su smatrali pre svega molitvu. Uporedo s tim. Tematske misli 1. .pisao je sv. blagodarim mom Vladaru! To moţe biti za mene čak i bolje. Zar su sve bolesti od grehova? Nisu sve. Ali isceli bolest. ma koliko bio snaţan". Jovan Zlatoust). Kakva je korist telo isceljivati. daj mi trpljenje da sve podnesem". Tvoja reč za mene je spasenje! A ako ne isceliš. Grigorija Bogoslova: "Patim od bolesti i iznemogao sam telesno. "Gospod je sazdao od zemlje lekove. isceli rečju Svojom. kao i zemaljske lekove. a za očišćenjem svako ima potrebu. Uostalom. StomakougaĎanje. Na drugom mestu sv. jer su videli u lekaru pomoćnika po promislu Samoga Boga radi olakšanja stradanja i lečenja bolesti.pisao je sv. 2. Raslabljeni su mi udovi i noge nesigurno hodaju." .

Jovan Kronštanski). 8. pa da ih isceli (ce. jer su smiravale strasti. Jovan Zlatoust). a ne neka nuţnost (prep. pa i lekovita sredstva i lekari. I ne sastoji se u tome greh što čovek pribegava sredstvima lečenja.PrijateljBozji. a bolesti i nemoći su udaljavanja od ţivota. Moţemo li se lečiti kod lekara i primati lekove? Nema u tome nikakvog greha. zaboravljajući pri tome da sve zavisi od sveblagog i svemogućeg Boga Koji jedini koga hoće oţivljava ili umrtvljava (sv.www. Jovan Lestvičnik). U bolestima pre lekara i lekova koristi molitvu (sv. Telesne bolesti očišćuju duševne (shimonah Makarije). već u tome što bolesnik svu nadu u ozdravljenje polaţe samo u lekara i lekove. 11. Tihon Zadonski). lišavale ih utisaka svetovnog ţivota s njegovom bukom i vrevom koja odvlači od udubljivanja u skrovišta duha (sv. 6. 4. Iz ţivota mnogih svetih poznato je da su im duge i iscrpljujuće bolesti bile više pomoć. Nil Sinajski). pričinićemo sebi najveću štetu (sv. Uzrok bolesti je greh. 9. Jefrem Sirin). zato što je sve od Gospoda Boga. Amvrosije Optinski). već pokaţemo još veću bezbriţnost. 10. a ponekad da bi smirile preuznošenje (prep. 7. Pošto je Bog ţivot. Ako za vreme telesne nemoći ne iskoristimo pomoć posta. Luka Vojno-Jasenjeiki). prvi Ţivot. 5. dovoljno je samo da nas dodirne izvorni. Bolesti se šalju radi očišćenja od sagrešenja.com 3. Bolest se pojačava zbog nestrpljenja (sv. . svoja sopstvena volja.

a meĎutim. nepromenljivije i moćnije od reči? Rečju je stvoren svet i stoji. naročito kada bi sam ispunjavao svoju reč na delu. mi grešnici se ophodimo prema reči tako lakomisleno i nehajno.www. izbegavanje lekara i lekova je Bogu prekor (ce.. "Kao što moţemo misliti zato što postoji beskrajna Misao. Kada nema usklaĎenosti izmeĎu reči i iskrenosti onoga koji govori. poštujući dostojanstvo reči. Svetootačko učenje o lečenju rečju. Šta se kod nas manje poštuje od reči? O. Genijalna razmišljanja o suštini misaonog procesa sadrţe se u duhovnom dnevniku sv. IzmeĎu duša ljudskih nalazi se suviše tesna unutarnja veza i odnos" (sv. dubinu i istinski sadrţaj. ne dozvoljavajte da se razliva potop reči" (77c. Da li se treba lečiti? A zašto se ne lečiti? I lekare i lekove je Bog stvorio. nego su bili proţeti duhom strahopoštovanja pred rečju. Jovan Kronštatski). Eto zašto se nazivaju nadahnućem svetle misli o nekom predmetu. i. sveprosvećujućim Duhom Boţijim". zato što su njihove reči strašno daleke od iskrenosti njihovog srca i njihove duhovne čistote. bedni mi ljudi! S kakvom dragocenošću mi postupamo nepaţljivo! Ne sećamo se da rečju koja potiče od vernog i ljubećeg srca. "Dar reči nesumnjivo spada u velike darove. psihoterapiji i duhovnom lečenju sadrţaj O boţanskom poreklu i isceljujućoj snazi reči. Teofan Zatvornik). Svi su se oni odlikovali ne samo obazrivošću. dovodi do disharmonije našeg bića. nadahnjujte i naoruţavajte vašu reč istinom i pravdom. već zbog toga da leče bolesti. već licemerno.mitropolit Moskovski Filaret). noseći sve svojom silom.. mišljenja Svetih Otaca se podudaraju. te reč nema onu snagu koju bi mogla imati u slučaju kada bi je propovednik izgovorio iz srca. Ignatije Brjančaninov). Duhovno prazne reči postaju brbljanje. a ponekad je i nastala iz misli. Ponekad ona kao da je istovetna misli. Jovan Kronštatski). slušaoci unutarnjim čulom shvataju da se propovednikove reči ne slaţu sa njegovim srcem. NJime se čovek upodobljava Bogu koji ima Svoju Reč" (ce. NJihova dubina je doista beskrajna i nema karakter apstraktnog mudrovanja. kako tvrdi i sam Svetitelj u predgovoru "ništa drugo do blagodatno obasjanje duše..com 12. sa njegovim ţivotom. Jovana Kronštatskog. "Ne budite prema ovome nepaţljivi ili ravnodušni. isto tako moţemo disati zato što postoji beskraj vazdušnog prostora. revnujte za nju.. 51:6 . Zbog toga je danas i izbila kriza nepoverenja naroda u političare. "Šta je tvrĎe. Reč je neraskidivo povezana sa mišlju. Naša misao neprestano protiče upravo pod uslovom postojanja beskrajnog mislećeg . te je zaista. Neoprezan i lakomislen odnos prema reči dovodi do nesklada u samom ţivotu. Mogu se navesti primeri mnogih mišljenja koja se tiču reči i kod drugih Svetih Otaca i podviţnika svetosti. dejstvujući njome sigurno i čvrsto.PrijateljBozji. jer gube smisao. to slušaoci brzo uviĎaju: "Na uzajamnom osećanju ili razumevanju naših duša zasniva se moć i nemoć propovednikovih reči: ako propovednik ne govori od srca. moţemo da činimo čudesa ţivota radi duše svoje i radi duša drugih (ce. Zar ih je stvorio uzalud? Ne.

a kako je velika potreba za izabranima na tom boţanskom polju! Arhiepiskopu Luki (Vojno-Jasenjeckom) pripadaju i sledeće reči koje se odnose na psihoterapiju: "Psihoterapija koja se sastoji u slovesnom. i što su mu brţi pokreti. Grigorija Bogoslova. predmete.. dubina njegove nade u iscelenje. smelost lečenja besmrtne duše.završava on. navikama.PrijateljBozji. Tada neveštastvena reč kao da postaje veštastvena. nego reč" .com Duha. Kako već rekosmo. kako da ubije (u pravom smislu reči. Jer neoduhotvorena ţivotvornom silom duha reč je prazna forma i ljuštura. karakteristična odlika svih podviţnika svetosti i blagočašća (poboţnosti) bio je krajnje briţljivi odnos prema svakoj reči. Ona moţe da deluje na čoveka kako pogubno. "Bolje je kamen baciti nasumice. Ovde treba izdvojiti veoma vaţan akcenat: suština psihoterapije se sastoji zaista daleko više u slovesnom (jezičkom) nego u duhovnom dejstvu. neizlečivih oboljenja. Jedan od svetih je čak izrazio nekom svom učeniku ţelju da ovaj govori samo onda kada je bolje nešto reći nego prećutati. 12:37). kako vas je još uvek malo. "A na jeziku budi škrt." Dalje. u sposobnostima.pisao je prep. Ignatije Brjančaninov). svuda u svetu vidimo carstvo misli. Sveti Oci su neosporno duboko bili svesni procesa materijalizacije reči u pojave. tačnije duhovnom dejstvu lekara na bolesnika je opšte priznati metod lečenja mnogih bolesti. obukla se u čovečansku plot (materijalizovala se) da bi stupila u opštenje s ljudima. Stanje duha bolesnika. Luka je bio lekar.. to manje donosi koristi" . Uopšte. otac Jovan nabraja mudro i celishodno ustrojstvo u svim stihijama. čak i u bezdušnom kamenu i zrncu peska" . reklo bi se. tj. i predavanje. tako i blagotvorno. dogaĎaje. Ima ogromno mnoštvo primera za to. zato što je veoma sposoban da škodi. Po predanju i sam ap. nadahnuće. Veština lečenja tela. Nisu uzalud Sveti Oci tako cenili ćutanje i odvraćali od mnogoslovlja.. spasavanje. nego i za svaku svoju izgovorenu reč. ili naprotiv. Uzgred. stvari. običaje n tako dalje. organizmima..nalazimo kod drugog drevnog podviţnika svetosti. Prema pravoslavnom učenju i Reč (Slovo) Boţija se očovečila. "svugde vidimo carstvo misli. Eto. njegovo poverenje ili nepoverenje u lekara. Nil Sinajski. duboko odreĎuju ishod bolesti" .. procesa koji su skriveni našoj spoljašnjoj svesti. tako i da isceli. fizički!). psihička depresija izazvana neopreznim razgovorima lekara u prisustvu bolesnika o ozbiljnosti njegove bolesti. metod koji često daje izvrsne rezultate". i to od. kako u celokupnoj graĎi vidljivog sveta.. ostajući u svojoj suštini nepromenljiva" (sv. naravstveno poučavanje.www. Lekari-sveštenici.pisao je lekar i sveštenosluţitelj Vojno-Jasenjecki (arhiepiskop Luka). tako posebno u kretanju n ţivotu zemljine lopte. Hrišćani veruju u to da će svaki čovek dati odgovor ne samo za svaki svoj postupak. reč zadobija oblik zvuka ili slova. običajima. ţivotinjskom i biljnom svetu. Nije bez razloga u Svetom Pismu rečeno: "Jer ćeš zbog svojih reči biti opravdan i zbog svojih reči biti osuĎen" (Mt. "Opšte poznat je moćni uticaj psihe bolesnika na tok bolesti. kakav prekrasan spoj: lekar i sveštenik. svakoj misli i pomisli. U našem ţivotu reč je nezamenljivo sredstvo meĎuljudskog opštenja: "Da bi stekla sposobnost opštenja. Dobro je poznato da reč poseduje veliku moć. Zato nema nikakvog smisla govoriti o duhovnom . takva je velika odgovornost za ono što izgovaraju naša usta.

kod svih učenih ljudi. NJihovi isceliteljski efekti se objašnjavaju sasvim drugim uzrocima. nego mnogo više na delima i u realnom ţivotu. ovo mišljenje je zasnovano na proročanstvima i autoritetnim mišljenjima. a takoĎe se neretko dopunjuju negativnim uticajem spolja. taština i druge). na primer.www. o čemu je podrobno ispričano u pomenutoj knjizi). dajući mu prednost u odnosu na sve druge načine i lekarska sredstva. Dar iscelenja je dar blagodati. Zato izazivaju ozbiljne sumnje saopštenja o pokušajima masovnih iscelenja i egzorcizama. samo blagodat stvara istinska čudesa.) Čudesna iscelenja bolesti i vaskrsavanja iz mrtvih nisu bajke ili knjiţevne izmišljotine. posvećenoj čudesnim iscelenjima. grehovne strasti se čak ukorenjuju (gordost.PrijateljBozji. Ali ako bih sebi postavio zadatak da sakupim i opišem sva čudesna iscelenja poznata čovečanstvu. ako nema potpune vere. a ne rezultat specijalnog učen. istinski isceliteljski podvizi su pojava veoma malo svojstvena "poslednjim vremenima". a ne kroz tvarne energije ili voljne napore. Tematske misli 1. Istinsko duhovno lečenje moguće je samo posredstvom blagodati Svetoga Duha. a najviše kod pastira je poučavanje i spasenje ljudi (sv. već realne činjenice koje je potvrdilo mnoštvo svedočanstava. (Naravno. Prema duhovnoj vrsti lečenja danas se treba odnositi krajnje oprezno. naprotiv. jer se u procesu lečenja kao rezultat meĎusobnog uticaja duša mogu.a. ne mogu se ubrajati u čudesna iscelenja pseudoiscelenja mnogih savremenih "čudotvoraca" koji pre svega imaju koristoljubive ciljeve iz komercijalnih pobuda ili iz ţelje da se proslave. Prilikom laţnog lečenja. kroz oslabljenu psihološku barijeru.com lečenju ako nema ljubavi u srcu lekara. Sudeći po proročanstvima Svetih Otaca i mišljenjima podviţnika svetosti poslednjih vremena. na račun preraspodele energije) u stvarnosti se ne isceljuje potpuno od bolesti. Ponavljam. danima kada u ljudima ima tako malo ljubavi. mrţnja. . prihvatati energije opasne po duhovnu strukturu. energije kojima manipuliše laţni iscelitelj. jer se ne uništavaju uzročno-posledične veze koje su dovele do oboljenja. Ignatije Brjančaninov). ili korišćenja nekog sistema iscelenja. Značaj duhovnog lečenja beskrajno je veliki i još nije u odgovarajućoj meri ocenjen od strane savremenog čovečanstva. Osim toga. čak i onih koji pokušavaju da to čine nekoristoljubivo i pomoću molitava i vere u Hrista. treniranja. a ne izraţava samo ličnu tačku gledišta. U svojoj prvoj knjizi. za to ne bi bile dovoljne nikakve knjige u celom svetu. svetosti i pravednosti. vere. izabrao sam mnogo faktičkog materijala o tom pitanju. Boţanski cilj reči kod pisaca. Duhovno dejstvo se ostvaruje posredstvom dejstvovanja na duhovnu strukturu bolesnika (a preko nje i na sav organizam). (Drevni iscelitelji su stavljali duhovno lečenje na najviše mesto. boţanske gorljivosti i pravednosti ne samo na ustima. Onaj koji je dobio spoljašnje iscelenje telesne bolesti od laţnog iscelitelja (a tako nešto je moguće.

kada ne upotrebljava reč radi istine. za zloupotrebu zakletve radi širenja zlog mudrijaštva (mitropolit Moskovski Filaret). bez vremena i bez povoda oni su štetni. 5. Lekaru duša! Poseci duhovnim mačem otekle i upaljene rane gordosti. sramoslovlja.com 2.. pravde n dobrote. u samom iskustvu na delu to postaje poznato i lekarskoj nauci. 4. s. Kao što se telima daju različiti lekovi i hrana . Za jedne je potreban bič. kakvu moćnu p blagotvornu silu čini nedelotvornom i mrtvom. jakih konja koji trče dalje od cilja. jedni su leni i slabo pokretni i takve treba podsticati udarcima reči. 3. Deset idealnih nikada. Jedne je korisno pobeĎivati. ali i jedno i drugo . Grigorije Bogoslov). Svedoci takvog lečenja su sami bolesnici. koliko god ko upotrebljavao usrdnost i um. a za druge uzda. Treba i hvaliti i osuĎivati. a drugi se ispravljaju primerom. 4. Ne prepiri se. drugi su prekomerno vatreni duhom i neobuzdani u svojim teţnjama. Jedne poučava reč. nikome i nikoga sadrţaj Nikada 1.jedna je prikladna zdravome.www. Jovan Zlatoust). od drugih je često korisnije biti sam pobeĎen. te se takvi mogu ispraviti rečju koja obuzdava i zadrţava. i lekaru (sv. Ne očajavaj. 6. kakav visoki dar odbacuje i gazi. već radi praznoslovlja.. obmanu. za laţ. Jedne ispravlja savetovanje. nanesene dušama ljudskim grehom (sv. 3. Neke treba lečiti krotkošću. pri čemu ukor javni ili tajni. a druga bolesnome . za klevetu.mirenjem i sudelovanjem u njihovim najboljim nadama o sebi. meĎutim. drugima prekor.. druge ukor. isceli rane. . 2. Mada. Nemoj klonuti..PrijateljBozji.tako se i duše leče na različite načine. Kakvo blago rasina čovek. ili naprotiv. Ne laţi. Ne prejedaj se i ne opijaj vinom. omij ih vodom učenja od nečistote strasti.na vreme. Ne povisuj glas (bez preke potrebe). poput mladih. zlotvornom. Jednima je korisna pohvala. naprotiv. nemoguće je sve prikazati i obuhvatiti mišljenjem u svakoj pojedinosti da bi se ukratko video sav tok lečenja.

Ne odbacuj i ne prihvataj ništa suviše kategorički. 10. Ne budi na teretu (ako je moguće).PrijateljBozji. 4. Ne zavidi. 5. 7. Ne pamti zlo. Ne sveti se. Ne hvali se. 9. Ne gnevi se. Ne gnušaj se. Ne odgovaraj zlom na zlo. 9. već dobrom 10.Ne uznosi se. Ne ţeli ono što ne ţeliš sebi. Ne obećavaj ono što ne moţeš da ispuniš. . 3. 6. 3. Nikoga 1. Ne laskaj. Ne zahtevaj uzvraćanje i zahvalnost za dobro.com 7. Nikome 1. Ne preziri. 2. Ne govori grubosti. 2. 8. 8.www. Ne vreĎaj.

Nakit. Ukusnu hranu. 6. Putovanja.www. ljubav. Ne ogovaraj. 10. Ne srdi. Sreću u porodici. 5.PrijateljBozji. 9. Ne pretvaraj iz smrtnika u svoje idole. Ne ostavljaj bez duţne paţnje. 8. Ne smatraj gorim od sebe (već obrnuto). Poštovanje.com 4. Odmor. Sva moguća zadovoljstva i zabave. novac n bogatstvo. Slavu. 7. . Ne osuĎuj. lepu i modernu odeću. Beskrajan srećan i mlad ţivot. Ne ismevaj. Šta hoće i šta neće čovek Šta hoće čovek: Dobar odnos prema sebi.

. čak i ako bi mu se dogaĎalo sve ono što neće. Da bude u senci i neprimećen. Da bude loše odeven. Iščekivanje. S druge strane. Siromaštvo i bedu. Gladovanje. Da doţivljava fizički bol i patnje.www. Da ima malo imovine. ***** Paradoks se sastoji u tome da ako bi čovek čak i dobio sve to što ţeli. potcenjivanje u odnosu prema sebi. Da ostavlja povoljan utisak na druge. to mu ne bi garantovalo sreću. Šta čovek neće: Grubost. Da stari. on moţe biti srećan. Da loše izgleda. Dosadu i jednoličnost. Mrţnju i gnev od strane drugih. Da ima odlično zdravlje.com Obilje imovine.PrijateljBozji. Naporan rad. Porodične svaĎe i razdore. boluje i umire. Nepaţnju. Brzo zadovoljenje svojih ţelja. Neprestani boravak na jednom mestu.

On je nazvao svoj metod progresivnom mišićnom relaksacijom koja je opet pozajmljena iz joge i u suštini predstavlja modifikaciju i interpretaciju "šavasane" . nema neke naročite potrebe za AT. počelo je masovno oduševljenje autogenim treningom u spoju s relaksacijom mišića. Nakon perioda gubljenja interesovanja za hipnozu v mnogim zemljama sveta. i bolesna. što se zadobija pre svega kroz smirenje. ali veoma površno. Neke publikacije u štampi su reklamirale AT kao metod pomoću kojeg je moguće postići visoke rezultate u sportu. izbaviti se od stresova. a kontraindikacije za njegovu primenu su veoma malobrojne. posebni uslovi i mnogo vremena). Kakva je onda to terapija duše? Drugo pitanje. meĎu kojima je bilo i onih sa očiglednom mističnom sadrţinom. duhovnim veţbama. povećati proizvodnost rada za nekoliko desetina puta. on se nije pokazao sasvim efikasnim prilikom lečenja čak i onih obolenja za koja su ga reklamirali. U psihoterapiji je izvesno vreme zauzeo jedno od vodećih mesta. Pre svega. Smirenje se tačno naziva strastoubicom. Treba otvoreno priznati da čak i prilikom dostizanja potpune telesne opuštenosti i spokojstva duša moţe ostati nečista i poročna. Mnogima ova vrsta treninga nije pomogla u ţivotu. U Rusiji je čak u svesti mnogih ljudi počeo da se poistovećuje sa suštinom same terapije. pobeĎuju se sve strasti. Vaţnije je pitanje unutrašnjeg duševnog mira i spokojstva. počev od sredine 80-ih godina interesovanje za AT je počelo naglo da opada. . i u ovom slučaju. jer. počev pribliţno od 50-60-ih godina 20. Skoro istovremeno je sličan sistem treninga samoregulacije razradio n uveo u lekarsku praksu američki naučnik DŢekobson. godine. AT po pravilu ne daje neţeljena dejstva. i to za svega nekoliko nedelja. zahvaljujući jednostavnosti izvoĎenja (nije potrebna specijalna oprema. porocima i nesavršenostima. Pa ipak u istoriji psihoterapije autogeni trening je ostavio svoj dubok trag. Ići na lečenje kod psihoterapeuta značilo je posećivati seanse odmora sa mišićnim opuštanjem i slušati lekarske sugestije (ili učiti autosugestiju). Tako da se jedno vreme stvarao utisak maltene apsolutne korisnosti AT za većinu stanovništva. Metod se pokazao efikasnim u lečenju niza oboljenja i počeo je široko da se primenjuje u medicini.PrijateljBozji. pa prema tome. MeĎutim. dostiţući tu najveću vrlinu.specijalne poze koju jogini koriste radi odmora i obnove snaga. borbu sa strastima.za i protiv sadrţaj Autogeni trening je predloţio i stvorio nemački lekar Johan Šulc na osnovu nekih veţbi indijskih jogina i ličnog iskustva hipnoterapije 1932. moda autogenog treninga postepeno je počela da prolazi i umesto nje su se pojavile sve moguće metodike. treba ukazati pre svega na njihov mehanički karakter koji zadire prvenstveno u telesnu sferu. veka. Karakterišući suštinu autogenih veţbi. jer ne uključuje skriveni rad na unutarnjem očišćenju. prilično dobro prihvataju autogeni trening (AT) čak i deca. istinskom terapijom duše? Kako nam se čini.com Autogeni trening . vredi li praktikovati AT u spoju s duhovnim ţivotom.www. Trening se svakako odnosi i na dušu. a osim toga. MeĎutim.

Praktična posmatranja pokazuju da duhovna praksa koja uključuje molitvu. bliţnjima i sebi samome. MeĎutim. apeluje se na čulnu uobrazilju. Samo na početnim etapama duhovnog usavršavanja moguća su spajanja usmerene telesne samoregulacije s duhovnim veţbama. ono što po svom duhu ne odgovara svstootačkom učenju. Hipnotizam i svetootačka psihoterapija sadrţaj Svetootačkoj psihoterapiji su tući metodi koji uključuju imperativni (nasilni) uticaj na ličnost. i to iznutra. obnavlja se krvotok. Sa svetootačkom psihoterapijom je nespojiva i svaka vrsta neprirodnosti. tzv. To se neposredno odnosi i na hipnozu i na druge. dubinski. promena koje su neposredno povezane s dušom. od Hrista". Smirenje uključuje i stanje nekakve harmonije (mira) u odnosu prema Bogu. teatralizovano. iščezava preterana napetost telesnih mišića (relaksirajući efekat. to stanje podrazumeva umanjivanje (iskrenim. ono ne moţe biti dobijeno samo čovekovom ţeljom. bez roptanja. kao ni različite vrste maštanja. što je poznato iz ţitija mnogih svetih. pozajmljen svecelo iz EvanĎelja. Ignatiju Brjančaninovu: "način mišljenja. laţnosti. Dolazi do promena i u telu. pokazuje svoju toboţnju nadmoć nad drugima. naprotiv. Smirenje blagotvorno deluje na dušu i sav unutarnji svet čoveka. Svetootačka psihoterapija ništa od toga ne prihvata.www. kao i neke druge karakteristične momente. poremećen uţurbanošću. govoreći medicinskim jezikom). . predstavljanja čoveka u svojstvu čudotvorca ili čarobnjaka. smatranje svih drugih ljudi dostojnijim od sebe.com U svetootačkom učenju se pod smirenjem obično podrazumeva stanje. izveštačenosti. fantaziranja ili nametanja pacijentima predstava. slika. duša stiče smirenje" (sv. povezani sa veštačkim izazivanjem nekih slika ili likova. U autogenom treningu se koriste metodi. praznoslovno. smirenje je veoma visoki nivo duhovnog savršenstva i predstavlja svojevrsni blagodatni Najviši dar. lišeno svakog gordog preuznošenja. IzmeĎu ostalog. Smirenome se pokoravaju ne samo sopstveno telo i duševne moći. sve što je mnogoslovno. TuĎe joj je sve što se preuznosi. Smirenje donosi velike darove onima koji su ga stekli. učešće u bogosluţenjima i Svetim Tajnama obično ukida potrebu za specijalnim psihomišićnim sistemima treninga tipa AT. razmeće. psihoterapeutske metodike koje koriste na ovaj ili onaj način taj princip. likova i predmeta koji ne postoje u realnosti. Čak i divlje zveri krote svoju svirepost i postaju pitome pred smirenima. Put ka smirenju prolazi kroz smirenoumlje koje predstavlja po sv. menja se izraz lica. Ignatije Brjančaninov). jednom rečju. postajući otvoreniji i svetliji.PrijateljBozji. nego i spoljašnje duše (računajući tu i ţivotinjski svet. "Po meri veţbanja u smirenoumlju. prihvatanje nevolja i nesreća hrabro. skrušenog srca. a ne prividnim!) sebe do one granice ispod koje "čovek više nema kuda". prevelikom brigom i stresovima.

na primer. metod koji je još početkom ovog veka predloţio francuski apotekar Emil Kue. Ali i u ovom slučaju psihoterapeut treba da ima na umu mogućnost spontanih stanja transa. . njegov zadatak se sastoji u tome da slomi otpor bolesnika nareĎenjem spolja. vera i molitva. lečiti rečju Istine. i sadrţe bogohulne momente u odnosu na ono što je istinski boţansko i dopustivo za pravoslavnog Hrišćanina. daleko je vaţnije dovesti pacijenta do tačnog shvatanja situacije. Jarocki (18661944) u svojoj knjizi "Idealizam kao fiziološki faktor" (1908. pomoći mu da obnovi oštrinu sagledavanja greha. Ruski lekar A. meću kojima je i razvoj zavisnosti pacijenta od hipnologa koja podseća na narkomansku zavisnost. pa čak i oboji molitveno-religioznim tonovima. po svojoj suštini su parodija molitve. smogao u sebi hrabrosti da pošteno prizna neprikladnost hipnotičkog metoda za ozbiljan rad s ličnošću bolesnog čoveka. pa prema tome. naročito seksualnog sadrţaja. gde je reč psihoterapeuta nenametljiva. na pozadini duhovne muzike ili klasične muzike smirujućeg karaktera. Čak je i otac seksualnog materijalizma Sigmund Frojd (1856-1939). njegovom duhovnom liku.com Još je mitropolit Moskovski Filaret (Drozdov) pisao povodom magnetizma (čitaj hipnoze): "Kada su me pitali za magnetizam. bez pritiska i nasilja pomaţe pacijentu da se smiri. jer se sme sugerisati samo istina. a ne iluzijama čuda. kao i nepoţeljnost razvoja čulne uobrazilje i fantazija. I. što je potpuno nedopustivo. odgovorio sam da su Hrišćanima date najviše i najpouzdanije sile. poslednje knjige Georgija Sitina koji pokušava da modifikuje. rast novih zuba. nego i jača neke čulne doţivljaje. Prilično oprezno treba pristupati i sugestivnim metodama (sugestiji). Pogledajte. U svim slučajevima najvaţniju ulogu ne igra ono što se kaţe. spuštati se na niţi put koji pipanjem probija ljudska samovolja. da li da ga upotrebljavaju ili ne. a ne ispraznim i prividnim dobrima i zadovoljstvima. vrše nasilje nad čovekovom dušom. a ne laţ koja se izdaje za istinu. već kako se kaţe i glavni značaj svakako pripada samoj ličnosti psihoterapeuta. čine njegovu psihološku barijeru ranjivom za negativna dejstva spolja.www. navodno iscelenje svih bolesnih organa.PrijateljBozji. da bude raspoloţen. stanju i stepenu čistote duše samog iscelitelja. Hipnotička dejstva slabe pacijentovu volju. Umesto da uzaludno troši snage na sugerisanje onoga čega nema u stvarnosti. g. treba se obraćati pravdi Boţijoj. osnivač bogoboračke psihoanalize. Ako pak govorimo o nedirektivnim psihoterapeutskim seansama odmora (ne brkati ih sa hipnozom). moţda su ovakve seanse i moguće ako se vrše. a to odgovara smanjenju nivoa psihičke ličnosgi bolesnika". Tako su dobro poznata transna hipnotička seksualno obojena stanja koja se iz nekih razloga dovode u vezu samo s licima koja pate od histerije. Takozvana Sitinova boţanska raspoloţenja koja se sastoje od bravuroznih skupova svih mogućih pozitivnih tvrĎenja koja uključuju čak i podmlaĎivanje. na primer.) pisao je o hipnotizeru: "Najzad. već ga buditi duhovno. Ne treba narkotizirati pacijenta duševnim opijumom. Poznata su i druga neţeljena dejstva. ona ga robotiziraju. jeste nazadovanje". da ukloni principijalne prepreke koje mu ometaju realni doţivljaj ţivota. Hipnoza podrazumeva i nosi u sebi opasnost ne samo izopačenog (neprirodnog) doţivljaja stvarnosti.

Drevno indijsko učenje pod nazivom joga nastalo je najkasnije od 12. Još je prep. iskrivivši njeno boţansko prednaznačenje. On mora biti smiren i misliti ne o svojoj slavi. uostalom kao i lepotom prilikom majstorskog izvoĎenja. već u neraskidivom jedinstvu sa prirodom i vasionom.com Ceo naš ţivot se gradi na sugestijama i autosugestijama. Poznata izreka: "Svetlost sa Istoka" postala je svojevrsni kompas našeg doba mnogim tragaocima za istinom.." . već prvenstveno da ih tome savetuje. pamteći da je Bog radi toga i dao ljudima znanja da bi Ga proslavljali u čudesnim delima" (Sir. poznata pod nazivom "Hatajoga" zapanjuje svojim virtuoznim akrobatskim savršenstvom. "Indija je zemlja gde se prvi put u ljudima probudila teţnja ka saznanju apsolutne istine i u kojoj se to saznanje zaustavilo u svom prvom momentu. stapanje".pisao je Belinski. 17:21). da se moli. Fizička joga. a manje s duševnom n praktično ne zadire na pozitivnom planu u duhovnu stranu. i kao da je okamenjeno došlo do nas.H. 38:6). .hrišćanin: "Saosećati s bolesnicima i pomagati im lečenjem dobro je delo. Treba li ponavljati kakve visoke zahteve mora da ispunjava sam psihoterapeut? Kakav način ţivota on mora da vodi. koji se podvizavao u Egiptu za vreme cara Teodosija Velikog. pisao o osobinama koje mora imati lekar . Specifična karakteristika starih dalekoistočnih filosofskih koncepcija jeste veoma duboki i paţljivi pogled na čoveka. na usavršavanje i samodisciplinu radi dostizanja naročitih "viših" stanja. Sam termin se obično prevodi kao "sjedinjenje. veza. već naprotiv. Joga. Indijski jogini su prilično duboko proučili psihofizičke osobine čoveka. a i svojim pacijentima ne samo da ne zabranjuje isto to. U suštini to je filosofsko-religiozni sistem koji od sledbenika zahteva voĎenje asketskog načina ţivota koji ponekad ide do krajnosti. Ovo oduševljenje nije mimoišlo ni Rusiju. Ali za sve to potrebno je da on bude blagočastiv. kako da veruje. Staroj indijskoj filosofiji svojstvena je teţnja ka istini prilikom spoznaje prauzroka nastanka ţivota i smisla samog čovekovog postojanja na zemlji. do savršenstva su ovladali načinima samoregulacije (što uostalom ima veze više s telesnom komponentom. Jovan Prozorljivi iz 4. da se sam hrani Tajnama Svete Crkve. da voli itd. on sadrţi i ţivotnu hipnozu pod čijim uticajem smo svi mi u ovoj ili onoj meri. Svetootačka psihoterapija teţi da izbegne laţ i praznoslovlje. ovu osiromašuje i anestezira). veka pre R. kako na sebi da radi. ali ne kao na izolovani objekat.PrijateljBozji. kao što je po analogiji kap okeana delić ogromnog vodenog prostora i sadrţi u sebi sva njegova svojstva (uporedite evanĎelsko "Carstvo Boţije je unutra u vama".www. već o Boţijoj. Mislioci Istoka polazili su od ideje jedinstva suštine unutarnjeg sveta čoveka (mikrokosmosa) i celokupnog svetskog prostora i materije (makrokosmosa). i lekar koji se brine o bolesniku dobija nagradu od Boga. Joga je orijentisana na unutarnji razvoj. veka.. Lk. Laţ je prodrla u reč.

U Rusiji je on daleko od prirode ruske duše. poznatim pod nazivom Samadhi. na primer. lakše ih podnosi organizam. jer se oni klanjaju samo Hristu. godine u stanju mahasamadhi. oni bolje odgovaraju uslovima našeg ţivota. Indiji nije bilo dato znanje istinskog Boga. spolja bezazleno razgibavanje jogina.PrijateljBozji. Kao primer moţe da sluţi slučaj s Joganandom koji je otišao iz ţivota 1958. naročito za lica u poznijim godinama. Tako na primer. Hrišćanstvu su potpuno neprihvatljivi slučajevi dobrovoljnog odlaska iz ţivota nekih jogina koji su navodno smatrali da je njihova misija na zemlji završena. Joga. organski je povezan sa verovanjima Indijaca i njihovom kulturom. preporučuje obilno uzimanje vode (10-12 čaša dnevno) i zahteva potpuno odricanje od mesa.jeste poklonjenje drevnom paganskom kultu sunca koje se poštuje kao boţanstvo. Hrišćanski postovi su više fiziološki od joginskih dijetetskih preporuka ili pomodnih sistema gladovanja koji se propagiraju u naše vreme. one zahtevaju krajnju opreznosg i postepenost prilikom učenja. simbolika "obrnutog" je tako karakteristična za demonologiju. Put jogina je očaravajuća zabluda koja odvodi u svet iluzija i jalovih asketskih i akrobatskih telesnih manipulacija. sunce). pravila koja uključuju dva stupnja: Jama i Nijama .com Neka moralnoetička pravila jogina. izazivaju manje komplikacija i mogućih negativnih posledica po zdravlje.bliska su ili poseduju analogiju sa hrišćanskim zapovestima. ne treba zaboravljati da niz veţbi nosi u sebi odreĎenu simboliku. nosi svojevrsni kolorit. poznato pod nazivom "Surja Namaskar" (zdravo. Osim toga. čak i prilikom preterane primene. te su voljnim naporom prekinuli svoj ţivot. To nisu nimalo bezopasne veţbe. Uporedo sa spoljašnjom sličnošću preporuka koje se tiču ishrane. tuĎ je našem duhu i našim običajima. Ovo kultno poklonjenje iz razumljivih razloga Hrišćanima nije prihvatljivo. koje se sastoji od 12 veţbi koje slede jedna za drugom . Sistem joge je blizak Indijcima. postoje suštinske razlike u hrišćanskom i hinduističkom pristupu dijeti n izboru namirnica. kakav jeste Hristos. dozvoljavajući svakodnevno unošenje drugih proizvoda ţivotinjskog porekla (naročito mlečnih). Neke veţbe Hatajoge se mogu koristiti kao profilaksa i radi lečenja niza oboljenja. Postoje odreĎene bojazni i povodom čuvenih prevrnutih joginskih poza (asana). već mistično-transnim stanjem. Zbog snaţne preraspodele krvi i pritiska koji trpe krvni sudovi u mozgu. zabluda koja iskrivljava istinski doţivljaj sveta i odvodi od spasenja. Hrišćanstvo tradicionalno ima tendenciju prema suvoj hrani i suštinski se pribliţava potpunom vegeterijanstvu samo u manastirskoj kuhinji i za vreme odreĎenih postova. Uporedo s tim. a ne demonstracija svoje moći nad ţivotom. S tačke gledišta Pravoslavlja to nije ništa drugo do samoubistvo. računajući tu i simboliku paganskog kultnog karaktera. a intuitivna stremljenja drevnih podviţnika dalekog Istoka prema najvišem završavaju se ne spasenjem duše. jer je nastao u toj zemlji. Ekstrasenzorika .www. MeĎutim.

Bioenergeoterapeuti su bukvalno upali u naš ţivot. dostigla je svoj vrhunac krajem 80-ih godina i počela da opada sredinom devetog desetleća. izuzev čisto tehničkih momenata. Na poliklinikama su se pojavili stručnjaci bioenergoterapeuti. kako bolesnika. čak i pometnju u naučnom svetu. Suštinski se promenilo u pravcu prihvatanja i javno mnjenje. Maksima Ispovednika. pa čak i pagubu. bili su različiti ljudi. magnetizacija austrijskog lekara Mesmera i okultna terapija Nemca Rudolfa Štajnera. ni po sadrţaju. pa čak i akademije ekstrasenzornog pravca. obmanu. pa i u društvenoj svesti.com sadrţaj Moda ekstrasenzorike i bioenergetike došla je u Rusiju relativno nedavno . kako se vidi iz samog naziva. ni kliničke podatke. instituti. Sveti Oci Crkve su već otkrili i opisali zadivljujuće skladnu teoriju o prirodnim energijama. mnogo stoleća pre vremena u kojem ţivimo. veka. Bio je to glas Ruske Pravoslavne Crkve koja je uspela da na duhovnom nivou raspozna laţ. postoji još i netvarna energija . pod kakvim god maskama i u kakvim god se kostimima one javljale. Čime se objašnjava ovakvo uverenje pravoslavne Crkve o nepoţeljnosti. i nekih ručnih (manualnih) načina dijagnostike. ne posedujući ni specijalne laboratorije za istraţivanje. Ipak. nije ništa drugo do blagi (dobri) dar . pravoslavna Crkva je tokom dve hiljade godina iskristalizovala i prikupila duboka duhovna saznanja koja joj omogućavaju da tačno reaguje i razlikuje suštinu novih pojava društvenog ţivota.sredinom 70ih godina 20. I samo pravoslavna Crkva ni pod kakvim izgovorom nije prihvatila n nije blagoslovila novotariju ni po obliku. Osim toga. Blagodat. a dokone izmišljotine o tome da jerarsi Pravoslavne Crkve tajno koriste usluge ekstrasenza svakako ne odgovaraju istinitom stanju stvari i lansiraju se sa sasvim razumljivim ciljem. i ako se malo paţljivije pogledaju načini lečenja pranom indijskih jogina. Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan. UvoĎenje bioenergoterapije u medicinu izazvalo je bukvalno preokret. na osnovu koje nije teško oceniti karakter bioenergetskih manipulacija koje su sada tako popularne. Osim tvarne (tj. o čemu je bilo dosta saopštenja u štampi. Crkvu su optuţili i nastavili da optuţuju zbog dogmatičnosti. Tako na primer. Kao začetnici novih pravaca u lečenju.www. Istina.PrijateljBozji. pa čak i grehovnosti. Bogom sazdane) energije. ali najpoznatija meĎu njima je svakako DŢuna Davitašvili koja je napravila munjevitu. nikle su čitave škole. Štavnše. Konzervativna sovjetsko-ruska nauka je počela sve više i više da se povlači pred upornim pritiskom predstavnika nove vrste lečenja. tog čudesno dubokog mislioca ranog Hrišćanstva (582-662) sve prirodne energije mogu biti homogene (jednorodne) i heterogene (raznorodne). moţe se reći. gratia). tako i samih "iscelitelja". Ali praktično nijedan sveštenosluţitelj se nije priklonio drugoj strani. povezanih sa neposrednim energetskim uticajem na bolesnika. konzervativnosti. u horu pohvala čudotvorcima-ekstrasenzima samo jedan glas je zvučao nepokolebivo strogo i nepopustljivo raskrinkravajuće. prelast. prema spisima sv. vrtoglavu karijeru od maserke do svetski poznate isceliteljke. Ekstrasenzorika i Pravoslavlje pokazali su ss kao dve potpuno nespojive stvari. Videćemo da se suštinski ne razlikuju mnogo od bioenergetskog metoda lečenja koji je ponudila DŢuna. ispostavlja se da je sve novo u stvari vrlo često samo vešta interpretacija zaboravljenog starog. za njim su pohrlile hiljade i hiljade bolesnika koji pate i koji su izgubili nadu u ozdravljenje.blagodat (na lat. pa čak i srednjevekovnog mračnjaštva. bavljenja ovakvom vrstom isceliteljstva? Jer zvanična nauka kao da potvrĎuje u mnogim slučajevima efikasnost bioenergoterapije.

Pri tome dolazi do meĎusobne razmene. To je istinska odgonetka tajne one sile koju počinje odjednom da oseća na sebi čovek koji se prepustio tom primamljivom pravcu. tj. osim toga. . a zagaĎeni kao da se očišćuje.čak i prilično opasnu pojavu.com Samoga Boga. već posredstvom blagodati Svetoga Duha. teţe. Moguće je i svesno energetsko delovanje jednog čoveka na drugog. neka primi") netvarne boţanske energije. aktivno načelo) moţe preneti drugom licu (recipijentu. Čovekov ţivot je takoĎe boţanski dar (gratia vita). Osim toga. Treba meĎutim precizirati da se radi o istinskoj terapiji duše. intenzivno uvoĎenje bioenergetike u medicinu predstavlja pojavu za koju ima malo opravdanja . TakoĎe postoji pojam kao što je "duhoprovodljivost". a drugom. kako su tvrdili klasnci marksizma.www. jeste nesvesno (ili još gore svesno) sluţenje anti-boţanskom demonskom svetu. Na taj način. s njegovim obmanama i podvalama uz zaista realno moćno energetsko pokroviteljstvo. Ovu istančaniju vrstu bioenergo-razmene autor naziva uzajamnim uticajem duša. Subjektivno se to izraţava u tome da jednom čoveku nakon kontakta s drugim licem postaje lakše. uvek je tvarna i veoma često je suštinski zagaĎena. a ponekad doţivljavaju doslovno tragične potrese. MeĎutim. gde sakupljene i navedene činjenice. jer kasnije (a ima mnogo primera za to) mnogi ljudi. pa čak i deo one nevidljive bolesti koja se inače naziva grehom. veoma mnogo bioenergoterapeuta posle nekoliko godina (a ponekad posle svega nekoliko meseci) praktične delatnosti pokazuju izraţeno pogoršanje svog duševnog i fizičkog zdravlja. moţe se reći da je ţivot način postojanja energija. stvoren je od strane Tvorca. Uzajamna dejstva meĎu nosiocima energija vrše se stalno. tu treba imati u vidu sledeće momente: ona energija koju čovek prenosi drugome. govore same za sebe. koji ustvari predstavljaju mistične. postaju bukvalno igračke u rukama demonskog sveta. A sav vidljivi svet su energije. Zabrinjava masovnost ekstrasenzornih seansi. jer je terapija duše efikasnija od ekstrasenzorike u lečenju kako fizičkih. Tako na primer. ona ne nosi u sebi komplikacije i opasne zablude. Osim čisto fizičke komponente koja se moţe čak i izmeriti odgovarajućom aparaturom. uključujući ćelijsko-molekularni nivo. Sva biološka pojedinačna bića (meĎu njima i čovek) sadrţe u sebi energije. pasivnom načelu) pnformaciju svojih bolesti. Oni su sticali sposobnost "prihvatanja".PrijateljBozji. poročnih sklonosti. s tačke gledišta pravoslavne Crkve. Često to podseća na proces koji se odvija pomoću dvaju spojenih sudova dobro poznatih u fizici. stvara se sloţena informacija dubinskog plana (hologram) koja već zadire u duševno-duhovne strukture ličnosti. Daleko vaţnije je razvijati istinski duhovne puteve lečenja. čak i nesvesno. kako se kaţe. Podviţnici svetosti i blagočašća (poboţnosti) dostizali su suštinski preobraţaj delatnosti celokupnog organizma. Druga opasnost bioenergoterapije. jer je tvaran. "smeštanja u sebe" (uporedite "koji moţe da primi. Ovoj temi posvećena je moja knjiga "Čudesna iscelenja". stekavši "duhovno" iskustvo i znanja. Na taj način. jedno lice (donor. mehaničke ili nasilne metode delovanja. Takvi ljudi su zaista mogli da vrše čudesna iscelenja. iscelitelj. naprotiv. ali više ne svojom tvarnom energijom. tako i duševnih oboljenja. a ne krivotvorinama i manipulacijama pod maskom novih metoda lečenja. gde se onaj koji je čistiji (duhovno) zagaĎuje. a ne belančevinastih tela. Mi ţivimo neprestano dolazeći u dodir i meĎusobno uzajamno delujući svojim bioenergostrukturama. pacijentu.

tamo ne doleće Duh krotkosti. 12. Ko izlaţe laţno učenje. Ispitivaćemo svoja dela i ni o kome se nećemo izjašnjavati ruţno. Nema nikakve potrebe za zakletvama. i svakom mudroljublju. 2. 7. a ne radi bluda i razvrata. Simeona Novog Bogoslova) su izabrane najkraće izreke Svetih Otaca. skupljaju se demoni. Vlastodrţac nije onaj ko se tako naziva. pa čak i ničeg ravnog njoj. 14. Tamo.com Svetootačke izreke Kao što je poznato. NJihovo čitanje nije namenjeno ispraznom umu. 3. već ko je takav u stvari. 11. Psalam je veliki sagovornik. Vlastodršci su oni koji upravljaju sami sobom. Majka svih dobara i usavršiteljica svake vrline je ljubav. a gde su duhovne pesme. Da li si gnevljiv? Budi takav prema svojim gresima. ništa nam ne donosi toliko stradanja kao strasti koje su ojačale u duši. Jovana Zlatoustog sadrţaj 1. Polna ţelja nam je data radi braka i raĎanja dece. Gde su zloba i gnev. i trpljenju.. Ne. 8. Uostalom. 4. snaţna.www. tamo nishodi blagodat. Stotina Sv. uporedite stotine o ljubavi sv. 5. makar bio i anĎeo. iako imaju sličan karakter. Ope su rasporeĎene bez ikakve unapred smišljene sistematizacije. . Doista. Siromaštvo nas uči i mudrosti.PrijateljBozji. To nisu aforizmi u strogom smislu. kratko izraţena misao vrši blagotvoran uticaj na čoveka. doista nema ničega jačeg od molitve.. Znanje o dobru i zlu je stavljeno u savest svih ljudi. 15. podviţnika svetosti i svetootačkih mislilaca. gde su razvratne pesme. 9. U ovom odeljku u vidu stotina (što je povezano i sa svetootačkim tradicijama. ne slušaj ga. pokušajte da procenite to sami. 10. 13. 6.

kao što je bolest suprotna zdravlju. Ko upotrebljava novac na ono što treba. već svi oni zavise od zloupotrebe volje. 21. Ako neizostavno ţeliš slavu. Čovek rasipnik nije velikodušan. Ništa tako ne pruţa duši spokojstvo i mir. Gnev je zver. u šta se moţe ubediti svaki. ne gnevi. 22. 27.PrijateljBozji. 32. Od mnoštva zadovoljstava kod nas biva mnogo i grehova. toga ne uznose drugi. Krst je naša pohvala. onda to Bog ne bi sakrio od nas. kada prima uvrede. 19. a porok joj suprotan. 38. 25. taj je velikodušan. 20.www. 33. Kada bi bilo korisno znati budućnost. Ko je rekao pomiluj. kao krotkost i smirenoumlje. Ko sam sebe uznosi. 31. bolje traţi slavu od Boga. Strast ne poznaje granice. već marljivost. 17. mora da proizvodi ne lenost. krst je uzrok bezbrojnih dobara. Sveznajući nema potrebe za svedocima i dokazima. koliko poročni ljudi. Doista je velika ona duša koja ne robuje strasti i smatra novac ni za šta. zver divlja i svirepa. Uzdrţavanje od pozorišnih predstava moţe biti nazvano početkom celomudrenosti. Zar misliš da čoveku treba malo snage da se. KraĎa potiče od lenosti. taj je učinio ispovest. Mrzeti je teško i povezano je s nemirom. Nema nijednog sopstvenog greha koji bi poticao iz nuţnosti. 37. prema uobičajenom poretku stvari. 24. nego neobrazovanost. 23. početak svih dobara i poduhvata i sav naš ukras. 18. Krst je glava našeg spasenja. 26. Siromaštvo. 36. ali prestaje samo onda. 30. 34. . a voleti je lako i ugodno. Obično ne pričinjavaju toliko štete nametne zveri. 29. 35. Nepoštenje s govorničkom veštinom proizvodi daleko više zla. Vrlina je saobrazna s prirodom.com 16. kada ubije onoga koji je njome opsednut. 28.

45. 58. 48. Gnev je isto ono mahnitanje. . Velikoj duši je svojstveno da ne misli o sopstvenom zadovoljstvu. 56. Ako ko nije u stanju da upravlja svojom dušom. 47. ako je ne dobije od tebe. Niko te neće osuditi. već da se brine o drugima.PrijateljBozji. kako će upravljati drţavom? 54. 42. već trpeti zlo . Gnev nije ništa drugo do bezumna raspaljenost. nadmenom i nepostojanom. 46. već prihvati kao dovoljno da imaš slavu razumnih ljudi. Ništa čoveka ne čini toliko bestidnim. 59. 51. Nema ničega prijatnijeg od čoveka koji ne ume da se gnevi. Čovek se često baca u bezdan da bi mu se drugi divili. 44. 41. 53.www. 43. Radost čini dušu lakomislenom.com 39. Srebroljublje je uzbunilo vaseljenu. 55. Početak gordosti je neznanje Gospoda. To je duhovno pristanište duše (o Crkvi).to je istinska nadmoć. Gnev nema snagu. 49. 52. samo privremeno. 40. 50. ako budeš sam sebe osuĎivao. Ne traţi slavu od bezumnih. Moliti se za nesreću neprijateljima bezakonje je. to veće bogatstvo ţeli. Strasti su tirani. 60. Nedostatke bliţnjih treba prećutkivati i prikrivati. 61. Niko tako nije lep dušom kao jednostavan čovek. kao iskvarena savest. Nema ničeg svetijeg od onog jezika koji u nesrećama blagodari Boga. Ne činiti. 57. Gordost je krajnja glupost. LJubav (kroz Boga) jednih prema drugima čini nas neporočnima. Što je ko većim bogatstvom okruţen.

Ako je on častan i bogat. Ako ti je čista savest. 68. Kada ne podozrevaš ništa zlo. Nema ničeg ništavnijeg od slave ljudske. 67. 84. Bolje je prljati sebe odvratnim blatom. tako i za porok. Ako moramo nositi breme jedni drugima. onda tim više treba nositi nedostatke ţene. Često se od smeha raĎaju prljave reči. već one koji završavaju ţivot u porocima. 83. 73. dan ti je lep. 69. a od prljavih reči još prljavija dela. 74. nego gresima.PrijateljBozji. 76. a bolesnu dušu brzo isceljuju reči Hristove. Nećemo oplakivati umiruće. 78. Ako si učinio dobro. 65. Dobra ţena je za muţa je pristanište i najvaţniji lek od duševnog rastrojstva. Celomudrenost je uzdrţavanje i pobeĎivanje pohota borbom (a ne bekstvom). Ali ako se uništi milosrĎe. 75. 72. on je ruţan i mučan. to je pravedno. 66. da ne bismo izgubili iz vida svoju dušu. 77. neuzdrţanost i svaku bestidnost. tada ne moţeš ni smerati zlo. a ţalost je neprestana. Moramo da čuvamo imovinu tako kao da nam je ona tuĎa. tako i ljudi imaju razum da bi izbegavali grehove. 79. 81. Svako dobro delo je plod ljubavi. Telesne bolesti isceljuje veština lekara. Siromašan je onaj ko ne moţe da podnosi siromaštvo. Ţena ima veliku snagu kako za vrlinu. 63. Zadovoljstva poroka su kratkotrajna. onda imaš pravi praznik. a ako si sagrešio. 64. Prisustvovanje pozorišnim predstavama stvara preljubu. 82. .com 62.www. 71. Preziraćemo novac. LJubav (Boţija) je bolja od vlasti i svakog bogatstva. Ptice imaju krila da bi izbegavale mreţe. 70. Nevolje stvaraju milosrĎe i čovekoljublje. 80. sve he poginuti i istrebiće se.

Iza obraćanja paţnje (na tuĎe) skriva se obmana. Starac je car ako hoće to da bude. tada drugi mene ima za neprijatelja. 91. Ne govori mi o niskoj ljubavi koja je pre bolest. izvor i mati svega dobroga. Pred vrlinom sva bogatstva sveta su gora od blata. 99. 4.www.PrijateljBozji. 5. 93. Ova tajna ti već ovde zemlju pretvara u nebo (o pričešću Svetim Tajnama). 98. 95. iza obmane pogibelj. Ništa tako ne čini ljude glupima kao zloba. a ne ja njega. čini ga još glupljim. Ono što je telesna hrana za odrţavanje naših snaga. 100. Veliko je dobro biti svestan svojih grehova. 97. pa čak i sve vrline sastoje se u tome da se bude putnik i stranac u ovom svetu. a razvratnika još razvratnijim. 89. Stotina sv. 87. Prva vrlina. a sam ne mrzim. Ne daj nam. manja od trunčice. Ako se bogatstvo daje glupaku. Bez ljubavi su svi darovi ništa. Imaš jezik ne radi toga da bi se rugao drugome. Poveri sebe Gospodu. Ne smatraj da ti je dovoljno samo čitanje EvanĎelja bez čitanja Svetih Otaca! . Boţe. Dakle. Samoljublje je izopačena ljubav prema sebi. 3. a ne sebi: to je daleko pouzdanije. 86. pa tek onda počnimo da dajemo milostinju. 96. 94. da trpimo sve što se moţe trpeti. 88. 90. 100. LJubav (Boţija) je koren. neprestano misliti o njima. Ispovedanjem grehova raskida se prijateljstvo s grehovima.com 85. to je i čitanje Pisma za dušu. već da bi blagodario Boga. Ignatija Brjančaninova sadrţaj 1. kada onaj koji je njome ukrašen postupa onako kako dolikuje sedini. 2. 92. prestanimo najpre da pljačkamo. Sedina je onda poštovana. Kada me mrze.

7. 22. 19. Post je za čoveka. Glava vrlina je molitva. Svoju istinu treba priznati kao najgoru neistinu pred Bogom. Spoznaj Hrista i otvoriće ti se vrata raja. a mrzeti muka. Početak zala je laţna misao. 14. Krst je sila i slava svih od veka svetih. Istinska ljubav prema bliţnjemu zasniva se na veri u Boga: ona je u Bogu. 9. 10. 21. 24.com 6. a njihova osnova je post. 28. Put k Bogu je molitva. Sveta ljubav je čista.PrijateljBozji. Pred EvanĎeljem nema vrednost ljubav koja potiče od kretanja krvi i telesnih osećanja. Molitva je obraćenje palog i kajućeg se čoveka Bogu.www. 20. Voleti je blaţenstvo. slobodna. 23. Molitva je pričešće ţivota. Post je neprestana umerenost u hrani sa razumnom izbirljivošću u njoj. Riza tvoje duše mora da se blista belinom jednostavnosti. 8. Duša molitve je paţnja. 11. . 26. 16. Zemaljska mudrost je neprijateljstvo prema Bogu. 17. sva u Bogu. Onaj koji čita knjige laţnih učitelja neizostavno zajedničari sa lukavim i mračnim duhom laţi. NJime (laţnim učenjem) pre čitaoca obmanut je pisac. 15. to je znak strasnosti. 27. a ne čovek za post. Čuvaj um i srce od učenja laţi. Zemaljski ţivot je trenutno i varljivo snoviĎenje. 18. 13. 12. 25. Kada tvoje srce nije slobodno. Neizostavno je potrebno štivo koje odgovara načinu vrlinskog ţivota.

Čovekovo naznačenje je da bude sasud i oruĎe Boţanstva. ustani. Misli da ćeš umreti danas ili sutra: tada će iz tvog srca iščeznuti sva sujeta. . 30. ako si obmanut i razoruţan. 32. 35. Ti si putnik. a srcu u bogougodnim osećanjima. svetlo čulo koje razlikuje dobro od zla. Tajne Hrišćanstva otkrivaju se podviţniku postepeno. Savest je čulo duha ljudskog. ponovo ss naoruţaj: ako si pobeĎen. 40. Iskušenje i nevolje su sud Boţiji. 42. ponovo kreni u bitku. Bez paţnje nema molitve. Molitva je svemoćna zbog svemogućeg Boga Koji dejstvuje u njoj. 43. ogledajmo se u tom ogledalu. 45. 46. 31. Od mrţnje i zlopamćenja postaje ozlojeĎeno srce. 38. 34. Pristupimo EvanĎelju.www. Ništa se ne dogaĎa čoveku bez odobrenja i dopuštenja Boţijeg.com 29.PrijateljBozji. Grehovne navike se nazivaju strastima. 33. prva misao tvoja neka bude o Bogu. Plač je izraz istinskog pokajanja. 41. 36. Ne dozvoli sebi da slušaš razgovor u kojem ce osuĎuju tuĎa dela. najljubljeniji brate. Kada ustaneš iz sna. 37. istančano. Umu treba pruţiti veţbanje u bogougodnim mislima. Zemlja je gostionica. u skladu s njegovim duhovnim napredovanjem. ViĎenje svog pada je duhovno viĎenje. 47. Bog vidi greh i bez ispovedanja greha. Ako si oboren. 44. Duboka i skrivena tajna je čovekov pad. odriče se svog spasenja! 39. 48. Ko provodi zemaljski ţivot u uţivanjima. Čovek koji je poznao svoj značaj. Nepoznat je čas u koji ćeš biti pozvan. sagledava i svoje naznačenje. 49. 50.

61. a vrline su dobre navike. Čistota srca se narušava prihvatanjem grehovnih pomisli. Za čovekovu propast dovoljna je jedna poročna navika.www. Vera . molitvom i postom.to su vrata prema Bogu. 70. Smirenje ne vidi sebe smirenim. Smireni predaje sebe svecelo volji Boţijoj. 65. 53. 56. 55. moţe opet da oţivi pokajanjem. Učinio si grehe? Prolij suze. 63. Čovek mora biti neprestano na straţi protiv svojih nevidljivih neprijatelja. VoĎa svih strasti je neverovanje. 71. 60. 72. naročito bludnih. ako i umre smrću grehovnom. 68. Prilikom iscelenja naravi postepeno se isceljuje i um. 69. 66. Onaj koji veruje u Hrista. Strasti su zle navike. 64. 54.PrijateljBozji. 67. . Potpuno udaljavanje uma od učenja Hristovog jeste njegova smrt. Demon se isteruje verom. Samo se posredstvom pokajanja moţe preći iz stanja duševnog u stanje duhovno. 59. 58. 57. LJubav se raĎa od čistote srca. maštanjima i opaţajima grehovnim. Rasejan čovek je sličan kući bez vrata i brava. Jedan neoprezan pogled često nanosi ranu srcu. uz svetlost EvanĎelja. 62. Hrišćanin. vidi u sebi pad čovečanstva. VoĎa i vrata svih istinskih hrišćanskih vrlina je vera. Čime se ispoljavaju strasti? Pomislima. neporočne savesti i nelicemerne vere. Onaj koji ţeli da se nauči paţnji treba da iskoreni u sebi sva isprazna zanimanja. LJubav prema neprijateljima daje srcu punotu ljubavi.com 51. 118 52.

a naše srce je staro. 89. Bogu je sve moguće: za NJega nema čudesa. Čovek je onaj ko je spoznao svoj značaj. Molitva je uznošenje naših molbi Bogu. Istinska molitva je dar Boţiji. Zapovest o ljubavi je novo. zapovesti evanĎelske su istina. 92. Reč Boţija je istina. Molitva je najviša veţba za um. Prerana teţnja da se drugi poučavaju i smatranje sebe sposobnim za to sluţi kao pad za dušu. 82. Rasejanost dovodi do hladnoće. 76. 77. Taština u odnosu prema istinskoj slavi je blud. Teška je i nesnosna sinovima ovoga sveta svetlost Hristovog učenja. 91. 86. 90. 81. Istinska molitva je glas istinskog pokajanja. 83.www. Osnova pokajanja je saznanje. svoje naznačenje. 80. Prelast je gubitak istine. LJubav prema Bogu je potpuno duhovna: ono što je roĎeno od Duha duh je. 85. Duševnim je nemoguće zameniti duhovno. Rasejanost potkrada molitvu. 78. Prelast je čovekovo prihvatanje laţi kao istine. svoje stanje.com 73. Nećemo imati poverenja u tišinu ţivotnog mora: ta tišina je varljiva. 87. 75. 94. 93. a sam čovek je laţ. 79.PrijateljBozji. Post sa razboritošću je veliki hram svih vrlina. more je promenljivo. . 88. 74. Bolesnička postelja često je mesto bogopoznanja. 84. potpuno saznanje svoje grehovnosti. 95. Smirenjem se uvodi u dušu mir Boţiji. Laţ je izvor i uzrok večne smrti. sanjarenja i prelasti.

8. Ko mrzi druge. Stotina Sv. Paţnja je uzrok vere. nade i ljubavi. 4. on je Otac svih darova. A bez Hrista sujetno je sve obrazovanje. Mi smo jedno telo ljubavi (Boţije). Moli se za ljude. Naša nesreća je u tome što se u našu veru meša kratkovido rasuĎivanje. LJubi bez lukavstva: ljubav je jednostavna. Dobar čovek je i sam spokojan. već vodom. 14. 9. . Jednostavno i bez velikog truda dolazi ti novac. A zlom zlo nećeš pobediti. 3. moli se za njih kao za sebe. 97. 12. Um je čovekov voĎa. njegova smrt je zloba i neprijateljstvo prema bratu. Naravstvena čovekova sila je njegov duh. Škrtost je od Ďavola. uvek će imati u sebi mnogo sujetnog i suvišnog. 98. Čaša Hristova su stradanja. Telesni podvig koji još uvek nije obasjan duhovnim razumom. 5. i Bogu je prijatan.PrijateljBozji. Zadatak našeg ţivota je sjediniti se s Bogom. 6. jednostavno i bez mnogo razmišljanja deli i ti novac drugima.com 96. 10. 7. 11. LJubav teţi da pruţi zadovoljstvo ljubljenom i sve čini za njega. i ljudima drag. Ţivot srca je ljubav. taj muči i tiraniše sam sebe. kao što oganj ognjem nećeš uništiti.www. 13. a dareţljivost od Boga. 2. ništa nije naše. Sve je Boţije. Svaki greh je rat protiv Boga. 15. 99. 100. Jovana Kronštatskog sadrţaj 1.

www. naniţe sav tvoj ţivot. Mir je celovitost i zdravlje duše. 34.mirom. Svi volimo ţivot. Često se gnevimo na ljude prostodušne i iskrene zbog toga što oni otvoreno izobličavaju naše nepravde. 22. Zlo je praćeno ţalošću n tugom u srcu. . brinemo se o srećnom ţivotu. 35. Bolje reći pet reči od srca. Naše samoljublje i gordost ispoljavaju se naročito u nestrpljivosti i razdraţljivosti. Ko je nestrpljiv i razdraţljiv. gubitak mira je gubitak zdravlja duševnog. samo ne nevnna. 20. kao na potku. Neka se na istinu. sva tvoja dela. naročito one izgovorene za vreme molitve. a dobro . 28. nije spoznao sebe i ljudsku prirodu i nedostojan je da se naziva Hrišćaninom. Naš ţivot je dečja igra. Neverovanje je isto što i laţ. 37. biće. 17. negoli gomilu reči jezikom. Ţiva nepokolebiva vera odjednom moţe učiniti velika čudesa. 36. sve misli i sve ţelje tvoje. Reč je izraz istine.PrijateljBozji. radošću i širinom srca. Razlikuj u sebi duha koji oţivljuje i duha koji umrtvljuje i ubija dušu. Samoljublje treba čupati s korenom: svaki greh je od samoljublja. 33. 24. 19. već rob nuţnosti i duţnosti. 30. (o večernjoj molitvi).com 16. 27. 32. 21. 18. Bez primoravanja samog sebe na dobro nećeš se spasti. Ne zanosi se gledajući lepotu ljudskog lica. već grehovna. a ţivot nam trune u strastima. sama istina. 29. već gledaj njegovu dušu. 31. delo. Veruj čvrsto u ostvarljivost svake reči. I na molitvi čovek uglavnom nije sin slobode. 23. Što se više sa običnim ljudima moliš. Svaka strast je sopstveni mučitelj i istovremeno dţelat svakog čoveka koji je opsednut njom. Moli se srcem i usnućeš spokojnim zdravim i smirenim snom. 25. Greh je strašno zlo koje ubija dušu sada i u budućem veku. 26. to je lakše.

nebesko po prirodi svojoj . 43. 48. Sveti su u duhovnom svetu ono kao što su sunčani zraci u veštastvenom svetu. Greh je silan. 41. to brţe. Treba se moliti plameno. dalje i jasnije vidi. Srce je oko čovekovog bića. 58. Srce je glavno u čoveku. bez nje Hrišćanin nije Hrišćanin. uvrede. gonjenja i udaraca. lako. Molitva je voda ţiva kojom duša utoljuje svoju ţeĎ.com 38. njegov ţivot. Ko mrzi. 54. Telo je nepouzdan i prolazan prijatelj. seme zlobe. Molitva nas i štiti i izbavlja od greha. Što je za biljku zemlja. 55. 59. 57. 46. 51.PrijateljBozji. ali Gospod je brţi na spasenje naše. 47. 42. sa energijom iz srca. 52. gnusoba nred Gospodom. 49. čak n više . već uklanjanju svega što nam smeta da budemo sa Bogom. Biti smiren znači smatrati sebe dostojnim zbog grehova svakog poniţenja. Pamti da je reč početak ţivota. zato što je on drugi ti. 50. Onaj koji je drzak prema čoveku. 53. a takvi su mnogi od nas. što je ono čistije. Srce je fino. inače će ono sasvim usahnuti. Hir je klica iskvarenosti srca. U molitvi ne treba teţiti sladosti. 39. LJubi svakog čoveka kao samoga sebe. 40. . 45. duhovno. U svakom pogledu je dobro davati siromašnima. ali Gospod je silniji.www. Kako smo brzi na zlo.čuvaj ga. Svetost je sila Hrišćanina. 56. LJubi neprijatelja i bićeš premudar. taj muči i tiraniše samoga sebe. greh je brz da dospe u zamku i propast. rĎa srca. Neophodno je podsticati srce na molitvu. a spori na dobro.naše srce je sam čovek. taj je gluplji od svih glupaka. drzak je i prema Bogu. 44. to je za dušu Bog.

naziva se licemernim. 77. laka i ugodna i ţivotvorna za čoveka. istinski njegov ţivot je duhovni ţivot. 68.com 60. 67. i kao munja. 80. . Istina je tako jednostavna. 71. duboka i potpuna. Ne mešaj čoveka . tako i pokajanje treba da bude od sveg srca. milosrdan. i brza kao misao. i kao čovek koji ne primećuje zlobu u drugima. 63. ne čini je ni drugome. Ispovest mora biti srdačna. 65.opteretićeš i srce i telo. izbegavaj podozrivost i sumnju i Ďavolsko sanjarenje. 76. 79.www. 66.sa zlom koje je u njemu. 73. U molitvi. Naša duša je jednostavna kao misao. Šta je to svetost? Sloboda od svakog greha i punota svake vrline. u svakom delu svog ţivota. Gospod je spokoj srca. 62. 75. Ako nećeš nevolju. kao disanje. 74.. Neprestano nam laska naše srce. 70. razuma. kao misao. Nema čoveka u kojem ne bi bilo barem nekog dobra... Pokajanje samo na rečima. kao privremena odeća duše. 61. molitva je duhovna hrana i piće.PrijateljBozji. Treba biti veoma krotak. 72. trpeljiv. Ovaj svet je raspeo i sve do sada raspinje Sina Boţijeg. 64.taj obraz Boţiji . Svet je ogledalo dobrote. Nevolje su veliki učitelji. 78. Kao što grešimo svim moćima duše. tajno nas uzdiţući i bliţnje poniţavajući. bez namere da se čovek ispravi i bez osećanja skrušenosti. raspadljivo je i ne predstavlja pravi čovekov ţivot.. premudrosti i sile Boţije. Molitva je disanje duše. nezlobiv. Telo. Kad si gladan ne navaljuj preterano na hranu . Umnoţavanjem laskavih reči urednici i izdavači novina i časopisa love i zavode slovesno stado Hristovo. Milostinja je dobročinstvo pre svega onome ko je daje. 69.

97. ne gordi se. ne preuznosi se. 98. Reč u ustima jednih je duh n ţivot.com 81. Sveti Boţiji ljudi su krasni cvetovi. Ikone su odgovor Crkve na vapijuću potrebu naše prirode. Nauka nad naukama je pobeĎivati greh koji ţivi u nama. Čovek gleda na lice. a Bog na srce. Naša nesreća je često u tome. 88. LJubiti Boga znači ljubiti svom dušom istinu i mrzeti bezakonje. Uvek pamti da je plot laţljiva. Jednostavnost je čovekovo najveće dobro i vrlina. Vera uspokojava i raduje. 96. a molitva bez nade je grehovna molitva. U molitvi je nada. tako ljudske duše teku prema Bogu. Stotina raznih Svetih Otaca i podvižnika svetosti sadrţaj . 90. 94. 84. 100. pamteći da si i sam s nedostacima. Treba ljubiti i neprijatelje: jer njih Ďavo poučava i podbada da mrze. 85. 83.PrijateljBozji.www. LJubav ne trpi samoopravdanje. Poznajte da se Duh Sveti nalazi prema vašoj duši u onom odnosu prema kojem se nalazi vazduh prema telu. Gde nema borbe. što mi svoja zla pripisujemo drugome. 93. ili strasti koje dejstvuju u nama. a neverovanje uznemirava i ranjava. tamo nema ni vrline. Budi krotak i snishodljiv prema drugima kada primetiš njihove nedostatke. Kao što reke teku u more. 95. 86. nepropadivi i mirisni. Nema ničeg vaţnijeg na svetu od spasenja ljudskih duša. 82. Koliko god puta sam se molio s verom. 99. Smelost je veliki dar Boţiji i veliko bogatstvo duše. Bog me je uvek slušao i ispunjavao moje molitve. a u ustima drugih mrtvo slovo. 89. 91. i to s velikim nedostacima. 92. 87.

Poznaj samoga sebe i izbegavaj ono što je za tebe pogubno (ava Isaija). Mnogoslovlje biva uzrok uninija i razdraţljivosti (ava Nsaija Otšelnik). Ne kudi i ne hvali nikoga (prep. Vasilije Veliki). 9. Antonije Veliki). a u srcu bezakonje n zloba. Blud je otrov koji umrtvljuje dušu (sv. . Antonije Veliki). 18. Antonije Veliki). Jovan Zlatoust). 14. Iskvarenost duše je uzrok telesnih bolesti (sv. Teško je stanje kada je na usnama svetost. Makarije Ve. ne govori glasno i brzopleto (cv. Ne govori ništa više od onoga što je nuţno (prep. Tihon Zadonski). Isaija Otšelnik). 22. Ne viči. 11. 15. 7.www. 21. Tihon Zadonski). i 9. 6. 10. Ono što je zavoleo čovek u svetu to i opterećuje njegov um (cv. Bezmolvije je odsecanje zla (prep. Nijedan trenutak ne prinosi na ţrtvu lenosti (cv. Kao što rĎa razjeda gvoţĎe. nego sebe opravdavati (cv. 16.ški). 20. Jovan Zlatoust). StomakougaĎanje uništava u čoveku sve ono što je dobro (prep. LJubav svedoči neosuĎivanjem bliţnjih (ava Isaija Otšelnik). Isaija Otšelnik). Marko Nodvnžnik). Bolje je uvek sebe priznavati kao krivca. tako zavist razjeda dušu u kojoj ţivi (sv. 4. Antonije Veliki). Pravednost je svagdašnje optuţivanje samoga sebe (ava Pimen). 5. 13. 8. 23.com 1.PrijateljBozji. 3. Krotost je u trpljenju (ava Isaija Otšelnik). 2. Laţ je rušenje ljubavi (sv. 12. Svaki dan umiri da bi ţiveo večno (cv. 17. Laţ otuĎuje od Boga (ava Dorotej). Kazna gordima je njihov pad (ava Danilo). Mnogo puta se cećaj tokom dana da ovaj dan moţe biti i poslednji (cv. Ogovaranje je smrt duše (ava Or). Nil Sinajski).

Strast srebroljublja se otkriva kod onih koji uvek primaju sa radošću. Kao što skrivaš od ljudi grehe svoje. a zajedno s njim da tuguješ zbog onog zbog čega on tuguje (prep. ako počneš da se raduješ zbog radosti onoga kojem zavidiš. .PrijateljBozji. već ga čini (cv. Pokajanje je nemoguće bez iskorenjivanja samoljublja (cv. Maksim Ispovednik). 38. Tchon Zadonski). 28. 31.com 24. 41. 34. 37. Nil Sinajski). Maksim Ispovednik). Isaija Otšelnik). 25. Gordost je vodeni mehur koji je u sebi naduvala umišljenost (prep. Pimen Veliki). A svoju zavist ćeš moći da zaustaviš. a daju sa ţalošću (cv. 36. 27. 42. Nil Sinajski). 35. n više neće biti nijednog svetog (ava Zosima). Samoljublje je nerazumna ljubav prema telu (prep. Početak raćanja ploda je cvet. 26. Početak svih strasti je samoljublje. Čista savest će i tvoj ţivot učiniti besprekornim (starac Nikodim Svetogorac). Maksim Ispovednik). 32. Treba izbsgavati beskorisne razgovore (prep. trpljenje pak do kraja iskorenjuje iz duše sve ono rĎavo (prep. Jefrem Sirin). Diadoh). 30. a kraj gordost (prep. Treba se više veţbati u molitvi. ava Talasije).www. Jovan Kasijan). Trpi nevolje zato što u njima. tako skrivaj od njih i svoje napore (prep. 40. Antonije Veliki). Oskudno hranjeno telo je dobro obuzdani konj koji nikada neće zbaciti jahača (prep. 39. Maksim Ispovednčk). Ne otkrivaj savest savest onome kome nije naklonjeno tvoje srce (prep. Sve dok čini zlo čovek ne moţe da čini dobro. kao ruţe u trnju. 29. Dobroćudno podnošenje strašnih kleveta raĎa nezlobivost. već moţe da čini samo zlo pod maskom dobra (prep. Blaţen je čovek koji nije vezan ni za kakvu stvar prolaznu ili irivremeiu (prep. Neka tvoje čitanje ne bude nezasito: jer je u svemu najbolja mera (cv. 33. ne govori nikome unapred. Nil Sinajski). nastaju i sazrevaju vrline (ava Zosima). Maksim Ispovednik). Uništi iskušenja i pomisli. 43. Nil Sinajski). a ne bogoslovstvovati (bl. a početak delatnog ţivota je uzdrţanost (prep. O dobrom delu koje imaš nameru da učiniš.

i one he prestati (prep.www. Ako u svom dvorištu ne dozvoljavaš da se skuplja smeće. 49. Filotej Sinajski). već se zadovolji samo onim najpotrebnijim (prep. 54. Tela je mnogo. Sve dok ne potčinimo telesno duhovnom. Isak Sirčn). 48. Sav ţivot neka bude vreme molitve (cv. tada počinje i snove da ima čiste i spokojne (prep. Molitva je uzlaţenje uma k Bogu (prep. ugaĎajući svom telu. Prilikom svake rĎave pomisli upitaj sebe čemu vode rĎave misli. 63. Maksim Ispovednik). i tvoj neprijatelj će biti prognan tvojim pribliţavanjem (prep. nema ničeg jačeg od vere (cv. Jovan Zlatoust). i postoji očajanje od gordosti i uznošenja (prep. Goni sam sebe. Prekrasna je skrušenost srca. Istina mora biti gonjena (prep. Jefrem Sirin). neprijatelj je u nama samima (prep. ne dozvoli ni da u tebi jačaju telesne ţelje (prep. 60. Jovan Zlatoust). Ne treba se bojati spoljnog neprijatelja. . Trudi se da prema svojoj snazi ne opterećuješ sebe sa suviše mnogo poslova. ne mogu u nama oslabiti strasti (prep. 52. Isak Sirin). taština i neverovanje. Isak Sirin). Isak Cupuu). Jefrem Sirin). 58. ona leči ljudske duše (sv. 62. da se ne bi učio da prosiš milostinju (cv. Vasilije Veliki). Čšš tako da što manje budeš poznat ljudima (cv. 50. 51. 57. Mnogo istinskih vrlina sadrţi u sebi duboko sećanje na smrt (prep. 56. 61. Postoji očajanje od mnoštva grehova i bremena savesti. Jovan Lestvičnik). Kada duša počne da se oseća zdravom.com 44. Uči se da radiš. a ne ljudi (cv. Slušati sa zadovoljstvom ogovaranje takoĎe je ogovaranje i zasluţuje jednaku osudu (sv. Isak Sirin). Varsonofije Veliki i Jovan). Ne razneţavaj se. 45. Jefrem Sirin). Maksim Ispovednik). 59. Jefrem Sirin). Makarije Veliki). Tri su uzroka ljubavi prema bogatstvu: slastoljublje. jer će te ono upropastiti (prep. Jovan Kasijan). Nema ničeg ravnog molitvi. 53.PrijateljBozji. 46. 47. Nil Sinajski). a najjače od njih je neverovanje (prep. 55.

67. Isak Sirin). Isak Cupim). Ako se gnev useli u tvoju dušu.www. Đavo je ptičar: budi iznad njegovih zamki (cv. Jefrem Sirin). samo od sebe dolazi. 70. Imaj istinsko blagočašće. . Smirenje se stiče delima smirenja. imaćeš spokoj (ava Pimen). 66. a drugo čistota srca (ava Isaija). 77. Mnogi čitaju do iscrpljenosti. 74. 73. Voleći ono što ne treba. Dijadoh). taj sebe čini dostojnim osude (cv. Tihon Zadonski). dvostruku pometenost nanosiš duši (prep. 83. Što je od Boga. Smehotvorstvo i sloboda u ophoĎenju delo su bludnog demona (ava Isaija Sirin). ne vreĎaj. ava Isaija). Post ima pohvalu sam po sebi. ima u sebi Boga (cv. 69. Nikoga ne osuĎuj. 76. 68. LJubav prema zemaljskim stvarima pomućuje um i srce. Post i uopšte posnički ţivot najbolje je sredstvo za očuvanje zdravlja i njegov napredak (cv. Teofan Zatvornik). i tada ćeš imati istinsku sreću (cv. nećeš voleti ono što treba (ava Evagrije). 80. Ako primoravaš slabo telo preko njegove snage. Jefrem Sirin). Vasilije Veliki). a prezir donosi spokoj i tišinu (prep. ava Issšja). Isak Cupim). onda je njime već uništen jedan dan tvog ţivota (cv. Uzrastanje molitve nema kraja (cv. čak u one čiji je ţivot najgori (prep. 79. Ko govori o sebi: ja sam čist. Ako uniziš sebe. 65. Jefrem Sirin). Teofan Zatvornik).PrijateljBozji. 78. Teofan Zatvornik). ljubav delima ljubavi (cv. dok ti i vreme ne znaš (prep. 81.com 64. 71. a ne po Bogu: njegov cilj je da dovodi one koji to ţele u celomudrenost (cv. ne izobličavaj. Mir duše je od poslušnosti njenih moći umu (prep. S neprijateljima se bori smirenjem (Starac Siluan). Jedno je čistota uma. 82. 72. Onaj koji ima ljubav. meĎutim u postupcima svojim se pokazuju maloumnima (cv. Jovan Zlašoust). 75.

itd. Lukave pomisli odbacuj suprotnim pomislima (prep. Uzvratiti zlom za zlo moguće je ne samo delom. 87. 90. 86. Jovan Zlatoust). Jovan Šahovskoj). Isak Sirnn). Jovan Šahovskoj). Jovan Šahovskoj). nego i rečju i stavom (ava Dorotej). EvanĎelje je teško "citirati". Tako udešavaj svoj ţivot. San je slika smrti. . jer se Bog poznaje samo Duhom Svetim (starac Siluan). 93. 95. 92. 98. U prelast čovek upada ili zbog neiskustva ili zbog gordosti (starac Siluan). Ko hoće da pozna Boga svojim umom od nauke. 96. Neverovanje potiče od poročnog ţivota i taštine (sv. 100. taj je u prelasti. da on moţe da poučava bez reči. Nil Sinajski). Jovan Zlatoust). Boga ne vole iz jednog jedinog razloga: ne poznaju Ga (ep. Jovan Kronštatski). jer u njemu apsolutno nema ničeg što se ne moţe citirati (ep. 91. EvanĎelje počiva na neizmernom dobru (ep. Gordost je dokaz bede uma (cv. Simeon Hovu Bogoslov). 99. Treba smatrati sebe gorim od svih i osuditi sebe na pakao (Starac Siluan). 94. 97. 85. 88. a buĎenje slika vaskrsenja (ep.www." (ava Dorotej). Bog je oganj koji zagreva srca i utrobe (sv. Jovan Šahovskoj).PrijateljBozji. 89. Pokajanje je trepet duše pred vratima raja (prep. više od reči (cv. tamo nema Boga (ava Isaija). Jedan od otaca kaţe: "Pao si? Ustani.com 84. Filaret. Monah je onaj ko se ne meša sa svetom i samo s Bogom neprestano razgovara (sv. mitropolit Moskovski). Gde nema mira. Pao si opet? Opet ustani.

Ali duhova. Nosilac materijalnosti jeste čovekovo telo. Jedinstvenost čoveka se ispoljava u tome što je on nosilac dveju priroda: materijalne u duhovne. kada se već u zemaljskom ţivotu postepeno menja celokupna graĎa tela. predstava o jedinstvenosti čoveka kao nosioca razuma". on fizički i duševno pati. duhovnost znači stepen preobraţenosti čoveka boţanskom blagodaću" (pod blagodaću se u Hrišćanstvu podrazumevaju darovi Svetoga Duha koji dolazi u dodir sa čovekom naročito svojim energijama ili silama. Drugo. rečju "duhovnost izraţava se neiscrpnost.com Duhovnost sadrţaj "Duhovnost je najviše postignuće ljudske duše" (arhiepiskop Luka Vojno-Jasenjecki) U jednom od sovjetskih rečnika duhovnost se odreĎivala kao visoka moralna svojstva u čoveku. Ako u čoveku preovlaĎuje samo niţa (telesna) priroda. kao i radio talasa. čovek se suštinski preobraţava. Duh i telo se u svetootačkom učenju ne suprotstavljaju. tj.PrijateljBozji. prvo. iako se razgraničavaju prilikom posmatranja. muči se u ropstvu strasti i svetovne sujete. bogatstvo i lepota unutarnjeg sveta ljudske ličnosti. postajući sve više "duhoprovodljiv" i "pnevmatičan". Tu se nalazi koren nastanka i razvoja mnogih oboljenja. stičući potpuno drugačija svojstva. vodeći duhovni način ţivota. radijacija.www. vibracija u prostoru koji nas okruţuje veliko je mnoštvo. Sva ljudska priroda nosi u sebi boţanski pečat. prihvatati ovakvo odreĎenje. Makarije Egipatski). Drevni podviţnici svetosti iskazali su ideju "oboţenja" čoveka (naročito prep. Samo potčinjavajući telesno duhovnom. Treće. ističući raznovrsnost projava duhovnosti. a duhovnosti njegova duša i duh (zvanična nauka sve do danas odbacuje ove dve poslednje kategorije ili im pridaje potpuno drugačiji. Duhovnost je čovekovo postojanje u Najvišem. Profesor arhimandrit Platon Igumnov. to su naročita boţanska svojstva ili sile). i nije bez razloga to što je u poslednje vreme tako mnogo počelo da se govori o psihosomatskom pravcu lečenja bolesti. izdvaja iz njih tri glavne: "to je. Sam termin podrazumeva u sebi zajedničarenje (sabitijnost) sa duhom. i u stanju je da se preobraţava. zajedničar blagodati. Upravo se u tome sastoji osnovni smisao tog pojma. netvarnom Svetom Duhu. izrazito materijalistički smisao). znači krajnje uprostiti pa čak i iskriviti ovaj neuporedivi i veliki pojam koji je svojstven samo čoveku. meĎutim. sve više se oduhotvoravajući. . i to je najvaţnije.

i danas moţda neprihvatljiva iskustva. koja nisu u protivrečnosti sa uslovima sadašnjeg ţivota. raĎa se drugačija ljubav. najlepše i najneprolaznije: u muzici. Tematske misli 1. istinski moral. meĎutim. isto kao i stručna literatura koja je pre svega dostupna masovnom čitaocu.PrijateljBozji. Uporedite duhovno neimarstvo sa zemaljskim neduhovnim graditeljstvom koje se izraţava u ruţnoći na brzinu sklepanih zgrada. čovekoljublje i sve ono što se podrazumeva pod rečju kultura. Serafimu Sarovskom). postupcima i mislima čovekovim. slikarstvu n drugim oblastima ljudskog stvaralaštva. Ovo iskustvo je neophodno celom čovečanstvu. Duhovnom iskustvu se otkriva drugačiji ţivot. kulture. Iz duhovnosti se raĎaju naravstvenost. snaţnu sklonost prema pozorištu. Istinska duhovnost se sastoji čak ne toliko u rečima i znanjima (iako se ispoljava i u njima). osvećuje.www. . Sva najviša dostignuća ljudske civilizacije u svim vremenima bila su uvek povezana sa stepenom razvoja naravstvenosti. moguć je i budući preporod Rusije. već ona koja nama odgovaraju. Duhovnost kao cepivo oplemenjuje. Posmatrajte likove Svetih. uzimajući i izvlačeći ne samo spoljašnje oblike. u naše vreme dolazi do brkanja suštine pojmova.com U meri duhovnog rasta odvija se proces stvaranja novog "unutarnjeg" čoveka i svlačenja starog/veštastvenog/. kako su divno preobraţena lica ugodnika Boţijih. Samo kroz obraćanje duhovnim vrednostima koje su stvorili naši preci. na prema tome. čestitost. već u dubokom unutarnjem preobraţaju čoveka. Duhovnost nalazi svoj odraz u rečima. oboţuje sve zemaljsko. poštenje. Mnogi pod duhovnošću podrazumevaju erudiciju. sve to nije isto što i duhovnost. preobraţavaju se zanati. duhovnim svetom raĎa se sve ono najznačajnije. Duhovno iskustvo Svetih Otaca očigledno je pokazalo svetu realnost čovekovog uzlaţenja prema Bogu kroz svesni oduhovljeni zemaljski put naravstvenog usavršavanja. svetootačke knjiţevnosti. ono se mora briţljivo ispitivati. Većina ljudi ţivi neduhovnim ţivotom. i sa duhovnošću. već pre odgovara duševnim čovekovim teţnjama. Blisko poznanstvo s radom gradske pravoslavne biblioteke pri Voronješkoj eparhiji ubeĎuje me u nuţnost stvaranja i širenja ovakvih duhovnih centara prosvete. Najviše tajanstveno načelo u čoveku koje se naziva duhom ostaje van njihovog ţivota (protojerej Valentin Svencicki). umetnost. intelektualni razvoj. lepota odnosa. Oni su nam potrebni kao vazduh. Ogroman značaj u naše vreme stiče čitanje duhovne. Naţalost. pre svega. nauke. Upravo od dodira s višim. itd. Oduhovljavajući se. poeziji. čitanju. drugačija osećanja. Duhovnošću se oplemenjuju svakodnevni i društveni uslovi ţivota. u celokupnom njegovom liku. kultura. čovek kao da skuplja darove Svetoga Duha (dolazi do "sticanja Svetoga Duha" po sv.

koji su slabo pokretni i koji su čak potpuno nepokretni usled. Tvrdi se da "kretanje moţe zameniti mnoštvo lekova. a ostalima teţimo uvis.kliče biblijski propovednik Eklisijast . i iznad svega smiren (arhiepiskop Teofan Novozerski).com 2. Postoji tip ljudi koji vole da sede kod kuće. Moţda je to sve tačno. skijanja i sl. Mnogobrojne preporuke se tiču korisnosti zdravog i doziranog pešačenja. ispraznosti koja nema i ne sadrţi u sebi nikakvu vrednost (uporedite sujeverje . Amvrosije Optinski). više se krećite". .). "Sujeta nad sujetama . ali samo delimično. koji traţi. sujeslovlje . Vasilije Veliki) U ruskom jeziku reč "suje" ima značaj uzaludnosti. Savremeni gradski čovek je čovek koji trči. 4. fizičkih mana u razvoju ili teških oboljenja. Moramo da ţivimo na zemlji onako kao kad se točak vrti.PrijateljBozji. trčkaranje po prodavnicama i zauzetost mnogobrojnim drugim problemima radi obezbeĎivanja svog svakodnevnog ţivota. Celokupan naš današnji način ţivota kao da podstiče na uţurbanost. sujetne radnje povezane sa uţurbanošću stvaraju unutarnju napetost. praznoslovlje i sl. nešto ćeš propustiti. Ako ne poţuriš. nećeš učiniti. koji je pun briga. zabrinutost. a mi smo tako polegli. koji ţuri. trčanja. ali nijedan lek ne moţe zameniti kretanje". poslušan.tj. Sujeta sadrţaj "Sujetno je sve za čim nema potrebe" (sv. 3. MeĎutim. Osim toga i medicina savetuje: "kretanje je ţivot. osećanje nespokojstva i vode stresovima i različitim oboljenjima. uzaludno verovanje. da samo jednom tačkom dodirujemo zemlju. i kod onih kojima je data sloboda kretanja.sve je sujeta!" Ove reči se odnose i na sam ljudski ţivot koji nije oduhovljen istinskim smislom. na primer.tj. Treba se vrteti. što je nauka već dokazala i što ne izaziva principijalnih prigovora. Duhovni ţivot je krotak. kao veverica u točku. U svoj spoljašnjosti čoveka upadljivo se izraţava njegova duhovna suština (arhiepiskop Luka Vojno-Jasenjecki). jer za veliku pokretljivost nije svako sposoban (a nije svakome ni po ukusu). da ne moţemo da ustanemo (ce. ostaćeš bez nečega. koji juri u vrevi i gomili prepunih vozila gradskog saobraćaja.www. nećeš stići.

PrijateljBozji. osiromašuje ga. Jefrem Sirin. treba se ipak odreći. prema slikovitom izrazu jednog starca. ili da robuje sramnim pomislima" . Rad na kontroli i sreĎivanju misli ne sastoji se u zaustavljanju misli (čemu teţe većina daleko-istočnjačkih asketa). misli. kao što je nemoguće ogrtačem zaustaviti vetar.e. ţelje i pobude. prave gomilu nepotrebnih napora "ni za šta". da "odseca" one nepoţeljne. sujeta je uvek jaram. vezanost duše za materijalni svet. Kao san proleteše njegovi dani i nestade" . Svetootačko učenje upozorava na oduševljavanje sujetnim ţivotom: "Onome koji voli sujetnu slavu. kontrola ne samo radnji.pisao je sv. a ponekad je i obezličava. duhovno štivo. degradacija i sve moguće bolesti. inače se ljudi ne bi prepuštali sujeti). čovek moţe da nauči da svesno preokreće misli u ţeljenom pravcu. ili da gaji mrţnju prema njima. mučenih iluzornim raspoloţenjima" pisao je ruski filosof Višeslavcev. Gubeći istinski smisao ţivota. kao i kod neuroza. slavom. samodisciplina. Moţe se sačuvati unutrašnje spokojstvo i ako čovek vodi brz tempo ţivota. crkvene sluţbe i Tajne.stvaraju klasičnu osnovu za sujetnu igru snova i mehurova od sapunice. svako u svom ţivotu! Tematske misli . ljudi se upuštaju u isprazne i nepotrebne poduhvate.tako je saţeto izrazio ishod ţivota nekog sujetnog čoveka sv. "Sav njegov ţivot bio je sujeta i neuspeh duha. umesto pravog ţivota u Hristu. da usporava tempo mišljenja. razvijena umetnička uobrazilja na pozadini slabe vol. premda to nije lako. No brzina i ţurba su različiti pojmovi.www. Da bi se savladala sujeta neophodna je izuzetna paţnja na sebe. zadovoljstvima. da pamti zlo. uspehom i korišću. "Ima mnogo ljudi koji pate od iluzornih patnji. ropstvo. koliko je moguće. Lekovito dejstvo pokazuju molitve. kako se kaţe. Put k duševnom zdravlju prolazi kroz duševno spokojstvo. put u nikuda. psihički izobličenog. Zamislimo se nad sujetom. Naše misli. ili je vezan za nešto veštastveno. jer se tu. odsustvo unutrašnje i spoljašnje slobode. Preterano oduševljavanje prolaznim stvarima. jer u svetlosti svetootačkog učenja zaustaviti misli je isto tako nerealno. vlašću. Osim toga. a ne prolaznim vrednostima. potčinivši ţivot u većoj meri duhovnim i večnim. "tiskaju se kao komarci" u glavi stvarajući vrenje ("buvlju pijacu polovne robe" kako se izrazio sv. pustoši mu dušu. ţudnja za novcem. čiji značaj čovek precenjuje (iluzornom u smislu netačno opaţanog. radi o boravku u iluzornom svetu. gonjenih iluzornim strahom.com Osim sujetnih postupaka postoje i sujetne reči. svojstveno je da se gnevi na ljude zbog privremenog. Osim toga. Osim svega rečenog. postoje i drugi naročiti metodi. Veoma je često sujeta uslovljena trkom za prividnom slavom. Uţurbanost se danas moţe posmatrati kao svojevrsna savremena neuroza. neveština upravljanja sobom . Sve sujetno kao da potkrada čoveka. Teofan Zatvornik). rušenje prevelikih častoljubivih planova. nego i celokupne umne delatnosti. svega sporednog. čovek od drveta prestaje da vidi šumu. Maksim Ispovednik. Ali.

a ćutanje zlato". "Reč je srebro. odricanje od ţivotnih radosti (atonski starac Arsenije). Antonije Veliki). Filaret. "Šta je tvrĎe. Dar reči spada u najviše darove. više se bave igrom. "Reči vera. 4. Ako voliš spokojan ţivot. milosrdnost.reči su prazne". nego što slušaju razum i naravstveno osećanje (ce. tišinu. budi kao da te tamo i nema (ce. "Reči su dobre. traţe prijatno. ne ulazi u krug onih kod kojih je sva briga u sujetama. hlebu mera. meĎutim. i ako slučajno dospeš u njihovu sredinu. Trudi se da koliko moţeš ne opterećuješ sebe mnogim sitnim poslovima. sa hlaĎenjem prema istinskom i dobrom. . Varsonofije i Jovan). ćutanje. Karakteristične su i duboke po smislu ruske narodne poslovice i misli o reči: "Izgovorena reč ne da se više uhvatiti". a smisla nema".www.com 1. a dela malo" (ruska poslovica). mi postupamo s rečju tako nepromišljeno i nebriţljivo". "Reči je mnogo.PrijateljBozji.pisao je ruski svetac Jovan Kronštatski. Praznoslovlje sadrţaj "Reči je mnogo. 3. samozadubljenje. 2. a novcu račun". zadovolji se samo onim najpotrebnijim (sv. nepromenljivije i moćnije od reči? Rečju je stvoren svet i stoji . Sujeta počinje time što se smanjuje paţnja prema duhovnome i jača sklonost prema čulnome: ljudi se oduševljavaju draţesnim. Duhovni ţivot zahteva samoću. mitropolit Moskovski). " Ako u srcu istine nema . ako su kratke".

kao lepršajući. uporedo sa ograničenjima u hrani.). jer preterana brbljivost oduzima ogromnu količinu ţivotne energije. Vasilije Veliki (4. ploče i sl. dajući mu povoda za umišljenost o svojoj toboţnjoj nadmoći. uzgred. navodno. odvojen od drveta. a ne od srca i duše. Drugo. biljka i reč su tri oruţja lekara"). teţnji prema saglasju misli. radi primera drugima. umesto da se usredsreĎuju unutra rasipaju. reči i konkretnog čina. navika umišljenosti postaje osnova za nezadovoljstvo.opominjao je bl. a rečju ne" . veoma je rasprostranjen. "Treba izbegavati beskorisne razgovore" . . Treće. već da se čine.kaţe se u Bibliji (Sir.. Došlo je doista do dţinovske inflacije tog neizmernog Boţijeg dara. koji su smatrali. pa čak i svakoj misli. neretko su se praktikovali i govorni postovi. nastojatelj Pjuhtinskog manastira: "Nezrela ţelja da se poučavaju drugi štetna je u svakom pogledu. tako i sve ono dobro iščezava. vek naše ere). to nadima onoga koji poučava. Treba istaći da po pravilu brbljivci i praznoslovci nisu u stanju da kvalptetno obavljaju konkretni rad. Hrišćani veruju da je i Sam Hristos jeste Logos (Reč) Koji ss vaplotio. Diadoh (5. zato što se unutarnje snage. potkradajući samoga sebe samovoljnim (subjektivnim) učiteljevanjem koje potiče od sopstvenog "ja".govorili su stari. brbljanje koje nikoga ni na šta ne obavezuje. a udarac jezika kosti lomi" . Naročito često zloupotrebljavaju reč političari. "Naša misao. Danas se u Rusiji od reči do dela nalazi "distanca ogromnih razmera". prelazi od govornika prema slušaocu" . 20:28).. niti je dira. U staro doba. negoli da poučavam" voleli su da ponavljaju drevni podviţnici svetosti. A to i nije čudno. "Hoću više da se učim. pretvara se u reč koja. pretvarajući se u uzaludno trošenje snaga. čim se odene u zvuk koji je izraţava.www. i ništa tako jako ne rasipa i ne troši bogatstvo duševno" . Ali to već spada u oblast asketike. Veoma mnogi teţe da poučavaju druge onome što sami ne ispunjavaju. koristeći je za svoje ciljeve. Istorija je sačuvala imena velikih molčalnika koji su se dobrovoljno odricali govornih kontakata sa ljudima.pisao je prep. pretvarajući i ostala dobra dela u farisejstvo. lakomisleno. "Nema ničega razornijeg od mnogoslovlja i štetnijeg od neobuzdanog jezika. dovodi do ţelje da sve čini da drugi vide. novine. "Udarac biča pravi brazgotine. Jalova i laţljiva reč ne prodire duboko u dušu. Običaj da se mnogo govori. magnetofonski snimci. majstorski manipulišući i ţonglirajući frazama i pojmovima. "Kao što vrata na kupatilu koja se često otvaraju.PrijateljBozji. Prvo. kao u čamcu preplovivši kroz vazduh. pa čak i gnev. Svetootačka mudrost uči briţljivom odnosu prema svakoj reči. kada ljudi ne postupaju po ţeljama onoga koji ih poučava". Izuzetno je raširena osobina ljudi današnjeg vremena ne da budu. Evo šta piše tim povodom jeromonah Pstar (Serjogin). reč za najvaţnije lekovito sredstvo ("Noţ. Reč je u stanju da se materijalizuje (knjige.com "Rana nanesena kopljem zaceljuje. 28:20). Jefrem Sirin. površno. da dobija slova i zvuke. Filotej Snnajski. kao nezreli plod.kaţe se u Svetom Pismu (Sip. brzo ispuštaju unutrašnju toplotu napolje. makar govorio sve dobro" .savetovao je sv. vek naše ere). kada ko mnogo govori. Četvrto. "Mnogorečivi će dodijati" .pisao je sv. ne odmeravajući svaku reč. Jedan od daleko-istočnjačkih mudraca je jednom rekao da se ţivot sastoji od reči i dela. Sveti Oci su upozoravali na brzopletu ţelju da se poučavaju drugi.

i što se brţe kreće. Nil Sinajski). te zabavnih. ne slušaj ga.www. te sedim kao u tami" (atonski starac Arsenije) Egoizam je pojam veoma dubok. zato što je on veoma sposoban da čini štetu. "Egostruktura" je prirodno svojstvo neophodno radi preţivljavanja . svih mogućih političkih tema. biće. izrazito ljudski.com Borba za lakoničnost. zakoni i odluke koje niko ne čita. to manje donosi koristi (sv. Jovan Kronštatski). praznih i u suštini nepotrebnih programa. Svakome od nas je neophodna stroga samokontrola i unutarnji rad na očišćenju reči od svakojakih štetnih primesa. sama istina. jasnoću i čistotu reči kod nas još nije ni započela. 2. Otuda preduga savetovanja. opširna naklapanja neprincipijalnih demagoga. 3. delo (sv. LJudi su umorni i bukvalno iscrpljeni od hiperinformacija rečima. Reč je izraz istine. A na jeziku budi škrt. povezan s ljudskim sopstvom u njegovom hipertrofiranom ispoljavanju. Tematske misli 1. da ne bi pogubio tvoju dušu (ava Isaija).PrijateljBozji. Egoizam sadrţaj "Nosim na očima čvrst povez samoljublja i zbog toga ništa ne vidim. Ako ko izgovara beskorisne reči. Neprincipijalno brbljanje koje pustoši naše duše pretvorilo se u Rusiji u drţavnu epidemiju neviĎenih razmera.

"smatraj sebe iskreno gorim od svih ţivih bića". najsposobnpje. Ponekad je preterano zabrinut zbog svog zdravlja i bukvalno teroriše zbog najmanjih sitnica svoje najbliţe i lekare. najsrećnije. i najzad sa Samim Bogom. Ovakva oholost isključuje (ili znatno smanjuje) mogućnost da se doţive drugi: iskreni zajednički doţivljaj se zamenjuje.www. kao i odnose sa prirodom. "odreci se sebe". Čovek tada ţivi po zakonu samoljublja. Ne primećuju vas. ali je u njemu . "umri za sebe". čovek se toboţe odvraća od samoljublja. gasi se duševnost i dobrota. A zato je najgore onim slabim. nadmenosti i laţne nadmoći nad drugima. ne misleći o tome šta će ostati onima koji stoje iza njega. Uporedo s tim ove mudre preporuke zaista su neophodne radi suzbijanja duha gordosti. zloupotreba paţnje prema sebi. Kako nas bolno pogaĎa egoizam u našem svakodnevnom ţivotu! Čovek koji stoji prvi u redu zahteva od prodavca da mu proda najbolji proizvod. dovode do deformacija čitavog sistema meĎusobnih odnosa u ovom svetu. On moţe biti dobro vaspitan. neretko veštački maskiran. u najboljem slučaju. siromašnim i ubogim. nekom pozlilo. U krajnjim stepenima koncentracija egoističkog uticaja dovodi do toga da čovek kao da postaje središte vasione. Ponekad se egoizam prenosi na sopstveno dete koje (po mišljenju roditelja) mora biti obavezno najbolje od svih.PrijateljBozji. a ne ljubavi. Čovek bi padao. uključujući odnose meću ljudima. jer je prikovan za svoje "ja" kao lancima. Egoizam se ponekad sublimira (preobraţava) u stvaralaštvo. Ponekad se troše ogromni napori i sredstva. kroz samopoznanje i samovaspitanje ličnosti. vremenom postajući neretko potpuno nepodnošljiv za okolinu. Dešavali su se slučajevi kada bi prilikom prodaje neke robe za kojom vlada jagma. doţivljaj sebe kao nečeg izuzetnog. MeĎutim.com i usavršavanja. pa čak i spoljašnjim odricanjem od sebe. u neku delatnost ili politiku. U egoizmu se skriva tragedija individuuma. ali će se ipak njegov egoizam otkriti već u razgovoru suviše čestom upotrebom reči "ja" i odsustvom iskrenog interesa prema dogaĎajima koji ga se ne tiču i koji mu ne obećavaju nikakvu korist. Ponekad se saveti mudraca-asketa čine suviše strogim i teško izvodljivtm ("ţivi tako kao da te već nema na belom svetu". o učinjsnim greškama (gresima) i radi na njihovom ispravljanju. bolesnim. sve do "obogotvorenja". praćena herojskim samoioţrtvovanjem. tuĎa nevolja se ne doţivljava (i ne ţeli da se doţivljava). Baveći se njima. ako ne prah i pepeo" i drugi). Svako teţi da što povoljnije sredi svoj posao. Svetootačko učenje usmerava podviţnika ka preosmišljavanju sopstvenog "ja" u pravcu razmišljanja o svom nesavršenstvu. i u ovom slučaju pokretna snaga je pre svega egoizam prenesen i izmenjen. zaboravivši na bliţnje. a pobesnela gomila je nastavljala da gura i ljudi su jedan za drugim preskakivali preko palog čoveka u trci za materijalnim (onima koji ţive u Rusiji dobro su poznate ovakve epizode). formalnim učešćem. "ko si ti. Egoistički čovek ţeli iznad svega ličnu korist i svuda je traţi. Isto tako i snaţna čulna ljubav moţe da bude toliko egoistična da zatvara vrata pred celim svetom osim izabranog ideala. ali neizbeţno mu se vraća ponovo. guraju bez izvinjenja. nemoćnim. kako je zaveštao Hristos. najpametnije. Pa ipak.

6.www. Antonije Veliki). Maksim Ispovednik). postaje drzak" (Sir. ako od njega nema koristi za druge (ce. naš neprijatelj je u nama samima (prep. . Drskost sadrţaj "Nejahani konj biva tvrdoglav. prepušten sopstvenoj volji. 3. a sin. Glavni trud istinskog podviţnika sastoji se u uniţenju svojega "ja" (atonski starac Arsenije). a kraj je gordost (prep. Jovan Zlatoust). i steći ćeš spokoj (prep. Početak spasenja je osuda samoga sebe (prep. Tematske misli 1. 2.PrijateljBozji. 5. 30:8). 4. I u tome se sastoji razumom nedokučiva Premudrost Boţija. Početak svih strasti je samoljublje. Ne treba se bojati spoljašnjeg neprijatelja. Nikakav podvig ne moţe biti dovoljno veliki. Nil Sinajski). Ţivi tako kao da te nema na ovom svetu. Jovan Kasijan Rimljanin).com utemeljena i mogućnost preorijentisanja sebe u pravcu odricanja od svog hipertrofiranog "ja".

nego je i protivprirodna.com Danas je došlo do brkanja pojmova smelosti.www. zlopamćenja itd" (19. Ispravljanje svakog poroka moguće je samo od trenutka kada ga postajemo svesni. I tako vidimo kako se malo dete.PrijateljBozji. otkrilo mu se istinsko stanje stvari. ponaša obesno. Mladi ljudi se staraju da na sve moguće načine napumpaju mišiće da bi potvrdili time svoju nezavisnost (onako kako je oni shvataju) i da ţive kako im se prohte. trude se da ispunjavaju njihove hirove. Poštovanje prema starijem čoveku je pojava prilično retka u naše vreme. I zaista. čiji jaram su doţivela na sebi mnoga pokolenja ljudi na odreĎenim istorijskim etapama. Skromnost se smatra maltene kao fizička slabost. .pisao je drevni podviţnik iz 4. krotkost kao moralna nastranost. a stidljivost kao bolesno stanje koje treba lečiti. izuzetno preduzimljive i neosetljive ljude uslovljava i odgovarajuće vaspitanje dece. jer ţenu je Bog stvorio upravo kao pomoćnicu muškarcu (Post. Dešava se da je čovek proţiveo mnogo godina ne smatrajući svoje postupke ruţnima. Odjednom. bestidnošću i bezočnošću. bezobzirne. ava Agaton. gneva. Ţenska tuča je mnogo odvratnija od muške. Sveti Oci su se izjašnjavali protiv slobodnog obraćanja koje su nazivali drskošću. savremena pokolenja pokazuju čudovišno izopačene pojave koje su u takvim razmerama još neviĎene u istoriji razvoja čovečanstva. istina. biva uzrok svaĎa. ne reaguje na opomene. vek naše ere). a samo strah pred silom primorava na poslušnost. shvatajući slobodu bukvalno kao mogućnost da je sve dozvoljeno. preterano familijarno se obraća starijima. kao da se probudio iz grehovnog sna i iznenada se uţasnuo. nezavisnosti i slobode izraţavanja volje sa drskošću. bezobzirnošću. Praktično odsustvuje prirodna subordinacija po uzrastu. meĎutim. odlučne. Opadanje naravstvenosti zadobilo je karakter svetske epidemije koja se pobedonosno širi po svim zemljama i kontinentima. daleko češće se fizička kazna uopšte ne primenjuje. I ne vredi više danas idealizovati Domostroj ili srednjevekovne evropske običaje i pozivati na vraćanje preţivelim oblicima koji po svojoj suštini nisu bili humani prema čoveku. Posebna je priča kada se radi o ţenskoj drskosti. Ukorenjena predstava o tome da naše vreme zahteva snaţne. Za mnoge je staromodno uopšte govoriti o moralu. Svetitelj Ignatije Brjančaninov takoĎe se jasno izjašnjavao tim povodom: "Za sve je očigledno i shvatljivo da slobodno obraćanje lako i često prelazi u najveću drskost i bezočnost. A grubost od strane ţene i psovka doţivljavaju se u gnusnijem obliku negoli od muškarca. Postoji. U mnogim porodicama nepravilno vaspitanje dovodi do toga da mala deca postaju idoli u porodici. vek). iako se ne mogu opravdati ovakvi postupci bilo ko da ih čini. 2:18). i druga krajnost: preterana strogost naravi koja ponekad dolazi do apsurda i graniči se sa surovošću i fanatizmom. veka naše ere. "Majkom svih strasti" nazivao je drskost ava Dorotej (6-7. To je takoĎe svojevrsno ropstvo. nimalo se ne ustručavajući pred odraslima. progledao. Jer pokušaj da se uništi svaka razlika u ţivotu n delatnosti izmeću muškarca i ţene ne samo što je apsurdna. "Nema strasti svirepije od drskosti: ona je roditeljka svih strasti" . neposlušnost dece se ponekad spaja s neopravdannm epizodama surovosti od strane odraslih. savesti i časti. njima se svi klanjaju.

www. pre svega. Lav Tolstoj od mladosti sistematski vodio dnevnik u koji je uključivao i analizu nepristrasnih samoposmatranja. Posle uviĎanja poroka i pokajanja potrebna je čvrsta ţelja za njegovim ispravljanjem: "Stekni čvrstinu i ona će udaljiti od tebe slobodu u ophoĎenju prema bliţnjima. naravno. kao što su "Rat i mir". činiti nešto smelo.) Da bismo se izbavili od drskosti. prirodi. zla i nasilja. ali nije mogao da se izbavi od glavnih: gordosti i taštine. Upravo tako i teţe da ţive Hrišćani koji su na najviši stepen uzdigli čin ispitivanja svoje savesti koja odraţava u sebi sve strane čovekovog ţivota. stvorio je u suštini antihrišćansko učenje. (Iako ih je mučno bio svestan..com Ovakvo osvešćivanje često i dovodi do pokajanja i ţelje da se započne drugačiji ţivot. uzrok svih zala u čoveku" (Varsonofije Veliki i Jovan. Imam u vidu. njegov učenik. a istovremeno je. "Bez najvećeg nadzora nad sobom nemoguće je uspeti ni u jednoj vrlini" . Sve to čini drskost. "Ana Karenjina" i neka druga. govori svetovno. da bude bliţi prostom narodu. ponaša se smešno i podstiče druge na nepristojni smeh.. mnogo je radio na svojim nedostacima. pruţi ruku na nekog koji se smeje. istinu. Varsonofije i Jovan. neophodno je postići i teţiti stanjima koja su suprotna grehovnim. lišen poroka i svake gnusobe. Zato nema ničeg štetnijeg od drskosti. boriti se protiv laţi. Ignatije Brjančaninov. Skupa s tim latio se da ispravlja Sveto Pismo. ostao moţda nesvesno pravoslavan. Od drskosti neki upada u praznoslovlje. U ruskom jeziku postoji još jedna reč koja je slična ovoj po zvuku. U prvom redu radi se o smirenju i krotkosti kao temeljima hrišćanske naravstvenosti i koji vode napretku u vrlinama i iskorenjivanju unutarnjih nesavršenstava." Prep. u svojim najboljim delima. Tako su Apostoli smelo blagovestili Reč Boţiju. 6. poroka i nedostataka. Isto tako smelo treba braniti pravdu. U suštini. Drskost je i to. znači činiti odlučno. Uporedo s tim. ovakav unutarnji rad je izuzetno sloţen i dugotrajan i retko uspeva van Hrista. na primer. gurne ga. sluţi Otadţbini. zato što ona i jeste majka svih strasti. itd. njegov učenik . ali koja ima sasvim drugačiji smisao: "smelost"[1]. ali i pravedno. bestidno posmatra koga. otme mu nešto iz ruke.pisao je sv. trudio se da pojednostavi sebe. vek naše ere).PrijateljBozji. kada neko dodirne drugoga bez potrebe. putujući po različitim zemljama. Tako je. da misionarski poučava čovečanstvo kako treba da ţivi. Samo nepristrasan i briţljiv nadzor (bez samoopravdanja) i uslovljava postepeno izbavljenje od neţeljenih navika. knjiţevna remek-dela. Ava Dorotej o drskosti "Drskost biva raznolika: moţe se biti drzak i rečju i pokretom i pogledom.

Mnogo misli koje razobličavaju lukavstvo sadrţe knjige Starog Zaveta. Lukav čovek se prepoznaje po očima. derznovenie .www. Lukavstvo nastaje od laţi. 1:4). zbog slabosti i nemoći onoga radi koga se izgovara. "Odbaci od sebe laţljivost usta. I u smehu ne treba davati sebi slobodu. "U lukavu dušu neće ući premudrost" (Prem. i ovo drugo nije sasvim korisno. zato što je njihovo lukavstvo duboko prikriveno maskom prijateljstva" . 19:20).. što svedoči o drevnim tradicijama naravstvenog neprihvatanja ovog poroka. ono je neiskreno. . (Na primer. podmuklošću.. a otac laţi. 8:44). stisku ruke. "Svim silama se trudi da ne izgovoriš ustima jedno. već obuzdavati pomisli da bismo na najbolji način izbegli taj smeh". ali i ona je samo delimično opravdana. prev. koliko god se ona spolja nevinom činila.com "Postoje dve vrste slobodnog ophoĎenja: jedno potiče od bestidnosti i koren je svih zala.PrijateljBozji. jeste sam Ďavo (Jn. "Od takvih ljudi nije lako ukloniti se i spasti se od štete koju nanose. pritvorno. Postoji pojam "sveta laţ". izrazu lica.uči sv. Laţ je tuĎa istini. "Lukavo srce je koren i izvor greha" . imajući drugo u srcu". kako tvrdi Sveto Pismo. a drugo potiče od veselosti. i lukavstvo jezika udalji od sebe" (Prič 4:24). pokretima. NAPOMENE: 1. Lukavstvo sadrţaj "Postoji lukavstvo.prim. Simeon Novi Bogoslov. "ne uspostavljaj prijateljstvo s lukavim čovekom" . lekar govori beznadeţno bolesnom čoveku da će se njegovo stanje popraviti.smelost . Ignatije Brjančaninov.) Lukavstvo je povezano sa prepredenošću. uostalom. Vasilije Veliki. i to je gnusoba'' (Sir.izobličava sv.kaţe se u Otačniku koji je sastavio sv. licemerno.

ţudnje za priznanjem i sopstvenom korišću. svetlom. "Kao što su od gorkog korena i grane.pisao je sv. a ponekad i vremena (ep. Lukavstvo je laţ koju teško ljudi odmah prepoznaju. Vodite unutarnju borbu čak i sa najmanjim projavama laţi. Jovan Šahovskoj). i lišće. "Ponudi mito tome i tome. "Lukave pomisli odvajaju čoveka od Boga" . što se odraţava i u izrazu njegovog lica. "Naći sebi ljubavnika. Ali često i sopstveni unutarnji lukavi glas našaptava: "Uzmi. a da bi se doprlo do tla. i pogled.com Danas su nad dobro poznate lukave reči o Rusiji i blagostanju naroda. Misliti jedno. misli njegove su uvek nevesele (sv. 3. Jovan Zlatoust). A ponekad čovek. bez kombinatorike i proračunatosti. i izgled. oseća lukave pomisli gordosti. treba utrošiti mnogo snage i energije. reči onih koji se. praveći sebi karijeru. prikrivaju lepim i patriotskim frazama. Nil Sinajski. u mirnom.PrijateljBozji. Jovan Zlatoust. a raditi treće jeste deviza političara i spletkaša. iskrenom pogledu. Neophodno je odgajati u sebi čiste misli. ne samo u velikom. govoriti drugo. i radnje lukavi" . Ono se naziva lukavstvom zato što stvara muku i iscrpljenost onome koji mu se predao (sv. u otvorenom. ili. i cvetovi. Zavist sadrţaj "Traži sebi korist. pa sve danas tako ţive". ţeleći da čini dobro. Duša takvog čoveka (lukavog) uvek je ispunjena tugom. iskrenom glasu i pravednosti postupaka. Iskorenimo u sebi lukavstvo! Tematske misli 1.www. Lukavstvo se i sastoji u tome što nema jasni temelj. čak i u najmanjoj reči ili duhovitosti teţite da izbegavate neistinu. niko te neće videti". čist i slobodan od laţi. i poslovi će ti krenuti' i sl. . a drugome ne želi propast". misli koje neposredno idu iz srca. 2. kada učini nešto zaista od čistog srca i bez koristoljublja.napominje sv. i plodovi gorki. na kojem stoji taj temelj. uopšte ga ne čini. Jovan Zlatoust). tako su i u lukavog čoveka i hod. dok je duhovni čovek celovit. nego i u malom.

sluţe tome da se ne dozvoli stvaranje pakla na zemlji. Primena fizičke sile i nasilna izolacija društva od prestupnih elemenata . To ne znači da ne treba da se borimo protiv nepoštenja. Vasilije Velikp. a ne naši." Ima mnogo poučnih reči koje upozoravaju na ovaj strašni porok i sadrţe se u delima Svetih Otaca: "Kao što rĎa razjeda gvoţĎe. samo da bliţnjemu bude još gore. njihov glavni izvor je zavist. ali on postoji i nije na nama da sudimo o njegovoj pravednosti. I tada. godine ." (ruske narodne poslovice) Malo je onih koji nisu upoznati sa tuţnom biblijskom pričom koja pripoveda o bratoubistvu zbog zavisti. drugi (koji čeznu za vlašću) raspaljuju njenu (gomile) zavist. te se zato ljudi i ne brinu da se izbave od nje". još je u 4. kao odgovor na ovaj uslov. sv. podlost.pisao je sjajni ruski filosof Ivan Iljin . "Haše vreme je donelo ljudima stradanja. od zavisti prema svakome ko uţiva" pisao je Ivan Bunjin još 1924. malo jede. začu se zapanjujuća molba: "O. A drugi vaseljenski učitelj Crkve. i jedni (oni koji čeznu za kupcima) zaslepljuju je bleskom svetskog trţišta. "Gomila koja stalno brojčano raste i sve više podiţe glavu.com "Od tuĎe nevolje nećeš biti sit. ne moţe da se skrasi. tako i zavist razjeda dušu u kojoj ţivi" . stradanja neviĎena u istoriji . Osim toga.jesu krajnje mere koje. sv. Jovan Zlatoust. po rečima Semjona Fraika. intrigu i zao postupak)? Zavidljiv čovek potpuno realno strada. Boţiji promisao je nedokučiv za smrtnika. Pada mi na pamet jedna stara priča u kojoj čarobnjak obećava da će ispuniti svaku ţelju nekakvom čoveku samo pod uslovom da susedu tog čoveka bude dato dvostruko više. iz sopstvene naravstvenosti.ističe jedan od stubova svetootačke mudrosti. često loše spava. ali neka to budu problemi tog čoveka. osim u propovedi posle hrišćanskih bogosluţenja. kada je čovek spreman da svesno sebe osakati. Ta doista Ďavolska parola o sveopštoj jednakosti izazvala je zavist u vapijućem obliku revolucionarnog razbojništva. Čoveku ponekad biva krivo. iskopaj mi jedno oko!" Izvrstan primer opsednutosti zavišću. itd. prevara. Jer svako će u svoje vreme morati da poloţi račun za sebe. lopovluka i drugih poroka. Ali ta borba u prvom redu treba da potiče iz sopstvenog ličnog primera. izgara od strasti prema uţivanjima. tamo je n mrţnja i svi neophodni unutrašnji uslovi za svesnu zlonamernost. veku naše ere s gorčinom govorio: "Sada se zavist ne smatra ni porokom. kada se neko nepravedno bogati i stiče bogatstvo na nepošten način ili je nezasluţeno uzdignut. gde čujemo razobličujuće reči protiv ove duhovne bolesti? Da li se ozbiljno zamislimo nad time šta je stvarno zavist strašno zlo i najozbiljnija bolest duše (jer gde je zavist. Starozavetna tema o Kainu i Avelju nosi kroz sva vremena poučnu reč o tom strašnom poroku. a ne da počinje odmah pobunom i fizičkim pogromima. LJudi se na zemlji ne raĎaju jednaki i ne mogu bitn u svemu jednaki. recimo otvoreno. Zavist je umnogome uslovljena nedovoljnom verom u Najviši Sud. A u naše vreme.PrijateljBozji.www. . ništa mu ne odgovara.

kao prema izraslini koja parazitira u vama. Ako vas pak gloĎe skriveni crv nezadovoljstva i muči vas neko pritajeno osećanje. ni u velikom. čak i neprijatelj. Zavist je ţalost zbog sreće bliţnjega (sv. Jovan Zlatoust). Ako se iskreno radujete za svakoga kome je nešto pošlo za rukom ili ga je zadesila sreća. svojom dušom. otvoreno priznajte sebi to. već se odnosite prema njoj (prema zavisti) kao prema stranom telu. 2. Dimitrije Rostovski).www. "Ţurite da činite dobro!" . 4. Zavidljivac škodi samome sebi pre negoli onome kome zavidi (ce. Svetootačka mudrost vidi kriterije osloboĎenja od zavisti u radosti kada primimo vest da je neko nešto stekao. Vasilije Veliki). zavidiš čoveku (sv. i obogatio sam se. A zajedno sa odlaskom zavisti pojaviće se osećanja duševne lakoće. a nipošto drugom demonu. Zavist je poput moljca koji jede onu odeću u kojoj se raĎa (cv.voleo je da govori poznati ruski doktor F. Gaaz. stekao je s njom i Ďavola (cv. i ništa mi ne treba: . 5. Ko je stekao zavist. ali ne poistovećujte zavist sa svojim unutarnjim "Ja".PrijateljBozji. Avgustin). Jovan Zlatoust). Siromaštvo i bogatstvo sadrţaj "Ti govoriš: bogat sam. 3. Tematske misli 1. Demon zavidi ljudima. ni u malom. bez vaše pomoći. Ne pothranjujte zavist svesno i ona neće moći da preţivi samostalno.com Trudite se da nikome i ni zbog čega ne zavidite. 6. spokojstva i mira. ma ko to bio. čoveče. a u dobrom srcu nema mesta za zavist. Isak Curin). znači da je sve u redu. Zavist je kći gordosti: umrtvi majku i njena ćerka će poginuti (bl. a ti.

bednih i poniţenih. već trpi oskudicu). 16) tim bogatstvom koje pripada Tvorcu. jer je. Ima značaja i prividno poniţavajući karakter njihovog poloţaja u poreĎenju sa srećnijim susedima. Bogatstvo moţe biti prokletstvo za čoveka. Da li je siromaštvo uVek dobro. 6:26) ne znači osudu postojanja takvih ljudi. čovek nema mogućnosti da se pokloni svetim mestima. specijalno posvećenom ovoj temi. i jadan. izdaje. piše o tome sledeće: "Siromaštvo koje ţivi od zavisti. Bez istinskog duhovnog podviţništva-prizvanja siromaštvo je čak najčešće poniţavajuća posledica suštinskog ograničavanja spoljašnje. odeći. Ne. milosrĎa. nije takvim bogatašima teško. a duhovnost kao mudrovanje čudaka koji sebi nisu našli mesto u društvenom ţivotu. jer odsustvo sredstava moţe biti prepreka za izraţavanje dobrih i duhovnih čovekovih pobuda: na primer. prema zapadnim merilima je prosto prosjak.PrijateljBozji. Prosečno imućni ruski graĎanin. "Bogatstvo moţe biti blagosloveni dar Boţiji. 3:17). koliko ţivota je pogubljeno zbog srebroljublja. ustvari. da da prilog za izgradnju hrama. ne trpe. tako i siromašnih ljudi. Nedokučivi su putevi Gospodnji. Ova preljuba duše podstiče i povlači za sobom nezasito raspaljivanje drugih poročnih sklonosti.veoma je relativna po svojoj suštini. a i unutrašnje slobode (na primer. LJudi Boţiji po pravilu se opisuju kao besrebrenici. kao što su: laţ. MeĎu Hrišćanima je uvek bilo i ima. ocena koja se tiče bogatstva i siromaštva n u smislu količine i u smislu kakvote . odiše ubistvom. Samo po sebi bogatstvo nije zlo. po zemaljskom shvatanju. Neki koji danas smatraju sebe siromasima. već radost. a bogatstvo loše? Isti vladika Jovan Šahovskoj u svom poglavlju. stanovanju. nikakvu oskudicu u hrani. a ponekad čak i da da milostinju. taština. i sam siromah. koliko spletaka. EvanĎelska osuda bogatih (Lk. u pitanjima prevoza. svakako da ne moţe biti ubrojan u one bogataše o kojima je Spasitelj rekao: "Teško njima". Setimo se koliko je teških zločina izvršeno zbog novca. knezova. već samo imaju materijalne teškoće. i siromašan. Lk. i pravedno ga poseduje. a takoĎe osećaju nezadovoljstvo zbog svojih drugih nezadovoljenih potreba (neretko preteranih). I siromaštvo takoĎe. samo što ne prosi. To je u korenu netačno. nije blagosloveno evanĎelsko siromaštvo. kleveta. ali licemerno siromaštvo bez istinskog duhovnog siromaštva moţe biti isto tako pogubno. vojskovoĎa. Zato su po . već samo duhovnog porobljavanja ljudske duše koja je vodi strasnoj pomami i gubitku istinskih vrednosti. Po svojoj prirodi ljudska duša je sklona izopačenoj ljubavi (idolopoklonstvu) prema predmetima prolaznim i materijalnim. osvete i nesreće skriva u sebi bogatstvo. Isto tako i smireni vlasnik bogatstva koji sebe smatra samo onim koji upravlja (v. i slep" (Otkr.www. iako se meĎu poštovanim Svetima sreću i imena uglednih velikaša. gordost i druge. pa ipak u svojoj zemlji on se takvim ne smatra. kako bogatih. i to radost večna". zavisti. I siromaštvo takoĎe" pisao je arhiepiskop SanFranciški Jovan (Šahovskoj).com a ne znaš da si nesrećan. kao i iz drugih razloga. dobrovoljnih priloga. Hrišćanstvo mnogi shvataju kao religiju siromašnih. To je uţasno siromaštvo. kao i dobrovoljno sakaćenje ili bolest. koji tvori milosrĎe tim putem. podlosti. ali često biva izvor mnogih nesreća. na primer. u suštini. I zaista.

Na tom planu ne sme da preovlaĎuje egoističko koristoljubivo sopstveništvo. 18:22) ima duhovniji smisao i konkretnu usmerenost. 13:11). na primer .to su uvek samo sredstva. potpuno normalne pojave zemaljskog ţivota. Pa ipak.rastrojstvo". jer istinski je bogat samo onaj koji je zadovoljan i ume da se raduje onome što ima. a večni je siromah onaj koji pati od neprestane ţudnje za bogaćenjem. spoj materijalnog napretka s nesticanjem. Sem. 13:5). U Svetom Pismu se neretko nedvosmisleno ukazuje na to da je bogatstvo Boţija nagrada za marljivost i pravednost (uporedite: "U domu pravednika je obilje blaga. Osim toga. davale su se velike nagrade u vidu neizmernih bogatstava i procvata (setimo se procvata Vizantije ili Rusije). Prema tome. Samo krajnji oblici asketike i religioznog fanatizma (računajući tu i politički. U EvanĎelju nema pomena o tome da je Hristos pozivao sve bogataše da razdaju svoja imanja i poĎu za NJim (meĎu NJegovim učenicima bilo je takoĎe i bogatih i uglednih ljudi).com sebi bogatstvo i blagostanje. "Neki postaje bogat zbog razboritosti i štedljivosti svoje. tj. već i bliţnjima. EvanĎelski Spasiteljev poziv mladiću da proda svoje imanje i poĎe za NJim (Lk. i to je deo njegove nagrade" (Sir. I obrnuto. mnogo je vaţnije duhovno nesticanje (up. teško je istinski oceniti. kao i zadovoljstvo hlebom nasušnim. Neophodno je takoĎe osećati odgovornost za pravično i pravedno korišćenje tog dara. kako je pisao ep. stečeno pravednim radom. Ova tema je specijalno pokrenuta zbog krajnosti u koje dospevaju neki ljudi prilikom tumačenja principijalnog pitanja o spojivosti materijalnih dobara s duhovnim ţivotom i verom u Hrista. a ne svetovno siromaštvo. Onaj koji obogotvorava novac. sredstvo. pa čak i siromaštvom moguće je. "Dobro je bogatstvo u kojem nema greha" kaţe Biblija (Sir. Narodima i zemljama koje su poštovale zapovesti Boţije. o čemu svedoče i istorijski primeri. jer taj mladić je bio ne samo bogat. I još tim povodom: "Bogatstvo se zbog sujetnosti troši. 13:30).www. "blaţeni siromašni duhom"). a u domu bezboţnoga . iako je i teţio pravednom bogougodnom ţivotu. čak i prema zemaljskom (to jest. umnoţava ga" (Sir. a onaj koji sabira trudom. Tematske misli . A. Sir. dobra koja pruţa bogatstvo i poštovati ih kao dar Boţiji (poštovati s trepetnom zahvalnošću. propadala su i rušila su se carstva zbog otpadništva i naravstvenog (moralnog) raspadanja koje se na starom jeziku karakteriše kao "umnoţavanje bezakonja". naročito pod uslovom pravilnog unutarnjeg (duševnog) odnosa prema njima. duševnom dareţljivošću. ne doţivevši siromaštvo. a ne sebično drhtati za nagomilano bogatstvo!). u izvesnom stepenu opsednut bogatstvom. Dakle. već osećanje evanĎelskog upravnika ili pravednog čuvara vrednosti na korist ne samo sebi. neduhovnom) shvatanju.komunisti) mogu pozivati na sveopšte dobrovolšo siromaštvo ili uravnilovku. Osim toga. Tjan-Šanski: "Novac . bez dostizanja odgovarajućih duhovnih stanja. 11:16). a ne vrednost i cilj.PrijateljBozji. poriče stvarne vrednosti". Neretko dar bogatstva nadoknaĎuje ljudima uskraćenost mnogim drugim darovima. od svega je najvaţnije duhovno bogatstvo i njegovo umnoţavanje. nego i duhovno porobljen.

odbacivanje mučenja. već kada izbavlja bliţnje od siromaštva. 7. da ne bismo izgubili iz vida svoje prijatelje. kada ono ne poseduje one koji ga imaju. I bogatstvo je dobro.. Siromašan je onaj ko ne moţe da podnosi siromaštvo. 2. 9. ţivot nepomućen i spokojan. koren smirenoumlja. 6. tiho pristanište. nepomirljivi čovekoubica. Ako bogatstvo dospe u ruke glupaka. A novac postoji ne radi toga da bismo ga čuvali. a ako dospe u ruke razvratnika. neprijatelj nepomirljivi. čisto zadovoljstvo. 8. već radi toga da ga koristimo na dobro. Ako imamo bogatstvo.www. daleka od opasnosti radost. čini ga još razvratnijim. protivnik neumoljivi koji nikada ne obustavlja svoje neprijateljstvo prema onima koji ga poseduju. sreća neoboriva. . 3. upotrebljavaćemo ga onako kako treba. Ako je on čestit i bogat.. ali onda. 13. neukrotiva zver. Avraam je vladao bogatstvom na korist svih namernika i svih potrebitih. podvodni kamen koga neprestano zapljuskuju valovi. Ono (siromaštvo) je bezopasno pribeţište. 11. teški tiranin. to ga više ţeli.Nije bogatstvo zlo. stena strma sa svih strana. majka mudroljublja. more uzburkano bezbrojnim vetrovima. 12. 4. ono ga čini još glupljim.com (Sveti Jovan Zlatoust o bogatstvu i siromaštvu) 1. to je pravedno.PrijateljBozji. Bogatstvo je nezahvalni begunac. 10. Mi moramo da čuvamo imovinu tako kao da nam je ona tuĎa. uzda nadmenosti. 5. Preziraćemo novac. Podmitljivost sadrţaj . već niskost duše koja pretvara bogatstvo u siromaštvo. Što je većim bogatstvom ko okruţen. vlastelin svirepiji od svakog varvarina. svagdašnje spokojstvo.

Jednom rečju.pisao je ruski filosof Ivan Iljin . Jedna danas tako raširena vrsta podmitljivosti. 6:10). "Lihvarstvo je strast krajnje izopačenih ljudi kod kojih se krije u srcu bezboţnost" . ljudska tela. svako političko i novinarsko 'napredovanje'.tako da mi vladamo njime. Judina podmitljivost ušla je u istoriju svih vremena i epoha kao simvol najveće duhovne katastrofe koja je dovela do zločina pred celim čovečanstvom. u stara vremena u Rusiji se nazivala lihvarstvom. Ovaj porok u društvu se duboko prezirao. ne očekuj mira" (sv. pa čak i delovi leša (transplantanti).. o čemu svedoči izuzetno mali broj sudskih postupaka tim povodom u predrevolucionarnoj Rusiji. Podmitljivost često izazivaju ljudi koji su navikli da ţive po zakonima potkupljivanja i podmićivanja. Starozavetni prorok Jelisej odbio je da uzme novac ponuĎen za lečenje.PrijateljBozji.pisao je ruski svetitelj Tihon Zadonski koji se i sam odlikovao nesticanjem. Teofan Zatvornik). Istiniti podviţnici svetosti i blagočašća nisu se prodavali ni za kakva blaga. U Svetom Pismu se kaţe da lihvari neće naslediti Carstvo Boţije (1 Kor. Uzroke podmitljivosti treba traţiti u nekolikim porocima: laţljivosti. taštini i gordosti. a ne on nama" pisao je jedan od vaseljsnskih učitelja Crkve. gubitak savesnosti. pa čak ni u činovničkoj sredini nije bio naročito široko rasprostranjen. "Novcem treba vladati kao što dolikuje gospodi .) . diplomati i političari svih nivoa. Jovan Zlatoust.www. a njegov sluga Gijezije koji je tajno uzeo srebro bio je kaţnjen time što je oboleo od gube (4 Car. bez obzira na ličnost koja je uhvaćena u mahinacijama i nečasnoj igri. počast. (Setimo se burnih procesa u SAD. srebroljublju. Kod nas se danas prodaju sudije i profesori. Italiji ili Nemačkoj. nego i lični uspeh. A da se i ne govori o višemilionskoj armiji činovnika koja kao i pre ţivi uglavnom od miga.com "Kod staraca je pisano: sve dok postoji želja za davanjem i uzimanjem.. od najviših do najniţih slojeva .. dajući mu mogućnost da 'figurira'. rastače i razvraća uopšte nije samo zlato i "devize". poboţnosti i poštenja. jesu poluozakonjena laţljivost u drţavnim razmerama. kao što je potkupljivost. već su naprotiv. da se uznosi i uţiva". gde su na optuţeničku klupu dospevali čak i članovi vlade. egoizmu. vlast i zakulisni uticaj. prezirali svaku korist i bogatstvo. sve ono što izdiţe čoveka iznad gomile.. ono što privlači. "Povoljni" uslovi za sve to. Na Zapadu se ovakve pojave nazivaju korupcijom i odnos prema njima je veoma strog. 5:2027). lična karijera. naročito ono stečeno nepravednim putem. zloupotreba i svih mogućih poklona. sv. "Ţudnja za ličnom dobiti krije se u svim narodima. bolest podmitljivosti se širi po svetu kao prava epidemija. smešno niske zarade drţavnih činovnika. umetnici i lekari.

itd. on ni pod kakvim uslovima neće raditi mimo drţavnih zakona za mito. Istinski graĎanin ni za kakva bogatstva sveta neće početi da špijunira u korist susedne drţave. upravo u njihovom stanju otpora potkupljivosti. 5:4). hiljadu puta su u pravu oni koji više vole oskudan ţivot i ćutljivu usamljenost. on neće podrivati monetarni sistem svoje zemlje spekulacijama. 2. kada "ovaj svet" ţivi po svojim podlim p koristoljubivim zakonima. Pa ipak.com MeĎutim. . NJima pripada budućnost. 3. od neposredne neumešanosti u realni postupak daleko je vaţnija duševna sklonost koja isključuje nepoštenu i laţnu pogodbu. hiljadu puta su u pravu oni koji se. nego dvoličnost i podmitljivost. bez obzira na modu vremena ("svi sada tako ţive") i laţne pretpostavke trude da svoj ţivot usklade sa savešću i ţive po evanĎelskim zapovestima. negoli da obećavaš i da ne ispuniš" (Prop. postaje otpadnik. i kao da počinje da "ispada" iz sveta. O našoj netačnosti sadrţaj "Bolje ti je da ne obećavaš.PrijateljBozji. jer u njima. Tematske misli (Ivan Iljnn o podmitljivosti) 1. ţivi i sprema se buduća Rusija. U pravu su. Pridrţavajući se principa pravednosti. Radi tih ljudi se moţda i odrţava u ţivotu čovečanstvo na zemlji. čovek se brzo u očima svoje okoline pretvara u belu vranu. Ali kako je to teško vaspitati u sebi. on se neće bogatiti uvozom koji je štetan za njegovu drţavu.www. Savremeni čovek je prestao da veruje u Boga i upravo zato tako rado i lako prodaje svoju dušu Ďavolu.

laţna politika. tačan gospodar svojih reči i obećanja. nadahnjivač i vešti dirigent. i svaka slava čovečija kao cvet travni: osuši se trava i cvet njen otpade" (1 Pt. lenost ili zaboravnost. tu je već laţna umetnost. "Da li sam na vreme ispunio obeća nje?". Deca se vaspitavaju da budu laţljiva. "Da li sam tačno odrţao svoju reč?". "Nisam li prevario koga?". Petra. laţna zemlja.com Svetootačko učenje ne posmatra u konkretnosti pitanje o tačnosti u socijalnom aspektu. 5:16). tvarnog po svojoj prirodi.. "Veran u malom i u velikom će biti veran".www. kao trava. on je njen otac." (Ef. brzo protiče naš zemaljski vek "jer je svako telo kao trava. pogaĎa sve dublje i bezizlaznije. Ružne reči (skvrnoslovlje) sadrţaj "Nikakva rĎava reč da ne izlazi iz usta vaših.kaţe Sveto Pismo (Lk. Još je ap. LJudi laţu na svakom koraku: jedni druge i sebe same. i najzad. Laţ nas kao kuga.PrijateljBozji. označen je prilično jasno. Biti veran u malome. "Koji je vera i u najmanjem n u mnogom je veran" . kao što je poznato. Već su došli i do vere. Neprestano i svakodnevno polaganje računa pred svojom savešću treba da uključuje n pitanja ovakvog tipa: "Nisam li podvalio kome?". Čovekova netačnost pokazuje ne samo nemarnost. po rečima ap. a svaka laţ. laţna kultura. I samo istina vodi večnosti u svojoj prvosazdanoj čistoti. . "Zadrţavam li tuĎe?" i druga. 1:24). U Rusiji je netačno praktično sve: jezik. to znači biti tačan u vremenu. nerad i lenost. reči se pretvaraju u laţna dela. nego samo dobra. Laţne misli stvaraju laţne reči. informacije.. raspustan ţivot. Netačnost i nemarnost prema vremenu podstiču isprazno traćenje vremena. neodgovornost i vapijuće gaţenje istine. obećanja političara. već je prava pravcata laţ. 4:29). Šta da se radi? Kako se izbaviti od sramne laţi i netačnosti u svemu? Treba početn od sebe. i eto. besposličenje. Svetinja nad svetinjama u strašnoj je opasnosti od nasrtaja laţi. ali duhovni značaj vremenskog faktora. "Kasnim li bez razloga?". porodica. A sam čovek je. od Ďavola je. govoreći da su "dani zli" (Ef. Pavle pozivao da se ceni vreme. saobraćaj. kao tumor. sam društveni ţivot. 16:10).

pijanica. obraćali su paţnju na svaku misao. Sveti Oci su se sa neobičnom briţljivošću i strahopoštovanjem odnosili prema svakoj reči. gde se mala deca kreću u atmosferi otrovne psovke i sama psuju. njegova unutarnja organizacija i kultura. Psovka je sramna mrlja zaudaranja i smrada koja je prodrla duboko u dušu ruskog naroda s neobičnom jačinom i snagom. oni koji su time hulili majku koja simvoliše sam ţivot. što je i bilo prihvaćeno n ukorenjeno. pravdi.com U Svetom Pismu se kaţe da "će za svaku praznu reč koju kaţu ljudi". izgovaraju prljavštinu glumci sa scene. Danas se rugaju reči visokotiraţne bestidne zle i gnusne knjige. nedostaje samo ukaz predsednika o zvaničnom knjiţevnom ozakonjenju psovke i obučavanju psovanju počev od obdaništa. U svetootačkom učenju postoje stavovi da svaka isprazna i gnevljiva reč donosi štetu kako duši onoga koji govori. prostitutki. iz strašnih vremena mongolsko-tatarske najezde. Srce se steţe kada čovek vidi porodice. 12:36). Kao senka. . trudeći se da ne ispuste i ne ostave bez paţnje nikakvu nečisgotu u psihičkoj sferi. štaviše. a otac zla. surovost. a ekrani su preplavljeni cinizmom i prostačkom psovkom. Ono potiče od sveta zla. Po svoj prilici. stopljeno u jedno sa likovima i suštinama zločinaca. to su odgovarajuće vibracije duše koje izlivaju gnusobu u etarski prostor. i druge duhovne zakone. ljubavi i Samome Bogu. mislim da danas veoma blago postupaju pastiri pravoslavne Crkve koji praktično ne pribegavaju odreĎivanju epitimija i dopuštaju da se pričešćuju oni koji se duboko nisu pokajali zbog sagrešenja skvrnoslovlja. jeste Ďavo. čine teški greh. uporedo sa skvrnoslovljem idu razvrat. udaljavajući ih od Boga-Reči. Psovka nisu samo reči. kako smatraju Hrišćani. Skvrnoslovlje je neposredno povezano sa svetom zla i nije slučajno to što je ono prirodno. čak i kada nisu svesna smisla onoga što govore. kada je skvrnavljenje svega svetoga i razvraćanje majčice Rusije bilo praćeno posebnim paganski ruganjem sa odgovarajućim smisaonim izrazima. reketaša i ostalih asocijalnih elemenata. Psovka je čovekov način ţivota. dati odgovor. U današnje vreme bujica skvrnoslovlja neizmerno se umnoţila i postala je nešto poput uobičajene pojave. pa čak i organski.www. tako i onima koji ga slušaju. kao i mnogo toga iz tatarskog leksikona. Najgrozniji sastavni deo ruskog skvrnoslovlja jeste psovka koja vuče korene iz pradavne prošlosti. I uvek bezverje. narkomana. "jer ćeš zbog svojih reči biti opravdan i zbog svojih reči biti osuĎen" (Mt. to je izazov dobru. prostaštvo i cinizam. Oni koji koriste psovku narušavaju zapovesti Boţije (peta zapovest). Skvrnoslovlje nisu samo prljave reči. Ukloniti tu mrlju nije uspelo nijednoj vlasti tokom cele naše istorije.PrijateljBozji.

Čak i deca raspravljaju o nedostacima vlade. Mnogi od onih koji su . nego i sa elementarnim vaspitanjem i kulturom. mora biti pravedna. Ovakve primere nalazimo u Svetom Pismu. mira.www. 15:18-20). Neumorno kritikuju postojeće stanje stvari političari svih boja. izlazi sve ono gnusno što skvrnavi čoveka (Mt. Vide trn u tuĎem oku. Lavina kritike protiv sadašnjih političkih voĎa obrušuje se sa tribina u periodu predizbornih kampanja. i zbog svojih reči osuĎen!" Kritika i kritizerstvo sadrţaj Kritika je pravedno izobličavanje nedostataka s dobrim ciljem. Mnogi danas smatraju sebe istinom u krajnjoj instanci. guba duše. Kritikovati znači preuzimati na sebe veliku odgovornost za pravednost svojih reči i za korisnost i neophodnost izobličavanja. praznoslovlje i političko blebetanje? Od čistote misli i reči mora početi svako istinsko ozdravljenje svake čovečije duše. upravlja i odreĎuje naš ţivot. Utisak je da bukvalno svi znaju sve. to je bezumlje. odraţavajući samu istinu. samovoljno sebi dodeljujući misiju sudije i tuţioca. Prava kritika mora biti konstruktivna. lojalna. izbor sopstvene sudbine poput biblijskog Sodoma i Gomore.com Psovka je lagano samoubistvo naše nacije. neobrazovanost (čak i ako ljudi imaju diplome nekolikih fakulteta ili titule akademika svakojakih nauka). ali istovremeno nepomirljivo-bespoštedna prema zlu. ići (poticati) od istine. po rečima Spasitelja. zaudaranje i smrad u srcu. kada ovako cveta skvrnoslovlje. odsustvo samokritike. Kada će ljudi najzad shvatiti da Reč. kako je trebalo i kako nije trebalo da se radi u opštedrţavnim (pa čak i svetskim) razmerama. jer iz srca.PrijateljBozji. velikodušna. mora polaziti od čistog ljubećeg srca. gde istinu saopštavaju Proroci. Skvrnoslovlje je preljuba sa razvratom. Skvrnoslovlje je neprosvećenost. dobra i ljubavi na zemlji. ne primećujući brvno u oku svom. Kritika nije pakosno izrugivanje nad slabošću ili svesno poniţenje bliţnjega. "jer ćeš zbog svojih reči biti opravdan. isto kao i delo. štaviše i same uţasno psuju. Kakvo moţe biti ozdravljenje i poboljšanje našeg ţivota. Apostoli i Sam Spasitelj. bogohuljenje. U današnje vreme u Rusiji svi kritikuju sve. i da mora biti oruĎe istine. kakvi su onda to straţari poretka? Ili je poredak samo to kada te ne ubijaju? Psovka je nespojiva ne samo sa svetošću. Ako policijske patrole spokojno prolaze pored psovača. to je prijava na dobrovoljno istrebljenje.

slobodom koja daje mogućnost da se otvoreno izrazi. Nijednom ruskom svetitelju nije mogla pasti na pamet pomisao da napusti Rusiju zbog novca ili lagodnog ţivota u tuĎini. imućniju i preduzimljiviju. ţučna . da pogaĎa u ţivac. Carstvo ovoga sveta nastavlja da odbacuje Boga i da Ga raspinje. Onaj koje kritikuje mora jasno da zamišlja realnu perspektivu. Spasiteljeva evanĎelska izobličavanja nisu ostavila nikakve šanse na opravdanje poročnim ljudima onih vremena. Ali iza svega toga skriva se velika opasnost izmetanja slobode u haos. egoističan. Pa ipak. zamršeno i unakaţeno beznaravstvenošću i porocima. "sva jalova". ako se ignorišu duhovne tradicije. ogrezli u korupciju i slično. dostigavši ţeljeni cilj. ako se kultiviše mnogoslovlje i praznoslovlje u opštedrţavnim razmerama. talenata. svaki vek je imao svoje proroke i apostole istine. Ovakva vrsta kritike: zlobna. Puškina: "Kunem vam se svojom čašću da ni za šta na svetu ne bih pristao da promenim Otadţbinu. zajedljiva. I umesto ţeljenog preporoda imamo sporo. oseća i postupa u skladu sa sopstvenim ubeĎenjima. doušnička i kreštava. ako odsustvuje jedinstveni veliki cilj. njen narod i svoje pretke. a danas hiljade tzv. Demokratija se obično tesno povezuje sa slobodom izraţavanja narodne volje. čak su. laţljiv i lukav. nego sramno bekstvo. ništa bolje u svojoj realnoj delatnosti nisu pokazali.com naročito gnevno i nemilosrdno kritikovali sve. da istinitom rečju ruši ćudljive i podmukle laţi. za sva vremena neprevaziĎenog. do krajnosti sloţeno. naprotiv. kako se kaţe. O negativnim navikama sadrţaj "Za čovekovu propast dovoljna je samo jedna poročna navika: ona će stalno otvarati ulaz u dušu svim gresima i svim strastima" .karakteristična je za kritizerstvo.www. utelovljena u pravednu reč. te je zato. ili čak gubljenje vaţnih pozicija. stvarane vekovima. pragmatičniju i stroţu majku. mučno klaćenje s jedne strane na drugu. ruţeći ono najsvetije i najsvetlije: samu Otadţbinu. vulgarna. ostavljajući Otadţbinu u tako teška vremena po nju. iako su izazivala u njihovim srcima gnev i mrţnju prema izobličitelju svake nepravde. Kritika je ljubav. niti da imam drugu istoriju od istorije naših predaka koju nam je poslao Gospod". Pojaviće se oni i u naše mračno doba. nadmen. koji su na izobličavanju tuĎih nedostataka došli na vlast. On je gord. Kritizerstvo se ne zaustavlja ni pred čim. uključujući i predsednika. "Ovaj svet" ne voli kritiku. Kritizerstvo je zlo koje se izdaje za dobre namere. Ima i takvih koji su spremni da s lakoćom zamene majčicu Rusiju za drugu. Današnja pomamna novinsko-tele-radio kritika i graja iz sveg glasa najčešće odraţava upravo kritizerstvo. Padaju mi na pamet reči ruskog genijalnog pesnika. pokazali nekompetentnost. To je spoljašnja strana. misli. Čak i u strašno doba mongolsko-tatarskog jarma najbolji ljudi naše Otadţbine su više voleli smrt. odlazi u druge zemlje.PrijateljBozji. zajedno sa NJegovim učenicima.

Umesto negativnih navika treba teţiti na sve moguće načine formiranju pozitivnih osobina. ovaj i dalje priznaje da krade. ali to ne pomaţe. Sazrevajući i spoznajući sebe kao ličnost.www. "Pa zašto onda uzimaš tuĎe?" "Ne znam. moţda čak i automatski. Svi njegovi pokušaji makar samo da rasklima drvo pokazali su se bezuspešnim. ni bliţnje (čak i u malom).odgovara monah. ono moţe biti mučan i sloţen posao. Odvikavanje je ponekad dug proces. ne biti zlopamtljiv i sl. Posle odreĎenih napora učenik izlazi na kraj i sa ovim zadatkom. ne zavideti nikome. ne lagati ni sebe. Najzad. iako za kraĎom zaista nije bilo nikakve potrebe. postoji i druga dobra mudrost: "Svaka navika ima n odviku". U prvoj starac moli učenika da iščupa mladicu kiparisa. Tačno kaţu da je "navika druga priroda".odgovara ovaj. Čovek se brzo navikava kako na dobro.com (sv. Takva je snaga ukorenjene navike. dovoljno je" . Najzad. toj "nauci nad naukama" i "umetnosti nad . Postoje dve prekrasne svetootačke priče koje očigledno pokazuju silu ukorenjene navike. Navika da se ţivi duhovno. da šmrče. ne laskati. ali uvek kasnije pruţa osećanje zadovoljstva. Ponekad se na ono loše i lakše navikava. Tek je uz pomoć drugog učenika i s velikim naporom uspeo da iščupa drvo s korenom. što ovaj izvršava bez velikog napora. Nakon nekoliko dana ovaj mladić priznaje na ispovesti starcu da krade hranu iz trpezarie. starac prilazi snaţnom. tako i na loše. Mladica znači lošu naviku koja još nije uspela da se ukoreni u čoveku. po evanĎelskim zapovestima ne samo što očišćuje i oslobaĎa čoveka od postojećih nedostataka. Naročito je vaţno naviknuti se ţiveti pravedno. ali u većoj meri zavise i formiraju se putem ponavljanja odreĎenih radnji. Istina. U drugoj priči se pripoveda o novom monahu jednog manastira. Nakon toga učeniku predlaţe da iščupa iz zemlje malo zrelije drvo. Prosto navika" . da grize nokte i dr. po savesti. visoko drvo znači čvrsto prihvaćenu i uobičajenu grehovnu naviku koja se bez tuĎe pomoći ne moţe ukloniti.PrijateljBozji. ne svetiti se. pa čak i na ono očigledno štetno po sebe. blagočastivo. čovek mora kritički da oceni stepen porobljenosti grehovima . Ponekad su navike uslovljene i naročito prirodnom sklonošću prema opsesijama. Tada mu starac predlaţe deo svoje porcije. ali monah nastavlja potajno da potkrada tuĎe. Od ranog detinjstva treba briţljivo čuvati decu da se u njima ne ukorene nepoţeljne navike. To se objašnjava time što je čovekova priroda (unakaţena grehopadom) raznorodna i u jednakoj meri prijemčiva i za pozitivno i za negativno. nekada usvojenim usled nedovoljnog razumevanja. Ignatije Brjančaninov). nego ga i štiti od sticanja novih.pita ga starac "Zar ti nije dovoljno?" "Ne.neprirodnim. visokom drvetu i moli učenika da iščupa i njega. "Zašto to činiš?" . Starac moli igumana da poveća porciju monahu. jer predstavlja barem malu pobedu koja otvara nove mogućnosti za potpunije osloboĎenje od ropstva porocima i strastima. Naročito je vaţno sticanje trajnih navika u molitvenoj praksi. u poslednjem slučaju. Jače drvo predstavlja ukorenjenu i trajnu naviku koja se ipak uz napor moţe ukloniti samostalno. Verovatno je svima poznato kako je teško odučiti dete od navika: da sisa prste.

com umetnostima". kao od velike nesreće. Svaka popustljivost prema sebi vodi gašenju celokupnog duhovnog ţivota. Pozorište i svetootačko učenje sadrţaj "Pozorište je škola ovoga sveta i kneza ovoga sveta . Nema nijedne negativne navike koja se ne bi mogla prevladati kroz poznanje njene pogubnosti i iskrenu ţelju da čovek sebe ispravi. . Ignatije Brjančančnov). Ko sebe pobeĎuje u malom. pobeĎuje sebe i u velikom (ava Isaija). Nemoguće je savladati veliko. ako ne pobediš ono neznatno (sv. Isak Cupun). Tematske misli 1. Poročne navike su kao okovi na čoveku: one ga lišavaju naravstvene slobode i nasilno drţe u smradnoj močvari strasti (sv. uvek.PrijateljBozji. Nema tiranstva koje bi bilo tako nepodnošljivo kao navika. droge i pušenje. 2. gubitku celokupne srţi celovitosti i vere u čoveku. i zato je ne nazivaju uzalud drugom prirodom (sv. od poročnih navika (sv. Vaspitači i nastavnici! Ukorenjujte omladini dobre navike.) MeĎutim. (To se odnosi i na alkohol.www. osim ličnih napora i samopouzdanja neophodno je još i uznošenje molitava i uzdanje u pomoć Najvišeg Tvorca neba n zemlje sa čistotom srca i vatrenom verom. 4.Ďavola" (sv. odvlačite je. Jovan Zlatoust). Ignatije Brjančaninov). kako ističe svetootačko učenje. Jovan Kronštatski). 3.

histeričnost. glumci su tako daleko. pod drugačijim uglom gledanja prikaţe nešto čak i dobro poznato. kada gledalac veruje glumcima. veka (Gogolj. U scenskoj umetnosti postoji. ipak. uz aplauze obmanute gomile izlaze na scenu radi zadovoljenja svoje taštine. izdaje ţeljeno za stvarno itd. a sv. izobličava. uvreţene predstave nisu uvek istinite. MeĎutim. s. Jovan Kronštatski je pisao: "Pozorište uspavljuje hrišćanski ţivot. dogaĎaja i siţea. poricati i mogući naravstveni (etički) uticaj u najboljim glumačkim ostvarenjima. Štaviše. reklo bi se. već samim ţivotom dokazanoj korisnosti pozorišta. Ignatije Brjančaninov je nazivao pozorište paganskim hramom muza i Apolona. idejom o mogućnosti naravstvenog prosvećivanja prostog naroda preko pozorišta. smatra se da je cilj postignut. Oduševljenje pozorištem nekih istaknutih ruskih knjiţevnika 19. jer čovečanstvo moţe imati stvarnu potrebu samo za pozorištem naravstvenim. uništava ga. Cilj pozorišta je odvući od svakodnevnih briga. neki povezuju nivo duhovne kulture s kompetentnošću u oblasti pozorišnog znanja i posećivanjem različitih masovnih priredbi. dogaĎa se nešto poput čuda: na sceni kao da oţivljuju slike stvarnosti. čak i u tim trijumfalnim trenucima. istina. rastuţiti.com Odnos prema pozorištu kod Svetih Otaca je jednodušno odričan. itd. od prihvatanja istine. Pozorište je prihvaćeno kao vaţna oblast duhovnog ţivota savremenog društva. Puškin. da u koncentrisanom obliku prikazuje dogaĎaje koji se u realnom ţivotu mogu dogaĎati tokom mnogih godina. naprotiv. Štaviše. bestidnost. pridajući ţivotu Hrišćana karakter paganskog ţivota" ("Moj ţivot u Hristu". uveseliti ili. A gde će čovek danas tako nešto naći? Erotika.PrijateljBozji. To se svakako moţe reći i o pozorištu. U periodima naravstvenog procvata praktično se u svim zemljama sveta glumački zanat cenio veoma nisko.www. t. Zbog toga je pozorište od istinskog lečilišta duša veoma daleko. dvorana postaje saučesnik i akter ili svojevrsni navijač. . Ne moţe se. za školom blagočašća. izopačava. izveštačenost. izmeni odnos prema ovom ili onom dogaĎaju. sopstveni prilično istančani pojam o istini i prikazivanju ove ili one ličnosti. usklaĎuje sa uticajem mode. seks. istinsko duhovno pozorište je sasvim drugačije. lakrdijašenje. probuditi ljudska osećanja (što samo po sebi i nije loše). iako iskreno veruju u svoju posebnu misiju da laţju isceljuju duše i srca ljudska. duhovnim. da ga primora da poveruje u suštini u laţ (jer je čak i najistinitija glumačka igra uvek laţ koja se izdaje za istinu). Sv. i put do njega ne prolazi kroz strasnu glumu. nalazeći ss u zabludi i ropstvu pogrešnim predstavama. Najstarija umetnost glume u svojoj osnovi ima paganske korene. 2. te se danas i ne raspravlja o potrebi teatra. kada uspeva da obuzme gledaoca. Upravo u takvim slučajevima. kada promukli i zanemoćali. poistovećujući njihovu igru s realnim ţivotima). i sve to u pokušaju da se gledaocu prenese neka viša istina. mnogo toga iskrivljava. nego i zaraţava gledaoca strasnim doţivljajima. neretko je čovečanstvo doţivljavalo čitave epohe. Ne. Ne moţemo a da se ne sloţimo sa Svetim Ocima da pozorište ne samo što ne odraţava realnost. a takoĎe (s tačke gledišta glumaca) da da neku vaţnu pouku. Prilikom prividnog postizanja te "istine" (tj. 80). Moţda će se mnogima pokazati čudnim samo postavljanje pitanja o. Dovodeći sebe do samoekstaze na sceni. Ostrovski i drugi) bilo je uslovljeno u to vreme idejom koja je obuzimala umove vodećeg dela inteligencije.

5.. ni više ni manje (sv. Posećivanje predstava raĎa preljubu. oholosti. počinjemo svoj dan od televizora i zaspimo posle večernjih emisija.www. Upravo se zbog toga vodi tolika borba meĎu političarima za sfere uticaja na ekranu.. Jovan Zlatoust). duh gordosti. smehotvorstva. Đaci uspevaju da istovremeno uče i gledaju televizor. Reci mi: čega ima dobrog u tome da ss bude predmet predstave za mnoge? To je taština. Jovan Kronštatski). lukavstva i podmuklosti. a kada se muči sa drugima saţaljenjem. a po svom uticaju na ljudsku dušu ona je danas verovatno bez premca. 3. Uticaj televizije na dušu i fizičko zdravlje sadrţaj Televizor je postao neodvojivi deo našeg ţivota.PrijateljBozji. neuzdrţanost i svaku bestidnost (sv.duh lenosti. Jovan Zlatoust). Kod mnogih je već postalo pravilo da uzimaju hranu. Zato su i toliko skočile tarife za svaki reklamni minut. naše opštenje se ubrzo svodi na kolektivno gledanje neke televizijske emisije. praznoslovlja. 4. Uzdrţavanje od pozorišnih predstava moţe biti nazvano početkom celomudrenosti (sv. Kada nam doĎu gosti. (sv. Magijska moć televizije prevazišla je sva očekivanja. i ništa više. Šta unose pozorišta u ljudska srca? Duh ovoga veka . to se obično naziva patnjom. a ponekad čak i da dremaju uz televizor. Ali kako čovek moţe da se saţaljeva nad sujetnim izmišljotinama? (bl. Tvorci komada i glumci prenose narodu ono što oni imaju u sebi: svoj duh. Jovan Zlatoust). brbljivosti. . što je manje osiguran od sličnih doţivljaja. Čim se probudimo. da se bave domaćim poslovima. Zapanjujuće bezumlje! Čovek se tim više uzbuĎuje u pozorištu. i nikome nimalo dobre naravstvenosti ne daju. Avgustin) 2. Kada se muči sam za sebe.com Misli o pozorištu 1.

ispunjavajući snove uţasima i košmarima. pornografija itd. kako ga zovu. divljih orgija. sve do neadekvatne agresivnosti. ubica. toboţe iz radoznalosti. I ta pozitivna strana je ništavna u poreĎenju s negativnim dejstvom televizije na čovekovu dušu i organizam.com Na televiziji jedni te isti dogaĎaji mogu se prikazati na različite načine. Mi kao da se satima nalazimo sami u društvu manijaka. umnogome su rezultat ne samo lošeg vaspitanja. Da li je opravdano ovakvo rasipništvo? Ovde ne treba da greše dušu čak i najţešći protivnici televizije. jer vibracija televizijskih talasa nije svojstvena našoj prirodi i pogubno deluje na čovekov organizam. vulgarnost. seksualnih izopačenosti.kao da je neko postavio sebi cilj da razvrati Rusiju preko televizijskih ekrana. Naročito zapanjuje izbor filmova koji su preplavili u poslednje vreme televizijske ekrane: primitivizam. Koliko vremena svaki dan provodimo kraj ekrana? Prema skromnim proračunima prosečno oko 2-3 časa dnevno. Televizor porobljava našu volju. ljudi sanjaju košmare. u samom čoveku kao da se dve sile bore. Veliki deo stanovništva sigurno to shvata. homoseksualaca. Posle večernjih gledanja televizije neretko se narušava noćni san.www. iscrpljuje nervni sistem. čini čoveka pasivnim. one predstavljaju pre izuzetak od pravila. programira. otmice aviona. sakateći naše duše. pretvorio nas je u robove jednog sanduka. teţi snaţnim doţivljajima. čak i nepristojnostima. pojavljuju se razdraţljivost. Televizor je bukvalno prodro u naše kuće. nego i uticaja televizije. dovodi do bolesnih sklonosti (narkotelemanije). politizira. pri čemu se u korenu menjaju opaţanja/perspektiva/ gledalaca. Ali takvih emisija je veoma malo. slabi naše pamćenje. loš kvalitet reţije. ponekad ga prosto biorobotizuje. često ponovo izbijaju. Strašne slike ostaju u čovekovoj podsvesti. jer postoje emisije saznajnog. odvodi čoveka u svet iluzija i laţi. godišnje gubimo najmanje mesec dana svog ţivota. napunjenog elektronikom od tranzistora i shema. svakojaka nasilja. naravstvenog. ludaka. razvraća našu decu (i nas same). ali ništa ne moţe da učini. sve do razvoja onkoloških oboljenja.PrijateljBozji. bestidnost. porast groznih uličnih scena. a naročito stradaju deca i omladina. Televizija je unela u naše duše strašne i razvratne prizore u koncentrisanom obliku. Kod mnogih ljudi ta količina je veća 23 pa čak n 6 puta. provodeći to vreme kraj. duhovno lenim. scene ubistava. . drskost i grubost prema okolini. Tako se stvaraju neurotski poremećaji. menja se ponašanje dece. MeĎutim. Učestali slučajevi svih mogućih izopačenosti i svakojake gnusobe. Osim toga. Opasno je i zračenje od televizora. nije malo ljudi koji gledaju televiziju po 6-8 i više časova dnevno. duhovno-estetskog karaktera koje mogu da blagotvorno deluju. malog ekrana. nasilja. Ali čak i pri najminimalnijoj količini gledanja televizije. . na različite načine dejstvuju na psihu. prostitutki. kodira našu psihu po isplaniranom scenariju. uvlači u sve moguće nepotrebne scene. Nikakva informacija u suštini ne iščezava bez traga. Televizija bukvalno hipnotizira gledaoca (ne samo preko seansi zdravlja Kašpirovskog). koje dobrovoljno puštamo u svoje stanove. Jedna od njih teţi svemu što je zabranjeno.

Vera ne moţe biti pomodna tema. dovodi do nepokretnog načina ţivota.PrijateljBozji. Skupocenu ikonu Majke Boţije uz najviši Blagoslov raketom lansiraju iz Rusije u Ameriku. a glava ponekad kao da je pokrivena nekakvom koprenom. U modu je ušla hrišćanska atributika. ne histeriše. a više delima. Tišina leči.1993. opšte slabosti. to je istina. u intimnom i usamljenom osećanju. Posle dugogodišnjih zabrana zagalamili su raznorazni glasovi s citatima iz Biblije u Svetih Otaca. moda pomodarima. doprinosi suţavanju i začepljenju sitnih moţdanih sudova (kapilara) usled venoznog zastoja krvi u velikom mozgu zbog naprezanja senzornih struktura prilikom gledanja televizije. Svest o neophodnosti unošenja tišine u naš ţivot i borbe sa telenarkomanijom. O Hristu Spasitelju urlaju u pravoj pomami. "Da.to su realni aspekti našeg mogućeg ozdravljenja: i duševnog. oduzima deci detinjstvo. Skoro sva velika otkrića i dela istinske umetnosti stvarana su u tišini ili su bila nadahnuta njom. Prava vera ne kriči o sebi. već u tišini. broj 109. prospekti. Pojavili su se kalendari s raspećem.07. Političari se javno prikazuju u crkvama sa zapaljenim svećama u rukama. ona se onda pretvara samo u spoljašnju obrednu stranu. MeĎutim. ali nipošto pred ljudima da je vide. smiruje. upravo u tome i jeste stvar što ta duhovna oblast ne trpi da bude svima pred očima. duhovno obogaćuje. U naše vreme čovečanstvo gubi izuzetno dragocenu komponentu svog ţivota . Sveštenosluţitelji osvećuju prodavnice. Spoljašnje hrišćanstvo još uvek nije istinski put k spasenju. i fizičkog. Ma koliko bio zanimljiv televizijski program. ţivotom samim. O religioznoj modi sadrţaj Uticaju mode nisu tuĎe nikakve teme. a svetinje svetima. Najstroţe domaće doziranje televizijskih emisija najneophodniji je uslov našeg današnjeg preţivljavanja. Moda u Rusiji nije zaobišla ni Pravoslavlje. takav pristup . banke i brokerske berze.g. čak se i Bog ne otkriva u buci. to bolje.tišinu. "Izvestija". Prema Bibliji. posle njegovog gledanja na duši ostaje nekakav talog u vidu opijenosti. lančići. nrikriva se svoje pravednosti i trudi se da čini dobro skriveno. Ispravno piše o spoljašnjem oduševljavanju religioznošću Aleksandar Vasinski u članku "Dani i noći ţenskog manastira". manje poučava rečima. oseća se neka vrtoglavica. od 11.www. odvaja od fizičkog rada. Tišina je svešteni dar. ako je to moguće. Televizor guši čovekovu duhovnost. zato što je sva veličina vere u tajnom srdačnom ispovedanju. dekorativni krstići. No. pomeranja akcenata s politizacije na naravstvenost i istinsku duhovnost . priče na religiozne teme postale su na ekranu i u štampi čak pomodne. U celini pak treba se rukovoditi načelom: što se manje uključuje televizor. o NJegovim vrednostima i "greškama" raspravljaju demagozi.com Televizija pogoršava sluh i vid.

N. pseudomuzičko bezumlje i ogromno mnoštvo bolesti kako fizičkih. postajući sve više očigledni i vidljivi.PrijateljBozji. Ekološki problemi nisu jedini opasni problemi. Svetu više nisu potrebne veliki duhovnici i njihove reči spasenja. nelicemerne i verne u malom. kao i sama vera Hristova. Sve više se udaljavajući od načina ţivota. tako i u zemlji). zanati. ljudi se u suštini naglo kreću prema činu samounišgenja kosmičkih razmera. alkoholizam. Nešto slično dogaĎa se i sa čovekom koji doţivljava na sebi strašne spoljašnje uticaje koji su po svojoj snazi pogubni po organizam. koja vodi spasenju samo one iskrene. Ulogu lidera preuzeli su vešti. Masovna samoubistva. zagaĎenosti otrovnim gasovima i zagaĎenja spoljne sredine. gubljenje svetlih i uzvišenih ljudskih ideala. Ovi procesi se svake godine sve više ubrzavaju. od čistog srca . On se ostvaruje stihijski. hiperinflacija. . tako i duševnih sve više pobedonosno napreduju po celom svetu. Sekularizovane nauke (lišene religioznog smisla). mistično vrzino kolo. buke. Svet je izgubio harmoniju svog razvoja. narkomanija. postoje još i socijalnopsihološki činioci koji nisu manje značajni za čoveka. čak i opipljivi. spretni špekulanti koji ne izraţavaju interese nacije. prostitucija. svi mogući stresovi i. duhovno raspadanje socijuma. što je uslovljeno toksičkom zagaĎenošću vode. umnogome agresivno. naglo je ubrzao svoj ritam koji ni sam više ne moţe da sledi. kriminogena situacija. ratovi. savesnosti. karikiranju svega sveštenog sve do potpune zbrke i haosa u ljudskim glavama).). bez obuzdavanja i odgovarajuće kontrole. Najintimnije pitanje ţive ljudske duše ne moţe biti banalizovano i iskrivljeno (iako upravo tome teţe u poslednje vreme napori neprijatelja ljudskog. naravstvena degradacija. Opšti tok ljudskog razvoja nije ureĎen nikakvim jedinstvenim zajedničkim ciljem. usklaĎenog sa prirodom. iako moţda u svetu nema ničeg umesnijeg za svaku ljudsku dušu koja svaki put kada se moli uspostavlja vezu s Tvorcem" (kada se moli iskreno. već odreĎenih klanova i grupa. Zvučanje vere mora biti čisto i pravedno. Prikazivati je spolja neumesno je. umetnost i politika u svom razvoju stvaraju neviĎeni haos nesreĎenih ideja i ostvarenja koja ne vode čovečanstvo nikuda.). banalizovanju. ali postoje i strašnije varijante. sve do svetske katastrofe. nezaposlenost. zato što vera nije od ovoga sveta. Černobilj je samo preteča sveopšteg radijacionog zagaĎenja. Carstvo Kesara ni samo ne zna šta hoće. To su: nestabilna politička situacija (kako u svetu.www. (SIDA je samo predvečerje budućeg pomora. Osim čisto fizičkih štetnih uticaja tipa zračenja.com je uvek neumesan. ponekad hirovito i. seksualne izopačenosti. Mutacija duše sadrţaj U reci Moskvi se sve češće lovi riba s različitim anomalijama. čak bezumno. vere i ljubavi.V. najzad. NJegova filosofija sve više postaje ona koja se moţe odrediti kao odsustvo svake filosofije. teţe brkanju svih pojmova.

očisti se. a i bolesti nije manje. lukavstvo. čak i spolja verujućeg sveta. već naprotiv. bili uslovljeni neprosvećenošću. Ali čovečanstvo je patilo više od duševnog slepila. Takvo pokolenje postepeno dolazi. iskrivi. kada će se neporočnost smatrati porokom. Prirodno čovekovo stanje postaju: laţ. Zbivaju se drevna svetootačka proročanstva o tome da će nastati vremena. potpuno . poluljudi i podljudi. a ne mutiranošću izopačenih duša. ispuni se zdravim razumom. ako ono ikada doĎe. kriminala. pre svega. Jedina vrednost koja nam je preostala .com Saopštenja o najnovijim dostignućima nauke. podmitljivost. govoreći: Ti si lud. danas su razjedinjeni. kako fizičkih. i potencijalno je ipak posedovalo šansu da progleda. Anomalije poprimaju postojan karakter i ne mogu se lečiti. odvlače od traganja za putokazom. koji nisu izgubili savest. karakteristično obeleţje vremena postala je izdaja vere. pre svega unutrašnjeg karaktera. tako i društvenih. Ako je u stara vremena bilo mnoštvo strašnih poroka.PrijateljBozji. pijanstva. potisnuti su i neshvaćeni. Ugledavši čoveka koga nije zahvatilo ludilo. Ruski filosof Ivan Iljin nije slučajno prorekao: "Nesavesno pokolenje. Danas je sve to daleko sloţenije. I Carstvo Boţije na zemlji se ne moţe izgraditi. LJudi koji nisu pokvareni. Malo stado istinski pravoslavnih prinuĎeno je sve više da se povlači u duhovno-psihološke katakombe koje se nalaze van granica vidljivog. Prave se pokušaji da se destabilizuje. skvrnoslovlje. licemerje. obeščasti sva čistota i istinitost boţanske vere. Kao i u naše vreme. zapravo ne odraţavaju bilo kakve stvarne uspehe na planu ozdravljenja duha ili izlaska iz slepe ulice. kada će je svi osuĎivati i prezirati (uporedite: "Nastaće jednom vreme i ljudi će postati ludi. na čak i da se isceli. omogućavaju stvaranje u suštini novog tipa čovekolikog bića koje je izgubilo svoj bogopodobni obraz. Osim procvata različitih vrsta poroka. Grubo govoreći.www. oni su. Osnovna tragedija našeg vremena je graĎenje i stvaranje nečeg novog. licemerja. ratova n besmislenih surovosti. taština. Mutacioni virus unosi u duše pokatkad nepovratne promene. Disharmonija sadašnjeg ţivota s moćnom bujicom pogubnih informacija uz gubitak svete tišine i uslova neophodnih za vaspostavljanje duševnoduhovnih snaga koje neprestano presušuju. pogubiće čovekov ţivot i njegovu kulturu na zemlji". Najstrašniji plod današnjeg vremena je masovna nepovratna mutacija ljudskih duša. ustaće protiv njega. saopštenja koja hipnotizuju sluh. zato što nisi sličan nama" .Pravoslavlje . Antonije Veliki). i tada je bilo mnogo neljudi.izloţena je moćnim udarcima. a moţda je već i došlo. Tragedija današnjeg perioda u Rusiji nije u tome što je izvršen povratak u pravcu kapitalizma. Sloj najboljih ljudi nema pristup vlasti i to postaje sve očiglednije. a moţda već i šansu za spasenje. "sve je to isti vrag". neizmerna gordost (sve do samoobogotvorenja). korupcije.sv. jer to je savršena utopija. podlost. seksualna raspuštenost. tehnike ili medicine.

ili. bez jasnog i perspektivnog programa. umetnika. Pavle Florenski. podlaci cvetaju. hrišćanske umetnosti. nego i daleko lakše (spolja).to je put k preporodu (uzlaţenju) i izlasku iz krize. Malo Rusa poznaje i svoje najbolje mislioce novijih vremena. Duhovno cepivo kroz boţansko Pravoslavlje. naučnika i lekara koji pokušavaju da se drţe najboljih domaćih i svetootačkih tradicija. hrišćanskih zanata . jer naglo raspadanje okolnog sveta uskoro moţe stvoriti fizički nepodnošljive uslove po sam opstanak ljudi koji nisu izgubili dušu i veru. A svaka vrsta stvaralaštva. Pravoslavna Crkva je naš spasonosni krug. recimo. bile potpuno izgubljene. Trebalo bi da se čuje odreĎeniji i duhovno rukovodeći glas pravoslavne Crkve. Najzad. potrebni su nam kao vazduh. Zaostajanje za nasušnim problemima društva. Ova pretnja je sasvim realna. nego naravstveno. Više od hiljadu godina su duhovni koreni i tradicija Rusije neraskidivo bili povezani s Pravoslavljem. Jedno od potresnih otkrića degradirane svesti čoveka 20. a onda moral". Idiotske parole tipa: "Najpre ekonomija. zdrava poboţnost. prevejanci. Nastalo je vreme stvaranja poljoprivrednih pravoslavnih udruţenja. ali isceljujući lek.com na bezboţnoj.www. nikada nas neće dovesti do ţeljenog izobilja. a moţda već i naselja za zajedničko ţivljenje. ove tradicije su u periodu koji se uslovno odreĎuje kao sedamdesetogodišnji.nasušni je zadatak današnjice. Proučavanje ove literature ne vrši se u opšteobrazovnim školama. Sav sadašnji spoljašnji ţivot mora se graditi u skladu sa unutrašnjim. Spolja dobar. Svetootački spisi i do sada nisu zauzimali svoje dostojno mesto na policama masovnih i ličnih biblioteka. Ali u tome i jeste najveći paradoks što je ovakav nepošteni procvat zasnovan na sveopštoj kratkovidosti n neukosti. s njegovim svetootačkim učenjem koje je uvek igralo vaţnu ulogu u stvaranju duhovne kulture i naravstvenosti mladih naraštaja. Špekulanti. Objedinjavanje najboljih naravstvenih snaga zemlje. jedina naša vrednost koja nam je preostala. snaga koje ispovedaju ideju obnove Svete Rusije. koristoljubivi imaju više dobara i uslova za ţivot od nekoristoljubivih. Danas nepošteni ljudi ţive bolje od čestitih. na njih se retko pozivaju. gorak. Naţalost.PrijateljBozji. Jovan Šahovskoj. Oni su malo poznati u širim krugovima. ep. lekara. lagodan i lep ţivot nespojiv je sa unutrašnjim smradom i atrofijom duša. veka postala je ideja beznaravstvenog bivstvovanja i neutoljiva ţeĎ za bogaćenjem koje se prikrivaju svakojakim pseudo-filosofskim i političkim parolama. arhiepiskop Serafim Soboljev. objedinjavanje u pravoslavne saveze i bratstva nastavnika. tog stuba i tvrĎave istine. stiče savršeno drugačiji sadrţaj. gubitak autoriteta i sveopšteg uticaja u društvu nipošto se ne sme dopustiti. merkantilnoj osnovi s nerazumnim rušenjem mnogo toga korisnog. pravnika i naučnika . Ispostavilo se da je ţiveti beznaravstveno ne samo moguće. lopuţe. filosofa. Jasno je da bi u moralnom . Ponovno stvaranje hrišćanskih nauka. neduhovnoj. sasvim je mali broj savremenih knjiţevnika. osvećujući se duhovnim cepivom. takve kao što su Ivan Iljin.

propao je pokušaj brzog omamljivanja Rusije. brzo bi sišli sa scene. Duboko sam ubeĎen u visoku psihoterapeutičnost (ako se tako mogu izraziti) naravstvenoreligioznog pravca i korisnosti njegovog korišćenja kako u medicini. mora imati donekle različit način ţivota.www. MeĎutim. jer se u narodu stvara naravstvena opozicija. "Stekni smiren duh i hiljade oko tebe će se spasti" . Samo će pravoslavni duh oţiveti i podići umiruću i truleću privredu. Prema jednodušnom mišljenju najvećih domaćih mislilaca najnovijeg doba. Ovim jednostavnim rečima hteo bih da završim ovo opširno razmatranje. htenja i mogućnosti. ruţnu i histeričnu kulturu.govorio je prep. objedinjavanje oko Pravoslavlja svih mislećih ljudi koji pate zbog Otadţbine . Zaključak sadrţaj Trudio sam se koliko je moguće samo da sistematizujem i da izdvojim iz svetootačkog i otačkog nasleĎa neke najvaţnije aspekte koji se tiču duhovnog lečenja. čovek se uklanja od istine i počinje da mučno luta po svim mogućim lavirintima iluzornoprividnog sveta ţelja i strasti. naročito po pitanjima milosrĎa i dobra. Hrišćanin se na naravstvenom planu neosporno mora razlikovati od svih nehrišćana. Ostajući pri svome i ne uzimajući u obzir ovu večitu snagu. poglavlje u kojem je činjen pokušaj da se uporedi predstava o neurozama s tačke gledišta savremene medicine i svetootačkog učenja. Naročitu aktuelnost ponovo stiče put individualnog spasenja na koji su ukazali sveti starci još pre mnogo stoleća. zaraĎeni na laţi i prevarama. Ali laţ nastavlja da vlada umovima i ljudi traţe. samopoznanja i naravstvenog vaspitanja ličnosti. tako i u sistemu . I politički brbljivci i zavodnici bili bi lišeni podrške. to je naročito poglavlje koje se tiče meĎusobne veze drţavnog ureĎenja sa duševnim zdravljem stanovništva.jedini je uslov duhovnog preporoda Rusije. Svako od nas ponekad oseća u sebi pulsiranje posebnog zakona koji premašuje našu egocentričnost. Samo je u Pravoslavlju naša budućnost i neiscrpni izvor i snaga nadahnuća. tajanstven za njegovu okolinu. izazvano realnostima današnjeg dana . odeljak koji se odnosi na svetootačke pouke.com društvu ta raskoš i milioni. pretpostavke za naravstveni preporod ipak postoje. ali ne spoljašnji. ali ne nalaze izlaz iz nastalog stanja. ili bi ih svi prezirali. Neka poglavlja nisu uključena u ovaj rad zbog nedovoljne obrade postojećeg materijala.dana tuge i uznemiravajućih predosećanja budućih novih potresa i kataklizmi. brzo bili poreknuti. i neke druge. Serafim Sarovski. kada bi prosveta i naravstvenost postali sveopšta vrednost ruskog naroda. već skriveni ţivot. nauke i zanate.PrijateljBozji. sluţi se u hramovima boţanstvena Liturgija. Budući tok istorijskih dogaĎaja ostaje nam nepoznat. Van okvira ovog izlaganja ostalo je praktično iskustvo rada lekara-psihoterapeuta u svetlosti svetootačkog nasleĎa.

. Evolucija naših gledišta i sudova tokom čitavog ţivota neprestano se vrši u nama. pomislite na kratkoću našeg ţivota.www. već za tvarno. analizirajte. Osim toga. Uporedite svoj mali problem sa globalnošću teme spasenja.com obrazovanja. pripreme svoje duše za smrt. izbijajući pokatkad napolje u vidu vodoskoka strasti i bolesnih sklonosti i teţnji. tek tada se otvara u nama postepeno duhovno viĎenje. "Kvarenje duša i praznina. Psihoterapeuti. Najpre se smirite. Pročitajte nekoliko puta u sebi (ili naglas) molitvu. skriveno. Ne uzdajte se u sebe! Mi smo veoma subjektivni i nepostojani. Ne uzdajte se u sebe sadrţaj Uverenost u svoju ispravnost je varljiva. često. Još juče smo nekoga voleli i nismo mogli svoj ţivot da zamislimo bez ljubljene (ljubljenog). na neminovni odlazak iz njega. ne ţurite. Tjučev). rad u datom pravcu zahteva ogroman napor i koncentraciju naravstvenih snaga i ne sme se pojednostavljivati i svoditi na nivo shema i mehaničkih metoda. I. reklo bi se. ko zaštititi? Ti. Teţeći dušom i srcem Hristu (večnoj LJubavi i Istini). Gde je danas to osećanje? Da li je ono ţivo? Ne. da čak nikakve suprotne argumente nije hteo da uzme u obzir. Što gloĎe um i srce tišti. Ko će ih izlečiti. Dolazi vreme i čovek se ubeĎuje da nije bio u pravu.PrijateljBozji. muka i nepodnošljivih doţivljaja? Kuda je sve to otišlo?" Ne uzdajte se slepo u sebe! Preispitujte sebe uz pomoć ljudi iskusnih i duhovnih (neka vam Bog da da imate takve!). Mi smo ga sahranili u sebi i danas se čudimo stanju u kojem smo nekad bili: "Zbog čega je onda bilo toliko patnji. iako je ranije bio ubeĎen u svoju ispravnost. pedagozi i svi koji se interesuju za dati pravac mogu naći mnogo toga korisnog i poučnog za sebe čak i u toliko po obimu saţetom konceptu o "terapiji duše". Zašto su tako promenljivi naši pogledi i osećanja? Zato što prianjamo ne za večno. u dubinama. psiholozi. umrlo je. o čemu svedoči lično iskustvo (rad sa Ďacima. bola. samo onda stičemo postojanost i jasniju spoznaju ţivota. prolazno i raspadljivo. studentima i sluţbenicima različitih profesija). ništa ozbiljno ne preduzimajte na vrhuncu emocija i u nemirnom stanju duše. rizo čista Hristova!" (F.

www.PrijateljBozji.com

Sve teče, sve se menja. I naši pogledi, i osećanja, i interesi. Svi naši idoli su sami po sebi privremeni i privremeno nas zavode. Osnovni pak smisao ţivota je u večnosti. To osećanje večnosti je utemeljeno u nama, ţivi u nama, oseća se u dubini duše i sve više spoznaje njegov smisao čovek koji vodi duhovni način ţivota. Ne uzdajte se u sebe, već se uzdajte u vašeg duhovnog učitelja (istinskog, a ne samo onog koji se tako naziva). Sve poredite s EvanĎeljem, svetootačkim učenjem, ţivotom pravednika i blagočastivih ljudi (i u naše ţalosne dane takvi nisu nestali, već su postali skriveni, prikriveni za neosvećene duše, kao legendarni grad Kiteţ, otišli su u duhovne pustinje i katakombe) koji treba da postanu vaš kompas, i tek nakon toga pravite konačni zaključak, donosite odluku, činite vaţno delo. O meĎusobnom uticaju duša

Prilikom susreta, razgovora, pa čak i bez reči, naše duše meĎusobno dejstvuju na prefinjenom duševno-duhovnom nivou. Opaţaji tih kontakata predstavljaju neiscrpnu paletu kombinacija i nijansi. MeĎusobni uticaj duša odreĎuje se iz očišćenosti: čistija, duhovnija duša pozitivno utiče na zagaĎenu, a istovremeno se i sama opterećuje (kao što u spojenim sudovima dolazi do uzajamnog proţimanja čestica). Duša podviţnika sa zapaljenom svećom blagodatne boţanske ljubavi kao da prosvetljuje tamu duše koja pati, ponovo stvara u njoj prvozdanu svetlost (bar na kratko vreme), omogućava da u nekim trenucima progleda kroz koprenu nerazumevanja i prljavštine, da oseti šta je istinsko dobro, a šta zlo. Zbog toga su tako neponovljivo duboki po svom dejstvu susreti s podviţnicima svetosti i tako je veliki značaj tih kontakata. Postoji takoĎe shvatanje prema kojem ljudski gresi mogu svojom teţinom pritiskati ne samo onoga koji ih je počinio, nego se mogu i prebacivati na druga lica. U svetootačkom učenju postoji pojam "pnevmatizacije", tj. duhoprovodljivosti, čovekove sposobnosti da prima Svetoga Duha u vidu netvarne energije blagodati. Podviţnici svetosti ne samo da su u stanju da primaju, nego i da ţive samo velikim Duhom vaseljenske LJubavi i Istine. MeĎutim, iza toga stoji, ili tačnije, tome prethodi (sticanju Svetoga Duha) sav ljudski ţivot sa odricanjem od sebe, asketskim molitvenim podvizima. Glasovi mrtvih sadrţaj Slušajući radno snimke čuvenih pevača koji su odavno otišli iz ţivota, čovek s tugom pomisli da onaj čijim se pevanjem tako oduševljavaju i danas, više ne postoji kao ličnost, kao realni ţivi izvor; da lepota zvuka nije ništa više do hologram, veštački otisak, oblaci vibracija zabeleţeni i materijalizovani na studijskoj traci.

www.PrijateljBozji.com

Kako je to strašno! Nema čoveka, a glas mu je ţiv. Umro je čovek, a na ekranu ga video snimak prikazuje kao da je ponovo ţiv. Šta je to? Obmana ili istina? Obmana, zato što u stvarnosti taj čovek ne samo što ne peva, nego više nije ţiv. Istina, zato što je glas upravo njegov, nepatvoreni, pravi, čist, neizobličen. I lik tog čoveka je istinski. Ako je moguće tako očigledno doţiveti i ponovno oţiveti prošlost, onda postoje dublje meĎusobne veze i meĎusobni uticaji ţivih i mrtvih, kao što postoji i tajna večnosti, tajna vaskrsenja, tajna vaploćenja Logosa. Ceo čovek ne umire, njegova duhovna suština se uzdiţe u drugu ravan, drugi ţivot, drugi svet. Sve je to za sada nedokučivo razumu, ali uskoro će postati java. Uskoro, veoma uskoro. Daleko pre nego što mi to mislimo! Duh i oblik sadrţaj Sve oţivljava Duh (uporedite - "bljutava so nije ni za šta"). Naše telo, lišeno duha (ţivota) je ţalosna n mrtva ljuštura. Pa i svaka čovekova delatnost sadrţi u sebi nekakav duh, razlika se sastoji samo u svojstvu toga duha, jer "ne verujte svakom duhu". Duh "zgrtanja", "slastoljublja", "agresije" moţe biti prisutan čak u spolja potpuno miroljubivim, humanim, pa čak i dobrotvornim akcijama. Borba za postojanu čistotu duha i jeste ona "nevidljiva borba" (ili barem njen odraz o kojem smo govorili u odgovarajućem poglavlju. Prepreke u postizanju te čistote jesu strasti, lenost, egoizam, koji se sadrţe u čovekovoj prirodi, kao i druga i demonska dejstva. Energija spokoja sadrţaj Sve se češće pod energičnim ljudima podrazumevaju ţivahni, pokretni, aktivni ljudi koji "izgaraju" od strasti i iluzija. Ovaj tako pokretni i ţivahni deo čovečanstva neosporno je gotovo svugde na prvim mestima progresa. On je i meću onima koji diktiraju modu, i u taboru novih političkih struja, pa čak i u savremenim religijskim pravcima. Pa ipak nije taj deo, uopšte nije on, istinski usmeravajuća snaga prema kojoj se stavlja u pokret čovečanstvo. Postoji i druga snaga - uticajnija i moćnija. To je energija duha podviţnika duboko

www.PrijateljBozji.com

uspokojenog uma i uravnoteţenih osećanja i čula. NJima i pripada budućnost, zato što im je dato da izraze dejstvo još moćnijih spoljašnjih snaga višeg reda. Samo energija, istančana spokojstvom duhovnog izgraĎivanja i čistote, moţe izvesti ljude prema svetlosti istine i spasenja. Pokatkad haos strasti odnosi pobedu nad razumom uravnoteţenosti, a trezvena ocena dogaĎaja se zamenjuje haotičnim pretpostavkama. Ponekad se čini da ceo svet silazi s uma, dospevajući u haos besmislenih radnji i zločina. Ali pre ili kasnije sve se vraća na svoje mesto i razum ponovo počinje da rukovodi osećanjima, kretanje stiče sreĎeni karakter. Stvara se ono dobro i istinski vaţno, privremeno se povlači zlo i neznanje. Mi teţimo da lečimo bolesti, ali ne lečimo njihove uzroke koji ih stvaraju, otuda neprestano umnoţavanje bolesti.

***

Da bismo dostigli duhovni razvoj treba se mnogo toga odreći (u najvećoj meri čak i od samog sebe i svih zadovoljstava! Što je veće odricanje i samopoţrtvovanje, to je savršeniji čovek).

***

Snovi su pokazatelji čovekovog duhovnog zdravlja. Čisti i laki snovi - zdrava duša. Zbrka i košmari - duševna pometenost, sujetni ţivot, strah od smrti u duši, itd.

***

Duhovni čovek spoznaje nevidljivo, duhovno bogatstvo, a neduhovni samo vidljive predmete. Neophodno je naučiti odvajati um od čulnih stvari, od svih svetovnih briga i utisaka, razmišljanjima o Bogu, večnosti i smrti.

***

i slično? g) Ne kradem li? (ne ţivim li na tuĎ račun. *** Sloboda: potpuna sloboda na zemlji ne postoji. Samoispitivanje savesti sadrţaj 1.sama po sebi je neophodna hrana.www. ali preterivanje u ishrani dovodi do bolesti. ne bavim li selakom zaradom?) . prezirem.osloboditi se strasti i neznanja. U odnosu prema Bogu: a) LJubim li Boga svim srcem i svom dušom? b) Da li uvek pamtim NJegovo Sveznanje i Sveprisutnost? v) Ţivim li. ali preko mere vodi iscrpljenosti.com Zloupotreba u svemu stvara pad .PrijateljBozji. pa ipak postoje tri osnovna puta prema unutarnjem osloboĎenju: prvi .osloboditi se privrţenosti stvarima. ispunjavajući NJegove zapovesti?r) Ne ropćem li na Boga? d) Zahvaljujem li Bogu za sve što mi šalje? 2.osloboditi se svakoga zla. koristan je rad. osuĎujem. dok čak i vino u malim dozama moţe biti na korist. treći . U odnosu prema bližnjima: a) LJubim li svoje bliţnje (kao samoga sebe!)? b) Ne gledam li na ljude kao na sredstvo postizanja svojih sebičnih ciljeva? v) Ne ugnjetavam li koga? Ne vreĎam li? Ne varam li? A moţda zavidim kome. drugi .

da dajem ili da uzimam? d) Ispitujem li svoje propuste.PrijateljBozji.www. U odnosu prema stvarima: a) Da li se briţljivo odnosim prema stvarima? b) Da li ih lomim i kvarim bez potrebe? v) Da li dobro odrţavam svoje lične stvari i nepokretnosti? g) Ne izbacujem li pre vremena ono što se još moţe koristiti. U odnosu prema samome sebi: a) Čuvam li čistotu svoje duše i tela? b) Ne obmanjujem li sebe? v) U kakvom se stanju nalazim u odnosu na spasenje? g) Šta više volim. vrednijim i pametnijim od drugih? e) Optuţujem li sebe u slučajevima neuspeha i pogrešaka ili se bavim samoopravdavanjem. promašaje i greške? Ď) Ne smatram li sebe boljim. traţeći krivce meĎu drugima? 4. da li pravilno upotrebljavam stvari? (Zajedno s tim: da li se moja duša vezala za stvari? Nisam li od njih napravio idola? Da li patim od oboţavanja stvari?) ***** U većini svojih naučnih dokaza savremene psihološke i psihoterapeutske škole propuštaju i nedovoljno shvataju prefinjene i najprefinjenije (duhovne) ravni.com 3. Vrhunac njihovog razumevanja .

Ali ljudi opšte (i meĎusobno vrše uticaje jedni na druge) ne samo na vidljivoj (fizičkoj) ravni i ne samo u razumnim i vanrazumnim orbitama. leptonskih) meĎusobnih uticaja. a i dalje ostaje van domašaja istinskog razumevanja nehrišćanskih istraţivača koji se bave naukom o čoveku. nego i u sferi najprefinjenijih (kvantnih.www. . posmatranja niza zakonitosti koje se stvarno zbivaju. Junga i drugih talentovanih istraţivača.com u sličnim pitanjima jesu takvi pojmovi kao što su "intuicija" ili "nesvesno". što se sva njihova istraţivanja nisu uzdizala do duhovne ravni (koju su oni poricali). makar i genijalnog. gordost i bujna mašta. izdvojenih putem.PrijateljBozji. ili skoro uvek. zaglibljavajući se u slojevima fizioloških i spekulativnih eksperimenata. MeĎutim. Duh je uvek ostajao. u čisti eksperiment su se uplitali ljudsko mudrovanje. uvek. U tome i jeste osnovna greška Frojda.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful