1

PROJEKAT
ELEKTRIČNIH INSTALACIJA





2
O P Š T A D O K U M E N T A C I J A
1 O P Š T I D E O......................................................................................................... 3
1.1 PROJEKTNI ZADATAK ................................................................................................... 3
1.1.1 OPŠTI PODACI: .......................................................................................................... 3
1.1.2 TEHNIČKI ZAHTEVI: ................................................................................................... 3
1.2 SPISAK ZAKONA, PROPISA, STANDARDA................................................................... 4
1.2.1 ZAKONI ....................................................................................................................... 4
1.2.2 PROPISI ...................................................................................................................... 4
1.2.3 TEHNIČKE PREPORUKE ED ..................................................................................... 4
1.2.4 SRPSKI STANDARDI .................................................................................................. 4
1.2.5 UPUTSTVA ................................................................................................................. 5
1.3 PRILOG O ZAŠTITI NA RADU ........................................................................................ 6
1.3.1 OPASNOSTI I ŠTETNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI PRI KORIŠĆENJU
ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA I UREĐAJA ................................................ 6
1.3.2 OTKLANJANJE NAVEDENIH OPASNOSTI ................................................................ 6
2 T E K S T U A L N I D E O ......................................................................................... 7
2.1 TEHNIČKI OPIS .............................................................................................................. 7
2.2 TEHNIČKI USLOVI ZA MONAŢU ELEKTROINSTALACIJA .......................................... 10
2.2.1 OPŠTI USLOVI: ........................................................................................................ 10
2.2.2 USLOVI ZA RAD I MATERIJAL: ................................................................................ 11
2.2.3 USLOVI ZA DISPOZICIJU OPREME ......................................................................... 11
2.2.4 USLOVI ZA ISPITIVANJE: ......................................................................................... 12
2.2.5 POGODBENI USLOVI: ............................................................................................. 12
2.2.6 ZAVRŠNE ODREDBE: ............................................................................................. 12
2.3 TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJA ..................... 13
2.3.1 OPŠTI USLOVI .......................................................................................................... 13
2.3.2 IZVOĐENJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJA ...................................................... 14
2.3.3 VRSTE MATERIJALA I DIMENZIJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE ................... 14
2.3.4 IZVOĐENJE UNUTRAŠNJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE ............................... 14
2.3.5 ODRŢAVANJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE .................................................... 15
2.3.6 KONTROLA GROMOBRANSKE INSTALACIJE ........................................................ 15
2.4 TEHNIČKI USLOVI ZA IZRADU TELEK. I SIGNALNIH INSTALACIJA U OBJEKTU ..... 17
2.4.1 OPŠTI USLOVI ......................................................................................................... 17
2.4.2 TEHNIČKI USLOVI ZA INSTALACIJE ....................................................................... 18
2.4.3 UNUTRAŠNJA INST. TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH INSTALACIJA .......... 19
3 N U M E R I Č K I D E O ......................................................................................... 21
3.1 PRAČUN NOSIVOSTI NAPOJNIH KABLOVA ............................................................... 21
3.2 PRORAČUN PADA NAPONA ....................................................................................... 22
3.3 PROVERA EFIKASNOSTI ZAŠTITE OD INDIREKTNOG DODIRA TT SISTEMA ......... 22
3.4 PRORAČUN KRATKOG SPOJA ................................................................................... 23
3.5 PRORAČUN OTPORA RASPROSTIRANJA TEMELJNOG UZEMLJIVAČA ................. 25
3.6 PRORAČUN GROMOBRANSKE INSTALACIJE ........................................................... 26
3.7 FOTOMETRISKI PRORAČUN ...................................................................................... 29
4 P R E D M E R I P R E D R A Č U N ...................................................................... 30
5 G R A F I ČK I D E O ............................................................................................... 31



3
1 O P Š T I D E O
1.1 PROJEKTNI ZADATAK
1.1.1 OPŠTI PODACI:
INVESTITOR:

PROJEKTANT:

OBJEKAT: STAMBENI OBJEKAT - APARTMANI

PREDMET PROJEKTA: PROJEKAT ELEKTRIČNIH INSTALACIJA
1.1.2 TEHNIČKI ZAHTEVI:
Projekat električnih instalacija uraditi prema sledećim zahtevima:
A. Predvideti mesto priključka glavnog napojnog kabla na objekat i mesto mernog
razvodnog ormana
B. Predvideti razvodne table sa napojnim kablovima.
C. Predvideti unutrašnje i spoljašnje osvetljenje.
D. Predvideti monofazne utičnice i fiksne priključke.
E. Električne instalacije u kotlarnici.
F. Predvideti telefonsku instalaciju i računarsku mreţu.
G. Predvideti televizijske instalacije.
H. Spoljašnja i unutrašnja gromobranska instalacija i uzemljenje.

PROJEKTANT: INVESTITOR:

______________________ ______________________
4
1.2 SPISAK ZAKONA, PROPISA, STANDARDA
1.2.1 ZAKONI
- Zakon o planiranju i izgradnji objekata (Sl.glasnik RS br. 72/09).
- Zakon o standardizaciji (Sl. list SFRJ br. 30/96)
- Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl.glasnik RS 101/05).
- Zakon o zaštiti od poţara (Sl.glasnik RS br.111/09).
- Ukaz o proglašenju zakona o sistemu veza (Sl. list SFRJ br.41/88)
- Zakon o zaštiti ţivotne sredine (Sl.glasnik RS br.6/91, 53,95)
1.2.2 PROPISI
- Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima
namenjenim za rad, radni prostor i na radilištu (Sl.glasnik SRS br.21/89).
- PTN za zaštitu elektro energetskih postrojenja i ureĎaja od poţara (Sl.list SFRJ br.74/90).
- PTN za uzemljenja elektro energetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000V
- (Sl.list SRJ br.61/95).
- PTN za zaštitu objekata od atmosferskog praţnjenja (Sl.list SRJ br.11/96).
- PTN za električne instalacije niskog napona (Sl.List SFRJ br.53/88, 54/88, 28/95).
- PTN za zaštitu nisko naponskih mreţa i pripadajućih transformatorskih stanica
- (Sl.list SFRJ br.13/78, 37/95).
- PTN za pogon i odrţavanje elektro energetskih postrojenja i vodova (Sl.list SRJ br.41/93).
- Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije dojave poţara (Sl.list SRJ br.
87/1993)
- Pravilnik o tehničkim normativima za kablovske distributivne sisteme i zajedničke antenske
sisteme (Sl. list SFRJ br. 66/1987)
- Odluka o uslovima i tehničkim normativima za projektovanje stambenih zgrada (Sl. list grada
Beograda br. 32/1983)
- Pravilnik o kontroli kvaliteta TT sredstava (PTT vesnik br. 14/79)
- Tehnički uslovi za samonosivi pretplatnički kabl sa nosećim uţetom (PTT vesnik 13/73)
- Teh. uslovi za sisteme telefonskih instalacija sa instalacionim kanalima (PTT vesnik 4/74)
- Tehnički uslovi za razvodne i uvodne ormane (PTT vesni br. 16/79)ţ
- Naredba o obaveznom atestiranju kablovskih distributivnih i zajedničkog antenskog sistema
(Sl. list SFRJ br. 37/1987)
1.2.3 TEHNIČKE PREPORUKE ED
- Primena temeljnog uzemljivača i mera izjednačavanja potencijala u objektima i
transformatorskim stanicama (TP br.5/97 ) Primena temeljnog uzemljivača i mera
izjednačavanja potencijala u objektima i transformatorskim stanicama (TP EPS br.5)
- Priključci na niskonaponsku mreţu i električne instalacije u zgradama(TP EPS br.13)
- Objekti do 1 kV. Nadzemni vodovi do 1kV. (TP EDB br.11)
- Objekti do 1 kV. Instalacije u zgradama. (TP EDB br.13)
1.2.4 SRPSKI STANDARDI
- SRPS N.A2.001 Standardni naponi
- SRPS N.A2.201 Standardne frekvencije
- SRPS N.A3.010-420 Elektrotehnički grafički simboli
- SRPS N.B2.702-781 El.instalacije niskog napona
- SRPS N.C0.006-015 Energetika
- SRPS N.E3.210-213 Sklopke za naprave
- SRPS N.E3.310-356 Instalacioni automatski prekidači
- SRPS N.E3.500-587 Priključnice, utikači i natikači
- SRPS N.E5.20-505 Osigurači
5
- SRPS N.H9.103 Strujni transformatori za zaštitu
- SRPS N.K3.001-150 Prekidači za naizmeničnu struju VN
- SRPS N.K5.503 Niskonaponski sklopni blokovi
- SRPS N.S8.007, 011 Protiveksplozijska zaštita
- SRPS. IEC 1024-1 Gromobranska instalacija. Opšti uslovi
- SRPS. IEC 1024-1-1 Gromobranska instalacija. OdreĎivanje nivoa zaštite
- SRPS. IEC 1312-1 Gromobranska instalacija. Zaštita od elektromagnetnog impulsa
atmosferskog praţnjenja. Opšti principi
- SRPS.N.B4.802 Gromobranska instalacija. Postupci pr projektovanju, izvoĎenju,
odrţavanju, pregledima i verifikacijama
- SRPS N.N6 (od 160 do 192) KDS merenja odnosa signal-šum, itd.
1.2.5 UPUTSTVA
- Uputstvo za projektovanje, izgradnju i odrţavanje uzemljenja PTT postrojenja (PTT vesnik
br. 2/1977)
- Uputstvo o izradi telefonskih instalacija i uvoda (PTT vesnik br. 1/1975)
- Uputstvo o zaštiti telekomunikacionih vodova koji se uvode u elektroenergetska postrojenja
(PTT vesnik br. 3/1977)
- Uputstvo o izradi razvodnih mreţa (PTT vesnik br. 19/1980)
- Uputstvo za graĎenje kablovske TT kanalizacije (PTT vesnik br. 6/73)
- Uputstvo o postavljanju i montaţi samonosivih kablova (PTT vesnik br. 2/74)
- Uputstvo za graĎenje mesnih vazdušnih mreţa (PTT vesnik 1952)
- Uputstvo o proveri kablovskih TT linija (PTT vesnik br. 6/68)
6
1.3 PRILOG O ZAŠTITI NA RADU
Prilog o primenjenim propisanim merama i normativima zaštite na radu, u smislu Zakona o
bezbednosti i zdravlju na radu (''Sl.glasnik SRS'' br. 101/05)
1.3.1 OPASNOSTI I ŠTETNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI PRI KORIŠĆENJU
ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA I UREĐAJA
a) Opasnost od električnog udara
b) Izazivanje poţara
c) Preopterećenje
d) Struja kratkog spoja
e) Spoljni uticaji
f) Nedozvoljeni pad napona
g) Pojava previsokog napona dodira na gromobranskoj instalaciji
1.3.2 OTKLANJANJE NAVEDENIH OPASNOSTI
a) Zaštita od električnog udara je izvršena u skladu sa SRPS N.B2.741 primenom odgovarajućih
mera:
 Zaštitom od indirektnog dodira (zaštita automatskim isklapanjem napajanja, zaštita
upotrebom ureĎaja klase II, ili odgovarajućom izolacijom, zaštita postavljanjem u nevodljive
prostorije, zaštita lokalnim izjednačavanjem potencijala bez spajanja sa zemljom i zaštita
električnim odvajanjem.
b) Zaštita od izbijanja poţara izvršena u skladu sa SRPS N.B2.742. Izvršen je takav izbor
električne opreme (postavljene na dozvoljenim lokacijama) da ona ne prestavlja opasnost od
poţara za okolne materijale.
c) Zaštita od preopterećenja je rešena u skladu sa SRPS N.B2.743. Zaštitni ureĎaji na
provodnicima pod naponom su izabrani tako da će automatski isključiti napajanje kod svake
struje preopterećenja pre nego što prouzrokuje povišenje temperature štetne za izolaciju,
spojeve, stezaljke ili okolinu.
d) Zaštita od kratkospojnih struja izvršena u skladu sa SRPS N.B2.743. Zaštitni ureĎaji na
provodnicima pod naponom su izabrani tako da osiguravaju prekidanje kratkospojnih struja pre
nego takva struja prouzrokuje opasnost od toplotnih i mehaničkih delovanja u provodnicima i
spojevima.
e) Zaštita od spoljnih uticaja je rešena u skladu sa SRPS N.B2.751. Izvršen je pravilan izbor
električne opreme prema zahtevima koji su proizašli klasifikacije spoljašnjih uticaja prema SRPS
N.B2.730. Na ovaj način je osigurana i pouzdanost tehničkih mera zaštite po standardima
SRPS N.B2.741, SRPS N.B2.742 i SRPS N.B2.743.
f) Zaštita nedozvoljenog pada napona je ostvarena pravilnim dimenzionisanjem provodnika i
kablova prema stvarnom opterećenju.
g) Zaštita objekata od atmosferskog praţnjenja predviĎena je pravilnom gromobranskom zaštitom.
Prihvatni sistem, spustni vodovi, spojevi i temeljni uzemljivač su pravilno odabrani, a u skladu sa
propisima o gromobranima Sluţbeni list broj 11/96 i SRPS N.B4.800, 801, 803 i 810 odnosno
SRPS IEC 1024-1 i SRPS IEC 1024-1-1.

PROJEKTANT:


7
2 T E K S T U A L N I D E O
2.1 TEHNIČKI OPIS
Po klasifikaciji spoljašnjih uticaja ovaj objekat spada isledeće grupe:
Klasifikacija uticaja okoline
÷ AA4 – temperatura okoline -5°C do +40°C
÷ AC1 – nadmorska visina ≤ 2000m
÷ AD2 – prisustvo vode - slobodno padanje vodenih kapi
÷ AE1 – prisustvo stranih čvrstih tela – zanemarivo
÷ AF1 – prisustvo korozivnih ili prljajućih materija – zanemarljivo
÷ AG1 – mehanička naprezanja, udari – slaba
÷ AH1 – mehanička naprezanja, vibracije – slaba
÷ AK1 – prisustvo flofe ili gljivica – zanemarljivo
÷ AL1 – prisustvo faune – zanemarljivo
÷ AM1 – elektromagnetski, elektrostatički ili uticaj jonizacije – zanemarljiv
÷ AN1 – sunčevo zračenje – zanemarljivo
÷ AP1 – seizmički efekti – zanemarljivo
÷ AQ1 – munje – zanemarljivo
Kalsifikacija upotrebe
÷ BA1 – osposobljenost lica – neobavešteni
÷ BB1 – električna otpornost ljudskog tela – normalna
÷ BC1 – dodir lica sa potencijalom zemlje – nema dodira
÷ BD1 – mogućnost evakuacije u slučaju hitnosti – mala gustina naseljenosti
÷ BE1 – priroda materijala koji se obraĎuje ili je uskladišten – nema opasnosti
Klasifikacija konstrukcije zgrade
÷ CA1 – sastav materijala – nezapaljiv
÷ CB1 – struktura zgrade – zanemarljivo
Napajanje objekta sa niskonaponske mreţe i glavni napojni kabl
Prema uslovima nadleţne ED omezbeĎeno je mesto na prednjoj fasadi gde će biti montiran
mernirazvodni orman MRO (u nadleţnosti ED). Napojni vazdušni, kabal X00/O 4×16mm2 se pruţa
od ugaonog stuna NN mreţe do najbliţe fasade a zatim po fasadi dolazi do MRO (i ovo je u
nadleţnosti ED). U MRO će biti montirano trofazno dvotarifno brojilo 10-40 i MTK kao i limitatori.
Po uslovima dozvoljena vršna snaga na objektu bi trebala da bude 2.3kW a limitatori su od
10A.
U MRO se dograĎuju 3-polni automatski osigurači MC32/C10 za osiguravanje napojnih
kablova prema spratnim razvodnim tablama i razvodnom ormanu u kotlarnici.
Ispod MRO je predviĎena glavna šina za izjednačenje potencijala GŠIP. Šina se povezuje
trakom na temeljni uzemljivač i kablom PP00-Y 1×16mm2 sa PE šinom u MRO.
Instalisana snaga na objektu (na ormanu +MRO) je 74.6kW, jednovremeno opterećenje
objekta bi bilo oko 2kW uz koeficient jednovremenosti kj=0.03. Svakako će vršna struja biti
odreĎena vrednostma limitatora koje odobri ED.
U objektu su izvedene spratne razvodne table za napajanje apartmana i kotlarnice (+RT-1,
+RT-2, +RT-2A, RT-3, +RT-4, RT-5 i +RO-KO). Sve razvodne table i ormani se napajaju sa +MRO
istim tipom i presekom kabla PP00-Y 5×4mm2. Svi kablovi se polaţu u zidu ispod maltera.




8
Instalacija unutrašnjeg i spoljašnjeg osvetljenja
Osvetljenje se izvodi nadgradnim plafonskim i zidnim svetiljkama ili ugradnim svetiljkama u
zavisnosti od vrste plafona. Svetiljke su sledeće:
- S1-Nadgradna svetiljka za dnevnu i spavaću sobu
- S2-Nadgradna svetiljka za kuhinju
- S3-Nadgradna svetiljka za hodnik i stepenište
- S4-Nadgradna svetiljka za kupatilo
- S5-Nadgradna svetiljka točećeg mesta
- S6-Nadgradna svetiljka za osvetljavanje ulaza
- S7-Nadgradna svetiljka kuhinjskog radnog elementa
- S8-Nadgradna svetiljka za kotlarnicu, IP65
Svetiljka S5 u kupatilu se montiraju iznad ogledala na visini 2.1m od poda. Svetiljka S7 u
kuhinji se montira ispod gornjih kuhinjskih elemenata na visini 1.5m od poda. Prekidači se montiraju
na visini 1.1m od poda. Svetiljke i kupatilski ventilatori se povezuju na razvodni orman kabom PP-Y
3x1.5mm2. Sva galanterija je modularna
Kabl se polaţe u zidu ispod maltera.
Instalacija utičnica i fiksnih priključaka
Obična utičnica (UT) se montira na visini 0.3m od poda. Set utičnica za televiziju (TV) se montira na
visini 0.3m od poda. Set utičnica za računar (RA) se montira na visini 0.3m od poda. Set utičnica
pored kreveta (KR) se montira na visini 0.3m od poda. Utičnica pored kreveta (KR) se montira na
visini 0.3m od poda. Utičnica za fen u kupatilu (FEN) se montira na visini 1.2m od poda.
Utičnica za friţider (FR) se montira na visini 0.6m od poda. Utičnica za šporet (Š) se montira na
visini 0.6m od poda. Utičnica za radni sto u kuhinji (RS) se montira na visini 1.2m od poda.
Utičnica za veš mašinu (VM) se montira na visini 1.2m od poda. Utičnica za mašinu za pranje
sudova (VM) se montira na visini 1.2m od poda. Utičnica za klimu (KL) se montira na visini 2.4m od
poda. Priključak za akumulacioni bojler se izvodi na visinii 1.6m od poda. Monofazne šuko utičnice
se povezuju na razvodni orman kabom PP-Y 3x2.5mm2. Kabl se polaţe u zidu ispod maltera. Sva
galanterija je modularna (utičnice i prekidači).
Električne instalacije u kotlarnici
Svi kablovi koji od regala do nekog ureĎaja idu kroz vazduh su polaţeni u savitljivim metalnim
SAPA cevima promera 16mm i 20mm. Ostali instalacioni kablovi so OG razvodom poloţeni na zidu
u tvrdim instalacionim cevima promera 16mm i 20mm.
Svi kablovi u kotlarnici su tipa PP00-Y
Unutrašnja i spoljašnja gromobranska zaštita i uzemljenje
Proračun gromobranskih instalacija dokazao da je gromobranska instalacija potrebna i da je
potreban nivo zaštite III.
Gromobran je izveden u sistemu nevidljivog HERMI gromobrana. Prihvatni sistem je
predviĎen kao mreţa napravljena po krovu aluminijumskom ţicom Ф16mm na odgovarajućim
potporama. Ţica na 6 mesta silazi sa krova i ukrsnim komadima se veţe za čeličnu pocinkovanu
traku FeZn 20×3mm koja je poloţena u betonskom stubu pre nalivanja betona. Traka izlazi iz stuba
na visini 1.7m od kote terena i povezuje se ukrsnim mernim komadom sa trakom FeZn 25×4mm
koja se vraća u betonski stub i ide do temeljnog uzemljivača. Temeljni uzemljivač se izvod istom
trakom FeZn 25×4mm i pričvršćuje za armaturu temelja ukrsnim komadima.
Sa temeljnog uzemljivača se izvode trake za uzemljenje vertikalnih oluka, spoj sa glavnom
činom za izjednačenje potencijala i spoj sa prstenastim uzemljivačem u kotlarnici.
Radi povećanja opasnosti od električnog udara u kupatilima s obzirom na poznate okolnosti,
potrebno je sve metalne delove pristupačne dodiru, a koji nisu deo električne instalacije,
meĎusobno galvanski povezati, kako usled nekog kvara ne bi nastupila opasna potencijalna razlika
izmeĎu tih metalnih delova, koja bi mogla ugroziti ţivot korisnika. U svim kupatilima imamo PS49
kutije za dopunsko izjednačavanje potencijala. PS49 kutije su povezane na Pe šinu ormana/table
provodnikom P/F 1×6mm2.

9
Strukturna mreţa (telefonska i računarska mreţa)
Priključenje objekta na javnu telefonsku mreţu se izvodi sa najbliţeg tt stuba na kome postoji
mogućnost priključka. Privodni kabal nije predmet projekta.
Utičnice RJ45/kat5E strukturne mreţe (računari i telefoni) se montiraju u setu na visini 0.3m
od poda zajedno sa energetskim utičnicama.
Utičnice se povezuju kablom FTP/kat5E u PVC crevima Ф16/20mm. Kabl se polaţe u zidu
ispod maltera a šlicevi koji se štemuju u zidu za polaganje kablova moraju se kasnije zatvoriti
mašinskim malterom. Svi kablovi u jednom apartmanu završavaju u razvodnoj kutiji do koje dolazi
po jedan kabal sa glavne razvodne kutije koja se nalazi na tavanu.
Instalacije televizije
PredviĎeno je da se na krovu postavi antenski stub sa 3 širokopojasne antene. Antene se
povezuju sa televiziskim razvodnim ormanom TV-O na tavanu. U ormaru se nalaze skretnice za
antene, pojačavači i razdelnici signala. Kablovima RG6 se povezuje ovaj orman sa razvodnom
kutijom u svakom stanu. U kutiji se montira novi razdelnik od koga se dalje vodi isti kabal do svake
završne utičnice. Paralelno sa ovim kablovima se provlače i koaksijalni kablovi za satelitske antene.
Utičnica za TV/antenski sistem (Tv) je zavrčna se montira na visini 0.3m od poda.
Svi kablovi se plţu u PVC fleksibilnim crevima Ф16/20mm.

PROJEKTANT:

10
2.2 TEHNIČKI USLOVI ZA MONAŽU ELEKTROINSTALACIJA
2.2.1 OPŠTI USLOVI:
Ovi tehnički uslovi su sastavni deo elaborata za izradu električne instalacije osvetljenja,
utikačkih kutija, elektro-motornog pogona i kao takvi obavezni su za izvoĎača i investitora pri
izgradnji objekta.
Celokupna instalacija mora se izvesti prema planovima, šemi razvoda i proračuna, prema
vaţećim propisima za električne instalacije, a u skladu sa SRPS-om.
Investitor je duţan da odredi jedno stručno lice koje će vršiti nadzor nad izgradnjom objekta.
IzvoĎač je duţan da pre početka radova dobro prouči projekat i da sve eventualne propuste i
nejasnoće u projektu razjasni pre početka nabavke materijala i njegove ugradnje. Ukoliko doĎe do
izvesnih izmena pri izvoĎenju, izvršiti potrebne korekcije uz pismenu saglasnost Nadzornog organa.
Materijal za instalaciju mora biti dobrog kvaliteta i odgovarati postojećim propisima. Po
donošenju materijal na gradilište, nadzorni organ je duţan da materijal pogleda i njegovo stanje
konstatuje u graĎevinskom dnevniku.
Pored materijala mora i sam rad biti solidan i sve što bi se u toku rada i kasnije pokazalo
nesolidno, izvoĎač je duţan da nadoknadi o svom trošku.
IzvoĎač je duţan da po otpočinjanju radova otvori graĎevinski dnevnik i da u njega zapisuje
sve radove koje izvodi u toku dana.
Sve izmene koje se eventualno dogode obavezno se upisuju u dnevnik i Nadzorni organ ih
podpisuje. Sve eventualne izmene mora da odobri Projektant i Nadzorni organ.
Celokupna instalacija je izvedena kablovima tipa PP delom u zidu.
Grananje i nastavljanje provodnika moţe se vršiti isključivo u razvodnim kutijama dovoljnih
dimenzija da se u njima mogu smestiti veze provodnika. Najmanji unutrašnji prečnik razvodnih
kutija u kojima se vrši veza provodnika ne sme biti manji od 70mm.
Svi provodnici upotrebljeni za ovu vrstu instalacija moraju biti od bakra, a njihov presek i vrsta
izolacije označeni su na planovima, u opisu i predmeru.
Pri polaganju vodova mora se strogo voditi računa da se kablovi neoštećuju. Na mestima gde
kablovi menjaju pravac moraju se napraviti blage krivine, čiji poluprečnik ne sme biti manji od
petnaestostrukog prečnika kabla.
Za lako vezivanje provodnika na mestima njihovog nastavljanja (razvodne kutije) i vezivanje
za prekidače, svetiljke i utikačke kutije ostaviti slobodan vod duţine 10-15cm, a za priključak
motornih i drugih potrošača ostaviti vod duţine 50cm.
Tip razvodnog postrojenja i sistem zaštite je u skladu sa SRPS N.B2.730.
Ako se pri izvoĎenju instalacije iz ma kojih razloga ukaţe neophodna potreba manjih
odstupanja od plana i predmera, za svako takvo odstupanje mora se pribaviti pismena saglasnost
stručnog Nadzornog organa, koga odreĎuje Investitor, ili od Projektanta. Veća odstupanja ne smeju
se činiti bez predhodnog odobrenja revizione komisije koja je odobrila ovaj projekat.
Investitor je duţan da u ugovoru sa izvoĎačem odredi vreme garantnog roka za ovu
instalaciju. Garantni rok ne sme biti kraći od dve godine dana a računa se od dana prijema ove
instalacije. U ovom roku izvoĎač je duţan da sve kvarove i nedostatke instalacije, koji proizilaze kao
posledica nesolidnog rada, ili lošeg kvaliteta upotrebljenog materijala, otkloniti o svom trošku. Za
kvarove koji proizilaze zbog nestručnog rukovanja instalacijama izvoĎač nije odgovoran.
Uzrok nedostatka instalacije i kvarova ustanovljava se komisijskim putem. Komisiju od tri
člana biraju, jednog investitor, drugog izvoĎač a trećeg sporazumno. Odluka komisije je punovaţna
za obe strane.
Sve otpatke koje bude koje bude pričinio, pri izvoĎenju radova, IzvoĎač je duţan odneti sa
gradilišta. Mesto odnošenja otpadaka duţan je da odredi investitor pri sastavljanju ugovora sa
izvoĎačem.
Po završetku svih radova IzvoĎač mora izvršiti probu instalacija prema postojećim propisima.
Ukoliko se instalacija prilikom ispitivanja pokaţe neispravnom IzvoĎač je duţan da je dovede
u ispravno stanje o svom trošku.
Preuzimanje instalacije od izvoĎača moţe se izvršiti tek posle završetka svih radova i
ispitivanja ispravnosti instalacije.
11
2.2.2 USLOVI ZA RAD I MATERIJAL:
Sav materijal upotrebljen za ovu instalaciju mora biti prvoklasnog kvaliteta i izradjen prema
standardima SRPS. ili VDE i DIN ( ukoliko nepostoji SRPS standard ).
Sva oprema isporučuje se komplet za montaţu i upotrebu ako niije posebno drugačije
navedeno.
Pri izvoĎenju radova IzvoĎač je duţan da vodi računa o već izvedenim radovima na objektu.
Ako bi se izvedeni radovi pri montaţi električnih instalacija nepotrebno i usled namarnosti i
nestručnosti oštetili, troškove štete snosiće izvoĎač elektroinstalacija.
Bušenje i sečenje gvozdenih i armirano-betonskih greda i stubova ne sme se vršiti bez znanja
i odobrenja nadzornog organa za ovu vrstu radova.
Pri postavljanju kablova ili provodnika u cevi, svi provodnici koji pripadaju jednom strujnom
kolu moraju biti postavljeni u istu cev odnosno kabl.
Spajanje provodnika moţe se vršiti samo u spojnim i razvodnim kutijama, ormanima ili
šahtovima.
Metalne zaštite obloge cevi i kablova ne smeju biti upotrebljeni kao povratni provodnici, ni kao
provodnici za zaštitno uzemljenje.
Cevi i kablove svih vrsta treba polagati po pravoj liniji, horizontalno ili vertikalno. Krivolinijsko
polaganje moţe se vršiti samo izuzetno. Pri horizontalnom polaganju cevi moraju imati mali pad
prema kutijama ili šahtovima. Na slobodnim cevima treba postaviti uvodnike od izolacionog
materijala.
Cevi poloţene u zidu ili podu ne smeju se prekrivati materijalom koji bi ih nagrizao.
Postavljanje provodnika i kablova u cevi treba da je izvedeno tako da se provodnici bez teškoća
mogu izvlačiti sem u posebnim slučajevima.
Postavljanje kutija ili šahtova vrši se na rastojanju od oko 6m, ili u skladu sa posebnim
okolnostima, a prema oznakama u grafičkom delu projekta.
Kroz istu kutiju ili šaht mogu se postaviti provodnici različitih strujnih kola.
Prekidači i osigurači stavljaju se samo na fazne provodnike.
U vlaţnim prostorijama moţe se postaviti samo oprema nepromočive izvedbe.
Razvod kablova unutar objekta vrši se pomoću metalnih perforiranih regala i u zidu ispod maltera.
Pri prolazu kroz pregradne zidove, cevi izmedju vlaţne i suve prostorije treba polagati tako
da u njihove otvore ne moţe da prodre vlaga ni da se skupi voda. Cevi treba da su od materijala
otpornog na vlagu i da su postavljene u nagibu prema vlaţnoj prostoriji. Pri polaganju cevi kroz
spoljni zid zgrade unutrašnja prostorija se tretira kao suva u odnosu na spoljni prostor.
Pri prolazu vodova kroz zid izmedju suve i vlaţne prostorije, vodovi se moraju završiti u suvim
prostorijama sa priborom za vlaţne prostorije.
Nastavljanje provodnika ne sme se vršiti uvrtanjem već samo stezaljkama.
Nastavljanje različitih materijala moţe se vršiti samo preko olovnih podmetača debljine 2mm.
2.2.3 USLOVI ZA DISPOZICIJU OPREME
Provodnici slabe struje moraju se postaviti u zasebne cevi. Pri paralelnom polaganju,
horizontalne vodove jake struje treba postaviti na sledeći način:
- pri vrhu zida polaţu se vodovi telekomunikacija
- na 10cm ispod njih polaţu se vodovi za signalizaciju
- na 10cm ispod njih polaţu se vodovi energetike
Voditi računa da se protiv poţarne instalacije moraju odmaknuti od energetskog razvoda
minimalno 0.5m.
Nakon ukopavanja vodova u zid šlicevi se zatvaraju mašinskim malterom.
Razvodni orman je montirana na visini 1.0m od kote poda. Pre izrade ormana IzvoĎač je
duţan da na radioničku dokumentaciju ormana, koju sam izraĎuje, dobije saglasnost Projektanta.
Orman se izraĎuje od čeličnog dva puta dekapiranog lima, debljine 2mm, stepene zaštite IP54, sa
vratima sa cilindar bravicom i ključem. Orman je montirana na zid na propisane drţače. Po
završenoj izradi orman se boji sivim efektom lak, odnosno u boju koju odredi Investitor. Na
unutrašnjoj strani vrata se lepi jednopolna šema ormana sa svim potrebnim električnim podacima o
12
razvodu. Na prednjoj ploči ormana montira se predviĎena oprema , prema jednopolnoj šemi,
obeleţena natpisnim pločicama sa jasnim oznakama pripadnosti elemenata. Orman ima pet
sabirnica L1, L2, L3, PE i N pri čemu je na zaštitnoj i nultoj sabirnici predviĎen potreban broj
priključaka za pojedinačni priključak zaštitnog i neutralnog provodnika u svakom kablu. Vrata
ormana se premošćavaju fleksibilnim provodnikom. U orman se ugraĎuje oprema kako je
predviĎeno u jednopolnim šemama koje se nalaze u grafičkim prilozima.
Razvodne kutije na ovim vodovima se postavljaju koso jedna ispod druge pod uglom od 45°.
Na mestima ukrštanja koja se uvode pod pravim uglom, rastojanja izmedju vodova moraju biti
najmanje 10mm. Ako to nije izvodljivo postavlja se izolacioni umetak debljine 3mm.
Paralelno voĎenje vodova sa dimnim kanalima ili grejnim cevima treba izbegavati. Ako to nije
moguće vodove treba postaviti na oko 5cm odstojanja. Pri ukrštanju vodova sa dimnim kanalima i
dr., razmak izmedju vodova i kanala mora biti najmanje 3cm. Električne vodove treba zaštititi od
zagrejavanja odgovarajućom toplotnom izolacijom. Instalacione prekidače za osvetljenje postaviti
na onoj strani vrata sa koje se otvaraju. Visina postavljanja od poda 110cm. Visna montiranja
utičnica je odreĎena za svako utikačko mesto i visine su upisane na crtaţima u grafičkom delu
projekta.
2.2.4 USLOVI ZA ISPITIVANJE:
Otpor izolacije izmedju provodnika instalacije i prema zemlji mora iznositi najmanje 500000O
za svako strujno kolo, kada su svi prekidači uključeni i oprema postavljena bez potrošača. Merenje
otpora se vrši megametrom sa naponom od 230V. Rezultati merenja se unose u graĎevinski
dnevnik.
2.2.5 POGODBENI USLOVI:
Projektom je obuhvaćena isporuka kompletnog materijala, transport, monterski, zidarski,
farbarski i pripremno završni radovi.
Izvodjač je duţan da pre početka radova proveri projekat na licu mesta i izvrši potrebne
ispravke nastale iz bilo kog razloga u saradnji sa nadzornim organom. TakoĎe je duţan da
investitoru ukaţe na potrebne dopune i eventualna racuonalnija tehnička rešenja. Manje izmene u
projektu moţe izvršiti nadzorni organ. Za veće izmene potrebna je saglasnost projektanta.
Za izvoĎenje nepredviĎenih ili povećanje predviĎenih radova potrebna je prethodna pismena
saglasnost investitora, odnosno nadzornog organa.
Sve otpatke nastale pri izvoĎenju ovih radova izvoĎač je duţan da otkloni sa gradilišta na
mesto koje odredi nadzorni organ. Za ispravnost izvedenih radova izvoĎač daje garantni rok prema
uslovima iz ugovora, a minimalno 1 godina. Puštanje instalacije u stalan rad moţe se izvršiti tek po
obavljenom tehničkom pregledu i dobijanju dozvole za upotrebu.
2.2.6 ZAVRŠNE ODREDBE:
Odredbe ovih uslova koje se neodnose na projekat u kom su primenjene neće se izvršiti.
Sve što je u projektu kontradiktorno standardima i propisima poništiće se uz saglasnost nadzornog
organa.
13
2.3 TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJA
Ovi uslovi su sastavni deo projekta, i kao takvi su obavezni u potpunosti za izvoĎača radova.
2.3.1 OPŠTI USLOVI
IzvoĎač radova duţan je da pre radova prouči projekat i da blagovremeno zatraţi od
projektanta eventualna objašnjenja.
Za sve eventualne izmene u rešenju po projektu i odstupanja ma koje vrste, kako u pogledu
tehničkog rešenja tako i u pogledu izbora materijala, izvoĎač mora pribaviti pismenu saglasnost
odgovornog projektanta, ukoliko ovo ne učini, sam snosi odgovornost za izvršenje radova u vezi sa
izmenama.
Za izvoĎenje radova gromobranske instalacije mora se voditi poseban graĎevinski dnevnik
rada na propisan način definisan Zakonom i drugim pratećim dokumentima. NepredviĎeni radovi ili
povećanje predviĎenih radova po količini i utrošku materijala, odnosno izmene radova moraju
prethodno biti odobrene od strane investitora ili njegovog nadzornog organa i upisani u dnevnik
rada od strane toga lica.
Prilikom izvoĎenja radova izvoĎač mora biti voditi računa da ne doĎe do oštećenja objekta ili
materijala na kome se radovi izvode. Svu pričinjenu štetu, bilo usled nedovoljne paţnje ili
neobazrivosti u radu, izvoĎač je duţan da nadoknadi investitoru ili drugom izvoĎaču, koji uporedo
izvodi radove, odnosno o svom trošku izvršiti potrebne opravke.
Kod izvoĎenja radova, mora se voditi računa da se što manje oštete već izvedeni radovi i
postojeće instalacije.
Isto tako treba sprovesti koordinaciju radova, čime se izbegavaju smetnje u radu nepropisna
odstupanja.
Rušenje ili štemovanje ili probijanje armirano-betonskih konstrukcija sme se vršiti samo uz
pismenu saglasnost odgovornog projektanta ili nadzornog organa za graĎevinske radove.
Instalacija se ima izvesti prema tekstualnom i grafičkom delu ovog elaborata i vaţećim
propisima za izvoĎenje ovih instalacija.
Sav materijal koji će se upotrebiti mora odgovarati standardima i biti prvoklasnog kvaliteta.
Materijal koji ne ispunjava ove uslove ne sme se upotrebiti.
Korišćenje svih ovih instalacija moţe se vršiti tek posle potpuno završenih radova i izvršenih
ispitivanja od strane merodavnih stručnih organa.
Izradi gromobranske instalacije po ovoj dokumentaciji moţe se pristupiti tek pošto se izvrši
tehnička kontrola od preduzeća koje ispunjava uslove za vršenje tehničke kontrole, i pribavi
mišljenje o ispravnosti iste sa aspekta zaštite od poţara.
IzvoĎač je duţan da, po završetku radova, komisijski pregleda, i ispita izvedene instalacije i
potrebne ispravke izvršiti pre tehničkog pregleda i preuzimanja radova od strane korisnik-
investitora.
Ispitivanje spoljne gromobranske instalacije vrši se ispitivanjem neprekidnosti prihvatnog
sistema, spusnih provodnika i sistema uzemljenja i njehovih spojeva kao i ispitivanje uzemljivača
gromobranske instalacije a u skladu sa propisima i standardima za ispitivanje električne instalacije
niskog napona.
Ispitivanje unutrašnje gromobranske instalacije vrši se ispitivanjem izjednačenja potencijala u
skladu sa propisima i standardima za električne instalacije niskog napona i proverom postojanja
ureĎaja za prenaponsku zaštitu a u skladu sa propisima i standardima za električne instalacije
niskog napona
Garantni rok za sve izvedene radove je jedna godina od dana komisijskog prijema. U ovom
roku izvoĎač je duţan da o svom trošku otkloni sve nedostatke nastale usled loše izrade ili
nekvalitetnog materijala
Tokom eksploatacije objekta gromobranska instalacije mora se na propisan način odrţavati
radi očuvanja njene efikasnosti u pogledu nivoa zaštite.
Odrţavanje gromobranske instalacije sastoji se od periodnih provera osnovnih parametara
14
prema SRPS IEC 1244-1 i odgovarajućih opravki prema postupku i uputstvu prema projektu.
Program za odrţavanje mora sadrţati spisak uobičajenih stavki potrebnih za pravilno
odrţavanje gromobranske instalacije kao što su:
- provera svih provodnika gromobranske instalacije i komponenti sistema
- pritezanje svih stezaljki i spojnica,
- provera električnog kontinuiteta (neprekidnosti) gromobranske instalacije,
- merenje otpornosti prema zemlji u sistemu uzemljenja
- proveru odnodnika prenapona i ureĎaja za zaštitu od prenapona i
- proveru da li se dejstvo gromobranske instalacije promenilo posle dodavanja ili promene
– adaptacije objekta i njegovih instalacija
Sve operacije odrţavanja a naročito specifikacija opravki i dokazi o proveri osnovnih
parametara gromobranske instalacije kao i sam projekat mora da se čuvaju i o njima vodi
dokumentovana evidencija.
Za izradu gromobranske instalacije koristiti projektom predviĎenu opremu i elemente.
Sve vodove (prihvatni sistem, spusne provodnike, i sistem uzemljenja) gromobranske
instalacije treba izraditi od što duţih elemenata sa najmanjim mogućim brojem spojeva.
Tokom izvoĎenja gromobranske instalacije izvoĎač se mora redovno konsultovati sa
odgovarajućim stručnjacima za pojedine faze gradnje objekta (arhitektonsko-graĎevinske radove
kao i za druge instalacije u objektu) ili pripadajuće propise i standarde za objekat.
IzvoĎač radova mora sinhronizovati radove za izvoĎenje gromobranske instalacije sa ostalim
učesnicima gradnje.
2.3.2 IZVOĐENJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJA
Gromobran je izveden u sistemu nevidljivog HERMI gromobrana. Prihvatni sistem je
predviĎen kao mreţa napravljena po krovu aluminijumskom ţicom Ф16mm na odgovarajućim
potporama. Ţica na 6 mesta silazi sa krova i ukrsnim komadima se veţe za čeličnu pocinkovanu
traku FeZn 20×3mm koja je poloţena u betonskom stubu pre nalivanja betona. Traka izlazi iz stuba
na visini 1.7m od kote terena i povezuje se ukrsnim mernim komadom sa trakom FeZn 25×4mm
koja se vraća u betonski stub i ide do temeljnog uzemljivača. Temeljni uzemljivač se izvod istom
trakom FeZn 25×4mm i pričvršćuje za armaturu temelja ukrsnim komadima.
Sa temeljnog uzemljivača se izvode trake za uzemljenje vertikalnih oluka, spoj sa glavnom
činom za izjednačenje potencijala i spoj sa prstenastim uzemljivačem u kotlarnici.
2.3.3 VRSTE MATERIJALA I DIMENZIJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE
Upotrebljeni materijali moraju podneti bez oštećenja elektrodinamička naprezanja usled
dejstva struja atmosferskog praţnjenja i druga iznenadna naprezanja
Materijali i dimenzije štićenog objekta ili gromobranske instalacije moraju biti odabrani
zavisno od opasnosti od korozije.
2.3.4 IZVOĐENJE UNUTRAŠNJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE
Izjednačenje potencijala se ostvaruje provodnicima za izjednačenje potencijala ili pomoću
odvodnika prenapona koji povezuju unutrašnju gromobransku instalaciju sa metalnim kosturom
objekta, metalnim masama, stranim provodnim delovima i električnim i telekomunikacionim
instalacijama štićenog prostora.
Ako se spoljašnja gromobranska instalacija ne izvodi a zahteva se zaštita od sekundarnih
dejstava atmosferskih praţnjenja izjednačenje potencijala se mora obezbediti
Izjednačenje potencijala metalnih masa mora se izvesti u u suterenu ili pribliţno u nivou tla.
Izjednačenje potencijala mora se izvesti preko šine za izjednačenje potencijala (GSIP), napravljene
i postavljene tako da joj se moţe lako prići radi provere. Šina za izjednačenje potencijala mora biti
spojena sa sistemom uzemljenja. U velikim objektima moţe biti više šina za izjednačenje
potencijala ali one moraju biti meĎusobno povezane
Kako se izolovani umeci postavljaju u toplovodne instalacije ili vodovodne cevi moraju se
premostiti odvodnicima prenapona dimenzionisanim prema radnim uslovima.
Izjednačenje potencijala se moţe realizovati ako izjednačenje potencijala prihvata ukupnu
struju atmosferskog praţnjenja ili njen veći deo preseci provodnika moraju biti za bakar 16mm
2
.
15
Izjednačenje potencijala stranih provodnih delova mora se izvesti što bliţe tački ulaska
instalacija u objekat, jer se očekuje da znatni deo struje atmosferskog praţnjenja proteče ovom
vezom
Izjednačenje potencijala za električne i tekelomunikacione instalacije mora biti izvedeno što
bliţe tački ulaska ovih instalacija. Ako provodnici imaju zaštitni omotač ili su postavljeni u metalnu
cev dovoljno je da se poveţe metalni omotač kabla ili cev uz uslov da je njegova otpornost takva da
ne nestvara opasan pad napona za kabl i opremu koja je sa njim povezana.
Svi fazni vodovi su povezane direktno ili indirektno. Provodnici pod naponom zbog zaštite od
atmosferskih praţnjenja povezuju se na gromobranske instalacije preko odvodnika prenapona. U
TN sistemu zaštitni provodnici ili zaštitno-neutralni provodnici direktno su povezane na
gromobranske instalacije.
2.3.5 ODRŽAVANJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE
Odrţavanje gromobranske instalacije mora biti elektromontaţna sluţba ili preduzeće koje
raspolaţe odgovarajućom sturčnom sluţbom a u skladu sa programom odrţavanja koji je definisan
projektom gromobranske instalacije.
Odrţavanje gromobranske instalacije je vaţno da bi se odrţao odgovarajući nivo zaštite i
efikasnost gromobranske instalacije, jer su komponente gromobranske instalacije podloţne
gubljenju (delimičnom ili potpunom) svojih svojstava tokom godina eksploatacije zbog korozije,
atmosferskih uticaja, oštećenja uzrokovanog dejstvom vremena, mehaničkog oštećenja i oštećenja
usled udara groma.
Program za odrţavanje gromobranske instalacije mora biti definisan za celokupnu
gromobransku instalaciju, i mora sadrţati spisak uobičajenih stavki koje sluţe kao lista što treba
proveravati kako bi se omogućio uporedni pregled rezulltata provere sa prethodnim rezultatima.
Program za odrţavanje gromobranske instalacije sadrţi:
- proveru svih provodnika u gromobranskoj instalaciji i komponenti sistema,
- proveru pritegnutosti svih svezaljkii i spojnica,
- proveru električnog kontinuiteta u gromobranskoj instalaciji,
- merenje otpora prema zemlji u sistemu uzemljenja
- proveru ureĎaja za zaštitu od prenapona,
- proveru da li se dejstvo gromobranske instalacije promenilo posle rekonstrukcije objekta
ilki njegovih instalacija.
Izveštaji o svim postupcima odrţavanja, preduzetim merama i merama koje treba da se
preduzmu predstavljaju osnovu za procenu kvaliteta gromobranske instalacije i njenih komponenata
i moraju se čuvati zajedno sa projektom gromobranske instalacije.
2.3.6 KONTROLA GROMOBRANSKE INSTALACIJE
Kontrolu gromobranske instalacije, po završetku izvoĎenja gromobranske instalacije, vrši
ovlašćeno lice organizacije registrovane za tehnički prijem gromobranskih instalacija i ovlašćeno
lice iz nadleţnosti Sekretarijata unutrašnjih posova, Uprave za protivpoţarnu i preventivno tehničku
zaštitu a na osnovu projekta gromobranske instalacije i izveštaja o kontroli.
Tada se ustanovljuje da:
- gromobranska instalacija odgovara projektu
- su sve komponente gromobranske instalacije u tehnički ispravnom stanju i da
obezbeĎuju primenjene i odreĎene funkcije
- nema dejstva korozije na elemente gromobranske instalacije
- su svi naknadno pridodati delovi objekta ugraĎenih u štićeni prostor izjednačenjem
potencijala ili „produţenjem“ gromobranske instalacije.
Redovna kontrola gromobranske instalacije mora se vršiti na osnovu „programa kontrole“ koji
je sastavni deo projekta gromobranske instalacije.
Sve gromobranske instalacije moraju se kontrolisati u sledećim slučajevima;
- tokom izvoĎenja gromobranske instalacije za delove koji su nepristupačni po završetku
objekta
- nakon završetka kompletne gromobranske instalacije.
Interval izmeĎu gromobranske instalacije odreĎuju se na osnovu sledećih faktora:
16
- vrste objekta ili zaštitne zone, pogotovu u pogledu posledica do kojih dovodi neko
oštećenje,
- nivoa zaštite
- lokalnog okruţenja (problemi korozije)
- primenjenih materijala za pojedine komponente instalacija
- vrste površine na koju se ugraĎuju delovi gromobranske instalacije
- vrste tla, itd.
Gromobranska instalacija se kontroliše pri svakoj izmeni i popravci zaštićenog objekta i posle
svakog atmosferskog praţnjenja u objekat.
Za predmetni objekat preporučeni periodi kontrole gromobranske instalacije je 2 godine.
Vizuelna kontrola treba da bude takva da se ustanovi:
- da li je sistem u dobrom stanju
- da li ima lababvih veza i prekida u provodnicima gromobranske instalacije i spojevima
- da naveden deo sistema nije oslabljen korozijom
- da su neoštećene sve veze sa uzemljenjem
- da su svi provodnici i komponente sistema dobro prihvaćeni i zaštićeni od slučajnih
mehaničkih oštećenja
- da nisu oštećeni ureĎaji za zaštitu od prenapona
- da je pravilno izjednačen potencijal za svaku novu instalaciju li konstrukciju koja je
pridodata u unutrašnjosti objekta
- da su provodnici za izjednačenje potencijala i provodnici unutar objekta neoštećeni
Izveštaj o kontroli gromobranske instalacije se mora drţati zajedno sa projektom
gromobranske instalacije i izveštajem o odrţavanju gromobranske instalacije.
IzvoĎač radova i korisnik duţni su u svemu poštovati odredbe Pravilnika o tehničkim
normativima za zaštitu objekata od atmosferskog praţnjenja („Sluţbeni list SRJ“ br.11/96) i srpskim
standardima za gromobransku instalaciju.

17
2.4 TEHNIČKI USLOVI ZA IZRADU TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH
INSTALACIJA U OBJEKTU
2.4.1 OPŠTI USLOVI
IzvoĎač mora biti ovlašćen za izvoĎenje radova iz oblasti slabe struje i imati radnike
odgovarajućih kvalifikacija za ove radove.
IzvoĎač radova obavezan je da pre početka radova prouči projekat i da blagovremeno zatraţi
od projektanta elentualna objašnjenja.
IzvoĎač radova duţan je da pre početka radova sa predstavnikom investitora, a po potrebi i
drugim zainteresovanim licima obiĎe teren i upozna se sa vrstom i obimom potrebnih radova na
terenu.
Radovima se ne sme pristupiti pre nego što se pribave odgovarajuće graĎevinske dozvole i
dozvole vlasnika objekata i terena na kojima se izvode radovi. Ove saglasnosti pribavlja investitor
na osnovu prethodnih konačnih saglasnosti i odobrenog projekta.
Rad se u svemu ima da izvodi prema postojećim vaţećim tehničkim propisima, opštim
propisima za odnosne vrste delatnosti i odredbama ovog elaborata do u detalja.
IzvoĎač radova se mora pridrţavati projekta i uslova datih u saglasnostima ostalih imaoca
drugih komunalnih objekata - instalacija.
Ukoliko se tokom rada ukaţe potreba za izvesnim izmenama u odnosu na projektom data
rešenje koja mogu da nastanu usled izmena terenskih ili opštih uslova ili na osnovu zahteva
investitora ili vlasnika objekata i terena, izvoĎač će po njima postupiti tek nakon pismenog zahteva
nadzornog organa za ovaj rad putem knjige izvoĎača rada.
Svaku izmenu mora prethodno da odobri nadzorni organ investitora, da kratak opis izmene
unese u graĎevinski dnevnik i overi svojim potpisom. Za odstupanja i izmene učinjene bez
saglasnosti nadzornog organa investitora, odgovornost preuzima izvoĎač radova.
Kvalitet svih izvedenih radova mora biti u skladu sa vaţećim propisima TELEKOM-a za
odnosne vrste radova.
Sva merenja u cilju provere ovog kvaliteta predviĎena su ovim projektom ili posebnim
stavkama predračuna ili stavkom “tehnički prijem i kolaudacija” ukoliko su merenja uobičajena i ne
izlaze iz okvira normalnih i propisanih redovnih postupaka kod prijema ovakvih radova.
Svi radovi moraju biti estetski, zanatski kvalitetno i solidno izvedeni. Svi kvarovi i štete na
objektima i terenima na kojima se vrše radovi moraju biti stručno i kvalitetno otklonjeni ili
nadoknaĎeni. Za štete koje nastaju usled nesolidnog rada ili nemara izvoĎača radova, odgovoran je
izvoĎač.
Pri izvoĎenju radova obavezna je primena sigurnosnih mera u cilju zaštite, kako radnika, tako
i slučajno prisutnih lica u skladu sa odgovarajućim propisima.
IzvoĎač je odgovoran za kvalitet izvedenih radova u toku od najmanje jedne godine nakon
predaje izvedenih radova investitoru.
Kod izvoĎenja radova po ovom projektu, a usled samih radova, ne sme da se naruši
postojeće stanje ni na kojem drugom objektu u smislu smanjenja njegove sigurnosti ili ugroţavanja
njegovih funkcija. Ukoliko bi moglo da doĎe do takve situacije obavezno se moraju obustaviti radovi
na ugroţenom delu, preduzeti zaštitne mere i odmah obaviti konsultacije sa projektantom i
kompetentnim organom ugroţenog objekta.
Na radovima duţ puteva obavezna je primena svih zaštitnih mera u skladu sa saobraćajnim
propisima.
Svi materijali koji se upotrebljaju pri ovom radu imaju biti u skladu sa odgovarajućim
propisima, tipizacijom TELEKOM-a i SRPS-om. Postupak sa materijalom do ugradnje mora biti
stručan i u skladu sa odgovarajućim uputstvima, tako da im se sve propisane električne, hemijske i
mehaničke karakteristike i osobine u potpunosti očuvaju. Materijal, bez odgovarajućih potrebnih
osobina ne sme se ugraĎivati.
Ukoliko se materijal isporučuje sa atestima, izvoĎač mora da ih sačuva i da ih kao obavezan
sastavni deo tehničke dokumentacje o izvedenom objektu, preda investitoru - korisniku.
IzvoĎač je obavezan:
18
• da odredi mesto skladištenja (deponiju) materijala u neposrednoj blizini gradilišta,
• da radove organizuje tako da ne ometa javni saobraćaj
• da mesta za prelaz pešaka preko iskopanog rova obezbedi i omogući neometan i
siguran prelaz pešaka,
• da na mesto rada dovozi onoliko materijala, koliko se moţe ugraditi u toku radnog dana,
• preostali materijal po završetku radnog dana vrati u skladište (na deponiju),
• poloţene armirane kablove ili cevi kablovske kanalizacije odmah zatrpati, a ni u kom
slučaju ih ostavljati u otvorenom roku,
• da propisanim saobraćajnim znacima obeleţi deonicu puta - gde se odvijaju radovi,
• da radove izvodi kvalitetno i u predviĎenom roku.
Po završetku radova na polaganju tt kablova potrebno je izvršiti kvalitetni i tehnički prijem.
Investitor je duţan da u zahtevu za formiranje komisije za prijem dostavi:
• dokumentaciju izvedenog stanja
• geodetski snimak overen od Republičkog geodetskog zavoda kao i potvrdu da je
snimanje izvršeno,
• podatke o predstavniku investitora i izvoĎaču radova koji će prisustvovati radu komisije
• izjavu nadzornog organa TELEKOM-a da je izvršen nadzor.
2.4.2 TEHNIČKI USLOVI ZA INSTALACIJE
Ovi tehnički uslovi su sastavni deo projektnog elaborata i kao takvi su obavezni za izvoĎača.
Sve što eventualno nije predviĎeno opisom kao i samim projektom, a neophodno je potrebno za
ispravan rad instalacije, izvoĎač je duţan da to na vreme prijavi nadzornom organu.
Celokupna instalacija se mora izvesti prema planovima, opisu radova iz predračuna kao i
postojećim propisima i standardima koji vaţe u SRB za pojedine vrste radova.
Materijal za izvoĎača radova mora biti dobrog kvaliteta i da odgovara postojećim standardima.
Po donošenju materijala na gradilište duţan je nadzorni organ da iste pregleda i njegovo stanje
konstatuje u graĎevinskom dnevniku.
Pored materijal i sav rad mora biti izveden solidno, sa stručnom radnom snagom, a sve što se
kasnije ustanovi da je neispravno, izvoĎač je duţan da otkloni o svom trošku bez prava na
naknadu.
Pre početka radova izvoĎač je duţan da obeleţi mesta za izvode telefona, javljača poţara,
sirena, kao i trase svih vodova za sve instalacije.
Cevi i razvodne kutije imaju biti od izolovanog materijala, a pri njihovom polaganju se mora
voditi računa da se zidovi ne ruše, kao i pri polaganju kablova.
Cevi se moraju tako polagati da izmeĎu dve razvodne kutije ne bude ni jednog mesta gde bi
se eventualno mogla sakupljati kondenzovana voda. Pri horizontalnom polaganju cevi izmeĎu dve
kutije moraju sačiniti blag luk sa temenom na gore i padom krajeva cevi prema rzvodnim kutijama.
Pri paralelnom polaganju energetskih, telekomunikacionih i signalnih vodova, polaţu se
energetski vodovi kao najniţi a na min. 20cm od njih polaţu se telekomunikacioni vodovi.
Ukrštanje telekomunikacionih vodova sa energetskim vodovima treba izbegavati na mestima
ukrštanja pod pravim uglom rastojanje izmeĎu ovih vodova mora iznositi 10 a gde to nije moguće
treba postaviti izolacioni umetak debljine 3mm.
Grananje i nastavljenje provodnika ima se vršiti isključivo u razvodnim kutijama dovoljnih
dimenzija da se u njima mogu smestiti pregledno veze provodnika. Najmanji unutrašnji prečnik
razvodnih kutija ima iznositi 70mm. Veze se moraju zalemiti i izolovati. Svaka vrsta instalacije mora
imati posebne razvodne kutije.
Provodnici za sve vrste instalacije imaju biti od bakra, označene vrste izolacije preseka ili
prečnika kao na planovima, šemama i predračunu.
Pri provlačenju i polaganju kablova treba strogo voditi računa da se isti ne lome. Na mestima
promene pravca moraju se praviti blage krivine čiji poluprečnik ne sme biti manji od 15 puta spoljni
prečnik kablova.
Prolaz sa kabla na cevne provodnike mora se vršiti u kablovskim ormanima.
19
Ormani moraju biti od dekapiranog lima sa vratancima , bravom i ključem. Telefonski
razdelnik se mora uzemljiti. Prelazni otpor uzemljivača mora imati vrednost ispod 10 oma.
Ako se pri izvoĎenju radova iz ma kojih razloga ukaţe potreba za manjim odstupanjima od
projekta, za svako odstupanje se mora pribaviti pismena saglasnost nadzornog organa. Veća
odstupanja se smeju vršiti tek po saglasnosti komisije koja je odobrila projekat.
Garantni rok za sve radove iznosi dve godine računajući od dana tehničkog prijema. Za sve
vreme garantnog roka duţan je izvoĎač da sve kvarove i nedostatke, koji proističu usled loše izrade
ili slabog kvaliteta ugraĎenog materijala otkloni o svom trošku bez prava na naknadu. Za kvarove
nastale nestručnim rukovanjem izvoĎač nije odgovoran.
Uzrok nedostatka i kvarova na instalacijama ustanovljava komisije od tri člana: jednog
odreĎuje investitor, drugog izvoĎač, a trećeg biraju uzajamno sporazumno. Odluka komisije je
punovaţna i konačna.
Sve otpatke i smeće nastalo pri izradi instalacije duţan je da odnese sa gradilišta na mesto
koje investitor odredi ugovorom.
Za nepredviĎene radove ili povećanja obima posla mora se dobiti saglasnost investitora.
Po završetku svih radova mora se izvršiti ispitivanje svih instalacija prema postojećim
propisima. Dobijeni rezultati moraju biti u granicama predviĎenim propisima.
Ukoliko se instalacija pri ispitivanju pokaţe neispravnom izvoĎač je duţan da je dovede u
ispravno stanje o svom trošku.
Preuzimanje instalacije od izvoĎača moţe se izvršiti tek posle završetka svih radova i
ispitivanju ispravnosti instalacija.
2.4.3 UNUTRAŠNJA INSTALACIJA TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH INSTALACIJA
Razvodne ormane montirati u posebnim prostorijama ili prostorima za električne instalacije.
Na svaki razvodni orman postaviti natpisnu pločicu sa oznakom vrste instalacije.
Svaki razvodni orman posebno povezati na traku ili Cu šinu zajedničkog uzemljenja.
Svako granjanje ili odvajanje instalacionih vodova vršiti samo u razvodnim kutijama sa
poklopcima.
Kablovi i vodovi moraju biti poloţeni tako da ne sme doći do:
- torzijalnog savijanja i čvora (stvaranje osmice),
- pritiskivanja kabla koje bi mu deformisalo presek (kabl mora da bude slobodno poloţen ili
učvršćen samo odgovarajućim kablovskim stezaljkama, odnosno poloţen ispod maltera ili
u odgovarajućim PVC cevima),
- oštećenja od transportnog sredstva; ako kablovi i vodovi prelaze iznad transportnih
sredstava, moraju se preduzeti dopunske zaštitne mere protiv padanja kablova.
Kablovi i vodovi moraju da budu poloţeni tako da su po celoj duţini u svako vreme pristupačni
radi nadzora i eventualnih intervencija.
Kod vise paralelno poloţenih kablova, razmak izmedu njih mora biti jednak najmanje prečniku
susednog debljeg kabla. Kabl ne sme da bude pričvršćen za elemente opreme koji su izloţeni
potresima ili se često premeštaju.
Kablovi, koji prolaze kroz prodore u etaţama, zidovima i slicno, moraju da budu obradeni
protivpoţarnim materijalima da bi se sprečilo prodiranje poţara i dima.
Signalni kablovi moraju da budu udaljeni najmanje 10 cm od energetskih kablova i vodova, a
telekomunikacioni kablovi moraju biti udaljeni najmanje 10 cm od signalnih kablova, odnosno 20 cm
od energetskih kablova i vodova.
Razvodne kutije je montiranaju u hodnicima, a nikako u prostorijama, što omogućava lakše i
brţe odrţavanje.
U slučaju spajanja ili priključivanja pojedinih provodnika i kablova, spojna mesta moraju da
budu medusobno trajno i sigurno pričvršćena. Za priključivanje provodnika sme se upotrebljavati
samo spoj kojim se obezbeduje da ne dode do propuštanja štetnih uticajnih faktora. Sigumo i čvrsto
spajanje moţe se izvesti pomoću vijka, repovanjem ili mekim lemljenjem.
Priključno ili spojno mesto provodnika kabla ili voda mora da ima istu provodnost i izolaciju
kao kabl ili vod. Provodnik na priključnom ili spojnom mestu ne sme da bude oštećen niti mu se
presek sme smanjiti.
20
Priključna ili spojna mesta moraju biti izvedena tako da razmak izmedu provodnika, kao i do
ostalih delova bez napona, bude dovoljan i trajno osiguran.
Pri montaţi i ugradnji opreme pridrţavati se planova instalacija i tehničkog opisa.
Sve signalne ureĎaje ugraditi i montirati tako da se uklope u predvideni raspored električne
opreme. U slučaju većih izmena mesta ugradnje od onih koja su data projektom, potrebno je izvršiti
konsultovanje projektanta telekomunikacionih i signalnih instalacija.
Po zavretku izrade instalacija, izvršiti ispitivanje svih instalacija na izolaciju i galvansku
provodnost.

PROJEKTANT:

21
3 N U M E R I Č K I D E O
3.1 PRAČUN NOSIVOSTI NAPOJNIH KABLOVA
Jednovremenu snagu računamo po obrascu:

j i j
k P P × =
gde je:
k
j
koeficijent jednovremenosti objekta
P
i
instalisana snaga objekta u kW
Koeficient jednovremenosti se računa po obrascu:

|
|
.
|

\
|
× =
n
k
j
75 . 0
25 . 0
gde je:
n broj stanova, odnosno broj razvodnih tabli
Struje u trofaznom i monofaznom vodu se računaju po obrascu:

¢ cos V 3
P
I
j
3f
× ×
= ,
¢ cos
P
I
j
1f
×
=
U

gde je:
cosφ faktor snage
V linijski napon
U fazni napon
Sada računamo ukupnu duţinu provodnika i odreĎujemo način postavljanja.
Na osnovu ovako dobijene struje i izbora tipa električnog razvoda se vrši izbor tipa i preseka
provodnika. Kada odaberemo provodnik iz tabela proizvoĎača uzimamo podatke o maksimalno
trajno dozvoljenim strujama za odreĎeni kabl.
Sada usvajamo podatke za broj paralelno postavljenih kablova, temperaturu prostora gde su
pablovi poloţeni i gde su poloţeni kablovi. Ova tri parametra nam daju tri koeficienta za
izračunavanje koeficienta opterećenosti kabla:

ì u
k k k k
n
× × =
Pomoću ovog koeficienta računamo stvarno-dozvoljenu struju kabla:

D TR D ST
I k I
. .
× =
Kabl mora da zadovolji uslov da je stvarno-dozvoljena struja kabla veća od struje koja se javlja u
kablu.
Na osnovu ovako dobijena struje za koju je strujno kolo projektovano, vrši se izbor zaštitnog
ureĎaja i preseka provodnika prema SRPS N.B2.743 i SRPS N.B2.752. Po ovom standardu moraju
biti ispunjeni sledeći uslovi:
a)
D ST OS IZR
I I I
.
< <
b)
D ST Z I p OS
I I f I I
. 2
45 . 1 × = < × =
gde je:
I
IZR
izračunata struja potrošača
I
OS
nominalna struja zaštitnog ureĎaja – osigurača
I
ST.D
stvarna trajno-dozvoljena struja kabla
I
2
struja zaštitnog ureĎaja pri kojoj ovaj pouzdano deluje tokom konvencijalnog vremana
f
p
faktor zaštitnog ureĎaja (1.6 za topive i 1.35 za automatske)
22
3.2 PRORAČUN PADA NAPONA
Pad napona za trofazne i monofazne potrošače se računa po sledećoj formuli:

2
3
100
(%)
U S
P l
u
j
f
× ×
× ×
=
¸
, ( )
2
1
100 2
%
U S
P l
u
j
f
× ×
× × ×
=
¸

gde je:
u[%] pad napona u %
l duţina voda u m
P
j
jednovremena snaga u W
¸ provodljivost u sm/mm
2
(iznosi 34 za Al, a 56 za Cu)
S presek provodnika u mm
2

U nazivni napon u V (380V za trofazne potrošače, a 220V za monofazne)
Ukupni pad napona na trasi se računa po sledećoj formuli:

¿
=
=
n
i
i uk
u u
1
(%) (%)
Uslov koji mora da se ispuni je da ukupan pad napona bude dozvoljen propisima.
Za strujno kolo osvetljenja dozvoljeni pad napona iznosi 3% a za ostale potrošače 5%, ako se
potrošači napajaju sa niskonaponske mreţe.
Za strujno kolo osvetljenja dozvoljeni pad napona iznosi 5% a za ostale potrošače 8%, ako se
potrošači napajaju sa TS koja je priključena na visoki napon.
3.3 PROVERA EFIKASNOSTI ZAŠTITE OD INDIREKTNOG DODIRA TT
SISTEMA
Proračun efikasnosti zaštite uraĎen je po metodologiji datoj u standardu SRPS N.B2.741.
Kako nisu poznati svi parametri distributivne mreţe neophodni za kompletan proračun impedanse
kvara i struje kvara, proračun struje kvara uraĎen je tako što su korišćeni elementi od referentne
tačke (gde je zaštitni provodnik spojen sa neutralnim provodnikom i temeljnim uzemljivačem).
U TT sistemima mora biti ispunjen uslov:
50 s ×
a S
I Z
gde je:
Z
S
zbir otpornosti uzemljivača izloţenih provodnih delova i zaštitnog provodnika
izloţenih provodnih delova
50V nazivni napon prema zemlji
I
a
=0.5A struja koja obezbeĎuje delovanje zaštitnog ureĎaja (ZDUS zaštitni ureĎaj
diferencijalne struje
Duţina vremena iskljičenja, koja ne prelazi 5s, dozvoljava se za napojna strujna kola i za
strujna kola koja ne zahteva vremena isključenja data u tabeli.
Da bi bio ispunjen ovaj uslov zbirni otpor mora da bude manji od 100Ω:
O = = s 100
5 . 0
50 50
A
V
I
V
Z
A
S

Impedansa kvara izračunava se kao:

2 2
P P S
X R Z + = [Ω]
Gde je:
R
P
omski otpor petlje [Ω]
X
P
induktivni otpor petlje [Ω]
23
Za izračunatu vrednost strujne greške I
a
sa karakteristike zaštetnog ureĎaja (osigurač ili prekidač)
očita se vreme njegovog isključenja kvara t.
Zaštitni ureĎaj je dobro izabran ako je ispunjen uslov :
t<t
d
Ako se mreţa napaja preko transformatora impedanse kvara se računa preko sledećeg obrasca:

¿
=
+ =
n
n
n t P
R R R
1
[Ω],
¿
=
+ =
n
n
n t P
X X X
1
[Ω]
Gde je:
R
t
omski otpor faznog namotaja transformatora na strani niskog napona [Ω]
X
t
induktivni otpor faznog namotaja transformatora na strani niskog napona [Ω]
Omski i induktivni otpori se izračunavaju posledećim obrascima:

n
r r l
R
f
) (
0
+ ×
= [Ω],
n
x x l
X
f
) (
0
+ ×
= [Ω]
Gde je:
l duţina kabla (km)
r
0
omski otpor nulte ţile kabla (Ω/km)
r
f
omski otpor fazne ţile kabla (Ω/km)
x
0
induktivni otpor nulte ţile kabla (Ω/km)
x
f
induktivni otpor fazne ţile kabla (Ω/km)
n broj paralelno poloţenih kablova za napajanje jednog niskonaponskog ormana
Za kablove karakterističnih preseka imamo sledeće vrednosti date u tabeli gde su omski otpori
kablova korigovani na radnu temperaturu od 70°C. Računska veza je data kao:

20 70
2 . 1 R R × =
Struja koja osigurava delovanje zaštitnog ureĎaja zavisi od brzine delovanja ureĎaja. Ove vrednosti
se izračunavaju na sledeći način:
- za brze osigurače nominalna struja osigurača se mnoţi sa koeficientom 3.5; (t<0.4s)
- za trome osigurače nominalna struja osigurača se mnoţi sa koeficientom 5; (t<5s)
3.4 PRORAČUN KRATKOG SPOJA
Sledeći proračun proverava odabrane kablove na naprezanja pri kratkom spoju.
Prvo izračunavamo otpor petlje kvara:

2 2
pk pk
X R Z + = [Ω]
¿
=
+ + =
n
n
n t m pk
R R R R
1
[Ω],
¿
=
+ + =
n
n
n t m pk
X X X X
1
[Ω]
Gde je:
R
m
aktivni otporVN mreţe [Ω]
X
m
reaktivni otporVN mreţe [Ω]
R
pk
aktivni otporfaznog namotaja transformatora na strani niskog napona [Ω]
X
pk
reaktivni otporfaznog namotaja transformatora na strani niskog napona [Ω]
R
m
aktivni otporpojedinih deonica vodova [Ω]
X
m
reaktivni otporpojedinih deonica vodova [Ω]
Reaktivni i aktivni otpor VN mreţe se računaju po sledećim obrascima:

' '
2
1 . 1
k
m
S
V
X
×
= [Ω],
m m
X 0.1 R × = [Ω]
Reaktivni i aktivni otpor transformatora se računaju po sledećim obrascima:
24

nt
X
t
S
V u
X
×
×
=
100
2
[Ω],
nt
r
t
S
V u
R
×
×
=
100
2
[Ω]
nt
Cu
r
S
P
u
×
=
100
[%],
2 2
r k x
u u u ÷ = [%]
Gde je:
V linijski napon
S
nt
snaga transformatora
P
Cu
gubici u bakru [kW]
u
k
napon kratkog spoja
Na osnovu izračunate vrednosti impedanse kratkog spoja računamo struju tropolnog kratkog
spoja:
| | kA
Z
V
I
pk
pol k
×
=
3
3

Udarna struja kratkog spoja se računa po sledećem obrascu:
| | kA I Iu
pol k3
2 × × = _
Gde je:
χ faktor koji zavisi od odnosa R
pk
/X
pk
Svi proračuni su dati u tabeli koja sledi.

25
3.5 PRORAČUN OTPORA RASPROSTIRANJA TEMELJNOG
UZEMLJIVAČA

Uzemljenje objekta sportske sale i novog aneksa je izvedeno kao temeljni uzemljivač. Traka
za uzemljenje je tipa i dimenzije FeZn 25×4mm.
Da bi izračunali otpor rasprostiranja temeljnih uzemljivača izračunavamo prečnik
ekvivalentnog kruga.
) ( b a S × =
t
S
D
×
=
4

Prelazni otpor uzemljivača je:
D
R
uz
×
=
2
¢

a .... duţina objekta [m]
b..... širina objekta [m]
D..... ekvivalentni prečnik trake u (m)
φ.....ukupna specifična otpornost

temeljni uzemljivač:
a= 10,7 m
b= 17,1 m
S= 182,97 m
2
D= 15,267 m
φ= 100 Ωm
R
uz
= 3,28 Ω
Tabela 8.1 iz JUS.N.B4.802 za udarnu otpornost uzemljivača
100
200
500
1000
2000
3000
Kako je R
UZ
<R
e
to je ispunjen uslov iz standarda.
10 10
"I" nivo "II-IV" nivo
4 4
φ[Ωm]
Udarna otpornost R
e
[Ω]
prema nivou zaštite
10 60
10 20
10 40
6 6


PROJEKTANT:


26
3.6 PRORAČUN GROMOBRANSKE INSTALACIJE
U skladu sa ,,Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog
praţnjenja” (sl. list SRJ 11/96), za svaki objekat se mora proračunati da li je gromobranska
instalacija neophodna i ako je neophodna mora se odrediti nivo zaštite. Nivo zaštite se odreĎuje po
SRPS IEC 1024-1-1.
Prvi korak postupka odreĎivanja nivoa zaštite gromobranske instalacije zahteva odgovarajuću
procenu objekta razmatranja i njegovih karakteristika. Za procenu su osnovni ovi podaci:
učestalost direktih udara groma u objekat (N
d
) i usvojena učestalost udara groma (N
c
)
Učestalost direktnih udara groma u objekat se odreĎuje iz sledeće formule:
6
.
10
÷
× × =
e g d
A N N (broj udara/godini) (1)
gde je:
N
g
prosečna godišnja gustina praţnjenja za region gde se nalazi objekat [broj
udara/km
2
×god]
A
e
ekvivalentna prihvatna površina objekta u m
2

Prosečna godišnja gustina praţnjenja odreĎuje se iz izraza:
25 . 1
04 . 0
d g
T N × = [broj udara/km
2
×god] (2)
gde je:
d
T broj dana sa grmljavinom uzet iz izokerauničke karte prema standardu, SRPS N.B4.803.




























Usvojena učestalost udara groma ) (
c
N će biti proračunata iz sledećeg izraza:
27
) (
10 3
4 3 2 1
3
c c c c
N
c
× × ×
×
=
÷
(4), gde je:
1
c koeficijent koji zavisi od tipa konstrukcije objekta
2
c koeficijent koji zavisi od sadrţaja objekta
3
c koeficijent koji zavisi od namene objekta
4
c koeficijent koji zavisi od posledica groma
Metalni Mešani Zapaljivi
Metalna 0,5 1 2
Mešana 1 1 2,5
Zapaljiva 2 2,5 3
Konstrukcij
a objekta
Krov
Koeficient C1 - tip konstrukcije

Nezaposednut 0,5
Uglavnom nezaposednut 1
Teška evakuacija ili opasnost
od panike
3
Koeficijent C3 - namena objekta

Bez vrednosti i nezapaljiv 0,5
Mala vrednost ili
uglavnom zapaljiv
1
Veća vrednost ili
uglavnom zapaljiv
2
Izvanredno velika vrednost,
nenadoknadive štete, vrlo
zapaljiv ili eksplozivan
3
Koeficijent C2 - sadržaj objekta

Nije obavezna neprekidnost
napona i bez uticaja
(posledica) na okolinu
1
Obavezna neprekidnost
pogona ali bez uticaja
(posledica) po okolinu
5
Uticaj (posledice) na okolinu 10
Koeficijent C4 - posledica od
udara groma u objekat

Računska efikasnost gromobranske instalacije je:
d
c
r
N
N
E ÷ = 1
Tabela o nivoima zaštite i uslovima:
Prva struja
povratnog
pražnjenja
I [kA]
Rastojanje
pražnjenja
R [m]
Računska
efikasnost
Er
Odgovarajući nivo zaštite
E>0,98 Nivo I sa dodatnim
2,8 20 0,98>E>0,95 Nivo I
5,2 30 0,95>E>0,90 Nivo II
9,5 45 0,90>E>0,80 Nivo III
14,7 60 0,80>E>0 Nivo IV


Odgovarajući nivo zaštite Srednje rastojanje [m]
Nivo I 10
Nivo II 15
Nivo III 20
Nivo IV 25








28
N
d
=
[broj udara/godini]
c
1
=
1
koeficijent koji zavisi od sadržaja objekta
c
2
=
1
koeficijent koji zavisi od namene objekta
c
3
=
1
koeficijent koji zavisi od posledica groma
c
4
=
1
Usvojena učestanost groma je:
N
c
=
[udara/godini]
Računska efikasnost gromobranske instalacije:
E
r
=
Gromobranska instalacija JE potrebna
Nivo zaštite objekta je III jer je 0,8<Er<0,9
10m
20m Srednje rastojanje spusnih provodnika je
Širina okca mreža je
0,00300
U grafičkim prilozima je data skica ekvivalentne prihvatne površine u prisustvu susednih
objekata. U grafičkim prilozima je data skica gromobranske instalacije koja odgovara
proračunatom nivou zaštite.
0,813154
0,016056
koeficijent koji zavisi od tipa konstrukcije objekta



.
29
3.7 FOTOMETRISKI PRORAČUN
Prvo je potrebno konstatovati o kom objektu odnosno prostoru se radi. Definišemo prostorije i
odredimo im namenu. Proverimo dimenzije prostorija. Konsultujemo se sa projektantom
arhitektonsko-graĎevinskog dela i Investitorom oko tipa svetla koje će se koristi.
Na osnovu namene prostorije se odreĎuje minimalna srednja osvetljenost E
sr.min
[lx] prema
SRPS.U.C9.100.
OdreĎujemo i nominalnu osvetljenost E
n
[lx] po JKO Preporukama.
Iz tabela uzimamamo potrebne karakteristike svetla; oznaku i temperaturu boje svetla, stepen
redukcije boje i razred blještanja.
Iz veličina koje opisuju dimenzije prostorije računamo visinu radne površine h
k
[m]. Ova
veličina je u najvećem broju slučajeva 0.85m od poda.
Ako prostorija ima spušteni plafon ili se svetiljka kači na nosače i tako spušta u prostoru za
visine h
v
[m], potrebno je oduzeti i ove visine i tako se dobija korisna visina:
v d k
h h h h ÷ ÷ =
Računamo koeficient prostorije:
) ( b a h
b a
k
k
+ ×
×
=
Iz tabela se biraju faktori refleksije plafona (r
s
), zidova (r
z
) i poda (r
p
) a na osnovu boje
prostorija.
Sada biramo tip sijalice koja se koristi i iz kataloga proizvoĎača uzimamo oznake za tip i nominalni
svetlosni fluks F
0
[lm].
Biramo tip svetiljke i broj sijalica svetiljke n
i
[kom].
Iz kataloga proizvoĎača biramo i iskoristivost osvetljenja h
r
i kategoriju zagaĎivanja i starenja K.
Moramo da procenimo stepen zagaĎivanja i period čišćenja osvetljenja (izraţeno u mesecima).
Iz dijagrama vadimo podatke za faktor zagaĎivanja f
1
i starenja f
2
.
Faktor zagaĎivanja i starenja se računa:
2 1
f f f × =
Celokupni potrebni svetlosni fluks se računa:
f
b a E
R
n
cel
×
× ×
= u
q
[lm]
Sada je potreban broj izvora svetlosti (sijalica):
0
u
u
=
cel
cel
n [kom]
Potreban broj svetiljki je:
i
cel I
sv
n
n
n = [kom],
Gde je:
n
i
broj sijalica u jednoj svetiljci.
Usvajamo stvarni broj svetiljki
ns
v [kom] i računamo stvarnu srednju osvetljenost:

b a
f n n
E
R sv i
sr
×
× × u × ×
=
q
0

Kao kontrolu imamo sledeći proračun. Izračunavamo srednji razmak izmeĎu svetiljki; i to ako
je liniski raspored svetiljki onda uzimamo razmak izmeĎu linija a ako je pojedinačni raspored
izmeĎu svetiljki onda računamo:
sv
n
b a
s
×
= [m]
Računamo razmer stvarnog razmaka:
k
h
s

Iz kataloga proizvoĎača uzimamo razmer maksimalno dozvoljenog razmaka:
H
S

Nakon ovog uvoda nalazi se tabela sa podacima i svi tražanim.
30
4 P R E D M E R I P R E D R A Č U N

31
5 G R A F I ČK I D E O
Grafički prilozi redom:
1. Situacija sa trasom napojnog kabla, razmera 1:250
2. Napojni kablovi, ormani i uzemljenje kotlarnice, osnova suterena, razmera 1:50
3. Napojni kablovi i ormani, osnova prizemlja, razmera 1:50
4. Napojni kablovi i ormani, osnova sprata, razmera 1:50
5. Osvetljenje i energetske priključnice, osnova suterena, razmera 1:50
6. Osvetljenje i energetske priključnice, osnova prizemlja, razmera 1:50
7. Osvetljenje i energetske priključnice, osnova sprata, razmera 1:50
8. Televizijska instalacija i strukturna mreţa, osnova prizemlja, razmera 1:50
9. Televizijska instalacija i strukturna mreţa, osnova sprata, razmera 1:50
10. Šema povezivanja opreme u kotlarnici
11. Jednopolna šema +MRO i glavnog razvoda
12. Jednopolna šema +RT-1/3/4/5
13. Jednopolna šema +RT-2
14. Jednopolna šema +RT-2A
15. Jednopolna šema +RO-KO
16. Jednopolna šema TV instalacija
17. Jednopolna šema strukturne mreţe
18. Ekvivalentna prihvatna površina gromobrana, razmera 1:500
19. Ekvivalentna prihvatna površina gromobrana, razmera 1:500
20. Gromobranska instalacija, osnova temelja, krova i fasade, razmera 1:100
21. Glavna šina za izjednačavanje potencijala, +GŠIP
22. Dopunsko izjednačavanje potencijala

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful