1 Recnik zargona.

pdf 1

Marijana M. anak
UDK 811.163.41'276.2
Nau~ni rad

OBELEŽJA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG ŽARGONA SA RE NIKOM

SAŽETAK

Ra eno pod rukovodstvom prof. dr Vladislave Petrovi

Komunikacija me)u mladima gotovo da se ne odvija bez upotrebe razli3ite leksike i izraza obeleženih po nekom kriteriju, a nesumnjivo je da su u govoru mladih posebno mesto našli žargonizmi. Stoga je ovaj rad mali prilog prou3avanju žargona omladine Novog Sada. Re3nikom je obuhva9eno 1120 žargonizama s ciljem da se sa3uvaju re3i koje, ina3e, obi3no zastarevaju paralelno sa odrastanjem onih koji ih tvore i upotrebljavaju. Re3nik je sastavljen na osnovu metode anketiranja i vo)enja razgovora s mladim Novosa)anima starosnog doba od 20 do 25 godina. Prikupljena gra)a pore)ena je s Re nikom žargona Dragoslava Andri9a da bi se uo3ile razlike i eventualne promene, inovacije u žargonu današnje omladine jedne urbane sredine, kao što je Novi Sad. Posebna pažnja posve9ena je analizi žargona iz rodne perspektive i otkrivanju mizoginije kao njegovog imanentnog dela. Sakupljena žargonska gra)a poslužila je i za izvo)enje zaklju3aka o muško-ženskim odnosima u novosadskoj sredini me)u omladinom, kao i za prosu)ivanja sa psiholingvisti3kog aspekta. KLJU NE RE I: žargon, žargonizam, komunikacija mladih, rodna perspektiva, frekventnost glagola.

1. O žargonu Žargon predstavlja poseban govor, odnosno govornu varijantu ljudi neke odre)ene društvene grupe koju mogu da odre)uju profesija, socijalni status, uzrast, teritorijalna ome)enost, zajedni3ka interesovanja i na3in života njenih 3lanova i sli3no; tako, na primer, možemo govoriti o politi3kom, kompjuterskom, uli3nom, omladinskom, studentskom, narkomanskom, novosadskom ili limanskom žargonu. Žargon ne samo da obiluje specifi3nim jezi3kim sredstvima, nego i nekim standardnim ili književnim izrazima daje specifi3no zna3enje, te je zbog toga manje razumljiv drugim govornicima istog jezika; zapravo, takav jezik unutar jezika ima funkciju da identifikuje 3lanove odre)ene društvene grupe, da još više tu grupu zatvori i sa3uva je od uljeza. Šatrova3ki govor nekada je podrazumevao govor skitnica i lopova, a danas se odnosi na re3i koje su nastale razli3itim kombinacijama slogova neke književne re3i, naj3eš9e inverzijom prvog i poslednjeg sloga. Osim promenom zna3enja književne re3i, a da logika te promene 3esto nije jasna (npr. peglati u zna3enju povra9ati ili tu9i nekoga) i premetanjem slogova (npr. skivi umesto viski), žargonske re3i nastaju i slivanjem dve re3i (npr. hamburegdžinica), zatim pozajmljivanjem i modifikovanjem stranih re3i (npr. kulirati – ne uzbu)ivati se, od engleskog cool – hladan) ili skra9ivanjem književnih re3i (npr. Kop umesto Kopaonik ili ljara umesto pepeljara), a nije retka pojava ni da poneki arhaizam oživi u žargonu (npr. vrnuti – vratiti).1 1.1. U osnovne karakteristike žargona spadaju: zvu nost, to jest nerazbijenost konsonantskih grupa vokalom (npr. spr eno – malo ili sprdnja - šala), hiperboli nost (npr.
1 Tvorbom žargonizama i žargonizovanim sufiksima detaljno se bavio Ranko Bugarski u lingvisti3koj studiji Žargon, Biblioteka XX vek, Beograd, 2003.

2 Recnik zargona.pdf 2

208

MARIJANA M. ^ANAK

nemam ‘leba da jedem u zna3enju nemam dovoljno novca), nonsens (npr. Riba mu je kokoška, ali je ma ka! – Devojka mu je napadna i brbljiva, ali je zgodna!), kontrast (npr. glupa a sa zna3enjem glava), slikovitost (npr. poze pijanstva2), duhovitost koja se posebno isti3e u pore)enjima (npr. Leglo mu je k’o budali šamar! – Baš mu odgovara!). Sem toga, pežorativnost i vulgarnost su vode9e me)u osobinama zbog kojih je žargon napadan i osu)ivan od strane jezi kih istunaca.3 Kako istraživanja pokazuju, na meti onih koji stvaraju žargon ili se koriste njime, naj3eš9e su žene (u žargonu npr. kokoške), zatim odre)ena zanimanja (npr. u žargonu ker za policajca), kao i pripadnici odre)enih nacionalnosti (gafter za Roma) ili manjinskih grupa (derpe, fagot, feget, furundžija, loža , peder, pe a, pešovan, pozadinac – homoseksualac) i sl. Na osnovu toga može se zaklju3iti da je žargon izrazito mizogin i netolerantan prema razli3itosti. Pored toga, žargon je negacija postoje9eg sistema vrednosti, izraz ve3itog bunta dece protiv o3eva, a samim tim žargon je vrsta eti3kog nihilizma ili bar jezi3ki odraz istog. Zapravo, ne postoji ono što žargon ne bi umeo da demistifikuje ili degradira, niti postoji stvarnost toliko ružna da je žargon ne bi mogao još ružnijom na3initi! Žargon ne poznaje usiljenost, formalnost, eufemizam – on teži surovoj i goloj istini, a ako takve u svetu nema, žargon 9e je stvoriti sasvim spontano. 1.2 Prema Anriju Bergsonu4 ljudskost, neosetljivost i zaverenost jesu 3inioci bez kojih smeh ne bi bio smeh, a ono što je smešno jeste preterivanje, sli3nost dvaju ili više lica, 3ovekova ograni3enost telesnoš9u i forma bez suštine. Uloga smeha je u tome da popravlja odre)ene mane ili nedostatke društva (identifikovane kao smešno) ili da ih u3ini manje vidljivim. Smeh je, dakle, lek i kazna. Žargon poseduje mladu i nelicemernu ljudskost, neosetljiv je, a re3 je i o zavereništvu ili zatvorenosti grupe koja žargon stvara i koristi. Ne samo što s lako9om i spontanoš9u otkriva smešne i ružne strane pojava ve9 žargon 3ini smešnim i izvrgava poruzi i ono što tradicija i moralne norme 3uvaju kao nešto uzvišeno i nedodirivo. Žargon se, zapravo, podsmeva svetu, kažnjava ga, ali ne da bi ga promenio, nego da bi pokazao svoju nadmo9 nad njim. 1.3. Kao što kažu da literatura 3esto nastaje iz nezadovoljstva sobom i svetom, za žargon tvrde tako)e da nastaje iz nezadovoljstva ljudi, pogotovo mladih, svojim standardnim jezikom kao odrazom ili formom postoje9eg sveta, s tom razlikom što se literatura ra)a u težnji za stvaranjem sebe na bolji na in, a žargon iz težnje za stvaranjem sebe i sveta na druga3iji, ružniji na3in. Žargon “vodi bitku“ sa standardnim jezikom i u tom osvaja3kom pohodu 3ini se da navedena obeležja žargona pretenduju da postanu opšta obeležja ponašanja mladih, njihovog doživljaja okoline i života uopšte. Ako je žargon oru)e u rukama mladih koji svet otimaju od starijih, neizbežno je pitanje da li 3ovek vlada jezikom ili, pak, jezik 3ovekom. Možda se u stvaranju i upotrebi žargonske leksike ogleda nastojanje mladih da se razlikuju, da budu što kreativniji, ali i ose9anje da svojim novim jezi3kim izrazom mogu bolje, mnogo sigurnije i lakše vladati (ili se, bar, time zavaravaju) kao jezikom koji nisu usvojili niti nau3ili, nego sami stvorili, dakle, ne kao vrsta, nego kao individue.

Poze pijanstva ilustrovala je Aleksandra Erdeljan, studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu Osnovne karakteristike žargonizama definisao je Dragoslav Andri9 u predgovoru svog Dvosmernog re nika srpskog žargona i žargonu srodnih re i i izraza, BIGZ, 1976. 4 Anri Bergson – O smehu; Esej o zna enju komi nog, Vega media, Novi Sad, 2004.
3

2

Prikupljanje re3i vršeno je anketiranjem tako što je desetak ispitanika pravilo spiskove žargonskih re3i koje koristi. Ve9ina re3i prikupljena je od osoba muškog pola (što ne zna3i da se žene ne koriste njihovim kreacijama niti da ih i same ne stvaraju). nije bilo mogu9e graduirati impresivni niz žargonskih izraza sa zna3enjem napiti se. pri 3emu je neminovan gubitak odre)ene stilisti3ke boje. Na kraju. Istraživanje nije bilo ograni3eno samo na pomenutu grupu ispitanika nego je. niti mu iznijansirati zna3enja na bilo koji drugi na3in. pri 3emu je bilo mogu9e prikupiti i stotinak re3i dnevno. pomo9 i podsticaj za nastanak ovog re3nika. iako se radi o prevo enju sa srpskog na srpski. nego kao standard. pa do najrazli3itijih institucija – te do žargonizama nije teško do9i. Drugi problem koji se pojavio u analizi gra)e bio je utvr)ivanje sinonima u okviru samog žargona.3. pa i kada bi ga našli. u najnovijim muzi3kim hitovima (naro3ito rep muzike).3 Recnik zargona.) Neophodno je opet uzeti u obzir i 3injenicu da žargon zatvara odre)enu grupu ljudi (žargonski re3eno – ekipu). dakle. poznato je da se ljudi druga3ije (odnosno neprirodnije i nelagodnije) ponašaju kada znaju da su posmatrani (u ovom slu3aju slušani ili 3ak prisluškivani) u cilju nekakvog istraživanja. Dvosmerni re nik srpskog žargona. na koju niko nije imun. posebno kada je žargon u pitanju. koji je sastavio Dragoslav Andri9. Pored ogromnog truda. Dakle. a najviše vremena trebalo je posvetiti prevo enju na standardni jezik. do re3i 9e se najlakše do9i ako i sam sakuplja3 pripada istoj grupi ili makar unutar nje ima svog saradnika (špijuna). Sa druge strane. odnosno razumevanjem iz konteksta. a druga3ije samom Vuku. srednjeg socijalnog statusa. otkrivanju višezna3nosti pojedinih re3i ili njihove upotrebe u nekom ve9 utvr)enom kontekstu i potrazi za razlikama me)u sinonimima. a brojnost izraza objašnjavali su u3estaloš9u pojave koju dati izrazi ozna3avaju. žargon se može 3uti svuda – po3evši od ulice. (I Vukovi peva3i druga3ije su pevali kolektivu.2.pdf 3 OBELE@JA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG @ARGONA SA RE^NIKOM 209 2. 2. Na pitanja da li je dangliran pijaniji od tabliranog. 3ije se starosno doba kre9e od 20 do 25 godina. studentski i narkomanski žargon. poslužilo kao izvrstan podsticaj u otkrivanju novih re3i i kao usmerenje k onim pojavama koje su svakoj generaciji iznova inspirativne za kovanje žargonizama. ma koliko da mu se zna3enje poklapa sa žargonskim. 2. ispitanicima su nu)ene re3i koje je pre tridesetak godina sakupio Dragoslav Andri9. Pristup izradi re nika novosadskog omladinskog žargona Re3nik žargona koji je sa3injen tokom ovoga istraživanja sadrži 1120 re3i i fraza koje upotrebljava novosadska omladina. gotovo da se 3ini kao da je u pitanju prevo)enje na neki drugi jezik. bile su knjige vodilje. osim neposrednog anketiranja. 2. ili je onaj koji se ranio pijaniji od obojice. onima koji žargon stvaraju i koriste. Sakupljana je leksika koja bi se mogla podeliti na omladinski. Prevo enje re3i najlakše je teklo putem navo)enja primera. ali nedostatak ove sakuplja3ke metode je u tome što se žargon kod nekih ispitanika toliko odoma9io da ga oni jednostavno ne ose9aju (niti 3uju) kao žargon. u odre)enom kontekstu zvu3ao im je ili smešno ili nedovoljno ekspresivno. pobu)uju9i brojne asocijacije. u neprirodnoj atmosferi. preko medija. izruguju9i se žargo- . Rad na re3niku nije trajao duže od šest meseci. mada nijedan re3nik zapravo nema kraj i može se beskrajno dopisivati ili. uz pitanje kako se danas kaže. prikupljanje re3i teklo i tako da odre)eni ispitanici nisu bili svesni toga da su ispitivani – jer. što je. da se upotrebljavaju podjednako. ili – da li se onaj koji truli. ve9inom su studenti ili zaposleni. Žargon se poput zaraze. sumnji3avi prema njegovom beleženju. vrlo 3esto ispitanici nisu umeli prosto na9i sinonim u standardnom jeziku.1. ja3e ili na razli3it na3in dosa)uje nego neko ko otpada – ispitanici su odgovarali da me)u pomenutim izrazima nema nikakve razlike. a manji deo re3i spada u šire prihva9eni šatrova3ki žargon. kao i studija Ranka Bugarskog Žargon. menjati. uvla3i kroz sve društvene pore i najlakše se osveti onima koji ga osu)uju – jer upravo oni.

^ANAK nu. Oni koji osu)uju žargon. sociolingvisti3ke. žargonska re3 u potpunosti gubi svoje nekadašnje zna3enje i dobija novo (npr. ali podjednakom brzinom nastaje i njegov podmladak. da se ve9 utvr)ene karakteristike žargona ispitaju i potvrde novim primerima. njihov žargon. 3. ali Novosa)anima Novu godinu). Novak 9e Beogra)anima zna3iti Novi Beograd. odnosno zastarevanja žargonizama. oni koji stvaraju žargon. a neke uopšte ne prepoznajemo.2. vojsci). 2. ali se zadržava u svom osnovnom zna3enju (npr. odnosno jezika i svesti onoga ko ga stvara i upotrebljava. Zato je sakupljana žargonska leksika koju veoma 3esto koriste mladi u okviru svojih manje-više zatvorenih grupa. sve re)e se koristi. Zna3enje žargonske re3i ne zavisi samo od vremena u kome se re3 upotrebljava. da crpi postoje9u leksiku i gramatiku i ne samo da im se prilago)ava. Što se ti3e ciljeva ovoga istraživanja.pdf 4 210 MARIJANA M. nego bi zna3ilo po3eti povra9ati. valjati se od smeha ili glupirati se). 3. zurka se gubi u zna3enju zabune i meteža. ali im manje ili više slutimo zna3enje (npr. re3 cinkaroš nove generacije zamenjuju re3ju taster. ta3nije. kosijaner – re3 3iju je promenu zna3enja od kose do muškarca sa dugom kosom lakše razumeti). s tim da se peglati zadržalo i u zna3enju tu9i. njegova prilagodljivost je tolika da je teško na9i kontekst koji ne bi bio plodno tlo za nastajanje ili upotrebu žargona. Sam jezik jeste proces. žargon najbrže nau3e i upotrebe žargonsku re3 onda kada to najmanje o3ekuju. Kao što je ve9 spomenuto. ali se koren re3i zadržao u današnjim pozama pijanstva). Promene žargonskih re3i mogu se razvrstati u nekoliko osnovnih tokova: žargonska re3 gubi neko od svojih zna3enja. a sliku tog procesa upravo odražava žargon. pljuga danas ne ozna3ava novac. skembati više ne zna3i oteti. nego da ih preobražava u svoju korist. nego srediti ili uhvatiti nekoga. žargon bolje podnosi sinonime nego što to 3ini ekonomi3nost standardnog jezika. ali se i dalje upotrebljava sa zna3enjem cigarete. ali se zadržava u zna3enju frizure). nego i od prostora (npr. ali u najezdi žargonskih re3i sa istim zna3enjem. kao i malo šire. da bi se ukazalo na dvosmernost odnosa izme)u omladine i žargona. po eti peglati danas više ne zna3i biti pri kraju vojnog roka. Re3nik Dragoslava Andri9a nije bio samo podsticaj za beleženje ove žargonske leksike ve9 i da se pore)enjem sa tim re3nikom otkriju razli3iti tokovi promena žargonskih re3i. žargonska re3 potpuno se gubi.1. re3 nakljucati se je iš3ezla u obilju novih re3i sa zna3enjem napiti se. neumorni su u stvaranju novih re3i i izraza za pojave koje su 3este u društvu (ili u odre)enoj grupi koja se svojim žargonom identifikuje). Žargon je poput parazita u standardnom jeziku. Analiza žargonizama iz re nika novosadske omladine Žargon poseduje neku vrstu regenerativnog sistema 3ija je osnova u promenama. Leksi3ka gra)a sakupljana je i analizirana i sa ciljem da se otvore pitanja potrebe za stvaranjem i koriš9enjem žargonizama.4. Priloženi re3nik sa 1120 odrednica žargonske leksike mali je prilog ispitivanju govora omladine grada Novog Sada. Žargon se menja od govornika do govornika. 3. da se pore)enjem sa Re nikom žargona Dragoslava Andri9a pokušaju utvrditi mehanizmi promena. zna3enje re3i askerija prepozna9emo po današnjoj askari tj. zapravo. ne brinu9i se pritom za nijansiranje zna3enja ve9 posto- . žargon je osvetljen iz rodne perspektive. ali njeno ponovno pojavljivanje u nekom drugom vremenu nije isklj3eno. Tako)e. ono je nastalo prvenstveno u želji da se opišu neke govorne karakteristike mladih Novosa)ana. produžuju mu život višestruko – osuda i zabrana imaju mo9 privla3nosti. Neke re3i su se za skoro tri decenije toliko odoma9ile u jeziku da ih više ne prime9ujemo kao žargonske (npr. od jedne razgovorne situacije do druge.4 Recnik zargona. sposoban da prati sve jezi3ke promene (samim tim i društvene). neke prepoznajemo u govoru starijih generacija (npr. Žargon brzo zastareva.

narodnjakuša. te se time može objasniti frekventnost odrednica za oslovljavanje muškaraca. krkan. mala. ali u takvoj komunikaciji nema uvredljivih tonova niti nipodaštavanja sagovornika. neki od principa gra)enja re3i u standardnom jeziku primenljivi su i u žargonu (npr. Poneka novonastala re3 traje koliko i razgovor kojim je nadahnuto njeno stvaranje. Popularnost neke pojave oslikana je obiljem žargonskih sinonima za datu pojavu. Nemogu9e je odrediti koliko ljudi treba da zna ili upotrebljava neku re3 da se ona ne bi smatrala suviše internom. kao i težnja za poružnjavanjem sveta. ve9 takav ton obra9anja signalizira pripadnost istoj grupi i prisnost me)u njenim 3lanovima. matori. nabauljati se – našetati se). šalteruša. neophodno je razjasniti i ko koga oslovljava navedenim žargonizmima. riba. Iz sakupljene leksi3ke gra)e izdvajaju se slede9e imenice sa ženskom sufiksacijom: smoruša. odbauljati – odšetati. kokoška. Žargonizmi iz rodne perspektive Najproduktivniji sufiksi imenica ženskog roda u standardnom jeziku su -ca. ali ravnoteža koju ovaj sufiks pokušava da uspostavi samo je formalna. što opet ubrzava proces promena u žargonu. Nasuprot ostalim žargonskim sufiksima sufiks -uša izrazito je ženski. ali. nije za3u)uju9e da ga stvaraju za potrebe muške komunikacije. ali je žargon ipak fleksibilniji (npr. šogun. torime. torokuša. vezara. gariša. 4.1. Za oslovljavanje ženskih osoba upotrebljavaju se slede9e re3i: cava. nabauljati na nekoga – nai9i na nekoga. pajvan. -ara i -a3a. džiber. garišon. papak. probauljati – prošetati. dobauljati – došetati. napaljenuša. Iz navedenog niza jasno je da svaka od ovih imenica ima negativnu konotaciju. Ako se uzme u obzir 3injenica da žargon stvaraju prvenstveno muškarci. otkriva se kako se žargonizmima za oslovljavanje osoba muškog pola oslovljavaju muškarci me)usobno. pacer. Prilikom osluškivanja komunikacije mladih i u3estvovanja u njoj. bauljati – šetati. -ka. krevetara. a više je primera re3i kojima se oslovljava muškarac u negativnom smislu: boban. pakšu. cupi. Za muške osobe upotrebljavaju se slede9e re3i: gari. koka. te nije lako izdvojiti žargonizme sa ja3im intenzitetom degradiranja ili negiranja. ilkoš. brban. šaban. Tako)e. od kojih su poslednje dve nesumnjivo negativno konotirane. Osobe ženskog pola ne oslo- . nego opštom – koliko je to za žargon mogu9e – dakle.5 Recnik zargona. da se pri tome 3esto oslovljavaju ili pozdravljaju i onim odrednicama 3ija je konotacija negativna. šaner. tip. Pri površnoj analizi žargonizama koje mladi koriste u me)usobnom oslovljavanju. neophodna je izvesna mera obazrivosti pri izvo)enju zaklju3aka o mizoginosti žargona na osnovu navedenih podataka. nego u odstranjivanju re3i istog zna3enja. sponzoruša. oban. a u žargonu se od naglašeno muških sufiksa kao najproduktivniji izdvajaju sufiksi -uša. šmeker. pajser. Nemogu9e je odrediti koliko jedna re3 mora da traje da se ne bi smatrala samo trenutnim bljeskom ne3ije inventivnosti i da bi ušla u re3nik. -ulja. vidljivo je da postoji više žargonizama za oslovljavanje muškaraca nego onih za oslovljavanje žena (24 naspram 8). jer standardni jezik ipak name9e ekonomi3nost svom parazitu. pri 3emu se otkriva da je ve9i broj žargonizama sa negativnom konotacijom za oslovljavanje osoba muškog pola (16 naspram 2). jer iz samog žargona izbija naboj negativnog odnosa gotovo prema svemu što postoji. opštom za odre)enu grupu. ma ka. urka. ipak. omalovažavanja ili unižavanja. šajber. obus. prebauljati – pre9i veliki put). Ekonomi3nost žargona pre se ogleda u ve9 pomenutoj potrebi za skra9ivanjem re3i. papan. Me)utim.pdf 5 OBELE@JA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG @ARGONA SA RE^NIKOM 211 je9ih i novostvorenih re3i. 4. profuknja a. -ica i(k)inja.

uvek on nju). Ako se u grupi izraza koji zna3e stupanje u seksualni odnos uopšte mogu izdvojiti oni koji bi bili rodno ravnopravni. Sli3an navedenim žargonizmima je i izraz i i u pi arenje (iza9i u cilju zavo)enja devojaka). Ipak. tako da nije re3 o osvajanju ženske osobe nego ženskog polnog organa. a mnogo 3eš9e zato što je nekim svojim postupkom izazvala takvo poimanje sebe kod drugih – dakle. a žensko sekundarno. a ona biva iznurena. što zna3i da žena retko biva kokoška ili urka samo zato što je žena. Nije retka pojava da se žene me)usobno oslovljavaju nazivima bez negativne konotacije. radi se o oslovljavanju žena u odsustvu žena. on je onaj koji nad njom (a ne sa njom) vrši seksualni 3in. a kada se žena obrati muškarcu koriste9i istu re3. U izrazima koji zna3e seksualni 3in potvr)uje se muška nasilnost – rasturiti.6 Recnik zargona. onda bi to uslovno bili izrazi fukati se i kresati se jer podrazumevaju interakciju. Me)utim. kao i to da muškarcu nedostaje maštovitosti da ženu zadovolji na razli3ite na3ine (koren svih žargonizama ovog tipa je glagol lizati). razbiti. mizoginost kao imanentni deo žargona postaje najo3iglednija kada se posmatraju žargonizmi 3ije semanti3ko polje pokriva muško-ženske odnose.2. emotivnost koja je dar. Kada su u pitanju izrazi koji zna3e oralno zadovoljavanje seksualnih potreba. zloupotrebljavan i smatran nedostatkom. a koje su za njih osmislili muškarci (naj3eš9e riba ili mala). Iz žargonizama tog tipa moglo bi se zaklju3iti da je muško zadovoljstvo primarno. što zna3i da muškarac 3iste svesti pristaje da bude sa njom.3. razvaliti. mada se i u njima ose9a muška dominacija (nikada ona ne kresne njega. svejedno). obratila mu se sa budalo. nego predstavljaju svojevrstan muški odbrambeni mehanizam uperen prema ženskoj nadmo9i da muškarca odbije. uz napomenu da se žargonizmi sa negativnom konotacijom kojima se imenuju (više nego što se oslovljavaju) osobe ženskog pola ne koriste bezrazložno niti neosnovano. kada se muškarac muškarcu obrati sa brbane. ali ne u direktnoj komunikaciji. ^ANAK vljavaju muškarce žargonizmima kojima se muškarci me)usobno oslovljavaju.pdf 6 212 MARIJANA M. ili kao emotivnost iz dubine grudi. koji osobe ženskog pola svodi na puku telesnost i sirovu seksualnost. Najravnopravniji u ovoj grupi izraza je žargonizam muvati se jer podrazumeva interakciju. a iz semanti3kih dubina izvire zaklju3ak da su ženske grudi svojevrsno oružje. U ovom slu3aju. nego ih muvaju. nego se iz njega može iš3itati muški strah od ženskog tela kao razli3itog. da 3eš9e ona zadovoljava njega. te se name9e zaklju3ak da u ovom slu3aju ne samo da žargonizmi oslikavaju muško-ženske odnose. 4. opet. opet u tonu prisnosti me)u 3lanicama iste grupe. Poseban doprinos mizogini3nosti žargona daje tzv. 4. u 3emu se ose9a jedan nasilni3ki ton i potvr)uje se patrijarhalno shvatanje žene kao pasivne i nemo9ne (ona biva smuvana ili napadnuta) i muškarca kao aktivnog osvaja3a (sveta ili žene. napadaju ili startuju ribe. Me)utim. Na primer. Zbog skrivene višezna3nosti interesantan je pojam bombe u zna3enju ženskih grudi. osim ako namerno ne žele da ih uvrede. Kada su u pitanju žargonizmi za oslovljavanje osoba ženskog pola. primetna je ve9a frekventnost i raznovrsnost izraza koji podrazumevaju muško zadovoljstvo. što je. još jednom valja napomenuti da žargon stvaraju mu- . obratio mu se sa prijatelju. osim u slu3aju kada namerno žele da ih uvrede. ubiti – žargonizmi su koji potvr)uju dominaciju muške seksualne energije nad ženskom. muškaraca i žena podjednako. odnosno. 3esto nipodaštavan. njima muškarci nazivaju žene. Momci se devojkama ne udvaraju. žena se na toj skali procenjuje i vrednuje na osnovu svoje telesnosti – što je žena muškarcu privla3nija. Dakle. nije redak slu3aj da muškarcima alkohol uliva dodatno samopouzdanje neophodno da bi se prišlo privla3noj ženi. Ne samo da asocira na svojevrsnu sli3nost po obliku. pivska skala – koli3ina alkohola neophodna muškarcu da bi prišao ženi. višesmisleno – kao telesnost kojom žene osvajaju svet. njeno mesto na skali je niže.

5. u smislu da gradona3elnica nije nesposoban gradona3elnik i sl. nego je to ipak muškarac. Brojnost5 žargonizama 3iji je smisao u glagolu napiti se (v. odnosno muškarce. donekle. vrlo sli3ne pojave i ponašanja upadale u o3i i ranije. te žargon nije samo lingvisti3ko.4. pre trideset godina. 4. Interesantno je kontrastirati žargonizme koji ozna3avaju mušku neseksualnost naspram ženske seksualnosti.3. kakva im je svest. žargon stvaraju mladi (izuzimaju9i stru3ni žargon koji naj3eš9e prerasta u terminologije). dakle.1. suv. muška seksualnost je izuzetno cenjena. koji se koristi kao izraz oduševljenja i u zna3enju prideva najbolji.7 Recnik zargona. ru ni rad) podrazumevaju masturbaciju muškarca.). baciti majmuna. napaljenuša i profuknja a – zapravo. a njoj je potrebna njegova ispomo9 koju 9e dobiti telesnoš9u. Name9e se paradoksalno pitanje kako to da žargon kao izraz bunta i rušenja postoje9ih vrednosnih sistema ipak podržava patrijarhalno poimanje sveta.pdf 7 OBELE@JA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG @ARGONA SA RE^NIKOM 213 škarci. da li zbog toga što muškarci žargonom izražavaju prvenstveno svoje (muške) potrebe ili zato što kod njih i dalje postoji nazadno shvatanje da žena sama sebi ne može pružiti zadovoljstvo. Na primer.4). . ostaje otvoreno pitanje. re3i deda-sera ili šalteraš ne postoje iako je sasvim mogu9e da muškarac bude zaposlen u javnom toaletu ili na šalteru (pri 3emu je tako)e mogu9e da u obavljanju svog posla bude neljubazan). Sli3an je slu3aj sa prividnim muško-ženskim parom imenica sponzor – sponzoruša: on je taj koji poseduje novac i mo9. ali kao što se u standardnom jeziku tek sada stvaraju imenice sa zna3enjem (prestižnih) zanimanja i titula ženskih osoba (ili se zna3enja ve9 postoje9ih imenica menjaju u smislu da advokatica više nije advokatova žena nego je advokatkinja. Mizoginija provejava i kroz pojedina3ne (u ovom radu semanti3ki negrupisane) žargonizme. zar ao. te da je njena samostalnost zapravo necelovitost. dole priložene primere) svedo3i o potrebi mladih za izmenom sopstvene svesti i poimanja sveta. moglo bi se zaklju3iti da nije 3ovek merilo svih stvari. krevetara. fuksa. na sli3an na3in i žargon odre)ene profesije rezerviše samo za žene. Na osnovu primera žargonizma do jaja!. 4. tako)e je otvoreno pitanje. Nasuprot tome. te se njen nedostatak ili nemogu9nost njenog pražnjenja tretira sa posebnom pažnjom izrazima kao što su pau ina. Svi izrazi koji zna3e masturbiranje (šajbati. te se iz žargonskih re3i i izraza može iš3itati kako razmišljaju mladi. 5. Negativan odnos prema izraženoj ženskoj seksualnosti otkriva se u žargonizmima fufa. pa je. ali nije razumljivo da me)u primarnim muškim potrebama ne bude i zadovoljavanje žene. Nasilnost kao odraz nemo9i u dokazivanju sebe pred svetom vidljiva je u frekventnosti glagola sa zna3enjem tu i se (v. ini se da su iste. da li u smislu nipodaštavanja takvih muškaraca ili saose9anja sa njihovom mukom. nego kao krajnje neukusnu i nemoralnu. Prvenstveno. kao i listu izraza oduševljenja i negodovanja dajemo niže kao prilog. navedeni žargonizmi seksualnost žene ne tretiraju kao izraženu. ali i mizogino poimanje žene kao pasivne i 5 Listu sistematizovanih najfrekventnijih glagola. Sociološki i psiholingvisti ki aspekti upotrebe žargona Prou3avanje žargona neminovno dovodi do saznanja o društvu ili grupi koja taj žargon stvara. Na osnovu velike frekventnosti i raznolikosti glagola vezanih za seks iš3itava se i potreba mladih za demistifikacijom seksa.1. a i danas podsti3u našu mladu populaciju na stvaranje ili upotrebu leksike koja se može ozna3iti žargonskom. dole: 5. a ne intelektom. kao merilo odre)enog kvaliteta. razumljivo da se njime izražavaju muške potrebe. nego psihološko i sociološko pitanje.

odnosno izraza kojima se ozna3avaju odre)ene radnje svojstvene mladima. odvaliti se. po3etak potrage za novim vrednostima i slika nezadovoljstva svetom kakav nam je ostavljen u nasle)e. truliti. zaslepljenost nekom pojavom.: Bruka dobro! Do jaja! Kul! Ludilo! Preterano! Strava! Ultra dobro! 5. kenjati. sa njihovim sinonimima u žargonu. U žargonu mladih Novosa)ana zabeležili smo nekoliko karakteristi3nih izraza negodovanja. nakantati. posisati. lupetati. 6. smarati se. Ali ako je u pitanju zadovoljavanje oralnim seksom muškarca. . odnosno prošetati.4). biti letva. popušiti. trtljati 5. ubiti se. oglabati. tresti. onda se koriste slede9i glagoli: blajvati. Primere tih izraza dajemo niže (5. dok za žene važi samo glagol lizati i njegovi prefiksirani parovi (o)lizati. biti tabla pijan (tabliran). fonjati. Izrazi oduševljenja koje smo zabeležili asociraju na trenutnu zanesenost. Interesantna je frekventnost glagola sa opštim zna3enjem pri ati – a posebno su frekventni glagoli i izrazi sa zna3enjem pri ati gluposti. razvaliti. napucati. ispi kati. (pro)zujati. razbiti. a nasuprot tome.2. izduvati.8 Recnik zargona. trabunjati. isprangijati. U3estalost žargonizama sa zna3enjem šetati dokaz je mladala3ke pokretljivosti i dinamike življenja.(iz)devetati.3. nacvrcati se. ali i na sklonost ka preterivanju. nezadovoljstva komunikacijom. dudlati. neprestano traga za ne3im novim. Za zna3enje „imati seksualni odnos“ upotrebljava se najmanje 10 glagola: fukati se. zigovati. ubiti. (iz)danglirati se. Naju3estaliji glagol napiti se ima bar 20 sinonima u žargonu: biti janpi. Umesto glagola šetati. te bi to mogao biti dokaz svojevrsne mladala3ke otu)enosti. u 3emu je i koren potrebe za stvaranjem žargona kao druga3ijeg izraza. opaliti. olešiti se od alkohola. iskonski je bunt protiv roditelja. odnosno nemirenja sa svetom. lupati. šimi iti. Grubi i ekspresivni izrazi negodovanja oslikavaju (ili 3ak ozvu avaju) mladala3ku svest koja teži preuveli3avanju. a ne prihvata da ga neko ili nešto sputava u tome. marati. Glagol tu&i ili istu&i ima 12 sinonimi3nih glagola – žargonizama: (iz)danglirati. npr. isvirati kitu. odbiti se. istamburati. ali možda baš tako najbolje oslikavaju te svoje snažne emocije. Zna3enje pri ati gluposti pokriveno je slede9im žargonizmima: bulazniti. da svemu na)u pogrdan ili vulgaran naziv. (iz)lemati. raniti se. nacugati se. biti pijan k'o zemlja. a taj bunt osnova je svakog odrastanja. skloni ili postidi: 0ibe! Pali! Šina! Štrafta! Štura! Šutaj se! Teraj se! Stidi se na bugarskom! Šutaj se do ku e na bugarskom! 5. (is)tabati. kriju svoju ranjivost. I glagol dosa(ivati se ima nekoliko sinonima u žargonu mladih: otpadati (k'o malter ili slina). našljokati se. 3uju se slede9i žargonizmi: (pro)bauljati. raspadati se. prdeti. Ako su tužni. Potreba mladih da degradiraju opšteprihva9ene vrednosti i ideale. Žargonom se mladi štite od sveta. tantrljati. Ovde dajemo listu najfrekventnijih glagola. 3eš9e obra9anja drugome s ciljem da se taj otera. 3. što je prejaka re3 za takvo stanje. (pro)tabanati. sem toga. pušiti. (pro)muvati se. uzbudljivijim. (po)lizati. ise i se od alkohola. 4. (i)šibati. biti u ofsajdu. oduzeti se. zakucati se.pdf 8 214 MARIJANA M. istablirati se. protiv tradicije. ošutati se. 2. otkinuti se. koja. a samim tim i nemirenja sa postoje9im jezikom. (is)peglati. 1. ^ANAK neravnopravne u seksualnom 3inu (o 3emu je ve9 bilo re3i). rasturiti. šuketati. mladi u žargonu kažu da su skenjani. ispušiti. kresati se. frekventnost glagola sa zna3enjem dosa ivati se svedo3anstvo je o mladala3kom nezadovoljstvu ili nezainteresovanosti za društvene zbivanja i život.

mentol. uti se. tuka Amer – Amerikanac banuti – do9i nenajavljen.. komunikacija koja je neformalna i spontana. obra9ati pažnju baciti ciglu – izvršiti veliku nuždu. Žargonskim re3nikom uspostavlja se (manje-više) uspešna komunikacija me)u mladim. v. v. v. bandža akati – 3esto i nebrižljivo upotrebljavaban iti – pijan3iti. v. benc – benzin bacati kuglu bendati – konstatovati. lid. peglati beknuti – jedva progovoriti. v. tako je lepota re3i u uhu slušaoca. v. zujanje bacati kuglu – vršiti veliku nuždu. baciti blato. nego kao izraz bliskosti jer – prema najbližima smo najsuroviji. bangav bajs – bicikl binder – udarac donjim delom dlana baktati se – truditi se (nepotrebno) oko birica – ribica ne3ega bistar k'o Dunav – glup. bizgov. zujati ra. som. šajkije i piva bati. v.pdf 9 OBELE@JA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG @ARGONA SA RE^NIKOM 215 5. kandisati bacati nekoga u bedak – oneraspoloBe&ar (bi ) – Be9arac žiti nekoga beda iti se – biti neraspoložen bacati peglu – povra9ati. bilde. alkos – alkoholi3ar. v. ru ni rad bilde – debil. ludovati ti nešto bandža – v.4. dakle. Diže mi se bedak – neraspoloženje pegla! – Muka mi je!. boalkatraz – problemi sa metabolizmom. baciti ciglu. kuglati se. musliman akrep – ružna osoba banana – blokada u košarci. biti alav bistar k'o Dunav. na nekoga bacati kuglu bengula – BMW baciti kladbu – kladiti se beton – naizmeni3no konzumiranje rabaciti majmuna – masturbirati. trova B baronisati – lagati baba-sera – žena zaposlena u javnom basketaner – košarkaš toaletu basketanerka – košarkašica bacati bombu – lagati. alaviti se – biti pohlepan. a više kao iskrenost. retardinjo. v. a lepota žargona više je u uhu njegovih stvaralaca. v.9 Recnik zargona. kao prihvatljiv na3in obra9anja ili jezi3ki kod. neko glup odn. koja demistifikuje i zagovara skaredno govorenje umesto negovorenja. bangav A . v. bauljati – šetati besciljno. RE+NIK bakuta – baba balaviti se – ljubiti se aj – hajde Balija – Tur3in.. džibriti. pustiti Bambija na slobobazditi – smrdeti. nesposoba&a – baterija ban. nesposoban. v. baronisati bataliti – ostaviti. lud samo što ne zatvor mu e. retard. v. v. Umesto zaklju ka: Kao što je lepota u oku posmatra3a. izbaciti stanatabanati. muvati se. napustiti bacati brija – brijati se baulj – šetnja. upasti askara – vojska banjati se – dugo se kupati baron – lažov (po poznatom lažovu baronu Minhauzenu). du i iti. izustiti baciti blato – izvršiti veliku nuždu. v. blentav. glupson. Me)u bliskim sagovornicima uvreda se manje doživljava kao uvreda. pijanac šaran. koji njegovu pežorativnost ne 3uju kao pežorativnost. dekret. banana alav – halapljiv bangav – glup.

v. brbane! – pozdrav. bangav bombe – ženske grudi bombone – lekovi (naj3eš9e trodon). brinuti se. tantrljati. bus bulazniti – pri3ati gluposti. mala. preterano!. upotrebljavan u me)usobnom oslovljavanju drugova. ultra dobro! bubiti – ljubiti budžiti – popravljati budžovan – neko na dobrom položaju. v. prost brljaviti – nedoli3no se ponašati. nesposoban. tvrdi3iti ciganjenje – štednja. v. pacer. v. dudlati. fonjati. obus. v. šaban. v. kul!. do jaja!. 'De si. džiber. fukanje cava – devojka. v. šajber.10 Recnik zargona. ludilo!. pakšu. blesav. ilkoš. isvirati kitu. riba cepati – piti (neumereno) cepati se – smejati se cev iti – polako piti ciganiti se – štedeti. popušiti. krkan. bangav bodlja – bežanje. nesposoban. ispušiti. obrt canje – pecanje. bulazniti brucošijada – skup studenata prve godine bruka – intenzifikator: bruka umoran – premoren. prdeti. bruka dobar – najbolji MARIJANA M. izdajica cipe – cipele (jednina se ne upotrebljava) cipelke – cipele cipke – cipele . papan. lupati. v. brljaviti. pajvan. tvrdi3enje cigla – nešto para Cigojner – Rom. strava!. trabunjati. odlazak bojler – veliki stomak bolesnik – ekscentrik. loša odn. Ganci cimati – tražiti uslugu cimati se – trzati se. cupi. poenta. vulgaran postupak. v. izduvati.pdf 10 216 biti u frci – biti zauzet. odati. stru3njak brlja – nekulturan odn. onaj koji preteruje u ne3emu boli me (uvo) – baš me briga. ocinkariti. govoriti gluposti. droga bosti se u tetku – bosti se u venu. seks (skra9eno od prcanje). v. odrukati. fiksati se boban – v. Gafter. pajser. v. lupetati. v. posisati blam – sramota blamirati se – sramotiti se. drogirati se intravenozno. trtljati bulja – stražnjica bunariti – tražiti burazer – brat buržuj – bogataš bus – autobus. ^ANAK bruka dobro! – izraz oduševljenja. sa konotacijom bezrazložnog i nezlonamernog podrugivanja. papak. bangav blajvati – zadovoljavati muškarca oralnim seksom. v. oban. maknuti se. v. v. Gajger. funkcioner buja – autobus. pušiti. srati. kenjati. dangliran bizgov – glupan. vulgaran. oponašati ne3iji imidž biti u ofsajdu – biti pijan. oglabati. oban. brban brban – podrugljiv naziv za muškarca. obrukati se blentav – glup. nije mi stalo bolid – neko glup. prost. jeftina rakija brljav – nekulturan. otkucati cinkaroš – onaj koji cinkari. šuketati. šogun bre iti – pasti brejn (za nešto) – koji se razume. buja bušiti vodku – praviti )us-vodku C caka – trik. potresati se cimer – sobni sustanar cimerka – sobna sustanarka cimnuti – pozvoniti telefonom cimnuti se – trznuti se cinkariti – izdati. biti u žurbi biti u frci s ne im – imati probleme s ne3im biti u ne ijem fazonu – biti ne3iji istomišljenik. koka. v.

šutaj se do ku e na bugarskom!. sporo raditi debilana – glupost. – Idem ku9i. otprilike cmakati se – ljubiti se cmizdriti – plakati cr&i od smeha – smejati se crkavati od smeha – smejati se crta – granica crta& – crtani film cuga – pi9e (alkoholno). besmislica. v. trenutno raspoloženje &efnuti se – prohteti se. gafter. pali!. v. udarac dangliran – pijan. letva. v. odvaliti se. Jevrej. umoriti se. lemati. nacvrcan. v. murh!. dogovoreno! . v. sat vremena. Idem era ( iku). pospanost &omirati se – v. brban oka – 3okolada. alkohol. ošutati se. štrafta!. raniti se.11 Recnik zargona. teraj se! ika-glava – psihijatar mrljav – nikakav muk – analni otvor oban – podrugljiv naziv za muškarca. istablirati se. tabla pijan (tabliran) danglirati – udariti. v. &oma – v. šina!. prohtev. biti pospan &ornuti – ukrasti &oroskop – promašaj &urka – napadna devojka. žestina cugati – piti alkohol cuger – alkoholi3ar cupi – devojka. olešiti se od alkohola. tu9i. ženski polni organ op – jedinica (ocena) oporativno – grupno orba – benzin uka – sat. oduzeti se. v. džidžiti emer – semenke suncokreta estitka – ra3un za stanarinu u studentskom domu ibe! – izraz negodovanja i neodobravanja. zakucati se daska – mršava devojka davež – neko dosadan daviti – dosa)ivati. srce ukati – udarati upati se – izvla3iti se iz neprilike uti se – smrdeti. janpi. pijan k'o zemlja. devetati. otkinuti se.pdf 11 OBELE@JA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG @ARGONA SA RE^NIKOM 217 9 &ale – otac &ef – hir. glupo dešavanje degen – degenerik. hteti &ega – ga9e &era – ku9a. šibati. izdanglirati se. ubiti se. pridikovati apriti – pri3ati eki&ati – 3ekati. pijan3enje. oban. našljokati se. marš!. dangliran. oduzet od alkohola. bangav derpe – v. tabati danglirati se – napiti se. koma. komirati se. bazditi variti se – sun3ati se dabra – brada dangla – pijan. v. glupa3a. v. neko škrt. danglirati di&i pare – zaraditi na kocki dil – dogovor. bolje u odnosu na nešto drugo Detelina – Detelinara devetati – tu9i. štura!. odbiti se. nacugan. v. peder deset u glavu – najbolje. umor. cirka. v. beži!. brban obus – v. nacugati se. biti u ofsajdu. šutaj se!. kokoška D cirka – pi9e. ise i se od alkohola. v. peglati. stidi se na bugarskom!. v. budala dekintiran – bez novca dekret – neko glup (debil + kreten). našljokan. stipsa cvikati – plašiti se cvikeri – nao3are + abulja – bubuljica am(uga) – crnac amiti – 3ekati antrati – pri3ati. nacvrcati se. v. cava cvala – cicija.

variti džojus Dušan – onaj koji ima velike uši duvan – cigarete duvati – pušiti marihuanu dva sa dva – krupan 3ovek Dž džaba – besplatno. bazditi džidžiti – 3ekati. haos : :arma – Ma)ar. v. zatvor MARIJANA M. lenstvovati. zanovetati dudlati – zadovoljavati muškarca oralnim seksom. v. skroz.=uro!) (uskati – igrati (uture – grupno E ekipa – društvo ekonomijada – skup studenata ekonomskih fakulteta ekseri – ekstazi eksirati – popiti naiskap elektraš – student elektrotehnike elektrijada – skup studenata elektrotehnike evrilos – evro . ipavac. izraz oduševljenja. domaja domaja – 3ista doma9a marihuana. v. pridikovati. brban (ip – džoint. v. potpuno dobiti se – biti pripit dofurati – brzo do9i doma&ica – 3ista doma9a marihuana. doma ica dop – droga doušnik – onaj koji ima velike uši drndati – nervozno koristiti neki ure)aj drndati nekoga – v. v. žderati. jus. skakati (nekome) po ganglijama. previše :ura – Baš si =ura! – Divan si! (Iz filma "Mi nismo an)eli": Divan si. praviti frku dlan – šamar do jaja!– najbolje. pušnuti džojus. pepeljare (ozle – nao3are (ozluci – nao3are (umle – mnogo. videti probleme tamo gde ih nema. živeti na tu) ra3un džabalebaroš – onaj koji džabalebari džagati – dirati džamiti – pušiti džeil – problemi sa metabolizmom. blajvati dumati – razmišljati dunuti džojus – popušiti džoint. bazditi (ilkoš – v. v. v. džojus (irati – voziti (itra – gitara (ozeri – nao3are. knjavati. v. v. Ma)arska :ava – Tvr)ava (ene-(ene – tu i tamo (i(iti – smrdeti. džojus (ipus – džoint. džojus (ipavac – džoint. ozle. džokavac. plikus džokavac – džoint. eki ati džojus – džoint. brban džibriti – smrdeti. v. plikavac. bruka dobro! do panja – preglasno. v. živcirati drot – policajac. v. ipus. pandur drugoman – drug.12 Recnik zargona.pdf 12 218 dindža – dinar dinosaurus – dinar dinus – dinar Div us – Div3ibare dizati frku – bezrazložno se uzbu)ivati. ozluci. v. ip. v. džojus džomba – onaj koji završava vojsku džonjati – spavati. prijatelj drviti – dosa)ivati nekome istom pri3om. v. i i (nekome) na mozak/ živac. kuntati. smiriti. v. soviti džora – ženski polni organ džudža – duvan džukac – pas. ^ANAK džiber – podrugljiv naziv za muškarca. pokvarenjak džumbus – nered. zalud džabalebariti – dangubiti. v. v.

mu3iti se oko ne3ega: Ganjam se sa ispitima. fufa. bulazniti fora – šala. šipus). ubiti. gari garišon – v. v. bežanje! – upozorenje me)u narkomanima da je policija u blizini . v. v. v. lice fagot – v. žvaka. v. na3in. škrtac. –Spremanje ispita ne ide mi baš najbolje. prostitutka. problem frka. pri3ati gluposti. izigravati nešto. poenta fizikalac – fizi3ki radnik fizikalisati – obavljati težak fizi3ki rad floker – flomaster folirati (se) – pretvarati se. profuknja a fuka – kafa. rasturiti. nevolja. v. kres. gariša. šibalja (Šiptar. šala. v. v. hedovina. loža G gabor – ružna osoba ga(ati se padežima – grešiti u padežima Gafter – Rom. vrste marihuane: doma ica (domaja). strah. krevetara. ludak friz – frižider. garišon. v. v. frljati se s padeži – grešiti u padežima. zigovanje fukati se – imati seksualni odnos. poenta feget – v. tresti. v. canje. v. praviti se važan fon – telefon fontele – telefon fonjati – imati sre9e. v. marati se faks – fakultet falširati – loše pevati faraon – budala. frizura frka – trema. veoma fi&ka – kafi9 filing – ose9aj filozofijada – skup studenata filozofskih fakulteta finta – trik. garant – sigurno. kresati se. v. sere te!. poenta forsirati – siliti fotka – fotografija frajer – muškarac. drug. gendža. Cigojner gandža – marihuana. peder ferka – fer tu3a: tu i se na ferku – tu9i se jedan na jedan fensi – skupo i moderno fermati – obra9ati pažnju na nekoga fest – jako. matori. šimi iti. bojazan. zalu)enik farbati – lagati farke – farmerke fazon – stil. ganja. zigovati fuksa – promiskuitetna žena. tip. udaranje. biti u vezi sa momkom/ devojkom furundžija – v. macan fr kav – kovrdžav frik – nakaza.pdf 13 OBELE@JA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG @ARGONA SA RE^NIKOM 219 frljati se – pri3ati o ne3emu ne znaju9i osnovne stvari o tome. gad. gafter Ganci – Rom. v. ga ati se padežima fuca – fudbal fufa – promiskuitetna žena. utovar. murija. šaner. prostitutka.13 Recnik zargona. Holandija ganja – marihuana. tike(pa) glava – nešto para F faca – podrugljiv naziv za onoga ko nastoji da bude autoritet. štoj. vutra. torime gariša – v. lajter fajront – kraj radnog vremena u ugostiteljskom objektu fajtovati se – tu9i se. zgodan muškarac. razlaz. Cigojner gajger – v. kresanje. v. v. Cigojner gafter – cicija. sebi3njak furati – i9i. izrod. šmeker. bez sumnje gari – muškarac. v. karanje.razbiti. gras. fuksa. opaliti. trava. policija. gari gendža – marihuana. rolka! – neprilika. Aj baci fuka! – Skuvaj kafu! fukanje – seks. cvala gajba – stan Gajger – Rom. gandža ganjati se – obavljati nešto s naporom. v. peder fajercag – upalja3. gandža gera – geografija gilje – patike.

– Ose9aju nešto jedno prema drugome. profita I i&i (nekome) na mozak – nervirati nekoga. Pošto se ta promena može objasniti stilskom figurom sinegdohom. životinja grebator – onaj koji se grebe grudvati se – v. i kao što se Jevrej (narod kao celina) uzima zbog predrasuda o Jevrejima kao oznaka jedne od ljudskih osobina ili. Žargonizmi šibalja i šipus pisani su dvojako. v. fiksati se gudrovina – droga. mekan. beživotan. izmišljotina: Trese te haludža! – Umišljaš! hamburegdžinica – hamburgerija. njupati. kao što se Šiptar (celina – oni koji proizvode i distribuiraju) uzima da ozna3i albansku marihuanu (proizvod kao deo). slab. strvina. ^ANAK hedovina – marihuana. v. navedeni žargonizmi zasnovani su na promeni zna3enja postoje9ih standardnih re3i. glupa a. grebati se – materijalno iskoriš9avati nekoga gromada – neko jak. nacije do zajedni3kih imenica. Me u njima ima hemije. me ed. u vezi sa istom predrasudom (ili samo zbog glasovnog podudaranja re3i) u zna3enju nov3ane jedinice. vugla glindžav – gnjecav. te je u pisanju zadržano veliko po3etno slovo. bangav gnjavež – dosadna osoba gnjaviti – dosa)ivati gorila – telohranitelj gornjak – teksas jakna gotivan – dopadljiv. jer u takvom obliku ne postoje u standardnom jeziku. tintara. v. neko koga je lako zavoleti gotiviti – voleti grana – granica gras – marihuana. mlohav. Dakle. v. žderati hed – plod marihuane MARIJANA M. v. v. v. kilav. buregdžinica has – hrana hasati – jesti. v. iako su navedene re3i pretrpele zna3enjske promene od imena države odn. gandža grbaviti – pre9utati. u ovom slu3aju se Holandija kao celina uzima da ozna3i holandsku marihuanu. gandža hemara – hemijska olovka hemija – privla3nost. Jevrej i Šiptar u istom obliku postoje u standardnom jeziku. mrcina. klopati. ose9anja. medved. slagati. v. prevariti. kilamfer. glavudža glupson – neko glup. njanjav glupa a – glava: Boli me glupa a!. gudra gušter – onaj koji je tek postao vojnik H haker – stru3njak za ra3unarske sisteme hakerisati – provaljivati u tu)e ra3unarske sisteme haludža – halucinacija. Pod sinegdohom se podrazumeva uzimanje dela umesto celine ili celine umesto dela.14 Recnik zargona. Izgrbavio me za dvadeset dindži! – Nije mi vratio pozajmljenih dvadeset dinara. drndati nekoga i&i u pi arenje – iza9i u cilju zavo)enja devojaka i&i u sitna crevca – zalaziti u detalje i&i u štetu – i9i u provod ilegalac – onaj koji bespravno stanuje u studentskom domu ilegalisati – bespravno dobiti mesto u studentskom domu Žargonizmi Holandija. v. drndati nekoga i&i (nekome) na živac – nervirati nekoga.pdf 14 220 glavonja – onaj koji umišlja da je važan glavudža – glava. u zavisnosti od zna3enja. snažan. u pisanju je zadržano veliko po3etno slovo prema zahtevima standardnog jezika. . zapravo. npr. v. trpati gruvati – u3iti napamet gudra – droga gudrati se – drogirati se. veza izme)u ovih žargonizama i istih re3i u standardnom jeziku odviše je o3igledna i nova žargonska zna3enja ovih re3i naprosto upu9uju na zna3enja u standardnom jeziku. Holandija – vrsta marihuane koja je uvezena iz Holandije hors – heroin hotel promaja – uslužni objekat bez prometa odn. v. bosti se u tetku.

ispušiti. v. izdanglirati izdrndati – pokvariti. v. izdanglirati istripovan – koji se uživi u ono što je umislio. napraviti glupost izbunariti – slu3ajno ili teško do9i do ne3ega izburgijati – teško do9i do ne3ega izdanglirati – istu9i. prebiti. blajvati izigravati – pretvarati se. iskrivljeno (P) iscediti pitona – izvršiti malu nuždu iscimati nekoga (za nešto) – nagovoriti. cvala. v. v. koji je u zabludi istripovati se – umisliti nešto. v. izdevetati. izdanglirati istablirati se – napiti se. bacati kuglu izbananirati – blokirati šut u košarci . isprebijati. izvisiti. Šta izigravaš? – izraz koji se koristi kad neko reaguje suprotno od našeg o3ekivanja izigravati besne gliste – ponašati se neuobi3ajeno izlemati – istu9i. izlemati. v. pošajbati se izbaciti stanara – izvršiti veliku nuždu. uništiti. v. zadovoljavati muškarca oralnim seksom. v. pre9i preko ne3ega ispala – neispoštovan dogovor. isprebijati. ispeglati ispi kati. izdanglirati. v. pokvariti nekome raspoloženje. popušiti. izmamiti od nekoga uslugu ise&i se od alkohola – prepiti se. v. v. isprangijati. v. v. izdanglirati izlizati – zadovoljavati ženu oralnim seksom. v. potu9i se. lizati izmuvati – do9i do ne3ega na nepošten na3in izraditi (nekoga) – prevariti izvaditi se – izvu9i se. blajvati išibati – istu9i. izdanglirati ispljuvati – ocrniti. v. v. izogovarati isprangijati – istu9i. iskritikovati. biti u zabludi isvirati kitu – zadovoljavati muškarca oralnim seksom. napucati izdanglirati se – napiti se. izdanglirati se isfurati – iza9i iskesiti se – platiti. v. v. nakantati. danglirati se izdevetati – izgrditi. dangliran jaša – jakna jašar – jakna jesti lekove – drogirati se. v. danglirati se istamburati – izgrditi. najesti se lekova Jevrej– škrt. nadoknaditi štetu izvisiti – propustiti priliku tu)om krivicom. prona9i izgovor. v. zadovoljavati muškarca oralnim seksom. izigravati J janpi – pijan. izdanglirati ispružiti se – platiti ispušiti – biti na gubitku. onaj koji ne poštuje dogovore ispaliti (nekoga) – ne ispoštovati dogovor ispeglati – istu9i. onaj koji štedi. izduvati izvoditi burgije – ponašati se neuobi3ajeno. izdanglirati iza&i (nekome) na crtu – nadmetati se (s nekim) u ne3emu. evro jus – džoint. istabati. v. iznervirati nekoga izduvati – izgubiti u igri.pdf 15 OBELE@JA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG @ARGONA SA RE^NIKOM 221 izblamirati se – osramotiti se izbrljaviti – pogrešiti. ne uspeti u nekom pokušaju: Izduv'o sam kod one ribe! – Nisam uspeo da je zavedem. v. u3estalo nekoga maltretirati integraliti se – sedeti pogureno. v. izreskirati se iskeze iti – istegliti iskobeljati se – izvu9i se iz neprilike iskulirati – zanemariti nešto ili nekoga. izduvati. išibati.15 Recnik zargona. v. džojus imati pik na nekoga – uzeti nekoga na zub. pre3uti. v. isprebijati. v. istamburati. ispovra9ati se ispi kati (nekoga) – izgrditi. blajvati istabati – istu9i.

idem na spavanje! koman – narkoman. nešto što je lako uraditi: kesa ispit – lak ispit keš – novac keširati – platiti ket – paket marihuane keva – majka ki& – sok (od soki9) kilamfer – onaj koji je slab v. glindžav. v. kontati. v. brbljiva i dosadna!. v. skapirati. v. slab ili lenj kinta – novac kita – muški polni organ. neprivla3an. kop ati. kapirati. ^ANAK k'o da ga je poplava izbacila – ružan. narki . skrbati krbati se – takmi3iti se u obaranju ruke. v. koji izgleda premoreno odn. razume(va)ti. mamune! Kop – Kopaonik kop ati – shvatati. 3uda mu se doga)aju k'o kec na jedanaest! – povoljno. kokain kokoška – podrugljiv naziv za devojku: Riba mu je kokoška! – Devojka mu je nametljiva. narkos komirati se – premoriti se komp – ra3unar kompaš – ra3unar komša – komšija kondor – kontrolor u vozilu gradskog saobra9aja kontati – razumeti.pdf 16 222 K kajla – lanac kandisati – smrdeti. urka koks – kokain koli ina – paket marihuane kolisati – pozvati telefonom: Kolisa emo se! – u9emo se! koma – premorenost: Koma sam. v. fukanje kasoš – kasetofon ke ati – hvatati kenjati – pri3ati gluposti. v. poze pijanstva knjavati – spavati. poze pijanstva koka – devojka. kapirati kosijaner – muškarac sa dugom kosom kosoš – kosijaner krbanje – takmi3enje u obaranju ruke. koji se ne ose9a dobro. bazditi kanta – velika stražnjica kantarika – konzerva lepka za duvanje kanterana – kompjuterska igraonica otvorena u nekadašnjoj teretani: kanteri (counter strike – vrsta kompjuterske igrice) + teretana kantoprevrta – pas lutalica kapirati – shvatati. spor kilaviti se – raditi nešto s mukom. tuki. napa9eno k'o da ti je atomska pala u sobu – soba ti je neuredna ko ima sre&e i kapija mu se ždrebi – ko ima sre9e. glindžav.16 Recnik zargona. jeftin duvan kreda – kredit za mobilni telefon krejzilo – ludilo . propalica kljucanje – v. šura klempa – udarac iza uva. v. majmun. policajac Kere&a plaža – Be9arac kerefeke – gluposti kesa – kukavica. haos karanje – seks. bulazniti kep – kapa ker – pokvarenjak. biti bezvoljan odn. v. ukapirati karambol – nered. shvatiti. v. zauška kleptus – kleptoman klonja – toalet klopa – hrana klopati – jesti. v. hasati klošus – klošar. v. v. v. neko usporen kilav – slab. v. nešto što dolazi u pravom trenutku kobaja – kobasica kobajlele – kobasica kobra – v. koji se ne ose9a dobro. odgovaraju9e. v. razumeti. razmišljati kontraš – onaj koji svima protivre3i konjinjo! – budalo! (koristi se samo u vokativu). skontati. skop ati. v. cava. idem na sovku ! – Premoren sam. džonjati MARIJANA M. skrbati krdža – loš odn. misliti.

budala. v. olizati. v. v. neobi3an. v. v. landarati kuntati – spavati. neko zanimljiv. nenormalan lud samo što ne mu e – glup. v. v. u redu. nakrmaiti krpice – ode9a kuglati se – vršiti veliku nuždu. bruka dobro!. polizati lova – novac loža – v. fajercag landarati – ne raditi ništa. v. lud k'o noga – lud k'o struja lud k'o struja– onaj koji tripuje odn. okretati. v. v. sre)en kres – seks.. dangliran levatiti – nagovarati. lik lemati – tu9i. umišlja. kulirati 'ladne vode – opušteno odn. odgovaraju9e legenda – neko originalan. peder ložiti (nekoga) – šaliti se. Loži se na fudbal! – Redovno prati utakmice. koga ništa ne potresa kulerka – ona koja je opuštena. lako uraditi ili posti9i nešto: 'Ladne vode sam položio ispit! – Položio sam ispit bez problema! 'ladno i bez problema– v. bulazniti lupetati – pri3ati gluposti. zanimljiv. ube)ivati nekoga u neistinu. lažni pirsing. dogovoreno! kuler – onaj ko je stalno opušten. v. grubo igrati fudbal krnuti – staviti puno ne3ega. v. bacati kuglu kul – dobro. bangav ludilo! – uzvik pri oduševljenju ne3im. fufa. umreti liš&e – marihuana slabog dejstva. v. fukanje kresanje – seks. v. v. džonjati kurblati – verglati. opuštati se. prost. brban krljati – lomiti. do3ekati nešto povoljno odn. zadovoljavaju9e. kurblati keš – sna9i se za pare kurtonka – pržena kobasica koja se jede u vojsci L 'laditi jaja – ne raditi ništa. paprika lizati – zadovoljavati ženu oralnim seksom. osoba. fukati se krevetara – v. v. izlizati. 'ladne vode lajter – upalja3. v. kulirati lapo – pola lažnjak – privremena tetovaža.17 Recnik zargona. – Ta devojka mu je privla3na. poseban. 'laditi jaja. koju ništa ne potresa kulirati – biti opušten. uzbuditi nekoga (seksualno) ložiti se – imati nagon (želju) za nekim: Loži se na tu ribu. uzvik pri oduševljenju ne3im.pdf 17 OBELE@JA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG @ARGONA SA RE^NIKOM 223 le&i k'o budali šamar – do9i u pravom trenutku. v. uzbu)ivati se (seksualno). v. opuštati se. bulazniti luzer – gubitnik Lj ljara – pepeljara ljosnuti – pasti kremaš – onaj koji je stalno doteran odn. fukanje kresati se – imati seksualni odnos. v. legenda lipsati – premoriti se. Završi e faks preko kreveta! – Do9i 9e do diplome daju9i seksualne usluge. bruka dobro!. kriminalan – odvratan. danglirati lešiti – trošiti letva – pijan. kurblati telefon. nepodnošljiv krkan – podrugljiv naziv za muškarca. dobar provod ludnica – ludilo lujka – devojka slobodnog ponašanja lupati – pri3ati gluposti. ube)ivati levis – spojene obrve licitirati devojku – na9i joj mesto (klasifikovati je) na pivskoj skali li njak – li3na karta lija rajdže – litra rakije lik – li3nost. nešto lažno . v.

ne9eš naka iti se na net – uspostaviti internet vezu nakantati – prebiti. oponašanje udarca motati – saviti džoint mrcina – neko jak. snažan. popravljen nabudžiti – napraviti. merdžan med – prljavština u ušima medved – neko jak. zaostao. jesti lekove najo – ne. bangav merdžan – mercedes. flert. maso! – pozdrav pri susretu s društvom masirati – dosa)ivati masni – debeo muškarac mašinijada – skup studenata mašinskih fakulteta mata – matematika matorci – roditelji matori – muškarac. frajer ma ka – devojka. dangliran nacvrcati se – napiti se. v. v. v. neko nepošten ili sumnjiv. gari meca – menstruacija mecan – mercedes.18 Recnik zargona. izvršavanje obaveza ili poslova na nepošten na3in odn. podi9i cenu ne3emu nacugan – pijan. v. muvator muvanje – zavo)enje. snažan. ne9u. mutljavina muvati – zavoditi odn. v. fajtovati se mare – batine masa – veliki broj ljudi. do9i do ne3ega na nepošten na3in MARIJANA M. primitivan. v. v. v. imati jak seksualni nagon nameštaljka – podmetanje intrige ili krivice nevinom napadati ribu – flertovati s devojkom. prevara v. nemam. dangliran nacugati se – napiti se. me ka mosa – zamah. flertovanje. napadati ribu. sre)en. dobar drug. v. naložiti se . v. v. preteran nadrndan – ljut. 'De ste. muvaža. v. v. v. popraviti. danglirati se nadrkan – nervozan. gromada mentol – neko glup. neprirodna najesti se lekova – drogirati se. startovati. prevarant. kita mala – devojka. v. v. šetati. mutljavina muvi& – film N na brzaka – na brzinu na frku – na brzinu nabacivati se – udvarati se. v. gromada murh – marš. konjinjo! marati se – tu9i se. muvaža. v. cava maja – majica majmun – muški polni organ. nabijen. doteran. snažan. v. v. najbolji. merdžan me ka – mercedes. v. izdanglirati nakrkati se – najesti se nakrma iti – staviti puno ne3ega na nešto: nakrma iti ke apa na pomfrit – staviti puno ke3apa naleteti (na nekoga) – sresti nekoga nalipariti se – napiti se neke te3nosti naložiti se – imati nagon ka ne3emu. odli3an. ^ANAK muvati se – flertovati. v. muvanje. nema. v. izbegavati istinu. nametati se nabudžen – jak. muvanje. bauljati muvator – prevarant muvaža – zavo)enje. danglirati se nacvrcan – pijan. v. ibe! murija – policija mutljavina – nepošten posao. osvajati devojku. mecan. nervozan naduvan – koji je pod dejstvom marihuane nafilovan – doteran nafrakana – suviše našminkana. muvati napaliti se – v. cava malo sutra – nikad Manli – Liman mamune! – budalo! (koristi se samo u vokativu). gromada me(ed – neko jak. v.pdf 18 224 M macan – zgodan momak. v. v. v. prevara v. v. mimo propisa.

ganjati se. u zabludi. blajvati okinava – padanje na ispitu okinuti – pasti na ispitu olešiti – oštetiti nekoga. danglirati se odokativno – otprilike. nimfomanka napanjiti muziku – glasno slušati muziku napenaliti – namestiti. danglirati se olindrati se – kratko se ošišati olizati – zadovoljavati ženu oralnim seksom. uživljen u ono što radi natripovati se – umisliti nešto navatati nekoga – potražiti nekoga: Moram da navatam tu asistentkinju! – Moram oti9i na konsultacije.19 Recnik zargona. danglirati se oflekati nekoga – prete9i nekoga u saobra9aju ofrlje – površno. v. danglirati se odvaliti se – napiti se. v. oprangijati po nekome opanjkavati – ogovarati napaljenuša – žena izražene seksualnosti. otprilike. v. v. napenaliti ga e – navu9i ih visoko napljuvati (nekoga) – iskritikovati napucan – dobrog izgleda napucati – prebiti. hasati O obdarena riba – žena koja ima velike grudi ocinkariti – odati. ono što izaziva zavisnost navu&i se (na nešto) – postati zavisan od ne3ega: navu i se na teg – stalno i9i u teretanu nemam 'leba da jedem – nemam novca nemati tri uke – ne znati nestati u vidu smrada – oti9i bez pozdrava. v. maltretirati se njanjav – slabašan. koman narkos – narkoman. ženska osoba koja sluša narodnu muziku našljokan – pijan. cinkariti o etkati nekoga – ubedljivo pobediti u nekom nadmetanju. koman narodnjak – peva3 novokomponovanih narodnih pesama. fukati se opaliti po nekome – v. loše izgledati oglabati – zadovoljavati muškarca oralnim seksom. napušiti se narki& – narkoman. v. v. dangliran našljokati se – napiti se. v. v. onaj koji sluša narodnu muziku narodnjakuša – peva3ica novokomponovanih narodnih pesama. v. najbolji u svojoj vrsti: nateran telefon – najbolji od svih telefona natripovan – koji je stalno u tripu odn. izgubiti se nogat k'o patka – ima velika stopala Novak – Nova godina novi – vino . izdanglirti napuftati sise – isticati grudi. lagana muzika njupati – jesti. koji se prenemaže. izdati. oprati nekoga odbiti se – napiti se. izdati. ofrlje odrukati – odati. v. v. v. v. novokomponovana narodna pesma. odokativno ofucan – koji je telesno propao. danglirati se nateran – (nadrkan + preteran). v. lizati omanuti – promašiti opaliti – imati seksualni odnos. v.pdf 19 OBELE@JA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG @ARGONA SA RE^NIKOM 225 Nj njakati – maltretirati njakati se – s naporom obavljati nešto. lošeg izgleda ofucati se – telesno propasti. trošiti nešto tu)e olešiti se od alkohola – napiti se. v. v. njanjava muzika – spora. dangliran oduzeti se – napiti se. cinkariti oduzet od alkohola – pijan. isprsiti se napušen – pod dejstvom marihuane napušiti – izgrditi napušiti se – pušiti marihuanu naraditi se – v. v. glindžav. navlaka – nešto zarazno. v.

lud. otpadati otpadaus – otpadanje otpaliti – oti9i overiti – rukovati se na poseban na3in udarcem dlana o dlan. papan pakšu – pogrdan naziv za muškarca. otpadati otpadati k'o slina – v. ložiti se palmolive – slanina lošeg ukusa. pe a. v. uga)a ženi papu ariti – biti papu ar pare mu iz ušiju cure! – bogat je pariti o i – posmatrati nešto (nedostižno) parlati (100 na sat) – govoriti (brzo). dozeri peperalja – pepeljara pesnaja – pesnica pešovan – v. odbiti nekoga otkidati (na nekoga) – simpatisati (nekoga). v. pešovan. koji se ubacuje preko reda pajser – veliki nos. odati. danglirati se otfikariti – odse9i otka iti – ostaviti nekoga. brban. hrabrost Pezos – Petrovaradin . izazivati napetost. bacati peglu. raspadati se. v. furundžija. o etkati nekoga ori(i(i – original orkestar – društvo koje duva lepak. v. suv. peder peglati – povra9ati. i9i: Palim ku i! – Idem ku9i! paliti se – v. v. v. v. v. brban. v. skenjati se. v. koji podilazi odn. sapunjara paljevina – onaj koji se lako uzbu)uje. v. brban padati na prvu loptu – pristati na prvu ponudu padobranac – onaj koji dolazi na žurku nepozvan. brban pajvan – podrugljiv naziv za muškarca. razgovarati pasti u bedak – oneraspoložiti se. ^ANAK rava okupljene ljude/ stvara napetost me)u njima. zavaravati: On pali masu! – Zava- MARIJANA M. pasti. pobunjivati. šipka paliti – uspevati. neobrazovan. v. cinkariti otpadati – dosa)ivati se. danglirati penzoš – penzioner pepa – pepeljara pepeljare – nao3are sa velikom dioptrijom. blesav oprangijati po nekome – zasuti nekoga grudvama snega oprati nekoga – ubedljivo pobediti u nekom nadmetanju. zar ao pe&ina – primitivac. pozadinac pederbal – žurka na kojoj je premalo devojaka pederuša – vrsta torbice koja se nosi oko struka pe(a – v. v. v. brban paprika – marihuana slabog dejstva. ložiti se otkinuti se – napiti se i drogirati otkucati – izdati. brban pali! – skloni mi se s o3iju!. derpe. feminiziran muškarac. v. loža . truliti otpadati k'o malter – v. v. koji brzo plane pandur – policajac. obezvrediti ošutati se – napiti se. v. v.. ubeda iti se pau ina – onaj ko je seksualno neaktivan. stopalo papan – podrugljiv naziv za muškarca. drot papak – podrugljiv naziv za muškarca. ibe! palija – motka. prostak. v. fagot. v. v. peder petlja – smelost. v. smarati se. vredeti: Ne pali to kod mene! – Time kod mene ništa ne postižeš!.pdf 20 226 opasuljiti se – dozvati se pameti opi en – ekscentri3an.20 Recnik zargona. pasti na ispitu P pacer – podrugljiv naziv za muškarca. feget. v. truba i oskrnaviti – degradirati. ne raditi ništa. liš e papu a(r)– muškarac koji je pod ženinom papu om. tu9i. podrugljiv naziv za muškarca. seljak peder – homoseksualac.

pljuga polizati – zadovoljavati ženu oralnim seksom.pdf 21 OBELE@JA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG @ARGONA SA RE^NIKOM 227 posoliti – pomešati duvan sa marihuanom pošajbati se – potu9i se.21 Recnik zargona. v. iza i (nekome) na crtu. zaka iti se pošandrcati – poludeti. popasti keca popiti – dobiti: popiti batine. popiti šamar poprskan – poludeo popušiti – zadovoljavati muškarca oralnim seksom. v. blajvati. pobediti poka iti se – posva)ati se poke – cigarete. zgodna devojka plastika – pivo od dve litre plikavac – džoint. v. pošajbati se pošizeti – razbesneti se. blajvati kljucanje kobra supermen povatati se – maziti se tokom predigre pozadinac – v. iznervirati se potetri&iti – podeliti na tri dela potrefiti – pogoditi poze pijanstva – položaj tela koji zavisi od koli3ine i ja3ine dejstva alkohola: picnuti se – doterati se pi iti – brzo hodati pijan k'o zemlja – pijan. v. v. izduvati porni& – erotski film pornjava – erotski film posisati – zadovoljavati muškarca oralnim seksom. v. dangliran pikati fucu – igrati fudbal pirkanje – duvanje lepka pištolji – salo oko struka pivkan – pivo pivo bez kragne – pivo bez pene pivska skala – koli3ina alkohola neophodna da bi momak bio sa devojkom koja se na skali klasifikuje: Da eksiraš dve litre rakije i dobro da se zamisliš! – odbojna. peder . v. pošibati se. v. pa možda i bi'! – nedovoljno privla3na Par piva i 'ladno bi'! – prose3na. sudžuk. džojus pljeska – pljeskavica pljuga – cigareta. v. neprivla3na devojka Gajba 'ladnog piva mi treba! – neprivla3na Deset piva. poke pljuvati (po nekome) – kritikovati nekoga odn. lizati popaliti – ukrasti popasti – dobiti: popasti grip. iznervirati se pošibati se – potu9i se. džojus plikus – džoint. oduzet. v. ocrniti pocepati k'o ludak novine – rasturiti. lepuškasta I da nisam pio mesec dana. v. pristao bi'! – poželjna.

zastarelo. To je ve provaljeno! – Prevazi)eno je odn. ubiti. koli3ina ne3ega pušnuti džojus – popušiti džoint. vulgaran ili bezobrazan pušenje – oralni seks pušiti – zadovoljavati muškarca oralnim seksom. . otpadati. v. ^ANAK pu&i pare – potrošti pare. v. baciti majmuna . bruka dobro! preterana – teretana primiti se – zainteresovati se za nešto. glupa izjava provaliti – izre9i glupost.. probauljati prosuti se – pasti protabanati – prošetati (se). v.pdf 22 228 pozer – onaj koji ode9om izražava mišljenje u kome nije dosledan prangija – udarac. odrediti previsoku cenu repra – reprezentacija retard – neko primitivan odn. v. shvatiti nešto. v. poverovati u nešto neistinito probauljati – prošetati (se). retard. izgubiti pare na kocki pun gas – najja3e pun k'o brod – bogat. bacati kuglu pustiti buvu – proneti lažnu vest pustiti jezi inu – biti sva)ala3ki nastrojen odn. razbiti. šut (na gol) praviti frku – v. umreti rolka – bežanje rota – bežanje roviti – tražiti ru ka – rukavica ru ni rad – masturbiranje. v. v.22 Recnik zargona. rasturiti rebnuti – naplatiti: Rebnuli su me trista dinara za kartu. v. imu9an pustiti Bambija na slobodu – izvršiti veliku nuždu. probauljati provala – glupost. zaostao ili glup. v. dunuti džojus R ra unardžija – student ra3unarstva radža – rakija rajdža – rakija raniti se – napiti se. lukav preko grane – inostranstvo presmešno – najsmešnije prestisnuti – pritisnuti preštrebati se – umoriti se od u3enja preteran – najbolji preterano! – izraz oduševljenja. trpeti bolove rastrubiti – svima ispri3ati rasturiti – iznuriti ženu seksom. cava riknuti – pokvariti se. v. v. bangav retardinjo – v. fukati se razbiti – v. rasturiti razvaliti – v. prozivka – provokacija prozujati – prošetati. razvaliti. pro9i ne prime9uju9i nikoga prokuvati – oznojati se promuvati se – prošetati (se). prozujati pro(irati se – provozati se profa(n) – profesor profanka – profesorka profuknja a – v. bulazniti prebauljati – pretražiti odredjen prostor. protabanati. v. fufa profurati – brzo pro9i. provaliti nekoga – razotkriti ne3ije namere. blajvati pušla – gomila. v. preštrebati se precvikati – prese9i prefrigan – snalažljiv. v. danglirati se raspadati se – dosa)ivati se. v. promuvati se. dizati frku prdeti – pri3ati gluposti. probauljati prsnuti – poludeti prva lopta – prva ponuda pržiti (itru – svirati gitaru pržiti muziku – slušati muziku preglasno pu&i ispit – pasti na ispitu pu&i od smeha – smejati se MARIJANA M.Naplatili su mi trista dinara za kartu. pre9i duži put prebiti knjigu – nau3iti nešto. bangav rez – rezultat riba – devojka.

prost ili nekulturan.pdf 23 OBELE@JA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG @ARGONA SA RE^NIKOM 229 skrnavština – nemoralan odn. sklepati skembati – Skemb'o sam ga! – Sredio sam ga!. v. sklepati ispit – otaljati ispit. prevariti nekoga smuvati se – po3eti se zabavljati sa momkom/ devojkom snimati – gledati: Snimi ovo! – Pogledaj! soc – nešto lošeg kvaliteta ili staromodno socijala – v. šibalja skenjati se – postati neraspoložen. v. krbanje. kapirati skrbati – oboriti nekome ruku. skontati se s ribom – osvojiti devojku. v. smotati ribu. v. v. v. Moj je!. spi . kapirati. smiriti kutiju – potrošiti kutiju cigareta smor – dosada smoriti se – izmoriti se dosadnim poslovima smoruša – dosadna devojka smotati ribu – osvojiti devojku. li3iti na neistinu smuvati – osvojiti devojku. pe ina sere te! – imaš sre9e! sidaš – bolesnik od side sisa – kukavica. v. smuvati smrdeti – zvu3ati lažno. spi itis skvr opizditi se – smrznuti se sleteti – smršati slomi nogu! – sre9no! sluške – slušalice smara – onaj koji je dosadan smara ina – dosa)ivanje smarati (se) – dosa)ivati (se). strina. spi otina. tetka sitno – kraj vojnog roka skakati (nekome) po ganglijama – nervirati nekoga. v. biti u vezi s devojkom skop ati – shvatiti. obezvrediti . v. razumeti. drndati nekoga skarabudžiti – napraviti pomo u štapa i kanapa odn.Uhvatio sam ga! skenj-papir – toalet papir skenjavac – loša marihuana. smuvati se S sajam bolida – grupa budala saobra&ajac – student saobra9aja saobra&ajka – saobra9ajna nezgoda saobra&ijada – skup studenata saobr9ajnih fakulteta sapunjara – slanina lošeg ukusa. obaviti posao nemarno i na brzinu.23 Recnik zargona. odsecanje od alkohola seljak – neko primitivan odn. v. hladno9a. pasti u bedak skinuti se – odslužiti vojsku. spi ina. v. bangav som dinara – hiljadu dinara soma – mnogo soviti – spavati. spremiti ga brzo i površno skockati se – doterati se skontati – shvatiti. v. v. razumeti. v. otpadati smazati – pojesti brzo smešan k'o bioskop – smešan kao komi3an film smiriti – potrošiti: smiriti džojus – popušiti džoint. izmisliti izgovor ili opravdanje. otaljati posao. soc softveraš – onaj koji programira ra3unare. palmolive sateliti – uši (jednina se ne upotrebljava) se a knezova – pijanka. programer soler – koji je sam solo-drinker – koji sam pije solo-gajba – prazan stan solirati – biti sam solirati džojus – sam pušiti marihuanu som – neko glup. izle3iti se od narkomanije skinuti šubaru – ošišati se skivi – viski sklepati – napraviti nešto na brzinu. džonjati sovka – spavanje span(ati se – v. v. krbati se skrljati – slomiti skrnav – nemoralan. v. dunuti džojus. bezobziran postupak skvr opiz – zima. bezobziran skrnaviti – degradirati. v.

skvr opiz spi ina – v. v. Šibalja šipus – v. v. v. ibe šip iti – imati dug put pred sobom Šiptar – v. fukati se šina! – skloni mi se s o3iju!.pdf 24 230 spavati na telefonu – dugo telefonirati spi – zima. v. šaban šaltati – menjati. skvr opiz spi iti – pogoditi nekoga spi iti se – smrznuti se spi itis – v. odre)ivanje otprilike šajbati – masturbirati. Šipus šibalja – loša marihuana. v. skenjavac šibati – tu9i. pasti. skvr opiz sponzor – bogat muškarac sponzoruša – devojka kojoj je kod muškarca najvažniji novac spr eno – malo spr iti se – smanjiti se sprda ina – šala sprdnja – šala spustiti loptu – smiriti situaciju srati – pri3ati gluposti. gari šaran – neko glup. ^ANAK supermen – v. v. gromada sudžuk – cigarete. brban šabanija – šaban šacometrija – nepouzdano odre)ivanje ne3ega. marihuana koja se pre prodaje uma3e u lekove da bi ja3e delovala i naj3eš9e je uvezena iz Albanije. skloni mi se s o3iju!. še eruša šetati – Daj mi jaknu da je šetam par dana! – Pozajmi mi jaknu na nekoliko dana! Šibalja – Šiptar. roba lošeg kvaliteta škirpe – peškir . onaj koji nikad ne konzumira alkohol ili drogu. poze pijanstva surfovati – pretraživati nešto na internetu. v. nije pod uticajem alkohola ili droge strejter – 3istunac. v. srušiti se strvina – neko jak. pljuga sulje – semenke suncokreta MARIJANA M. v. prebacivati (kanale. v. koji je neporo3an strina – muškarac koji ima neki ženski manir ili nema hrabrosti za nešto. danglirati šimi iti – imati seksualni odnos. Startovao me neki gari za pet dindži. v. udariti. Startovali su me panduri. sisa strmopizditi – strmoglaviti se. sna9i. stidi se na bugarskom! – beži!. Šiptar.24 Recnik zargona. uzvik pri oduševljenju ne3im. v. šokirati strejt – 3ist. v. cvala stojdža – stojadin stondara – neraspoloženje odn. v. v. šibalja Šipus – Šiptar. v. bulazniti Srbenda – Srbin nacionalista srediti (nekoga) – povrediti nekoga fizi3ki i(li) psihi3ki startovati – startovati ribu – flertovati s devojkom. šibalja škart – neupotrebljiva roba. baciti majmuna šajber – v. skvr opiz spi otina – v.. zujati surla – nos suv – seksualno neaktivan. še&eruša – slatka kafa šenuti – poludeti šeprtlja – neko nespretan šerbetuša – v. šipus. neko škrt. v. brzine) šalteruša – neljubazna žena koja radi na šalteru šaner – naziv za muškarca. bruka dobro! strefiti – pogoditi. v. pau ina svinjur – debeo sviranje – duvanje lepka Š šaban – podrugljiv naziv za muškarca. muvati. bangav šatro – podrugljivo kao: On je šatro trezan! – Pijan je. depresija nastala usled prestanka dejstva droge strava – najbolje. v. – Neki muškarac tražio je pet dinara od mene. – Zaustavila me je milicija. v. ibe! stipsa – cicija. v. hladno9a.

danglirati tabla pijan – v. ibe teret – teretana tet – tetovaža tetka – muškarac koji ima neki ženski manir ili nema hrabrosti. v. v. bulazniti tarzanka – muška frizura taster – v. sijati se šljokati – piti šmeker – v. ibe! šutaj se do ku&e na bugarskom! – v. šutaj se! šutka – tu3a šutnuti – ostaviti momka/ devojku švi&nuti – baciti švorc – bez novca švrljati – 3initi preljube . v. matori. ube)ivati nekoga u nešto lažno. šlajka šlihtati se – biti poltron. dangliran tadža – taksi taliti – prodavati taljati – prodavati tanak s kešom – bez novca tantrljati – pri3ati gluposti. fantazija. v. v. grebator šljaka – posao šljakati – raditi šljaštiti – biti upadljiv. trpati tozla – zlato trabunjati – pri3ati gluposti. snob šmrljav – nikakav šmugnuti – pobe9i šoferka – šoferšajbna šoferke – ružne i staromodne 3arape šogun – podrugljiv naziv za muškarca. izmišljotina. v. gandža trendža – trenerka tresti – imati seksualni odnos: Tres'o sam je!. štrafta!. gari šminker – doteran muškarac. v. v. sisa ti&u u kafi&u – 9uti! tike(pa) – patike (jednina se ne upotrebljava) tintara – glava. brban šorka – tu3a štancovati – proizvoditi u velikim koli3inama štek – skrovište. ona koja toro e tovariti – provocirati. v. koli3ina ušte)enog novca. ideja. glavudža tip – muškarac. iskoriš9avati nekoga materijalno. dangliran tabliran – pijan. v. zapisivati tekma – utakmica telefonanisati – zvati hot-lajn (telefon + onanisati) teraj se! – skloni mi se s o3iju!. dobiti otkaz šutaj se! – skloni mi se s o3iju!. v. v. siledžija tabana – peške tabanati – šetati. v. dobiti šutkartu – biti ostavljen.25 Recnik zargona. bulazniti trava – marihuana. v. ibe! štrokav – prljav štura! – v. Puckaju odn. gandža štrafta! – beži!. v. frajer. fukati se trip – halucinacija nastala pod dejstvom droge. bauljati tabati – tu9i. v. ibe! štrebati – puno u3iti štreber – onaj koji mnogo u3i štreberka – ona koja mnogo u3i šuketati – pri3ati gluposti. sevaju te tripovi! – šlajka – ispljuvak. pljuva3ka šlajmara – v. v. prigovarati zbog ne3ega. blok za pisanje tefteriti – pisati.pdf 25 OBELE@JA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG @ARGONA SA RE^NIKOM 231 T tabadžija – nasilnik. gari tipovati (na nekoga) – pretpostavljati pobednika (u sportskoj prognozi) tojaš – testisi torime – v. kita šurnajst – puno šut-karta – dati nekome šut-kartu – ostaviti nekoga. gari torokati – puno pri3ati torokuša – pri3alica. v. grebati se šlihter – poltron. cinkaroš tefter – sveska. bulazniti šuknuti – re9i glupost šulja – košulja šura – muški polni organ. v. napustiti. imati u šteku – imati ušte)evinu šteker – onaj koji nešto 3uva ili štedi štekovati – sakriti. tabliran. uštedeti štoj – marihuana.

nalaziti izgovor. v. pokvariti se (za ure)aje) trova – lažov. zabosti crtu uvatiti šturu – v. neobi3an. ufonjati se utuliti – ugasiti. nalik ufonjati se – uplašiti se. v. gurati se ukapirati – shvatiti. v. otpadati tuka – neko glup. ubacivati se preko reda udaranje – seks. v.pdf 26 232 Umišljaš!. v. valjati se od smeha univerzijada – skup studenata sa nekliko univerziteta upad – ulaznica upadaus! – upadaj!. v. kapirati MARIJANA M. v. v. bangav tuki – muški polni organ. nametnuti se. v. umitari od smeha .Da li deluje? urnisati – rasturiti. baron trova nica – loša hamburgerija trpati – provocirati. v. uvesti ufurati se – ubaciti se. podmetnuti nekome uvaliti se – dobiti dobar položaj. ogovarati truliti – dosa)ivati se. danglirati se ubosti – slu3ajno pogoditi. v. isklju3iti. upasti u nevolju u'vati se za uši i igraj! – briga me šta 9eš da radiš! u'vatiti crtu – pobe9i od nekoga. slu3ajno dobiti ucur – onaj koji dolazi nepozvan na žurku. bruka dobro! umirati (od smeha) – smejati se grohotom. v. dosa)ivati nekome usta te bolela! – izraz kojim se neko u9utkuje ustondirati se – biti neraspoložen odn. ugurati se ufuravati se – ubacivati se. veoma ultra dobro! – izraz oduševljenja. koji se ubacuje preko reda ucuriti se – do9i nepozvan na žurku. lud udaviti – izmoriti nekoga dosadnom pri3om u fazonu – kao. ^ANAK ultra – vrlo. uvaliti valjati se (od smeha) – smejati se grohotom. v. valjati. v. nametati se.26 Recnik zargona. tovariti trtljati – pri3ati brzo i puno. v. pasti u bedak ubiti – iznuriti ženu seksom. v. v. u)i! upasti – do9i nenajavljeno ili iznenada upicaniti se – doterati se. u'vatiti crtu V vaditi fleke – iskupiti se. nezanimljivo truba i – društvo koje duva lepak. srediti se ura(en – pod dejstvom droge. poput. unakaziti se ufrkisati se – imati tremu ufurati – u9i. fukanje utronjati se – uplašiti se. Koji je to trip? – Gde je u tome zadovoljstvo? tripovati se – umisliti nešto i uživeti se u to trodonka – zgrada zeleno-žute boje (boje trodona) trokirati – zamuckivati. pri3ati gluposti. v. v. oružje utopiti – prodati. sakriti utaliti – prodati. utopiti utanjiti – slabo stajati s novcem utoka – pištolj. prebaciti svoju obavezu na drugoga. Je l' te radi? . orkestar trubiti – pri3ati svima. fukanje udaren – ekscentri3an. v. utišati uvaliti – prodati lošu robu. kita U ubeda iti se – oneraspoložiti se. utaliti utovar – seks. rasturiti ubiti se – napiti se. utronjati se ufrkestiti se – pogoršati svoj izgled. razumeti. pravdati se posle nekog lošeg postupka vaditi se – pravdati se. spasavati se. depresivan usled prestanka dejstva droge ušiti – pobediti uštekati – uštedeti. bulazniti truba – loše. v. v. v. izbegavati nešto vajda – korist valjati – prodavati lošu robu.

baulj zujati – šetati. v. v. zujati po telefonu – prelistavati imenik. pasti zavariti – udariti zavariti džojus – zapaliti džoint završiti (nekome) nešto – biti posrednik u kupovini droge zbrisati – pobe9i zez – šala zezancija – zezanje zezanje – šala. onaj koji pravi grimase zimr me! – mrzi me! zucnuti – progovoriti. zaludan trud zezati se – šaliti se. zadrt zajdža – zastava zaka iti – neplanirano ostati u drugom stanju. potu9i se. zadržati se. v. gandža Z zabosti crtu – pobe9i od nekoga. v. fukati se zika – muzika zikra – kriza: Lupa me zikra za duvanom! – Imam krizu za duvanom! ziljav – iskreveljen. v. vu9i vutra – marihuana. v. upropastiti zafurati se – zajuriti se zaglaviti – ostati negde dugo. bauljati. glavudža vugliti – nositi nešto. drndati nekoga žderati se – nervirati se variti džojus – pušiti marihuanu. pokvariti. hasati. usuditi se da se nešto kaže zujanje – šetnja. v. pau ina . zaglaviti robiju – biti u zatvoru zaglibiti – uplesti se u nešto zagrejan – zainteresovan zagrižen – tvrdoglav u svom mišljenju. surfovati zurka – frizura zveknuti (se) – udariti (se) zvrcnuti – pozvati telefonom Ž žderati – jesti. provoditi se. v. dosledan.) zašlajmariti – pljunuti zaštitar – koji studira zaštitu životne sredine zatefteriti – zapisati zatreskati se – zaljubiti se zauška – udarac iza uva zavaliti se – udobno se smestiti.27 Recnik zargona. dunuti džojus vazdušara – vazdušna puška verglati – brzo i puno pri3ati vezara – onaj ili ona koja napreduje koriste9i se poznanstvima ili rodbinskim vezama vikendaja – vikendica vime – velike grudi visiti – provoditi vreme vodenjak – student vodnog saobra9aja vopara – pivo vrnuti (se) – vratiti (se) vugla – glava. v. danglirati se. v. zadržavati se. neplanirano ostati u drugom stanju. u'vatiti crtu/ šturu zafrknuti – prevariti. zaka iti se za nekoga – dosa)ivati nekome zakucati – ubaciti loptu u koš iz gornjeg ugla zakucati se – napiti se. dobar provod. pre9i nekoga. v. pošajbati se. v. upasti u nevolju. zalud se truditi zeznuti (se) – prevariti (se) zgotiviti – zavoleti zidar – flaša piva od pola litre zigovanje – seks. sudariti se zakuvati – pripremiti nešto zamajavati se – gubiti ili oduzimati nekome vreme. zujati po internetu – v. obmanjivati se zar(ati – biti seksualno neaktivan zar(ao – seksualno neaktivan. le9i. fukanje zigovati – imati seksualni odnos. zaraziti se nekom boleš9u zaka iti se – posva)ati se. nervirati nekoga.pdf 27 OBELE@JA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG @ARGONA SA RE^NIKOM 233 zarezivati nekoga – obra9ati pažnju na nekoga (uglavnom se koristi sa negacijom: Ne zarezuje me! – Ne obra9a pažnju na mene. v.

Re nik žargona (Dvosmerni re nik srpskog žargona i žargonu srodnih re i i izraza). . Beograd: Beogradsko izdava3ko-grafi3ki zavod. Radovanovi9. Rje nik šatrova kog govora. dogovoreno! živac – neko nervozan odn. expired or rejected as old-fashioned. Dragoslav (1976). drndati nekoga Literatura MARIJANA M. ^ANAK životinja – neko jak. in order to keep the group away from intruders. 0anak THE JARGON DICTIONARY OF NOVOSADINIAN YOUTH Summary The dictionary of jargon of Novosadinian youth contains 1120 of jargonisms and represents an attempt of saving words and expressions that are being made and used by young people in the 20 – 25 age group. Novi Sad: Futura publikacije. Beograd: Biblioteka XX vek. modes of addressing and expressive phrases in order to illustrate realized analyses. v. Ranko (2003). Milorad (1986). The final part of the consists of systematic lists of most frequent verbs. naprasit živcirati (se) – nervirati (se). Diskurs viceva.28 Recnik zargona.pdf 28 234 žedan k'o kaktus – dehidriran žestina – žestoko alkoholno pi9e žige – šibice živa! – važi!. gromada žurka – proslava žvaka – dosadna pri3a žvalaviti se – ljubiti se Andri9. The corpus of jargonisms is also considerd from the gender perspective in order to clarify relations between men and women. Sociolingvistika. Bugarski. v. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada – Dnevnik. Sabljak. Zagreb: Globus. Svenka i Veronika Mitro(1998). Savi9. The introductory paragraph aims at analyzing basic characteristics of jargonisms and following the ways in which jargonisms are changed. Tomislav (1981). Žargon. Marijana M. snažan.

pdf 29 OBELE@JA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG @ARGONA SA RE^NIKOM 235 .29 Recnik zargona.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful