Filološko-umetnički fakultet Kragujevac

Doktorske studije, 2012/2013 prva godina

SEMINARSKI RAD PREDMET: Strukturalizam TEMA: Kopenhaška škola

Student: Milica Kočović

Profesor: Dr Miloš Kovačević

1

153) Dakle. najznačajniji predstavnici kopenhaške škole su danski naučnici Luj Hjelmslev i Vigo Brondal. U početku je izrazita figura škole bio Viggo Brondal. jezički problemi bili filozofski i on ih je tako i rešavao.Praška škola (škola funkcionalne lingvistike – škola fonologa) 3. količina. Kopenhaška škola je termin koji se u prvom redu odnosi na strukturalnu lingvistiku izgrađenu na idejama danskih naučnika Luisa Hjelmsleva i Vigga Brondala 30-tih godina 20. Kao pomoćna literatura. Milke Ivić. Brondal se nalazio negde između filozofa i lingviste. Tri osnovna tipa evropskog strukturalizma su: 1. on se svakako smatra jednim od prvih strukturalista. Kako god. Po svojim naučnim koncepcijama.Glosematika. kao i predavanja dr Miloša Kovačevića na kursu strukturalizma. kakvoća i odnos. Glavna Brondalova naučna interesovanja bila su usmerena ka sagledanju načina na koje se. (Ivić. pripadao je strukturalizmu.Kopenhaška škola – danski strukturalizam – neososirijanstvo. korišćeni su internet sajtovi. 2 . osnovne katagorije logike manifestuju. Dao je veliki doprinos razvoju teorija opozicija i prenošenju pojma opozicije iz fonološkog područja u morfološko i semantičko. ali nije bio dovoljno izrazit strukturalista. On je zeleo da svede jezičke kategorije pod logičke. da ih definise pomoću univerzalnih pojmova kao što su supstancija. glavna literatura koja je korišćena je knjiga “Pravci u lingvistici“.Ženevska škola (klasični Sosirov strukturalizam) 2. Današnji glosematičari smatraju da je on bio vise naklonjen tradicionalnoj lingvistici.*Pri pisanju ovog seminarskog rada. koji su navedeni u okviru bibliografije. veka u Kopenhagenu. Za njega su u suštini.

( Ivić. između ostalog. tražio ono „ invarijantno u jeziku“. Bio je izuzetno cenjen. poput Brondala. Brondalova najvažnija naučna interesovanja su bila usmerena ka sagledanju načina na koje se. Hjelmslev je prvi lingvistika koji se zalagao za izradu “metajezika” i koji je predvideo da u lingvističke poslove budućnosti spada izrada istog. 3 .GLOSEMATICI. između ostalog i zbog toga što je bio neumoran u traženju novih teorijskih i logičkih lingvističkih koncepcija.jezičke invarijante i time je položio temelje visoko formalizovanoj metodi opisa jezika. Rođen u akademskoj porodici (otac mu je bio matematičar Johannes Hjelmslev) . Kopenhagen . i kritikovali. hvalili ga. Pored svih njegovih zasluga. veku. Pragu i Parizu. Hjelmslev je studirao komparativnu lingvistiku u Kopenhagenu. Tako je vođstvo škole ostalo na Hjelmslevu. Luj Hjelmslev (Louis Hjelmslev) : najznačajniji predstavnik Kopenhaške lingvističke škole Luj Hjelmslev (3. ali su ga se isto tako i odricali. manifestuju osnovne kategorije logike. Hjelmslev je bio prihvaćen od strane ljudi i kolega dvojako. 154) Brondalov rad u strukturalnoj lingvistici je prekinula smrt. Maj 1965.Velika je njegova zasluga. bio je nezadovoljan tadašnjim stanjem u lingvistici. Njegove ideje su bile jako bliske Sosirovoj ideologiji. Oktobar 1899. pa je želeo da stvori lingvističku nauku koja će za predmet imati sam jezik. najviše mu se zameralo to što nije bio dosledan svojim tvrdnjama. Njime su se lako oduševljavali. Hjelmslev je. u skladu sa Sosirovim zahtevom. što opet ukazuje na uticaj filozofije na njegova lingvistička zapažanja. Spada u neke od najinteresantnijih ličnosti iz oblasti lingvistike u 20.30. i da se zbog toga u njegovoj teoriji mogu naći suprotna tvrđenja i nedorečenosti. kroz jezička fakta. to što je pokušao da priđe jezičkoj problematici metodom simbolične logike. Kao i Sosir. Kopenhagen) je bio danski lingvista čije su ideje bile od izuzetnog značaja sa formiranje Kopenhaške škole lingvistike. da su ga pojedini lingvisti zvali “neososirijancem” .

Zvaničan naziv Kopenhaške Lingvisticke skole je bio “Kopenhaški Lingvistički Krug” (Cercle Linguistique de Copenhague). Brondalove i Hjelmslevljeve ideje nisu uvek bile kompatibilne. veka. Njihova glavna inspiracija je bio Praški lingvistički krug. vec i za razvoj lingvistike uopšte. gde su tokom godina objavljivani mnogi radovi koji su bili izuzetno vredni kako za kopenhašku lingvistiku. tako da je Hjelmslevljev pristup. tako i za celu strukturalnu lingvistiku. 1 U okviru kruga. posebno nakon 1939. a Hjelmslev je bio predsedavajući sve do njegove smrti ( osim u jednom kratkom periodu od 1934 do 1937). da je on uvek bio svoj i da je uvek bio uporan u potrazi za novim saznanjima i oblicima naučnog rada. Oni su u početku želeli da razviju alternativni koncept foneme. kada je pokrenut časopis “Acta linguistica”. Hjelmslev je. a čijim se autorom smatra upravo Hjelmslev. To je. na prvom mestu. Zajedno sa Hansom Jørgen Uldall-om. 1 Kao teorija jezika. bio forum za diskusiju teorijskih i metodoloških problema u lingvistici. međutim. pripadao kopenhaškom lingvističkom krugu (Cercle Linguistique de Copenhague). ali je kasnije iz toga nastala čitava teorija koja se razvila u glosematiku. Kopenhaški Lingvistički Krug (Cercle Linguistique de Copenhague): Kopenhaški Lingvistički Krug ( “ Kopenhaški serkl lingvista”) je osnovao Hjelmslev i grupa njegovih danskih kolega 24. razvio je strukturalnu teoriju jezika koji je nazvao glosematika. Septembra 1931. glosematika je karakteristična po visokom stepenu formalizma i opisivanju formalnih karakteristika jezika.godine. dakle. Podnaslov časopisa je glasio “Internacionalna revija strukturalne lingvistike”. Ova škola je postala svetski priznata i značajna za razvoj moderne lingvistike.Neosporno je. U prvoj polovini dvadesetog veka. koji je osnovan 1926. Broj članova ovog “kruga” je stalno rastao. koji je bio vise formalisticki privukao lingviste poput Hansa Jorgena i Elija Fisera. koji je bio veoma uticajan ne samo za razvoj strukturalizma u tridesetim godinama 20. 4 .

Hjelmslevljeva lingvistika se izrazito naslanja na Sosirovu samo u dva pravca. Taj znak za sporazumevanje ne mora čak ni biti jezičke prirode. Pa tako. odnosno ka takvoj obradi jezika koja bi bila maksimalno precizna i naučna. Hjelmslev je od samog početka težio кa “logičnoj gramatici”. kopenhaška škola je najviše insistirala na svojim neposrednim korenima u Sosirovom učenju. odnosno fizičku ili glasovnu stranu jezika. time zanemarujući u potpunosti materijalnu. jasna i 5 . Hjelmslev se inače interesovao za logiku i logički empirizam. saobraćajni signali. i interesovao se u svome radu posebno za one teoretičare ( poput Carnapa) koji su u svojim delima razrađivali primenu matematičkih metoda u jezičkoj analizi. Sosir se smatra utemeljivačem lingvističkog strukturalizma. Tako je nastala i opšta teorija znakova komunikacije. zajedno sa Ženevskom i Praškom školom. koja je nazvana semiotika ili semiologija ( semeion. imamo primer gluvonemih ljudi koji se sporazumevaju mimikom i gestovima.veka. gr-znak). čak je bio i kritikovan na neki način zbog toga što su njegove ideje bile mnogo bliže idejama logičkog empirizma 20. Uopšte. nije potrebno koristiti ljudski jezik za sporazumevanje. za sporazumevanje se koriste razni drugi signali i znaci. dok Hjelmslev ispituje glas samo kao apstraktnu jedinicu. Od svih lingvističkih škola. kako tvrdi Milka Ivić.Kopenhaška škola je bila jedan od najznačajnijih centara lingvističkog strukturalizma. a Hjelmslev je celu svoju lingvističku teoriju sveo upravo na teoriju o znaku za sporazumevanje. Sosir je bio prvi koji je skrenuo pažnju na to da su glasovne jedinice znaci za sporazumevanje i da ih treba proučavati kao takve. semafori i slično takođe prenose informacije i služe za sporazumevanje. a prenose iste informacije koje se prenose govorom. To možemo lako da zaključimo na osnovu toga što je njegova analiza jezika i znakova uopšte bila najviše matematička. Morzeova azbuka je takodje jedan od reprezentativnih primera za ovaj vid sporazumevanja. Međutim. nego Sosirovom lingvističkom učenju. a Hjelmslev je odgovaran za takvu Sosirovu reputaciju. Sosir je naglašavao psihološku vrednost glasova u procesu sporazumevanja.

Da bi svoju teoriju razlikovao od ostatka lingvistike nazvao ju je GLOSEMATIKOM. U svojoj suštini. na primer ( Hjelmslevljeva distinkcija intenzivne od ekstenzivne kategorije odgovara pojavi koja se u Jakobsonovoj terminologiji oznacava kao opozicija oblozenog prema neoblozenom). Metajezik predstavlja sistem formula u koji se prebacuje ljudski jezik. Postavlja se pitanje. ali pomaže i u izgrađivanju “metajezika”. U ovom slučaju. svih sredstava pomoću kojih se ostvaruje komunikacija. 6 .jezika za mašinsko prevođenje. važno je pomenuti da je uopšte jedna od osnovnih karakteristika 20.2 Predmet glosematike je sistemsko poređenje struktura postojećih jezika sa osnovnim sredstvima svih semiotičkih sistema. Hjelmslevu se najviše zamera to što je zanemario u potpunosti već postojeću terminologiju koja je u velikom broju slučajeva bila sasvim adekvatna. jasne. semiologije ( nauka o znakovima). Sama terminologija je predstavljala problem za Hjelmsleva i za glosematičare.logična kao algebra ( Ivić. zato što su kod svakog problema i svakog zaključka morali da zastanu zbog nedostatka naziva za određene pojave. Ovo je samo jedan od mnogobrojnih primera koji je ilustrovao nedostatak komunikacije medju glavnim skolama. sve nauke teže da budu kao matematika. Zbog toga je bilo jako bitno kakav će se naziv dati pojedinim fenomenima. Sto se tiče davanja naziva ovoj grani lingvistike. kako se utvrđuju te osnovne strukture? Hjelmslev kaže da su one utvrđene logičkom analizom. definisane i konačne. Hjelmslevljeva lingvistika je od izuzetne pomoći za razvijanje opšte teorije znakova za sporazumevanje. Tako. Hjelmslev je definisanju pojmova prilazio sa maksimalnom preciznošću.veka poplava novih termina i novih pojmova koji su čekali na svoje nazive. 156). koja se sprovodi nikako drugačije do matematičkim metodom. pri prevođenju u mašini. 2 Ono sto je takodje bitno za terminologiju jeste to sto su iste stvari nazivane razlicitim imenom kod Hjelmsleva i kod Jakobsona. tj.

ali se u tom sistemu a i b međusobno dopunjavaju. 3. a grad može bez ski. Najzad. broj i padež u odnosu interdependencije. Te minimalne jedinice Hjelmslev zove keneme. Determinacija a → b. 7 . pa tako kažemo da su rod. odnosno foneme. kad god a onda i b. onda i b i obrnuto knjiga. načelo imanentnosti ( imanentnost bukvalno znači urođenost) kaže da odnosi jedinica u tekstu mogu biti samo odnosi zavisnosti. Primer: gradski. Konstelacija a-b. sveobuhvatnost i jednostavnost. Primer: pridevski vid u srpskom jeziku On je dobar.Kod Hjelmsleva. 2. dedukcija znači razlaganje teksta na sve niže i niže jedinice do onih najmanjih koje se dalje ne mogu razlagati. Ovo načelo dalje počiva na tri principa. postoje tri tipa ove zavisnosti: 1. broj i padež. odnos komplementarnosti. Interdependencija ( međuzavisnost ) Primer: a ↔ b. Pa tako. ali ne i obrnuto. b na drugom mestu u sistemu.nekontradiktornost. nastavak –ski ne može bez imenice grad. a je na jednom.u nastavku a je sadržan rod.Glosematika: Glosematika počiva na tri načela: • • • načelo egzaktnosti načelo dedukcije načelo imanentnosti Načelo egzaktnosti podrazumeva da se teorija proverava u praksi. kad god a. Načelo dedukcije ( induktivni metod je samo osnova za dedukciju).u imenskom delu predikata mora da ide neodređeni pridevski vid.

ispitali smo čitav sistem. odakle se posebne gramatičke forme za svaki pojedinačan jezik generišu. pa drugi. a ne supstanca.Sosirova teorija. *Jezik je forma. pa prvi. Izraz je svako sredstvo pomoću kojeg se saopštava o sadržini i to je u stvari jezik. jer smatra da se samo tako jezik može proučavati naučnim putem. U procesu sporazumevanja i kod izraza i kod sadržine treba razlikovati formu i supstancu. a previše deskriptivne. Hjelmslev tvrdi da je ukupna lingvistika pre njega. i da nije proučavala jezičke činjenice. bila nenaučna . i forme i supstance. a ne i svrha proučavanja. U skladu sa Sosirom. Zato Hjemeslev namerava proučavati jezik kao strukturu. Najznačajnije za Hjelmsleovo učenje je uvođenje distinkcije između izraza i sadržine. Određujući najosnovnija lingvistička pravila. 8 . analizom sintakse svakog jezika. Hjelmslev kritikuje društvene nauke kao nedovoljno sistematične. forme sadržaja i forme izraza i ovo je početna tačka za svaku lingvističku analizu. Sama gramatika je sistem formi. Ove forme se dobijaju induktivnim putem. a da je pri tom proučavanju jezik bio sredstvo. U svojoj opštoj gramatici. osim Sosirove. U Hjelmslevoj analizi. Kada ispitamo ova tri odnosa. Hjelmslev definiše jezički znak kao vezu između označitelja i označenog ( izraza i sadržaja). Sadržina je sama životna realnost u kojoj se saopštava. Hjelmslev ukazuje na to da ne treba mešati filozofiju jezika sa teorijom jezika. a imenom glosematika se samo jasno ukazuje na razliku u odnosu na prethodne ne-naučne pristupe proučavanju jezika. Isto tako.Treći odnosi ( odnosi konstelacije ) su najčešći. Hjelmslev naglašava osnovne principe za opisivanje jezika kao forme. koju Hjelmslev dalje razvija. Izraz i sadržina su dve osnovne kategorije bez kojih nema sporazumevanja. znak predstavlja funkciju između dve forme.

odgovara dvema ruskim rečima goluboj i sinij. odnosno reč koja bi odgovarala reči krava u našem jeziku. Forma sadržine označava našu psihičku predstavu supstance sadržine. u ovom slučaju pridaju veliku važnost razlikovanju bele od crne krave. proučavanje forme nekog izraza u odnosu na formu sadržine tog istog izraza. Ako se termin forma razume na ovaj način. Sadržinu po sebi. za razliku od većine drugih naroda. Supstanca izraza je fizička. Postavlja se pitanje da li Rusi. Primer: Nemačka reč blau. kako poimamoživotnu realnost oko nas. i sam Hjelmslev naglašava da istraživanje ovih odnosa ( odnosa između sadržine i izraza) nije tako jednostavno kao što izgleda. glosematičar treba da uzima u obzir zbog toga što odnos između supstance sadržine i forme sadržine uslovljava konkretan izraz. uopšteno. sto u neku ruku i predstavlja posao lingviste-glosematičara. Međutim. odnosno činjenicom da oni.Supstanca sadržine podrazumeva životnu realnost po sebi ( svet koji nas okružuje). tj. posebno teorijsku opravdanost izdvajanja sadržine od izraza i forme od supstance. Po Hjelmslevljevom mišljenju. Ovo treba objašnjavati specifičnim odnosom forme sadržine prema supstanci kod govornika predstavnika odgovarajućeg afričkog jezika. i iako niko nije dovodio u pitanje Hjelmsleljeva teorijska uporišta. onda nije neobično sto glosematičari sebe ponekad nazivaju formalistima. 157). Primer: U nekim afričkim jezicima. tj. postoji posebna reč koja označava belu kravu i posebna reč za crnu kravu. nemajući pri tom potrebu za apstrahovanjem opšteg predstavnika ove životinjske vrste ( Ivić. ali ne postoji reč samo za kravu. najbitnije je uvek istraživati odnose. mnogi su se pitali da li je to uopšte posao lingviste. Sa razvojem mašinskog 9 . u ovom slučaju. da se bavi pitanjima ove vrste. kako mi poimamo jezički znak u procesu sporazumevanja. Forma izraza je psihička predstava supstance izraza. glasovna strana jezika. kao za predstavnika životinjske vrste. Forme mozemo da izdvojimo od supstance i da ih proucavamo posebno. zapažaju nešto više od Nemaca? Ova problematika je u vremenu kada je nastala bila izuzetno komplikovana.

onda je u pitanju polisemija. ali su u svojoj strukturi ostali isti. iako nam je bila poznata. odnosno za “ultimnim invarijantama”. Mnogi jezici su se tokom godina i generacija menjali. Stare kuće mogu da budu srušene. Ali iako se ne zove isto i 10 . da lingvista koji se bavi time mora da vlada i ovim gore pomenutim pitanjima.prevođenja pokazalo se. Uzmimo za primer francuski jezik koji se tokom godina menjao. tipični za francuski jezik. tj. Ako jedna ista reč obuhvata dve sadržine među kojima ima odnosa.jedna ista reč obuhvata dve sadržine među kojima ima odnosa. na njihovom mestu mogu da se izgrade nove kuće. pun.posuda i sud.tačnije na osnovu njegovog mesta u sistemu. To ne važi samo za jezik. Može se dogoditi da se neka ulica u našem gradu potpuno promeni. Ove razlike na kojima je insistirao Hjelmslev posebno imaju vrednost u leksikografiji. To je zato sto se jezicki znak odredjuje na osnovu njegovog odnosa prema drugim jezičkim znacima. međutim. onda je u pitanju homonimija.ustanova). i ulica može da ima nov naziv.1. inače sve pojave za nas imaju pravu vrednost tek u odnosu na druge pojave. tj. Primer: Milka Ivić navodi jedan jako pragmatičan primer koji nam može pomoći pri razumevanju ove tvrdnje. debeo). sud. Uopšte što se tice svih jezika. a Hjelmslev je tragao za onim što je krajnje stabilno. POLISEMIJA. kada odredimo njihovu vrednost u poređenju sa sličnim fenomenima. ali je odnos između glasovnih vrednosti ostao isti. mi ih poimamo u odnosu na druge jezika. odnosno za ono što podrazumevamo pod pojmom francuski jezik. jedna reč sa dva značenja ( npr.jedna reč obuhvata dve sadžine među kojima nema odnosa ( jedna reč u kojoj treba videti dve) npr. Hjelmslev je bio ubeđen da je supstanca varijabilna pojava. odnosno: HOMONIMIJA. odnosno njegova analiza forme i sadržine omogućila je da se precizno odredi razlika između homonimije i polisemije: Ako jedna ista riječ obuhvata dve sadržine među kojima nema nikakvog odnosa. ispunjen 2. konkretne glasovne vrednosti su izmenjene. Hjelmslev je prilikom ispitivanja samih izraza namerno zapostavljao supstancu. zato što se glasovna strana jezika menja iz godine u godinu. u jednoj reči treba videti dve. u pitanju je jedna reč sa dva značenja.

u principu. kao što su bili i u prošlosti i kao sto će biti i u budućnosti.ne izgleda isto. a to je ono što je bitno za prepoznavanje svih pojava.njeno mesto u sistemu je isto. u odnosu na sve druge ulice u gradu. svaku konkretnu jezičku jedinicu identifikuju uslovnim simbolima ( npr. Zbog toga se oni ne bave posebno lingvističkim granama. tj.Označava totalni zbir mogućnosti kombinacija datog jezičkog znaka sa drugim jezičnim znacima. 11 . Forma je takođe apstraktna količina. Ti odnosi su prisutni u sadašnjosti. glosematičari smatraju da je pitanje opredeljivanja za jedan ili drugi vid proučavanja jezika potpuno bespredmetno. za onim bez čega nema sporazumevanja. odnosno nije ni sinhronična ni dijahronična. oni ne obrađuju posebno ni fonologiju. GLOSEMATIČARI tragaju za onim što je bitno. a koji nisu. Tako zaključujemo da lingvistika kojoj pripadaju glosematičari nije zainteresovana za faktor vremena. a to su odnosi MEĐU JEZIČKIM ZNACIMA. rečima i rečenicama. U naučnoj obradi jezika. Glosematičari primenjuju komutaciju. Iako je ovo pitanje jedna od bitnijih dilema svih ostalih lingvista. Jezik je za njih „ imanentna pojava nedostupna čulnom iskustvu“ . ona je za nas ona ista ulica koja je nama bila poznata pre svih tih promena. da bi pokazali koji znak može da stoji u tom kontekstu. Sinhronično ili dijahronično proučavanje jezika? Predstavnici glosematike su prilično ravnodušni prema ovom pitanju. Jedinice svog apstraktnog jezičkog sistema glosematičari nazivaju formama. značila sledeće: oni sistematski postave svaki jezički znak u određeni kontekst. u ovom slučaju ulice. glasovima. zato što oni traže ono osnovno u jezičkoj strukturi. Komutacija bi. a koji ne. glosematičari se služe apstrakcijama. a ni semantiku. zato što bi bavljenje ovim granama znašilo bavljenje i supstancom. konsonant= c). Oni tako opisuju celu strukturu jezika služeći se simbolima.odnose među jezičkim znacima. To je zato što je ona ostala na istom mestu. ni morfologiju ni sintaksu. osnovno u jezičkoj strukturi. kako bi saznali koliki je broj mogućnosti kombinacija datog jezičkog znaka sa ostalim znacima u sistemu. i na taj način vide koji su znaci srodni među sobom.

Primer: Možemo za primer ispitati odnos između određenih glagola i glagolskih oblika u srpskom jeziku. Time su u oprečnosti sa osnovnom teorijom zadržavanja isključivo na formu. Sada se postavlja pitanje šta zapravo predstavlja lingvistički fenomen. *Razlikovanje paradigmatike i sintagmatike Paradigmatika – se odnosi na ispitivanje međusobnog odnosa jezičkih jedinica u celom jezičkom sistemu Sinagmatika. Glagoli čuje. Utvrđivanjem paradigmatsko. Stavljanjem tih glagola u neki kontekst. voli. Jedan od bitnih zadataka lingvistike je i razlikovanje opštih fenomena od individualnih realizacija.sintagmatskih odnosa primenom komutacije utvrđujemo i ono najvažnije za svaki lingvistički fenomen. možemo utvrditi kakv odnos imaju. ni značenjsku stranu jezika. videćemo u kakvom su odnosu ovi glagoli ( on čuje pesmu/ on mrzi pesmu/ on voli pesmu/ on živi pesmu. Otkriti tu njihovu vezu komutacijom jeste glavni posao lingvisticke analize. i poredimo njihovu ulogu u određivanju datog konteksta. Oni primenom komutacije. 12 .se odnosi na međusobni neposredan odnos u govornom lancu. oseća. Paradigmatski i sintagmatski odnosi su međusobno povezani što se utvrđuje primenom komutacije. mrzi. živi imaju određeni odnos među sobom.prve tri kombinacije su moguće. vec samo i isključivo odnos između ova dva. a šta individualno. sasvim je logično da je zadatak lingvistike ništa drugo do obrađivanje lingvističkih fenomena. Odnosi između fizičke i značenjske strane jezika su različiti za svaki jezik. Ako za kontekst uzmemo reč pesma. dok je četvrta nemoguća).To je ujedno i najslabija tačka glosematičke teorije.šta je opšte. šta se podrazumeva pod ovim pojmom? Lingvistički fenomen ne podrazumeva ni fizičku manifestaciju jezika ( glasovnu stranu jezika). nužno pristupaju posmatranju supstance. Ispitujući strukturu jezičkih odnosa Hjelmslev je došao do različitih teorijskih zapažanja. individulno se ostvaruju u okviru pojedinih jezika.

bio bi neuspešan. glosematičari nisu bili baš najbolje prihvaćeni. egzotično. Postojali su i oni koji su “branili” glosematišare i tvrdili da nerazumevanje sa njima proističe ne iz nekih potpuno novih i drugačijih teorija. a glosematičarima pripada najveći deo zasluga za to. Takozvani matematički metod u lingvistici je doveo do toga da se sve strukturalne škole međusobno zbliže. već iz nedostatka komunikacije i razmenjivanja ideja i iskustava među skolama. bili su predstavnici jelske škole. nepozntao i u neku ruku. sto je samo još više doprinelo nerazumevanju njihovih teorija. glosematičari su postali jasniji za ostale. i prestali da budu “egzotika” na polju lingvističkog strukturalizma. Među prvima koji su iznosili ovakve tvrdnje. 13 . sa napretkom mašinskog prevodjenja. a kasnije su ih podržali i ruski strukturalisti koji su krajem pedesetih godina posebno cenili njihov rad. Tek pedesetih godina. Međutim. Svaki njihov pokušaj primene svojih teorijskih koncepcija i logičkih kombinacija na konkretan jezik. ona se razlikovala od svih ostalih strukturalnih škola po svojim teorijskim uporištima.Od samog nastajanja glosematike. i bili su često kritikovani zbog toga. Predstavljali su nešto novo. Njihove apstrakcije i njihov formalizam su u početku zbunjivali.

com/hjelmslev/semiotic-hierarchy. Ljubljana 1975 ( od 153 do 163.edu.htm 14 .sg/course/elljwp/structuralism.signosemio. Državna Založba Slovenije.nus.oocities.org/gimn1gradacac/lingvskole/kopenskola. strane) http://www. Milka “Pravci u lingvistici”.Bibliografija: • • • • Ivić.asp http://courses.htm http://www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful