Вера Матановић

Зорица Веиновић
Нада Станчић
Иванка Марковић

ПРИРУЧНИК
ЗА УЧИТЕЉЕ
уз уџбеник Природа и друштво 4а и 4б
за 4. разред основне школе

1

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК
проф. др Бошко М. Влаховић

РЕЦЕНЗЕНТИ
проф. др Бригита Петров
проф. др Ђурђица Комленовић
мр Мила Карас

ЛЕКТОР И КОРЕКТОР
mр Пејо Вукелић
Зорица Бабић

КОМПЈУТЕРСКА ОБРАДА И СЛОГ
Тања Ћосовић

ИЗДАВАЧ
Едука д.о.о., Београд
ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1
телефон/факс: 011/3287-277, 3286-443, 2629-903

ШТАМПА
Ротографика – Суботица

2

САДРЖАЈ
1. Концепција радног уџбеника ..……………………………....

4

2. Наставни план и програм Природе и друштва за четврти
разред
- Циљ и задаци ...............................................................
- Садржаји програма.......................................................
- Начин остваривања програма.....................................
- Активности ученика....................................................
- Наставне методе...........................................................
Праћење и вредновање – оцењивање................................

6
8
12
18
20
21

3. Могући распоред градива..........................................................

22

4. Токови часова
Моја домовина – део света................................................
Сусрет са природом.........................................................
Људи раде, користе енергију, производе и троше........
Осврт уназад – прошлост Србије....................................
Истражујемо природне појаве........................................

25
35
46
54
58

3

уочавању свеукупне повезаности живих бића. Све зависи од учитеља. па је мало часова предвиђених само за утврђивање или само за обраду садржаја. Тако „путујући” кроз уџбеник. Садржаји обе књиге могу се наизменично користити. здравим стиловима живљења. са радним задацима. друштво. појавама и процесима у природи. Ову поделу не треба схватити дословно. а некада потврда искуства ученика или провера стечених знања. препознавању најчешћих биљних и животињских врста. – Запажени део садржаја о живој природи дат је као систематизација знања стечених у прва три разреда основне школе. околини школе и другим факторима који утичу на наставу. као књигу за прво и за друго полугодиште. здравом односу човека према природи и животној средини у целини. Они су некада увод. подсете се или провере у другој теми. опремљености школе.КОНЦЕПЦИЈА УЏБЕНИКА Програм Природе и друштва за четврти разред који треба да се реализује за 72 часа поставио је пред ауторе питање Како садржаје о природи Србије. зато што сваки учитељ програмира наставу према свом искуству. географском положају Србије. коришћење природних богатстава итд. одељењске пројекте и друге облике рада са децом. природна богатства. уз мало проширивање. Укључено је и самостално проверавање знања – ученици могу самостално да вреднују резултате свога рада. – Уџбеник је конципиран тако да се сваког часа и реализују и утврђују предвиђени садржаји. 4 . – У неким наставним јединицама ученици се упућују да податке потраже. Акценат је на практичној примени стечених знања. природним богатствима и историји Србије осмислити тако да их ученици схвате и прихвате у мери која одговара њиховом узрасту? Аутори верују да су решење нашли у следећем: – Предвиђени садржаји су подељени у две књиге 4а и 4б. – Већина садржаја реализује се кроз самосталан или групни рад: вежбе. истраживања. ученици уче да користе уџбеник и разумеју међусобну повезаност свих садржаја (природа. као и мотивацији за учествовање у акцијама заштите.).

5 .– – Садржаји о појавама и процесима у природи се проширују и ослањају на претходно стечене у прва три разреда. Садржаји који се односе на упознавање географског положаја и места Србије на Балканском полуострву и Европи као и прошлости Србије од Немањића до Другог светског рата су знатним делом нови и приступ њиховој реализацији је потпунији.

подстиче се природна радозналост деце. формира основне појмове и постепено гради основе за систем појмова из области природе. уче како треба живети заједно. Најбољи резултати постижу се уколико деца самостално истражују и искуствено долазе до сазнања – спознају свет око себе као природно и друштвено окружење. умења и вештине које им омогућавају даље учење. уважавајући различитости и права других. Истовремено. Остали циљеви и задаци овог наставног предмета су: – развијање основних појмова о природном и друштвеном окружењу и повезивање тих појмова. појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности. испољавају своју индивидуалност. – развијање основних елемената логичког мишљења. 6 . Основна сврха изучавања интегрисаног наставног предмета При-рода и друштво јесте да усвајањем знања. стичу се знања. Активним упознавањем природних и друштвених појава и процеса. омогућује се стицање и размена информација. умења и вештина деца развијају своје сазнајне. социјалне и креативне способности. доприноси стварању одговорног односа ученика према себи и свету који га окружује и омогућује му успешну интеграцију у савремене токове живота. Наставни предмет Природа и друштво развија код деце сазнајне способности. Примена наученог подстиче даљи развој детета. Општи циљ интегрисаног наставног предмета Природа и друштво јесте упознавање себе. Систематизовањем. комуницирање у различитим животним ситуацијама и стварају се могућности за даље учење. допуњавањем и реструктурирањем искуствених знања ученика и њиховим довођењем у везу са научним сазнањима. – развијање способности запажања основних својстава објеката. проверавају и примењују. Усвајањем елементарних форми функционалне писмености. Преко интерактивних социјалних активности они упознају себе.НАСТАВНИ ПЛАН ПРОГРАМ Циљ и задаци. а истовремено спознају и граде ставове и вредности средине у којој одрастају. дечија знања се надограђују. друштва и културе. као и шире друштвене заједнице. Општи циљ. свог природног и друштвеног окружења и развијање способности за одговоран живот у њему. физичке.

– стицање елемената научне писмености и стварање основа за даље учење. – развијање еколошке свести и навика здравог живљења. – развиjање елемената логичког мишљења. – развијање способности запажања основних својстава материјала. – оспособљавање за сналажење у простору и времену. знања и умења у комуникацији и другим интеракцијским односима. – оспособљавање за самостално учење и проналажење информација... САДРЖАЈИ ПРОГРАМА МОЈА ДОМОВИНА ДЕО СВЕТА – Основне одреднице државе симболи . 7 . – развијање радозналости. – развијање одговорног односа према себи. другима. чување националног идентитета и уграђивање у светску културну баштину.– развијање радозналости. појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности. становништво. – стицање елементарне научне писмености. – усвајање цивилизацијских тековина и упознавање могућности њиховог рационалног коришћења и дограђивања. – разумевање и уважавање различитости међу појединцима и групама. – коришћење различитих социјалних вештина. окружењу и културном наслеђу. Циљеви и задаци – развијање основних научних појмова из природних и друштвених наука. интересовања и способности за активно упознавање окружења. њена функционална применљивост и развој процеса учења. (територија. објеката.). интересовања и способности за активно упознавање окружења. – развијање основних појмова о ширем природном и друштвеном окружењу – завичају и домовини. – интегрисање искуствених и научних сазнања у контуре система појмова из области природе и друштва.

– Флора наше земље (значај. разноврсност. ретке и угрожене биљке. границе. Рељеф (Панонска низија. сливови. – Становништво Србије: природно кретање становништва (број.. – Стратешки положај Србије – физичко-географски и саобраћајно-географски (на Балканском полуострву. резервати. језичка . заштита. СУСРЕТ СА ПРИРОДОМ Биљни и животињски свет у Србији – Груписање живог света на основу сличности и разлика (подела на царства). воде и клима наше домовине.). заштита. – Очување националног идентитета и уклјучивање у светску културну баштину (неговање идентитета. 8 . образовна.– Основне одреднице државе Србије (територија. УНЕСКО. развијање толеранције и свести о припадности мултиетничком. симболи).. „Радост Европе". Савет Европе. миграције). потребе и могућности. – Природно-географске одлике Србије: рељеф. – Домаће животиње и гајене биљке (значај.. УНИЦЕФ. разноврсност. ревитализација). највеће планине) воде (најдуже реке. верска. Ми смо деца једног Света — Конвенција о правима детета (ОУН. природна и вештачка језера. богатство. низије у долинама река и котлина. – Фауна наше земље (значај. ревитализација).. мултикултуралном и мултиконфесионалном свету). типичне. брдско-планински предели. становништво. густина насељености. типичне. споменици природе ). богатство. структуре становништва (старосна. – Грађење демократских односа (упознати правила која регулишу узајамна права и обавезе државе и грађана). у Европи и свету). – Развој модерне српске државе (деветнаести и двадесети век). ретке и угрожене животиње. бање) клима (одлике умерене климе). – Угрожена и заштићена подручја у Србији (национални паркови. национална. потенцијали за производњу здраве хране). главни град.).

ИСТРАЖУЈЕМО ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ Истраживање и уочавање узрочно-последичних веза. болесним лицима.). становање. топлотна. издвајање параметара.. уочавање полне различитости. 9 . – Основи здравог живљења – како могу да утичем на квалитет живота (исхрана. старим лицима. промена брзине.). – Одговоран однос према себи и другима (вршњацима.– Природне појаве. магнетна. – Спознаја себе. заустављање. оглед – Правила која важе за сва кретања (покретање. прилагођавање: посматрање. – Који се предмети (материјали) најбоље наелектришу. кућним љубимцима. електрична.).. шта утиче на брзину кретања клатна? – Од чега зависи величина сенке? – Како висина ваздушног стуба (ниво воде у чаши) утиче на висину звука? Испитивање својстава материјала – Материјали и њихова својства: механичка. праћење и бележење на различите начине неких адаптивних промена и понашања (рађање.. систематизација досадашњих знања и провера параметара.. а који најбоље проводе електричну струју? Како то утврдити? – Како повећати или смањити дејство магнета? – Материјали и светлосна пропустљивост. плодоношење. растворљивост.. здравствена култура.. Човек део природе – Човек. – Шта и како утиче на пређено растојање неког предмета?. њихов међусобни однос. течних и гасовитих материјала у води). цветање.). митарење. напуштеним животињама. запажање. – Који материјали најбоље проводе топлоту? – Испитивање растворљивости материјала (уочавање разлика у растворљивости чврстих. клизање и котрљање наниже. лињање. падање различитих предмета.. сеобе. део природе – свесно и друштвено биће. одевање. хигијена..

ваздух. цеђење.). кување. ревитализација). магнетима. – Природна богатства и њихово коришћење (ресурси. горива. руде и минерали. храна. – Делатности људи у различитим крајевима Србије (равничарским. – Запаљиви материјали. – Недовољно искоришћени и еколошки извори енергије. труљење. гуме. Промене материјала – Повратне и неповратне промене материјала.... земљиште. ваздух. гипс. биљни и животињски свет. нафта. – Природне сировине – примена (кухињска со. – Идентификовање промена на материјалима при чему настају други материјали са другачијим својствима (сагоревање. електричним појавама. рђање. заштита животне средине. – Раздвајање састојака смеше различитим поступцима.– Смеше – идентификовање и описивање смеша у окружењу (вода у природи.. – Ресурси: воде. земљиште.). шуме.. Прерада воде и добијање здраве хране. запажање промена при сагоревању. гашење пожара.. производи. – Угаљ. испаравање воде из раствора. ознаке за запаљиве материјале. ЕНЕРГИЈА. мермер. светлосним појавама. – Прерада природних сировина – технологије добијања метала. ПРОИЗВОДЊА И ПОТРОШЊА – Рад свесна активност човека (поредити рад људи и активности различитих животиња) – Утицај природних и друштвених фактора на живот и рад људи. 10 . технологије. котлинским.. – Сагоревање материјала – ваздух (кисеоник).). различитим својствима и променама материјала? РАД. папира. вода – обновљиви извори енергије. рационална производња и потрошња. рециклажа. који се бирају на основу својстава састојака (просејавање.. брдско-планинским.. Где све запажамо и користимо оно што смо научили о различитим облицима кретања. гас – необновљиви извори енергије.). – Сунце.. опасност и заштита од пожара. селу и граду).

– Производња и услуге, пласман и тржиште, понуда и
потражња, трговина и потрошња (маркетинг).
– Рад, производња, потрошња и одрживи развој (увидети везе
између коришћења ресурса, примењених технологија и одрживог
развоја).
ОСВРТ УНАЗАД – ПРОШЛОСТ
– Трагови прошлости (пратити трагове прошлости: своје
породице, насеља – краја у коме живим).
– Временска лента (временски одредити векове, констатовати
неке типичне карактеристике векова).
– Лоцирање догађаја – датума (сналазити се на временској
ленти: лоцирати догађаје, датуме; одредити време, животно доба
својих родитеља и њихових предака; одредити неке познате
савременике: на временској ленти обележити животни период
неких знаменитих (познатих) личности и одредити њихове
савременике из истих и различитих области као и претходнике и
следбенике из истих области (ликовне ствараоце, музичке,
књижевнике, спортисте, глумце...).
– Хронологија различитих научних открића (рецимо из области
медицине у прошлом веку).
– Начин живота у средњем веку – информисати се о различитим
животним ситуацијама људи у средњем веку на територији
Србије: село–град, живот некад и сад (становање, исхрана, рад, дечје
игре, школовање, понашање, ратовање...).
– Прошлост српског народа (упознати се са значајним догађајима из националне прошлости: сеобе Срба, простор на коме су
Срби живели, Први и Други српски устанак).
– Уочити везу између историјских збивања у свету и код нас
(Први и Други светски рат).
– Стварање што објективније слике о догађајима из прошлости
коришћењем различитих историјских извора.

На временској ленти хронолошки одредити развој (континуитет и дисконтинуитет) државе Србије и упознати се са њеним
владарима, почев од лозе Немањића, па све до данас.

11

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Упутство је саставни део наставног програма. Односи се на
начин реализације програма ради остваривања циљева и задатака
предмета Природа и друштво, као и циљева и задатака разрађених
на нивоу разреда. Учитељ је дужан да се упозна са циљевима и
задацима, концепцијом, сврхом и садржајем, структуром програма
предмета и да их уз наводе дате у упутству доследно примењује у
непосредном васпитно- образовном раду са ученицима.
Наставни предмет Природа и друштво у четвртом разреду
представља програмски континуитет интегрисаног наставног
предмета из прва три разреда основног образовања и васпитања.
Наставља развојну концепцију узлазних спиралних кругова у
грађењу појмова, усвајању знања, умења, ставова и вредности из
интегративних области природе и друштва. Поступно развија
принцип завичајности који се протеже кроз први циклус:
I разред Моја околина (непосредно окружење)
II разред Моје место (насеље са околином)
III разред Мој завичај (природно и друштвено окружење, крај
односно крајина)
IV разред Моја домовина (држава Србија, део света).
Структура програма јасно указује на континуитет у појачаном развијању знања из природних наука што се очитава у
циљевима, избору садржаја и начина реализације програма
Природа и друштво у четвртом разреду. Такође се јасно наглашава
и нов приступ при изучавању прошлости на овом узрасту, који је
ослобођен садржаја из шире друштвене историје, јер их ученици
теже усвајају и брзо заборављају.
Наставни предмет Природа и друштво реализује се по новом наставном плану са 72 часа годишње, односно 2 часа недељно,
као интегрисан наставни предмет. У наставном процесу потребно
је расположиви фонд часова флексибилно дистрибуирати и
организовати тако да се уважи концепција предмета, општи циљ,
остали циљеви и задаци предмета, као и циљеви и задаци Природе
и друштва у четвртом разреду.
У наставном процесу, полази се од несистематизованих
искуствених сазнања детета и иде се ка општим, научно
заснованим, систематизованим знањима из области природе, друштва и културе. При избору програмске грађе, примењена је

12

концепција спиралних кругова у циљу формирања елементарних
појмова и постављања мреже за систем појмова из наведених
области, у складу са узрасним карактеристикама ученика.
Основна интенција наставе предмета Природа и друштво
није само усвајање програмских садржаја, већ подстицање
развојних потенцијала детета. Наведени садржаји су усмерени на
развој интелектуалних, психофизичких, когнитивних и социјално-афективних сфера личности детета, што се огледа у наведеним
циљевима и задацима.
У програму предмета Природа и друштво циљеви су дати двојако:
– експлиците – као идеје водиље у практичној реализацији
програма
– имплиците – дати и садржани у избору, структурирању и
начину реализације програмских садржаја.
Циљеви програма су постављени тако да експлиците и
имплиците утичу на развој ученика, паралелно изграђујући њихове
интелектуалне способности, практичне вештине, ставове и
вредности.
Експлиците циљеви јасно су наведени у програмским
садржајима.
Имплиците циљеви су „прикривени” и наглашавају васпитну
компоненту образовања. Они се реализују и спроводе преко
одабраних садржаја и активности, који превазилазе оквире предмета
и разреда, залазе у све области које се обрађују у оквиру првог
циклуса образовања, па и надаље. Конкретизују се кроз одређене
оперативне задатке и активности, а односе се на сферу стицања умења и навика, развијања вештина, као и формирања ставова из
следећих области: екологија, демократија, здравље и технологија.
Обе групе циљева реализују се избором садржаја из области
природе, друштва и културе. У процесу учења/наставе ученик ће
пречистити представе, градити појмове и поставити основе за
формирање система појмова, научити како се уочава разлика између
претпоставке–тврдње–чињенице и стицати увид у структуре и сплетове узајамних веза у свету коме припада.
Измењеном концепцијом програма, односно остваривањем
циљева и задатака преко спиралних кругова, избегава се рутинско
понављање, а усвајањем наведеног садржаја програма, омогућује
надограђивање знања, умења, вештина и ставова, изградња појмова

13

Упознати их са међународним и домаћим организацијама и манифестацијама које су „гаранти” дечјих права. Неопходно је сазнати шта их чини децом једног света и оспособљавати их за свакодневну примену конвенцијом декларисаних права. писаних и електронских медија. Кохерентна структура предмета изложена је у избору и следу садржаја унутар програмских тема као и њиховом редоследу: Моја домовина део света. уз очување и неговање националног идентитета. а даља оперативна разрада циљева и задатака препуштена је учитељима као својеврсни вид слободе у креирању наставног процеса. 14 . Концепција предмета подразумева оспособљавање ученика за коришћење различитих извора знања. с намером да се код ученика развије функционална писменост као подлога за даље учење и сналажење у свакодневном животу. неопходно је оспособљавати их за интеграцију у светску културну баштину. Програмом су одређени само општи циљеви и задаци предмета Природа и друштво у целини и у програму четвртог разреда. САДРЖАЈИ ПРОГРАМА Садржаји програма Природе и друштва структуриран је у пет тематских целина усмерених на реализацију постављених циљева и задатака наставног предмета у четвртом разреду. мултинационалну и мултиконфесионалну припадност. схвати узрочно-последичне везе ових одлика у урбаним и руралним срединама (село–град). без асимилације. производња и потрошња и Осврт уназад – прошлост.из области природе и друштва. упућује на основне одреднице државе Србије и њено географско и стратешко лоцирање у простору. Рад. Усвајањем садржаја ове теме ученик треба да добије одговор на питање: Зашто је Србија моја домовина? Да развије осећај припадности без обзира на мултиетничку. Сусрет са природом. I тема: Моја домовина део света – одређује појам државе. и на карти. енергцја. Истражујемо природне појаве. У оквиру ове теме. Важно је уочити узајамна права и обавезе државе и грађана и умети их препознати у правилима која регулишу односе у држави и обезбеђују једнака права свих њених грађана. Потребно је да упозна природно кретање и основне структуре становништва Србије.

угроженост. увиђањем њихових међусобних односа и закључивањем долази се до систематизовања претходних сазнања на вишем нивоу. а потом се. Спознавање себе и својих основних животних потреба и развијање навика здравог живљења. 15 . реализују ученици самосталним извођењем огледа уз подршку учитеља. богатства. а знање примењује у свакодневном животу. Поред одговорног односа према себи. Упознавање флоре и фауне наше земље: разноврсности.. Важно је сагледавање значаја и могућности производње здраве хране при узгоју животиња и гајењу биљака. основни је предуслов разумевања и схватања прилагођавања као основног услова опстанка. путем трансфера. III тема: Истражујемо природне појаве Садржаје ове теме. у наставном процесу. процеси и својства материјала. Тако се кроз феноменолошки приступ изучавају појаве. Неговати суживот кроз уважавање различитости. стварају контуре појмова из наведених области и елементарно разумеју односи. као и са увиђањем веза између живе и неживе природе. али и сагледавање значајне улоге човека у заштити и обнављању живог света – одржању еколошке равнотеже ради сопственог опстанка. неопходно је развијати једнако одговоран однос према другима и комплетном окружењу. али и свих осталих тема у оквиру овог наставног предмета. Ове процесе погодно је хронолошки пратити код различитих живих бића и доводити у везу са променама годишњих доба. Запажање и праћење неких природних појава и облика адаптације кроз промене и понашање живог света. Он је регулатор у односима различитих животних заједница и друштвених средина што се не сме губити из вида при обради ове теме. У ову тему спада и комплексно сагледавање човека као живог и свесног друштвеног бића. груписањем на основу карактеристичних сличности и поделом на основу суштинских разлика. издвајањем параметара.. препознају исти у непосредном окружењу.II тема: Сусрет са природом – у оквиру ове теме систематизују се знања и надограђују појмови о живој природи из претходних разреда. Човек–дете као друштвено биће је окосница од које зависе односи који владају у свету. хуманост. солидарност. толеранцију. емпатију. Истраживањем и уочавањем узрочно-последичних веза.

трговине и потрошње. увидети неопходност уштеде енергије у свакодневном животу и раду.). Упознати се са обновљивим и необновљивим изворима енергије. Сагледавање „граница” природних ресурса и последица њихове неконтролисане потрошње потребно је повезати са неопходношћу штедње. Технологије треба сагледати као процесе прераде сировина и путеве доласка до производа.Ради лакшег разумевања садржаја ове теме погодно је успостављати сталну корелацију са свакодневним искуственим сазнањима и са садржајима других тема унутар предмета (посматрати различите начине кретања животиња и облике механичког кретања и уочити шта од чега зависи у кретању по земљи.. IV тема: Рад. Својства и промене материјала повезати са садржајима из IV теме – Рад.. морају се сагледати расположиви ресурси. сврху и смисао људске делатности као и односе према процесу и продуктима људског рада. Потребно је знати од чега зависи делатност људи у различитим крајевима и насељима Србије. производња. Потребно је сагледати рад као суштинску (планску) активност човека и увидети све неопходне предуслове. могућности и значаја размене производа. сунце). 16 . Све ставке ове теме пожељно је разматрати са аспекта одрживог развоја. кукурузовина. неопходно је уочити разлику између рада човека и „рада животиња”. производња и потрошња – кроз реализацију садржаја ове теме. потрошња. енергија. Садржаји унутар теме су у непосредној корелацији са свим осталим темама предмета Природа и друштво и могу се преко временске ленте (пратити кроз простор и време) развојно сагледавати и поступно усвајати. Истовремено. Важно је усмеравати пажњу ученика ка сагледавању недовољно искоришћених и еколошких енергетских извора у свом окружењу (слама. рециклаже и могућностима ревитализације обновљивих ресурса. ветар. вода. маркетинга. Важно је разликовати „чисте и прљаве” технологије и увидети значај заштите животне средине. погодне производне технологије и увидети неопходност рационалне потрошње. као и начине коришћења и производње енергије. води и ваздуху – II тема – Сусрет са природом. Увидети везе између понуде и потражње. Енергију треба сагледати као свакодневну људску потребу.

Наведене теме представљају структуру садржаја програма наставног предмета Природа и друштво за четврти разред. одређује хронологија и поступно схвата развој одређених друштвених збивања. окружење) значајних догађаја – збивања. а шта после). 17 . На тај начин се посредно сагледава прошлост. омогућује успешну реализацију циљева и задатака програма како општих за предмет. У оквиру ове теме потребно је сагледати начин живота људи у средњем веку на територији Србије. Његово уважавање. личности. успоне и падове). шта у току догађаја. нестајање.V тема: Осврт уназад – прошлост Омогућује се ученицима сналажење у времену и простору.) у једном временском раздобљу (години. На овај начин омогуђује се ученицима да стекну комплексну слику времена у коме се радња (догађај) дешава и тако увиде узрочно-последичне везе праћених збивања из протеклих времена. веку) из различитих области уз помоћ разноврсних историјских извора. тако и посебних на нивоу разреда.. имајући у виду циљеве програма. Лоцирањем догађаја – датума на временској ленти сагледава се време догађања радње. Такође је потребно упознати се са значајним догађајима из националне прошлости и умети их лоцирати на временској ленти – одредити хронологију. сагледава се контекст (околности. оживљавање модерне српске државе. Динамика реализације садржаја у самом процесу наставе зависи од разноврсности ситуација учења које осмишљава сам учитељ. Проналажењем информација из различитих историјских извора (писаних. материјалних или усмених) сагледавају се поједини догађаји и збивања из прошлости и одређује се њихов редослед (шта се десило пре. развојне могућности детета и претходна искуства и знања ученика. Сагледавањем претходника и следбеника директно се прати хронолошко кретање времена. деценији.. Ради добијања што објективније слике протеклих збивања морају се сагледати и околности – контекст догађаја. Преко временске ленте може се пратити развој државе Србије од лозе Немањића до данас само у најелементарнијим контурама како би се ученици ослободили непотребне фактографије а ипак сагледали развој српске државе (јачање. уз избор адекватних активности ученика. а сагледавањем савременика (догађаја. слабљење.

Приликом планирања и реализације наставе. Исти садржаји се могу разматрати са више аспеката и на тај начин се остварују различити циљеви и задаци. на нивоу више наставних предмета. разредном и међупредметном). Народна традиција. Рука у тесту. али и разумевању узрочно-последичних веза уочених кроз експеримент. Природа и друштво као наставни предмет има могућност за корелацију са знатним бројем изборних предмета у четвртом разреду (Чувари природе. Истовремено. у осмишљеној образовној активности. јер доприносе спознавању света око нас. При томе треба поштовати одреднице принципа корелације на свим нивоима (предметном. Синхронизација чулних утисака даје целовиту слику објеката. што зависи од избора и начина структурирања садржаја и активности у оквиру планиране теме. процеса. тако што се откривају односи и упознају својства и карактеристике предмета.. а 18 . У четвртом разреду предност и даље имају истраживачке активности засноване на чулном сазиању. да на основу њих примењује мултидисциплинарни приступ при изграђивању појмова. исти циљеви и задаци могу се остваривати кроз различите садржаје (унутар и изван предмета). мора се имати у виду да су садржаји и активности неодвојиви у наставном процесу као и амбијент у коме се настава реализује. АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА Приликом остваривања циљева и задатака предмета Природа и друштво.) јер су садржаји програма за ове предмете и Природе и друштва компатибилни. тако и више чула паралелно. Важно је одабрати активности које ангажују како поједина чула.За изучавање природних појава врло је значајно проблемско структурирање садржаја као подстицај радозналости и интелектуалној активности деце.. појава и процеса и стичу се социјалне вештине. Грађанско васпитање. појава и њихову интеграцију у комплексну слику света. Верска настава. Пожељне су активности које омогућују интеракцију са физичком и социјалном средином. Он има могућности да комбинује садржаје унутар предмета. уважавајући све наставне и ваннаставне облике рада и активности у школи и изван ње. Реализовање циљева и задатака преко понуђених садржаја програма Природа и друштво заједничка су обавеза за све учеснике наставног процеса. бића. као и у свакодневном животу. од учитеља се очекује да оствари иитегрисап тематски приступ самосталним избором кохерентних и компатибилних садржаја из наведених тема.

– Описивање – вербално или ликовно изражавање спољашњих и унутрашњих запажања. огледи које изводи сам ученик. – Истраживање – испитивање својстава и особина. – Експериментисање – намерно модификоване активности. симболичко. – Практиковање у настави. сходно њиховим субјективним склоностима. веза и узрочно-последичних односа. Већина циљева и задатака овог наставног предмета постиже се кроз непосредну истраживачку активност деце уз ненаметљив подстицај и подршку наставника. – Процењивање – самостално одмеравање. 19 . ради постизања жељених циљева. Кад год је то могуће. – Бележење – графичко. електронско бележење опажања. албума са материјалом из природног и друштвеног окружења. – Стварање – креативна продукција. реализација и презентација. Значајне активности ученика у оквиру предмета Природа и друштво јесу: – Посматрање са усмереном и концентрисаном пажњом ради јасног запажања и уочавања света у окружењу (уочавање видних карактеристика). – Сакупљање – прављење колекција. Неопходно је пружити му прилику да кроз активности покаже своју оспособљеност у практичној примени усвојених знања. Добра интеграција чулних утисака услов је за правилно искуствено сазнање и отворен пут за трансформацију представа и опажајно-практичног мишљења у појмовно. у процесу учења треба омогућити ученицима избор активности и садржаја. свакодневном животу и спонтаној игри и раду. Акгивности треба осмислити тако да (уз опрез) дете испробава своје могућности.уважава различитости у склоностима деце при упознавању света и процесу учења. – Активности у оквиру мини-пројекта – осмишљавање. збирки. – Праћење – континуирано посматрање ради запажања промена. – Груписање – уочавање сличности и различитости ради класи фиковања.

велики степен личног ангажовања и сналажење у социјалном контексту. Постављени циљеви и задаци реализују се пре свега кроз наставни процес обогаћен осталим облицима активности у оквиру школског програма. Кооперативне методе учења омогућују социјалне акгивности на заједничким задацима. За потребе овог предмета посебно су погодни: организоване посете. Потребно је стварање ситуација учења у којима ће доћи до изражаја различите активности ученика које омогућују различите начине учења. Погодне су различите методе учења – наставе. у реализацији програма за предмет Природа и друштво препоручује се и коришћење шире литературе и осталих извора информација: штампаних. Решаваље пробпем-ситуација које доводе до когнитивног конфликта погодују развоју мисаоних способности. појава и процеса у свету у коме живимо. посебно аутентичних природних и друштвених извора као најверодостојнијих показатеља стварности. Променљивост амбијента обезбеђује сагледавање исте ствари са различитих аспеката. Амбијентално учење омогућује реалан контекст (животни простор) за упознавање природе или друштва. шетње. зимовања и летовања ученика и сви остали облици амбијенталног учења. у различитим околностима и различитим појавним формама. како би се знања стицала у реалном контексту. осмишљене екскурзије. Партиципативне методе учења поред стицања знања омогућују развој способности и вештина. од рада у пару до тимског рада. захваљујући делању – практиковању одређених радњи. излети.НАСТАВНЕ МЕТОДЕ И АКТИВНОСТИ Најефикасније методе учења у настави предмета Природа и друштво јесу оне методе које ученика стављају у адекватну активну позицију у процесу стицања знања. настава у природи. а посебно доприносе развоју когнитивних процеса. односно света око нас. омогућују разне облике социјалне партиципације и обогаћивање сопственог искуства кроз размену са другима. аудио-визуелних и електронских медија. 20 . Интерактивне методе. Поред коришћења званично одобрених уџбеничких комплета за четврти разред.

без додатног оптерећења родитеља и њиховог обавезног ангажовања у остваривању програма. оцена би требало да представља и одраз ква-литета испуњености постављених стандарда (знања. 58/04 и 62/04) као и Правилника о оцењивању ученика основне школе („Службени гласник РС” бр. утиче мотивационо и подстицајно на развој способности ученика – уз максимално коришћење диференцираних захтева и интересантних начина рада – у циљу поштовања права на различитост. пожељно је што мање користити класичне писмене провере знања – контролне и писмене вежбе. Обавеза учитеља је да организовањем наставе – учења. могућности и хтења. а у складу са индивидуалним развојним способностима. ставова и вредности) у оквиру предмета. 93/04 и 92/05). 21 . Учитељ је дужан да постављене циљеве и задатке програма реализује кроз наставу и остале организационе форме рада у школи и изван ње. Родитељи као потенцијални учесници у реализацији програма могу бити добровољно ангажовани као расположиви ресурси локалне средине у зависности од њихових знања. тако и динамике развоја њихових потенцијалних способности. Оцењивање ученика овог предмета неопходно је усагласити са одредбама Закона о изменама и допунама Закона основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС” бр. У процесу праћења остваривања постављених циљева и задатака. умења. како у нивоу предзнања ученика. Поред мотивационог значаја. као и постизању постављених стандарда. уважавајући интересовања и активности ученика у процесу учења.ПРАЂЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ – ОЦЕЊИВАЊЕ Праћење и вредновање треба обављати континуирано.

Наставна тема Час по реду МОГУЋИ РАСПОРЕД ГРАДИВА 1. 7. 2. 18. 8. 22. 11. 6. 12. 22 Наставна јединица Држава – шта је то? Србија на карти Европе и Балканског полуострва Рељеф Србије Воде Србије Брдско-планински предели Низије Србије Клима Становништво Србије Наша права и обавезе Ми смо деца једног света Зашто људи живе заједно у насељима Разноврсност и груписање живих бића Разноврсност биљног света Активности у вези са биљним светом Разноврсност животињског света Активности у вези са животињским светом Ретке и угрожене биљке Угрожене и ретке животиње Заштита живог света у Србији Домаће животиње и гајене (култивисане) биљке Природне појаве и прилагођавање Разноврсност живог света Србије Тип часа обрада обрада обрада обрада обрада утврђивање обрада обрада обрада обрада утврђивање обрада систематизација вежба систематизација вежба обрада обрада обрада обрада комбиновани провера . 21. 10. 4. 20. 13. 16. МОЈА ДОМОВИНА ДЕО СВЕТА СУСРЕТ СА ПРИРОДОМ 3. 9. 17. 19. 5. 14. 15.

Занати. 24. Човек. ЉУДИ РАДЕ. Живот на двору. 45. 38. 44. 26. потрошња Делатности људи у различитим крајевима Србије Делатности људи у различитим крајевима Србије Како упознајемо прошлост? Векови су за нама Прошлост српског народа Развој државе Србије Живот у доба Немањића. Живот на селу. 47. 33. 39. ко сам ја? Како да живиш здраво – лична хигијена Исхрана Физичке активности Одговоран према себи и другима Рад је свесна активност човека Живот и рад човека зависе од природних и друштвених услова Природна богатства Прерада природних богатстава Природна богатства Извори енергије. КОРИСТЕ ЕНЕРГИЈУ ПРОИЗВОДЕ И ТРОШЕ 31. 35. део природе. производња. Владар и властелини. свесно и друштвено биће Спознаја себе. 40. 46. обновљиви извори енергије Необновљиви извори енергије Недовољно коришћени извори енергије Рециклажа Рециклажа Познавање теме: рад. 36. 27.23. 43. обрада комбиновани обрада обрада систематизација проверавање обрада обрада обрада обрада утврђивање систематизација обрада проверавање обрада вежба проверавање систематизација систематизација обрада одељењски пројекат обрада обрада обрада обрада 23 . Живот у манастирима. ОСВРТ УНАЗАД – ПРОШЛОСТ СРБИЈЕ 42. 37. 28. Рударство и новац. 41. 32. 30. 25. 29. 34.

51. Одевање. 67. 59. Исхрана. 52. 57. 70. 66. 50. 49. Турци освајају српске земље Живот под турском влашћу Модерна српска држава. 71. Други српски устанак. Лечење. 69. 56. Празновање. 65. 55. 54. 58. ваздух и земљиште су смеше Како раздвојити смеше? Повратне и неповратне промене материјала Сагоревање материјала. Запаљиви материјали. 64. 53. Србија постаје независна Други светски рат Која правила важе за сва кретања? Шта и како утиче на пређено растојање тела? Када предмети падају брже? Клизање и котрљање тела наниже Када је клатно најбрже? Од чега зависи величина сенке? О звуку и ваздушним стубовима Својства материјала Које материје можемо лакше наелектрисати? Који материјали боље проводе струју? Како појачати и ослабити дејство магнета? Светлосна пропустљивост материјала? Који материјали боље проводе топлоту? Растворљивост материјала у води Вода. ИСТРАЖУЈЕМО ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ 63. 61. 24 Путовање.48. обрада обрада обрада обрада обрада обрада систематизација вежба вежба вежба вежба вежба вежба систематизација вежба вежба вежба вежба вежба вежба вежба вежба систематизација комбиновани . 62. Први српски устанак. 60. 68.

25 . фигура животиње (орла. ученицима можете да понудите и следећу занимљивост: у давној прошлости. а потом заједно анализирајте заставу и новац тих држава. вука и слично) или бога за које се веровало да су заштитници. уобличе постојећа знања о обележјима државе у којој живе – њихове домовине. 2. уколико знају. Србија је наша држава У оквиру ове наставне јединице. државни симболи. Најпре. државна територија. у којима се они експонирају. У вези са заставом (као једним од симбола). Истина. али слично је и са државама! Такође. или још боље. државна граница. Зато је неопходно да успоставите везу између појмова и искуства ученика. пустите снимак свечаности на којој се проглашавају најуспешнији спортисти. некада је на дугом копљу стајао мали кип. Догађаји пред крај свечаности показују из које државе долазе победници. станове и куће имају ваши суседи. Примера ради. или прецизније. заставе су биле другачије од данашњих. зидова нема. а око вас. мотивишите их да донесу на час. Подсетите их. од велике помоћи биће вам политичка карта света (територија сваке државе представљена је одговарајућом бојом). могуће је повући паралелу између појмова државна територија и државна граница са једне и простора стана или куће са друге стране: простор стана или куће у којој живите ограничен је спољним зидовима. Уместо тканине у бојама и са грбом. у развијању поменутих појмова.ТОКОВИ ЧАСОВА Наставна тема: МОЈА ДОМОВИНА – ДЕО СВЕТА 1. Утврдите појмове на примерима држава које би волели да посете: територију и границе уочите на политичкој карти света (или Европе). добро би било да упоредите значење речи домовина и дом. Када су у питању државни симболи. као што су међународна спортска такмичења. Држава – шта је то? Појмови које треба да обрадите са вашим ученицима у оквиру ове наставне јединице за њих су још увек веома апстрактни: држава. требало би да упознају. „проговоре” на језику истих и слично. подстакните их да. добро би било да их подсетитие на ситуације.

овом приликом. у југоисточном делу Европе. Разговарајте о томе шта би из те перспективе могло да се види. Како би уочили положај Србије на једном од континената. веома је важно да их подсетите на раније стечена знања о географској карти и странама света. Да би им било лакше да запамте боје и њихов редослед на застави Републике Србије. пређите на (неупоредиво мање узбудљив од овог путовања. добро је да.Анализирајте са ученицима заставу наше земље. Упоредите са стиховима четврте строфе химне Боже правде. У уџбенику је дата информација да се Република Србија налази на југу Европе (довољно за овај узраст). Територија Републике Србије северно од Саве и Дунава припада Средњој Европи. највећи део територије Републике Србије простире се јужно од река Саве и Дунава. Да бисте одредили положај Србије у односу на остале државе у свету. да замисле за тренутак да се налазе у васионском броду који кружи око планете Земље. Подстакните креативност својих ученика: нека понуде своје предлоге потенцијалних симбола своје домовине – када странац види тај симбол да одмах помисли на Србију (4. Пре свега. 3. али далеко једноставнији начин проучавања Земљине површине) глобус (модел Земље) или географску карту света. примера ради. 26 . Примера ради: бело – бели голуб симбол мира! Покрените разговор о значењу четири „С ” на грбу Републике Србије. на Балканском полуострву. Садржаје о територији и границама Републике Србије најпре повежите са сазнањима о државној територији и границама из претходне наставне јединице. И коначно. питање у оквиру ове наставне јединице у уџбенику). најпре упутите пажњу ученика на океане и свих седам великих копнених површина на Земљи – континената. Србија на карти Европе и Балканског полуострва Један од кључних задатака у оквиру ове наставне јединице је развијање картографске писмености ученика. Ученицима који желе/могу више можете да понудите и ову информацију. одређујте положај Републике Србије у односу на суседне државе. подстакните их да свакој боји доделе неко значење – повежу је са неком од карактеристика своје домовине. Потом. Прецизније. Подразумева се употреба географске карте. позовите ваше ученике.

односно. да оспособљавате ученике да у својој свести стварају слику области која је представљена географском картом. дате информације у вези са постанком Панонске низије. тако. потребно је да константно правите поређење између појединих географских објеката (у овом случају облика у рељефу) и начина на који су они представљени на карти. веома је важно да вештину читања карте код ученика заснивате на (горе наведеним) знањима која се стичу у локалној средини. У уџбенику су. а све у складу са подручјем у коме боравите). све ово не можете да постигнете без употребе географске карте Србије (поред географских карата коју сваки ученик добија у прилогу овог уџбеника. у овом контексту. тако и у наставним јединицама о рељефу Србије. деци на овом узрасту географска карта је још увек апстрактна.4. котлине и других облика рељефа. неопходна је примена одговарајуће зидне географске карте). искористите бар фотографије које сте израдили са својим ученицима у току боравка у природи. Неки од задатака. брзим 27 . Веома је важно да све облике рељефа које том приликом уочавате са својим ученицима сместите у шири контекст: којој области Србије припада. уочавањем. у односу на стране света се налази и слично. Уколико се определите да наставне јединице обрадите у учионици. Рељеф Србије (Рељеф/ Низије Србије/ Брдско-планински предели Србије) Веома је важно да повежете садржаје наставних јединица о рељефу Србије са знањима о облицима рељефа која су ваши ученици стекли у претходним разредима. Зато је ваш задатак. Следећи ниво сазнања на који треба обратити пажњу у оквиру ових наставних јединица тиче се начина постанка појединих облика у рељефу. требало би да буду у вези са: (континуираним) повлачењем паралеле између облика рељефа уочених у локалном окружењу и боја на географској карти којима су они представљени. острвских планина (Фрушке горе и Вршачких планина) итд. Поједине сегменте ових наставних јединица могуће је извести у току боравка у природи (уочавање одлика равнице. у циљу илустрације поменутих садржаја. Другим речима. планине. Наиме. Као у предходној. између осталог. један од кључних задатака је и развијање картографске писмености ученика. Такође. добро би било да. у којем делу Србије. У том смислу.

Разговарајте са ученицима да ли постоји сличан пример у крају у ком живите. а затим исправио је Делиблатска пешчара. где се налази Делиблатска пешчара). развију свест о потреби њиховог очувања и интересовање за проучавање природе. Да би сналажење на карти било занимљиво. у ком делу Србије. прича која је заживела у народу о постанку Ђавоље вароши. Међутим. Почео је да се појављује песак и врло брзо овај простор претворио се у пустињу.налажењем појединих географских објеката на карти (на пример. сватови су потегли оружје. Јастребац). обележи на карти пут од Београда до Новог Пазара. Када су схватили шта су урадили. Јавор). ученицима можете да дајете и занимљиве задатке као што су: на географској карти Србије потражите и обележите називе планина који су изведени из имена биљака (Златибор. некаква „виша” сила их је све окаменила. Једна од њих је. Она је. сналажењем у простору на основу посматрања географске карте (на пример. На које облике у рељефу ћеш наићи) итд. у односу на стране света. танак слој плодне земље одувала је кошава. Ова прича није „сама себи” циљ. 28 . свакако. се налази планина Тара. коју је човек непромишљено искрчио. народ прича да су се некада на том месту среле две породице које су са сватовима кренуле да просе исту девојку. Један од примера штете коју је човек у природи најпре учинио. Анализирајте са ученицима и мисао нашег књижевника Душка Радовића: „Дрво. Копаоник. тако. људи су започели пошумљавање. Поморавље и слично). Можете да им испричате да се давно у прошлости на том простору налазила шума. ова и сличне приче имају за циљ да „разбију” монотонију чињеница које нудимо ученицима у току часа. одређивањем положаја географских објеката у односу на стране света (на пример. Зато је добро да им понудите занимљивости о појединим облицима у рељефу. Садржаји о рељефу Србије погодан су терен за указивање на негативне последице људског фактора у животној средини. Када су то схватили. где се налази Панонска низија. имена људи (Дели Јован) или имена животиња (Бесна кобила. тако су људи успели да исправе раније учињену штету. или. измишљена и ви о томе можете и да попричате са ученицима. Деца воле занимљиве приче. Како није више било дрвећа да га „држи”. трава. али и управо да привуку пажњу на неке од природних феномена као што је овај. Нишка котлина. Да би спречила сукоб. у односу на Бачку пешчару. Наиме. Данас је то подручје покривено шумском и травном вегетацијом.

Ако их уништимо – нећемо их имати. одредити и да ли је посматрана река притока или главна река и куда она то „шаље” воду). Упутите их да се дебљина линија којима су представљене реке на карти повећава од извора ка ушћу. ушће. Такође. зна да одреди ушће реке. а онда замислити да се налазимо лицем окренути према ушћу. То ће им помоћи да уз употребу географске карте одређују леву и десну обалу реке (означити неки од токова. Код утврђивања градива.цвет. облику). У циљу 29 . које се у овом контексту односе на значај боравка у природи. одредити извор и ушће. пожељна је и употреба немих карата. Разговарајте са ученицима о утицају боравка на планини на здравље. поменуте активности значајне су и због одређивања „припадности” река сливовима (ако ученик. Воде – природно богатство Србије (Реке/језера/бање) Подсетите ученике на раније стечена знања о облицима појављивања воде у природи и њиховим међусобним разликама. То је права казна за оно што смо учинили”. Упознајте ученике са већим воденим токовима у Србији. 5. и без претходно стечених знања из уџбеника или неког другог извора. Осим у циљу развијања кртографске писмености. Обавезно подстичите ученике да их именују и потраже на географској карти. Важно је и да оспособљавате ученике да уочавају извор и ушће на карти посматраних река. често се каже да добар пример има боље ефекте од опширног убеђивања. птица – не могу да се бране од нас. Због раније поменуте апстрактности географске карте за децу овог узраста. Стога је ово још један разлог да поменуте наставне јединице изводите у природи. док је задатак ученика да их именују. као и знања о појмовима: извор. правац леве и десне руке показаће леву односно десну обалу реке). лако ће. обале реке. поменуте активности пожељно је изводити и ради трајности знања о значајним речним токовима у Србији. уз помоћ географске карте. упоређујте речне токове у природи и начин њиховог представљања на карти (по боји. Згодан је тренутак и за развој ставова о правилима понашања којих треба да се придржавамо у природи. пожељно је коришћење адекватних илустрација. на којима су само уцртани речни токови. Такође. У том смислу. ове наставне јединице погодне су и за подстицање ученика да развијају здравствено адекватне ставове и навике.

добро би било да мотивишете ученике да изведу код куће оглед који је предложен у уџбенику: зашто реке теку у одређеном смеру? Ако имате услове. Подстичите ученике да уз помоћ водених токова проналазе остале географске објекте (олакшавају читање и оријентацију на карти). такође. река. неопходна је и употреба и географске карте (по сличном принципу обраде наставне јединице: река): уочити сличност између боје воде и облика језера у природи и начина њиховог представљања на карти. Свака од тих река припада различитим сливовима: Црноморском и Егејском. Приликом обраде садржаја о језерима и бањама. – На Копаонику се налази Семетешко језеро. изведите га заједно у учионици. Уколико процените да их интересује. Подразумева се коришћење адекватних илустрација или видео снимака уколико сте у могућности. Када су у питању воде Србије. Веома је дубоко. Ево два примера: – На територији Косова налази се река која „шаље” воду у два мора: Црно и Егејско. добро би било да им понудите неке од занимљивих информација (о њиховом значају било је речи у делу приручника о рељефу Србије). веома је важно да их дочарате ученицима као природно богатство. подвући паралелу између бање као места на ком извиру топле и /или минералне воде и одговарајућег картографског знака. Када су у питању језера. именовати поменуте објекте на немој карти и слично. Да бисте деци приближили наведене садржаје. уз све поменуто. ветра). За овај узраст. уз подсећање на појам упознајте ученике са језерима у Србији. можете да им укажете на чињеницу да су природна језера у нашој земљи настала радом различитих природних услова (ледника. довољно је да разликују природна од вештачких језера. али да ће о начину њиховог постанка више учити у наредним разредима. плутају по површини воде.разумевања појма морски слив. а карактеристично је и по острвцима обраслим биљкама која. потражити наведене хидрографске објекте на географској карти Србије. пожељно уз уочавање разлика у односу на начин постанка (природна и вештачка). ношена ветром. Подсетите ученике на неодговорно понашање 30 . Разговарајте са ученицима о тврдњи из наслова ове наставне јединице у уџбенику (Воде – природно богатство Србије). У питању је речица Неродимка која се „рачва у два крака” и тако отиче у две различите реке.

списак места (акценат је на облицима рељефа и хидрографским објектима). примера ради. У том смислу добро би било да повежете садржаје ових и наставних јединица о природним богатствима. а потом и да их пронађу на географској карти. Једна од могућности је и да поделите ученике у групе. карту са уцртаном маршутом и местима за посету и неколико кључних/занимљивих информација о истима. да би се избегла штета. група која оствари највише – победила је. обраде климу брдско-планинске области. по жељи) чији називи започињу на задато слово. Извештавање о резултатима рада по групама се подразумева.људи и њихове последице (наравно. Није сувишно да их. типични ветрови. када год је то могуће. кад су воде и живи свет водених екосистема у питању). бању. а потом да им дате задатак да замисле да су запослени у туристичкој агенцији и да имају задатак да осмисле план излета за групу туриста који би желели да посете северну/источну/западну/јужну Србију. Свака активност носи поен. а ученицима дајте задатак да аналогно. реку. Садржај ове наставне јединице можете да обрадите по егземпларном моделу наставе. Мотивишите их да креирају поруке: о чему све треба водити рачуна у току боравка на језеру/реци. 6. Узорно обрадите одлике климе у панонској области. План би требало да садржи. Задатак је да именују планину. можете да организујете са ученицима такмичење у занимљивој географији: поделите ученике у групе од 4 до 6 ученика. подсетите да је квалитетне воде за пиће у природи мало. падавине. језеро (број категорија можете да повећавате и смањујете. као и на значај и начине штедње воде. котлину. Подстакните ученике да размишљају на тему шта они сами могу да учине да смање загађеност воде наших река и језера (навике ученика у домаћинству и на излетиштима). Тезе за самосталан рад ученика могле би да буду: опште одлике годишњих доба. уз помоћ уџбеника (или материјала који ћете самостално припремити). 31 . Када завршите са обрадом наставних јединица о рељефу и водама Србије. Клима у Србији Подсетите ученике на раније стечена знања о временским приликама и њиховом праћењу.

са акцентом на оним облицима заштите у којима и сами ученици могу да учествују.У оквиру ове наставне јединице. Пре неколико дана. Размисли шта по овом питању могу да учине власници фабрика. фотографија (или самих) 32 . а њега узрокују људи. Зато ми је лако да се споразумевам са мамином родбином која живи у Сегедину. верској и језичкој структури становништва у нашој земљи. Неке од тема за разговор могле би да буду: на промену климе утиче загађење ваздуха. Наш предлог је да то учините на следећи начин: кључне информације у вези са датом структуром становништва „уткајте” у занимљиве приче о вршњацима ваших ученика. ствара се основа за развој толеранције и свести о припадности мултиетничком. језичких. требало би да проширите знања ученика о загађености ваздуха. Са истим циљем. међутим. развијају се позитивни афективни ставови према становницима који су различити (по било ком основу) од нас самих. Били смо обучени у мађарску народну ношњу и било је прелепо. Пример приче (пожељна је и презентација адекватних илустрација) Ержика из Новог Сада: У школи у Новом Саду пратим наставу на мађарском језику. а потом и анализирањем приче постићи ћете вишеструки ефекат: ученици ће проширити сазнања на ову тему. верских структура. Читањем. било би добро и да покренете са ученицима изложбу традиционалних инструмената. Становништво Србије Свако има своју домовину. а шта одрасли који се сваки дан возе колима на посао? Како ти можеш да утичеш на решавање овог проблема? 7. и спрече настајање нових проблема. Моје омиљено јело је секељ гулаш. После тога имали смо на трпези мађарска национална јела. Члан сам и културно-уметничког друштва у Новом Саду и научила сам до сада скоро све мађарске народне игре. Људи. различитих националних. као и знања о начинима заштите. а свет нам је заједнички Важан задатак у оквиру наставне јединице о становништву Србије је да проширите у претходном разреду стечена знања ученика о националној. мултикултуралном и мултиконфесионалном свету. могу и да исправе или макар ублаже нанету штету. играли смо чардаш. у Мађарској. уз пратњу виолине и цимбала. узроцима и последицама на (у овом контексту) глобалне климатске промене. на школској прослави.

посматрајте са ученицима слику Алжбете Чижикове Банатске свадбе. У уџбенику су дати и предлози правила које би требало поштовати у разговору са другима. вероисповести и начину живота. мултикултуралном и мултиконфесионалном свету. Инсистирајте да се у току расправе придржавају у уџбенику наведених правила. И у склопу наставне јединице Свако има своју домовину. Поделите ученике у две групе: једни треба да изнесу ставове „за” тучу као начин решавања проблема (разлога туче између дечака са слике). Шта то значи? Становници Србије се. ученике у ситуацију да их примене. Разговарајте са ученицима: које националне припадности су сватови на овој слици? По чему се разликују међусобно? А по чему су слични? Без обзира на разлике они су на слици представљени како стоје једни поред других. а потом и да дају сопствене предлоге шта треба предузети да особа са слике оствари своје право. Које особине треба да имају и како треба да се понашају једни према другима становници Србије да би.народних ношњи. У том смислу. а свет нам је заједнички. били добри суседи и пријатељи? Напишите поруку онима који се подсмевају и критикују различите од себе. Ви донесите одлуку која група је имала јаче доказе у 33 . 8. Ставите. Разговарајте о њима. други треба да изнесу ставове „против” туче као начина решавања проблема. Добро би било да. потом. Потражите помоћ родитеља и локалних културноуметничких друштава. а тичу се: развоја толеранције и свести о припадности мултиетничком. Наша права и наше обавезе Свако од понуђених права и обавеза можете да илуструјете одговарајућим примерима. уз неговање националног идентитета. рецепата традиционалних специјалитета становника вашег краја. између осталог. нацртате ситуацију у којој је неко од права наведених у уџбенику ускраћено. Подстакните ученике да је посматрају и затим поразговарајте о могућим разлозима туче ових дечака. Презентујте им слику неколико дечака који се туку. неки од кључних циљева су исти као и у наставној јединици о становништву Србије. уколико сте вешти у цртању. Ученици ће имати двоструки задатак: да открију шта „није у реду” на слици. а потом и мотивишите ученике да постојећу листу допуне. разликују по обичајима. без обзира на разлике које међу њима постоје.

расправи. И у овој наставној јединици. пожељно је да свако (или бар нека од) понуђених права (или неких других. смог у ваздуху. Уочавање сличности и разлика међу врстама.. како стоји поред неког „суперсоничног” аутомобила. у неком радном оделу. СУСРЕТ СА ПРИРОДОМ 11. Могућа илустрација: фабрички димњаци. У потпису може да стоји следећи текст: Кад порастем желео бих да направим аутомобил који ће уместо бензина да користи енергију сунца! Да бих у томе успео треба да завршим основну и средњу школу. Разговарајте са ученицима. Питајте ученике које право треба обезбедити овом дечаку да би остварио своје жеље. Разноврсност и груписање живих бића Систематизација већ стечених знања ученика о биљкама и животињама. Било би добро да реализујете акцију помоћи деци у школи која живе у сиромашним породицама (предложено је у оквиру ове наставне јединице у уџбенику). и ту негде дечак. које право је ускраћено овом дечаку. једно од права је и право на здраву животну средину. документу који су усвојиле Уједињене нације. У том контексту. 9 – 10. живе у сиромаштву итд. 34 . сви заједно треба да понуде предлоге – како. Ми смо деца једног света У уџбенику су презентована нека од права детета. Такође. према Конвенцији о правима детета. а онда и машински факултет. примера ради. И овде се можете послужити својим цртачким способностима: можете. Она важе за сву децу света. предлажемо и да информишете ученике да купујући УНИЦЕФ честитке и поклоне помажу деци у Србији и свету која су жртве насиља. да нацртате дечака изнад којег се налази облачић – слика њега кад одрасте. Уколико ученици дођу до закључка да је проблем између дечака ипак требало решити на другачији начин.. Повуците паралелу између њих и права која су дата у наставној јединици Наша права и наше обавезе. које ви сами издвојите) поткрепите одговарајућим примерима.

На илустрацијама се налазе кратке основне карактеристике појединих царстава. Где ћете реализовати предвиђене садржаје зависи од места у којем се школа налази и окружења. Научници претпостављају да их има далеко више. Ученици треба да. У уводном делу часа ученици треба групишу биљке и животиње приказане на илустрацијама. животиња и гљива). царство животиња. царство гљива и два царста микроорганизама (протиста и монера).000.адаптацијама и другим карактеристикама. Систематизација знања о биљкама– препознавање најчешћох врста и значаја биљака за човека и остали живи свет. Да би их лакше проучавали научници су жива бића. Разноврсност биљног света у Србији. познато нешто више од 2. 12. Једна могућност је да ученици у школском дворишту. Садржаји су погодни за корелацију са српским језиком – стихови песника Јове Јовановића Змаја.000 различитих врста биљака и животиња. груписали у царста и то: царство биљака. према карактеристикама који су предложени у уџбенику. Објасните им да су микроорганизми жива бића која су неколико стотина (и хиљада) пута мања од милиметра и која могу да се виде само под великим увећањем. препознају неке 35 . Ова два царства микроорганизама ученици ће боље упознати у петом разреду и то им треба рећи.000. а на основу претходног знања. Разумевање да постоје различити критеријуми по којима се жива бића могу груписати. објасне сличности и разлике између три царства (биљака. За овај задатак довољно је 15 – 20 минута. Задатак: обновити знање о биљкама.000. Активност можете проширити на још неке друге одлике биљака и животиња као што су: размножавање (полажу јаја или рађају младе). на основу претходног знања и текста у уџбенику. чак око 10. спољашњи изглед или животној заједници којој припадају итд. Предложите ученицима да смисле неки критеријум по којем би могли да разврставају биљке и животиње. до сада. После завршене активности обавестите ученике да је.

У сваком случају ученицима треба дати десетак минута да запишу и биљке које познају.) Материјал за хербаријум и слике припрема се од почетка школске године. најпогодније време за ову активност је на излету или током боравка на тзв. Тек тако припремљени ученици могу да почну активност. ). Резултати провере показују колико ученици знају о значају биљака. Стихови „Где год нађеш. 36 . Од осушених биљака на часовима ликовне културе ученици праве хербаријум (лепе осушене биљке на бео или папир у боји). нож лопатица). Појединачна стабла храстова су записи.најчешће врсте дрвенастих. Пре почетка активности ученици треба да знају следеће: – како да се обуку и обују (капа.. пластичне кесе. Било који начин да користите. ученици треба да знају да су у Србији храстове шуме развијене на мањим надморским висинама. жбунастих и зељастих биљака.. друга листове дрвенастих.. Ипак. Активности ученика – радимо заједно (хербаријум.. Једна група сакупља зељасте биљке. слике. У завршном делу часа ученици треба да ураде петоминутну проверу страни 45. Такође. Сликама и венцима ученици могу да украсе учионицу или своју собу. Када се определе. Најпогоднији је групни облик рада. сваки ученик треба одговарајуће да се обуче и обује и заједнички препреме материјал (према упутствима из уџбеника).” су погодни за мотивацију ученика да више брину о биљкама. слике. рекреативној настави. треба да их обавестите да се на Фрушкој Гори налази се највећа састојина липа у Европи и да су шуме планине Таре најочуваније у Европи. места везана су неке догађаје или веровања становника краја. на истом таквом папиру. Сакупљене биљке суше према упутству у уџбенику. Групе формирајте према интересовању ученика. 13. чврста обућа. а које нису приказане на илустрацијама.. вода новински папир. Активност је погодна за корелацију са ликовном културом. – шта све треба да понесу (штап. а од осушених цветова. панталоне. Друга могућност је да ученици на илустрацијама у уџбенику покажу биљке које познају. а трећа цветове што различитијих боја.

а чије су оне плен? и сл. 15. Активност се реализује током боравка на излету или тзв. У другом делу часа групе ученика треба укратко да опишу или на паноу прикажу животиње које су одабрали (задатак дат на претходном часу). Међусобна повезаност и узајамна зависност животиња је важан циљ ове наставне јединице. Упутите ученике да у уџбенику прочитају и припреме материјал потребан за активност у природи. месоједе (црном бојом) а сваштоједе (црвеном бојом). 14. рекреативној настави. чиме се храни. На пример: – Шта би било са птицама грабљивицама када би уништили све мишеве у животној заједници? – Постоји ли веза између кишних глиста и лисица? – Мале птице се хране инсектима или семенкама.Задатак за следеће часове: свака група ученика треба да одабере неку животињу и сазна штво више о њој (где живи. Резултати ће показати колико ученици познају животињски свет. Разноврсност животињског света Систематизацију и проверу стечених знања у претходним разредима као и проширивање знања о животињама. Припрема за следећи час. За ову активност довољно је десетак минута. Ученици треба да их препознају и испод сваке слике напишу назив животиње. У уџбенику се налазе слике различитих животиња које живе у Србији. Број група 37 . Ученици већ знају како треба да се припреме за истраживања у природи а знају и којој групи припадају. Активност – Упознавање кишних глиста и мрава Место и значај кишних глиста и мрава у животној заједници. Све зависи од места у којем се школа налази и окружења. Све је у природи повезано и зато усмерите ученике да животиње приказане у уџбенику разврстају и означе биљоједе (зеленом бојом). како се препознаје. Питања која се односе на повезаност животиња исхраном ће показати колико их ученици разумеју. како се брани и размножава).

Људи је неконтролисано сакупљају. Корен линцуре ублажава проширене вене. Важно је да се кишне глисте врате у земљу одакле су и узете.зависи од броја ученика у оделењу. Препознавање угрожених врста и брига о њима. 16. барем у облику какав је данас.врсте које заузимају мали ареал (ареал – простор на којем је распрострањене нека врста). Ученици треба да дефинишу загађиваче са илустрација и покушају да објасне како они угрожавају живи свет. Проверите да ли ученици знају зашто се биљке не смеју уништавати. Ученици који су се определили за кишне глисте треба да прочитају текст уџбенику и поступају по упутствима. Ученици треба да разумеју у чему је значај кишне глисте у природи. Горо цвет је лековита и ретка биљка. Њени локалитети су на планини Тари на тепих ливади и поред реке Дрине. а уље зацељује опекотине. Ретке и угрожене биљке Развијање способности уочавања фактора који угрожавају биљни свет. Представља реликт и ендем. ставе их у теглу и затим пажљиво поставе на бели папир. Ученици који су се определили за упознавање мрава такође треба да прочитају текст у уџбенику и раде по упутствима. у околини Вишеграда. Пре свега треба да на влажном земљишту нађу кишне глисте. Банатски божур је ендемска биљка и у Србији се може наћи само на Делиблатској пешчари. На илустрацијама су приказани загађивачи животне средине који за последици имају нестајање појединих врста биљака. Панчићева оморика је остатак некадашње флоре. Важно је и да препознају загађиваче у свом окружењу. Чланови групе се опредељују да ли ће да упознају кишне глисте или мраве. Нагласите да без њих не би постојао живот на Земљи. у јужном Банату. На питање: Шта би било са животињама када би 38 . Да вас подсетимо: Ендеми . Важно је да мраве у мравињаку не узнемиравају. Резултате својих истраживања ученици могу да прикажу и ликовно и изложе на паноу у разреду. Реликти – веома старе врсте органичене на мали ареал. Даљи ток активности дат је у уџбенику. Чај од кантариона ублажава болове у органима за варење хране и делује умирујуће на читав организам.

Нагласите и да неконтрилисано сакупљање лековитог биља угрожава њихов опстанак. У чему је значај животиња у природи? Сви знају да се животиње хране биљкама. На крају часа упутити ученике да се распитају и сазнају за још неку угрожену биљну врсту и смисле поруке загађивачима природе. У главном делу часа са ученицима разговарајте о угроженим животињана са илустрација. Опрашивање.. не само то. 39 . Ако разговор правилно водите ученици ће разумети зашто не треба да кидају и ломе биљке и убијају животиње. Деци су животиње привлачније од биљака и зато су осетљивија на њихово нестајање. Не повезују чланове неке животне заједнице само односи исхране. Упознајте ученике са угроженим врстама биљака.. Зато су питања типа: Пчела без цвета не може. расејавање. Неке јако угрожене биљке приказане су на сликама. Током разговора о угроженим биљкама истакните улогу сваког детета у заштити и то не само ових биљака већ природе у целини.нестале све биљке? Добићете различите и занимљиве одговоре. али шта би цвет без пчеле? Постоји ли веза између чичка и вука? и слична погодна за шире разумевање односа живих бића у некој животној заједници. У завршном делу часа ученици треба да одговоре на два питања у уџбенику. Угрожене и ретке врсте животиња Угрожавање и животињског света добија забрињавајући какактер. Али. сакривање и друге су само неке од тих веза. 17. одбрана. Уништавање биљака као и изловљавање животиња има за последици нестајање многих животињских врста. још једном ће нагласити повезаност и међусобну условљености биљака и животиња и то не само у односима исхране. У уводном делу часа ученици треба да на илустрацијама дефинишу узрочнике угрожавања животињског света и повежу их са нестајањем биљних врста. Питања типа: Где живе? Шта угрожава њихов опстанак? и слична навешће ученике да размишљају о овом проблему. Питање: Шта би било са биљкама када би нестале све животиње? и слична. а њима се хране месоједи . Сигурни смо да ће ученици имати различита мишљења али се на крају ипак морају сложити да би нестанак биљака (не само култивисаних већ и корова) довео до нестајања биљоједих животиња. Ученици треба да знају да се оне не смеју кидати.

Резерват природе . паркови. дрвореди. сложености грађе и биогеорафских обележја са разноврсним облицима изворне флоре и фауне. – Црвене књиге и црвене листе су документи о врстама које ће нестати уколико се не приступи њиховој заштити и не успостави правилан систем управљања животном средином. вредновања и заштите предеоних целина и природних реткости. биодиверзитета и геодиверзитета.изворни или незнатно измењен део природе. физички јако изражена и препознатљива … појединачна стабла. стабло платана код 40 . Парк природе – предео добро очуваних природних својстава вода. преовлађујућих природних екосистема и без већих деградационих промена. Специјални резерват природе – предео у коме је посебно изражена једна или више природних вредности као што су Стари Бегеј – Царска бара и пашњачко подручје код Чоке Споменик природе – природан објект или појава. ботаничка башта као што су: Ресавска пећина. Стара планина. Прва црвена књига у свету појавила се у Швајцарској пре око 50 година.18.. Предео изузетних одлика – предео изузетних одлика или мање подручје живописних пејзашних обележја. ваздуха и земљишта. Заштита живог света у Србији Да вас подсетимо: – Заштита природе представља систем издвајања. репрезентативним физичко-географским објектима и појавама и културно историјским вредностима и представља изузетну природну целину од националног значаја. ненарушених примарних вредности као што је кањон реке Маруше на Косову. особитог састава и одлика биљних и животињских врста и животних заједница као што је Оштрозуб. – Категорије заштићених природних добара: Национални парк – веће подручје са природним екосистемимависоке вредности у погледу очуваности. предеоног лика и у целини представља значајни део очуване природе и здраве животне средине као што су: Ресава.

Природне реткости – биљне и животињске врсте (и њихове заједнице) којима је угрожен опстанак као што су: Панчићева оморика. На географској карти Србије ученици треба да нађу свих пет националних паркова и означе их. У уводном делу часа проверите које угрожене биљке и животиње ученици познају. црни даждевњак. белоглави суп. У завршном делу часа ученицима дати задатке да се распитају и сазнају: – постоји ли у близини места у којем се налази школа неки заштићен предео или објекат.Нагласити да највиши степен заштите имају национални паркови. На илустрацијама у уџбенику приказана су и нека подручја или појаве мањег степена заштите. 19.Милошевог конака у Топчидеру (Београд).Биљке и животиње које се налазе у црвеној књизи или црвеној листи су заштићене и не смеју се уништавати. са живим светом и споменицима културе. Научити правила понашања у заштићеним подручјима. Текст о дабру. Човек гаји биљке и животиње Упознавање ученике са пореклом култивисаних биљака и гајених животиња. Не морате час овако завршити. видра … (Подаци узети из енциклопедије Животна средина и одрживи развој. храст Коче Капетанау атару Кочиног села код Јагодине.Садржаје о гајеним биљкама и животињама можете повезати са садржајима под називом Живот и рад човека зависи од 41 . стављена под највиши степен заштите. – на географској карти означе своје место и потраже заштићено природно добро убележено у уџбенику. Држава Србија штити и мања и већа подручја. косовски божур. Нагласите да црвене књиге и црвене листе садрже попис угрожених и заштићених врста.) Упознати ученике како држава Србија штити живи свет на својој територији. јеж. Час можете почети причом о дабру и затим наставити причу о заштити живог света у Србији. у завршном делу часа. Карађорђев дуд. треба да покаже ученицима да се живи свет може спасити само ако људи схвате да свако живо биће има своје место у природи. Објаснити зашто су заштићена. Ако се ова наставна јединица реализује на планини Тари ученици ће у самом националном парку упознати неке карактеристике по којима је ова планина. бор кривуљ.Прави их свака држава и има их и Србија. групе аутора.

На основу слика ученици треба да уоче сличности и разлике међу њима. Причу можете и да проширите. Ако остане времена ученици треба да среде побркана слова.У данашње време развиле су се и друге методе добијања нових сорти и раса. И не само то. Ако се одлучите да повежете ове три наставне јединице у једну целину упознајте ученике са природним и друштвеним условима који условљавају рад људи. Жене и деца су сакупљали плодове и семенке и доносили у пећину. Код ученика развити способност уочавања 42 . Неке од њих су користили у исхрани. клонирање и др. Мењали су их тако што су за размножавање остављали само оне које су имале особине које су човеку одговарале. Неке семене су остале испред пећине и проклијале. На илустрацијама су приказане неке домаће животиње и култивисане биљке и њихови дивљи преци. Људи су схватили да не морају свакодневно да одлазе далеко и сакупљају их већ могу да их имају у близини пећине. 20. као што су хибридизације. У завршном делу часа повежите претходне садржаје са делатностима људи у Србији. Ученике треба да упознате да појам гајене животиње подразумева домаће животиње (људи их гаје ради користи) и кућне љубимце ( људи их гаје ради задовољства). Током кишовитих и снежних дана су гладовали. У уводном делу часа испричајте им причу о томе како су наши давни преци живели у пећинама и користили плодове и семенке биљака које су налазили у природи и животиње које су могли да улове. а друге оставили да се размножавају. сеобе животиња. Биљке које људи гаје су култивисане за разлику од самониклих које живе у слободној природи. Неком приликом су наишли на младе вучиће чију су мајку убили и донели у пећину. зимског и летњег преживљавања. Тако су временом почели да гаје и биљке и животиње. Природне појаве и прилагођавање Шта се све у природи мења (и зашто).природних и друштвеник услова и Делатности људи у Србији који се налазе у уџбенику 4б на странама 10 и 28. одабирање и укрштавање су старе методе добијања нових сорти и раса. Дакле. показати на бројним примерима отварању и затварању цветова.

На примерима показати бројне прилагођености биљака и животиња условима живота (масно перје. као и облика кљуна и ногу показује разумевање адаптације животиња.и повезивања услова живота (и њихових промена) и прилагођености живих бића. 43 .). лињање. дуга длака. цветање и плодоношење. Самостална провера – живи свет Србије Сваки ученик проверава колико познаје живи свет Србије.. Ако се ваша школа налази у месту где још увек има ласта или рода организујте праћење одласка и доласка ових птица. Друга верзија: У сваком школском дворишту налази неколико различитих врста дрвенастих биљака.. посебно задатак под бројем 7 у којем треба да осмисле и нацртају животињу и објасне прилагођеност условима живота које пружа станиште на којем живи. На овај начин ученици проверавају своје знање из ове области а у исто време исправљајући грешке уче. Док прате промене ученици ће разумети да свака врста мења зависно од животних услова и има свој ритам промена. Тачност својих одговора сваки ученик може да провери ако учитељ чита питање и тражи од појединих ученика да кажу свој одговор. 21. У уџбенику је дато 12 питања и свако питање даје по један бод. Једна верзија: У уводном делу часа упутите ученике да понуђеним речима допуне реченице које су у вези са прилагођавањем живих бића. Задаци у уџбенику ће вам то потврдити.Повезивање облика кљуна и хране. На било који да начин реализујете предвиђене садржаје важно је да проверите колико су ученици разумели прилагођеност живих бића условима живота. дуге ноге и дуг кљун. Од јесени до зиме могу се пратити промене на њима (опадање листова) а од раног пролећа листање. Остали се слажу или не слажу. митарење.Они ученици који су погрешили могу да исправе свој одговор. После тог времена ученици оцењују свој рад. За решавање задатака довољно је 20 минута.

зашто се за човека каже да је друштвено и свесно биће? Садржаји ове наставне јединице могу се повезати са наставном јединицом Рад је свесна активност човека који се налази у уџбенику 4б на страни 6. Сигурни смо да ће овај час бити весео и да ће ученици са задовољством написати писмо. како се облачити и одржавати хигијену своје собе реализовати ученици ће одговорити на питања постављена у уџбенику. Упознајте их са бактеријама као најчешћим узрочницима болести.22. Ученици треба да знају шта подразумева брига о свом здрављу. Човек је свесно и друштвено биће По чему се човек разликује од осталих живих бића.Она ће бити различита. а не последица како се пре њега мислило. брзо се размножавају и изазивају различите болести. разликују се два пола – мушки и женски. Ови садржаји су погодни да се 44 . У другом делу часа треба да напишу писмо непознатом вршњаку у којем ће описати себе. 24. Како да живиш здраво? Шта је здравље. Нагласите да се те разлике повећавају током времена када се примарне секундарне полне разлике повећавају. Бактерије су сићушни организми (микроорганизми). Иако сви људи имају сличну грађу. 23. Да је човек друштвено биће ученици могу да закључе одговарајући на питања са ким у заједници живе. Како и зашто одржавати личну хигијену.Разговор о њиховим одговорима ће показати које хигијенске навике имају. У том циљу испричајте им причу о француском научнику Лују Пастеру захваљујући коме су људи сазнали да су патогене бактерије узрочници болести. Како виде себе сазнаће када допуне започете реченице. често духовита али ће се свакако на крају имати заједнички одговор на постављено питање. Када водом. Упознај себе и друге – ко сам ја? Ученици ће најбоље упознати своје особине ако се потруде да напишу писмо непознатом вршњаку. када је човек здрав и како сачувати здравље су представљају знања неопходна свакој особи. ваздухом. ко су њихови пријатељи и пријатељи њихових родитеља итд. храном или на неки други начин доспеју у организам човека. Час можете почети разговором о илустрацији на којој неколико ученика одговара на питање: Ко сам Ја? Сваки ученик треба да да своје мишљење. са киме се друже.

Ученици треба да разумеју зашто свако живо биће мора да се храни и зашто треба да користе разноврсне намирнице. Колико су ученици научили – разумели правила исхране може се проверити објашњавањем вредности хране у два тањира и одговор на питање Који је оброк здравији и зашто? 26. Да би ученици научили да препознају квалитетну односно здравствено исправну храну организујте одлазак у већу продавницу. Учитељ има велике могућности корелације појединих садржаја о живој природи са садржајима из области физичког. па зато ученици (они који још не знају) морају да науче их примењују. која су правила понашања за столом. Усмеравајте ученике да се баве физичким активностима. кекс . 25. Киосци се налазе на најпрометнијим местима у граду и често је храна у њима загађена загађујућим материма из ваздуха. Ако не постоји могућност одласка у продавници упутите ученике да из своје куће донесу амбалажу барем једног производа (за млеко. Физичке активности Без физичких активности не може замислити здрав живот. Час можете почети одговорима на питања у уџбенику о навикама у исхрани.. шта је здрава храна су најзначајнији задаци ове наставне јединице. Пирамида исхране треба да послужи да ученици визуелно схвате потребан однос разним врста намирница. Не 45 . У завршном делу часа ученици треба да направе списак поступака којима се чува здравље. коју храну човек треба да узима и у којој количини.Садржаји о физичкој активности могу реализовати и на часовима физичког васпитања. ликовног и музичког васпитања. Садржаји о исхрани пружају могућност учитељу да ученицима објасни штетност куповине хране на киосцима. јогурт. На основу одговора разговарајте о значају сваког оброка.. Понашање за столом је део општег васпитања.ученици мотивишу да сами одржавају не само личну хигијену већ и хигијену свог стола и своје собе.). Исхрана Зашто свако живо биће мора да се храни. На амбалажи ученици треба да виде обележене датуме производње и рока трајања или знак зелене јабуке.

настао је пре око 2 милиона година. У другом делу ове активности један ученик чита свој одговор (поступак) а остали ученику се слажу или поступају на други начин. ЉУДИ РАДЕ. Активности ученика: Како се односиш према другима? Толеранција и поштовање других је веома важна у међусобним односима људи. Као свесно – мисаоно биће човек велику одговорност према осталим живим бићима и природи у целини. Због тога је ова. На који год начин да организујете овај час. За ову активност довољно је 15 минута. Речи као што су: молим. 28. ПРОИЗВОДЕ И ТРОШЕ 29. Свака васпитана особа поштује себе и друге. одговори ученика треба да покажу како се односе према другима (васпитна компонента ) и умеју стечена знања да повежу. Постоји више могућности реализације: – заједничко одговарање на мозгалице и питалице – појединачно решавање проблема у мозгалицама и питалицама. Одговоран однос према себи и другима Однос према себи и другима стиче се од првих дана живота. наставна јединица планирана као самостална провера понашања и разговор о њима. Свој однос према другима ученици могу да провере искреним одговорима на 11 питања. условно речено. Свако дете може да одабере одговарајуће физичке вежбе а све су у функцији здравља. члановима породице. Рад је свесна активност човека Између човека и осталих живих бића постоје бројне разлике али и сличности. изволите. 46 . У уводном делу часа упутите ученике да се подсете садржаји Права и обавезе грађана Србије и Ми смо деца једног света.морају сви да се баве врхунским спортовима. Тако сваки може да ученик схвати да ли у свом односу према другима греши и како може да их исправи. хвала. КОРИСТЕ ЕНЕРГИЈУ. 27. извините нису стране а ни заборављене речи већ морају да уђу у речник сваке особе. Разговор о односу према вршњацима.Човек је најмлађа творевина еволуција. старијих особа или понашању у превозу и непознатим људима показаће не само колико ученици познају та правила већ и колико их поштују. У завршном делу часа ученици решавају проблемска питања.

У завршном делу часа учени треба да ураде задатке на страни 8 . 47 . 74 уџбеника 4а. планине. Обратите пажњу на понашање животиња. Мрави радници сакупљају храну. Ако нисте реализовали активност о мравима то можете да урадите сада. У главном делу часа на примертима показати како људи планирају свој рад. неки производи настају случајно и дајте им да прочитају део у уџбенику који се односи на проналазак гуме. Много тога ученици су видели и сазнали у својим породицама. Како се живи и ради у неком планинском месту? Како се живи и ради у неком месту у низији? Како се живи и ради у селу. Ако неко дете зна како се гаје пчеле омогућите му да своје познавање живота пчела пренесе и осталим ученицима. Проверите колико ученици знају о свесним активностима људи – како се припрема и реализује неки производ. У главном делу часа проверите искуства ученика колико познају услове живота у низијским и планинским крајевима. Живот и рад људи зависи од природних и друштвених услова Живот и рад људи у неком крају зависи од бројних фактора који се могу сврстати у природне и друштвене. Рад животиња и рад људи не могу да се пореде зато што је рад људи свесна активност а рад животиња инстикт. а како у граду? итд. као и у селу и граду.). У уводном делу часа разговарајте са ученицима о раду људи и производима њиховог рада. повежите са садржајима наставне јединице: Човек је свесно и друштвено биће на стр. мрави војници бране мравињак. Ипак. како се сврставају и како их људи користе је основни циљ ове теме. Ову су само нека питања а одговори ученика ће показати колико разумеју условљеност рада људи природним и друштвеним факторима. речне долине итд.Садржаје ове наставне јединице. 30. Природна богатства Шта су природна богатства. а трутови су мужјаци. У завршном делу часа ученици треба да на географској карти Србије означе место у којем живе и потруде се да дефинишу повољне и неповољне природне и друштвене услове краја у којем живе. осмишљавају и производе. женка полаже јаја. У уводном делу часа на географској карти ученици треба да се подсете рељефа Србије ( равнице. Лепа је прича и о животу мрава у мравињаку. ради уштеде времена. посебно инсеката мрава и пчела.

У завршном делу ученици треба да ураде задатке у уџбенику. месеца.. како се прерађују и користе. Прерада природних богатстава Шта људи раде са природним богатствима. На илустрацији у уџбенику приказан је пут воде од реке до домаћинства. Ако примете да вода цури. Вода је за сваког човека од животне важности. треба да замоле родитеље да нешто учине и спрече беспотребно отицање воде.? Упутити ученике да провере да ли и у њиховим домаћинствима вода беспотребно отиче. Питање о томе ли им је баш све што имају неоходно и слична навешће ученике да размишљају о неким својим поступцима. На илустрацијама показати руднике. године. Како дете може да пречисти воду је важан циљ овог часа. Питања типа: Зашто су биљке и животиње природно богатство? Зашто су вода и земљиште природно богатство? и слична потсетиће ученике на садржаје из претходних разреда.. На сликама рудника и рудара упознати ученике са занимањима везаних за руднике. Због тога се мора штедети. места са којих људи узимају руде. Домаћи задатак: ученици треба да истраже и сазнају одговоре на питања постављена у уџбенику на страни 15. угаљ. нафту и остале.У уводном делу часа објасните појам природно богатство. Ученици могу самостално да објасне тај пут и разумеју колико људи треба да ради да би имали квалитетну воду за пиће. Шта све може да се уради са сакупљеном водом? Колико воде беспотребно отекне у току дана. Повежите потрошњу природних богатстава и производа са штедњом. На почетку часа оставити да вода из чесме капље у неки суд. У уводном делу часа ученици треба да направе списак предмета које свакодневно користе и замисле како би живели без њих. 31. Објасните разлику између површинских копова и јама из којих рудари са великих дубина узимају руду и угаљ. У главном делу часа. У главном делу часа упознајте ученике да се и вода пре употребе прерађује у „фабрикама” воде. Ако се школа налази у рударском крају ученици добро познају живот и рад рудара па час треба организовати на начин који ће искуство деце приказати кроз писане и ликовне радове. повезати производе рада људи са материјалима које људи користе из природе – природним богатствима. У завршном делу часа показати колико воде се сакупило у посуди. Како? То треба научити ученике. 48 .

Упознавање обновљивих извора енергија разумевање због чега се све више користе обновљиви извори енергије. – пред крај часа у загрејан тигањ ставите јаје.У завршном делу часа дати домаћи задатак да обнове знање о природним богатствима и одговоре на питања на страни 15 и 17 у уџбенику. вежбе Природна богатства и одговоран однос према њима. У уводном делу часа обновите природна богатства и како их људи користе. Обновљиви извори енергије Извори енергије и њихова класификуја. Природна богатства – проверавање. – како сунце загрева куће. Ако изведете оба огледа. Предлажемо и следећи оглед: – на почетку часа на сунцем осветљено место ставите таман . Упознајте их са појачаним зрачењем сунца и заштитом. У првом делу часа омогућите ученицима да самостално одговоре на питања у уџбенику а на која нису стигли на претходним часовима. 49 . У главном делу часа ученици треба да сазнају следеће: – шта су обновљиви извори енергије. убрзо ће јаје бити испечено. сем светлосних. Да би се ученици уверили да сунце. на географској карти Србије ученици треба да обележе највеће хидроелектране и најближа насељена места. црн. – како људи користе снагу воде и снагу ветра. У другом делу часа пороверите њихове одговоре и омогућите и онима који су дали погрешне одговоре да их исправе. Ограничен резерве и штедња ових извора енергије. 33. емитује и топлотне зраке предложен је оглед у уџбенику. ваши ученици ће знати одговор на питање: Како да загрејете воду или испечете јаје а немате штедњак? Садржаје о соларној енергији повежите са сунчањем током лета. тигањ. Проверите знања ученика о коришћењу снаге и воде из трећег разреда. У завршном делу часа. 34. Необновљиви извори енергије Како су настали небновљиви извори енргије и како се користе.

Од њихових масти. коришћење и рационално коришћење енергије као и могућности алтернативих извора енергије. она која се када се потроше не могу надокнадити и она која се могу непрекидно користити. Комаде угља ученици треба да опипају и додирну. Недовољно коришћени извори енергије Значај енергије у животу људи. Нафта је продукт разлагања животиња које су живеле у морима. теглу са нафтом и слике које показују експлоатацију угља и нафте. током времена. Ученици га могу користити за сликање по могућству на рециклираном папиру. Затрпана дрвенаста стабла су се. а нестали су и џиновски гуштери. то већ није мало. под великим притиском. У главном делу часа упознати ученике са настанком угља и нафте. Проверити колико ученици знају где се све користи нафта и производи од нафте? Нагласити да је нафта сировима за многе друге производе од аспирина и ванилин шећера до пластике.Истаћи шта они могу да ураде и смање загађивање ваздуха ( штеде енергију без обзира на начих загревања станова – кућа). У уводном делу часа обновити природна богатства. како је нафтоводима шаљу до потрошача и користе показати на сликама. На крају часа (а може и пре часа) у школском дворишту. Објаснити повезаност велике потрошње нафте и загађеног ваздуха у као последица загађивање ваздуха. 50 . Добићете дрвени угаљ. Домаћи задатак: одговор на питања на стр.23. Деце има много и свако дете може да учини по мало. угљенисала и од њих је настао угаљ. временом је настала нафта. заједно са ученицима запалите сакупљење гранчице и када ватра буде најјача полите водом. Шта деца могу да ураде и смање коришћење нафте и производа од нафте па и загађивање ваздуха? Ако пешачење и вожња бициклом замене вожњу аутомобилом већ чине доста.Да вас подсетимо: Из кабинета хемије узмите комаде угља. На слици показати употребу угља. Занимљива ће им бити прича о великим површинама шума и огромним дрвенастим стаблима у њима као и џиновским гуштерима који су најчешће били биљоједи. Према томе. домаћинства загревају биљке савременици диносауруса. Због огромних земљотреса и промене климе нестале су шуме. Ученике упознајте са последицама сагоревања угља у великим индустријским објектима. Како људи долазе до нафте. 35.

Ученици треба да знају како изгледа знак за рециклажу и умеју да га препознају на производима у продавницама. миксер. у чему је значај рециклаже и како ученици могу да се укључе и допринесу коришћењу отпада. како обновљиве тако и необновљиве. Објасните им да смеће не мора да буде смеће. води и кретању ваздуха. Због тога је будућност у обновљивим изворима енергије – сунцу. Тако уводите ученике у садржаје о рециклажи.У уводном делу часа проверите колико ученици познају изворе енергије. кофа. У другом делу рециклирајте новински папир. мрежа већи плех. Али. Ако спојите два часа (природа и друштво и ликовна култура) имаћете довољно времена да реализујете садржаје о рециклажи. За то постоје одговарајући контејнери. Да су људи и раније за загревање својих кућа користили остатке биљака (стабла кукуруза. сломљене гране и друго). Разврставање и одлагање смећа је важан посао и ако се са њим правилно поступа неће захађивати животну средину. За следећи час договорите се са ученицима о активности рециклажи. Рециклажа Шта је рециклажа. Пре 51 .. становници тих градова пре одлагања смећа морају да га разврстају. делове клипова. вода. већ може да буде сировина за израду других производа. У уводном делу часа ученици треба да испричају како се у њиховим домаћинствима одлаже смеће. Дан пре реализације садржаја о рециклажи ставити новине у кофу са водом. показују велике пећи које су грађене у кућама у Војводини. Препоручујемо да се овај час повеже са часом ликовног васпитања. Многи велики градови за загревање користе смеће.. У главном делу часа упознајте ученике са алтернативним изворима енергије као што су: смеће. Научници тврде да су резерве нафте довољне за тридесетак следећих година. а угља за око 200 година. отпади биљака . а смањују се основни извори енергије – угља и нафте. Најзначајније је да разумеју да се енергија мора рационално користити и да знају како они могу да допринесу тој штедњи. Када прочитају текст из уџбеника разговарајте са њима месту рециклаже у заштити животне средине. 36. Ученике поделите у групе и свака група треба да припреми материјал за рециклажу: старе новине.. У садашње време потреба за енергијом се повећава. Тако ћете добити два часа а ученици ће моћи да сликају на рециклираном папиру.

. Свако питање и одговор чита један ученик а остали проверавају своје одговоре.. – делатности људи у брдскопланинском крају – остале делатности људи у Србији.............................. Први час Варијанта А Садржаје поделите на три дела: – делатности људи у равничарском крају... Тек када свакој групи буде јасан поступак треба да почну да раде........ Самостална провера о природним богатствима и рециклажи Самостална провера омогућава сваком ученику да провери колико познајесадржаје ове теме. Предлажемо две могућности реализације садржаја током два часа............................. – ........ У другом делу часа ученици проверавају своје резултате...... Делатности људи у различитим крајевима Србије Предвиђени садржаји омогућавају да ученициповежу знања о рељефу и утицају на живот и рад људи.......... За то је довољно 25 минута......................................................... Ако остане слободног времена ученици треба да објасне везу између извора природних богатстава и активности људи...................................... Садржаје за природу и друштво и ликовну културу програмирајте тако да на следећим часовима сликају на рециклираном папиру.............. – Брдско планински крајеви се налазе ............................................ становницима Србије и занимањима људи............ За реализацију предвиђених садржаја ученици треба да формирају групе и определе за а.................... У првом делу часа ученици решавају задатке и вреднују их.... На тај начин ученици који су погрешно одговорили свој одговор исправе и науче оно што нису знали.......... 38. 37.. Свака група добија радни листић и географску карту Србије и треба да прате одређени део текст у уџбенику..почетка активности пажљиво са ученицима прочитајте текст који се односи на рециклажу папира............... Радни листић – за све три групе – Равнице се у Србији налазе .... За проверу је довољан један час.......... – .................. б или в...... 52 .....

............................... Сазнали смо ........................ У фабрикама се производе ........................................... Радни листић – упитник за све групе.............................................................................................................................................. Група ..........................................– Делатности људи у појединим крајевима Србије зависе од ............................................................ Становници се баве овим делатностима: ........................................... Највеће фабрике у нашем мести и крају су ................................................................................................................................. Датум истраживања ........................................................ Истраживали смо делатности људи у ........ .......... Сазнали смо ..................... велике трговине .............................................................................. домови здравља ........................................................................... Варијанта Б Могуће је садржаје о делатностима људи реализовати кроз истраживање делатности људи у окружењу........................................................................... 53 ............................................................... туристичке организације ............................................................................................ Ми истражујемо делатности људи у ................................................. још неке организације ....................( уписати назив места и краја у којем се школа налази)................................................................................................................................................................................................................................................................................................... ..................................................................................................................................................................... Други час На другом часу ученици износе резултате својих истраживања........................................................................................................ У нашем месту ( крају) се налазе и школе................................................................................... Свака група ученика бира име....... ...................................................................... .......................................................................................................................................... ..........

41. и означе их на географској карти Србије. Употреба и знање коришћења линије времена су веома важни за ученика. Такође је веома значајно да схвате да је свака делатност људи важна за читаву заједницу. Дат је начин са свим упутствима како да се користи линија времена. ОСВРТ УНАЗАД . где је потребно повезивање. Ученицима треба скренути пажњу и на то да се велики објекти чувају и конзервирају и за покољења и да се то ради свуда у свету. Илустративно је дата линија времена са вековима од 1. 54 . То су музеји и архиви. Како упознајемо прошлост? Овде се даје могућност ученицима да виде да постоје институције које чувају историјске изворе – остатке прошлости. уз одговарајућу лекцију или проблем биће дата одговарајућа линија. Илустрације предмета које су дате у уџбенику пружају могућност поређења са данашњим.ПРОШЛОСТ СРБИЈЕ 40. пре свега. У завршном делу часа ученици треба да попуне табелу на стр.Ученици разумеју да делатности људи зависе. 33. Векови су за нама. На овај начин се стиче поштовање према сопственој прошлости. века. а то значи да постоји организована брига друштва да се сачувају подаци о развоју наше државе и друштва у прошлости. Лепо би било споменути да су на Листу светске баштине Унеска уписани и наши споменици: ° Стари Рас и Сопоћани (1979) ° Студеница (1986) ° Дечани (2004) ° Пећка Патријаршија (2006) ° Богородица Љевишка (2006) ° Грачаница (2006) ° Гамзиград – Ромулијана (2007) На илустрацијама у уџбенику се може видети већина ових манастира. Посебно. Потом је дат задатак са понуђеним информацијама и линијом времена. од природних и друштвених услова неког краја. до 21.

Важно је напоменути ученицима да скуп података о прошло- 55 . тражи више времена. Зато и саветујемо да се основна упутства дају почетком године и да се према њима ради. У оквиру ученичких истраживања може да се ради: одељењски пројекат. Важно је да све буде лепо. Наставник ће ученика упутити у: – избор истраживања – истраживање у локалном музеју. Пошто се одељењски пројекат ради дуже времена овим се омогућава ученику да се учи поступности истраживања. а да наставник у сваком случају својом креативношћу треба да употпуни идеју. јасно и видно уписивано и да ученику буде стално пред очима. вести са далеких путовања и слично. Тако ће лакше моћи да се креће преко линије времена. Аутор предлаже наставнику да табеле у уџбенику буду основа за пројекат. а ученик према задатку треба сам да истражује и даје приоритете. Посебан задатак – кућни албум може такође да буде начин сагледавања прошлости и времена које је за нама.Нови задатак је само линија времена. да смислено повезује податке и прави закључке. Цело одељење учествује у финалном продукту. ту могу бити и школска сведочанства. разне дипломе и успеси. а њихово време у линију времена. али резултат је комплекснији и постиже се више. оловке-фломастери у боји). Одељењски пројекат за припрему и реализацију. У зависности од тога где се налази школа. Уз фотографије. библиотеци или на терену – сакупљање података – организацију сакупљених података – правилно постављање питања да би се добио јасан одговор – графички приказ линије времена и уписивање података у њу – праћење логике временског следа (реда) – организовање кутка у учионици који ће бити активан целе године – избор материјала на коме ће све бити презентовано – (натрон-пак папир или хамер. Прикупљање података се може одвијати индивидуално или у паровима. Наставник у овом случају мора бити сарадник ученику и све време га водити кроз процес израде пројекта. према постављеном задатку Прошлост мог места или Прошлост мог краја. препоручујемо наставнику да изабере најоптималније захтеве. Потом треба да их уписује на листу као догађаје. традиционална занимања у породици.

када Срби сами организују борбу за ослобађање. Прошлост српског народа Тематска целина Србија кроз векове мора се обрадити углавном фактографски. Зато овај период бележимо као период самосталности српске државе. падом српске деспотовине 1459. Аутор препоручује наставнику да одједном уради тематску целину Србија кроз векове. логичним следом кретања по њој и графичком представљањима. до 15. Свакако ће тако урађен албум бити лепа успомена када га буду прелиставали кроз 30-так година. до 19. Турци предају кључеве градова. У почетним лекција ученик се упознаје са линијом времена . века Период под турском влашћу од половине 15. до 21. а не као коначан пад под Турке. јер попуњавање временске линије и подаци са ње могу да олакшају ученицима рад на пројекту. Модерна српска држава се ствара од 19 . Бој на Косову се узима као почетак борби за одбрану. века. Потребно је да уз место где ће стајати одељењски пројекат стоји и линија времена на коју ће се уписивати оно што се ради. Србија од 12.) и стицања независности 80-тих година 12. Србија од 15.сти њихове породице чини део прошлости нашег народа. године. 42. Године 1867. Сви датуми који се уписују на линију времена треба да имају исте карактеристике. Периоде самосталности српске државе треба бојити једном бојом.века. Важни датуми су Први (1804. Могу бити цртом повезани са делом где је дато објашњење. Период под страном влашћу треба бојити другом бојом.године. па до коначног пада под турску власт. Боје треба да су супротне и да ученик и визуелно има карактеристику појма. века Овај део је конципиран тако да се обрађује период од доласка на власт Стефана Немање (1168. века је време чврсте турске владавине на Балкану.) и Други (1815) српски устанак и стицање аутономије 1830. Аутор је дуго размишљао о количини информација за овај део и определио се за основне датуме из историје Србије. 56 . Треба поменути да су се Срби са подручја централних српских земаља померали према хришћанским земљама и тамо тражили уточиште. Међутим наставник има слободу и може да после овог периода ради део Живот у доба Немањића.

Живот на селу: циљ.. Извори: уџбеник. Живот народа у доба Немањића Живот на двору. којој су посвећена 4 часа . године. Могуће је цртање дворова на основу текста. У уџбенику су наведени важни догађаји и датуми. Садржај је такав да се материјал може обрађивати на различите начине. Задатак: прикуплјанје и упоређивање података о оружју из различитих извора. начин рада и извори исти. прављење макета и сл. занати. Рад: у групи. У светским ратовима Србија је била на страни сила победница. можда најпрактичнија метода смислено вербалног рецептивног учења. у пару или појединачно. Ево. Пред крај циклуса посвећеног теми Прошлост Србије треба представити одељењски пројекат као свој мали допринос проучавању прошлости краја.Велике силе коначно признају самосталну Србију 1878. становања и уопште живот на селу некада и данас. рударство. Материјал: бели папир за белешке и цртање. За ову тематску целину. путовања. одевање. Да би овај део ученик најоптималније прихватио.фотографије оружја из музеја. Ученици исражују начине исхране. народне песме. исхрана. а потом саопштавају резултате. цртеж према фресци са војницима и оружјем. Битно је да стекну способност разумевања и сналажења на линији времена. Поступак је сличан поступку упознавања живота на селу. у манастирима. Живот на двору: Циљ је сагледати живот племства у средњовековном друштву. 43 – 46. неколико примера: Средњовековно оружје: Циљ: уочити како три различита историјска извора могу да дају исте податке. новац. на селу. 57 .. аутор предлаже низ радионица. бележе.

– да могу да разумеју понуђену генерализацију о узроку свих промена у кретању тела.ИСТРАЖУЈЕМО ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ 54. – да утврде знање да ће се телу променити брзина (повећати. покретање. – да могу у свакодневном животу да открију и именују узроке промена у кретању тела. – Рад са уџбеником. односно смањити) само ако на њега делује друго тело. – да могу. само ако на њега делује друго тело. 58 . – Самостално тумачење генерализација. заустављање. промена кретања. Која правила важе за сва кретања? Оперативни циљеви: – да утврде знање да ће се тело покренути. открити и именовати узроке и последице промена у кретању тела. промена правца и смера. само ако на њега дејствује друго тело. – да утврде знање да ће тело променити правац и смер кретања само ако на њега делује друго тело. уз помоћ информација датих сликом. промена облика. открити постојање више узрока који доводе до промене брзине неког тела. Активности ученика: – Усмерено посматрање ради запажања и откривања узрочно-последичних веза: деловање→промена кретања. – Самостално тумачење хипотетичких и реалних ситуација. односно мировања. – да могу проценити промене брзине при међуделовању тела различитих маса. деловање. – да утврде знање да ће се телу променити облик. последица. односно зауставити. – да могу. промена брзине. Кључни појмови: Узрок. из илустрација реалних кретања. – Самопроверавање знања.

интервенишемо тамо где ученици наведу само назив тела које је претрпело промену у кретању. односно да дејство једног тела на друго увек прати и дејство другог тела на прво.. У току рада група. У првој варијанти имали бисмо три групе ученика. Нпр. већ да употребљавају реч – деловање тела. па реализацију јединице можемо организовати. као рад по групама. Код именовања последице. Код решавања прве илустрације пожељно је прво решење буде типа: Узрок је деловање већег кликера. Уколико нико од ученика не уочи међуделовање. а затим одговарају на захтеве које она поставља. уместо да именују врсту промене у његовом кретању. Једну групу чинили би ученици који разматрају по једну илустрацију из сваког правила (прва група – прву илустрацију. Ако проценимо да ученици лако и без већих проблема именују узроке и последице у свим 59 . У уџбенику је свако правило илустровано са по пет примера. треба да их подржимо и објаснимо да и мањи кликер делује на већи. добро друго решење прве илустрације требало бити решење типа: Последица је покретање мањег кликера. а и при њиховом усменом извештавању.Могући начин коришћења уџбеника: Ова наставна јединица има функцију систематизације и провере старих знања (стечених у другом и трећем разреду) о променама у кретању тела. Наведеним усмеравањем постављамо добру основу за будуће увођење појма силе. за свако појединачно правило по једну. При том су могуће две варијанте.). разговор о њему требало би ми да иницирамо. нпр. У другој варијанти имали бисмо пет група. Окосницу систематизације чине пет појединачних правила о променама у кретњу тела. нпр. Уколико се то догоди.. Узрок је удар већег кликера. Последица је повећање брзине мањег кликера. Неки ученици ће можда уочити и другу последицу – успоравање већег кликера због деловања (ударца) мањег кликера. ученике усмеравамо да као узроке промена у кретању тела не наводе само назив тела–изазивача промена. итд. Тако би.

облик тела и материјал средине (отпор средине). новог положаја делића тело има другачији облик. трење. путем вођеног огледа. тј. заустављање. уз усмеравање. Усмереним дијалогом. успон. можемо тражити да сами уопште свих пет појединачних правила у једно опште или можемо тражити да сами открију да генерализација дата у уџбенику обухвата сва појединачна правила. заједнички тумачимо понуђену генерализацију. – да могу. материјал тела и подлоге (трење између тела и подлоге). уз евентуално демонстрирање промене облика сунђера под дејством наше руке. 55. извести оглед. путем вођеног огледа. при чему за усмену проверу на часу бирамо други пример као најповољнији. Можда ће неки ученици ставити примедбу да генерализација не обухвата промену облика једног тела при деловању другог тела. Остале примере у овом блоку можемо искористити за самопроверавање или за писмену петоминутну проверу. заустављање. сазнају да трење зависи од врсте материјала од којих су начињени тело и подлога.одабраним илустрацијама. водимо их ка закључку да се делићи тела. селектовати битна од небитних запажања. сунђера померају један у односу на другог и да због другачијег. 60 . – да истраживањем. облик тела и отпор средине утичу на пређено растојање тела. Шта и како утиче на пређено растојање тела? Оперативни циљеви: – да утврде знање да на брзину и пређено растојање тела утичу параметри: маса тела. У противном. сазнају да отпор средине зависи од покретљивости делића средине. Проверу знања можемо урадити на примерима из блока Размисли и одговори. јачина деловања. – да истраживањем. – да могу уз помоћ јасних вербалних и ликовних налога и упута. Пуштамо пингпонг да падне на сто и тражимо идентификацију свих узрока и последица на следећим етапама њеног кретања: падање. јачина деловања. – да истраживањем путем вођених огледа сазнају како маса тела.

– да могу протумачити податке добијене огледом. – Процењивање вредности параметара који утичу на пређено растојање тела. – да умеју пингпонг лоптицу напунити водом. оглед. – да умеју да направе клатно. – Мерење и процењивање пређеног растојања – Таблично приказивање семиквантитативних података добијених огледом. 61 . – Самостално и вођено експериментисање. – Усмерено и контролисано посматрање у циљу запажања и о откривања узрочно.последичних веза. трења и отпора средине. – да могу. Кључни појмови: Пређено растојање. – да могу уочити важност основног правила за извођење правог огледа: при испитивању утицаја једног параметра на величину пређеног растојања тела. или извести самостални. на основу табличног приказа података. – Креативна продукција обједињеног табличног приказа о начи нима на које сви испитивани параметри утичу на пређени пут тела. – да умеју да мере растојања и процењују јачину деловања. мање. допунити понуђени.– да могу да попуне понуђену таблицу семиквантитативним подацима добијеним у огледу. веће. – Самостално и вођено закључивање о законитости утицаја испит иваног параметра на величину пређеног растојања тела. врста материјала. остали параметри морају имати сталне вредности. јачина деловања. облик тела. маса тела. – да могу самостално да устроје и уреде таблицу свих параметара из које се види како вредности параметара утичу на пређено растојање тела. отпор средине. трење. Активности ученика: – Актуелизација претходног школског и искуственог знања. закључак о начину на који испитивани параметар утиче на пређено растојање тела.

постављањем питања о условима који су морали бити испуњени да би се у неком од огледа испитао утицај појединог фактора на величину пређеног растојања. У току разговора о изведеним закључцима. Сталном анализом. да запазе да је због утицаја ових фактора. материјал тела. облик тела и трење утичу на пређено растојање. да уочене разлике именују као разлике у јачини деловања. из блока Размисли.. Нпр. У уџбенику су детаљно описани сви огледи који воде остварењу овог циља. рекапитулацију која се тражи задатком 1. утиче и отпор средине можемо урадити постављајући питање 3. провером и контролом услова. остали фактори (маса тела. врста подлоге и врста средине) морају остати непромењени. лопте и камена.Могући начин коришћења уџбеника: Актуелизацију и утврђивање претходних знања ученика можемо подстаћи и реализовати уз помоћ илустрација у блоку Да се подсетимо. одговори и уради. експериментално истраживање како наведени фактори утичу на пређено растојање тела. односно на пређено растојање тела. пређено растојање (пут) лопте веће од пређеног растојања камена. право испитивање како јачина деловања утиче на пређено растојање тела. исти пратимо и ученицима помажемо при приказивању резултата и извођењу закључака. Разговор о илустрацијама водимо с циљем: да ученици запазе битне разлике између: човека и дечака. одговори и уради (креирање таблице о 62 . па је наша основна улога да. облик тела. ученици постепено савладавају основе методологије експерименталног истраживања. обучавамо ученике како мора да изгледа прави оглед. маса тела. Будући да је јединица обимна. Подсећање да на брзину кретања. после организовања рада. односно експериментално тестирање ученичких хипотеза. Основни циљ часа. односно 5. подразумева да током испитивања утицаја тог фактора. асфалта и траве. у блоку Размисли. Већ овде од њих можемо тражити да поставе хипотезе о томе како јачина деловања. разлике у маси и облику тела која се крећу и разлике у величини трења по различитим подлогама. реализујемо кроз самосталну активност ученика или група ученика.

– да знају самостално да испитују и упоређују вредности отпора који вода и уље пружају при падању тела у њима. падају на Земљу. – да истраживањем путем вођеног огледа. – да утврде знање да је путања тела. без обзира на масу и облик. – да сазнају да на Месецу нема ваздуха. – да могу уз инструкције. – да сазнају да се хипотеза проверава огледом. сазнају да висина са које тело пада и отпор средине утичу на брзину којом ће тело пасти. тј. 56.. добијеним у огледима. – да сазнају да маса тела не утиче на брзину којом ће тело пасти. вербалне и илустроване да изведу огледе са падањем тела. а отпор средине мањи. – да знају да процењују брзину падања на основу вредности пређеног пута и времена падања. нема отпора средине при кретању тела. 63 . – да могу поставити хипотезе о томе како висина. са исте висине на тло падну једнаким брзинама. маса и облик тела утичу на брзину падања тела. Када предмети падају брже? Оперативни циљеви: – да утврде знање да сви предмети који нису подупрти или обешени. да попуне понуђене таблице. које из стања мировања пада на Земљу. – да утврде знање да је отпор ваздуха при падању тела кроз ваздух мањи од отпора воде при падању тела кроз воду. – да сазнају да је брзина падања утолико већа што је висина са које тело пада већа. и да разумеју зашто тамо сва тела. – да знају семиквантитативним подацима. – да сазнају да је отпор ваздуха при падању тела кроз неку средину утолико већи што је чеона површина тела већа. – да могу на основу табличних података да извуку закључке о утицају висине и отпора средине на брзину падања тела. – да могу самостално да устроје таблицу из које су видљиве законитости по којима сви испитивани параметри утичу на брзину падања тела.свим факторима који утичу и начинима на који утичу на пређено растојање тела) дајемо ученицима за домаћи рад. усправна права линија.

оглед. добиће довољно елемената да 64 . – Таблично записивање семиквантитативних података добијених у огледима. чеона површина. маса тела и отпор средине утичу на брзину падања тела. проширити и на облике путања оних тела која су пад почела из стања кретања. маса. – Посматрање и праћење у циљу запажања утицаја висине. – Креативна продукција обједињеног табличног приказа о начинима на које сви испитивани параметри утичу на вредност брзине падања тела. извођење закључака о начину на који висина. веће. висина и време падања. мање. – Класификовање битних и небитних параметара при испитивању њиховог утицаја на вредност брзине падања тела. – Испитивање и упоређивање вредности отпора који вода и уље пру жају при падању. отпор средине. разговор о облику путање који имају тела при паду из стања мировања можемо. у првој наставној јединици (девојчица са гуменим цревом и водом). – Процена и одмеравање вредности брзине: поређењем дубине продора једнаких тела при паду у песак са различитих висина и поређењем времена потребног за пад различитих тела са исте висине. из блока 4. – Самостално постављање хипотезе о начину на који висина. одговори и уради. отпор средине и маса тела утичу на вредност брзине падања. брзина падања. облик тела. – Самостално и вођено. Могући начин коришћења уџбеника: Актуелизацију и утврђивање претходних знања о падању тела можемо извршити уз помоћ илустрација из блока Да се подсетимо или уз помоћ илустрације о Њутну и јабуци из блока Размисли. У овом другом случају. – Вођено експериментисање. Уколико тражимо од ученика да замисле путању воде која из црева истиче све већом и већом брзином. масе и отпора средине на брзину падања тела и у циљу тестирања постављених хипотеза. Кључни појмови: Падање. привлачно деловање Земље. позивајући се на илустрацију 2.Активности ученика: – Актуелизација претходног знања о падању тела.

нпр. облика и масе тела на брзину падања тела. односно закључке. група не би ометала индивидуални рад осталих ученика на другом и трећем огледу. одговори и уради ученицима остављамо за домаћи рад. одговори и уради (креирање генералне таблице) и да дају писмени одговор на захтев 2. из истог блока. За извођење првог огледа препоручујемо групни рад. У току разговора о резултатима мерења и изведеним закључцима препоручујемо да од ученика тражите и објашњења да ли добијене резултате. при чему бисмо посуду са песком поставили поред катедре. Одговор на тај захтев. После разговора о изведеним закључцима. тј. а свака група. уколико су они код свих ученика прихватљиви.могу екстраполацијом стићи до одговора на питање како Месец не падне на Земљу. можемо реализовати комбинујући индивидуални и групни рад. Пре часа песак треба да мало овлажимо и растресемо. односно да ли огледе које су извели можемо сматрати правим огледима. облик тела и маса тела утичу на брзину којом ће тело пасти. ° да тело има већу брзину при клизању надоле. дебату између присталица спорних и неспорних закључака. Уколико. пожељно је да ученици самостално испуне захтев број 1 из блока Размисли. односно тестирање ученичких хипотеза о утицају висине. треба само да га поравна. Оваквом организацијом. 57. Окосницу дебате чинили би резултати њихових сопствених експеримената као и резултати огледа (Галилеја у Пизи и астронаута на Месецу) из блока Да ли си знао/-ла? Због недостатка времена. 65 . ако је трење између њега и подлоге мање. хипотезу могу тестирати у самосталном домаћем раду. – да истраживањем потврде понуђене хипотезе и утврде знање: ° да тело има већу брзину. преостале захтеве из блока Размисли. можемо прихватити ван сваке сумње. пре извођења огледа. како висина. у том случају. пак има спорних закључака истраживања (углавном се то догађа на хипотези о утицају масе тела на брзину падања). Основни циљ часа. ако клизи или се котрља са веће висине. Клизање и котрљање тела наниже Оперативни циљеви: – да утврде знање да су клизање тела наниже и котрљање тела наниже врсте падања неслободних тела. прво решавамо тај проблем организујући.

да маса тела не утиче на брзину клизања. – Креативна употреба понуђеног прибора. трење. цилиндрично тело. – Самостално закључивање и критичко тестирање самосталних закључака. – Кључни појмови: Клизање наниже. ° Активности ученика: – Актуелизација претходног знања о клизању и котрљању тела наниже. Могући начин коришћења уџбеника: Актуелизацију и утврђивање старих знања радимо уз помоћ илустрација у блоку Да се подсетимо. брзина котрљања. мање. ° да је брзина котрљања лоптастих тела наниже већа од брзине котрљања цилиндричних тела наниже. да испланирају и изведу огледе са клизањем и котрљањем наниже у циљу испитивања утицаја параметара на брзину клизања и котрљања тела наниже. маса тела. – да знају. – да знају таблично да прикажу семиквантитативне податке добијене у самосталним огледима. – Самостално устројавање таблице семиквантитативних података. – да умеју. котрљање наниже. оглед. – Самостално креативно планирање огледа са задатим циљем (хипотезом) и задатим прибором. – Самостално мерење и одмеравање параметара који утичу на брзину клизања и котрљања тела наниже. Разговор усмеравамо тако да ученици јасно вербализују сличности (постојање стрмине и неслободно падање под утицајем Земљине теже. уз понуђен прибор. лоптасто тело. – да знају да опишу и илуструју огледе које су сами испланирали и извели. – Самостално извођење огледа са задатим циљем. нити на брзину котрљања тела наниже. постојање трења) и разлике (масе 66 . висина стрмине. из табличних података. веће. брзина клизања. – Самостално вербално и илустративно описивање огледа. да изведу закључак о начину на који испитивани параметри утичу на брзину клизања и котрљања наниже.

Као додатни прибор треба им понудити шупљу и пуну пингпонг лоптицу или шупљу и пуну стаклену цев. можемо да реализујемо било којим обликом самосталног рада ученика (фронталним. индивидуалним). основни циљ часа. без обзира на то какве су њихове хипотезе о брзини котрљања шупље и пуне лопте. када у рукама држи велику лубеницу или када је без ње. трења и масе на брзину тела при овој врсти падања и подстичемо их да поставе сопствене хипотезе о начинима на које поменути фактори утичу на брзину клизања наниже. групним. усмеравамо њихово мишљење на утицаје висине. таблични приказ. у паровима. закључак) једнако је важан и треба их при оцењивању једнако бодовати. можемо дати (као домаће мини истраживање) да испитају утицај распореда масе тела на брзину котрљања. С обзиром на доступност прибора за рад. 67 . трења и масе тела на брзину клизања захтева креативнији приступ употреби прибора. експери ментално тестирање хипотеза понуђених у уџбенику. важно је да уочимо да тестирање понуђених хипотеза о утицајима висине стрмине. Уколико се час одвија по описаном сценарију. а тестирање понуђених хипотеза о утицајима на брзину котрљања тражи више промишљања (маса тела не утиче на брзину котрљања. трење и брзине којим тела стижу да подлоге) које се могу уочити. Питањима типа: Да ли ће се дечак брже (или спорије) клизати када пође са средине тобогана уместо са врха. за које проценимо да ће се моћи да се носе са конфликтом хипотеза. међу темама за дискусију о резултатима испитивања требало би да се нађу: o испуњеност услова који гарантују прихватљивост резултата огледа o усаглашеност сопствених и понуђених хипотеза.тела. Сличним питањима припремамо ученике и за рад на испитивању котрљања наниже. облици тела. али распоред масе да). када испод себе стави џемпер или када је без њега. За формирање група односно парова. Појединим ученицима ове друге групе. илустрација. Сваки захтев који је уз огледе у уџбенику постављен (опис огледа. Овде ће посебно занимљиве бити хипотезе ученика о брзини котрљања пуне (масивне) и шупље лопте.

разумети од чега и како зависи брзина понављања кретања клатна. 68 .58. да утврде знање да путања клатна најчешћеима облик лука. – да могу да предвиде понашање клатна у одсуству силе теже или при њеном јачем деловању. веће. Активности ученика: – Актуелизација претходног знања о клатну. брзина клатна. – да знају да брзина клатна не зависи од масе клатна. Могући начин коришћења уџбеника: За актуелизацију и утврђивање претходних знања о клатну можемо користити било прву илустрацију из блока Да се подсетимо. Кључни појмови: Клатно. потврде своје знање о месту путање на којем је клатно најбрже. – да могу метроном да препознају као врсту клатна. Када је клатно најбрже? Оперативни циљеви: – да утврде знање о клатну. путања клатна. мање. – да утврде знање да клатно врши периодично кретање. – Посматрање у циљу запажања и тестирања знања о падању неслободног тела. брзина понављања кретања клатна. – Класификовање битних и небитних параметара при испитивању утицаја на брзину кретања клатна. – Процењивање и поређење вредности брзина кретања клатна. – Вођено експериментисање. привлачно деловање Земље. – да огледом. уз процену и поређење. – да утврде знање да се клатно (неслободно тело) њише због утицаја привлачног деловања Земље. оглед. било реално клатно-бочицу чији конац вешамо о сопствени прст. сазнају да се брзина клатна мења због сталног падања и подизања обешеног тела. – да трансфером знања о падању тела. – да могу самосталним истраживањем или из саопштења из истраживања. период клатна. њихање. дужина клатна.

При свакој презентацији остатак одељења требало би да има улогу компетентних стручњакаоцењивача. Број нереалних хипотеза и њихова расподела биће нам важан индикатор о усвојености знања и разумевања о падању тела (за цело одељење и за сваког ученика понаособ). Пошто смо им претходног часа дали наставни листић садржине: 69 . тј.Битно је да ученици. на пример. Презентацију резултата огледа и закључака можемо поверити једном пару који је своју хипотезу огледом потврдио и једном пару који је своју хипотезу оповргао. проверавамо њихово знање и разумевање о падању тела. односно тестирање постављених хипотеза. обавезно треба да се нађу и питања: ° да ли маса кутлаче утиче на брзину њеног падања из укошеног у усправни положај ° да ли би обешена кутлача. Експериментално испитивање брзине клатна. кроз самостални рад парова по инструкцијама из уџбеника. пала из укошеног у усправни положај када не би било Земљине теже. Пред целим одељењем организујемо и презентацију резултата рада ученика на групном пројекту. односно бочице у реалној демонстрацији. обешена бочица. јасно уоче да тело. стално пада и стално се диже и да је основни узрок таквог понашања привлачно деловање Земље (Земљина тежа) на везано (неслободно) тело. али их и доводимо у ситуацију да поставе своје хипотезе за случај падања неслободног тела. Захтевајући да изврше процену када је клатно најбрже. при њихању. посматрањем и поређењем различитих положаја кутлаче са илустрације. Међу питањима. организујемо.

Проверите и свој и понуђени закључак подацима на скали клатна! понављања кретања ученици музичке школе сада демонстрирају повећање брзине понављања кретања клатна при смањивању његове дужине и презентују закључак испитивања. 2. Шипка је мање удесно него на илустрацији 1. 4. Поставите прстен метронома близу горњег краја његове шипке. 5. одговори и уради. Метроном са претегом у највишем горњем положају. Пратите и оком и ухом брзину којом шипка понавља своје кретање. Спуштањем прстена за неколико центиметра смањите дужину клатна. можемо искористити за проверу (или самопроверу) знања. Таблица Дужина клатна Већа Брзина 7. Попуните таблицу и изведите закључак! 1. Пустите метроном у рад. 3. Шипка са претегом је укосо.Од чега зависи брзина којом клатно понавља своје кретање? Изведите оглед: Прибор: Метроном Илустрације: Поступак у раду: 1. Пратите брзину којом клатно сада понављања своје кретање 6. нпр. удесно. 2. Коначан одговор на 70 . Прва два питања из блока Размисли. Метроном са претегом у средњем положају.

2. – да знање о светлосним сенкама могу применити у новим ситуацијама. – Посматрање у циљу запажања облика светлосног снопа. – да разумеју резултате огледа и да могу да их вербализују у другачи јем облику. Активности ученика: – Актуелизација претходног знања о сенкама. узрочнопоследичних веза: 1. са тела на Земљи на небеска тела. – Превођење (и тумачење) понуђених закључака у други вербални облик. угао светлосних зрака извора → величина сенке. сазнају од чега (и како) зависи величина сенке. 71 . начина простирања светлости и промена димензија сенки. – Трансферисање знања са светлосних на топлотне зраке. – да вођеним истраживањем путем експеримената. – да разумеју важност контроле услова при извођењу огледа. раздаљина тело-заклон → величина сенке. експериментисањем. – да сазнају. – Вођено истраживање путем експериментисања. од ученика после њиховог домаћег 52. Од чега зависи дужина сенке? Оперативни циљеви: – да утврде знање о условима који морају бити испуњени да би настале сенке. како се може "видети" и како изгледа светлосни сноп. – да сазнају да сенке настају као последице праволинијског прост ирања светлости.треће питање очекујемо експерименталног рада. раздаљина извор светлости – тело → величина сенке. 4. величина тела → величина сенке. 3.

најпре. Могући начин коришћења уџбеника: Уз помоћ илустрација у блоку Да се подсетимо и илустрације уз питање број 3. светлост. После заједничког закључивања да само огледи изведени под контролисаним условима могу потврдити или оповргнути постављене хипотезе. раздаљина. светлосни сноп. оглед. зид користи као заклон за посматрање сенке. После дискусије о закључцима које су групе извеле из огледа. Питањима типа: Шта би се догодило када би било који од ових елемената изостао? Шта би се догодило када би непровидна тела постала делимично провидна или потпуно провидна? утврђујемо знање о томе када се јавља сенка и истовремено тестирамо квалитет тог знања. а затим. организујемо. припрема себи радно место тако што уз зид учионице поставља клупу. величина сенке.Кључни појмови: Сенка. 72 . лево или десно од руке. у блоку Размисли. Пошто огледи треба да се изводе у замраченој просторији. Питањима типа: Зашто се јављају сенке? Зашто је сенка палца на првој илустрацији мања од сенке руке? Шта би се догодило са сенком руке када би дечак померао батеријску лампу ближе или даље од руке. При том. нпр. величина тела. по упутствима из уџбеника. одговори и уради можемо актуелизирати и утврдити претходно знање о сенкама. горе или доле од руке? ученике подстичемо да поставе низ хипотеза о узроку настанка сенки и о томе шта и како утиче на њихову величину и облик. свака група. мање. приступа раду. заклон. групни рад на извођењу огледа по инструкцијама из уџбеника. извор светлости. непровидно тело које „баца” сенку и непровидан заклон на коме се сенка „хвата”). Разговор усмеравамо тако да ученици на овим илустрацијама уоче заједничке елементе (извор светлости. непровидно тело. праволинијско простирање светлости. веће.

односно разумевања. вођеним експериментисањем. да направе Панову фрулицу. из блока Размисли. – да се истраживањем упознају са утицајем различитих врста ваздушних стубова на висину звука. – да знају по висини да разликују ноте и њима одговарајуће тонове. О звуку и ваздушним стубовима Оперативни циљеви: – да утврде знање да се звук преноси треперењем делића средине која се налази око звучног извора. – да истраживањем испитају зависност висине звука од висине ваздушног стуба. При том бисмо требали од ученика тражити како одговоре. – да резултате истраживања знају да презентују и интерпретирају. – да истраживањем упознају појмове: ваздушни стуб затворен на једном крају и отворен ваздушни стуб. – да се упознају са појмовима ваздушни стуб и висина ваздушног стуба. – Вођено експериментисање. одговори и уради ивршити петоминутну проверу знања. у циљу откривања узрочно-последичне везе: висина ваздушног стуба – висина тона. – Посматрање. – да вођеним експериментисањем сазнају да се звукови разликују по висини. поређење и тумачење илустрација у циљу упознавања појмова ваздушног стуба и висине ваздушног стуба.можемо. 53. – Вођено експериментисање у циљу класификације звукова по висини. 73 . упознају са појмом висина звука. тако и њихова образложења. и 2. – да се. – да умеју да рукују блок-флаутом. – да умеју. од понуђеног прибора. уз таблично приказивање семиквантитативних података. уз помоћ питања 1. Активности ученика: – Актуелизација претходног знања о звуку. – да вођеним експериментисањем сазнају да звук настаје и треперењем делића одређене количине ваздуха.

У овом случају је боље да оглед. настао при треперењу звучног извора. можемо извести реалну демонстрацију сукцесивног пада домина. – Поређење и класификација тона насталих код отворених и на једном крају затворених ваздушних стубова. висина звука. тако код звука путује само поремећај притиска ваздуха. уз усмеравајући дијалог чија је суштина дата у уџбенику. ваздушни стуб. сами изведемо како бисмо избегли отежано поређење висина два тона у мноштву звукова који настају при индивидуалном или групном извођењу. ученици идентификују постојање звучног извора (звонце). треперење. оглед. Појам висина звука уводимо огледом са блок-флаутом по инструкцијама из уџбеника. веће. За увођење појмова ваздушни стуб и висина ваздушног стуба можемо користити илустрације из уџбеника које претходе упознавању ових појмова. одговори и уради. ваздух. средине кроз коју се преноси звук (ваздух) и пријемник звука (ухо) и да разумеју њихову улогу у процесу настанка и преноса звука. нпр. отворен ваздушни стуб. а сами делићи ваздуха не путују. отклањамо ученичке евентуалне заблуде о томе да делићи ваздуха преносе звук тако што са њим „путују”. а не и саме домине. Важно је да на првој илустрацији или њеном аналогону – реалној демонстрацији са звонцетом. мање. виши. односно објашњавамо: као што у огледу. „путује” само пад домина. тон. Могући начин коришћења уџбеника: Актуелизацију и утврђивање претходних школских знања о звуку радимо уз помоћ илустрација из блока Да се подсетимо.– Вођено експериментисање у циљу разликовања врсте ваздушних стубова. а можемо их комбиновати показивањем (уколико је имамо) праве звиждаљке са прве слике из блока Размисли. односно на илустрацији. Кључни појмови: Звук. У разговору о илустрацији или о реалним огледу. Показујемо. – Израда Панове фрулице. затворен на једном крају ваздушни стуб. Другу илустрацију користимо за утврђивање механизма преноса звука кроз неку средину. висина ваздушног стуба. 74 . нижи. Уместо илустрације. Они само трепере око својих места.

одговори и уради. – да утврде знање о заједничким својствима чврстих течних и гасовитих материјала (густина. електрична проводљивост.) по којима се ови материјали битно разликују од течних и гасовитих материјала. Огледе којима се реализује основни циљ јединице (како висина ваздушног стуба утиче на висину звука) организујемо. Својства материјала Оперативни циљеви: – да утврде знање о најопштијој подели материјала на чврсте. требати само када буду процењивали вредност висине ваздушног стуба. – да утврде знање о оним особинама чврстих материјала (еластичност. највероватније. Осталим ученицима за домаћи задајемо да направе Панову фрулицу. 75 . реализумо га на часу тако што га један ученик изводи. Уколико је број радозналих мали. Наша помоћ ће ученицима. – да утврде знанје да се различите врсте чвстих материјала разликују по квантитету једног истог својства. Одлуку о времену и месту реализације огледа из блока За радознале доносимо тек по изјашњавању ученика. дајемо им га за домаћи самостални рад.. течне и гасовите материјале. Ако имамо такву звиждаљку.На звиждаљци ученицима показујемо од којег отвора до дна цилиндра се мери висина ваздушног стуба. – да утврде знање да се течности од гасова битно разликују по квантитету покретљивости делића. као самостални рад по групама по инструкцијама из уџбеника.. тражимо од ученика да предлоге о производњи само високог или само ниског тона на њој одмах и реализују... – да утврде знање о својствима течних и гасовитих материјала по којима се они битно разликују од чврстих материјала.). За утврђивање нових знања и проверу разумевања можемо користити питање 1. нпр. из блока Размисли. односно показујемо им отворе-места на звиждаљци где због наглог сужења цилиндра ваздух почиње треперење. тврдоћа. 61. топлотна проводљивост. светлосна пропустљивост.. а сви заједно учествују у извођењу закључка. Уколико радозналих има много. промена запремине при загревању.

– да могу да одвоје битна од небитних својстава материјала при изради предмета за свакодневну употребу. – Самостално класификовање својстава материјала у класу битних и класу небитних својстава за одређену употребу материјала. заједничка својства материјала. При постављању основне структуре система. – да унутар класе битних особина при изради предмета за свакодневну употребу. погодна својства. својства чврстих материјала. све групе користе и текст и илустрације из блока Да се подсетимо. могу да селектују поткласе погодних и непогодних особина. Активности ученика: – Актуелизација претходног знања о својствима материјала. битна својства. су релативно расута и неповезана па је систематизација неопходна. својства течних и гасовитих материјала. Кључни појмови: Материјали. могу да открију и именују својства материјала због којих је баш тај материјал употребљен у датој ситуацији. Можемо је реализовати нпр. врсте материјала. течни и гасовити материјали) и унутар класе (сви материјали). – Рад са уџбеником. – Усмерено посматрање ради запажања сличности и разлика унутар поткласа (чврсти. течних и гасовитих материјала. Могући начин коришћења уџбеника: Ова наставна јединица има функцију систематизације и провере старих знања (стечених у другом и трећем разреду) о врстама материјала и њиховим својствима. Претходна знања ученика о својствима чврстих. – Самопроверавње знања. радом по групама. битно је да ученике подстичемо ка генерализацијама чији је смисао следећи: 76 . при чему свака група има задатак да упоређивањем својстава једне од ових трију врста материјала са својствима других двеју врста уочи битне сличности и разлике.– да утврде знање да се материјали разликују по квантитету заједничких својстава. – да на примерима из свакодневног живота. небитна својства. – Самостално класификовање битних својстава материјала по њиховој подобности за познату употребу. непогодна својства. При извештавању група и у дискусији која се тим поводом води.

Једно исто својство можемо наћи код свих материјала само ће његова количинска (квантитативна) мера за различите
материјале бити различита.
Једну исту врсту материјала, у зависности од услова у
којима се налази, могу да одликују различите количинске мере једног истог својства.
Наравно, обе генерализације треба да за ученике имају простији облик,
нпр: Једно исто својство одликује све материјале само је код неких
материјала више изражено а код неких мање. Ако се промене услови
неко својство једног материјал може постати више или мање изражено.
Проверу знања и његовог разумевања можемо урадити на
питањима 1., 2. и 3. из блока Размисли и разврстај при чему је
препоручљиво да усмену проверу, уз заједничку дискусију и уз
образложења, урадимо на примеру 1., а писмену на примерима 2. и 3.
62. Које материјале можемо лакше наелектрисати?
Оперативни циљеви:
– да утврде знање о наелектрисавању тела путем трења,
– да утврде знање о бесконтактном деловању наелектрисаног тела
на лако покретљива ненаелектрисана тела,
– да утврде путем огледа знање о томе да се материјали, попут стакла, пластике и угља, обичним трењем могу наелектрисати, а да се други
материјали, попут метала и дрвета, у таквим условима не могу наелектрисати,
– да могу резултате огледа (квалитативне податке) таблично
приказати и материјале класификовати по сличности и разликама.
– да разумеју класификацију материјала добијену огледом,
– да разумеју потребу за провером резултата огледа извођењем
истог огледа на другачији начин,
– да истраживањем путем огледа сазнају да се и дрво и метали могу
наелектрисати уколико се у процесу наелектрисавања обезбеди њихова
изолација,
– да разумеју потребу да се у процесима деловања једног тела на
друго испитају промене настале и код једног и код другог тела,
– да се оспособљавају за самостални истраживачки рад са задатом
темом.

77

Активности ученика:
– Актуелизација претходног знања о наелектрисавању тела и
својствима наелектрисаних тела.
– Посматрање у циљу запажања и потврде постојећих знања.
– Посматрање у циљу запажања сличности и разлика при наелектрисавању различитих материјала.
– Вођено решавање проблемске ситуације.
– Вођено истраживање путем огледа у циљу класификације
материјала по начинима њиховог наелектрисавања.
– Таблично приказивање квалитативних запажања у огледу.
– Класификовање материјала по начинима наелектрисавања.
– Самостално експериментисање у циљу отварање нове теме за
самостални истраживачки рад.
– Самостално истраживање (наелектрисаност ТВ екрана, аута).
Кључни појмови:
Наелектрисавање, трење, наелектрисано тело, привлачење,
пластика, стакло, угаљ, дрво, метал, оглед.
Могући начин коришћења уџбеника:
Актуелизацију и утврђивање претходних школских знања
можемо урадити или уз помоћ илустрација из блока Да се подсетимо или
извођењем истих таквих реалних огледа. У овом другом случају надувани
балон, пре трљања вуном или најлон кесом, приближавамо коси неког
ученика, односно папирићима, како бисмо показали да балон нема својство привлачења. Тек потом, показујемо ефекте приказане на
илустрацијама. Проблем постављен у наслову јединице ученици, по
инструкцијама датим у уџбенику, самостално решавају, нпр. радом у
паровима.
Да би огледи са наелектрисавањем били успешни, учионица мора
бити добро проветрена, без велике влажности и статичког електрицитета.
Пластични лењири и пластичне оловке се лако наелектрисавају, са стаклом ће се ученици мало помучити, поготово када га буду трљали свилом.
После кратке дискусије о изведеним закључцима првог огледа, у
којем они нису успели наелектрисати дрвене и металне предмете, ученике
подсећамо на генерализацију коју су извели у претходној јединици о томе
да једну исту врсту материјала, у зависности од услова у којима се
налази, могу да одликују различите вредности неког својства.
Другим речима, постављамо пред њих проблем типа:
Да ли променом услова у којима се налазе дрвени и метални
предмети можемо постићи да се и они наелектришу?

78

Самостални рад у паровима на решавању овог проблема по
инструкцијама из уџбеника, због лоших услова у учионици и због мале
количине електрицитета коју додиром приме дрвени и метални предмети,
може да се одужи. Ако се то догоди, сугеришемо ученицима да дрвену,
односно металну оловку или друге металне предмете, држећи их и даље
гуменом рукавицом, обухвате најлон кесом којом су трљали лењир (Тиме
су, повећањем додирне површине наелектрисане кесе и предмета,
предметима пренели већу количину електрицитета него када су их само
додирнули наелектрисаним пластичним лењиром.). Кесу одмах, по
обавијању предмета, треба да уклоне, а предмет да приближе станиолској
траци.
Важно је да у том поступку ниједног момента дрвени и метални
предмети не дођу у додир са голом руком или неким металом. Дискусија
по обављеном послу довешће ученике до закључка да се сви материјали
могу, у већој или мањој мери, наелектрисати уколико се испуне одређени
услови.
Међу важним темама у дискусији пожељно је да се нађу и теме:
Да ли се оглед о наелектрисавању може сматрати правим
огледом?
Шта би требало предузети да оглед постане прави?
Пошто су ученици, током рада, већ запазили да неки предмети немају једнаке димензије (нпр. оловке нису једнаких дебљина ни међусобно, ни у односу на жице), да предмете нису једнако дуго трљали
(нису их наелектрисавали једнаком количином електрицитета), да
предмете нису трљали истим материјалима (најлон кеса – стиропор или
вуна – свила)...без већих проблема извешће закључке по овим темама:
Треба довести једнаке количине електрицитета свим
предметима, а предмети морају имати једнаке димензије, тј. дужине и
дебљине.
Питања 1. и 2. из блока Размисли, одговори и уради можемо
искористити за продубљивање знања о деловањима тела. Наиме,
образложење о узајамном деловању два тела које смо у првој наставној
јединици употребили за подршку мислећем ученику, требало би сада
да помогне ученицима да поставе тачне хипотезе о томе да се у процесу
наелектрисавања путем трења (или додира) наелектрисавају оба тела.
Пожељно је да своје хипотезе одмах и тестирају огледом.

79

56. – да вођењем уоче и разумеју конфликт старих знања са реалним животним ситуацијама. могу разумети резултате самосталног огледа (са језиком) и тумачити запажања настала при посматрању кућних инсталација.Задатке из преосталих блокова Уради и распитај се и Самостални пројекат дајемо ученицима за самосталну домаћу активност. – да разумеју да угљени штапић има особине и проводника и изолатора. – Вођено решавање конфликта: претходно научено знање – животно искуство. – Реализација струјног кола са задатим елементима. – да могу уз одговарајућу помоћ одраслих. да разумеју зашто је он сврстан у класу полупроводника. слане воде и ваздуха. а пластику. – да на основу својих садашњих знања. Активности ученика: – Актуелизација претходног знања о електричној проводљивости воде и ваздуха. тј. – да разумеју да се лоши проводници струје користе као електрични изолатори и да су то баш они материјали које су успели да наелектришу трењем и кад су их држали у руци. извршити таблично и вербално класификовање метала у добре проводнике струје. 80 .. слане воде и ваздуха.. – да могу у експерименту са сијалицом у струјном колу. гуму. у лоше проводнике струје. добијено у огледима са сијалицом у струјном колу. Који материјали боље проводе струју? Оперативни циљеви: – да преиспитају претходно знање о електричној проводљивости воде. истражити чиме се региструју врло слабе струје у електричним колима. – да разумеју да се добри проводници струје нису могли наелектрисати без изолације од руке пошто су електрицитет проводили у руку. – Посматрање у циљу запажања и процене валидности претходних знања о електричној проводљивости воде. – да разумеју да сијалица не може бити индикатор за електричну проводљивост свих материјала.

тестирати демонстрирањем реалних огледа са струјним колом и сијалицом у све три варијанте: уз присуство металног проводника. – Тумачење и објашњавање употребе електричних изолатора у кућним инсталацијама и опасности које настају њиховим оштећењима.– Експериментисање и таблично класификовање квалитативних података огледа. – Разумевање датог текста и поређење са претходним знањем. Примењена на конкретну ситуацију генерализација би гласила: • Сви материјали проводе струју. уз присуство воде. полупроводници ( угљени штапић). воде и ваздуха можемо. – Закључивање на основу поређења квалитативних података. потом. лоши проводници – изолатори (пластика. Могући начин коришћења уџбеника: За актуелизацију и утврђивање претходних знања можемо користити прву илустрацију из блока Да се подсетимо. добри проводници (метали). Тражећи да интерпретирају ситуације на преосталим илустрацијама овог блока или да интерпретирају причу о Френклиновом змају из блока Да ли си знао/-ла претходне јединице стварамо привидан конфликт њихових школских и животних знања о проводљивости воде и ваздуха. Ученичке одговоре о електричној проводљивости метала. – Разумевање класа материјала разврстаних по критеријуму електрична проводљивост. а код неких мање. заинтересованим ученицима нудимо домаћи истраживачки рад из блока Самостални пројекат. само неки то раде боље. Кључни појмови: Струјно коло. уз присуство ваздуха. гума). подсећајући их на генерализацију коју су извели у осмој наставној јединици: • Једно исто својство можемо наћи код свих материјала само ће се оно бити код неких више изражено. – Самостално истраживање на задату тему. Обавезно 81 . боље и лошије провођење струје. оглед. – Примењивање претходног знања на ситуације са скривеним факторима. У контексту овог проблема. Подстичемо их да потраже решење конфликта. а неки лошије.

разврставање чврстих материјала по величини њихове електричне проводљивости. ваздух. у истом огледу.. како би. – да се суоче са проблемском ситуацијом како се дејство једног истог магнета магнета може појачати односно ослабити. тражимо њихово мишљење о томе да ли овај оглед могу да прихвате као прави оглед. осим сијалице.им сугерирамо да прво истраже који инструменати. по групама или паровима. Тек потом их усмеравамо да добијену класификацију материјала упореде са класификацијом из претходне наставне јединице. изолатор и полупроводник. сазнају да када се енер гија у целости концентрише на једном месту. на извођењу огледа из уџбеника. Проверу знања и разумевања можемо урадити. 57. запазе да се метални и други предмети. У дискусији о резултатима огледа. као и шта би требало предузети да оглед постане прави. – да утврде знање о компасу и његовој функцији. стакло. Битно је да ученици. – да сами открију које неопходне елементе мора имати магнетска брава. путем вођеног огледа. било писмено уз помоћ питања из блока Уради.. сазнају да се магнетска енергија магнета концентрише у гвожђу и да. Како појачати и ослабити дејство магнета? Оперативни циљеви: – да утврде претходно знање о томе шта је магнет. – да утврде знање о деловању магнета у различитим срединама (вода. осим по врсти материјала. самосталним или вођеним закључивањем стигли до појмова: проводник. па да схвате да и у овом огледу нису сви параметри били под котролом. због тога.).. на другом је неће бити и да због тога магнет опкољен гвожђем не делује на друго гво жђе. магнет појачава своје дејство ако се на његове полове стави гвожђе. размисли и одговори и блока Размисли и објасни. као и у претходној јединици. најпре. могу да послуже за индикацију електричне струје Главни циљ јединице. – да знање стечено истраживањем могу практично да примене (на магнетску браву). – да истраживањем. нпр. – да истраживањем. 82 . разликују и по дебљини и по дужини. било усмено. остварујемо организовањем самосталног рада.

– Уочавање проблемске ситуације (компас на Земљиним половима) и њено решавање. компас. – Испитивање састава и функционисања магнетне браве. Активности ученика: – Актуелизација претходног знања о магнетима. како појачати и ослабити магнет. Пожељно је да све илустрације из блока Да се подсетимо заменимо реалним демонстрацијама. њиховом деловању и примени можемо урадити уз помоћ шест илустрација у блоку Да се подсетимо. из блока Размисли и одговори. У оквиру овог уводног дела заинтересованом ученику можемо поверити истраживање на тему из блока Самостални пројекат. и 4. Осталим ученицима поверавамо истраживање о снимању и репродукцији тона из блока Одељењски пројекат: Реализацију основног циља јединице. Реализација овог пројекта остварује континуитет у сазнавању ученика да је дејство једног тела на друго увек праћено истовременим и једнаким дејством другог тела на прво. Могући начин коришћења уџбеника: Актуелизацију и утврђивање претходних знања о магнетима. а проверу разумевања уз помоћ питања 1. оглед. по инструкцијама из уџбеника. магнетска енергија. – да се упознају са практичним импликацијама знања о магнетима. појачање. – Самостално и групно истраживање својстава и примене магнетских материјала. – Посматрање и закључивање на основу познатих ситуација и познатих знања. – Решавање конфликта истраживањем. слабљење. магнетска брава. плочице од гвожђа. путем вођеног експериментисања и закључивања. организујемо кроз самосталну активност ученика на огледу. – Запажање конфликта у вербалној формулацији назива јединице. керамички магнет.– да старо и ново знање могу да употребе у тумачењу нових ситуација. 83 . гвожђе. – да умеју да раставе и саставе магнетску браву. Кључни појмови: Магнет.

65. – Препознавања узрочно-последичне везе: добра пропустљивост – добра провидност. непропустљивост – непровидни материјал. у циљу детаљније класификације материјала. – да могу да повежу појмове: добра пропустљивост-провидни материјал. извођење релативно кратко траје. – да могу разумети понуђене информације и генерализације. – да истраживањем путем огледа сазнају који фактори и како утичу на светлосну пропустљивост једног материјала. тако да дискусији можемо посветити више пажње. 84 . делимична пропустљивост–делимично провидни материјал. делимично провидним и непровидним материјалима који пропуштају. а важно је.Оглед је једноставан. да их могу вербализовати и упоредити са исказима који се налазе на илустрацијама животних ситуација. – да могу разумети резултате овог огледа. – да могу разумети и објаснити животне ситуације описане у уџбенику. Дискусију о резултатима огледа усмеравамо тако да коначни закључци имају смисао исказа датих у блоку Можда ниси приметио/-ла. Активности ученика: – Посматрање илустрација и запажање оних детаља којим утврђују постојеће знање о светлосној пропустљивости материјала. и 3. Примену новог знања о начину на који се може појачати. а проверу усвојености знања и његово разумевање на питањима 2. – Класификација материјала по познатом критеријуму. путем експеримента. Светлосна пропустљивост материјала Оперативни циљеви: – да утврде уз помоћ илустрација. из блока Размисли и одговори. који делимично пропуштају и који не пропуштају светлост. односно ослабити дејство трајног магнета илуструјемо организовањем активности ученика на огледу о магнетским бравама из блока За радознале. – Поређење и процена светлосне пропустљивости материјала. знање о провидним. – Истраживање.

или капљицу парадајз сока. затим парче млечног стакла и напослетку парче обичног папира. Повећањем дебљине алуминијумског слоја. делимично пропустљив. – Закључивање на основу запажања у контролисаним условима. делимично пропусно и непропусно за светлост. путем експеримента. непровидан. празно парче графофолије. битно је да ученици утврде појмове провидно. Као и на „сребрном” украсном папиру за цвеће. Могући начин коришћења уџбеника: Актуелизацију и утврђивање претходних знања ученика о светлосној пропустљивости материјала можемо урадити уз помоћ илустрација из блока Да се подсетимо. Упућујемо их да посматрање врше кроз „сребрне” површине диска. Графопројекцију те речи посматрају ученици када преко тог натписа. Без обзира који од ова два начина одаберемо за остварење циљева из уводног дела часа. коју остварују 85 .– Испитивање. који параметри и како утичу на светлосну пропустљивост неког материјала. Помоћ ће ученицима. по процедури описаној у уџбенику. – Примењивање знања у реалним животним околностима. примесе у материјалу. дебљина материјала. најпре стављамо друго. површине провидне пластике на којима се налази веома танак слој алуминијума. организујемо кроз самостални рад ученика. тако танак слој алуминијума је делимично пропусан за светлост. ставили између два равна парчета стакла па кроз њих посматрали светлост?наводимо ученике да поставе хипотезе о томе који фактори и како утичу на светлосну пропустљивости и испитивање утицаја дебљине и својстава материјала на светлосну пропустљивост. непропустљив. Усмеравањем дискусије питањима типа: Шта би се променило када бисмо мед. заправо. делимично проводно и непровидно и повежу их са појмовима потпуно пропусно. у паровима. оглед. Кључни појмови: Провидан. добро пропустљив. или парадајз сок. делимично провидан. То су. највероватније. требати само код употребе компакт дискова. у тегли разблажили водом Шта би се десило када бисмо капљицу меда. светлост. нпр. Реални аналогон ових илустрација можемо остварити пројектовањем светлости кроз парчад графофолије на којима смо исписали реч светлост.

односно да су лоши топлотни изолатори. путем вођеног огледа. по моделу. ученици региструју смањење светлосне пропустљивости алуминијума. – да се упознају са табличним и графичким приказивањем квантитативних података о праћеним параметрима. спровести одељенско истраживање топлотне проводљивости сипкастих материјала. – да умејуда мере запремину. У исту сврху. или онај који пропушта мање светлости? 66. те поређењем. – да уз помоћ учитеља могу да протумаче добијене графике као показатеље брзина хлађења материјала. можемо употребити и информације из блока Да ли си знао/-ла? ако их. – да уз помоћ графика. извести закључак који материјал најбоље. претходно. Који материјали боље проводе топлоту? Оперативни циљеви: – да утврде знање о смеру провођења топлоте.преклапањем више истих алуминијумских слојева. температуру и време. да су метали бољи топлотни проводници од стакла и порцелана. преобликујемо у питања облика: – Који предмет боље видимо: онај који пропушта више или онај који пропушта мање светлости? – Кроз који предмет боље видимо: онај који пропушта више. – топлоту. 86 . а који најспорије хлади. да могу. – да могу брзину хлађења довести у везу са топлотном проводљивошћу материјала. – да се упознају са правим истраживањем у коме се врше континуирана мерења. – да утврде знање да су метали добри проводници топлоте. а који најлошије проводи. одговори и распитај се. – да утврде знање да је ваздух лош проводник топлоте односно да је добар топлотни изолатор. могу да изведу закључке о томе који испитивани материјал се најбрже. Утврђивање и проверу знања и разумевања можемо извршити на питањима из блока Размисли. – да могу уочити ситуације које су у привидном или стварном конфликту са постојећим знањем. – да могу ново и старо знање о топотној проводљивости применити на ситуације из свакодневног живота. поређењем. – да истраже.

– Класификовање предмета код којих је критеријум добра топлотна проводљивост материјала (метала) пресудно утицала на њихову практичну употребу.– да могу. лоши топлотни проводници (добри топлотни изолатори). стакло. време хлађења. ваздух. добри топлотни проводници (лоши топлотни изолатори). решити уочене конфликте. – Самостално истраживање путем огледа. – Примењивање знања и самопроверавање знања на ситуацијама из свакодневног живота. Разговор организујемо и водимо тако да сви ученици добију експлицитну потврду својих претходних. уз малу помоћ. – Посматрање илустрација и запажање детаља битних за утврђивање претходних знања о топлоти и топлотној проводљивости. порцелан. Кључни појмови: Топлота. зрачење. – Обједињавање резултата самосталних истраживања. брзина хлађења. Активности ученика: – Посматрање илустрација и запажање детаља битних за утврђивање претходних знања о топлоти и топлотној проводљивости. – Тумачење ситуација које су у привидном или стварном конфликту са постојећим знањем. струјање. Могући начин коришћења уџбеника: Актуелизацију и утврђивање претходних знања о топлотној проводљивости материјала можемо урадити уз помоћ илустрација из блока Да се подсетимо. – Експериментисање у циљу испитивања и поређења топлотне проводљивости метала. температура. мерење. можда недовољно артикулисаних. по узору. – Мерење запремине и континуирано праћење и мерење температуре и времена. знања о томе да у контакту топлијег са 87 . метали. стакла и порцелана. оглед. – Вербализовање закључака ( из графичког приказа за сваки испитивани материјал) о зависности температуре материјала од времена хлађења. – Таблично и графичко приказивање квантитативних података добијених огледом.

Експлицитно именују тела која су у контакту и топлотно стање тела пре и после контакта. например. са квантитативним подацима и њиховим графичким приказивањем. тражимо да закључе. наша помоћ им је неопходна. сучељавајући их са познатим чињеницама. Привидан конфликт знања остварујемо питањима како то да ваздух који се налази у околини лонца. који се налази у крзнима животиња. привидан конфликт знања остварујемо питањем како то да је ваздух на површини Земље топлији од ваздуха који се налази високо у Земљиној атмосфери када и једног и другог греје Сунце. Лонац се. како се сваки пар вредности температуре воде у металнј посуди (тј. стакла и порцелана. температуре посуде) и времена када је та вредност температуре измерен приказује тачком на графику. преноси и струјањем и зрачењем. при посматрању илустрација: 1. осим провођењем. Топлота са топлије течности у лонцу прелази на хладнији ваздух изнад течности. Другим речима.хладнијим телом топлота прелази са топлијег на хладније тело. испитивање и поређење топлотне проводљивости гвожђа. када је ваздух високо у атмосфери ближи Сунцу и када између Сунца и атмосфере Земље не постоји никакав материјал. или да се подсете. Као помоћ овој дискусији можемо употребити илустрацију из блока Да ли си знао/-ла о струјању ваздуха у загрејаној просторији. Основни циљ јединице. Пошто се ученици овде први пут срећу са континуираним праћењем и мерењем у току огледа. да се топлота. а по завршеном мерењу. односно ваздух око бочних страница лонца. лонац. одећи и перјаној јакни. користећи податке једне групе показујемо. Исто тако. због тога. У току рада помажемо групама да податке прикажу таблично. Експлицитно наведу због чега су рингла. можемо рализовати групним радом ученика по тексту из уџбеника. радијатора и пегле преноси топлоту даље у околни простор (кухиња и соба се загревају) када им је познато да ваздух. разговором треба да наведемо ученике да. Осим тога. Течност у лонцу. на табли. због тога се загревају. 2. загрева. "чува топлоту" добијену од животиња. могло бити у облику: Топлота са загрејане рингле прелази на хладнији лонац. па топлота са топлог лонца прелази на хладнију течност која се налази у њему и на хладнији ваздух који га окружује са бочних страна. 88 . односно човека. радијатор и пегла начињени од метала. То би.

Процедуру понављамо и са порцеланском посудом. цртамо на истом графику. Да се материјали посуде разликују по брзини хлађења. али да то неке раде брже. Дискусију о сличностима и разликама линијских дијаграма за посуде од метала. Што је брзина хлађења већа. Што је брзина хлађења мања. односно да све посуде проводе топлоту са вруће воде на околни ваздух. односно бољи топлотни изолатор. сок) добро растварају у води. Групама које су заинтересоване можемо понудити тему из блока Групни пројекат. нафта) не. пластика). материјал је бољи топлотни проводник. – да утврде знање да се на брзину растварања чврстих материјала у води може утицати уситњавањем. а неки не (стакло. а неке (уље. да би одмах потом то исто урадили ученици свих група. линијски дијаграм за металну посуду. а неке спорије. 89 . Утврђивање и проверу знања и разумевања можемо на часу урадити уз помоћ питања из блока Размисли и одговори. Растворљивост материјала у води Оперативни циљеви: – да утврде знање о томе да се неки чврсти материјали (шећер. Линијски график бољег топлотног проводника. линијски дијаграм за стаклену посуду. 67. док за домаћу самопроверу можемо понудити питања из блока Уради. мешањем и загревањем.Спајањем свих пет тачака показујемо како изгледа линијски дијаграм зависности температуре металне посуде од времена њеног хлађења. размисли и одговори. односно закључе: Да све посуде током времена постају хладније. али другом бојом. при чему бирамо нову боју за цртање. стрмији је од линијског проводника лошијег топлотног проводника. на основу својих мерних података. да утврде знање о томе да се неке течности (сирће. стакла и порцелана водимо тако да ученици запазе. После тога. при чему њима препуштама договор о избору материјала чију ће топлотну проводљивост испитивати. материјал је лошији топлотни проводник. Затим ученици сваке групе цртају. со) добро растварају у води.

• Експериментисање у циљу одређивања растворљивости шећера и соли на собној темпаратури. – да могу из табличних података и из дијаграма да одреде растворљивост шећера односно соли на собној температури.– да одреде експериментисањем растворљивост шећера и соли на собној температури. • Графичко приказивање података стубичастим дијаграмом. из искуственог знања и на основу добијених информација. • Тумачење таблице и графика – одређивање растворљивости шећера и соли. да се у води налази растворен ваздух. • Таблично приказивање квантитативних података. Активности ученика: • Актуелизација претходног знања посматрњем уз вербално и илустративно превођење. – да утврде. на основу таблично обједињених података. мерне податке приказати стубичастим дијаграмом. – да експериментисањем провере то знање и сазнају да се растворљивост ваздуха смањује загревањем. – да могу поређењем одређених растворљивости извести вербални закључак који се материјал боље раствара у води. – Да могу проширити знања о раствореивости ваздуха и то применити за оцену услова опстанка живог света у води. течних и гасовитих материјала у води. – да могу квантитативне податке из огледа приказати таблично. 90 . • Експериментисање и запажање у циљу оцене утицаја температуре на растворљивост ваздуха у води. да вербали зују закључке о разликама у растворљивост чврстих. – да могу проширено знање о растворљивости применити за оцену количине растворка у било којој количини растварача. – да могу. уз помоћ учитеља. – да могу. • Мерење запремине и масе. • Поређење растворљивости шећера и соли. • Експериментисање и запажање у циљу оцене и екстраполације растворљивости сирћета и сока у води. – да умеју да мере масу и запремину.

тј. утицај температуре на растворљивост.. шпорет и варјача?. Тестирање хипотезе. који се иначе и растварају у води. или сода води има раствореног угљен-диоксида? Зашто жени. на четвртој илустрацији првог блока. експериментално одређивање растворљивости шећера и кухињске соли у води. растварање течних материјала. Кључни појмови: Растварање чврстих материјала. можемо урадити уз помоћ илустрација у блоку Да се подсетимо и блоку Како знамо да је у обичној води већ растворен ваздух? Разговор о илустрацијама.• Примењивање знања о растворљивости чврстих супстанција на ситуације са измењаном количином растварача (интерполација). оглед Могући начин коришћења уџбеника: Актуелизацију и утврђивање знања о растворљивости материјала у води као и фактора који утичу на растворљивост оних чврстих материјала. на собној температури можемо организовати. као групни самостални рад ученика по инструкцијама из уџбеника. требају аван. на првој илустрацији првог блока. растварање ваздуха у води. усмеравамо питањима типа: По чему дечак.. јабуково сирће или јабуков сок? Овим последњим питањем наводимо ученике да поставе своје хипотезе о растворљивости соли и шећера односно сирћета и сока у води. уколико у школи има довољан број вага и мензура. 91 .. Шта се у води боље раствара: шећер или со. зна да је његова мама уместо шећера у лимунаду ставила со? По чему бисмо разликовали сок од малине од сока од јабуке? На основу чега знају да се стакло не раствара у води? Да ли се стакло баш никако не раствара у води? Како знају да се уље не раствара у води? Да ли се уље баш никако не раствара у води? Како знају да је у води растворен ваздух? Како знају да у кока-коли. сходно циљевима уводног дела часа. • Примена знања на примерима из живота.

и уз нашу помоћ. при том. компетентних посматрача и контролора. У завршном делу часа. може да изводи једна група. оглед на катедри. Вода. треба да изведу на катедри. по упутствима из уџбеника. такође. ваздух и земљиште су смеше Оперативни циљеви: – да утврде знање о улози воде за опстанак живота на Земљи. – да утврде знање о саставу земљишта. – да сазнају да у ваздуху има и азота. у том случају. док остали ученици. користећи резултате једне од група (или резултате једине групе) цртамо одговарајући стубичасти дијаграм растворљивости шећера и соли у води на собној температури. обично претпостави. на собној температури. Већина њих. 68. – да се упознају са сегметним графичким приказивањем података. одговори и уради. Испитивање растворљивости сирћета и сока у води на собној температури. шест до седам пута већа од растворљивости соли.Уколико то није случај. заједнички тумачимо таблицу из уџбеника у којој су приказани упоредни подаци о растворљивости чврстих (шећера и соли). Огледе. можемо. и испитивање утицаја температуре на растворљивост ваздуха у води. – да утврде знање о сталној количини воде на Земљи (кружни ток). Сви ученици. одговарају на питања која прате инструкције. треба да имају улогу активних. Пошто ученици немају искуства са стубичастим дијаграмима. на табли. – да утврде знање о утицају воде на материјале са којима долази у контакт. да су растворљивост шећера и соли у води подједнаке. – да утврде знање о присуству кисеоника и угљен-диоксида у ваздуху. за домаћи рад задајемо питања из блока Размисли. по упутствима из уџбеника. односно приликом графичког представљања резултата огледа о растворљивости шећера и соли. течних (сирћета и сока) и гасовитих (ваздуха) у води и о утицају температуре на растворљивост тих материјала. а затим. Наша помоћ је неопходна приликом обраде мерних података добијених у огледу. најпре. Многи ученици ће бити изненађени добијеним дијаграмом који показује да је растворљивост шећера. препустити по једној групи ученика. 92 .

– да могу графички или таблично приказати обједињене резултате истраживања. – Посредно закључивање на основу претходних знања и индиција. оглед. – да сазнају како се доказује присуство кисеоника и угљен-диоксида у ваздуху. Кључни појмови: Смеша. – да утврде и провере знање о огледима којима се показује састав земљишта као смеше. – да могу разумети важност информација (вербалних и улустационих) о лековитости минералних вода. минерали. – Експериментисање у циљу испитивања састојака воде као смеше. минерална вода. Активности ученика: – Актуализација претходних знања о важности воде. ваздуха као смеше и земљишта као смеше. ваздуха и земљишта и о њиховом саставу. – да вођеним експериментисањем сазнају да у ваздуху има водене паре и прашине. – Посматрање промена и запажање квалитативних резултата огледа. Могући начин коришћења уџбеника: Актуелизацију и утврђивање претходних знања: 93 . – Истраживање путем експериментисање у циљу процене загађености ваздуха и процене тешкоћа при уклањању загађености из земљишта. земљиште. – Сакупљање и груписање информација. – да самосталним истраживањем сазнају ко су велики локални загађивачи ваздуха и чиме загађују ваздух.– да потврде. вода. – да потврде експериментима да у ваздуху има кисеоника и угљендиоксида. – да самосталним истраживањем сазнају да разне минералне воде имају у себи растворене различите количине различитих минерала. ваздух. азот. састојци. кисеоник. угљендиоксид. истраживањем путем огледа. – да експериментисањем сазнају због чега треба чувати земљиште од загађења. знање да је вода смеша у којој има ваздуха и минерала.

Дискусија обавезно треба да садржи закључак да је загађеност производ људског немара и незнања. чврсти материјал беле боје и да су од кречњака начињени нпр. па 94 . При извештавању група о резултатима ових огледа. У овој јединици само су два ученика била ангажована на домаћем истраживању. у припреми за реализацију јединице. потребно им је дати кратко објашњење да је то је бистри део материјала ("гашеног креча") насталог дејством воде на негашени креч. мора бити смеша и да. због врло великог броја разноразних утицаја. о ваздуху и променама својстава ваздуха због постојања биљног и животињског света. недељу дана пре реализације. ученик који је испитивао загађеност земљишта моторним уљем извештава одељење о резултатима испитивања. двојици ученика поверавамо самостални домаћи рад: Једном ученику оглед из уџбеника о састојку ваздуха – честицама чврстих материјала. већина ученика. присуство лишаја) из блока Да ли си знао/-ла. први пут среће са појмом кречна вода. а самим тим и о загађености ваздуха. Питањима типа: шта је прашина и одакле прашина у ваздуху подстичемо дискусију свих ученика о честицама разних чврстих супстанција које се могу наћи у ваздуху. Другом ученику оглед из уџбеника о загађеном земљишту. Како се овде. нарочито у градовима. Пошто су огледи о саставу земљишта ученицима познати. Да се у додиру кречне воде и угљендиоксида ствара кречњак. блок Који састојци чине земљиште смешом? има за циљ понављање и самопроверавање знања о саставу земљишта и о начинима како се може испитати састав земљишта.о води и променама својстава воде при њеном кружењу у природи. Извођење свих осталих огледа о састојцимаобичне воде и ваздуха организујемо кроз самостални групни рад ученика на часу. о земљишту и променама својстава земљишта због утицаја неживе и живе природе. подноси извештај и онај ученик који је испитивао присуство прашине у ваздуху. при том. Будући да је јединица обимна. Том приликом. одмах поставе и хипотезе о могућим састојцима тих смеша. а неки огледи траже више времена за извођење. Разговор усмеравамо тако да ученици постану свесни да сваки од набројаних материјала. школска креда и пећински украси са друге слике у блоку Да се подсетимо. можемо да извршимо уз помоћ илустрација из блока Да се подсетимо и неким од сегмената (бањске минералне воде.

осталим ученицима. упознају са поступцима: декантовање. – да разумеју разлику у квалитету поступака за раздвајање састојака из смеше. Активности ученика: – Актуелизација и провера претходног знања о смешама. открити и именовати поступке за раздвајање састојака из смеше. – да се путем вођених и самосталних експеримената. величину честица. Блок Размисли. – да могу. – да могу. уз задати прибор и циљ. на примерима из свакодневног живота. довести у везу својства сатојака (растворљивост. да се не би осетили запостављеним. – Описивање (вербално и илустрационо) самосталних огледа и запажања током огледа. испарљивост) са начинима за њихово издвајање из смеше. – Самостално експериментисање за задатим прибором и циљем. или једна врста минералног ђубрива-један ученик. – Примењивање знања о смешама и знања о раздвајању састојака смеше на примерима из свакодневног живота. Како да раздвојимо састојке смеше? Оперативни циљеви: – да утврде знање о смешама. цеђење. распитај се и одговори задајемо за домаћу активност свим ученицима. 95 . – Закључивање на бази самосталног експериментисања и провера закључака поређењем са циљем огледа. – Вођено експериментисање са задатим прибором. унутар групног пројекта могу наћи индивидуални пројекти типа: једна врста минералне воде. – да утврде знање о томе да састојци смеша могу бити видљиви и невидљиви голим оком. 69. – да могу. можемо да понудимо пројекте из блока Групни и одељењски пројекти. с напоменом да се. вођењем. самостално осмислити огледе о декантовању. испаравање. испаравању и просејавању.

одливање. питања и илустрације уз овај оглед су у уџбенику довољни за потпуни самостални рад група и за извођење потребних генерализација. проверу и самопроверу знања можемо извршити на питањима из блока Размисли.Кључни појмови: Течне смеше. Пожељно је да своје хипотезе ученици самостално тестирају у огледима (о декантовању и испаравању) које. папирна марамица. Битно је да. кисеоник у ваздуху) нису видљиви ни голим оком ни лупом. одговори и уради. просејавање. а и оних које човек производи. односно папирна марамица) можемо да организујемо кроз групни рад. камење и песак у морској води) састојци су видљиви голим оком. цеђење(филтрирање). Могући начин коришћења уџбеника: Актуелизацију и утврђивање знања о смешама можемо реализовати уз помоћ илустрација из блока Да се подсетимо или уз помоћ паноа Минералне воде и Минерална ђубрива које су ученици направили у раду на пројектима из претходне јединице. на основу прибора понуђеног у уџбенику. Пожељно је. оглед. Како неки ученици (поготово у градским срединама) немају довољно искуствених знања о прављењу сира. разговор усмеравамо тако да схвате: Већина материјала у природи. а у неким смешама (со у морској води. сами треба да планирају и изведу. при том. У неким смешама (нпр. Инструкције. да огледе о декантовању и испаравању кратко опишу и илуструју у простору резервисаном у уџбенику за ту сврху. испаравање. својствима милерама и цепању пасуља. пре давања одговара на ова питања потребно је да 96 . јесу смеше. Постављање питања типа: – Како бисте издвојили каменчиће и песак из воде? – Како бисте издвојили со из воде? може нам послужити и за најаву основног циља часа и за постављање ученичких хипотеза о начинима издвајања видљивих чврстих састојака из течне смеше и невидљивих чврстих састојака из течне смеше. Реализацију огледа са декантовањем и цеђењем (филтрирањем) уз помоћ филтера различите финоће (цетка и филтер-папир. састојци. цетка. Утврђивање. такође. чврсте смеше.

– Самостално експериментисање у циљу демонстрације нове неповратне промене. – да могу. самосталним експериментисањем. – да могу. – да могу. извршити класификацију промена по задатом критеријуму. – да умеју континуирано производити и користити компост у исхрани школских биљака. из понуђеног мноштва промена. демонстрирати за њих нову повратну промену. Повратне и неповратне промене материјала Оперативни циљеви: – да утврде могуће факторе који доводе до промена материјала. – да могу. – да утврде постојање две основне врсте промена материјала. Активности ученика: – Актуелизација старих знања у циљу утврђивања кључних појмова: промена. или од нас. праћењем својстава материјала. открити и именовати карактер промена у конкретним илустрованим ситуацијама. неповратна и повратна промена. вођени и усмеравани питањима. вођеним експериментисањем. – Вођено генерализовање својстава уочених промена и провера сопствене генерализације уз помоћ понуђене. – Вођено експериментисање у циљу демонстрације нове повратне промене. 70. – да могу. – Групно истраживање садржине компоста. – Посматрање илустрованих (стриповских) ситуација уз запажање и закључивање о карактеру промена на материјалима. уз задати прибор. разумети понуђену генерализацију о повратним и неповратним променама материјала. – Описивање тока нове неповратне промене.од ученика који о томе поседују практична знања. 97 . демонстрирати за њих нову неповратну промену. добију кратка објашњења. – да знају да треба континуирано пратити промене на биљкама под утицајем компоста.

оглед Могући начин коришћења уџбеника: Актуелизацију старих школских и искуствених знања о променама материјала и узроцима тих промена можемо подстаћи уз помоћ илустрација из блока Да се подсетимо. промене. За сада је довољно да им дамо кратко објашњење да су узрочници ових процеса различите врсте микроорганизама. боју.– Континуирано групно приправљање компоста. Систематизацију знања о повратним и неповратним променама реализујемо самосталним индивидуалним радом ученика на блоку Погледај слике. – Континуирано практично испитивање утицаја компаста на живот школских биљака. односно са шећером и решоом. Проверу знања о променама материјала и проверу разумевања генерализације о повратним и неповратним променама вршимо у две етапе: Кроз експериментални индивидуални рад ученика на огледу са ваздухом и медицинским шприцом.. повратне промене. неповратне промене. чврстоћу. а који се у одређеним условима врло брзо размножавају. густину. при горењу. а да је горење папира неповратна промена (сва битна својства папира су нестала после престанка дејства топлоте). пројекат. компост. да упореде својства материјала пре и после дејства узрока промена и да сами закључе да је промена облика лука повратна промена (другачији облик лука постојао је само док делује узрок). осим давања прибора. Очекујемо пуни одговор типа: Лук мења свој облик због деловања руку стрелца. масу. – Самопроверавање (класификација промена по издвојеном критеријуму). које се налазе у грожђу. затим. тј.. при чему им. Наша помоћ ће им бити потребна само код именовања узрока врења грожђа и труљења паприке. Кључни појмови: Материјали. не пружамо 98 . под дејством топлоте. односно паприци. Од ученика. Папир мења облик. тврдоћу. тражимо не само да опишу и именују промене на материјалима које су илустроване на левој страни сваке илустрације већ и да експлицитно именују узроке који су такве промене изазвали. Тражимо. размисли и одговори. при том.

Кроз писмени рад на блоку Подвуци неповратне промене.никакву другу помоћ. сазнају да су продукти горења: топлота. – да могу знање о сагоревању применити на ситуације из свакодневног живота. већ и са наставником биологије и директором школе. угљендиоксид. 99 . усмерено посматрање и запажање у циљу откривања продуката сагоревања. – Вођено експериментисање. – да могу таблично приказати квантитативне резултате огледа и из њих извући одговарајуће закључке о количини ослобођене топлоте. Активности ученика: – Актуализација претходних школских и искуствених знања о сагоревању као неповратној промени. – Мерење температуре и времена и таблични приказ квантитативних података добијених у огледу. – да вођеним експериментисањем сазнају чему служи и како ради димњак. усмерено посматрање и запажање у циљу откривања потребних услова за остварење горења. 71. течних и гасовитих горива. – да боја пламена има везе са количином ослобођене топлоте. – Поређење и закључивање на основу мерних података и запажања. вођеним експериментисањем. Одређивање времена почетка и начина реализације тема 2. – Актуализација искуствених знања о горивима и врстама горива. – Вођено експериментисање. – да умеју мерити температуру и време. кисеоник и висока температура. – да вођеним експериментисањем. водена пара. не само са ученицима. – да. светлост. За домаћу активност свим ученицима можемо задати тему број 1 из блока Одељењски пројекат. сазнају да су за горење неопходни: гориво. Сагоревање материјала Оперативни циљеви: – да утврде знање о сагоревању као неповратниј промени. и 3. овог блока захтева договарање. чађ и пепео. – да утврде искуствено знање о неким врстама чврстих.

температура.– Вођено експериментисање. При именовању горива у уређајима са слике тражимо да изврше и њихову класификацију по агрегатном стању. течна и гасовита горива која познају.оглед. светлост. карбуратору моторбицикла или плинском шпорету? Каква је по свом карактеру промена коју називама сагоревање материјала? Коју намену имају уређаји са слика у којима се остварује сагоревање материјала? усмеравамо ученике ка заједничком називу гориво за све материјале који при сагоревању дају топлоту. усмеравамо дискусију ка кључним питањима: Шта је неопходно за горење? и шта настаје сагоревањем? Одговори ученика на та питања постају њихове хипотезе које треба да тестирају у огледима унутар блокова Шта је неопходно за горење? и Шта настаје сагоревањем? Рад на овим огледима можемо организовати по групама ако проценимо да су нам ученици већ сазрели у пажљиве и савесне експериментаторе. тј. кисеоник. водена пара.. сагоревању. Кључни појмови: Неповратне промене. 100 . сагоревање (горење). Могући начин коришћења уџбеника: Актуелизацију и утврђивање школских и искуствених знања о горењу. топлота. чађ. рад на сваком од огледа поверавамо по једној групи која га.. усмерено посматрање и запажање у циљу сазнавања чему служи и како ради димњак. гориво. Питањима типа: Који материјали сагоревају у обичном шпорету. а потом тражимо да сами именују и друга чврста. димњак. Питањима типа: Зашто се испод горионика обичног шпорета налази решетка? Зашто се на решетки прво ставља папир (слама). затим ситна дрва. а изнад њих цепанице и угаљ? Чему служи метална цев (сулундар)? Чему служи шипка звана "цуг"? Чему служи жарач?. угљендиоксид. пепео. материјала можемо извршити уз помоћ илустрација из блока Да се подсетимо. У противном.

распитај се и одговори остављамо ученицима за домаћи рад. односно да је температура паљења компоненти парафина већа од температуре паљења памука. имају функцију учесника и контролора. извођење огледа из блока Чему служи димња? организујемо као групни рад. обавља на катедри. Дискусију коју организујемо по извођењу овог огледа усмеравамо питањима тако да ученицима постане јасно да се највеће количине угљендиоксида и чађи избацују у атмосферу радом бензинских мотора и термоелектрана. Остали ученици истовремено прате рад групе и текст који се налази у уџбенику. – да упознају. сазнају да је температура паљења дрвета већа од температуре паљења материјала главе шибице. јер сваки ученик треба. ознаку за запаљиве материјале. због струјања ваздуха кроз димњак. запажањем и поређењем у току огледа. – да.димњаку окренут нагоре. питања из блока Размисли. уз наш повећани опрез. уз помоћ илустрационих и вербалних информација. – да вођеним експериментисањем сазнају да се различити гориви материјали разликују по температури паљења. да запази: да пламен свеће мирно гори у случају када је троугласти отвор на ваљку. да је количина чађи која се ствара на унутрашњости димњака већа када је струјање ваздуха мање (када се троугласти отвор налази на горњем делу димњака). С обзиром на обимност јединице. Запаљиви материјали Оперативни циљеви: – да утврде претходно знање о неопходним условима потребним за горење. немиран када се троугласти отвор на димњаку налази доле и да дим који ствара штапић испред троугластог отвора на доњем крају димњака. завиривањем кроз импровизовани димњак. димњак вуче нагоре.уз нашу пажњу. – да се упознају са основним начинима гашења пожара и њиховој утемељености на спречавању остварење услова за горење. 101 . 71. Дакле. да је пламен. Без обзира на зрелост или незрелост ученика.

Кључни појмови: Горење. и претпоставе: ° да разна горива (папир. противпожарни апарат. – да могу да одговоре на једноставна питања о пожарима и њиховом гашењу. пожар. – Самопроверавање старог и новог знања о горивима и пожарима. гориво. ° да гориво са нижом температуром паљења (папир) служи за потпалу материјала (дрво) са вишом температуром паљења. дрво и угаљ) имају различите температуре паљења.– да упознају врсте пожара који се смеју и који се не смеју гасити водом. Могући начин коришћења уџбеника: Актуелизацију и утврђивање претходних знања неопходних за реализацију циљева ове јединице вршимо уз помоћ илустрације из блока Да се подсетимо. или илустрација из истоименог блока претходне јединице. тј. Битно је да у разговору ученици утврде: Да су неопходни услови за горење: постојање горива. запаљиви материјали. температура паљења. парафина и памучног фиттиља. кисеоник. ваздуха и одговарајућа температура. оглед. топлота. – да. Активности ученика: – Актуелизација претходних знања о горењу и горивима. могу себе и друге ученике упутити у начин коришћења апарата за гашење пожара и позивања ватрогасне службе. – Вођено експериментисање у циљу поређења температуре паљења дрвета и материјала на глави шибице. Тестирање ученичких претпоставки организујемо кроз групни експериментални рад на огледима из блока Да ли се сви гориви материјали 102 . тј. – Превођење информација из симболичког (илустрационог) у вербални облик. присуство кисеоника. самосталним радом. – Прављење паноа са важним информацијама:о употреби апарата за гашење пожара и позивању ватрогасне службе. вода.

пале на истој температур? Дискусију по обављеном послу усмеравамо како бисмо увели класу материјала које одликује ниска температура паљења (запаљиви материјали) и како би се ученици. Генерализација до које их после образложења водимо требало би да буде у складу са садржином блока Да ли се сваки пожар сме гасити водом? Теме из блока Одељењски пројекат и питања из блока Размисли. Осим одговора на ово питање. распитај се и одговори задајемо ученицима за домаћи рад. онако како је то урађено у блоку Како се гаси пожар? Дискусију на тему Да ли се сваки пожар сме гасити водом? можемо отворити истоименим питањем. 103 . Све примере који ученици понуде заједнички разврстамо у три групе. при чему ученике наводимо да своје одговоре и образложе. уз помоћ илустрације из блока Како се означавају запаљиви материјали? упознали са њеним графичким означавањем. од ученика тражимо и примере који би га поткрепили. Уводно питање у део јединице који има циљ да се ученици упознају са начинима гашења пожара може бити питање: Шта ће се догодити ако током горења не буде испуњен неки од услова неопходних за горење.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful