ALKATEL

FUNKCIJE SISTEMA ALKATEL 1000 E10

Alkatel 1000 E 10 je digitalni komutacioni sistem. Ovakav sistem se mae primenjivati poevi od krajnjih centrala malog kapaciteta pa do velikih tranzitnih centrala. Ovakva centrala se moe eksploatisati kako u gusto naseljenim gradskim sredinama tako i u slabo naseljenim podrujima. Sistem za upravljanje i nadzor moe biti pojedinaan ili zajedniki za vie centrala. Ovaj tip centrale podrava sve vrste signalizacije. Oblasti primene sistema Alkatel 1000 E10: 1.udaljeni pretplatniki stepen 2.lokalna centrala 3.tranzitna centrala 4.kombinovana centrala (lokalna/tranzitna) 5.tandem centrala 6.centrex deo javne centrale koji slui kao kuna centrala Globalna mrea obuhvata: Telefonsku mreu ISDN digitalnu mreu integrisanih usluga Paketsku komutaciju TMN mreu za upravljanje BISDN irokopojasni ISDN Inteligentne mree Mree podataka

W A N m re za

P a k e t k s a k o m u t a c ija

I n t e lig e n tn e m e z e

ALC ATEL 1000 E10

TM N

B IS D N

G SM

Slika 1. Globalna mrea Alcatel 1000 E10 1

USLUGE ALCATEL-A 1000 E10

Obrada poziva Obrauje telefonske pozive od ili ka nacionalnoj i meunarodnoj telefonskoj mrei. Ova centrala omoguava i prenos podataka izmeu dva ISDN pretplatnika a takoe i prenos podataka od ili ka mrei za paketsku komutaciju. Pod pozivima se podrazumevaju: Lokalni Mesni Nacionalni Meunarodni Pozivi od strane servera Pozivi ka specijalnim slubama Manuelni pozivi Test pozivi

SOFTVERSKE MAINE (ML)

Softerska maina je skup programa i podataka kojima se pune multiprocesorske stanice. Cilj ovoga je izvravanje specifinih funkcija. Softverska maina je karakterisana: tipom grupom sistematskom adresom(AS) jednom ili dve arhive (sistemskom arhivom i arhivom centrale) podrkom stanici statusom softverske maine LISTA SOFTVERSKIH MAINA U SMC stanici nalaze se sledee softverske maine: ML MR obrada poziva ML TR - translator (baza podataka) ML TX tarifiranje ML MQ distributor poruka ML GX upravljanje matricom (vezama) ML PC nadzor signalizacije broj 7 U SMA stanici nalaze se sledee softverske maine: ML PUPE obrada signalizacije broj 7 ML ETA pomona oprema (GT, RGF, CCF, V23) U okviru SMT nalazi se softverska maina: ML URM PCM kontroler U SMM stanici nalaze se sledee softverske maine ML OM upravljanje i odravanje 2

ML OC monitoring

U SMX stanici nalazi se softverska maina: ML COM softver za komutacionu matricu Takoe treba naglasiti da se u svakoj multiprocesorskoj stanici nalazi ML SM koji je zaduen za kontrolu rada stanice.

REDUNDANSA OCB 283

Redudansa sistema zavisi od stanice i softvera koji se nalazi u njoj.Ona moe biti izvedena na hardverskom ili softverskom nivou. Moe se realizovati po stanicama: Redundansa SMC stanice: ML TX, TR i MQ se nalaze u dve razliite stanice i rade na principu dinamike podele optereenja ML MR moe biti implementirana na dve, a najvie na sedam razliitih SMC stanica.Radi na principu dinamike podele optereenja izmeu vie ML-ova. ML GX se nalazi u dve SMC stanice. ML PC se implementira u dve SMC stanice i to ML PCA i ML PCB, od kojih je jedna aktivna, a druga u stand by modu. Redundansa CMA stanice: ML PUPE se nalazi u n SMA stanica, a u SMA stanici je PUPE funkcija u stand by modu. ML ETA ima vie funkcija: RGF, CCF, V23.Ove funkcije se obavljaju u n+1 ML ETA radei u load sharing modu. Redundansa SMT stanice: Ovde je stanica SMT potpuno duplicirana i radi u specifinom load sharing modu.To znai da je jedna grana SMT-a 100% optereena, dok je druga grana 0% optereena.Ukoliko jedna grana ispadne, optereenje se postepeno prenosi na drugu granu. Redundansa SMX stanice: SMX stanica je potpuno duplicirana, odnosno ima A i B granu. Obe grane matrice istovremeno rade sa punim optereenjem. Redundansa SMM stanice: SMM stanica je duplicirana i radi u reimu aktivna/stand by. Znai da je jedna SMM stanica u reimu ES, dok je druga u reimu ESRE. SMM ima dva hard diska (HD) koji rade u mirror (ogledalo) reimu. To znai da se na oba diska upisuje isti sadraj, dok se u procesu itanja, itaju podaci sa breg diska. Redundansa Token ring-a: 3

Jedan Token ring je sastavljen od dva prstena koji rade u load sharing modu (dinamika podela optereenja). Jedna stanica ima pristup obema granama u sluaju da jedan ring ne moe da podnese kompletno optereenje. Redundansa napajanja: Napajanje takoe ima redundansu. Naime u okviru svake multiprocesorske stanice postoje po dva konvertora za napajanje.Postoje i pojedini izuzeci po stanicama. Redundansa STS stanice: STS stanica se sastoji od tri oscilatorske ploe, pri emu svaka od njih alje takt SMX stanici preko BTT linkova. U SMX-u postoji veinska logika koja vri poreenje tri pristigla takta, uzima dva ista, dok trei takt odbacuje.

3.5. FUNKCIONALNA ARHITEKTURA OCB 283

BT-Time Base (vremenska baza) BT slui za generisanje i distribuciju takta sinhronizacije PCMova.Nalazi se u okviru STS stanice.Vremenska baza moe dobijati spoljani takt od nadreene centrale kojim e se vriti sinhronizacija.
4

SMX-Swiching Matrix (komutaciona matrica) SMX je kvadratna komutaciona matrica sa jednostrukom vremenskom komutacijom.Matrica je duplicirana,odnosno ima svoju A i B granu. MCX (centralna komutaciona martica) slui za : ostvarivanje jednosmerne veze izmeu bilo kog dolaznog kanala iz LRE sa bilo kojim odlaznim kanalom u LRS ostvarivanje veze izmeu bilo kog dolaznog kanala i bilo kojih M odlaznih kanala vezu izmedju N dolaznih kanala koji pripadaju jednom ramu i bilo kojih N odlaznih kanala koji takodje pripadaju jednom ramu.

URM-PCM kontroler(interfejs) URM je interfejs izmeu dolaznih PCM-ova i OCB-a. PCM-ovi mogu dolaziti: od strane udaljenog pretplatnkog modula (CSND) od strane druge centrale od strane govorne maine na kojoj su snimljene govorne poruke Funkcije URM: konverzija HDB3 koda u binarni u dolazu konverzija binarnog u HDB3 kod u odlazu prenos CAS u TS 16 ETA-Auxiliary equipment manager (signalna jedinica) ETA podrava sledee: ton slobodnog biranja ,ton zauzea primopredajnik frekvencije indetifikaciju pretplatnika konferencijsko kolo sat centrale PUPE-obrada protokola CCITT No 7 I PC nadzor mree PUPE funkcija se izvrsava u SMA stanici ,a PC funkcija u SMC stanici.PUPE je zaduena za prijem i obradu COC-a(signalnog kanala).PC vrsi zastitu PUPE funkcije, upravljanje mreom broj 7, merenje saobracaja i statistiku. Ukoliko neka funkcija PUPE ispadne iz rada, PC funkcija preusmerava odreeni COC kanal na rezervnu funkciju PUPE.
5

PUPE funkcija: proverava ispravnost prenosa funkcija rutiranja poruka odrada korisnikog dela PC funkcija: upravlja mreom odbrana PUPE funkcije MR-Multiregistar (Call handler- obrada poziva) MR obavlja uspostavljanje i raskidanje veze.On se konsultuje sa bazom podataka pretplatnika(TR) i u zavisnosti koje podatke dobija on vrsi obradu tih podataka, tj. poziva.Registar je zauzet u toku uspostavljanja veze, pa im se pretplatnik javi, registar se oslobaa. TR-Translator (baza podataka) TR funkcija omoguava upravljanje bazom podataka.U bazi su smeteni podaci vezani za pretplatnike, prefiks analizu, prenosnike i ita centralu.Trinformacije. Kada neki pretplatnik ima ukljuenu neku posebnu uslugu tada ce MR dobiti informaciju od strane TR na koji broj treba proslediti poziv. TX-Call charging and traffic measurement (tarifiranje i merenje saobraaja) TX funkcija je zaduena za tarifiranje poziva.Ona obavlja sledece funkcije: izracunavanje tarife za svaki poziv uvanje tarife svih pretplatnika snabdevanje OM-a neophodnim informacijama za detaljno tarifiranje Ova funkcija je implementirana u 2 SMC stanice. GX-Matrix system handler (upravljanje vezama) GX funkcija vrsi obradu i zastitu veza : na osnou zahteva za uspostavljanje i raskidanje veze koji stie iz MR ili od MQ (distributor poruka)
6

 na osnovu gresaka u konekciji na koje ukazuje COM funkcija I ova funkcija se nalazi u okviru 2 SMC stanice. MQ-Message distributor (distributor poruka) Ova funkcija je zaduena za distribuciju i formatiranje poruka izmedju stanica koje su u sinhronom reimu rada.Ona obavlja dijalog izmedju povezanih jedinica i MR-a. Token Ring (komunikacioni multipleks) Broj komunikacionih multipleksa varira u zavisnosti od konfiguracije i krece se od 1 do 5.Ringovi su hardverski identicni i omoguavaju razmenu poruka izmeu stanica. Svaki od ringova su dupliciran i (ima dve grane koje rade na principu podele optereenja). OM-Operation and Maintenance (upravljanje i odravanje) Operator pristupa hardveru preko terminala koji pripadaju podsistemu za odravanje i upravljanje. Njegove funkcije se mogu podeliti u dve grupe: upravljanje telefonskim aplikacijama upravljanje i odravanje sistema OM podsistem je zaduen za: punjenje softvera i podataka u multiprocesorske stanice privremeno uvanje informacija za detaljno tarifiranje centralizovano prikupljanje alarma koje alju stanice centralnu odbranu sistema dvosmernu komunikaciju

3.6. HARDVERSKA ARHITEKTURA

Multiprocesorske stanice: SMC-Main Control Station (glavna upravljacka stanica) SMA-Auxiliary Equipment Control Station (signalna stanica) SMT-Trunk Control Station (stanica za interfejsiranje PCM-ova) SMX-Matrix Control Station (komutaciona matrica) SMM-Maintenance Station (stanica za odrzavanje) STS-Synchronization and Time Base Station (stanica za sinhronizaciju i generisanje vremenske baze) Brojevi uz svaku stanicu govore o njhovom broju u razliitim konfiguracijama. Stanice SMT,SMX i SMM su duplicirane, dok MAL ring povezuje sve stanice i preko njega se prenose alarmi izazvani od strane konvertora za napajanje.

3.9. FUNKCIONALNA ARHITEKTURA SM STANICA Svaka SM (multiprocesorska) stanica sastoji se od:

8

 jenog ili vie procesora memorija jednog ili vie inteligentnih kaplera BSM-magistrale SM stanice BL-lokalne magistrale neke SM stanice mogu imati i specifine kaplere

Glavna procesorska ploa pristupa memoriji preko lokalne magistrale (BL). Lokalnoj memoriji (Local memory) pristupa samo PUP, dok zajednikoj memoriji pristupa bilo koja procesorska ploa.

DIPOTEL
POSLOVNI KOMUTACIONI SISTEMI
....MARKO....
9

ZATO ALCATEL OFFICE BUSINESS 4200E

Sistem Office Business 4200E je savremeni poslovni komunikacioni sistem, modularnog tipa i moe biti ponuen u zavisnosti od elja i potreba kupaca sa sledeim interfejsima: Za digitalne lokalne prikljuke Za analogne lokalne prikljuke Za beine lokalne prikljuke (DECT) Za analogne javne PTT prikljuke (sa i bez tarifiranja) Za primarni ISDN pristup Za bazni ISDN pristup SLIKA...

OSNOVNE NAMENE DIGITALNE TELEFONSKE CENTRALE PUPIN ALCATEL 4400

Centrala PUPIN ALCATEL 4400 je komutacioni ureaj namenjen za automatsko i/ili poluautomatsko uspostavljanje telefonskih veza, automatsko uspostavljanje veza za prenos podataka i drugih ne govornih informacija (recimo slike) i pruanje govornih usluga. Centrala je namenjena za rad u stacionarnim uslovima rada: sa automatskim telefonskim aparatima (digitalnim i analognim) u javnim ATC (automatska telefonska centrala) sa drugim ATC u funkcionalnoj mrei (ACT VJ) sa raunarskom opremom sa spoljnim telekomunikacionim i prenosnim mreama (STN, ISDN, X25, itd.) sa terminalima sa standardima V-24, X-21, V-3 i SO Prikljuivanje i rad navedenih elemenata obezbeuje se prekom telefonskih interfejsa, govornih protokola i protokola podataka.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE DIGITALNE TELEFONSKE CENTRALE PUPIN ALCATEL 4400

nema saobraajnog preoptereenja bez obzira na broj korisnika. Podrani saobraaj zavisi od broja linkova. nema zajednike magistrale. Problem u jednom linku nee uticati na druge. decentraizvano napajanje na svim ploama i svaka ploa konvertuje sopstveni napon od distribuiranih 48V. Dimenzionisanje napajanja samo sledi zahteve broja instaliranih lokala na ploi. mogunost uvanja podataka na Floppy Disc ploi u ACT shelf 10

mogunost instaliranja back-up CPU- a. U tom sluaju, ako doe do greke na glavnom CPU, sistem se prebacuje na rezervni bez prekida komunikacije, bez gubljenja konfiguracije sistema, a brojai impulsa i rezultati nadgledanja saobraaja e biti sauvana. Backpanel ploa koja se nalazi na zadnjem delu centrale, ima funkciju ostvarivanja veza izmeu ploa dizajniranje da podri aplikacije koje zahtevaju veliki propusni opseg. mogunost vezivanja tri tipa operatorskih konzola: -A4034 konzola je digitalni telefon koji se programski u centrali definie da radi kao operatorska konzola -A4048 je prava operatorska konzola sa LCD ekranom i mogunou nadgledanja i odravanja centrale. -A4058 konzola je digitalni telefon 4034 povezan sa PC-em. Z interfejs za vezivanje analognih telefona na centralu. UA interfejs za vezivanje digitalnih telefona. vezivanje sa javnim ili kunim centralama analognim ili digitalnim interfejsima o analogni: NDDI, DDI o digitalni: PCM (NDDI, DDI), T0, T2. portovi za razmenu podataka: o modul za razmenu podataka koji se instalira u digitalnom telefonu ili terminal adapter za asinhroni (V24 interfejs) i sinhroni (V24, V35, V36, X21) o SO interfejs za vezivanje ISDN telefona o na PCU ploi V24/V28 port i port za Eternet pristup. funkcionisanje DECT-a pomou DECT4 ploe pruanje govornih usluga

FUNKCIONALNA ARHITEKTURA DIGITALNE TELEFONSKE CENTRALE PUPIN ALCATEL 4400

Centrala se bazira na tzv. Alcatel-ovoj kristalnoj strukturi (ACT Alcatel Crystal Technology) koja obezbeuje potpunu povezanost svih tampanih ploa medjusobno. U jednoj ACT strukturi mogue je imati maksimalno 27 interfejsnih ploa. Veze koje se uspostavljaju u ovom sistemu omoguavaju brzinu protoka od 8Mbit/s. U ACT-u veze izmeu ploa se ostvaruju etvoroino i nalaze se na zidnoj ploi u centru tzv. System back panel-u. Back panel obezbeuje 28 slotova za 28 sistemskih ploa, a svaki slot ima 27 veza sa svim ostalim slotovima. Zahvaljujui ovakvoj strukturi, mogue je realizovati funkcionalno razdvajanje u skladu sa potrebama sistema, jer su neke funkcije centralizovane (CPU, klok, govorni vodi), a ostale su distribuirane. Povezanost svake sa svakom ploom u ACT-u i Poin to Point komunikacije meu njima omoguuju velike brzine razmene podataka bez korienja skupe i sloene tehnologije. 11

Poto ACT arhitektura dozvoljava distribuiranje veine funkcija,problemi se ograniavaju samo na ploi na kojoj se javljaju i ne ometaju rad drugih sistema.Zbog toga dupliraju se samo centralizovane funkcije (CPU ploa).

Slika 13. Logika predstava ACT strukture

OPIS FUNKCIONALNIH ELEMENATA DIGITALNE TELEFONSKE CENTRALE PUPIN ALCATEL 4400

CENTRALNA JEDINICA Upravljanje centralom je centralizovano,a to znai da osnovne funkcije rade samo na jednom CPU-u.Ovaj CPU kontrolie sve interfejse u sistemu preko ugraenih protokola izmeu centralnog CPU-a i kontrolera na ploi. CPU ploa moe biti duplirana. CPU3 Step 2 ploa sadri: 32-bitni procesor hard disk 350 MB interfejs za diskette drive FLASH BIOS EPROM VIVALDI ASIC koji integrie : o takt na vremenskoj bazi o generator takta o generator tonova i MF kodova ACT pristup za CPU/interfejs signalizaciju eksterni Ethernet 802,3 interfejs interfejs za glasovne servise interfejs za spoljnu muziku na ekanju kontrola prosleivanja linije 12

konvertor za napajanje za CPU plou

CPU3 step 2 ploa je osnovna procesorska jedinice u sistemu.Generie klok i procesira sistemske aplikacije, omoguava i udaljeno punjenje EPROM-a svake sistemske ploe,generie tonove i DTMF Q23 frekvencije i omoguuje povezivanje spoljnog izvora muzike na ekanju, etiri V24 kanala i eternet konekciju. CPU ploa se sastoji od dva osnovna bloka: o kontrolna jedinica o I/O kontroler koji vri razmenu podataka sa ostatkom sistema preko Kristall komponente CPU CONNECTING BOX CPU konekciona kutija za povezivanje je modul koji omoguava nadzor i odravanje centrale.Modul poseduje 6 V24 serijske veze i 2 Ethernet 10Base T veze. Na konekcionoj kutiji nalaze se dva tipa konektora: o konektori za vezivanje aktivnog i rezervnog CPU-a o eksterni korisniki konektori GPA General Purpose Auxiliaty vri digitalnu sledeim funkcijama centrale: detekcija MF signala detekcija tonova specifinih za zemlju generisanje MF tonova specifinih za zemlju konferencija N korisnika glasovni vodi VPCPU ploa (Voice Processing board) Organizovana je oko 486 procesora i kontrolie proces obrade govora,koristi se za povezivanje konfiguracione konzole i potrebe testiranja. MSB ploa(Mass Storage Board) Na ploi se nalazi hard disk sa porukama sistem govorne pote SPA 3 ploa (Speech Processing Board) SPA 3 ploa je ploa za obradu govora koja se sastoji od jednog zajednikog dela i etiri DSP (procesa za digitalnu obradu podataka) UA ploa UA ploa omoguava vezivanje 32 UA linka za 32 (16) digitalna terminala.Svaki link koristi poludupleks ping-poing prenos preko jedne parice. 13 obradu signala

Z12/Z24 ploa Namenjena je prikljuenju 12/32 analogna telefonska aparata na centralu. NDDI ploa Namenjena je prikljuenju 8 analognih javnih ATC linija bez prolaznog biranja. VG ploa Ova komponenta uvodi govorni vodi sa porukama koje se uvaju na lincarnim memorijskim flash karticama.

SISTEMSKI SOFTWARE DIGITALNE CENTRALE PUPIN ALCATEL 4400

TELEFONSKE

Softver centrale je distribuiran na CPU ploi i interfejsnim ploama CPU SOFTVER Softver na CPU ploi je podeljen na tri nivoa: o OS CHORUS Kernel nivo , kontrolie druga 2 nivoa o INTERFEJS nivo,omoguava komikaciju meu aplikacijama o APLIKATIVNI nivo,nudi integrisane sistemske aplikacije APLIKATIVNI nivo sadri: o aplikacije u realnom o UNIX aplikacija Aplikacije u realnom vremenu obavljaju : o upravljanje glasom i prenosom podataka o upravljanje terminalima, konekcijama i resursima o kreiranje i prenos podataka o pozivu ka aplikacijam tarifiranja. UNIX aplikacije Glavne UNIX aplikacije su MAO (upravljanje i odravanje), tarifiranje i praenje saobraaja.Tarifiranje osigurava upravljanje i skladitenje podataka o razgovorima koji su primljeni od telefonskih aplikacija.U UNIX aplikacije spadaju i telefonske osobine.

OKRUENJE DIGITALNE TELEFONSKE CENTRALE PUPIN ALCATEL 4400

14

Na centralu ALCATEL PUPIN 4400 mogue je priljuiti telefonske i raunarske terminale, interne raunarske mree i eksterne telekomunikacione mree (vezivanje na javnu telefonsku mreu, ISDN, X25 itd.). Operativni rad ovih elemenata je osiguran preko telefonskih interfejsa i interfejsa pristupa podataka i protokola za glas i podatke. Softver za interfejs ploe je podeljen na tri dela: o operativni sistem o zajedniki deo o specifini deo Sva elektrina kola,kabineti, razdelnici, konvertori, kompjuterske ploe i linije za napajanje moraju podjednako vezana za uzemljenje. Konvertor mora davati stabilan napon u intervalu od +47VDC do +57VDC. Ukoliko se naponski konvertor nalazi u zasebnoj prostoriji ona mora zadovoljavati sledee uslove: bez praine, kiselih isparenja, korozivne atmosfere i razliitih tipova kanala (voda-gas) temperatura i hidrometrija moraju biti u ganicama zahteva proizvoaa kabinet za napajanje mora biti to blie naponskom konvertoru rastojanje izmeu naponskog konvertora i centrale ne sme biti preveliko. SLIKA SA KRUGOM Slika 14. Okruenje centrale

OSNOVNI POJMOVI I MOGUNOSTI ISDN-a

ISDN je jedinstvena alatka koja omoguava korisniku da alje I prima bilo koju koliinu informacije u bilo kojoj formi na dail-apbar prekojavne telefonske mree velikim brzinama sa apsolutnom tanou. Postoje dve vrste ISDN prikljuaka i to: Bazni pristup ISDN2 (2B+D) koja sadri 2B kanala brzine protoka Kbit/sec. koji se mogu koristiti za govor ili prenos podataka i jedan D kanal 16 Kbit/sec. koji slui za signalizaciju. Primarni pristup ISDN30 (30B+D) koja sadri 30B kanala brzine protoka 64 Kbit/s.koji se mogu koristiti za govor ili prenos podataka i jedan D kanal brzine protoka 64 Kbit/s za signalizaciju.

Renik osnovnih ISDN termina: 15

B kanal je osnovna jedinica korisnik kanala (konekcije), brzina je 64Kbit/s. Moe se koristiti za prenos podataka ili govora. D kanal slui za prenos signalizacije u ISDN mrei.Veliina je 14 Kbit/sec ili 64 Kbit/sec. Ne moe se koristiti za prenos podataka sem ako ISDN provajder ne omogui pristup javnoj paketskoj X.25 mrei. B R I (Basic Rate Interface) bazni pristupje uobiajni ISDN korisniki prikljuak kapaciteta 144 Kbit/sec. Predstavlja dve odvojene linije. P R I (Primary Rate primarni pristup-je ISDN linija velikog Interface) kapaciteta 2 Mbit/sec. Predstavlja 30 konekcija tj. kanala. S/T Interfejs (Sibskriber / Termination - Pretplatnik / Terminacija) je standardni interfejs izmeu pretplatnike opreme i ISDN provajdera. Koristi dve parice da prenese signal iz zidne utinice do ISDN adaptera ili druge ISDN opreme. U interfejs prenosi signale preko jedne parice izmeu telefonske centrale i pretplatnike lokacije. NT je ureaj za konverziju dvoine ISDN linije od provajdera do korisnika i interfejsa korisnikog ureaja. MOGUNOSTI ISDN-a Istovremeni prenos govora i podataka Kanalska i paketska komutacija Visoka osnovna brzina konekcije 64Kbit/s Brzo uspostavljanje veze (0,3s) i brzo raskidanje veze Digitalno povezivanje od kraja do kraja Integrisane usluge prenosa govora , podataka, videa i teksta Standardni vienamenski interfejs PREDNOST ISDN MREE digitalno i brzo (digitalni prenos velikim brzinama pouzdano i bez greke ) samo jedna mrea za telefoniju i raunare (smanjuje trokove) jednostavnije i jeftinije upravljanje integracija u svetsku ISDN mreu ista koliina informacija se bre prenosi ISDN-om nego obinom telefonskom mreom. ISDN omoguava razvoj raznih aplikacija koje nisu bile mogue kroz obinu telefonsku mreu (preusmeravanje poziva, indetifikacija, konferenciska veza) potpuna tajnost podataka. 16

POVEZIVANJE DECT-a KORIENJEM DIGITALNE TELEFONSKE CENTRALE PUPIN ALCATEL 4400

4070 IO bazna stanica se koristi za interne instalacije unutar zgrada dok se 4070 EO bazna stanica koristi za eksterne instalacije. Bazna stanica moe biti povezana na 1 ili 2 UA linka dozvoljavajui 3 ili 6 simultanih komunikacija sa DECT/GAP terminalima. U sluaju povezivanja sa dva kabla: koristi dva susedna interfejsa na UAI ploi koristi dva ista interfejsa za master link, drugi za slave link Bazne stanice imaju domet: 150m na otvorenom 30-50m horizontalno i 7,5m vertikalno u zatvorenom prostoru Frekvencijski opseg je izmeu 1880MHz i 1900MHz (UHF) propusnog opsega 20MHz. DECT sistem je baziran na FDMA i TDMA tehnologiji. Prema tome ima maksimalni kapacitet od120 simultanih komunikacionih kanala. DECT sistem upravlja UA/GAP protokolima dozvoljavajui simultano korienje cordless handsets: DECT UA+GAP cordless handsets trei deo DECT GAP cordless handsets (obino radi u basic modu koji nudi redukovan nivo operacija ).
Slika 14. Okruenje centrale

ININJERING
17

*strukturno kabliranje
POJAM I PREDNOST STRUKTURNOG KABLIRANJA
Od kada je telefonija ula u poslovne sisteme kablovske instalacije se sutinski nisu mnogo menjale:od jedne centralne take, smetene blizu telefonske centrale parice su se zvezdasto granale do zidnih utinica po kancelarijama, na koje bi potom bio prikljuen telefonski aparat. Kako su u poslednjih desetak godina upotreba personalnih raunara i njihovo umreavanje doiveli ogromnu ekspanziju, dolo je do formiranja posebnih raunarskih kablovskih sistema, skupih i glomaznih, za koje su morale da se postavljaju posebne instalacije. U vreme kada su se pojavile lokalne raunarske mree (LAN) nisu postojala praktino nikakva pravila kojima bi bila odreena struktura kablovskog sistema.Kablovi su razvlaeni proizvoljno, kako je u trenutku instalacije bilo najlake i najjednostavnije.Haotino i bez plana postavljeni kablovski sistemi sa poveanjem broja raunara u mrei poinju da prave probleme.U neplanski strukturiranoj kablovskoj mrei je izuzetno teko nai kvar, a statistike kau da 80% svih ispadanja mree iz reima normalnog funkcionosanja nastaje zbog neispravnosti u kablovskom sistemu. Situacija na tritu je poetkom devedesetih godina bila takva da je neto trebalo uraditi po pitanju novog naina kabliranja koji e zadovoljiti narasle potrebe u poslovnim raunarskim komunikacijama. Tako je nastao koncept tzv. strukturnog ili generikog kabliranja, osmiljen tako da obezbedi i objedini prenos svih informacija u jednom poslovnom sistemu. Ovim sistemom se moe obavljati i prenos telefonskih, video, upravljakih i alarmnih signala. Problem je reen tek donoenjem standarda ISO/IEC US 11801, kojim su definisani principi strukturnog kabliranja, koji osim raunarskog i telefonskog saobraaja integriu i razne sisteme za prenos slike, nadzor iupravljanje. Sutinsku prednost strukturnog kabliranja predstavlja korienje jedinstvenog kablovskog sistema za sve instalacije kojima se prenose bilo kakve informacije u propusnom opsegu do 600 MHz Jedini interfejs ka korisniku je zidna utinica sa RJ 45 konektorima na koju se mie prikljuiti bilo raunar, bilotelefon (ili oba) i koja dalje kablovskim sistemom vodi do odgovarajuih razdelnika i aktivnih ureaja. Struktura mree je takva da se posle instaliranja, bez ikakve intervencije na samim kablovima cela mrea moe prekonfigurisati na potpuno drugaiji nain, u zavisnosti od potrebe korisnika. Odgovorni administrator samo vri prespajanje na odgovarajuim razdelnicima i korisnik na novom radnom mestu treba da prikljui svoj telefon ili raunar uzidnu utinicu. Njegov raunar je povezan na isti 18

nain u raunarsku mreu, njegov telefon je na istom lokalu kao i ranije.

Sistemi strukturnih kabliranja su doiveli veliku primenu u poslovnim objektima u svetu, kako zbog svoje univerzalnosti tako i zbog dugoronosti reenja.

MARKO***
---PRIMERI REALIZACIJE SISTEMA STRUKTURNOG KABLIRANJA
ETHERNET (IEEE 802,3) Ethernet je postojao u najstarijem tipu lokalnih raunarskih mrea, nastao sa osnovnom idejom da omogui paraleno povezivanje veeg broja raunara na koaksijalni kabal razvuen izmeu njih. Ubrzo se prelo na zvezdastu strukturu mree sa paricama, kao medijem prenosa i aktivnim ureajima u sreditu zvezde. Brzina prenosa podataka u ethernet mrei je 10Mbps. PRINCIP RADA Kada jedan raunar eli da poalje poruku drugom raunaru u mrei, on prvo proveri stanje na kablu da vidi da li neki drugi raunar ve alje podatke. Ukoliko drugi raunar koristi mriu, ovaj raunar e saekati da on zavri i onda otpoeti svoje slanje. Tokom rada se moe desiti da dva raunara istovremeno ponu da alju svoje podatke u mreu. Tada dolazi do kolizije signala to registruju oba raunara koji potom prekidaju sa slanjem svojih poruka i ekaju sluajno izabrano vreme da pokuaju ponovo. U ethernet mrei se koriste tri vrste konektora za bakarne kablove: BNC, AUI i RJ 45, a ST konektor za optike kablove. Strukturno kabliranje za bakarne kablove koristi iskljuivo RJ 45 konektore. Ethernet mrea koristi dve parice. TOKEN RING (IEEE 802,5) Token Ring je tip LAN mree koji je na trite izbacio IBM.Nastao je na ideji da parira ethernetu. Token Ring mrea ima logiku topologiju prstena. Brzine prenosa mogu biti 4 Mbps ili 16 Mbps.Raunari su prstenasto povezani. Od jednog do drugog raunara se kroz mreu kree jedan skup bita koji se zove token (eton). Raunar koji eli da alje svoju poruku nekom drugom u mrei prvo saeka da token stigne do njega, a zatim ga ukloni iz mree i pone da alje svoju poruku.Ostali raunari ne mogu u to vreme da alju svoje poruke, poto to moe samo raunar koji dri token. FDDI (ANSI X3T9,5) FDDI (Fiber Distributed Data Interface) je tip raunarske mree koji se uglavnom koristi u kimama raunarskih mrea. Razlog za to je 19

velika brzina prenosa (100 Mbps) i velika ukupna duina kablova (do 100km). Mediji prenosa su uglavnom optiki kablovi. Kod FDDI je i logika i fizika topologija prsten, odnosno dvostruki prsten. Prsteni provode signale u suprotnim smerovima i sluaju da bilo gde doe do prekida kabla, prsteni se automatski prespajaju i formiraju jedan veliki logiki prsten

***MARKO Sistemi strukturnog kabliranja se realizuju na tri nivoa: 1.Horizontalno kabliranje (kabliranje spratova) 2.Kabliranje kime(vertikalno kabliranje) 3.Kabliranje kampusa (kabliranje izmeu vie poslovnih zgrada) Horizontalna mrea (ISO/EIA Horiyontal Cabling Subszstem) Horizontalno kabliranje se odnosi na dio kablovskog sistema izmeu spratnog razdelnika i zidne utinice. Izmeu razdelnika i utinice se razvlai ili bakarni parini kabl kategorije 5, ili optiki multimodni kabl.Maksimalna duina izmeu spratnog razdelnika i zidnih utinica ne sme prei 90m.

Spratni razdijelnik (ISO Floor Distributor,FD, EIA Telecommunications Closet, TC ) Spratni razdelnik obavezno sadri prespojne panele,a esto i aktivnu mrenu opremu, kao to su vorita ili prespojnici.Tu se obavlja povezivanje horizontalne mree sa vertikalnom mreom zgrade.Preporuuje se ugradnja jednog spratnog razdelnika na svakih 1000 m2 radne povrine,svakako najmanje po jedan po spratu. Horizontalno kabliranje je onaj deo kablovskog sistema koji unosi univerzalnost za sve primene,to znai da e jednom instalirani kablovski sistem po horizontali u veoma dugom vremenskom intervalu moi da se koristi za sve vrste aplikacija.
20

U sluaju korienja optikih kablova za horizontalnu ravan, sistem se naziva FTTD (Fiber To Desk-optiko vlakno do svakog korisnika) Takve topologije se koriste u sluajevima kada je potreban izuzetno irok propusni opseg (1GHz).U horizontalnoj ravni u ovom sluaju se koriste multimodna optika vlakna. Tipovi i kategorije kablova Podjela na klase: 1.Klasa A-do 100 KHz 2.Klasa B-do 1 MHz 3.Klasa C-do 16 MHz 4.Klasa D-do 100 Mhz 5.Klasa E do 250 MHz 6.Klasa F-do 600MHz 7.Optika klasa
Klasa F / Kategorija 7 Klasa E / Kategorija 6 Klasa D Category 5 / Class D / Kategorija 5 (+ amandmani ) (Kategorija 44) Category Klasa C / Kategorija 3

Standardizacija u toku
16 MHz 20 MHz 125 MHz 250 MHz

600 MHz

250 MHz

16 MHz 600 MHz

20 MHz

125 MHz

Telekomunikacione kablove sa simetrinim paricama delimo : Prema vrsti izolacije na : - kablove sa papirnom izolacijom - kablove sa termo-plastinom izolacijom Prema nainu upredanja parica na : - kablove upredene u zvezda etvorke - kablove upredene u DM etvorke Prema vrsti omotaa na kablu : - sa metalnim omotaem
21

- sa plastinim omotaem - metalno-plastinim omotaem Prema nameni : - NF pretplatnike kablove - NF kablove za mesne mree i mrene grupe - VF kablove - kombinovane kablove Kategorija 5 se odnosi na pasivnu opremu koja ima mogunost prenosa signala u propusnom opsegu od 100 MHz.Kategorija 5 se odnosi na kablovske sisteme koji prenose elektrine signale,odnosno na bakarne kablove i odgovarajue konektore i razdelnike. Kategorija 5e predstavlja unapreenu u karakteristikama slabljenja, kategoriju 5 sa propusnim opsegom kablovskog sistema od 100 MHz. Nacrtom ISO standarda za kategoriju 6 predvieni su propusni opsezi do 200 MHz. Podravajui meunarodne standarde (ISO/IEC,EIA/TIA),klasa E/cat 6 izlazi u susret novim zahtjevima mrea sa velikim brzinama.U poreenju sa klasom D, klasa E ne samo da prua dvostruko vei propusni opseg ve i potpunu podrku za full duplex vieparine aplikacije. Kod kablova kategorije 6 elektrine karakteristike su testirane do 600MHz a podrava i gigabitne prenose na udaljenosti do 100 m. FTP kablovi kategorije 6 imaju bolju EMI zatitu i u potpunosti koriste kapacitet sistema klase E, posebno za aplikacije iznad 100MHz. Konektori kod sistema kategorije 5,5e i 6 su uglavnom RJ45 tipa. Kablovi su etvoroparini zbog univerzalnosti. Postoje tri tipa kablova kategorije 5: -UTP-kabl sa 4 parice gdje su sve zajedno obmotane izolacijom.To su 100omski kablovi koji imaju propusni opseg 100MHz, a na frekvencijama iznad 30MHz se ne moe eliminisati uticaj elektromagnetnih smetnji. -FTP-kabl sa 4 parice koje su obmotane tankom metalnom folijom i sve zajedno izolacijom. Folija slui da prui zatitu paricama od elektromagnetnog zraenja.Folija se uzemljuje na razdelniku, a kabl je 100omski. -STP-kabl sa 4 parice,pri emu je svaka parica posebno obmotana folijom, a sve zajedno irmom i izolacijom.Imaju propusni opseg do 600 MHz,najbolju zatitu od elektromagnetnog zraenja ali su najkomplikovaniji za instalaciju.

22

Optiki kabl prenosi informacije preko svetlosnog signala od jednog do druge take. Na krajevima veza mora postojati konvertor za pretvaranje svetlosnog u elektrini signal i obrnuto. Optike kablove delimo na monomodne i multimodne optike kablove. Multimodno vlakno 62.5/125 m i 50/125 m (jezgro/omota) traenije je za LAN mrea gde je potreban vei broj konektora i kombinuje se sa jeftinijim izvorima svetlosti. Radne talasne duine iznose 850nm, 1300nm i 1550nm. Kod monomodnog vlakna 9/125 m jezgro je smanjeno na 9 m.Monomodno vlakno se uglavnom koristi u WAN mreama za aplikacije sa veim propusnim opsegom, radne talasne duine su 1300nm i 1550nm.Kada se radi o zavravanju vlakana i izvoru svetlosti korienje monomodnog vlakna postaje znatno skuplje.Optika vlakna imaju veliki propusni opseg, za multimodno vlakno ogranienja su nekoliko GHz, za monomodno vlakno i do 100GHz.Optika vlakna prenose svetlosni signal prema tome ne stvaraju elektromagnetno polje-nema uticaja EMI. Ovi kablovi su otporni na koroziju tj. ne oksidiu. Dve zone spojene optikim kablovima nisu elektrino povezane tj. postie se galvansko razdvajanje. SLIKE OPT KABLOVA...

...

MARKO . . .

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SISTEMA

Strukturno kabliranje standardizovano je 1995 god. meunarodnim standardom ISO/IEC 11801. Osnovna karakteristika sistema strukturnog kabliranja je njegova univerzalnost. Strukturno koncipirani kablovski sistemi omoguavaju prenos govora i audio/video signale preko istog sistema, a takodje pruaju mogunost integracije sa protivprovalnim i protivpoarnim sistemima. Sistem se izgrauje, u dve ili tri ravni, u zavisnosti od veliine mree: horizontalna ravan, vertikalna ravan(kabliranje kime mree) i u sluaju potrebe, ravan kampusa (umreavanje vie lokacijski bliskih objekata)

23

Slika 2. Tipovi strukturnog kabliranja Horizontalna ravan je ona ravan koja predstavlja neposrednu vezu korisnika sa sistemom. Ona se odnosi na kabliranje spratova i sastoji se od spratnih razvodnih panela, ormana, kablova i utinica. Horizontalno kabliranje obuhvata najvei broj kablova u celom kablovskom sistemu i odnosi najvie vremena za instalaciju. Zbog toga je horizontalno kabliranje onaj deo kablovskog sistema koji nosi univerzalnost za sve primene. To praktino znai da se jednom istalirani kablovski sistem po horizontali u veoma dugom vremenskom intervalu moi da se koristi za sve vrste aplikacija. Prelazak sa jednog tipa aplikacija na drugi (npr. Odreeni zidni prikljuak nee sluiti vie za telefonsku mreu ve za raunarsku) postie se za nekoliko sekundi, prostim prespajanjem na razdelniku.

Slika 3. Horizontalno kabliranje

24

U zavisnosti od elje korisnika i injenice da li pojedinani linkovi prelaze duinu od 90m, kablovi koji se koriste u ovoj ravni su ili etvoroparini bakarni ili optiki. Postoje tri vrste bakarnih etvoroparinih kablova koji se koriste u horizontalnoj ravni kabliranja. To su: - UTP (Unshielded Twisted Pair-neoklopljene uporedne parice), - FTP (Foiled Twisted Pair-oklopljene uporedne parice), - STP (Shielded Twisted Pair-oklopljene uporedne parice). SLIKA..... * SVI KABLOVI(UTP, FTP, S-FTP, STP) SU TESTIRANI DO 600 MHz ! * SVI KABLOVI SE PROIZVODE SA PVC ili LSHF-FR OMOTACEM UTP, FTP, S-FTP, STP, VIEPARINIKABL Slika 4. Vrste bakarnih kablova Iako se sve tri upotrebljavaju kod strukturnih kablovskih sistema, osnovna razlika se ogleda u njihovoj karakteristinoj impedansi i otpornosti prema elektromagnetnom zraenju. Impedansa UTP kablova je 100, FTP kablova je 120, dok STP kablovi imaju impedansu 150. Karakteristina impedansa je obrnuto srazmerna slabljenju kablova, to znai da vea impedansa omoguava manja slabljenja, to za sobom povlai vei ACR (Attenuation to Crosstalk Ratio) koji predstavlja odnos slabljenja i presluavanja koji karakterie kvalitet kabla i linka (vii ACR predstavlja bolji link). Poveanje karakteristine impedanse poveava razmak izmeu parica unutar kabla to kabl ini preterano glomaznim i kruim. Kao reenje u glavnom se koriste FTP kablovi koji se mogu koristiti podjednako uspeno i sa aktivnom opremom koja zahteva 100 i sa aktivnom opremom koja zahteva 150. FTP kabl je obavijen dvostrukom aluminijumskom folijom koja odvodi elektromagnetno zraenje na masu ime se titi protok podataka. STP kablovi pored folije kao zatitu imaju i iani oklop koji obavija sve etiri parice zajedno. Ovakav kabl je duplo skuplji od FTP kabla. U sluaju korienja optikih kablova za horizontalnu ravan, sistem se naziva FTTD (Fiber To The Desk-optiko vlakno do svakog korisnika). Takve topologije se koriste u sluajevima kada je potreban izuzetno irok propusni opseg koji omoguavaju za sada samo optika vlakna. U horizontalnoj ravni u ovim sluajevima se koriste tzv. multimodna optika vlakna. Standardi preporuuju upotrebu dve vrste multimodnih kablova i to 50/125 ili 62,5/125, pri emu prvi broj u oznaci predstavlja prenik jezgra u mikronima, a drugi prenik omotaa vlakna. Korienje optikih vlakana u horizontalnoj ravni predstavlja osetno skuplje reenje, ali ne zbog cene samih kablova (cena optikih kablova je neznatno via od bakarnih) ve zbog cene aktivne opreme koja se prikljuuje i koja u tom sluaju mora da ima optoelektronske komponente. 25

Vertikalna ravan (kima zgrade) vri povezivanje spratnih razdelnika i razdelnika zgrade. Tu ve dolazi do razdvajanja kablovskog sistema u zavisnosti od aplikacije. Za prenos govornih, alarmnih i upravljakih signala koriste se bakarni kablovi (parini, kategorija 5e ili 6), dok se za prenos video signala i podataka preporuuju optiki. Duina kablova za kabliranje kime zgrade po standardu ne sme da pree 500m. Najee se optika vlakna upotrebljavaju u vertikalnoj ravni i to je predvieno standardom, osim u sluaju vertikalne ravni telefonije gde je predviena upotreba vieparinih bakarnih kablova. Vertikalna ravan povezuje vei broj horizontalnih ravni i najjednostavnije ju je predstaviti kao kimu mree izmeu spratova objekta koji se umreava. Kao i u horizontalnoj ravni, najee su u upotrebi multimodna vlakna. Ravan kampusa se odnosi na kabliranje izmeu razdelnika pojedinih zgrada i razdelnika kampusa. Za prenos govora, alarmnih i upravljakih signala se koriste bakarni parini kablovi, dok se za prenos video signala i podataka koriste optiki. Maksimalna duina kablova iznosi 1500m. Multimodna vlakna se upotrebljavaju i u ravni kampusa, ali samo u sluajevima kada njihova duina ne prelazi 2km. U sluaju da se umreavaju objekti ija je meusobna udaljenost vea od 2km neophodna je upotreba monomodnih optikih vlakana. Osnovna razlika izmeu multimodnog i monomodnog vlakna je u preniku jezgra koje kod monomodnih iznosi izmeu 6 i 10 mikrona. Ta injenica uslovljava da monomodna vlakna imaju manja slabljenja ime je omoguen prenos informacija na vea rastojanja. Meutim, ba zbog malih dimenzija tee je ubaciti signal u vlakno te je potrebna preciznija i skuplja aktivna oprema, a i trokovi proizvodnje i instalacije su vii.

ZBOG EGA STRUKTURNI KABLOVSKI SISTEM

26

Sveobuhvatna reenja Brza i jednostavna instalacija Fleksibilan i univerzalan sistem Jednostavno administriranje mree Visoke performanse sa 20-godinjom garancijom Investicije za budunost, sa velikim rezervnim kapacitetom Jednostavna nadogradnja

Strukturno kabliranje je uvedeno zbog: brzog razvoja raunarske tehnologije (80-90) razliiti tipovi mrea zahtevaju razliite prenosnike

27

STANDARDIZACIJA
Meunarodni ISO/IEC 11801 standard Konfiguracija univerzalnih kablovskih sistema Karakteristike komponenata garantovane za frekvencije do 600MHz Ukljuuje zahteve klasa A,B,C,D,E,F za komponente i linkove Preporuuje razliite vrste kablova Bazira se na trenutnom stanju i buduim zahtevima u oblasti prenosa podataka, govora, video i kontrolnih signala Razmatra problem zatite od elektromagnetnog zraenja Daje globalni koncept uz mogunost upravljanja Propisuje performanse sistema Propisuje karakteristike komponenata Propisuje pravila za instalaciju Propisuje uslove u okruenju ISO/IEC 11801: lan 6 Klasa A: do 100kHz Klasa B: do 1MHz Klasa C: do 16MHz Klasa D: do 125MHz Klasa E: do 250MHz Klasa F: do 600MHz Klasa za optiku

BITNE VELIINE KOD STRUKTORNOG KABLIRANJA

Slabljenje gubitak posle transmisije signala NEXT- presluavanje izmeu parica na bliem kraju ACR- odnos slabljenja i presluavanja FEXT- presluavanje na daljem kraju Zbirni Next, Zbirni ACR- znaajno za gigabitni Ethernet gde postoji duplex na sve etiri parice, smetnje koje tri parice izazivaju u jednoj Delay Skew (kanjenje)- deformacija usled nejednake duine puta koji signal prelazi po razliitim paricama Return Loss- refleksija signala u istoj parici usled nesavrenosti signala, loih konekcija ili nekompatibilnih komponenata Parino slabljenje- usvojio CENELEC i bie ukljuen u novu verziju ISO 11801, prikazuje celokupne elektromagnetne performanse kabla (balansiranost i zatita) EMI- elektromagnetna interferencija

28

KLASA F/ KATEGORIJA 7
propusni opseg povean na 600MHz interfejs je baziran na RJ45 konektoru i obezbeuje kompatibilnost unazad-GG45 konektor kabl je STP ACR (odnos slabljenja i presluavanja) je pozitivan na 600MHz

Reenje za klasu F je LAN Mark 7- STP kabl Testiran do 1 GHz 4 parice posebno skrinovane, 23AWG, 100 Ohm Izuzetno velike vrednosti za NEXT i FEXT Ukupno slabljenje je vee od 80 dB za optimalnu EMI zatitu Prevazilazi trenutne zahteve kategorije 7 SLIKA..... Slika 5. LAN Mark 7

KLASA E/ KATEGORIJA 6
propusni opseg do 200 MHz konektori RJ45 kompatibilnost unazad UTP i FTP tehnologija zbirni ACR je pozitivan na 200 MHz, ACR je 3 dB na 200 MHz za kanal, odnosno ACR je 7,7 dB za permanent link

Reenje za klasu E je novi dizajn kabla kategorije 6 LAN Mark 6 Slika 6. LAN Mark 6 sa patchcordom SLIKE Slika 7. LAN Mark 6 Kabliranje je osnova na koju se oslanja ubrzani razvoj aplikacija tokom narednih godina. Podravajui meunarodne standarde klasa E/kategorija6 izlazi u susret novim zahtevima mrea sa velikim brzinama. Kablovi kategorije 6 su bazirani na osnovu standarda klase 6, elektrine karakteristike su testirane do 600 MHz, a podrava i gigabitne prenose na udaljenosti do 100m. SLIKA....

KLASA D/ KATEGORIJA 5
donet 1999 god. kao amandman ISO standarda zamenjuje vezu iz 1995 od Januara 2000 uvodi zahteve za kanal uvodi nove parametre 29

zahtevi: o ELFEXT za kanal mora biti u skladu sa IEEE802,3ab, odnosno 17 dB na 100 MHz o propisano kanjenje je manje od 50 nsec za kanal

Slika 8. Shematski prikaz kategorije 5 SLIKA... Slika 9. LAN Mark 5 Kategorija 5 se odnosi na kablovske sisteme koji prenose elektrine signale odnosno na bakarne kablove i odgovarajue konektore i razdelnike. Postoje tri tipa kablova kategorije 5 UTP, FTP, STP.

RAZVOJ TELEKOMUNIKACIONIH UTINICA

Kao reenje klase F telekomunikacione utinice. SLIKE UTINICA... Slika 10. Utinice kategorije 7 (600 MHz) koriste se

30

KONEKTORI
Konektori kod sistema kategorije 5, 5e i 6 su uglavnom RJ45 tipa. SLIKE KONEKTORA.. Slika 11. Konektori SLIKA.... Slika 12. Alat za konektovanje

SPLAJSOVANJE
Spajanje optikih vlakana moe se ostvariti mehaniki, pomou lepljenja na odgovarajui nain pripremljenih krajeva vlakana ili njihovim zavarivanjem. Za mehaniko spajanje obino se koriste priruni alati koji se koriste samo na terenu. Za zavarivanje optikih vlakana koriste se ureaji koji se nazivaju fuzioni splajseri. Ima ih dva tipa: sa podeavanjem, pomou mikroskopa i automatski. Splajser koji se koristi za spajanje optikih vlakana, posebno jednomodnih, zahteva posebnu preciznost i panju za vreme zavarivanja. Zbog toga su razvijena dva tipa splajsera da bi obezbedili postavljanje vlakana jedno prema drugom uz to manje gubitke u spoju. Komplet za spajanje optikih vlakana sadri : fuzioni splajser svetlosni izvor (sa LED ili laserom) mera optike snage (dva kompleta) modem (ureaj za automatsko podeavanje jezgra vlakna)

. . . MARKO. . .

RAZDELNICI
PRINCIP I POGODNOSTI IDC TEHNIKE OIENJA
POGODNOSTI : Nije potrebna posebna priprema kabla ili ice Nije potrebna posebna kvalifikacija ili specijalistika obuka za osoblje 31

Jednostavno prikljuenje ica (oienje) Jednostavna i bezbedna upotreba alata za oienje Velika sigurnost kontakta Brzo i pouzdano prikljuenje ica (oienje) centriranje i prekljuenje ice SLIKE Slika 22. IDC ostvarivanje kontakta usecanjem izolacije

R&M tip

Fleksibilni tip Slika 23. Tipovi IDC-a

Cilindrini tip

PRIMENA ZATITE U RAZDELNIKU VS (R&M)

Uzroci za primenu zatite : kratak spoj sa napojnim vodovima elektromagnetni uticaj atmosferska pranjenja zatita ljudstva zatita instalirane opreme

SLIKA
Slika 24. Razlozi i uzroci za primenu zatite

VRSTE ZATITE
Operativne prednosti zatite koja je postavljena sa zadnje strane : Neprekidna zatita opreme i prikljuenih linija ukljuujui i one koje nisu trenutno u funkciji.Oprema i prikljuene linije su zatiene od oteenja izazvanih prenaponskim udarima od trenutka umetanja nosaa osiguraa u letvicu.Ovo vai i za svakodnevne radnje kao to je provera linija i prikljuenje ranira Vei stepen zatite montera u sluaju da se prenaponski udar pojavi u vreme rada na letvicama, tj. pri testiranju postojeih ili prikljuenju novih ili dodatnih ranira Nii eksploatacioni trokovi,koji su rezultat : o smanjene mogunosti gubljenja skupih nosaa osiguraa o eliminacije greaka nastalih nepravilnim postavljanjem nosaa osiguraa nakon operacije kao to su: testiranje linije ili postavljanje novih ili dodatnih ranira Vizuelni pregled prikljuenja kablovskih i ranirnih prikljuaka Brza identifikacija linija koje su u radu Lako instaliranje novih i dodatnih ranira 32

Stalno ili povremeno oznaavanje vanih ili specijalnih linija Privremeno iskljuenje bilo koje linije Testiranje i merenje na liniji Prednosti kompleksne zatite : Velika fleksibilnost zahvaljujui modularnom dizajnu Pouzdanost Visok stepen bezbednosti osoblja i ureaja Prihvatljiva cena , kao i mali trokovi odravanja

Slika 25. Kompleksna zatita

VRSTE RAZDELNIKA I OSNOVNE KARAKTERISTIKE VS STANDARDA (R&M)

Osnovna primena razdelnika VS 83 je za glavne razdelnike MDF velikog kapaciteta. Izrauju se u sledeim varijantama : Zidni Samostojei Stojei Zidni razdelnik se sastoji od kanala ija duina i broj zavisi od kapaciteta i konfiguracije razdelnika. Koristi se za male i srednje kapacitete do 3000 parica.Zahvaljujui jednostavnoj konstrukciji, mogu biti instalirani na malom prostoru.Kanali na koje se montiraju letvice imaju na sebi dovoljan broj otvora koji su namenjeni za rastereivanje kablova i privrivanje ina za uzemljenje. Horizontalnom linijom razdelnik se deli na dva dela.Gornji deo je strana centrale, a donji strana mree.

Slika 26. Primarna i sekundarna zatita

33

Samostojei razdelnik se preporuuje za glavne razdelnike srednjih kapaciteta i to za prostorije sa duplim podom u kojima je ogranien prostor.Kanali dubine 150mm su privreni lea u lea, a cela konstrukcija je vezana za pod, tako da se ostvaruje znaajna uteda u prostoru. Slika 29. Samostojei razdelnik VS 83 Slika 30. Delovi samostojeeg razdelnik VS 83

Stojei razdelnik se preporuuje za kapacitete iznad 2400 prikljuaka.Kanali se montiraju na stubove. Na strani centrale ima 8 horizontalnih kanala, ija duina zavisi od kapaciteta centrale.Na strani mree kanali su vertikalni duine 1980mm.Rastojanje izmeu stubova je 240mm.Visina razdelnika je 2.5m , a irina 1.1m. KANAL je osnovni element konstrukcije razdelnika. Slui za postavljanje letvica i voenje kablova.

Slika 31. Stojei razdelnik

LETVICE RAZDELNOG SISTEMA VS MODULAR

Letvica predstavlja element razdelnika na kome se zavravaju kablovi iz mree i sa centrale, kao i njihovo meusobno (spajanje) raniranje. Na njoj se vre testiranja, ispitivanja i merenja na liniji, a na njoj se moe izvriti i prekid veze.

Slika 32. Letvica razdelnog sistema Letvicama je omogueno : Modularnost Velika gustina pakovanja IDC tehnologija oiavanja Integrisana prenaponska zatita Dupli kontakti na ranir strani Promenjivost za sve tipove razdelnika Idealno za glavne razdelnike velikog kapaciteta Postoje tri tipa letvica : Prikljuna letvica Rastavna letvica Produna letvica

Slika 33. Tipovi letvica 34

PRENOS PODATAKA
OPTI OPIS HFC SISTEMA NEHTRIM A 1570 BB
HFC prenosni sistem A1570 BB firme NEXTRAM namenjen je prenosu tzv. irokopojasnih signala (kablovska televizija, digitalna TV, kablovski internet, kablovska telefonija i ostali interaktivni servisi), koristei za taj prenos kombinaciju optikih i koaksijalnih kablova. Porodica proizvoda A 1570 BB sadri vie razliitih tipova optikih transmitera, optikih pojaavaa, koaksijalnih pojaavaa i jedinica za nadzor i upravljanje HFC mreom. HFC sistem baziran je na tehnologiji prenosa sa talasnim duinama od 1310nm ili talasnim duinama od oko 1550nm.U povratnom smeru na pristupnom delu mree, koristi se talasna duina od oko 1310nm. Sistem funkcionie sa visokom pouzdanou zbog primene kvalitetnih komponenti, kao i zbog mogunosti automatskog ukljuenja rezervnih (redundanih) modula ili alternativnih (redundantnih) prenosnih linija.

GRAFIKI PRIKAZ TIPOVA MREE

HFC sastavljene su od tri tipa podmrea: transportna mrea (izmeu Head End i Hub-a) pristupna mrea (izmeu Hub-a i izlaza poslednjeg koaksijalnog pojaavaa) korisnika mrea (koja povezuje korisnika na koaksijalni pojaava) HFC sistem A 1550 BB obuhvata transportni i pristupni deo mree. Transportna mrea prua se od Head End do izlaza Hub-a. Ova mrea moe biti prstenastog ili zvezdastog tipa point to point ili point to multipoint. Pristupna mrea prua se od Hub-a do izlaza poslednjeg koaksijalnog pojaavaa.Optiki deo mree zavrava se optikim 35

prijemnikom u optikom voru (fiber node), odakle poinje aktivna koaksijalna mrea. Korisnika mrea odnosi se na distributivni sistem u zgradi, zakljuno sa zidnom utinicom.

FUNKCIJE POJEDINIH HIJERARHIJSKIH NIVOA

Sistem A 1570 BB ima hijerarhijski organizovanu strukturu sa sledeim nivoima: Glavna stanica ( Head End ) Distributivna stanica , distribucioni hub (Distribution Hub) Optiki vor (Fiber Nod) Liniski pojaiva (Line Amplifier) Head End je mesto odakle se upuuje signal u distributivnom (glavnom) smeru i gde se zavrava prenos povratnim smerom. Ovde se obino nalaze i satelitske antene, predajnici za optiki deo HFC mree, CMTS- sistem koji prima signale kablovskih modema sa pretplatnikog kraja, interaktivni mreni adapter INA za povezivanje na opremom za interaktivne servise i dr. oprema. U Distribution Hub-u vri se distribucija optikog signala prema optikim vorovima, u glavnom smeru i koncentracija signala u povratnom smeru prema glavnoj stanici. U Fiber Nod-u vri se konverzija sa optikog na elektrini signal u glavnom smeru i konverzija sa elektrinog na optiki signal za povratni smer. Line Amplifier pojaava i prosleuju elektrine signale u oba smera.

36

DATAKOM - KDS
KABLOVSKI DISTRIBUTIVNI SISTEM HFC prenosni sistem namenjen je prenosu tzv. irokopojasnih signala, koristei za taj prenos kombinaciju optikih i koaksijalnih kablova. Svi proizvodi, u koje spadaju tipovi optikih transmitera, optikih pojaavaa, koaksijalnih pojaavaa, i nadzor za upravljanje, su modularni i nude irok spektar karakteristika. Sistemi u distributivnom (Downstream) omoguava prenos u frekventnom opsegu 47-870 MHz, a u povratnom smjeru (Upstream) opseg 5-65 MHz. HFC sistem baziran je na tehnologiji prenosa sa talasnim duinama od 1310 nm ili talasnim duinama od 1550 nm. Tehnologijom od 1310 nm mogu se premostiti kraa rastojanja (do 10-20 km) bez splitovanja signala i bez mogunosti. Tehnologijom od 1550 nm mogu se savladti rastojanja do 90 km-korienjem optikih pojaavaa.Talasna duina od 1550 nm moe se koristiti u distributivnom smeru na transportnom i pristupnom delu mree, kao i u povratnom smeru na transportnom nivou. U povratnom smeru na pristupnom delu mree, koristi se talasna duina od 1310 nm. HFC mree sastavljene su od tri tipa podmrea: -transportna mrea (izmeu Head End i Hub-a) -pristupna mrea ( izmeu Hub-a i izlaza poslednjeg koaksijalnog pojaavaa) -korisnika mrea ( koja povezuje korisnike na koaksijalni pojaava) Transportna mrea prua se od Head End do izlaza Hub-ova.Ova mrea moe biti prstenastog ili zvezdastog tipa.

37

HFC mrea tipa prsten

Pristupna mrea se prua od Hub-a do izlaza poslednjeg koaksijalnog pojaavaa.Optiki deo ove mree zavrava se optikim prijemnikom u optikom voru (fiber node)odakle poinje aktivna koaksijalna mrea. Korisnika mrea odnosi se na distributivni sistem u zgradi, zakljuno sa zidnom utinicom. Sistem A 1570 BB ima hijerarhiski organizovanu strukturu sa sledeim nivoima: -Glavna stanica (Head End) -Distributivna stanica (Distribution Hub) -Optiki vor (Fiber Nod) -Linijski pojaava(Line Amplifier) Head End je mesto odakle se upuuje signal u distributivnom smeru,i gde se zavrava prenos povratnim smerom.Ovde se obino nalaze i satelitske antene, predajnici za optiki deo HFC mree. U Distribution Hub-u vri se distribucija optikog signala prema optikim vorovima, u glavnom smeru i koncentracija signala u povratnom smeru prema Head End-u. U Fiber Nod-u vri se konverzija sa optikog na elektrini signal u glavnom smeru, i konverzija sa elektrinog na optiki signal, za povratni smer. Line Amplifier pojaava i prosleuje elektrine signale, u oba smera.
38

Pretplatnici koji koriste kablovski modem (Cable Modem), moi e da koriste HFC sistem A 1550 BB kao transportnu mreu za prenos podataka, poto podrava dvosmernu komunikaciju.

HFC HEAD END U Glavnoj stanici (Head End) vri se konverzija sloenog TV signala u optiki signal, u distributivnom (Downstream) smeru. Koncentraciju i uvoenje razliitih predajnih signala u distributivni smer, na elektrinom nivou obavlja sklop Signal Combiner u kome se vri multipleksiranje i sabiranje ulaznih signala na elektrinom nivou i sklopa optikih pretvaraa i pojaavaa. Sa Signal Combiner, signal se vodi na elektrino- optiki pretvara (Optikal Transmitter).U zavisnosti od konfiguracije mree, izlaz optikog pretvaraa se vodi na optike pojaavae koji obezbeuju potreban izlazni nivo. Povratni smer (Upstream) u Head End-u, moe da sadri: -Optiki prijemnik -Active Combiner -Filtere -Sklop za usmeravanje -Udvojeni prenosni put Povratni smer (Upstream) ka Head End-u mogue je realizovati na dva naina: - Kada je na raspolaganju ogranien broj optickih vlakana, na relaciji Distribution Hub- Head End primenjuje se prenos na bazi DWDM multipleksa. - Ukoliko na raspolaganju stoji dovoljan broj optikih vlakana, vezu u povratnom smeru mogue je ostvariti direktno od optikog vora do Head End bez ikakve DWDM konverzije povratnog signala u Distribution Hub.
39

Distributivni smer Uobiajeno resenje za distribuciju optikog signala iz Hub-a prema optickim vorovima je primjna pasivnih optikih komponenti za ravanje. Poto ove komponente unose znaajno slabljenje, ispred njih se postavlja optiki pojaava za Downstream signal. Kombinacijom razliitih splitera, mozemo kombinovati razliita slabljenja. Optiki pojaavai u Hub-u obino imaju vie izlaza. Ukoliko jedan od ovih izlaza ostane neiskorien mogue je upotrebiti ga za vezu prema susednom Hub-u. Povratni smer Postoje dvije mogunosti da se organizuje povratni smer od distribucionog Hub-a do glavne stanice : - Primenom DWDM multipleksa oko 1550 nm za pretplatnike signale. Signali za nadzor i upravljanje penose se talasnim duinama od 1310 nm. - Optikim vlaknima direktno od optikog vora do Head End bez obrade u Hub-u. Optiki vor Optiki vor predstavlja zavretak optikog dela i poetak koaksijalnog dela HFC mree. Napajanje moze biti lokalno ili daljinsko. Funkcije optikog vora su : Opto-elektrina konverzija signala u distributivnom smer Pojaanje signala Elektrine signale alje na jedan ili dva koaksijalna izlaza Predaja optikog signala u povratnom smjeru za interaktivne servise Nadzor nad optikim ulazom i izlazom.

SLIKA SA KUCICAMA

40

ZPU razdelnici
VRSTE RAZDELNIKA TIPA VS 83 Osnovna primena razdelnika VS 83 je za glavne razdelnike velikog kapaciteta.Modularnost sistema omoguava jednostavno proirenje postojeeg kapaciteta. Osnovne karakteristike: -prikljuenje ica bez lemljenja, vijaka i skidanja izolacije -uteda u prostoru -integrisana prenaponska i prekostrujna zatita -merenje i ispitivanje spojeva bez prekida Izrauju se u sledeim varijantama: -zidni -samostojei -stojei ZIDNI RAZDELNIK Zidni razdelnik se sastoji od kanala, ija duina i broj zavise od kapaciteta i konfiguracije razdelnika.Standardne duine kanala su 1980 mm i 1500 mm.Osno rastojanje dva kanala je 240 mm.Horizontalnom linijom razdelnik se deli u dva dela.Gornji dio je strana centrale,a donji strana mree.Preporuuje se za kapacitete do 3000 prikljuaka. Kanali na koje se montiraju letvice,imaju na sebi dovoljan broj otvora koji su namenjeni za rastereenje kablova i privrivanje ina za uzemljenje. Osnovne karakteristike: -laka montaa na zid -mogunost naknadnog proirenja -uvoenje kablova s gornje i s donje strane -velika gustina pakovanja letvica-uteda u prostoru -razliite gustine kanala,zavisno od kapaciteta i raspoloivog prostora. SLIKA... SAMOSTOJEI RAZDELNIK Samostojei razdelnici se preporuuju za glavne razdelnike srednjih kapaciteta iznad 1800 prikljuaka,i to za prostorije sa duplim dnom u kojima je ogranien prostor.Kanali dubine 150 mm su privreni lea-u-lea a cijela konstrukcija je vezana za pod.
41

Ukupna visina je 2.2 m,irina 0.7m, duina zavisi od kapaciteta. Osnovne karakteristike: -zahvaljujui kompaktnom dizajnu,zahtijevaju malo prostora za instalaciju -privrenje direktno za pod ili dupli pod -kablovi se uvode s gornje i s donje strane -uvoenje ranir ice na jednom nivou u donjem delu razdelnika -jednostavno proirenje -razliite duine kanala STOJEI RAZDELNIK Stojei razdelnik se preporuuje za kapacitete iznad 2400 prikljuaka. Kanali se montiraju na stubove. Na strani centrale ima osam horizontalnih kanala, ija duina zavisi od kapaciteta centrale. Na strani mree kanali su vertikalni i u standardnoj varijanti dugi 1980mm. Rastojanje izmeu stubova je 240 mm. Visina razdelnika je 2.5 m,a irina 1.1m. SLIKA... KANAL Kanal je osnovni element konstrukcije razdelnika. Slui za postavljanje letvica i uvoenje kablova. Opremljen je elementima za voenje kabla i ranir ice. Za zidne i samostojee razdelnike dubina kanala je 150mm, a za stojee 60 mm .Korak za postavljanje letvica je 30 mm. LETVICE Letvica razdelnog sistema predstavlja element razdelnika na kome se zavravaju kablovi iz mree i sa centrale, kao i njihovo meusobno raniranje. Na njoj se vre testiranja, ispitivanja i mjerenja, a moe se izvriti i prekid veze. Osnovne karakteristike: -modularnost -velika gustina pakovanja -dupli kontakt na ranir ici -primenjivost za sve tipove razdijelnika -ICD tehnologija oiavanja Tipovi letvica: -prikljuna letvica -rastavna letvica -produna letvica Telo letvice se sadri: rastavni element, ranir poklopac i voicu kabla.
42

SL1 Prikljuna letvica otvorena letvica

SL2 Rastavna letvica

SL3 Normalno-

POMONI PRIBOR I OPREMA RAZDELNIH SISTEMA Ispitna viljuka koristi se za odvoenje signala od razdelnika do ureaja za ispitivanje. Na jednom kraju nalaze se utikai prema potrebi , a duine kablova su razliite. Prespojni kabl- koristi se za odvoenje signala od jednog do drugog mesta na razdelniku.Na oba kraja nalaze se ispitne viljuke ,a duine kablova su razliite. Rastavni umetak-koristi se za obeleavanje jedne linije na letvici. Isporuuje se u vie boja. Maska-postavlja se na kanal i zatvara prazna mesta. Maske su razliita za razliite razdijelne sisteme. Alat za prikljuenje-koristi se za prikljuenje ica na letvicu. Sila utiskivanja se podeava na alatu i iznosi: -80N za icu 0.4-0.6 mm -120N za icu 0.6-0.8 mm. Konzola za prikljuenje-koristi se kao pomoni pribor za prikljuenje kabla na letvicu. Konzole za prikljuenje su razliite za razliite razdelne sisteme. Blok za obeleavanje-slui za obeleavanje grupe letvica koje se montiraju ispod bloka. Postavlja se na kanal kao i letvica. Nosa osiguraa- je prilagoen gasnim odvodnicima prenapona, a tip osiguraa zavisi od karakteristika centrale.

43

Optiki razdelnici
KARAKTERISTIKE GLAVNOG OPTIKOG KABLOVSKOG RAZDELNIKA
Ovaj razdelnik omoguava elastinost mree optikih kablova tako to prema potrebi moe biti mesto nastavljanja (splajsovanja ) i/ili zavravanja optikih vlakana na konektorima. SLIKA... Slika 15. Optiki razdelnik Tako je koncipiran da je omogueno: jednostavno i pregledno vodjenje dolaznih kablova i patch cordova, velika gustina pakovanja optikih vlakana na malom prostoru maksimalna sloboda u izboru tipa konektora kod konektorskog modula, u modulima postoji prostor za smetaj rezerve cevica/optikih vlakana jednostavan pristup modulima u sluaju naknadnih intervencija ista mehanika za oba tipa modula orman od poliestera ojaanog staklenim vlaknima (nivo zatite IP44) brza i bezbedna montaa OSNOVNI DELOVI SPLAJS MODUL je namenjen da se u njemu izvri splajsovanje optikog vlakna u splajs kaseti kapaciteta 12 optikih vlakna. U modulu se nalazi prostor za smetanje rezerve cevica. KANAL za smetanje konektorskih i splajs modula je namenjen da se u njemu smeste pomenuti moduli, da se kroz njega vode optiki kablovi i uvode u module i da se po njemu vode patch cordovi. Na kanalu se nalaze vodjice u koje se smetaju vodjice tako da se eventualne maknadne intervencije na modulima lako izvode. Zadnja strana se koristi za privrivanje na nosa. ORMAN SA POSTOLJEM za smetanje kanala sa konektorskim/splajs modulima sa opremom se koristi da se u njega smesti pomenuta oprema izraen je od poliestera veliina ormana zavisi od kapaciteta razdelnika, kao i od toga da li ima jedna ili dvoja vrata. 44

KONEKTORSKI MODUL je namenjen da se u njemu optiko vlakno zavri na odgovarajuem konektoru, odakle se dalje pomou PATCH CORD-a prespaja sa nekim drugim konektorom u razdelniku. Sadri i elemente za vodjenje i privrivanje modula u kanal, elemente za uvoenje cevice sa optikim vlaknom, elemente za uvoenje peatch cordova kao i elemente za oznaavanje modula. U modulu se nalazi prostor za smetanje rezerve cevice. SLIKA SA ... -slice modulom, kanalom, postoljem i konektorskim modulom Slika 16. Osnovni delovi optikog razdelnika

KARAKTERISTIKE RAZDELNIKA: Primenjuju se za LAN/WAN i regionalne mree Dimenzije osnovnog rama odgovaraju ETSI standardu Ostvarena je maksimalna fleksibilnost sistema Savremen modulirani pristup pri izradi Veliki kapacitet (do 768 optikih vlakana) Optimalno : rezerva i voenje spojnih kablova

OPTIKI RAZDELNICI MANJIH KAPACITETA

1 HE UNIREK SLIKA... Slika 17. Unirek 1HE 1 HE UNIREK se montira u 19 orman i zauzima visinu od 1HE. Svojom konstrukcijom i karakteristikama omoguava jednostavnu montau, uvoenje optikog kabla kao i pristup optikim vlaknima i spajanje (splajsovanje). Maksijalni kapacitet UNIREK-a je 24 optika vlakna. Tako je koncipiran da je omogueno: Jednostavno splajsovanje ak i kada je unirek postavljen na kabinet Ulaz optikog kabla po elji sa bone ili zadnje strane unireka Maksimalna sloboda u izboru tipa konektora Brza i bezbedna montaa ZOK 24 SLIKA... 45

Slika 18. ZOK-24 ZOK 24 montira se na zid.Svojom konstrukcijom i karakteristikama omoguava jednostavnu montau i uvoenje optikog kabla kao i pristup optikim vlaknima i spajanje (splajsovanje). Fiziki su odvojeni prostori za rezervu optikog kabla i za rezervu patch cord a.Maksimalni kapacitet ZOK-a je 24 optika vlakna. Tako je koncipiran da je omogueno: Jednostavno splajsovanje ak i kada je ZOK postavljen na zid Odvojeni prostori za rezervu optikog kabla i za rezervu patch cord-a Ulaz optikog kabla po elji sa donje ili gornje strane ZOK-a Maksimalna sloboda u izboru tipa konektora i vrste zatita splajsora

SPOJNICA OPTIKIH KABLOVA

Optika spojnica slui kao mesto spajanja optikih vlakana na trasi optikog kabla,odnosno kao mesto ravanja optikog kabla. Svojom konstrukcijom i karakteristikama omoguava jednostavnu montau, ponovno otvaranje i zatvaranje kao i pristup svakom od optikih vlakana. Postoje dve vrste optikih spojnica : Horizontalna(maksimalni kapacitet spojnice je 288 optikih vlakana) Vertikalna (maksimalni kapacitet spojnice je 144 optikih vlakana)

Slika 19. Horizontalna spojnica (gore) i vertikalna spojnica (desno)

Tako

su koncipirane da omoguavaju : Jednostavnu i brzu instalaciju Lako ponovno otvaranje spojnica Nije potrebna zamenica zaptivnog materijala pri ponovnom otvaranju Mogunost smetanja velike rezerve kabla Jednostavan i siguran ulaz kablova Ventil za kontrolu pritiska

46

KOMPAKTNI MODUL
SLIKA... Velika rezerva pigtajl-ova i splajsova Optimalan pristup vlaknima smetenih u prostor za rezervu koji je aksijano pomerljiv Spajanje se vri na radnoj tabeli Na prednji panel je mogue montirati sve poznate tipove konektora Mogue je montirati do 12 konektora po kompaktnom modulu Za razliite sisteme spajanja Radijus savijanja vei od 30 mm

Slika 20. Kompaktni modul

SET ZA ISPITIVANJE I TESTIRANJE

Koristi se za identifikaciju prekidnih mesta na liniji u digitalnim i analognim mreama, ispitivanje polarizacije, test provodnosti i test izolacije. SLIKA... Slika 21. Set za ispitivanje i testiranje

47

48

Elektromagnetno zraenje Izvori elektromagnetnog zraenja su radio i TV predajnici,mobilni telefoni,raunari i sl.Upredanje parica (UTP) kablova je dovoljnu zatitu pri propusnim opsezima ispod 30 MHz,to je bila gornja granica zatite upredanjem. Za dananje veliine propusnih opsega do 100MHz potreban je nivo zatite koji pruaju FTP i STP kablovi. Kod FTP kablova se koristi aluminiumska folija debljine 25 mikrona koja je obmotana oko upredenih parica i koja usled povrinskog efekta dovodi indukovano elektromagnetno zraenje na masu. Na ovaj nain kablovi su zatiani do 600MHz. STP kablovi ini kabl jo otpornijim na elektromagnetno zraenje, ali je i znatno skuplje. Postoje dve vrste elektromagnetnog zraenja vezanih za kablovski sistem: spoljanje i unutranje zraenje. Zapotpunu zatitu od elektromagnetnog zraenja, najpouzdanije ali i najskuplje reenje predstavljaju optiki kablovi.

OTDR
VRSTE OPTIKIH VLAKANA U osnovnoj konstrukciji optikih vlakana razlikuju se tri varijante: 1.Jezgro i omota su od stakla- to je najskuplja varijanta koja se primjenjuje u telekomunikacijonim mreama koje zahtevaju velika rastojanja. 2.Jezgro i omota su od plastinog materijala-najjeftinija varijanta. 3.Jezgro je od stakla, a omota od plastike.
Konstrukcija vlakna

3 2 1
1-J EZ GRO 2-OBLOGA 3-O OTA M

49

Druga klasifikacija vlakana se zasniva na zakonitosti promene indeksa prelamanja du njegovog poprenog preseka.Tako razlikujemo: 1.Multimodna vlakna 2.Monomodna vlakna 3.Gradijentna vlakna 1.Monomodna vlakna dozvoljavaju prostiranje samo jednog tipa talasa.Za ova vlakna je karakteristino najmanje slabljenje,najvea cena,najmanja izoblienja u prenosu impulsa. 2.Multimodna vlakna dozvoljavaju prostiranje velikom broju razliitih tipova talasa.Karakteristika ovih vlakana je poveano izoblienje impulsa u prenosu digitalnih signala, lake spajanje, nia cena.

Multimod

sa step i nde ksom prelamanja

je ro / o zg bloga )
N2 N1

1 / 14 ( 00 0 m

140 m

100 m

3.Gradijentna vlakna su karakteristina po tome to se osim stepeniaste promene indeksa prelamanja koristi i kontinualni oblik promene indeksa.Podrava prostiranje velikog broja modova to znai da spadaju u multimodna vlakna. Karakteristike optikih vlakana -Izuzetno velika irina propusnog opsega, koja omoguava prenos velikog broja informacija -Malo slabljenje, reda 0.2-0.4 Db/km,to smanjuje broj regeneratora ili ih potpuno iskljuuje. -Mali prenici i teina -Imunost na sve oblike uma, ometanja i prislukivanja

50

10 d o o o b r i h razloga:

Vrlo irok propusni opseg (GH z) P rem oavaju velik e dist ance Nem a uticaja EM I , nem a NEX T-a Veom a m alo slabljenje Dug vek eks ploat acije bez bednost Sigurna: ne varnie, g alvans ka b arijera Nem a korozij e M alih su dim enzija, m ale t eine Ne iscrpljuju prirodne resurse
SPAJANJE VLAKANA

Postoje dve tehnike spajanja vlakana: Splice-spajanje vlakana u postupku otapanja (veza dva vlakna ili kabla koji imaju stalni spoj) Slabljenje monomodnih vlakana moe biti i manje od 0.033dB.

51

Mehaniko spajanje-spajanje vlakana mehanikom spojnicom. Slabljenje za monomodna vlakna ja 0.15-0.2dB, a za multimodna iznosi 0.3dB. mehanika spojnica

OTDR Optical Time Domain Reflectometer

Princip rada OTDR-a zasniva se na posmatranju povratne svetlosti: reflektovane (Frenelova refleksija) rasejane (Rejlijevo rasejanje). Merenje rastojanja

52

Mrtva zona se specificira kao rastojanje. Odreuje koliko bliska mogu da budu dva dogaaja (splice-a) da bi se mogla detektovati. Direktno je vezana za irinu impulsa; iri impuls proizvodi ire mrtve zone. Da bi mogli da merimo vlakna vee duine potrebno je da bude odreene irine(ne preterano uzak)

53

54