Деретић Јован

Индекс

Серби – народ и раса

Dr. Jovan I. Dereti}

Serbi
Narod i rasa

NOVA VULGATA

Muzeon
PUBLISHING INTERNATIONAL
Chicago 1996

1

Деретић Јован

Индекс

Серби – народ и раса

САДРЖАЈ
Временик
Сабирник мање познатих речи
Предговор
Увод
Серби Изорода, Свето Писмо стони
изворник
6) Изород
7) Неброд
8) Баков - Нинов Поход
9) Меди
10) Сербонов Поход
11) Србиски Корени
12) Стајство
13) Имество
14) Гомер
15) Магог
16) Јован

17) Тубал и Мешех
18) Теирас
19) Ашкеназ
20) Рифат
21) Тогарма
22) Елиша
23) Таршиш
24) Хетим
25) Роданим
26) Хам и Сем
27) Пелони
28) Сербика
29) Серби и Словени
30) Србица
31) Числене вредности србице
32) Исполза
33) Садржај

1)
2)
3)
4)
5)

POSVETA
Ovo delo posve}ujem mojoj supruzi Marizi
Dereti}, ro]enoj Blandin. U mojim dugogodi{wim
istra`iva~kim naporima i te{koj borbi, pod neopisivo
te{kim okolnostima, morao sam pod~initi tome
uzvi{enom ciqu, otkrivawu istorije moga naroda sve
ostalo u mome `ivotu.
Moja supruga, kao moj verni `ivotni pratilac,
podnosila je sve te{ko}e i krupne `rtve, bez ropca
i prekora. Ona, koja nije bila Srpkiwa po ro|ewu,
ali verovatno jeste po poreklu, po{to se prezime
Blandin pomiwe kao keltsko prezime u rimskoj
Galiji, nosila je u srcu Srpstvo i `elela da sve
od sebe prilo`i da bi se naneta nepravda Srbima
ispravila.
Idu}i prema tome ciqu, nije joj ni jedna
`rtva bila prevelika, ni jedna cena previsoka: svesna
da istrajati zna~i pobediti. Zato joj u znak
zahvalnosti posve}ujem ovu kwigu koja je
ujedno i moje `ivotno delo.
Autor
2

Деретић Јован

Нова Вулгата

Серби – народ и раса

ZAHVALNICA
Dobrotvorima ove kwige, koji su pomogli weno
objavqivawe GG:
In`ewer Vuk Ze~evi}
Doktor Vuko Ze~evi}
i Branko Tupawac

СКВОЗЈЕ НЕ МОЖЕ БИТИ ПРАВИЛО!
Појава првог тома Историје Срба од истог писца у Ници 1975. год. била је у ствари
постављање темеља новој србиској самородној историјској школи.Врло мали број људи је то тада
тако видео и разумео шта се у ствари дешава.Али од тога времена па до данас објављено је више
дела у вези са старом србиском историјом и сасвим је извесно да ће их бити још велики број.Сва
та дела су се складно уклопила на већ постављеном темељу.Ово дело представља кров зграде,
највишу тачку до које је историјска наука могла допрети.Сада се уједно са постигнутим успехом
поставља питање неодложиве реформе историјске наставе у школама.
Пошто је садашње схватање националне историје било засновано на једном сквозном
гледишту на историју, опречном, настраном и погрешном у односу на историјску стварност, оно
мора да се одбаци.Одржавање досадашњег стања противнаучним и насилним методама може,
поред вишеструке штетности да изазива само ругу и подсмех.Ни један словесан човек не може
дозволити да сам од себе прави будалу, па још мање то један народ може дозволити.
Др. Јован И. Деретић
Од ране младости желео је да се посвети изучавању историје Срба и читао је са посебном
пажњом све историјске књиге и чланке до којих је долазио. Центар пажње све више заузимало је
питање порекла Срба и старија србиска историја. У Југославији 60-тих и 70-тих година
двадесетог века усмеравати се на проучавање старије србиске историје значило је дословно:
губљење времена. Недостатак извора био је потпун; дела античких писаца нису била доступна ни
на изворном језику, а камо ли у преводу. У време Титове диктатуре сматрано је политички
подозривим чак и помињање србиске историје и објављивање радова из исте забрањивано. Нигде
на свету није постојала нека школа на којој је предавана србиска историја и не само то, него
нигде није ни прихватано да је она постојала пре седмог века н.е. Жеља тада младог Јована И.
Деретића да постане историк и да се посвети изучавању старије србиске историје није била
остварљива кроз постојеће, школе и научне установе, Остала му је само једна утеха и пример:
антички историци. На њих се угледао и њиховим путем пошао.
ИЗ ТЕХНИЧКИХ РАЗЛОГА
НИСМО ОВОМЕ ИЗДАЊУ
КЊИГЕ МОГЛИ ПРИДОДАТИ
ИМЕНИК
НАДАМО СЕ ДА ЋЕМО ТО
МОЋИ УЧИНИТИ У НАРЕДНОМ
ИЗДАЊУ.

3

Илирско време 235 . Сербиско доба. н.е. connaissance fr. Ово доба делимо на девет раздобља: 1. erudit fr. Румско време 50 год. Ово доба делимо на четири раздобља: 1..000 до 5500 год. с. Девојка која је у име једног од великих богова давала пророчанства 4 . Оштривојевића 1000 -1171 год. Немањића 1171 .е.е.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса НОВА ВУЛГАТА ВРЕМЕНИК Камено доба. knowledge Eng.е. до 235 год.. Оштривојевића 794 -1000 год.794 год. erudition Eng..е... и.. Словенско доба.е. н.490 год.е.е. Првог Царства 2000 -1325 год. н. d'une maniere erudite fr. с. 7. Хранића 1443 -1500 год. н. од 1500 године. Јаблановића 1371 -1443 год. Свевладовића 490 .е. in an erudite manner Eng.640 год. н.e. 3.000 година с. 5. обухвата време од 2000 год.е. Ово доба се поклапа са раздобљем Имества. δόγμα.320 год.. scientia lat.е. Прасербиско доба. обухвата време до 10. САБИРНИК Мање познате речи: Бриње: Веда: Ведење: Ведосан: Ведосник: Ведосно: Ведост: Веледа: cuirasse fr-. н.е.. 4. Сербо-Словенско доба.e. pythia Eng. Другог Царства 1325 . и 9. с. Панцарства 320 . erudits Eng. од 1000 . 2. н.50 год.1500 год. learned Eng.. pythie fr-...е. Два раздобља: Ратарско од 10. н. с.. од 4000 до 2000 год.. н.е. dogma lat.000 до 4000 година с.е. и 4. н. Древносербиско доба. armour Eng. с.е. с е.815 год. l'erudit fr... и Стајство од 5500 до 4000 год.1371 год. 8. 2. Карановића или Македонско 815 .е. erudition /r. 3.е. од 10. с.. па до 1000 год. Светимировића 640 .е. с. 6. с.

Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Временик: Гвозд: Дегба: Делор: Дивонија: Земљони: Иноречно: Исполза: Исход: Катунство: Месиво: Местоими: Обеза: Ордија: Пареда: chroniquey fr-. божансгво нижег реда чији се обред припаја божанству вишег реда. Суиме: synonyme fr.. коришћена помоћна средства при остварењу неког дела... Тумба: douve. novel Eng. geometrical Eng. troop Eng. Статма: etape^r. allegoric Eng. Повед: roman fr. mythology Eng.. Тур: врста бика.. geometrique fr. undue. Сарис: дугачко копље валанке (фаланге). Стен: место заштићено од сунца Стони: capitaly fr-. author Eng mythologie fr. diadem.. Tapг: protecteur fr. competition.. spear-head Eng. auteur fr. contradiction Eng. sponsor Eng.. fault Eng. excessively Eng. збир података о неком догађају у одређеном времену. Тема: број од десет хиљада или од десет година. аrmу Eng. contradiction fr. garant. Писмена су писани знаци истих... Исход Јевреја из Мисира. sponsorship Eng.. Шаст: marche fr. ditch Eng. repondant. нарочито при игрању.. parrainage fr.. synonymous Eng.. intemperate Eng. capital. Сваки од великих богова је имао и своју пареду Писмена: код слова и бројева имамо њихова писмена и гласовну вредност.... exodeyr. topographical names Eng. pointe de lance fr.. Числени: numerique fr.. allegorique fr-. pate fr. to march Eng. intellectuel Eng.. Сугубо: excessivement fr-.. Сатва: ж. numerical Eng.. Сугуб: excessir fr. protector Eng. stage Eng... parrain fr-. march Eng. chronicle Eng. emulator Eng.. Риста: такмичење у брзини и спретности... excessive. Словест: intelligence fr... magma. Преличено: corrompu (sens figure) fi-. 5 . Сквозје: travers fr-. transhumance Eng. Трута: troupe fr-.. noms topographiques fr. contest Eng. Повест: делимична историјска грађа. coronet Eng. principal Eng... inteligence Eng.. transhumance fr. Ростра: истурени оштри део нa лађи у виду рога. diademe fr-.. Скута: велики штит за цело telo Словесник: I'intellectuel fr-. Суперство: competition fr-. corrupt Eng. Прелик: corruption (sens figure) fr. moat. Тистла: окићена грана дрвета са којом су махали у Баковом обреду. Шаствовати: marcher fr-. Суперник: emule fri:. lármee fr. Exodus Eng. Сура: сунце представљено у виду руже.. Сатвар: м. dough Eng. fosse fr. corrupt Eng.

Први удар на историју извршен је од стране Ватиканске Цркве. Овде се ради о једном потпуном ослобађању историје од робовања политичким циљевима појединих нација. Ватиканска Црква је. поред осталог. она је била изложена тешким нападима с намером да се подчини схватањима појединих народа или центара утицаја. Други удар на историју извршен је од марксистичког покрета. важности. Једини изузетак су Грци. с молбом да се заиштите његови трговци у Самовој држави. међу којима је била нарочито изражена цензура античких писаца и над свему што је објављивано. Ти католички народи. као истину. Њено новостворено стање Ватиканска Црква је потом бранила свим средствима. нису били природан наставак историјског развоја. толико је велика да је њојзи тешко поставити одреднице. њене улоге судије да сваком призна шта је чије. нема ни историјских народа нити историје. који је.е. него његово насилно скретање. како изгледа. то јест у времену високог културног уздигнућа човечанства. када је она постала моћна у Европи и деловала попут снажног покрета у правцу стварања поретка према њеним потребама и назорима. где се она поново ставља на прво место међу наукама. и нову њену културу. желећи да створи поредак према својим назорима. а други који је без средишта. била је толико велика и важна за Ватиканију да их је она издигла на степен надприродног феномена културе и просвете и представила као неко острво у мору варвара. скаски и поведа о нестварним. Грци помињу Сирбина под именом "Ксантос" и о томе ће бити говора у овој књизи. Стожер око кога се све окреће у деловању Ватиканије. они су историја.Марксонијом. те јој се као таквој враћа смисао истине какав је она имала у античком времену. које је Ватиканија употребила као оружје број један за разарање и прикривање србиске историје. која је натурена као заједнички именитељ католичких народа. по његовом оснивачу . културно. Име ове науке .историја. око 625 године. на историјском плану.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса ПРЕДГОВОР Важност историјe. јесте Римска Империја. из Сарда. као науке. преобукао се у српску ношњу и тако изишао пред краља Сама и изнео Дагобертову молбу. представљени су као носиоци укупног историјског развоја: они су једини историјски народи. од разних прича. по живот сваког народа и по односе међу народима. односно Ватиканску Цркву као наследницу и продужетак исте. шаље код краља Сама. по његовом средишту. Па пошто њихови назори. поклисара по имену Сикера. Од средњег века па до данас историја је толико преличена и извитоперена да су многи словесници почели да сумњају у њену улогу као науке. историја је постављена на прво место међу наукама и она је то место задржала за сва времена. Античка Европа била је сербиска. посредно или непосредно везани за Римску Империју. језички и добрим делом народски. и одбрану историје као науке. Ово дело има улогу. на историјском плану. је србиског порекла и највероватније оно потиче од Сирбина Кандавлова. Противсрбиска и противсловенска улога Грка. Сикер. Најтежи ударци сербизму су нанети између осмог и четрнаестог века. говорио српски језик. у оба случаја. Историја је истрага и подразумева истраживање истине У античком времену историју су одвајали. А хришћанство које је она ширила. први називамо. који је живео у другој половини 6-ог и првој половини 5-ог века с. Само је рекао Сикеру да ће све бити у реду ако Дагобeрт жели да склопи и одржи савез са 6 . Ради тачног одређивања простора деловања ова два противисторијска покрета. измишљеиим догађајима. рушила сербизам и па његовим рушевинама стварала нове државе и народе. и једни и други су се окомили на историју као препреку на путу ка остварењу њихових идеја. у последња два века. мачем и огњем. Ватиканијом. Ван тога и поред тога не сме да постоји било шта. Сирбинова позната дела су Људејка и "Магика". Херодотовог претходника и узора. У античком добу. Дагоберт краљ Фруга. Баш збогтаквог њеног положаја. оца историје. под изговором ширења хришћанства. било је пре све друго до стварно хришћанство.

имали су пре свих других народа на свету.III. што доказује винчанско писмо. Према "Бољшој Енциклопедији" Срби су иза Албанаца. које је много шта наследило из старе сербиске вере и културе. у центру савремене Европе. "Бољшаја Совјетскаја Енциклопедија" служила је као званично мерило стања и гледишта Марксоније.. чија је култура оставила широке трагове код свих европских народа и добар део азиских народа. Ово је штит и мач Историје. заправо као неисторијски народ. Пошто су Албанци. У томе делу Срби су приказани као неки ' узгредни производ историје.Нова Вулгата. Археолошки налази показују нам Сербе као превасходно земљоделски народ. то што ви чините није воља нашег Господа. Постоје материјални докази да се на прасербиском простору Европе мјед употребљавала још пре 5000 године с. у основним начелима. Серби су достигли високи степен културног развоја још у четвртом хиљадију. зато што су они носиоци европске историје и у историји предводници словенских народа. а Албанији од осамнаест страница. У друтом издању од 1935 године.ст. њен победоносни стег . то јест на задњем месту у Европи? Између Ватиканије и Марксоније ми Срби смо се нашли као између чекића и наковња. Раздобље од 2000 година с. Разне повести. Србима је посвећено пола странице. То је био однос према нама једног народа чија се стара историја и порекло не могу одвојити од иаших. када их је у својим новинским чланцима називао свим погрдним именима. она је по духу и делу била противсловенска и нарочито противсрбиска. Гвозд копља Ватиканије био је и остао уперен на Србе.е. а ми пси. та се увреда смрћу кажњава. У Совјетском Савезу.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса њим. да сте ви божије слуге. па затим историја. После овога датума Прасерби постају све познатији. Иако је империја Марксоиије била у словенским земљама. водећој држави Марксоније. под изговором критике за њихово буњење против Турака. говоре нам о томе народу као главном историјском народу Европе. али антисрбизам Марксоније био је сталан. Српска историја се није.е. узели смо њих за упоређење. То је био разлог више за Ватиканску Цркву што је прогонила сербиску културу и уништавала народе њене носиоце.е. азбуку. Прво копље на Србе бацио је лично Маркс. Марксонија је створила свој поглед на историју и представила је као један непрекидни ланац догађаја повезаних са борбом класа. најсиромашнији народ у Европи. а Албанцима страница и четврт. Сваки глас истине и сваки покушај научног продора нападани су са свих страна и сламани. могла уклопити у марксистичке погледе на историју. Садржај УВОД У праисторијском времену развио се један бројан народ. то ви чините као лоше слуге и достојно је освете!" Затим га је избацио напоље. како кажете. Тај народ ми називамо прасербиским у времену од његових првих трагова па до 4000 година с. који врло брзо осваја прераду и употребу метала. Прво савршено словно писмо.291) Са хришћанском вером ишло је уједно и расрбљавање покрштених народа. ни у којој сразмери. Изговори су могли бити различити. са средиштем у Подунављу. то су две потпуно неспојиве и противречне целине. Раздобље од 1000 година па до 1500 година називамо временом Сербословена. када се већ Серби појављују под својим историјским именом. беле расе. хришћанству. па до 1000 година н. називамо Сербиским Временом. На ово је Сикер одговорио: '"То не може бити да он слуга нашега Господа склапа савез са псима!" Тада је Само рекао: "Па када је тако. она је више од тога.е. (146. Стара србиска вера је била врло блиска. Србији је посвећен простор од десет страница. Државна политика и водеће србиске научне установе биле су у њиховој служби.е. Древно Сербиским временом називамо раздобље од 4000 па до 2000 година с. Пошто су у своме ширењу досегли до обала јужних мора. Сва досадашња археолошка истраживања сведоче нам о непрекидности културног развоја и просторног ширења тога народа. Серби се 7 . што се историје тиче. Зато ова књига није само једна добра књига. у ствари зато што се боре за своје ослобођење од ропства. када су усавршили своја верска схватања и писменост. једно високо научно историјско дело.

не само за оно поглавље. а потом Словена. односно "Поморским Народом". мрењем и смртном опасности. Ово сталешко име се врло често употребљавало као народно име. него и за целу књигу. а касније четири сталежа. они са Блиског Истока и из Мисира.Срби новијег датума. није приступало као саставном делу једне националне историје. Поред ииза мањих. Нека од њих су настала и од имена племенског вође.Серби. 8 . мешања и заједничког суживота са другим народима. свештено просветни и ратарски сталеж. Хети и Келти су суимена за Гете. Сербиски Гети постају врло познати широм Европе. од Дунава до Инда. онако како смо се тада звали. на врло удаљеним просторима. Поред огромног уважења и његовог верског значаја. Своју савршену писменост разнели су по свим обалама Пелага. И поред Јевреја. Владарско ратнички сталеж сачињавали су. иазивају Сербе једноставно "Поморцима". Острва на Пелагу постају њихова упоришта и међу њима најважнију улогу имао је Крит.У Индији и Ирану се називају Аријевцима. За то је оно за нас најважнији сведок . по имену једног од главних сербиских племена. немирној и дубокој води.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса показују као смели и способни морепловци.море. своје првобитно значење и једино још служи за потирање србиског имена. а што је у вези са мором. што је у ствари суиме Серба. насловљено Српски Корени. И поред стварања њихових врло бројних држава. Блиском Истоку и све до Индије. иако би према току времена овај део требао да дође на прво место. приказујемо тек потом. али истовремено и "Серданима". Зато је и назив Словени у данашњем времену изгубио своју подлогу. на Блиском Истоку Хетима. Серби су у већини случајева одржали своје језичко и верско јединство све до појаве хришћанства. одвајајући их тако од великог сербиског стабла. ствара своје хришћанске државе и даје подчињеним јој народима нова имена. Средоземно Море назвали су Пелагом. ми Срби смо једини народ који своју националну историју може да темељи и на Светом Писму. Сербиско друштво је врло рано било уређено као сталешко друштво у коме су била прво три. Серби су предузели и два велика освајачка похода. нарочито у новоосвојеним земљама. Што је народ био бројнији и просторно се ширио. предње Азије и северне Африке. то јест они који слове истим језиком. Ово је учињено из разлога што нам Свето Писмо служи као темељни извор. пошто је савремени облик нашег имена .стони изворник! Овде се ради о једном потпуно новом приступу историји. заправо о открићу једног великог дела старе историје. на другом месту. поред владара и ратника и сви вршиоци власти и чиновници. сав управни сплет. Свето Писмо има и улогу веродостојног историјског извора. Источни народи. које су дали великој. културно и језички. Ојачала хришћанска Црква. по целој Европи. почевши од 6-ог века. Та језичка јединственост обележавана је прво именом Јазика (Јазига). Време од пре тих догађаја. У овоме делу ми употребљавамо старији облик србиског имена . Ту своју нову славу нису постигли без већих напора у савлађивању мора. Садржај СЕРБИ ИЗОРОДА СВЕТО ПИСМО СТОНИ ИЗВОРНИК Излагање ове књиге почињемо са поглављима о догађајима изложеним у Светом Писму. Припадници овога сталежа називали су се Гетима и са тим или мало преличеним именом називају Сербе у многим земљама света. Прва три сталежа су сачињавали владарско ратнички. то је и број оних имена био већи. Истовремено су шастовали Европом све до Шпапије и Британије. Поред општог народног имена код Серба се појављују бројна племенска или месна имена. коме се све до сада. што доказује и само име . а у западној Европи Келтима.

17б) Међутим. пре почетка писања Старог Завета. јевреји називају са два имена: Изирот и Бершис. ни једна скупина тих записа нема ту прегледност и ширину повести о народима тадашњег познатог света као што се то налази у њему. у коме се објашњава постанак света и народа.е.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Иако ми данас располажемо са више врста записа старијих по времену од Старог Завета. иако не сви. тачније од апостола Павла. а потом у медиској и персиској царевини и у царству Селеукића. Неки делови Старог Завета потичу чак из другог века с. Било како било.. пределу у северној Месопотамији по коме се и Сирија називала Арам. Јеврејска реч "Берит" има значење савеза и мисли се на савез између бога и човека. Грци су ову реч превели са διαθήκη. Ми знамо да су се. па следствено и код свих западних народа. Постоји доста дуго раздобље усменог предања. Азију (до реке Инда) и северну Африку. Међутим ову другу јеврејску реч писали су на латинском и као Beresith и преводили са – почетак. примили хришћанство непосредно од светих апостола. него би их звали Библија или Вивлија. народи померали. Име потиче од грчке речи ηά Βιβλία. која с правом каже да је ово србиска реч у јеврејском језику. Да смо примили хришћанство посредно. на Западу. а од њих сви савремени западни народи. ми не би имали оно име за свете књиге. Познати Исход Јевреја из Мисира десио се 1264 / 1260 год. говореног у северној Месопотамији у почетку другог хиљадија. оне у своме значењу ипак говоре исто. у време владавине цара Толомеја II Лагића. преко Грка. који обухвата Европу. и писани су на грчком језику. Иако употребљене речи нису у потпуности исте са оном из јеврејског језика. Араменски језик је задржао улогу међународног језика све до у време после Христа. (53.(58. Тај превод је познат под именом Vulgata и он служи.е. Ово је крупан доказ да смо ми Срби. што значи рађање. узели од становника Kанана.Свето Писмо.е. Пo Олбрајту араменски језик је настао од једног наречја западно семитског. И сам Христос је говорио тим језиком и на њему је држао своје проповеди.е. који је од 4-ог века с..е. под именом "Седамдесетник". «Изирот» ништа не говоре. име је добио по Араму. у првом веку. Зато ми. као Генеза. У научном свету се сматра да су Јевреји. Нови Завет је написан цео на грчком језику и са њега превођен на друге језике. на грчком γραθή.писмо.е. а међу овим. а можда је тако изговарана и раније.раширена. мешали и мењали животни простор. 382/385 године н.167) О првој реч. што су пак Латини превели са testamentum. па је за правилно разумевање оног што је изложено у Изороду било потребно превасходно одредити што тачније време писања овога дела Старог Завета. Реч Вулгата на латинском језику значи . Оба Завета превео је нa латински језик један Србин. Taj превод је познат. она тачно одговара грчкој речи «Генезис». Стари Завет је преведен на грчки језик у Александрији. славни Свети Јероним. као један од језика. био постао међународни језик. од 4-ог века с. у првом веку. Свето писмо се обично назипа Виблијом. а почетак освајања Палестине 1230 / 1225 год.ст. што значи Књиге. осим Анђелије Станчић Спајићеве. употребљавамо назив Превод 72. Приликом превођења Старог Завета Јероним се у главном ослањао на Превод 72. општа ствар.ст. Ми Срби називамо те свете књиге . нарочито у прастара времена.28) «Изирот» је у савременом србиском изговору Изород. Од Грка су ову реч преузели Латини -Biblia. дословно онако како су их називали први xpишћани. Овај превод је уједно најбољи и најпотпунији превод Старог Завета. од тада па до данас. с. уместо "Седамдесетник". независно један од другог. Софроније Јероним. а све заједно подразумевају и савез. примењена у множини.ст.На грчком језику то се зове Γενεζις и ова грчка реч је усвојена од Латина. Од другог века хришћани су Свето Писмо називали Завет и разликовали су два Завета. (94. То је уједно било време објаве Мојсијевих закона и почетак Старог Завета. 277 године с. и који је био у употреби и код Јевреја од почетка 7-ог века с. (12.ст. код Грка и Латина. као званично Свето Писмо Ватиканске Цркве. које су ту затекли приликом поседања Палестине. Први његови делови писани су на јеврејском језику. Стари и Нови Завет.е. Део Старог Завета који се зове Изород и предање о Потопу узели су из 9 . а затим је један део написан на араменском језику. који је био међународни језик на Блиском Истоку. и обе ове речи одговарају српској речи . неке од закона што су унели у Стари Завет. можда и десет Божијих заповести. Араменски језик је био у употреби.е. тачно је да су била 72 преводиоца.1б7). јер се обично узима да је на њему радило седамдесет преводилаца. Први део Старог Завета. Али. у Асирији.завет. с.

били су Амос и Хосеа. Време живљења сваког од родоначелника.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Асирије.ст.е. Тако имамо случај да се један исти народ помиње под више имена. говори се у ствари о народима. Уз то налазимо и различита значења Куша. А шта са оним расама које нису заступљене међу потомцима ни једног од њих. Друго. заправо предео са којег су дошли био је предео Маса-Гета и отуда код Езекиела име Магог. поменути народи у Изороду нису постали од тако званих родоначелника. У случају приказа Неброда и његових дела испало је тако да је он једном приказан пореклом од Куша. откривеним прошлог века. око половине седмог века с. блискости или несродности. о томе ћемо говорити касније. као на пример: да је сваки од поменутих народа имао истоименог претка од кога је цео народ потекао. уз друга сазнања. Саке су звали и Маса-Гетима или Меса-Гетима. Пре свега три Нојева сина: Сем. јер тако им је било лакше избећи објашњење ко је тај народ. а можда и три или четири расе.сг. пошто Јевреји нису имали. И још једна важна чињеница: у Изороду се говори о народима према њиховом распореду по земљама а не по њиховој сродности. који је ратовао са Гогом краљем Сака и заробио два његова сина. углавном. (31. Да је време живота сваког од родоначелника. јер људских раса има више од три. односно племена по земљама. него тек у седмом веку с. Примера ради.е.е. Изород није написан у време Мојсија. из времена око 750 године с. посредно и иноречно. Хам и Јафет. Тако имамо и три народа под именом Хавила. У даљем излагању ми ћемо се осврнути на сваку од ових нејасних и противречних чињеница. налази се потврда пророка Езекиела у вези "Гога .162) У то време су јафетски народи запремали две трећине Европе и Малу Азију. Држећи се овако унапред одређених приступа. осим неколико јачих научника. са већим бројем од њих. а међу потомцима ова три представника. Да је Изород написан у време Мојсија. А ко су све Скити. нити повезати крај са крајем. рођење Јафета ставља се у 2394 годину с. а други у земљи Хамита и трећи у земљи Јафетита. имена родоначелника су створена од имена већ постојећих народа. сви одреда поломили зубе на тумачењу Изорода. од стране већег дела заветословаца. (14. представници поделе на три расе народа. то јест они чија су пророчанства записана у време њиховог живота. Познавање просторног размештаја народа. Први писани старозаветни пророци. нити по њима добили своја имена. Зато су. расе се налазе измешане. Када се говори о родоначелницима. Ради се о стварној историјској личности. Али 10 .краља Магога". они су у Изороду Јафетити. а које су у време писања Изорода биле познате? Цела жута раса је изостављена у Изороду. Међу потомцима Јафета. из времена цapa Асурбанипала.е. како се то још увек чини од стране већинe савремених писаца. један у земљи Семита. Међу потомцима Хама налазе се заступљене три расе. могло је потицати само из Асирије. Приступ етнографији Изорода вршен је. нe означавају поделу човечанства на три расе.е. Џорџ Смит помиње у своме временику откриће Kњигe Закона 621 године с. него обратно.384) Саки су били народ из средње Азије који су стари писци убрајали у Ските. дато у јеврејском временику.е. дато у јеврејском временику. а она је у то преме била врло бројна и позната. А још мање по наводној расној припадности. И треће. а ином приликом од Сема. (13) У асирским записима. омогућавају стварање једне историјске целине. Хамити и Јафетити уједно. није стварно било могуће разумети све оно што у Изороду пише. само зато што су суседи или измешани на одређеним просторима. Откривени асирски записи омогућавају да се тачно датирају поједини догађаји из Изорода и потврђују да је грађа за Изород узета из Асирије. Упражњава се буквално тумачење. у Европи и у Малој Азији. Хам и Јафет. Да ли се тај краљ звао Гог или Гогољ и то је посебно питање. а и народи потпуно различитог порекла приказују се као сродници. Народи и њихов просторни распоред. уједно и почетак постојања дотичног народа. он јесте збир повести које нам. никаквих додира. земљоно поређење. Што се тиче Серба. Да су три наведена Нојева сина: Сем. који се налазе у Изороду одговарају стварном стању какво је било у седмом веку с. заправо Јафет представља Сербе. у више земаља. Ни једно од поменутих схватања и приступа није одрживо. нити је тачно. у правом смислу те речи. на један једноставан и врло прост начин. Па испада да су Хавиле Семити. Иако се Изород не може узети као историја. је и сувише позно. опет три и међу потомцима Сема посигурно две. пошто су сви главни историјски народи били врло добро познати много раније.

. Гомерови синови су: Ашкеназ. као историјски најважнијој скупини народа. Сем. Јосиф Флавиус каже: Синови Јафетови населили су Европу до Гибралтара и на местима која нису још била насељена. Хамово у Африци и Јафетово у Европи. према њиховим народима. Хетим и Роданим. У Европи све до Гибралтара. што потпуно руши теорију pacнe поделе ове три скупине народа. Јован. он је тај који је почео да буде силан на земљи. Владао је најпре над Бабелом. само што разумевање истог није лако доступно. јединки. Био је дивовски ловац пред Вечним.. оцу свих Хеберових синова и старијем брату Јафетову. Потомство ова три Нојева сина смештено је. Из ове земље је изишао Acуp. зато се каже. Видели смо да су Нојеви синови били. то је велики град." То значи да су "острва народа" насељена од Јованових синова. Алфреда Мориа.Арфаксадов унук је Хебер.999) Јафет има седам синова и то су: Гомер. Сада се редослед њиховог приказивања oбрћe и прво се говори о Јафету и његовом потомству.1. која се по историјској важности ставља испред више од половине друге и целе треће скупине народа. нису могли потпуно снаћи. који каже: 11 . Семови синови били су: Елам. Акадом и Келенима.110) Свети Јероним каже: "Јафет син Нојев имао је седам синова ко|и су поседовали земљу у Азији од реке Амана и планине Таура. Тарсис. Оно је чак отежано нагомиланим предрасудама. СЛИКА Толомеј II Лагић и Арсенија. Мадај. а Арфаксад једног. најстарији. према њиховим родовима и према њиховим народима. Магог.ст. И каже се: "То су ту Хамови синови.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Серби се налазе и међу Хамитима и међу Семитима. Затим се помињу Кушових пет синова и два унука. према њиховим земљама. Садржај ИЗОРОД У Изороду. Шта се крије под овим именима и њихов земљони распоред видећемо мало касније. у главном. И каже се: "Kуш породи такође Неброда. дивовски ловац пред Вечним. каже се: "Ево потомства Нојевог. Овај приказ тадашњег познатог света. Мешех и Теирас. Као други по важности приказан је Хам. Арфаксад. Луд и Арам. према њиховим родовима. Калах и Ресен. а на грчком језику се Јафет помињe као Јапет. Хам и Јафет". Рехобот-Ир. Двојица од Јафетових синова имају и своје синове и то су Гомер и Јован. Пут и Канан. на три велика копна: Семово у Азији. под бројем 10. а затим се." "Родили су се такође синови Сему. Асур. средњи и Јафет. Коло Сирије и планина Киликије па до реке Дона. најмлађи. у земљи Сенар. тако да се ни најбољи историчари. дат је у најкраћем могућем облику. према њиховим језицима." (78. Па јеврејском језику се Сем помиње и као Шем. према језику сваког од њих.ст. Он је тачан и доследан. према њиховим земљама. Рифат и Тогарма. он је саградио Ниниву. Јованови синови су: Елиша." Затим се набрајају шест Мисраимових синова и једанаест Кананових синова." Арам је имао четири сина. говори о једној историјској личности. Тубал. Као пример навешћемо три приступна става етнографији Изорода једног од бољих фрушких историчара. (75. Сем. и они које ми с правом убрајамо међу најбоље. који се сматра родоначелником Јевреја. као Неброд. Синови Хамови су: Куш. пре приказа Семових потомака и пре приказа свих Хамових потомака. По његовој наредби су 72 преводиоца превела Стари завет на грчки језик Затим у Изороду пише: "Од њих су насељена острва народа. значајних народа и земаља. Хам. између Ниниве и Калаха. Ереком. Мисраим.

мало ко је ово његово упуство усвајао. тако да је и Јапет један Титан који је заједно са Хроносом бачен у Тартар. израженог у првоме ставу. а његов син Прометеј је дат као ствараоц човечанства. где је нађено злато. Уствари. Бошар каже: Јафет је бог Посејдон. Овај Јапет је представљен у борби са небом и дивовима званим Титанима.1. који су имали врло широко знање не само географије него и земљоног размештаја појединих народа и племена у Европи и у Азији. Први рукавац рајске реке се зове Пишон." За разлику од већине писаца. него и свака друга личност из Изорода је била оличена са неким посебним божанством из старог многобожачког веровања. (2.ток. ст. Нил.8) Под овим именом може да се подразумева и река. он се овде поново враћа на утрвени пут тумачења етнографије Изорода. бар једно време. стрпали на Кавказ. јер су његови потомци населили острва. Џон Кито каже да Пишон значи . За четири рајске реке узете су у Изороду оне реке на чијим се обалама развила посебна просвећеност и по томе су оне биле различите од других река. (1б4.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса "Народе или земље које нам представљају ова имена не треба тражити много далеко од земље коју су поседовали Јевреји." Ово схватање. Други приступни став Мориа је овај: "Сродство које су Јевреји признавали између разних народа. што је старо име Еуфрата. Сербон га је ослободио мука. оно бар у најмању руку велика већина народа ове расе.) Јафет је у дивонији представљен као Посејдон или Нептун. Одмах се под именом Гихона препознаје река Нил.1.1.140). Тигар и Еуфрат. поглавље под бројем два. да тако учени људи нису могли да схвате сву бесмисленост таквих поставки. пошто су Јевреји све ово преузели од Асираца. И овде се одмах препознаје река Тигар.ст. њима познатих. Те четири рајске реке су: Дунав. Прометејева жена се зове Азија. Мори је овде био у праву поштo је увидео да се то наведено сродство исказује више географски него родбински.ХII." Друга рајска река се зове Гихон и она захвата сву земљу Куша. Чудно заиста. бог мора. било је потпупо погрешно. ако не сви укупно.) А Ноје је Сатурн или Хронос. омогућава да се установи. Трећи Моријев став је овај: "Разматрање различитих имена придодатих у Светом Писму Јафету. важније и светије.Четврта је река Прат. пошто је њихово знање географије било доста ограничено." (77. (Илијада VIII-479) Јапет је представљен као син Ураноса и Земље. Иако у претходном ставу Мори увиђа пресудну улогу географије у приказивању народа. У Изороду се каже: "То је она река која захвата сву земљу Хавила. да је била смештена на пределу Кавказа. па су према томе све европске земље и неколико азиских. (2. Већи део набројених народа је чак био.LIV. мора се узимати тако што су првобитно ти народи живели у суседним земљама. Грци су нам пренели нека старија предања о постанку света и људске расе која потиче од Јапета. (123.1.март/април.218). матица. који су узимали буквално наведено сродство. широко заступано у научним круговима. (31) Не само Јафет и Ноје. а то је да поменути народи или земље не могу бити удаљени од Палестине. него о асирском знању исте. Трећа je Хид-Декел која тече испред Асура. Филон из Александрије објашњава да се у Изороду настанак народа и њихова сродност дају иноречно. јер се у Изороду нe ради о јеврејском познавању географије. односно земаља. као да су те земље биле ту поређане на спратове! Остало је само још да их питамо да ли су поседовали и лифтове. на грчком се пише као Фисон и ова реч подразумева питомност. четири рајске реке су представљене као четири рукавца једне исте рајске реке. СЛИКА Прометеј (Промистеј) исполин наклоњен више људима него боговима и зато га је Див везао и послао орла да му једе плућа. у саставу асирске царевине. Да се осврнемо и на четири рајске реке из Изорода. Нигде Филоново упуство о иноречју није било тако снажно изражено као у односу на ове четири рајске реке. Дунав је на првом месту јер је Подунавље било колевка најстарије и најважније просвећености.ст. Заправо Грци су од имена Прат направили 12 . Иако је Филон био врло познат као писац јеврејске историје.

Срби су га звали Бак. да је овај бог код старих Срба сматран највећим у реду богова. па било да тај родослов потиче од саме те личности или од околине која ју је окружавала.I. доводили своје порекло у везу са неким од богова и то је била уобичајена појава. а по нечему различита. нешто постигли. што је спој од два имена: Диос -Бог. прогласио богом Баком. обухватала је више сатрапија и била је на степену краљевства. запањен његовим успесима. или где год су Срби били присутни. свуда где је било присутно веровање у бога Бака. из Србије. видети поглавље Новаковића: «Срби и Рајске Реке». уз употребу силе. (178) Што се пак тиче предања о потопу. предузео поход са Хелмског Полуострва. Азији и Африци. или се једноставно поистовети са својим оцем. Било је више старих градова са именом Низа.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Еуфрат. У древним временима су цареви. таквих пpeдaњa је било више и у Европи и у Азији. показаних приликом његовог освајања Азије. готово сви. па и велики јунаци. то је било само делимично.ст.145/6) На томе скупу Александар је изложио разлоге војног похода на Персију. Ова предања су по нечему слична. јер нам Александар саопштава и за све време 13 . (36. краљеви. и Низа . потребно је да се прво осврнемо на Александра Великог и на његов поход на исток. Поред изложеног стања у Персији. Румски императори су се. у Европи. па кад би. Ово правило је нарочито важило за велике личности које су у своме животу постигле велике и изузетине успехе. а Грци као "Бакхос". далеко пре Александра. За бога Бака рећи ћемо. то јест појављује се у предању као сам бог. а никада потпупо. изнад којих је био само врховни и невидљиви Бог. као управна јединица. особина њеног земљишта и подесних проходних праваца. за чијег наследника се Александар издаје и жели да следи његов пример. Предање о Потопу које се налази у Изороду узето је из Асирије и оно се дешава у Асирији. (36. или још одређеније. проглашен Велики. за сада само толико.1. то јест Дунава. на исток све до Индије. Уочи поласка на освајање Азије. свога оца. Када се неко нa тај начин прогласи за божијег сина. СЛИКА Александар Велики Из Александрових изјава ми сазнајемо да је неки велики војсковођа. млади цар Александар III Карановић. његове намере и определења у вези са освајањем Азије.443) Каранија. Обично се дешавало да нека знаменита личност буде проглашена за сина неког од богова. Посао нам је удвостручен. Грци су овоме богу дали своје име Дионизос. Румљани су то име изговарали као "Бакус". Тадашња персиска царевина се простирала од реке Инда до Дарданела и од Арала до Либије. Нама је сада остало да пронађемо ко је био тај велики војвода кога је народ. његово дело и историјску улогу. Богу Баку су приношени бикови на жртву и он је оличен у лику бика. онда он и иступа као представник бога. трудили да се представе као божанства. Међутим. као што ће се то и чињенично испоставити. Александар је изјавио да ће он следити пут и примере бога Бака.ст. одржао је припремни састанак војних.е. почетком пролећа 334 године с. Уз то је додао да се он сматра Баковим наследником. Сада да се вратимо на Неброда. грађанских и верских првака у Пели. У вези Пишона.место Баковог рођења. Њена управна подела била је на 20 великих каранија. Тај војсковођа је остао у народном памћењу као бог Бак. али мало њих је успело да то веровање наметне својим савременицима. Садржај НЕБРОД Да би смо лакше и боље разумели оно што пише у Изороду о Неброду.

Bacchus) СЛИКА Александар Велики са шлемом О томе је још опширније писао Лукиан.. тврдили су да су све то Македонци измислили.352) "." (40. Све oнo што ce данас назива оргијама. него у односу на његовог славног претходника Лесандра Пријамова Париса. (89) Овоме можемо још додати један обичај код старих Срба на Хелмском Полуострву. неки њихови писци су чак порицали да су се ти походи уопште десили и на челу са Ератостеном. били су заправо ти који су му причали о ранијим најездама Бака и Херкула. Има их и у нашем времену који се упињу да тако нешто докажу. а не обична гора. ни шта оно значи нити како је настало. Код старих Срба постојала су разна божанства. У оба случаја право име је Лесандар. после оног Баковог. Дројзен каже за Александра Великог следеће: "Његови Македонци се приповедају посебне приче о минулим временима. Код старих Срба. међу којима и божанства неких река и гора." "Индуси. видећи их овакве у слављу и пијанству. поклон. китећи га цвећем и зеленилом. Грци тога бога зову Хераклес." (36. Свет је широк и пун трућањa. И овај други поход водио је. а непријатељ. јер се сматрало да такав подвиг нe може да изврши обичан човек. Војници су се обукли у лаку одежду од јеленске и ланеће коже. Лесандар је дар леса.ст.је додат. један други бог. то јест дар Господа. са којима је имао посла.Карана. Покорио је Индусе и од њих направио своје помоћне јединице за освајање Бактријане. био проглашен. па затим и богом. Плутарх каже да је сасвим извесно. прво божијим сином. то је да сваке треће године прослављају Баков тријам у знак његовог победоносног повратка из Индије. или Божидар. није ништа друго. што значи да су његови савременици у то веровали. Биће да је у питању божанство Лес. Префикс а. дар Божји. Лес је шума или гора. опет од Србије до Индије.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса свога похода на то указује." (42. Пољен пише о Баку следеће: "Приликом свога похода у Индију.када пева о «Лесандру Србљанину». да Александар води порекло од Хераклеса.. у земљама кроз које је пролазио. Уместо труба употребљавали су звона и добоше.ст. Најбоље је то име разумео Гундулић. преко свога претка и родоначелника династије .. Опширније о Александровом походу видети Kњигy Историја Срба II том." (40. тако да су личила нa тистле. Тај други велики војвода се на србиском језику зове див Сербон. рођене Еакић. ове приче у које је мало ко веровао тада. да је био још један велики поход. имена су се завршавала на -дар и то је значило тачно исто што и данас значи: дар.суперником и следбеником Баковим.. Име Лесандар је створено на исти начин као и звање господар. 14 . од стране Грка и то не у односу на Лесандра Великог. нарочито у Македонији. Своја копља су обавили бршљаном. опет према народном предању. а Румљани Херкулес. као што ћемо видети. Александар је сматрао себе .353) Желим да се овде осврнем и на само име Александар. попео је исту нa троглаву планину. које многима није jacнo.створена је. али без много успеха и ми се нећемо на то освртати. али оне су биле познате од свих и биле су као поново оживљене овим походом. да би лакше ушао у градове. до средство са којим се служио Бак приликом свога освајања Азије и Индије. чија су се три врха звала: Коразбија. а и чињенице то доказују. (41) Било је увек и оних који су се противили и самој идеји постојања ових похода из Србије па све до Индије. а и Свето Писмо. И Александар је. као и његова два претходника.. врло рано легенда о Александру која нам говори да се он представио као нови Бак..ст. Да би одморио своју војску од спарног ваздуха. жудан да се уздигне на исти степен као просветитељ и као господар света. није водио бригу за своју одбрану. Канфаск и Мера. Бак је дао прикрити оружје своје војске. У старој Македонији се помиње једно божанство са именом Дарон или Даран и са улогом дародавног божанства. већином су се са тиме ругали. Нико од озбиљних историка није у то посумњао. На овом последњем врху је одморио и окрепио своју војску. то потврђује.317) Грци су такође нерадо говорили о ова два похода у Азију пре Александра Великог. и од јунака Ахила преко своје мајке Олимпије.

како кажу." (9. налазио у оази Сиухи у северозападном Мисиру. на којој је Бак одмарао своју војску и да се на тој планини. ти си небо. У Мисиру је постојао један врховни бог под именом Хамон-Ра. према Руфусу. приликом свог освајачког похода. СЛИКА Александар Велики као син бога Хамона са обезом и овновским роговима Првак града Низе. поклонио се пред њим као пред божанством и изјавио. што jе. у част бога Хамона говори: "Богови су у твојим рукама.I. Александар је извео војску на ту планину и пошто су нашли бршљан. (још пре једног века). СЛИКА Кип бога Хамона Од тада су Мисирци и азиски народи сматрали Александра за божијег сина и једноставно за бога." (7.322) Грци су овог мисирског бога називали "Зевс-Хелиос". На самом улазу у храм. због задобијених повреда били неподесни за даље ратовање. Када је Александар Велики. Дројзен се. и чува успомене на "Александра и његове Македонце.Низејци нису били индијске расе него потомци освајача које је Бак водио. пореклом од Јова. пре него што је дошао до веледе. и да је у њему населио oнe који су по годинама или. који је стигао у њихову земљу. Сви побеђени народи царевине. Александар и његова пратња су били добро упознати куда су два претходна похода ишла до Индије. у већ поменутом делу. дошао је пред Александра. донет из Европе. који је отишао и освојио Индусе?" Постојало је више чувених светилишта бога Бака. У Атини су морали да посвете један храм богу Александру. после освајања Индије. теби су њихова дела посвећена. по белој боји коже. људи те славе као онога који се не либи да се стара у њима. У Ариановој књизи стоји: "Између река Кофена и Инда налази се град Низа који је саградио Бак. младог цара је дочекао првосвештеник храма и поздравио га." (36. па савремену Сирију. Бака и Сербона знају само по предању. по имену Акуф. Ариану није јасно којем светилишту је припадао овај Бак освајач. саградио њихов град као вечни споменик његових победа. одржава Баков верски обред.305) Под богом Јовом Руфус овде подразумева Хамона. који живе на пределима измећу Кабула и Инда. Један од првака тога града.ст. Ова племена су некада била под Асиријом. једино место од целе Индије. врло чудно!" Акуф је још рекао Александру да се близу њиховог града налази планина Мера.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса На своме походу Александар је прво освојио Малу Азију. када им је Киро ограничио земљу и наметнуо данак. а он. разликовали од народа са oнe стране Инда. налази засађен бршљан. чији се храм. дошао до граница Индије. Хамоново пророчиште је било врло чувено и посећивано и од људи из далеких земаља. Да ли се ради о богу Баку из Тебе. или пак како неки кажу о ономе са Тмола планине у Људеји. укључивши и Грке. сви осим Срба. Акуф. враћајући се побeдоносно у Грчку. а људи пред твојим ногама. 15 .V. Александар је сада лично пред њиховим очима. па под Медијом и Персијом. ти си бесмртност. морали су да одају Александру пошту као божанству. од којих је једно било на планини Тмолу. чуди да тај народ. Један запис из времена персиског цара Дарија II.) Ариан још каже да су се Асакани и Астакани.ст. наишао је прво на један град који се звао Низа. следеће: "Да је Александар Tрећи. и у њему чувено пророчиште. у име бога Хамона. са речима: "Здраво мој сине!" Ово је значило да бог Хамон-Ра проглашава званично Александра Великог за свога сина. По освајању Мисира Александар Велики је пошао ca својом пратњом да посети храм бога Хамона у оази Сиухи. Палестину и Мисир. изјавио је за Бака: "Да је тај херој.

. Руфус каже да су ови "Соби изјавили да потичу од војника Херкулове војске. који је имао демократску управу. онда се ради о једном другом Хераклесу. што су били насељени на доњем току Ченаба и у северном делу покрајине Синда. Што је био Олимп за Грке. то је била Мера планина за индијске Аријевце. Не може се прихватити да су ови Срби имали "грчке обичаје". XVIII) Ми видимо да се заједно са Србима помиње и виндско име . Siros et Sebos. Исти писац нас обавештава и о једном другом важном случају. него из Тира или Мисира. Толомеј говори о њима под именом "Амбасте" у "Виндајан" покрајини. ст. У Александрово време били су на доњем Ченабу. 1. 171. у новијим издањима Sabarcas. Σαζβαζηας уместо Σαρβαζηας. Име ових Срба налазимо. пошто се у овоме крије још једно велико одкриће.347) У Руфусовој књизи. после освајања Индије.. О Србима са Ченаба. Приликом силаска низ долину реке Инда. Помиње их Панини у Сутра VIII. 97. Sileos. Најпознатији предео насељен народом који је себе звао Србима. Њихов главни град је био на обали реке Инда. Руфус каже да су ти Срби још тада имали доста обележја њиховог порекла. Најбољи приказ географског размештаја српских племена на делти панџабских река дао је Канингхам.ст.. или преправкама од стране издавача. За нас су много меродавније изјаве ових Срба из Индије него Арианова нагађања. (181. и када су видели да је цела река покривеиа лађама и бројну војску у cjајном брињу. Овај народ је имао војску од 6000 пешака. шта више они су порицали да су се ти походи уопште десили. Ида за Србе . као свога цара и сународника. или неком великом краљу из суседства. а код Диодора са Сикеле.7. А код Ариана стоји да се Бак. Зашто би се Бак враћаo у Грчку.180) Напомиње да их Дионисиос и Нонус помињу као Hudrakae.. света планина нa којој се богови сабирају. Ариан још каже: "Ако се поверује овим причама." (7. после сусрета са овим Србима. (181. Сиби и Соби. чије је име било славно у овоме крају . тешко је рећи. наша примедба). у овој земљи коју сада они поседују. једна у Тројади и друга на Криту ." Зашто Ариан говори о Хераклесу из Тира видећемо мало касније. (147.. једног другог Бака. Sobiorum. (Срба из Индије. Диодор 16 . наставио силазак низ реку Инд и на једном другом месту опет наишао на Србе.83б) А затим код Јустина: Sibos. пошто су они дошли у Индију када се за Грке није ни знало да постоје као народ. смешта их на северозападу Индије и повезује са њима Sibis-e. налазио се између река Џелама и Инда. оваквој каква је до нас допрла. 8000 коњаника и 500 борбених кола.као седиште и сабиралиште богова. Џамна Дас Ахтар каже: То су они које Грци називају Самбасте или Сабаре. главни град и joш један други. Махабарата. а не оном из Тебе. Александар је наишао нa Србе и то нa више места. и Патанџали у Сутра IV.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса одржали су велики Баков обред у коме је цела војска учествовала. Александар је. у савременим издањима и свакако унакаженим делима античких писаца.постојале су две Иде планине. стоји да су ови Срби "заборавили грчка понашања и обичаје". Александар је прихватио њихов позив и посетио два њихова града. који су ту остављени као болесници и рањеници. Сербоновог похода." ". који их је довео из Европе у Индију. Ми ћемо овде говорити само о онима нa yшћy панџабских река у околини Мултана. 32. Павле Орос нам даје joш и ове облике њиховог имена: Siborum. као: Себи." Име овога народа је у облику Сарбасти и преличавано је на више начина. на северу Индије.иако су заборавили грчка понашања и обичаје. није имао краља." Да ли се ту ради о њиховим грешкама или нечијим "исправкама".ст. Дотле су Срби славили сваке треће годиие Баков тријамни повратак из Индије. а нe у Србију или односно Македонију? У тим походима Грци нису учествовали. помињујући их под именом "Амбашта". као људе "џананада" под једним краљем.послали су поклисаре код Александра да му изјаве покорност. Страбон као Sudrakae. "Bpaћao победоносно у Грчку. Том приликом су му индијски Срби рекли да су они потомци ратника из другог похода. тако да се одмах добива утисак да су сви Аријевци у Индији били Срби. Ови Срби су послали cвoje поклисаре пред Александра да му изјаве своју оданост и да га позову у госте."Виндајан" покрајина. Троглава планина Мера била је Света Гора индијских Аријеваца. У Пурани они су "Анава Кшатрија". они су били задржали још доста обележја њиховог порекла. У старијим издањима Руфуса стоји Sabracas. као и то да је Сербон основао њихов главни град. 3. Плиније као Sydracae. помислили су да је то војска неког бога. "Пошао је против Сабракана. jep су они примили Александра као свога сународника и цар је то прихватио. једног моћног народа у Индији. Прво он их спомиње под именом Sudrakae или Surakas.

a други испод ушћа поменутих река. Сорбон див или Сербон див. ''ери'' и ''ука'' се налазе у првом слогу српског имена. што је све било опонашање Бака освајача Азије. О Катима или Хатима који се помињу међу овим Србима говорићемо касније. Александар је нашао Србе у долинама река: Инда.ст. (181. истакао и пример једне жене. где Куртиус ставља Sobii. О Асирији имамо три главна извора повести: први је. По завршетку освајања Азије и приликом повратка у Персопоље.8.ст. 17 . Подаци добивени од сва три ова извора се слажу. Ариан и Куртиус као Oxudarakae. Канингхам на ово каже: "I infer that the people who boasted a descent from Bachus may have called themselves Surakas. а и најпотпунији.35б) Александар Велики је желео да превазиђе своје претходнике и да иде и даље на исток. с тим што је код првог испуштено слово ''бука'' а код другог слово ''ро''. Kathaei. покрај које. Самогласници: ''аз''. Александар је рекао: "Quas urbes Semiramis condidit! quas gentis redegit in potestatem! quanta opera molita est! На српском: "Које градове основа Семирама! које народе покори! колике радове изведе!" (7. некада наизменично а некада упоредо. царице Семираме. јесте временик Еузебија Памфила и Светог Јеронима. сва Александрова војска се прерушила у тријамну Бакову поворку и славље је трајало недељу дана. а ово што каже Харес из Митилена да се звао випопија. Имамо временик старих писаца на челу са Еузебијем Памфилом и Светим Јеронимом: имамо старозаветни временик и временик настао из тумачења догађаја о којима говоре клинописни записи. а то је Александрија Сориана. or Bachidae. преко реке Инда у.183) За Шоркот Канингхам каже: То је централпи предео Панџаба са градом који одговара савременом Џангу на Ченабу.172/3) Ради се о Александрији Сербијани коју је основао Александар Велики у Панџабу.! . Шоркот је код Стефана од Византа . из Сангале чије се име очувало као Kathi до наших дана. which is also found in the Adraistae of Arrian and the Andrestae of Diodorus. Диодор Ibae и Страбон Sibae. У свом величанственом говору." (181. Слово д у Судрака ја видим као један сувишан додатак од стране Грка. Ариан их ставља нa ушћу Хидаспа и Акезине. значи "Винопија". који се такође налази у Адресте код Ариана и Андресте код Диодора. The d in Sudrakae I look upon as a redundand addition of the Greeks.IX. разлике настају само код начина њихових тумачења.cap. долину реке Ганга.Асирија. Смештај Sorii-a или Сурака објашњава изјаву Ариана да су Кати били савезници "Оксудрака" и Малиана.ст. XIV. Што се тиче старозаветног временика ми ту нисмо много боље послужени. на који се ми и ослањамо. Према Руфусу.ст. настале због три различита извора датума. која се налази испод ушћа Хидаспа и Акезине. Први су припадали Софитима који су владали преко Salt Range планина изнад ушћа Хидаспа и Акезине. Џелама. Уморна војска и војсковође траже од цара да не иде даље и да се заврши са освајањима у Индији. Сори и Соби је исто име. (40.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса као Surakousae. Шоркот или Шур. Александар је.Сориана.ст. Sobii су били непосредни суседи са Sorii. онај који нам дају стари писци: други је онај што нам даје Стари Завет и трећи извор су откривени записи на клинастом писму у последња два века. Једини временик на који се стварно можемо ослонити и који се слаже са главним токовима историје. Суиме од Шоркота је Soravati.) Сада да се осврнемо на царицу Семираму и на стварање Асирије и затворимо троугао: Стари Завет . Овај последњи је настао у два последња века и за њега се може мирне душе рећи да има толико различитих временика колико има и писаца. Што се тиче временика асирске историје ту имамо велике разлике.Александар Велики . одржаном пред војском. Ово мора да потиче отуда што су поистовећивали Sorii и Suraka. то може само да буде његов надимак. и 33) Харес из Митилена каже: име бога индијских Аријеваца Σοροάδειος ." Затим помиње Кате. Она је још увек главни град покрајине Шор. поред других примера. To је главни град Судрака.VI. Ченаба. су се налазила добро позната поља Sabraon. Датуми рођења и живљења родоначелника појединих народа стоје у огромној несразмери у односу на познату историју тих народа.182) Sydrus река је Hesidrus или Сатлеџ. Страбон додаје да су они говорили да потичу од Бака. Друго име је у вези са "Шоркот" што је Alexandria Soriane. Сороадиос. Рави и Сатлеџа. (181. а тако су се звали и у Александрово време. односно читалаца тих записа.181) "Jа разумем да народ који се хвали потомством од Бака да може да се назива Сурака или Бахиде. (Geo. Први су били на пределу изнад yшћa.Kњ. ''оча'' . (181. Ово је име бога Сербона. на пет миља.

Деретић Јован

Нова Вулгата

Серби – народ и раса

Постојала су три Асирска Царства, прво од њих основано је око 2000-те године с.е.,
друго је основано у 14-ом веку с.е. и треће основано око 800-те године с.е. Прво царство је имало
престолницу у Вавилону и многи мисле да се није та држава још тада звала Асиријом. Друго
царство је стварна Асирија, а треће је било само обнова другог, после његовог пада. Оснивач
првог Асирског Царства био је Нино Белов, који је уједно и оснивач Вавилона. Код старих
историка ми налазимо податке о Нину као о великом освајачу, који је освојио целу Малу Азију,
Јерменију и Медију. Освојио је земље око Црног Мора и око Касписког Језера, један део јужне
Русије и све пределе савременог Ирана и Арабију. Освојио је савремени Авганистан и Индију до
реке Инда. Оженио се са Семирамом и после његове смрти она га је наследила на престолу, као
царица. Од њих је потекла прва царска асирска династија.
Семирама је довршила градњу Вавилона и joш многих других градова и oнa је та царица
коју Александар Велики истиче за пример. Нино је тај први велики освајач Азије кога је народно
предање оличило у богу Баку. Нино је син Белов, а Бело је бог, Белбог - Бели Бог старих Срба и
каснијих Словена. Бело је исто што и Бак, a Нино син Белов је оличење свога оца - опет бог Бак.
Неброд из Старог Завета jе Нино, односно Бак "Primi quoquе Babylonis conditus Nebrodum aiunt
auctorem litterae Hebraeorum his verbis: 'Chus Nebrodum genuit (codice Arm. Chus est Aetiops a quo
procreatus creditur Nebrodus), qui, ut Scriptura, coepit esse gigas in terra. Is erat gigas venator coram
Deo. Unde dictum manavit: Quasi Nebrodus gigas coram Deo!" (3.ст.144/5). Што у слободном
преводу значи: Први који је ocновао Вавилон био је Неброд, за кога јеврејски записи кажу, 'Хус
је породио Неброда' (Хус је Етиопљанин коме се придаје рођење Неброда), који је према Светом
Писму био исполин на земљи. Он је био исполински ловац пред богом. Отуда изрека: Као Неброд
исполин пред Богом! У Изороду се јасно говори да је Неброд био тај који је први постао моћан на
земљи, који је био први цар и господар тада познатог света, а то је Бак из србиског предања. И
ово:"Он је био исполински ловац пред Богом" односи се такође на Бака. "Старо име Баково је
Загреус, Ζαγρεσς:, што је снажни ловац." (2.I.cap.II) Нa старом Криту и у сорбеизму (орфеизму),
Загреус је први Бак, најстарији Бак. Под тим именом он има улогу ловца и то дивовског ловца,
баш тако како се он назива у Изороду. Планински венац северо-источно од реке Тигра, на
граници између Медије и Асирије, зове се Загрос. Из тог правца је Бак, односно Нино, ушао у
Месопотамију (Међуречје). Бохартиус (Бошар) каже: "Nimrod cur dicitur Bacchus. Quorsum illi
tigres, & nebris, & Nebrodis nomen aut Zagrei." (2.I.cap.II) To jecт "Нимрод" односно Неброд, којег
још спомињу и као Немрод, зове се и Бак, Тигар, Небар и Загреус. Врло учени Бошар каже joш за
Неброда и ово: "Nimrod Bacchus Veterum . . . Nimrod "gibbor", id est, potens.... Nimrod regionem
Trans-Tigritanum, quae ex illorum nomine Chus Hebraeis, et Chuth Chaldaeis, et Κίοια Graecis, et
Persis Chuzestan dicta est, id est, provincia Chus." (2.I.IV.сар.ХII) Ја се извињавам читаоцима због
ових честих навода на латинском језику, али било је
потребно ово превести дословно како је и описано. Бошар
овде каже да је Неброд Бaк старих писаца. На јеврејском
језику Неброда називају "гибор", што значи: моћан, силан,
исполински. Зато су Еузебије и Јероним то преводили као
исполински, дивовски, и ми смо овај њихов превод усвојили.
Слика Бак – Неброд у Асирији
Што се тиче предела Hебродова, заправо откуда је Неброд
дошао у долину реке Тигра и у Месопотамију, јесте предео
преко Тигра, на његовој левој обали, то јест подножје
планине 3aгpoca и Медија. Овај предео преко Тигра Јевреји
су називали Хус, Халдејци Хут, а Грци Кисиа.
Исти предео Персијанци су називали Хузестан, то јест
покрајина Хус. Овај Бошаров налаз даје коначно објашњење зашто у Старом Завету стоји да је
"Хус породио Неброда". Неброд је дошао из земље Хузестана, што jе једна покрајина Медије.
18

Деретић Јован

Нова Вулгата

Серби – народ и раса

Ми смо досле доказали ко је био Неброд, шта значи то да је oн био први силан нa земљи,
шта значи дивовски ловац пред Богом, и шта значи то да је Хус породио Неброда. Сада идемо на
први велики поход.
Садржај

БАКОВ - НИНОВ ПОХОД
Нино, историјска личност коју је народно предање поистоветило са богом Баком, извршио
је први освајачки поход у историји, освојивши цео тада познати свет и створио је потом прву
светску империју. Што ce тиче одређивања времена стварања овог првог светског царства, ми
ћемо ce углавном придржавати Временика Еузебија Памфила, владике у Каесареји, у Палестини,
који је живео од 265 до 340.године н.е. Поред свих истраживања и савремених археолошких
открића, Еузебијев "Временик" се показује као најдостовернији. Према Еузебију, Ниново време је
било од 2054 до 2002 године с.е. — Бошap каже да је Нино Неброд, (2.1.II.III.) и то нашироко
доказује, и joш каже да је Нино син Белов освојио за 17 година целу западну Азију, уз помоћ
Арија краља Арабије. Приликом опсаде града Бактре, престолнице Бактријане, упознао је
Семираму, жену једног од својих војвода, и оженио се са њом. Према Еузебију, опсада Бактре
била је 2008 године с.е. (3 ст.350) У Пољеновом приказу Баковог освајања Азије, који смо већ
навели, стоји да је Бак освојио прво Индију пa онда Бактријану уз помоћ Индуса. Са овим
Пољеновим приказом догађаја слажу се и сви други извори. Према томе, Бактријана је била
последња освојена земља у Азији и са њоме је завршио освајања. Ми можемо узети 2008 годину
као завршну годину Ниновог освајања у Азији. Пошто је његово освајање Азије трајало 17
година, то значи да је Нино пошао из Србије 2025 године с.е. После 17 или 18 година Нино се
вратио у Србију, што сведочи стари обичај код Срба да сваке треће године прослављају Баков
тријамни повратак из Индије.
Нино је вршио освајања и у Европи, али се не може одлучно установити да ли је та
освајања вршио пре похода у Азију или пo повратку. Једино је познато да при повратку у Србију
није са собом довео своју жену Семираму, него је оставио да доврши изградњу Бабилона. Нино је
основао овај град и посветио га богу Белу, односно Белом богу. Семирама је довршила изградњу
Бабилона 2005 године. Из овога би се могло закључити да је Нино вршио освајања у Европи пo
повратку из Азије. Пре Нина, Бабилон је постојао као неко мало насеље које су Сумерци звали
Кадимира. Новом граду Нино је дао и ново име, посветивши га истовремено богу Белу. Јевреји
Бела називају Баал и име новог града преводе са Баб-или или Баб-илану, што дословно значи
Божија-врата, односно Балова-врата. Јеврејско Баб-илану Грци су спојили у Бабилон.
Арапи су били Нинови савезници и учествовали у његовом освајању Азије. Они су се joш
од тога времена налазили близу Месопотамије и били су у саставу Ниновог и каснијег Асирског
Царства. Град Наследник Вавилона Арапи зову Багдад. Бошар каже: Вавилон је Багдад,
(2.1.1.VIII) и ово име је код Арапа наследило име Бабилона или настало од тога имена. Багдад је
у ствари Бак-дат, Баков град, дат или створен од Бака. У Асирији се Бабилон помиње као КарДуниаш. Српску реч вар су источни народи писали као кар, па се може закључити да је у првом
имену Бабилона постојала реч вар, што су највероватније Јевреји превели са "или", односно
"илану". У језицима народа са Блиског Истока често се налазе завршетци речи на -аш, као што је
случај са Дуниаш. Тешко је рећи да ли је то својствено тим језицима или је то утицај сербиског
језика. И у савременом србиском језику имамо имена са завршетком на -аш. Ако изоставимо овај
завршетак на –аш добивамо стварно име Бабилона -Вардун. Отуда Вардуниаш или Вардунаш у
клинописним записима. А Арапи су у имену Багдада сачували успомену на Бака који се нa
истоку поистовећује са Белом.
Бошар каже за Неброда: Nimrod cur dicitur Bacchiis. ... Cur in Arabiae Nysa natus creditur.. Тo
јест: Неброд кога зову Бак... За кога се држи да је рођен у Низи арабијској. Ми смо већ рекли да је

19

Деретић Јован

Нова Вулгата

Серби – народ и раса

било више Низа и један град у јужној Арабији звао се Низа. Једна знаменита Низа је била у Малој
Азији, а и у Србији, јер је старо име града Ниша - Низа.
Ниново царство називају Асирским, Бабилонским и Халдејским, као што то чини Џ. Л.
Херлбат. (8) За њега је прво царство Халдејско, а друго царство Асирско. Назив Халдејско
Царство није одржив из више разлога. Пpaвo име Халдеје је Хасдеја. (31 .ст.105) У односу нa
Хасдеју појављују се и неки врло изненађујући називи, што ћемо касније видети. Бабилонско
Царство је такође неприхватљив назив, пошто је то преличено име. Ако би то царство назвали по
његовом главном граду онда би га морали назвати Вардунско Царство. Старозаветни пророк
Мика назива земљу Вардунску "земљом Небродовом". (1.Мика 5.5.) Па према овоме би се прво
царство могло назвати и Небродово Царство. Пошто су "Нино и Неброд једна иста личност."..
(79.11. 131) прво царство би се могло назвати и Ниновим Царством. Али ово што каже пророк
Мика може се и друкчије разумети. Пошто се каже да је Неброд био дивовски ловац и ратник,
први градитељ градова, владар велике светске државе, чије је дело касније оличавала Асирија,
може се и Асирија назвати земљом Небродовом. Па ипак биће
погрешно називати Ниново царство Асиријом. На избору нам
остају три могућа назива: Ниновско Царство, Вардунско Царство
и Небродско Царство. Ми
ћемо употребљавати ово
прво име, Ниновско Царство
или у скраћеном облику Ниновија.
Слике Оличење Бака –
Неброда у Асирији
Хришћански писци
нису баш били љубитељи
Неброда. Тако Венерабилис
Беда се пита ко је био
Неброд: тиран, пустолов,
нападач?, који је задобио
светско царство. Он је био пустолов који је однекуда тамо дошао, Био је упадник или нападач. (6)
Може се и тако распитивати за Неброда, само то не води далеко. Џорџ Бартон помиње име из
једног записа "Ниншар". (23.ст.285). Он није разумео о чему се ради код овога имена. Ради се о
имену и звању Ниновом, Нино-цар. Звање цар имали су сви асирски владари и то се налази
записано на оним писмима која нису имала слово ''цифа'' као 'сар' или 'шар'. То звање је допрло
до наших дана у титули персиског цара, као 'шах'.
Сумерци помињу Нина као Ур-Нина.(48.ст.34) Арчибалд Сајс наводи овај сумерски запис
који у целости гласи: "Ур-Нина краљ Ширпурла, Shirpurla". (173.1.ст.б8) Сајс каже да њему није
јасно шта ово име значи, да ли је то неки град или нешто друго. Нама је сасвим јасно да се овде
ради о првом помену српског имена. Да ли је то име сасвим правилно прочитано и да ли је
средње слово у њему ''п'' или ''б'' није много битно, пошто се ми са тим именом срећемо на више
места касније и о томе ћe бити речи опширније. Сајс нам још каже да се једна планина, уз
Месопотамију, звала "Сирабели", а један град јужно од Алепа: Zarbu, Zirbe or Zerbi. Почетно
слово ''сима''-у именима у србиском језику прелази редовно у слово ''зита'' у арапском језику.
Име Саргон се помиње као Саркин. (54.ст.31б) Постојао је и град са именом Дур-Саркин.Одмах
да напоменемо да је ''дур'' код старих Срба био назив за водену тврђаву, или град на води или
неки замак где је вода играла улогу утврђења.Ово име се одржало у имену планине Дурмитор на
кojoј се налази језеро и на њему је био замак Пилитор. Ми ћемо се у будуће сретати са још доста
имена места или река са називом дур. Асирски и ниновски цареви су употребљавали израз sarruti-ya = imperii mei. (.34) Oвo је прочитано из клинописа који не може потпуно вepно да пренесе
20

(43. 5-ог века с. У науци се држи да су Аријевци стигли први пут до Индије око 2000-те године с.II. и да су је одхраниле голубице. Уместо градова држава. око. што се тачно подудара са истоветним изразом код цара Душана: "Царствоми". сатрап Сирије. Затим доводи Ариона у везу са Србијом. Аријевци развијају јаку монархију и стварају простране државе.ст.8) Планину Меру Јевреји помињу под именом Моpиa.ст. то јест у једном малом делу Индије који су Аријевци освојили. То се тачно поклапа са Ниновим походом. Нино је био први који је остао познат у историји.. Продор Аријеваца био је са северозапада у земљу пет река. Неки властелии Онеc. Бергман каже да је Сварга словенски Сварог.II. Прво раздобље јесте њихов освајачки продор у Индију приближно од 2000 до 1500 год. онаква каква је до нас допрла.I. Диодор са Сикеле каже да су пре Нина у Азији владали тамо poђени краљеви. када каже: "Се sera par exemple. да би задивила читаоце. У 4-ом веку с. Ово друго име се мора читати као Царимама. Бошар каже да је Орион или Арион исто име. Јоаким Mенан преводи "сар" са краљ.3б1) Ово је само једна лепа прича о славној историјској личности. (53. где су први пут дошли у додир са Индусима. Први облик имена је нешто сасвим друго и oнo ce има читати као Сербиама.17) У Светом писму Неброд је упоређен са Орионом. Небродова улога дивовског ловца је Oрионова улога јер је он бог ловац.XXIII) Са овим је решено питање порекла имена Aријеваца. (2. каквих је било доста и о другим личностима. однео је Семираму Нину. (32. du czar ou tsar des Russes que viendront le Caesar des Latins." (7. полазећи од овог имена.II.ст. Орион или Арион је од Ор Јаван. le sour des Hebreux.е. "Скити су такође давали богу неба име Сваргус што одговара санскритском Сварга.. какво је било претходно уређење у Индији.19) Овај превод је приближан и није потпуно тачан. сур јеврејски и последњи слог у имену Набукодонозор. а записана је. према једном иранско-араменском приказу. јер је цар више звање од краља. то јест северно од ове реке. (91 . Пошто нису оставили ништа значајно за потомство. Индуси су сматрали да у подножју ове планине живе најправеднији и најчеститији људи. Индијски историчари разликују два велика раздобља Аријеваца у Индији. Саркином или Саргоном. ". Тамира. син Кратов и отац Радгостов.2) Лијангар каже да су ту у Панџапу.е. развило друштво опевано у Риг-Ведама. преко реке Дрима.1ib. и друго раздобље мешања са Индусима и коначног утапањa у бројни индијски народ. (110. Наиме.2) Риг-Вед је испеван око 2000-те године с. од руског 'цар' што долази Каесар латински. (79. на пример. који садржи палате богова и станиште небеских надахнућа.. и да има моћ ходања по води.е.е.е.ст.1.Пјер Дону је направио тачно упоређење. Усвојио је неки Сима када је имала годину дана и дао јој име Семирамис." (185. (32. него и у Малој Азији и у Европи. Индрин рај. Голубице су Сиријанци обожавали као свете птице.II. и пише Arion = Orion. Он је сматран чуваром небеског раја. Скилак налази четири места са именом Арион. Нептуна. Oвo треба читати као царутија или царствија.inde Graeci mentiendi traxere licentiam. sar = roi. et la derniere syllable de Nabucodonozor. с." За Семираму Бошар каже да се oнa помиње као Serimama.170) Ha српском: "To ће бити. За 21 . то јест Панџап. што је близу сиријском називу за голубице. брахманским писмом.41) Ми смо већ рекли да су Аријевци сматрали Меру планину за своју Свету Гору. У дивонији се Орион сматра сином бога мора. Ово друго раздобље трајало је од 1500 до 1000 година н. Име Oрион је у ствари Apион и ми га налазимо и код Грка у виду Ωαρίων. Посејдона.е. du gothique 'sor'. (19) Као што на Мери живе богови. десио се препород санскритске књижевности. бог неба.43) У вези планине Мере Квинто Руфус нам каже да су Грци. Iovis femine Bacchus esse celatum. од енглеског 'сир'.X) O гиздо! Сварга је добро познати бог неба Сварог из сербословенског времена.ст. (2.VIII.XI) а негде и као Sarimama. du 'sir' des Anglais. Диодор нам каже да је Семирама била сироче. које су писали као "Мерос" што на њиховом језику значи бедра. без родитеља.ст.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса речи из србиског језика. измислили причу да се Бак скривао у Јовисовој бедри. то јест после похода Александра Великог." (170. што би се могло довести у везу са њеним сином Царевићем. од готског 'сор'. Сматрали су да се ова планина налази на средини земље и да се на њој налази "Сварга".V.ст. Звање цар налазимо не само код владара Асирије.

каже: "Заиста. Затим је освојио Јерменију. Тако Олбрајт каже: "Између 2000 и 1775 године с. укротитеља лавова ког су Људејци звали Сандон (Сербон. Захари Мајани.7) Ово је доказ да су Нино.353) Нино је освојио Мисир. Дранга. Киликију. али да није имала успеха у једном покушају освајања Индије. кренуо један вал аријевски из Мале Азије нa исток. На другом месту Мајани каже да се око 2000-те године с. Неки писци ово име проширују и на Нина и његове ратнике. У сред града Семирама је саградила велики Зигурат са осам спратова. али је неоспорно да се најезда десила у Ниново време. али овај град није још био основан.355) Семирама је изградила камени мост у Вардуну дужине 887 метара. Остаци стубова моста су нађени у реци и имају 21 са 9 метара ширине и по 9 метара распона између њих. Кападохију и све народе на обали Црног Мора. као што је Кандавле Мирсов био последњи од њих. (39.331) Нино је прво освојио Бабилонију. Хиркана. Да је покорила Етиопију. и да је посетила Хамонов храм и пророчиште. као и његов син Саркин.ст.11. Затим је напао Медију и поразио краља Форна. пролазећи кроз Касписку Капију и још доста мањих народа је подчинио.е.е. Тројаду. Кармана. Фригију на Дарданелима.ст.381) На врху храма била су три златна кипа: Белов. (53. Памфилију. Мисир је претрпео најезду. чији је краљ Барзан дошао код Нина и био примљен као савезник и придружио је његове ратнике Ниновим.11. било је тамо других градова. Слика Храм Бога Бела – «Зигурат» вавилонска кула из Светог Писма Продор тако званих Хиксоса у Мисир поклапа се са Ниновим освајањем Мисира. Битинију. (53. Карију. За 17 годииа покорио је у Азији све осим Индије и Бактријане..ст. Лидију (Људеју). храм бога Бела. Ово је била Бабилонска Кула из Старог Завета За Семираму се каже да је освојила већи део Либије. За Хиксосе се каже да су дошли из правца мале Азије и да су се задржали неколико векова у Мисиру. све државе су пале под господство аморитско".11. за 30 до 50 година. Када је прибрао велику војску. Феникију.11. Писац књиге о Хиксосима. Персије." (12. у време првог међураздобља. стрелца. Ликију. Реасин и богиње коју Грци зову Хера.120) И Мајани употребљава 22 . кога Херодот назива Aргон. Дербика.110) Аморити у доњем Мисиру око 2000-те годиие с. био је најбољи у руковању оружјем и обучио је младе људе руковању оружјем и ратним напорима и опасностима вежбајући их дуго времена.е. Један део сербиских племена на Блиском Истоку. Бактријану је оставио за касније и пратио се са војском у Асирију и основао велики град. (110. који су живели у приморју. Зигурат је служио и као звездарница. Мисирски записи и археологија све то потврђују. Арапи воле слободу и нико није успео да их пороби. називали су и Моритима или Аморитима. Ова богиња је прегрчког порекла и њено право име није познато. наша примедба) Асирци Бел. (110. Фригију. Хоромнеја. главном граду Људеје и каже: Хераклићи су се издавали за потомке бога сунца. (12. то јест Африке. (110. односно Саргон. Партије. Сузиане. земља која је у то време била богата храбрим људима.е.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Нина каже: по природи био је ратник и човек од вредности.1. а Грци Хераклес. Затим је постао господар земаља Кадуса. владали Малом Азијом. овај син Белов. све до Дона. (110. склопио је савез са Аријом краљем Арабије. Коло-Сирију. Пропонтиду.33) Ово време Мајанијево је мало превисоко.3атим каже да је "Аргон" син Нинов. негде између 2300 и 20б5 године с. Каспиане. Тапира. био први Хераклић који је владао у Сарду.СТ.9) Херодот пише о владарима који су столовали у граду Сарду у Малој Азији. Баркана. Одлучио је да освоји Азију од Дона до Нила и учинио својим пријатељем сатрапа Медије.

" (12. (12. Мисирско "хиератичко" писмо приказано је на крају ове књиге. По сербиском повлачењу из Мисира тамо су остали Јевреји и Грци. Ленорман и Мори сматрају Халдеју земљом Seriadic.II. Мисирци иису имали своје предање о потопу. (Под Срећном Арабијом се подразумева јужна Арабија до Црвеног Мора. основе науке. (110. Асирија.(131.1. сунца и коњa. без икакве сумње.ст. (3. на једном стубу.е. семити.ст. Манетонов бог Тот је сербиски Теут. прве из Месопотамије а друге из Кападохије.63) По овом истом предању Озирис јс владао Мисиром као краљ и имао сина по имену Македон.1.XIV) Хиксоси су били Сиријанци. (2.231) А то су били коњи са обала Дунава и са Хелмског Полуострва.111) Ради се о сербиском богу Сеуту.89) Око 1830 године с. Бошар је још тачнији у одређивању места њиховог порекла и каже: Јевреји су пореклом из Села или Сала покрај Сузиане. 23 . оснивању града Низе и сађењу бршљана.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса име Аморити и каже: "Око 2000-те године с. други Тот је превео нa народни језик садржину записа нa стубу.360) А то је било време Хиксоса у Мисиру. а "свето писмо" о којем говори је оно писмо што се у наше време назива "хиератик" То је у ствари србица донета у Мисир од стране освајача у време Ниновог похода. Ово писмо је употребљавано у Мисиру као друго писмо.ст.е. оне свирају и играју у његову славу Хиксоси су славили једног њиховог бога по имену "Сутеха".195) Он каже да су Јевреји пореклом из Месопотамије. граду Cрећне Арабије.cт.) код Мисира и зато га Грци зову Дионизос. (137) Ми смо већ видели да је Нино склапао савезе и узимао помоћну војску из земаља кроз које је пролазио. Слика Бак и Бакиње. али изгледа да су вођени од Хитита и Јегејаца. поред мисирског званичног писма . (12. (2.XIII) "Од Села родио се Хебер".хиероглифа. После потопа. По овоме би се могло закључити да је ово мисирско предање настало после освајања Александра Великог. како га савременици називају. али Манетон. Мајани нам још каже да су коњи Хиксоса у Мисиру били исти као они Сигина.ст.1. Зато Диодор каже: Озирис је одгојен у Низи. Овде се ради поново о помену српског имена па било да је oнo у вези са Асиријом или Хасдејом.II.147) Мајани још каже да су Јевреји следили кретање Хиксоса.51) Мисирци су имали предање о Озирисовом походу у Индију. наша примедба.ст. једна аморитска династија се сместила у Бабилону и уклонила еламитске краљеве. који су се касније иселили.ст. на светом писму и језику. По овом предању се jош каже да је Озирис био владар свих земаља од Индије до извора Дунава.444/5) Манетоновa земља Сериадик је. описује један случај у вези са потопом. Манетон каже да је бог Тот (Хермес Трисмегист) записао пре потопа. јаких вратова и снажни (12. за којег Мајани каже да је то било божанство ватре. пишући историју Мисира у време Лагића. И овај случај је везан за предање страног порекла. у којој је Хасдеја била само једна мала покрајина. Сербиски ратници су одвели у Мисир Јевреје и Грке.1. (12. (110. Апис је био први бог у части у Мисиру. мали растом. (110. То се десило у земљи Сериадик.105) Мисирци су потпупо изједначавали њиховог бога Озириса са Баком.1. кога неки називају и Серапин. а што је један савршен идеопис.

Ови највећи освајачи у историји носили су са собом ново војно устројство. непрекидносг развоја и обиље нађених доказа омогућавају нам да пратимо Дунавце. Пико је имао сина Фауна кога су звали и Хермес. било је Подунавље. (110. морало постојати низ предуслова.31) Ове и друге сличне повести нам говоре да се Нинова империја простирала и на добар део Европе. наведеном под бројем 62 наше използе.5) Код Кедрина имамо такође податак о Пиковој владавини у Италији и да су Нино и његови потомци имали ову земљу под својом управом. Већ смо видели да су Мисирци сматрали да се Баково Царство. У противном не би се говорило о светском царству.: Нинов брат Пико (Picus на латинском). "Дунав у праисторији". Ко год жели да се опширније упозна са праисторијским развојем Подунавља. Као први од тих предуслова долази простор. а затим Подунавље у ширем смислу. било немогуће. то може да постигне проучавањем замашног дела Гордона Чаилда. Код Диодора имамо следећи податак. био је краљ Италије и држао је Запад за 120 година. прекри све земље и народе од Дунава до Инда и од Нила до Арала. ново гвоздено оружје и ратну технику. као коренито подручје. У време Диодора постојао је на Криту још споменик са натписом: "Овде лежи Пико кога су људи називали Див. као главни историјски чинилац и која. Пред своју смрт Пико је наредио да гa caxране на Криту. Крес је био први краљ Крита и имао је сина Небо. Мање је важно да ли је у западној Европи вршио освајања лично Нино или његов брат. простирало од Индије до извора Дунава.1. у Сибиру.. може се рећи у стопу. Њихова постојаносг. Прво је то било Подунавље у ужем смислу. за време од више хиљада година.VI. јер је тако нешто. Праисторија Подунавља је добро истражена и познат је настанак и развој дунавске културе.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса У свом временику Адам Скот помиње да је Неброд. на око десег хиљада година старе ере. Све ово нас наводи на закључак да је неминовно. као подручје једне посебно једровите културе. за развој једног таквог народа. од кога је рођен Сатурн. просто речено. као један незауставни вал. као први и главни услов развоја једног таквог народа. сићи ca неке планине или се развити на Хималајима. да се србиска раса открива. Тај земљишни простор. пошто се они у науци показују заправо као такви. у време око 2000 година с."(110. види се веза између Нина и Европе. Све ово нам указује да је народ о коме се овде ради морао бити врло бројан и на високом степену културног и техничког развоја. Ми ћемо на другом месту видети да је западна Европа доживела сербијску најезду из Подунавља око 2000-те године у исто време када је освојена Азија. (149. Бак је седео на слону приликом прославе тријама и то је био први тријам у историји. Диодор каже да је Бак са својом војском обишао цео насељени свет.ст. а такође исто тако и стоног дела "Аријевци" од истога писца. 1028) Иако су овде помешани богови и људи. као и ново друштвено уређење које се огледа у стварању прве светске империје. заправо од првих њима карактеристичних трагова па све док се нису појавили у ономе својству какве их налазимо у време првог великог похода на исток.III. имао сина Креса по коме је острво Крит добило своје име.293) По повратку из Индије. кога су звали и Див.301) Садржај СРБИСКИ КОРЕНИ Ми смо већ видели из претходних излагања.III.е. Сами почеци дунавске културе провирују из таме времена. погодан земљишни простор. Он вели. Народ који се у историји назива аријевским није могао изићи из неке шуме. (174. Подунавце треба сматрати урођеним народом на томе простору. као основа која омогућава један такав развој. наведеног под бројем 60 наше използе. високо развијену културу и нова схватања међуљудских и међународних односа. први цар света. У временском раздобљу које смо ми обележили као доба ратарства у 24 . Скандинавији или Африци. а од овога Jовиc. то јест Ниново. (110. од најстаријих времена пa све до историјског времена.

(64.е. То су у првом реду биле плодне долине река: Дунава .Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Подунављу се појављује прво земљоделство. претворила у велика села. поред ратарства. a за обраду дрвета. (5б. каже Пирен. оруђа и разних алата био је прво камен и кост. (48. СТАЈСТВО 5500 . Обично се узима да је земљоделство почело на Блиском Истоку око 6000 година с. израда потребних алата и одежде чине прво стајствено занаство. Ово доба има своје посебне одлике. Упоређења ради.е. са стајама 5 до б метара широким и 10 до 40 метара дугачким. У овом добу. Градња стаја. а затим бакар и мјед.ст. Подунавци су употребљавали млинове и пећи. везивањем по неколико стабала. а од старих крбавих дебала правили су прве чамце. обично на лесном земљишту. учинити Дунавце изразитим ратарима.4000 ГОД. потиче временски из прве половине стајства. нађенa код поменутог човека из ледника. у време ( стајства. још и тесле и брадве. па је његова израда изискивала велику грнчарску уметност. виднију улогу добивају домаћинство и радиности. за Подунавље може то време померити за хиљаду година или две испред. (48. Драве. која је пред крај стајства постала радионска и украсна.7) Мједена секира. Слика Подунавско бриње од мједи из Чеке Словачка Једна велика прекретница у развоју дунавске културе десила се око 5500 године с.е. Нека од савремених открића доказују нам да су Прасерби у Подунављу имали временску вредност у освајању прераде бакра и мједи и више од две хиљаде година испред Месопотамије. по чему је ово доба и добило своје име.ст.ст. према томе.ст. Прелаз преко река вршили су на пловилима у виду сплавова. Раније се мислило да прерада метала није била још освојена у време стајства.21) У нашем случају није се радило о било којем и било каквом земљишту. Са усавршавањем ратарства насеља се граде и у равницама. "Проналазак земљоделства повукао је за собом устањење човека на земљишту и то је била велика прекретница у историји". једино што знамо јесте да је њихов развој био лаган и временски врло дуг. тако звани стајски начин живота. него о најплоднијем и најподеснијем за земљорадњу.од Беча до његовог ушћа. Стајство је уједно и најстарије време из кога имамо поуздане повести о људском живостањy и чија кретања и развој можемо пратити. захваљујући природно погодним условима. мјед је ушла у употребу у Месопотамији нешто пре 3000 годиие с. С. (36. поред обичних секира.4б) 25 . Тисе. које ће.Е. Речне долине су давале најбоље погодности за још неразвијено ратарство. где се придаје све већа пажња спремању хране и прављењу одела. али ми немамо довољан увид у њихов развој. Прва насеља подизана су уз обале река и та насеља су се. Материјал за израду оружја. што ми узимамо као почетак стајства.. какво је било земљиште у Подунављу.21).ст.50) Подизање насеља на обалама река није почело у исто време када почиње доба стајства. пошто је толика била временска разлика у развоју између Подунавља и Месопотамије и у свим другим гранама. па се. у којима је било од 200 до 600 житеља. Мораве. али сада се поуздано зна да су Прасерби употребљавали мједене секире још у то време. У Мисиру су и у то време знали само за обичну секиру. што узрокује подизање насеља на обалама река. Једна таква секира је нађена код човека из ледника на Алпама. Велики напредак подунавски Пpaсерби су остварили у изради глиненог посуђа. међу којима је најизразитија. него много времена раније. Саве и Прута.

Слогопис је произишао непосредно из идеописа. вероватно недовољно упознат са почецима писмености у Подунављу. а има их. Караново.ст. Идеопис прелази на слогопис од око 90 знакова. Сликопис прелази на идеопис и у њему се уместо слике употребљава идеја слике. цртали и предмет на који се нешто односи.). Тордош. из времена Урука (4-то хиљадије с. 26 . Главна налазишта сербонског писма. Крит и Феникија.46) Сва ова веровања се налазе присутна и у каснијој развијеној србиској дивонији. што су до сада позната. Бањица. Клинописно писмо са Блиског Истока је у ствари слогопис. Троји и на Криту. која су била везана за природне појаве. са већ устаљеним значењем. поред одређеног знака. (47) И у овом случају можемо вршити упоређења између Месопотамије и Подунавља. као што су божанства сунца. Док су Сумерци имали знаковно писмо од 1500 знакова. Троја. Пирен сматра да је писменост била прво знаковна.е. у коме су се мисли изражавале помоћу слика. Тартарија. Тако се дошло до одређености једног броја знакова и до првог писма помоћу којег су се могли изразити извесни појмови. и да оно броји око 1500 знакова. Тако се појавио први сликопис.44) Једна од највећих тековина просвете стајства јесте појава прве писмености. Главна налазишта из времена стајства су: Лепенски Вир. још велики број. на почетку. неба. од Дунава до Тесалије и од Кипра до Бугарске. од мањег значаја. Овде се не ради о писмености у данашњем смислу те речи. (5б. у исто време су Серби имали савршену азбуку од око тридесет слова. Налазе се трагови веровања у поједине богове и њихови кумири. Писменост је прво била знаковна. У подунавској писмености слогопис ће прећи на словопис. Северно од Дунава ишла је долином Тисе и Кереша у Трансилванију и источно од Карпата.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Код Прасерба у Подунављу налазимо у време стајства трагове првих веровања. они су. који ће одиграти важну улогу у настанку писмености. Поновљени избор шара и њихово обликовање доводе до понављања неких знакова. Тиме је тачно успостављен настанак и развој писмености уопште и непосредно сербиске писмености што потврђују налази у Подунављу. земље и плодности. Да би изразили неку идеју. Старчево. да би касније прешла у слогопис. Ту су такође трагови првих храмова и првих требника. Неколико слогописних знакова налазе се и данас у руском и бугарском писму. према изворима Серета и Прута и средњег тока Дњестра. него о првим почецима писмености. која се ширила преко Хелмског Полуострва. па сликовна. с тим што се слогописни знак имао читати као почетни слог идеописа. на глиненим плочицама. (56. Kepеш и Караново. Сумерци су касније направили клинасто писмо полазећи од поменутих знакова. каже да је прво писмо на свету нађено у Сумерији. Слика Подунавски мачеви од мједи При крају стајства Прасерби су имали известан број знакова употребљаваних у тачно одређене сврхе. тo јест азбуку. Кај Биркет-Смит. који почињу да нешто посебно означавају. тако звано винчанско писмо. Старчево. као што су били и у српском све до Вукове реформе. Ситова. Свако слово је имало гласовну вредност једног слога. то јест слогописних стопа. Градешнице. Земља је била оличена у виду богиње мајке. јесу: Винча. то јест сликопис. каква је она била у своме зачећу. задржавајући и даље неке слогописне знаке. За ову подунавску културу Чаилд каже да је то била једна изразито ратарска кутура.ст. па сликовна. Најпре су занатлије употребљавале разне шаре да би украсиле или обележиле своја оружја или алате.

Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Можемо поуздано рећи да су подунавски Прасерби из времена стајства поставили широко темеље српској и уједно европској писмености. као земљорадње. занатства и размене. занатске производње и људских схватања.. то јест од 4000 до 2500 година с. Пре двадесет година. посебних домаћинстава. Имество се. Нинов поход се може сматрати и као Слика Писмо на глиненом посуђу из Винче завршни домет сербиског ширења из Подунавља. кретања народа из Подунавља. Исто тако је неоспорно да је подунавска просвета прекрила читаву Европу. Развојем главних привредних Слика Подунавска грнчарија и њени украси грана. Заправо. по свему разликује од претходног стајства по главним одликама људског живота. С. која је већ била увелико развијена у доба стајства да је можемо назвати правом трговином. освајајући нове пределе у циљу стварања имовине. Пред крај стајства јављају се нови чиниоци у подунавској просвети и они ће проузроковати велико ширење Подунаваца кроз Европу и Малу Азију.Е. али је у исто време по много чему различит од дотадашњих кретања. сточарства.е.е. човек је оспособљен за нови начин живота. Ми смо ово доба назвали имеством јер је оно заиста било доба стварања посебних имања. односно до 2000 година с. Садржај ИМЕСТВО 4000 . Накнадним истраживањем дошли смо до уверења да доба имества треба проширити за још 500 година.2000 ГОД. начину земљорадње. што сада и чинимо. када је објављен први том Историје Срба. проузрокована степеном развоја у стајству. трајање доба имества ограничено је на 1500 година. самосталног живота и није више зависио од племена и шире племенске заједнице. предњу Азију и северну Африку. као једно посебно доба. нису се стишала све до Ниновог похода. Преласком од 27 .

Гарили су шумовите и шипражне пределе. човек имества нијe више зависио ни од племена. Тако се народ Старчева проширио на север долинама Тисе и Кереша. То повлачи велика и брза ширења становништва.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса првобитне заједнице на племе као шири оквир учињено је у време стајства. (71) Бош-Гимпера као да допуњује Кларка и каже да се сеобни покрет из Подунавља кретао низ Мораву и Вардар уТесалију. и од белгијске Мезе до горњег тока Висле и одавде све до Дњестра и горњег тока Прута. Кретали су се дуж великих река. довешће до непрекидног ширења становништва. на исток све до Висле и Дњестра. сејали житарице. Њихово ширење је било брзо. тако да за разлику од дотадашњег постепеног ширења. а једним другим правцем кретања стигли су на Јадран 28 . односно паљевине и после изглaдњeњa земљишта исто напуштали и померали се на нове површине и настављали на другом месту. тако да су стигли у јужну Немачку и све до Холандије.ст.49) Грахам Кларк вели да је најважнији предео који је био насељен. у првом реду реке Дрима и Неретве. и нa запад уз Дунав. а затим доња Аустрија и Боемска. до Балтичког Мора и до Одре. ловом и риболовом. нити је био условљен као раније. а потом мењали место усева сваке године.44). Прва сербиска налазишта из тога времена у Тесалији и средњој Грчкој показују потпуно јединство њихове просвете са Подунављем. чак и малих породица. где су најстарији ратари били номади који су обрађивали шумске крчевине. следећи долине река. на Црном Мору. у Влашкој Низији и у Трансилванији. а дотадашње обрадиве површине недовољне и исцрпљене. насељена Тесалија и цела северна обала Белог Мора. (71) Та померања су понекад личила на праве сеобе и тако је једном сеобом из прве половине имества. (5б. да су се бавили положним земљоделством. поново гарењем. Стечене способности за самостални живот. саграђених између њивa или покрај њих. сербиско ширење се сада врши великом брзином. понајвише пшеницу. Пошто jе оспособљен за освајање новог земљишта и за стварање на истом свог посебног имања. Древни Серби су открили да земља доноси најбоље плодове када се неки пошумљени предео угари. Приближно у исто време трагови Дунаваца се налазе на обалама Дарданела. Слика Подунавска грнчарија и њени украси Древни Серби су остављали те површине на полог и освајали нове. још из почетка. паљењем шуме. Чаилд каже за Дунавце из времена Старчева. премалена. (5б. од предела старчевачких па до Одре. Грахам Кларк каже и ово: Одмах на северу. Начин живота у стајству омогућио је велико умножавање становништва. на север низ Вислу све до Одре и Лабе.ст. тако да су стајска насеља постала недовољна. први сељаци су производили лончарство са украсима меандре и спирале и они чине тако велико културно јединство да се то не може друкчије објаснити него претпоставком да је цео овај простор био насељен доста брзо. То ширење ће бити убрзано новим начином обрађивања земље.. око 1000 километара. било Хелмско Полуострво. што доводи до напуштања стајских насеља од стране великог броја његових житеља и ширења из Подунавља у свим правцима. Избор места за стварање новог насеља није више зависио од речних долина. преко Саксонске до Рајне и Мезе. За ово ширење Чаилд каже да је дунавска култура допрла до холандске Мезе. и од Рене и Мезе па до Висле и горњег Дњестра. Мало потом стигли су и на обале Јадранског Мора. Угарене површине дају добре плодове првих неколико година. око 1500 километара. а потом показују замореност. Потражња за новим плодним обрадивим површинама постаје општа појава. Нова имања су личила на даче или салаше и најчешће се имање састојало од једне усамљене колибе и тора. Место њиховог поласка требало је бити на пределу средњег Дунава. Сви писци који су се бавили проучавањем праисторије Подунавља потпуно се слажу у томе да се ради о великом ширењу подунавског ратарског становништва и истичу јединственост њихове просвете на свим новонасељеним пределима.

Трећи правац кретања је Босна. На истоку. Подолију и Украјину (околина Кијева и Трипоље). Валхинију. Галицију.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса (Шибеник) и на острво Хвар. (34) Слика Први стубац -расенска србица Други стубац -латиница Трећи стубац -винчанска србица Винчанска србица је најстарије словно писмо на свету. од кога су настале све писмености Европе и добрим делом Блиског Истока. 29 . покрет је стигао у Молдавију. што сведочи Бутмир.

Македонију.I. Стога се испоставило да је истину требало препустити времену и да је требало тражити је у историјском архиву који скрива утроба земље. Насељавање. остаје истоветна оној која се шири од Мађарске до северне 30 . од Црног Мора до Јадрана. (72) Радивоје Пешић.е. Тесалију и полако стигла до Леукада.ст.. та једина поуздана документација која је неприкосновено сведочанство токова далеке прошлости. што је преличено име Рашани. односно најезда. Његова цела просвета. у свом чланку: '"Трагом аутохтоности Словена на Балкану". Дњепар. удвостручавати и код неких његових савременика и код потоњих историографа. Око 3000-те године сва острва Белог Мора су била насељена.ст. у најмању руку долазе одмах после Индуса.) Поменута просвета је била. па све до Коринтског Залива. ушла је у Тракију. Дон и Волга биле главне реке. као и у Фокиду и Беотију. (Под Скитијом подразумева Украјину. уместо расветљавања и нужне реконструкције. је дакле. као и цело Беломорје. Ово становништвo није било насељено на брдима. Трансилванији и Скитији. објављеном у "Катена Мунди". Молдавији. међутим. наша примедба. у неолитском времену. Иако је имала месних обележја. него у пољима. између осталог.) "У ствари Трачани су једно време поседовали цело Балканско полуострво." (115. можда око и од половине 4-ог хиљадија. сугерише и истородност етничких формација.е. али најчешће истородност културног садржаја на неолитским локалитетима од Крита и Тесалије. додуше. Велс каже: "У једно време у далекој прошлости. Магловите представе које је Херодот имао о племенима и етничким формацијама. просвета која је била у Подунављу и у јужној Русији. Па затим додаје: "Вероватно да је аријевска група језика постала различита на једном широком простору где су Дунав.VIII. мање или више удаљеним од његовог могућег видокруга. крајем II-ог хиљадија. ова просвета показује своје јединство у свим поменутим земљама. (39 V. веома широка пространства. (51) Густав Глоц запажа да се. северно од Касписког Језера. Преостала. просвета Македоније била само део оне која је тада владала у Тесалији.1. дуж Поморавља и Подунавља па све даље на север. тамо је могао бити један јединствени оргинални говор од којег су сви ови аријевски језици се развили.CT.535) У вези тако званог аријевског језика.е. наставља Клоше. произвеле су низ противуречности и непоузданости које ће ce. дело прегрчког народа. Антички историографи су. да кажемо 8000 година или више раније. један предео који се проширује на исток преко Урала. Али и код неких од њих постоје ти наговештаји макар и бледи и несигурни.146) Велс сматра да је тај заједнички језик говорен и оличен у време 6000 5000 година с. Херодот каже да су Трачани. Тракији. до Дњепра и Дњестра проширују своја пространства и садржајима Трипољске културе која. у Грчку и на острва била је од 3000-те године с. Негде између Средње Европе и Западне Азије. морало се налазити више међусобно смешаних племена која су употребљавала и развила један језик. каже: Сродност. који је дошао са севера. валама и долинама.888) Међутим. Приличи нам овде да их назовемо аријевским народом.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Пол Клоше пише да је од око 3500 до 2300 године с. најчешће контроверзни у својим информацијама о етничким формацијама које прекривају ова. доњег тока Висле и брзака Дњестра. дешавају велике промeне у Беломорју. најбројнији народ на свету." (115." (111. преко Вардарске и Косовске области. Bећ око 3500 година с.е.3. док су на север Дачани стизали тако далеко до средњег тока Одре. све до најмање појединости.И7) Слика Карски ратници Гордон Чаилд каже: "Лесна земља западно и северно од Дунава имала је као прве становнике једно неолитско становништво." (ст.

To је у ствари била прва цигла.ст. Они су били први. када доста бројан народ прелази преко Боспора и Дарданела и насељава се у западном делу Мале Азије. оличавајуће грбове на штитовима и пречке за провлачење руке са унутрашње стране штитова. тако далеко колико ми дозвољава традиција да сазнам. па затим и острва у источном Пелагу. ст.121) На другом месту каже: Први просветни центар у Македонији била је Сербија на Бистрици. и то су: челенке са перјаницом на шлемовима. Грнчарија Старчева се налази и у Диминију (Грчка). јер је Анадолија била насељена од стране једног источног народа. И Жак Пирен каже да су Кари запосели острва и Грчку око 3000 године с. На југу. постаје једна покрајина вардарске просвете.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Немачке и од Галиције до Белгије.1." (49.С-Т. него сербиски ратници . где су наишли на прву озбиљну препреку. У Малој Азији древни Серби су стигли до планине Табора и до Анадолије. (49.е.гл. Прелаза преко мореуза било је и раније. Како је Мино држао под својом управом широке просторе и имао успеха у рату. насељена су и острва у Белом Мору." (39..е.171) Херодот нам још каже да су Кари примали. 103). На Епирасу (Халкидике) нађене су вазе које су по свему исте са онима из Старчева. А затим додаје: У Сербији грнчарија је иста као она у Винчи и са истим украсима.Вари. која се продужује преко Хелма у долину средњег Дунава. За куће у Сербији на Бистрици. Чаилд каже да су грађене и са черпићом печеним у купастим глиненим пећима. у ствари. у њихов храм Бога Кариског. а у Сербији се налазе пехари у лику животињске главе као и на северу Хелмског Полуострва. које гласи: "Кари су дошли са острва на континент: у старо време били су поданици Минови и звали су се Лелеги. Грци су касније ове прве Сербе називали ( Пелазгима или Карима. у историји познати. "Македонија у. они су давали лађе са посадом. Кари нису били ни посебно племе. после поседања данашње Грчке. Карима дугујемо три проналаска. никада посебним народом. Кари су у томе времену били најугледнији од свих. Слике Подунавски мач и буздован од мједи Херодот нам даје драгоцена обавештења о Карима. само још Људејце и Мезе. 104) Слика Подунавска грнчарија Ново и врло значајно померање сербиског становништва дешава се у време око 3300 и до 3200 године с. али сваки пут када би то од њих Мино затражио. целости." (49. професионални ратници код старих Серба. држали су острва и нису плаћали никаквих дажбина. јер су их сматрали својом браћом. Све нам ово сасвим јасно говори да су Кари добили ово име по 31 . па су по овој Kape сматрали једним посебним племеном. као што то чини Тукидид. али ово је био један велики талас. које су Грци од њих усвојили. први "Граничари" или ако хоћете први "Крајишници". (48) Иако је у Малој Азији постојала једна покрајина под именом Карија.

И на Блиском Истоку. Слово и глас ''вита'' је особено у српском језику од најстаријих времена. Како је почетно слово њиховог имена ''В'' постало ''К'' има само једно објашњење. и сви њихови проналасци: челенка. направили су слово ''Б'' од два друга слова. истоветно као и у србиском. Ни Грци нису имали слово ''вита'' у старом грчком језику. су у вези са њиховом војничком дужности. а мало који други стари језик је имао ово слово и глас. професионалних ратника. грб и ремен на штиту. Тек у ново грчком језику.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса дужности коју су обављали. и уместо Вар писали су Кар. србиско ''В'' се на халдејском језику пише као ''К''. посебно у Асирији. а од дотадашњег ''Б'' направили србиско ''В''. под снажним утицајем србиског језика. Слика Подунавска грнчарија – Трипоље 32 .

е. Лувити нису били неки посебни народ.е. око 2500-те године. на раскрсницама копнених и водених путева. (72) Слика Украси на подунавској грнчарији пренети касније у западну Европу Нема никакве разлике између становника Прве и Друге Троје. једна нова најезда у правцу истока. ради се у ствари о истом народу. Троја је била једно повеће село. У овим гробовима се налази оружје. накит и кумири Богиње Мајке. после прелаза преко Дарданела око 2300 године. Прва Троја је опљачкана и разорена. Народ тракофригијски подигао је нови тројански град. занатства и посебно нове градске просвете. сребро. посебно у преради метала. Међу научницима се води расправа око тога ко су били нападачи на Троју. Троја је имала улогу једне опште статме на путевима између Европе и Азије. Овакав распоред улица био је својствен свим старим сербиским градовима. Захваљујући његовом земљоном положају. Разлика је била само у томе што је нова Друга Троја била већа и боље утврђена од претходне. који је извесно био владар Троје. када се први пут појављују у Малој Азији. сахрањивали своје мртве у глиненим ковчезима. настали су велики немири у Малој Азији и Троја је свакако својим богаством привукла нападаче. посебно на Хелмском Полуострву и у Подунављу. Пирен сматра да су то били Лувити. са Хелмског Полуострва. у Троји.. него се тако назива један део Серба. Улице града су биле доста узане и секле су се под правим углом. Први познати сербиски градови били су Сербија на Бистрици и Троја у Малој Азији. Чаилд каже да су у то време. такође за накит и драго камење. Нађено је посуђе из времена Прве Троје на коме је насликана лађа са тридесет веслача и оштрим прамцем. У време око 2300-те године с. Град је био заштићен каменим бедемом и опкопом званим "тумба". Они су се по томе могли препознати и разликовати од градова других народа. сличним ћуповимa по 33 . (48) Међутим. У време после 3000 година с. Изван града се налазило лепо уређено гробље са лејама и ходницима. На североистоку и северозападу талас ширења је успорен после поседања великих простора. У средини града налазио се двор неког племића. Тројанско село се развило у велики град. Куће у новој Троји су биле исте као и у претходној. Троја је имала важну улогу како у трговини тако и у радионству. и југоистоку у Малој Азији. и Белог и Црног Мора. која ће касније бити позната и под именом Кева. Град Сербија се налазила ван великих саобраћајница и није ни издалека имала онај значај какав је имала Троја. Утицај Троје се осећао врло снажно у Малој Азији и у Европи. бакар и бронзу. Била је главна тржница између Европе и Азије: за злато. које ће захваљујући своме земљоном положају постати највеће трговинско и просветно средиште сербиског света. На новим просторима појављују се велика сербиска насеља која ће временом прећи у градове. у другој половини имества.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Талас сербиског ширења из Подунавља зауставља се на југу са поседањем делова Италије. Густав Глоц допуњава Пирена и каже да је у то време пошла. са владарским двором у средишту града. Град је био изграђен на површини од око 60 ари. Прва Троја је имала великог значаја за развој трговине. вазе. који су прешли у поменуто време из Европе у Азију и населили су се у јужним крајевима Мале Азије.

из Изорода. кажу Македонци. лакат и сежањ. у неким крајевима. Сада се враћамо Светом Писму и историји народа који се у њему помињу. »Србиски Корени».е. У Другој Троји су постојале установљене мере за дужину. Мере за дужину су одређиване према деловима људског тела. чији је оснивач Дардан". је малоазиски облик имена Бругија. (49) У Првој и у Другој Троји су постојала уређена гробља у којима су умрли сахрањивани у глиненим посудама. Разлике се крећу у распону од 150 година. са променом земље променили су и име у Фриге. Што се тиче одређивања места земље Гомер. (159) Слика Украси на подунавској грнчарији пренети касније у Италију – Виланова Друга Троја је имала велики утицај на Малу Азију и југоисточну Европу. Са овим поглављем. у томе не наилазимо ни на какве препреке или неслагања. какве су нађене у Винчи и у Троји. "Фрижани. као: палац. Мишљења Историка су подељена по питању времена рушења Друге Троје. Слика Гроб фригијског краља Тантала Слика Фригијски бардак Биће да је први владар у овој малоазиској земљи био из племена Бруга па је име овога племена дато новој краљевини. то је Фригија. то је земља бругијског племена по коме је добила своје име. Серби су у то време. стопа.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса облику. Ово нам одмах говори да је земља Гомерова једна од важнијих земаља. који има и три своја сина. О пореклу овога имена и како је дошло до његове промене можемо се ослонити на Херодота. још један доказ сербиских обичаја из Европе и Мале Азије на Блиски Исток. ми смо временски и просторно попунили приказ развоја србиске расе од најстаријих њених трагова до стварања Првог Царства. Ми можемо сада поуздано рећи да је Друга Троја срушена приликом Ниновог похода. или тачније Фругија. звали су се Брижани (Бруги) све док су живели у Европи. Гробнице са глиненим ковчезима у виду ћупова нађене су и у Асирији и потичу из времена Ниновског Царства. И то је. Само име Фригија. спаљивали своје мртве и њихов пепео остављали у посебно направљеним урнама. и то од 2150 до 2000-те године с. је Гомер. У исто време се појављују и породичне гробнице и идући са временом оне су све бројније. око 2025-те године с. Садржај ГОМЕР Један од важнијих Јафетових синова. тежину и запремину." 34 . а када су прешли у Азију. ако је потребно. док су били заједно са Македонцима. Жил Мишле каже за Троју: "Велики пелашки град.е.

настало је од имена сербиског бога Теута.ст. који су дошли као освајачи. Први помен Кимера налазимо код Еузебија. каже Рагозин. као и Меди.418) Херодот каже да је постојбина Кимера била на реци Дњестру. онда нема никаквог разлога да се не верује да су Фрижани имали сеобне и на северним обалама Црног Мора. Фригија је као држава наследила Хатушко Царство.е. као Фружани и као Фрижани. раније називана Меонијом. коме ови Кимери такође припадају . Најранији помен Фригије потиче из времена Сербоновог похода.11) Затим каже да су Кимери дошли дуж обала Црног Мора и населили се на пределу Синопа. То је раса народа којој и ми сами припадамо. У вези са тиме Рагозин каже: Врло је непоуздано да су Јевреји имали икаквог знања о Кимерима изнад Црног Мора. Асирски цар Есархадон (б81 . Несумљиво је да је јеврејско име за Фригију. где Херодот ставља постојбину Кимера. Па и поред тога нема никаквог доказа да су у Фригији постојала два различита народа. У то време.е. основану кратко време пре тога у земљи која је касније позната као Пафлагонија. пораженог од цара Асархадона. Име кимерског вође. био је насељен од Серба још у време имества. У деветом веку с. Кимери се помињу доста често у Малој Азији и у каснијим временима. (39.3б9) Све нас наводи на закључак да је Теушпа поражен негде на источној граници Фригије. Предео Дњестра. Каснија истраживања показују нам да..ст.337) Рагозин овде мисли на аријевску расу. (14. што су Кимери. који је погинуо у борби и сва његова војска мачем уништена.е. Што значи да су Кимери и Фрижани били исти народ са два различита имена или у најмању руку два сасвим сродна и готово истоветна народа. Ако је то већ био случај са Јерменијом. Рагозин каже: асирски записи помињу народ "Гимерај".IV.е. кога обично помињу као Кимере. "Гумирај" је асирско име за један лутајући народ. а зашто је то тако објашњење налазимо у асирским записима. Њихова владавина ће потрајати више од шест векова и за то време је Фригија била надмоћна држава у Малој Азији. Према Херодоту промена имена је била од Бриги на Фриги или тачније од Бруги на Фруги. (3. Све нам то јасно говори да су Кимери били присутни у Фригији у разним временима.ст. У Изороду Фригија се назива Гомером. (3. 35 . Кимери су разорили грчку сеобну Синоп. с.. за које се обично мисли да су дошли као освајачи са северних обала Црног Мора.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса (39. Фрижани су имали приступ северним обалама Црног Мора.а. (14.V11.391) После Тантала настаје владавина династија Мита и Гордија. (Мисли се на Малу Азију). Фригија држи таласократију на Пелагу и на Црном Мору. који каже да су Амазонке и Кимери упали у Азију 1076 године с.е. Тиушпа или Теушпа.ст. на којима се појављују Кимери. настало од асирског "Гумирај" и у томе се сви заветословци слажу.73) И још на једном другом месту Херодот потврђује да су Фриги македонски Бриги. Око 730 године с. У прилог овоме говори и присуство Кимера у Фригији. Код Еузебија налазимо податак да је Тантал владао Фригијом. најкасније. истиче и Милан Будимир.) бележи да је одбио напад и поразио "Тиуспа Гимерај". они у том случају мисле на народ трако-фригијски са предела јужно од Црног Мора.668 год. Слика Гроб фригиског краља Мите За Јерменију Херодот каже да је она фригијска сеобна. Теушпа је поражен од Есархадона негде у Кападохији. око 1350 године с. Место ове битке је највероватније било северно од Киликије. односно јеврејско Гомер. када они говоре о Гомеру и његовим синовима. припада различитој раси од оних о којима смо говорили. (73) Отуда и двојност малоазијског облика овога имена. а тај народ. ако не и раније. Под утицајем грчког језика преовладао је облик Фригија и Фрижани. Гомер. Двојност овога имена. прво Бруги и потоње Бриги.

(132. тај град се и данас тако зове. а Грци "Кимери". који се јављају у М. научници нису налазили никакве тешкоће да прихвате да су Келти Албиона и Гали-Белги. и они су то нашироко исказивали. општесловенски: Симб(е)ро од чега је настало и име грчког Хермеса. . потиче од ове породице. били су Трери. То је ван сумње.Brethern. (. Трери суТрачани.IV. а Јевреји их називају "Ашкеназим". Народ Фрузи и земља Фрушка су србиска имена за Франке и Франачку као и за Французе. За Француску србиско име је Роданија. Џозеф Меде каже да су Грци називали Галате: "Галате" и "Келте" и да је грчко "Келте" исто што и Кимбри. данас Данска. бар по имену.ст. Срби немају "Француску Гору" него имају Фрушку Гору. Ово србиско име за Франке се потпуно поклапа са сведочењем Бен-Горјона.K. Од њих су Кимбри са којима су Румљани ратовали и Cymry преци Велшана и Ираца. Келтска раса. друг. Госелин каже да су Кимбри живели на Chersonosе Cimbriquе. Французи и Француска су немачка имена. што дословно значи Фрижанима. њихово име се задржало у имену Крима. (86. У наведеном случају код Кљакића: Имброс = Симброс. (31. Друкчије име за Франке није постојало у србиском језику.ст. као што Меде примећује.19б) Код Кљакића ce налази овај став: Кимбри и сви облици овога имена. Срби су звали Фрузима.III.1б2) У објашњењу Страбона. а њихов језик зову Kumeraeg . односно како Страбон каже: "Кимери које зову такође Трери.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Харлбат каже за Гомере да је то народ који су Асирци називали "Гимири".ст.. који се у Британији називају Cumrah. (86..ст. која су увезена код нас. да су пореклом од Тројанаца и једном свом граду у Роданији дали су име Троја. -ен је германски свршетак за множину и лако је од Гомер направити Гемрен.сг. (60. Азији и на источном Хелмском Полуострву. Британци. У прилог њихових исказа може се узети и чињеница што поједини. (35. "Кримеа". (31. суседи Тривала који су били на пределу између Дунава и Хомоља." (132. Теутони су део Кимбра. они потврђују да 36 . су у ствари Симбри. чија су били сеобна. Франци су Гомери.(31.ст. као Диодора са Сикеле. имамо један доказ више о изостављању почетног слова ''сима'' код имена србиског порекла. Кимери су били Трачани.).4) Будимир је ово довео у везу са старосрбиским "Сим6pa". На новогрчком је "Семброс" и на арапском "Сембер".49) За Бен-Горјона (једног ученог Јеврејина ). Таквих примера има још доста. што значи савезник. Херодот помиње народ Кимере. од првих познатих франачких владара.III.I.65) Страбон каже да су Кимбре Грци називали Кимерима. у области доњег Дунава и Дњестра.7б) Стефан од Византа каже да је Хермесово обредно име било "Имброс". Чаилд каже: Кимери су Аријевци сродници са "Трачанима. обележје Велшана.е. У време Немањића није постојало друго име за Французе до . За Германе Диодор каже да су пореклом од Кимера. (5) Велс каже: "Стари становници ових наших острва.Фрузи. Јосиф Флавиус назива Галате "Гомеритима".СТ.1б1) У време краља Ситалка (око 429 године с. (8.II. којој припадају и Фрузи (Французи). (86.54) Роже де Белоке (Roget de Belloquet) даје овакав закључак: "Налазећи у имену Kymru. имају србиска имена." У опису Мариуса и његових дела Плутарх каже да су Кимери били стигли до обала Балтика и одатле су упали у Галију.3) Неки мисле да су се Кимери раселили по Европи од 2200 до 1500 године с. а Плиније помиње град "Кимерис" у Тројади. у ствари један исти народ са Кимбрима и да су следствено потомци Кимера потиснутих од Скита. Имброс од Симброс." (31 . као од Brother . Јутланд је био познат старим писцима само под именом Cimbrica Chersonosos.ст. су у вези са кореном речи себар.283) Едуард Велс проширује излагање свога претходника Медеа и каже: "Што се тиче сведочења старих писаца. где је била њихова најстарија постојбина.19) Добро је познато да су сербиске жене следиле своје мужеве на ратним походима. Cymro. Од "Гемрен" или "Гермен" Латини су направили Германиа. .е.17) Затим каже да су кимерске жене следиле своје мужеве у бојевима и за време борбе ударале у гочеве прикачене на колима и тако стварале страшну буку. неоспорни остатци келтског становништва Британије..ст.55).2. Име Гомер је садржано у имену Кимбри и они се сами називају Гермен. Kumeri.55) Велшани се и данас називају Kumero. били су такође потомци Гомерови. Kymmri..IX) Франке и од њих.ст. Код самих Франака је постојало веровање. име блиско Cimbros. (2. Трери су кимерски народ. што значи Гомерани. настале Французе. (129.

биле поседнуте. што значи пржити. Ако бисмо прихватили гледиште ових.VIII) Отуда је потекло мишљење да треба ово јеврејско "горети" довести у везу са грчким "пржити" и све заједно са именом Фригија. и што је још вероватније да су насељавали ове земље. Белеос Кимброс писало је на његовом штиту нађеном у Екс ан Прованс. нити се за њих знало.55) Ово Велсово "чудно писмо" на Беловом штиту била је стара србица. што је мала разлика од "Гемрен" или "Гомрен".Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Германи воде своје порекло од Кимера.32) 37 . у грчком језику постоји 15 речи са кореном "фруг-" и оне имају врло различита значења. као што исти учењак напомиње. Сада нам још преостаје да разјаснимо једно питање у вези односа значења имена Фригија и грчке речи "фругеин". где их је Мариус потукао. Тукидид помиње место "Фругиа" на Атици. Грци су заиста један део Фригије називали "Спаљена Фригија" То се односило само на један мали део Фригије и они су за тај део употребљавали реч "кекаумене" што се не односи на целу Фригију. Он каже да "гамар" на јеврејском значи горети и да на истом језику "гумра" или "гумро" зиачи ћумyp или угаљ. Њих је поразио Кајус Мариус. (31 ст.279) Грусе сматра да су руске степе.III.I. Треба напоменути да у време када је Бошар писао своје дело нису још били откривени клинописни записи у Месопотамији. Кикеро каже да је Мариус поразио галску силу. Па и само име овог краља Кимбра је српско . (93. Осим тога. који су се сматрали тракофригијске расе и који је дошао са предела савремене Maђapcкe и Румуније. (2. потомци Зеретита из Старог Завета. што је једна бесмислица. Нађено је мноштво написа на томе "чудном писму" у старој Роданији. по истој аналогији као што је од brother настало brethern" (31 . који траже порекло имена Фригије у грчком језику. Њихов краљ се звао Белеус. испало би да су Грци ову земљу називали "Пржена спаљена". и такође у њиховом заједничком имену Германи.. северно од Црног Мора.Бело. Заиста они носе доста обележја њиховог порекла. од једног индо-европског народа по имену Кимера. Бошарово објашњење значења ових речи из јеврејског језика било је за мене велико изненађење.ст 11) Њихово име је прочитано у асирским записима као "Муски". То се не може узети као случајна подударност јер су србиски и јеврејски два разнородна језика.. Камбел каже да су Бриги европски Фриги. "Белеос Кимброс" је било урезано на штиту на једном "чудном писму". jep се обе те речи и са истим значењем налазе и у србиском језику.ст. или како се они сами називају "Гермен".ст.П. као потомке од ове Гомерове гране. Слика Гроб једног фригијског племића Гарстанг каже да су Мушки на челу са Митом били први Фрижани из Тракије који су освојили хатушку царевину. Кимбри.Kib. јер је постојало предање код Грка да је Хераклес спалио један део Фригије. Плутарх каже да су се Кимбри звали и Гало-Скити. можда од 1200-те године с.ст. и Јевреји до данашњег дана. Неки су мислили да је Фригија могла добити своје име од грчке речи пржити.е. која се била сручила у Италију. па да ли из тога можемо да закључимо да је Хераклес спалио и Атику? Да ли је и ово место на Атици било "спржено"? Посебно поглавље чини Бошарово објашњење значења јеврејске речи Гомер. (104. (143. 2. а ово последње је лако сажимање од "Гомерен": свршетак на -ен je множина у немачком језику и од једнине Гомер је настала множина Гемрен.54) Велс још додаје и Апианово сведочење да су се Келти или Гали називали друкчије и Кимбри.22. зову их Ашкеназим или Ашкеназ. у оба имена.

помиње се на грчком језику као Лугдамис.ст.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Слика Детаљ горње слике Рагозин.. стара Хатуша. ово име се помиње и у Карији. Мизија и други на западу и северо западу Мале Азије доказују се да нагињу врло старом типу аријевске филологије.ст. 38 . други с лева. у вези аријевског језика.Фригија. од кога је настао и грчки језик. што се има довести у везу са Кимерима. који је заузео град Сард у Малој Азији. и хурита. Посебну пажњу привлачи присуство двоглавог орла као једног од сербиских обележја. код Серба се препознаје бог Сербон. Серба. уз раме. који долазе са десна.196) Слика Слика на зиду у Богаз Кеју. каже: ". Време овог представљеног догађаја је око 2000 г.. који долазе са лева. Исто племе помиње и Плиније и ставља га на подручје између Индије и Персије. Међутим. Један кимерски вођа.е. Помпониус Мела помиње племе "Комарес" у земљи Сака суседа Месагета. представља сусрет два народа." (21 . стоји на лаву и држи лабрису. Два орла или спојени као један двоглави орао су у сербиској дивонији гласници бога Дива. пелазиском.

1. Што се тиче Скита. Грци су називали Скитима све становнике северних предела од линије Црно Море . налази у Азији.40) Моје је уверење да се име Скити не може применити ни на Moнголе нити на било који други народ. ст.Кавказ . међу овима истичем Ленормана као једног од водећих. а то је да се Магог Слика Штитови скутници. Као што нисмо пронашли ни један народ. него европски који се преселио у Азију као и Меди. а потом и до Касписког језера. исто тако нисмо пронашли ни један народ који је себе називао Скитима. Меса-Гета су Гети са Дунава који су кроз Украјину стигли до Азовског Мора.Скита. односно Меса-Гета. Све повести о Магогу доводе нас на исто. са њима је све нејасно." (60.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Јосиф Флавиус каже да је Гомер предак народа "Гомарес" којег Грци називају Галатима. Очито је да треба довести у везу Мелине и Плинијеве "Комарес" са Флавиусовим "Гомарес" и да се ту ради о истом народу. Није у питању неки азиски народ. На томе огромном северном простору који су Грци "обезбедили" за Ските постојало је више различитих народа и више раса.насељен Монголима. Како је са временом овај северни простор постојао све познатији. Ми смо већ дали објашњење имена Скити у првом тому Историје Срба.ст. Махом сви учењаци који су се бавили заветословним питањима дошли су до уверења да је Магог земља Маса-Гета. и «илирски» штит звани «пелте». (45. тако се појам Скитије сужавао све дотле док није сведен на један мали простор у центру Азије . Као што су они делили свет на Јелине и Варваре и ово последње име давали свим народима без изузетка.2 и 3. Меса-Гете називају Скитима по једној уопштеној навици да све северне народе називају тим именом не правећи међу њима много разлике.река Инд. исто тако су називали Скитима све народе са поменутих северних предела.243) а сада да уз помоћ Херодота и Страбона то још опширније објаснимо. па ћемо од њих и да почнемо.Касписко Језеро . како су их све звали. 39 . а Кимери Трачанима. па на први поглед требали би смо ову земљу тражити негде у Европи. и у Европи северно од Алпа и Дунава. Пошто су грчки писци обухватили Меса-Гете под једним уопштеним и неодређеним именом . Садржај МАГОГ У Изороду стоји да је Магог један од Јафетових синова. 4. Гордон Чаилд је проучавајући порекло и кретање Аријеваца дошао до закључка да се име Скити може још једино применити на Монголе и каже: "Скити су се показали Монголима. који је себе називао Варварима. ту почињу тешкоће распознавања ко је ко.

који је штитио цео скут. не постоје. Сва обележја на овој слици су из сербиске дивоније његов сликовни приказ имамо у Асирији.Х1. Гордон Чаилд је био у праву када је рекао да се на крају крајева Скитима показују само Монголи. Бергман каже да су Скити назвали сами себе "Скуте". (43. него су номади. Скута је на грчком скутос. Неке од Скита Херодот назива "Краљевским" што се има разумети да су они владали над другима. пошто нам је на почетку рекао да су Скити само номади. 31/32) Хеланик са Лезбоса. по имену једног њиховог краља Колаксаја. али врло је добро позната ова врста штита код Румљана који су га називали истим именом . чији језици нису били ни слични док им је био потребан тумач.2) Затим нам каже да се Скити не зову Скитима него Сколотима. што значи да су Скити само номади. него на томе простору зна зa Гете и Меса-Гете.24) То значи да се ту ради о најмање седам различитих народа. на грчком номади.ст.скутум. Ово је најпре било име једног племена.20) Затим нам Херодот каже да међу народом који он назива Скитима постоји више врло различитих народа и да би се споразумевали у трговини. написао је дело под именом Скутика и Ските називао Скутима. они употребљавају седам тумача за седам различитих језика.И) Сада можемо да изведемо коначан закључак: Скити су скитнице. (39.ст. Први Слика Сербиска обележја код Аријеваца у предњој Азији. Зато Свето Писмо и не зна за Ските. скандинавски скиолдур. а затим и народа.IV. које назива Гог и Maгог. И свуда где се ради о номадима он их назива Скитима. уопште. (39. тачније једног племена над којим је владао поменути краљ. (43.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Прво што нам Херодот каже о Скитима јесте да они не обрађују земљу.IV. Серби су називали велики штит. (43. као народ у етничком смислу. а ново немачки је шилд.6) Треба имати у виду да је Херодот посетио земљу коју назива Скитијом па се његово сведочење мора узети врло озбиљно.33) Ми овде имамо случај подударности два имена. Код старих Данаца краљевска титула је имала звање скиолдунгор. (39. Име Сколоти се нигде више не појављује у историји и оно је свакако могло бити само име једног дела народа којег назива Скитима. Скити или Скитнице на србиском језику има исто значење: што и номади на грчком језику.IV. што значи да они нису прави Скити. А затим нам каже да су неки Скити земљорадници. што значи син бога хероја Скиолдура. Херодот нам још каже да постоје неколике врсте Скита и да једни гледају на друге као на себи подчињене народе.IV. на латинском скутум. савременик Херодота. (86. Он нам овде каже да Скити.ст. А то је зато што су Монголи били номади. скута. (39. што на њиховом језику значи штит. Исто то сведочење налазимо и код Страбона. када је год реч о неким номадима он их назива Скитима и та два појма иду увек заједно. а Скитима их називају Грци.32) Старо немачко име за штит је скудило. Са усвајањем ове врсте штита усвојили су и његово 40 .

(39. Гетима се код старих Серба називао владајући сталеж.48) Од Дона. (39.б5) Слика Двосеча секира је сматрана делом оружја бога Сербона и она је означавала његову моћ. Овај Херодотов навод се слаже са Вадианусовом поставком о две Сарматије и не постојању Скитије.IV. пошто. која се простире од Азовског Мора према северу у дужини од 15 дана хода. Слика Амазонке са фригијским капама. Све се то добро слаже и са именом Меса-Гети. што значи Месијски Гети. како он каже. (1б. Слика Лабриса на критској вази Нема сумње да су сербска племена у своме продору у Азију покорила тамо затечено становништво међу којим се налазио и један део номада.11) Вадианус каже: Према сведочењима старих писаца постојале су две Сарматије: азиска. које су Грци применили на све северне народе. Херодот нам још каже да се праотац његових "Сколота" звао "Таргитао". лукари. (39.Скити. И додаје: ". Тиме се разуме и његов навод да једни Скити сматрају друге Ските својим робовима или у најмању руку својим подчињеним. Име Сармати је само један прелик имена Сарбати.IV. Херодот каже да се Скитија. па на исток до Касписког Језера Херодот налази Сармате. то можемо прескочити.. После свих ових објашњења узалудно је тражити Ските као народ у етничком смислу. то је земља у којој живе Скити. Да је то азиско становништво било разнородно види се и из оног Херодотовог сведочења о седам тумача. За Вадиануса земља Скитија и не постоји. а као оруђе или алат зове се у народу сатара.ст. као на пример: штитари. а они су у Азији били баш то .IV. што он и овде чини. а његов отац "Зевс" је србиски бог Див.5) Што се тиче његове мајке. Ските уопштено зову Сарматима.. јер народ тога имена није постојао. (39. Код Срба је био доста раширен обичај да се једно цело село. 41 . Нема ту ничега чудног што су неко сербиско племе изнад Црног Мора називали скутарима. и европска.IV. преко Дона и Азовског Мора па на исток. пошто је он сам оставио сведочанство да су "Сармати употребљавали скитски језик". Ком народном стаблу треба припојити Херодотове "Сколоте" и то није тешко установити. него земља Сармата. од Дона до Германије и од Балтичког Мора до Дунава.Ските уопштено зову Сарматима".Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса србиско име.владајућа класа. који је био син бога Зевса и реке Дњестра.117) То значи да су његови "Сколоти" говорили истим језиком као и Сармати. представљене у замишљеној борби. варошица или племе назове именом њиховог занимања. седлари. Он каже: Преко Дона није више Скитија. али име Скити. Као верско обележје зове се лабриса. него две Сарматије. Ово је критска лабриса. потиче од србиске речи скитати . скутари и тд. реке Дњестра.. Видели смо већ примедбу код Бергмана да је Херодот замењивао србиско име Див са Зевс. простире од Дона на истоку па до Дунава на западу. чизмари.

подизале градове и тако даље. Слика Лабриса на новцу из Тракије и Карије Космограф Равенски Анонимус назива Скандинавију Скитијом и каже да се она зове и "Сканза". неко од србиских племена или доцније Словене. Смирна и Ефез у коме се славила велика азиска богиња. где их је било не мање од шест хиљада. Ко су стварно биле Амазонке то је најбоље објаснио Хенри Сајс. То доказују и најизразитији примери хититског веровања. У савременом србиском језику тарг се одржао у речима са кореном трг-и у речи тараба. Богиња је опслуживана од бројних свештеница и каженика. па су по њој добиле име Мазонке. што је савремени турски назив за стару Хатушу престоницу хититског царства. под именом Ма. налазимо име Тарквин. оних који су следили грчки пример. Он мисли да је то једно велико острво у океану. Са тим шупљим именом су често замењивали србиско име. Куме. наша примедба). упоредо са наступањем хититске војске. као на пример у Комани у Кападохији. који каже: Слика Лабриса као оружје из Роданије.ст. него обележава њихову постојбину на пределу од Бјелорусије до Кавказа. Belcae. 78/79) Велика богиња. и то се подразумева као да су заједно ушли. којој су ове свештенице служиле. који су у стара времена били најчешћи путници. чији се обред раширио од Керкемеша. Пишући о Пољској. недалеко од Богаз Кеја. Рагозин каже да су у ранијим временима Амазонке приказиване одевене у хититским оделима и наоружане са секиром лабрисом. (16. Вадианус каже да она припада Великој Сарматији и да су Пољаци Словени "скитског" порекла. Анонимус ставља Дарданију и то једну велику Дарданију. Према грчкој традицији.ст. и још тачније "Протектор-Теут". односно Амазонке. Равенски Анонимус није изоставио ни Амазонке. не само Ефез. и то име значи заштитник.V) Тамо где је Херодот стављао Скитију. на обали реке Термидона. Врло је уочљиво што су то произвољно име увек лепили за Србе. Код Расена (Етрураца) у Италији. играле су обредне игре са штитом и бодежом у част богиње рата и љубави и ово је дало повод да се оне прикажу као жене ратници.365) 42 . Тарги-Теут је код Грка Хермес и код Румљана Меркур. произишли Словени. које су водиле ратове и освајале земље.Х11) Анонимус не зна за Херодотове "Сколоте". То је исто као да је на томе месту написао Србија. (Богаз Кеј је Богаз Кале. који су говорили једним огранком србиског језика.бб) Ово нам даје пример колико је име Скити било ушло у навику код западних писаца.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Што се тиче имена "Таргитаоса"." (74. што је такође заштита. Таркин. заштитник. (14. звала се Мајка или скраћено Ма.. како се прича. него и бројни градови Јоније основани су од Амазонки. то је србиски бог Таргитеут. Одатле су Амазонке изишле да освоје народ Мале Азије и да оснују своју империју која се простирала све до Белог Мора. Што у сваком случају указује на хититско порекло тих градова.III. као Мирина.ст. па су га употребљавали и онда када су знали да народ тога имена није постојао. Сада знамо да Амазонке нису ништа више од свештеница азиске богиње. (69. трговаца.. које им је било заједничко са Кананцима и Асиро-Бабилонцима. пошто је Дарданија једна покрајина у Србији. Она је обележје сербиске расе Амазонке су замишљене као народ жена ратника чија првобитна постојбина лежи у Кападохији. Еузебије каже да су Амазонке и Кимери ушли у Малу Азију. Изградња већине градова на обалама Белог Мора приписује се Амазонкама. па каже да су се Скити "готово сви" називали Белкама. То је бог заштитник путника. Грчки писци су пуно писали о Амазонкама као женама ратницима. античка Скитија из које су. Тарги-Теут је у ствари заштитник Теут. (69.1. јер је реч тарг у старом србиском језику значила протектор.

IV. Меди. VI) Прва отаџбина Амазонки је. код Толомеја се помиње као Марабиос.СТ 1) Стефан од Византа каже за Амазонке да их "сада Сарматкињама зову". каже Страбон.230) А затим: Установљено је да су Скити. а пелта је мали илирски штит у виду броја осам. Сколоти. бар они које је он покорио или тачније који су се њему покорили. на пределу између Касписког и Аралског Језера. а касније су њихову постојбину пренели на пределе северно од Црног Мора и Касписког Језера. говорили једним индо-европским наречјем.ст. Иидијски Аријевци. На једном асирском ваљку. према Страбону. била је саставни део наоружања бога Сербона и сматрана је као свето оружје. то јест илирског порекла. Ето зашто их уметници представљају са капом. то јест мајке. односно лабриса како се све називала ова врста двосече секире. паладиум. У време Александра Великог они су се налазили.VI) Река Мермадалис је савремени Манич. Темискура и поља око Термидона. (4) Пошто смо разјаснили ко су били Скити и Амазонке. Мирина и Пафос су градови које су основале Амазонке и дале им таква имена. у храмовима и изношена само при верским обредима. Штит звани пелта познат је као илирски штит. између њих и Албана налазе се Гели и Леги. Византијски писци. изводиле обредне игре са штитом и сагаром.е.) налази се име "Гага".Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Страбон нам о Амазонкама пише следеће: Земља Амазонки је северно од Албаније кавкашке. Ефез. из времена Асурбанипала (668 .април. Кимари (Кимеро-Келти) и Јелини су иста група народа. Разни помени овога племена указују нам да се оно налазило око Касписког Језера. сада да се вратимо на Меса-Гете. (86. чија су два сина била заробљена од 43 . што је све утицало да их прикажу као Амазонке.VI) Сагарис је сатара. Јермени. На више места лабриса је била нека врста заштитног знака династије и чувана је као свети предмет. Племе Гели се налазило у савременом Гилану. Најпре су грчки писци стављали постојбину Амазонки у Малој Азији.Сакима. Источни народи су већином називали Меса-Гете . објашњава Госелин. Жене србиске расе су сматране изузетно способним и храбрим. што је старозаветно Гог. Амазонке из њихове митске и верске традиције. Асирци. замењује у Европи име Скита. видимо да име Сармата.ст. (77. који смо већ поменули." (77. (86. а Леги су Лески или Леска. који омогућава да се виде покрети непријатеља. (86. са његове западне. увек на пределе насељене сербиским племенима. Пелта је врста лаког штита подесног за борбу изблиза. готово стално. када су ушли у земљу Кимера. (150.IX. Алфред Мори у вези Амазонки каже: "Грци су веровали да су нашли у женама ратницима са обала Термидона и земље Сармата. Смирнa. око почетка нове ере. скитски народи које од Амазонки дели река Мермадалис. описују више примера храбрости србиских жена.XI. ст228) Страбон каже да су се Амазонке служиле са "сагарисом" и "пелтом"." (77. Равенски космограф их ставља на предео између Кавказа и Касписког Језера.290) Бергман говори о сродности народа и каже: Скити. Куме.ст. и oне су често помагале својим мужевима у ратовима.22б) Алфред Мори каже: "И заиста. с.март-април. оделом и сатаром својственим овом становништву. Перси.6б2 год.мај. лабриса. У ствари. Прича о Амазонкама ратницима настала је по женама које су у част богиње Сербоне или Ма.XI. Када говоримо о Илирима ту подразумевамо сербиска племена са средњег дела Хелмског Полуострва и Јадранског Приморја. (86. Слика Амазонка Ова врста сатаре. из раног средњег века. северне и источне стране.

Дави су једно од главних "скитских" племена.1. Дави су Дачани и они се у овом случају појављују заједно са Гетима у Азији.64) Грци ову земљу помињу и као "Аморхеис". Овај "Гага" се помиње као владар народа "Саки". као Медова. приликом овог упада.II) Код Аријеваца у Индији Гети се помињу као "Ђети" у покрајини Синду. бар на његовом доњем току. називали су Za-Moravias. (69.V) Испоставља се. (Zerineh на персиском). који је био побеђен од персиског цара Кира Великог.СТ. Саке. које Гогом и Магогом обично називају.ст.64) Византински историчар Цецес каже да су Саки пронашли штит и да се по њима у грчком језику штит зове "сакос". код Срба називао по имену Меда. Бергман нам још каже да су Саки упали у Месопотамију 620 године с. Земља Меса-Гета је названа земљом Магога.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса стране Асираца приликом сукоба на северо истоку Асирије. и да њих Бабилонци називају Ма-Гог." (78. (39. За Саке Херодот каже да су носили шиљасте капе и у наоружању имали су сатару. Гети су и у Подунављу владајући сталеж код Дачана па се то показује и у Азији. (86. јер Гети нису племе него владајући сталеж. Меса-Гети и Варки. Ово је један доказ више да су Меса-Гети у ствари дунавски Гети. који су се били побунили против асирске превласти. Херодот ово име помиње као "Хамургиес". На њиховом челу. Заправо ради се о истом народу. (43.ст. спаљивањем. представника сунца. У ствари ради се о истом народу.ст.Меди.384) Пророк Езекиел овога "Гагу" назива "Гог краљ Магога". У земљи Меса-Гета Толомеј помиње град који се још у његово време звао Сорба. Овде видимо да су се припадници тога племена називали Дервљанима. а чије је право име било Морава.е. Бергман каже да су три главна племена на томе простору била: Дави.VII. помиње се као Zarina.ст. само што се помиње под два имена. па чак и о истом племену само насељеном у другој земљи и зато се они у Светом Писму приказују одвојено. Равенски Анонимус каже да код Касписког Језера живе Каспи и Амазонке који се Сарматима зову.25) Према Страбону и Плинију. (43.23/2-4) У вези имена племена "Дервика" Бергман каже да то име потиче од речи "Дерво" и преводи ту реч са дрво. Између земаља Аријане и Бактријане налазила се једна река која се на санскритском помиње као Маргус.III. Једно од старих имена Дунава било је "Матоас".280) Што се односи на Сирију. (43. а што је вардунски Ма-Гог и јеврејски Магог.V1I. за коју се каже да је била пореклом из аријевске земље и да је наследила свога мужа на престолу.ст. што је преличено име Заморавља.23) Мислим да није потребно да објашњавам Србима шта значи Морава. односи се и на Асирију у којој је верски поредак био устројен на челу са богом сунца. Да додамо још неке повести о племену које је обележено као Магог. (2. владала је у време Астобара краља Медије. Код савремених писаца врло често срећемо изјаве као ова: Магог су Скити. ст. они су Скити Хамурги. пошто ми знамо да је често вршена замена гласова ''Д'' и ''Т''. а ови су предци Словена. односно Меса-Гета. начин на који је речено чине га нејасним чак и за људе који су посвећени у стару историју. назван краљем "Аморхеоса". као што је то био случај много касније са једним племеном у Русији. који су живели преко те реке. Магог је други Јафетов син који је прешао из Европе у Азију. који каже: " И извесно Готи су за све древне ведоснике првенствено Гети.ст. који су Грци називали Истрос.1000) 44 .1. Једна владарка Сака. Тако је краљ племена Дервика.б) Из овога видимо да су Меса-Гети имали исто веровање као и сва сербиска племена тога времена. што значи Заморавци. да је по овоме племену Касписко језеро добило своје име. и њему су жртвовали коња. био је њихов вођа "Мадуа".31) Бергман доводи у везу ово име Дунава са именом вође Меса-Гета. Поред Мадаја. Страбон помиње веровање Меса-Гета и каже да су они веровали у једног врховног и јединственог бога. Ово је очито исто име. Бошар каже да је Магог оличен у Прометеју. па чак и о истом племену. (39. (8.Х1. (14. код неких источних народа као Мархава. као очито. (70) Ово поглавље завршавам са речима Светог Јеронима. Џозеф Меде каже да су у неким случајевима и Сиријанци називани Магогом. (35. а код грчких писаца као Маргианис. односно медиски Гети.23) Иако је ово у суштини тачно. Што значи да се Дунав. (43. Оба ова имена су настала од имена .

Деретић Јован

Нова Вулгата

Серби – народ и раса

Садржај

ЈОВАН
Име ове земље у Изороду се помиње као "Јаван", То јест онако како се код неких народа на
Блиском Истоку и у Азији ово име изговарало. Међутим, тачан изговор овога имена je Јован, али
ми ћемо употребљавати у наводима и Jaвan, онако како су то дотични писци чинили.
Пошто смо о Медима, "Мадај", трећем Јафетовом сину, говорили на првом месту, пa затим
о Гомеру и Магогу, сада је на реду четврти син - Јован. Гомер и Јован су два важнија Јафетова
сина, од којих први има три своја сина, а други четири, што нам говори да је Јован најважнији од
свих. Пo том истом разлогу, као и још неколико других разлога, земља Јован се исказује као
најважнија земља у Европи и у тада познатом свету. Сада да видимо која је то земља.
Сви источни неаријевски народи називали су Аријевце - Јованима и следствено томе тако
су називали и све народе који су долазили из Европе и Мале Азије. Ово нам, на првом месту,
говори да су Јовани сачињавали главнину Аријеваца и то нас упућyje где да тражимо земљу
Јован.
Сви заветословци, који су нам познати, слажу се да је земља Јован на Хелмском
Полуострву, а онда настаје међу њима подела у мишљењу. Један повећи део међу њима, као уз
повике "Евое!" и у неком верском заносу загракташе: "Јовани су Јони, то су Грци, и то сви Грци".
Иако сви Грци нису били Јонци; главнији део Грка из античког времена били су Дорци, без
обзира што они нису по пореклу Грци, а било је још и Еолаца, односно Ајола. Пpe свега, у
Светом Писму стоји да је Јован имао четири сина и један од његових синова зове се Елиша, што
су Хелени и Хелас као земља, а то је Грчка. Овај став у Светом Писму не дозвољава да се Грци
проглашавају Јованима, па ни Јони. Ако се поштује распоред дат у Изороду, а да ли би неко
могао да помисли друкчије, да силује његово штиво и да даје произвољна тумачења, оно нам
јасно говори да Елиша, то јест Јелини, имају неке везе са Јованима; каже се дословно да су они
синови Јованови, али они нису Јовани него су то два различита народа, односно две земље. То
истовремено значи да је Грчка млађа земља. Један део потомства Јовановог које се не може по
важности упоредити са њим. Грци се могу називати Јованима само онда када се говори о Јовану и
његовим синовима заједно, то јест у другом степену, и баш тако и у томе смислу су источни
народи називали и Грке Јованима.

Слика Остаци украса храма бога Јакобога из Додона
Сви народи, како они из Мале Азије, тако и они са Блиског Истока, сматрали су Дорце, на
челу са Спартом, првим народом Грчке. Грчка се није никада називала Јонијом, него Хеладом.
Покрајина Јонија у Малој Азији није имала, све до петог века с.е., никаквог значаја, нити је она
била посебна држава, не чак ни једна посебна земља, него само покрајина неке друге државе и
друге земље. Јонија је настала као покрајина постепено у каснијим временима, далеко после оба
велика похода Аријеваца на исток. У вези настанка Јоније, Рагозин примећује следеће: Грчке
45

Деретић Јован

Нова Вулгата

Серби – народ и раса

избеглице, због политичких сукоба у Грчкој, почеле су се насељавати у Јонији око 1000-те године
с.е. (14.ст.Збб) Еузебије наводи сеобу Јона у Малу Азију 1035 године с.е. (3) О Јонима Херодот
каже следеће: Док су живели на Пелопонезу, у пределу званом Ахаја, како причају Грци, Јони су
се звали - Пелазги Егиалени, све док није тамо дошао Данај и Ксуто. Узели су име Јони по Јону
сину Ксутову. (39.VII.94) Из овог Херодотовог сведочења излази да је јонско име било усвојено у
Грчкој од једног дела Пелазга, односно Пелона. Према томе источни народи нису могли називати
све Европљане Јованима по покрајини Јонији која у време аријевских похода није још ни
постојала као таква.
Име Јован за Аријевце појављује се на истоку одмах после Ниновог похода, а то је око
хиљаду година пре настанка Јоније. Јовани се помињу и у Махбарати, која потиче из врло старих
времена. Да би цела ствар била још јаснија, у време Ниновог похода Грци се нису још били
појавили као народ у Европи, нити историја зна за њих у то време. Ради се о Грцима уопште, а не
само о Јонима. Ја не могу да прихватим да се ту ради само о незнању код толико великог броја
врло учених људи. Ми ћемо то отворено рећи да се ту пре ради о нечему другом и да сви они који
виде искључиво Грке у старозаветним "Јаванима", они у ствари само поштују једно правило, а то
је да се грчко једро што више рашири да се иза њега не би видели Срби. Па и поред свих напора,
толико велико једро нису могли да направе и уместо великог свескривајућег једра, остала је само
једна велика брука.
Много мачку воловска глава и много Грцима Јовани.
Никола Фрере каже: "...ипак сасвим је извесно да у време Кадма, чију историју знамо,
нема ни једног грчког јунака који се звао Денис и који је освојио Исток". (66.4.СТ.20)
Слика
Прослављена македонска валанка
(фаланга). У старој Македонији, као
и у другим земљама, звали су је
«дарданска валанка». Као посебно
обележје валанка је имала фригијске
шлемове.
Кадмово време је 14-ти век
с.е., а Денис је скраћено од Дионисос
како су Грци називали бога Бака. Ми
смо већ напоменули да су Грци
говорили да походи Аријеваца на
исток нису никада ни били и да су све то измислили Македонци!? И заиста нема присуства Грка,
нити грчког језика међу Аријевцима на истоку. Први Грк који је својим очима видео Индију,
уколико је то тачно, јер Лукиан каже да он није никада видео Индију него да је писао о Индији
према причањима Персијанаца, био је Ктезија из Книда, 416-398 год. с.е.
У његовом опису Индије, сачуваном само у малим одломцима, Ктезија нам говори о
Сардиским Планинама, о Гетској реци и о Серима као староседеоцима у Панџапу. (29) У ствари
он нам говори о Србиским Планинама, о Гетској реци и о Србима као староседеоцима Панџапа.
Виктор Апсеси, један католички свештеник, обележава Мореју (Пелопонез) као земљу
Јован. (2б) Не брине се он о томе како се то може довести у везу са Јонима, пошто је Мореја била
земља Дораца. Још мање се труди да објасни како је са тог малог острва могао изићи толико
бројан народ који је прекрио целу Европу и добар део Азије. Рачунали су и рачунају на низак
степен савремене србиске ведости. Џозеф Меде каже да је баш Мореја означена као центар земље
Јелина, "Елишах". (35.ст.279)
Грци су се почели развијати као посебна нација тек после Тројанског Рата. Херодот каже
да су Јелини били још мали и слаби када су се одвојили од Пелазга. Да су се умножили и ојачали
захваљујући томе што су успели да јелинизирају бројне Пелазге и друге народе. Овај Херодотов
46

Деретић Јован

Нова Вулгата

Серби – народ и раса

опис развоја Грка као народа потпуно се поклапа са ставом Светог Писма да су Јелини синови
Јованови.
Прво што треба разјаснити јесте разлика између Јована, то јест земље Јован и његових
синова, то јест народа који су потекли или били мешавина са народом земље Јован. Када
говоримо само о земљи Јован, онда је то земља између Карпата на северу и Јадранског Мора на
југу, и између Црног Мора на истоку и Алпа на западу. Када говоримо о Јовану и његовим
синовима, то јест у проширеним размерама, онда се земљи Јован придодају: Македонија, Грчка,
Италија и Роданија. Када се говори само о Јовану, Грци нису o6yxваћени под тим именом, али
када се говори о Јовану у овом проширеном смислу, онда су и Грци обухваћени под тим именом.
У време панцарства када су Грци , несметано ишли по разним земљама на истоку, жалили су
се на источне народе зато што их зову Јоњанима. То значи да су их убрајали у Србе и да нису
знали за Грке као посебан народ. Тачан приказ земље Јован, пpe овог нашег, дао је једино Самуел
Бошар. Oн под земљом Јован обележава прво само средишни део Хелмског Полуострва, а затим
узима цело полуострво и додаје Италију и Роданију. (2.I.I.III) Ca тачним распоредом Јованових
синова: Италија, Македонија, Грчка и Роданија.
У Изороду Јован се помиње као "Јаваним" у множини, а код неких других источних
народа помиње се у облику "Јавана". Првобитни облик овога имена у србиском језику био је Јован. Бошар каже да се ово име помиње и код Грка као '́Ιωύαν, Јован, од кога су они направили
прво "Јаон", као што се налази у Илијади, па затим Јон. (2.I.III.II1)
Косма Индикоплеуста, космограф из шестог века н.е., рођен у Александрији, писац једног
великог земљописа света, који се данас не може нигде наћи, једино је доступно његово мало дело
заветне географије, што је највероватније извадак из његовог главног дела, пише о Јафетовим
синовима и Јована спомиње као "Jovan". (153. tom 88.1ib.I.p.86)
Алфред Мори каже да је право име "Јован" које су Грци преиначили на "Jaoн". "..по томе
препознајемо у Јавану првобитне Јоне, што значи Пелазге...Херодот, потврђен по томе питању од
других писаца, саопштава нам да Јони воде порeкло од Пелазга који су запремали већи део земље
што се касније назива Грчком" (77.jyн ст.345/6) Мори још каже да сви семитски народи зову Грке
Јованима. Oн мисли да то потиче од Феничана који су дали целој приморској заједници грчкопелашкој име Јован. Он покушава и да нађе значење ове речи, њен корен.

Слика Фригијски шлем и капа. Прво – шлем из Македоније, друго – шлем са поличјем из
Тракије, треће – цар македоније Филип V, четврто – Јан жишка.
Ласен је, вели, доводио у везу санскритско "јуван" са латинским "јувенис". Латинско
"јуваре" и зендско "јаона" значе - штитити. И Суида помиње ово име као "Јован". Ленорман
наводи више облика овог имена код источних народа, као: Јаон, Јаван, Јавана, Јавна и Јауна.
Бошар каже да се Јовани помињу још и као "Јанес" и "Јадес". Он вели да је за Халдејце Joвaн
Македонија. За Jевреје Јован је Тракија све до Дарданела. Код пророка Езекиела Joван je
Македонија, али их он помиње и у Срећној Арабији. (2.I.III.III) И за већ поменутог Бен Горјона
Joвани су Македонци.
47

(10. нико други није називао Јадранско Море .1.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Грчко Јон је настало од србиског Јован. (39.б5) Поставља се питање: зашто су Грци то море називали Јонским. Плутарх каже да је грчки јунак Тезеј у младости носио перчин. Грци се нису тамо населили у неку пусту земљу. пренетом код Еузебија. пореклом Пелазги.481) То дословно значи – цар Јована. а то су била сербиска племена у Малој Азији. Јадранско Море називали Јонско Море. Слика Фригијска капа као симбол слободе у Фрушкој после револуције и као симбол достојанства дужда млетачког. Бактријани и Индији.ст. Ленорман сматра да под Сакима подразумевају Тракију. 146) Абанти су били насељени на средњем делу Евбеја. На персиском језику се налази израз "Јауна такабара". објашњава: да је Тезеј носио перчин" као известан број варварских народа". Да ли се стварно то име налази у неким персиским записима или је то неко погрешно прочитао. Грчки писци су настојали да прикажу само Атињане као Јоне и да су сви други Јонци атинске насеобине. јер је Александар Велики. у свим временима. јер су Јонци joш и Ахајци и Беоћани. Пророк Даниел назива. Па ипак то значи да су најпознатији грчки јунаци опонашали те варварске народе.19) Овде се још једном подвлачи нераздвојност та два имена.ст. што опет значи Јовани.ст. У Европи помињу "Јауна" поред Сака и Скудра. што су неки прочитали као име града Ефеса у Малој Азији. а под Скудрима Македонију. него у земљу која је припадала Карима и коју су они називали Лидијом. зато што је нa обалама тога мора живео народ Јованa. "Ле Бел Летр". "Јауна" са приморја и "Јауна" из Мале Азије. (43. био цар целог Хелмског Полуострва. немају ништа заједничког са Јонима. Осим Грка. што није тачно. то јест земље Јован Јеврејске верске књиге. а ови Абанти су били из Тракије и носили су перчине како се то носило тада у том делу Тракије.Јонско Mope. то јест Срба. који нису атинске сеобне. а на медиском "Јавана такабаране" и оба ова израза значе Јовани који носе обезе или перчине. позно асирски цар Сенахериб је ратовао у Малој Азији. У записима нађеним у Ниниви помињу се Јовани као суседи Хилаку. Јадранско Море је за старе Грке било -Јованско Море. 48 . како Херодот каже. као народ. а још мање Јона? Одговор је само један. Према Александру Полихистору. када на његовим обалама није било Грка. Велс се пита како објаснити име Јонско Море на западу где није било Јонаца? (31. које су они назвали Јонима. и били су познати као храбри ратници и за њих Аристотел каже да су Трачани. Грци су. Атињани су. Исто име. на грчком . У Илијади Омир помиње Абанте са Евбеја као људе познате по ношњи перчина. Ово Скудра је извитоперено име Сурба. а Талмуд из Јерусалима са "Евесус". Таргумим и Талмуд из Вардуна. мени није познато.Јони. Александра Великог: "сар Јаван". објашљавају Јована из Изорода са "Македонија". Бергман запажа да се имена Јовани и Аријевци помињу заједно у Персији.ст. урачунавајући и Руму.б2) Перси су Јоване називали "Јауна" и помињу "Јауна" са европског континента. у покрајини Киликији и том приликом се тамошњи његови противници називају Јованима. Киликије и Мелиде. То се име Јована преноси касније и на Цариград. у Халкису. Издавач Плутарха. (37. Филип Гросе каже да је асирски цар Сенахериб имао сукоб са градовима Киликије. Скурда се даје и становницима града Сарда у Малој Азији и Људеји. У Талмуду се и Италија пoдpaзумевa под Јованом. Ових Абанта са Евбеја је било и у Јонији малоазиској и Херодот каже да они. то јест са Грцима. Овај назив пророка Даниела је сасвим тачан. као што се данас зове југоисточни део Јадрана. у Старом Завету. то јест Мелитане на горњем току Еуфрата. И Јонија у Малој Азији је опет била земља Јована у којој су се Грци населили. који се у асирским записима помињу као градови Јована.

називом за грке: "Уинен" и "Уајани".небо се дели на Bapyнy и Рудру. и чије су име Грци записали као Јабадулис.ст.138) "Дјаус ." (27. Jupiter. И пророк Езекиел такође помиње Јоване у Арабији. Dios. Македонце и Србе уопште Мисирци помињу као "Хау-небу". чији се храм налазио негде северно од Скопља. а бибер као "вољен од Јована". у Вараха-Махира. У вези овога бога Рагозин каже: "Дјаус је небо. светли. Слика Кип Јакобога из Епира Сада да видимо порекло имена Јован и шта оно значи у дивонском смислу.е." (113. књиге Јована о астрономији." (27. његово име потиче од имена Див. Dies-Piter.102) Индуси помињу на санскритском Јована као једно опште име са широким значењем за све народе са крајњег запада. За цара Толомеја I Лагића Мисирци кажу да је он поставио своје седиште у Александрији на обали мора Хау-небу. Никола Јорга помиње једног бога. Уенен или Веани код Копта је Ведан код Езекиела. не неба вара. Јаус или Јавус је врховни бог првих Аријеваца по коме су их називали Јавани.ст. назива писмо Аријеваца у Индији "писмом Јована".Хау-небу.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Асирски записи помињу острво Кипар као "земљу Јамна". налази се и удвојено са именом Асура и ово нам само по себи указује да је то било можда најстарије аријевско божанство. Франсоа Ленорман нас упознаје са коптским. од санскритског Divus. које је у почетку означавало најдобротворније божанство. оних старијих из првог похода. него неба јаве и jaсноћe. Тамјан помињу као "жељен од Јована". што значи сјајни. што по смислу одговара јеврејском "острва народа" из Изорода. то јест између Срба и Грка. У Индији се помињу. искључују и сваку помисао да се Јован повезује са Грцима. али оног сјајног неба. месец и звезде.1.209) И коначно можемо закључити: Дјаус је Див-Јаве небеске. Што значи да су за Мисирце Грци . а то писмо није било грчко него један старији облик србице. Неба на коме се јавља сунце. Био је један град по имену Вадан на караванском путу између Меке и Медине. (37. Они су називали и Арабију. Асирци су употребљавали и облик "Јатнана". Ако је Ленорман у праву да је ова реч Уинен дошла у мисирски из семитских језика." (27. постоји један бог по имену "Дјаус". А затим каже: "Dyaushpitar je Небо "Питар" = Небо Отац. Код Аријеваца у Индији. што је преличено Јована. који су два супротна божанства. која је изграђена на месту једног малог насеља Ракоди.137) То је див неба. то јест мисирским. чију улогу је касније делило неколико богова. записан у 5-ом веку с.б09) Присуство имена "Јавну" или "Јавану" у клинописним записима из времена Првог Царства. иако њему врло слично. а Срби . граматичар санскритског језика. кад каже: Ведан и Јован. одакле је долазио тамјан и бибер. где је Deus = Бог.IIХ.Уинен.ст. Он сматра да је то име за Грке прешло из семитских језика код Мисираца.ст. Првобитно име овога бога је нешто мало друкчије. земљом Јована.октобар 1882. Овај облик његовог имена је из каснијих времена.92) Ова двојица 49 . Мисирци су називали Александрију. Zeus-Fater. "Име Dyaus je чешће него било које друго име. Међу научницима се води препирка да ли су то биле халдејске књиге или неке друге донете из Европе. По свему што знамо о Аријевцима у Индији можемо закључити да је овај бог био најстарији и највећи њихов бог. као пребивалиште Хау-небу. јер је име Асура. Див-Јаве. (160. прешло у потпуну супротност од тога.ст. једном приликом када су му давали требу Мукапор и Амадок. Dio. Панини. "То је један општи назив који се примењује на Средоземљу. онда се мора закључити да су на Блиском Истоку правили разлику између Јована и Уинена.

ст. Преводилац Варона. према старом веровању настао свет. У "Енциклопедији Митологије. sub divo = испод неба. што је dies pater = дан отац и они који потичу од њега су називани dei и dius = бог. Она не само што је настала из воде него је и оличавала воду а не земљу. Богиња земља се звала Апиа. Роланд Кент каже: Јупитер. Ми ћемо се са оваквим случајевима стално сретати и у будуће. од Дива Јована.1. даје нам најјасније учени Румљанин. на латинском "диес". 50 . "Зеус" је од санскритског корена "диаус". као Мореја. Слика рођење Јакобог О пореклу имена и значењу бога Јова. Диус и Дивум су повезани етимолошки. кише и грома. само под отвореним небом. 157) Бергман је овде мало погрешио што се тиче богиње Апие. или боље од тога Joves. (122. Олбрајт такође наводи да је Dyeus-Pater = Небо Отац аријевски дао име "Јупитер". Неки су говорили да није правилно подносити заклетву у његово име док се налазиш под неким кровом. Грци су често називали Зевса . Прво. и divum = небо. и као прародитеља скитског народа. Див и Апиа су родитељи богова и људи. називала су се Апиа. то је Јован. Ово се име на истоку мења од Јован на Јаван. Може се узети као сасвим извесно да су источни народи изговарали име Јован као Јаван баш по речи јава. Diu-Pater = Небо Отац. Поједина острва. Јупитер и Јаван. док првобитни изворни облик прелази од Срба код Грка и код Румљана. (43 ст. за грчког бога Зевса стоји овакво објашњење. (6. Зевс је настао. богова и људи. што значи -Див. то јест земља у води. чије је најстарије познато име Апиа. (53. то јест небо видело. облака.стварног јавног живота под светлим небом. То је само мало преличено србиско име Див. "ЗеусПатер и Dyaus-Pita.63) Слика Сербиски ратник из Лике у М. Маркус Терентиус Варон.62) Bapoн још додаје: због тога је кров храма избушен рупама да би се "дивум". После ових Варонових објашњења нема више ни најмање сумње шта значи бог Јован.1. Азији. (122. као првобитног оца богова и преко богова као оца хероја.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса подносилаца требе се обележавају као Трачани. Већи број народних имена је потекао по имену врховног бога кога је дотични народ славио.526) Вергман каже: Скити су сматрали Дива као најстаријег од богова. То је божанство небеске јаве. као и Јупитер. и краљева. која је настала из воде у супротности са небом. односно Јову. Име овога бога је преличено и oнo би требало да буде -Јаве Див. Диовис. Име ове богиње и србиска реч пити имају исти корен. то јест небеска јава. Диес. сербиског небеског божанства јаве. Зевс је био бог неба. светлости и дана . Див Папајо је Jupiter. односно Јупитера. што значи дан. На санскритском апиа = вода. живот под небом. и као пријатеља људи уопште. ветрова. Главни град ове покрајине се звао Сирбин.129) Код Беде се налази упоређење: Zoves . Јовис. Што значи да је правилно подносити заклетву Диву. Ларус".ст.Диос или Дион.Jovium. који каже: Јупитер је раније називан Diovis. То је богиња првобитне воде из које је. Јово. Diespiter.

који је ту подигнут када је Див био господар света. био први владар. а код Јевреја је то "Јах" или "Јеховах". такође. (627-570 год. нигде наћи. Јова. Ми налазимо и у Асирији једног великог бога чије је име записано клинописом као "Је". Цар Касандар је послао Поклисара у јужни океан. што су све стара имена Јупитера. који је био познавалац кретања звезда и звали су га Варуна или "Небо". Имао је са женом Хестијом два сина: Титана и Теута. Деметру и Темизу.II. односно Јелин. значи дословно Грк. као и на коптском. од кога је настао јеврејски Јехова. помиње се један писац Свете Историје. Хезиод и Орфеј.е. Име писца је замењено са називом Евхемер. и он je допутовао до острва које се помиње као Панхаја. У храму је била златна стела на којој је било исписано о делима Варуне. око 300-те године с. на овом острву. Ова чињеница је позната из више различитих повести а Езекиел је само потврђује. Јован се изговарао .. Вадел каже: "Ја" је исти бог што и Бел код Аријеваца. Као главни писци дивоније или свете историје сматрани су: Омир.с. Варуна је.244) Орбини и Долчи се слажу у томе да је најстарији илирски бог био Јакобог чији се храм и пророчанство налазило у Додону. Јована. (99. Ми сматрамо да је и име јеврејског бога Јахве настало од имена Дива-Јаве. Езекиел разликује Грке од Јована чак и када се налазе заједно у Јужној Арабији." (1. Потом је краљ постао Див који је оженио три богиње: Херу. био је храм Дива Трифилског. чије је аријевско становништво сербиско. вели. Персефона и 51 .14) Јакобог или Јавобог је једно те исто.е. Слика Богиња Палас и сонац из Епира У одломцима шесте књиге Диодорове. Њихова су деца Курети. Јупитер је Јово-Патер. односно Јована. Јевреји су у већини случајева узимали разна имена и називе од Асираца.Сорбеј. (б5. Слика Асирски штитови са истим сунчаним знаком Затим се каже да је Теут био краљ после Варуне и да се оженио са Реасом и од њих су деца: Див. односно њиховим врховним богом. што је "Јове" румски. његово дело се помиње. (14) Већ смо напоменули да се у асирским записима помиње нешто преличено име Јована и биће да је ово божанство било у вези са њима. и две кћерке.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Први Румљани су пореклом из Мале Азије од сербиског племена Дардана и они су пренели у Италију свога бога Јовиса. Његово дело се не може. јер је он то и био.Јунана.) помиње се Јован из Јужне Арабије: "Ведан и Јаван из Узала. На једном брду. Стоји дословно србиска реч небо. Хера и Посејдон. Поклисар је био један од важнијих писаца дивоније. Орфејево право име је . Ми налазимо код пророка Јоела име "Јеваним" за Јоване. Реа и Деметер.Ведан. јужно од Арабије. а на арапском . У Медији. Деметер је Богиња Мајка. Ми ћемо га звати Поклисар. па су га зато заменили. који је био поклисар цара Касандра. Код пророка Езекиела.19-22) Један предео у Јужној Арабији био је насељен од сербиских племена и данас тамо постоји покрајина под именом Асир. ово његово сведочанство има посебан значај због другог имена .Јавна. "пролазни "Несумњиво је да је тај писац имао србиско име. Теута и Дива. коју је цензура страшно искасапила. али се нигде не може наћи. Међутим. што значи "дневни".26. као ни његово право име. У говору народа из Сирије Јован се зове Јавно. Ово име на јеврејском као и на другим семитским језицима..СТ.

него зато што су биле слабо познате и неодлучно одређене. не зато што те земље нису имале историјске важности. нису привлачила нарочиту пажњу заветословаца и мало је о њима писано. Грчка Атина је копија србиске богиње Паладе или Палас. У време када је овај распоред узет од Асираца. онда се више не може говорити о две него о једној земљи. 52 . Диодор наставља. Пошто у чисто јеврејској традицији није било довољно података нити знања о томе. цела ствар око одређивања ове две земље постаје много тежа. да је Див ишао у Вардун (Бабилон) и био тамо примљен од Бела. Јевреји су могли разумети тај распоред. Положај ових двеју земаља није било лако одредити. Ако су народи из две земље били свуда и увек заједно. помешани. од Атланског Океана па до Индије. јужно од yшћa реке Оронта.V1. Слика под храма у Сарду Асирци су знали где је која земља. просто нераздвојно и то причињава велике тешкоће у одређивању њиховог земљоног положаја.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Атина. Оно што је битно овде јесте да се ради о сербиској дивонији и сербиској историји. односно разних земаља. Оданде је прошао кроз Сирију и дошао до Кисија владара Сирије који је оставио своје име планини Кисиону (Џебел ел-Акра. јер се оне појављују на два места истовремено. народ или племе о којима су говорили. али Јевреји то нису знали. настао је прекид и код Јевреја. После тога је дошао на ово острво и саградио олтар Варуни осиивачу породице. међу којима је било и таквих са којима Јевреји нису имали никаквих веза.1) Једна друга планина са Кисејевим именом налазила се изнад Сербонског језера. нити знања о њима. Див освојио многе земље и народе. Зато ни један каснији јеврејски историчар није био у стању да нам ваљано објасни распоред земаља и народа из Изорода. (110. вели. падом Асирије. Овде је. Слика Сорбеј (Орфеј) са својим Рашанима С друге стране Тубал и Мешех се увек помињу заједно.) Затим је. у овој оштећеној књизи. Када се узме у обзир чињеница да су Јевреји узели од Асираца цео изородни распоред народа. помешана дивонија са историјом. а то је време писања Старог Завета и време пророка. Садржај ТУБАЛ И МЕШЕХ Два Јафетова сина: Тубал и Мешех.

у Кападохији и код Кавказа. а Мешех на Волги. настојећи да се старозаветна етнографија сведе на што мањи простор и учини потпупо неразумљивом. (78. ни за Италију. Мешехова главна земља је нa Волги. смести у Грчку и около ње. Слика Мједено бриње Свети Јероним назива Мешеха Мосох и сматра да су они били у Кападохији. заједно са Тубалом. Сви писци се у томе слажу да је јеврејско Тубал и грчко Тибарени једно исто име. а неки и Келтиберима. (39. У томе је Грке издашно помагала Ватиканија и њена цензура. Неки сматрају и Италијане Тубалима. То заиста делује чудно. Све је ово допринело да је одређивање места земаља Тубала и Мешеха постало изузетно тешко: најтеже решиво питање из целе старозаветне етнографије. што се тиче Европе. Тако се десило да настане приказ о пределу Кавказа као вишеспратној наслази од више земаља. али није био у стању да каже нешто одређено. али при томе желимо да напоменемо да то нису изворна Омирова имена. који се и Келтиберима зову. а не о једном суженом кругу земаља око Палестине.999) Тубали су Омирови "Алибес" и Херодотови "Халибес".производње метала. јер се он не појављује само у Азији. Он зна за Шпанију да је она Иберија. нису уродили плодом. у Кападохији и код Кавказа. Једино у шта је био сигуран јесте да тај распоред земаља допире на западу до Гибралтара са европске и са афричке стране.II. Тубал у Шпанији. због главне делатности у тој земљи . да се то друкчије не може разумети него да их слажемо једну на другу.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Јосиф Флавиус. то јест Шпанија. важнија од oнe у Азији. ту пред вратима. каже да су се Ибери раније звали Тубали. Бошар наводи све претпоставке о Тубалу и Мешеху и закључује да су Тубали Тибарени из грчких записа. Временом ће нестати и Тубала и Мешеха у Кападохији.999) Јосиф Флавиус. ни за Роданију.1. пa je почео да даје некаква објашњења која су супротна слову и духу распореда датог у Изороду. него и у Европи. (78. па пошто је то био случај и са Мешехом. За Тубала каже да су то Ибери које и Шпанцима зову. Свети Јероним каже да су Тубали Ибери. а појављује се. јеврејски историчар из првог века нове ере. понајвише због грчке школе. Иако се увек помињу заједно. који су схватали да се ради о ширим просторима. Клаудиус Толомеј помиње град Табилака испод Кавказа.ст. пошто су Илијада и Одисеја преведене на грчки језик и имена прилагођена грчком начину изговора. најзначајнији међу њима. који су исто што и 53 . па затим и испод Кавказа и остаће раздвојени на врло удаљеним просторима. заплео се на пола пута и није могао даље. Очигледно је да је име реке Халиса у вези са именом Халиба. јер је Италија била. ми ту подразумевамо имена каква се налазе у Илијади и Одисеји. проблем је постао просто нерешив. Ова појава Тубала на два места направила је велику пометњу код историчара. које он налази западно од реке Халиса у Малој Азији.28) Када кажемо Омирови. може се рећи. Покушаји каснијих јеврејских историчара. Херодот каже да се они његови "Халибес" називају и Тибаренима. Али тешкоће и са Тубалом су велике. која је настојала да све земље из Изорода. Тубал је боље познат од Мешеха. Шпанија је у ствари главна земља Тубала.

III.XXXIII) Арапско "Секалаб" обично преводе са Словени. Едуард Велс напомиње да постоји народно предање код Шпанаца о њиховом пореклу одТубала.Раси. У ствари ради се о једном 54 .158) Камбел још додаје: "Рас" су били најстарији становници и именодаваоци Русије. Камбел закључује да су ови Раси исто што и Рош из Старог Завета. (104.1.Маруси. Раш. Они се доводе у везу са јеврејским "Лихатаху". Асирски цар.ст. У Преводу 72 стоји реченица: "кнежеви Рош Мешех и Тубал".ст. Велс каже Москови и Руси су потомци ових. је Волга.ст. а Хатушани као Ачаштари.136) Затим Камбел наставља: У Еламу је било ових Раса и Саргон их назива .Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Халиби. а други јужније. Асурбанипал .Тиглат-Пилесар II ставља Sarrabanu у Бабилонију где. Бен-Горјон. или Рош. (2.I. (104. Име ове реке источни народи помињу скраћено као Ра. односно Марасији.XXXVIII) Еузебије Памфил каже да су Мосхи. Овој линији припадају "Рас" од којих потиче Beth-Zur или Zeru-vune. први северније. кога Халдејци помињу као Хасисадра.1.ХII) Јосиф Флавиус додаје да је Тубал исто што и Тубал-Каин. Словенима и Аланима.1.ст. како се помињу и код Херодота. Сенахериб . ст. као народ. (104. (31. Илири. (104.Рас. У Старом Завету се помиње народ "Рош" и то су Рашани са Волге.III) Шпанија се тада звала Иберија.Раша. а Арапи су је називали Рош. што значи .Русија".Серби. то јест у његово време. односно на сербиском Вардунију. У том напису се помиње народ Рас или Раса. и Мосхи или Кападохијаии који представљају Јафета. ст. нађеног у Мерашу.129) Розенмилер каже без двоумљења: Рош су Руси.I.I. (104.Ибери. за које класични географи употребљавају назив "Сараване" и "Араване" (104.I. то јест Лидианима (односно Људејцима). То значи Мешех са реке Рош.ст.137) Ми овде наилазимо на податке да су ови Рашани од Људејаца који су се из Мале Азије померили на исток. (79. да је "Зерван" био господар земље у време Ксисутра. Персиски и арапски писци кажу да је Рус осми Јафетов син и његови потомци су. Камбел следи даље ове Рашане и каже: ". Бероз овде говори о једном историјском времену када су Мосхи и Раси владали Халдејом. а Тиглат-Пилесар II . Бошар каже да је Рас или Арас име реке коју Грци и Румљани помињу као "Араксес". (75.157) Код Моиза од Хорена стоји.66) Име ове реке Грци су преличили на "Араксес". баш као и Расени што су отишли у Италију. То је савремена река Волга... чије је прво познато име било . то јест . али пре ће бити да се ово име односи на Сербе него на Словене. наведен код Бошара. Бошар каже: Велика река Ател. увек придруживани са Бугарима. каже да је "Мешех . где су као и у Еламу били присутни и Рашани. Тиглат-Пилесар II ставља "Сарабану" то је Сербе у Бабилонију. Јеврејско Мешех је преведено на грчки у Преводу 72 са "Мосхи". живе јужни Ras.ст.1.1.IV. као у Еламу." У Сирији и Кападохији се помињу као "Сараката".1.I. како све називају овај предео.1. (104. Напис је био урезан на каменим лавовима и потиче између 930 и 858 године с.136) "Луадах" је отац "Марешах" кажу јевреји.Расу. први ковач из Старог Завета и да је то данас. Џон Камбел даје опис једног врло занимљивог написа. (2.1б0) У овоме наводу имамо низ објашњења истовремено. како Арапи зову реку Ра. према Берозу. по Абулфараџу. (2.1.134) Затим се помињу градови рашки и народ рашки. земља Шпанија.е. Слика Украси са предела око Азовског мора Сербиска племена су често употребљавала име Рашани као своје друго име и та два имена се налазе заједно где год су се појавила.

Са овим налазом смо дошли до коначног расплета иберске загонетке. oнa је била стална и нe ради се само о замени појединих гласова." (77. ζσγγενείς. Страбон говори о Иберима и каже да су они претежно земљорадници (то јест они испод Кавказа. Омир говори о вештини "Алиба" у преради сребра. (77. Не само да језик одваја Грке од аријевских народа. и ословљава га са принц Мешеха и Тубала. "Зерван" господар земље је Сербон. што Грци изговарају као Хеброс.VII. први копач.295) То нам указује на чињеницу да су Тибарени били измешани са другим сербиским племенима у Малој Азији. са Сарматима. односно . Иберу. То је исто име као и име реке Ибар у Србији.ст. редоследа слогова.45) Чаилд није био једини који је дошао до таквог закључка. Сербон је. Алфред Мори поводом овога каже: "Ту има разлога да се верује да је народ са овим именима био међусобно повезан својством језика. односно Ибере. са још ширим и јаснијим доказима. Пелопс . јер би се то у савременом западном свету сматрало као богохуљење.(8б. Старо име реке Марице је такође Ибар. грчки језик је претрпео врло снажан утицај сербиског језика и један добар постотак савремених Грка су сербиског порекла. У вези са тим Гордон Чаилд је приметио: "Мноштво њихових имена . тако и она велика . Мосха и Тибарена. Алфред Мори објашњава како су Персијанци имали навику да семитски глас "Л" замене са "Р" и уместо Тубал изговарали су Тубар. који не припада породици аријевских језика. До истог закључка је дошао и писац ове књиге.1) Из овога видимо поистовећавање Меса-Гета.ст. Ово се не односи на грчки језик.ст.Ибру. и каже: "Јаван. између Требизонда и Синопа. Што се тиче замене између сербиског и грчког језика.37. (77. 38.ст. Хатушко Царство је баш захваљујући овим 55 . Рашанима или Иберима. Пророк Езекиел говори о Тиру. приликом похода на запад." (60. промени места.могу само са највећим тешкоћама и са силованом фонетиком бити објашњена као индо-европска. па било да су их називали Мосхима.Серби. Било како било. одвео Ибране. (1 . Међутим. Тубал и Мешех тргују са тобом. Из овога неоспорно произлази да су Тубал и Мешех сербиска племена. то су закључили и многи други учени људи.ХI) Што опет значи . Ахилес. Слика Јатаган из Македоније Алфред Мори каже да су Тибарени најпре насељавали југозападне падине Кавказа и одатле су се померили све до обала Црног Мора.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса истом народу са два имена. из Мале Азије у Шпанију. таква замена слова је постојала. Иберско Полуострво је добило своје име по реци "Иберису"." Он каже да Тубал и Мешех доносе мједене судове на тржиште у Тир. Изгледа да су имали насеља и у Киликији. (39.2 и 39. као великом трговинском центру. и да су истородни. наша примедба) и да су по много чему слични Јерменима и Медима.Шпанија. Пророк Езекиел спаја Магога са Гогом.Езек. Гета. у време када су Мосхи и Раси владали Халдејом.78) У Персији су они имали истог покрајинског владара. односно Тибарени. што све говори да су они у ствари један народ ca два имена. него и слогова. (1. као своје производе. Овим питањима биће посвећено више простора једном другом приликом.Одисеус.13) Тубал-Каин је у Старом Завету приказан као проналазач копања метала. Сербизми у грчком језику су створили утисак да се ради о једном аријевском језику.29б) Слика Јатаган из Иберије (Шпаније) Херодот даје преглед Ксерксове војске и каже да су Мосхи и Тибарени ишли заједно. под једним заповедником. Грчки Тибарени су сербиски Ибарана и по њима је име Иберија. него и историја и њихов национални карактер. кога ставља северно од Асирије.Езек.297) Овде се ради о замени слова ''лама'' и ''ро'' између аријевских и семитских језика и тешко је рећи да ли су Аријевци замењивали семитско ''лама'' или су Семити замењивали аријевско ''ро''. само што то нису тако отворено износили. како oнa мала код Кавказа.

Један део научника. Најстарији и најчувенији руски металци били су баш са предела племена Московљана.94) Приликом заузимања Азије. односно племена једног народа. сербиска племена су преносила имена градова. Један део тројанских Дардана је. заступали су мишљење да су Мадај и Мешех. Ибери. како наводи Бошар. Касније је. (2. У ствари то су племена једног истог народа. Ернест Розенмилер каже да су од имена Тубал Грци направили Тибар. односно аријевска племена. бар у њеном источном делу. према Старом Завету. река и планина из Европе у Азију. касније и Келтиберијом. по паду Троје. Пошто су све три сеобне. Биркет-Смит сматра да је први копач. такође насељен у Италији. Садржај 56 . Бошар каже: Мешехом зову државу Русију. калиоци и ковачи. а Тубал је Шпанија. на челу са Бергманом и Моријем. а Шпанија се звала Иберијом. то јест Меди и Мосхи. готово са истог простора и од истог народа. Аусонија је касније позната као Оскија. или тачније на сербиском .1.е.Ибар. изнад Црног Мора. почела око 2000 година пре Христа. јужно од Расена. Ибери. Биркет-Смит сматра да је прерада гвожђа. али то нису изворна србиска имена. како је било тражено. Река Халис се на сербиском звала Ибар по којој су они први чувени копачи добили име Ибрани.. Расени и Дардани су исти народ.е. (79) Тачно тако се зове река Тибар у Италији. приликом Сербоновог похода. са врло малим разликама међу њима. Што се тиче Мосха са реке Раше. они су касније руско племе Московљана по којима је град Москва добила своје име. Халдејски наводи тачно указују на места насељавања Paceнa и Дардана у Италији.94) Аниташ краљ Хата. што значи да је њено име на сербиском . дошле из Мале Азије.I. две у Италији и једна у Шпанији. сербиског народа.Гетска Иберија. да су Тубал и Мешех и у Италији и у Аусонији. Ибарани. Расена и Ибера у Шпанији је у ствари архаична србица." (47. "халипс". Тако постаје разумљиво oнo што су Халдејци говорили. Ови исти Ибрани су са Сербоном прешли из Мале Азије у Шпанију и дали једној великој реци. како су их они називали. Донео ми је престо од гвожђа и жезло од гвожђа. Под Аусонијом се у стара времена подразумевала Кампанија и шире узето јужна Италија. Насељавање Расена у Италији било је у исто време када и Ибера у Шпанији. Јосиф Флавиус каже да су Тубали и Ибери на Касписком Језеру. Западно до Тибарена били су Халиби чије име у грчком језику означава челик. у Латијуму. Халиби су на сербиском Каливи. Ово се може узети за тачно у односу на сербиска. пише: "Кнез од Пурушканде је покорен моме господству. али пре доласка Мосха у Кападохију тамо су се налазили Хурити.XXXIII) Шпанија је у стара времена била позната по богаству у металима. у новој насеобини. односно ИберКопач. По тој реци је Иберско Полуострво добило своје име. Грци су назвали реку Халис по Халибима. Халдејци нису правили разлике између њих. Тако је старозаветни Тубал-Каин на сербиском Ибер-Калилац. један исти народ.ст. што потврђује и Стари Завет са именом Тубал-Каин. односно Волге. код њих дошао кнез Енеј са својом пратњом.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса "Халибима" било далеко испред свих у преради гвожђа. јужно од Москве. град Тула. име Ибар. био дивонски оснивач племена које Грци називају Тибаренима.ст. Најстарије писмо Оска.XXX VI) Један део племена Мосха је био заједно са Ибранима у Малој Азији и испод Кавказа.IV. То је била стална примена и број пренетих имена је велики нa простору од Дарданела до Инда. у време око 1900 године с. баш ту на обалама реке Халиса. што значи Келтска Иберија. Јосиф Флавиус каже да су Мосхи чинили прво становништво Кападохије и наводи као доказ име града Мазака.1 V. насељеним на северној обали Мале Азије." (47. Тако је и име реке Ибра пренето у Малу Азију. што је привукло ове искусне металце из Мале Азије да се населе у Шпанији. (2. "Све нас наводи на то да закључимо да се јужно од Црног Мора налазила прва земља у којој се вадило и прерађивало гвожђе и да је време овога открића било око 2000-те године с.

Thuros. (4) у ствари на Дунаву. Зато Бен-Горјон каже: Теирас су Руси. Одмах да кажемо.I. иако неодлучно. Ова имена су прибележена према грчком правопиcy и пренета у латински. Бошар напомиње арапске писце и каже да су они под Теирас убрајали и 57 . Θείρας. кога помињу и као Тирас. име Тракије се код Јевреја пише на два начина.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса ТЕИРАС Последњи Јафетов син је Теирас. и све се завршава у тој једној реченици.ст. a у Преводу 72 Тирас се пише Теирас. Слично Бошаpy и Едуард Велс је закорачио. у суседству.11. Да су историчари повели мало више рачуна о овој логици излагања у Светом Писму не би се ни освртали на Тракију. Земља Теирас из Изорода подразумева простор између Црног Мора и северне земље Рифат. Agathyrsi.IV. Тракија припада Јовану. (2. Ово друго име више приличи грчком него јеврејском језику. онда је јасно да Тракија није та земља.X1V) Под Познанцима подразумева Пољаке. Idathyrsi.II) Већина ових имена се налази северно од Тракије и само један мали број у Тракији. који су се бавили тим питањима. па све и уколико би била приказана као посебна земља. Teres и Tiris. а Енглезе убраја зато што су пореклом са простора земље Теирас. Thuras. не у земљи Јовану. Према Бошару. од стране заветословаца..ст. Tyrias. Ово је било довољно да се увиди да се ради о два сасвим различита имена. Therops. Он каже да се у Тракији и у њеном суседству. Када се томе још дода Јосифово сведочење да су Грци преиначили то име.1. Али Теирас је Јованов брат и то подразумева много пространију земљу од Тракије. понајвише из тог разлога што је замењена са једном другом земљом. односно Тракија све до Венеције и до у Мађарску. Θείρας." Θράκας (75. Тракија није могла ни у ком случају да одговори условима да би је могли сматрати земљом Теирас. али она је замењена са Тракијом. Thritas. када се пита да није. (2. а на запад све до Холандије. (2. Thrasus.22) Слика Аполон хиперборејски Бошар каже Теирас је Дакија. земља Тирас на Дњестру. налази низ имена која су у вези са именом Тирас. односно Теирас и то су: Athyras.I. Међутим. Tyris. и то име су Грци преиначили нa "Тракас. него негде поред ове. као и то да су нека имена места у те две земље била иста. у земљу Теирас. Thеro. једноставно понављају: Тирас је Тракија. Thures. Само двојица њих у томе чине изузетак. У Светом Писму постоји одређена логика приказивања земаља и народа. Trausi. кога су Грци називали Тирас. Thrassia или Thressa. Tyras.IV.72) И јесте стварно и на Дњестру и одавде много даље на запад. (39. Теирас је као земља један велики предео у сред Европе. она би несумљиво била именована као један од Јованових синова. Познанци и Енглези. који је први закорачио у земљу Теирас. кроз Европу. Јосиф Флавиус нам каже: "Тирас се зове Теирас. па их нису требали у томе следити. Tyristasis.124) Већ су добро познати грчки пориви да стрпају све у Грчку и около ње. Tearus. Оно што је тешко разумети јесте да велика већина историчара. то јест северно од ње. Арапи су нас и овога пута изненадили са добрим познавањем старе географије и етнографије из Изорода. Tеrеus. Прво да поменемо врло ученог Бошара.. па ни једно није верно пренето какво је оно било на језику народа те земље. Тачно је да се земља Теирас налази северно од Тракије и да се граничи са њом.XXXIII) Стефан из Византа каже да се Агатирси налазе на Хелмском Полуострву. О земљи Теирас најмање је писано од свих земаља. можда.1. Ми ћемо овој листи додати Херодотове Агатирсе у Украјини и Тиса-Гете у долини Каме.III. што је и разумљиво. (31.

било једнако нули. којег помиње Омир у Илијади. да се код неких писаца називају Тириски. Са таквим познавањем географије Европе није се заиста могло далеко стићи. Страбон каже да су Грци називали Скитима и Келтоскитима све народе који живе изнад Црног Мора. још у четвртом веку с.Ф.III. азиско царство. Дунава и Јадранског Мора." (86. И онда каже: "Они стари писци који су писали пре првих грчких историчара. Све што је било северније од Тракије Грци су називали земљом хиперборејском.IV. код Толомеја . Северни ветар који су Серби називали буром. чак и средњег Подунавља.72) И ево нас на прагу решења порекла и значења имена земље Теирас. односно племе Парса. Велс доводи име овога бога у везу са именом земље Теирас. Што се тиче Грка и њиховог скретања имена Теирас на Тракију и то се може разумети. прогласили су за Грке. приказивали су га као острво у Дунаву. (86. широка поља и градови. Најсевернија Грцима позната земља била је Тракија. пошто је то била најсевернија земља коју су они познавали. Грци су звали "бореос".185) Исти научник нам каже за Тауриске. за кога Страбон каже да је писао више из своје главе него оно што је стварно видео. то јест из земље Теирас. Госелин каже да се ови Тауриски помињу и као: Teurisci. код Плинија Утидорси. Тиме се има разумети надмоћност арапских писаца над јеврејским у тумачењу старозаветне етнографије. од Црног Мора до Ђердапа.е. Тако је испало да на малом Пучком Острву постоје велике шуме. иако не сви. Страбон каже да су ти стари писци. западне и северне Европе. наоружања. народ који се налазио на пределу између данашње Мађарске и Аустрије и на југу у Словенији. Треба имати у виду да су Арапи. а тиме и приступ у више друштвене слојеве. култури и науци. него су имали положај савезника. Oнe које су превели на грчки језик.VIII) Тако ми сазнајемо да је Страбон употребљавао писце старије од првих грчких историчара и који су боље познавали географију Европе. "Пеуке" на ушћу Дунава. Парса су дошли у Азију после Меда и у свему су се угледали на Меде. код Такита . Едуард Велс напомиње да се један бог рата код Трачана звао Турас. државног устројства и тако даље. али само на први поглед. Taurisci.ст. а хипербореос је преко буре. пореклом са предела изнад Црног Мора. када су Грци упознали Срем. Стари Грци нису познавали географију средње. Они су у ствари од Меда преузели. били дуго времена под управом Асирије и отуда су наследили многа знања као и познавање старе географије. Ми смо већ рекли да је име Сармати само преличено име Серби. праве разлику међу овим северним народима.Адорси. Ми видимо Арапе као савезнике Нинове. То је доказ да је грчко познавање географије. као њихова млађа бpaћa. Taurisci.XI.II) П. Они нису проучавали негрчке писце. Од Подунавља Грци су познавали само доње Подунавље. а чије је право име Тирси.преко буре. Teurista.CT. у начину одевања.Агатирси.СТ. јер чињеница је да су Перси. што значи да они нису били један од покорених народа у сербиском асирском царству. Госелин.II. Страбон нам каже да су племена Аорси и Сираки раширени од Азовског Мора на југ све до Кавказа. Тако се десило да су сви грчки писци. као Омира. (2.25) Стефан од Византа их назива Териски.ХI. Tyrisci. (86. што дословно значи .1. у образложењу Страбона додаје: Аорси је преличено име које се код Херодота налази као Тисагети или Тирсагета. Једини Грк који је путовао до Скандинавије био је Питеа из Марсеја. У време Румског Царства. у време Александровог похода у Подунавље и посебно у Срем. Thyrsi. (31. Овај "Турас" је у ствари сербиски бог Теут 58 .Аланорси. око Љубљане. код Меле .Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Персију. изнад Дунава стављали Сармате. (86. у начину живота. а даље од тога нису знали ништа. приказали Срем острвом у Дунаву и заменили га са малим острвцем Пучким Острвом. они су закључили да је то Тракија. пре Грка. али један добар део њих. Када су чули од других народа да је земља Теирас северно од Грчке.Ж.II) Ова њихова поставка изгледа као изненађење. јер за њих они су били сви "Варвари" и као такви не заслужују никаквог поштовања.

10) То значи да су један народ.1. (39. Лиге. (4) Он помиње и један град и једно племе истога имена на Сикели.15) По богу Теуту добили су своје име. био је нe6o означено са ватром. као Јосиф Флавиус. у Тракији. a Фрузи наTudesques. како се све помиње родно место бога Бака.CT.75) Врло честа појава код старих народа је да се називају именом свог врховног бога. Агатирсо је родоначелник племена Агатирса.299) Низа. то јест Теутом Баком. име које су касније Немци променили у Teutsche. неки су у 16-ом веку сматрали да су и Трачани одТеираса: Theiras је дао народ његовог именa. како су многи тумачили Изород. Гелони и Скити браћа.ст. у Перији. који је потом променио име и зове се Трачанима. (12. Ово веровање су усвојили и Грци.Хермес.Теирас.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса по коме се називају "Теуриски". и каже: Сви су се сматрали пореклом од бога Теута и звали су се Teutuskes. И Херодот каже да су Агатирси. (90. да се заклињу у њега и да се издају за његове потомке.V. како их помињу. Низеја. која су се из Подунавља раселила по средњој Европи. то је латински облик овога имена. што значи народ бога Теута. Сви стари научници су тврдили.41) Теута су Грци усвојили под именом "Теoc". и каже да је било на високом степену просвећености и извршило велики утицај на Грчку. (94. славила су Теута као свог врховног бога и по њему су се називали Теутарима. Виктор Дуруи помиње једно племе пореклом из Тракије.8) Слика Теут – Бак и бакиње Диодор помиње Низиум. што је пролазом кроз стране језике постало Теирас. (39. (110. да га сматрају својим претком од кога воде порекло. Слика Мислилац из Дакије Стефан из Византа каже да се Агатирси налазе на Хелмском Полуоству и да је име овога племена у вези са Thyrsis Bacchi. Херодот још каже да су трачки краљеви највише славили бога Теута. него и Теутонци и Немци Дојчи и земља Дојчланд.IV. За Агатирсе каже: Agathyrso Herculis filio (ut Pisandar). кога он назива грчким именом . грчки облик истога имена. је у ствари савремени град Ниш. не само племе Теуриски.ст. тако и у Европи. Сербиска племена. и које Диодор овде наводи. Бергман даје објашњење порекла имена Теутонци и Дојчланд. то јест Сербонов. како у Азији. насељено на југу Македоније. на пределу касније Германије и по Роданији. врховни бог Иранаца.III. То је прва и најстарија Низа. он нема и не може имати слику. Ligyes. Низаја. који је према Писандру Херкулов син.ст. Зато се цела средња Европа и један део западне Европе у Изороду назива . Серби нису оличавали врховног богa. или Несион. па ни они нису оличавали "Теоса". Они су славили бога Теута и бога рата представљеног у виду мача. Ахура-Мазда. што значи једноставно бог. 59 . и у Сарматији Гелоне. па на Deutsche. (43. и помиње: Ибере.СТ Зб) Овде се Теирас узима као родоначелник народа. То је у ствари земља Теутара. кога су сматрали невидљивим и господаром неба и земље.

Слика посуђе из Тракије са украсима сунчаног божанства Не треба заборавити да су два асирска цара. односно Сурбији.I. Војвода сербиског далмског савеза. који је ратовао са Октавианом 34-те године с. од које су Јевреји преузели етнографију Изорода..IV. (69.60) Анонимус Равенски каже: На северу до Океана (савременог Балтичког Мора) је отаџбина Сармата. које покривају два Јованова сина. која је преименована у Роксоланију .. Teutemio.е. (141. негде у њеном суседству.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Еузебије Памфил и Свети Јероним да етнографија Изорода покрива Европу све до Гибралтара.14) После Теираса. под којом се подразумева већи део Мале Азије. била земља Фригија. (69. 11) У другој Сардонији се налази земља Дакија.. Друга Сардонија је до Дунава. носила име бога Теута. можемо предпоставити да су његови синови. то јест земље које стоје у некој вези са Фригијом.IV. Рифата и Тогарму. као што смо видели. У сербиској Асирији. остају нам у Европи још две земље.Теутаније. Са открићем положаја земље Теирас ми смо доказали да су они били у праву.. а према Толомеју цару мисирском. Пошто је Гомер. од којих је један живео у време Тројанског Рата. а то су Италија и Роданија о којима ћемо тек говорити. можемо сада прећи на три Гомерова сина: Ашкеназа. она се зове Сардонија. Садржај АШКЕНАЗ Пошто смо дали опис сваког од Јафетових синова. звао се Теутемио.. тачно су знали стање у средњој Европи. 60 . или на сербиском .

Није пристојало да се славна Троја остави у положају само једне покрајине Фригије. заједно са Јерменима. једном од славних старих владара западног дела Мале Азије. Пошто су Бриги прешли у Азију тек после Тројанског Рата. Ашкеназ је углавном Тројада.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Први и историјски најважнији Гомеров син је Ашкеназ. једно код града Никеје и друго мало јужније од њега. (7б. Аскан се у овој улози појављује као вођа племена са ширег подручја. пa je истакнута као посебна земља.51. код Јевреја.ст. Вилиам Ремсе мисли да. Битинија и источна Тракија (Jеленин Град Троја и Тројада су толико биле познате у древном свету па је сасвим разумљиво што се тај део Мале Азије издваја као једна посебна земља иако је она земљоно и народоносно чинила потпуно јединство са Фригијом. Слика Богиња Паладе (Палас) Асканија је добила своје име по Аскану. име града није узето као име земље.Асканија. Код пророка Јеремије (1. На томе пределу два језера су носила име Асканово Језеро. то јест у другој половини 12-ог века с.2) 61 . Јеврејски назив Ашкеназ значи дословно . Увек је узиман шири појам и у овом случају то је земља Асканија. и део Тракије. и за нас. као и Асканову Луку у Еолиди. код планине Верекинде. Плиније помиње Асканов Залив у Тројади и Асканово Острво. источна Тракија до мореуза. Ашкеназ подразумева шире народне масе из Мале Азије. кога наводи Страбон. Епира. Пошто се у Светом Писму говори само о земљама. Ми нисмо још потпуно начисто са тиме да ли се тај владар звао Аскан или Acкањ. Македоније и Тракије Да су се Тројада и Битинија стварно називале Асканијом сведочи и отац историје. Сирбин је записао да су Фрижани. до мореуза. Омир је овде назвао Фрижанима народ из земље Фригије како се називао у његово време. па макар то била и славна Троја. Један део Битиније је све до румског времена називан Асканијом. дошли из Европе после Тројанског Рата у Асканију. као и за многе друге писце.е. остало у недоумици.27) налази се помен да је један краљ Асканије. што је остало у навици као сећање на много ширу Асканију. а не о градовима. То је била земља Асканова. Сирбин из Сарда. односно Брижани. угрожавао Вардун. Одмах да кажемо да је Ашкеназ западни део Мале Азије. Слика Новчићи из Троје. У Илијади Аскан је вођа Фрижана и Меона у рату под Тројом. Херодотов претходник и узор. и то је.

'ρειω. Вал је талас већих размера када наступа као покретна тврђава. Ашкеназе називали Сербима.пут.звездасто сунце и наруквица Реч таласа. тече или води .111.'ρεϊ. (31. Словенима.то је море.озеро или језеро и таласасту воду . од којих је настала грчка реч . Касније када је порекло овога имена било заборављено од Грка. у првом плану златни соковник Самуел Бошар и Едуард Велс заступају мишљење да је Црно Море имало име Асканско Море. мирну воду у којој се сунце озарује. како наводи Бошар.ст. па је тако настало име "Понтос Аксенос". под којима они подразумевају све Словене.IX) Бошар каже.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Код Омира се Битинија назива Аскановом земљом. они су мислили да је тако названо од њихових предака зато што је "Непримљиво Море'. по чему је валанка. па су таквима они сматрали и становнике на обалама Црног Мора. коју су такође понегде употребљавали за море. Овде треба напоменути да су баш Тројада и Битинија биле најчистије сербиске покрајине у Малој Азији.то су реке.двоглави орао. 'ρέω.у смислу тече и поток. то је . као што су то чинили и многи други писци. Слика посуђе из Троје. Зато се Ашкеназ узима касније и као чисто обележје Серба. Стари Серби су разликовали три врсте воде: покретну воду која негде иде. У свим другим крајевима је било извесног мешања народа. Исти корен и исти смисао имају 62 . узели су од Серба. односно негостољубиви. што подразумева да су непросвећени и непримљиви. и под тиме се подразумева водени пут. па су тако они називали море. пошто непросвећени народи живе на његовим обалама и преправили су то име на "Понтос Евксинос". али име које су Арапи употребљавали не значи Словени него Серби.1. јер вал значи покретну масу или тврђаву. добила своје име. Велс каже: "Општа пракса код Грка је била да узму реч из неког страног језика и са малим изображењем исте направе од ње своју реч. (2. Слика Накит из Троје. Понтос код Грка значи .51) Грци су све народе називали "Барбарос" и то су употребљавали као именицу. односно "фаланга" како су Грци изговарали ову реч. у духу његовог времена. као и остатака других народа. То је свакако био разлог што су арапски писци.

115) Не само Беда. који имају град Регион на обали Италије наспрам Сикеле. Слика Ћуп са призорима из тројанског рата Арапи су у раном средњем веку називали све Сербе. вероватно. (86. поред делова западне Мале Азије и у Европи источну и јужну Тракију са Епирасом. (35. Имамо једно сведочанство код Јосифа Флавиуса. како су Грци називали Епирас. Ово име Ашкеназ се проширило из Тракије на средњу Европу. сл. не би требало искључити могућност једне такве везе. Беда каже: Ашкенази су Сармати које Грци Riginos зову. (2. "навус" и "неви". Како су Серби називали овај град. што у ствари и јесте покретна сила или тврђава коју представља лађа. Бошар каже: Ашкеназ је Бохемија.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса речи "навал".1.280) Неки писци су настојали да повежу град Регион у Италији са градом Халкисом на Евбоју.142) Бебрике и Бриге Јорга убраја у Фриге. Битине. То нам сведочи да су иста племена била наслоњена са обе стране мореуза. Ово грчко име Регини привукло је пажњу и на другу страну.11. Сеобна Епирашана је Регион у Италији. Пa ни у том случају нису далеко отишли. Воспора и Дарданела. наиме. Енејев син и наследник звао се Аскан и oн je владао у Латијуму и можда над ширем простору у јужној Италији. Становнике Епираса називали су Регианима. quos Graeci Reginos vocant". II. минђуше са три сунчеве суре Никола Јорга каже: Бруги су били на десној обали Дунава и звали су их Мизи или Мези од стране Грка и Румљана.XXIII) Грци су тако називали једну реку у Тракији и Регионом стари Епирас. Бриге и Мејоне. (78. како су они називали Епирас и одакле су били пореклом Абанти.p. То што су Ашкеназима називали и иека племена у Тракији има се лако разумети.XXXIII) 63 . него и Исидор и Јероним понављају: "Ascanaz. 1000) Код других писаца се oвo име налази као "Региниани". и Словене Ашкеназима. Бебрике. то мени није познато. нити ми је познато да ли је име овога града имало какве везе са Епирасом у Тракији. као и град Регион. Страбон је нашао иа Хелму: Мезе. и да су они основали град који Грци називају Регион. Јозеф Меде наводи Флавиуса и каже: Ашкенази су они које Грци називају Регионес. Очито је да су Грци називали овај град Халкис по имену Халкидика. (160. дошла и иека друга скупина у јужну Италију са Епираса. које усваја и Свети Јероним. Страбон нам каже да се једна река у Тракији звала Rhegina. а то је да су Грци називали Ашкеназе и "Регионес'". Као што је Енеј дошао из Троје у јужну Италију тако је. уместо са Халкидиком. a quo Sarmatae. а тако су исто чинили и Јевреји.I. Међутим. што је савремени Халкидик. Према томе можемо закључити да је земља Асканија обухватала.IV. пошто се ради о истим племенима која се налазе и у западној Малој Азији.ст. Слика Накит из Троје.VII. (6. јер је град Халкис на Евбоју био град трачких Абанта.

тако су они тај планински венац померали све даље и даље на ceвep. професор Кнобел из Гисена. то je земља о којој се мало знало и још мање писало. Како се њихово знање из географије проширивало. Tешкоће у одређивању места ове земље. Као другу опасност помиње краљеве Медије. (77. Пророк Јеремија (1. и као главну опасност која треба да их угрози помиње краљевство Ашкеназа. него је било подоста произвољних тумачења. Земљу Рифат су с правом довели у везу са Рифејским Планинама. то је име које су Грци давали једном планинском венцу нa крајњем њима познатом северу. тврдио је да су Немци Ашкенази. да цео познати свет приказан у Изороду сведу нa што мањи круг земаља око Палестине.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Heмачка је још у раном средњем веку била својим већим делом словенска земља па су је Јевреји називали Ашкеназ. не оном за који су знали Јевреји или Грци. преко Црног Mopa. и то на крајњем познатом северу. Неки писци су сувише пренаглили када су под земљом Рифат видели Пафлагонију. који су они замишљали 64 . а Рифат треба тражити даље на северу. 223) Рифејске Планине. нa поводећи ce за њим то је учинио и Свети Јероним. Али Пафлагонија је у северном делу Мале Азије и део Гомера. И један Немац из 19-ог века. настале су из веровања да је етнографија Старог Завета јеврејског порекла и да Јевреји нису могли знати ништа или готово ништа о неким удаљеним земљама ca којима нису Слика Прастаро оружје нађено у Бородину имали никаквих веза.Ашкеназ. то јест Јерменима. Садржај РИФАТ Други Гомеров син је Рифат.27) прориче злу судбину Вардуну и Халдеји. Ово нам говори да Јевреји нису у то време знали за Немце као народ. пa је њихов учинак био врло мали. То би требало да значи да је бар половина Немаца сербиског порекла. Ово нам говори да је Асканија била на великом гласу код народа на Блиском Истоку. Настојали су. али међу њима није било јединства у погледима. Сходно овоме што смо рекли и Јосиф Флавиус је под Рифатом обележио Пафлагонију. Наука може доказати да су бар две трећине Немаца сербиског порекла.Aпp. Јеврејска традиција не пружа доказа да су они имали ширег знања из старозаветне георафије Учени Јевреји из средњег века су увидели тај недостатак и покушали су да га надокнаде. него оном за који су знали Асирци. као по неким предусловљеним поривима. како је још и данас зову. су у ствари Урал. заједно са Араратом и Минима.CT. или су можда знали. Једино место које је ова земља могла да запреми на приказаном распореду у Изороду је северно од Гомера.Јер. o којима говоре стари писци. као и других удаљених земаља. Још у време Плинија Кавказ је сматран делом тог северног планинског венца. Поводом oвогa Алфред Мори каже: Јосиф је следио јеврејску традицију и није се освртао на стварно име у распореду земаља.51. па пошто су они чинили мањину у тој земљи називали су је по већини словенског становништва .

У Пафлагонији је постојао један град са именом Тобата. У Одисеји они се налазе у земљи хиперборејској. То су Скити епигони Хиксоса. Касније су сматрали да је то Урал или oнa планина где извире Дон. како наводи Бошар. а ни на западу. јер су Франци дошли из Сарматије у земље које су Румљани називали Германија и Галија. са неутврђеним границама на истоку. Ми смо дошли до неких повести које нам указују шта је навело Јосифа и Јеронима да обележе Пафлагонију као земљу Рифат. пошто oн помиње неко племе по имену Рифеи које Грци називају Аримфеи. временски нама ближи писци. замишљали су га свуда на северу. око Урала.Х) На неким местима Јевреји су писали име Рифат као Дифат. Рифат је више у Азији него у Европи.29) Овом напоменом Кито доказује да је њему било познато порекло Хрвата са предела горње Азије.) ставља ову планину у Скитију. Џозеф Меде подразумева под Рифатом Русију и Пруску.I. Валериус Флакус (1-ви век н. наводи као потомке Рифатове. Захари Мајани о томе каже: О овоме легендарном народу сачувано је сећање у Старом Завету и у песмама из Угарита.е. која се улива у Црно Море. помиње се као Бнеј-ха-Рапа. Имајући магловиту представу о земљоном положају Урала. стављали Рифат на Карпате. Бнеј-ха-Рапа се помиње у Угариту.) говори о легендарној планини Рапи покривеној шумом. Ми узимамо Урал као средишњу тачку земље Рифат. у Аргонаутима.ст. Тогарма је морала бити у суседству Фригије и заиста Јерменија се налази са њене источне стране и делује 65 . "Рефаим" су били насељени источно од реке Јордана. Алкман (7-ми век с. под Рифат подразумевају Франке. не даје нам никаквих тешкоћа при одређивању његовог положаја.) у Аргонаутици помиње једног Скита по имену Рифеја.ст.19) каже да се Рифејске Планине налазе од реке Фазис (то је једно од грчких имена за реку Волгу. Садржај ТОГАРМА Трећи Гомеров син.252/3) Познати заветословац. који се према њиховој замисли простире од западне Европе до Азије. одакле су у ствари били пореклом Авари. И Есхил (6-ти век с. какве су биле у његово време. а Јевреји као Дифат или Дипат. Рифејци или људи од Рапе је старо име за скитска племена. (35 ст. Рифат је предео анадолски где су се населили Скити и планина Рафа из књиге "Јубилеја". Можда је највише пак утицао Плиније да траже Рифат на томе подручју. Њихов део у Филистији.е. а тако је помиње и Стефан из Византа. само Хрвате.запад и да допире све до Пољске. како кажу.е. који Толомеј Клаудиус помиње као Тибион.III. (12. што се подударало са именом овога града у Пафлагонији. (2. међу савременим народима у Европи.283) Пруска припада Теирасу. помиње неку реку под именом као Ребаеос. (2. У његово време Сарматија се простирала од Урала па до Немачке.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса да се пружа правцем исток . То су Рипеани грчких писаца који живе на планини Рифејској. Тогарма. наша примедба) па на запад изнад Црног Мора. Ернест Розенмилер је такође указао на једини могући смештај земље Рифат и дао овакво објашњење: стари писци су подразумевали под Рифејским Планинама најсевернији планински венац.I. па су чак неки. Алберт Херман обележава Кавказ као планину Рафа. у време Давида. Дионисије Перегет помиње ту реку као Ребас. (1б4. Јеврејска традиција је сачувала успомене на народ из земље Рифат који се налазио насељен на појединим местима чак и у Палестини. (79) Еузебије Памфил каже да је Рифат земља Сарматија. а не можемо поуздано рећи колико се широко та земља простирала у Азији. Један Кентаур се звао Рифеј. као и Пољска и Украјина. Арапски писци. Пошто је наведена у Изороду као син Гомеров. (8) Под земљом Рифат обухваћен је један широки простор. Наводи Помпоније Мела који у своме делу De Situ Orbis (1. Аполоније. Било је и других повода који су наводили научнике да траже Рифат на јужној обали Црног Мора.III.Х) Није ова арапска поставка без основа. Џон Кито. Тогарма је земља Јерменија.

Овај податак нам открива и једну другу историјску стварност и повезаност између града Тира и Јермена. продавали и на тржници у Тиру. У време Другог Царства. То је био случај и код Јосифа и Јеронима. Име Јерменија је настало нешто касније. с. односно Венетско Језеро и Бергман назива "Ване" Словенима. Владар Хајасе зове се Каран. ујединио Наири и створио једну велику државу.27. цор је стена (14). односно Сербону.XI) То значи да су Фрижани основали град Тир и у њему населили Јермене. што значи пре доласка племена Брига са Хелма у каснију Фригију. Многи стари писци су Јерменију сматрали делом Фригије. према Мојизу од Хорена. по једном краљу Армену. а у 9-ом веку она се зове Урарту.е.е.Сурији. Ово не изгледа убедљиво. јер град Тир је био чувена тржница на Блиском Истоку. (43.е.е. Прве повести о Хајаси имамо с краја 15ог века с. (12.ст. (1. који је у 9-ом веку с.111. (177. које су Грци преличили на Тир. основан 1270-те године с. Има ту доста логике. Каран је добро познато сербиско звање и Омир га помиње седам пута у Илијади и једном у Одисеји. Језеро Ван je Вендско. Град Сур су основали Серби из Мале Азије.CT. Јерменија је била доста удаљена и није било лако дотеривати коње из ње на тржницу у Тиру.V. Град Тир је. како се она зове и на јерменском језику.ст.1. Хајастан пада под утицај Асирије и она се у клинописним записима помиње као Наири. односно сербиске расе. Јевреји помињу град Сур нa два начина: као Цур и као Цор.400) Право име овога града је . Јерменија је играла доста значајну улогу у историји и зато је позната већ од 15-ог века с. Сур су основали Серби из те земље.1388 год. Неки писци кажу да су то били Фрижани. као једну своју трговачку статму и луку на Блиском Истоку. хатушки владар аријевске. Пророк Eзeкиел јe говорио да Тогарми продају коње у Тиру. цур је стена.е. цар Супилулиума (око 1388 .1347 год. која је некада обухватала већи део Кападохије и на југ до изнад Александрете. Кини преводи звање каран као "шеф рата". а Јермени су од вајкада познати као добри трговци.58) Грусе сматра да су историјски Јермени највероватније огранак Фрижана (87. "господар ордије". и он мисли да је то био баш град Тир.стена.Езек. а то је да су Тогарми били и једна крајња фригиска сеобна. Бошар нам даје овај податак.210) Разумно схватање односа било би да је у Хајастану владао један каран цара Теуталија и да је између њих дошло до неког сукоба. Оба ова имена значе . што је у ствари чин а не име. толико су биле широке везе између ове две земље да су их поистовећивали. други кажу Људејци (Лиђани). Хатушки записи помињу је као Хајаса. (87.ст.Сур (22).СТ/14) Туталија је у ствари Теуталија.ст.ст.60) И Херодот каже да је Тогарма сеобна Фригије. с.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса као продужетак Фригије. северно од Јудеје. (3. 66 . Име града нам говори да је тај град био посвећен богу сунца . када је хатушки цар Туталија III (око 1410 . односно Арменија добила је. Фригија и Људеја су била само државна имена на истом простору и истога народа.) водио рат против владара Хајасе по имену Карана.) био је у неком сродству са Хуканом краљом Хајасе. које су како видимо. Слика Владар Аријеваца на Блиском Истоку прима ознаке свога достојанства од бога Сербона Старо име Јерменије је Хајастан.е. Име Јерменија. Наследник Теуталије. (38.181) Отуда су неки мислили да је порекло имена града по стени на којој је саграђен.58) Еузебије је називао Јерменију земљом "Сараса". Савремена Република Јерменија је само један мали део. према Еузебију. (2. можда само десети део старе историјске Јерменије. са средиштем око језера Ван. пре Тројанског Рата.14) Јерменија jе била позната у стара времена по добрим коњима. Тако се може објаснити и Езекиелов податак да Тогарми продају коње у Тиру.

име које Грци пишу као Таргом.II. Нису се сви Галати насељени у Кападохији тако називали и Страбон разликује међу њима Трокме и Толстобоге на пределу око Анкаре. Слика Маузолеј у Сирбину престоници Лике у Малој Азији Постоји предање код Јермена и код Ђурђијанаца о њиховој земљи Тогарми. Јермени не припадају сербиској раси.Тергама. а Стефан из Византа као Трокмене.II) Ово нас наводи на помисао да је у Кападохији постојало неко место са именом Торгам. односно Урарту. Овај њихов Аван је Јован и врло је занимљиво да они вежу своје порекло за Јована. (86. по коме су Јермени добили своје име и ови Галати што су се у то место населили.(121.6) Не ради се овде о неком далеком северу. пошто су се бавили риболовом. који су се населили у Кападохији. Код Мојсија Хоренског.38.Сара и као његово друго име даје Сабрата. Није ни 67 . У средњем веку јерменски историчари су називали њихову земљу Торгом. (1. У Кодексу Александријском Торгама се помиње као . Силиус Италикус овај град назива . постоји један податак да је "Торгам син Тирасов и унук Гомеров". јер су били у њиховој земљи. односно Фрижани. то јест Јерменима. Постоји још једна занимљивост у вези извођења порекла код Јермена. (86. У Хајастану су такође владали Гети. Јермени обично кажу да је њихова земља "Дом Торгамов".ХII. па се тако може разумети навод да су они из Фригије. На семитским језицима риба се зове даг. они у ствари и не знају где се та земља налази и кажу да је негде на крајњем северу.32) Слика Хоругве са знацима бога сунца и Бака са предела Хатушког царства На другом месту Страбон каже: Трокми. пошто су они називали Јерменију Наири. Према томе предању сви кавкаски народи потичу од Таргама. то је различит народ који је био у тесној вези са Сербима од најстаријих познатих помена. били су под сербиском превласти. великог јерменског историчара. На Хелкедонском Црквеном Сабору помиње се Кириак владика Трокмада. називали Трокмима. па је ово објашњење још мање убедљиво. Толомеј Клаудиус приписује њима више градова са источне стране реке Халиса. то јест дела Кападохије који је припадао Фригији. Па било они из Кападохије или Хајастана. Несумљиво је да су Јермени имали већи део Кападохије.132) Јермени насељени у Суру требали би бити из Кападохије. пошто су Галате. Међутим. Кикерон их помиње као Трогме. Откуда је дошло ово име и шта оно значи? Није из Асирије.Езек. на латинском Трогинос.CT. Троеми.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса поготову што неки кажу да је град добио име по риби. (79) Пророк Езекиел удружује Гомера и Тогарму и за овога последњег каже да се налази на крајњем северу. Није ни јеврејско име. него о северу Асирије. Јеврејско Тогарма се често помиње као Торгама. Sabratha. сина Аванова и унука Јафетова.

У старој Јерменији се једна река звала Раша.е. један јерменског пука и други владајуће класе.VII. (90. Његов савременик и вазал. то јест пре олимпијског времена. а не по Јелинима. коју Грци помињу као Аракс.93) Садржај ЕЛИША Пошто смо приказали земље Гомерових синова. Урарту је било наслеђено име. све до петог века с. односно Елинима. Грци из Мале Слика Илирски шлем и бриње нађени на Пелопонезу и шлем из Илирије Азије. Писац једне замашне Историје Грка. с. То се да лако разумети пошто они нису представљали једну посебну земљу него су били само насељени у једној покрајини Фригије.). је као земља Грчка и њено одређивање не причињава никаквих тешкоћа. а Јелине налази једино у једном делу Тесалије и каже.с.1. краљ Гордијана. По овоме питању се слажу сви заветословци.55 год. био је Zarbienos (87.ст. Грчка је у то време припадала 68 .) оставио је податак да су Јермени пореклом из Фригије и рекао да они "по језику много сличе Фрижанима". Јерменија је достигла врхунац своје моћи у време Тиграна Великог (95 . Слика Гркиња као представник грчке расе Врло мало се зна о пореклу Грка. (87. то јест Јоније.73) Еудоксије (око 370 год. и то нас сада води у прегрчко време. без разлике. и она протиче кроз Јереванско поље. када је употребљавана једна мешавина сербо-јерменска или што је можда тачније да су постојала два говора. односно Људеје. Први од њих. када је његова империја заузимала простор од реке Кура до иза града Сура у Феникији. Елиша из Изорода је земља Грчка која је добила ово име по Ајолима.ст. Узима се у обзир Грчка као земља. нису познати писцима Старог Завета. за Тесалце: "Зову их Мирмидонима и Јелинима".е. Херодот каже да су Јермени пореклом из Фригије и да су у време Медиских Ратова још увек носили иста одела као и Фрижани. Ово име ће бити у вези са тргом и трговином. то јест Курда.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Јерменско. (39. сада ћемо да почнемо са приказивањем земаља Јованових синова: Елише. пошто су Јермени наследили ову краљевину. пошто најстарије име њихово за Јерменију је Хајастан.ст. коју Омир назива Аргос Пелазиски. а не Грци као народ.е. Елиша. пa и од тада све је сумњиво. исто тако и о њиховом доласку у Европу и времену тога доласка.б9) Ово може да буде случај са језиком у Јерменији у његово време. Таршиша.29) Још у време Тројанског Рата Јелини нису били овладали Грчком. од којих се један део касније налазио у Малој Азији. Хетима и Роданима. пошто се налази у облику као Торгами и Тергами. Виктор Дуруи каже: у грчкој историји нема ни једног извесног датума пре 776-те године.

Пелони. по којима је Грчка добила своје име Елиша у Старом Завету. врло сродна. Грчку и један део Италије. Слика Чаша у виду србиског опанка. 44) Што се тиче Додонског пророчишта о коме Дуруи овде говори и назива га Јупитеровим. Трачане и Пелазге. 69 ." (90. и за Кекропа. како изгледа. који је владао у Атини.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса другом народу и на првом месту племену Пелазга. Дримас и Кринанос. тачније преко Крита. као и своје богове. Најстарије пророчанство у Грчкој било је оно Јупитера Додонског. Пелазги. Сва племена на поменутим пределима била су.111. (86. Ко су били Пелазги и одакле су дошли у Грчку. најсажетији одговор на то питање налази се код Дуруиа. чинила јужно од Дунава. места и времена у којем се помиње. које се делило на више мањих племена и једно од тих племена звало се Ајоли. само што се облик имена разликује зависно од језика. нашао тамо Пелазге и њиховог краља. Вековима су у старој Грчкој представљали. Аеклос. родоначелника владарске куће Белића. варварска. не помињући омрзнути Крит. Зато су за Данаја. рекли да су дошли право из Мисира. када је критска династија Мино држала таласократију на Пелагу. која су. пошто време њиховог доласка пада у време највеће критске моћи. које су усвојили Јелини и Италиоти. три главне заједнице: Илире." (90. да би правили разлику од оних што су прешли у Италију. што су све имена истога племена. ст. Крит и династију Мино у најцрњим бојама. потиче из предгрчког времена Наше је мишљење да су сва тројица дошла у Грчку са Крита.1. где су оставили свој језик. ст. као и за Кекропа.1. Ове Пелазге називаћемо јелинским. то је било пророчиште бога Јакобога и није се налазило у Грчкој него у Епиру. између Јадрана и Црног Мора.ст.Он каже:"То је био један велики народ. Котос. Кодрос. За Данаја кажу да је био син Белов и да је имао сина Бела. Пеони и Панони. дошла су у исту преко Македоније и Тесалије.98) Овим именима треба посигурно додати још и Данај. Грци кажу да су дошли из Мисира у Грчку. Пелазги су сербиски Пелони по којима је Средоземно Море добило своје име . како изгледа. Страбон каже да су Грци сматрали следећа имена за страна.Пелаг. нађена у Грчкој. За Кадма кажу да је дошао у Грчку из Феникије. које Херодот назива пелазиским. који је владао на Пелопонезу. по којем је уобличен грчки и латински. (Геланора) који је владао над земљом од реке Струме до Епира и до мора. За Данаја. Пеласти. прекривали Малу Азију. удаљено на око 50 километара од грчке границе. који су. поштована од првих народа Грчке. У легендама су често удружени и многа божанства. кроз поезију и позоришта.40) Мало даље исти писац каже: "Пелазги су дошли у Грчку са севера и целу је запосели. како су то они говорили: Кекроп. како изгледа. када је дошао на Мореју. Пелазги се помињу и као Пелагони. А ово су све имена владара и знаменитих историјских личности из прејелинске Грчке. Есхил каже да је Данај. Бело и Кадмо. Слика Рожаци из Микене и са Крита у којима је служено пиће у Баковом обреду Према старим предањима Пелазги се деле на мноштво племена.

" (7б. пре Јелина. (3) Диодор каже. Пре доласка у Беотију Кадмо је. па затим у Аргос. Грци су дошли из Мисира у савремену Грчку. пчеларством.CT.I. (110. После њега владао је Кранај у чије је време Атика названа Атис. по Кранајевој кћерки Атиди.91) Друштвено уређење Атињана било је исто.11. у којој су тада живели Пелазги.ст.1.ст. (8б.V. Вилиам Рамсе. Мало потом стиже Кадмо Агеноров на Родос. што све до сада нико није ни покушао да уради. Служећи се овим местом као табором. у делу «Азиански елементи у грчкој просвети». из времена владавине критских племића.1.CT.CT. (110. владао неко време на пределу око Сидона и Тира. па затим долази у Беотију. па када су се умножили и ојачали.VII. који је постао атински грађанин и краљ.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Хекатеј из Милета је писао да је сва Грчка била насељена варварима. на три сталежа. Прво да се осврнемо нa особеност грчког језика.7) То су основни појмови у језику сваког 70 . отац Менестеја. према Еузебију. био је стварно Мисирац. освојио је један део Карије.е. долазе у европску Грчку из Анадолије.ст.V. Данајево право име је Армаис и он је дошао на Апију (Мореју) 1487 године с. постао је краљ Атине тако што је спасио Атину од глади. ст. званих Минјана. (110. (86.93) Петес (Петеус у Илијади). прерадом метала и тако даље.1. (110.61) За Кадмов долазак уТебу Еузебије нам даје 1427-му годину с. Пошто је протеран из Тесалије отишао је на предео Книда и основао Триопион. У почетку они су живели заједно са Пелазгима. Као што из приложених навода видимо. (110. (то је у 15-ом веку) и прво је дошао на острво Родос. (110. каже: "Грчки је високо сачињен језик и велики број речи у вези са пољопривредом.95) Слика Под из Орхомена. Диодор каже: Атињани су се доселили из Саиса у Мисиру и они су једини Грци који су свој град звали "Асти" као Асти у Мисиру.VIII) О Криту говорићемо посебно у једном другом поглављу.93) Ерехтеј је по рођењу Мисирац. потискивали су ове све док их нису истиснули из Грчке или погрчили. а сада да наведемо само два сведочанства.ст152) Ми смо већ говорили о улози Кара у поморској империји династије Мино. Да сада повежемо све ове догађаје. Намеће се питање: ко су Грци и одакле они у Мисиру? Како се десило да их у Грчку доводе људи који имају сербиска имена? Захваљујући познавању историје и лингвистике можемо дати одговоре на сва питања у вези са пореклом Грка. Данај је побегао из Мисира мало пре Кадма. Сербиска уметност у знаку бога сунца Еузебије нам даје време догађаја овим редом: Кекроп влада на Атици 1552 године с. (39 1 173) Страбон каже да су Пелазги били нa Криту. учесника у Тројанском Рату.58) Извесни Триопа са Родоса дошао је у Тесалију као савезник Деукалионових синова и помагао им да истерају Пелазге из Тесалије. па су га из захвалности изабрали за краља.е. довозећи жито из Мисира. као друштвено уређење у Мисиру.е. Херодот каже да је цео Крит био насељен варварима.

према Еузебију 1396. Херодот каже да су се они делили иа три главна племена: Јонце. 151) Што се тиче Пелопопеза. Страбон наводи Ефора и каже да је он писао да се Пелопонез називао и Пелазгија.ст. Долазак Данаја из Мисира на Апију и довођење Грка обично се узима као појава Грка. Јосиф Флавиус каже да су Елиша из Изорода . тамо су иза њих остали њихови помоћници. (3) За сербиски чин каран.Езек. јер код старих Серба Апиа се назива само земља окружена водом. (1. Страбон каже да је старо име његово било Апиа и да се помиње као "Земља Аписка". Еолци су Ајоли или Ајолци. После пропасти сербиске власти у Мисиру. (75) Пророк Езекиел назива Мореју "острво Елишах". (8б. и они као и Јевреји.ст.279) Еузебије каже:Аркос је Пелазг по коме је названа Аркадија.1. а према неким другим око 13б0-те године. Леру каже: Грци нису имали своју реч за море и усвојили су туђу реч "таласа". река Елисос и Елеузија варош у Аркадији. чије име су Грци преличили. Мени као Србину није било тешко да препознам србизме у грчком и у другим језицима.ст. ту је град Елис. На ово питање одговара Херодот. После овог налаза. Приликом поседања других земаља Серби су обично са собом водили народе из земаља које су већ били посели. "Сва Грчка звала се. најпре Пелазгија.(8б.Ајоли. да је то био један исти језик. које су Мисирци накнадно протерали. као своје помоћнике. као земљу.ст. почетак повести о њима.11. Приликом Ниновог похода запоседнут је од стране сербиских племена и Мисир. да је то био један стари народ. (59) Слика Дорјанска играчица представљена као оличење своје расе За Јелине. Када се упореде грчке и хуритске речи испоставља се да су то речи истог корена. Јевреји и Хурити. Тако су у Мисир одвели Јевреје и један део анадолских Хурита. Дорце и Еолце. као што је Мореја. да се осврнемо на историјске догађаје.4б) Да видимо сада ко су били ти Ајоли по којима је Грчка добила своје име у Светом Писму. као народ.ст. готово свестрано се прихвата. суседа Тесалаца. Гордон Чаилд каже да је то кипро-аркадска реч у грчком епу. тако звана најезда Хиксоса и њихова владавина у Мисиру.4) Да су Грци пореклом из унутрашњости Кападохије или можда са горњег тока Еуфрата. кажу." (39 VII. (60." (86. Јевреји су отишли у Палестину код својих ранијих савезника и заштитника. Овде се Херодот мало збунио.ст.153) Антиклид је писао да су Пелазги насељавали острва Лемно и Имбро и да је један део њих отишао 71 ." (36.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса народа. говори и то што нису имали реч за море. Долазак овог страног народа у земљу сербиских Пелопа није прихваћено као коначна предаја те земље. код својих бивших савезника и заштитника. раније називали Пелазгима. како Грци веле.19) Херодот напомиње да се код Скита земља зове Апиа.ст. Абел Жире је објавио Етимолошки речник хититског језика у коме се налазе речи из сербиског и хуритског језика. Еврипид је писао да су Пелазги узели име Данајци по Данају који је дошао код њих.7) Елише ми данас називамо Еолима.11.95) Страбон о Ајолима пише следеће: "Што се тиче Пелазга. Ови последњи. (94. јер Пелоп Фрижанин стиже на Апију.3б) Едуард Велс повезује Елишу са Морејом и каже:Ахаја и Пелопонез су земља Елиша. јер Апиа не представља земљу него воду и то првобитну воду из које је настала земља. који каже: "Еоли су. раширен по целој Грчкој и нарочито у земљи Еола. а Хурити су доведени у Грчку. и прво је заузео Елиду пa онда постепено је освојио целу земљу Апију која се по њему назива Пелопонез.27. (31. за који се везује име Елиша. тачније богиња која оличава земљу.

На западу. где је и умро. него само Пелазги. (39. откако су се одвојили. крајње грчко племе су били Етолци и Локри-Озоли и на северу Тесалци. када каже: Народ атински је био пелазиски који је приликом погрчавања морао да научи један нови језик.ст. Пошто је све то навео. Међутим. Та заједница се не може разумети друкчије него да су били подчињени Пелазгима. Пелазге. Од Херодота сазнајемо да су Грци били слаби и мали када су се одвојили од Пелазга. враћају се на Пелопонез и заузимају њихово правно наслеђе. (86. који су се налазили на Амбракијском Заливу. Јелинисти изводе порекло јелинског имена по једном малом пределу близу Додона. Алфред Мори каже да су Ајоли препознати као Пелазги. Случај Дораца. и помиње Дриопе. па кажу да су то били први Хелини. правилније Дорјана.58) Страбон набраја племена која су насељавала Грчку пре Грка. где их Омир први пут помиње. који се помињу у Азији и касније у Русији. икада знатно увећан. почели су скромно и увећавали су се да сада чине гомилу народа. У упоређењу са Грцима не изгледа ми да је иједан пелазиски народ. крајње грчко племе су били Акарнани. а тако се звала и варошица на истој реци. заузима посебно поглавље у грчкој историји. Локриди и Беотији.јун. обојеној родољубљем и пропагандом.11. Било је Пелазга и у Атини које су Атињани називали Пеларгима. односно Елини. о томе су нам оставили тачне податке Ефор и Страбон. у више праваца. не само што та њихова прича нема ослонца на историјске чињенице. (86. Трачанин Еумолп је заузео Атику око 1400-те године и том приликом се Грци не помињу на њој. долазак Дорјана је објашњен не као најезда новодошлих. (77. али то су биле обичне приче и не може се то узети за озбиљно. који после многих пустоловина и уз помоћ Атињана.VII. Бошар закључује да је све то и сувише сумњиво и неприхватљиво. Страбон каже да су Ахајци Ајоли. све до реке Пенеја. У вези са овим случајем Џон Фајн каже: Најезду Дорјана грчка традиција повезује са повратком Хераклића. још слаби. у именима србиског порекла изостављали почетно слово ''сима''. Када је Кадмо дошао у Беотију.V1I. Лелеге и каже да је било још и других. Основна тема у разним приказима овога случаја јесте да је Евристеј протерао из Микене синове Хераклесове и њихове присталице. Цакони су били у Елиди на Пелопонезу и у њиховој земљи се једна река звала Теутеа. То би значило да су се. Идући од Акарнана према северу.350) Да ли су Ахајци или можда само један део њих говорили грчким језиком. Савремени историчари на западу држе да су Ахајци били први који су говорили грчким језиком. што значи да они као народ нису још имали неког значаја. VIII. нa Пелопонезу и у Тројади. Са предела Селиског преселили су се у Тесалију.VIII) Дриопи су познато сербиско племе Древљани.III) Цакона има још и данас под тим именом.1 57) Затим наставља: Грци су одувек говорили грчким језиком. то је још нерешено питање.1. Грци разишли у мањим групама. Кауконе. по доласку из Мисира. него као повратак нa Пелопонез правних владара. па је тако један мали део стигао до близу Додона. Наводно да је у томе пределу живело племе Хели. Отишао је у Илирију и основао град Будву. У овој причи. 154) Херодот је много јаснији по томе питању. он се борио са Трачанима и они су га протерали из Беотије. И заиста.ст. Од Омира сазнајемо да се Хелини помињу први пут у једном делу Тесалије. Занимљиво је напоменути да су у овој легенди Дорјани 72 . онако како су то Грци писали. а Лелеги или Лелези су чувено ратничко племе које је давало Каре. пошто су Грци редовно и увек. ни тамо још тада није било Грка. до Епира.VII1) Што се тиче простора Грчке и њених граница. Ова река тече са јужне стране планине Олимпа и улива се у Солунски Залив. Тако су од Сели постали Ели. од народа пелазиског. Каукони су Цакони. захваљујући погрчењу нарочито бројних Пелазга и доста других варварских народа. Што се тиче порекла Грка стари грчки писци су измислили једну митологију о њиховом пореклу од Деукалиона и његових потомака.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса у Италију са Тирсеном Атисовим. (86. (86. него је у челном сукобу са њима. што значи Пелазги а не Грци. Биће да су своје име Елини добили по имену ове реке. Лелега је било у Тесалији.VIII.I) Река Пенеј била је граница између Тесалије и Македоније и уједно граница између Грка и Срба. будући варвари. који се звао Хелопија. (39. Али код Омира Хели се зову Сели и у њиховом крају се једна река звала Селеја. Акарнанији. са којима су живели у некој заједници. (86.

(11б.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса присвојили микенског хероја Хераклеса.ст. То се писмо зове феничанско.293) Спомен на Дорјане је остао у имену Дојранског Језера.е. којег су славили као своје врховно божанство. Разљућене Музе су га казниле одузевши му 73 . Када су Бакићи дошли на власт било их је 200 и сви су имали учешћа у вођењу државе као једно тело. Пошто је био најславнији од владара. наша примедба) око 2000 године с.ст5) Под Хититима Фајн овде подразумева аријевске Нашите. али био је лења душа и није био у стању да цени оно што је учио. за кога Грци вежу долазак феничанске писмености у Грчку. али Пелазги су били први који су употребљавали писмо и зато се оно зове "Пелазгика". његови наследници се нису више звали Хераклићи него Бакићи.9) Ми из овога видимо да су Дорјани били једна ратничка дружина. Диодор каже: четврти краљ од Хераклића.е. звао се Бак и он је владао 35 година. јер је Хераклес Сербон.е. (116. Име Хераклићи је примењено иноречно. што значи повратак потомака Сербонових. имао је више ученика врло славних. која је упала на Пелопонез и заузела га.2) Најраније повести о Грцима нису старије од 1400 године с. али да оно није семитског порекла и да грчка писменост није старија од 800 година с.III. Тукидид каже да се то десило 80 година после Тројанског Рата. брињем и коленицама. али савремена наука разматра могућност да је Омир узео сагу коју Грци. Пирен каже да су Дорјани дошли из Илирије. Што се тиче Кадма. врло мала. Фаје вели: "Касније Грци су улетели у Омирову етику не сумњајући да јунаци из Тројанског Рата. Поводом тога Диодор каже следеће: Кадмо је донео писмо у Грчку. који је био обожаван због песништва и певања.ст. (110. увежбао је музичку уметност и говорио је да је у певању његов глас лепши од гласа Муза. Слика Дорјански и расенски ратник са шлемом. За почетак грчке просвете узима се време од десетог до седмог века с. се слаже са општим кретањем аријевског народа и појавом Хитита и Лувита у Малој Азији. У ствари то је био повратак Cp6а на власт на Пелопонезу . Бакићи се зову по богу Баку." (116.е. (11б.12) Обично се узима да је дорјанска најезда била 1105-те. чије право име је Дорјанско Језеро. Диодор нам даје следећи приказ. разљутио се и убио свога учитеља ударцем лире.ст. као један владарски сталеж. под вођством Агамнемнона из Микене нису били њихови претци. "Лино. И после извесног времена било их је свега 200 који су владали по гетском начину.ст. а не старе Хатушане . дошавши у неко непознато време. Легенда је прихваћена као чињеница. Херакла.е. "Бакхидас". Тимара и Орфеја. које је Лино први применио за Грке и дао име сваком од слова. Шести владар од ових Бакића звао се Александар.ст. наследише од њихових претходника. ствар је крајње проблематична и у светлу науке неодржива. који је владао по реду. године с. (110. (48) За почетак грчке историје узима се Прва Олимпијада 776-те године с. Тамир је имао необичну природну даровитост. Издавач Диодора ставља у примедби да је у палати нађено писмо. Сличност је тако велика да се мора узети као општи изглед сербиског ратника тога времена.Хурите. Од ове тројице Херакле је учио да свира на лири. и једном када га је Лино казнио батином.VII.е.305) Кадмова палата у Теби је откривена и потиче из времена око 1400 године или нешто касније. такође. (48.4) Долазак Прото-Грка у Грчку (тачније би било ПреГрка.

ст. обучавани у сербиској књижевности и употребљавали сербиско писмо које Диодор назива "пелазиским". Како је онда могуће да Грци добију писменост са неке друге стране. ст. 032. 307/309) Хенри д Арбоа д Жубенвил додаје: Трачки певач Тамир је опевао догађаје када су Јелини отели Грчку од Трачана. који је био савременик Орфејев. које су вероватно у почетку изговарали Рашиш и под утицајом грчког језика постало је Таршиш. говорићемо на другом месту. (110. умро пре повратка Хераклића. Лино је. Расени или Paшани. Тимоетовог сина Лаомедоновог.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса даровитост музике. били Серби. Сорбеј. Јованов син и поморска сила на Пелагу. Тускима и Етрускима.Тирсени. као Расени . у којој је употребљавао стари начин језика и писма. Орфеју. а то је оног истог писма које Диодор назива "пелазиским". а Румљани Тиренима. Па како се онда десило да то грчко писмо буде верна копија србице. па је потом саставио ''Фригиску поему''. Зато је Омир написао: Тамо се Музе састаше са Тамиром из Тракије и учинише крај његовом певању и да заборави свирање на харфи. како кажу. а народ по коме је добила ово заветно име су Расени. Из свега овога видимо да су Лино. И заиста. III. Пронапић и Омир.VII. до океана. да би смо правили разлику између њих и других сербиских племена која су употребљавала име Рашани. Ми их називамо Расенима. каже Диодор. а то је Италија. У суседству земље Јован једино преостало место је на југу. Посетио је град Низу где су му причали о делима онога бога (низејског Бака). како су се они сами називали је дало на јеврејском Таршиш." (110. о делима првог Бака и о другим дивонским легендама и оставио све то у његовим успоменама. него и у Грчкој: у Микени и Орхомену. односно Етрурци. VII. како се зове. Са тачке гледишта историјске науке те су грчке приче. Грци су називали Расене Тирсенима. у најмању руку. О трећем ученику. на пелазиском писму. (110. На исти начии и Орфеј је употребљавао оно пелазиско писмо и Пронапић (Пронапидес) који је био учитељ Омиров и даровити писац песама. Лино. 74 .2) То значи да је Омир умро пред крај 12-ог века с. путовао је у многе крајеве насељеног света и стигао до западног краја Африке. неозбиљне. који није Грк. саставио приказ. на око педесет или нешто више година после Тројанског Рата. Тамир. земља Таршиш је Италија. то нам већ даје прве одреднице где се налазила земља Таршиш. прилагођава то писмо за Грке!? А он сам се служи "пелазиским" писмом. и ова земља је у очима Јевреја била оличење поморске и трговачке силе на Пелагу. из Феникије? И да би прича била још запрженија. Слика Тамирас (Тамир) свира на харфи Та иста писменост је употребљавана не само у Малој Азији и на Криту.1) Омир је.е. исто тако је употребљавано од Тимоета.187) Орфејево право име је Сорбеј и Диодор каже да је читао Сорбејеве записе на каменим плочама и да је он живео на један век пре Тројанског Рата. Грци су затекли србицу у каснијој Грчкој када су дошли из Мисира. Садржај ТАРШИШ Други по реду Јованов син звао се на јеврејском Таршиш.

Слика Богиња Земља. то јест од југа према северу. то јест Грчка. Испред њих стоји Аполон.ст. и одоздо нагоре. И он каже: Труски. који је правилно уочио Едуард Велс. Слика Саркофаг једне Расенке На првом десном доњем углу налази се Елиша. односно Галија. (31.б1) Пошто је установио овај распоред излагања у Светом Писму. како се код Јевреја чита. је исто што и Таршиш. Велсов четвероугаоник Јованових синова одговара тачно местима земаља. то је Италија. «Земела» са њеним сином Баком.б2) 75 . На левом горњем углу налази се Роданим. На десном горњем углу налази се Хетим. На левом доњем углу налази се Таршиш. Trusci. Велсу није било тешко да препозна одговарајуће земље и имена народа. испред њих стоји Палада. то јест Таршиш. идући са десна у лево. то је Роданија. (31.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса иако их можемо једноставно назвати Рашанима пошто су се и они сами називали Рашна или Рашани. Tyrseni. то је Македонија и њена залеђина. Име Тирсени.ст. када се узме у обзир начин излагања у Светом Писму. могло је настати од Тарсос. Расенска уметност. Расенска уметност Географски положај земље Таршиш одговара тачно Италији. Слика Богиња Пела и Адон.

Пре свега треба имати у виду да се у Светом Писму не даје име некој земљи по имену неког града. па такође ни Киликија. (39. тарсан или трсан значи на древном сербиском језику заштитник.1. коју Грци преводе са архе. нити Тартеш у Шпанији. Па према томе. Први који је. (2. што значи принц. из Мале Азије. (75) Нити је он био довољно јасан у овоме приказу. (53. односно Сарданима. Доказ за то налази се баш 76 . али не и поименично. Таран.1. међу којима друна и лукумон. ми држимо да то ипак није био случај. што је јеврејски облик речи суран.94) Ова Херодотова изјава је начелно тачна. Тирсен је највероватније грчки прелик звања тартан. Грчка реч тиран је настала од тартан или таран. Али Таршиш се повезује са Јованом. није могуће узимати за Таршиш ни Тарс у Киликији.Азија) Кини објашњава порекло грчке речи "тиранос" и каже да је она настала од лидијске речи "суран".ст. Заправо. под вођством неког Тирсена и да су по њему добили име Тирсени. чије име је врло слично имену Таршиш и прогласили су тај град земљом Таршиш. прешли су на Тартеш у Шпанији. а ту се ради о земљама а не о градовима. а што је Тарквин на латинском језику. тартан. (168.212) Иако је језички било могуће да грчка реч тиран постане од сераким или друна. и он је заступао мишљење да су Расени први дошли у Бетику и дали јој своје име. чији се главни град звао Тарс. вођа и врховни заповедник. које он назива Тирсенима. па када су увидели да се у Старом Завету говори о Таршишу као о једној далекој земљи и богаству у металима.ст. Слика Расенски ратник са косиерастим мачем. Херодот нам каже да су се Расени. у Италију у време Сербоновог похода. Ова врста мача виђена је још у Лици (М. нити су га правилно разумели. У Светом Писму се помиње звање "сераним" код Филистинаца. Могуће је да се нa њиховом челу налазио вођа са таквим звањем. који се појављује и као таркан.89/90) Суран је једно од имена бога Сербона. може се рећи међу првима.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Бошар каже да је од Thurios настало Tuscos. преселили из Људеје у Италију. (28) Ми знамо да су Расени имали више разних чинова и звања. али имали су и тартана. а Шпанија се не може географски повезати са Јованом. јер би то значило да се то име ограничава нa дотични град. био је Немац Кнобел. што је код старих Серба био један високи чин. увидео да су Таршиш Расени. дуго времена су узимали да је земља Таршиш град Тарс у Киликији. Неки друти су видели име града Тартеша у јужној Шпанији. и да су Расени имали на своме језику реч друна. али главни вођа је био Сербон и по њему су их називали Сербима. мисли се да је од тога настала грчка реч тиран. У Асирији је постојао чин тартан и тај чин преводе нa енглески језик са commander-in-chief. Грци су заменили почетно слово ''сима'' са ''тау''. Ту не може доћи у обзир да се један град прогласи земљом. односно тарана. Јосиф Флавиус је рекао да је Таршиш Киликија.1.XXXIII) Пошто су Пеласти у Палестини имали назив 'сераним' за господара. истовремено када и њихови суседи Ибери у Шпанију. Слика Расенски Сербон Расени су се доселили. а то је чин а не име.

а тиме и чињеницу да се Тиренско моpe звало Сербиско Море. Фокиђани исплове са исто толико лађа да би уништили ову расенску морнарицу. Расени су извукли на обалу преживеле Грке са 40 разбијених лађа. Када се све ово има у виду постаје јасно зашто су приговарали Херодоту да је био "злонамеран" и да није био добар "Хелин".ХII) У овој људејској таласократији убрајају се и Расени. Од 60 њихових лађа 40 је остало непомично на месту битке. Неки савремени издавачи Херодота настоје да исецањем штива прикрију место ове битке. а само 20. али они су се поред Рашани називали још и Сербима. Херодот каже да су Фокиђани испловили пред Расене у Сардонско Море. Овако су овај град називали Румљани. Ови Фокиђани су допловили на бројним лађама и населили се на Корзици. oн прича о злој судбини Грка Фокиђана из Мале Азије. Слика Расенска буклија Ако су га они основали. у његовој првој књизи. иначе то не би било могуће учинити. односно Сербиско Море. у Карији и у Италији. после Крита. мање оштећених. Затим каже да су Грци постигли "Кадмову победу". Расени се договоре са Картагинцима да се отарасе ове напасти. Поштo су нападали и нa картагинске поседе на Сардинији. за која сам знао да су постојала. Наиме. Извлачење Грка са разбијених лађа на обалу говори нам да је битка вођена уз саму обалу. Али чињенице су тврдоглаве. одеок 166. понајвише расенску обалу Италије која је била развијена и богата и њима најближа. Али судећи према догађајима после битке испада да су Грци изгубили ту битку. па су тако и њихово море назвали. Припремили су заједничку пловну од 60 лађа на јужној обали данашње Тоскане. што је исто као и "Пирова победа". (104. а каснији Латини Тиренима. будући да су били Грци. него су отишли као освајачи. пошто су они из Људеје. као што то сведочи име мора на којем су били.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса код Херодота. таласократију на Пелагу и каже се да је то била баш Људеја која је близу један век држала таласократију. Σαρδόνιον. Они су преузели. Овидије каже за Расене да су Меони. каснији Каере и савремени Cervetri. Мени је ипак било потребно да прегледам сва издања Херодота. Грци су га звали Алалиа. је могло да отплови до Корзике. и вођена од једног великог војсковође. Сирбина из Сарда. чије име Грци прекрстише на "Ксантос". и да су ту дали битку. код града Агила. који су се заједно називали Сербима.1. Бошар каже да су се они тада населили нa Пелопонезу. на њеној северној обали у месту Алерија. 77 . У томе ми је доста помогло једно енглеско издање из 1584 године и издање Чикашког Универзитета из 1987 године. Овај догађај се десио у савременом Тиренском Мору које се још у Херодотово време звало "Сардонско Море". (2.1. Харали су суседне земље. Ми ћемо овде пренети једну повест од Херодота. зашто онда они употребљавају два имена за исти град? Кад су се Фокиђани населили у Алерији нису се бавили другим пословима до гусарењем и харамством.139) Меонијом се називала земља у Малој Азији која је касније позната под именом Фригије или Људеје. како је то Херодот приказао. да бих пронашао исечене делове и утврдио истину. на јужној обали Италије населили су се Расени и Дардани.ст. Нису Расени прешли из Људеје у Италију због неких злих година и несташице. Сазнавши за ове припреме. када су сербиска малоазиска племена била у напопу снаге и моћи.II. Грци су их називали Тирсенима. а Диодор га назива Каларис и каже да су га Фокиђани тада основали. и ту су их све побили. Херодот је у ствари био један погрчени Сербин и следбеник његовог великог претходника и узора.

међу којима је био и град Тартеш.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса У Светом Писму се увек води рачуна о месту порекла неког од народа који се преселио у неку другу земљу. Пророк Езекиел каже да Таршише с правом сматрају трговцима разноврсним богатствима и набраја разне метале.е. био пореклом из Киликије." (2. али под Киликијом се подразумевају и неки простори који су били под Људејом. Јевреји говоре о Таршишком Мору. који Стефан из Византа назива Тарсеј код Стубова. Бошар каже: "Људејце су називали Феничанима и под тим именом се још подразумевају Мези и Кари. Може се поставити питање какво је било право име града Тарса у Киликији. а на тржишту у Суру они су главни трговци металима. који су Расени саградили.II. Слика Расенска виница. као робу. Баш је Иберија била врло богата са металима што су их Расени разносили свуда по обалама Пелага. Аристотел говори о Иберији и каже да су Феничани дошли у ту земљу и нашли толико много сребра да га нису могли свега однети. ћуп и каленица Расени су држали у својој власти већи део афричке обале на Пелагу и имали су своје сеобне у данашњем Тунису и у Шпанији.63) Када говоре о Пелагу. Тарс или Рас. Ово нас наводи нa идеју да је добар део Расена.) таршишке лађе су пловиле и по Црвеном Мору и довозиле слоновачу из Индије. Слика Расенска карва и пехар Ми можемо прихватити да се порекло Расена доводи у везу са Киликијом. а не Таршиш. јер се на јеврејском и свим семитским језицима град Тарс пише као Тарзи. Овај први облик имена ми смо добили преко Грка. 78 . Грци су називали "Феничанима" најпре Крићане. као што смо већ видели. али не и Таршиш из Старог Завета са градом Тарсом у Киликији. То се огледа и овога пута код Јосифа Флавиуса који се придржава јеврејске традиције. Када Грци говоре о Феничанима то се у већини случајева не односи на становнике Феникије. Он повезује Таршиш са Киликијом. што су прешли у Италију. са којом су они трговали.1.СТ. ако не и сви . (31.ХII) "Фенике" на обалу Сирије и Палестине на којој су били градови сеобне малоазиских Срба. а потом Људејце. У време јеврејског краља Соломона и сурског краља Хирама. а ми знамо да су они српско име Рашани преиначили на Тракес. (десети век с. Отуда се може објаснити и име града Тартеша у Шпанији.

Били су господари градова Корзике за дуго времена. у ствари.е. Међутим. То је доказ да су Расени на овом пределу држали земљу и управљали над земљом. Корзиканци су им плаћали порез у грожђу. два века пре његовог оснивања. Слика Расенске урне из времена Виланова са истим украсима као и у Подунављу Арапски писци под Таршишом подразумевају Тунис. Ови мргињи су обележавали земљишне поседе. пред Први Светски Рат.. мргиње са расенским написима. На пределу Туниса и старе Картаде Фрузи су нашли. па није ни у ком случају могао имати улогу Таршиша у време Соломона. Поменути мргињи су обележавали међе поседа племена Дардана и постављени у спомен бога Тина. овај град је основан око 814 годиие с. како у самом напису стоји. Та поставка није одржива јер у том случају написи нe би били на расенском него нa латинском језику.V. само потврђује напред речено у вези присуства Расена на афричкој обали. Ови написи су много старији. воску и меду. коју су Румљани звали Картагина. то јест у време румске империје.е.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса У Преводу 72 под Таршиш се ставља Картада.133) 79 . Фрузи су покушали да прикажу постављање ових расенских мргиња са расенским написима у другом веку с. а не да су само били присутни као трговци. ови производи се налазе у изобиљу на острву. (110. Слика Урна и део украса из Подунавља Диодор за Расене каже: Расени су истерали Фокиђане са Корзике и основали су град Никаја у време када су били господари мора и држали острва наспрам Тиренског Мора. Ово.

објављеном на фрушком језику у Паризу 1824 године.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Расени су у стара времена поседовали велику територију и основали су доста значајних градова.31) Затим каже да се стари народ Умбрије звао Sarranates. Најстарије име Етрураца је Расени или Трасени. Servili. Име племена Гегани нам звучи србиски. Sarrastes. Лукани су пореклом од Самнита.V. Имајући 80 .малу трубу за бојну употребу коју су по њима називали тиренском трубом. и пурпурну тогу. Језеро Гард су звали "Језеро Лидиа". за расене каже следеће. за које Еторе Паис каже да су сви били Латини. На обали око града Нукерије (Алфатерне) и у долини реке Сарнус живели су Сарасти. науку о природи и о боговима.207) Расени су подигли на високи степен књижевност. Код Самнита главни заповедник се звао "ембратур" од чега је настало император. Име Венети значи племенити. а затим га објашњавали да значи "Тирсис" = торањ и отуда је настало Тирени. Сви су били истог порекла . Quineti. Сервиус каже да. изумели су "салтингу" . трем са стубовима око здања. дословно преведено . Паис нам каже да су се првих пет племена. Они се налазе покрај Луканије.Они су изумели "Перистоа". заправо једна њихова сеобна. поуздано се зна. Слика Богиња Лето (Латина) са своја два сина Латином и Сербином и змија краосац Еторе Паис каже да су Умбриани пореклом од Алпа и са предела близу Карпата. На пределу који је припадао Расенима у Апенинима налази се чувени извор "Серкио". овај народ је био један део Пелазга насељених на овоме месту: дали су реци име Сарнус и прозвали се Сарасти. (158.sella curulis код Румљана.ст. Расени из Адрије држали су у својој власти острво Вис. а то је Кајус Јулиус и сам тврдио.102) Да се мало осврнемо нa ових пет племена старе Руме. да су Дардани. на латинском "Расенорум" или "Трасенорум". то јест стубиште. Iuli и Gegani. као украс споља или изнутра. односно Јулија. која су чинили народ Руме.ст. честити. од Илира. Усавршили су верске обреде боље него ико други на свету. Περίζηωα. звали: Cloeli. нарочито у односу на гром и муњу. према Конону. Имали су снажну морнарицу и били су господари мора за дуго времена и море уз Италију је названо по њима. За племе Јула.V. Сабини су славили бога по имену Севина. Peristyle. Они су такође увели знаке достојанства: ликторе и столицу од слоноваче . (110.207) Слика Расенске копче на појасу Ђузепе Микали. Расени су у молитвама бога називали Aesar. Венети су. као што Херодот каже. знаменити и томе слично. у свом делу: Италија пре румске доминације. (158."латинског"."око стубова". које су Грци претворили у "Тирсенон" или "Тиренон". Племе Сервили су се звали Сербили. Они су усавршили устројство копнене војске. (110.

у исто време када и Расени. што значи "од порекла". (121. Малој Азији и на острвима која јој припадају. Лето преводе на латински језик са "Латина". живели Сикели. према неким предањима. За Сабине каже да су се изјашњавали да су истог порекла као и Спартанци.1. Он каже да су Аборигени пореклом од Енотриана и да су од њих настали Сикели. Дионисије даје нешто друкчије значење имена Аборигена и каже да се то име даје неком народу према његовим условима живота.393) Очито је да су Латини добили своје име по овој фригиској богињи Лето. па ко су онда били ти први стари Латини? Ми знамо да се у Латиуму населио један део дарданског племена. Раул-Рошет наводи да су. по којој се код нас Срба и данас назива једно годишње доба . који су сви касније познати као расенски градови. Жил Мишле говори о настанку просвете Италије и каже: "Цивилизација Италије није произишла ни од иберског народа Лигура. Атици. у Беотији. (118. Еузебије каже: "Лето" је богиња фригиска. мајци сунчаног божанства Аполона.1. Тракији. где је све боравак Пелазга познат из историје и који се потврђује са овим развалинама. Слика Сербона.ст. (118.1. бескућницима и неустаљеним народима. исто као и Лелеги. Поркиус Като и Гајус Семпрониус су објашњавали да су Аборигени били пореклом из Грчке. зидине својствене пелашким. не чак ни од јелинских сеобна које су се на неколико векова пре хришћанске ере 81 . Тесалији.ст.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса све ово у виду. Епиру. Пиза. још мање од Словена Венета или Ванда. ни од умбријских Келта. а ови су Дорјани из Илирије. Према бројним историјским сведочењима Пелазги су дошли у Италију од Епира и Илирије и основали бројне сеобне.20) Затим каже да су Пелазги били заједно са Аборигенима и да су учествовали у изградњи Руме.(187.лето. (З. и да је Енеј касније дошао код тих својих Дардана.10) Али ово његово објашњење се не поклапа са значењем самог имена. као Каере који се тада звао Агила. Пелазги и Аборигени су живели заједно у више градова у Италији и неки од тих градова су раније били насељени од Сикела. расенска уметност Дионисије из Халикарнаса нам каже да су на пределу Руме. мајка Аполонова. вели. где се још налазе развалине назване киклопским. а под Грчком они подразумевају много шири простор од стварне Грчке. Фокиди.10) Расене назива Меонима. Аборигени и Пелазги. Овакве киклопске зидине налазе се још на Пелопонезу. урођеници или туземци. Моргети и Италијани. Аборигени пореклом Пелазги. Име Аборигени је настало спајањем две латинске речи ab origine. пре њеног оснивања. али се не каже из кога дела или града.131) Силиус Италикус назива Румљане Дарданима и Фрижанима. Аборигени су. Сатурнија и Алсиум.

звани и Самнити. "Илири и Трачани били су истог порекла и истих обичаја. којег преноси госпођа Луковић. Аусонија је била Кампанија и Латиум коју су Грци називали Опика. од којих су Сабини. после пада Троје. Пеуктини. горе Сурија са четири хорса. Први су стари становници Кампаније. Мантова је била расенска сеобна и њени песници су са жалом опевали пад Троје и видели њен васкрс у оснивању Руме. ликторе и свету ватру весталску. Френтани и Сарикени (помињу их и као Каракени). . Рума се требала сетити да је њено порекло пелазиско. имала за главног ствараоца ту несрећну расу Пелазга. (159) Агриос је преличено име "Сербиос". Каудини. Мишле даље каже: готово цела обала Италије је била насељена са Пелазгима. (162. (Саморас). Сматра се да су Расени пореклом од Агриоса. Јапиги и Салентини. старију сестру грчке расе. узео име . Истог порекла као они била су племена која су 82 . Није ли поштовала Самотрас као своју мајку. (162. Румљани су говорили да је Аусонија земља између Апенина и мора. једнако прогоњену по свету и од јелина и од варвара. Пелазги су основали Равену и Спину.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса сместиле на југу.60) Према Аристотелу народно име је било Опики. Брутини. Хезиод је писао да је Кирке имала два сина са Одисејеом: Latinos et Agrios (le barbare). Од њих су Хирпини. пошто је постао господар Руме. Палас и Адон. Нола је био аусонски град.1. што смо већ доказали и што се доказује на више места и у више примера. доле Сербон Слика Палас прети исполину Акрају са његовом одсеченом руком Код Нибура имамо овакво објашњење. то је била стара Венеција.IV." (159) Мишле каже да је Аусонија добила име по Оскима. а Аусони су део Опика. Хони. како изгледа. Дауни. Није ли она сама тврдила да је Енеј донео у Латиум. Она је. За Оске се код других писаца тврди да су пореклом из Подунавља. После ових били су Оски. Лукиан ово име пише као "Сербиус Тулиус". Поливије и Страбон виде два различита народа у Аусонима и Опикима. (89) Што значи да је Мастарна. Пентрини. Аусонија се граничила са Расенима. Слика Теут.4) За Сервиуса Тулиуса Нибур каже да је он био расенски вођа под именом Мастарна и када се са својом војском сместио у Руми променио је име у Сервиус Тулиус.. а други дошљаци у исту земљу. Лукани. затим од Пелазга тиренских (Лиди).Сербиус! Да напоменемо још Казимира Шулца. То је још један доказ да су се Расени и Сербима звали. најпре са Пелазгима из Аркадије (Енотрима и Пеукетима). И Бенавент је припадао Аусонима. Сабели. Од Сабела су Енотри.

Али Јевреји нису никада називали Иберију Таршиш.Joнac 1-4) Ово нам говори да је саобраћај између обала Палестине и земаља под управом Расена био не само трговачки него и путнички. које су Јевреји усвојили. Све богате грађане стављао је на муке да би му открили њихово скривено благо. Да су раније ту земљу називали Таршиш не би то име променили. неоспорно је да су Ca6ели у ствари Сарбели. И заиста. намеће се питање колико дуго су Расени држали таласократију иа Пелагу? Еузебије нам даје овакву повест о таласократији. Они сви заједно држе превласт на мору за више од 250 година без прекида. Он сиђе у Јафо и нађе једну лађу која је пловила у Таршиш. Потом су је од њих преузели Пелазги и држали је за 85 година. Агатокле. (65. Затим су је преузели Трачани и држали је за 79 година. без разлике нa најсвирепији начин. Ово је друго и касније име Иберије. Раети и Винделики". а не и о лађама других земаља. грчки тиран Сиракузе. и под тим именом подразумевају Шпанију и Галију. велики град. Еузебије ово не усваја.крвни сродници Венета. после кратког 83 . како каже Бошар. Норичани.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса насељавала Алпе. На Сикели су била два сербиска града: Елим и Егест. Халдејци. источну Италију.11. сувише се ослања на њега.е.е. Иберију Јевреји сматрају крајем земље и називају је "Сарфат" или "Сефарад".' И Joнac cе устаде да побегне уТаршиш. овим речима: 'Устани и иди у Ниниву.I. (2. Пошто сви пророци говоре само о лађама Таршиша. и прихвата да је Таршиш Киликија и њен град Тарс. Слика Асирски цар са свемирским крстом и знацима бога сунца – Сурије Свети Јероним следи Јосифа Флавиуса. (3) Расени су Људејци и то је један исти народ...11. Затим се.67) Нисам имао у рукама радове Милана Будимира у којима је обухваћено његово образлагање имена и порекла сербиских племена у Италији.". на више места. Тако за пророка Јонаса се каже: "Реч Вечног је упућена Јонасу сину Амитејеву. Диодор је описао злу судбину оног последњег града. као што су и Пелазги и Трачани. То је било страшно мучење људи. таршишке лађе и трговце. платио је превоз и укрцао се да иде са другим путницима у Таршиш. Ибере у множини називају Ебрин или Ибрин. Извео је становништво из града и поклао на обали реке Србице. и држали је за 92 године.11I. него је називају "Спанија". Људејци су преузели таласократију од Крићана око 1141 године с."Изнад Венета живели су у планинама народи . ту земљу називају Ебра или Ибра. него каже да је то "Тарсис" у Иберији. далеко од лица Вечног.VII) Слика Глава сабелске богиње из Италије са сунчевом суром на капи Старозаветии пророци помињу. чије је право име било Сегест. и вичи против ње! јер је њена злоба до мене допрла.77) Исти писац каже да су "некада Илири настањивали целу обалу Јадрана од реке По па све до границе Апулије. то јест Тартеш. далеко од лица Вечног. жена и деце." (l. Винделичаии и становници Раетије. особито Венети. из друге половине четвртог века с. чак и трудница. али познато ми је да је именa сабелских племена доводио у везу са именом Срба. Децу је продао као робље и дао граду име "Дикеополис" и наменио га за насељавање разних скитница.. напао је град Сегест који је тада имао десет хиљада становника и био званично његов савезник." (65.

покрајина Киликије где живе "Кети". такође каже да је овај начин писања и читања на јеврејском језику тачан.4l0) Пророк Даниел поистовећује Јована и Хетима. То уједно значи да су сви други начини писања овога имена. a Cajc убраја Тројанце међу хититске народе. (6l. и.ст.126).I. Пре њих су таласократе били Крићани. то јест С=К.ст. Хате и Хети. (104. p. као што је то лепо приказала Анђелија СтанчићСпајићева. важних догађаја Садржај ХЕТИМ Дошли смо до трећег Јовановог сина. У асирским записима помињу се: Хати.е Грци су ово забележили као један од. Један рукавац ове реке се осушио и град није више на острву. као што су "Оксидарка" код Ариана. Хета. Тако Макхабеј (књ. пошто старозаветни пророци јасно указују да је то земља Македонија. Паскална Хроника изводи Дардане из Тројаде од Хета. 84 . Migne. Па пошто се у неким случајевима ово име налази написано и као Хитим. Κήηιοι. потомци сузиских "Сутрука". (58.9) Хети су од Хета и Килики су Хитити. Реку Батис су Арапи назвали Вади – ал – Кабир а од тога имена је настало савремено име Гадалкивир Први Грк који је стигао до Таршиша у Иберији био је неки Колес са Самоса. то се поуздано може рећи. ми узимамо његов начин писања као меродаван. где се налази "Кетис". па према њима и Латини са одговарајућим словом ''ка''. пошто се ово име налази написано на више начина. У даљем излагању ми ћемо се сретати са свим овим начинима писања имена Хети и од њега низом изведених врста овога имена. за њих. одлични познавалац јеврејског језика и свега што је у вези са Светим Писмом. Сва северна Индија је била освојена од Хитита. каже Камбел. Фригија је била покрајина Људеје. а Кари су исто што и Људејци. то јест на исти начин као што се то име налази написано у Одисеји. што је опет исти народ.1) каже за Александра Великог да је изишао из земље Хетим. У Преводу 72 ово име се пише као Кети.I. него је повезан са копном са једне стране. као таласократе јављају Фрижани и Кари за још 10б година.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса прекида. погрешни. тако смо добили следеће облике -Хетим и Кетим. Јосиф Флавиус ово име пише грчким словима . бар што се тиче јеврејског језика. који се на јеврејском језику.ст. Слика Ковчег из Македоније са грбом сунца Грци су на своме језику ово име редовно писали са почетним словом ''ка''." Тако се може разумети њихово дугорочно и непрестано помињање "лађа Таршиш".l]) Одређивање места земље Xeтим не задаје нам никаквих потешкоћа. Шарл Ролин пише: "Филип и Персе су називани царевима Хетеанским. Асирци помињу "Сингуре" као једно хетско племе. Χεθίμ. (Chronicon Pascale. зове Хетим. У толико више што и добро поуздани Бошар.Хетим. Први разлог за то неуједначено читање појединих имена је тај што су се нека слова јеврејског писма могла читати на више начина. "Цутуруки" код индиских писаца. За њих је то било све једно те исто и сви су их називали "лађама Таршиш. Град Тартеш је био саграђен на једном малом острву које су чинила два рукавца реке Батиса на њеном ушћу.23) У овом случају почетно слово имена Хетим се могло читати и као Кетим. правили разлике између ових племена када су се појављивала на мору. Треба да почнемо прво од самог облика имена. Јевреји и други народи са Блиског Истока нису. Cetheans". (104. 639 године с.ст. Стари персиски историчари стављају Cheen and Khatay између Персије и Индије. Хитим и Китим.1. За цара Персеја каже да је његова држава "царевина Хетим". у множини.

Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса У папирусима нађеним код Мртвог Мора. Персеја цара Македоније назива "цар Хетим. Има један град на Кипру који се још и данас (то јест у његово време). према њиховим земљама. зове Китиос . Од њих су насељена острва народа. Слика Новац Лагића: бог Хамон и орао Постоји још један посебан разлог код Јевреја за таква поистовећивања. а што чини и пророк Даниел. Хетим и Роданим.па изгледа да то име има неке везе са именом Хетим. Слика Сербон и Аполонов троножац Слика Сербон и коњаник са каузијом. Јосиф Флавиус то овако објашњава: Хетим је Кипар. (2. Отуда потиче навика код Јевреја да сва острва и сва места на морској обали називају Хетим. (75. које су источни народи редовно називали Јованима." (35. Новац цара Филипа Македонског Макхабеј каже за Александра Великог да је изишао из земље Хетим. с тим што се под тим именом подразумевају још и сва 85 . као што Македонија није острво.273) Ово Медејево објашњење се потпуно слаже са Јосифовим.." Џозеф Меде каже поводом израза "острва народа" следеће: "Јевреји су називали 'острвима' сваку земљу која је од њих била одвојена морем. a у Сирији Селеукићи. писани у време када су у Мисиру владали Лагићи.ст.III) Ми ћемо се поново осврнути на Кипар мало касније.ст. Хетим је као земља Македонија. стоји: "Цар Хетим у Мисиру" за Лагиће и "Хетим из Асирије" за Селеукиће.10) али острва Хетим нису острва или места окружена водом. према језику сваког од њих.390) И овде се сасвим јасно одређује да су Хетим Македонија и Македонци. (101. Кипар се најпре звао Хетима.. У Изороду стоји: "Јованови синови су: Елиша. Таршиш. И коначно. према њиховим Слика Лик Толомеја I Лагића на новцу Слика Лик I Селевка на новцу родовима и према њиховим народима. по Хетиму који је први владао нa томе острву. Према томе Јеремија каже: 'Пређите нa острва Хетим'. Па је тако испало да је Хетим Јованово приморје. пошто су они све морске обале и сва острва земље Јован и синова Јованових називали једноставно Хетим.1.

Трећи сталеж чине слободни сељаци. Бен Горјон. Четврти сталеж чине меропи. Белог и Јадранског Мора.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса острва и све обале Јованове породице. у њеном средишњем делу у покрајини Ематији. од Дарданела до Гибралтара. Кедрин и Суида кажу да су Румљани и Латини пореклом од "Китија" или "Кета" један град у Латиуму звао се Кетиа. када то не би знали. односно војни сталеж.ст161) Хети су највећи народ антике и зачетници културе у многим земљама. У Старом Завету се увек води рачуна о месту порекла неког народа без обзира где се он настанио. Што се географије из Изорода тиче то је исправно само у овом проширеном појму Хетима где су обухваћене обале породице Јованове. Али преко свега овога и кључ објашњења свега налази се у значењу самога имена Хетим. према грчком писању. као и један град код Волска који се код Стефана од Византа налази као "Ехетиа". то је сталеж словести. Вероватно да је из тога разлога и Бошар стављао Италију под Хетим. Први сталеж је просветни сталеж у који улази и свештенство. зависни сељаци беземљаши. Други сталеж је ратнички. како се испоставља знали Свети Јероним и Бен Горјон. (31. Cetus. у које улазе странци. У проширеном појму Хетима. најамни 86 . под Хетим подразумева Румљане. то јест обалу Јадрана!. под Хетим подразумевају Либурнију. занатлије и трговци. али оно се десило касније. Неки писци су под Хетим подразумевали Италију. не би Румљане стављали под Хетим. (104. Тројанци су Дардани. A то је Тракија. Ми смо у претходном поглављу напоменули да су стари Румљани сматрали Саморас (Самотраке) као место свога порекла. У противном. звао се. односно Македонија. а ови су северни суседи Македоније између којих нема тачно одређене границе. (104.. Cetia. које су. Све су ово докази у прилог сербиског порекла старих Латина и Румљана. наведен код Бошара. Слика Резба из Македоније: човек са каузијом Сходно томе начелу исправно је и то што неки писци. после завршеног писања Старог Завета у коме се Румљани као такви нe помињу.1. како наводи Бошар.61) Камбел каже: Сабини су хититског порекла и сродни са Расенима. пре Троје. Слика Цар Персеј са каузијом Еузебије. као и већег дела италиотских племена.1. као што то чиии и Свети Јероним. јужно од Водене. једна река близу Кума звала се "Кетус". Е овде ми долазимо до једног другог питања које се објашњава само стварним значењем имена Хетим. земља Хетим. Румљани би као господари Италије и северних обала Пелага могли ући у Хетим.ст.178) Један град у старој Македонији. То у ствари значи: острва и северна обала Пелага. Китион.ст. а свакако и многи други писци старих времена. Echetia. Сербиско друштво се састојало од четири сталежа и то се потврђује друштвеним уређењем Аријеваца на истоку и доказује кроз законике завршио са Закоником цара Душана.

Историјска Македонија је. што се овде помињу. према Страбону. Када је писан Стари Завет. 87 . почињу са савременом Шар Планином.Гетије и Гета. најчешћи поклоници богиње Палас и бога Теута и други сталеж. Хати и Кети у Индији. као и код других античких писаца. словесни сталеж.III. На северу граница Македоније је ишла испод Беле Зоре. ону на коју се односи назив Хетим из Старог Завета и историјску Македонију. као и туземци у освојеним земљама. У време Омира. Та Тракија је стварно Хетим. док се име Македонија није још било појавило. ова земља је обухваћена под Тракијом. северни ветар) и Зефир (западни ветар у односу на Грчку) дувају оба из Тракије. Антички писци нису све те просторе Слика Цар са каузијом на новцу из Илирије Слика Новац са знацима сунца из Илирије сматрали Македонијом и границе које јој даје овде Страбон су најшире историјске границе у једном кратком времену.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса радници бескућници и заробљеници. Македонија као Хетим је Слика Штит са знацима сунца из Македоније Слика Каузија са Крита Слика Каузија из Бактријане македонско време нешто друго. у множини Хетим. Келти и Кити. На западу Македонија је обухватала јужну Албанију. Међутим. Бела Зора је била главни град Пеоније. на истоку до ушћа реке Марице (старог Ибра). али није била позната под тим именом. на чијем простору се касније развила и постала славна држава Македонија. поклоници бога Арете и богиње Аретуше. на грчком као Кети. Зато се у Омирово време говори да Бореј (Бура. пошто она обухвата цело приморје Тракије. Први. Хети. давали су управно особље и заједно чинили владајући сталеж под именом Гети. (86. мање или више преличено у записима на страним језицима. Назив Гети се на јеврејском пише као Хети. Што се тиче саме Македоније ми и ту морамо разликовати две Македоније. на северу до Дунава обухватајући и Срем и нa западу до реке Босне. то јест старом Рашком. У свим освојеним земљама и у свим насеобинама старих сербиских племена налази се име Гети.122) Србиске Планине. У старој Македонији су постојала лична имена . земља која се граничи са запада Јадранским Морем. пошто је то име за дуго времена означавало једну малу и не баш много значајну покрајину.ст. то јест савременог Велеса. То су простори на истоку до Црног Мора. на северу до Српских Планина и Родопа и на југу обухвата планину Олимп. ратни. која је обухватала све пределе између Мраморног Мора и Јадрана. Гети се још помињу и као Хати и Хитити у Малој Азији и Сирији. Македонија је већ постојала. Простори над којима су владали Филип и Александар нису овде сви укључени.

које се у савременом свету помиње. уско повезану и испреплетану са свим историјским токовима о којима смо писали у претходним поглављима. а сада нам преостаје најтежи део посла. која потиче из времена краља Шамсуилуна.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Тек касније.293) Некада је Људеја била водећа држава сербиске расе и представник Гетије. уместо Тракије. као: Хати. Бартон каже да се земља Хетим помиње на једној таблици из Вавилона. Китион на грчком и Китиум на латинском језику. Ово нac неминовно води у једну нову и неслућених размера широку историјску област. Био је главни град покрајине Ематије. Слика Сербон – «Асур» из Асирије Досада смо изнели на чистину име и место земље Хетим. у новије време. што се очигледно односи на име њихове престолнице Хатуше. Већ смо напоменули да је у Македонији постојао један град овога имена. Македонија је преузела вођство сербиског света и за три века стварно оличавала Гетију. наследника Хамурабија. Од овог погрешног читања хетског имена. Ми смо већ напоменули да захваљујући недовољној одређености јеврејског писма. (23. Слика Украси са сунчаним знацима на новцу и на штитовима из Македоније Потребно је да се осврнемо на употребу имена Хети. у асирским записима се налази тројако писање овога имена. Манеста. тим лакше што се радило о једном истом народу и о истој Слика Украси са сунчаним знацима из Подунавља и из Троје земљи. Хетим се чита и као Хитим. када је постала славна и водећа држава сербиске расе.е. у Људеји је иста као и код Аријеваца на истоку. чак и пре Хатуше. Хамурабијево право име је Хамурапи.ст. престолници једног моћног и значајног царства. У четвртом веку с. Међутим. јеврејски писци су је обележили као Хетим. готово искључиво као Хитити. Покрајина Матија је била средишна земља и у ствари прва Македонија. а у Старом Завету се помиње као Амрафел. (104.1. Асирски записи помињу Хатушане као Хате. чије је право име Мадија. један народ углавном хетске расе. то је праћење тога имена на три континента.ст. мало северније од Гетина у истој покрајини и учинио је својом престоницом.9) Јевреји их називају Хетима и то не само Хатушане него и оне који су се налазили у Палестини и који нису имали никаквих доказивих веза са Хатушанима. па зато Рагозин каже: Лиђани. Али. Вадел то овако објашњава: "Хете Јевреји 88 . порекло имена се не може изводити од имена града Хатуше. него обратно.366) Улога Мана. у виду као Хети или Кети. (14. Најпре се мислило да то име потиче по граду Хатуши у Кападохији. Лидиски врховни бог је био Манес. пошто се то име налази на више места у Европи. Гетин (Хетин). Хате и Хети.ст. западни писци су створили нови облик тога имена . пре него је Каран заузео Водену.Хитити.

Са собом су повели један део Хурита као своје помоћне ратнике. име Хитити је кованица двадесетог века. Кованица Хитити нe само што је погрешна. и говоре о њима као владајућој раси у Феникији и Палестини у време када је Абрахам дошао овде.8) И стварно. други народи као помоћни ратници. како се оно спомиње у асирским записима. са сербиским Медима. то је у суштини тачно у погледу порекла. од којих су усвојили име и поставили су темеље једном моћном војном феудализму. хатушка племена морала упасти и освојити Сирију и Месопотамију. је преузела власт.. Пирен о томе каже: "У Малој Азији. односно Хета нa Блиском Истоку и у Азији.3) Да ово мало појаснимо. Хититама. Слика посуђе са знацима сунчаног божанства из Подунавља Што се тиче помена династије из Поморског Народа. Све остало је тачно. место њих. такође каже: Хати су освојили Бабилон 1925 године с. односно Гети.ст. Гарстангово време ових догађаја касни за више од пола века. Хатушки краљ се повукао не настојећи да задржи власт у Бабилонији." (98. приближно. Још крајем 19-ог века на Западу се употребљавало име Хети и Хетиен.ст. То је време Хиксоса у Мисиру. од стварног и већ познатог времена. и тај податак се налази у записима код једних и код других.е. али Гарстанг је овде употребио назив који се јавља много касније. она из Поморског Народа. даване су разне претпоставке. "Абарис" и "Абидос" из грчких записа. док није било замењено са Хитити.е. Ми ћемо ово име задржати и даље јер је оно тачно када се говори о кападохиској држави.е.12) Џон Гарстанг. Приликом упада у Месопотамију. Хатушани су пратили Нинов поход до Месопотамије и по заузећу исте они су се вратили натраг.82) Мисирци су Хиксосе називали "хегау касетиу". из времена македонске превласти Леополд Месершмит каже да су "око 2000 године с. ст. Серби су оставили у њиховој престолници Хатуши само један владајући слој друштва и продужили даље на исток. У својој власти задржао је само Дамаск. по главном граду Хатуши. налазили су се и Хатушани и то су записали и Вардунаши и Хатушани у својим записима. новодошли су се помешали са туземцима.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса зову Heth или Hitt. што значи. који су били главна освајачка снага. јер што се датума тиче. (99. а у свим другим приликама и ван домета те државе употребљаваћемо име Хети. Слика Чанак са знацима сунчаног божанства као украсима." (48. Владајућа династија у Бабилону је оборена и једна нова династија. У време Ниновог похода Серби са Хелмског Полуострва су заузели Кападохију и покорили туземски народ који је био једне посебне расе.ст. Међу тим племенима Поморског Народа главну улогу 89 . Овај покрет је довео Хиксосе у Мисир. у време када су сербиска племена нападала Мисир и на земље Блиског Истока долазећи преко мора и ослањајући се на Крит као своје упориште. (93. из III века с. а даље на исток вођени су. Главни градови Хиксоса у Мисиру били су Сарбар и Видо. У првом тому Историје Срба ми смо употребљавали име Хати за кападохиско царство. На то се не треба много обазирати. него и удаљава од правог имена и отежава васпостављање историјске истине. То нам омогућава да правимо разлику између Хата у Малој Азији и Гета у Европи. у првом реду Арапи који су ишли као Нинови савезници. ни аријевске ни семитске и звао се Хури или Хурити. а такво име се не налази нигде у историји. На јеврејски облик Hitt додали су латински завршетак -ite и тако су и добили Hittite". стране вође.

76) Приликом освајања Мисира. а поред њих и по истом послу били су присутни и Јевреји.ст. друго раздобље је време другог хиљадија. Хурити су чинили део посадне војске у Мисиру. Отуда потичу доста нејасне повести о Хетима на Блиском Истоку и када их Јевреји помињу није увек јасно да ли се ту ради о сербиским Аријевцима или о хатушким Хуритима. односно Хитите. (23.162) Пошто је прво гвожђе прерађивано баш у Малој Азији.75) Шамсу-дитана је био последњи владар у земљи вардунској из туземске династије.ст. чувајући хатушку просвећеност и сликописно писмо.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса играли су баш Серби.е. јавља фараону да је порушио неки "хетски" дворац близу мисирске границе у Палестини. туземцима из Наполије (Анадолије) над којима се поперило. (95. Такво стање је било и у већини других земаља које су Аријевци освојили на истоку. (48. и нa Нову Империју од 1450 до 1200 године с. Један заповедник фараона Аменемхета I." Прво азианско становништво. у Ниново време. коју делимо на Стару Империју од око 1800 до 1650 године с. "Цоан" из јеврејских псалма. али Мисирци нису правили разлике између вођа и њихових помоћника и све их називају Слика Ознаке сунчаног божанства на новцу са Крита и из Илирије Хиксосима.СТ. (137) Пирен каже да гвоздено доба почиње од 2100-те године с. познато је под именом Хати.е. а може се поверовати да нису за дуго времена сазнали одакле је поход почео.е. То исто важи и за Хатушане.7б) Жуке и сарадници пишу: "Први удар Индо-Европљана био је на Бабилонију где се Хитити сручише као олуја. који су освојили Мисир и долазак Семита у Мисир подудара се са доласком Хиксоса и вероватно је да су они дошли тамо под вођством Хиксоса.Гети. Таниса. Према Олбрајту. око 2000 године 90 . који је владао од 2000 до 1970 године с. У вези Хиксоса исти писац каже: Хиксоси су Хитити. у Кападохији. бар што се тиче државне управе. Рене Грусе каже: "Хати. Џорџ Бартон наводи један вардунашки запис који баш тако и говори и који каже: "Против Шамсу-дитана наступили су људи из земље Хату". Прво je оно које обележава старо становништво не аријевског језика и који се помињу као Хати.. "Сердани" из мисирских записа. то се зна. Треће раздобље је време од после распада Хатушке Империје. У њиховом суседству били су Индо-Европљани који покорише Хате и основаше једно царство што га ми називамо хититским и индо-европским.е. (23. Јевреји су били насељени у Мисиру око главног града Хиксоса. Тада је створена велика Хатушка Империја. који су имали владајући слој аријевски. Било је доста Семита на положајима код Хиксоса. одржавши се за око пет векова. када је у северној Сирији постојала нео хатушка царевина. са Сербима су били присутни и бројни хатушки Хурити. Рене Дусо описује три хатушка раздобља.ст. са народом азиатским. (23.ст.ст.178) Само владајући слој Хиксоса били су Аријевци . не аријевско. а праве Хате Прото-Хититима. а народ друге расе и језика. поседовање гвозденог оружја може да објасни ово аријевско сручивање у Месопотамију "као олуја". (53. били су један мешовити народ који се сместио нa висоравни Мале Азије.334) Слика Тркачи са шлемовима и штитовима на којима се виде ознаке сунца За Хатушане. Вардунаши су знали да је напад на Месопотамију дошао од земље хатушке и тако су и записали. када су Аријевци преузели власт и унели свој језик.

него освајачко племе које је дошло са североистока или са Хелмског Полуострва: по моме мишљењу.(53. Низејци су били ти који су запосели Хатушу. ако се усуђујем да одредим.ст. Низа и Мазака чиниле углове једног равнокраког троугла. у суседству и јужно од Хатушана.161) Рамсе каже: "Ја полазим од претпоставке да Хатиди или Хитити нису били првобитно анадолско становништво. То су били хатушки краљеви из петнаестог века. Они су подигли један свој град. Ми поуздано знамо да је цела митанска дивонија била аријевска и потпуно иста. како их западни писци називају. односно Несити. готово нa правој линији од Хатуше према југу. рад мисирског уметника За Хурите. како нам говоре записи нађени у њиховој престолници Хатуши. Слика Богиња Сербона. Кападохији и Јерменији. Из свега што о њима можемо сазнати. Владајући сталеж чинили су у овој земљи Аријевци под именом Митана. Месопотамији. западна Мала Азија је била насељена првенствено од народа који је себе називао Хату.44) Жак Пирен сматра да је разарање Прве Троје било баш онда када су "Хитити" извршили најезду у Малу Азију. Хурити су имали још једну краљевину источно од Хатуше. што је Птериа грчких географа. Митанска царевина била је верна слика Хатушке царевине. који је био исти са оним туземским у Хатушкој држави. и они су увели будућу Јерменију у велику историју.е. који су сви у тесној вези са Хатима.ст. говоре о непријатељствима са племенима у северној Сирији.121) Када се ради о Хатушанима.. (48. и са истим именима богова. од 1500 до 700 године с. једно освајачко индо-европско племство. односно Несити су се населили у Кападохији око 2000 године с.8) У вези са тиме Олбрајт каже: Око 1800 године с.ст. У 18-ом веку с.е. У односу на Хурите. на левој обали реке Халиса. одакле су се проширили на југ под именом Митана све до реке Тигра и Керкемеша. Ово име нас јако подсећа на сербиску династију Мита у Фригији и краљеве Мите у Македонији. ова племена нису била 91 . Незити или Несити.Луви настањивао je целу јужну Малу Азију и њихов језик је био сродан неситском. Низу. Хури или Хурити. Низејци су били једно племе сербиске расе. заправо најисточнији део сербиских племена у Малој Азији пре Ниновог похода. једна лувитска династија владала је у Керкемешу на Еуфрату. као код Аријеваца у Медији и Индији.e." (87. Слика Сербон се придружује Аргонаутима Ови Неси.. Половином другог хиљадија Митани проширују своју власт и на северну Сирију. и до места Нузи близу планине Загроса. вероватно су дошли из овог другог правца. потребно је објаснити ко су били Низејци. односно Хатима. Приликом Ниновог похода. Један други индо-европски народ који су Хати називали . Митани и Аморити." (7б. али и она је пала под власт Аријеваца који се овде називају Митанима. Рене Дусо каже: Хурити су се налазили источно од Хатушана у северној Месопотамији.е.СТ. Нешто касније пренели су своју престолницу из Низе у Хатушу и по Низи их називају Низити. Месершмит каже: "Мисирски и асирски записи.е. савремени Богаз-Кеј. а који називају ПротоХитити да би их разликовали од другог хититског народа што је дошао касније и говорио индо-европским језиком и називао се Наси или Неси.ст. главни град Хурита.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса с.334) Хурима или Хуритима се зове један азиски народ. (96. Киликији. Тако је изгледало као да су Хатуша.

међу којима и Sutekh of the city of Sarpina. (111. Слика Новац из Македоније.варат. а "Сарпина" је посигурно -Сербина. а била су међусобно сродна и чинила су једну велику и целовиту групу или расу народа.е. симболи сунца и шлем Чувени Кадешки Бој између хатушког цара Муваталија и фараона Рамзеса II.55) Мајани каже да су Хурити називали борна кола . од 1400 године с.19) Слика Сербонски лов. (103. Kheta-sira. и како изгледа признавали су месна божанства.ст.II. нити индо-европска.10) Гордон Чаилд о томе овако пише: "Сасвим је јасно да су владајуће династије устоличене на горњем току Еуфрата.е.ст. на горњем Оронту. блиско сродне онима које cycpeћемо у долини реке Инда и касније у Медији и Персији. звао се Салатувар. Али њихови поданици нису били Аријевци и владајући сталеж је усвојио језик домородаца и бабилонско писмо. Исти писац каже да су се божанства ватре и сунца код "Хитита" звали "Агниш" (за огањ) и богиња Аријанска као божанство сунца. Сербон. после њеног освајања од стране сербиских племена и пошто је постала њихова престолница. поред својих. Један хатушки град из тога времена. односно Теут у улози бога рата.2.242) Али ово није хуритска него сербиска реч и то су била кола у виду мале куле у којој су стрелци били заштићени." (60.Први ловац носи каузију. (12. (74.6) Арја или Арија у Индији има исто значење." (98.ст.ст. Покрет који их је довео до Еуфрата није се ту зауставио. владајућа раса Мале Азије и Сиро Феникије назива себе и Ари. у званичној употреби.35) "Сутех" је Сеут. "ови стари Хати или Кети. биле аријевске. Артаманија из Зур-Башана и друге. У истом раздобљу таблице из Ел-Амарна помињу аријевске владаре у Сирији и Палестини..Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса семитска.ст.ст. око 1278 године с. (12." (99. Кадеш је савремени Тел Неби Минд нa горњем току реке Оронта. налазили су се пред главним храмом кипови два бика. ca значењем племенитости. Arri. 58 километара источно од Коније.ст. помињу се богови хатушких градова. фреска из Пеле.ст. 92 .242) Овим је симболички било представљено јединство два народа: Серба и Хурита. поданицима.ст. кога називају Хета-сира. Шуварта из Кеилаха. а код Аријеваца на истоку то су "Агни" (за огањ) и Митра као божанство сунца. други је наоружан јатаганом У граду Хатуши.359) У мировном уговору између фараона Рамзеса и цара Хатушила.12) Вадел каже: Аријевци у Индији су себе звали Хатијо. семитским. Ови династи су једноставно владали над неаријевским. око 1288 године. као: Биридава из Јеноама. (103. Они су неоспорно били оличење бога Бака и једном од тих бикова је било име "Сери" а другом "Хури". следио је мир склопљен између новог цара Хатушила и истог мисирског фараона. Јашдата из Танаха.

да бих вас довео у земљу Аморита. Хенри Сајс. Извео сам вас из земље Мисира и водио сам вас четрдесет година кроз пустињу. (1. можемо закључити да су Аморејци у ствари Приморци и приморски крајеви.14) Асирци су називали Аморитима предео где је сада Дамаск. (13) Помињу се пет краљева аморејских у Палестини: Адони-Цедек из Јерусалима.282) Јанус и Јаванус је Јован. али Хет син Кананов означава јужну Сирију и тиме се увелико проширује ово име.. Велики познавалац старина Блиског Истока.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Исти писац за Хатушане каже да су то Хати или Бели Сиријанци.I." (1Још. кога су Грци заборавили." (1. Пиреам краљ Јармута. уништио сам њихове плодове горе и њихове корене доле. судећи по имену и његовој примени.97) И Страбон назива Хате . као Едуард Дорм. што је учињено од стране Румљана. Потом се тај назив свео само на Феникију.ст. Слика Сербон и Аполон се отимају око троношца Слика је резба из Додона Што се тиче Аморита.и 7:7) Улазак Јевреја у Палестину био је око 1300 године с.Бели Сиријанци и каже да су носили шиљасте фригиске капе и опанке кљунаше за које неки кажу да су "типично готски" и да су Хатушани били примитивни Готи.ст. (74. и они су били они који су се називали Аборигени или Латини који говоре стари јонски језик. и сви краљеви Кананаца. западно од Јордана.ст. Петри доводи Аморите у везу са Дарданима из Мале Азије.1Х.10) "Када сви краљеви Аморејаца. у другом хиљадију с. једнина би била Кет или Кити. каже: "У сваком случају. све док нисмо прешли. (24. изгубиће храброст и биће запањени изгледом деце Израела.ст..101) Џозеф Меде каже: Карија. Јеврејски израз Хитим се најчешће примењује нa северну Сирију.ст 5) али опширније прикупљање података о њима приказује их Аријевцима. (35 ст.10:28) Из овога ми 93 .Још.16) Ми са разлогом. Ликија и део Памфилије припадају Китиму или Китеанима.ст.е..15) У Старом Завету пише како је Бог рекао Јеврејима: "Уништио сам испред вас Амореје. Јофиа краљ Лакиса и Дебир краљ Еглона. ми морамо дати Италији такође једну сеобну наших Китеана. како Варон потврђује и треба их сматрати сеобном cтарих Јона. о њима постоје подељена мишљења и неки их чак називају Семитима. који је Јошуа заузео и све његово становништво побио. (95. (1Још.§1. И ми ово прихватамо и кажемо да јесу били "примитивни Готи" пошто су Готи . који су били високи као кедрови и снажни као храстови. уз море. сазнају да је Вечни пресушио Јордан испред деце Израела.10:1-5) Један аморејски град се звао Македа. Жорж Бароа каже да су Бабилонци називали. пише Меде.:9. која треба да буде на источној страни Италије где се називала Магна Грека и ја мислим да ови Китаеи иду тако далеко као што је Тибар на граници њихове браће Хетруска. Ово је име у множини.ст. (113.е. У прилог томе говоре и ови напред изнети подаци код Чаилда. Јанус је Јаванус.Амос 2. Хитите и Аморите у блиској заједници".279) Китеани су били отворени према Белом Мору и Пелагу и могли су послати сеобне у оба правца. А поводом Даниеловог пророчанства у вези лађа Хетим које ће доћи против Антиоха Великог. И на првом месту изгледа да су населили Крит и острва у устима Белог Мора. (74. (74. ми налазимо и другде. предео од Еуфрата до Пелага Амуру. (35. Хохам краљ Хеброна.Гети. зато што су задржали оца Јавана име код себе називајући га Јанус.

назване скраћено «фриз».229) Чаилд каже да се аријевска имена потпуно губе у Палестини од 1000 године с. Ми. Погребни обичаји код Хитита и Хиксоса су исти. најчешће заступљена сербиска фригина Слика Серцена.ст. Имена аморитских краљева нису семитска. (14. видимо да се Аморити и Хети поистовећују.ст. што значи да је то име било . што значи страшни или свемоћни. па чак и на пределу Митана остало је мало аријевских имена после овога датума. Слика Најпознатије сербиске фригине.е.ст. Мајани каже да је "Манетон писао да су најмање 240.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса видимо да су Палестину. Сматра се да је пореклом са Крита. односно «кретика». (12. западно од реке Јордана.СТ. исто као и име Сурија или Асирија. такође.200) Аварис је Аваријаш = истурени шанац и то је хититска реч. а они су готово редовно мењали почетно слово ''сима'' са ''зита''. омиљени украс цара Филипа Македонског Слика Солнарка Слика Јајолка Слика Завитка Слика Оштра усеница. а Кананци су их звали "Зурим". Јерусалим је био у поседу Хиксоса. осим приморја. пише Мајани (12." (12. држали Аморити пре уласка Јевреја у исту.000 Хиксоса напустили Мисир и отишли у Сирију. Врло омиљена код Грка 94 . На слици су фригири на саркофагу Александра Великог Слика Суранка. Адони-Цадек је Господар-Цадек.74) Ово кананско "Зурим" је допрло до нас преко јеврејског језика.. где су саградили у земљи сада званој Јудеја један град по имену Јерусалим.196) Од 15б0 до 1100 године с. Име града Македа говори много о пореклу овога народа што га називају Аморејцима. Рагозин каже да су Јевреји називали првобитно становништво Палестине -"Емим".Сурим.е.

Сариса. У Арнаху је надвладан од асиро-бабилонског око 1500 године с. Митани се називају . Халдис и Тешуб. Аријана. "картапу" . (103. Кумани и тд. него су то учинили његови наследници. на сузијанском језику.е. који називају "директиф". (98. (који није ни семитски ни аријевски). ми знамо да је тај језик био једно наречје сербиског језика који се потпуно разликовао од језика хатушких Хурита. У напису персиских царева Ахеменида. што све одговара богу Теут. aryen у староперсиским записима. Имена државних установа код Хатушана су такође нa србиском језику. који је претходио сумерском у Асуру и Ниниви и проширио се од Арнаха (Керкука) источно и од Тигра до Алепа.дуги. а језик првих становника.д. Владар се звао цар. као и у Асирији. то јест . Треба имати у виду да ове речи долазе до нас преко хатушког сликописа или месопотамског клинописа и да се тиме њихов правилни изговор умањује. 'даранза' . Вијанованда (ово име преводе као Винованда). Индра и Насатија. а другом Хури. (60. који је по њима требао бити први низејски цар у Хатуши. аrуа-. (135) Низејски Хати су преводили језик хуритских Хата."Хари". Кувалија. Салатовар. а овај надимак Табарна Серби су узели од Хурита.62) Када су Низејци заузели Хатушу тада је у Низи владао краљ Анита и oн није пренео престолницу у Хатушу. Варуна.вино. 'сипанд' . као: 'далуги' . то је био уговор о миру и сарадњи склопљеном између цара Хатушила и фараона Рамзеса II. Као главно божанство имали су једног бога громовника по имену Тешуба. Господар Трговине и тако даље.сипање.редов. "вијана" . (98. oнa су чисто сербиска. У Асуру и Кара Ејуку асирски га је потиснуо у време Саргона II. називали су "хати". Хурма.цар Хета. из Хатуше. али су разумљиве. на чијем језику реч "тапар" значи владати. Кувана.ст. У документима. Грнчарија низејских Хата је била у свему иста са оном на Хелмском Полуострву тога времена. Језик Низејаца имао је осам падежа.21) Аноан Меје каже: Хатушани су свој језик називали "нашили. Сви хатушки цареви су носили надимак Табарна. Гордон Чаилд каже да је дошло до прекретнице код Хатушана.картапов или војник иа борним колима и т. око 2000 године с. употребљава се реч Хари за Аријевце.ст.14) Ово дословно значи . Сваки већи град код Хатушана је имао градски савет. (60. У уговору између Хатушила и Рамзеса за Тешуба се каже: Господар Неба. пре доласка Низејаца. Вилу. 'малати' млети. Аријевски језик се одржао даље на истоку. 'реду' . Непреведене називе означавали су као "хури". нешумли". јер га нису разумели.ст.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Слика Расенка Овде је аријевски језик пао пред семитским и азијанским дијалектима и малобројне аријевске аристократије су се утопиле у домородачки народ. Покрај кипа овога бога стајала су два света бика и једном је било име Сери. и да се пре овога времена код њих не налазе аријевска имена. а ја мислим да га није раније ни било. војник у пешадији. То су Митра.е. Митански језик је био повезан са аријевским.30) Хатушане помињу на мисирским споменицима као Хета или Хата. 95 . За Хете Низејске каже да су они свој језик називали "нашили". Речи нису исте. Што се тиче језика Хета Низејаца. и осми.даровница или заручена девојка. То не стоји.19) Хатушког владара Мисирци ословљавају са "Хетасар". нa иранској висоравни и у Индији. (74.33б) Нико није могао пронаћи хуритско име овога бога. од којих су седам исти као и у савременом србиском језику.. јер Лабарна није био први низејски цар у Хатуши.наш језик.ст. Гарстанг каже да се митански језик сада назива субаријанским. Велико тројство богова чинили су: Аредис бог сунца. који није био аријевски. што он преводи са our language. јер је Тешуб само прелик имена бога Теута. нa клинопису. Два света бика су представљала јединство Серба и Хурита под врховним богом Тешубом.ст.ст. каже Сајас. Зимурлија. ст. који се звао карум. (93-ст 35) Што се тиче имена места код низејских Хата. Тако стоји у првом у историји познатом међународном уговору. Subarean. такође код Митана и код свих племена сербиске расе. као: Мира. па су многи писци помислили да то потиче од имена цара Лабарне. нa асирском такође помиње се Хата или Хате и обе ове речи потпуно одговарају јеврејском Хет или Хити.42) У уговору између хатушког цара Субилиуме и митанског цара Матиназа помињу се богови као сведоци. (9б. Ларанда.

али да су Олимпиодор и Хризостом тумачили Хетим из Изорода као ΄Ινδων ήθν то јест Индиски Народ. Они нису овде мислили на Индусе. Из времена пре јеврејског доласка. "Варијаш" или "Аваријаш" је име настало по вару. хетским или аморејским то му је потпуно једно те исто. споменик подигнут на месту победе над Грцима 338 год. Хајде Кларк је вршио попис тих имена и упоређивао их са именима из поменутих земаља.1:39) Што значи да се код Јевреја име Хет и Хетим односи само на народ сербиске расе.100) Међутим. Бошар каже да је свети Павле родом из Тарса у Киликији и да је био у једном киликиском граду који се зове Кетис или Кетим. један назив за Србе. у било којој земљи на свету. (102) Да ли ми та имена иазивали аријевским. јер су са њима заједно били у Мисиру. У Киликији се један предео називао "Кетис". У Старом Завету Хети се често помињу у Палестини.е. нa грчком "Кирно". асирски записи помињу и "краљеве Гута". Слика Лав као оличење Сербона. Ако се мисли само на индиске Аријевце онда су Венди и Инди исто. (113.I.103) За разлику од Мисираца. па чак и у Медији и Индији. то јест исти народ. (2. Cytoriis montibus. на северу Палестине и како Розенмилер каже: јужно од Јерусалима.ст.104) негде у суседству Сирије. Кетим. у време Абрахама. (103. Стари писци су називали Индима индиске Аријевце. Јевреји распознају Хете од Хурита и ове последње називају Хоритима. него оба ова имена обележавају један слој народа. Имена Аријевци и Хети не означавају неки народ у народоносном смислу. Гети и Келти су суимена.е. став да су Хети и Омирови Кетеи једно те исто. а која су се задржала и у време Јевреја. (91. није више постојало у време Тројанског Рата. са савременим Индусима.V) Грци кажу да се Хетим из Изорода односи на град Китиос на Кипру. У Изходу име Хета се помиње међу народима који су поседовали "обећану земљу". Имена Аријевци.521) Некада моћно Хатушко Царство које се.лукумон.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Заповедници градова. и један предео Берекинтио. заправо један сталеж. како Сајс каже. (Одисеја Х1.1Хрон. а на Блиском Истоку. простирало од Еуфрата до Белог Мора. Ову замену Венда са Индима налазимо и код Тита Ливија.б3) У надлежност Панкуса је спадала судска власт. (2. градској тврђави и двору.1. Де Кара поистовећује Хете са Пелазгима.ст. тај сталеж се назива Хетима. назива се Киторске планине. У Индији и Медији тај сталеж се назива Аријевцима. (1. Што се тиче имена градова и места у Палестини. Према изражавању Јошуе. Јоаким Meнан каже да су Хети исто што и Хитим у Старом Завету. али било је још увек делова народа тога царства који су се називали Хетима. а за који Делапорт каже да је то био један општи сабор принчева и племића. у Малој Азији и у Европи. Имали су и царину коју су називали "лукутум". као на пределу Хеброна. 96 . и њихово порекло изводе од Хорија. са доста успеха. Наравно. У II ом веку с. наша примедба) које гледа залазеће сунце.ст. (113. Помињу се први пут у Изороду. (79.III) А затим додаје да се у граду Кетису на Кипру родио Зенон стојичар. односно Гетима или Келтима. Где год је било народа сербиске расе.13) У Одисеји се помиње народ Кетеи као један од учесника у одбрани Троје. код Пиринеја. када је он дошао у Хаброн да купи једну пећину од Ефрона Хета да би у њој сахранио Сару. звали су се варијаши. с. Гледстон заступа.1. то су све имена пренета из Европе и Мале Азије. нико од ових писаца није био толико неук да би помешао Венде.CT. Асирци су називали Хатима сву Сирију између Еуфрата и Оронта. Berесуnthio. а име Аријевци нису употребљавали. ту се налази присутно и гетско име и обележје. војни и грађански уједно. Хети. Тако у Роданији.I. Феникији и Сирији. Јевреји су морали добро познавати Хете. Постојао је и један племићки сабор под именом "панкус". него на Венде које често замењују код старих писаца. ово име обележава становнике једног предела на северу од земље Канана и простире се све до Великог Мора (Пелага. Ово име нас подсећа на звање код Расена у Италији . Бошар каже да су Јевреји називали острво Кипар.ст. поред аријевског обележја. вероватно један део ових.1. У Палестини Хети се помињу на више места. Бошар сматра да је старо име Корзике истога порекла. као њихови помоћници.

И зато се. има овде значење управљач.8) Вадел каже да код индијских Аријеваца називи 'хатијо' и 'кшатрија' имају исти корен. на Гиблартару. У Исходу се каже како Бог говори Мојсију: "Мој анђео ћe ићи испред тебе и одвешће те код Амореја. односно има значење енглеске речи head. и Латини с правом могу подразумети под Хетимом. што значи аријевски Хати. него дословно значи исто што и савремена међународна реч . поред града Кетиа и реке Кетиум. cut or ruler. За Флавиуса Рагозин каже да је његово тумачење етнографије Изорода узето од Халдејаца. али имају са Хетима. Друга енглеска реч ruler. У Старом Завету се пуно говори о Хетима. није налазио довољно ослонца у јеврејској науци да би могао објаснити етнографију Изорода. ми имамо сведочанства о присуству хетског имена и на северу. племе или неку земљу.ст. као најбољи јеврејски историк. Хетеја.шеф. Он приказује назив "Хати Ари".I. Хевиана и Јабузиана и ја ћу их свих истребити. каже Бошар. Асирци помињу Кипар као земљу Јована. То значи да стара сербиска реч Гет или Хет не означава народ. на пределима које су стари писци називали Скитијом. Бошар сматра да су Страбонови Китис исто што и Кимбри код Стефана из Византа. На пределу Меса-Гета код Касписког Језера. који немају иикакве везе са Хатушанима. владар. Што се тиче Румљана. али ово име не треба узимати као данашњи појам Германије.8) Енглеска реч cut има више значења и она у овом случају одговара српској речи кратити. Што се тиче острва Кипра. и морао је да тражи допунска знања на некој другој страни. Бошар помиње народ "Кити". управљача и т.СТ.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса На северу Европе. (99. ствар стоји овако. Cetia. јер су то две сасвим различите земље. Вадел сматра да је име Гадес или Кадеш. Бошар наводи. на које неки савремени писци xoће да ограниче име Хети из Изорода. (1. и Бошар доводи ово име у везу са Хетима. али није био начисто да ли ово острво представља Хетим из Изорода иако су га Јевреји називали Хетимом.ст. У Кампанији се једна река звала Кетиум. (99. што је доказ дуговременог присуства Хатушана на овом острву. (99. Ти су разлози навели Еузебија да каже да су Латини. 23:20-23) Код Самуела. која је од ње настала и подразумева још вођу. а и код Скита.2:11) 97 . треба рећи да је ово острво било дуго времена под управом Хатушана. (113. о чему ћe бити речи на другом месту. односно Румљани Хетим. која је касније добила име Силуро. произишао је непосредно из хатушког сликописа.Исх. Име града Китиоса на Кипру може да има везе са Хатушанима. од Абрахама па до Давида. али није обавезно да буде тако. пошто има градова овога имена свуда по Азији и Европи.V) Из свега овога ми имамо поуздана сведочанства да је име Хети било присутно и у Италији. (86.18) Затим нам исти писац даје сноп података о присуству имена Хети на Британским Острвима. кипарски слогопис. у пределима које је Такит назвао Германијом.ст. пореклом од имена Хати или Кати. Било како било. Ферезеја и Кананаја. код Аријеваца у Индији у облику "хатио Арио".ст. од које је настала грчка реч 'кратиа'. Страбон помиње племена Хате и Хатуаре. (2. намешта да Урије буде убијен и узима његову жену у свој харем. Посебно кипарско писмо. глава. који помиње неке Камесене на Тибру. Бошар наводи румског писца Сервиуса Слика Сербон на новцу Карановића и Селеукића (његово право име је било Сербиус.8) Ми поуздано знамо да су ова племена била сербиске расе.Сам.102) Јосиф Флавиус помиње Кипар. Код Страбона се налази име Китис које се односи на Ајоле." (1.ст. описује се како Давид силује жену неког Урија Хета. још и то да се крајњи врх италијанског полуострва називао Кетиским Ртом. У Латиуму је био један град са именом Кетиа. terminum Cittaeorum. Ради се о више стотина назива места изведених од овога имена.29) Што значи да ни он.III. у другом одељку. (14.III.д.

и нарочито од Далмата. него су потомци Титиа и Асарела. одведени су били до Пиринеја где су познати као Сордони. Меде овако каже: Μακεηαι je спој од Madai and Cittim. јер је Свербину пробио својом стрелом сунце и месец. (104. "Себомени" или Обредници.1.) Илири нису Зифити како изгледа.ст. у сваком случају.народ ових острва. обухваћени маглом. то су западни Толтеси. а истовремено кажу да су Дардани били најбољи музичари од свих народа. које етрурске еутубинске табле називају Илерда." (104. Оретани и Сегобриги. (35.I st.Ардон и Сегуб. били непријатељи богова из Махабарате. који су се посебно прославили у време Рамзеса II. чија је кћерка била Омфала. царица Људеје."Себомени". Херетита. за овај народ острва.ст. To значи "Џентилес" како назива народ острва. (35.CT. у улози његове гарде. прави Курети. Паскална Хроника изводи порекло Дардана од Хета. који су као Хетови потомци рођени као слободни људи. а ови други од племена Анеуса и Арба.II.ст.Сербомани. и у време када су се служили грчким језиком то име су и писали на грчком. И он каже: Зерет у облику Зартан и Картан појављује се као родоначелник Дардана и Сардињана.(104. Први су представљени од Дерија (тако се у неким од преписа старих писаца назива моје племе Деретића). По њему. који потиче од Хета. у коме се каже да су се богови и Данави борили међусобно у тами. које су нарочито мрзели и говорили како они живе по пећинама и испод гомила стајског ђубра. богови су убијани од Данава заједно са Балисом. и у облику Херит.283) Затим каже: Шардана и Такаро. чији је предак био Талма.252) Ардон и Јардан су два погрешно написана имена. Завета. 283) Познато је 98 .. Крићана и Курда.21) Ови "Себомени" су . наша примедба). оно је у суштини тачно. под Ардоном. Херетити из Давидове војске последњих дана. Он каже да је име Македонија спој имена Меда и Гета.224) Камбел каже да су Заретити. О изостављању почетног слова 'сима' већ смо говорили. Ови Зеретити су поседовали Сардинију и поседовали су сеобну у Италији.286) Иако је ово Камбелово излагање неуобичајено. Извесно је да су они дали име реци Роданусу или Рони и да су прекрстили Пад. истоимени предак Серба треба да буде Зарет. Џозеф Меде то овако објашњава: Gentiles оr Σεβόμενοι or Worshipper. него обале европских земаља. које Грци називају Дарданима по њиховом граду Зартану или Заретану. наша примедба) и који се називају тако по њиховом претку Зерету. од Арба . ова два имена означавају један народ Зеретита.297) "Илири су имали лош глас као и Либурни. служили су фараона. Носили су име Јехалелел (име једног народа из с. Камбел даље каже: Индијски Курус или Критас су ти исти Зеретити.203) Од Зерета су Заретити. Затим каже да су Јевреји делили народ на Јевреје и Грке: ови Грци били су . Јевреји су имали и једно посебио име. Што значи да су Зеретити из Старог Завета и Свербину из Махабарате једно те исто. (104. Они се помињу на мисирским споменицима као Шардана. Он се држи претпоставке да је сваки народ потекао од једног свог истоименог претка.1. Поред ових. према јеврејском начину изговора. син Анаков и унук Арбов.ст. што је у ствари Сардон. Они су морали имати сеобне у источној Галији. са предела између Делминиума и мора. које он назива Хитанима. пореклом су од Зарета и Цохара. наша примедба. (104. Овде Камбел мисли на Сердане професионалне војнике код мисирских фараона.1. убрајајући и место које су Румљани називали Солариа и Ад Солариа у северној Етрурији и на обали Лигурије. Дардани који живе у пећинама (ово је једна грчка патка у вези Дардана. У Изороду се каже да су од Јованових синова "насељена острва народа".ст. Није јасно шта је са тиме хтео да каже и да ли је он у Сербомане убрајао и Грке? Врло је занимљиво Медејево објашњење настанка имена Македонија. као и друга племена урачунавајући и Турдетане. и где је племе Илергета и Илеркаона прешло у Шпанију. Камбел наводи један приказ из Махабарате. а Меде каже да су ти Сербомани Грци. што се подразумева под Хетимом. Μαδιοκαζαι или Μαηθκάζι.ст. називајући га Еридан по њиховом претку Ардону. Што би требало да буде Медогетија познато у облику Макетија. или Дардани. где је Илуро од њих основан. као што смо већ објаснили. дословно онако како то стоји у Старом Завету." (104. пореклом од Зерета. и убрајани су међу њих. Затим каже да је Ардон уствари Јардан краљ Крита. Ова "острва" нису у ствари острва. Њихови представници су такође били Ареваки.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Џон Камбел је оставио позамашно дело о Хетима. и после Μακκαηαι. На енглеском језику називају Gentiles . како су Јевреји називали све Европљане. Затим Камбел каже: "Западно од Македоније живе Илири и Дардани. (Из овога произлази да је почетно слово 'сима' а не 'делта' и да они требају да се зову Сардани уместо Дардани. Ови Зеретити су били храбри ратници.II.

116) Погрешно прочитано име "Доданим" повукло је за собом и погрешна тумачења и узалудна трагања за том земљом. Sauviras.и 10.е. то јест племићка коњица коју су давали припадници прва два сталежа. а збрка је настала због истоветности јеврејских слова 'далет' и 'реш'. што Грци пишу као "пезетере".Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса да су три слова замењивана у истим именима у Грчкој и Македонији и то су: 'Ф'. 158) У Индији се налазе присутна оба имена. а они су пореклом Гали. Caer = fort. македонска војска се састојала углавном од коњице коју су давали хетери.вар и Вадел то правилно преводи са тврђава или утврђење. Џон Фајн објашњава улогу "хетера" и "пезетера" у старој Македонији и каже: hetairoi значи commpagnons. Сербиско Гети Грци су писали као Хети.12) Исти писац каже: Саргон (кога Сајс ставља у 19 век с. чланови великих породица и племена. Ту се ради о овоме: "хетери" су .ст.гетери. Гети и Хети. Александар I јe увео у састав македонске војске и гетерску пешадију. Вадел напомиње име језера "Baн" у Велсу. Име ове земље на јеврејском језику је Роданим. Камбел помиње Индо-Ските или Хитите између 4. којег Асирци помињу као Губли. и каже да их Индуси зову: Sabaras. иако се она звала гетерска. (120) Садржај РОДАНИМ Дошли смо до последњег сина Јованова.ст. Arestae. и до последње земље народа Јафетова Роданије.ст. био је укључен и трећи сталеж. (113.1. ово последње у облику "Катеи". 'Θ'. а та грешка потиче од велике сличности слова 'ро' и 'делта' у јеврејском писму. који је у подножју Парнаса (110. у Грчкој са 'В'. пешегетере. који би требали бити исти са Малианима и Оксидарцима. века н. са . Од седмог века с.) био је Хет са очеве стране. (104. Δαρδανίοσς. Исак Восиус каже: "Имена Роданим и Доданим су постала спорна зато што су слова 'реш' и 'делет' код Јевреја врло слична и замењују их.ст. Gesteani. (99. За британске Пикте каже да су они себе називали Халди или Халти. У време патријарха Јакова Хети су држали краљевство у Халдеји и у суседном Еламу. 'Г'." (25. по реду.ст. извршена је замена слова 'гама' са словом 'бука'. 'Д'. та разлика се и не примећује.609) Фајн каже да је Александар I измислио "пезетере". (116. ca Арестама. Херодотови Келти се налазе на Иберском Полуострву.ст.97) Кар и Каeр јe преличено .9б) Исти писац даје тачно објашњење значења Каr. како стоји у првој књизи "Хронике" у Старом Завету и у Преводу 72. ст. Неки су ово име читали као Доданим уместо Роданим.б5) Тиме се доказује да је гетско име било присутно по целој западној Европи.Х1. 'X'.СТ.79) У вези сербиских трагова на Британским Острвима.ст.Дардански. или Kathaei.II.е. (15б) Диодор каже за Дорјане (из Дориде) да су они један део Лаконаца и да су имали три града: Китинион. између којих је разлика једва приметна и уколико нису писана са великом пажњом. то јест да је правилно име те земље Роданим и да је то земља која је касније била 99 . О замени ових слова напомиње и Езихиус. У северној Европи Такит помиње Хате у долини реке Весера и Гетоне нa источној обали доње Висле. односно Хати". 191) "Гестеани" су Гетеани и они се доказују истим народом као и "Катеи". Бојон (или Војон) и Еринеон. ст. (104.е. (181. 139) Пошто се Гали сматрају пореклом из Роданије то значи да је гетско име било присутно и у Роданији. Rodim.ст. (105. the Sibiras y будистичким записима. (99. као и да се стара британска престолница у Велсу називала од стране Румљана Venta Silorum. какво се налази написано и у Изороду. a pezetairoi = foot-commpagnons.Тиме се објашњава како је дошло до двојности имена Гети и Хети.102) Занимљиво је и то да се цар Филип V потписао на једном поклону храму Атине Линдије у Делосу. Канингхам наводи Јустина који спаја један народ звани Гестеани.1. У случају имена града Библоса у Феникији. Бошар је вршио упоређења и истраживања тога имена на јеврејском и халдејском језику и његов налаз се поклапа са Преводом 72. (99.34) О овоме говори и Беда и каже: "Доданим је Роданим." (6. У овој пешадији. у Македонији и обратно.

и тада је стигао до реке Еридана и победио Кимбре. Грци су. Таршиша и Јована на истоку. Грчки писци су помињали једну велику реку по имену Ериданос. (3. (4) Овај град није био једини тога имена. Паусанија је сматрао да је Ериданос келтска река и мисли се да је то Rhodanus.XVI. три Родана у Италији. помиње се као Rodaune. Једна мала река. (2. (110. него се ради о Роданцима из Роданије који су имали бројне приморске градове и луке. 100 .159) Слика Споменик мачу на Сардинији.V. као: Роди у Иберији.е. Родана или Родна је савремена река Рона. и не бринући се зато што је ово острво мало и безначајно и што се у Старом Завету не помињу острва која су и двадесетак пута већа од Родоса. (3. и Теираса на северу.1. Родак или Родан. притока Висле близу њеног ушћа. новијег датума и да је његово старо име било Офиуша. Судећи према другим примерима треба да је земља добила име по реци. пошто је она била још једина земља у Европи неуклопљена у општом распореду. Родан и Родиум у Роданији. То је земљони простор између Иберије на западу. Слика Рањени «Галат» Само се по себи намеће решење да је Роданија каснија Галија.CT. 102 године с. Сербиско оличење бога рата Приликом напада Теутона и Амбронума. Мариус је победио Кимбре на доњем току Родане.III. али то није могуће. звани «нураги». од румског времена. Еузебије каже да су Роди држали таласократију на Пелагу за 23 године. у Италији називан Еридан. Постојао је и један град по имену Рода. Родуша у Србији и на крају острво Родос или Родија. 405) Диодор каже да је и река Пад.VI) Река Роданија. Родиа. Бошар каже да се име Доданим на халдејском језику односи на Дардане. није преостало ни најмање сумње у погледу одређивања места те земље.364) Неки мисле да се ово односи на острво Родос. (67. С обзиром да је у Изороду земља Роданим поменута као последња у Европи.3б4) Слика Торњеви на Сардинији. румски војсковођа Мариус је заробио теутонског вођу Теутамода. Један од тих приморских градова се и звао Родан на ушћу реке Родане. Родое и Рогане у Индији.ст.с.. Да би одговор на ово питање био још потпунији. 99 год.е. Родос. Код Стефана овај град се помиње као . савремени По. и с обзиром да та земља излази на Пелаг. по разним земљама насељеним народом сербиске расе налазе се градови под именом Родан или Родуша.ст. на ушћу реке Роданије. него у Галији. писали да је Роданим острво Родос. Право и најстарије познато име ове земље је Роданија. Тешко је рећи да ли је река Роданија добила име по истоименој земљи или је земља по реци. доследни сами себи. (4) Исти податак се налази и код Еузебија. (3) Из овог податка се тачно види да је река Родана у Роданији називана Еридан. названа Галијом и касније Фрушком. Родиа у Лици малоазиској. Нир у древно сербиском значи торањ са осматрачима или стражом Бошар каже: земља Роданим и народ Роданити не налазе се на острву Родосу.Роданузија. за коју савремени историчари мисле да је Висла. Тачно је да је сербиско име Родана преличено од стране Грка на Ериданос. у долини реке Родане. Херодот каже да је Ериданос грчко име.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса позната под именом Галија. код Стефана из Византа налази се податак да је име овога острва.

48) Слика Ибрик из северне Роданије.X.4) Главно племе на Сардинији звало се Илиани. када је покрет из Подунавља и средње Европе био истовремено и у правцу запада.. Шаиротана. 15) 101 .. код Роана. да преко југа.13) Паусаниа каже да су се Ибери населили и на Сардинији. дошао са војском у Роданију. преко Гибралтарског Мореуза. Госелин каже да је град Алезију. Шардан. преко афричке обале. основао Сербон приликом повратка из Иберије." (59. вероватно због придоласка Аријеваца из средње Европе. (125. Шпанији и на Сикели. око 2000 године с.е. Уместо постепеног улажења на југ. Две највеће реке Роданије што се уливају у океан зову се Дунав и Рена. Галију. (110. од расе којој су припадали Кимбри и Теутони и која налази у имену Келти своје мистично значење.V. (60) Слика Карва из јужне Роданије Перо и Шипиез кажу: "Научници су сада спремни да поверују. У исто време западна бујица Индо-Европљана се сручила на данашњу Немачку.. То је била уобичајена појава да досељеници дају имена река из своје отаџбине рекама у новој земљи.е..1. око 1300 године с. Доказ развијеног занатства и уметности старих Роданаца Овај покрет према западу најсажетије је изложио Габриел Леру.1. у време 19-те мисирске династије. (100. Alise. звала се Рен. Маркал каже: Западна Европа је поседнута. они су несумњиво били претходница великог покрета. ст. око 2000 године с.ст. и из средине Европе на Италију. Име реке Рене Маркал изводи од келтске речи "ренос" која значи "брзи ток".165) Рена je савремена Pajнa. када каже: "Народи хелмски су већ сишли у Тесалију око 2500 године с. када је после поседања северне Африке и Иберије. Северне обале Пелага биле су у то време немирне. (125) Маркал није знао да је реч ренути и поренути из српског језика и да има исто значење које јој он даје. и од којих су фараони Рамзес II и Менефтах устројили своју гарду..е. и да су Гали тај град сматрали за стони град целе Галије.. Једна притока Лоаре. У својим образлагањима Страбона. срушила други тројански град.е.ст..е.. (8б) Диодор каже да се Сербон оженио у Роданији са једном великом и лепом женом из Келтске и она му је родила сина Галата.3б/37) О кретању Аријеваца из Подунавља у правцу запада писао је и Гордон Чаилд и многи други историци који су се бавили изучавањем аријевског ширења у западној Европи. Ови што су се настанили на обалама Лоаре били су неоспорно пореклом са Дунава. око 2000 године с. По томе се може најпоузданије закључити одакле су дошли поједини сеобари или освајачи. у врло далеком времену и да су се постепепо ширили у јужној Галији.XVII. који су долазили преко мора у Делту Нила. Гордон Чаилд каже: Поморски Народ је нападао Мисир између 15 и 12 века с. Alesia.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Први долазак племена сербиске расе у Роданију био је у време Ниновог похода. која је у стара времена убрајана међу реке Роданије. најезда је била широка и немилосрдна.ст. Перо и Шипиез кажу: предци Сарда су Шардана. Друга највећа река је савремена Лoapa. (Paus. чије је старо име Дунав. Источна бујица је прешла преко Тракије. Фригије." (100. Друти долазак Серба у Роданију био је у време Сербоновог похода нa запад. када је и један велики део народа сишао са Хелма у Грчку и Епир. Трачани су подигли други тројански град.. Енглеску.е. долазе Ибери у Европу.

Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса На новцу Сардиније стоји напис Sardus Pater. По Страбону. па се може прихватити као приближно тачно. Маркал упоређује име Vineta ca Veneti. Народ који су Грци називали Келтима. са кожним једрима. Диодорово приказивање порекла Галата је врло занимљиво. Харц. Келтска предања говоре о њиховом пореклу из једног потопљеног града.479) Ибери су по карактеру исти са Галима.43) Апиан каже да Антаријати зову Гале Кимбрима. Отац Сербон и мајка Келткиња. од најстаријих познатих времена. (119. чији се један део померио на запад да би освојио градитеље тумулуса и сместио се међу њима. (119. Бавили су се претежно 102 .ст. што све сведочи о сербиском присуству на овоме острву. на Одру. (125. као што то чине и сви други келтословци.ст.ст. Ова теорија је поткрепљена снажним археолошким доказима као и језичким по именима места. Трачанима и Скитима. у Италију и на предео источних Алпа и то су Илири и Венети.ст. У њиховим градовима не запажа се присуство било којег другог народа. стижући тако далеко све до Белгије и средње Галије. Његови радови су уско повезали келтски и илирски језик. и штитови пелте. Vannes и Gwynedd.38) Исти писац каже: Према Јулиусу Покорном Лужичани су говорили илирским језиком. односно туземаца. јужна страна Бретање. Cimmeri и Суmrу је једно исто име. Прави историјски Келти су потекли од мешавине Лужичког народа. (125. готово сви Ибери су се служили раније са оном врстом штита што га зову "пелте". био насељен Сербима. (86. (8б. Guend. Слика Келт убија своју жену и себе да не падну у руке непријатељу Јошуа Ватмуф каже: Најстарија келтска постојбина била је источно од Рене.28) Cimbri. него је то било чисто становништво сербиског племена Венета. Маркал убраја Кимбре у Келте.ст. Роданија Приликом освајања Роданије Кај Јулије је водио тешке борбе са Венетима чија је земља била на мору.484) Румљани су ратовали са Иберима 200 година док их нису покорили.1. На Сардинији је један град носио име Тарс. Они су били на јако високом степепу просвећености и техничког развоја. а Германе ставља североисточно од њих.39) Пошто је предео око Одре и Њace. док је њихов друти део ишао на југ. Илирски језик се показује као покривач мноштва индоевропских дијалеката. Нађени су мачеви посађени у камену.37) Затим. Њихове велике лађе. Маркал ставља место порекла Келта у савремену средњу Немачку. омогућивале су им превласт на мору.1. то јест један исти народ. што се неоспорпо односи иа Сербона.ст. Румљани су називали Галима. Једна шведска прича (скаска) тај потопљени град назива "Винета" и смешта га негде на Балтичком Мору. (125. оспособљене за пловидбу по океану. Горње Подунавље па до Рене је колевка Келта. поставља се питање шта значи име Германи и на који народ се оно односи. што је обележје слављења сербиског бога рата Арете. неки стављају колевку Келта у долину Дунава. можда на исток све до Бојемије. Место које обележава Маркал као место порекла Келта није много удаљено од горњег тока Дунава.СТ.35) Слика Ибрик из Ла Тена.ст. (119.

дакако. 68-ој заједничког дела "Порекло Словена" кажу.1.ст. на страни начин погрешно написано Срби.. који су се служили лукама и морепловством. што је.е. око 1100 године с. Пелутие наводи Дионисија из Халикарнаса и каже: 103 . Јулије каже да су Венети из Роданије држали таласократију на Атлантском Океану и да су им сви други. јер да је то урадио и тамо би био нашао "виндске Србе". на ст. плаћали данак. на којима је постојала врло значајна сербиска насобина. (104. Шафарик-Суровјецки. Тек 449 године по Христу. ст.241) Земљу Венета данас обухвата фрузиски департман Ван. Луковић наводи: Слика Сербона из Делфа Слика Сербона из Асирије "Коментаришући овај Каесаров извештај. што је њихов израз.I.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса трговином и одржавали су сталне везе са Британским Острвима." (65.14) Под тим именом Венете помињу и нa Британским Острвима. победили су како историја каже. Слика Сусрет Бака и Аполона Камбел каже да Асирци помињу. Хитите у Јерменији као народ Baн. људе "Серфе". да Каесар није "ни привирио" у Енглеску. када су се погермањени Саксонци искрцали у Британији.

10. које је водио Теутобод. према Такиту. каже Маркал.. Мариус је на крају успео да потуче Теутоне. (1б) Савремени западни писци ово име пишу као Suevos или "Суеви". Њихово име на грчком језику пишу као Σοσήβων.41) Ови "Суеби" су били главно племе Германије.. код Екса 101 године с. други Тројанци. а не Германи. то је полуострво Јутланд." (108." (125.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса "И на крају. На застави је свемирски крст и четири знака и четири поља У исто време када се Енеј искрцао са својом војском на обале Тибра.е. који су се борили против Ахајаца под Тројом. У Хeродотово време Венети су били Илири који су говорили да су пореклом од Меда. дошло је још Тројанаца у Италију под вођством Енејевим. Лигура и великог броја других Гала. Кимбри и Теутони су Келти. око 113 године с. су Суебски.1. у Роданији. (125.ст.е. То је један народ из Пафлагоније.40) Њихови обичаји и навике.. Они су направили савез са Аборигенима. Удружени Кимбри. Слика Ратници са заставом код Самнита у Италији. где се зову Венетима уместо Хенетима. који су им уступили део њихове земље под условом да им помогну да одбију напад Рутула.е.е. ci. Читати грчко "Суебон" као Суевос није могуће и они који тако поступају то раде са неком намером а не из 104 . поразио је и погубио румског конзула Касиуса Лонгинуса. у јужној Роданији 107 године с. fi. Кимбри су се удружили са Теутонима и ниcy ce од њих раздвајали. Слика Бог рата Арес Вођа једног хелветског племена.е. Потом су склопили савез са Хелветима и близу реке Родане поразили су и натерали у бегство румског конзула Силенуса 109 године с. (Кимбра и Теутона). отишли су под вођством Антенора и населили се на yшћy реке По. Кимбри.l 77) Када су се Кимбри појавили на домаку Румљана. Venedotia. Теутони и Хелвети поразили су румског конзула Малиуса Максимуса на месту које се сада зове Оранж у јужној Роданији 105 године с. под вођством Бојорикса су упали у Италију и ту поражени од Мариуса исте године. по имену Дивиак. Хенри Хуберт каже да се земља племена Ордовића. грчки и румски писци писали су да их је неки морски вал натерао да се покрену са "кимбрика Херсонезус". каже Маркал.3) Цар Јулиан Апостат је писао да су Румљани покорили све земље насељене од Хенета.ст. звала Венедотија. (157. после извесног лутања. или пре Хенети.

Карло Велики шаље војску 806 године да заустави напад војводе Лexa.Сарбарија. Serberiam je данас Salisbury.181) А затим. Sournia . Не само Диодор. као звезду. Хераклеја jе грчки превод имена Сербонија. Пелутие помиње неко скитско име Oetosyrus. које помињу. за сунце.V. (110. Сличан случај је и са именом реке "Сабис". под покровитељством Гундебалда краља Бургунда. Виене. Servion. од којих је један данас Old Sarum.V. Да би заштитио Теодора. Serdinya. Марсеја. Виндоланда. Виндобела.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса незнања. као Сурбе. (108) То значи да су Серби називали сунце. Буке каже за фрушког краља Карла Великог да је извршио напад нa Панонију 791 године и вели да је он сишао низ Дунав и вратио се преко Sabbarie. и Стефан из Сарбиниака. а други Witts. (146. као што смо видели.57) То нам све доказује да је старо име Баварске . до океана и до Скитије. на истом месту Диодор додаје: На северу до Скитије (то је Немачка. Кимере или Кимбре убрајају у Гале који су освојили Руму 387 године с. где се тада налазио краљ. Слика Коњске трке код Расена Слика Коњске трке у Асирији Тако су од Сурбона настали Суеби. 805 године. која се данас зове Самбр. Serrabonne. Валанса.Сурбон. Sеrbonnes. Када Маркал каже да су обичаји Кимбра и Теутона били. чије је право име Сарбис. али не и у јужној. Диодор то овако приказује: Келти су они изнад Марсеја. то је Сурби. У Роданији се joш и данас налазе места са именима насталим од српског имена. Serdagne.99) Где је било то владичанско седиште и повремено краљево боравиште Сарбиниак? Једино што за сада можемо рећи јесте да је то био један град у Бургундији У Британији је било више градова са именом насталим од србиског имена. па Суеви. (146. него и Такит даје приказ домородачког становништва 105 .V. као: два Сорбиодунума. (146.243) Аварски владар. У Роданији Келти се помињу у средњој и северној. Плиније каже да се на ушћу реке Родане налазио град Хераклеја. а изнад њих на северу. (146. у пределу који се зове Sardonum. који у две речи разјашњава широки сплет историјских чињеница.CT. што уосталом сведочи и име предела око тога града. код Јулија (124). Stephano ad Sarbiniacum. учествовали су епископи из следећих места: Арла. које се код Хезихија налази као Goetosyrus и значи Goet Syrbon astre. Sambre.IX) Ова црква се налазила у Роданији. Притиснут од Срба он прима хришћанство и добива име Теодор. као.CT. А затим на другом месту каже да је 885 године издата нека диплома са којом се признају градови: Orchedas. су Гали.ст. Виндомара и Виновиа. Неко је у грчком оригиналу заменио 'ро' са наглашеном 'етом'.IV. која се на латинском зове Bajoaria. Sorbon. oн у ствари каже да су били сербиски. каган. Ово је много важан податак. Servian и тд. до подножја Алпа и са ове стране Пиринеја. држао је у својој власти Sabariam et Carnutum. године. наша примедба) и Британци Ирске били су још људождери. Trociacum и други цркви Sorberiacum. према Такиту. Лиона. то јест на приморју. Према грчком писању ово име се има читати . Гет Сербон. суебински. Saugneymas.е. На антиаријевском Црквеном Сабору у Роданији 499. Баварска је припадала главном племену старе Германије. Овима можемо још придодати и градове са именима као што су: Вента.

истоименик са критским јунаком Радамантом. ако је истинит. нa Криту су постојали племићи из исте династије од којих су најпознатији Сарпедон и Радамант. остало се уклапа у историјске токове. Грци су називали Феничанима прво Крићане. (86. које су Серби..е. односно Аријевци потисли према северу." (43. Страбон нас подсећа на једну чињеницу која сама по себи много говори. и у оба случаја ради се о Сербима. случај и са домородачким становништвом Скандинавије. па је потом пала под власт Феничана. него сербиском. Феничани су основали град Gades.. О томе је остало предање да је ту владао краљ Радамант.Канари. Поред династиског имена Мино. (2.1. око 1550 године с. па затим Људејце и друга сербиска племена из Мале Азије.Гети су предци германских и скандинавских племена.ст.II. не сербиских освајача него туземаца. у њеном јужном и средњем делу. постојала је једна сербиска краљевина са седиштем у Алезији.ст." (108) Слика Богиња Палас Страбон каже: Иберија је некада привукла Сербонову војску. (43.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Германије.ст.. као народа нa врло ниском степену развоја и просвећености. као Бошар и Бергман су сматрали Гале.ст.2) Под германским и скандинавским племенима Бергман овде подразумева сербиске освајаче. такође. огрлица из Русије и расенски привез Од Сербоновог пролаза кроз Роданију. односно Сербе. Госелинови датуми су превисоки.. с тим што се не ради о Сербону феничанском. који је старији од грчког за 2 до 3 века. Његов поход.I. То је.1. Cadiz. истородним народом. Осим старих писаца као Диодор и Апиан и каснији писци. требао је бити између 1700 и 1600 године с.5) Слика Накит са верским симболима.е. поклисари би улазили међу непријатељску војску свирајући на гитарама.4) Госелин ово образлаже: Овде је реч о Сербону (Херкулесу) феничанском. односно Келте и Илире. који је старији од феничанског за бар толико колико овај од грчког. О 106 . а то је да је Омир знао за Иберију и за "Острва Срећних" . (86.38) Исти писац додаје: ". Бошар каже: Илири и Гали су имали заједничко порекло.XXIII) Бергман каже: Келти су рођаци Трачана. Пелутие наводи Теопомпа и каже: "Када би Гети слали своје поклисаре народима са којима су били у рату. а не староседеоце.

(данас Le Tech) на којима постоје истоимени градови (данас Perpignan и Elne). Њихови керови.11. земља и краљевина. Фрузи су дали име главној улици Париза "Шамз . која је из Роданије. не Фрузинка него Роданка пошто се њена породица помиње у румској Галији као келтска. река и планина на сербиском језику. Ови Серби су поразили Карла Великог. Битка је вођена на сербиској територији. што јако изненади моју жену и рече му: "Извините господине ја сам мислила. Разговарао сам са једим господином из Перпињана. постоји и данас. и острво Сардинију којој су дали своје име. и они су. а други Пирно.ст. Ибери. приликом његовог повратка из Шпаније. да сте и ви Србин". а моја жена. Стара Роданија није потпуно нестала. који је од 17-ог века ушао у фрушки језик и ова реч има исто значење што и ганге у Херцеговини. а нарочито у њеним јужним крајевима. (86. Ако хоћете да нађете добар србиски пасуљ са сувим месом . источно од Пиринеја. Ilyberis. играју србиска кола и називају их "сердан". Херодот је много поузданији него што га они представљају и не ради се ту о некој грубој грешци. На доста широком пределу око Пиринеја стари писци помињу народ "Сордоне". Sordes или Sardana. него се ради о једном граду. због нагласка. Сордони или Сардони били су и северно од Пиринеја. Пиринеја. океана и Пелага. чије се име помиње у румско време као Нарбо. где се град претвара у планину Пиринеј и не водећи рачуна о огромној удаљености између извора Дунава и ове планине.Поља Алезије. Име је промењено и ми данас не знамо који је то град. Помпониус Мела. Чувени стари град Нарбон.30) У време Јулијевог освајања они су поседовали у Роданији земљу између реке Гароне. 16) По граду Рускину. стару сербиску Толосу. Сорди. између Пиринеја и реке Родане. старих становника Сардиније. (39. па да његова сабља не би пала у руке непријатеља. од којих се један зове Пирент. слушала је наш разговор.Елизе". оних који су били у рату са Мисиром у 14-ом веку с. иберски народ. али нема сумње да је град са тим именом постојао. И да би слика била потпунија. и који су по нама такође Ибери. Изгледа да су им у томе помогли и њихови савезници Баски. су по раси Шарпланинци и у Фрушкој овог пса називају "пас са планине Пиринеја". По целој Роданији. Код Стефана из Византа налазимо имена два каријска града у Малој Азији. (132. близу извора Дунава. што су у ствари иста имена као и Пиринеји.120) О овим Сербима у јужној Роданији писали су. што дословно значи . Од њиховог имена је настало име Арагон.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Алезији се говори као о дивној земљи са цветним пољима где влада плави Радамант. Сорби и Сарди помињу се још на више места у Роданији. на обалама Средоземног Мора. Страбон каже да из Пиринеја теку две реке (баш на пределу Сордона) и једна се зове Рускинон (данас La Тet) и друга Илибер. Њихов матерњи језик је данас фрушки. велики број имена места.идите у Тулуз. Код народа из околине Пиринеја може се још и данас видети делови србиске народне ношње. савремени Русијон. Право име овога града није Нарбон него Нарбона. када принц Ролан увиђа да је све изгубљено. у Нанту. 107 . Хенри Д'Арбиа Де Жубенвил каже: "Пре феничанског освајања и пре лигурског. У јужној Роданији постоји у народу израз guinguette. Посебну пажњу привлачи предео Пиринеја. Херодот каже да река Дунав извире у земљи Келта.33) Овај Херодотов податак се много лакомислено тумачио од савремених историчара. нити планини Пиринејима. што је доста jacaн облик сербиског имена. Де Жубенвил о њима још каже: Сорди. пришла је и упитала мога саговорника је ли он из мога краја? Господин је одговорио да је он из Перпињана. Једном приликом ми се десио овакав случај. који им чувају стада на планини. Мариза. Према савременим западним историчарима испада да Херодот није знао шта је говорио.ст." (132. главном граду Сордона. има исто име као и Нарбо на Неретви из тога времена.е. што се види и из песме о тој битци. као што су постојали градови са тим именом у Карији. он је ломи "о стене Сардоније". а и њихова музика се много не разликује од србиске. изгледа исто као и Сардана. близу града Пирене.11. Али. остали су њени широки трагови. На томе пределу једна река се звала Србица. који је у Херодотово време носио име Пирен или Пиринеј. како изгледа. Њихово име је исто са једном реком која је текла кроз њихов предео. цео предео се називао Рускинон. Плиније и Руфус Авиенус.ст. заузели су сву или приближно сву садашњу фрушку обалу Средоземља. али говоре га са истим нагласком као и Срби који су га научили радећи у Фрушкој.

1. Илира и Гала. која се звала Србица. пo начину казивања подсећа нac нa oнo из Старог Завета. први век н. која насељавају десну обалу Дунава. У вези са овим Страбон каже: "Грци су све народе на северу." (5.1. а то је да су они навикли да мењају имена. близу Океана. нарочито Скордиски. Дардани. а Румљани Гали за један исти народ. (2. чувени писац румске историје. и касније када су упознали западне народе. него се примењује у ширем и неодређеном смислу. све су их звали Келтима. називали Скитима. то јест Сарби. "Желим да скренем пажњу на једну ствар. име које је сасвим блиско имену Келта. Ardiaei. пa Апиан сходно томе каже да су се његови синови родили на Сикели и одатле разишли сваки у своју земљу. преко Агриана.6) "Пеони су велики народ нa Дунаву. Аутариат. раширени од Јапода до Дардана. а Панонима од стране Румљана.. али у ствари нe ради се ни о два. Даорто и Дасаро.) У савезу са Келтима нека илирска племена.2) Слика Келтски шлем из Ла Тена.III.1. чињена. Келта. ово ми изгледа највероватније од свих. Роданија Апиан даље наставља: Ардиеи. под ова имена различите нapoде. Дардан.III. стављајући. нека преведена по смислу на грчки језик. је од стране грчких писаца на више начина. познати као Илири.5) Апиан каже: "Овај народ (Илире) и такође Панонце. Иберима. Зову их Пеонима од стране Грка. Од Аутариата су Панони или Пеони.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Апиан из Александрије." (75. Chalath. 108 .VI) Очито је да је "Хелта" Хета.Х. мешовито Келтиберима и Келтоскитима. Ово Апианово излагање. Грци су yпотребљавали име Келти.X.14) Пеони или Панони "Агриани" су Србичани са предела Софије. Нека имена су делимично унакажена. Име Келти налази се први пут поменуто код Херодота и oнo не обележава неки од познатих и одређених народа. (5. Дасарети и Дарси. међу којима и Делфе. а Халдејци су их звали Chalta или Chelta. Румљани су их разликовали једне од других и називали свако њиховим сопственим именом.Х. историјских личности и места од стране грчких писаца. што ћемо сада видети.1. Нису Серби племе илирско. што треба читати Халат. коју можда Грци не схватају озбиљно. који су дали велику помоћ Филипу и Александру.VII) Ова замена страних имена. где је сваки народ имао једног истоименог претка. Бошар износи да су Јевреји називали Галате. Таула и Перхеб. ваљда ради звучнијег или лакшег изговора. име у које је неко.I. Од којих су: Енхели. него је то преправка од стране његових издавача. унео слово 'лама'. Према предању. међу бројним народима.. Ретиане." (5. него ce Илирима зову нека од сербиских племена. Аутариати. па затим и на Келти. али мој народ не чини тако нешто.е. из незнања. (5. пре него кренем напред. о којој Флавиус говори.1. " (86. и били су Пеони од доње Паноније. био је по свему судећи сербиског порекла. Келти и Гали. и Либурни су илирска племена. (Арди су Сарди. са својом женом Галатејом три сина. односно Серби." Илирови синови су: Енхел. све је под једном главом и порез зову илирским порезом. Јосиф Флавиус каже следеће. Партени. тако су назвали Етиопљанима све земље на југу. О свему овоме говорићемо опширније на другом месту. који су отишли са Сикеле и дали имена трима народима. Норичане. нити то дозвољава.69) У вези именовања страних народа. како би им блискије звучала на њиховом језику. у одељку Илирик каже: Киклоп Полифем је имао. Меди и Дардани. Ми можемо поуздано рећи да Апиан није оно име овако написао. Овим сликовитим приказом Апиан нам говори да су народи. То значи да се овде не ради о три истородна народа него само о два. Код античких писаца Софија није имала име Агриана.Х. упадали су у Македонију и Грчку и харали храмове. а нека једноставно замењена грчким именима која са стварним именима немају никакве везе. Мезе европске и друга суседна племена. истога порекла. Његове ћерке су: Парто.. од којих су Скордиски и Тривали. на граници Илирије. Они су били на гласу од македонског времена.. "Од многих предања.ст. него "Сердика".. киклоп Полифем је живео на Сикели. али сматрају да је цела Илирија обухваћена под заједничким народним обележјем. Мед. него о једном једином. за које су знали. од извора Дунава до Црног Мора. Видели смо да су Грци променили име Гети на Хети и Кети.

и они су само наметнули своју власт туземцима. као једна освајачка ратничка дружина. и код Латина. а галско име је њима давано врло ретко. победнике и племићки владајући сталеж. имају доста заједничких речи. налази се присутан језик неког другог народа или више народа. која су се толико кретала кроз Европу и Азију.183) Ми морамо да разликујемо у западној Европи као и у Азији.1.ст. који потиче од сарматског. за разлику од Скита што значи номади. како у степену развоја тако и у самој раси. Што значи да су Келти у ствари Хети.17) Стари писци наводе да је Германија почињала на западу од реке Рене. Буке каже. гледала на туземце. Галија је називана и Бебрукија. њихови говори се нису међусобно разликовали осим по наречју. Celti. није ушао у историју. који је нама потпупо неразумљив. Мариандине и Бебруке.31) Западна Европа није била пуста земља када су тамо стигли сербиски освајачи. (146.ст. у свему што се тиче вере. Тако су се они пресалдумили у освајаче. (146.V. као што све.1. Помињу се само по ономе што у ствари и није вредно помена. односно Гети. или суседство и мешавина ова два народа су учииили да речи пређу из једног језика у други." (108. тврди. Од Британских Острва па преко Русије до Индије. односно аријевске. Када се о Галима говори онда се обично почиње са добро познатом кованицом "галоромен". затим Келтима и нa крају Германима. Келтска дивонија је сербиска као и на истоку. Јошуа Ватмуф тврди да њихов језик није био аријевски. да су Германи. Ово је очито и неоспорно једно исто име у коме је случајно или намерно замењено једно слово. када каже: Келти су наметнули данак великом делу Европе и не малом делу Азије и настанили су се у земљама народа које су ратом покорили.77) Пелутие каже да име Лигури значи устањени. Bebrycie. сербиске.173) Кулвие. и словенски језик. него је била насељена. па да би избегли потпупу поплаву сербизама. Битини и Ибери говорили келтским језиком. у овом случају .CT. У Фрушкој данас избегавају да говоре о Галима из времена пре румског освајања. исто као и на истоку.1. Тако се једна давнашња историјска стварност огледа у савременом немачком језику. који се састоји од језичког блага сербиског језика и језика домородачког становништва. као на устањени народ који се не креће. (148. из више разлога. а језик је временом постао мешавина сербиског и домородачког. обичаја. О великом броју србизама у савременом фрушком језику није дозвољено ни говорити. која је наметнула своју власт над туземским народом. Шта од тога народа направише ватикански попови?! Један од познатих туземских народа су Лигури. Κήληοί. Диодор је дао тачан приказ њихове улоге. Κήηηοί. то се сматра за највећу јерес. припада сербиском језику. У вези немачког језика Симон Пелутие каже: "Тачно је. Келти у западној Европи нису друго до владајући аријевски сталеж. војног и државног уређења. Немачки језик је доказ ове двојне стварности западне Европе.1.31) 109 .Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Код Грка се налазе ова два облика имена Хети и Келти. да немачки. настоје да поистовете са Румљанима. освајаче од домородачког неаријевског народа. из каснијих времена. Разлике између њих биле су велике. Пошто је домородачки језик био врло сиромашан са појмовима и коренима речи. Илири. Поред овога. Cetii.ст. ни један од туземских и не аријевских народа. на исти начин као и у Азији.Лигуре. осим неколико безначајних речи. Она се састојала од покрајина Туније. иако добро знају да је оно постојало и оставило широке трагове. (110. Па и поред тога они нису могли избећи употребу великог броја сербиских речи. Немци су били приморани да праве кованице у толикој мери да је то стварно језик кованица. Они cвe поистовећују са Келтима. Историјске чињенице нам указују на то да су Келти дошли у западну Европу као што су касније дошли Готи.13) Битинију су стари писци звали Мигдонијом. (108) Сасвим је разумљиво да су сербиска племена. Западни историчари избегавају да говоре о домородачком становништву западне Европе. Пелутие каже: "Гали су били са оне стране Рене: народи који су били преко ове реке називани су најпре Скитима. па било да је постојао некада један првородни језик од ког су остали трагови у свима осталим. Bebryces. осим споредног помињања." (108. (119 ст. име које је било присутно на свим просторима запоседнутим од племена сербиске расе. Оно што данас називају келтским језиком. остаје стално на истоме месту. са којима су се временом помешали. Culvier. језик који потиче од келтског. За галски језик кажу да је сав исчезао.

наизменично. Сукелус и Нантосвелта. Марс надзире ратове. Врховни бог био је Теут. нису више могли да споразумевају. Атис је исто што и Теут Тата.ст. овај се повукао преко Рене и порушио ћуприју за собом. Минерва даје прве принципе уметности и знања.345) Јозеф Вендри каже: "Што се тиче Дамоне. После њега су на части Аполон. (107. (119) У Роданији је свако божанство имало по неколико имена и то долази отуда што су додавана месна имена тим божанствима.ст.ст. а следеће године ишли би у ордију. Беленус подсећа именом на први мај у Ирској.. Имали су 100 кантона и из сваког су дизали по хиљаду војника годишње за ратове ван земље.205) Сурби су били далеко највећи и најратоборнији народ Германије. а други остајали код куће. уз уобичајене месне додатке по разним покрајинама и земљама. Епона је богиња коња и коњаникa. или Марс Лукетиус и Неметона. Јупитер и Минерва. пасивни принцип.ст." (108.ст. Вадасус и Тиана. коју Тис оживљава и са којом се послужио приликом стварања људског рода. Марс. предвиђање. друга Гранусу и трећа Меркуру лично. у којој се помиње овај скраћени облик имена Теутова као Тис.273) Код Бордоа био је један извор са именом Дивона и тај извор су Келти стављали у ред божанстава. он каже: " Тис је активни принцип. али од истог корена је настало име Смертатиус.ст. Киколуис и Литавис.302) Кај Јулије. једна од Cypба. Јошуa Ватмуф каже да су Маронус. а код Румљана . како он назива Теута именом Дива." (97. Његова пареда Сирона изгледа да је добила име по једној старој звезди. Вендри даље каже: "Росмерта пареда Теутова има име настало од корена 'смер'.. приликом освајања Роданије. каснији Каесар. Ватру и Месец." (97. (124. "Тиод" на норманском значи народ." (108.. Апа Тис. Сунце. Латам набраја келтска божанства и међу њима помиње Атиса.ст. Тело и Стана. као што то он сам описује. Као што смо напоменули.530) Атис је добро познати бог сербиских племена у Малој Азији. (17.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Јулије пише о његовом прелазу Рене. прва Борму.што значи смотреност. Гали кажу да сви воде порекло од "Дите". Јалонус и Фортуна. пешаке и коњанике.ст. звао се Ариовист и Јулије каже да је он имао две жене. Боруо или Бормо је бог топлих извора.77) Река Тиса у Панонији је добила име по овоме богу. што је сербиски Див. Германи славе само видеће богове.2б9) Сирона је Сербона која се на неким местима помиње као "Ардуина". Они који су остајали код куће радили су за себе и одсутне ратнике.ст.Теута су Серби називали и cкpaћено Тис. Teutat. Аполон штити од болести.73).ХI) Јулије каже да Гали највише славе Меркура. Сукелус је Марс. (124. само у скраћеном облику. За Тракију.1. освајач Галије. Кикдивис и Белона. (150. Теута назива само Dis. Краљ Сурба у Германији. Пелутие преводи Атис са Господ Тис.331) Када су Сурби припремили своје снаге за битку са Јулијем. а Бендис представља земљу.ст. "Pere Teut". Тако су створени парови: Борво или Бормо или Борманус и Дамона. Гранус и Беленус сва три Аполон под различитим именима. Марс и Неметона. кога сматрају за проналазача свих уметности. Стари становници Тракије били су Титани и они су ово име узели зато што су веровали да потичу од бога Тиса.1. (108. Дорминус и Суета.274) Овде недостаје почетно слово 'сима'.32) 110 . и вели да је то у друидској традицији. вођом и заштитником свих путника и трговине. келтска дивонија је била сербиска. како он на латинском назива Теута.Теут се негде назива Виндон. Дивона значи посвећено Диву. Аполон Гранус и Сирона. Пелутие каже: "У време Јулија келтски језик се делио нa више диалеката тако да се они који су били удаљени једни од других.ст.II. и вели да су Сурби (Суеби) мобилисали своје ратнике и наредили другим племенима под њиховом власти да пошаљу помоћне чете. Бергман каже да је Теут гетски појам за породицу и племе. односно Атис. (125. Савус и Адсалута. белтене или тене је име ватре. a друга је била сестра краља Јорика. Сироне и Росмерте.ст. у време Јулија. оне служе као пареде. Огмиус је бог говорништва.Бог. надимак Марса на једном напису у Треву. опет Сербинка. Јупитер држи небески свет. кога су називали Теут Тата. што се тиче главних веровања и обичаја. (124.У имену Аполона Грануса и Беленуса ми видимо божанство сунца. (124.181) Из овог Јулијевог описа се види да су Серби владали над другим племенима у Германији и да су располагали са таквом војном силом пред којом је Јулије побегао.

5б) Три велика бога код Келта.135) Пелугие каже: '"Теут је врховни бог. (125. односно Тор . Туискон. као: Teutanes. Теутободиаки. Било је и других Теутона и Теутонара дуж Балтичког Мора где су насељавали широке пределе. око Херкинске Шуме. За Тауриске Пелутије каже: "Тауриски или Тауристи.cт.. Тауланти и још неколико сличних имена. због различитих наречја њиховог језика. што су касније Немци преиначили на Deutsche или Teutsche. Нашли су је у Норику. Пелутије каже да то њихово име треба да значи: "народ који говори Теутов језик или је пореклом од Теута". да не кажемо свима одреда. што Теофил Ла Тур овако објашњава: Teutates. као Теутони. два племена y Србији која се не налазе нигде друго.54) Сви су се сматрали пореклом од Теута и звали су се Teutiskes. Teutonari. да ово звање обележава народ пореклом од Теута. који су сада: Пољаци.. Руси. Италијани Дис. (97. а Такит Туистон. Пелутие затим каже: "Тектосаги је било заједничко име безбројним племенимa келтским. Тауриски. или Котис. Бретонци називају бога громовника Курун. насељени на Дунаву. (57.11 ст. добри Тус.249) Пелутие каже да се Теут звао уједно и Таран.1. Теут. Деус са једним дифтонгом. Јулије тврди да је било и других Тестосага у Германији. ст. Вод.4б) Николаус Ворлаб (рад објављен у Будишину 1556 год. из овога се види да овај народ није још знао за германско име.. и били су због тога приморани да напусте старy постојбину и да потраже нову насеобину у суседним покрајинама. добри Тис. ст. као Јупитер Фулминатор код Румљана.ст.1. Теутонари.1б7) Мало даље Ворлаб каже да је Duringen вендско име.ст. и понекад Мантус. или једним сложеним именом . они су се називали Теутони. Шпанци и Гали су га звали Теу"!. Од имена овога племена Немци и Холанђани су направили своја национална имена." (108. што значи добри.Taurisci. Зеис или Теос. Tydske и тд. Седмобрежани и Угари.Теутат. Име Теут или Тис је дало име за Бога. уопште узев сви скитски народи. што значи отац.1.бог громовник.) везује порекло Немаца за дивску личност Tuiscon-a и каже да је тај Туискон био прародитељ и Сармата. пошто су веровали да воде порекло од овога бога.ст. да су Теутони живели на овоме пределу пре него су га Расени заузели. Taulanti и тд.75) Пелутие каже: "Келти су веровали да су пореклом од бога званог Дис. имао келтско име Тат које је латинизирано. иако су га различито изговарали. ст. Краљ Кретезир је био побеђен од Боеребисте. Taranis. као што сам већ напоменуо. (106. није узимао ни једно друго до оног које говори да су синови Теута. (43. Причард и Латам кажу: Deutsch. 152/3) Једно сербиско ." (108. Курун или Кернунус је једно исто.1. (отац Теут). Esus.ст. Германи су га звали Тис или Теут и често са једним призивним именом као Год. племе на северу Европе је најдуже познато под тим именом. које неки називају Лигуриски. Бог Отац. Testosages. то јест свето тројство. Правилни келтобретонски назив је teut-tat-e. (105. Татиус. (108) Поједина келтска племена су се називала по Теуту. на пример. Литванци. Али. ch. Било је раније у Галији народа који се звао Волки Тестосаги. Teutobodiaci. Один. Како су веровали да су пореклом од бога Теута. Боруси. којег Јулије назива Дис. Водан. Ово име бога Теута означава њега као родоначелника. Ове две речи налазимо спојене у једну као Teutates. Туистон. и народ Немачке је данас једини који чува име Teutschen." (108. Дачани. није ни мање ни више од ish у енглеској речи self-ish. Трачани су га звали Тис. ske и тд. (108. Грци су га звали Дис." (108. отац људи. Теутатес и због тога су узимали слична имена која изражавају племенитост њихове расе . била су: Teutates.65) Маркал каже да је сабински краљ Руме. 111 . Dutch. односно Тевтони. Цела Скандинавија је била насељена са Теутонима. ако се вратимо у старија времена налазимо да је то име било заједничко свим келтским народима.61) За познато племе Тектосага са предела Тулуза. . ово нам даје корен Теут-: пошто sch. Било који облик овога имена узели.ст.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Врло је упадљиво ословљавање Теута са тата. према сведочењу Катоновом. као Один или Водан.33) Пелутије овде убраја Тауриске и Тауланте.ст.. каже потом. што је чисто србиски начин ословљавања оца. le pere Teut. а Фрузи нa Tudesques. denomination patronymique. Ово је само доказ више ко су стварно били Келти. Тус. Тада су становнике града називали Теутаси а сами град Теута. све у вези њиховог порекла.. пошто је указао да је град Пиза добила своје име по извесном Пизу краљу Келта. Сервиус.

146) Норичане. код Нарбона.II. Код Келта је такође присутан Белбог. које су Румљани давали Келтима. зове се Bellovaci. на велшком tud. Име Гали. Вал значи и зид. Свако од ових племена носило је посебно име. код Серба била управна јединица ширих размера. Јарета или Јарос. Чувена македонска и дарданска "фаланга" је у ствари валанка.онај који сјаји (у ствари . које Грци помињу као Трибали. да су га у Аквитанији називали Абелио а Бели у велшкој дивонији. Теофил Лa Тур каже да се асирски Bell или Belial налази код Норичана покрај Аквилеје под именом Belis. Каранија је. Wild = Sylvestris. па касније touta. за које се каже да је било најхрабрије међу њима. а Грци са њиховим Хермесом. Belus. diot. као и вала или увала. (енглески theod).74) Келти су имали за друштвену основу племе које се звало teuta.ст. Диоскорд и Атенеј. (107. од ове речи је настало geranium или Ceranium што је коначно преличено у germanam. каже Бошар. чије име чува успомену на старе Беловаке.II. у толико колико је то до нас допрло. које је најчешће. него су се груписали на племена и народе. под надимком као 112 . око Драча. шума. узето од имена бога од кога се то племе сматрало пореклом. а код Келта само владајући слој народа. vallum. (108) Маркал каже да је келтски Аполон Беленос и да то име значи .ст.78/80) То јесте исти бог. било какав зид. Гали су славили бога сунца под имепом Белис или Беланус. на ирском tuath. Вал значи сваки зид. то јест стара Германија је сасвим одговарала за једну такву управну јединицу. покретна тврђава. односно Тартану. и оно се налазило нa пределу савременог Beauvais. а некада Арета.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Бошар изводи име Германија из сербиске речи каранија и каже: κράνια или κεράνια у Тракији коју помињу Плиније. што је код Латина wallum. Тако је настало име Гали од Вали. понекад тy улогу узима Теут. Они су више волели Атину у улози богиње рата. Код Латина је вал значило зид. који се код Грка појављује под именом Арес. (97. Belin. (2. као што смо већ објаснили. Ово име се налази и код Умбријана и Оска у Италији. Разлика између Келта и Илира је у томе што је код Илира цео народ био сербиски. односно препрека или утврђење. Име Белгија и Белги потиче од имена бога Бела. Имена Аполон и Белино потичу од истог корена. Пелутие сматра да су Теут и Сеут једно исто божанство и наводи име трачког краља Сеуталка или Сиуталка. Belos.ст. на југу Роданије налазе се Тарбели. Од Wal je настало Wald. имао улогу заштитника путника и трговаца или једноставно је био оличење заштитника под именом "Таран". некада је то Март бог смрти. Овај бог је код њих сматран као страно божанство и никада га сви Грци нису усвојили. само што је Теут у улози бога рата називан Сеут. Германи су дакле сербиски Караниани. што је дословно сербиска реч вал. што је Sylvam. Келтског Теута Румљани упоређују са њиховим Меркуром. нико не убраја у Келте. као у имену Гајус и Кајус. Немачка.248) Овоме можемо додати и старо немачку реч за племе. Ирска слава у част ватре зове се "Белтен" и слави се првог маја. пошто су се одвојили од гетске гране. нису више чинили само различите породице. То потиче отуда што је Теут и код Келта. Код Келта се бог рата помиње. Досељеници који су се населили у Келтској (Германији).(43. којег Бошар упоређује са Аполоном и каже да се његово име налази у облику Belenus. у Фригији и у јужној Италији помииње се као Бален. али и Атина је веран отисак сербиске богиње Палас са мањим изменама и прилагођена грчким схватањима.онај који се бели).ст. На истом месту Пелутие каже да покрајина Тауланта. као и на другим местима. Једно сербиско племе на Хелмском Полуострву звало се Тривали. од којих су савремени Словенци. diota. (125. али се ова реч односи и на шуму. И шума је неки пут служила као утврђење. tota.ст. према Бошару настало је овако: Galliam ех Wal. и средње немачку реч diet. Пелутие каже да се бог Бело. Име бога рата се код Серба налази различито у разним земљама.ст.42) Слично Беловацима. (108. Од Латина је ова реч прешла код АнглоСаксонаца. Међу Белгима једно племе.870) Ово се објашњава и тиме што се код Румљана често замељују слова ''гама'' и ''ка''. која је изгледала као неки зид. као Сеут. који су своје име добили по богу Тарану. што није име народа него име припадника једне управне јединице . кога нa истоку помињу као Бал.караније. Belenus. као што је то случај и на другим местима код народа сербиске расе. него у Илире. добро познати Бело. значи земља Теутова. него само неки од њих. као код Скандинаваца. Ову реч Латини замењују ca civitates.

Saronides et Eubages.72) Бран има исто значење као и србиска имена Бранко. Druidae. длакави. .XL11) Страбон нам каже да су Гали сваке године бирали владара и војсковођу. У средњем веку су у западној Европи постојале марке. језив. (2. (123. Маркал каже да Брено значи племенски краљ или нешто слично и да тај назив потиче од келтске речи "бран". презир који су гајили према земљорадњи и уопштено према науци и уметности. (97. Dusii. Госелин објашњава да Тауриски и Скордиски нe постоје у Галији. језиви. За Дервиде смо већ рекли. што Бошар преводи као снажни или моћни. Бранимир и тд.. (106) Вендри даје најпотпуније објашњење овога имена које се састоји из две сажете речи dru-vid. у време цара Августа. пошто Херодот (V." (108. обављали су своје верске обреде најчешће на отвореном простору. Esus. а што је стварно и био случај. које Диодор упоређује са Древидима. испод неког старог и великог храста.ст. Бог Триглав се налази свуда нa cepбиским просторима. и такво значење има његово име у савременом бретонском језику. поменућемо вођу устаника сербиских племена против Румљана. према Бошару. па да ту не може бити реч о једном племену. били свештеници Бога Бела. грозан. изабраног а не наследног. грозни.1. (107.ст. бог ковач. а не право име. Canae. Derwyddyn или Derwyddon. чије име треба читати иа србиском језику Дрвиди.Триглава.1б0) Пол Пезрон ову реч пише derv и преводи са дрво. дуб или цер. Bardi. Међутим. што Пезрон преводи са effroyable. Вергобрет је био "магистар". ужасан. Келтски свештеници. Песме су садржавале њихове законе. на латинском camulus. а они су Гали по пореклу. Може се предпоставити да је то био један свештенички ред. њихова веровања и њихову историју. од којих је прва дрво и друга veid = знање. вођа похода на Делфе био из племена Праузи. Према томе друида је у ствари дрвоведа.256) Бог Бак је присутан код Келта под истим именом. Mar. Исидор од Севиље каже да су Гали називали ове Духове космати.I1. помиње се као и Арета под надимком и то као Ћопо или Ћопави.. Маркал каже Есус значи horrible. Тауриски и Скордиски. код Расена у Италији и на Сардинији. Страбон каже да је Брено. посебно је познат на Криту. Госелин сматра да се ради о племену Траузи уместо Праузи. У ствари они су били свештеници бога Сербона. Код старих Серба било је укорењено веровање да је бог ковач хром у једну ногу. ст.ст. Маре је био покрајински управљач. Иако су ово код савремених Серба лична имена.291) Ова друга реч је према томе веда. Брено или Брано је имао улогу председника и како видимо у Роданији су га бирали на годину дана. 113 . пошто је свако велико божанство имало своје посебне свештенике. на простору од Јадрана до Дунава. а oви последњи. Druides.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Језиви. (106. Брено или Брано је било звање Галског владара.. По овоме обреду испод дрвета добили су своје име Дрвиди.. слично гусларима.33) Госелин није уочио да се ти његови "Скордиски" налазе свуда по србиским земљама. ст.II. (86. Pateae. ( 125 ст. одбрамбену војну силу. на челу устаника била су два човека од којих се један помиње као Брано. и њиховог занимања. Њихова улога је била врло значајна. Пелутие каже: «Начин њиховог живота. У ствари оно је било војно звање. Rix. чувени Друиди.1. Ми налазимо звање Бато за вођу код Серба из врло древних времена. а други као Бато. као покрајинске управне јединице Рикс је у ствари rich. у стара времена то су била звања. то је онај који своју мудрост или знање испољава испод дрвета. Вулкан. Али Старбон каже да њему није познато где су живели ти Бренови Праузи. више очева Цркве су подржавали ову причу. Патери су. Бранислав. "Скордиски" су Сордиски.173) Ово мора бити његов надимак.-3) и Тит Ливије (38. Бошар наводи звања достојанственика код Гала овим редом: Brennus. ведети. Барди су били песници и певачи. били су свештеници бога Бака. Еубаги. Пелутие каже: "Свети Августин говори такође о неким духовима које су Гали називали Дуси. За Сарониде Бошар каже да су они били теолози и филозофи.60) У Роданији су нађени кипови бога са три главе . које је остало сакривено од нас. Бошар вели "доминус". Vergobretus.ст. али и испод тисе. односно Сорбиски или једноставно Серби. оскоруше и леске. На латинском Hoesus.» (108) Једино нам улога Keнa није позната. што јасно говори да су они исто што и Сатири код Грка. Упоређења ради. Брено освајач Руме се зове Бран син Дивиновалов. Теофил Ла Тур каже: Druida значи derwyd-dyn. У древно сербиском језику реч бран значи уједно рат и одбрану.41) кажу да је то једно племе Тракије.

која су добро позната. Durius (Douero) у Шпанији. ристати . варошица. (108) Теофил Ла Тур преводи дун или дон са дубок. duro. налази се и код Грка. назива се по тој реци . градове Don-le-roi на Орону у покрајини Бери. Да реч дур заиста обележава нешто тврдо сведочи и име челика у келтским земљама. Aласта jе аласатнија. Ова реч има исто значење као српска реч вар. која се у неким земљама јавља и као тисаћа. Прво. дубока вода.ст. Андре Паро преводи асирско duru dannu нa енглески језик са strong wall. и да се код Велшана она зове "каторва". Дон. што значи кренути. Теофил Ла Тур пише нa бретонском dur. то је велика или друга сатнија од хиљаду војника.ст.јаки зид. Druma. и то име је остало непромењено све до данас. Сатнија се делила на четири катерве. тврдог града или палате. свака од око 250 војника.249) Други познати састојак имена код Келта. Катерва или каторва је четвртина сатније. као кар.учесник у трци или лако атлетски такмичар.97) Рагозин каже да је "кар" тврђава и помиње у Асирији Кар-Шарукин. Префикс Вер. као: Durantia (Durance). дубока вода је велика препрека и има улогу утврђења. (14) Једна река у јужној Роданији зове се Вар.280) И заиста. Кар-Нинеб. Код Келта се често налази име дур као саставни део имена градова и насељених места. Ругиндон у Панонији. Један "департман". што значи дословно Врхобрат. Међу свештеницима посебну пажњу привлачи присуство «саронида». Врховни Бато или Врховни Брато. За аласту Бошар каже да је то јединица од хиљаду војника.ст. такође.или Врх-. и уместо вари налазимо кари. што је cкраћени облик од каторва.утркивати се. У Асирији се. У савременом бретонском језику реч кер значи град или варошица. чије је значење. dwr den и преводи то на латински са aqua profunda. 114 . (107. Ово име. Тередон град у Месопотамији на yшћy Тигра у Еуфрат. Оба ова назива се налазе и код сербиских племена у Сирији. Аласата се још помиње као алафда.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Други по части у Роданији је Вергобрет. што је потпуно исто као и Минонски Кари о којима смо већ говорили.280) Као пример наводи имена река: Дунав. Aberdeen.Вар. утркивати се.24) За разлику од вара. Дур-Шарукин и Дур-Јакин. како се назива фрушка управна јединица.ст. која је бројала око 100 војника. У Роданији се помињу кари као род војске. варош. Често се под дуром подразумева водено утврђење или утврђење на води. значи трка и да је ова келтска реч дала корен енглеској речи readiness. као део имена места. исто као што је чета четвртина аласатније. (107. Очито je да су и једни и други усвојили ово име. У асирским записима се Вавилон помиње као Kar-Dunyash. Aberdon нa реци Дон у Шкотској. као и да се у сиријском језику налази реч rhedah. како су најамнике звали и у средњовековној Србији.брежуљак. Dor у Енглеској и Duria у Италији. баш као и Вардар у Македонији. Druentia у Прованси. или Вардуниаш. дур је само тврђава или још тачније утврђење. То је доказ да су то били општи сербиски називи. алавда и аланда. за лака кола. Duria Major (Doire) и Aturus (Adour) између Бигора и Шпаније. (85. што треба читати као Сербонида. то јест . катерва је војна јединица од 25 до 30 војника и по томе је одговарала румској турми. Причард и Латам кажу да се катерва налази као војна јединица и код Сабина у Италији. Dunum (Le Don) град у Лорени на реци Мези. Румска турма или турба је "торва" (105). На истоку налазимо србиско вар. и ристар . Сатније су постојале у Русији све до бољшевичког преврата. Међу војним родовима у Роданији помињу се и "Гесати". Аласта се делила на четири јединице. штo jе у ствари чатерва. (99. (107. (97. Једна врста кола у Роданији се зове rheda. (14) То је у ствари сербиски Вардун.у Роданији има значење савременог србиског Верх. Гесати су Гости. Сингидон или Сингидунум и тако даље. а rhed. али од кога и шта оно значи? Теофил Ла Тур каже да код Келта реч "редек" значи трчати. као најамна војска. јесу "катерва" и "аласата". Ocновна војна јединица код Серба била је сатнија. јер је то била четвртина сатније. Код Бретонаца је кер исто што је нa истоку кар и обоје су преличено вар. Duris (Dur) у Ирској. према Пелутиу . Дур је такође код старих Серба био једна врста тврђаве.ст. па касније и код Румљана. Тако ми имамо исти корен за један исти појам и можемо закључити да је и код Грка реч "реда" означавала првобитно кола за трке. често налази дур и дуру.77) У србиском језику постоји реч риста за трку.ст. Два назива за војне јединице у Роданији. то је чета која је још и данас у употреби. обично завршетак имена је -дун и -дон. најчешће бедем или опкоп са водом. Druna у Дофини. Неколико река Роданије имају име које почиње са дур. о чему ће бити речи још на другом месту. Вадел преводи кар са тврђава.

228) Према начину ношње становника у Роданији.ст. Готине и Естине које помиње и Такит. (124) Велику пажњу привлачи Јулијев налаз племена Рутена у Роданији. За Боје кажу да су били најратоборнији од свих Гала. Пошто се у Старом Завету не говори о земљи Роданим. Они се међусобно разликују по језику.59) Право је чудо да судбина старих Боја није привукла више пажње од стране њихових потомака савремених Чеха. Још једна реч се често налази код Келта као завршни део имена. (35..32) Диодор каже да су Гали употребљавали велике штитове скутаре са сликама животиња на њима. Страбон нам даје имена два племена из Роданије која су се населила у Анадолу. како кажу исто као код Сармата. Румљани су разликовали три предела и то: "Галија Комата" називали су oнe који су носили дуге перчине. Затим истиче велику сличност између Панонаца и Келта. (124) Пошто су били ослабљени честим ратовима придружили су се једном другом племену. Пелутие каже да се ово пиво у Илирији звало сабаја. што значи са грбовима. по којима се њихова земља назвала Бојемија или Бохемија. Да одмах кажемо да су Боји предци савремених Чеха. Јулије каже да се Роданија стварно делила на три дела: Белгију. а Матрона (Mapнa) и Секана (Сена) деле Келте и Белге. Медури или Медари на пределу савремене Бас Мориен.I. Река Гарумна (Гарона) дели Келте и Аквитане. али да се у Мисиру. И трећи предео испод Алпа називали су "Галија Тогата" то јест по ношњи тоге.V.66) Исти писац каже да су жене код Гала учествовале у ратовима и другим тешким пословима заједно са својим мужевима. ово пиво звало такође зитос. што је било својствено Дарданима." (77. (125) Хенри Д'Арбоа Де Жубенвил келтски назив "брига" преводи са брег и упоређује са старо-словенском речи . око реке Рабе и језера Пајзо." (108.. обично код имена градова. Пелутие каже: "Боји. Пелутие преводи дур са двери.ст. Норику и Винделикију. Посебно поглавље чине Боји или Бојари. установама и законима. то јест Сурба. "Галија Браката" називали су оне који су носили широке чакшире. И дун значи утврђење.ст. приликом одржавања сабора.ст. То нам говори да је реч дур настала од двер и да је она првобитно означавала утврђену капију. Један део племена Боја је прешао у Италију и населио се око Болоње. јер је од речи дун настала реч дина за пешчани насип или спруд. Затим Диодор каже да су Гали носили колчаке на рукама.. односно улаз.24) Биће да су их баш зато и назвали Бојима због њиховог бојеборства. Аквитанију и oнe пределе које они називају Келтика а ми Галија. Гали су правили пиће од јечма које су називали "зитос". који су се налазили на пределу између Лoape и Алиера. (132. Ести су имали вепра као симбол и њихов језик је близак бретонском.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Пелутиев превод је тачнији. ако неко смета говорника и не понаша се уредно. који су били настањени између Дунава и Драве. Очито је да су ишли кроз Панонију.ст. дунум је такође брег. (86.167) Мешавину овог пива и меда називали су "корма". осим само њеног помена. Ова племена су била под доминацијом "Суеба" и Сармата.II. око Ангоре (Анкара). тако да тај део одеће није више био употребљив (86. на пределима који се данас зову Руерк и Жеводан. Помиње келтска племена у Германији: Лемовиће.(Роданију). што значи брег нa фрушком језику. Буке каже 115 . Трачана и Гета. што је било пиво. Мори додаје да су Готини говорили једним галским наречјем. како се ова реч налази и у бретонском и у проширеном значењу обележава врата или капију.ст. (110. и то су Трокми и Толистобоги.II. варда му одсече мачем једно парче кабанице или капута за казну. То су у ствари била сербиска племена. северну Илирију. ван Јеврејског додира и знањa.брег. то jе -брига. Страбон каже да су Гали имали обичај да.јули. Ову реч келтисти преводе са colline. где су владали Македонци.355) Исти писац подсећа на сличност карактера између Келта.279) Алфред Мори каже: "Келтска имена места раширена су од предела северно од yшћa Дунава и на левој обали ове реке cве до њеног извора и границе Галије: она обележавају пут који су следили Келти да би ушли у нашу земљу . Лемовићи се налазе и у Роданији и Мори каже да се тешко може правити разлика између њих. То су у ствари биле чакшире коњаника. (97) Маркал каже: Брига је прво означавала брег па потом и утврђени брег. (5. Меде сматра да је то из разлога што се ова земља налазила далеко од Палестине. потучени су и потиснути од гетског краља Бојребисте. Њихов град тврђава звао се Горгобина.

(97. Међу овим племенима били су и Фризони. прикупљених од стране Јошуа Ватмуфа. Недо. Варена.3б) Што значи да је "вер" корен од верховни. Бели. што је у суштини исто као Фрижани. Сатиа. Врсина. Суриа. Његов син је изабран за вођу роданских племена у борби против Румљана.е. што je y ствари Мита. Влатуна. Татин. (146. који је живео у време Дагоберта и Кловиса. Према томе лично име Франко значи Слободан. (119) Женско име Дана. Миро. пише и износи 116 . Демогета. Бело. Влатиа. која. Јовинка. Вратар. (146. Деркојед. Буда. Јапис. касније тута и тота. преко Перпињана. Нитониа. Бранко. Вардигиа. (48. Бориша. Његово право име није нам познато. Дивилиа. Сви језици народа из западне и северне Европе обилују у мањој или вишој мери са србизмима. Саридие.248) Потребно је да објаснимо име. Латини су ову реч заменили са кивитас. Сармо. пa је према томе вергобрет . Јека. Којо. Илиомар или Илиомир. Велуд. Деркиа. Будак. и ову реч Јулије употребљава за обележавање галских племена. Белир. Хенри Хуберт каже да је код Келта реч "вер" имала исто значење као на грчком језику "хипер". Врбица. Спартие. то јест краљ. Јовинa. Бирак.1ст. да се овде ради о србиским именима. Кимбро. Варо. Сада ћемо навести известан број личних келтских имена. Матуло. односно врховни. Версингеторикс је врховни гетски риг или рикс.II. Тараскон. (157. Поред личних имена сачувао се доста велики број имена места и речи. Енсерину и другим местима су писани истим писмом које је у ствари један старији облик србице. Сура. своје посилне који су били слободни људи и ишли су са војском као послуга ратницима. Селиа. Сурилио. Дедиша. Буке каже да су племена са предела између Рене. Букура. Пирен каже да су Келти називали "редум" наоружане људе који су били задужени да воде слуге у рат. Датовир. Варен. Mеђу овим племенима били су и Фризони чије је име опет у вези са Фрижанима. Варие. Ваниа. Дание. Бара. civitas. Боруст. 133) То значи да су они такво име давали својим најбољим људима. Свобнедо. Русо. Срби су одувек називали припаднике ове заједнице Фрузима. Красиа. Пелутие каже да су Келти давали име Карл или Керл њиховим јунацима (108. Велидор.1. Бела. Његов отац је био један од првака целе Роданије и његово име пишу на латинском као Келтилиус. Исти писац каже да су у Роданији вршиоци извршне власти имали звање "вергобрет". Ранило. Лемо.49) Највероватније је да су ови сулодури били туземци. Чланови тога савеза назвали су се Франки. Варение. Буке каже да су таблице нађене код Хелвета писане грчким словима али не и грчким језиком. Велор.34) Галски записи нађени у Карпентрасу. Кајатол.XXVIII) У савезу ових племена било је немачких и сербиских племена. Давило. Мато. Веникомед. Кремоние. Расиа. Велмада. Јароние. Низа. или звање вође Гала у рату са Јулијем.239) Бато или брато је био код старих Серба назив за вођу. Ило.ст.ст. Икар. Врдо. Није још поуздано утврђено порекло ове речи. Даномар или Даномир. Мајне и Лабе ступила у савез и створила једну заједницу. које се налазило источно од савремене Ромање и западно од пута Париз . Beнa. Дравко. Камен. Белико.ст. Кадмо. Велабелие. то значи Гетије. Самоникиа. Рума. Граниа. Само штo ово име није било карл него крал. Свето. Врша.врховни брат. Саво. Борут.ст.102) Јулије каже да друиди нису писали своје веде. У томе је најбогатији енглески језик. Расин.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса да су Гали водили са собом тако зване "силодуре". (146. Капиние. Сар. Дамас. Самиа. Вендри каже да је друштвена организација код Келта имала за основу племе. а Версингеторикс није име него титула. Велагеј. Битук. Селеук.Шпанија. Ладан. Нередие. Сва следећа имена су мушка: Бако. то јест врховни гетски ратни заповедник. Меда. Тогимар или Тогимир и Убила. Миниа. Котис. Сато. Порекло Франака. Једно име се на грчком пише Амитос. Само. а да се при другим пословима служе грчким словима као и при рачунању. Версингеторикса. Балдомер или Балдомир. Сарда. Белиа. Сатара. Дол. Лалиан. под тим именом долазе први пут у сукоб са Румејском Империјом 254 године н. Овај човек је био из племена Арверна из места Герговије. Васоние. јер су то сматрали забрањеним. односно Фруга. Смериа. Брус. Белик. Kaриан. Деркиа. Рабaн. које су називали "теута". (157. Јарила. Роданик. Пелутие каже да име Франки значи слободни људи. Долин. Фрушки писац Фредегер. Битула. Свакоме је јасно чим погледа. Белатула. Гетие. Данко. није довољно разјашњено. Коин. Вита. Рајелиа. првим међу њима.1.

Арабиско Полуострво осим јужног приморја. Пут или Фут је Либија и пелашка афричка обала западно од ње. од којих су настали Филистини и Кафторим.11) Велс каже: Амон је стварио Хам.1. Осим малих изузетака Јафетовци су племена сербиске расе па се историја ове старозаветне скупине своди на историју Серба. са стране Арабије. (2. (31. пошто нам сада то време и прилике не дозвољавају. који се још зове Сет или Бебон.1. пре Јевреја. звао се. Име Хам је од Хамон или Амон. Хемија. за коју земљу Свети Јероним каже да је то земља Гетула. Хети и Келти су само суимена србиског имена. о коме смо већ говорили. о чему нам убедљиво сведоче србизми у јеврејском језику и стари местоими у земљама Блиског Истока. Лехабим. (2.II. Кафторим су Крићани. остајући у нади да ћемо то моћи некад касније узети у разматрање. У Изороду се каже да су синови Мисира: Лудим. Аријевци. пре доласка Јевреја. Саба је земља дуж источне обале Црвеног Мора. Тек у 1б-ом веку почели су рушити ову поставку о пореклу Франака. Србиски назив Фрузи се поклапа са писањем првих франачких историчара о њиховом пореклу. по њима.1. Јудеја у Палестини. Анамим. Пут (или Фут) и Канан. Синови Кушови су: Саба. може се објаснити само грчким незнањем. (146. Извођење порекла имена Амон од грчке речи "амос". су остале земље све до Омана који је Дедан.1. Bebon et Smy. Лехабим је Либија. Ми смо у досадашњем излагању осветлили Јафетову скупину. главног и врло познатог божанства старог Мисира.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса као сасвим поуздано да су Франки пореклом од Тројанаца. Саба је позната и под 117 . (24) Филистини се у мисирским записима називају Пуласати. Патрусим и Каслухим. који је Теут.Синови Раемини су: Себа и Дедан. Муринија (Етиопија) дуж Црвеног Мора и Арабија дуж Црвеног Мора до Индијског Океана. пошто се она налази делимично помешана и са друге две скупине. (23) Пелесети или Пеласти је исто што и Пелони. (79) Народ у Палестини. -Самове земље су: делимично Сирија. Једни мисле да је Сабтека дуж западне обале истога мора. који су дошли преко Паноније и у том свом казивању ослања се на Светог Јеронима. Једна подробна студија Хамове и Семове скупине земаља и народа донела би нам још многа изненађења и за сада ненаслућена сазнања. пелашка обала Африке.1. Нафтухим је предео Naphtys на Сербонском Јeзeру.1.ст. Kaнан је Палестина. Хамовом и Семовом. Куш је Муринија и јужна Арабија. Бошар каже: Мисир је Хамија. Мицраим (Мисир).81) У Изороду стоји да су синови Хамови: Куш. односно Пелазги. Мицраим је Мисир. а поред ње и Палестина је хамовска земља. Канах од чега је настало Канан. затим Мисир. земља Хам.Јафетове. Одвојено стоји питање сербиског културног утицаја нa Хамовце и Семовце. Сем је добио име по богу Сеуту. Ми ћемо се овом приликом задовољити само са неколико напомена. Сабта. Гети.песак. док други мисле да се и она налази такође дуж источне обале. између Мисира и Азије. далеко на западу. (75. Наше је мишљење да су Фрузи били мешавина сербо-немачких племена. северно приморје Индиског Океана и делимично Индија. Садржај ХАМ И СЕМ Основни предмет нашег подухвата везан је за земље и народе.1.1) Мисирски Typhon je Σηη (код Плутарха Σήθ). Нафтухим.1) Случај са Семовим именом је сасвим сличан Хамовом. Име Хам потиче од имена бога Хамона или Амона. што значи да се звао нa више начина: Seth.ст. (2. као главне историске чиниоце. који је Јупитер господар нe6a. Раема и Сабтека. (24) Пелесет је такође име Филистина.ХХIII) Неки од првих франачких владара имали су србиска имена.112) Ради се о приморској Сирији. али нисмо у потпуности обухватили и сву сербиску расу. Хавила. Јосиф Флавиус каже да су: -Хамови синови населили Сирију до планине Амана и Либана. Грегоар од Тура каже такође да су Франки пореклом из Паноније. посебно на ове последње. Јужно од Сабе. Бошар каже: Сем је мисирски Typhon. Изузетак чини Хавила.

данас Саблеа). за кога се каже да је он био и први краљ Људеје. (186. Затим мало даље исти писац каже: ". Мани су племенитији део тога народа. Ludim. Ова реч је прешла код Немаца и код њих она значи једноставно . Ludai. ми смо установили да је правилно читање овога имена Људи и Људеја или Људија приликом писања првог тома Историје Срба.81) Ha србиcкoм: "као латински принчеви: људи и народ". па потом Лидиа." (75. што значи погрешни. (Престолница Сабејаца била је Саба. Етиопију Јевреји зову Луд и Етиопљане Лудим.. Иза њих (то јест јужно од њих) налазе се Сабејци чији је стони град Мариаба." (108. чије је присуство у Мисиру и Муринији неоспорно. Што се тиче имена Меони и Меонија то су грчки облици тога имена.1. а може и Људија. Слика Асирски војници са шлемовима окићеним перјем Пo томе се може закључити да Мани значи владарски. људи и народ.у облику humanus. Румејско "Хумус ет Популус" Ово на србиском дословно значи људи и пук. код Серба био дивонски владар законодавац.. Бошар каже да се под овим именом Мино подразумева Мино краљ Крита. Сада то само потврђујемо. племићки слој народа по угледу на Мана. од којих људи значи пук. Пpe Немаца усвојили су је Латини додајући префикс ху. где са својим бројним изводима обележава човека. (2.114) Ово су докази да су се Људејци из Мале Азије налазили у одређеном времену у Мисиру. Луди и Лиди треба читати Људи и земља Људеја. Бошар каже да се река Меандра у Људеји звала Нил.1. Пелутије за Меоне наводи да се то име налази и као Мани.1.XXII) Када се овоме додају синови Мисира.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса именом Cрећна Арабија.IV. народ. човечност и т. главни њен град је Карана (данас Карнал-Маназил). Lydi. ми видимо вишеструко присуство племена сербиске расе међу Хамонцима. Ми не можемо још поуздано рећи да ли је њихово присуство везано за време Хиксоса или не.д.човек.54) рекао да су Нил и Сирис имена велике мисирске реке..11) То значи да је река Нил у Мисиру тако именована од Људејаца. Слика Заробљени «Пеласти» у Мисиру са шлемовима окићеним перјем Што cе тиче имена Луд и Лудим код Јевреја. les hommes et les peuples.22) О Миновској Арабији Страбон каже: Налазила се на Еритрејском Мору (то јест Црвеном Мору).ст.1." (2. што јe земља Меонија. увек у позитивном смислу. Меонија је раније име за земљу која је касии позната као Људеја. Венерабилис Веда каже да су Хамовци насељавали цео простор северне Африке све до Гибралтара и да су говорили неких 20 различитих језика. Од којих људи значи као мужеви. Arabiae Foelicis.11. Lydi. (2. Упоредо на сербиском је мани и људи.. Грци су говорили да се Меонија зове тако по реци Меандри.. (6) Бошар каже: Луд и Лудиот је јеврејски назив за Ludos. Иста земља је позната и као Арабија Минова. Comme princes Latins: Humus et Populus.XX VI) Јосиф Флавиус каже: "Од Луд потичу Лудиани или Лидиани. односно племенитије део народа. H. Али Меандра је грчко име а не сербиско. Халеви сматра да су то "феничанске" речи.N. Муринији и на обалама Црвеног Мора. V. У својим образложењима Страбона Госелин каже да је Мариаба било неко посебно звање а нe име 118 . Мане је.1. Халеви напомиње да је Плиније (Plin. Пелутије каже: "Меони и Лиди.11. Лудос и Лидос код Грка. пошто је доказано да је Делта била запоседнута од Феничана. тако да кажемо.

било присутно и Баково веровање и да је било градова са именом Низа.261) Катабани су требали бити у савременом Јемену. Слика Чаше из Мисира Постојао је негде у Срећној Арабији град под именом Низа. Бошар каже да га Јевреји зову. Феничани су синови Канана.ст. Јужно од Сабејаца налазили су се Катабани.I. у Канану и у Пути или Футу. (39.II) Херодот помиње Мурене насељене око свете Низе и који славе Бака.69) Затим каже да су Пуни били присутни у Јемену и Сомалији. добро очувано. Jabacchus je јеврејски Јехова. у Арабији. Сва ова имена нису друго до прелици србиског имена. (14. Слика Ћуп из Микене Бокета из Палестине Међу Хамовим народима није само Кушово племе било сербиске расе.II) И врховни јеврејски бог Јехова је добио име од сербиског Бога Јова.III. Jovem Jehovae substituentes. било је још и других. (39. У време јеврејског краља Соломона помињу се лађе Таршиша које плове Црвеним Морем и довозе слоновачу из Индије. низејске коње. Рагозин каже: Пунт или Пуна је у Изороду Пут или Фут. На једном споменику у Миновској Арабији. Саба. и види се да је то био човек аријевске расе. Страбон прави разлику између Миновске Арабије и Сабејске Арабије.1.7б) Бошар каже да су Арапи убрајали у Кушове потомке само Себу и Неброда.ст.ст. (30. (86.V.. 119 . У Старом Завету нешто што на први поглед делује изненађујуће. Бошар каже да је Пут оличавао Аполона Питиског." (14. Седиште њиховог владара звало се Тамна. па је то био случај и у Aрабији. Херодот помиње чувене коње из Медије.I.. а обе су биле обухваћене под именом Срећна Арабија.17) Рагозин помиње неки нађени запис у коме се говори да је "Бал краљТира.XVIII) Јабакус је Јакобог.ст. Као што видимо. што је касније под грчким утицајем преличено на Феничане. Тако се могло десити да је то звање давано и граду Саби. где су била присутна племена сербиске расе.341) Она сматра да је Куш био део Мисира. који се звао Низаја. Међутим постојалe су две земље Куш и друга је била па левој обали реке Тигра. Сабта и Сабтека.I. Jehova Nysaeo.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса града.CT.I. (14. пошто се често помиње Бак рођен у Низи. (2.1. (2. Миновска Арабија је запоседнута од неких племена сербиске расе у време критске династије Мино и ова племена су дошла преко Крита. налази се урезано лице човека. a то је да сваки од родоначелника нaрода и земаља оличава неко божанство из дивоније. за кога се сматра да је син бога Хамона и да је рођен у Либији.97) Може се слободно рећи да је свуда. Jehova Nissi. а то су они које каснији писци називају Косеји. Јехова. 106) Ти су коњи били са предела између Испаханa и Хамадана. (2. Тешко је рећи колико су дуго ови Аријевци владали обалама Црвеног Мора. Ернест де Бунсен каже: Неброд је Кушов син.III. Судећи према свему овоме може се сасвим поуздано рећи да су племена сербиске расе била запосела обале Црвеног Мора све до Индијског Oкеана у време критске династије Мино. ставио своје поверње у Тарку краља Куша и збацио асирски јарам. Сабејска Арабија је запоседнута од истог народа за који се може поуздано рећи да је дошао из Људеје. откривеном од Франца Хомела. и та племена се поименично помињу у Старом Завету као: Себа.

(б) Људејци се помињу и међу Семитима. Арпахшад су Халдејци. била земља Гетула. уз обалу. можда из Азије.370) Треба напоменути да.II. (38. на пример. северно од њих били су Феничани. а Луд је Људеја. Венерабилис Беда напомиње да је Елам у Персији. када се ради о Палестини и земљама из њеног ближег суседства. На наведеном месту у Изороду се каже да прва рајска река. Мисирци их помињу заједно.2. Химелаја.11) О овој поставци писао је Реља Новаковић у делу Срби и Рајске Реке.V. Од ових пет земаља.235) То дословно значи Јаве Бог. која се помиње на два места. случај са градом Сидоном који се у Изороду назива прворођеним сином Канановим. а као "Серапта" у Новом Завету и то је савремени Сурафенд. Асур уд су Аријевци. Венерабилис Беда подсећа да Јевреји помињу "Себоим" у Канану.294) Слика Посуда за верски обред из Феникије Семови синови су: Eлам.113) Неки други писци кажу да су Семови синови од Сирије па до "планина нa истоку". јужно од Марока. а и они су такође Аријевци.ст.ст. то јест Теута у улози заштитника трговаца. Елам и Арпахшад су Семити.ст. Међу Семовим земљама налази се и земља Офир. Предео између Тира и Сидона помиње cе као "Зерафат" у Старом Завету. једна у Срећној Арабији и друга у Индији. ст. Равенски космограф ставља Гетулију јужно од Мауританије. односно Јован. Дусо и Гардинер сматрају да су Кананци Хиксоси и да су богу Сеуту дали име Бал.IV) Де Бунсен напомиње важност етничких веза између Филистина и Шарутана (Сердана). а између њих је Самарија. али ово није једини град тога имена.244) На обали Феникије налазио се град Арад. Јосиф Флавиус каже да су Семови сиови насељавали земље од Eуфрата до Инда. на његовим падинама.1001) За Гетуле Страбон каже да су се налазили са јужне стране планинског венца Атласа.II. (6) У Јовановом Еванђељу помиње ce град Сухар у Самарији.ст.11. како се још све помиње. оличење Меркура. према Бошару.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Jahweh ce налази у клинописним записима као ја-ве-илу. то је предео Филистина. Арам је Сирија. подела је толико усиљена да се понекад ради само о једном граду. што је у ствари био Јаван. (1. (38) У истом извору стоји да се Јерусалим звао Солума. Међу Семовим земљама убраја се и Хавила. (75. (81. Фисон. исто име као међу Хамовим земљама. Простор кананског народа био је од Сидона до Газе. Фисон је Дунав. (112) Гетули су Гети. (12. Асур. (78. Арпахшад. односно Гета. То је. а Арам је мешавина једних и других. али то није била иста земља. а 120 . Препознавање Гетула. Канан је. Кананци се убрајају у Хамовце.125) Код Уголина стоји да су од Јопе до Каесареје.1. а Хамова Хавила је била на западу до Мауританије. (82.ст. Свети Јероним сматра да је Хамова Хавила или Завила. пошто је колевка Гета Подунавље. Семова Хавила се налазила на истоку изнад Индијског Океана. Луд и Арам. У Индији се помиње град Аrаdarum. (30. Еузебије и Јероним су прихватили као тачно име овога града Сухар. (Journal des savans. обухвата сву земљу Хавила.р.1) У Партији град Aradum. Април 1821. (69.51) Солуми у Лици малоазиској су били пореклом из Тракије. иако је у земљама које су посели било и народа друге расе. као Хавила води нac једној другој поставци у Изороду. које је Сербон приликом свога похода на запад довео. (69. (80. Да ли из Азије или Европе нема много разлике. били "Саронас".ст.57).

ст.ст. Код Хама и Сема помињу се на више места Луд. па затим Саракени нас наводи на идеју да се питамо како се стварно звала река по којој су добили име. што се опет има довести у везу са именом поменуте реке. Ово Агарени. Суту је био син бога сунца.333) Слика Лађе из времена таласократије Поменућемо још Страбона који каже да су Арапи добили своје име по реци Арабис која их одваја од Орита.cт. Старо име Керкука је Арпаха (93.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса земља Хавила је земља Гета.35). Хавила и Офир. Арабис или 121 .3 и 45) Слика Богиња Пела жали Адона Стари писци су говорили да су Гетули пореклом Персијанци које је Сербон тамо населио приликом његовог похода на запад. а источно од Карманије. Амуру или Аморити су аријевски Феничани. о којима се говори. а на сириском као Омуроје и од овога имена су писци направили Амореје. Орити. твој отац је био један Аморит. (12. били су у приморју и западно од ове реке. Азије и Африке. Марту подсећа на ведског Марут. али Перси нису Семити. а другу међу Хамовцима и биће да су обе припадале Аријевцима. који је уједно био и бог плодности и стада. (25. Овај податак о арапском имену делује изненађујуће. Мару. (38) Право име Самарије је Сабарија. Код Уголина се налази податак да су Дамаск називали Арфат. (99. Имамо такође једну земљу Себу међу Семитима.ст. То су последице најезде Аријеваца у земље Блиског Истока.95) Арабис је данас Араба.249) Вадел каже: Муру. па је ово тешко разумети. а Еламити се сматрају Семитима.ст.ст . а не Арапи. Госелин у образложењу Страбона каже да се народ у долини ове реке звао Арби.1б9) Име им је Мор или Аморити. Сербиско име се налази међу њима готово свуда. пореклом од Еламита. Куш. Исак Восиус каже за познато име Аморита: Јевреји их помињу као Мориа. Езек. (99. Еузебије каже: Ismael itarum gens. које су јој несумљиво дали Аријевци.257) Пророк Езекиел говори Јерусалиму: "Јерусалиме.V. 174) Свако ко разуме србиски језик разумеће да се овде ради о Оморју или Поморју и то је заиста биo приморски део Сирије. што има везе са Арпахшадима. (80. Јосиф Флавиус каже да су Персијанци . (86. deinde Saraceni dicti. qui postea Agareni. (3) Што значи да су род Исмаелов називали потом Агаренима па Саракенима. Мајани каже: Аморити су имали богове Дагона и Mapтy. Река Арба се улива у Индијски Океан и налази се ближе Индији него данашњој Арабији." (1. поготову када се узме у обзир да су у раном средњем веку Арапе називали Саракенима или Сараценима.16.ст. а твоја мајка једна Хетитка.

На персиском се зове Хорес. Пеони. коме је додат префикс. (2. Ми имамо више имена за један исти народ. пa je од Пелона постао Аполон. Први ковач у Старом Завету зове се Тубал-Каин. (12. међу које се убрајају и Људејци.ст. на Сикели и у јужној Италији. произишли Филистини и Кафторим. у Малој Азији и северној Африци. Садржај ПЕЛОНИ У претходним поглављима ми смо делимично обухватили Пелоне. Пелони. Нису они живели само на Криту. Слика Новац Патраја краља Пелоније Велс каже: Стари Крићани су били једна истородна раса са Иберима у Шпанији и западној Европи. Јевреји називају секиру "сегор" и Мајани каже да је то сагарис.1V.Из. Филистини су преличено име Пелона по којима је Палестина добила своје име. од Хитита. Тубал или Тибарен је Ибер и то дословно значи Ибер-Ковач. Порекло овога имена ми смо објаснили у првом тому Историје Срба. познатог касније под именом Аполон.ст. односно Пеласти или Пелони. Мајани каже да су Јевреји узели реч "кова" = шлем. слово 'аз'. у Грчкој (пре Грка).I.188) Са овим Велсовим ставом Крићани заузимају истакнуто место међу сербиским племенима. Хорс је код Срба бели коњ.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Сарабис? Име Агарени нас неминовно води на закључак да је ово друго име било тачно. као што смо то и сликом приказали. па ћемо то сада овде поновити. поред имена Шемеш и то је србиско Хорс. (1. односно сатара коју су видели код Меса-Гета. кажу Ератостен и Дионисије. него и на Кипру. Од Agraei су постали Agareni.245) У Старом Завету јевреји називају сунце "Херес". Овај бог је представник сунца и њега су Грци усвојили од Серба и врло предано 122 . Бошар каже: Између Agraeos и Набатена су Хавили. а Кафторим су њихова браћа Крићани.ст. Пеласти. (12. Ми смо већ пренели Херодотову изјаву да је цео Крит био насељен Пелазгима. Пулесати. Слика Богиња Аретуша Као што је то био случај са већином имена народа у стара времена тако је и ово име настало од имена једног божанства.14) Филистини су Палестини. Мајани каже да се тако називало сунце код Аморита. Филистини су Пелазги. Ево тих различитих начина писања тога имена: Пелазги. У Изороду се каже да од синова Мисира. Првобитни облик овога имена је био Пелон. Јевреји су Филистине сматрали Крићанима. Што уједно потврђује претпоставку да су Аријевци дали такво име тој реци. Према томе. на пахлеви Хорсед као једно од имена за сунце.50) Кова или ковина је србиска реч. они што су били у Мисиру и Муринији.10. на коме сунце језди небом или више белих коња са колесницама. Пуни.XI) У јеврејском језику се налази одређени број србизама и тим питањем се није још нико опширније бавио. али важност историјске улоге што су је сербиска племена имала под овим именом наводи нас да им посветимо посебно поглавље и расветлимо још неке важне моменте у сербиској историји. Панони и Феники. заправо једно име које је писано и изговарано на више начина. Ми држимо да је право име ових племена било Пелони. а слово 'ери' је прешло у 'очу'. (115 1.

вероватно зато што jе Хамон био чувено божанство сунца.ст. а Крестонце убраја међу Пeoнe. Аполон је био на великој части у Троји и Омир га сврстава међу божанства на страни Дардана у Тројанском Рату. Дројзен каже за Македонце да припадају пелазиским племенима. Тривале и Кробице. Мелерш каже: "Пелаг је центар света". Он каже за град Крестон да су га саградили Пелазги. Имена Пелазги и Пеони се поистовећују код многих писаца па и код Херодота. Долонско је било насељено Пелазгима из Тесалије.Пелаг. заједно са својим богом. Пелони. Испод Крестона је било племе Мигдона за које се изричито каже да су Пеони. која су некада била раширена по целој јелинској земљи. према Плинију. Име Теута је чисто илирско име и расенско лично име које се код њих често налази. син Енеја и Енете кћерке Евзорове. која је уједно и Лада. Други су говорили да је Аполон син бога Хамона и да је рођен у Африци.. али их помињу и као Пелазге Тирсене. Код Расена се налази лично име Ларис. воде нас на Хелмско Полуострво као првобитну земљу Аполонову. (182) Мајани каже да су Пелазги протоилирска група. Неки су говорили да је Аполон пореклом из Лике малоазиске. Овај 123 . Они нису заборавили његово порекло. У Пелоне неки писци још убрајају Дардане.23) Све обале и сва oстрва овога мора била су једно време у поседу племена сербиске расе и осим малих изузетака остали у њиховом походу врло дуго времена. када говори о полуострву Долонском. Лариса је Март. и које Јелини сматрају варварима или полуварварима. Предак Ларисе тесалске се звао Теутан. архаична и блиска Расенима у Италији. (183) Пелазги се помињу свуда по каснијој Грчкој. (68. код једног дела сербиских племена. за њих он је био бог који је дошао са севера и то је доказивано и истицано у његовим обредима. стиже на велико (Средоземно) море и назива га својим именом . Слика Победа са Самораса Аполонов народ.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса прослављали. да му је мајка богиња Лето. У време Аргонаута помиње се као вођа Долонаца неки Килик. Раси и Гети су само суимена сербиског имена. Поистовећавање Пелазга са Мезима налазимо код Аполонија са Родоса у његовој Аргонаутици. Али трагови његовог имена.. Аркадија се звала Пелазгија. (36) Слика Шлем и бриње са Крита Огист Жарде каже за Тесалце да су они само на пола грцизирани Пелазги. У Грчкој су сматрали Хиперборејце Аполоновим народом. а у Италији Латона. данас Галипоље.

Деретић Јован

Нова Вулгата

Серби – народ и раса

Евзop ce помиње као краљ Меза и његов син Акама водио је одред Меза у Тројанском рату.
Роберт Латам каже да "пелазиски и грчки језици стоје у односу један према другом као што су
грчки и латински... Пелазиски језик припада истој категорији
језика као и трачки и можда словенски." (117.ст. 553/4)
Слика «Сердански» ратник
Међу острвима на Пелагу најзначајније место у историји
припада Криту, чија је улога као поморске силе и културног
оваплотитеља достојна дивљења. Раније смо напоменули да је
Крит послужио као зборно место и табор Сербонове копнене и
поморске силе и да је са овога острва пошао на освајање запада.
Крит је имао важну улогу и приликом првог, Ниновог похода.
Густав Глоц говори о Криту као поморској сили и каже да
се ово острво врло рано појавило у тој улози, већ у времену
између 2000 и 1750 године с.е. (72) Диодор каже да се Крит раније звао Идеа, а да је име Крит
добио по Крети жени Хамоновој, пошто је он боравио на овоме острву. (110.III.ст.319) На Криту
се једна планина називала Ида и она је сматрана за седиште богова. Крит се врло рано појављује
као трговинска сила, захваљујући у првом реду свом географском положају. Чаилд вели да су,
одмах после 2000-те године трговци из источног Пелага развили поморску трговину у западном
делу Пелага. (56.ст. 115) Да би могли развити трговину Крићани су изградили велике и тешке
теретне лађе, дутачке до 30 метара, са заобљеним газом, које су могле да плове до свих обала
Пелага. Крит и Троја су имали развијену трговинy ca Мисиром, Митанима, Хатушанима,
Асирцима и Каситима Вардунским. Трговачки каравани су ишли са обала Пелага далеко у
унутрашњост копна у Европи, Азији и Африци. Крићани прво оснивају стоваришта на обалама
Пелага, па затим стална складишта од којих се нека претварају у критска насеља. Таква критска
складишта су пронађена на Евбоју, Егину, Делосу, Аморгу, Паросу, Сифносу, у Теби, Лаконији,
Арголиди, на Крфу и Сикели. Коринт и Маратон су критске грађевине.

Слика «Сердани» са својом лађом у борби са Мисирцима
Око 1750 године с.е. Крит успоставља своју превласт на мору, прву у историји познату
таласократију. После протеривања Хиксоса, Мисир се појављује као нова сила и шири своју
превласт у Сирији. Од тог времена Мисирци увелико користе услуге критске морнарице, у
трговинске и у војне сврхе, и због тога је уређено једно пристаниште на месту будуће
александријске луке.
124

Деретић Јован

Нова Вулгата

Серби – народ и раса

Врхунац критске моћи и таласократије био је између 1750 и 1450 године с.е. У 16-ом и 15-ом
веку с.е. критске ратне лађе су биле дугачке, прекривене палубом, са два до три јарбола, са два
кормила и 50 веслача. Неке од њих имале су по две куле, једну на прамцу и другу на крми. На
прамцу су имале јаке и оштре ростре. Ове лађе су употребљаване углавном за гоњење гусара и
разних харамија и обезбеђења трговинских поморских путева. Приморским градовима и
племенима који су се бавили гусарством Крићанима су ограничавали право пловидбе. Плутарх
каже да је Грцима било забрањено да исплове на отворено море са посадом бројнијом од пет
људи. Гусарски градови и прекршиоци одређених права су били кажњавани. Међу кажњеним
градовима прво место је заузимала Атина, која је морала сваке године да испоручи одређени број
младића и девојака за робље Крићанима.

Слика «Сердански» ратник и заробљеник и

Сердани као фараонска војска

Критски владари, који су по своме владарском устројству личили на жупане, пре него на
краљеве, звали су се већином Мино. Ово нас пуно подсећа на фригијске владаре Мите. Један
Мино је опседао Мегаре и том приликом је умро или убијен владар Мегара, по имену Скила.
Херодот каже да су Крићани опседали место Камник на Сикели пуних пет година.

Слика Сербон на новцу из Тира

Слика Сербон на картагинском новцу

У време великог трговинског полета на Крит су стизали производи из врло удаљених
земаља, као: слонова кост, бисер, посуђе од фајанса, китаит из Кине, мермер из Скандинавије и
тд. Чаилд каже да записи из месопотамије говоре о унозу критског текстила после 2000 године
с.е., али не пре овога датума. (56.ст.105)
Крићани су извозили производе свога радионства међу којима је најбројнија грнчарија.
Критско лончарство се налази у већој мери све до Трансилваније. Џон Фајн каже: На Криту је
постојала просвећеност вишеструко сјајнија од оне у Грчкој и критска просвећеност је у другом
хиљадију снажно утицала на Грчку. (116.СТ.2)
Више места са именом Минова и Минијани се налази нa обалама Пелага, као на Сифносу,
Аморгосу, Мегарима,у Делосу, у Лаконији, нa Сикели и у Арабији.Бољари из Пилоса, Орхомена,
Тебе, Тиринта, Микене и Вафије постали су краљеви и саградили дворове окићене критским
фрескама и украсима, опонашајући Двор у Кносу. Улице у Кносу су биле калдрмисане или
125

Деретић Јован

Нова Вулгата

Серби – народ и раса

клачиране. Најстарија позната позоришта била су на Криту, саграђена у градини са каменим
седиштима стенима и тремовима.
Овај начин градње позоришта преузели су од њих други народи, међу којима и Грци. На
Криту су одржаване спортске игре које су касније познате као Олимпијске игре. Унео их је Мино
у част свога сина, кога Грци помињу као Андрогеј. Играма је преседавао и додељивао мазде
победницима заповедник критске ратне силе, Тартан, кога Грци помињу као Таур. Од две
планине са именом Олимп, ни једна се није налазила у Грчкој, једна је била у Македонији, а
друга у Мезији малоазиској. У Македонији су те игре одржаване управо
у подножју планине Олимпа, у месту Дивону и звали су их Дивонским
играма.
Слика Верски симбол бога Бака на Криту
Ми смо већ напоменули да су Грци називали Крићaне и друга
сербиска племена, која су се бавила морепловством на Пелагу,
Фениксима, то јест опрљени на јаком пелашком сунцу. Бошар каже:
"Ludorum nomine Phoenices etiam Mysos intelexisse puto, et Cares..." (2.1.11.Х11) To јест,
Феничанима су називали Људејце, Мезе и Каре. То су све била племена позната по морепловству
и по држању таласократије.
Слика Дворске даме са Крита
Вадел каже: Феничани су по раси, језику и
писму Аријевци. (99) Говорећи o овим "Феничанима"
Бошар опширно описује где су све они стизали као
морепловци и имали пристаништа или сеобне. И
набраја: Кипар, Мисир,
Киликија, Пизидија, Карија,
Родос, Битинија, Тракија, Саморас, Крит, Грчка, Илирија, Сикела,
Сардинија, Шпанија, Балеари, Африка до Гада и ван њега, Галија,
Каситериска Острва (Британска Острва), Тула, Арабија и Персиски
Залив.Један критски племић, по имену Рaдaмaнт, дошао је у Беотију и
ту је владао као каран или краљ. Други племић, Сарпедон, отишао је у
Лику малоазиску и био је владар ове земље. (68.ст.23) Радамантов Двор
у Беотији налазио се у Орхомену. Њих су Грци називали Минјанима.
Слика Девојка са Крита
Крит је вековима играо улогу статме у источном Пелагу за
сербиска племена приликом њихових поморских похода према Мисиру
и Блиском Истоку. Напади тако званог "Поморског Народа" стизали су
углавном преко Крита. Нанси Сандерс је посветила једну књигу
"Поморском Народу" у којој је закључила, као и сви други словесници
који су се бавили тим питањем, да је место поласка тих племена било
Подунавље. Она каже: Велика најезда од Дунава која је покорила
Микену и многе друге градове стигла је све до Мисира, као онај
мистериозни "Поморски Народ" који је толико престравио Рамзеса III. Разлог тих кретања била је
заправо пренасељеност у Подунављу. (128.ст.8.3) Главна улога у овим поморским најездама
приписује се "Серданима" то јест Сербима. Њихови саучесници били су у ствари њихови
сународници који се помињу под месним или уже племенским именима. Сандарс каже да се
Сердани ("Шердени") јављају у мисирској посадној војсци (као професионални војници) у
Палестини још у раном 14-ом веку, када су чули за њих у Библосу, и опет поново y 13-ом веку,
126

око 1224 године с. нити на језичке препреке.ст.ст. заједно са Шакалаша. На једном обелиску из Таниса пише: "Шерден срца борбеног и њихове ратне лађе у магли мора. У време фараона Морнептаха. (128.с. Шеклал који се овде помињу. Акајуаша.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса без обележја њихове отаџбине. па и 127 .е.II. Туирша. (128. Они су били Рамзесова варда у његовом сириском походу 1287 године с.2. око 1186 године с. на западној граници Делте.50) Олга Луковић се пита: Нису ли северни Срби.ст. (65.). Ова јединица најамника је устројена од заробљеника у претходном рату. (128.241) Сандарс каже да су Сердани живели и у северној Сирији и да су отуда стигли на обале Пелага.ст. а јужни су ишли копненим путем јер је цела територија Хелма и Мале Азије у то далеко доба била насељена Србима. Рано у 13-ом веку Шардана се опет помињу. али изгледа да се ово име односи на племе насељено у Канану.1. пад хатушког царства и напуштање Хатуше као престоног града.. Слика лево Чаша са верским симболима са Крита Слика десно Ћуп са Крита У истом документу се помињу Дануна.ст.10б) У Старој Историји Кембриџа стоји да су Сердани били познати као најамници у Мисиру још у време „ фараона Аменофиса III." Од тога времена Сердани су чинили део мисирске војске и борили су се код Кадеша.е.е.11) Затим мало даље каже:Једна од најбоље војске коју су Мисирци упошљавали били су "Шерден" или "Шардана". када је савез племена из Тројаде поражен.368) А то је време од 1408 до 1372 године с. вршили заједнички поход на Мисир. проузроковали пад мисирског утицаја.201) Несумљиво је да је србиско име било раширено на целом.ст. (111.ст.72) Слика Серданске лађе у критској уметности Затим су 1229 године с. Сардани. овога пута као најамници Рамзеса II.е. поражени од фараона Морнептаха на западној граници Мисира. десио се велики напад са "Великог Мора и земље". У време Рамзеса III. Сандарс каже да су велики ратови од 1220 до 1150 године с.е. око истог времена. десио се напад од Либије и "северњака који су долазили из свих земаља". па тако нису наилазили нити на расне. О нападима из 13-ог и 12-ог века налазе се белешке у Карнаку и Луксору.е. Они су напали Делту Нила негде пре северног похода Рамзеса II. Гордон Чаилд каже: "Први од "Севераца' који су се појавили били су "Шардена"." (60.. могу да буду каснији Шакалаша. аријевском простору. Северни су долазили са бродовима. помињу се и као "Ширдана" у записима из Тел-ел-Амарне (око 1400 год. заједно са јужним Србима. што подсећа на грчке Данајце. (128. Луки и Либијцима.е.

Kartha опште узевши значи град. па ћемо овде додати још неке појединости.V. Румљани су Тир називали Sarran. Слика Грнчарија из Микене Што се имена Тира тиче. Врло је битно то што су Румљани називали Картагинце "Пеонима" пореклом из града Сара. Назив за град Карта или Кар је већ добро познато сербиско вар. Јевреји Тир зову Цop.II. (110. Пуни су.ст.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса у северној Сирији. припадништва богу Баку. Бошар каже: Tyrrhenos pro 'Tsurin' како их Јевреји зову. а Грци са 'тау'. Палестинце Јевреји зову 'Пелистин' потом Филистини и Агарени.II. Африка се нa грчком зове Либија. тако ово име Румљани пишу са почетним словом 'сима'. Картада је раније била Бирса. Сандарс каже да су биковски рогови на шлемовима Сердана ознака божантва. а негде као Цор. затим Тир. Ни код Јевреја није решено питање начина писања имена града Сура. И Сандерс то. Херодот и Диодор се слажу 128 . Агарени. Аграмни и сличио крије србиско име које је извитоперено у толикој мери да се не може препознати. по некаквој риби. (2.XXXIII) Ми овде имамо два важна чиниоца.II. (2. "Peonos Sarra oriundos". а што је исто са именом Пелона.ст. Картагина је Вартагина. потврђује када каже да су Сердани дали своје име острву Сардинији. Бошар даље наставља: Tyrus неки зовну Sarra. који су као народ били једна мешавина. нa крају крајева. односно Суру смо већ говорили.I. односно Сара била су раширена код средњевековних писаца. и море између Атике и Крита. коју на њиховом језику називају сар. a народ 'Сораноц'.II. 10б) Ово је тачна запаска. само једно преличено име Пелона. Претпоставка да би град могао добити име по некој риби је смешна. Привлачи пажњу њена изјава да су освајачи острва Сардиније дошли из Тира у Феникији.199) Бошар напомиње да у западној Сардинији има једна река са именом Servi. Нагађања око порекла и значења имена града Сура. о коме смо већ говорили. Замена почетног слова 'сима' код имена сербиског порекла са словом 'тау' или једноставно изостављање тог почетног слова код Грка је позната и доказана. а pisce quodam. (128. Ми смо већ говорили о острву Сардинији и како је ово острво добило своје име. У саставу Пелага два посебна мора су носила сербиско име. па се негде налази као Сор. име Тираца се пише на исти начин као и Раceнa у Италији. id est Tyriis. Карта и Харта су Варта. Слика Грнчарија са Крита О граду Тиру. које Јевреји називају Цурини. Друго је назив Филистинаца Агарени.X) Да ово мало појаснимо. на свој начин.XXXI) Име ове реке има се читати дословно као Серби. пошто су ти рогови били обележје верског. (2.207) И код Диодора је Тиренско Море "Сардонско". Cтефан: Σωρα. Карта значи град и у Тиру и Сидону.I. Јевреји са 'цаде'. Тако Диодор каже: Либури плове преко Сардонског и Либијског Мора на слабо опремљеним лађама излажући се великим опасностима. а Либијским Морем назива део Пелага према Африци. прво. (128. ст. На више примера и свуда се доказује да се из имена Агриани. Тo je дословно исто име као и Пеони на Хелмском Полуострву. Ha јеврејском 'Сор' како Тир називају писци Светог Писма. а то су садашње Тиренско Море.

који Грци називају Неа-Пафос. За мерење дужине служили су се ланеним ужетом па су Грци по томе назвали лан "меринтос".336) У ово поглавље укључујемо и једно сербиско искрцавање на Британска Острва. пошто је оно стигло воденим путем са Пелага. Град Галох има име слично имену реке Галос у Фригији.1. Брут је са својом дружином дошао на реку Темзу и ту подигао град под именом Нова Троја. Вадел каже за Пикте да су они Wans or Vans. на Криту су робови имали иста права као и остали. Имена градова на Кипру. Веровање на Криту било је опште сербиско на челу са боговима Дивом.204) То значи да су Венети. (99. 174) Оно што Вадел није видео или није 129 .37б) Овакво читање ових имена није могуће. град Батан подсећа по имену на Батон или Бато. На Криту је био у употреби десетни систем мера. ја сам Гаја. Ово име пишу и као Саронско Море или Залив.156) Милтон је рекао за Лондон: "О city. што је исто име као највеће реке у Епиру Thyamis. која се помињу у мисирским записима остала су неразјашњена.XXXIX) Сирвали су Сирбали. Баком. Према Аристотелу. (111.11. по Бруту су Британци и Британија добили своје име.ст. Име града Мисрун је свакако у вези са Мисиром. Чувени Критски законодавац звао се Радамант. стигао је са великом пловном до Албиона и ту се искрцао 1103 године с. Критско друштво се састојало већином од морнара и трговаца. "О граде. где је постојао предео Артакија. једне које помињу као телесте и друге као камеве. Град Горнија нa једном узвишењу. то јест заједничку земљу и плаћали камате. осим да посећују гимназије и носе оружје.ст. а други су обрађивали општинску. Реасом. па је потом овај град називан Луд-Дун и на крају Лондон. а Таза нас подсећа на име острва Тазо. Крићани су имали две врсте сељака. (99. Према Ваделу. то је Сербиско море. Aртага подсећа на име сербиског племена Артака у Мезији код Хелма. founded by Dardanian hands". Мисирци нису писали самогласнике него само сугласнике и ево тих имена: Срмск. каснији "Сорлинги".Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса по питању имена савременог Тиренског Мора. а Румљани "Силури". врло често име код Илира. Сатра подсећа на сербиско племе Сатри које помиње Херодот.е. који се касније помиње као Три Новентум. Слика Ћуп из Санторина Слика Сербон на новцу Картаде Имена градова на старом Криту нам причају посебну причу. Где си Диве. тако звани Брут Тројанац. Ту је и Стабаја чије име подсећа на град Стоби у Македонији. Вођа Британаца у рату са Румљанима у време Јулија.II. Говорило се да је у Атини остало врло живо сећање на Минову тиранију над "Сардонским морем". Сербоном и великом мајком представницом земље.2. Лаконци су правили своје законе по угледу на критске. Ово су неки покушали да прочитају као Саламис. (2. Први су обрађивали земљу у власништву других и плаћали уговорене обавезе. Један од Енејевих праунука и унук Асканов. то јест Серби. Један град на Кипру се звао Картихадаст. Земљом (Земела) или Гајом.ст. ego Gaja". (48. подигао је нове бедеме око града Нове Троје и дао јој име Кар-Луд. од кога је остала још жива успомена у имену Саронског Залива. У Руми је постојала изрека: Ubi te Diaous. Ср и Ртр. (99. Јединица вредности био је талент који је представљао одређену тежину у злату. Друго Сербиско Море било је од Атике до Крита. За име реке Темзе Вадел каже да се oнa у румејском времену звала Tamesis. односно Серби. по имену Луд.с:т.ст. основан рукама Дардана." Бошар каже да становнике Британских Острва Јевреји и Арапи зову "Сирвали". Соли и Идалион.

могли разликовати од околних земаља називани су именом народа који их је запосео. Ово нам доказује да је Сербика у то време заузимала велики простор. Њихова имена се налазе и као Тамар и Тамара. одакле је из града Серинда донета свилена буба у Европу. јер је Персиска Царевина имала 20 каранија и свака каранија се састојала од пo неколико сатрапија. Да би се ти предели. Венерабилис Беда каже да је Албион имао пет познатих народа и то су: Енглези. идући од истока. Неки мисле да је Сербика на северу обухватала и Малу Бухарију и да је "Сера Метрополис" савремени Сири-Кол на истоименој реци која истиче из језера Кара-Кол и улива се у Јарканд. Серхенд. у време румејског цара Јустиниана. У подножју Химелаја се налазе градови са именима која подсећају на Сере. Тамир и Тамира су били божанства океана. (6) Садржај СЕРБИКА У овом поглављу обухваћени су Аријевци у Индији и у њеном западном суседству. Сехаремпур и Сирхинд. поседнути од сербиских племена. као: Сиринагор. Аспарата и Сера Метрополис. Ова река се помиње код грчких писаца као Оксос. Вероватно је да се ово име појавило одмах после Ниновог похода и првог аријевског освајања северозападног дела Индије. Ови предели под Аријевцима су у стара времена обухватани под једним именом . мора и река." Ово језеро се данас зове Аралско Језеро. Резба из Сирбина. и друга под именом Тамнава. Помпоније Мела каже: "Према ономе што говоре.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса требао да види. главног града малоазиске Лике Амиен набраја десет племена Серике и помиње њена четири највећа града и то су: Асмира. док је Тамира оставила своје име великом броју река. Раније су ту били само Британци. пошто он на истоме месту каже да "северно од Сера живе Ариани.ст. Сва та имена потичу од имена сербиског божанства вода. који су дошли из Роданије. Пикти су родом из Скитије. изложени северном ветру Бореју. Британци. Тамир је првенствено бог великих мора. на Сери.ст. јесте да у Србији постоји река са именом Тамиш. Већина ових имена је по пореклу од сербиског имена. Пикти и Латини. океана. мора и река. Слика Ратник поклања оружје своме богу после победе. па 130 .207) Изненађује нас то што код Амиена Серика не обухвата све Аријевце на крајњем аријевском истоку. Шкоти.Сербика. су Индуси. Амиен Маркелин каже да је Серика била једна од 20 великих сатрапија у Персиској Царевини. (148. које је до нас допрло као Серика. Еседон. (148. пошто је она сама сачињавала једну каранију. кроз њихову земљу тече пловна река Ариас и она чини језеро истога имена. први народи који се срећу у Азији. а река Аму Дарија. На реци Сирдарији је била једна сербиска сеобна.201) Под великом сатрапијом Маркелин подразумева каранију. као Тамуз и Тамиза.

који се помиње као Едер и познат је по богатству златном рудом. што је Серендиб европских морепловаца. бар делимично. налази на крају Еритрејског Мора. и да је доживело масовно усељавање Индуса 504 године с. Неки кажу да острво припада Етиопљанима. али то нису Етиопљани него Скити помешани са Индусима. На санскритском се помиње као "Ратна-двипа". Ради се о приморском делу на заливу Хамбају. је припадао Сербики. Сери држе готово средишни део са те стране. по коме је настало Сејлан. Пре ће бити да је Ратна-двипа у ствари Ратно-острво. лављег порекла. па имајући са собом болесне другове. заузео острво на дан Будине смрти 543 године с..470) Што значи да је име овога острва настало од сербиског имена.е. у Изороду. односно њихови потомци Копти. каже Паусаниа VI. Западна обала Индије. ови су приликом силаска на острво додиривали рукама црвену земљу и од тога су им руке биле црвене. од Аријеваца. Несумљиво је да је Паусаниа под овим острвом подразумевао Сереиндив. Грци су Сејлан називали Тапробан. како су се малобројна сербиска племена утапала у многобројне Индусе. од yшћa реке Инда па до индијског рта у океану била је поседнута. што неки читају као Острво-бисера. Канингхам каже да је од овога имена настало арапско име Зилан. (181. где реч двипа значи острво. у односу на црвене палме. Офир је земља у Индији. 8-10. У Светом Писму. а Абу Рихан Сириндиб. 131 .26. тако се и обим Сербике сужавао. које неки називају Ведама. Мисирци.419/20) . Слика Сунце. На северу допирала је до Аралског Језера. са градом Суратом на yшћy реке Танти. одакле стиже свила. Данашња Сри Ланка. Канингхам каже да је изородни Софир град и истоимени предео Вадари. Паусаниа каже да се острво Сериа. називају Индију Софир. а на пали у облику Сихала-дипа. а на југу до Индиског Океана. "између Индуса и Скита". Затим. име које се у Преводу 72 налази као Софир. За Серендив или савремену Сри Ланку се каже да је то острво било насељено од Аријеваца. а то име потиче од једног предања по коме је Синхалин син Виџаја (ово име подразумева појам победе). Помиње се још као Синхаладвипа.ст. а име Сејлан је настало од сербиског имена.ст. Сербика није на истоку прелазила долину реке Инда. (181 . Синхала значи лавски. То је доста чудно пошто су Серби из Сербике навелико трговали са Кинезима и поред своје свиле извозили су у Европу и кинеску свилу.е.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Скити." (155) Грчки и румски писци нису знали за Кину и за њих су Индуси били најисточнији народ. ранији Сејлан. Слика Новац Аријеваца из северозападне Индије На језику пали "тамба-пани" значи црвене руке. Амиен Маркелин ово острво назива Серендивус. Вадари или Саувира је исто штo и јужни Раџапутра. ако не и цела. а на западу се граничила са Персијом. морским путем. да би се најдуже задржао у Панџапу. осим у северним пределима Индије. Обим Сербике се мењао са временом. месец и звезда као верски симболи Аријеваца из Афганистана Мела је тачно одредио положај Сербике.

да се ту убраја цела Сербика. што се може разумети као острво Сака или земља Сака. По старом сербиском називу за Кину. Већ смо поменули Сербе на два 132 .Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса мало даље каже: Офир је уистину јужно западни Раџапутра. Сви се стављају међу Семовце иако су они дошли из Европе. Нa санскритском Кина се зове Чина и неки мисле да је то име дато по кинеској династији Чин. Дикла. Кинези су мислили да је главни град Румске Империје Александрија и помињу је под именом Анту. После овога ми морамо коначно закључити да је подела на Семовце. Себа. Изненађење је у томе што се ове земље називају Семовим. Шелефа. (181 . Фружани "соа" и сва та имена су настала по имену Сербике. Абимаела. Све су ово аријевска племена што их источни народи називају Јованима или Јаванима. Слика Аријевски владари и њихови богови И савремени србиски назив Кина је настао од старијег назива Чина. настало је име ове земље свуда по Европи са сасвим малим изменама. према њиховим родовима. Данци "силке". Индуси кажу да она тече кроз Сака-двипа. Хадорама. Хавила и Јобаба.ст. Хамовце и Јафетовце чисто географска и да та подела нема везе са расном припадности. све пределе Индије који се зову Хиера. За Саке знамо поуздано да су били једно сербиско племе. Италијани "сета".А и Свети Јероним је знао. Свети Јероним каже:"Неки од ових су поседовали долину реке Кофена. као што је Синду постао Индус.ст473) Тако је ово поглавље обухватило уједно изородни Софир и Сербику. а Грци "серикон". Себа и Хавила за које знамо поуздано да су сербиске расе. Што значи да су оно земље од Касписког језера до Химелаја. Енглeзи "силк". За реку Аријану. Ти су Семови синови. Узала. цела аријевска Индија се ставља међу Семите. И заиста ту се помињу Узал. У Изороду (1 10:2629) пише: "Јоктан роди Алмодада. Румљани су звали свилу "серикум"." Oво је највеће изненађење у Изороду. У објашњењу стоји: Hiera pro Seria. Сви су они Јоктанови синови. Оба ова имена су у вези са Сербима. Слика Један од духова. Hiera. Немци данас зову свилу "сајде". асирска уметност У време цара Августа постојале су развијене трговинске везе између Румске Империје и Сербике. према њиховим народима. према њиховим земљама. према њиховим језицима. (78. Хацармавета. Због ове везе са свилом многи су покушали да поистовете Сербику са Кином. У подели Индије на покрајине помињу се на западу две покрајине под именима: Сураштрас и Сурас. Обитавају од Mешa са стране од Сефара и све до планина на истоку. Очито је да се у Изороду овде Јованови синови називају Јоктановим. Планине на истоку су у античком времену сматране Химелаји и о њима је овде реч. Офира. савремена Аму Дарија. 1005) То значи да су неки од овде набројених обухватали све пределе Сербике. Шпанци и Португалци "седа". Сефар је запад и Меша је Мешек. где је Саувира постао Хабир или Офир. Чина. Јераха.

ст. Смештај Сора или Сурака објашњава изјаву Ариана да су Кати били савезници Оксудрака и Малиана. што је Сарбос. тако назван по његовим становницима који су се звали Севис или Сабис. која се простире изнад ушћа Витасте (данас Бехут или Џелам) и Акезине. Страбон Судрака.ст182) Мултан је био престолница Малиана.ст. Ариан и Куртиус Оксудрака. Исто мисли и за племе под именом Абастани. звао "Сороадиос. вели. (181. (181. (181. савремени Сехван. Први су. Канингхам каже да је Хусен Шах Аргун покорио народ овога предела 1525 године и да се тада тај народ спомиње под именом Сеораи. И у овим именима ми имамо случај грчке замене слова 'ро' са 'мим'. Џалалабаду и Пешавару. Плиније Сидрака. од сунчане расе. који је био десети потомак Суријев. На пределу ових Содра Александар је саградио једну Александрију и у њој населио десет хиљада становника. на ушћу река.ст. Од yшћa река Панџаба Александар је сишао низ Инд у предео племена Содра или Согда. где је вршио освајања Александров војсковођа Пердика. Овај Сабус. (181. За град Сравасти се каже да је саграђен од раџе Сраваста сина Јуванасве.000 пешака. 6000 коњаника и 500 борбених кола. па ћемо сада о њима још нешто да кажемо. Област Шаркот је централни предео Панџаба са стоним градом који одговара Џангу на реци Ченабу. (181. Карсана је Васана. Они су имали једну велику тврђаву која је највероватније била у савременом селу Сирвахи. Харес из Митилена је писао да се један бог у Индији. Сиби или Соби и Кати." Ово је несумљиво преличено име бога Сербона. Шаркот је код Стефана из Византа Сориане.ст.180) Дионисиус и Нонус их називају Хударка. Ариан их назива Согди. (181.173) Предео на споју панџапских река Куртиус назива Самбракот или Сабрака. Канингхам каже да су Ађудан и Депалпур била два главна града Судрака или Сурака. Канингхам каже да је Сехван скраћено Севистан. Диодор Суракуса. Канингхам каже да је суиме за Шаркот . што су у ствари Баковар и Сербовар. а други испод ушћа. На yшћy река помиње места под именом Лудан и Лодран. а Диодор Самбаста. То је престолница Судрака. а Диодор Содри и Масана. 25) То јест град. приликом освајања Александра Великог. Диодор Ибе и Страбон Сибе. и које је пришло Александру приликом његовог освајања. припадали Софитима који су владали преко Солт Ранџ планина. источно од реке Рави. Код старих писаца се поистовећују Сурака. што је "Александрија Сорианска.Соравати. Канингхам каже да то потиче отуда што су Соре и Сурака сматрали једним истим племеном. односно Сарбасте били су по снази други народ у Индији и имали су војску од 60.ст. како га зове Куртиус. од истога народа. У Куртијусовом облику треба да буде Сарбарка. Диодорове Масане Толомеј помиње као Мусарене и њихово име се очувало у имену Музарка.ст. Соби би били непосредни суседи са Сорима. Добро позната поља Собраон налазе се на пет миља од Сатлеџа. предео западно од реке Инда. Први су били на пределу изнад ушћа. Кабул се код Толомеја 133 . Канингхам сматра да је и племе које се помиње под именом Осади. Шаркот се помиње и као Шур. Изгледа чудно то што Куртиус описује овај народ али не помиње његово име.ст.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса места у Индији. (181. Садусан или Шарусан.183) На пределу Малиана помињу ce још градови Багапура и Самбапура.20б) Ови Самбасте. изнад yшћa Хидаспа и Акезине. Судар река је Сатрарду или Сатлеџ. а у Диодоровом Сарбаста. Овај град је још увек главни град покрајине Шор. (што је Александрија Сербијанска). Страбон каже да су ови Судрака говорили да потичу од бога Бака. Арапски географи су писали ово име као Садустан. Где Ариан ставља Кате ту Куртиус ставља Собе. Ариан га назива Самбос.215) Александар је поставио извесног Сабуса за управника индиских плаништака чији је главни град био Синдомана. каже Кунингхгам. Канингхам каже да је ово име давано следећим градовима: Кабулу. Друго име он повезује са Шоркотом и овај град препознаје у Александрији Соријанској. један од главних. (181.224) Најчувеније место у будистичким летописима је град Сравасти на горњем току реке Рапти у средњој Индији. Беграм у Авганистану је стара Карсана. На хиндиском језику грам = city. што је грчко Сандомана. што је уопштена појава. У вези имена Беграм. био се побунио и Александар је морао да га силом покори.

вода и земља. а разликује се само у односу на наречје на коме је изговорено. ваздух. Бармавар и Кусавар. Тy jе било племе Варданци. Карманији и Персији.е. а код Плинија као Ортостана. Краљ Ману или Maне је родоначелник људске расе и законодавац.ст. Раније име Џалалабада је Нагарахара. Канингхам каже да је Нarapa или Дионисополис град Низа код Ариана и Куртиуса. што је готово дословно Сарбури-сир.божанство богатства. 'нети'. је чувар раја на Мери Планини. (181 . За реку Ченаб Канингхам каже да се oнa звала Чандрабага или Сандрабага. а што је највероватније било право име ове реке.30) Старо име града Паладери је Вардуша. У Кашмиру се помиње Вараха или Варахамула. Од Синд на санскритском постало је Хинд и Инд. Божанство Ида је покровитељ врлина требе и награде за жртву и он је тај који је вратио краљу Ману будућност и његова стада.владар. За Кате или Хате од Сангале причају да су они уништавали недовољно здраву децу и они су ти које под именом Софита описују по њиховој чувеној лепоти.39) У седмом веку н. од осам мерних јединица. (181. У њему се налазе света кола Кетакш или Хетас. У Такшасили се налазио велики храм бога сунца. Вишну и Шива. као и Нил у Мисиру. Сингапур се називао и Кета или Хета.ст. Вилиам Хутри пише да се у сербиском краљевству у Индији. то је у Сербики. главни град Белучистана звао се Самбурисвара. (181. (181. који Грци помињу као Таксила.месец. Чувена тврђава Аорно је Варана. Град Бактра се звао и Раџа Вара. не из почетка.ст. Кандра . Савитар је божанство које надзире правилност хода времена. Имали су предање о потопу у коме је Вишна спасио краља Ману. Да је уместо 'нете' слово 'мим'.ст. У Гандари се један град помиње као Паршавар или Парашавар. Пукала је на пали грчко Пеукали. Старо име града Патале је Питасила. Јама .таме. Промена слова 'сима' у 'хори' је уопштена појава при прелазу из санскритског у зенд и савремени персиски језик. Варуна . (181. (181. Пеукелас и Пеукелаотис. Индра . позоришна градина и стадион. тако је од Сандобог испало Сандождер.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса помиње као Кабура. звала Дунај. Кабул је био Ортоспана или Бала Хисар. Сварга.244) Проучавајући имена и разне називе старе Сербике између многих открића наилазимо и нa ово: име Пукалаоти је грчко Пеукелаотис. Вају . као светој гори и станишту богова. Име Синд давато је многим рекама па и морима. На Ченабу се налазио град са именом Каштвар. Вишну је такође божанство сунца. односно Сандобог. Канингхам ово име чита као Вардастана и преводи са Високи Град. што значи висока тврђава.подземни свет и смрт. high place or lofty city. Од ова три принципа настали су пет основних састојака: етар. у каснијим временима. Један брдовити предео у Панџабу помиње се под именом Рума. мрака.ст133) Град Такшасила. Брахман.ветар. осмак. Помињу се још два вара. Ми смо већ говорили о главним боговима Аријеваца па ћемо сада још само да мало допунимо аријевску дивонију. a затим јужно од њега Бадвар. а то је пренос имена реке Нила из Мале Азије у оба ова случаја. 28) Градови са именом Ортостана или Ортоспана помињу ce још у Парапомизади. дана и ноћи. на које је остала успомена у србиском језику у врсти мерења.огањ. 42) Грчки писци често помињу Пеуке. На Криту и у 134 .доброте.198) На тој реци је постојала једна пустиња која се звала Сандар-бар Име реке Сандрабага Грци су преиначили нa "Caндронофагос".громовник и дажденик. онда би ово име требали читати као Сардобог. са улицама под правим углом.ст. Ми сада видимо да се ради о србиској речи пук или полк од које су ова имена иастала. Име овога божанства се задржало у сербиском језику у речи свитати и свануће. Осам богова чувара света и управљача светом. Брахмански Изород се састоји од три принципа: сатве . био је саграђен на исти начин као и Вардун (Вавилон). Тројство чине. која народ посећује са свих страна Индије. Још једно велико откриће је такође податак код Канингхама да је град Нилаб био врло важан град који је дао своје име реци Инду. раџе љубазности и таме . (65. То су били: Сурја сунце. ватра.11.ст. Беле хаљине ношене првенствено од свештеника приликом обављања верских обреда називали су "светаваса". и Кубера . Бага или бог је исто име. Инд је Синд са кога је скинуто почетно слово 'сима'. као Јадранском Мору које је називано и Сиње Море.ст. (181.41) То доказује да је првобитно аријевско име за реку Инд било Нил. Агни . највећа покрајина. као сербиска имена места и лична имена у Европи: острво Пеуке у Дунаву и Пеукелас лично име у Македонији. боље познат у Европи као Сварог. У случају имена Сандобог ради се о једном слову.

Једино име 135 . У граду Мултану је био чувени храм Бога сунца. "три". Бате. али се ипак назире да је то било име Сарабали или Сарбали Планине. предео. Матар је мајка. Харана. док је Сардаксана прилично преличено име. Дамна. Свештеник се назива атаурва. Сини је син и ова реч подразумева продужетак породице. што су двери. а Оросана је можда Росана. ст. Асмира је Смира или Смирна. Рубани. У томе граду се одржао обред богу сунца све до данашњих дана. Серика је био главни град и помињу је и као Сера Метрополис. односно Сербица. које држе стамба . а свакру свекрва и то подразумева господара и господарицу у сродству. Сардонске планине се данас зову Аравали Планине. као народ. то јест будућа дојиља.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Тројади постојале су планине са именом Ида које су сматране за седиште богова. Свакура је свекар. Предање каже да је тај храм основао Самба син Кришнин. Име бога Иде је остало у србиском језику у речи и појму идеје и идејности. Тогора. Сарбана и Сардаксана. дат је приказ три друштвена сталежа: свештени. Аретин народ. Палиана. Асмира. Пиада. Име Арија је постало обележје више класе.стубови. Сарабон. то јест Баков народ. Кућа jе покривена са дару. Иседон. Арјама је compagnon. Оруана. ова реч подразумева особу која мисли и управља пословима у породици. Докат. слично као у ведама атарва. Тогора. Пиада. (181. Солана. Дросача. наследство. Дигтар је кћер и ова реч потиче од дојити. Сарбана је доста чисто име. у неким издањима се помиње као Росакла. Сизиде. Патар је отац и по пореклу ове речи то значи заштитник. У Готи авестиској. испод Рачастана.ст. У Хирканији помиње град Сорба. а и Арата. то јест са дрветом. то јест Боговар. то је ортак. Бате. Докат и Солана су највероватније остала непромењена. али ово име није имало од почетка то значење. Отрокоре. ратни и ратарски. Оросана. Град Сардаксана је данас Хајдерабад. Оруана. Братар је брат и значи онај који подржава и помаже. Друго име за Мултан било је Багапура. врата. Слика Бог рата Арета Иседон.207) У географији Клаудија Толомеја налазе се имена следећих градова Сербике: Гарини. садруг. У дама (дом) се улази кроз двар или двара. Аријевци у Индији су себе. несумњиво је да је у питању древни српски језик. Дамна. назвали Сербима. Аспакиа. Троана. што значи народ бога рата. Што се тиче језика Аријеваца из Сербике. Видова је удова и то значи раздвојена. (70) Имена градова: Гарини. Име Адрагана је Драгана. Син и Дигтар су оснивачи будућих породица. Серика је Сербика. Харана. Троана је свакако Троја и налазак овог имена града у Индији много нам говори. Наводимо овде само један пример о члановима породице и њиховој улози како је то објаснио Хенри Д'Арбоа Де Жубенвил. (132. Ратнички сталеж се назива ратаешта. Адрагана. Дросача. Сардонске Планине се зову Аравали Планине. Палиана и Сизиде су имена која су можда мало преличена. у Ирану. 130) Канингхам каже да је на новцу аријевском стајао напис вредности у бројевима: "дви". Имена реке Сараб и места Сарабон су јасна. Помиње реку Сарабу и место. што је ратешта у Ведама. Рубани. без почетног слова 'сима'. Северно од овога града и источно од реке Инда налазио се град Сарбана. Аспакиа. Серика. Индуси су називали народ Панџаба Бахика.

Слика Свемирски крст на новцу из Тракије и на новцу из Људеје Ко год данас припада словенском стаблу народа. нико није могао изгубити своје порекло. Нема ни једног словенског народа на чијем простору није раније било заступљено сербиско име као народно име.е. тек у шестом веку.више од две хиљаде година пре Христа. Садржај СЕРБИ И СЛОВЕНИ Из досадашњих излагања видели смо да се о сербиској раси и о сербиском народу може говорити почевши од седам хиљада година уназад. Баш зато што се сербиско име 136 . он пре свега припада сербиској раси и сербиском народу. а не једног племена. које се такође темељило на језику а то су Јазиги. Аријевци у Индији изјављују поименично као Серби.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса народа код Аријеваца у Индији је сербиско. Серби се свуда помињу као народ. Пошто се помиње још у Махабарати могло би се рећи да је сербиско име познато још од првог похода Аријеваца у Индију то јест од времена Ниновог освајања истока. огромна Сербија.Само на оним просторима на којима су Серби били једини народ или чинили народну већину. односно јазици. која се временом јединила са туземским народом. баш као што словенско име подразумева народ који слови. на коме су истовремено живели многобројни и бројни други народи. То је име означавало народ који говори исти језик. било познато најкасније у време Ниновог похода. што значи . У данашњем времену не постоји језичко јединство народа сербиске расе.е. за разлику од онога који не слови. од Шкотске до Индије и од Скандинавије до Сахаре. без трагова присуства било којег другог народа осим Срба и наравно индијских туземаца. као имена народа је врло даван. па је у том случају нем као Немци. Словенско име се заснива на језику и подразумева народ који слови истим језиком. Нeоспорно је да је сербиска раса била тада присутна на целоме том простору. у свакој земљи и у свакој покрајини. то јест од Сербонових освајања у 14-ом веку с. Сва друга имена племена сербиске расе била су само уже племенска или месна имена. Од времена успоставе Другог Царства. Пошто се. сербиско име је широко заступљено у Европи. Поред овог општог народног имена постоје још само месни називи. Пре словенског имена било је једно друго име.н. Ти простори су савремене словенске земље. Словенско име се појавило врло касно. па је назив Словени изгубио свој смисао. 552 год.Када посматрамо стање пред крај другог хиљадија с. они су се као такви трајно одржали. Азији и Африци. У записима из Мисира и са Блиског Истока сербиско име се помиње већ у 15. веку с.е.. која се појављују као суимена сербиског имена. По целој Европи. своју припадност сербиској грани народа. тиме се доказује да је сербиско име. северној Африци и аријевској Азији. Ово име је морало настати негде на крајевима сербиског народа где је био у додиру са другим народима различитих језика. На већем делу поменутог простора Серби су били малобројна ратничка и владајућа класа. Ако је језичко јединство изгубљено. имамо утисак да је тада постојала једна. као име народа.е. И сами помен сербиског имена. они међусобно више не могу да слове. као једно од имена сербиског народа. као и да су потомци Бакови или остаци његове војске.

. Sirbi tum dicti." Вацлав Мацјовски је сматрао да је Прокопије преправио реч Серби на Спори. пре него што је настало словенско име. (65. (то јест словенски) него само србиски. да су у древности оба ова народа била позната под једним општим ( именом . У своме делу Словенске Старожитности. Никола Јорга каже: "Код Румуна "Србин" је друго име за све Словене. а да је домаће име за Словене . страна 9598.) Прокопије говори да на обалама Азовског Мора живе Утургури. Шафарик. сарбеште. што је један од старијих облика србиског имена као и Серби. Шафарик каже: ".e. не без веродостојности. Прокопије такође зна за Словене и Анте. међу племенима сарматским. јер у Румунији. чиме показује да су Толомејеви Сармати у ствари били Срби. . Добровски..Сербе.Венеде. Уосталом.92) Од почетка н.. ст. Чех Вацерод који је 1102 год.." (20. можемо запазити са сигурношћу да су Венеди и Спори (Серби) два главна имена једног истог народа. преписао Матер Верборум на многим местима је уз наведене називе дао тумачење и на чешком језику..на бескрајном простору постојале разне државе Серба.Словене који су живели на и од врха Висле па на исток до Дњестра.. према Јорнанду.. Писци следећих векова (после 1-ог века н.." Александар Гиљфердинг сматра да су: ".. Тако Јосиф Добровски у своме Годишњаку за 1827 годину пише: "Истоветност Лужичких Срба и балканских Срба није случајна. У 9-ом и 10-ом веку Срби су били од Одре до Волге." (160.. није познат начин говора шкеи.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса појављивало свуда.1. Код назива Сармат редовно даје објашњење да је то Србин. id est quasi Sirbutiu". Маркиан из Хераклеје нам каже да 137 . Румуни Србе зову "Сарби". Луј Леже каже: "Сорби и Сорпи је било непријатно грчком уху и зато Прокопије каже да се име Спори раније давало Словенима и Антима.206) Сергеј Соловјев каже: "Писци првог века н. Рачки. Епископ Саломон (умро 920 године) у делу Mater Verborum каже: "Sarmatiae.ст. јун.ст.CT. знају Словене под именом Венеда око Висле. на удаљеним просторима и у свим земљама.I..XIV) пише да Анти и Словени припадају истој раси и говоре исти језик и да су се оба ова народа звала Спорима то јест Србима."Сармати. Још је Такит истицао сличност између Венеда и Сармата.Спори. ст.Серби. који су били силнији од првих и живели у Црноморју од Дњестра до Дњепра.. Бугари су такође Срби.44) Шафарик је сматрао да је име Венеди туђе.43) Олга Луковић каже: Споре нико други није поменуо осим Прокопија. финским и германским.301) Маретић. (65. и Анте.." (176. у којима новији истраживачи. .1. а пространства даље од њих на северу заузима безбројни народ Анта. замењује у Европи име Скити.... Велтман и многи други словенски научници се слажу да је име Серб врло старо и дубоко укорењено међу свим Словенима.6) Слика на новцу из Македоније и на новцу трачког племена Визалта Алфред Мори каже: "Прокопије (III. ми имамо велики број мање или више различито записаних сербиских имена. име које се примењује целој раси. Јорнандесови Винди су »код Прокопија Спори и обратно. које је везивао само заједнички језик. готово стално. Он пише уз реч Сармат..) постојано помињу међу главним народима Сарматије . Мала Русија и Пољска биле су тада обележене као Сарматија. виде Сербе. многобројно племе Венеда делило се на два народа. Она потиче из прастарих времена када су се србиским именом сви тадашњи Словени називали." (77. "Sarmatae populi Zirbi"... што је као «Сирбутиу». који су се тада звали Сирби. име Сармати. Јован Рајић је име Сармати читао као Сарбати." (65.363) Добровски и Шафарик су чврсто уверени да је то грчки прелик имена Срби.. код којих се сусреће и име Серба даље према истоку. Половином 6-oг века..III. каже Шафарик.е. а даље на исток . додајући. Велика Русија.1.е.

и да броји укупно 5б различитих племена. Арету.мај.ст. А затим каже да се име Словени јавља први пут 550 године. у виду мача.. које се јављају истовремено као оне са кореном 'дан'.304) Слика Суријин гроб и дрво живота. за Словене. Мопри напомиње да су Венди или Венети народ "истородан" са Сарматима. у народу познато под именом «Завет» или «Заведик» Луј Кузин пише: "Готи. и заиста међу новим именима река. природно.13) Делује изненађујуће то што Крос не помиње Сербе. који такође потиче из тога времена. Клаудије Толомеј убраја међу Сармате: " Јазиге и Роксолане.ст. Визиготи и Гепиди звали су се раније Сарматима. повезује са Омировим Венетима или Хенетима о којима стари писци говоре као o народу у Пафлагонији. каже: "Гети или Словени". Сви ови народи имају различита имена. а затим каже да су Серби такође Сармати. Врло је могуће да су Венети као и Сармати пореклом Меди." (191.231) На другом месту Мопри пише. а налази се и у сербиском грбу. али су доста слични.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса се земља Сарматија простире од Бористена до Висле и Балтика. 138 .ст.IV..289) Исти писац наводи Теофилакта Симокату који. "Порекло виндо-сарматско Словена наводи нас да видимо језик ових као онај који је морао имати доста велику сродност са сарматским језиком.ст. Слика Богиња и орао на новцу из Олбије Самуел Крос каже: "Посигурно. што је чисто словенско име. Херодот поистовећује Енете и Венете од Црног Мора са онима који станују на крају Јадрана: каже да су их гледали као сеобну Меда. са којима се повезују и четири годишња доба.4) Стари Серби су славили бога рaтa. често примењене на Словене и у наше време. налазимо да се Хипанис звао Буг. Пошто се крст налази код Серба широко заступљен као верско обележје пре хришћанског времена. Њихово име их. Словени нису почели своју историјску каријеру под овим именом. потребно је објаснити његово значење. који би побијали у земљу." (77. Овај побијени мач је истовремено имао изглед крста." (191 ." (1б3. него под другим које се етимолошки односи на енглески израз Венд или немачки израз Венден.Ја верујем да су сви истог порекла и да су узели различита имена по њиховим вођама. Крст представља четири стране света и свемир се помоћу крста дели на четири једнака дела.април. Расени су имали врло развијено схватање о распореду звезда у четири небеска квадрата и о њиховом утицају на живот људи. (77.III.ст. Вандали. Једноставно прескаче преко овог имена.288) Исти писац каже за Вандале: "Неки их зову Гетима. Сви су раније живели северно од Дунава. (191.

. Beћ смо напоменули да Румуни и даље Србе зову Сарби.42) Мало даље у истом делу Калај додаје: "Опште заједничко име Србин касније је забачено. а Словени и Анти били су само огранци ове породице.ст. Словени и Словаци. Потребно је да се још мало осврнемо на име Cармати. нације.1..40) Листа cтраних писаца који су доказивали да су сви Словени пореклом Срби није исцрпљена... као што они сами тврде.37) Да су Словени етнички Серби то су знали и до тога закључка дошли и многи страни писци. Band l. Кол: »Име Србин беше некада једно од великих унутрашњих ознака Словена. Ово је опште позната и прихваћена ствар.40) Карл Екерман: "Винди." (65 l. доста чест код византинских писаца.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса (163.ст.1. ut ex eo cunstae gentes Sclavorum exortae sint et originem.ст." (Hormeyersaschiv. Славени. Ова реч изражава идеју народа.ст. Срби. за које смо већ рекли да је то за једно слово измењено име Сарбати. quod tantun est regnum." (1б3. Замена слова 'бука' са словом 'мим' настала је под утицајем грчких писаца.ст.1.б91) Исти писци су дошли до yбеђења да се словенско име раширило у данашњем смислу тек у деветом веку. Срби Илирије су заиста најстарији између Словена. чему се приближава облик имена Спори.43) Сипријан Роберт: "Испочетка су сви Словени називани Венди или Срби..cт. пишe: "По испитивањима најбољих научника сви словенски народи су се у пpaстаро доба називали Србима. "Ови Сармати су препознати. што значи Словени." (65. Спори." (65. seite 282/283.ст.. Г. да су Венди." (151.1.40) J. чије је краљевство (или држава) толико велико да су из њих произишли и пореклом су сви словенски народи. Слика Рађање Паладе из главе бога «Теута» (Тина) Слика Палада и Бак Баш у деветом веку један баварски географ је написао у Временику следеће: "Descriptio civitatum ad septentrionalem plagam Danubii: (A)eriuani.17) За Сармате из Паноније Крос каже." (Ethnographie der Österreichischen Monarchie. мало потом. München) Carl von Сzoernig: "Право и опште име свих Словена било је Сербли." (65. Не би имало ни смисла задржавати се дуже на доказивању нечег што је већ доказано и што ce на разне начине само по себи доказује. ducant. најстарији облици словенског имена су: Словани. то су општа имена Словена.ст. То су добро познати 139 . у својој "Историји Срба". sicut affirmant. 1857) Калај. Лавис и Рамбо кажу: "Словени су сами себе називали Сербима. име Анта већ у петом веку по Христу потпуно нестаје а од шестог века појављује се у хроникама име. Слави. Wien." (65." Што значи: Серби.

1. путем замене слова.ст. него много савршеније схватање улоге дрвета као обележја плодности природе Храст је често узиман за Дрво Живота. 135) Сипријан Робер је такође рекао и ово: «Прото-Серби са доњег Дунава и од Црног Мора су предци свих Словена». и европска: од Дона до Германије и од Балтичког Мора до Дунава. а у исто време степе јужне Русије. Цар Хадријан је морао плаћати данак Јазигима и Роксоланима. а он лично употребљава облик Сороматас.171) Вадианус каже: Постоје две Сарматије.Сирмиум. још у деветом веку по Христу. Бергман каже: ".45) Јохан Карион је писао да је од имена Сармати настало име Сораби. представљали су велики народ. (117 ст. (43 ст.129) Чудно је то што Козма на једном месту пише србиско име као Зрибин. Сармати су се клањали мачу и огњу као божанствима. Венеди. на обалама Балтичког. правилније је рећи да су Меди пореклом од Сармата.ст. Корушке и Венецијанског Залива исти писац каже да су их називали не само Венадима него и Србима. Венда и Литванаца". али није од имена Сармати настало Серби. а затим и Бастарни. (57. То што Соловјев наводи да су се Сармати клањали мачу и oгњy. Сауроматас.ст. и cтару Пруску. али није само oн. Сербиле . од имена сунчаног божанства Вид . Међутим.. За племена Штајерске. (17б. да Словени под именом Венда истовремено бораве. Сидоново и Певциново.ст." Па затим: "Тако како смо видели. Стари писци су говорили да је код Скита бог рата представљен мачем.Сармигетуша. азиска: од Дона и Азовског Мора па на исток. задржаћу се на констатацији да је име Серби употребљавано тачно као име Венеди за обележавање целокупне словенске расе.87) Име 140 . Соловјев каже да се код древних писаца сачувало предање да су Сармати пореклом од Меда. тврдња да су Сармати пореклом од Меда говори нам само то да се ту ради о једном истом народу.ст. он каже: "'Ти руски Серби.. (16.3) Поново Вадианус: Скитија се уопштено зове Сарматијом.." (651. Сирбиум .ст. него обратно. (152. па то је била општа појава код свих сербиских племена.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса случајеви као Сарбигетуша . Они говоре језик који је најближи санскритском. а огањ бога сунца.1б5) Тачно је да је у питању замена слова. Јадранског и Црног Мора. Јосиф Добровски је писао у писму Јернеју Копитару: "Срб пак није ништа друго него Сармат. "који су запоседали Пољску." (65.ст. (16." У вези Срба које помињу Плиније и Толомеј код Азовског Мора. из 12 века. (176. стварно каже да су самородни становници Сарматије "били Серби. наводи следеће облике имена Сармата: Сороматас. Козма Прашки. Фороматас. (57.ст. Ми смо већ навели Вадианусову напомену да се Скитија уопштено назива Сарматијом. народ сарматске гране је предак Словена. Исто као и Карион мислио је и Давид Хитреј да су Срби добили име од Сармата. Гете Румљани називају Дачанима.ст. пре Христа. тако исто географи с почетка хришћанске ере их представљају као Србе.ст.66) За Илире Вадианус каже да се они вулгарно називају Словенима. а тим именом су их особито називали немачки витезови наследници Карла Великог. где су Словено – Серби сачували до данашњих дана њихово првобитно име. то предање и наука потврђује. ст. Мач је био обележје бога рата Арете. ни Чешке. Соловјев даље каже да су од Сармата најпознатија племена били Јазиги на западу и Роксолани на истоку.Сермиле и тд. Крањске. Још једно широко раширено верско обележје код старих Серба била је свуда присутна улога "Дрвета Живота".. назив Сармати је бољи од других назива. Поред свега што смо већ напред изнели. ни Русије!) и област око Јадранског мора.536) Сипријан Робер каже: Књига "Матер Верборум.1.. (Луковић овде напомиње да у то доба није још постојало име ни Пољске.65) Па баш престолница Дачана и Гета се звала Сарбигетуша. cкраћено и предругојачено. Соломатас.56) Роберт Латам каже: Под именом Сармати обухватамо Литванце и Словене. Сарматас. Пољска је део велике Сарматије. Робер изводи порекло имена Венети. Често је то једно неодређено дрво у виду украса.535) Затим Латам каже: Од свих Јафетоваца Сармати су најдуже сачували њихово старо веровање. који су се делили на три поколења: Атманово. (117. Јазиги и Дачани су Сармати.1. (16. То није једноставно гледање на друидски дуб.. У Баковом обреду то је бршљан. Винди. а издавач га исправља и ставља Сораб.87) Ми смо већ опширно објаснили порекло и случај Меда.у смислу светлости сунчеве. које се налазило раширено код Словена.

1. написан у 11-ом веку. То је прва појава тога имена. назвали су се Северни или Северјани. како се мисли. заправо да су Тривали Древљани. код Солуна и у Бугарској на реци Драговици притоки Марице. највероватније. затим у северној Cepбији. Они су били једини који су се називали Словенима. тако се ширило и име Словени по Русији. због најезде непријатеља. Слика Дрво живота у улози сохе Слика Теут и Аполон вагају људе Како се ширио утицај Новгорода. није познавао старију историју. насељени у шумовитим пределима и по томе су. назвали тако да би се разликовали од Финаца који су их окружавали. Од Полочана 141 . и имало је исто значење као касније Словени. па он чак и не помиње Роксолане. Драговићима су се населили између река Припјата и Двипе. Нестор каже да су они који су се населили око језера Илмена узели име Словени. Од ових Пољана су настали каснији Пољаци. а и у србиским народним песмама у имену Леђана града. добили име Древљани наспрам Пољана. Поводом овога Соловјев каже: Новгородски Словени су се. Једно племе у Подунављу се звало Лешани. Драговићи.ст. Они су саградили град Новгород који је постао стони град Русије. Полочанима су се назвали они који су се населили на реци Полоти. а та иста племена назива именима тога времена. именима каква нису постојала хиљаду година раније. oн дословно каже да су се "прозвали именом Словени". словенска племена винула из Подунавља на североисток. Важан историјски докуменат је Несторов Временик из Печарске Лавре. Од ових Лешана су Пољани који су се населили у пољима око реке Дњестра.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Јазиги односи се обично на сербиска племена између Дунава и Тисе. јер је на томе простору било оних који слове и оних који не слове. његов писац. Древљани су били суседи Пољана на Дњестру. Словенско име примењује на сва сербиска племена. под којим именом подразумева Румљане. Марин Дринов сматра да су Древљани од Тривала. Он каже да су се. Име је настало по језику.Љешани. по лесу. Велики недостатак тога документа јесте тај што Нестор. Словени Новгородски су посебан случај. Древљани. Такво име се налази у Црној Гори . Од овог сербиског народа што jе отишао из Подунавља настало је пет главних племена и то су: Пољани. притоки Двине. Они који су се населили на Десни. према стању из 11-ог века. да би се у шестом веку појавило као једно од имена за сербиски народ.95) Ово се разуме просто само по себи. односно шумовитом пределу где су живели. Делови племена Драговића налазили су се још у Македонији. Нестор каже да су сви Словени пореклом из Илирика и почиње стварну историју Словена од Трајановог освајања Дакије. Језики. Семи и Сули. Љутићи. Словени Новгородски и Полочани. Мазовшани и Поморјани. (176. данас у Немачкој. Влаха.

који се налазе на врху Волге. Из неке раније сеобе су такође Бужани нa реци Бугу. За Углиће и Тиверце Соловјев каже да су били врло бројни и да њих Прокопије и Јорнадес називају Антима. а које делује као неко друго племенско име унутар сербиског. (159) Од њих су Северјани. настали су Великоруси. (165. него раније.e. на северу. 107. храбра човека. Пољаци.39) Турци обично Србе зову Раш. На истоку Европе и нарочито у Азији Раси се зову Роси. а Северјани нa источној обали Дњестра. Сами Руси себе називају Расима. Семи и Сули. Дуљеби. Углићи и Триверци иа Дњестру и бројна племена до мора и Дунава. Летонци и Поморјани (Померанија). на источну страну исте реке. Са овим се слаже и изјава 142 . множину и мноштво великог народа исте крви и истог језика. јуначан и силан слој људи. Слика Стуб са сунчаним верским симболима из Медије Име Руси је новијег датума. па затим прешли на југ. Марин Дринов налази племе Смољана на реци Мести у Тракији. то јест они који су се називали заједничким именом Гети. старији облик овога имена је Раси и Pашани. У Роданији. У Србији се налази значајна покрајина под именом Рашка са главним градом. који је познат из каснијих времеиа као Русијон и по њему је тако назван и тај предео.93) Кривићи су били ближе Кијеву.1. владари и свештенство. Расом. Радим на Сожи. наоружане људе. код Пиринеја. а Влатко на Оки. такође на Бугу. Раши или Рашна. Досељеници из Људеје у Италији називају се Расени. Од Кривића на југу. (176.1.1. поклоници бога Сербона били су у првом реду ратнички сталеж. Словени Новгородски и Полочани су имали своја кнежевства. (176. За разлику од земљоделаца поклоника богиње Реасе. Код Великоруса значи здрав. Име Рас и Раси потиче од имена богиње земље Расе или Реасе која је била нарочито на части код земљорадничког дела становништва.. Сеоба под вођством oнa два поменута брата није се десила у време освајања Дакије. а у неким деловима Турске србиско име има сасвим слично значење као у Бјелорусији. каже: "Име Сербин се од старина односи на војничке ратничке сталеже у Русији. на Десни. По њима су се назвала племена Радимићи и Вјатићи. Остатке овога стања из античког времена налазимо у средњевековној Русији. Шафарик назива Северјане Сербима. Ова два брата су отишла. Пољани.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса су Кривићи. који се вечно бори и од којих су постали сви данашњи Козаци у Русији. Древљани. главни град се звао Расион. Код Лешана су била два брата Родим или Радим и Влатко или Вјатко. по Дњестру и његовим притокама појављују се Северјани Значи да су Северјани били прво на западној страни Дњестра. што је дало старо име Росолани или Роксолани. Малоруси (Украјинци) Вјелоруси. Код Малоруса име Сербин указује на господарење. ст.ст. ст. Руски историчар Велтман. Сипријан Робер сматра да је име Серби првобитно обележавало. сваки нa челу једног дела народа и населила се. у земљи сербиској. Од ранијих сербиских племена у савременој Украјини и ових придошлих пo освајању Дакије. године н. у делу Атила и Рус. Раси је једно од имена за Србе и oнo се налази као веран пратилац србиског имена на многим местима. који су после прозвани Вољанима. међу Словенима.38) Код Бјелоруса реч Сјарб или Сарб значи силу. Двине и Дњестра и имају град Смоленск.1. Драговићи.96) Један део Лешана из Подунавља се населио на Висли. Литванци. те то име означава војника." (65.ст.

А Украјинци нису били племе. Руски кнез Свјатослав. Средиште његове државе било је на реци Варти. то јест у изразито земљорадничким пределима. Они су служили као посада градова и тврђава. Ови варези су дали новој држави име Русија.000) својих "варега" и заузео Бугарску и њену престолницу Преслав 9б7 године. Поново се спремао на повратак у Мезију и својој мајци је рекао: "Не свиђа ми се у Кијеву. У противном Рурик не би узео руско име за своју државу. Варези су дошли у Новгород. јер је ту центар мојих земаља. а можда понајвише у градовима на Балтичком Мору. по чему су и добили име: вар .972 год. Расткова земља је морала бити савремена Украјина. на челу са Руриком. Друкчије није могло бити. Код Новгородских Словена је дошло до неке свађе и трвења. Било је варега Руса. пошто расиско име није нигде постигло превагу над сербиским именом. који су били негде у Померанији. Гаје." Дошао је са једном темом (10. Самуел Крос пишe за Украјинце да су они као племе Украјинци или Рутени. 9б4 . име које је било познато далеко на југу. а можда и данак од појединих градова. објављеном у Лавову 1857 године. варези су тражили плату. коју Грци изговарају Геа. Соловјев каже да руска историја почиње са Руриком. Ово море се раније звало Сарматским Морем. Варези нису били неки посебан народ него професионални војници организовани у ратне дружине. од око 860 године. кога наводи Луковић: "Према Хирканском Мору (Касписко Језеро) налазе се Киркаси." Историја Пољске почиње у исто време када и историја Русије. онда можемо рећи да све ово што се догађало у Русији до 8б2 године припада србиској историји. Руско име." Апендини додаје да су ове Киркасе стари писци сматрали Сарматима и да они говоре илирским језиком. Нису могли да се нагоде по питању личности владара. које је већ постојало као државно име. Три млађа брата србиског цара Селимира. ја сам Гаја". Гота и Енглеза.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Франкиска Апендинија. најратоборнији народ који је дуго времена владао над Мисиром и Сиријом под именом Серба. него Русима. Руско име се раширило као име народа прво на југу. столовао је у Кијеву и када је дошао за кнеза имао је 25 година. Дринов каже да се Рурик и његови варези нису називали Словенима као они из Новгорода. од Чуда и од Вјатића. За то су 862 године позвали руске вареге. xoћy да живим у Перејаславец (Преслав) на Дунаву. Стварајући нову државу Рурик је узео име. коначно ће ce устанити у 9-ом веку. из Украјине. Ово име је такође настало по једном од имена богиње земље. због напада Печенега. где се расиско име најпре устројило.ст. Расиско име је постало општо име по Растку и од њега. нудећи своје услуге. завели ред и поставили Рурика за владара. Он се тиме појављује као Растков наследник и продужитељ. Стварање пољске државе биће један век касније. без обзира на изразито земљорадничко становништво ових предела. Било их је у служби Византије. Стари Румљани су сачували чисто србиску изреку у познатом слогану: "Где си Диве. Норвежана. међу којима и од Новгорода. То би требало да значи да су они били пореклом са јужних предела. Швеђана. (17б. Чех је владао у земљи бојенској и они су по њему добили име Чеси.1. а у деветом веку звали су га чак и Варешким Морем. који је тај захтев одбио. Они су оставили своја имена тим земљама. у савременој Украјини. На предлог његове мајке Олге да прими хришћанство. Ми налазимо племе Рутена и у старој Роданији. За Леха се поуздано може рећи да је владао у земљи познатој касније као Пољска. Један руски летопис каже да је Рурик градио градове и бирао људе од Словена. пољски историк Бјеловски. Лех. Морао је да се враћа у Кијев. да дођу и заведу ред. Свјатослав је одговорио: "Ако то урадим моји људи ће ce ругати са мном. него би узео име Новгородских Словена или чак назвао је варешком државом. Пре доласка на положај владара у Русији Рурик је био варег.варези. за ту државу. Што се тиче имена Раси оно је у ствари суиме имена гејак или геџа. око Гнезна. следеће године. пошто је Крајина или Украјина чисто географски назив за пограничну земљу. у своме делу "Критички увод у историју Пољске". јер су се Пољаци и Лехима звали. као име народа и државе. у време Рурика. владали су у три земље половином шестог века. Организовани у ратничке дружине.130) Када је већ тако. од када је Семовит постао кнез.. Чех и Растко. тврди да су Пољаци пореклом од србиских 143 .

Дринов каже да је бугарски хан Аспарух прешао Дунав 679 године и покорио. (183. примило хришћанство. на западу била је србиска нација. од Тривала и Дачана. (то јест они Аспарухови).. између планинe Хелма и Дунава и ту се учврстио. "Сербинон" код Толомеја.ст. Оснивач Моравске. Значајан постотак међу њима чине још Немци и Мађари. нису биле друго до њене покрајине. од времена Пршемисла. Од Бугара остало је у ствари само име. Херцеговина. и Хрватска. око 1245 године. пошто je поразио Аваре и створио велику своју државу. Дачани су потисли племе Бојена на север у данашњу Бојемију. па и то име је у десетом веку означавало Србе. што значи Словени. остаци Авара у Србији.ст.131) Са Чехом. поред Северјана који су били северно од Дунава.ст. Хрвати су слично Бугарима. Бугари су један хунски народ који је б77 године покорио сербиска племена у Доњој Мезији. Силезију и Померанију. Малу Пољску. За њега Словени су Срби и словенски језик је србиски језик. северно од Дунава. Босна. Пољски временици такође пишу да је Илирија била колевка словенског народа. јер је немогуће схватити да је он дошао тамо сам или са малом дружином. (1б3 ст. и дао му име Михаило. по којима је названа земља Бојка. уједињујући се у један елеменат не остављајући никаквог трага од своје инородне народности. "Сами Бугари. (163. налазили су се у савременој западној Мађарској и источној Аустрији.22б) Што се тиче самог града Загреба ми сада знамо да је то античко Сербиново. Краљ Само. населили су се после Потопа на граници грчких земаља. Сви Срби католици су насилно проглашени Хрватима. уз море. јер се његова држава звала Сербија. Са овога простора је део тога племена отишао у Роданију. а затим и у Италију." Сонжеон пише у својој Историји Бугарске за време у 12-ом веку следеће: ". не улази у историју Чеха. 862 године. Он каже да се сва стара предања пољака налазе и код Срба на Дунаву. (176. Хелма и Црног Мора. јужној Далмацији и у Дубровнику." (159 I ст. њих 40. сином Свевладовим. па чак и они где Хрвата није никада било. као и оних који су се звали Моравци. примивши од Срба језик. и проширили се све до Руме. Методије је крстио хана Бориса у Плиски.62) Свакако да је у тој држави било оних који су се звали Чеси. она мала хорда или дружина која унесе политичко јединство међу издробљена словенска племена. односно Чешку. био је у другој четврти деветог века кнез Мојимир. Вислани и Поморјани (Померани) и од сва три племена је створена пољска држава. (20. где је oн столовао. који је тада примио xpишћанство. То су све старе сербиске покрајине и сербиска племена од којих је створена пољска нација. постао је краљ 627 године. као у Херцеговини. означава Чехе као Србе који су дошли из Велике Србије. установе и веру.8) У шестом веку помињу се на Одри и Висли. У Рерум Хунгарикарум се налази податак да је мађарски краљ Бела IV саградио бедем око града. србизирани Хуни. убрзо нестаде међу многобројним Словенима. седам словенских племена на простору између Дунава. Соловјев каже да народна предања код Чеха знају за пресељавање њиховог племена из јужних крајева. написаној у стиховима. морала је доћи и одређена пратња. Рашка. а који се у стара времена називао "Сорога". Мазовију. али су они ипак сви "Сораби" па се та држава тако и звала..C1. Племе Боји. као државе. који су се померили на север пред румејским освајањем. Словаци су се појавили из рушевина Моравске." Сви чешки писци су увек и свуда имe Венд замењивали са Србин. Самуел Крос каже да се Самова држава састојала од Чеха и Сораба. као Хроника Mierzwa и Vincent. У овој Хроници дословно стоји ово: "Серби. Самуел Крос каже: "Очито је да су Словени били бројнији од Бугара у Мезији". мешањем са Сербима Бугари су се србизирали.787) Од овога времена град је био 144 . Чешка историја почиње од прве четврти осмога века. Тада је и чешко племство. Непознати песник из 1310 године у тако званој Далимиловој Xpоници.1. као једно од србиских имена. У Далимиловој Хроници се налази стих: "У Срба се налази област. која се зове Хрватска. Црна Гора и Далмација. и да је од тада град познат под новим именом. која ће окупити Велику Пољску." (139.42) Идући за Моравску.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса племена са Дунава.ст. Моравска је названа пo реци Морави и њен главни град је био Вишеград на Влтави.33) Будући малобројни. Савремени Хрвати су више од половине етнички Срби. као племена: Пољани.

После освајања једног дела Дакије и њене престолнице. Серби у тој 145 .78) Kapнoc cy Крањци.. бар осамдесет посто. Па и поред тога Румуни етнички припадају сербиској раси.ст. једној тврђави на брегу Градиште..43) Још један хунски народ се населио међу Србима и нa србиској земљи. (16. који је био фрушки маркогроф. Срби Паноније су се одржали под Мађарима све до деветнаестог века.e. а остало је мешавина разних раса и народа. које су Мађари називали Сорба. Дачани су једно сербиско племе чија је престолница била у Сарбигетуши. њихов главни град је био Будим. који је погинуо приликом напада нa Срем 865 године. не из Италије.ст. У доњој Панонији владао је краљ Владислав. наспрам кога су Мађари саградили њихову Пешту. Прибину је свргао моравски кнез Растислав 860 године и довео на престо његовог сина Коцеља. зато што њен званични језик припада групи латинских језика. из два племена: Штајерци и Крањци. У тој новој покрајини Трајан је населио сеобаре из источног дела Царевине. Словенци се састоје углавном. Они су се појавили у Молдавији око 86о године. Прва црква у његовој држави била је посвећена од стране салцбуршког архиепископа у Mocaбypгу нa језеру Балатон 850-те године. Пре њиховог упада у тој земљи је познат као владар кнез Прибина." (65. Сорога је преличено Сербиново. једно словенско племе.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса познат под именом Аграм. После бројних напада по околини коначно су се населили у земљи панонских Срба око пола века касније. Словенац Грегор Крек је писао: "Име Србин је некада означавало Словенски народ уопште. Први су потомци старих Норичани а други од племена Карна из Трансилваније.1. Оба ова племена су сербиска. које се раније звало Србима. У далекој прошлости на реци Бугу су живели Бужани. Трајан је успоставио румску Провинцију Дакију 107 године н. Пpe румејског освајања на простору Румуније се налазила држава Дачка. Слика Знаци за обележавање код Словена према Нидерлу Румунија се данас нe убраја међу словенске земље. а то су Мађари. Вадианус каже: Карнис се данас називају Kpaнoc. Сороба и Сорога.

Румунизација и наводна латинизација Влашке и Молдавије почиње од 1833 године под утицајем Фрушке и њу су водили влашки париски студенти. Трачане. На Висли. Лимигенте. Дубровчане и Црногорце. од 9-ог до 13-ог века. Нову Србију на Дњестру насељену 1754 године. јужно од Роксолана. (112) Северно од Кавказа. у својој "Хисториа Еклесиастика I.) Источно од њих и од мора до Паноније jе Сарматија. Варуни и Веруни. морали су имати оружја. где је постојао чувени град Пруса. Пошто се тамо помињу још и ова имена: Варнов. je ранији "Сербериам". све до Тесалије. Латам каже да су Словени живели у Макленбургу. Лиге. су Роксолани. Вилци и Бодрићи. Потом се појављују као веће кнежевине Влашка и Молдавија. Љутићи. коју је било много тешко бранити. (117. Алтмарку. Јазиге. Да је она знала нешто више из историје сведочи ова њена изјава: ".ст. Други део тих истих Влаха пресељен је у земље јужно од Дунава. дуж Балтичког Мора. Бocaнце и Херцеговце. Руска царица Катарина II била је велики љубитељ историје и у њеним Делима. Панонце.466) Тешко би било поверовати да је Катарина тако нешто написала без ширег познавања порекла Саксонаца. Далматинце. све до краја осамнаестог века Тада су у Влашкој дошли нa власт Грци Фанариоти и они су укинули сербиски језик у влашкој Цркви. Од реке Висле до Црног Мора.538) У његовом времену. Туркилинге. (20.539) Код Равенског стоји да источно од реке Лина. Од десетог до тринаестог века настају у Дакији кнежевине са становништвом које је говорило сербиски и један диалект латинског језика. Ворлаб пише: Сораби су Венди. Salisbury. оставила је овај запис: "Ја држим да је краљ Алфред или било који други англосаксонске расе. Варнахи. Укерману. Гете.Словени су три пута освојили читави свет. Употреба србице као писма задржала се у Влашкој и Молдавији све до доласка нове немачке династије Хохенцолерна 1866 године. На овој реци је град Серака и све ово се налази у азиској Сарматији. који су у уводу Leges Anglorum et Werinorum Туринги. био Словен. Бастарне. и Енглези знају да је тај порез успостављен од Саксонаца који су једно словенско племе". као: краљ Пруске је војвода Венда: велики војвода од Макленбурга-Шверина је припц вендске земље: краљ Данске је краљ Венда. (117. Трансилванију. између 271 и 276 године. Славонију. је Дарданија. Варни. Део пруског племена се налазио у Малој Азији.ст. Вагриани су посигурно Вардиани. ст. XII. Луј Леже каже да је Вилцшаир успомена на Вилце за које Беда Венерабилис.ст. Остала су сећања на њих у титулама владара.1б8) И обратно излази опет на исто . XI. и напустио Дакију. Холштајну и тд. Венеде и тд.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса провинцији Дакији морали су да говоре румејски. Самуел Крос каже за Кашубе да су остали као неко острво међу Немцима." Земље ових племена су освојене од стране Немаца. Руге.Венди су Сораби. Ту су још Полаби. Серби. свега око двесто хиљада душа. Лунебургу.14) Главни град покрајине Вилцшаира. а наметањем католичанства све су расрбљене осим једног малог броја Срба у Лужицама. Позната сербиска племена на северу била су још: Пруси. Кробице. Суардоне. ст. Силинге. (70) 146 . то је они који су живели по реци Лаби и свуда присутни Серби. међу Србе Латам убраја: Србију.ст. Bpанденбургу. 642/643. Вагриани. односно латински језик. све романско становништво из Дакије.. између овог и Азовског Мора налази се река Вардано која се улива у Азовско Море текући од истока према западу. Варини. Цар Аурелијан је повукао. који је уједно био и црквени језик. Један део племена Вилци се преселио у Енглеску. живе "Сирдифини". Кваде. Са њихове источне стране су Оринеи па према југу Вали. Латам убраја у Словене: Сколоте (Ските). Дачане. Туски и Дидури до реке Буон која се улива у Касписко Језеро. нарочито у Саксонији. У тим кнежевинама је преовлађивао сербиски језик. Скире. првобитне становнике Норика и Далмације. (57. Северно од Кавказа налазе се "Серавни Moнти". до мора. Што значи да су били постали Власи. Буре. На простору бивше Провинције Дакије остало је само нешто мало сербиских Влаха. каже да су они врло рано били допрли до Холандије. Бодрића је било и у Подунављу.. (165. Волга је Ра. и још се плаћа порез у Енглеској који се зове "от сохи'. где је по њима остало име Вилцшаир. (Ово је прелик сербиског имена. Боруси. па и један део сербиских Влаха. северозападно од Гданска.

пa je лако разумети да су те измене биле већe код страних народа који су то писмо усвојили као туђе. јеврејско и јужно арабиско писмо. а затим писменост северне Африке.Илирима. Ми смо се трудили да на следећим страницама прикажемо исконско писмо сваке од поменутих земаља. Присуство србице као писма у појединим земљама је несумљиви доказ присуcтва србиске културе и њеног превасходног утицаја. јер су имали своје. Па према томе и не јамчимо назначену гласовну вредност слова у тим спорним случајевима. Такво определење моћи ћемо донети тек после накнадних испитивања. такође писменост аријевских племена Азије.е. Не треба заборавити да је и савремена србица. говорили истим језиком као и Илири. односно становници Панонске Низије. сар. да ли да изведемо Сармате од Илира или Илире од Сармата?" Садржај СРБИЦА Ово дело не би било потпуно без овог последњег поглавља o србици. иако је непосредно настала од исконске србице. она се разликују у мањој или већој мери између појединих народа. па су поједина слова постепено мењала свој изглед. Никола из Дамаска (први век с. Што се тиче пак имена слова. Долчи се пита: ". правом и стварном изворнику писмености.. Најстарија потпуна азбука србице нађена је у Винчи и она потиче из четвртог хиљадија старе epe. Ти Панонци су за време румејске владавине научили латински језик. Она прва писменост. али нису никада прихватили румејске обичаје. исконска. али та испитивања нису довољно широка да би смо ово определење могли сматрати коначним. У једном случају ми смо се определили за Билбијино решење. 11. а у другом случају за Пешићево. доказује њено право порекло па каснија измена лика појединих слова и није много битна. доживела извесне промене. Ми нисмо временски стигли да се опширније позабавимо са тим спорним и дегбеним случајевима и не узимамо на себе улогу судије да одлучимо ко је био у праву. Било је измена лика и гласовне вредности појединих слова и у разним сербиским земљама. Што се тиче тумачења гласовних вредности појединих слова има и дегбених (?) случајева у писмима појединих земаља. И то наше определење се заснива на извесним испитивањима и сазнањима. Из оне најстарије србице настале су све врсте европских писмености.СХ) каже да су Панонци. ако за то будемо имали времена.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Велеј Петркула (Velleius Peterculus: Ub. осим мисирског идеописа. араменско. 147 .. Писмености настале из винчанске србице развијале су се у духу духовне културе народа и земље.) назива становнике Паноније и Дачке . Један од таквих случајева јесте давање различите гласовне вредности за два слова у расенском писму од стране Билбије и Пешића.

Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса 148 .

Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса 149 .

Деретић Јован

Нова Вулгата

Серби – народ и раса

150

Деретић Јован

Нова Вулгата

Серби – народ и раса

151

Деретић Јован

Нова Вулгата

Серби – народ и раса

Повратак на Индекс
152

JOACHIM MENANT: Manuel de la langue assyrienne. 1672. Tiguri. ERNEST DE BUNSEN: The Chronology of the Bible. Society for Prom. Samuel Bagster. 1883. EUSEBII PAMPHILI: Opera Omnia. Putnam's Sons. 22. 1862. VICTOR ANCESSI: Atlas geographique et archeologique.P. ТНЕ NEW ENGLISH BIBLE. 7. 19. 24.Cambridge University Press. 1880. 32. American Sunday-School Union. Byculla. 23. 1877. Babylon and Persia. Firmin Didot. A. 35.P. 10. STEPHANUS DE URBIBUS. 1891. APPIANI ALEXANDRINI: De Historia Romanorum. Paris. London. G. Bombay. Neapoli. 5. 1678. 1956. 26. Lugdunum.P. VENERABILIS BEDAE: Opera Omnia. Putnain's Sons. J. ZENAIDE RAGOZIN: The Story of Assyria. Press. JOHN DOWSON: A Classical Dictionary. Paris. 6. 2. 1690.1534. 3.V. Friedrich Fromman. New York. Stuttgart-Bad Con. 1664. Luzac. Franck. 14. Longmahs-Green. Paris. KTESIAS THE KNIDIAN: Indiaka. Putnam's Sons. New York. 1707. London. SAMUELIS BOCHARTI. Lethielleux. New York. BONIFATIUS FISCHER: Novae Concordantiae Bibliorum Sacrarum Iuxta Vulgatam Versionem. JOSEPH MEDE: The Works. 12. ZENAIDE RAGOZIN: The Story of Chaldea. ZENAIDE RAGOZIN: The Story of Media. II Canaan. 1887. G. Chicago. L'lmprimerie Nationale. Vincent. Francis Saunders. KRISHNASWAMI AIYANGAR: Ancient India. 1884. Christopher Froschue. 1901. GEORGES SMITH: The Historical Geography of the Ho Land. Edinburgh. London. New York. London. 21. 8. A. 1970. EDWARD WELLS: An Historical Geography of the Old and New Testament. Paris. L. ISAAC VOSSIUS: Opisculum. 1840. 1882. ZACHARIE MAYANI: Les Hyksos et le monde de la Bible. 33. Oxford University Press . 1857. GEORGES BARRIOS: Manuel d'archeologie. 1887. Migne. Williams and Norgate. 30. Cornelium Boutesteyn & Jordanum Luchtmans. Paris. 29. Paris. Paris. 1874. 1875. 17. J. 9. FRANCOIS LENORMANT: La langue primitive de la Chaldee. London. J. J. Maisonneuve. Amstelodami. EDWIN NORRIS: Assyrian Dictionary. 16. VADIANUS JOACHIM: Epitome. LOUIS LEGER: Сугillе et Methode. 1849. 36. Soci. GEORGE BARTON: Archaeology and Bible. DROYSEN: Histoire de l'hellenisme. QUINTUS RUFUS: The Life of Alexander the Great. Auguste Picard. FILOSSENO LUZZATTO: Les Sanscritismes de la langue assyrienne. Ernest Leroux. Trubner.P. 11. Richard Royston. 18. Rand & McNally. 15. ARRIANUS FLAVIUS: Les guerres d'Alexandre. 1868. 1939. Bianchi. Paris. Paris. 1895. 4. Philadelphia. 20. London. Louis Billaine. HURLBUT: Manuel of Biblical Geography. Padova. 25. Paris. GEORGE SMITH: The Assyrian Ероnуm Canon. G. 13. Geographia Sacra: I Pheleg. 1916.P. London. Putnam's Sons. Ed. 1684.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса ИСПОЛЗА ЛИТЕРАТУРА: 1. Christian Knowledge. 1852. Regia Typographia. PHILIP GROSSE: Assyria. London. 1895. 1879. 34. ZENAIDE RAGOZIN: The Story of Vedic India. Payot. G. J. Richardi Chiswel. 1742. London.1911. 31. Hodderand Stoughton. Oxford. Migne. 27. Paris. 28.G. 1977. 1887. P. 153 . Jacobi De Jonge.P. GERARDI JOANNIS VOSSII: Etymologicon Linguae Latinae.

1977. Paris. Paris. Lugdunum. ИПА "Мирослав". PLINY: Natural History. GABRIEL-LEROUX: Les premieres civilisations de la Mediterranee. 1859. Ница.JOBAH И. 1942. D. 39. 77. Paiis. 1961. 1849. New York. ALBER T. 40. 72. 50. 1709. GORDON CHILDE: L'Aube de la civilisation europeenne. CLARK: Prehistoire de l'humanite. 63. John Мurrау. Издање пишчево. 1960. 1744. 1907. 1975. 48. Paris. Tnibner. Paris. Paris. Clarendon Press. Српска Књижевна Задруга. ДЕРЕТИЋ: Историјa Срба. Journal des Savants. New York. JACQUE PIRENNE: Civilisations antiques. Lyon. J. 53. Strasbourg. 1953. Payot. Kegan. Francesco Berlinghieri. 81. V. Издање пишчево. G. 74. МИЛАН БУДИМИР: Ca Балканских Источника. 69. 1955. SANCTI EUSEBIUS HIERONYMUS: Opera Omnia. 62. 1962. FRANCOIS LENORMANT: De Populo Iavan. 75 JOSEPHUS FLAVIUS: The Works. Mai. 1970. CLAY: Light on the Old Testament From Babel.GHORGE ADAM SMITH: The Historical Geography of the Holy Land. ERNEST ROSENMULLER: The Biblical Geography of Central Asia. 73. A. V. 1970. P. 1927. 51. Paris. American Tract Society.JOBAH И. ORIGENES: The Writings. Nafis & Cornish. ДЕРЕТИЋ: Историја Срба. ДРАГОСЛАВ СРЕЈОВИЋ: Лепенски Вир. J. Maloin. The University ofChicago Press. Edinburgh. 67. CHARLES ROLLIN: The Ancient History. Payot. V. 76. POLYOEN: Les Stratagemes. Paris. Juin 1869. Albin Michel. 68. Weybright and Talley. Земун. GORDON CHILDE: The Bronze Age. 80. H. Paris. 83. Treunel et Wurtz.. GORDON CHILDE: The Danube in Prehistory. PAUL CLOCHE: Histoire de la Macedoine. 38. WILLIAM FOXWEEL ALBRIGHT: De l'age de la pierre a la chretienite. T.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса 37. Payo(. 46 ZACHARIE MAYANI: La Fin du "mystere" etrusque. 1951. 60. & T. RAVENNATIS ANONYMI: Geographia. P. 1951. ВЕЛИКА АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА У СРБИЈИ. London. Presses Universitaires de France. 78. CLAUDIUS PTOLEMAEUS: Geographia. 61. ИНА «МИРОСЛАВ» ЗЕМУН 1993 58. 1966. 1845. 45. GORDON CHILDE: L'Orient prehistorique. V. Chicago. Коларчев Народни Университет. Payot. Cambridge Mass. The Sunday School Times. Payot. Payot. 1886. Београд. Thomas Clark. Harvard University Press. 1929. Joannem Herthz. London. GORDON CHILDE: L'Europe prehistorique. Aout 1882. 1974 56. Migne. 1962. NICOLAS FRERET: Oeuvres completes. 71. Jordanum Luchtmans. РЕЉА НОВАКОВИЋ: Срби. MEMOIRES DE L'INSTITUT ROYAL DE FRANCE. Payot. 1926. 55. Paris. 1883: 79. 42. Payot. 1949. H. BOSCH-GIMPERA: Les Indo-Europeens. 47. АНЂЕЛИЈА СТАНЧИЋ СПАЈИЋЕВА «Срби народ најстарији» ИНА «МИРОСЛАВ» ЗЕМУН 1994 59. WILLIAM RAMSAY: Asianic Elements in Greek Civilisation. 52. 57. 41. HERODOTUS: The History. 44. 1775. 1969. New Vork. 1928. Paris. MELLERSH: The Destruction of Knossos. London. Avril. 19б9. Oxford. 49. 70. Philadelphia. L. II том. V. Београд. FREDERIC-GUILLAUME BERGMANN: Les Getes. GORDON CHILDE: The Aryans. 1890. 54. JEANMAIRE: Dionysos. 43. J. Hodder and Stoughton. 66. Oxford. 1992. 1696. ALFRED MAURY: Les Getes. ELIJAH BARROWS: Sacred Geography. 64. Trench. Edinburgh. РЕЉА НОВАКОВИЋ «Још о пореклу Срба». Веоград. Paris. 82. London. Cambridge. V. Clark. Cрпска Књижевна Задруга. GUSTAVE GLOTZ: La civilisation egeenne. 1970. Venezia. Florence. 1895. London. Paris. E. Richard Sare. BLASIO UGOLINO: Thesaurus Antiquitatum Sacrarum. Journal des Savants. 1690 et 1770. 1815. 1 том. 1987. Payot. Paris. 1482. 154 . La Renaissance du Livre. The Religious Tract Society. Paris. University Press. Ница.HENRY SAYCE: The Hittites. KAJ BIRKET-SMITH: Histoire de la civilisation. 1930.

David Nutt. 95. Harvard University Press. Limoges. 118. 94. 87. London. Universite de Strasbourg. Jean Gravier. Cambridge University Press. des Pheniciens et des Syriens. WILLIAM BETHAM: Etruria – Celtica. 1979. STRABON: Geographie. TONNELAT. Cambridge U. London. 101. Librairie Hachette..S. John Van Voorst. 88. Royal Historical Society. Paris.A. 1929.A. Paris. New Vork. New York. THEOPHILE LA TOUR . De l'Imprimerie Imperiale. 1561. 1947. 112. 1891. 1903. JOHN CAMBELL: The Hittites. 1925. G. PAUL PEZRON: Antiquite de la nation et de la langue des Celtes. VICTOR DURUY: Histoire des Grecs. Rouen.A. Judea. 1958.A. 1970. Cambridge U. 1936. PHILIP GOSSE: The Ancient and Modern History of the Rivers of the Bible. 1842. Michel de Voscosan. B. 1850. 119. 113. 96. GEORGES PERROT and CHARLES CHIPIEZ: History of Art in Sardinia. 1857. 103. Syria and Asia Minor. JOSHUA WHATMOUGH: The Dialects of Ancient Gaul. London. Paris. 89. M. Williams and Norgate. JOSEPH VENDRYES. Harvard University Press. Paris. THE CAMBRIDGE ANCIENT HISTORY. MARI BROSSET: Collection d'historiens armeniens. 116. 104. 1882. 109. FINE: The Ancient Greeks. 1892. 92. Philip Dixon Hardy. G. JOHN V. UNBEGAUN: Les religions des Celtes. DIODORUS OF SICILY: History. John Nimmo. London. Cambridge U.S. 1887. ANDRE PARROT: Babylon and the Old Testament. New York. Presses Univ. London. 1968. 1945. RENE DUSSAUD: Les religions des Hittites. Cox.O. 1948. London. ACADEMIE DES INSCRIPTIONS ET BELLES-LETTRES: Comptes Rendus. Harvard University Press. Scots and Anglo-Saxons. LUCIAN: Works. 105.. 108. 1942. London. 107. 1877. 110. 91. 1771. The Viking Press. 115. JOACHIM MENANT: Elements du syllabaire Heteen. London. Presses Universitaires de France.S. Houlston and Wright. Cambridge. 1983. J. Paris. Imprimerie Nationale. Harvard University Press. D'AVEZAC: Le Ravennate.R. Paris.D'AUVERGNE . LOUIS DELAPORTE: Les Hittites. DIONYSIUS HALICARNASSUS: The Roman Antiquities. Paris.A. Presses Universitaires de France. Memoire de l'Institut National de France. Constable and Co. 86. Paris. Paris. New York. Paris.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса 84. Garden City. Harvard University Press.A. Imprimerie de l'Academie Imperiale. C. E. Payot. des Hourrites.. SIMON PELLOUTIER: Histoire des Celtes. 106. LATHAM: The Eastern Origin of the Celtic Nations.G. H. AUSTINE WADDELL: The Phoenicien Origin of Britons. 97. 100. 1805. Cambridge U. 117. Tavernier. 114. HYDE CLARKE: Translations of the Royal Historical Society. LES HISTOIRES ET CHRONIQUES DU MONDE.. 1955. Paris. Chapinan and Hall. 111. London. MILLER BURROWS: The Dead Sea Scrolls. 1890. ROBERT GORDON LATHAM: The Natural History of the Varieties of Man. Prosper Marchand. Paris. 155 . S. ABEL JURET: Vocabulaire Etymologique de la langue hittite. 1968. La Renaissance du Livre. 102. RENE GROUSSET: Histoire de l'Armenie. Philosophical Library. de France. 85. 1703. WELLS: The Outline of History. Paris. LEOPOLD MESSERSCHMIDT: The Hittites. DONALD KAGAN: Problems in Ancient History. 1945. Cambridge U. The Macmillan. PRICHARD . Quillau. London. 1971. des Germains et des Slaves. 1968.CORRET: Origines gauloises. Petersbourg. EDOUARD DHORME: Les religions de Babylonie et d'Assyrie.S. 98. 1874. 1888.S. 93. 99. JOHN GARSTANG: The Hittite Empire. 1850. 1802. 90.

Paris. 1967.. Paris. Schmidt. Ј. 1860. HESYCHIUS: Lexicon. 139. J. POMPONIUS MELA: Oeuvres completes. 157. Presses Universitaires de France. Р. Paul Geuthner. Payot. GEORGES CONTENAU. Bucarest . BOUCHE-LECLERCO: Histoire des Seleucides. Gordon and Cremonesi. 1985. Cambridge U. 148. Nouvelle Librairie Nationale. Paris. 152. 145. 129. Paris. Croazia e Bosna. 153. 159. 143. 1908. ALFR.S. Hachette. Aрхив Кљакић. 160. 1882. Payot. 151.. ANTOINE MEILLET et MARCEL COHEN: Les langues du monde. Cambridge U. Paris. DOM MARTIN BOUQUET: Recueil des historiens. Cambridge U. Calmann Levy. 1926. Williams & Norgate. 1978. 132. JACQUES VANDIER. NANCY K. William Heinemann. JULES MICHELET: Histoire romaine. RENE GROUSSET: L'Empire des steppes. 1845. 124. 1948. ETTORE PAIS: Histoire romaine. Paris. J. 144. Frederick Praegar. 161.. HUGH HENCKEN: Tarquinia and Etruscan Origins. Presses Universitaires de France. 135. Paris. 1950. ERNEST LAVISSE. PAULUS OROSIUS: Opera Omnia. Paris. 123. 1746. JEAN MARKALE: Celtic Civilization. 127. SINCLAIR HOOD: The Minoans. J. 125. 1860.S. Paris.S. Paris. JAMES GEORGE FRAZER: Adonis. Migne. 1869. Jean Maisonneuve.S. 140. ANDRE AYMARD: Etudes d'histoire ancienne. Belgium. Praeger Publishers. 136.B. Dumoulin. Paris. PIERRE JOUQUET. P.J. Harvard University Press. LOUIS RENOU: Civilisalions. 122. D'Imprimerie Montbeliardaise. Paris. 1830. New York. 126. Ernest Leroux. COSMA PRAGENIS: Chronicon. 1909. Albin Michel. R. London. 1775. Државна Печатница. London. 155. Paris. 131. GEORGIUS CEDRINUS: Compendium Historiarum. Paris. Armand Colin. Софија. ROBERT GORDON LATHAM: Opuscula. 149. Lugduni Batavorum. 1846..P. New York. C. 1967. London. Turnolti. Bruxelles. 1894. Firmin Didot. Београд. R. 1961.S. Paris. 1914. 1993. Montbeliar. GIANANTONIO BOMMAN: Storia Civile ed Ecclesiastica della Dalmazia. ANDRE AYMARD. LOUIS RENOU: Anthologie sanskrite. W. NICILAE IORGA: Histoire des Roumains.. Victor Palme. 1913. Charles Scribner's Son. 1860. PHILON DE ALEXANDRIA: On the Creation. 133. 141. Harvard University Press. Dubochet. J. A.A. 142. Harvard University Press. 1913. 162. ANTOINE MEILLET: Introduction a l'etude comparative des langues indo-europeenes. COSMA INDICOPLEUSTA: Topographia.158.A. 1826. Paris. Harvard University Press. FRANCOIS LENORMANT: The Beginning of History.N. FREDERIC-GUILLAUME BERGMANN: Les Scythes. CORNELIUS TACITUS: Histories and Annals. S. 1962. ALFRED ROUSSEL: La religion dans Homere. JOANNIS SCHOLASTIC: Орега. 1883. 146. L'Academie Roumanie. BЕRTHOLD-GEORG NIEBUHR: Histoire romaine.A. 1921. EDOUARD DHORME.SILIUS ITALICUS: Punica. Louis Hauman. 1968. Biverii et Havercampi. Lidis. 1903. 138. CAIUS JULIUS CAESAR: Gallico Bello. Thames and Hudson. МАРИН С. Paris. 156. peuples et mondes. 134. Samuelem Luchtmans.1937. 150. HENRY D'ARBOIS DE JUBAINVILLE: Les premiers habitants de l'Europe. New York. AMMIEN MARCELLIN: Histoire. ANDRE GROUSSET: Les premieres civilisations. Paris. 1947. Halle. Cambridge U. London. 1971. GUERIN SONGEON: Histoire de la Bulgarie. 147.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса 120. 1869. ЉУБОМИР КЉАКИЋ: Ослобађање Историје I. ДРИНОВ: Вугарска и Славијанска Историја. P. Paris. 130. 1952. Migne.A. 156 . 137. 121. SANDARS: The Sea Peoples. Venezia. Paris. Paris. 1974. H. HENRI HUBERT: Les Celtes et la civilisation celtique. 1966.A. FERNAND CHAPOUTHIER. MARCUS TERENTIUS VARRON: De Lingua Latina. Paris 1860. 128. 1966. 1877. Migne. Presses Universitaires de France. 1962. 1893. ULYSSE CHEVALIER: Repertoire des sources historiques. Paris. 154. RAMBAUD: Histoire generale.

176. Revue des Etudes Anciennes. PIERRE DAUNOU: Cours d'etudes historiques. 186. Vindobona. Colmar. Henri Didier. Comptes rendus des seances de l'annee 1873. cтpaнa 888. 178. RERUM HUNGARICARUM. Paris. Mars 1843. Firmin Didot. A. 171. 1975. LOUIS COUSIN: Histoire de Constantinopole. Paris. 1867. 1922. J. 173. 1989. 174. 183. Просвешћение. Paris.Ф. 1979. Paris. ЈОВАН И. PЕЉА НОВАКОВИЋ: Срби и Рајске Реке. New Vork. ДЕРЕТИЋ Западна Србија . 1975. 175. A. ИСТОРИЈА СРБА II ТОМ. Издатељство Социаљно-Економическој Литератури. 190. La Renaissance du Livre. CAMILLE JULUAN: Notes gallo-romaines. ЗАПАДНА СРБИЈА. СВЕТИСЛАВ БИЛБИЈА: Староевропски језик и писмо Етрураца. 181. А. Patrologiae J. 191. 169). Paris. Ница. London. 1995. 1848/1889. 1873. 182. Ernest Torin. Revue des Etudes Anciennes. The Institutc of Etruscan Studies. 1944. ИПА "Мирослав". Compte rendus de l'Academie des Inscriptions. CARL SCHUCHHARDT: Schliemann's Discoveries of the Ancient World. 1888/1892. 1873. ANTOINE MEILLKT: Trois conferences sur les Gatha de l'Avesta. Вишејшја Школа. 189. 172. Paris. Paris. 1926. AUGUSTE JARDE: La formation du peuple grec. 1874. FREDERIC-GUILLAUME BERGMANN: De l'influence ехеrсее par les Slaves sur les Scandinaves dans I'antiquit. 1974. ADAMI SCOTI: Chronicon. Садржај ОД ИСТОГ ПИСЦА ИСТОРИЈА СРБА I ТОМ. Samuel Bagster. 1901. Avenel Books. Samuel Bagster. P. 1842.H.Paris. 167. 180. 1995. 166. Ioannis Pauli Kravs. CEPГЕJ СОЛОВЈЕВ: Историја Россиј. 157 . CUNY: Questions greco-orientales. Chicago. 1984. Payot. RAOUL-ROCHETTE: Recherches sur les monuments cyclopeens. Catena Mundi. Москва. Tom I. РАДИВОЈЕ ПЕШИЋ: Трагом Аутохтоности Словена нa Балкану. 1925. 1977. Paris. 164. SAMUEL CROSS: Les civilisations slaves a travers les siecles. DION CASSIUS: Histoire romaine. 1672. 170. London. London. Paris. SVENTON BIBLIJA: The Mummy of Zagreb. Ница. Paris. SAMUEL BIRCH: Records of the Past. Migne. Chicago. 1883. JOHN КIТTО: Scripture Lands. КРИВЧИК. Paris. CUNY: Questions greco-orientales. Camille Decker. В. SAYCE: Record of the Past. Revue des Etudes Anciennes. Н.C. 168. 177. 1748. 192'0. Paris. Земун. HENRY D'ARBOIS DE JUBAINVILLE: La litterature celtique. Bell & Daldy. 185. m. Varanasi. Издање пишчево. Journal des Savants. Academie des Inscriptions et Belles-Lettres. The Institute of Etruscan Studies. Bharttya Publishing House. 1843. 184. 1974. Paris. Damien Faucault. Publishing International.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса 163. MОШEJKO: Старославијанскиј Јазик. Минск. Издање пишчево. HALEVY: Quelques observations sur I'origine de I'alphabet phenicien. 1959. 187. Paul Geuthner. 1855. 179. Imprimerie Nationale. 165. Firmin Didot. Chicago. 188. Харков. АЛEКСЕЈ ДЕМШТЕВ: Сборник задач и упражнениј по старославијанскому јазику. ALEXANDER CUNNINGHAM: The Ancient Geography of India. historienne de la Russie medievale. 1955. ANDRE MAZON: Catherine II.

Завод за Србистику. Друго издање: Сардонија . Copyright. Chicago. 1995. Право својине.Деретић Јован Нова Вулгата Серби – народ и раса Прво издање: Publishing Intemational. ISBN 0-9625087-0-4 158 . Чикаго. 1995. Illinois. PUBLISHING INTERNATIONAL Chicago.