NAUTILUS Indijska lađica

Indijska lađica (nautilus) rod morskih mekušaca u razredu glavonožaca, porodica Nautilidae. Naziv za
njezin rod Nautilus dolazi iz grčkog jezika (ναυτίλος) za riječ "mornar". Prve lađice pojavile su se tijekom
[perm]a bile su među nekoliko organizama koji su preživjeli rasprostranjeno izumiranje koje tada ubija oko
95% ukupnog života a zemlji. To se dogodilo otprilike prije 250 milijuna godina.Lađica je grabežljivac koja
se hrani uglavnom škampima, malom ribom i rakovima. Unatoč ograničene energije koju troši na plivanje
lađica mora jesti samo jednom mjesečno. Nalaze se samo na prostorima Indijskog oceana, nastanjuju
padine dubokih koraljnih grebena.
Anatomija ]
Indijska lađica općenito izgleda slično kao i svi ostali glavonošci, sa istaknutom glavom i ticalima. Tipično
za Lađicu je posjedovanje više ticala od ostalih glavonožaca čak i do devedeset. Ta ticala su raspoređena
u dva kruga i za razliku od ticala drugih oni nemaju usisnike. Posjeduje dva para škrga što je ostatak
predaka.Nautilus Pompilius je dimenzijama najveća vrsta u rodu te neki primjerci iz zapadne Australije
dosežu 26.8cm u promjeru međutim većina ostalih ogranizama ne dostiže 20cm promjera. Najmanja vrsta
je Nautilus macromphalus te obično mjeri 16 cm.
Omotač Lađica je jedini živući glavonožac čija je koščata tjelesna struktura izražena kao ljuska. Može se
u potpunosti uvući u ljusku te zatvoriti otvor dvama širokim ticalima.Ljuska je uvrnuta i otporna na velik
tlak. Lomi se pri dubini od 800m.Formirana je u dva sloja: vanjski bijeli sloj te unutarnji sloj bisernog sjaja.
Ljuska na svom vanjskom sloju je obojana tako da služi i kao kamuflaža. Naime gornji dio ljuske je taman
što otežava životinjama koje ga primjete ispod sebe razaznati radi li se o lađici ili o morskoj vodi. Isto tako
donji sloj obojan je žarkom bijelom što onemogućava razlikovanje gornjih (plitkih) djelova mora od tijela
lađice.
Ticala Ticala lađice se razlikuju od ticala ostalih glavonožaca. Bez jastučića, krakovi pridžavaju svoj plijen
zahvaljujući grebenastoj površini. Zahvat Indijske lađice je izuzetno jak i pokušaji odvajanja žrtve od
lađice može dovesti do pucanja ticala no oni bi još uvijek stali na žrtvi.
Fiziologija ]
Lađica živi u okruženju punom morskih struja (ocean), visokom tlaku i maloj količini svjetlosti. Upravo
zbog toga ,razvila je poseban način plivanja, prilagodila osjetila i način razmnožavanja.
Pokret Kako bi plivala, lađica uvlači vodu u oklop u kojem živi, za vrijeme koje voda provede u ljušturi
Lađica ekstraktira sol iz nje te difuzira je u svoju krv. Kako bi se kretala, tu vodu mora izbaciti u suprotnom
smjeru i to obavlja organom hipnomom čije djelovanje uzrokuje lokomotivnu silu.
Osjetila Razlika između nje i mnogih glavonožaca je i u osjetilu vida. Lađica ima veoma razvijenu
strukturu oka no njene leće nisu krute. Umjesto vida koristi osjetilo njuha kao primarno osjetilo za
traženje hrane i lociranje i identificiranje potencijalnih parova.
Razmnožavanje
Lađice se razmnožavaju polaganjem jaja. Plodne ženske jedinke polažu oplođena jaja na stijene u plitkoj
vodi, jajima je potrebno osam do dvanaest mjeseci za razvoj do 30mm. Ženke se mrijeste jednom na
godinu i regeneriraju svoje spolne žlijezde. Ta činjenica čini Lađice jedinim glavonošcima koji su sposobni
za produkciju više generacija potomaka.
Oni su vrsta ogranizma kod kojeg u muških i ženskih jedinki postoje tjelesne razlike. Npr. muške jedinke
posjeduju četiri promjenjena ticala ("spadix") kojima se služe da prijenos sperme u omotač ženke tijekom
parenja. Životni vijek lađice može prelaziti 20 godina što je dugo za glavonošca.
Evolucija
Zapisi fosila indiciraju na to da se lađica nije mnogo mjenjala tijekom posljednjih 500 milijuna godina.
Mnogi su u početku imali ravnu ljusku kao kod izumrlog roda Lituites. Neke su vrste dosezale 2.5 m
veličine. Podrazred glavonožaca, Coleoidea, odvaja se od Nautilidae mnogo prije, a vrsta Nautilus se od
tada značajno ne mijenja. Lađice su bile mnogo raširenije i raznolikije prije 200mil. godina. Blizak rod
Nautilusu je rod Allonatilus.

Glavonošci
?
Glavonošci

Mastigoteuthis flammea
Status zaštite
Sistematika
Carstvo: Animalia
Koljeno: Mollusca
Razred: Cephalopoda
Cuvier, 1797.
Područje života
Redovi
podrazred Nautiloidea, sa samo jednim
živućim redom

Nautilida

podrazred †Ammonoidea
podrazred Coleoidea
• †Belemnoidea
• Neocoleoidea (većina
danas živućihglavonožaca)

Sepiida

Sepiolida

Spirulida

Teuthida

Octopoda

Vampyromorphida

Glavonošci (Cephalopoda, od grč. plural Kεφαλόποδα (kephalópoda); "glava-stopalo")
su razred mekušaca. Odlikuju se bilateralnom simetrijom, istaknutom glavom i stopalom preoblikovanim u
"lijevak" i dva kraka tentakula.
Razred ima dva izumrla i dva živuća podrazreda. Izumrli podrazredi su amoniti i belemniti i vrlo su važni
za razumijevanje razvoja glavonožaca. Danas živuća dva podrazreda su Coleoidea i Nautoiloidea. U

skupini Coleoidea ljušture više uopće nema, ili su njeni rudimentarni ostaci integrirani u tijelo, dok u
skupini Nautolidea, koja je danas zastupljena još samo s nekoliko vrsta, životinje ju još uvijek imaju.
Najpoznatiji pretstavnik ove skupine je indijska lađica.
Sve vrste su grabežljivci, a nastanjuju isključivo mora. Samo rijetke vrste podnose i bočatu vodu, dok ih u
slatkoj vodi uopće nema.
Broj vrsta [uredi]
Još uvijek se otkrivaju nove vrste glavonožaca:


1998. - 703 recentne vrste[1]
2001. - 786 recentnih vrsta [2]
2004. - procjena, od 1.000 do 1.200 vrsta [3]

Puno veći broj je fosilnih vrsta. Procijenjuje se, da postoji oko 11.000 izumrlih taksa[4].
Biologija [uredi]
Podjela tijela [uredi]
Glavonošci imaju tijelo građeno od trupa (s utrobnom vrećicom), glave s priraslim tentakulama i s trbušne
strane smještenim vrećastim plaštom. Pri tome, podjela tijela ne odgovara orijentiranju pri kretanju.
Šupljina unutar plašta završava u obliku cijevi (nazvanom hiponom ili lijevak) izvan tijela. U plaštenoj
šupljini imaju najčešće dvije (kod Nautiloidea četiri) škrge. Na tome se zasniva jedna od mogućih podjela
glavonožaca, na dvoškržnjake i četvoroškržnjake. Usta su okružena rastezljivim tentakulama s
prijanjalkama kojih mogu imati osam (Octopoda, osmerokračnjaci) deset (Decapoda, desetokračnjaci) ili
neodređen broj (indijska lađica ih ima 40). Tentakule s unutrašnje strane imaju prijanjalke i dijelom
sudjeluju i u kretanju, ali prije svega ih životinje koriste za hvatanje lovine. Danas živuće vrste imaju
"kljun" koji je oblikom sličan papagajskom s gornjom i donjom čeljusti, i trenicu(radula), zupčastu pločicu
za hvatanje i usitnjavanje hrane[5].
Ljušture, tvrdi dijelovi, uzgon i kretanje [uredi]

Poprečni presjek ljušture s komoricama
Prvotne vrste, kao što su nautiloidi i izumrli amoniti, još imaju odnosno imali su vanjske ljušture
od aragonita, jednog od oblika karbonata koje su im vanjski kostur. Ta ljuštura je s unutrašnje strane
(npr.indijska lađica) presvučena sedefom, što ih čini vrlo lijepim i privlači kolekcionare. Ljušture su
podijeljene na nastanjeni dio, i dio s komoricama ispunjenim plinom koji omogućuje životinji da ostane na
željenoj dubini vodenog stupca. Današnje vrste ne mogu koristiti ljušturu za uzgon prema gore ili dolje u
vodenom stupcu, jer zbog krutosti ljušture mogu usisati odnosno istisnuti iz nje samo oko 5 grama vode.
Usmjeravaju kretanje samo potiskom mlaza, i to sporo. U novije vrijeme u znanstvenoj zajednici se
razmatra mogućnost da su neke izumrle skupine ipak možda mogle kontrolirati uzgon unutar vodenog
stupca promjenom zapremine plina i vode u komoricama. No, unutrašnja struktura ljuštura nautiloida i
amonita se značajno razlikuju.
Kod glavonožaca s ostacima ljušture unutar tijela, kao što
su sipe (Sepiidae), belemniti (Belemnoidea), spirule (Spirulida) ili lignje ( Loligo), čvrsti dijelovi su
zatvoreni unutar plašta. Izumrli belemniti sustavno su nastanjenu komoricu reducirali do leđne žličice ili

Živčani sustav [uredi] Glavonošci imaju jako dobro razvijen živčani sustav. nego hemoglobin za prijenos kisika. vale potpuno razvijeni maleni glavonošci. Dokaz da vide boju nađen je samo kod vrste Watasenia scintillans[6]. Razmnožavanje i životni ciklus [uredi] Glavonošci su razdvojenih spolova. uzimajući u obzir činjenicu da mijenjaju boju. Recentne vrste glavonožaca koje imaju vanjsku ljušturu su u skupini Nautiloidea razvrstanih u rod Nautilus. Allonautilus. Kao većina mekušaca. Neke skupine se na kraće udaljenosti kreću samo pomoću valovitog obruba oko plašta. glavonošci vrlo brzo rastu a žive kratko. Neke skupine intenzivno njeguju i čuvaju jaja. Broj izumrlih amonita još nije točno utvrđen. Zbog toga se kolokvijalno ovaj način kretanja naziva "mlazni pogon". Ženke polažu jaja s ekstremno krupnim žumankom iz kojih se. smatra se da im pomažu stanice koje reflektiraju svjetlo iz okoline [7]. najveći od svih beskralješnjaka. što rezultira snažnim mlazom vode i potiskom tijela u suprotnom smjeru. a jednu vrstu neki autori svrstavaju u zaseban rod. a učinkovitost tog načina opada s veličinom životinje. za razliku od amonita. Danas je u skupini nautiloida još samo nekoliko. no smatra se da bi ih moglo biti oko 30. . protein koji sadrži bakar. oči su im osjetljive i na polarizaciju svjetla. Također. a smatra ih se najinteligentnijim u toj velikoj skupini životinja. svi imaju u koži stanice koje im omogućuju promjenu boja (kromatofori) što koriste za sporazumijevanje i za prikrivanje. Ovo kretanje troši puno više energije od korištenja repa kod riba. Zbog toga je njihova krv kad izgubi kisik bezbojna. Krvotok [uredi] Glavonošci su jedina skupina mekušaca s gotovo zatvorenim krvotokom jer uz vene i arterije imaju i kapilare. Spirule. No. Osim nautiloida. a kod većina vrsta prisutan je spolni dimorfizam. oblik i orijentaciju (okomitu ili vodoravnu) objekta. da obična hobotnica razlikuje širinu.štapića.000 do 40. Ta vlakna su dugo godina zbog velikog pomjera bila korištena za pokuse u neurofiziologiji. Vid im je također vrlo dobar. mijenjaju oblik prilagođavajući ga okolišu koji vide. Neke vrste mogu "hodati" uz obalu mora koristeći se krakovima. voda ne može izaći iz šupljine drugačije nego kroz uski lijevak. Mnoge vrste njeguju izraženo seksualno ponašanje. Provedeni pokusi su pokazali. glavonošci češće koriste hemocijanin. mužjaci pomoću jednog kraka stavljaju spermije u obliku sparmatofora u plaštenu šupljinu ženke.000 vrsta. Većinu energije iz hrane koriste za rast. kad se plašteni mišići skupe. No. I osjetila su im vrlo dobro razvijena. iznenađuje pretpostavka da glavonošci uglavnom ne razlikuju boje[6]. imaju na trbušnoj strani smještenu spiralu od vapnenca podijeljenu na komorice ispunjene plinom (ostatak prvobitne ljušture). Kad se prikrivaju. veličinu. Uz neke iznimke. i nautiloida. Imaju velik mozak. bez larvenog stadija. Nakon često duže ljubavne predigre. obilježen krupnim živčanim vlaknima u plaštu. dok je iz iste skupine poznato više od 10. Neke dubokomorske vrste također često hodaju krakovima po dnu. a izložena zraku postaje plava[8] Kretanje [uredi] U plaštenu šupljinu rastezanjem mišića plašta ulazi voda koja služi životinji za disanje.000 fosilnih vrsta. no za prilagođavanje boje tijela.

Od srednjeg creva nastavlja se zadnje crevo. koje se analnim otvorom izliva u plaštanu duplju. sa mekim [lat. Plašt je kožni nabor koji obavija utrobnu kesu i zatvara plaštanu duplju.  ekskrecija se vrši metanefridijama. Svi ovi delovi tela mogu da kod različitih klasa mekušaca budu izmenjeni. Morfologija mekušaca Glava je više ili manje jasno odvojena od tela i na njoj se nalaze čula (par tentakula – pipaka sa ocelama – prostim očima) i usni otvor. Crevo je smešteno u utrobnoj kesi koja se nalazi na leđnoj.  nervni sistem je ganglioneran. ređe kopnene životinje. U toj duplji su škrge. Krvni sistem ja otvoren što znači da se krv izliva u šupljine i lakune oko organa. mollis = mekan] telom i ljušturom koja ga štiti. a neki mogu i da nedostaju. plašta. Svaka klasa mekušaca ima poseban plan građe. 1758) klase:  Caudofoveata  Aplacophora  Polyplacophora  Monoplacophora  Bivalvia  Scaphopoda  Gastropoda  Cephalopoda  † Rostroconchia  † Helcionelloida Mekušci (lat. analni otvor i otvori metanefridija i polnih odvoda.  krvni sistem je otvorenog tipa. koje se dalje nastavlja na jednjak. a iz njih u komoru.Mekušci     Taksonomija: carstvo: Animalia tip: Mollusca(Linnaeus. Krv (hemolimfa) iz škrga dospeva u pretkomore srca. stopala i ljušture. Plašt luči ljušturu koja potpuno ili delimično prepokriva telo. Na trbušnoj strani tela nalazi se stopalo koje služi za kretanje. ali sve klase imaju zajedničke sledeće osobine:  bilateralno su simetrični organizmi. Iz . Mollusca) su vodene. Iza usnog otvora je ždrelo. utrobne kese. U usnom otvoru je radula (trenica).  telo ima se sastoji od: glave.  dišu pomoću škrga [škržni filamenti sa trepljama]. pluća ili celom površinom tela. zadnjoj strani tela. srednje crevo u koje se uliva par žlezda – jetra.  celom je slabo razvijen i nalazi se samo oko srca i polnih žlezda. koja je građena od zubića za usitnjavanje hrane. koje krajnje proizvode metabolizma iz celoma odvode u plaštanu duplju. odnosno da ne postoji kapilarna razmena materija.

čini ga nekoliko pari ganglija: glavene. Kopneni mekušci dišu preko unutrašnje površine plaštane duplje koja sadrži mrežu krvnih sudova. слободне енциклопедије Мекушци Sepioteuthis sepioidea Систематика царство: Animalia тип: Mollusca Linnaeus. Tako kroz srce prolazi samo oksigenisana krv. Nervni sistem je ganglioneran. bočne (nalaze se bočno od creva) i utrobne. Voda ulazi u plaštanu duplju zahvaljujući radu treplji na škržnim filamentima. koje se dele na dve potklase:  hitoni (Polyplacophora)  Aplacophora školjke (Bivalvia) Scaphopoda puževi (Gastropoda) glavonošci (Cephalopoda) Мекушци Из Википедије. Polne žlezde smeštene su u utrobnoj kesi u celomu. odakle se arterijama dovodi ponovo u škrge. Sve ganglije su međusobno povezane i od njih polaze nervi za sve organe.komore polazi aorta koja krv raznosi do šupljina i lakuna oko organa i tkiva. sa odvodima do plaštane duplje. Kod nekih predstavnika mekušaca zastupljen je hermafroditizam. a po obavljenoj razmeni gasova izlazi kroz izlazni sifon u spoljašnju sredinu. Klasifikacija mekušaca U okviru tipa mekušaca srećemo se sa vrlo poznatim i čestim oblicima koji su danas svrstani u klase:       Monoplacophora. stopaone. Amphineura. koja obuhvata samo tri vrste roda neopilina (Neopilina). Respiraciju obavljaju škrgama (ktenidijama) koje se nalaze u plaštanoj duplji. 1758 класе Caudofoveata Aplacophora Polyplacophora Monoplacophora Bivalvia Scaphopoda Gastropoda .

Класификација мекушаца У оквиру типа мекушаца срећемо се са врло познатим и честим облицима који су данас сврстани у класе: • • Monoplacophora. ређе копнене животиње. које се даље наставља на једњак. Иза усног отвора је ждрело. са одводима до плаштане дупље. На трбушној страни тела налази се стопало које служи за кретање. Из коморе полази аорта која крв разноси до шупљина и лакуна око органа и ткива. Amphineura. • екскреција се врши метанефридијама. а неки могу и да недостају. плашта. са меким [лат. Тако кроз срце пролази само оксигенисана крв. које крајње производе метаболизма из целома одводе у плаштану дупљу. али све класе имају заједничке следеће особине: • билатерално су симетрични организми. Респирацију обављају шкргама (ктенидијама) које се налазе у плаштаној дупљи. чини га неколико пари ганглија: главене. Полне жлезде смештене су у утробној кеси у целому. које се деле на две поткласе: o хитони (Polyplacophora) . одакле се артеријама доводи поново у шкрге. а из њих у комору. mollis = мекан] телом и љуштуром која га штити. Код неких представника мекушаца заступљен је хермафродитизам. Крвни систем ја отворен што значи да се крв излива у шупљине и лакуне око органа. утробне кесе. • крвни систем је отвореног типа. које се аналним отворомизлива у плаштану дупљу. • целом је слабо развијен и налази се само око срца и полних жлезда. У усном отвору је радула (треница). Плашт је кожни набор који обавија утробну кесу и затвара плаштану дупљу. стопала и љуштуре. Црево је смештено у утробној кеси која се налази на леђној. која обухвата само три врсте рода неопилина (Neopilina). Свака класа мекушаца има посебан план грађе. • дишу помоћу шкрга [шкржни филаменти са трепљама]. Вода улази у плаштану дупљу захваљујући раду трепљи на шкржним филаментима. Нервни систем је ганглионеран. Плашт лучи љуштуру која потпуно или делимично препокрива тело. У тој дупљи су шкрге. Копнени мекушци дишу преко унутрашње површине плаштане дупље која садржи мрежу крвних судова. плућа или целом површином тела. задњој страни тела. анални отвор и отвори метанефридија и полних одвода. средње црево у које се улива пар жлезда – јетра. • тело има се састоји од: главе. Сви ови делови тела могу да код различитих класа мекушаца буду измењени. Крв (хемолимфа) из шкрга доспева у преткоморе срца. ]Морфологија мекушаца Глава је више или мање јасно одвојена од тела и на њој се налазе чула (пар тентакула – пипака са оцелама – простим очима) и усни отвор. а по обављеној размени гасова излази кроз излазни сифон у спољашњу средину. бочне (налазе се бочно од црева) и утробне. Од средњег црева наставља се задње црево. стопаоне. односно да не постоји капиларна размена материја.Cephalopoda † Rostroconchia † Helcionelloida Мекушци су водене. • нервни систем је ганглионеран. Све ганглије су међусобно повезане и од њих полазе нерви за све органе. која је грађена од зубића за уситњавање хране.

чврстим љуштурама. каменице. Припадници ове класе имају главу у коју су усађене очи и пипци. Ту спадају остриге. морски пужеви — сви они мекушци којима је стомачни део истовремено и стопало. И поред тога што постоји више од 60 хиљада врста разних мекушаца. што све зависи од врсте мекушаца. тако и остриге и октоподе. од којих су припадници прве три класе врло добро познати свима. мекушаца са израженим стомачним стопалом. за завлачење у муљ. мушуле. пужеви голаћи.o • • • • Aplacophora шкољке (Bivalvia) Scaphopoda пужеви (Gastropoda) главоношци (Cephalopoda) Шта су мекушци? Под Живи свет око нас. Као прву поменимо класу пужева (Gastropoda). Сви мекушци су меки. У ту класу спадају обични пужеви. у дубинама мора. Многе врсте мекушаца имају овакав плашт од тврдих опни. И сви су обавезно водене животиње. бракичним водама или на копну. Групе мекушаца Постоји. углавном. 01/12/2009 у 08:00 Мекушци су огромна група бескичмењака и обухватају како пужеве и обичне шкољке каменице. По величини се разликују од оних који су скоро невидљиви за људско око. Шкољке (аутор Alex) . Пуж (аутор ogomogo) Другу класу представљају такозвани бивалвни мекушци. Сви припадници ове класе имају тела разноразних облика које је заштићено дуплим. слузави. покривени су облогама које називамо плаштовима. које је у ствари само продужетак њиховог плашта и служи им за кретање. Њиме се служе и за пливање и за ходање. они чије је тело смештено између два заштитна капка. скалопи и многи други. Живот у малом. за прављење ходника кроз дрво. оклопа или љуштура. па до џиновске сипе чија је дужина и преко 15 m! Живе у тропским или арктичким водама. док друге врсте мекушаца немају чак никакву заштитну опну. пет основних група мекушаца. а многи међу њима имају на леђном делу и чврст кречњачки заштитни плашт познат под именом љуштура. тела су им без костију. сви они ипак имају неке заједничке особине. као што је случај са остригама. У већини случајева мекушци располажу неком врстом „стопала“.

сипе и лигњи. Ту спадају октоподи.Последња. Отуда све што би могло одговарати овом опису можете назвати црвом а да много не погрешите. . а други безброј јаја. чија је доња страна тела подешена за пузање. Међу најопасније представнике црва спадају разне врсте пантљичара као што сутенија и ехинококус. Којој групи животиња припадају црви? Под Живи свет око нас. видљивих једино кроз микроскоп. што их чини „вишим бићима“ у класи мекушаца. Та подгрупа обично живи у стомачним деловима кичмењака. Различити су и по боји. Тип црва обухвата више различитих основних група. почев од скоро провидних па све до загаситомрких. затим метиљи. док су друге паразити. Припадници ове класе имају обично већи број „руку“ или пипака. Најважније три групе сачињавају пљоснати црви као што су пантљичаре. трећа класа обухвата мекушце који припадају такозваним главоношцима (Cephalopoda). Неке пантљичаре живе самостално. Октопод (аутор Morten Brekkevold) Махом сви мекушци полажу јаја. са трупом који се завршава више-мање јасно означеном главом. Најбоље је за сада описати их као издужене животиње без кичме. Пантљичаре имају подгрупу такозваних пантљичара паразита. што значи да су двополне животиње. Пантљичара Пантљичаре имају тело састављено од чланака. смештених обавезно у пределу усног отвора. Сваки чланак је истовремено и мушки и женски расплодни орган. Друга важна особина црва јесте та да се они могу поделити на два потпуно једнака уздужна дела. пошто располажу и нервним системом. зелених и црвенкастих. што значи да су им лева и десна страна тела потпуно једнаке. па до 12 метара дугих. и многи други. на пример у цревима човека или пса. код других излегли младунци су сићушна слика и прилика својих родитеља. и једина је разлика у томе што неки полажу веома мали број. што значи да им глава истовремено служи и као ослонац — уместо стопала. ваљкасте глисте – аскарис и низ других паразитских облика који су у стању да изазову озбиљна обољења код човека и многих животиња. Живот у малом. 02/12/2009 у 08:00 За научнике је још увек прилично тешко да дају тачну дефиницију црва. Код неких врста мекушаца најпре се излегу ларве. Црви су различите дужине: од сићушних. затим група у коју спадају разне врсте ваљкастих црва и коначно прстенасти црви. За њих се већ може рећи да припадаЈу „вишем свету“ мекушаца.

u gornjem kambijumu. Ručice su mišićni i jako pokretljivi organi. Čulo vida Predstavljanje glavonožaca ne bi bilo potpuno bez opisa njihovog čula vida. na kojoj se nalaze ručice i mišićni levak koje opkoljavaju usni otvor . Ljuštura Jedna od najuočljivijih razlika u telesnoj organizaciji glavonožaca jeste prisustvo ili odsustvo spoljašnje ljušture. U odnosu na veličinu tela njihove oči su velike i postavljene bočno na glavi. Njegovo oko se nalazi se na dršci. Imaju dužicu. Dužica je različite morfologije kod hobotnica. Prvi put su se pojavili pre oko 500 miliona godina. Oni imaju unutrašnju. 10 ili više. која нам је свима добро позната. u kome je utrobna kesa u kojo su unutrašnji organi. koja kao rudiment postoji u unutrašnjosti tela (npr. глисте уситњавају и дробе земљу. Morfologija Njihovo telo je građeno od: glave. lignje i hobotnice. Hobotnice su jedini glavonošci čije je oko potpuno zaštićeno rožnjačom.trupa. Kod hobotnica je otvor dužice pravougaonog oblika. Karakteriše ih bilateralna simetrija. kod sipa je oblika slova W. Broj ručica oko usnog otvora je 8.Пантљичара (аутор Lou FCD) Кишна глиста (аутор Arthur Chapman) Кишна глиста Насупрот њима. Jedini oblik sa spoljašnjom. што омогућује њено мешање и далеко бржи развој разних усева. Većina glavonožaca ima redukovanu ili sasvim zakržljalu ljušturu. Grupi bez spoljašnje ljušture pripadaju sipe. koji po unutrašnjoj površini imaju pijavke. Бушењем дубоких ходника у земљи. sipina kost). dok je kod lignji okrugao. zenicu i sočivo dok rožnjača nije obavezni deo oka. spiralnom ljušturom je nautilus za koga se smatra da je star oko 350 miliona godina . Njihove oči su parne. nema sočivo i . 1797) Glavonošci (lat. Većina glavonožaca su pokretni istovremeno najveći i najinteligentniji među mekušcima. lignji i sipa. Oko nautilusa je mnogo jednostavnije. Glavonošci     Taksonomija: carstvo: Animalia tip: Mollusca klasa: Cephalopoda (Cuvier. Jedini oblik sa spoljašnjom. Predstavljaju jednu od najnaprednijih grupa među beskičmenjacima. dok su oči sipa i lignji bez te zaštite i u direktnom su kontaktu sa morskom vodom. спада у ред највећих пријатеља човекових. a od stopala se kod njih obrazuju ručice i mišićni levak. кишна глиста. Cephalopoda) je drevna i veoma uspešna grupa mekušaca. spiralnom ljušturom je nautilus. Pripadaju im mekušci koji žive isključivo u morima. hrskavice. hitina ili je ljuštura potpuno odsutna. složene kao i oči kičmenjaka iako međusobno nisu homologi organi. rudimentiranu ljušturu od krečnjaka.

Tih deset koljena su: Acanthocephala (crvi sa rotirajućom glavom). Odlikuju se izduženim. Otvor se može širiti i skupljati. Najveći glavonožac je gigantska lignja(Mesonychoteuthis hamiltoni) koja može biti dugačka do 21 m (duža od gradskog autobusa!).ima jako malu dužicu (1-2 mm). u međuvremenu je ta ideja morala biti odbačena na temelju činjenice da mnoge crvolike životinje. se naziva cijeli niz dijelom vrlo daleko srodnih beskralješnjaka. Poznato je oko 17. sve ove životinje su ta temeljukonvergentne evolucije morfološki toliko slične. Najmanji glavonožac je lignja Idiosepius notoides koja je veličine nokta. daje lošu sliku predmeta i verovatno se koristi samo za detekciju svetlosti. već na osnovi razlika u njihovoj unutrašnjoj građi. Usprkos svega toga.Gnathostomata. No. Dakle.000 fosilnih vrsta u odnosu na 800 određenih živih vrsta. da se još uvijek za sve njih u svakodnevnom govoru koristi. . a neke vrste i glistama. posle nekih kitova. Procvat ova grupa beskičmenjaka doživljava u paleozoiku (između ordovika i trijasa) kada su neke vrste dostizale dužinu od skoro 10 m. i najveća morska životinja. čiji poznatiji rodovi su sipa (Sepia) i lignja (Loligo). Crvi Paragordius tricuspidatus Crvima. Nematoda. a ujedno je. Ručice (pipci) i pijavke Veličina tela Veličina tela se kreće od nekoliko cm do preko 20 m. a koristit će se i dalje. Kod klasifikacije crva nema jedinstvene kategorije. Chaetognatha (crvi u obliku strelice). sjevasto oblikovanim tijelom i gmižućim kretanjem. termin "crv" obuhvaća veliki raspon životinjskih redova i razreda. Platyhelminthes. Actinoceratoidea. Paleontolozi su fosilne glavonošce svrstali u tri grupe (klade)    Endoceratoidea. Nematomorpha. među kojima je najpoznatiji rod hobotnica (Octopus) čiji predstavnici su među najvećim beskičmenjacima  dekapodi (Decapoda). Zoolozi su prvotno pokušavali sve crvolike životinje temeljem vanjskog izgleda svrstati u jedno srodnošću povezano koljeno crva (Vermes). jedva da mogu biti međusobno srodni (heterofilija). Onycophora. Sipuncul a(crvi koji obitavaju na grašku). Bactritoidea Podela Prema broju ručica glavonošci se označavaju kao:  oktopodi (Octopoda). Nemertea. nego postoji čak deset koljena beskralješnjaka u kojima su raspoređeni različiti oblici crva. Danas je potpuno prevaziđen i pokušaj razvrstavanja crva u skupinu "viših" (Annelida) i "nižih crva" (Aschelminthes i Plathelminthes). naziv "crvi". Annelida (kolutićavi crvi).

jasno je da ne pripadaju ovdje opisanoj neformalnoj skupini životinja. pokazuje kako su to heterogena skupina. larveni razvojni stadij kukaca bitno se razlikuje od crva. u ovoj skupini nalazi se i čitav niz za čovjeka vrlo "korisnih" životinja (kišne gliste). Tipično je i odsustvo bilo kakvihekstremiteta kao što su noge ili ticala. Mogu živjeti čak i na tako ekstremnim mjestima kao što su velike morske dubine. oni imaju noge. iako je ono u stvarnosti dvostrano simetrično. tako i u natkoljenu Ecdysozoa.paučnjaci i rakovi. što rezultira također tipičnim gmižućim odnosno puzajućim načinom kretanja. crvi su prema svojim staništima i načinom prehrane isto tako vrlo različiti. Naziv "crvi" često se koristi i za larveni oblik nekih kukaca. kao ihitinski oklop. a i velik broj vrsta iz koljena oblića. malenim sisavcima ili ribama. ali su često i sami izvor hrane mesojedima kao na primjer mnogimpticama. Zbog svoje raznovrsnosti. Crvi ne žive samo na kopnu. crvolike životinje koje inače spadaju u skupinu rakova. Većina crva također nema egzoskelet (vanjski skelet). U različita životinjska koljena u kojima se pojavljuju crvi spadaju i: Ptica iz porodice drozdova s punim kljunom crva • Chaetognatha • Oblići (Nematoda) • Plošnjaci(Plathelmint • Potkovnjaci(Phoroni hes) da) • Priapulida • Zvjezdani (Echiura) • Kolutićavci (Annelida • Entoprocta ) • Gnathostomulida • Nematomorpha • Štrcaljci (Sipuncula) • Kukaši(Acanthoceph ala) • Vrpčari (Nemertini) Gujavice (kišne gliste) su kolutićavci. a unutar toga svi su dio ponovo neformalne skupine Protostomia. izduženim tijelom koje izvana izgleda radijalnosimetrično. Iz koljena plošnjaka to su sve vrste metilja (Trematoda) itrakavica (Cestoda). gdje inače spadaju kukci. Sistematika [uredi] Svi crvi spadaju u isto tako neformalnu skupinu životinja sa zajedničkim nazivom beskralješnjaci. Da ih nije moguće svrstati u jednu generalnu skupinu. Crve se može naći kako u natkoljenuLophotrochozoa.[1] Znanost koja se bavi crvima naziva se helmintologija. слободне енциклопедије Oligochaeta . pretežno endoparazitski. kao i svi kukaši (Acanthocephala). nalaze se Pentastomida. Oni kod ljudi i drugih životinja mogu izazvati vrlo ozbiljne zdravstvene probleme. Малочекињасти црви Из Википедије. Obilježja [uredi] Ovdje se razmatraju životinje sa savitljivim. a za neke ne postoji uopće djelotvoran zdravstveni tretman. nego i u slatkoj kao i u morskoj vodi. jer za razliku od stvarnih crva. Prema tome. i ticala. Iz posljednjeg se slučaja može vidjeti da pojedini crvi mogu biti ličinački stadij kukca. Crvi u ekosustavu često imaju veliko značenje kao destruenti. sistem komorica unutar tijela ispunjen tjelesnom tekućinom. To je pogrešno. Još jedna zanimljivost sastoji se u tome da su u prošlosti mnoge vrste puževa i zmija objedinjene pod znanstvenim terminom "crvi".Zato se može reći da su i gujavica i gusjenica crvi. No. U koljenu člankonožaca. tjelesni oblik najčešće održava hidroskelet. Značenje [uredi] U ovu skupinu spada niz vrsta iz skupine koju u veterini nazivaju "crvi nametnici" ili "helmiti" koji žive nametnički.

такође. као. Течност у целому повећава чврстину тела. Осим тога. слуз коју луче олакшавају пробијање кроз земљу и спречава рањавање. Ово су хермафродитни организми. Развијен је само предњи предусни део. Систем за дисање није деференциран и дисање се обавља кроз кожу. За све је карактеристичан орган телесног покрова самар. Очи. на коме се налазе очи и антене. постоје посебне жлезде које луче креч којим неутралишу хумусне киселине које налазе у биљним остацима. на пример. док су палпи редуковани. Целомска течност понекад садржи отровне материје и има заштитну улогу. а великим делом и изнутра. редуковане. без ларвиногступња. код кишне глисте. слуз влажи кожу и омогућава дисање. Осим полног. и то код водених врста. постоји и бесполно размножавање деобом на два дела. Чулни органи слабије су развијени. Шкрге су. Слабије су развијене него кодмногочекињастих црва. а копнени имају огромног значаја у побољшавању квалитета земљишта (увлаче у своје ходнике биљне . Развиће је директно. што је код копнених врста веома значајно за заривање у подлогу и кретање. Код копнених врста у кожи се налазе многобројне слузне жлезде. Одликују се слабије израженим главеним регионом. који учествује у оплођењу и који лучи секрет из кога се образује пакетићи јаја. али су се чекињезадржале и оне излазе директно из телесног зида. Малочекињасти црви имају велики еколошки значај: водени служе као храна рибама. Наставци за кретање су редуковани. Сегменти су споља.кишна глиста (Lumbricus terrestris) Систематика царство: тип: класа: поткласа: Animalia Annelida Clitellata Oligochaeta редови Haplotaxida Lumbriculida Екологија таксона Малочекињасти црви (Oligochaeta) су класачланковитих црва. мирисне јмице и органи чула равнотеже постоје само код неких водених малочекињастих црва. једнаки. Код врста које се хране трулим биљним деловима.

бушећи ходнике. веома значајна као храна рибама. Сувоземне врсте проводе живот ријућу у земљи. На дну слатких вода живи глибњача. Претежно су слатководне или копнене врсте.5 mm до три метра. па на тај начин ђубре земљу. што се одражава на повећање плодности земљишта). 1808 класе и поткласе класа Adenophorea поткласа Enoplia поткласа Chromadoria класа Secernentea поткласа Rhabditia поткласа Spiruria . јер им је кожа осетљива на исушивање. а само мањи број врста живи у морима.делове. Неке врсте копнених олигохета вештачки се узгајају и користе као квалитетна хвана у живинарству и сточарству.. а излазе ноћу или у влажно време. Ваљкасти црви Из Википедије. Величина тела варира од 0. доприносе њеном проветравању и продирању влаге. слободне енциклопедије Ваљкасти црви Систематика царство: Animalia тип: Nematoda Rudolphi.. Најпознатија врста копнених малочекињастих црва је кишна глиста.

трбушна (вентрална) врпца нервног система 9. Lankester (1877) је први дао статус типа (phylum) нематодама. црево 3. тестис 6. [уреди]Назив Први назив овом типу животиња дао је Рудолфи 1808. νῆμα (nema) = конац + грч. године — Nematoidea (од грч. Преименовани се у Nematodes (Burmeister 1837). од којих преко 15. -ώδη (-ode) = „налик на"). [уреди]Анатомија нематода Схема анатомије мужјака: 1. екскрециона пора Телесни зид ваљкастих црва састоји се од: • кутикуле. леђна (дорзална) врпца нервног система 8. Постојала је једно време и пракса уједињавања ове групе животиња са групомNematomorpha у тип Aschelminthes. зашиљеним на оба краја. а у већини станишта су најбројнија група животиња. па у Nematoda (Diesing 1861). уста 2.000 води паразитски начин живота.000 врста. . екскрециони органи 5. танким и несегментисаним телом. околождрелни нервни прстен 7.поткласа Diplogasteria Ваљкасти црви или нематоде (Nematoda) сутип бескичмењака који се одликује облим. клоака 4. издуженим. Обухвата преко 80. Насељавају сва станишта (чак и антарктичка). а Nathan Cobb је 1919 препоручио називе Nemata или Nemates.

Црево је права цев.• • епидермиса и мишића. Паразитске врсте нематода су : • Човечија глиста (Ascaris lumbricoides). трихина има два домаћина свињу (може ипацов) и човека. врло непријатан и много опаснији од дечје глисте јер може доспети до душника и изазвати гушење. који се налази испод епидермиса. која почиње усним. Улоге кутикуле су да штити тело. већ се из јајаизлегу млади који потпуо личе на одрасле. даје телу чврстину и служи као потпора мишићима. у цреву младе трихине постају полно зреле ипаре се. Предње и задње црево су обложени кутикулом што указује на њихово ектодермално порекло. Осим тога у телу се налазе и ганглијска задебљања. Слој мишића. Између телесног зида и црева налази се псеудоцелом. оне доспевају у црево. Полни органи су цевасти. који је чест цревни паразитчовека. када човек поједе недовољно кувано/печено свињско месо у коме се налазе инцистиране (учаурене) младе трихине.Крвни и респираторни систем код ових животиња не постоје. који окружује ждрело. Епидермис је синцицијелан и образује четири уздужна задебљања : леђно. а женке дају велики број потомака који крвљу доспевају у различите делове тела где образују цисту (чауру) • Филарија (Filaria bancrofti). трбушно и два бочна. У последње време. после парења мужјаци угину. је овим задебљањима подељен на уздужне траке. полови су одвојени и јавља се полни диморфизам : мужјаци су мањи од женки и имају повијен задњи део тела и копулаторни орган. која паразитира код деце и није тако опасна. У развићу немају ларве. и врпци које са њега полазе. нематода Caenorhabditis elegans се користи као модел организам у биологији. али сложенији од оног код пљоснатих црва. [уреди]Значај нематода Услед велике бројности у свим стаништима. значај нематода за структуру животних заједница је велики и немерљив. Нервни систем је врпчаст. која паразитира у лимфним жлездама и изазива озбиљно обољење елефантијазис (слоновска болест) . • Трихина (Trichinella spiralis) која изазива болесттрихинозу. човечија глиста • Дечја глиста (Enterobius vermicularis). Састоји се од нервног прстена. Екскреторни систем је у облику цевчица које су жлезданог порекла. а завршава се аналним отвором.

Систематика царство: Animalia надтип: Lophotrochozoa тип: Annelida Lamarck. 1809 класе и поткласе Polychaeta (парафилетска група?) Clitellata* Oligochaeta Acanthobdellida Branchiobdellida Hirudinea Myzostomida Archiannelida (полифилетска група) *Поједини аутори поткласе унутар Clitellata сматрају класама Екологија таксона . слободне енциклопедије чланковити црви Glycera sp.Чланковити црви Из Википедије.

каже се да су чланковити црви хомономно сегмнентисани црви. а на пигидијумуанални. Сегментација није ограничена само на површински слој. су међусобно једнаки па се такав тип издељености тела назива хомономна сегментација. које су скоро све марински облици и живе у подлози.000 савремених врста. несегментисани задњи део тела. Пијавице или Hirudinea. Многочекињасти црви или полихете (Polychaeta). па отуда и назив типа (лат. јер се у сваком сегменту не морају налазити делови истих органа. изузев првог и последњег. [уреди]Класификација Тип чланковитих црва обухвата око 15. је пигидијум. olygo= мало. на коме се налази анални отвор. дакле. а последњи. ипак није потпуно хомономна. У тој хомономној сегментацији долази до одступања: • • не садрже сви сегменти све органе (нпр. чија се већина налази унутар следеће три групе: 1.Портал Биологија Чланковити или прстенасти црви субескичмењаци чија је најупадљивија одликасегментисано тело: подељено на делове. Телесни сегменти. параподије и хете служе за кретање. На површини тела чланковитих црва је једнослојни епител који лучи танку кутикулу. код којих нема ни параподија ни хета. И поред унутрашњих разлика у грађи сегмената. који се означавају као параподије. [уреди]Опште карактеристике Кишна глиста На телу чланковитих црва се разликују простомијум. већ захвата и унутрашње органе и код већине врста се поклапа са спољашњом сегментацијом. Први телесни сегмент јепростомијум (преусни). сегменте (чланке). На простомијуму је усни отвор. сегментисани труп и пигидијум. која је добар индикатор органског загађења слатких вода. сиромашно). свака параподија носи велики број хитинских чекиња илихета (отуда име класе). скоро неприметне и малобројне хете. које немају параподије већ само мале. на сваком телесном сегменту имају по пар меснатих кожномишићних израштаја. поред кишне глистезначајан род је и Tubifex (глибњача). Сегментација.полни систем имају само одређени сегменти) црево није сегментисано. Малочекињасти црви или Olygochaeta (лат.annulus = прстен). 3. смањујући трење и . Треба истаћи да се поред исте спољашње грађе сегменти могу разликовати и по унутрашњој грађи. Кутикула је лако порозна и кроз поре се излучује секрет и слуз која влажи површину тела. Тако се гонаде налазе само у одређеним сегментима (сегменти самара). 2.

а вентралним од предњег ка задњем делу тела. представљен са једним дорзалним крвним судом. у којој се налази течност. Пошто су чланковити црви хомономно сегментисани. Код већине Олигоцхаета средње црево са дорзалне стране поседује улегнуће или бразду која се назива тупхлосолис. јер се спољашњи и унутрашњи лист перитонеума спајају медиодорзално и медиовентрално у сваком сегменту. Ове ћелије црева често пролиферишу фомирајући такозвано хлорагогено ткиво. Испод епидермиса је слој кружне. од једног субнеуралног и два крвна суда. Телесни зид је од телесне дупље одвојен спољашњим париеталним перитонеумом. Чланковити црви имају телесну дупљу . пре него се излије нефридиопором. онда се у сваком сегменту налази део целома са својим овојима у виду два мешка. припрема за варење и апсорпција хранљивих материја. Крв је црвена због хемоглобина илиеритрокруорина. Дорзални крвни суд је пулзирајући. па уздужне мускулатуре. али такву функцију могу имати и пет или шест бочних крвних судова (код кишне глисте има пет пулзирајућих бочних срца). Код неких чланковитих црва се могу формирати ектодермални израштаји (јако васкуолизираних зидова). проширује се у мокраћни мехур. док је црево окружено висцералним пертонеумом.целом. Дигестивни тракт је права цев која почиње усним отвором на простомиуму. У изградњи овога ткива учествује висцерални перитонеум. Усна дупља се наставља на мишћно ждрело. које се продужује у модификовани једњак. Из главних крвних судова крв се мањим крвним судовима транспортује у телесни зид и друге органе. Код неких олигоцета метанефридијални канал. Пијавица Екскреција се обавља преко сегментално распоређених органа метанефридија. Метанефридије почињу левкастим нефростомом у зиду целома. Дорзални и вентрални крвни суд су повезани попречним крвним судовима у сваком сегменту. Једњак се наставља у желудац у коме се обавља обрада хране. Респирација се врши површином тела. који функционишу као шкрге (као код малочекињастих црва који живе у води). на чијем се предњем делу уочава вољка. Суседни сегменти су међусобно одвојени септама у чијој грађи учествују истовремено и паријетални и висцерални перитонеум. а завршавају се нефридиопором вентролатерално на телесном зиду суседног сегмента. латерално од нервног стабла. која им даје одређену чврстину и има улогу течног скелета. Ови типови мишића морају усаглашено да врше контракције и тиме омогућавају кретање чланковитих црва. Међу епидемалним ћелијама налази се велики број једноћелијских жлездакоје луче секреторну слузну материју. који се пружа целим телом. где се разлива у мрежу капилара. Цревни епител је трепљаст и често се ћелије цревног епитела налазе у симбиози са неким фотосинтетским протозоама. . Крвни систем је затвореног типа. Крв дорзалним крвним судом тече од задњег ка предњем делу тела. гредећи дорзални и вентрални мезентеријум.олакшавајући размену гасова.

али их има и раздвојених полова.Нервни систем је лествичастог типа. а има улогу у репродукцији. Семевод се на вентралној страни петнаестог сегмента отвара у спољашњу средину мушким гениталним отвором. Обзиром да постоје два семевода (на свакој страни тела по један). као и десетог и једанаестог сегмента се налазе два пара семиналних рецептакулума. на петнаестом сегменту постоје два мушка полна отвора (гонопоре). код кишне глисте. Међутим. очи углавном не постоје. Ганглије два суседна сегмента повезане су конективима. директно или метаморфозом преко ларвеног ступња који се назива трохофора. У епидермису је нервни плексус који је у вези са метамерно распоређеним бочним нервима. Чланковити црви су хермафродитне животиње. Иза сваког семеника налази се по један трепљасти левак. Јајовод пролази кроз четрнаести сегмент и са вентралне стране се излива у спољашњу средину. и у дванаестом сегменту се спајају у семевод. и то трећем сегменту. Код кишне глисте два пара ситних тестиса налази се у десетом и једанаестом сегменту. У интерсегменталном региону између деветог и десетог. на свакој страни тела. Два канала. Пљоснати црви Из Википедије. У простомијуму. Кишна глиста поседује један пар јајника смештених у тринаестом сегменту. пролазе кроз дисепименте. а у сваком наредном сегменту по пар телесних ганглија. а осим акватичних форми које поседују очне мрље. слободне енциклопедије Пљоснати црви Пљоснати црви Систематика царство: Animalia . док су ганглије једног сегмента међусобно повезане комисурама. Од сваког левка полази по један одводни канал. код неких представника с дорзалне стране се могу уочити фоторецепторске ћелије. Код кишне глисте у састав клителума улазе сегменти од тридесетдругог до тридесетседмог. Од чула развијена су хемијска и тактилно. Код целе групе Clitellata јавља се специфична жлездана агрегација која око неколико сегмената прави прстен који се назива клителум или самар. налази се можданаганглија. Чланковити црви имају детеминисано спирално браздање.

којим се ове животињекрећу напред. овај тип обухвата ипаразитске врсте. Трепљасти црви (Turbelaria). Нервни систем им је врпчастог типа. који углавном воде сесилан начин живота. онда и код њих. Немају телесну дупљу већ је простор између епидермиса и црева испуњен везивним ткивомпаренхимом (мезенхимом). Цефализација се огледа у концентрацији чулних органа и нерава у предњем делу тела. Екскреторни систем се састоји одпротонефридија. а на другом крају су отворене и у контакту су са спољашњом средином. слободне енциклопедије многочекињасти црви . Цревни систем се састоји од предњег и средњег црева које се слепо завршава у паренхиму. То су танке цевчице које се на једном крају слепо завршавају у паренхиму.потцарство: Eumetazoa надтип: Platyzoa тип: Platyhelminthes Gegenbaur. ове животиње се активно крећу што доводи до развоја билатералне симетрије. Телесна дупља је простор између телесног зида и унутрашњих органа или црева. 1859 Класе Monogenea Trematoda Cestoda Turbellaria Екологија таксона Портал Биологија Пљоснати црви су најпримитивније вишећелијске животиње које имају билатералну симетрију. 2. Усни отвор је.Нервни систем и чула се посебно концентришу на предњем делу тела. црево има и улогу у транспорту сварене хране по целом телу. Метиљи (Trematodes) 3. Састоји се од мождане ганглије са које полазе нервне врпце.образовање главеног региона. дакле. Пантљичаре (Cestodes) Многочекињасти црви Из Википедије. За разлику од сунђера и дупљара. Посебних органа за дисање немају већ се распирација обавља целом површином тела. као и код дупљара. што доводи до појавецефализације . нервног система и чула. На слепо завршеном крају протонефридије налази се трепљаста ћелија чије трепље покрећу течност у каналићу. од којих су бочне најразвијеније и све су међусобно повезане попречним везама (комисурама). Тело им је спљоштено у леђно-трбушном (дорзо-вентралном) правцу. једини отвор цревног тракта. Пошто немају крвни систем. [уреди]Класификација Овај тип обухваута три класе : 1. Поред слободноживећих. слободноживећи облици чији је представник планарија(Planaria). снажнијег развића мишића.

флуоресцентну светлост. Параподије и хете служе за кретање. То су обично црви чије је тело провидно. Многочекињасти црви (Polychaeta) сучланковити црви који скоро сви живе на морском дну и на сваком телесном сегментуимају по пар меснатих кожномишићних израштаја. Многоцекињасти морски црви живе од годину дана до неколико година. 5. Неки међу њима имају способност да у мраку испуштају плавичасту. Тело им је веома разноврсно и најчешће веома упадљиво и шарено обојено.Систематика царство: Animalia тип: Annelida класа: Polychaeta Grube. као што то ради крупан морски црв Arenicola. Из тих цевчица вири главени део са пипцимаили се ти пипци претварају у поклопац који затвара улаз у цевчицу. Мањи број врста плива слободно у планктону. Свака параподија носи велики број хитинскихчекиња или хета (отуда име класе). 6. Посебну групу чине они црви који живе причвршћени за подлогу (сесилни) и око себе излучују заститну љуштуру у облику цевчице. 1850 поткласе Palpata Scoleoida Екологија таксона Портал Биологија 4. . Највећи број њих као одрасли живе на морском дну на дубини до 30м (обалска зона). Има међу њима и оних који силазе и на веће дубине од 400 m па чак и неки до дубине од 5000 m. стакласто. Крећу се по песку милећи или у њему праве дугачке ходнике. који се означавају као параподије. 7.

Најпознатији представник ових црва је свакакоморски миш или афродита чије је тело покривено густим чекињама које се преливају у свим дугиним бојама. Имају велику способност регенерације(обнављања) изгубљених делова тела. čije je telo pokriveno jednoslojnim trepljastim epitelom pomoću koga se kreću.Turbellaria) su pljosnati crvi(Platyhelminthes). mada ima i slatkovodnih vrsta kao i onih koje žive na vlažnim mestima na kopnu. a samo je mali broj vrsta beličast ili bezbojan. Kožno-mišićni sloj i parenhim Kožno-mišićni sloj je izgrađen od: .8. Vode slobodnoživeći način života najviše u morima. glaveni deo na kome se nalaze različiti čulni organi: čulne dlačice čulne jamice oči dva izraštaja u vidu pipaka (aurikule) na kojima su čulne ćelije. leđna strana koja je ispupčena. Malih su dimenzija . 1831) Trepljasti crvi ili planarije ( lat. veličine od nekoliko milimetara do nekoliko desetina santimetara (60 cm). Obično su jakih boja. koje dostižu neke tropske vrste. Trepljasti crvi     Taksonomija: carstvo: Animalia tip: Platyhelminthes klasa: Turbellaria (Ehrenberg. Telo im je listolikog oblika i dorzo-ventralno je spljošteno pa se na njemu razlikuju :        trbušna strana je ravna i njome obično puze po podlozi.

pošto krvni sistem nije razvijen.  kao svako vezivno tkivo daje potporu organima. trepljastog epitela koji pokriva površinu tela i u kome se nalaze:  žlezdane ćelije koje luče sluz čime se olakšava puzanje po podlozi. Parenhimsko tkivo ima više uloga:  transport hranljivih materija od creva ka unutrašnjim organima procesom difuzije.  mišića koji su zaslužni za kretanje i raspoređeni su u nekoliko slojeva sledećim redosledom idući od bazalne membrane ka unutrašnjosti tela:  kružni  kosi  uzdužni  Pored ovih slojevito raspoređenih mišića planarije imaju i dorzo-ventralne mišiće koji se pružaju od leđne ka trbušnoj strani prolazeći kroz parenhim. rabditi su posebne štapićaste tvorevine koje se prilikom nadraživanja ovih ćelija izbacuju u spoljašnju sredinu. gde u dodiru sa vodom stvore zaštitni sloj sluzi oko životinje. Unutrašnji organi .jednoslojnog. za nju se pričvršćuju mišići. Parenhim je vezivno tkivo mezodermalnog porekla i sastoji se od:   zvezdastih ćelija spojenih preko nastavaka i tečnosti koja ispunjava međućelijske prostore.  bazalne membrane koja se nalazi ispod epitela i njegov je proizvod.  ćelije sa rabditima koje se smatraju posebnim oblikom žlezdanih ćelija.  transport štetnih i nepotrebnih materija koje nastaju kao prozivodi metabolizma do ekskretornih organa (protonefridija)  u njemu se skladište rezervne hranljive materije. kod nekih vrsta ovaj sluzavi sekret može da služi za pričvršćivanje za podlogu ili može da bude otrovan.

.Sistemi organa planarije: a)crevni. kao deo prednjeg creva. a krvni sistem nije razvijen. dakle. c) polni i d) ekskretorni sistem Crevo se slepo završava u parenhimu i sastoji se iz prednjeg i srednjeg creva. leđne i bočne. b) nervni. vrpčastog je tipa. Disanje se obavlja celom površinom tela. imaju složen hermafroditni polni sistem. Ždrelo. Izlučivanje se vrši protonefridijama koje se prvi put u životinjskom svetu javljaju upravo kod planarija. Zadnje crevo i analni otvor ne postoje pa se kroz usni otvor unosi hrana i izbacuju nesvareni produkti.  bespolno – poprečnom deobom. Kod najvećeg broja vrsta od ganglije polazi tri para vrpci: trbušne. Srednje crevo je razgranato po čitavom telu čime se omogućava transport hrane. Razmnožavaju se na dva načina:  polno. Imaju veliku moć regeneracije pa ako se telo iseče na nekoliko delova iz svakog od njih će se kompletirati nova jedinka. Nervni sistem se sastoji od moždane ganglije i vrpci koje polaze od nje. iako su hermafroditi veoma retko dolazi do samooplođenja. je dobro razvijeno mišićavo i može da se izbaci kroz usta i njime uhvati plen.

od kojih preko 15.000 vrsta. epidermisa i . Sadržaj [sakrij] • • • 1 Anatomija nematoda 2 Način života i adaptacije 3 Značaj nematoda o 3. leđna (dorzalna) vrpca nervnog sistema 8. ekskrecioni organi 5. izduženim. a u većini staništa su najbrojnija grupa životinja. crevo 3. Naseljavaju sva staništa (čak i antarktička). usta2.Valjkasti crvi Shema anatomije mužjaka:1. ekskreciona pora Valjkasti crvi ili nematode (Nematoda) su tip beskičmenjaka koji se odlikuje oblim. trbušna (ventralna) vrpca nervnog sistema 9. tankim i nesegmentisanim telom.2 Paraziti biljaka i životinja • 4 Galerija • 5 Literatura Anatomija nematoda Telesni zid valjkastih crva sastoji se od:   kutikule.1 Paraziti čoveka o 3. okoloždrelni nervni prsten 7.000 vodi parazitski način života. testis 6. Obuhvata preko 80. kloaka 4. zašiljenim na oba kraja.

one dospevaju u crevo. koja parazitira kod dece i nije tako opasna. a zatim se kroz njega (poput injekcije) ubrizgavaju enzimi koji razlažu biljno tkivo čime omogućavaju prodor parazita. Razvijaju se samo na jednom domaćinu na kome obrazuju više pokolenja čime izazivaju njegovu smrt. životinjama i čoveku. je ovim zadebljanjima podeljen na uzdužne trake. Fitoparaziti su manjih dimenzija od životinjskih parazita. koji je čest crevni parazit čoveka. već se iz jaja izlegu mladi koji potpuo liče na odrasle. Nervni sistem je vrpčast. ali imaju krupnija jaja koja se proizvode u manjem broju. koji okružuje ždrelo. pesak. koji se nalazi ispod epidermisa.  dečja glista (poznata u narodu i kao pundravac) (Enterobius vermicularis) . Mnoge žive slobodno dok su neke vrste paraziti. stajsko đubrivo pa čak i sirće. Uloge kutikule su da štiti telo. preko različitih podloga (zemljište. Biljni paraziti (fitoparaziti) u usnoj duplji poseduju stilet. u crevu mlade trihine postaju polno zrele . kada čovek pojede nedovoljno kuvano/pečeno svinjsko meso u kome se nalaze incistirane (učaurene) mlade trihine. i vrpci koje sa njega polaze.  trihina (Trichinella spiralis) koja izaziva bolest trihinozu. Nematode koje parazitiraju na životinjama imaju niz prilagođensoti takvom načinu života:      imaju zubiće kojima razaraju organe domaćina nemaju čula imaju sposobnost anaerobnog disanja tokom razvića menjaju domaćina povećanu plodnost. vrlo neprijatan ali retko fatalan za domaćina. Ekskretorni sistem je u obliku cevčica koje su žlezdanog porekla. a završava se analnim otvorom. Epidermis je sincicijelan i obrazuje četiri uzdužna zadebljanja : leđno. značaj nematoda za strukturu životnih zajednica je veliki i nemerljiv. fekalije. larve vrše vrlo složene migracije. Paraziti čoveka  čovečija glista (Ascaris lumbricoides). Sloj mišića. Značaj nematoda Usled velike brojnosti u svim staništima. Crevo je prava cev. mahovina) pa sve do nekih veoma ekstremnih sredina kao što su leševi (saprobionti). kod dece vrlo često ovi paraziti aktivno izlaze kroz nos i usta deteta (vidi sliku!).). daje telu čvrstinu i služi kao potpora mišićima. U razviću nemaju larve. iglu u čijoj se unutrašnjosti nalazi kanalić. neopranim rukama dovodi do samozaraživanja (autoinfekcije). Polni organi su cevasti. U poslednje vreme. mišića. osim za decu jer može ući u dušnik i dovesti do gušenja deteta. nematoda Caenorhabditis elegans se koristi kao model organizam u biologiji. Stilet se izbacuje i zabada u tkivo. koja počinje usnim. trbušno i dva bočna. ženke polažu jaja oko anusa. polovi su odvojeni i javlja se polni dimorfizam : mužjaci su manji od ženki i imaju povijen zadnji deo tela i kopulatorni organ. topli izvori i dr. Prednje i zadnje crevo su obloženi kutikulom što ukazuje na njihovo ektodermalno poreklo. Krvni i respiratorni sistem kod ovih životinja ne postoje. Mnoge nematode parazitiraju na biljkama. Način života i adaptacije Nematode su prilagođene na veoma raznovrsne načine života pa su veoma široko rasprostranjene. blato. što izaziva svrab pa dete posle češanja. Osim toga u telu se nalaze i ganglijska zadebljanja. Sastoji se od nervnog prstena. Između telesnog zida i creva nalazi se pseudocelom. trihina ima dva domaćina svinju (može i pacov) i čoveka. Slobodnoživeće forme se mogu sresti u najrazličitijim sredinama počev od vodene (dno reka i mora. ali složeniji od onog kod pljosnatih crva.

 rudarska glista (Ancylostoma duodenale) čija se jaja i larve razvijaju u zemljištu pa se njima najčešće zaraze osobe koje rade sa zemljom (rudari. izaziva zapaljenje slepog creva. koja parazitira u limfnim žlezdama i limfnim sudovima izazivajući njihovo začepljene što dovodi do velikih otoka pojedinih delova tela (ruku.  očni crv (Loa loa) parazitira u potkožnom tkivu. nogu. u crevima se hrani krvlju epitela i time izaziva jaku anemiju. Za više podataka pogledati trihina  filarija (Filaria bancrofti). Člankoviti crvi  Taksonomija: .  Toxocara canis parazitira u tankom crevu psa. koji živi u debelom crevu.  Trichuris trichiura parazitira u slepom crevu zarivajući se duboko u njegovu sluzokožu. cvekle. a može da migrira do očiju pa se može videti kroz providnu beonjaču (vidi sliku!). posle parenja mužjaci uginu.  Synganus trachea kosmopolitski parazit u dušniku domaće živine i izaziva masovna uginuća domaćih ptica.  Oxyuris equi kosmopolitski parazit konja.  Strongylus vulgaris čija larva živi u trbušnim arterijama.  pšenični crv (Tylenchus trittici) na klasju obrazuje kvrge ispunjene parazitima (15-17 hiljada jedinki). narcisa. stablu deteline. a odrasla jedinka u debelom crevu konja. prenose je komarci u tropima koji se hrane krvlju čoveka. radnici u ciglani). grudi. naročito ždrebadi.  nematode koje parazitriraju na korenu krompira. a ženke daju veliki broj potomaka koji krvlju dospevaju u različite delove tela gde obrazuju cistu (čauru). Paraziti biljaka i životinja  Dioctophyme renale parazitira u bubrezima psa.i pare se.  Ascaris suum živi u tankom crevu svinje. mošnica) pa se oboljenje naziva slonovska bolest (elefantijazis).  Parascaris equorum parazit tankog creva konja. kopači kanala. luka itd.

Segmentacija. Među epidemalnim ćelijama nalazi se veliki broj jednoćelijskih žlezda koje luče sekretornu sluznu materiju. dok je crevo okruženo visceralnim pertoneumom. koja im daje određenu čvrstinu i ima ulogu tečnog skeleta.na kome se nalazi usni otvor segmentisani trup i pigidijum. Člankoviti crvi imaju telesnu duplju . koje se produžuje u modifikovani jednjak. u kojoj se nalazi tečnost. onda se u svakom segmentu nalazi deo celoma sa svojim ovojima u vidu dva meška. već zahvata i unutrašnje organe i kod većine vrsta se poklapa sa spoljašnjom segmentacijom. polni sistem imaju samo određeni segmenti) crevo nije segmentisano. pa uzdužne muskulature. nesegmentisani zadnji deo tela nakome je analni otvor Na površini tela člankovitih crva je jednoslojni epitel koji luči tanku kutikulu.        carstvo: Animalia nadtip: Lophotrochozoa tip: Annelida (Lamarck. Susedni segmenti su međusobno odvojeni pregradama (septama) u čijoj građi učestvuju istovremeno i parijetalni i visceralni peritoneum. Kod većine Oligochaeta srednje crevo sa dorzalne strane poseduje ulegnuće ili brazdu . U toj homonomnoj segmentaciji dolazi do odstupanja:   ne sadrže svi segmenti sve organe (npr. na kome se nalazi analni otvor. annulus = prsten). gredeći dorzalnu i ventralnu mezenteru. su međusobno jednaki pa se takav tip izdeljenosti tela naziva homonomna segmentacija. Opšte karakteristike Na telu člankovitih crva se razlikuju:    prostomijum. Kutikula je lako porozna i kroz pore se izlučuje sekret i sluz koja vlaži površinu tela. a poslednji. priprema za varenje i apsorpcija hranljivih materija. je pigidijum. jer se spoljašnji i unutrašnji list peritoneuma spajaju mediodorzalno i medioventralno u svakom segmentu. 1809) klase i potklase Polychaeta Clitellata:  Oligochaeta  Acanthobdellida  Branchiobdellida  Hirudinea Myzostomida Archiannelida(polifiletska grupa) (Pojedini autori potklase unutar Clitellata smatraju klasama) Člankoviti ili prstenasti crvi (lat.celom. dakle. Pošto su člankoviti crvi homonomno segmentisani. smanjujući trenje i olakšavajući razmenu gasova. ipak nije potpuno homonomna. Ovi tipovi mišića moraju usaglašeno da vrše kontrakcije i time omogućavaju kretanje člankovitih crva. Jednjak se nastavlja u želudac u kome se obavlja obrada hrane. izuzev prvog i poslednjeg. Telesni segmenti. Annelida) su beskičmenjaci čija je najupadljivija odlika segmentisano telo: podeljeno na delove. Usna duplja se nastavlja na mišićno ždrelo. segmente (članke). Segmentacija nije ograničena samo na površinski sloj. Telesni zid je od telesne duplje odvojen spoljašnjim parietalnimperitoneumom. na čijem se prednjem delu uočava voljka. Unutrašnja građa Sistem za varenje je prava cev koja počinje usnim otvorom na prostomijumu. Ispod epidermisa je sloj kružne. pa otuda i naziv tipa (lat. Prvi telesni segment je prostomijum (preusni).

bočnim. Dorzalni krvni sud je pulsirajući. Metanefridije počinju levkastim nefrostomom u zidu celoma. kod nekih predstavnika s dorzalne strane se mogu uočiti fotoreceptorske ćelije. a ventralnim od prednjeg ka zadnjem delu tela. pre nego se izlije nefridioporom. na svakoj strani tela. oči uglavnom ne postoje. Međutim. ali ih ima i razdvojenih polova. kod kišne gliste. Iz glavnih krvnih sudova krv se manjim krvnim sudovima transportuje u telesni zid i druge organe. Krv dorzalnim krvnim sudom teče od zadnjeg ka prednjem delu tela. Kod kišne gliste dva para sitnih testisa nalazi se u desetom i jedanaestom segmentu. Krvni sistem je zatvorenog tipa. dok su ganglije jednog segmenta međusobno povezane komisurama. Od svakog levka polazi po jedan odvodni kanal. godine Razmnožavanje i razviće Člankoviti crvi su hermafroditne životinje. nalazi se moždana ganglija. gde se razliva u mrežu kapilara. ali takvu funkciju mogu imati i pet ili šest bočnih krvnih sudova (kod kišne gliste ima pet pulsirajućih bočnih srca). a osim vodenih formi koje poseduju očne mrlje. na petnaestom segmentu postoje dva muška polna otvora (gonopore).koja se naziva typhlosolis. proširuje se u mokraćni mehur. Iza svakog semenika nalazi se po jedan trepljasti levak. U epidermisu je nervni pleksus koji je u vezi sa metamerno raspoređenim bočnim nervima. Krv je crvena zbog hemoglobina ili eritrokruorina. Obzirom da postoje dva semevoda (na svakoj strani tela po jedan). a u svakom narednom segmentu po par telesnih ganglija. . Respiracija se vrši površinom tela. Ekskrecija se obavlja preko segmentalno raspoređenih organa metanefridija. Kod nekih oligoheta metanefridijalni kanal. Kod nekih člankovitih crva se mogu formirati ektodermalni izraštaji (jako vaskuoliziranih zidova). Nervni sistem je lestvičastog tipa. koji funkcionišu kao škrge (kao kod maločekinjastih crva koji žive u vodi). i to trećem segmentu. Semevod se na ventralnoj strani petnaestog segmenta otvara u spoljašnju sredinu muškim genitalnim otvorom. i u dvanaestom segmentu se spajaju u semevod. U prostomijumu. prolaze kroz disepimente. predstavljen je dorzalnim krvnim sudom i ventralnim krvnim sudom koji su povezani poprečnim. Ganglije dva susedna segmenta povezane su konektivima. a završavaju se nefridioporom ventrolateralno na telesnom zidu susednog segmenta. Crevni epitel je trepljast i često se ćelije crevnog epitela nalaze u simbiozi sa nekim fotosintetskim protozoama. Dva kanala. Kladogram razdela Annelida koji je sastavio Stefan Luketa 2009. parnim krvnim sudovima u svakom segmentu. Od čula razvijena su hemijska i taktilno.

Člankoviti crvi imaju deteminisano spiralno brazdanje. koji se označavaju kao parapodije.siromašno). koja je dobar indikator organskog zagađenja slatkih voda. kao što to radi krupan morski crv Arenicola. Parapodije i hete služe za kretanje.000 savremenih vrsta. Manji broj vrsta pliva slobodno u planktonu. olygo= malo. Svaka parapodija nosi veliki broj hitinskih čekinja ili heta (otuda ime klase). 3. na svakom telesnom segmentu imaju po par mesnatih kožnomišićnih izraštaja. skoro neprimetne i malobrojne hete. Kreću se po pesku mileći ili u njemu prave dugačke hodnike. staklasto. Polychaeta) su člankoviti crvi koji skoro svi žive na morskom dnu i na svakom telesnom segmentu imaju po par mesnatih kožnomišićnih izraštaja. pijavice (Hirudinea). kod kojih nema ni parapodija ni heta. Kod kišne gliste u sastav kliteluma ulaze segmenti od tridesetdrugog do tridesetsedmog. Mnogočekinjasti crvi ili polihete (Polychaeta). kao i desetog i jedanaestog segmenta se nalaze dva para seminalnih receptakuluma. a ima ulogu u reprodukciji. Ima među njima i onih koji silaze i na veće dubine od 400 m pa čak i neki do dubine od 5000 m.Kišna glista poseduje jedan par jajnika smeštenih u trinaestom segmentu. parapodije i hete služe za kretanje. Jajovod prolazi kroz četrnaesti segment i sa ventralne strane se izliva u spoljašnju sredinu. koje su skoro sve marinski oblici i žive u podlozi. svaka parapodija nosi veliki broj hitinskih čekinja ili heta (otuda ime klase). maločekinjasti crvi ili Olygochaeta (lat. To su obično crvi čije je telo providno. Najveći broj njih kao odrasli žive na morskom dnu na dubini do 30m (obalska zona). koje nemaju parapodije već samo male. Klasifikacija Tip člankovitih crva obuhvata oko 15. 2. pored kišne gliste značajan rod je i Tubifex (glibnjača). Mnogočekinjasti crvi        Taksonomija: carstvo: Animalia tip: Annelida klasa: Polychaeta (Grube. . čija se većina nalazi unutar sledeće tri grupe: 1. koji se označavaju kao parapodije. Kod cele grupe Clitellata javlja se specifična žlezdana agregacija koja oko nekoliko segmenata pravi prsten koji se naziva klitelum ili samar (sedlo). 1850) potklase: Palpata Scoleoida Mnogočekinjasti crvi (lat. direktno ili metamorfozom preko larvenog stupnja koji se naziva trohofora. U intersegmentalnom regionu između devetog i desetog.

Telo im je veoma raznovrsno i najčešće veoma upadljivo i šareno obojeno.Posebnu grupu čine oni crvi koji žive pričvršćeni za podlogu (sesilni) i oko sebe izlučuju zastitnu ljušturu u obliku cevčice. fluorescentnu svetlost. Oligochaeta) su klasa člankovitih crva koja obuhvata terestične (zemljišne). čula). Za sve predstavnike ove klase karakteristično je:    prisustvo kliteluma (clitellum) ili sedla. Prilagođeni su na život u različitim uslovima. Maločekinjasti crvi Maločekinjasti crvi ili kišne gliste (lat. Mnogocekinjasti morski crvi žive od godinu dana do nekoliko godina.5 mm a do 3 m (neke vrste u Brazilu). aerobnim i anaerobnim. Imaju veliku sposobnost regeneracije (obnavljanja) izgubljenih delova tela. u organizaciji dolazi do izvesnih uprošćavanja (slabije izražen glaveni region. Morfologija i anatomija . kao i na raličitim temperaturama. Kišna glista Kišna glista (Lumbricus terrestris) pripada maločekinjastim crvima. slatkovodne i mali broj morskih vrsta . odsustvo larvenog stupnja. Najpoznatiji predstavnik ovih crva je svakako morski miš ili afrodita čije je telo pokriveno gustim čekinjama koje se prelivaju u svim duginim bojama. Iz tih cevčica viri glaveni deo sa pipcima ili se ti pipci pretvaraju u poklopac koji zatvara ulaz u cevčicu. Najtipičniji predstavnik maločekinjastih crva je kišna glista. Ima izduženo i člankovito telo prilagođeno za ubušivanje u podlogu. Neki među njima imaju sposobnost da u mraku ispuštaju plavičastu. Veličina im jako varira od svega 0.

Celom je u vidu parnih meškova koji su okruženi peritoneumom. čime se smanjuje trenje i olakšava razmena gasova (disanje se vrši preko površine tela). koji se pružaju celom dužinom tela iznad. Sastoji se od dva glavna krvna suda – dorzalnog i ventralnog. a iza njega je segment (peristomijum) na kome je usni otvor. Pet bočnih krvnih sudova pulsira (bočna srca) čime se krv u dorzalnom sudu kreće od zadnjeg ka prednjem delu tela. Dorzalni i ventralni krvni sud su povezani poprečnim (bočnim) krvnim sudovima u svakom segmentu.Peritoneum obrazuje dorzalnu i ventralnu mezenteru i pregrade (septe) između segmenata.morfologija i anatomija kišne gliste Na prednjem kraju tela nalazi se mali zaobljeni režanj. Na površini tela je jednoslojan epitelkoji luči tanku kutikulu. Krvni sistem je zatvorenog tipa. a u ventralnom obrnuto. odnosno ispod creva. koji predstavlja redukovani prostomijum. Ispod epitela nalazi se sloj kružne. Mezentere i septe drže crevo u centralnom delu. Celomska tečnost igra ulogu hidrauličnog skeleta. Kutikula je porozna i kroz nju se izlučuje sekret i sluz koja vlaži površinu tela. a ispod njega sloj uzdužne muskulature. Na površini tela se nalazi pojas žlezdanog epitela (klitelum) koji luči sluz (pomaže pri parenju) i kokon. .

želudac. Pri ovakvom kretanju se svaki segment ponaša kao zasebna kesa unutar koje se nalazi tečnost i okružen je mišićima. koja počinje usnim otvorom.Ekskretorni organi su segmentalno raspoređene metanefridije. Трепљасти црви Из Википедије. zatim se on odbacuje. Kružni i uzdužni mišići se kontrahuju antagonistički. nastavlja se na ždrelo (funkcioniše kao pumpa). Crevo je prava cev (jedino ono nije segmentisano). Sastoji se od moždane ganglije od koje se unazad pruža parno trbušno stablo. Pseudobiceros bedfordi Систематика царство: Animalia тип: Platyhelminthes класа: Turbellaria Ehrenberg. Nervni sistem je lestvičast. Metanefridija počinje levkastim nefrostomom u celomu jednog segmenta. слободне енциклопедије Трепљасти црви Bedford's Flatworm. srednje i zadnje crevo sa analnim otvorom. tako da kroz njihovo crevo prolazi ogromna količina zemlje. Posebne karakteristike Kretanje se vrši naizmeničnim izduživanjem i skraćivanjem delova tela (kao talasi) uz odupiranje hetama o podlogu. 1831 редови (Acoela) Catenulida Haplopharyngida Lecithoepitheliata Macrostomida (Nemertodermata) Polycladida Prolecithophora Rhabdocoela Seriata Temnocephalida Екологија таксона . jednjak. Kišna glista ima veliku moć regeneracije. Hrane se organskim materijama koje se nalaze u zemljištu. Razvićeje direktno. a završava se porom na telesnom zidu susednog segmenta. voljku. Parenje se obavlja između dve jedinke koje se spajaju i razmenjuju spermatozoide. Polni sistem je hermafroditan. U svakom segmentu se nalazi po par ganglija povezanih međusobno poprečnim vezama i istovremeno uzdužnim vezama sa parom ganglija susednih segmenata (podseća na lestvice). U kokon se polažu oplođena jaja i hranljive materije.

рабдити су посебне штапићасте творевине које се приликом надраживања ових ћелија избацују у спољашњу средину. Паренхим је везивно ткиво мезодермалног порекла и састоји се од: • • звездастих ћелија спојених преко наставака и течности која испуњава међућелијске просторе. Паренхимско ткиво има више улога: • транспорт хранљивих материја од црева ка унутрашњим органима процесом дифузије. трепљастог епитела који покрива површину тела и у коме се налазе: • жлездане ћелије које луче слуз чиме се олакшава пузање по подлози. Малих су димензија. чије је тело покривено једнослојним трепљастим епителом помоћу кога се крећу. Тело им је листоликог облика и дорзо-вентрално је спљоштено па се на њему разликују : • • • трбушна страна је равна и њоме обично пузе по подлози. код неких врста овај слузави секрет може да служи за причвршћивање за подлогу или може да буде отрован. главени део на коме се налазе различити чулни органи: • чулне длачице • чулне јамице • очи • два израштаја у виду пипака (аурикуле) на којима су чулне ћелије. мада има и слатководних врста као и оних које живе на влажним местима на копну. где у додиру са водом створе заштитни слој слузи око животиње • базалне мембране која се налази испод епитела и његов је производ. • транспорт штетних и непотребних материја које настају као прозиводи метаболизма до екскреторних органа (протонефридија) • у њему се складиште резервне хранљиве материје. . Воде слободноживећи начин живота највише у морима. [уреди]Кожно-мишићни слој и паренхим Кожно-мишићни слој је изграђен од: • једнослојног. Обично су јаких боја. • ћелије са рабдитима које се сматрају посебним обликом жлезданих ћелија. које достижу неке тропске врсте. величине од неколико милиметара до неколико десетина сантиметара (60 cm). пошто крвни систем није развијен. • мишића који су заслужни за кретање и распоређени су у неколико слојева следећим редоследом идући од базалне мембране ка унутрашњости тела: • кружни • коси • уздужни Поред ових слојевито распоређених мишића планарије имају и дорзо-вентралне мишиће који се пружају од леђне ка трбушној страни пролазећи кроз паренхим. леђна страна која је испупчена.Портал Биологија Трепљасти црви (Turbellaria) су парафилетска групапљоснатих црва (Platyhelminthes). за њу се причвршћују мишићи. а само је мали број врста беличаст или безбојан.

као део предњег црева. Задње црево и анални отвор не постоје па се кроз усни отвор уноси храна и избацују несварени продукти. имају сложен хермафродитни полни систем. је добро развијено мишићаво и може да се избаци кроз уста и њиме ухвати плен.• као свако везивно ткиво даје потпору органима. • бесполно – попречном деобом. [уреди]Унутрашњи органи Црево се слепо завршава у паренхиму и састоји се из предњег и средњег црева. а крвни систем није развијен. Ждрело. иако су хермафродити веома ретко долази до самооплођења. Излучивање се врши протонефридијама које се први пут у животињском свету јављају управо код планарија. Дисање се обавља целом површином тела. Имају велику моћ регенерације па ако се тело исече на неколико делова из сваког од њих ће се комплетирати нова јединка. . врпчастог је типа. Размножавају се на два начина: • полно. Код највећег броја врста од ганглије полази три пара врпци: трбушне. леђне и бочне. Средње црево је разгранато по читавом телу чиме се омогућава транспорт хране. дакле. Нервни систем се састоји од мождане ганглије и врпци које полазе од ње.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful